UMETNOST MAHAGONIJA FRAGMENTARIUM. BESKONA^NOST. IVERJE. PRETEK. Kwi`evni pogledi Osniva~, urednik i izdava~ Miroslav Luki}, 11000 , Beograd, Serdar Janka Vukoti}a 1 / 13 Umetnost mahagonija je, prema re~ima Borisa Piqwaka, umetnost stvari koje su pre`ivele svoje majstore i sopstvenike. UMETNOST MAHAGONIJA - taj, pozajmqeni, op{ti, naslov, na najboqi i najsa`etiji mogu}i na~in ozna~ava su{tinu svega onoga {to je u{lo u spomenuti Opus, u sve ono {to je, tokom prvih pedesetak godina `ivota, napisao tvorac toga Opusa. Kultura i civilizacija gutaju jedna drugu. Kao {tp la` guta halapqivo sve, istinu, pa i `ivot. Treba li taksativno dokazivati sve to? Umetnost mahagonija je nad`ivela sve, gospodo, kulturu i literaturu! La`i, mnogo la`i. Pokolewa i vekove. Zablude, po`are i mr`wu...Ratove i tragedije. Umetnost mahagonija je nadmo}na, nadmo}nija od kulture i civilizacije, i bez re~i ume da saop{ti mnoge istine, gorke i bolne... 3 - 6 2002 Ovaj trobroj su pripremio i uredili Esmer BELATUKADRUZ Dimitrije LUKI] 1 UMETNOST MAHAGONIJA Kwi`evni ~asopis : zone prelivawa Osniva~, urednik i izdava~ Miroslav Luki}, 11000 , Beograd, Serdar Janka Vukoti}a 1 / 13 * Priprema i {tampa Studio srpskih bibliofila Bela manufaktura Press Majstorska radionica rukotvorenih izdawa VALTAZAR PREVALEZ * Godi{wa pretplata (najsigurniji na~in nabavke) za pojedince : 850 din. za pravna lica : 1300 din Za inostranstvo i biv{e jugoslovenske republike 50 DM Novac pojedinci mogu poslati nov~anom utputnicom na adresu izdava~a. Pravna lica upla}uju na na `iro - ra~un izdava~a kod PO[TANSKE [TEDIONICE A. D. Beograd : 40803 - 625 - 9 - 7550 - 8888 - 43889923 (za naznakom za ~asopis "Umetnost mahagonija") Na{i poru~ioci iz Austrije, Belgije, Brazila, Velike Britanije, ^e{ke Republike, Danske, Francuske, Italije, Japana, Kine, Slova~ke, Kipra, Luksemburga, [vajcarske, [vedske, Holandije, [panije, Ma|arske, Slovenije, Gr~ke, Poqske godi{wu pretplatu {aqu me|unarodnom po{tanskom ili telegrafskom uputnicom uz pune adresne podatke izdava~a i urednika na devizni ra~un kod PO[TANSKE [TEDIONCE A. D. Beograd broj : 100059797 * Cena pojedinih brojeva ~asopisa prema dogovoru. * Rukopise ili diskete sa ukucanim prilozima slati na adresu izdava~a i urednika. Tekstovi, iz ovog ~asopisa, mogu se pre{tampavati, ali - upozoravamo - sa izri~itim dozvolom urednika 2 SADR@AJ BISTRA VODA U KOJOJ SE VIDI SVAKA @ABA, Es. Bel. 4 ZONE PRELIVAWA Miroslav Luki} PISMO IZ BUDU]NOSTI, GROBA 6 Vja~eslav Ivanov ZVEZDE VODIQE (Izabrane pesme) 15 Prepev Vladimira Jagli~i}a. Bele{ka o pesniku 77 Brana Dimitrijevi} SRKA^I SPLA^INA I PO KOJE NEOQU[TENE MRKVE - Vera i sekte u ogledalu Vladimira Turbina - 79 DNEVNIK PISCA Miodrag Mrki} PREVREDNOVANJE, odlomci 87 FABRIKA LUTAKA GRUPULEKS Miodrag Mrki} TANATOS SA MASKOM EROSA POETSKA KULA ''MILOSRDNOG AN\ELA'' (Ogled o romanu Maestro Per Pjetro Aleksandra Lukica) 94 ANAMNEZA > ANABAZA > ANABIOZA. ARGUSOVE O^I ( Arhiv odbijenih rukopisa) 102 ^ETVRTA DIMENZIJA . Kwi`evni pogledi USPEH, NEUSPEH - M. Luki} 129 Viktor Trefalt U KA@WENI^KOJ KOLONIJI 131 PLUS ULTRA Iz novih rukopisa @ivodraga @ivkovi}a SKAREDNI VRT, pesme 137 GOSPODIN PEH, kratke proze 146 Bele{ke. Oglasi Katalog UMETNOSTI MAHAGONIJA ZAVETINA Plus ultra 151 3 BISTRA VODA U KOJOJ SE VIDI SVAKA @ABA Ovaj trobroj ~asopisa, kasni, iz vi{e razloga. Prvi je - stalna nov~ana oskudica; okolnost da Osniva~a. izdava~a i glavnog urednika niko - nov~ano - ne potpoma`e. Zatim, krajem maja, glavnom uredniku je neo~ekivano i prerano preminula majka, NATALIJA LUKI] (1931 - 31. 5. 2002). Posao oko {tampawa je odlo`en 40 dana, tj. do sredine jula 2002. Tre}i razlog ka{wewa je - obimni poslovi oko pripreme i {tampawa DELA Miroslava Luki}a UMETNOST MAHAGONIJA : 32 naslova u 35 kwiga!!! Oko 8000 strana - 500 tabaka!! Novost, koja to zaista jeste: objavqene su sve, slovima : trideset i pet kwiga Umetnosti mahagonija, i mogu se direktno i jedino poru~iti od izdava~a. Sve te kwige - 32 naslova - posve}ene su - srpskim majkama, autorovoj pokojnoj majci Nataliji, i majci wegovih sinova, Miqani. Bog da im du{u prosti! Nisu do~ekale da te kwige vide, objavqene, jer im je sudbina bila takva. I zato ovaj trobroj i zapo~iwe stihovima Osniva~a ovog ~asopisa, preuzetih s kraja drugog dopuwenog izdawa prvog Luki}evog romana Dnevnik za Senkovi}a (14 kwiga Dela). Slede Izabrane pesme Vja~eslava Ivanova, ruskog pesnika nedovoqno poznatog kod nas, u prevodu Jagli~i}a. Kao i niz drugih zanimqivih priloga. ^ast da pripreme ovaj trobroj pripala je mla|im saradnicima, jer na mla|ima svet ostaje, Luki}evom starijem sinu Dimitriju, i meni. Zajedno imamo nekoliko godina mawe od G. M. Luki}a. Re~i iz prigodnog naslova, kojim zapo~iwe ovaj trobroj, pripisuju jednom pokojnom politi~aru, balkanskom, koji je dugo vladao ovim prostorima, ~ak i posle svoje smrti! Imao je dobre pisare, me|u kojima be{e i dvorskih pesnika, koji su znali da na|u pravu re~ kada je trebalo javno napasti ideolo{ke neistomi{qenike. Slika lepa, ta~na. Kada je re~ o srpskoj kwi`evnosti, posledwih dvadesetak i ne{to godina, unazad, recimo, slika je ~esto ulep{ana, neta~na, mutna. Vi{e razloga ima {to je to tako. Kako onih dru{tvenih, vankwi`evnih, tako i onih parakwi`evnih, pseudokwi`evnih. Objavqujemo, ne slu~ajno, odlomke iz ogleda nedovoqno poznatog naj{iroj javnosti, profesora kwi`evnosti u penziji Miodraga Mrki}a, iz Beograda (Crnogorca, rodom sa Kosova), autora preko 20 - ak kwiga. Starewe je bolno ali i prirodno; stare}i, ovaj autor se udubqivao u savremenu srpsku kwi`evnost i pojedine wene aktere; pozabavio se lirskim patosom, retorikom, prikrivenom citatno{}u na primeru tri najistaknutija srpska pisca - ]osi}a, Bulatovi}a, Be}kovi}a - i tako su nastale skice za tri nenapisana ogleda o ovim piscima. Starewe nekim qudima donosi mudrost, pamet, bistrinu; drugima, pak, naro~ito, piscima ogrezlim u blizinama vlasti, ni{ta od svega toga. 4 Greh nije samo bogomoqa~ka tema. Jer, pogledajte na qude oko sebe, i na one {to su nedostupni - kako se zavla~e u greh - najgrubqe i najop{tije re~eno - kao u jednu sferu, u jednu stihiju, i greh i isku{ewa su im mnogo bli`i od straha Bo`jeg. Srpski pisci druge polovine 20. veka upoznali su jedan naro~iti strah, strah od Carstva }esarevog. Prilago|avali su se tom strahu. Najpoznatiji pisci behu najuspe{niji u tome. Vremenom su to ve{to zaba{urivali. Poneki su stekli slavu, postali novokomponovani hri{}ani. Ali i u starosti, kao i u svojim najboqim godinama, grabe, sude se, i od wihove grabe`i i slavoqubivosti potamne du{a, praznici, pravo srpstvo. Mnogi na{i pisci nose na du{i tolike umne grehove, ali profesor Mrki} - nije ni~iji du{ebri`nik. Tokom ~itave druge polovine 20. veka Bog je u srpskoj kwi`evnosti - mrtav, himera, ne{to odba~eno. Koga su na{i pisci tra`ili kad su Wega prezirali? Zemaqskog boga, vo|u. La`ne idole? Bog bi ne jednom savremenom srpskom piscu mogao da ka`e : Ako ja vas odbacim kao {to ste vi mene odbacili, {ta vam vredi `ivot, i gde je mesto va{im du{ama? Ni Bog ni ~itaoci vi{e ne mogu da trpe neiskrenost i la` pisaca. Vek su mnogo proveli pokazuju}i da Boga nema. Ni pisac Mrki} Ga nije video, ali nadamo se i verujemo da mu je bliska pomisao da Bog dejstvuje preko dobrih qudi. Gde je - Bog? Ka`u bogoslovi - sa neznatnima, malima, sa qudima nezlobiva srca. Sigurno nije nikada bio sa lopovima, bludnicima i zlikovcima. Stare}i, ~ovek postaje prirodno bogoboja`qiviji. Su{inska religioznost je stvar stvarala~koga razvoja, stupaw; neodvojiva je od `ivota. Sve qude, pa i kwi`evnike i naro~ito kwi`evne kriti~are treba podsetiti da lopov kad krade nema ko da ~uva stra`u, i najzad ga uhvate. Isto tako i sve la`ove, mistifikatore raznih fela, bludnike, izdajnike...Za{to je to tako? Zato {to oni misle da }e ve~no `iveti, da nikad ne}e umreti, i da ih niko nikad ne}e upitati za nepo~instva wihovog `ivota, za sve ono {to su zgazili prave}i svoju uspe{nu karijeru i slavu. Takvi svoj um zatvore u tamnicu, pa najzad i svoju du{u. Takve qude i umetnike treba nemilosrdno raskrinkavati... Pojedine kwi`evnike druge polovine 20. veka, na `alost, ni starewe, ni smrt, ne}e mo}i da opameti. Da razdre{i wihovu du{u od veza tela, da je razdre{i brzo i tiho, zato {to je ona mnogo optere}ena te`inom grehova... Me|utim, sve ovo zvu~i nekako uop{teno, nekako na~elno, ali je za uvod, verujem, dovoqno... Beograd, krajem avgusta 2002. Esmer BELATUKADRUZ 5 ZONE PRELIVAWA PISMO IZ BUDU]NOSTI, GROBA Tamo gde je Sloboda, ko qubav, ugu{ena, vlada muk mrtvih, hod praznih leta. Tamo je svaka sre}a i nada sru{ena. Uro|eni~ki samoubila~ki poriv, izvan sveta, ko bumbar zuji, kao roj trutova, mami ne na pir, na svadbu matice, sam sebe jede. Snopi}em vrbovih prutova, vaqalo bi ga ispra{iti; zgaziti kao bube - zlatice. @ivot i sudbina mogu biti divni ako su qubavqu nesebi~nom i razumom ispuweni. Srbi nemaju razloga ni na koga da budu kivni, do na anhronizme kojima su napuweni, i na podvale, podmeta~ine, kao lutke strugotinom. Istina je lekovita, iako je daleko od mnogih. Ne umiru toliki napre~ac otrovani vinom, strihinom, ve} obuzeti najgorom varijantom, zamkom ubogih. [ta su tri decenije , ili pet?! Epoha je ve} strpala u mra~ne furgone otpatke svoje. Kakav }e biti svet 2003. - }e? Ne pitaj - kurtone, korisne pesnike, karijeriste, ve} biv{e! Kult smrti i propadawa ovde ima svoje `rece, sve{tenike, provodaxije, li`isahane.