ZMSDN Br 147.Pdf
Total Page:16
File Type:pdf, Size:1020Kb
МАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ ЗБОРНИК МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ MATICA SRPSKA DEPARTMENT OF SOCIAL SCIENCES SOCIAL SCIENCES QUARTERLY Покренут 1950. године До 10. свеске (1955) под називом Научни зборник, серија друштвених наука, од 11. свеске (1956) – Зборник за друштвене науке, а од 76. свеске (1984) под данашњим називом ГЛАВНИ УРЕДНИЦИ Др Милош Јовановић (1950), Живојин Бошков (1951–1952), Рајко Николић (1953–1965), академик Славко Гавриловић (1966–1969), др Александар Магарашевић (1970–1973), др Младен Стојанов (1974–1999), др Милован Митровић (2000–2004), др Часлав Оцић (2005–) 147 (2/2014) Уредништво Др Бошко БОЈОВИЋ, Француска Др Милан БРДАР, Београд Др Рајко БУКВИЋ, Београд Др Бранислав ЂУРЂЕВ, Нови Сад Др Масајуки ИВАТА, Јапан Др Ђорђе ИГЊАТОВИЋ, Београд Др Милош МАРЈАНОВИЋ, Нови Сад Др Милован Митровић, Београд Др Драго ЊЕГОВАН, Нови Сад Др Часлав ОЦИЋ, дописни члан САНУ, Београд Др Питер РАДАН, Аустралија Др Панајотис Г. ХАРИТОС, Грчка Др Срђан ШЉУКИЋ, Нови Сад Главни и одговорни уредник Др Часлав ОЦИЋ дописни члан САНУ, Београд Copyright © Матица српска, Нови Сад, 2014 ЗМСДН • ISSN 0352-5732 • UDK 3 (05) • ГОД. LXIV • БР. 147 (2/2014) • СТР. 193–370 ЗБОРНИК МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ 147 (2/2014) НОВИ САД 2014 Илустрација на корици гравира Захарија Орфелина Човек пише за столом САДРЖАЈ / CONTENTS ЧЛАНЦИ И РАСПРАВЕ / ARTICLES AND TREATIES Мирчета Вемић Mirčeta Vemić ПОМОР СРБА РАТНИХ ЗАРОБЉЕНИКА MASS MORTALITY OF SERBIAN И ИНТЕРНИРАНИХ ЦИВИЛА У PRISONERS OF WAR AND INTERNED АУСТРОУГАРСКИМ ЛОГОРИМА ЗА CIVILIANS IN AUSTRO-HUNGARIAN ВРЕМЕ ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА CAMPS DURING THE FIRST WORLD 1914–1918. WAR 1914–1918 201–234 Јелена Бокић и Јована Чикић Jelena Bokić and Jovana Čikić КВАЛИТЕТ ЖИВОТА У СЕОСКИМ QUALITY OF LIFE IN RURAL НАСЕЉИМА AREAS 235–249 Борис Фајфрић Boris Fajfrić ПОРЕКЛО БОЖИЋНИХ ОБИЧАЈА THE ORIGIN OF YULE TIME КОД СРБА IN SERBIAN TRADITION 251–266 Милош Петровић Miloš Petrović У СУСРЕТ ПРЕКОГРАНИЧНОМ HEADING FORWARD TO THE РЕЗЕРВАТУ БИОСФЕРЕ „MURA–DRAVA–DANUBE „МУРА–ДРАВА–ДУНАВ” TRANSBOUNDARY BIOSPHERE RESERVE” 267–279 Ивица Љ. Ђорђевић и Марко Филијовић Ivica Lj. Đorđević and Marko Filijović Улога МЕДИЈА У РЕАЛИЗАЦИЈИ ROLE OF MEDIA IN пројекта културног THE PROJECT OF CULTURAL ИМПЕРИЈАЛИЗМА IMPERIALISM 281–294 Владимир Баровић и Дејан Пралица Vladimir Barović and Dejan Pralica ЈОВАН ХРАНИЛОВИЋ И JOVAN HRANILOVIĆ’S WORK ON НОВОСАДСКА СЕКЦИЈА FOUNDING THE NOVI SAD SECTION ЈУГОСЛОВЕНСКОГ НОВИНАРСКОГ OF JOURNALISTS’ ASSOCIATION OF УДРУЖЕЊА YUGOSLAVIA 295–307 Милан Нешић Milan Nešić УЛОГА ЛОКАЛНИХ ЗАЈЕДНИЦА THE ROLE OF LOCAL COMMUNITIES У РАЗВОЈУ РЕКРЕАТИВНОГ IN THE DEVELOPMENT OF СПОРТА RECREATIONAL SPORT 309–322 Смиљка Љ. Исаковић Smiljka Lj. Isaković КЛАСИЧНА МУЗИКА У CLASSICAL MUSIC IN НОВОМ МИЛЕНИЈУМУ: THE NEW MILLENNIUM: ПОВРАТАК ФИЛАНТРОПИЈЕ RETURN OF PHILANTROPY 323–336 ХРОНИКА / CHRONICLE Атила Дудаш Atila Dudaš О (КОНАЧНО) НОВОМ ГРАЂАНСКОМ ON THE (finally promulgated) ЗАКОНИКУ МАЂАРСКЕ NEW HUNGARIAN CIVIL CODE ИЗ 2013. ГОДИНЕ FROM 2013 337–346 ОСВРТИ / REVIEWS Бошко Бојовић СМРТ ЕВРОПЕ И СУМРАК ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ ИЛИ ПОЧЕТАК КРАЈА БЕШЧАШЋА И МИСТИФИКАЦИЈА [Jacques Hogard, L’Europe est morte à Pristina. Guerre au Kosovo (printemps – été 1999), Hugo & Cie, Paris 2014; Жак Хогар, Смрт Европе у Приштини. Рат на Косову (пролеће–лето 1999), Париз 2014] 347–349 Ђорђе Ј. Јанић ПАМЋЕЊЕ И ПОДСЕЋАЊЕ (Душан Берић, Државно право краљевине Угарске: прекиди и континуитет, Косовска Митровица 2013) 350–354 Мирјана Стакић ЗНАЧАЈ ДИЈАХРОНЕ ПЕРСПЕКТИВЕ У МОНОГРАФИЈИ О БИБЛИОТЕКАРСТВУ ЗАПАДНЕ СРБИЈЕ РАДА ВУЧИЋЕВИЋА (Раде Вучићевић, Библиотекарство западне Србије: од 1835–2000. године, Народна библиотека, Ужице 2013) 355–357 ПРИКАЗИ / BOOK REVIEWS Ивана Остојић КРИЗА И ПОСЛЕДИЦЕ: ИЗАЗОВИ ЗА СВЕТ (Danilo Šuković, Nejednakosti, nezaposlenost i kriza, Institut društvenih nauka, Beograd 2013) 359–361 Драго Његован ОГЛЕДАЛО СРПСКЕ ДЕМОГРАФИЈЕ (Српска демографска библиографија, 1945–2012, саставиле Сања Цвркота и Силва Феризовић, САНУ, Београд 2013) 361–364 АУТОРИ У ОВОМ БРОЈУ / AUTHORS IN THIS ISSUE 365–368 ЧЛАНЦИ И РАСПРАВЕ / ARTICLES AND TREATISES UDC 94(100)"1914/1918" UDC 343.819.5(=163.41)(493.5)"1914/1918" DOI: 10.2298/ZMSDN1447201V ОРИГИНАЛНИ научни рад ПОМОР СРБА РАТНИХ ЗАРОБЉЕНИКА И ИНТЕРНИРАНИХ ЦИВИЛА У АУСТРОУГАРСКИМ ЛОГОРИМА ЗА ВРЕМЕ ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА 1914–1918. МИРЧЕТА ВЕМИЋ Географски институт „Јован Цвијић” САНУ, Ђуре Јакшића 9, 11000 Београд, Република Србија Е-пошта: [email protected] САЖЕТАК: У раду се разматра масовна употреба логора Аустроу- гарске царевине за своје ратне циљеве током Првог светског рата 1914– 1918, по чему је предњачила у односу на друге Централне силе. Логори су оснивани посебно за сваку нацију. Било их је најмање 300, од којих је било 10 великих. У њима су били Срби ратни заробљеници, али и интер- нирани цивили, за разлику од других нација, што је иначе било забрањено женевским конвенцијама. У тим логорима дошло је до масовног умирања српских логораша старости од једне до сто и једне године живота. Кона- чан број улогорених и пострадалих Срба ни до данас није утврђен, али се сматра да је знатно већи од процењеног и прихваћеног броја на мировној конференцији у Версају. Из досадашњих истраживања могу се сагледати главни узроци њиховог страдања. То су глад, неодговарајући смештај логораша, локација логора, тешки присилни рад, лоша хигијена и здрав- ствена заштита, болести и заразе, кажњавање и пљачкање логораша итд. Сви логори функционисали су по истом принципу и остварили исте ратне циљеве: масовни помор улогорених људи. С обзиром на то да су их исте земље масовно отвориле током Другог светског рата, постаје јасно да су од почетка били плански пројектовани као најефикасније средство за извршење геноцида над Србима. КЉУЧНЕ РЕЧИ: Први светски рат, Срби, Аустроугарска, логор, ратни заробљеници, интернирци 202 УВОД Аустроугарска царевина је у Првом светском рату 1914–1918, као нико тако пре тога1, масовно применила логоре за своје ратне циљеве. У Архиву Војске Србије (1916) налази се изворни документ који сведочи о броју логора и логораша на територији Аустроугарске из 1916. године [Ђуковић 2002]. На том списку стоји да је у том тренутку било 300 лого- ра са 64.942 заточеника, а међу њима 10 великих, док је у исто време у Немачкој било 50 логора са 39.245 заточеника. Први народ који је дошао под удар аустроугарских логора био је српски народ, и у мноштву тих логора десио им се прави помор2. Чак и пре почетка Првог светског рата у њих су почели да одводе цивиле (народ): мушкарце, жене, децу и старце. Они су тамо одвођени само зато што су били Срби, а исто се догодило и у Другом светском рату. У најкраћем, како је то истакао филозоф и исто- ричар Жарко Видовић у једном интервјуу за лист Печат: „Историја наша је историја наших логора о којима нико ништа не говори… Српски народ је логорашки народ… Логораши су последња српска национална елита” [Видовић 2013]. Од првог напада на Србију 12. августа 1914. године, као и током читавог Првог светског рата, Аустроугарска је поред ратних заробљеника из Србије одводила и цивилно становништво, чак жене, децу и старце. То су касније радиле Немачка и Бугарска, а један број логораша пребациван је и у Турску. Затварали су их у више стотина логора, а по потреби и пре- мештали из једног логора у други, па и из једне државе у другу. Срби су у тим логорима масовно умирали, исцрпљени глађу, лошим смештајем, оскудицом одеће и обуће, слабом хигијеном и здравственом заштитом, тешким и опасним радом, тортуром и пљачком, а поред свега тога хара- ле су епидемије заразних болести, посебно пегавог и трбушног тифуса, дизентерије и туберкулозе. Аустроугарска је имала одвојене логоре за сваку нацију: Србе, Русе, Италијане итд., мада су у каснијем периоду мешали затворенике. У логоре за Србе заједно су затварани интернирани грађани из Црне Горе, који нису сматрани заробљеницима, већ цивилима након капитулације Црне Горе почетком 1916. године, а такође и Срби из Босне и Херцеговине и Хрватске, тадашњи поданици Аустроугарске. Стварање ратних заробљеничких логора, а за Србе заједно и са цивил- ним интернирцима, произашло је из историјски познатог становишта 1 Прве логоре у ратне сврхе користиле су Сједињене Америчке Државе у грађанском рату (1861–1865), Шпанци на Куби током њене колонизације (1895), Британци у Англо-бурском рату (1899–1902) у Јужној Африци и Немци приликом угушења устанка у Намибији у западној Африци (1904). 2 Према Речнику Матице Српске (1967–1976) реч „помор” значи нагло умирање (људи), цркавање (стоке) у великом броју од какве заразне болести, глади и сл., морија. 203 државне политике Аустроугарске, нарочито двора, владе и генералшта- ба према Србији почетком 20. века, које је било изразито србофобско и непријатељско. Како је запазио Владимир Стојанчевић, „стара теоријска аксиома аустро-угарске политике и дипломатије о ‘великосрпској опасно- сти’ по Двојну монархију претворила се окупацијом Србије 1915. године у практичну егзекутиву за њено уклањање свим расположивим средстви- ма…”, а „у систему окупационе управе, како у ратном периоду 1914–1915. тако и после успоставе Војног генералног гувернмана Србије (ВГГ/С) 1916–1918. године, политика интернирања и установа логора сматрале су се као веома ефикасно средство за спровођење крајњих циљева Аустро- Угарске према српском народу уопште. Пошто је српска војска делом изгинула, делом се повукла преко Албаније на Крф, а делом се нашла у логорима за војне заробљенике – Kriegsgefangenlager, до краја 1915. године интернирања из Србије у логоре Аустро-Угарске, али и Бугарске, односила су