INSTITUT EKONOMSKIH NAUKA (IEN) – BEOGRAD Zmaj Jovina 12, 11000 Beograd Tel. +381 11 2623-055; faks: +381 11 2181-471 Web site: http://www.ien.bg.ac.rs E mail: [email protected]

Beograd, 2008. STRUýNI TIM:

Rukovodilac projekta:

Prof. dr Dejan Eriü

Korukovodioci projekta:

Prof. dr Jovan Popesku Doc. dr Bojan Zeþeviü

Redaktori projekta:

Prof. dr Slobodan Unkoviü Prof. dr Krunoslav ýaþiü Prof. dr Hasan Haniü Prof. dr Ognjen Bakiü

Saradnici:

Prof. dr Verka Jovanoviü Prof. dr Marija Maksin-Miüiü Prof. dr Vesna Spasiü Prof. dr Slobodan Aüimoviü Prof. dr Slobodan ýeroviü Doc. dr Predrag Dedeiü Doc. dr Dragoljub Barjaktaroviü Slobodan Mitroviü, prostorni planer Zorica Jovanov, dipl. ecc. Marija Džopaliü, dipl. ecc. Bojana Radovanoviü, dipl. ecc. Branko Lazareviü, dipl. ing.

ii Sadržaj

CILJEVI I METODOLOGIJA PROJEKTA ...... 1 1. UVODNE NAPOMENE ...... 1 2. CILJEVI PROJEKTA...... 3 3. METODOLOŠKE OSNOVE I ORGANIZACIJA ISTRAŽIVANJA...... 4 4. PRINCIPI ZA IZRADU STRATEGIJE...... 7

I OCENA DOSADAŠNJEG RAZVOJA TURIZMA GRADA BEOGRADA...... 11 1. OPŠTI PRISTUP DESTINACIJI ...... 11 1.1. GEOGRAFSKE, DEMOGRAFSKE I KLIMATSKE KARAKTERISTIKE.... 11 1.2. KULTURNO-ISTORIJSKO NASLEĈE ...... 18 1.3. STANOVNIŠTVO ...... 24 1.4. SAOBRAûAJ I KOMUNIKACIJE ...... 26 1.5. PRIVREDA ...... 46 2. RAZVOJ TURIZMA U BEOGRADU ...... 58 2.1. KARAKTERISTIKE TURISTIýKOG PROIZVODA...... 58 2.2. SMEŠTAJNI KAPACITETI ...... 76 3. KARAKTERISTIKE TURISTIýKE TRAŽNJE ...... 83 3.1. OPŠTE KARAKTERISTIKE...... 83 3.2. KARAKTERISTIKE STRANIH TURISTA...... 89 3.3. KARAKTERISTIKE DOMAûIH TURISTA...... 91 3.4. BITNE KARAKTERISTIKE TURISTIýKE TRAŽNJE ...... 92 3.5. KARAKTERISTIKE MEĈUNARODNE TURISTIýKE TRAŽNJE I NJIHOVE IMPLIKACIJE NA RAZVOJ TURIZMA U BEOGRADU...... 92 4. OCENA PROMOCIJE I NAýINA PRODAJE...... 97 4.1. INFORMISANJE I MARKETING AKTIVNOSTI NA NIVOU DESTINACIJE ...... 97 4.2. NAýIN PRODAJE...... 105 5. POSLOVNI SISTEM NA NIVOU TURISTIýKE DESTINACIJE ...... 110 5.1. PROCES PRIVATIZACIJE U TURIZMU...... 112 5.2. ORGANIZACIJA TURIZMA NA NIVOU DESTINACIJE...... 122 5.3. ODRŽIVOST RAZVOJA BEOGRADA KAO TURISTIýKE DESTINACIJE ...... 130 6. ANALIZA MAKRO OKRUŽENJA...... 150 6.1. TENDENCIJE NA MEĈUNARODNOM TRŽIŠTU...... 150 6.2. POLOŽAJ SRBIJE KAO TURISTIýKE DESTINACIJE U REGIONALNIM I EVROPSKIM OKVIRIMA...... 159

iii 6.3. EKONOMSKO OKRUŽENJE I USLOVI RAZVOJA TURIZMA BEOGRADA ...... 161 7. ANALIZA KONKURENCIJE ...... 165 7.1. DEFINISANJE OSNOVA KONKURENTNOSTI...... 165 7.2. OSNOVNE KARAKTERISTIKE RAZVOJA KONKURENTSKIH DESTINACIJA (KONKURENTSKOG SETA)...... 175 7.3. BENýMARKING ...... 194 7.4. SWOT ANALIZA KONKURENTSKE POZICIJE BEOGRADA...... 202 8. ANALIZA ZAKONSKE REGULATIVE ...... 204 8.1. UVODNA RAZMATRANJA: RELEVANTNA PRAVNA REGULATIVA.. 204 8.2. ZAKONI: ZAKON O TURIZMU I ZAKON O GLAVNOM GRADU...... 206

II STRATEŠKO POZICIONIRANJE TURIZMA BEOGRADA ...... 221 1. VIZIJA I CILJEVI RAZVOJA TURIZMA ...... 221 1.1. OBUHVAT VIZIJE...... 221 1.2. PRINCIPI NA KOJIMA SE VIZIJA BAZIRA...... 222 1.3. IZJAVA O VIZIJI ...... 223 1.4. CILJEVI...... 224 2. KLJUýNI TURISTIýKI PROIZVODI DESTINACIJE ...... 226 2.1. TURISTIýKI PROIZVODI BEOGRADA ...... 226 2.2. TURISTIýKA INFRASTRUKTURA BEOGRADA ...... 239 2.3. STRATEGIJA TURISTIýKE INFRASTRUKTURE...... 241 3. MODEL RASTA TURIZMA U GRADU BEOGRADU DO 2018. GODINE .. 244 3.1. METODOLOŠKE OSNOVE PROJEKCIJE ...... 244 3.2. REZULTATI MODELSKIH PROJEKCIJA...... 247 4. PLAN KONKURENTNOSTI BEOGRADA KAO TURISTIýKE DESTINACIJE ...... 252 4.1. OSNOVE PROGRAMA KONKURENTNOSTI...... 252 4.2. PROGRAMI KONKURENTNOSTI U ODNOSU NA OSNOVNE PROIZVODE...... 264 5. PLAN MARKETINŠKOG POZICIONIRANJA BEOGRADA KAO TURISTIýKE DESTINACIJE ...... 281 5.1. CILJEVI MARKETING PLANA ...... 281 5.2. POZICIONIRANJE BEOGRADA KAO TURISTIýKE DESTINACIJE ...... 282 5.3. MARKETING PLAN PROIZVODA DESTINACIJE BEOGRAD ...... 288 6. PLAN INVESTIRANJA U SEKTOR TURIZMA ...... 299 6.1. STRATEŠKI ZNAýAJ ULAGANJA U INFRASTRUKTURU KAO PRETPOSTAVKA RAZVOJA TURIZMA ...... 299

iv 6.2. PREDLOG INVESTICIONOG ULAGANJA U SAOBRAûAJNU I DRUGU TEHNIýKO – KOMUNALNU INFRASTRUKTURU SA CILJEM RAZVOJA PRIVREDE I UNAPREĈENJA TURIZMA BEOGRADA ...... 304 6.3. PREDLOG INVESTICIONIH ULAGANJA U TRGOVAýKE KAPACITETE SA CILJEM POVEûANJA TURISTIýKE PONUDE BEOGRADA ...... 317 6.4. VREMENSKE ODREDNICE AKTIVIRANJA KONKURENTNIH TURISTIýKIH PROIZVODA ...... 324 6.5. PREGLED RELEVANTNIH PLANSKIH REŠENJA OD DIREKTNOG UTICAJA NA RAZVOJ TURIZMA BEOGRADA ...... 336 7. JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO U FUNKCIJI RAZVOJA TURIZMA ...... 346 8. UPRAVLJANJE BEOGRADOM KAO TURISTIýKOM DESTINACIJOM 352

PREDLOG STRATEŠKIH I OPERATIVNIH MERA – PLAN AKTIVNOSTI 356

LITERATURA ...... 359

v

CILJEVI I METODOLOGIJA PROJEKTA

1. UVODNE NAPOMENE

Pred Vama se nalazi konaþna verzija „Strategije razvoja turizma grada Beograda“. Reþ je o studiji koju je realizovao Institut ekonomskih nauka (IEN) iz Beograda za potrebe Grada Beograda – Sekretarijata za privredu Grada u skladu sa ugovorom broj 477/2 od 16.12.2007. godine. Ugovor je zakljuþen na osnovu þlana 2. taþka 1. Zakona o javnim nabavkama i u skladu je sa Zakljuþkom v.d. Gradonaþelnika grada Beograda broj 3/3615/07-G od 21. decembra 2007. godine.

Studija je rezultat višemeseþnog rada mnogobrojnog struþnog tima na þelu sa direktorom IEN prof. dr Dejanom Eriüem i dva korukovodioca prof. dr Jovanom Popeskuom i dr Bojanom Zeþeviüem. Ova verzija Strategije predstavlja izmenu i dopunu radne verzije koja je Sekretarijatu za privredu dostavljena sredinom novembra 2008. godine, koja je predstavljena na veüem broju javnih skupova – tribina i prezentacija, koja se nalazila na internet sajtu IEN i na koju su svi zainteresovani steikholderi mogli da daju svoje primedbe, predloge i sugestije u roku od skoro dva meseca. Možemo konstatovati da smo imali veliki broj sugestija i komentara, koje smo u odreÿenoj meri, gde god je to bilo moguüe, opravdano i prihvatljivo ukljuþili u ovaj finalni tekst.

Struþni tim IEN trudio se da Strategija bude uraÿena uz poštovanje i primenu savremenih nauþnih saznanja iz ove oblasti i uz uvažavanje vrhunskih akademskih i struþnih standarda u izradi ovog tipa projekata. Posebno se vodilo raþuna i uzimane su u obzir moguünosti primene predloga pojedinih mera i realizacije aktivnosti u realnim uslovima na teritoriji grada Beograda. U tom smislu treba istaüi da su polazne osnove za formulisanje ove Strategije predstavljala dva bitna dokumenta: x Strategija razvoja turizma Republike Srbije i x Strategija razvoja grada Beograda.

Otuda, ova studija nije izolovana i nezavisna od navedenih dokumenata, veü je njihov svojevrstan nastavak i konkretizacija na podruþju grada Beograda u oblasti turizma. Gde

1 god je bilo moguüe, ukazano je na aktuelne probleme i dati su predlozi za njihovo otklanjanje i poboljšanja, a u cilju ostvirivanja osnovnog cilja Strategije - da doprinese da Beograd bude što bolje pozicioniran u turistiþkom i poslovnom smislu meÿu gradovima i prestonicama Evrope. Od momenta predavanja radne verzije do kompletiranja ove finalne verzije u svetu su se desile velike promene izazvane nezapamüenom ekonomskom krizom. Pojedini elementi te krize su poþeli da se oseüaju i u privredi Srbije, pa i Beograda i struþni tim je pokušao da pojedine nalaze i elemente prilagodi tim novonastalim uslovima.

Kako bi se ostvario vrhovni cilj da Beograd postane lider i u sferi turizma u ovome delu Evrope u ovoj Strategiji primenjena je benþmarking analiza koja je obuhvatila nekoliko evropskih prestonica i afirmisanih turistiþkih destinacija kao što su Beþ, Budimpešta, Bukurešt, Varšava, Sofija i druge. Korišüena su i dostupna iskustva drugih gradova (Glazgov, Helsinki, Toronto) i širih destinacija (Istoþna Engleska, Zagrebaþka Županija) u cilju uporedne analize kako njihovih turistiþkih sadržaja i naþina na koje ih razvijaju, tako i metodoloških postavki i obuhvata u odgovarajuüim razvojnim dokumentima kojima raspolažu (strategijama turizma, akcionim planovima u turizmu i sl.).

Pored prethodno navedena dva strategijska dokumenta koja su poslužila kao polazne osnove za izradu ove Startegije, korišüeni su i drugi relevantni domaüi i inostrani izvori. U prvom sluþaju to se odnosi na brojna normativna i razvojna dokumenta koja su na snazi ili u izradi i koja ureÿuju odnose u pojedinim bitnim sektorima (npr. ureÿenje prostora kroz odgovarajuüe prostorne planove, razvoj trgovine, saobraüaja i dr.), a u drugom sluþaju pre svega na izvore Svetske turistiþke organizacije (WTO) u kojima se obraÿuje gradski turizam (npr. seminar „Buduünost gradskog turizma u Evropi“ održan u Portugaliji juna 2005. godine i drugo).

Posebno treba napomenuti da je opredeljenje u sluþaju Beograda bilo da se uradi Strategija razvoja turizma kao dokument kojim üe se otvoriti vizija, odrediti ciljevi i ukazati na osnovne sadržaje sa kojima se u razvojnom smislu realno može raþunati u narednoj deceniji i dalje. To istovremeno znaþi da ova studija nema karakter razvojnog dokumenta u kome se detaljno operacionalizuju zadaci i njihovi nosioci u investicionom i upravljaþkom pogledu, veü da se radi o dokumentu u kome se strategijskim pristupom

2 i opredeljenjima odreÿuju podruþja aktivnosti u kojima treba izvršiti dalju razradu i preciziranje konkretnih razvojnih poteza.

2. CILJEVI PROJEKTA

Osnovni cilj ovog projekta je da kroz izradu kvalitetnog i obuhvatnog planskog dokumenta u formi strategije, doprinese sprovoÿenju i dinamici primene Strategije razvoja turizma u Republici Srbiji. Opravdanost tako postavljenog cilja treba tražiti u strateškim opredeljenjima naše zemlje da razvija turizam kao jednu od podloga privrednog i ukupnog razvoja, kao i u þinjenici da Beograd u tome predstavlja jednu od kljuþnih destinacija, naroþito u inostranom turizmu. Stoga su u Strategiji razvoja turizma grada Beograda inkorporirani ciljevi iz spomenute Strategije razvoja turizma Republike Srbije sadržani u: podizanju konkurentnosti turizma u ovom sluþaju Beograda i Srbije, poveüanju deviznog priliva, rastu domaüeg turistiþkog prometa, poveüanju zaposlenosti, razvoju pozitivnog imidža Srbije i Beograda kao turistiþkih destinacija, dugoroþnoj zaštiti resursa, poboljšanju kvaliteta života i zaštiti turistiþkih potrošaþa.1

Drugi znaþajan dokument koji smo imali u vidu prilikom formulisanja ciljeva vezan je za sam grad Beograd, odnosno strategiju njegovog ukupnog razvoja. To je logiþno imajuüi u vidu da je turizam sastavni i znaþajni deo privrede i ukupne strukture grada Beograda. Pored toga, to je i predviÿeno þlanom 5. Ugovora o izradi „Strategije razvoja turizma grada Beograda“, gde je sadržana obaveza IEN da Strategiju „izradi u skladu sa ciljevima, koncepcijom i strategijskim prioritetima turizma koji su odreÿeni u Strategiji razvoja grada Beograda“2. Navedeni dokument je u odnosu na ovu Strategiju dokument šireg opsega u kome su sadržani baziþni principi za sagledavanje i formulisanje ciljeva razvoja turizma Beograda.

Polazeüi od onoga što je naznaþeno u Strategiji razvoja grada Beograda, osnovni cilj je da se „Beograd što bolje pozicionira meÿu metropolitenskim gradovima i prestonicama centralne, istoþne i jugoistoþne Evrope“. Da bi se ovo ostvarilo neophodno je da se

1 Strategija razvoja turizma Republike Srbije, Horwat Consulting Zagreb i Ekonomski fakultet Beograd, 2005-2006, str. 3. 2 Ugovoru izmeÿu Sekretarijata za privredu grada Beograda i IEN. 3 ekonomski, kulturni i svaki drugi razvoj našeg grada ostvari kroz „neprekidan, dinamiþan, usklaÿen i konkurentan rast i razvoj uklopljen u globalne vizije i trendove razvoja Evrope i sveta, transregionalne integracione tokove i meÿunarodnu podelu rada, zasnovan na principima održivosti i isplativosti, znanju, tržišno potvrÿenom kvalitetu roba i usluga, strateškim komparativnim prednostima Grada i prepoznatljivom identitetu u regionalnim okvirima“3.

U pogledu razvoja privrede posebno znaþajno mesto se pridaje razvoju tercijarnih delatnosti u koje spada i turizam. Kao osnovni cilj razvoja turizma u Strategiji razvoja grada Beograda istiþe se „reafirmacija turizma kao znaþajne privredne i kulturne delatnosti koja üe doprineti razvoju Beograda kao znaþajne i atraktivne metropole jugoistoþne Evrope i metropole na Dunavu, konkurentne drugim metropolama na Dunavu“.4

Na bazi svega do sada reþenog ciljevi projekta iz koga proizlazi Strategija razvoja turizma grada Beograda vezani su kako za njeno uklapanje u šira razvojna dokumenta grada i Republike, tako i za ukupna opredeljenja u odnosu na poziciju koju turizam u Beogradu treba da ima u narednim godinama, odnosno, vezani su za utvrÿivanje kljuþnog razvojnog dokumenta koji otvara perpektivu ove važne privredne i društvene oblasti. Odluka u Strategiji razvoja grada Beograda da se u njegovom ekonomskom razvoju nekoliko prioritetnih projekata u celini ili delimiþno veže za turizam, najbolja je potvrda znaþaja i uklopljenosti ovog projekta u ukupna razvojna opredeljenja grada i Republike.

3. METODOLOŠKE OSNOVE I ORGANIZACIJA ISTRAŽIVANJA

U skladu sa uobiþajenom praksom izrade nauþnih studija kakva je ova, kao i þlanom 4. potpisanog Ugovora primenjeni su relevantni metodološki postupci. Oni su obuhvatili korišüenje razliþitih izvora dostupnih podataka. Meÿu najznaþajnije sekundarne izvore podataka možemo istaüi one od: x Svetske turistiþke organizacije - WTO,

3 Strategija razvoja grada Beograda – Ciljevi, koncepcija i strateški prioriteti održivog razvoja, Beograd, maj 2008, str. 45. 4 Isto, str. 48. 4 x Republiþkog zavoda za statistiku – statistika turizma, x Turistiþke organizacije Srbije (TOS), x Turistiþke organizacije Beograde (TOB), x Zavoda za statistiku Beograda, x Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj Republike Srbije, x Prethodnog Ministarstva za turizam i usluge Republike Srbije (Strategija razvoja turizma Srbije i druga relevantna dokumenta), x Publikacije Asocijacije evropskih (kongresnih) gradova (TUR MIS), x Udruženja hotela Srbije, x Agencije za privredne registre, x Ferijalno hostelskog udruženja, x Internih materijala opština koji se tiþu razvoja turizma, x Urbanistiþkog plana razvoja Beograda, x Zakona o turizmu, x Izvora iz grada Beograda i iz mnogih drugih.

Ekspertska analiza predstavljala je baziþni metod u istraživanju. Ona je podrazumevala: x korišüenje navedenih sekundarnoh izvora, kao i drugih relevantnih podataka (npr. ranije sprovedenih anketnih istraživanja u gradu i Republici); x korišüenje posebnih ekspertskih izvora podataka i informacija, pojedinaþnih i grupnih konsultacija koje su imali þlanovi istraživaþkog tima; x korišüenje stavova i predloga iznetih na održanim radionicama i na više drugih struþnih skupova tokom izrade ove Strategije.

Deduktivni pristup uz korišüenje uobiþajenih metoda i tehnika kao što su statistiþki metodi (zavisnosti, analize strukture i dr.), SWOT i PEST analiza, benþmark analiza i druge tehnike, primenjen je u ispitivanju odgovarajuüih tendencija i odnosa, uz upotrebu i induktivnog pristupa u sluþajevima kada je bilo neophodno da se pojedinaþne pojave uopšte i u analizi formulišu generalni stavovi i ocene.

U skladu sa þl. 6 Ugovora za izradu ove Strategije, organizacija istraživanja obuhvatila je odgovarajuüe pripreme, neposredni tok istraživanja na gore navedenim metodološkim 5 osnovama, formiranje Saveta projekta sa uglednim predstavnicima iz turizma i drugih relevantnih oblasti i stalne konsultacije kako sa þlanovima istraživaþkog tima, tako i sa Savetom projekta i predstavnicima naruþioca. Ovim je obezbeÿeno potrebno usklaÿivanje aktivnosti u izradi Strategije, što je znaþajno doprinelo njenoj finalizaciji. U tome posebno istiþemo doprinos Sekretarijata za privredu grada Beograda, drugih organa Gradske uprave, kao i Turistiþke organizacije Beograda. Svima njima dugujemo posebnu zahvalnost za izuzetan doprinos saradnji i pomoü u izradi ove Strategije.

Beograd kao turistiþka destinacija uvek je imao relativno znaþajno mesto u razvoju kako inostranog tako i domaüeg turizma u Republici Srbiji. Tokom 70-ih i 80-ih godina prošlog veka, imajuüi u vidu kako pokazatelje turistiþkog prometa tako i turistiþke potrošnje, zapaža se neprekinut kontinuitet visokog uþešüa Beograda u ovim pokazateljima. Meÿutim, u periodu od 90-ih godina dolazi do znaþajnog diskontinuiteta u turistiþkom razvoju grada, što je odraz kako vanekonomskih, tako i ekonomskih faktora koji su, u ovom periodu, bili sa negativnim predznakom za grad ali i za Republiku u celini. Strategija treba da bude shvaüena kao vizija i naþin «integracije» privrednih i drugih subjekata i cele turistiþke destinacije sa meÿunarodnom i domaüom sredinom. Striktno razmatrajuüi strategija je planska odluka koja nema rigidno obeležene vremenske granice, veü predstavlja uputstvo i «voÿstvo za akciju» (þesto se kaže da je ona naþin za ostvarivanje unapred formulisanih ciljeva) na mikro i makro nivou upravljanja a kako bi se, putem repera iz strategije, olakšao ukupan «misaoni proces» menadžmenta u turistiþkoj delatnosti grada na pomenutim nivoima. Najþešüe strategija podrazumeva period važnosti od 7 do 10 godina. Pored toga, strategija mora da bazira i na odreÿenim principima kao i na unapred definisanom sadržaju, tj. elementima koji se u tom sadržaju moraju obraditi. Imajuüi u vidu posebno inostrana iskustva i to znaþajnih turistiþkih destinacija u strateškom planiranju razvoja turizma, kao i nauþno struþnu literaturu sa podruþja marketinga i menadžmenta u turizmu, navodimo nekoliko osnovnih principa Strategije razvoja turizma grada Beograda koje smo imali u vidu pri njenoj izradi.

6 4. PRINCIPI ZA IZRADU STRATEGIJE5

Principe treba shvatiti kao «ex ante» konsenzus razliþitih subjekata u turistiþkoj delatnosti oko osnovnih pravaca i ciljeva razvoja, potrebnih mera, kao i efekata koji se tim razvojem žele postiüi, a kako bi se «post festum» obezbedila neometana implementacija strategije. Rizik koji, u praktiþnom smislu, uvek postoji u poslovanju na tržištu, pa tako i na turistiþkom (koje se þ esto oznaþava kao turbulentno tržište), potrebno je svesti na najmanju moguüu meru što je veoma težak zadatak koji stoji pred menadžmentom bilo koje organizacije. Izradom strategije, tj. proaktivnim delovanjem ka okruženju, privredni i vanprivredni subjekti, kao i svi oni direktno ili indirektno ukljuþeni u razvoj turizma grada, se praktiþno osposobljavaju za preuzimanje veüeg rizika i izbegavaju situaciju pukog reagovanja na iznenadne i neoþekivane promene i udare iz okruženja.

Imajuüi prethodno u vidu, ukazujemo na nekoliko osnovnih principa:

1. Princip sveobuhvatnosti – koji podrazumeva razumevanje celine sistema turizma, tj. složenost njegove strukture koja utiþe na pojavu razliþitih i þesto divergentnih cijeva u turistiþkom razvoju. Otuda, u izradi Strategije razvoja turizma grada Beograda steþena su odgovarajuüa saznanja o razliþitim interesima niza privrednih i drugih subjekata (steikholdera) ukljuþenih u turistiþki razvoj grada (npr. hotelska preduzeüa, organizatori putovanja i turistiþke agencije, saobraüajna preduzeüa, muzeji, galerije, javna komunalna preduzeüa i sl). Praktiþno, njihovo izjašnjavanje o sopstvenim namerama razvoja predstavljalo je «doprinos delova celini». Strategijom su ovi interesi odgovarajuüe uobliþeni i uz istovremeno pružanje repere u okviru kojih üe se oni i ostvariti i to u ekonomskoj, društvenoj, socijalnoj, psihološkoj, politiþkoj i drugoj sferi.

2. Princip zajedniþkog finansiranja - Postoje razliþita rešenja o finansiranju izrade strategije kao planskog dokumenta. Nekada je to u celini državni organ za razvoj turizma na datom makro nivou (turistiþka destinacija), nekada se radi o

5 Zasnovano na: Bakiü, O., „Osnovni principi i elementi sadržaja za izradu strategije razvoja turizma Beograda“, Ekonomski vidici br. 3, 2003, Okrugli sto: ''Strateški razvoj turizma'', Društvo ekonomista Beograda, oktobar 2003. 7 paradržavnom organu (NTO ili turistiþka organizacija grada), a nekada je u pitanju celina finansiranja od strane asocijacija turistiþke privrede. Sreüe se i kombinovani pristup, a koji se sastoji u kombinovanju finansijskih sredstava državnih i paradržavnih organa i asocijacija turistiþke privrede uz odreÿivanje koliþine finansijskih sredstava za svakog od pomenutih uþesnika. Imajuüi u vidu karakteristike Beograda kao turistiþke destinacije potrebu za izradom ovakvog dokumenta, logiþno je bilo da finansijska sredstva za realizaciju Strategije obezbedi Skupština grada, tj. nadležni Sekretarijat za privredu.

3. Princip javnosti - oznaþava permanentan uvid u proces izrade strategije i to prevashodno u formi «okruglih stolova» ili radionica gde su se od strane uþesnika u ovom poslu iznošene primedbe i sugestije i uz obezbeÿenje široke rasprave o misiji, ciljevima, smernicama, instrumentima, strateškim pravcima i merama koje strategija treba da definiše. Ovaj princip posebno istiþemo kao jedan od osnovnih preduslova za kasniju implementaciju pojedinih elemenata usvojene Strategije.

4. Princip kvalitativne analize - Strategija je dokument koji najþešüe daje kvalitativne preporuke za buduüu akciju. To znaþi da ona ne bi trebalo da bude optereüena kvantifikovanim podacima kakvi se þesto mogu naüi u godišnjim i petogodišnjim planovima razvoja turizma. Najþešüa greška, koja se može dogodinti u izradi strategije je da se ona poistoveti sa dugoroþnim programom razvoja turizma i da se od nje zahteva detaljisanje i to u širokom kontekstu obuhvata i znaþenja turizma kao privredne delatnosti. Zato, pošlo se od þinjenice da uþesnici u poslu izrade i implementacije strategije, menadžeri (na mikro i makro nivou) imaju brojna saznanja iz kvantitativne analize sekundarnih izvora informacija, te da je konsenzus potreban oko kvalitativnih ciljeva razvoja (npr. koje vidove turizma razvijati, na koje segmente i na koja tržišta plasirati proizvode, koje potencijalne strategije primeniti i sl.). Takoÿe, implementacija pojedinih rešenja iz strategije zahtevaüe þitav niz prateüih planskih odluka u formi programa, projekata, biznis planova, budžeta, itd.

8 5. Princip primerenog obima - Strategija je dokument koji treba da bude relativno mali po obimu. To nije, kao što smo prethodno istakli, dugoroþna studija razvoja niti studija koja zalazi u detalje, pogotovo ne u široku analizu stanja i problema u turistiþkom razvoju. Ovo ne znaþi da se strategija ne zasniva na svim relevantnim dokumentima koja tretiraju razliþita pitanja ekonomskog i društvenog razvoja, turizma posebno. Upravo suprotno, strategija bi trebalo da polazi od þinjenica iz ovih dokumenata i projektuje viziju razvoja turizma grada. Otuda ne treba da þudi da strategije razvoja turizma npr. pojedinih uspešnih turistiþkih zemalja i turistiþkih destinacija u njihovim okvirima imaju izmeÿu 30 do 70 strana i da pružaju prvenstveno kvalitativne ocene i preporuke za buduüi razvoj. U tom smislu, sažetak Strategije razvoja turizma Beograda üe biti u navedenom obimu dok je tekst celokupne Strategije obimniji neophodna osnova u skladu sa potrebom za obradom teme projekta i elaboracijom kljuþnih stavova.

9

I OCENA DOSADAŠNJEG RAZVOJA TURIZMA GRADA BEOGRADA

1. OPŠTI PRISTUP DESTINACIJI

1.1. GEOGRAFSKE, DEMOGRAFSKE I KLIMATSKE KARAKTERISTIKE

Geografski položaj

Teritorijalno odreÿenje Beograda þini prostor površine 3.224 km2 podeljen na 17 opština sa 1.576.124 stanovnika. Deset opština þ ini jezgro grada Beograda a sedam opština ima karakter lokalne samouprave sa posebnim pravima i nadležnostima (Surþin, Obrenovac, Lazarevac, Mladenovac, Sopot, Barajevo, Grocka). Beograd je glavni grad i najveüa urbana aglomeracija u Srbiji. Najstariji urbani prostor Beograda je lociran na desnoj obali Save i Dunava - velikog hidrografskog sistema Dunav-Majna-Rajna, najdužoj evropskoj plovnoj magistrali koja je otvorena 1992. godine i koja povezuje Atlantik sa Crnim i Sredozemnim morem. Geografski centar Beograda nalazi se na koordinati preseka paralele 44049'14'' severne geografske širine i meridijana 20027'44'' istoþne geografske dužine.

Karta 1. Administrativno podruþje Beograda (17 opština)

11 Tabela 1. Sedamnaest beogradskih opština

1. Barajevo 10. Obrenovac 2. Voždovac 11. Palilula 3. Vraþar 12. Rakovica 4. Grocka 13. Savski venac 5. Zvezdara 14. Sopot 6. Zemun 15. Stari grad 7. Lazarevac 16. Surþin 8. Mladenovac 17. ýukarica 9. Novi Beograd

Reljef i hidrografija

Planine Avala (511 m) i Kosmaj (628 m) na šumadijskoj strani i Panonska nizija na severu su dve dominantne makroceline na teritoriji Beograda. Proseþna nadmorska visina teritorije Beograda je 117 m.

Slika 1. Avala6

6 http://www.zvrk.co.yu/Zanimljivosti/Geografija/avala/index.htm 12 Slika 2. Kosmaj7

Avala i Kosmaj svojim položajem i osobinama mogu predstavljati zaseban turistiþki proizvod. Avala je zahvaljujuüi svom položaju najlepši vidikovac sa pogledom na Dunav, Savu, pitomu Šumadiju. Na vrhu Avale je spomenik Neznanom junaku. Od Avale preko Ralje vodi jedan od puteva ka Kosmaju i dalje ka Topoli i Oplencu jednom od najbližih i najlepših turistiþkih odredišta. Za dalju valorizaciju navedenog prostora potrebna je znatno kvalitetnija infrastruktura i drugi neophodni sadržaji koji proizvod þine kompletnim.

7 http://www.gc-lug.co.yu/kosmaj.htm 13 Slika 3. Panonska nizija

Reke Sava i Dunav imaju, na teritoriji grada, oko 200 km reþnih obala. Prirodni i turistiþki potencijal izuzetnih vrednosti þine: Veliko ratno ostrvo, Akvatorija Dunava sa rukavcima i kanalima, luke i marine, reka Kolubara (v. karta 2).

Slika 4. Ušüe Save i Dunava8

8 http://www.eurovisionserbia.tv/page/upoznajte 14 Slika 5. Veliko ratno ostrvo

Karta 2. Hidrografska mreža Beograda (reke, kanali, marine)

x Mineralne i termalne vode - resurs koji se može koristiti višenamenski: za toplifikaciju, izgradnju balneomedicinskih centara, sport i rekreaciju i turizam (Skadarlijska voda, Koraüica kod Mladenovca, banja Selters, Obrenovaþka banja, Grocka, Slanaþki kljuþ).

15 x ýesme i fontane (52 javne þesme, 22 fontane i 5 prirodnih izvora). Savsko jezero "Ada Ciganlija"- akvatorija Save sa Savskim jezerom, ýukariþkim rukavcem i zimovnikom. Vodosnabdevanje - aluvijalna ravan Save, Dunava i Kolubare. x Jezera: Markovaþko i Rabrovaþko jezero, jezero "Veliko Blato" (izmeÿu Ovþe i Borþe), jezero "Duboki potok" Barajevo.

Klima

Podruþje Beograda se nalazi u oblasti umereno-kontinentalne klime sa lokalnim varijetetima. Leta su topla i uobiþajeno duga (ukljuþujuüi i miholjsko leto poþetkom oktobra), temperature preko 300C traju u proseku 31 dan godišnje a temperature preko 250C traju proseþno 95 dana. Zime su hladne i snežne sa proseþno 21 danom godišnje ispod 00C. Proleüa su kratka sa povremenim smenama kišnih i sunþanih dana.

Uža urbana zona Beograda je modifikator klimatskih elemenata i sa aspekta korišüenja prostora zahteva mikroklimatsku diferencijaciju za razliþite potrebe kao što je izbor stambenih lokacija, zelenih površina i zona za rekreaciju, raspored industrijskih postrojenja.

Geografsko-klimatskim istraživanjima u periodu 1961-1990. godine ustanovljeno je da je Beograd bio topliji za 10C od okolnih gradova.

Prodori kontinentalnih polarnih vazdušnih masa iz evropskog dela Rusije, koji se mogu javiti i tokom leta, bitni su za razvoj vremena u Srbiji i Beogradu. Karpatsko-balkanski planinski luk spreþava ovakve prodore. Njihovo pojavljivanje uzrokuje pojavu magli i temperaturnih inverzija u dunavskoj i savskoj dolini.

Kontinentalne tropske vazdušne mase iz Severne Afrike i istoþnog Mediterana najþešüe se javljaju zimi prouzrokujuüi visoke temperature. Zabeležen je izuzetan sluþaj visokih temperatura 1. novembra 1990. kada je u Beogradu izmereno 28,40C. Tokom leta njihovo prisustvo se ogleda kroz ekstremno visoke temperature, takozvane «vruüe talase».

Urbana zona Beograda predstavlja ostrvo toplote sa povišenom temperaturom vazduha u odnosu na okolinu. Srednja godišnja temperatura vazduha iznosi 11,60C. 16 Dnevni maksimumi temperature vazduha zabeleženi su avgustu (41,80C - 1921. godine) i septembru (41,80C - 1946. godine).

Od 2000 godine, 2003, 2004. i 2005. godine maksimalne temperature su iznad 35,00C a broj tropskih dana u pojedinim godinama je trajao duže od 2 meseca (66 dana).

Najhladniji mesec u Beogradu je januar sa proseþnom temperaturom 0,10C a najtopliji jul sa proseþnom temperaturom od 22,10C.

Klimatska kolebanja i antropogeni uticaji na klimu Beograda se mogu uoþiti i iz podataka o dekadnim vrednostima temperature u periodu od 1891-2000. godine. Na poþetku merenja, u prvoj dekadi proseþne temperature su 11,170C dok su u poslednjoj dekadi iznosile 12,550C ili za 1,480C više, što je u skladu sa opštim trendom i globalnim porastom temperature u XX veku.

Proseþna godišnja koliþina vodenog taloga je 659 mm. Kiše ima najviše u mesecima kada je to za vegetaciju najpotrebnije (u maju i junu). Stoga su uslovi za razvoj flore i faune povoljni.

Srednje godišnje osunþanje i dominantna vazdušna strujanja, su indikacije da se u buduünosti može raþunati na solarnu energiju kao na ekonomski i ekološki znaþaj ovih potencijala.

U Beogradu je "košava" þest vetar koji donosi vedro i suvo vreme duvajuüi iz pravca istoka i jugoistoka. Najþešüe duva tokom jeseni i zimi proseþnom brzinom od 30-40 km/h.

Proseþne vrednosti atmosferskog pritiska u Beogradu su 1001 milibar, dok je srednja relativna vlažnost 69,5 %.

17 1.2. KULTURNO-ISTORIJSKO NASLEĈE

Kulturno-istorijsko nasleÿe Beograda ima svoj odraz kroz vreme koje se meri i vekovima i milenijumima. Nepokretna i pokretna kulturna dobra su bogato nasleÿe koje se koristi na najrazliþitije naþine uz njihovo oþuvanje, zaštitu i revitalizaciju. Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, u skladu sa savremenim zakonskim rešenjima na podruþju Beograda ustanovio je 333 nepokretna kulturna dobra odnosno 9 prostorno-kulturno-istorijskih celina, 21 arheološki lokalitet, 296 spomenika kulture (objekti sakralne i profane arhitekture, objekti narodnog graditeljstva, javni spomenici i spomen obeležja...) i 7 znamenitih mesta.

Svedoþanstva o praistorijskom životu na podruþju Beograda su arheološka nalazišta poput Vinþe iz perioda kasnog neolita (4500 do 3200 godina pre nove ere) koji se nalazi na putu prolaska rimske imperije i kasnije izgradnje mnogih rimskih gradova Viminacijuma, Feliks Romulijane, Medijane, itd.

Slika 6. Arheološko nalazište

Najveüa koncentracija znamentitosti razliþitih vremenskih perioda koje þine osnovu za kompleksno definisanje moguüih turistiþkih proizvoda Beograda nalazi se u najužoj zoni grada odnosno deset gradskih opština.

Kalemegdan odnosno Beogradska tvrÿava je mesto preseka duge istorije grada u kojoj su tragovi iz perioda neolita. Obeležja urbane zone ona je dobila u vreme Rimljana koji

18 su na izvanrednoj poziciji, grebenu iznad Save i Dunava, sagradili kastrum. Podnožje grebena je podesna zaravan na kojoj se razvijao Donji grad. Period potpunog ureÿenja tvrÿave se odigrao u vreme vizantijskog cara Justinijana u 6. veku i za vreme srpskog despota Stefana Lazareviüa u 14. veku. Tvrÿava je rekonstruisana u 17. veku po Vobanovim planovima i pod rukovodstvom italijanskog inženjera Andrea Konaro.

Slika 7. Kalemegdanska tvrÿava9

Danas je tvrÿava deo šire urbano-centralne zone povezane sa Kalemegdanskim parkom i predstavlja postorno-kulturno-istorijsku celinu i simbol grada Beograda. Znamenita obeležja na ovom prostoru su i Rimski bunar sagraÿen u periodu izmeÿu 1721-1731. godine za vreme austrijske vladavine. Bunar je dubok 62 metra. Sahat kula je takoÿe iz 18. veka, osmougaone osnove sa baroknom kapijom. Bogorodiþna crkva Ružica i kapela Svete Petke dve male crkve u Donjem gradu, zatim skulptura "Pobednika" delo Ivana Meštroviüa iz 1913, Vojni muzej, Spomenik zahvalnosti Francuskoj, Muzej lova i šumarstva, izložbeni paviljon "Cvijeta Zuzoriü" su mesta kulturnih i turistiþkih obeležja Beogradske tvrÿave.

9 http://www.eurovisionserbia.tv/page/upoznajte 19 Slika 8. Skulptura „Pobednika”

Današnji Studentski trg je najstariji Beogradski trg na kome je u 19. veku bilo tursko groblje a potom Velika pijaca. Ulica Kralja Petra i Vase ýarapiüa su dve najstarije ulice i magistrale rimskog Singidunuma.

Saborna crkva graÿena u periodu 1837-1840. godine nalazi se na mestu stare crkve iz 18. veka. Arhitektonski je oblikovana u stilu klasicizma sa izabranim baroknim elementima u kojoj su danas mošti cara Uroša, despota Stefana, grobnice Kneza Miloša i Mihaila Obrenoviüa, Dositeja Obradoviüa i Vuka Karadžiüa.

Naspram Saborne crkve nalazi se zgrada Patrijaršije sagraÿena 1935. i Muzej Pravoslavne crkve iz 1954. godine.

Konak Knjeginje Ljubice sagraÿen 1830. godine je reprezentativan primer arhitekture prve polovine 19. veka sa tipiþnim elementima srpske graditeljske tradicije. Samo godinu-dve kasnije sagraÿen je Konak kneza Miloša Obrenoviüa u Topþideru kao zvaniþna rezidencija i centar društvenog, kulturnog i crkvenog života Kneževine Srbije.

Dositejev licej iz 1808. godine je jedna od najstarijih zgrada balkanskog stila u kojoj je danas Dositejev i Vukov muzej. 20 Slika 9. Konak kneginje Ljubice i kneza Miloša Obrenoviüa

Narodno pozorište, graÿevina iz sredine 19. veka zidana je prema projektu Aleksandra Bugarskog u vreme 1868/69. godine. Prvobitni izgled je u kasnijim vremenima delimiþno promenjen i dograÿivan. Još jedna graÿevina ondašnjeg vremena, danas kulturno dobro Beograda, je Kapetan Mišino zdanje iz 1830. godine. Od 1863. u ovoj zgradi je bila gimnazija, zatim Velika škola, Ministarstvo obrazovanja a danas je ovde smešten Rektorat Beogradskog univerziteta.

Slika 10. Narodni muzej i Narodno pozorište

Narodni muzej se nalazi u centru Beograda, u njegovom zaštiüenom kulturno- istorijskom jezgru, u reprezentativnom zdanju sagraÿenom poþetkom 20. veka prema projektu arhitekata A. Stefanoviüa i N. Nestoroviüa, koje se štiti kao kulturno dobro od velikog znaþaja. Danas je Narodni muzej u procesu kompletne obnove prostora za þuvanje i prouþavanje njegovih bogatih i dragocenih zbriki koja se sastoji od 400.000 arheoloških, numizmatiþkih i umetniþkih dela. Meÿu beogradskim muzejima sa

21 bogatom praistoriskom, antiþkom i srednjevekovnom zbirkom, galerijama slikarstva nalaze se i Etnografski muzej, Galerija fresaka, Muzej Srpske pravoslavne crkve.

Stari dvor, danas Skupština grada Beograda graÿevina iz 1882. godine u vreme vladavine kralja Milana Obrenoviüa, graÿena prema projektu Aleksandra Bugarskog u duhu akademizma sa elementima italijanske renesanse. Novi dvor, graÿen je u periodu izmeÿu 1913-1918. godine za vreme Kralja Petra I Karaÿorÿeviüa. Do 1934. godine bio je kraljevska rezidencija, potom Muzej kneza Pavla i danas zgrada predsedništva Republike Srbije.

Slika 11. Zgrade Starog dvora i Narodne skupštine Republike Srbije

Godine 1907. zapoþela je izgradnja Narodne skupštine prema projektu arhitekte Jovana Ilkiüa. Lepotu eksterijera þini skulptura "Igrali se konji vrani" Tome Rosandiüa.

Mnoštvo graÿevina srednjevekovne arhitekture dopunjuje crkva Svetog Marka graÿena u periodu izmeÿu 1931/1940. godine. Po koncepciji je sliþna manastiru Graþanica. Projektanti su braüa Petar i Branko Krstiü. U crkvi se nalaze mošti cara Dušana.

Meÿu mnoštvom beogradskih parkova Tašmajdanski park, Ušüe, Zvezdara, Topþider, itd., nalazi se Karaÿorÿev park. Na tom mestu knez Aleksandar Karaÿorÿeviü je 1848. godine podigao spomenik u þast srpskom narodu poginulom u borbi protiv Turaka. Po predanju, 1594. godine na tom mestu Turci su spalili mošti Svetog Save. Danas je tu Hram Sv. Save þ ija je izgradnja zapoþela 1935. godine prema projektima Bogdana Nestoroviüa i Aleksandra Deroka. Godine 1984. podignuta je kupola teška 4.000 tona sa zlatnim krstom visine 12 metara. Hram je u danas meÿu najveüim znamenitostima Beograda.

22 Slika 12. Hram Svetog Save

Bez obzira što se Beograd nalazi na raskrsnici þestih ratova, razaranja i seoba, tokom više stotina godina pa i milenijuma, na istom tom prostoru je ostalo bogato kulturno istorijsko nasleÿe. Raznolikost i bogatstvo kulturno-istorijskih spomenika nastalih u prošlosti i priroda današnjeg Beograda þine ga zanimljivom teritorijom i sastavni su deo njegove turistiþke privlaþnosti.

Funkcija i ureÿenje kulturno-istorijskog nasleÿa Beograda treba da doprinese kvalitetu ukupnih životnih prilika i posebno definisanja turistiþkih proizvoda u glavnom gradu Srbije. Teritorija Beograda, urbana, centralna i šira zona, raspolaže delimiþno iskorišüenim kulturnim znamenitostima. Stoga, za donošenje odluka o sadašnjim i buduüim proizvodima turizma u Beogradu prevashodno je potreban informacioni sistem grada koji üe posedovati dostupne i ažurne baze podataka o znamenitostima, njihovom rasporedu, osobinama, sadašnjim i moguüim funkcijama kao i stepenu korišüenja u razvoju turizma (v. kartu 3).

23 Karta 3. Prostorni položaj znamenitosti u užoj zoni Beograda – potencijal za razvoj turizma

1.3. STANOVNIŠTVO

Prema popisu stanovništva iz 2002. godine, od ukupnog broja stanovnika Beograda, najbrojnija je opština Novi Beograd (217.706), dok je najmanji broj stanovnika u opštini Surþin, svega 14.292.

U starosnoj strukturi Beograda najzastupljenija je kategorija stanovnika u dobu od 45- 55 godina noseüi obeležje duboke demografske starosti.

Na osnovu metoda vitalnog praüenja stanovništva može se zakljuþiti da tokom poslednjih decenija Beograd ima negativan prirodni priraštaj od 1992. (-93), 2000. (-5.434) do 2006. (-3.901).

Najveüi procenat stanovništva Beograda ima srednje obrazovanje (49,6%), zatim osnovno (18,7 %), visoko (13,8 %).

24 Tabela 2. Broj i dinamika stanovnika Beograda – pregled po opštinama

Broj stanovnika Indeks rasta Opština 2002. god. 2011. god. 2000/2011 1 Barajevo 24.768 24.904 100.5 2 Voždovac 151.940 150.481 99 3 Vraþar 58.166 58.220 100.1 4 Grocka 76.087 89.075 117.1 5 Zvezdara 133.136 142.021 106.7 6 Zemun 191.951 183.965 95.8 7 Lazarevac 58.537 60.344 103.1 8 Mladenovac 52.523 57.773 110 9 Novi Beograd 217.706 247.451 113.7 10 Obrenovac 71.135 74.393 104.6 11 Palilula 156.438 153.070 97.8 12 Savski Venac 42.333 43.677 103.2 13 Sopot 20.430 19.296 94.4 14 Stari Grad 55.290 60.960 110.3 15 Surþin* 14.292 16 ýukarica 168.889 177.177 104.9 17 Rakovica 100.348 99.290 100.3 BEOGRAD (ukupno) 1.576.124 * Opština Surþin je formirana 2004. godine

Zaposlenost stanovništva u Beogradu se smanjuje. Tako je ukupan broj zaposlenih u pravnim licima 2005. godine iznosio 361.167 dok je taj broj u 2006. godini bio za 25.881 manji i iznosio je 335.286.

Broj zaposlenih u delatnostima vezanim za sektor turizma kao što su hoteli i restorani se smanjuje, tako je 2005. godini u ovoj oblasti bilo zaposleno 7.972, dok je taj broj u 2006. godini iznosio 6.738.

Tabela 3. Zaposlenost u Beogradu u sektorima neposredno vezanim za turizam

Smanjenje Sektor 2005. 2006. Smanjenje u % Ukupan broj zaposlenih 361.167 335.286 - 25.881 7,2 Hoteli i restorani 7.972 6.738 - 1.235 15,5 Putni ke agencije i prate e þ ü 7.673 6.641 -1.032 13,5 aktivnosti

25 Sistem naseljavanja Grada Beograda u periodu 1991-2000. godine, a u manjoj meri i kasnije, nije bio kontrolisan. Mehaniþki priliv imao vidan rast nasuprot izraženom padu prirodnog priraštaja. Znatan broj izbeglica i raseljenih lica kao i internih migranata usmerio se ka teritoriji Grada Beograda.

1.4. SAOBRAûAJ I KOMUNIKACIJE

Ocena makro saobraüajne lokacije Beograda kao turistiþke destinacije

Znaþaj razvoja saobraüaja sa stanovišta uticaja na razvoj ekonomije i posebno turizma jedne zemlje/regije nije potrebno posebno naglašavati. Saobraüajni uticaji na razvoj turizma bilo koje destinacije se mogu predstaviti sledeüom slikom:

Slika 13. Saobraüajni aspekti uticaja na razvoj turizma svake destinacije

TURISTIýKA Prevozna Saobraüaj DELATNOST / sredstva na mreža DESTINACIJA

Prevozna usluga kao deo Cene (troškovi) prevoza marketing mix-a turistiþke ponude

U svakoj fazi razvoja turizma saobraüajna delatnost odreÿenog vida prevoza je imala kritiþne doprinose, koji su se ogledali na prethodno prezentirana þetiri osnovna stuba: mreža, prevozna sredstva, cene (troškovi) prevoza i objedinjavanje ponude prevozne usluge kao dela ukupnog turistiþkog troška / prihoda (u zavisnosti od toga da li se radi o emitivnom ili o receptivnom turizmu).

Znaþaj saobraüajnih faktora Beograda je danas uveliko determinisan njegovim geografskim položajem i strateškom politiþkom orijentacijom cele zemlje ka Evropskoj 26 Uniji. Zašto su ove dve stvari povezane? Zato što se saobraüajna pozicija Beograda kao privrednog i turistiþkog centra Zapadnog Balkana može oceniti veoma povoljno sa oba aspekta posmatranja: geografske pozicije i stepena uklapanja u evropske saobraüajne koridore.

Zacrtani Evropski koridori su najpoznatiji proizvod zajedniþke transportne politike na nivou EU u okviru þega se Beogradska saobraüajna makrolokacija izuzetno pozicionira. Naime, od svih Evropskih saobraüajnih koridora za našu zemlju su dva relevantna i to Koridor X (glavna drumska i železniþka magistrala koja od severa Srbije ide ka jugu i to u dva pravca, ka Bugarskoj i Makedoniji, odnosno Grþkoj) i Koridor VII (koji praktiþno predstavlja reku Dunav, gde je za nas znaþajno 588 km toka Dunava kroz Srbiju).

Sa naredne slike se sasvim jasno uoþava kako EU vidi buduüi razvoj saobraüajnog sistema na njenom tlu i bližoj okolini, odnosno šta su to prioriteti koji prelaze preko odreÿene zemlje. Takoÿe, možemo videti da je Beograd strateški pozicioniran u preseku dva bitna Evropska koridora, odnosno da su Srbija i Beograd definitivno na najpovoljnijem putu od severa ka jugu u jugoistoku Evrope, što je verifikovano Korodorom X, odnosno Srbija i Beograd ima treüe po važnosti mesto na Koridoru VII kao zemlja sa znaþajnim delom Dunava. No, treba biti svestan þinjenice da je važan konkurent Koridoru X Koridor IV, koji ide jednim delom preko Rumunije u Bugarske (kao punopravne þlanice EU) i koji je takoÿe predviÿen kao panevropski koridor. Oba koridora se završavaju u Solunu, pri þemu je Koridor X kraüi ali sa usporenijim saobraüajem (mreža je nepotpuna i generalno lošija, carinski propisi usporavaju saobraüaj itd.), što se poslednjih meseci manifestuje odreÿenim prelivanjem saobraüaja (posebno teretnog) na Koridor IV.

Definitivno je geografsko-saobraüajna pozicija Beograda izuzetno dobra jer je on þvor dva znaþajna evropska koridora, odnosno u njegovoj široj okolini se susreüu svi vidovi saobraüaja koji su relevantni sa turizam (drumski, železniþki, avio i reþni). Drugim reþima, dostupnost Beograda kao privredne i turistiþke lokacije je odliþna bilo kojim vidom saobraüaja, u bilo koje doba godine, tj. turistiþke sezone.

Ipak, jedno je geografsko-strateška pozicija Beograda kao destinacije, a drugo je kvalitet saobraüajne mreže i ponude prevoznih sredstava, konkurentnost troškova (cene) 27 prevoza, stepen ukljuþenosti saobraüajne usluge u kompletnu turistiþku ponudu i obim saobraüajne aktivnosti koji se odvija ka Beogradu i od njega, odnosno na njegovoj teritoriji.

Slika 14. Postojeüi Evropski koridori i pozicioniranje Beograda, odnosno njegove saobraüajne lokacije

Dostignuti stepen razvoja saobraüaja i komunikacija u Beogradu

Saobraüaj kao privredna delatnost Beograda

U kreiranju društvenog proizvoda Beograda delatnosti: saobraüaj, skladištenje i veze uþestvuje sa oko 18%. Kada se rangira sa drugim delatnostima, saobraüaj se nalazi na

28 treüem mestu prema uþešüu u društvenom proizvodu Beograda i to posle trgovine na veliko i malo (koja uþestvuje sa 31%) i preraÿivaþke industrije (21%)10.

Karakteristike saobraüajne ponude Beograda

Drumski saobraüaj: Na narednoj slici možemo sagledati dostupnost Beograda drumskim putem.

Slika 15. Beogradski saobraüajni þvor

U Beogradu se ukrštaju dve veome bitne relacije, koje imaju evropsku verifikaciju: 1) E 75 - kao severni i južni krak Koridora X i 2) E 70 – kao zapadni krak Koridora X i put koji vodi ka Rumuniji. Takoÿe, od Beograda poþinje saobraüajnica E 763 (Ibarska magistrala). I mnogi drugi magistralni i regionalni putevi u Srbiji poþinju ili se ulivaju u beogradski saobraüajni þvor.

Detaljniju sliku o stepenu rasprostranjenosti saobraüajne mreže Beograda (svih 17 opština) u odnosu celu Srbiju je moguüe sagledati iz naredne tabele:

10 Statistiþki godišnjak Beograda iz 2006. godine, podaci se odnose za 2005. godinu. Klasifikacija delatnosti je prema zvaniþnoj statistiþkoj metodologiji u Beogradu. 29 Tabela 4. Stepen razvoja i struktura saobraüajne mreže drumskog saobraüaja Beograda (2006. godina) - u km Magistralni Regionalni Lokalni Savremeni Ukupno savremeni savremeni savremeni kolovoz svega svega svega kolovoz kolovoz kolovoz Srbija 38.436 24.531 4.759 4.752 10.448 9.039 23.229 10.740 Beograd 1.174 887 237 237 678 650 259 233

Vidimo da se na teritoriji Grada Beograda nalazi 3% ukupnih puteva Srbije, odnosno 3,6% puteva sa savremenim kolovozom. Takoÿe, uþešüa beogradskim puteva su skromna i kada se radi o magistralnim (5%), regionalnim (skoro 7%) i lokalnim putevima (oko 11%) Srbije.

Glavna saobraüajnica Beograda je autoput koji se pruža na pravcu severozapad – jugoistok i gotovo da polovi urbano podruþje grada. On danas predstavlja oslonac uliþne mreže na koju se nadovezuju magistrale i saobraüajnice I i II reda. Pored autoputa uliþnu mrežu þine gradske magistrale i saobraüajnice I i II reda, koje þine tzv. osnovnu uliþnu mrežu Beograda, kao i sabirne i pristupne ulice. Ukupna dužina osnovne uliþne mreže iznosi 1.018 km. U poreÿenju sa devet evropskih gradova, Beograd ima veoma skromno razvijenu uliþnu mrežu (sa 754 m/1.000 stanovnika), što se izmeÿu ostalog vidi iz naredne komparacije11:

Tabela 5. Izabrani pokazatelji razvoja odreÿenih gradova u Evropi Udeo Stepen Razvijenost Stepen radnih mobilnosti Broj BDP po osnovne motorizacije mesta u Grad stanovnika stanovniku (dnevnih uli ne mreže centralnoj þ (u EUR) (PA/1.000 kretanja po (metara/1.000 (u 000) zoni (u st) st. na dan) stanovnika %) Beograd 1.350 2.700 210 38.0 2.20 754 Budimpešta 1.760 9.840 329 10.2 2.85 2.430 Prag 1.160 15.100 536 37.2 3.71 2.910 Glazgov 2.100 20.600 345 16.7 2.96 5.800 Torino 1.470 26.700 637 11.8 3.30 2.710 Lion 1.180 27.100 489 15.5 3.37 2.470 Beþ 1.550 34.300 414 12.1 2.70 1.810 Kopenhagen 1.810 34.100 315 10.2 3.00 3.850 Helsinki 969 36.500 361 16.1 3.10 3.610 Minhen 1.250 45.800 542 33.0 3.20 1.830

11 Jean Vivier: Mobility and Cities, UITP, 2006. godina 30 Koncept uliþne mreže u starom delu grada je nepotpun radijalno koncentriþan, gde izrazito nedostaje efikasan koncentriþni deo. U odnosu na terazijski greben, padina na levoj obali Save i padina ka Dorüolu imaju pravilan ortogonalan koncept mreže. Isto važi i za Novi Beograd. Kao što je veü izloženo, radijalno koncentriþan koncept mreže nije baš prikladan za masovnu upotrebu putniþkog automobila, ali je veoma prikladan za delovanje visoko efikasnog i kvalitetnog šinskog javnog prevoza. S druge strane, pravougaoni koncept putne mreže u Novom Beogradu je prikladniji za masovniju upotrebu putniþkog automobila, dok je manje prikladan za visoko efikasan sistem javnog prevoza12.

Sistem javnog prevoza putnika obavlja se na mreže ukupne dužine 2.418 km. U Beogradu danas postoji: tramvajski, trolejbuski, autobuski i prigradsko – gradski železniþki podsistemi, pri þemu poslednja dva opslužuju celu teritoriju Beograda (sve opštine Beograda). U poreÿenju sa 9 evropskih gradova, udeo javnog prevoza u obavljanju ukupnih dnevnih potreba stanovnika je visok. S druge strane, ponuÿeni kapaciteti i performanse sistema javnog saobraüa još uvek dosta zaostaju, što pokazuje naredna tabela13:

Tabela 6. Komparacija kvaliteta javnog prevoza u odabranim evropskim gradovima U eš e putovanja Prose na brzina Broj vozila na þ ü þ Grad javnim prevozom sredstava javnog milion stanovnika (u %) prevoza (km/þas) Beograd 805 52.9 17.5 Budimpešta 1.660 43.5 21.2 Prag 2.530 43.3 28.6 Glazgov 2.100 10.6 30.7 Torino 962 21.1 19.1 Lion 1.130 13.0 24.6 Beþ 1.520 34.0 27.0 Kopenhagen 1.110 12.1 41.8 Helsinki 1.710 27.0 32.9 Minhen 1.280 21.9 39.4

12 Prema: Depolo. V. «Saobraüaj kao faktor kvaliteta odabranih lokacija», Strategija razvoja trgovine Beograda, Ekonomski fakultet Beograd 2008. godina, radni materijal. 13 Jean Vivier: Mobility and Cities, UITP, 2006. godina 31 Dakle, i kvantitet saobraüajne mreže i njen kvalitet u Beogradu još uvek zaostaju za referentnim evropskim gradovima, iako se poslednjih osam godina zaista dosta uradilo na proširenju i obnavljanju kapaciteta mreže.

Gotovo isti zakljuþak se može istaüi i za kvalitet i kvantitet prevoznih sredstava, iako je primetno da se broj privatnih automobila poslednjih nekoliko godina drastiþno poveüava, þime se samo poveüavaju gužve na relativnom uskim gradskim ulicama.

Poslednje evidencije registrovanih drumskih motornih i prikljuþnih vozila prikazuje naredna slika14:

Slika 16. Registrovana drumska motorna i prikljuþna vozila u Beogradu (2006. godina)

500000 Motorcikli Putniþka vozila Autobusi Teretna vozila Ostala vozila

450000

400000

350000

300000

250000

200000

150000

100000

50000

0 1985 1990 2000 2002 2003 2004 2005 2006

U Beogradu postoji 6 javnih garaža od þega je 5 u samom centru grada. Centralna zona Beograda raspolaže sa oko 12.000 parking mesta od þega na uliþnim frontovima 83,34%, na posebnim parkiralištima 1,24% i u parking garažama 15,52%.

14 Statistiþki godišnjak Grada Beograda za 2006. godinu. 32 Zoniranje centralne zone prema vremenskom ograniþenju trajanja parkiranja je prikazano na prethodnoj slici. Vremensko ograniþenje definisano je na sledeüi naþin: x Zona 1 (crvena zona): Ograniþeno vreme trajanja parkiranja na opštim parkiralištima (uliþnim frontovima) je jedan sat; x Zona 2 (žuta zona): Ograniþeno vreme trajanja parkiranja na opštim parkiralištima (uliþnim frontovima) je dva sata; x Zona 3 (zelena zona): Ograniþeno vreme trajanja parkiranja na opštim parkiralištima (uliþnim frontovima) je tri sata.

Naredna tabela daje pregled broja i strukture parking mesta u Beogradu:

Tabela 7. Broj i struktura regulisanih parking mesta na teritoriji Beograda

Broj parking mesta Zona UKUPNO Uliþni front Parkirališta Garaže 1 1.052 53 1.075 2.181 2 2.481 330 808 3.621 3 3.354 170 0 3.527 Zona Savskog venca 2.512 0 19 2.531 Zona „11“ 460 0 0 460 Zona Hercegovaþke ul. 125 132 0 257 UKUPNO 9.984 685 1.902 12.577

U meÿuvremenu su se tokom 2007. i 2008. godine proširivale zone ograniþenog vremenskog trajanja (crvena, žuta i zelena) i uvedena je posebna plava zona gde se parkiranje plaüa, ali se ne ograniþava vremensko trajanje tog parkiranja.

Železniþki saobraüaj: ovaj vid saobraüaja se u Beogradu može podeliti prema tržišno- organizacionim karakteristika u dve velike grupe: 1) klasiþan železniþki putniþki i robni prevoz i 2) Beovoz. Naravno, sva sredstva, infrastrukturna i prevozna u obe grane železnice su deo jednog složenog sistema koji se naziva Železnica Srbije. Ipak, organizacija prevoza, struktura putnika, dužina pruga i sve druge tržišne karakteristike se razlikuju na prugama kojima idu klasiþni vozovi u odnosu na «beogradski železniþki prevoz», tj. Beovoz, kao posebnu organizacionu i tržišnu celinu Železnica Srbije koja je specijalizovana samo za unutrašnji gradski prevoz putnika.

33 Stoga üemo u narednom delu teksta biti metodološki veoma obazrivi. Naime, teško je napraviti distinkciju izmeÿu dva realno odvojena tržišta (Beovoza i klasiþne železnice), koja imaju i razliþitu tražnju i strukturu pruga i broj linija i modele kompozicija i broj dnevnih polazaka. To su, ekonomski reþeno, dva potpuno odvojena tržišta koja nemaju puno ekonomske veze jedno s drugim (na primer koriste istu infrastrukturu koja je još uvek u okviru jedinstvenog preduzeüa), odnosno kada bi se zajedno posmatrali onda bi mogli da dobijemo iskrivljene zakljuþke.

Prvi takav nedovoljno precizan zakljuþak bi se mogao odnositi na broj kilometara pruga i obim aktivnosti ova dva železniþka segmenta koja funkcionišu u Beogradu. Po nama je neutemeljeno davati broj kilometara pruga klasiþne železnice samo na teritoriji Beograda, pošto taj podatak ništa ne znaþi, ali je dobro identifikovati broj kilometara pruga koje koristi Beovoz. Za poþetak dajemo sliku kategorija pruga na celoj teritoriji Železnica Srbije, kao okvir za poziciju Beograda kao centra železniþkog saobraüaja.

34 Slika 17. Struktura pruga Železnica Srbije sa posebnim osvrtom na pruge koje gravitiraju ili se ukrštaju u beogradskom železniþkom þvoru (oiviþena površina)

Slika sasvim jasno ukazuje da se u Beogradu ukrštaju sve najvažnije srpske pruge, od kojih su posebno važne dve kategorije: 1) Koridor X (koji se poklapa sa drumskim panevropskim pravcem) i 2) Veze sa susednim zemljama (Beograd – Bar i Beograd Temišvar). Ukrštanjem ovih grupa pruga Beograd se pozicionirao kao glavni železniþki tranzitno-pretovarni centar ovog dela Evrope. Naravno, kvalitet železniþkog saobraüaja, pruga i prevoznih sredstava je daleko od potrebno nivoa, ali to nije samo problem Beograda kao glavnog grada veü pre svega Republike Srbije koja mora u narednom 35 periodu znaþajno više novca, samostalno i/ili uz pomoü EU fondova uložiti u revitalizaciju železniþkog saobraüaja.

Železnica odavno nema lidersku poziciju u prevozu putnika i robe bilo gde u svetu, pa je takva situacija i u Beogradu. U zvaniþnim statistiþkim podacima postoji veoma mali broj podataka o performansama klasiþne železnice u Beogradu. Mi smo pronašli ukupan broj otputovalih putnika (za doputovale putnike nema jasne baze podataka), kao i pokazatelje prometa robe u železniþkom saobraüaju, koje dajemo u sledeüem prikazu:

Slika 18. Dinamika prometa robe i broja otputovalih putnika iz Beograda

2500000

2000000

1500000

1000000

500000

Otputovali putnici Promet robe (tona)

0 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006

Prethodna slika potvrÿuje ranije iznetu konstataciju da postoje negativne tendencije u broju putnika koji izaberu železniþki saobraüaj da odu iz Beograda. Ipak, promet robe železniþkim putem pokazuje bolje rezultate i uveliko zavisi od dinamike razvoja privrede (u ovom sluþaju Beograda) ali i od opredeljenja menadžmenta preduzeüa koje organizuje promet roba da izaberu železniþki vid prevoza.

36 Iako formalno još uvek u nadležnosti Železnica Srbija, Beovoz je direktno u funkciji gradskog i prigradskog saobraüaja u Beogradu. Prednost železnice u gradskom prevozu ogleda se i u moguünosti masovnog prevoženja, manje potrošnje goriva, veüe brzine kretanja i ekološkoj zaštiti okruženja. Naredna slika prezentuje glavne linije Beovoza danas:

Slika 19. Mapa linija Beovoza

Beovoz danas raspolaže sa 8 kompozicija koje proseþno dnevno saobraüaju na linijama dužine od 98 km.

Najvažniji pokazatelj obima aktivnosti u svakom vidu saobraüaja, pa tako i u okviru Beovoza jeste obim prevoza. Za te potrebe mi smo pronašli ukupne, veoma relevatne pokazatelje koji se odnose na nivo celog preduzeüa Železnica Srbije i stavili smo ih u odnos samo sa performansama tzv. gradskog saobraüaja (Beovoza). Ovakav metodološki postupak je moguü i opravdan imajuüi u vidu da smo imali integralne, relativno skorašnje podatke iz Železnica Srbije. Ipak, imali smo veoma mali limitirani broj podataka o performansama Beovoza koje dajemo u narednim prikazima.

37 Slika broj 20. pokazuje da se u analiziranom periodu rapidno poveüava broj putnika koji se prevozi gradskim saobraüajem u odnosu na ukupan broj putnika Železnica Srbije, dok se naravno smanjuje uþešüe broja putnika u unutrašnjem prevozu (lokalnom i zajedniþkom). Odnos izmeÿu unutrašnjeg i gradskog prevoza se prema broju putnika stabilizovao na otprilike 50:50. Uzroke tome treba tražiti pre svega u opadanju broja preveženih putnika u unutrašnjem saobraüaju (sve osim Beovoza), sve veüoj iskoristivosti Beovoza kao posebnog tržišta za Železnicu Srbije.

Slika 20. Odnos broja putnika u unutrašnjem (osim Beovoza) i gradskom prevozu (Beovozu)

100%

90% 25,34% 29,02% 32,31% 40,06% 80% 49,61% 50,69% 51,75%

70%

60%

50%

40% 74,66% 70,98% 67,69% 59,94% 30% 50,39% 49,31% 48,25%

20%

Gradski saobraüaj (broj putnika) 10% Unutrašnji saobraüaj (broj putnika)

0% 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005

Vidimo da je proseþan prevozni put jednog putnika na linijama Beovoza u posmatranom periodu negde oko 22,5 kilometara, što je znaþajno ispod proseka Železnica Srbije u celini, što je i normalno imajuüi u vidu ranije iznete specifiþnosti Beovoza kao gradske železnice. Ipak, nije dobra tendencija što u poslednje vreme dolazi do pada proseþnog prevoznog puta jednog putnika koji koristi usluge Beovoza.

Iako neki smatraju je Beovoz u stvari prethodnica klasiþnog sistema podzemne železnice, to je samo delimiþno taþno, u zavisnosti od toga kojim se putem gradska vlast opredeli da ide po pitanju gradnje metroa – ka standardnom podzemnom saobraüaju ili

38 ka tzv. lakom metro sistemu. No svakako da je Beovoz danas veoma bitno prevozno sredstvo za veliki broj putnika koji svakodnevno putuju na relaciji prigradske-gradske opštine.

Reþni saobraüaj: Veü je ranije istaknuto (a na slici broj 14 je i identifikovano) da je reka Dunav definisan kao panevropski Koridor VII. Dakle, Beograd je deo ovog Koridora i na njegovoj teoritoriji se ovaj koridor ukršta sa drumskim i železniþkim Koridorom X.

U putniþkom saobraüaju je postojala nekada velika i moderna Bela flota reþnog saobraüaja. Ova flota je saobraüala rekama Beograda i Srbije, ali danas praktiþno više ne postoji. Iako na dve reke, Beograd nema razvijen reþni saobraüaj. Praktiþno, ovaj vid prevoza je izvan oþiju javnosti ali i vlasti, iako bi mogao da bude relativno dobro iskorišüen.

Tokom letnje turistiþke sezone u Beogradu se može videti veliki broj stranih putniþkih brodova koji za jednu od svojih destinacija izaberu da se par sati ili dan-dva zadrže u našem glavnom gradu. Odreÿene procene Ministarstva za infrastrukturu (na osnovu brojanja soabraüaja) pokazuju da proseþno godišnje tokom Dunava proÿe oko 600 do 700 putniþkih brodova, koji proseþno imaju oko 150 putnika. Prema podacima Luke "Beograd", u periodu izmeÿu 2006. i 2008. godine broj pristajanja putniþkih brodova – kruzera ustalio se na 400 uz zadržavanje od 2 do 38 sati (srednje vreme zadržavanja u 2008. godini je bilo oko 18 sati) i proseþno sa 130 putnika a oko 75% brodova-kruzera pristaje u Beogradu i u nizvodnoj i u uzvodnoj plovidbi.

Sasvim druga dimenzija reþnog saobraüaja u Beogradu je uvoÿenje pionirskih linija gradskog reþnog saobraüaja brodovima katamaranima. Naime, Beograd je u prvoj polovini 2008. godine dobio dve nove linije gradskog prevoza P1 i P2 na reci Savi. Linija P1 povezuje blok 70 i pristanište ispod Brankovog mosta, i saobraüa na svakih sat vremena. Vožnja linijom P1 od Bloka 70 do Ade Ciganlije traje sedam minuta. Plovidba od Bloka 70 do Brankovog mosta traje 20 minuta, dok povratak u Novi Beograd traje 37 minuta zbog uzvodne plovidbe. Linija P2 na svakih 15 minuta plovi od bloka 70 do Ade Ciganlije. Na obe linije za sada saobraüa po jedan brod-katamaran. Reþ je o eksperimentalnoj fazi, a naknadno üe biti odluþeno o eventualnom proširenju kapaciteta 39 i broja plovila. Brodiüi imaju kapacitet od maksimalnih 60 mesta. Meÿutim, kljuþni problemi u daljem razvoju reþnog linijskog putniþkog saobraüaja leže u lošoj povezanosti mesta polaska i dolaska ovih brodova sa klasiþnim autobuskim linijama, ali i nedovoljnoj navici Beograÿana da mnogo više koriste ovaj vid prevoza.

Vazdušni saobraüaj: Ukupna koncentracije ponude Beograda u ovom vidu saobraüaja danas leži na dva javna preduzeüa: Aerodromu «Nikola Tesla» i preduzeüu «Jat Airways». No, treba reüi i to da sve veüi deo ponude naroþito mobilnih kapaciteta u avio saobraüaju obezbeÿuju inostrane avio kompanije, koje sa beogradskog aerodroma imaju sasvim solidan broj letova za razliþite destinacije sveta. Svakako da bi se u buduünosti moglo oþekivati i proširenje mreže infrastrukture koja se koristi za avio saobraüaj tako što bi se za sada vojni aerodrom u Batajnici kraj Beograda mogao pretvoriti u vazdušnu luku za civilne potrebe (no o ovoj temi i svim potencijalnim moguünostima za investicije u saobraüaju koje bi mogle da pospeše razvoj turizma nešto više u drugom delu Studije).

Dakle, osnovni prevoznik u linijskom avio saobraüaju þije je sedište u Beogradu je nacionalna avio kompanija Jat Airways. To je preduzeüe sa dugom tradicijom, koje je nekada poslovalo na mnogo veüem tržištu i koje je zauzimalo sasvim solidnu tržišnu poziciju na evropskom nebu. No, godine ratova i sankcija su znaþajnim delom onesposobile preduzeüe za brži razvoj, pri þemu se osnovnim problemom danas može smatrati dugoroþna devastacija kapitala, odnosno investiciono mrtvilo. Kratak pregled nekih kljuþnih performansi jedine domaüe avio kompanije se daje narednom tabelom:

Tabela 8. Infrastrukturne i tržišne osnove beogradskog avio prevoznika15

Broj putni kih God. Broj aviona þ Dužina linija (km) mesta u avionu 1990. 43 6.135 486.420 1995. 37 5.026 46.550 2000. 34 4.379 87.725 2003. 25 3.227 76.310 2004. 25 3.246 85.510 2005. 17 2.060 90.735 2006. 15 1.694 63.965

15 Statistiþki godišnjak Beograda. 40 Od kompanije koja je do pre dvadesetak godina poslovala na mnogo veüem domaüem i meÿunarodnom tržištu, avio prevoznika koji je bez problema leteo na sve kontinente, danas je Jat skroman uþesnik na regionalnom avio tržištu, sa skoro 2/3 manje aviona nego što je imao 1990. godine, sa avionima manje veliþine koji imaju skoro 3/4 manje mesta nego što je imala flota pre 18 godina i sa linijama koje su uglavnom bliže evropske i pre svega regionalne (dužina linija na kojima danas leti Jat je samo 13% od dužine linija od pre 18 godina). Svi ovi pokazatelji upuüuju na zakljuþak da je danas Jatairways kompanija sa priliþno limitiranom ponudom, koja ograniþava brži razvoj avio saobraüaja i generalno turizma u Beogradu. Kao što smo ranije istakli, ponudu na beogradskom avio tržištu upotpunjuju strane avio kompanije, ali rekli bismo ni to nije dovoljno da podmiri visoko narastajuüu tražnju za avio uslugama, posebno u letnjem periodu, bilo da se radi za potrebe emitivnog ili receptivnog turizma. JAT-u predstoji proces privatizacije i ozbiljnijeg ulaganja u novu flotu, koja üe biti sposobna da od ove posrnule kompanije napravi regionalnog lidera.

Dugogodišnja erozija kapaciteta Jat-a i nepostojanje volje za njegovo restrukturiranje odlaže primenu tzv. Politike otvorenog neba (Open Sky Agreement) kao ugovora koji je Srbija potpisala sa EU ali sve vreme odlaže njegovu primenu. Potpuna primena ovog dokumenta kojim se odobrava slobodna konkurencija na tržištu bi znaþila dolazak veüeg broja avio kompanija, posebno onih koji posluju na low-cost principima, što bi imalo za posledicu poveüanje obima prevoza, snižavanje cene karata i samim time mnogo lakše, jeftinije i brže otvaranje beogradskog tržišta kao turistiþke destinacije.

Relativno sliþnu sudbinu beogradske i srpske avio kompanije je pratila jedina beogradska (i najveüa domaüa) avio luka. Aerodrom «Nikola Tesla» je tokom prethodnih dvadesetak godina prolazio kroz probleme ratova, sankcija, izolacije, jednom reþju smanjenog obima saobraüaja. Nakon poltiþkih promena od pre 8 godina domaüa vazdušna luka zapoþinje «novi život» sa dolaskom veüeg broja stranih avio kompanija i delimiþnim oporavkom Jat-a. Osnovne performanse Aerodroma «Nikola Tesla» dajemo u narednoj tabeli16:

16 Zvaniþna Internet prezentacija beogradskog aerodroma, www.beg.aero. 41 Tabela 9. Osnovne performanse beogradskog aerodroma Avio operacije Godina Broj putnika Roba (t) Pošta (t) (poletanja / sletanja) 2002. 28.872 1.621.798 6.827 760 2003. 32.484 1.849.148 6.532 1.065 2004. 36.416 2.045.282 8.946 1.121 2005. 37.614 2.032.357 7.728 885 2006. 42.360 2.222.445 8.200 930 2007. 43.448 2.512.890 7.926 879 2008. (6m.) 21.218 1.181.448 3.909 512

Ulazak Srbije i Beograda u «normalne ekonomske i poltiþke vode» znaþio je ubrzani rasta svih aktivnosti beogradskog aerodroma. Kada kompariramo kljuþne aktivnosti na Aerodromu «Nikola Tesla» u periodu 2007/2002. godina videüemo da je: x broj avio operacija porastao za 50% i što je najbitnije da ima stalnu godišnju tendenciju porasta; x broj prevezenih putnika takoÿe u znaþajnom, kontinuiranom rastu za posmatrani period – 55%; x obim prevezene robe varira iz godine u godinu i da se kreüe na nivo od 7-8 hiljada tona; x obim poštanskog saobraüaja nakon prvobitnog porasta opada tokom poslednje 3-4 godine.

Ipak, sve navedene performanse Aerodroma «Nikola Tesla» su još daleko (otprilike na 50%) od performansi ostvarenih s kraja osamdesetih godina prošlog veka. Aerodrom je tokom prethodnih godina znaþajno uradio na renoviranju postojeüih i izgradnji novih kapaciteta (zgrada za meÿunarodni saobraüaj) i time je napravio infrastrukturnu pretpostavku za mnogo veüi broj operacija i putnika koji se može oþekivati u narednom periodu (posebno sa turistiþkim motivima putovanja).

Bitan nedostatak beogradskog aerodroma jeste njegova loša povezanost sa gradom (ne postoji železnica) kao i dugogodišnje odlaganje gradnje kargo centra kojim bi se Aerodrom «Nikola Tesla» u pravom smislu pozicionirao kao lider u robnom avio prevozu regiona. Ova domaüa luka može da bude lider na regionalnom tržištu ne samo robe nego i putnika, imajuüu u vidu njegovu geografsku lokaciju i dobru povezanost sa Koridorima X i VII. 42 Pošta i telekomunikacije: Ovaj veoma važan vid saobraüaja svake zemlje ima svoja dva podsegmenta: poštanski saobraüaj i telekomunikacioni saobraüaj. Naravno da je za turistiþku ponudu mnogo zanimljiviji spektar telekomunikacionih usluga. No, infrastrukturna vrednost poštanskih kapaciteta i njihova ponuda su znaþajni sa šireg privrednog aspekta.

Poštanski saobraüaj je u celom Beogradu u punoj nadležnosti Javnog preduzeüa PTT saobraüaja «Srbija». Broj pošta kao osnovnih infrastrukturnih kapacitete ove kuüe je tokom prethodnih desetak godina varirao izmeÿu 174 i 201, sa stalnom tendencijom zatvaranja nerentabilnih objekata i otvaranja novih modernih i renoviranja postojeüih objekata za poštansko-telegrafski saobraüaj.

Telekomunikacije su jedan složen i heterogen sektor. Ova izuzetno propulzivna delatnost skoro svakog dana uvodi neku novu vrstu usluge na tržište Beograda, preslikavajuüi svetske trendove. Po nekim tehnologijama ali i prema tržišnom ponderu domaüa preduzeüa su lideri u regionu (pre svega Telekom Srbije). I druge firme koje se bave razliþitim vidovima pružanja usluga iz domena komunikacija se priznate i poznate firme, bilo da se radi o evropskim liderima (Telenor, Mobilkom), ili da se radi o domaüim firmama koje su specijalizovane za pružanje usluga iz domena kablovske televizije (SBB). Izabrane infrastrukturne pokazatelje iz domena telekomunikacija na tržištu Beograda dajemo narednom tabelom:

Tabela 10. Telekomunikacioni pokazatelji Beograda17

Fiksna telefonija Pretplatnici Godina komutacioni instalirani iskorišüeni mobilne sistemi prikljuþci prikljuþci telefonije 2000. 174 704.218 623.919 291.259 2001. 178 706.081 637.587 331.797 2002. 179 708.338 648.598 331.422 2003. 192 818.177 676.552 375.403 2004. 208 998.409 669.892 602.547 2005. 213 1.161.260 777.836 640.760 2006. 245 1.295.876 819.853 758.592

17 Isto 43 Verovatno da se najinteresantniji zakljuþci iz prethodne tabele mogu dati za: x kontinuirani porast instaliranih kapaciteta u fiksnoj telefoniji, þ iji je broj u posmatranom periodu porastao za 84%, proseþnom godišnjom stopom rasta od 11%; x znaþajno opadanje stepena korišüenja instaliranih kapaciteta u fiksnoj telefoniji (pad sa 88,6% na 63,3%), što govori u prilog tome da je danas fiksna telefonija u Beogradu veoma razvijena i široko dostupna, mnogo više nego što su zahtevi tražnje (doduše nije ista situacija po svim opštinama, npr. na Novom Beogradu kao novom poslovnom i stambenom centru Beograda je hroniþan nedostatak kapaciteta fiksne telefonije); x izuzetan porast pretplatnika mobilne telefonije, þiji je broj za 6 godina poveüan za þak 2,6 puta, proseþnom godišnjom stopom rasta od oko 19%; praktiþno svaki drugi stanovnik Beograda danas ima karticu nekog od operatera mobilne telefonije gde vlada velika konkurencija koja se odvija izmeÿu domaüeg Telekoma Srbija, norveškog Telenora i austrijskog Mobilkoma svetski priznatih kompanija iz ovog domena.

44 SWOT analiza saobraüaja i komunikacija Beograda

Rezime prethodno uraÿene analize stepena i karakteristika razvoja saobraüaja Beograda dajemo SWOT matricom:

Slika 21. SWOT saobraüaja i komunikacija Beograda

ŠANSE PRETNJE x Dalje jaþanje privrede Srbije; x Zatvaranje Srbije i izolovanje Beograda od x Korišüenje predpristupnih EU fondova za EU i regionalnih integracija; znaþajna ulaganja u saobraüajnu x Nastavak nedovoljnog i sporog ulaganja u infrastrukturu; strateške saobraüajnice na Koridorima X x Pravljenje strateških povezivanja u (drumski i železniþki) i VII (reþni); pojedinim granama saobraüaja sa firmama x Odlaganje završetka beogradske iz Ruske federacije (avio saobraüaj, obilaznice; cevovodni transport); x Nepostajanje sredstava za gradnju barem 2 x Aktivnije ulaganje u kreiranje koncesionih mosta koja su potrebna Beogradu; ugovora za dalji razvoj infrastrukture u x Odlaganje završetka tzv. unutrašnjeg drumskom i železniþkom saobraüaju; magistralnog poluprstena; x Uveüano korišüenje reþnog saobraüaja, uz x Odlaganje rešavanja izmeštanja Luke poveüanje domaüe flote, kako u Beograd na novu lokaciju. putniþkom, tako i u robnom prevozu. SNAGE SLABOSTI x Izuzetno povoljan geografski položaj koji x Izuzetno slaba prohodnost postojeüe stvara pretpostavku da Beograd može biti uliþne mreže (posebno u starom delu saobraüajni regionalni centar svih vidova grada); prevoza; x Još uvek prolazak auto puta kroz sam x Ukrštanje panevropskih koridora X i VII centar grada; na teritoriji Beograda; x Nepostojanje 2-3 mosta koja bi znaþajno x Beograd kao teritorija gde se prelamaju rasteretila postojeüe kapacitete na Dunavu svi vidovi saobraüaja; i Savi; x Postojanje sasvim dovoljnog broja x Nedovoljno dobro razvijen javni gradski lokacija za izmeštanje saobraüajnih prevoz i posebno nepostojanje metroa objekata (železniþke i autobuske stanice, (bilo kog vida); luke) na novu kvalitetniju lokaciju koja bi x Nekorišüenje reke za gradski prevoz; bila pravo mesto razvoja multimodalnog i x Skupa i neorganizovana povezanost integralnog transporta; aerodroma sa gradom; x Blizina postojeüeg aerodroma u x Egzistencija kljuþnih saobraüajnih potencijalna komercijalizacija aerodroma kapaciteta u centru grada (žel. i aut. u Batajnici. stanice i luka).

45 1.5. PRIVREDA

Metodološke napomene

Turizam odreÿene destinacije zavisi i od mnogih komplementarnih delatnosti. Naravno da je osnovna indikacija dostignutog razvoja turizma Beograda njegovo uþešüe u društvenom proizvodu. Ipak, prikazati samo strukturu društvenog proizvoda i poziciju turizma ne bi bilo dovoljno za adekvatnu analizu turistiþke ponude, pa je prema našim procenama potrebno uraditi i dodatne analize odreÿenih delatnosti koje u manjoj ili veüoj meri utiþu na razvoj turizma destinacije.

U prethodnoj glavi je posebno analiziran dostignuti nivo razvoja saobraüaja i komunikacija u Beogradu. Ova delatnost je stavljena u posebnu taþku Studije zbog svog važnog doprinosa razvoju turizma Beograda. Na drugom mestu po važnosti za razvoj turizma Beograda bi se svakako mogla svrstati trgovaþka delatnost, pa joj stoga posveüujemo posebnu pažnju. Takoÿe, razvoj «turistiþke logistike» gde se pre svega misli na komunalne delatnosti je tema posebne taþke obe glave studije. U okviru te analize üemo se posebno posvetiti analizi pijaþne delatnosti18, dok üemo ostale komunalne delatnosti tretirati u onom obimu za koje postoje javni statistiþki i drugi interni podaci (vodovod, odnošenje otpada, parkiranje itd.).

Ostale delatnosti koje «prave društveni proizvod» nisu do te mere važne za turistiþku ponudu. Tu se pre svega misli na razvoj industrije, poljoprivrede itd. Svaka dublja analiza pojedinaþnih delatnosti Beograda bi se mogla pretvoriti u studiju za sebe, pri þemu bi se prema našoj proceni izgubila poenta, odnosno rang delatnosti koje najviše utiþu na turizam. Konaþno, radi veüe informisanosti pojedinaþne statistiþke podatke o ovim granama privrede Beograda možemo pronaüi u redovnim statistiþkim izveštajima koje publikuju gradski organi.

Nivo i struktura društvenog proizvoda

Osnovni pokazatelj razvoja svake privrede jeste nivo i dinamika društvenog proizvoda. Društveni proizvod po glavi stanovnika je posebno dobar parametar za odreÿene

18 Ova delatnost se može tretirati i kao trgovaþka delatnosti ali i kao komunalna, a kako se najvažnije preduzeüe iz ove oblasti koje pokriva Beograd tretira kao komunalno preduzeüe mi smo ovu delatnost pozicionirali na ovom mestu. 46 komparacije. Po pravilu, društveni proizvod se meri za odreÿenu državu, regiju ili grad. Metodološki posmatrano, obuhvat društvenog proizvoda, kao rezultata svih privrednih aktivnosti je najispravniji na nivou jedne države, jer je pretpostavka da su sva preduzeüa koja u njoj posluju tu i registrovana.

Po mestu registracije preduzeüa može doüi do odreÿenih metodoloških neslaganja u komparacijama društvenog proizvoda npr. grada ili pokrajine, jer je pretpostavka da preduzeüa registrovana u jednom gradu svoju aktivnost imaju na teritoriji cele države, a praktiþno njihov obim prihoda ulazi u društveni proizvod samo onog mesta gde su ona registrovana. Drugim reþima, nemoguüe je razložiti teritorijalnu aktivnost preduzeüa iz svih privrednih grana od njihovog mesta registracije, što znaþi da je verovatno da se društveni proizvod npr. Beograda na neki naþin «metodološki pumpa» jer je veüina najveüih preduzeüa u Srbiji registrovana upravo u Beogradu, a jedan (manji ili veüi) deo svoje aktivnosti obavljaju u celoj državi. Ipak, naša je procena da su ove metodološke mane ne mnogo znaþajne i da je zvaniþna gradska statistika sasvim koretna i obuhvatna, pa stoga mi u narednom delu dajemo prikaz obima, dinamike i strukture društvenog proizvoda Beograda. Slika 22. Dinamika društvenog proizvoda Beograda19

400.000.000 Društveni proizvod (000 dinara)

350.000.000

300.000.000

250.000.000

200.000.000

150.000.000

100.000.000

50.000.000

0 2000 2001 2002 2003 2004 2005

19 Statistiþki godišnjak Beograda za 2006. godinu. 47 Slika sasvim jasno ukazuje na izuzetnu privrednu ekspanziju beogradske privrede u poslednjih nekoliko godina, koja korespondira sa otvaranjem zemlje, generalnim oživljavanjem privrede, poveüanjem zaposlenosti i svih ekonomskih pokazatelja. Proseþna godišnja stopa rasta društvenog proizvoda za period 2000-2005. iznosi 5,6%, a što je omoguüilo višestruki rast društvenog proizvoda po stanovniku.20

Strukturu društvenog proizvoda daje naredna slika. Statistiþki posmatrano, društvenom proizvoda Beograda najviše doprinosi trgovina na veliko i malo (30,85%), zatim preraÿivaþka industrija (21,3%), saobraüaj, skladištenje i veze (18%), graÿevinarstvo (9,69%), poljoprivreda (3,35%) kao i heterogena kategorija ostalo (14,42%).

Posebno izdvajamo statistiþki doprinos grupacije hoteli i restorani (2,33%) koji se mogu podvesti pod turistiþku privredu Beograda. No, ovaj segment privrede Beograda se nikako ne može poistovetiti sa doprinosom cele turistiþke ponude, jer je ona, kao što je to u teoriji poznato, mnogo šira kategorija.

Slika 23. Struktura društvenog proizvoda Beograda

3,35% 14,42%

21,30% 2,33%

18,06% 9,69%

30,85%

Poljoprivreda, lov i šumarstvo Preraÿivaþka industrija Graÿevinarstvo Trgovina na veliko i malo

Saobraüaj, skladištenje i veze Hoteli i restorani Ostalo

20 Nacrt Strategije grada Beograda, str. 37 48 Dostignuti stepen razvoja trgovinske delatnosti u Beogradu21

Opšti pokazatelji razvoja trgovine

Trgovinski sektor u Beogradu je u poslednjih nekoliko godina imao vrlo ubrzan razvoj. Time je trgovinski sektor u Beogradu postao jedan od najzastupljenijih sektora u privredi glavnog grada. Kada je reþ o broju registrovanih preduzeüa u svim granama distributivnog sektora22 može se konstatovati da je ukupan broj registrovanih preduzeüa u svih 17 opština Beograda na poþetku 2008. godine iznosio 59.321 (oko 35% od broja registrovanih u Srbiji) i 52.793 radnji (oko 22% registrovanih radnji u Srbiji).

U pogledu porekla kapitala, uoþavamo da je broj trgovinskih preduzeüa u vlasništvu domaüeg kapitala u ukupnom broju trgovinskih preduzeüa iznosio 85%, mada je udeo stranog i mešovitog kapitaka znatno veüi od 15% u trgovinskom sektoru Beograda, s obzirom da je strani kapital uložen u manji broj velikih preduzeüa u trgovini (supermarketi, megamarketi i dr.)23

Tabela 11. Broj pravnih lica u trgovini na malo i veliko u Beogradu

Oblik svojine 31.12.2006 31.12.2007 % 2007 Ukupno 17.083 18.604 100,0 Društvena 128 122 0,7 Privatna 16.516 17.917 96,3 Zadružna 16 14 0,1 Mešovita 160 59 0,3 Državna 73 214 1,2 Bez oznake 190 278 1,5 Poreklo kapitala Ukupno 17.083 18.604 100,0 Domaüi 14.145 15.818 85,0 Strani 1.719 1.757 9,4 Mešoviti 1.039 990 5,3 Bez oznake 180 39 0,2

21 O ovoj glavi su u znaþajnoj meri korišüena istraživanja obraÿena u okviru studije Strategija razvoja trgovine Beograda (2008. godina), koju je je potrebe Skuštine Grada Beograda radio struþni tim sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu 22 Distributivni sektor se sastoji od trgovine na veliko, trgovine na malo i trgovine na veliko i malo vozilima, gorivima i rezervnim delovima 23 Statistiþki godišnjak Beograda 2006 i Saopštenje Zavoda za informatiku i statistiku Beograda 14/2008. 49 U strukturi ukupnog broja trgovinskih radnji u opštinama Beograda, najveüa je zastupljenost trgovinskih radnji u 2006. u sledeüim opštinama: Novom Beogradu (31,9%), Starom gradu (15,8%), Paliluli (13,2%), Savskom vencu (10%), Zvezdari (9,4%), i Zemunu (9%). Ukupan broj zaposlenih je u Beogradu u septembru 2007. godine iznosio oko 617 hiljada, od þega je u preduzeüima bilo zaposleno 453 hiljade lica, a u radnjama blizu 164 hiljade lica.

Tabela 12. Broj zaposlenih u Beogradu24

Ukupno zaposleni Zaposleni u preduzeüima Zaposleni u radnjama 2003 571.068 454.253 116.815 2004 593.101 465.378 127.723 2005 618.428 471.020 147.408 2006 621.745 458.008 163.737 2007/Sept. 616.793 453.211 163.582

Rast realnog prometa robe u trgovini na malo je od 2001. do 2007. godine iznosio 123,5% ili 12,2% godišnje. U poslednje tri godine, evidentiran je rast realnog prometa i to: 28,7% u 2005. godini; 6,9% u 2006. godini i oko 23% u 2007. godini.

Mreža trgovine na veliko Beograda

Na bazi prikupljene baze podataka o broju, strukturi i teritorijalnoj disperziji objekata trgovine na veliko u Beogradu25 možemo izvesti razliþite analize. Na prvom mestu dajemo strukturu veleprodajnih objekata po grupama delatnosti na svim beogradskim opštinama:

24 Saopštenje Zavoda za informatiku i statistiku Beograda 7/2008. 25 Izvor podataka za poslovni prostor je Odluka o naknadi za korišüenje graÿevinskog zemljišta („Službenu list Grada Beograda“, broj 37/04,40/07). Na osnovu te Odluke, Zavod za informatiku i statistiku je do 01. januara 2008. godine, vodio bazu podataka, evidencije i obraþun naknade za korišüenje graÿevinskog zemljišta za poslovni prostor, a za teritoriju 11 gradskih opština (Voždovac, Vraþar, Zvezdara, Zemun, Novi Beograd, Palilula, Rakovica, Savski venac, Stari grad, ý ukarica i Surþin) sada je nadležna Uprava javnih prihoda grada Beograda, a u toku je preuzimanje poslova od strane Uprave i za teritoriju ostalih 6 gradskih opština na teritoriji grada Beograda. Moramo i ovde napomenuti da su za prigradske opštine podatke obezbedile nadležne službe u opštinama, ali da su za tri opštine (Barajevo, Lazarevac i Mladenovac) podaci nepotpuni jer nadležne službe u tim opštinama nisu dostavile kompletirane spiskove privrednih subjekata u oblasti trgovine, veü samo najveüe objekte i one za koje su u svojoj evidenciji imali raspoložive informacije. Ovde prikazani podaci su samo mali segment informacija o mreži trgovine na veliko koje su prikupljene u cilju realizacije projekta Strategija razvoja trgovine grada Beograda. 50 Slika 24. Struktura ukupnog broja veleprodajnih objekata po grupama delatnosti

2% 6% 9%

POLJOPRIVREDNI PROIZVODI 11% HRANA I PIûE

TEKSTIL, ODEûA, KOŽA I OBUûA PREDMETI ZA DOMAûINSTVO 45% 14% GRAĈEVINSKI MATERIJALI

MAŠINE, UREĈAJI I PRIBOR

POSREDOVANJE 13%

Od skoro 7.000 evidentiranih objekata trgovine na veliko, 45% su objekti firmi koje su registrovane u delatnosti trgovine na veliko mašinama, ureÿajima i priborom. Naredna slika daje strukturu ukupne površine svih evidentiranih objekata trgovine na veliko u Beogradu. Prema površini objekata se izdvajaju mašine (29%), graÿevinski materijali (20%), hrana (19%) i predmeti za domaüinstvo (19%) kao branše trgovine na veliko, koji zajedno poseduju 87% svih površina gde se trguje na veliko u Beogradu:

Mreža trgovine na malo u Beogradu

Za potrebe snabdevanja graÿana i posebno za potrebe turistiþke privrede ovo je najvažniji segment distributivnog sektora, iako se slobodno može reüi da su veoma bitne i ranije prikazane grane trgovine.

Generalno se može reüi da se struktura maloprodajne mreže u prigradskim opštinama i u užem gradskom jezgru drastiþno razlikuje. Velike razlike postoje i po nivou razvijenosti izmeÿu pojedinih opština. U strukturi maloprodaje najveüe uþešüe imaju prodavnice mešovite robe, pretežno hrane, piüa i duvana (FMCG) i to je karakteristiþno za obe grupe opština. Meÿutim, one u strukturi maloprodaje prigradskih opština uþestvuju sa preko 47% u ukupnom broju objekata i sa preko 32% u prodajnom prostoru, dok je to u gradskim opštinama dosta niže, gde one uþestvuju sa preko 25% i u prodajnom prostoru

51 i u broju objekata. Na nivou Grada, njihovo uþešüe iznosi nešto više od 27% u broju objekata i preko 25% po uþešüu u poslovnom prostoru.

Ovi podaci ukazuju na znatno diversifikovanu maloprodajnu mrežu na užem podruþju Beograda. Naime, uþešüe drugih vrsta maloprodajnih objekata kao što su npr. robne kuüe, prodavnice odeüe i obuüe, specijalizovane prodavnice prehrambenih proizvoda, apoteke i dr. je znatno niže u prigradskim opštinama nego u gradskim kada je u pitanju njihov broj. Interesantno je da se struktura menja kada je u pitanju veliþina prodajnog prostora, ali je to samo pokazatelj da su objekti koji prodaju prehrambene proizvode u prigradskim opštinama mali po veliþini.

Na osnovu navedenih podataka se može reüi da Grad Beograd još uvek nema dovoljno razvijenu maloprodajnu mrežu. Naime, visoko uþešüe objekata koji prodaju prehrambene proizvode, pokazuje da je trgovina Beograda još uvek daleko od razvijenih tranzicionih zemalja. Ukupna veliþina prodajnog prostora u Beogradu iznosi 1.228.918m2, što je 28,98% ukupnog prodajnog prostora u Srbiji. Beogradu ima ukupno 0,735 m2 po glavi stanovnika, što svedoþi o velikom zaostatku za razvijenim tranzicionim zemljama (Budimpešta naprimer ima 1,6 m2 po glavi stanovnika). Meÿutim, ne treba iüi u intenzivnu izgradnju da bi se statistiþki stigli razvijeniji gradovi, veü je bitno da se gradi prodajni prostor koji üe omoguüiti efikasan i efektivan razvoj trgovine.

Veliki trgovinski lanci imaju vodeüu ulogu na tržištu Beograda. Koriste razliþite maloprodajne formate, a dominiraju supermarketi, superete i hipermarketi. Specijalizovani maloprodavci su uglavnom u privatnom vlasništvu, dok su velike državne kuüe pretežno privatizovane. Prodaja odeüe, obuüe, sportske opreme, mobilnih telefona, raþunarske opreme i dr. su najpopularnije kategorije za specijalizovanu maloprodaju. Interesantno je da u Beogradu i Srbiji nema pravih category killer (ubica kategorije) prodavaca ili kako ih drugaþije nazivaju specijalista kategorije. Robne kuüe su kao format izgubile na popularnosti. Kiosci su veoma znaþajni u maloprodaji pojedinih proizvoda, a pre svega štampe i cigareta. U poslednjih nekoliko godina male, nezavisne prodavnice su poþele da ukljuþuju štampu (pre svega dnevnu) u svoj asortiman i tako postale ozbiljan konkurent kioscima.

52 Tabela 13. Nivo razvijenosti maloprodajne mreže na podruþju Grada Beograda, 2007. godina26

Prodajni prostor Broj stanovnika na Vrste maloprodajnih objekata po stanovniku 1 prodajni objekat u m2 Prodavnice mešovite robe, Pretežno hrane, piüa i duvana (FMCG)* 475 0,1931 Specijalizovane prodavnice Prehrambenih proizvoda 752 0,1027 Robne kuüe 2.437 0,1268 Prodavnice odeüe i obuüe 600 0,1034 Prodavnice trajnim potrošnim dobrima 2.441 0,0673 Prodavnice knjiga, novina i pisaüe pribora 2.706 0,0156 Prodavnice kozmetiþkih proizvoda 7.055 0,0058 Ostale specijalizovane prodavnice neprehrambenih proizvoda 1.628 0,0402 Prodavnice „Uradi sam“ (DIY) 3.085 0,0593 Apoteke i ostala medicinska oprema 3.040 0,0207 UKUPNO 130 0,7350

Zakljuþna ocena o postojeüoj strukturi maloprodaje u Beogradu je da glavni grad znaþajno odskaþe od proseka Srbije kada je u pitanju razvijenost trgovine i primena modernih maloprodajnih formata, ali da još uvek zaostaje za prestonicama najrazvijenijih tranzicionih zemalja kao što su Prag i Budimpešta. Ovo se pre svega odnosi na broj hipermarketa i diskontnih prodavaca ali i na razvijenost trgovinskih centara o þemu üe biti više reþi u daljem tekstu. Meÿutim, treba naglasiti da je situacija znatno bolja nego što je bila pre 2000. godine i da se znatno poveüalo uþešüe modernih maloprodajnih formata u prometu pre svega prehrambenih proizvoda. Ovaj zakljuþak koji se odnosi na maloprodajnu mrežu se uglavnom može konstatovati i za mrežu i dostignuti razvoj trgovinskog sektora Grada Beograda u celini.

Bitni pokazatelji razvoja infrastrukture i komunalnih delatnosti Beogradu

Gradska infrastruktura je zasnovana na nekoliko kljuþnih delatnosti: uliþna infrastruktura, energetika, gasna postrojenja, odnošenje smeüa, organizacija javnih

26 Izvor za ovu tabelu je ranije pomenuto terensko istraživanje u okviru Strategije razvoja trgovine Beograda, 2008 godina. 53 parking usluga (o ovoj temi je bilo reþi u okviru taþke vezane za razvoj saobraüaja i komunikacija) i, za turizam takoÿe bitna, organizacija pijaþne delatnosti. U zavisnosti od raspoloživih podataka27 u narednom tekstu dajemo skraüeni prikaz osnovnih pokazatelja razvoja beogradske infrastrukture i komunalnih usluga.

Uliþna infrastruktura i energetika: Prema gradskim statistiþkim podacima Beograd (2005.) je imao 4.633 ulice (koje imaju 2.543 km), 21 trg i 180 mostova (dužine preko 10,5 km). Takoÿe, Beograd je 2005. godine imao instaliranih 4.651 km vodova visokog i 9784 km vodova niskog napona. Javna rasveta broji 93.540 tela, ukupne snage 19.123 kW28.

Toplotna i gasovodna mreža: Toplotni izvori za grejanje svih vrsta prostorija su u Beogradu razliþiti. Instaliranih toplotnih izvora (daljinski sistem, blokovske i individualne kotlarnice) u Beogradu ima 90 (2006/2007. godina), ukupne snage od 2.512 MW. Beograd se i dalje na žalost ponajviše greje na mazut, potom sledi ugalj, prirodni gas i lako ulje. Toplovodna mreža je ukupne dužine 534 km, sa 5.953 predajne stanice. Gasovodna mreža je 2006. godine imala dužinu od 618 km, od þega je 88 km magistralnih vodova, 38 km je razvodnih vodova, 93 km je gradske mreže i 399 km je distributivne mreže.

Javna þistoüa: u Beogradu radi jedno gradsko i 6 prigradskih JKP preduzeüa za odnošenje smeüa i þišüenje ulica.

Najveüe preduzeüe za oblast javne þistoüe je JKP Beograd, koje u ukupnoj površini ulica zauzima 92% površina sa kojih se odnose smeüe, pokriva 90% domaüinstava (od ukupnog broja u Beogradu) i odnosi 82% od ukupnog smeüa. Smeüe se odnosi na 5 deponija, ukupne površine 81 ha. Najveüa meÿu njima je deponija u Vinþi sa 65 ha površine.

Osim smeüa, na teritoriji Beograda sva JKP iz domena gradske þistoüe su 2006. godine prikupila i 6.027 tona sekundarnih sirovina, pri þemu dominiraju papir (3.114 tone) i

27 Statistika Grada i interni podaci preduzeüa koja se bave nekom od delatnosti – naravno za ona preduzeüa gde su nam podaci bili dostupni. 28 Naravno, ove podatke treba uzeti sa rezervom jer se odnose na 2005. godinu. Na žalost novije podatke gradska statistika nije u meÿuvremenu objavila. No, sasvim je jasno da gradska uprava znaþajno ulaže u sve vidove infrastrukture, pa je za oþekivati da su ovi pokazatelji u meÿuvremenu poveüani. 54 staro gvožÿe (2.480 tona). Sva preduzeüa javne þistoüe su prema evidenciji iz 2006. godine raspolagala sa 444 vozila, od þega je 300 bilo vozila za odnošenje smeüa a 144 za pranje i þišüenje ulica.

Proizvodnja vode i odvod otpadnih voda: Javno komunalno preduzeüe Beogradski vodovod i kanalizacija je javno preduzeüe, u državnoj svojini, osnovano od strane Skupštine Grada Beograda. Ima dva tehnološka sistema vezana za preradu i distribuciju površinskih i podzemnih voda i odvoÿenje upotrebljenih i atmosferskih voda sa teritorije grada Beograda. Danas je Beogradski vodovod i kanalizacija jedno od kljuþnih javno-komunalnih preduzeüa u Beogradu i svakako jedan od najveüih tehnoloških sistema vodosnabdevanja i sistema prikupljanja otpadnih voda u regionu.

Organizacija pijaþne delatnosti: Najveüe pravno lice koje se u Beogradu i Srbiji bavi pijaþnom delatnošüu je Javno komunalno preduzeüe “Gradske pijace” iz Beograda. Osnovna delatnost preduzeüa je održavanje i opremanje pijaca i objekata na pijacama i izdavanje objekata i prostora na pijacama za prodaju poljoprivredno – prehrambenih i drugih proizvoda na malo.

Najznaþajniji objekti koji posluju u sastavu preduzeüa su: Pijaca za promet na veliko (Kvantaška pijaca), Otvoreni tržni centar (Buvljak), pijaca Zeleni Venac i pijaca Kaleniü. Sve pijace u okviru JKP „Gradske pijace” su na užem gradskom podruþju i razvrstane u þetiri zone prema lokaciji, odnosno ekskluzivnosti i to: ekstra zona, prva zona, druga zona i treüa zona.

Generalno reþeno, kvalitet pijaþnih kapaciteta u Beogradu nije na zavidnom nivou. Pijace su mesta gde se po pravilu trguje svežim proizvodima koji se þ esto þuvaju u neadekvatnim uslovima. Proces obnavljanja nove opreme na pijacama je relativno spor, što se posebno odnosi na pijace koje su udaljene od užeg gradskog jezgra. Stoga se u buduüem periodu oþekuju dalja ulaganja u poveüanje kvaliteta postojeüe mreže, kao i ulaganja u nove objekte tržnica na malo.

55 Slika 25. Pijaca Zeleni venac

Na kraju možemo konstatovati da je primetan porast obima aktivnosti komunalnih delatnosti Beograda u poslednjih nekoliko godina, ali da nivo kvaliteta ovih usluga još uvek nije na onom nivou koji bi bio podstrekujuüi za razvoj privrede i posebno turizma grada.

SWOT analiza privrednih grana Beograda koje su bitne za turizam

Rezime prethodno uraÿene analize stepena i karakteristika razvoja privrede Beograda, sa posebnim osvrtom na one delatnosti koje su bitne za razvoj turizma dajemo SWOT matricom:

56 Slika 26. SWOT privrede Beograda koja je u funkciji razvoja turizma

ŠANSE PRETNJE ¾ Dalje približavanje zemlje i Grada ¾ Usporavanje privrednih i politiþkih evropskim integracijama i infrastrukturno integracija zemlje; vezivanje za ruske sirovinske izvore; ¾ Zatvaranje zemlje i grada za brži ulazak ¾ Poveüanje ulaganja stranih investitora u stranih investitora, posebno u komunalne trgovinsku (što veü postoji) i posebno delatnosti (gde je npr. primena tzv. ugovora komunalnu oblast privrede Beograda PPP, tj. javnog i privatnog parstenrstva (koncesije stranim firmama za bavljenje odliþno rešenje i za privatni i za javni javnom þistoüom, proizvodnjom i sektor); distribucijom vode, javnim parking uslugama ¾ Zaustavljanje razvoja konkurencije u itd.); trgovinskom sektoru i dalja koncentracija ¾ Veüa ulaganja u infrastrukturu iz samog tržišnog uþešüa u rukama malog broja lanaca; budžeta grada. ¾ Neulaganje u gradnju veletržnice, kao trgovinsko-komunalne institucije koja nedostaje u kanalima distribucije lako kvarljivih proizvoda; ¾ Usporavanje razvoja komunalnih preduzeüa. SNAGE SLABOSTI ¾ Stalni porast ukupne privredne ¾ Mali procenat uþešüa šire i uže aktivnosti Beograda; turistiþke privrede u «pravljenju» društvenog ¾ Korektan nivo razvoja mreže i proizvoda; aktivnosti trgovine na veliko; ¾ Još nedovoljan nivo razvoj trgovinske ¾ Nove tendencije u rasporedu mreže i mreže, posebno u trgovini na malo, kao i prisutnost skoro svih relevatnih robnih marki znaþajno veüi stepen koncentracije u domenu u domenu trgovine na veliko vozilima i svakodnevnih kupovina; rezervnim delovima; ¾ Nekvalitetna organizacija poslova iz ¾ Dobra osnova za dalji razvoj pijaþne domena javne þistoüe i potencijalni problemi delatnosti i ulazak u neki oblik PPP saradnje; sa nepostojanjem centra za recikliranje ¾ Sasvim solidne performanse u otpadnih materija; proizvodnji vode i odvoÿenju otpadnih ¾ Još uvek relativno mali nivo ulaganja u materija; javna kumunalna preduzeüa iz budžeta grada ¾ Korektan nivo razvoja tercijalnog i vezivanje sufinansiranja i posebno finansijskog sektora, uz prisutnost skoro svih investiranje u ove delatnosti samo iz ovog oblika bankarskih usluga, kao i usluga iz jednog izvora. domena osiguranja.

57 2. RAZVOJ TURIZMA U BEOGRADU

2.1. KARAKTERISTIKE TURISTIýKOG PROIZVODA

Prema Strategiji razvoja turizma Republike Srbije, postoji devet kljuþnih proizvoda za Srbiju kao turistiþku destinaciju i to: x Gradski odmor x Kružna putovanja (turing) x Poslovni turizam i MICE x Zdravstveni turizam SPA+Wellness x Planine i jezera x Nautika x Dogaÿaji x Ruralni turizam x Specijalni interesi

Što se tiþe Beograda kao klastera odnosno Grada Beograd, Strategijom razvoja turizma Srbije je izdvojeno šest kljuþnih proizvoda i to: x Poslovni turizam i MICE x Gradski odmori x Kružne ture x Dogaÿaji x Specijalni interesi x Nautika

Osnovama za rad na Strategiji razvoja turizma grada Beograda utvrÿeno je da se u formulisanju ove Strategije prihvataju osnovni zakljuþci Strategije razvoja turizma Srbije, što predstavlja i uobiþajeni pristup pri izradi regionalne u odnosu na nacionalnu strategiju. S tim u vezi, u ovom delu projekta biüe predstavljene i bitne karakteristike i trendovi na meÿunarodnom tržištu vezani za kljuþne proizvode Beograda kao turistiþke destinacije, prvenstveno na osnovu zakljuþaka Strategije razvoja turizma Srbije.

58 A. POSLOVNI TURIZAM I MICE

OPIS proizvoda Proizvod poslovnog turizma ukljuþuje individualna lica koji putuju u odreÿene destinacije iz profesionalnih razloga. S druge strane, MICE proizvod predstavlja organizovan oblik putovanja takoÿe povezan s poslovnim motivima. Ovaj proizvod ukljuþuje, sve ljude s poslovnim motivima, iskljuþujuüi radnike na privremenom radu. Glavni motivi dolaska: x individualna poslovna putovanja/sastanci x seminari, programi obrazovanja, treninzi, incentive (podsticajna) putovanja x konvencije i korporativni sastanci x poslovni sajmovi i izložbe Trajanje Do 3 dana, reÿe do 7 dana – blaga sezonalnost (maj-jun, septembar-oktobar) Rezervacija Organizovan oblik putovanja (konferencijski centri i hoteli)

Tržište (Evropska iskustva) x Najveüi podsegment – individualna poslovna putovanja x Podsegmenti o individualna poslovna putovanja i sastanci o motivacijska ("incentive") putovanja, seminari, programi obrazovanja i treninga o konvencije i korporativni poslovni sastanci, kao i o poslovni sajmovi i izložbe U evropskim hotelima x individualni poslovni gosti þine 33% x uþesnici kongresa, konferencija i sajmova – 17% x odmorišni gosti i ostali – 50% Najþešüe traženi MICE sadržaji: x gradski hoteli 69% x kancelarijski prostor – 34% 59 x konferencijski centar 32% x hoteli izvan urbanih naselja – 31% x rezorti – 31% x posebni prostori – 21% x brod – 8%

Klijenti/Turisti x 25-55 godina – pretežno muškarci x 63% zaraÿuje preko 100.000 $/god. x putuju avionom i automobilom x 40% rezerviše smeštaj putem interneta x 50% odseda u hotelima visoke ili više klase x 61% daje prednost hotelima iz poznatog lanca brenda x 2% nezavisni ili porodiþni hoteli Odsedanje u hotelima – poslovni susreti, SPA centar, oseüaj sigurnosti Glavni klijenti x korporativni gosti x individualni poslovni gosti x vlada, državne, regionalne i globalne agencije x avio posade

Potencijal proizvoda x oþekuje se premanentni rast MICE gostiju (ukupna potrošnja 2003-2013. veüa za 73,4%) usaglašen sa promenama u dinamici globalnih i regionalnih poslovnih aktivnosti x kvalitet/kapacitet hotelskog smeštaja x konferencijski centar/kapaciteti x business/convention biro

Distribucija/komercijalizacija – prodaja Baza razvoja MICE proizvoda x usaglašeni hotelski kapaciteti 4 i 5* sa maksimalnim konferencijskim kapacitetima 60 x poseban gradski biro za MICE aktivnosti u sprezi sa organizatorima dogaÿaja i turistiþkim agencijama x dostupnost svih važnih podataka na internetu (konferencijski kapaciteti, hoteli, prevoz, informacije o destinaciji)

B. GRADSKI ODMORI Opis proizvoda Kratki (gradski) odmor ili "City break" proizvod je kratki odmor, koji obiþno traje izmeÿu jednog i þetiri dana, ponekad i duže, a predstavlja drugi, treüi ili þetvrti odmor u godini. Glavni motivi su: posao, istorijsko nasleÿe, kultura, šoping, dogaÿaji i noüni život.

Tržište kratkih (gradskih) odmora je podeljeno izmeÿu organizovanih paketa (prevoz, smeštaj) i individualno organizovanog odmora. Zbog sve veüeg broja tzv. "low-cost" avioprevoznika koji þine sve više evropskih destinacija dostupnima, potencijalni turisti sve više samostalno organizuju sve aspekte putovanja, od prevoza, preko smeštaja u hotelu kao i ostalih usluga u destinaciji.

Glavni motiv dolaska: x istorijsko nasleÿe x kultura x šoping x dogaÿaji x noüni život Trajanje x 1-4 dana - cele godine x 3-5 dana – april-maj/jun-avgust/septembar-oktobar Rezervacija x Samostalna putem interneta, sopstveni prevoz, smeštaj, hotel

Tržište (Evropska iskustva) x Odmor u gradu – 60% 61 x Poseta prijatenjima i rodbini – 23% x Poslovni razlozi – 17% x Deo kružnih putovanja x Usputne stanice ka ili destinaciji glavnog odmora

Klijenti x pojedinci x parovi bez dece/sa odraslom decom x mladi 15-25 godina

Potencijal proizvoda x dostupnost direktnim letovima „low cost“ aviokompanije x paketi gradskih odmora 2-3 komplementarna grada

Distribucija/komercijalizacija – prodaja x saradnja sa organizatorima putovanja – brošure x snažna DMO x internet portal gradske destinacije x saradnja sa low cost avio-kompanijma x lokalni þasopisi, sajmovi, internet oglasi

C. KRUŽNE TURE

Opis proizvoda Postoje dve osnovne vrste ovog proizvoda: x Turing više zemalja/destinacija x Turing unutar jedne zemlje/destinacije Veüina tura traje 2-3 noüenja.

Obiþno svaka tura ima neku svoju temu, pri þemu je uobiþajeno, zavisno od karaktera ture nabrojati 5 glavnih kategorija ovog proizvoda: x Turing uživanja – bez specijalne teme x Turing scenografije – prouþavanje prirodnih, istorijskih i kulturnih atrakcija x Istraživaþki turing – istraživanje sopstvenih moguünosti i posebnih interesa 62 x Egzotiþan turing – sliþan istraživaþkom sa ekstremnijim naþinom provoÿenja vremena x Kruzing – upoznavanje destinacije na drugaþiji naþin

Tržište Turing užitka – 40% Turing scenografije – 16,6% Istraživaþki turing – 15% Egzotiþni turing – 15% Kruzing – 13,4% Turing ima potpuno definisano ciljno tržište i s toga je vrlo lako penetrirati se na tržište.

Klijenti x Stariji parovi bez dece, mlaÿi parovi bez dece, grupe, individualni turisti (penzioneri). x Uživaju u predelima i društvu, vole umetnost (balet, operu), specijalne prirodne atrakcije, šoping, gastronomija/vina, kvalitetan smeštaj u hotelima, uþestvuju u pešaþenju, biciklizmu, posmatranju ptica; jedrenje, golf.

Potencijal proizvoda x Izuzetno velika baza potencijalnih korisnika. x Male infrastrukturne potrebe za lansiranje turing proizvoda

Distribucija/komercijalizacija – prodaja x Organizatori putovanja x Turistiþke agencije x Internet.

D. DOGAĈAJI

Opis proizvoda Dogaÿaj je specifiþan proizvod koji se održava samo jednom godišnje i ima jak uticaj na kreiranje imidža o nekoj destinaciji odnosno promoviše turizam odreÿene destinacije putem autonomne privlaþne snage samog dogaÿaja i podstiþe goste na direktno 63 uþestvovanje i ukljuþenost. Da bi postali deo turistiþke ponude neke destinacije, dogaÿaji, po pravilu, moraju da privlaþe uþesnike i/ili posmatraþe koji nisu deo lokalne zajednice. Turistiþke destinacije nastoje da kreiraju celogodišnji kalendar razliþitih dogaÿanja kako bi ostvarile celogodišnju ponudu. Trajanje dogaÿaja kao proizvoda 3-5 dana – dodatna aktivnost tokom glavnog odmora.

Tipovi dogaÿaja x Kultura - festivali, karnevali, verske manifestacije, parade, istorijske komemoracije x Umetnost i zabava - koncerti, ostale javna izvoÿenja, izložbe, ceremonije, dodele nagrada x Ekonomija i trgovina - sajmovi, berze, potrošaþki sajmovi, izlaganja, sastanci i konferencije, dogaÿaji publiciteta, dogaÿaji prikupljanja pomoüi x Sportska takmiþenja - profesionalna, amaterska x Obrazovanje i nauka - seminari, radionice, kongresi, interpretativni dogaÿaji x Rekreacija - igre i sport za zabavu, razonoda x Politika i država - inauguracije, investicijske konferencije, VIP posete, sednice, skupovi x Privatni dogaÿaji - godišnjice, porodiþna okupljanja, zabave

Tržište x 1-4 miliona dolazaka po jednom dogaÿaju x preko 80% uþesnika se ponovo vraüa

Klijenti x Dogaÿaj za turiste predstavlja obiþno treüe ili þetvrto putovanje u godini i traje, u proseku, od jednog do tri dana x 18-55 godina x Individualci 18-25 godina x grupe 25-35 godina x parovi 45-55 godina x Zainteresovani i za atrakcije, šoping, gastronomiju, noüni život x Vreme ostajanja 3-5 dana 64 Potencijal proizvoda Ovaj proizvod je izuzetno privlaþan i zbog višestrukih, þesto nemerljivih, koristi koje donosi lokalnoj zajednici/destinaciji, posebno u sledeüim kategorijama: x Imidž - širenje pozitivnih vibracija o zemlji x Ekonomske koristi - poveüana potrošnja turista i stvaranje novih radnih mesta x Turistiþke/komercijalne koristi - poveüano znanje o regiji kao turistiþkoj destinaciji, poveüano znanje o potencijalu investiranja i komercijalnh aktivnosti x Materijalne koristi - izgradnja novih sadržaja kao i unapreÿenje lokalne infrastrukture x Socio-kulturne koristi - poveüanje nivoa lokalnog interesa i uþestvovanja u aktivnostima vezanim za dogaÿaj, pojaþavanje tradicionalnih regionalnih vrednosti i obiþaja x Psihološke koristi - poveüani lokalni ponos i duh zajednice, poveüani nivo razumevanja drugaþijih percepcija i pogleda na život x Politiþke koristi - poveüana meÿunarodna poznatost regije/zemlje i njenih vrednosti; promocija politiþkih vrednosti.

Distribucija/komercijalizacija – prodaja x internet x turistiþke agencije x brošure

E. SPECIJALNI INTERESI

Opis proizvoda

Proizvod posebnih interesa sastoji se od više tržišnih niša, a predstavlja odmorišnu aktivnost koja se dogaÿa u neobiþnom, egzotiþnom, udaljenom ili divljem okruženju. Usko je povezan sa visokim nivoom uþestvovanja u aktivnostima od strane turista, a najþešüe se dogaÿa na otvorenom prostoru. Proizvodi posebnih interesa su veüinom vezani za odreÿenu sezonu, ali pošto postoji veliki broj tržišnih niša u sklopu ovog proizvoda, proizvod je atraktivan tokom cele godine. Ovaj proizvod obiþno predstavlja treüi odmor u godini, ili dodatnu aktivnost tokom glavnog odmora. 65 Blage aktivnosti x kampovanje x pešaþenje x bicikizam x reþna ekspedicija x vožnja 4x4 x aktivnosti vezane uz prirodu x jahanje x ribolov x lov

Snažne aktivnosti x kanu/kajak x prouþavanje kanjona x prouþavanje peüina x planinski biciklizam x kros-kantri skijanje x planinarenje i pešaþenje/treking x paraglajding x rafting x slobodno penjanje x džip safari

Trajanje 3-5 dana ili jedan dan ukoliko je u pitanju dodatna aktivnost tokom glavnog odmora

Tržište x Individualni putnici – 44% x Organizovane grupe – 56%

Klijenti x 36-55 godina starosti (blage aktivnosti) – spremni na lošiji smeštaj i kampovanje.

66 x Individualci, grupe prijatelja, porodice sa decom.

Potencijal proizvoda x Posebni interesi su sve više u standardnoj ponudi velikih agenata i organizatora putovanja/dodatak glavnom proizvodu.

Distribucija/komercijalizacija – prodaja x Specijalizovane turistiþke agencije, novine, magazini, þasopisi, internet, liþna preporuka

F. NAUTIKA

Opis proizvoda Nautiþki proizvod vezan uz mirne vode je plovidba rekama i jezerima, koji osim glavnog motiva plovidbe ukljuþuje i korišüenje svih objekata nautiþke infrastrukture i komplementarnih proizvoda i usluga u funkciji turizma (marine, pristaništa i vezovi, smeštaj, prehrana, zabava, kultura). Ovaj proizvod predstavlja drugi ili treüi odmor u godini, a traje, u proseku, izmeÿu 5 i 10 dana.

Glavne grupe proizvoda su: x plovidba malih brodova po rekama i jezerima – 2-4 osobe x rent-a-boat – iznajmljivanje malih i srednjih brodova i jedrilica, reke i jezera 4- 12 osoba x kruzing – veüi i veliki brodovi od 200-300 osoba x baržing – tegljaþi adaptirani za turistiþku plovidbu x Kružna putovanja rekama kroz više zemalja 7-21 dan (danju plovidba, noüu na vezu/pristanu) x Razgledanje mesta i destinacije, izleti u okolinu, ponuda posebnih interesa (posmatranje ptica, biciklizam i pešaþenje).

67 Tržište x Dunav je najpopularnija od svih reka. x Proseþno trajanje krstarenja – 9,7 noüenja (5-6 dana 46%; 8-14 dana - 40%; 1-5 dana - 6%. x Proseþna cena krstarenja po danu iznosi 160 EUR.

Klijenti x Iz urbanih sredina, više ili visoko obrazovanje, 25-55 godina, grupe prijatelja 25-35 godina, individualci 35-45 godina, parovi 45-55 godina. x Dodatno žele: obilazak mesta u okolini, kulturne i istorijske atrakcije, posebni interesi radi ponovnog povratka radi nekog drugog turistiþkog proizvoda.

Potencijal proizvoda x Visok trend rasta, sve veüi broj mladih, otvaranje novih plovnih puteva u novim destinacijama Evrope.

Distribucija/komercijalizacija – prodaja x Za individualne korisnike važna je kvalitetna nautiþka infrastruktura (marine, benzinske stanice, privezišta i pristaništa na pravim mestima) x Za rent-a-boat pored nautiþke infrastrukture više rent-a-boat kompanija sa sopstvenom flotom brodiüa. x Za kruzing/baržing – uska saradnja sa specijalizovanim operatorima da se reka ukljuþi u njihovu ponudu. x Uþešüe na meÿunarodnim sajmovima turizma i specijalizovanim sajmovima, snažna destinacijska menadžment kampanja, koja üe koordinirati sve aktivnosti. x Specijalizovani organizatori putovanja, þarter agencije, internet.

Imajuüi u vidu klasterski pristup razvoju turizma Srbije biüe prikazan pristup koji je primenjen u Strategiji razvoja turizma Srbije i mesto Beograda, kao predmeta ove studije, u okviru takvog koncepta.

68 Teritorija klastera Beograd prema Strategiji razvoja turizma Srbije

x Veüi gradovi/opštinski centri u okviru klastera su i Sremska Mitrovica, Stara i Nova Pazova, Panþevo, Smederevo, Kovin, Požarevac, Bela Crkva i Golubac x Dužina zapad/istok 185 km, širina sever/jug 50 km x Površina teritorije 9.250 km2

69 x Površina teritorije koju je Strategija razvoja turizma definisala kao Klaster Beograda iznosi oko 9.250 km2. x Površina teritorije koja je tretirana Regionalnim prostornim planom administrativnog podruþja grada Beograda iznosi 3.224 km2. x Površina teritorije koja je tretirana Generalnim urbanistiþkim planom Beograda iznosi oko 776 km2 (77.602 ha). x Površina centralne zone u kojoj su usredsreÿeni najvredniji turistiþki resursi Beograda iznosi oko 32 km² (3.206 ha) što iznosi 4,12% od površine GUP-a, odnosno 1% od teritorije administrativnog podruþja, a tek 0,34% od definisane teritorije Klastera Beograda.

Strategijom razvoja turizma Srbije ukazano je da vizija turistiþkog razvoja predstavlja funkcionalnu i inspirativnu idealnu sliku turizma u nekoj destinaciji u vremenskom periodu za koji se donosi. U tom smislu ona predstavlja ne samo osnovno polazište veü i najkritiþniju komponentu turistiþke politike neke zemlje. Ovo ukazuje da se, pored prostornog obuhvata, mora definisati i vremenski horizont predmetne strategije. 70 Kao jedno od bitnih uporišta formulisanja strategije razvoja turizma Beograda korišüena je Strategija razvoja grada Beograda koja obuhvata razdoblje od 2008 – 2012. godina i odnosi se na 17 gradskih opština (10+7). Ova Strategija u domenu turizma postavlja kao osnovni cilj reafirmaciju turizma kao znaþajne privredne i kulturne delatnosti koja ü e doprineti razvoju Beograda kao znaþajne i atraktivne metropole jugoistoþne Evrope na Dunavu konkurentne ostalim dunavskim metropolama. To zahteva sistematsku valorizaciju svih raspoloživih potencijala grada, skladno povezanih u poteze i celine konkurentne na evropskom tržištu. S tim u vezi, u nastavku je predstavljeno sadašnje stanje razvoja u oblikovanja turistiþkog proizvoda: x Turistiþki resursi i formirani turistiþki proizvodi povezuju se u portfolije proizvoda koji þine tržišno konkurentne komercijalne celine. x Vremenski se svrstavaju u zavisnosti od pripremljenosti za izlazak na tržište turistiþke tražnje u tri grupe: 1 – odmah (2009. god.) 2 – u bliskoj buduünosti (2013. god.) 3 – u ciljnom roku (2018. god.) x Prostorno - portfoliji se formiraju vezano za: koridore - zone - reone

Imajuüi u vidu sadašnje stanje u nastavku su predstavljeni primeri portfolija turistiþkih proizvoda koridora: x Prva Avenija Beograda - auto kamp (hotel Nacional) - sportski centar 11. april, Bežanijska Kosa - veza Tošinim bunarom za staro jezgro Zemuna sa Gardošem - Beogradska arena - Sava centar - hotel Continental - hotel Hyatt - most Gazela – Mostarska petlja - veza Bulevarom Vojvode Mišiüa sa Beogradskim sajmom, Hipodromom, Adom Ciganlijom

71 - veza Savskom ulicom – Savski amfiteatar, Kalemegdan, jezgro Starog grada - veza Topþiderska zvezda, Dedinje, Beli Dvor - Autokomanda – veza stadion Partizan, stadion Crvena Zvezda – sportsko – rekreacioni centar Banjica x Koridor Beogradske dijagonale - Kalemegdan sa spomenikom Pobedniku - Knez Mihailova/Studentski trg - Trg Republike - Terazije/Trg Nikole Pašiüa - Skupština Srbije/grada Beograda - Kralja Milana - Slavija - Bulevar osloboÿenja/spomenik Karaÿorÿu, hram Svetog Save, Biblioteka Srbije/Karaÿorÿev park - Autokomanda, stadion Partizan, stadion Crvena Zvezda, Banjiþka šuma, sportsko-rekreacioni centar Banjica - Bulevar JNA - Memorijalni centar Jajinci - Motel „1000 ruža“ - Restoran „Kumbara“ - Memorijalni kompleks Avala – spomenik Neznanom junaku - Hotel „Avala“ - ýarapiüev brest - Avalski toranj u izgradnji

72 Znaþajne turistiþke zone Beograda x Urbane zone: 1 – Staro jezgro Beograda 2 – Staro jezgro Zemuna 3 – Savski amfiteatar 4 – Priobalje Dunava x Akvatiþke zone: 1 – akvatorija Dunava sa rukavcima i kanalima 2 – akvatorija Save sa Savskim jezerom, ýukariþkim rukavcem i zimovnikom 3 – jezero Veliko Blato (izmeÿu Ovþe i Borþe) 4 – jezero Duboki Potok – Barajevo x Parkovsko – rekreativne zone: 1 – Košutnjak/Topþider 2 – Banjica/Banjiþka šuma 3 – Zvezdara/park šuma 4 – Stepin Lug/park šuma

73 x Ekološko – turistiþke zone: 1 – Ada Ciganlija/Ada Meÿica/Makiš 2 – Ratno ostrvo/ostrvo ýaplja 3 – Ada Huja sa bezimenom adom (Velikoselski rit) 4 – Avala sa dolinom Zavojniþke reke x Ruralne zone: 1 – Sremsko/Banatska 2 – Podavalsko/Groþanska 3 – Lipovaþko/Obrenovaþka

Ukupno þetiri koridora kroz tkivo grada sa obiljem turistiþkih proizvoda i 19 atraktivnih turistiþkih zona u pet grupacija proizvoda karakteristiþnih prostornih celina od urbanih do ekoloških sa osobenostima turistiþkih proizvoda grupisanih u svojevrsne portfolije koji ih þine karikama u lancu turistiþke ponude.

74 Kao znaþajne turistiþke zone Beograda namenjene prevashodno lokalnom, odnosno domaüem tržištu, treba pomenuti i zone sedam prigradskih opština sa bogatom ponudom kulturno-istorijskih spomenika, institucija kulture, manifestacija, prirodnih atrakcija i moguünosti za bavljenje turizmom posebnih interesa.

1. Turistiþka ponuda opštine Surþin, potencijali i manifestacije

Manastir Fenek, spomenik „Zlatni krst“, šuma Bojþin, jezero Živaþa, lovište Crni lug, sportsko rekreativni centar, Ergela Surþin, Arheološko nalazište Kormandin, salaš i konjiþki klub Stremen, ribnjak Bešmen, šuma Gibovac, Obedska bara, Progarska ada, Etno kuþa Daceviü, 10 crkava (7 pravoslavnih, 2 evangelistiþke, 1 katoliþka), manifestacije: Sremaþki preskok, Fijekerijada, Dani Srema, Strašilijada, Pozorišni festival male forme.

2. Turistiþka ponuda opštine Obrenovac, potencijali i manifestacije

Obrenovaþka banja, Joziüa koliba, Kompleks otvorenih i zatvorenih terena, Sportsko kulturni centar Obrenovac, Crkva Brvnara, Zabran (šuma, izletište, rezervat, trþanje, šetnja, plaža, ribolov, 3 restorana, Grin hotel, trim staza), manastir Sv. Nikolaj, ýesni dom porodice Mihailoviü, etno radionica, Kajak kanu kljub Bora Markoviü, Stari mlin, manifestacije: Pileüi ustanak, Veþe nacionalne kuhinje, Vidovdanska regata, Frizbi open, Savezna izložba pasa svih rasa, Leto pod platanima, Fišerov memorijal, Meÿunarodno otvoreno prvenstvo u šahu.

3. Turistiþka ponuda opštine Lazarevac, potencijali i manifestacije

Crkva Sv. Dimitrija, Moderna galerija, ýarobni vrt, Kamengrad, Vraþe brdo, Sportski centar, površinski kopovi Kolubara (pošumljeni, 200 malih jezera, teren za trke moto- kros i egzibiciona takmiþenja), crkva brvnara kod Brajkovca, manifestacije: Festival humora za decu, Meÿunarodni sajam poljoprivrede, ekologije i seoskog turizma, Uliþna trka, Likovni susreti Grujice Lazareviüa, Dan pþelarstva, Okreni pedalu (celodnevni boravak u prirodi), industrijsko nasleÿe (rudarstvo i energetika).

4. Turistiþka ponuda opštine Barajevo, potencijali i manifestacije

Veliki borak, Akumulaciono jezero „Duboki potok“, restorani na Ibarskoj magistrali, Crkva brvnara u Vraniüu, Matiüa kuüa, Ljubinkova kuüa, Kuüa Jevtiüa, Milovanoviüeva 75 kuüa, KUD Vraniü, 13 fudbalskih klubova, manifestacije: Dani Budimira Buce Jovanoviüa, Ilije i Milije Spasojeviüa i Radomira Mitroviüa Barajevca, Dani kneza Sime Markoviüa, Sabor u Vraniüu (Atelje Pavle i Branka Stajeviüa).

5. Turistiþka ponuda opštine Sopot, potencijali i manifestacije Planina Kosmaj, Sporsko rekreativan centar „Babe“, šumski kompleks sa lovištem „Izletište Trešnja“, veštaþko jezero, Manastir Tresije, Kleopatrina þ esma, Ruševine manastira Kastaljan (selo Nemanikuüa), Drveni zvonik, Spomenik vojvodi Janku Katiüu, Doksat (konak kneza Miloša), kuüa porodice Žujoviü, 10 restorana, manifestacije: Sofest (filmski festival posveüen producentima), Dani Milovana Vidakoviüa, Sabor frulaša…

6. Turistiþka ponuda opštine Mladenovac, potencijali i manifestacije Selters banja, Koraüiþka kuüa, Planina Kosmaj, Manastir Pavlovac, Spomen park þesma Crkvenac, Spomen komleks Crkvine, Crkva Uspenije Presvete Bogorodice, Spomenik ratnicima, Spomen kompleks Varovnice, manifestacije: Izložba cveüa, Meÿunarodni deþiji festival folklora, Parada automobila W, Takmiþenje u uliþnoj košarci, Meÿunardoni festival folklora u selu Vlaška, Likovna kolonija, Pozorišni festival...

7. Turistiþka ponuda opštine Grocka, potencijali i manifestacije Nalazište u Vinþi, Varoške i seoske kuüe, Manastir Rajinovac, Centar za kulturu (Ranþiüeva kuüa i dvorište - Etnovaroš Grocka), Vila profesora Bogdana Gavriloviüa, ribolov, manifestacije: Spasovdanski sabor harmonikaša Srbije, Uskršnje nadigravanje, Meÿunarodni festival folklora “Kreni kolo”, Likovna kolonija “Radmilovac”, Groþanske sveþanosti (7 dana sportskih sveþanosti, muzike, igre, riblja þ orba “Zlatni kotliü Srbije”), Saborovanje...

2.2. SMEŠTAJNI KAPACITETI

Podaci o broju strukturi smeštajnih kapaciteta razlikuju se u zavisnosti od korišüene metodologije i vremena obuhvatanja. Želeüi da prikažemo relativno skorije stanje koristilo smo se podacima Turistiþke organizacije Beograda, prema kojima, podruþje Grada Beograda, na kraju prve polovine 2008. godine raspolaže sledeüim smeštajnim kapacitetima: 76 - Hoteli 5* - 4 hotela (1 u širem podruþju grada: „President” Kovilovo) - Hoteli 4* - 12 hotela - Hoteli 3* - 19 hotela (2 u širem podruþju grada: „Country Club Babe” na Kosmaju i „Suþeviü M” na Avali) - Hoteli 2* - 10 hotela (3 u širem podruþju grada: „Avala” na Avali, „Obrenovac” u Obrenovcu i „Radmilovac” u Vinþi) - Hoteli 1* - 3 hotela - Dizajn hoteli – 1 hotel - Moteli – 2 motela - Vile, pansioni i apartmanski objekti – 5 objekata - Kampovi – 1 kamp (kamp ''Dunav'' u Zemunu) - Konaþišta (prenoüišta) – 5 objekata - Hosteli – 46 hostela Aktuelni podaci za vile, konaþišta, prenoüišta i drugi nekategorizovani smeštaj ukazuju da takvih smeštajnih jedinica ima oko 30.

Struktura hotela na podruþju grada Beograda prema kategorijama je sledeüa:

Tabela 1. Struktura hotela po kategorijama – podruþje grada Beograda

Kategorija hotela Broj hotela Uþešüe % ***** 4 8,2 **** 12 24,5 *** 19 38,8 ** 10 20,4 * 3 6,1 Ostalo 1 2,0 Ukupno 49 100,0 Izvor: Podaci Turistiþke organizacije Beograda (www.tob.co.yu)

Iz tabele se vidi da u strukturi hotela po kategorijama prednjaþe hoteli sa 3*, slede hoteli sa 4* i 2*, dok je najmanje hotela sa 5* i 1*.

U Tabeli 2. dat je pregled smeštajnih kapaciteta beogadskih hotela po kategorijama, kao i vlasniþki status hotela (stanje sredinom 2008. godine).

77 Tabela 2. Hotelski kapaciteti na podruþju grada Beograda, po kategorijama Hotel Broj soba Broj ležaja Vlasniþki status 5* 374 517 Aleksandar Palas 9 18 P Hyatt Regency Belgrade 301 360 Hotelski lanac Zlatnik 37 50 P President - Kovilovo 27 89 P 4* 1.647 2.461 Admiral Club 17 20 P Balkan 87 159 P Best Western M 180 300 Hotelski lanac Best Western Šumadija 103 136 Hotelski lanac Continental Beograd 415 534 P IN Hotel Beograd 187 284 P Holiday Inn 140 209 Hotelski lanac Majestic 87 120 P Moskva 130 210 P Palace 86 140 D Slavija Lux 90 179 D Zira 125 170 P 3* 1.255 2.182 Astoria 69 129 D Kasina 84 150 P Le Petit Piaf 12 24 P Metropol Palace - - P Hotel N 111 170 P Nacional 58 110 P Orašac 13 35 P Park 122 200 P Pošta 32 58 P Prag 116 190 P Rex 92 151 P Royal 105 190 P Skala 16 30 P Splendid 49 84 P Slodes 26 36 P Srbija 237 390 P Union 60 101 P Country Club – Babe 41 106 P Suþeviü M – Avala 12 28 P 2* 762 1.335 Beograd 57 110 D Excelsior 55 100 P Lav 31 46 P Putnik 90 180 P Slavija 348 560 D 78 Taš 17 30 P Trim 25 38 P Avala 16 32 P Obrenovac 103 209 D Radmilovac 20 30 P 1* 97 189 Bristol 52 99 D Central 30 50 P Mihajlovac 17 40 P Ostali hoteli 61 122 Design Hotel Mr President 61 122 P UKUPNO: 4.196 6.806 Izvor: Podaci Turistiþke organizacije Beograda (www.tob.co.yu)

Na osnovu podataka iz Tabele 2. u sledeüoj tabeli je prikazana struktura smeštajnih jedinica (soba) i ležaja po kategorijama u hotelima na podruþju Beograda:

Tabela 3. Struktura smeštajnih jedinica i ležaja po kategorijama hotela

Kategorija Broj soba Uþešüe % Broj ležaja Uþešüe % 5* 374 8,9 517 7,6 4* 1.647 39,2 2.461 36,2 3* 1.255 29,9 2.182 32,0 2* 762 18,2 1.335 19,6 1* 97 2,3 189 2,8 Ostalo 61 1,5 122 1,8 UKUPNO 4.196 100 6.806 100 Izvor: Podaci Turistiþke organizacije Beograda (www.tob.co.yu)

Kao što se vidi iz Tabele 3. u hotelima Beograda po broju smeštajnih jedinica i ležaja dominiraju hoteli kategorije 4* i 3* (68,2% ukupnog broja ležaja), odnosno hoteli srednje i srednje više kategorije. Hoteli visoke kategorije imaju skromno uþešüe (7,6% ukupnog broja ležaja), dok hoteli niže kategorije (1* i 2*) uþestvuju sa nešto više od jedne petine ukupnog broja ležaja (22,4%).

Ukupni smeštajni kapacitet tri beogradska motela iznosi 145 ležaja u 73 sobe.

Ukupni smeštajni kapacitet beogradskih hostela iznosi 2.910 ležaja u 786 soba. U hostelima koji posluju u okviru studentskih i uþeniþkih domova i koji su dostupni turistima samo sezonski (ima ih 9) ukupni smeštajni kapacitet je 2.165 ležaja u 592 sobe. Ostali hosteli koji posluju tokom cele godine su manjeg pojedinaþnog kapaciteta, tako da u preostalih 37 hostela ima ukupno 745 ležaja u 194 sobe. 79 Smeštajni kapacitet u pansionima, vilama i konaþištima na podruþju Beograda iznosi 262 ležaja u 115 soba.

Kategorizacija privatnog smeštaja na podruþju Grada Beograda zapoþeta je 2005. godine. Objekti privatnog smeštaja kategorišu se u rasponu od 1 do 5 zvezdica. Ukupni smeštajni kapaciteti registrovanog kategorizovanog privatnog smeštaja u Beogradu, prema podacima Turisitþke organizacije Beograda, iznose 128 ležaja u 67 smeštajnih jedinica (sobe, apartmani, stanovi).

Ukupni smeštajni kapacitet beogradskih kampova iznosi 84 ležaja.

Tabela 4. Struktura smeštajnih objekata u Beogradu po broju ležaja Vrsta objekta Broj ležaja Uþešüe u % Hoteli 6.806 83,3 Moteli 145 1,8 Hosteli* 745 9,1 Kampovi 84 1,0 Privatni smeštaj 128 1,6 Ostali objekti 262 3,2 Ukupno 8.170 100 * Uzeti su u obzir samo hosteli koji rade preko cele godine Izvor: Turistiþka organizacija Beograda (www.tob,co.yu)

Iz prethodne tabele može se zakljuþiti da po broju ležaja na podruþju Beograda ubedljivo prednjaþe hotelski objekti (83,3%), dok je zadovoljavajuüe i uþešüe hostela (9,1%). Kapaciteti svih ostalih objekata su zanemarljivi (ukupno 7,6%).

Tabela 5. Noüenja turista prema vrstama objekata za smeštaj na podruþju Beograda u razdoblju 2000-2006. godine (u hiljadama), bez kola za spavanje 2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. Ukupno 1.926,5 1.108,8 1.195,0 1.096,8 1.165,5 1.166,7 1.147,4 Hoteli 815,8 912,6 983,3 890,1 895,8 903,3 884,5 Moteli 8,0 8,2 9,1 7,6 6,0 6,0 5,4 Prenoüišta 57,1 40,4 58,8 81,1 140,0 124,1 112,5 Pansioni 4,3 6,0 14,8 8,7 2,0 1,8 1,0 Kampovi 3,1 1,5 3,3 3,7 3,3 5,1 4,9 Privatni sm. ------Ostali objekti 138,2 139,0 123,0 105,4 118,5 126,5 139,1 Radniþka od. - 1,0 2,6 0,2 - - - Izvor: Statistiþki godišnjak Beograda 2006.

80 Najveüi deo turistiþkog prometa u Beogradu realizuje se u hotelima u kojima je, uz varijacije u pojedinim godinama ostvareno izmeÿu 816 i 980 hiljada noüenja. U 2006. godini, u beogradskim hotelima je evidentirano 884,5 hiljada noüenja, što predstavlja 77% ukupnog broja noüenja. Na drugom mestu se nalaze ostali objekti (10%) i prenoüišta (8%). Broj realizovanih noüenja u motelima, pansionima i kampovima je izrazito mali tokom celog posmatranog perioda.

Tabela 6. Noüenja turista prema vrstama objekata za smeštaj na podruþju Beograda u 2007. godini ( hiljadama) Vrsta objekta Ukupno Domaüi Strani Ukupno 1.341,2 551,2 790,0 Hoteli 987,3 298,5 688,8 Moteli 6,3 4,6 1,7 Prenoüišta 117,0 100,3 16,7 Kampovi 6,6 1,3 5,3 Banjska leþilišta 135,5 135,0 0,5 Ostali objekti 9,4 4,1 5,3 Hosteli 79,1 7,4 71,7 Izvor: Zavod za informatiku i statistiku, Beograd

U 2007. godini je u hotelima ostvareno 74% ukupnog broja noüenja turista. Strani turisti su po broju noüenja u 2007. godini bili dominantni u hotelima (70%), hostelima (91%) i kampovima (80%), dok su domaüi turisti preovladavali u ostalim oblicima smeštaja.

SWOT analiza smeštajnih objekata u Beogradu:

Prednosti: x Raznovrsnost smeštajne ponude x Veüina smeštajnih objekata se nalazi na užem podruþju grada x Postojanje hotela koji su deo meÿunarodnih hotelskih lanaca x Relativno znaþajan broj renoviranih hotela i novih hotela svih kategorija x Hoteli sa ponudom sadržaja za organizovanje skupova x Veliki broj hostela x Postojanje evidencije i kategorizacije privatnog smeštaja x Relativno dobra struktura zaposlenih u objektima za smeštaj x Tradicionalna uslužnost zaposlenih 81 Nedostaci: x Nedovoljan broj hotela pojedinih kategorija, pre svega visoke kategorije x Nedovoljan broj hotela srednje kategorije namenjenih turistima koji dolaze radi provoÿenja odmora x Mali broj smeštajnih objekata je moguüe rezervisati preko meÿunarodnih rezervacionih sistema x Neodgovarajuüi pristup nekim smeštajnim objektima u centru grada x Nedostatak parkinga u veüini smeštajnih objekata u centru grada x Neodgovarajuüi kvalitet infrastrukture u smeštajnim objektima koji nisu renovirani x Nedovoljna veliþina soba u jednom broju smeštajnih objekata x Neprimenjivanje standarda protivpožarne zaštite x Nedovoljna ureÿenost kampova x Objekti za smeštaj uglavnom ne nude gostima sadržaje van svojih usluga

Šanse: x Povoljne dugoroþne tendencije u meÿunarodnom turizmu i u regionu x Stabilizacija politiþke i ekonomske situacije u Srbiji i njeno ukljuþivanje u evropske integracije x Pozitivne promene u stavu gradskih vlasti prema razvoju Beograda kao turistiþke destinacije x Podsticaji domaüim i stranim investitorima x Uvoÿenje meÿunarodnih standarda x Poveüanje broja hotela u sastavu meÿunarodnih hotelskih lanaca x Dugoroþna pozitivna kretanja na strani turistiþke tražnje (city break, MICE)

Pretnje: x Globalna ekonomska recesija u narednih nekoliko godina x Nestabilno politiþko, pravno i ekonomsko okruženje u zemlji x Nedovoljno regulisani imovinsko-pravni odnosi u vezi sa dobijanjem razliþitih dozvola x Visoki troškovi koji su potrebni za razvoj novih smeštajnih objekata

82 3. KARAKTERISTIKE TURISTIýKE TRAŽNJE

3.1. OPŠTE KARAKTERISTIKE

Beograd spada u red vodeüih turistiþkih destinacija u Srbiji sa uþešüem u ukupnom broju posetilaca od preko 30% i u ukupnom broju noüenja blizu 20%.

Pre analize ispoljene dinamike turistiþkog prometa na podruþju Beograda u periodu 2000-2007. godine, neophodno je dati sledeüe napomene: x dokumentacionu osnovu predstavljaju zvaniþni podaci Republiþkog zavoda za statistiku objavljeni u statistiþkim godišnjacima od 2000. do 2006. godine; izuzetak predstavlja 2007. godina jer su u analizi korišüeni podaci Zavod za informatiku i statistiku, Beograd; x neophodno je naglasiti da postoje znaþajne razlike u objavljenim podacima gradskog i republiþkog zavoda za statistiku za 2007. godinu; prema podacima gradskog zavoda za statistiku evidentiran je veüi broj posetilaca u Beogradu za 41,9 hiljada, a broj noüenja je veüi za 212,4 hiljade u odnosu na podatke objavljene u Saopštenju Republiþkog zavoda za statistiku br. 20 od 30.01.2008. godine.

Tabela 1. Broj turista na podruþju Beograda u periodu 2000-2007. godine - u hiljadama

Ukupan broj Broj turista bez kola Godina Indeks Indeks turista za spavanja 2000. 795,8 - 404,2 - 2001. 765,1 96,1 471,8 116,7 2002. 788,6 103,1 492,9 104,5 2003. 728,1 92,3 464,0 94,1 2004. 692,9 95,2 473,2 102,0 2005. 674,8 97,3 475,2 100,4 2006. 705,4 104,5 486,4 102,4 Izvor: Statistiþki godišnjaci Beograda 2000., 2001., 2002., 2003., 2004., 2005., 2006., Zavod za informatiku i statistiku, Beograd (za turistiþki promet u 2007. godini)

83 Tabela 2. Broj noüenja turista na podruþju Beograda u periodu 2000-2007. godine - u hiljadama

Ukupan broj no enja Broj no enja bez Godina ü Indeks ü Indeks turista kola za spavanja 2000. 1.418,2 - 1.026,6 - 2001. 1.402,0 98,9 1.108,7 108,0 2002. 1.409,7 100,5 1.114,0 104,8 2003. 1.360,9 96,5 1.096,8 98,5 2004. 1.384,4 101,7 1.165,5 106,3 2005. 1.366,3 98,7 1.166,8 100,1 2006. 1.366,4 100,0 1.147,5 98,3 2007. 1.563,5 98,9 1.341,1 116,9 Izvor: Statistiþki godišnjaci Beograda 2000., 2001., 2002., 2003., 2004., 2005., 2006., Zavod za informatiku i statistiku, Beograd (za turistiþki promet u 2007. godini)

Analiza dinamike i osnovnih obeležja turistiþkog prometa biüe prvenstveno zasnovana na podacima o turistiþkom prometu bez prometa realizovanog u kolima za spavanje koji se statistiþki evidentira kao promet turista na podruþju Beograda. Ocenjujemo da navedeni statistiþki indikatori koji iskljuþuju promet turista u kolima za spavanje realnije odražavaju turistiþka kretanja jer se zapravo na taj naþin ne obuhvataju najveüim delom turisti koji koriste ovaj vid transporta na relaciji Beograd – Bar.

Turistiþki promet na podruþju Beograda imao je pozitivnu dinamiku u periodu 2000.- 2007. godine. U 2007. godini registrovano je 542,3 hiljade posetilaca i 1.341,1 hiljada noüenja. U odnosu na baznu posmatranu godinu ukupan broj turista poveüan je za preko 138 hiljada (indeks 2007/2000. – 134,2), dok je broj noüenja porastao za 314,5 hiljada (indeks 2007/2000. - 130,6). Pozitivna dinamika prisutna je u svim posmatranim godinama, sa izuzetkom 2006. kada je došlo do pada broja noüenja turista u odnosu na prethodnu godinu i 2003. kada su zabeleženi negativni indikatori u kretanju i broja turista i njihovih noüenja.

Prema najnovijim podacima Republiþkog zavoda za statistiku u periodu I-VIII 2008. godine zabeleženi su negativni rezultati. Ukupan broj posetilaca u glavnom gradu iznosio je 448,2 hiljade, što predstavlja pad od 7% u odnosu na isti period prethodne godine. Sliþnu tendenciju beleži i broj noüenja – pad od 8% i ukupno je ostvareno 817,6 hiljada noüenja29 (napominjemo da je podacima obuhvaüen i turistiþki promet u kolima

29 Saopštenje Republiþkog zavoda za statistiku br. 282 od 1.10.2008. godine 84 za spavanje.) Navedeni rezultati prvenstveno su rezultat politiþkih previranja prisutnih u našoj zemlji u prvoj polovini godine.

Za realnu ocenu turistiþkog prometa neophodno je uzeti u obzir i deo posetilaca Beograda koji nije obuhvaüen zvaniþnom statistikom, a koji predstavlja znaþajan segment za ocenu ukupnih razvojnih potencijala. Radi se o stranim turistima koji u Beograd dolaze na kruzing putovanjima rekama i koji ne ostvaruju noüenja tako da ih zvaniþna statistika ne evidentira. Prema podacima Luþke kapetanije Beograd broj ovih stranih posetilaca permanentno raste, a u 2007. godini iznosio je oko 50.000.

Pored toga, treba imati u vidu da pojedini nosioci turistiþke ponude ne dostavljaju statistiþke podatke gradskom zavodu za informatiku i statistiku što se takoÿe negativno odražava na realnost ukupne ocene turistiþkog prometa.

Osnovni indikatori strukture turistiþkog prometa ukazuju na dominantno uþešüe inostranih turista: x u ukupnom broju posetilaca u 2007. godini odnos domaüih i inostranih turista iznosio je 67,1% u korist inostranih, x dok je iste godine u strukturi noüenja uþešüe stranih turista iznosilo 58,9%, a domaüih 41,1%.

Tabela 3. Uþešüe domaüih i inostranih turista u ukupnom broju turistiþkom prometu (mereno brojem posetilaca) u 2006. i 2007. godini

Index U eš e Index U eš e Godina Doma i þ ü Inostrani þ ü ü 07/06 u % 07/06 u % 2006. 183,8 37,8 302,7 62,2 2007. 178,4 97 32,9 363,9 120 67,1

Tabela 4. Uþešüe domaüih i inostranih turista u ukupnom broju turistiþkom prometu (mereno brojem noüenja) u 2006. i 2007. godini

Index U eš e Index U eš e Godina Doma i þ ü Inostrani þ ü ü 07/06 u % 07/06 u % 2006. 527,7 46,0 619,7 54,0 2007. 551,2 104 41,1 789,9 127 58,9 Izvor: Zavod za informatiku i statistiku, Beograd

85 Od 2007. godine u statistiþkim podacima je promet turista iz Crne Gore registrovan kao promet stranih turista. U cilju uporedivosti sa prethodnom godinom, korišüeni su statistiþki podaci Zavoda za informatiku i statistiku, Beograd u kojima su i turisti iz Crne Gore evidentirani kao strani turisti i u 2006. godini.

Turistiþki promet u Beogradu karakterišu realtivno kratki boravci koji se u proseku kreüu oko 2,5 dana, što je kraüe u odnosu na proseþan boravak u Srbiji (2007. godine proseþna dužina boravka turista u Srbiji je iznosila 3,2 dana).

Tabela 5. Proseþna dužina boravka turista na podruþju Beograda

Godina Proseþna dužina boravka 2000. 2,5 2005. 2,5 2006. 2,4 2007. 2,5

Odgovarajuüa proraþunavanja na osnovu podataka Zavoda za informatiku i statistiku, Beograd.

U 2007. godini domaüi turisti su u proseku boravili na podruþju Beograda 3,1 dan, dok je boravak stranih turista bio nešto kraüi 2,2 dana.

Na podruþju Beograda ne dolazi do ispoljavanja izrazitih sezonskih oscilacija turistiþkog prometa što je u skladu sa osnovnim obeležjima gradskih turistiþkih destinacija, koje nemaju izraženu sezonalnost. Na to ukazuju i podaci iz narednih tabela.

86 Tabela 6. Noüenje turista na podruþju Beograda po mesecima u 2006. godini - u hiljadama

U eš e u U eš e u U eš e u Mesec Ukupno þ ü Doma i þ ü Strani þ ü % ü % % I 68,2 4,9 37,1 6,1 31,1 5,6 II 65,7 4,8 33,8 5,6 31,9 5,7 III 82,0 6,0 40,6 6,7 41,4 7,4 IV 83,9 6,1 39,2 6,5 44,7 8,0 V 109,9 8,0 49,9 8,2 59,9 10,7 VI 97,5 7,1 48,8 8,0 48,7 8,7 VII 102,6 7,5 61,0 10,0 41,6 7,5 VIII 111,7 8,2 68,1 11,2 43,6 7,8 IX 139,3 10,2 75,6 12,4 63,7 11,4 X 112,7 8,2 53,2 8,8 59,5 10,7 XI 100 7,3 52,0 8,6 48,0 8,6 XII 91,8 6,7 48,1 7,9 43,7 7,8

300

250

200 ɋɬɪɚɧɢ 150 Ⱦɨɦɚʄɢ ɍɤɭɩɧɨ 100

50

0 I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII

Izvor: Podaci Zavoda za statistiku i odgovarajuüa proraþunavanja

87 Tabela 7. Noüenje turista na podruþju Beograda po mesecima u 2007. godini - u hiljadama

U eš e u U eš e u U eš e u Mesec Ukupno þ ü Doma i þ ü Strani þ ü % ü % % I 80,4 6,0 36,9 7,2 43,5 5,2 II 77,4 5,7 31,3 6,1 46,1 5,5 III 101,6 7,5 37,4 7,3 64,2 7,6 IV 111,4 8,2 44,0 8,6 67,5 8,0 V 115,8 8,6 43,8 8,6 72,0 8,6 VI 114,9 8,5 48,6 9,5 66,4 7,9 VII 158,6 11,7 62,4 12,2 96,1 11,4 VIII 124,7 9,2 53,4 10,4 71,4 8,5 IX 129,8 9,6 37,2 7,2 92,6 11,0 X 127,9 9,5 37,5 7,3 90,4 10,8 XI 111,7 8,2 42,7 8,3 69,0 8,2 XII 96,8 7,2 36,3 7,1 60,5 7,2

350

300

250

200 ɋɬɪɚɧɢ Ⱦɨɦɚʄɢ 150 ɍɤɭɩɧɨ

100

50

0 I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII

Izvor: Podaci Zavoda za statistiku i odgovarajuüa proraþunavanja

Na osnovu analize podataka može se ukazati da: x ne postoji izrazito sezonsko variranje tražnje karakteristiþno za boravišne turistiþke destinacije (letnja ili zimska sezona), a najniži obim ukupnog broja noüenja javlja se u toku zimskih meseci; x proleüni i jesenji period posmatrani zajedno imaju veüe uþešüe u ukupnom broju noüenja (2007. god. 51,6%), dok je kod stranih turista ovaj odnos još povoljniji (54,2%) u odnosu na obim noüenja u zimskim i letnjim mesecima; x najveüi obim noüenja u 2006. godini ostvaren je u septembru, a 2007. godine u toku jula meseca, ove i sliþne oscilacije ukazuju da tzv. turizam dogaÿaja 88 (events) ima znaþajnu ulogu u usmeravanju turistiþke tražnje ka Beogradu kao turistiþkoj destinaciji.

3.2. KARAKTERISTIKE STRANIH TURISTA

Beograd predstavlja vodeüu destinaciju u Srbiji kada se radi o posetama stranih turista. Inostrani turistiþki promet iskazan brojem dolazaka stranih turista i brojem noüenja u periodu 2000-2007. na podruþju Beograda, ima pozitivnu dinamiku. Broj stranih posetilaca u 2007. godini dostigao je 363,9 hiljada što predstavlja poveüanje od 20% u odnosu na 2006. godinu. U istom periodu registrovano je za 27% više noüenja stranih turista, a ostvareno je 789,9 hiljada noüenja. To je dovelo i do poveüanja uþešüe stranih turista u ukupnom turistiþkom prometu u 2007. godini i ono je iznosilo 67,1% u ukupnom broju turista i 58,9% u ukupnom broju noüenja. Pored toga, o znaþaju Beograda kao destinacije ka kojoj se usmeravaju inostrani turisti govori i indikator da je u njemu ostvareno 53,5% od ukupnog broja noüenja inostranih turista u Srbiji iste godine.

Tabela 8. Noüenja stranih turista iz najvažnijih emitivnih zemalja 2005. 2006. 2007. 07/06 B i H 41,6 42,3 46,6 110 Crna Gora 64,7 57,2 59,3 104 Hrvatska 31,5 35,4 43,0 122 Makedonija 26,7 24,3 25,2 104 Slovenija 66,1 61,7 74,5 121 Austrija 19,1 21,0 27,1 129 Francuska 21,6 19,7 30,1 152 Grþka 25,8 26,0 27,0 104 Holandija 10,3 10,9 14,7 135 Italija 39,3 38,2 43,3 123 Nemaþka 38,3 36,0 44,3 123 Vel.Brit. 29,6 24,1 35,2 146 Bugarska 14,3 16,4 21,7 132 ýeška 9,3 8,6 13,5 157 Maÿarska 8,3 10,2 12,9 127 Poljska 14,7 7,8 13,7 176 Rumunija 13,3 10,8 16,2 150 Ruska fed. 19,6 18,6 31,1 167 SAD 27,1 27,3 30,8 113 Izvor: Zavod za informatiku i statistiku, Beograd

89 U strukturi inostranog turistiþkog prometa prisutni su dolasci turista iz velikog broja zemalja, a u prethodnoj tabeli izdvojena su emitivna tržišta (19 vodeüih) koja imaju znaþajno uþešüe u ukupnom broju noüenja stranih turista.

Slika 1. Noüenja stranih turista iz najvažnijih emitivnih zemalja u 2007. godini

BiH Hrvatska Makedon. Crna Gora Slovenija b EU vodece CiIE vodece SAD Ostale

Kao najznaþajnije emitivno tržište izdvojila se Slovenija 2003. godine, sa dinamiþnim rastom broja noüenja turista koji je sa 20 hiljada (2001. god.) porastao na 74,5 hiljada (2007. god.). U ukupnom broju inostranih noüenja slovenaþki turisti su u 2007. godini uþestvovali sa 9,4%, a za njima slede turisti iz Crne Gore sa 59,3 hiljade noüenja i uþešüem od 7,5 %. Kada se u analizu ukljuþe i noüenja turista sa podruþja Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Makedonije, može se oceniti da turisti iz bivših republika SFRJ predstavljaju najbrojniji tržišni segment i realizuju oko 31,5% ukupnih inostranih noüenja.

Meÿu zemljama Evropske Unije izdvajaju se turisti iz Italije (43,3 hiljade) i Nemaþke (44,3 hiljade), dok meÿu turistima iz vanevropskih zemalja vodeüe mesto zauzimaju SAD sa 30,8 hiljada noüenja u 2007. godini.

Emitivna tržišta bivših socijalistiþkih zemalja izdvajaju se dinamiþnim rastom koji je ostvaren poslednjih godina. Pri tome treba imati u vidu da je reþ o maloj bazi odnosno poþetnom broju turista što je i uslovilo visoke stope rasta. Iako se ne radi o velikom broju noüenja turista iz pojedinih zemalja, gotovo sva tržišta su (sa izuzetkom Maÿarske) u 2007. godini zabeležila rast od preko 30% u odnosu na 2006. godinu. 90 Inostrani turistiþki promet karakterišu relativno kratki boravci turista – u proseku je boravak stranih turista 2007. godine iznosio 2,2 dana.

Analiza inostranog turistiþkog prometa prema vrstama objekata za smeštaj na podruþju Beograda u 2007. godini ukazuje da strani turisti najþešüe odsedaju u hotelima u kojima je ostvareno 688,8 hiljada noüenja (što predstavlja 87,2% ukupnog broja inostranih noüenja). Na drugom mestu se nalaze hosteli sa 71,7 hiljada noüenja i uþešüem od 9,1%, a zatim prenoüišta sa 16,7 hiljada noüenja (2%). Broj realizovanih noüenja u ostalim smeštajnim objektima (motelima, kampovima i banjskim leþilištima) je izrazito mali u posmatranoj godini.

3.3. KARAKTERISTIKE DOMAûIH TURISTA

U domaüem turistiþkom prometu ispoljene su tendencije stagniranja u posmatranom periodu od 2000. godine. U 2007. godini registrovano je 178,4 hiljade dolazaka domaüih posetilaca što predstavlja smanjenje od 3% u odnosu na 2006. (index 2007/06 – 97). Broj noüenja domaüih turista, meÿutim, porastao je u istom periodu za 4%, tako da je ostvareno 551,2 hiljade noüenja.

Najviše su zastupljeni turisti sa podruþja uže Srbije – u 2007. godini njihovo uþešüe je iznosilo 85,3% u broju posetilaca i 88,6% u ostvarenom broju noüenja. Turisti sa podruþja Vojvodine uþestvovali su sa 9,7% u broju posetilaca i sa 7% u noüenjima.

Domaüi turisti borave duže u glavnom gradu od inostranih – u proseku je njihov boravak iznosio 3,1 dan u 2007. godini.

Analiza domaüeg turistiþkog prometa prema vrstama objekata za smeštaj na podruþju Beograda u 2007. godini ukazuje da se preko polovina noüenja domaüih turista ostvari u hotelima u kojima je evidentirano 298,5 hiljada noüenja (54,2% ukupnog broja noüenja domaüih turista). Na drugom mestu su banjska leþilišta sa realizovanih 135 hiljada noüenja domaüih turista (24,5%), a na treüem prenoüišta sa 100,3 hiljade noüenja (18,2%). Broj realizovanih noüenja u ostalim smeštajnim objektima (motelima, kampovima, hostelima i ostalim objektima) je znaþajno manji.

91 3.4. BITNE KARAKTERISTIKE TURISTIýKE TRAŽNJE

Prema dosadašnjim istraživanjima koje je obavila Turistiþka organizacija Beograda (TOB), neke od bitnih karakteristika profila proseþnog turiste u Beogradu su sledeüe:30 ƒ Srednje dobi (35-50 godina) ƒ Više ili visoko obrazovan (službenici, menadžeri i sl.) ƒ Dolazi iz grada ƒ Dolazi zbog posla i sajmova (64%), sportskih dogaÿaja (10,7%), odmora i razonode (8,1%) ƒ Prethodno je više puta boravio na podruþju regije ƒ Dolazak u samostalnoj organizaciji, avionom (53%), automobilom (16,9%). dolazak preko turistiþke agencije (10,2%), na osnovu preporuka (15%) ƒ Ostvaruje do 3 noüenja i koristi hotele i hostele ƒ Obilazi grad bez vodiþa (60%) i odlazi na samostalne izlete ƒ Izuzetno je zadovoljan lepotom prirode i ambijentom i gostoljubivošüu lokalnog stanovništva.

Iz predstavljenih rezultata proizilazi da profesija, starosna dob, primanja i brojnost predstavljaju primarne kriterijume za oblikovanje ponude u Beogradu. U narednim istraživanjima treba obuhvatiti potrošnju, odnos cene i koristi, kvalitet turistiþkih informacija, kvalitet smeštaja, hranu i piüe, kupovinu i dr. To bi osiguralo poreÿenje ponude sa drugim gradovima Evrope.

3.5. KARAKTERISTIKE MEĈUNARODNE TURISTIýKE TRAŽNJE I NJIHOVE IMPLIKACIJE NA RAZVOJ TURIZMA U BEOGRADU

Potreba za dubljim profilisanjem privrednog razvoja Beograda nije samo rezultat sigurne tržišne perspektive turizma u kontekstu postindustrijskog društva i nadolazeüe "ekonomije usluga", nego je daleko više rezultat objektivne þ injenice da se malim kvantitativnim, ali znaþajnijim kvalitativnim pomakom u ovom sektoru mogu osigurati daleko znaþajniji privredni rezultati. Uporište za ovu tvrdnju nalazimo, s jedne strane, u dosadašnjim uþincima turizma, i s druge strane, u þ injenici da Beograd, kao grad u

30 www.tob.co.yu - 2007. 92 "srcu" Evrope može ponuditi veoma izdašne i kvalitetne turistiþke potencijale. Nema dileme da je strateški resurs srpskog turizma izdašan i ekološki visoko vredan prostor, þija üe vrednost dugoroþno rasti. Strateška prednost Beograda prema konkurenciji ogleda se upravo u izdašnosti turistiþkih resursa i atrakcija.

Novu marketing strategiju treba bazirati na diversifikovanom i kvalitetnom turistiþkom proizvodu, u skladu sa naþelima poštovanja ekološke ravnoteže i oþuvanja kulturnog nasleÿa. Koncept strateškog marketinga podrazumeva definisanje turistiþkog proizvoda, istiþuüi one aspekte koje Beograd þine drugaþijim, ili u dovoljnoj meri konkurentnim u poreÿenju sa drugim sliþnim gradskim turistiþkim destinacijama.

Globalni cilj koji treba ostvariti razvojem turizma je "blagostanje njegovih graÿana" što za Beograd kao destinaciju znaþi koordinirano delovanje u svim delovima privrede i društva, kako bi se ostvario visok standard domicilnog stanovništva i svih zaposlenih. Postupnim rastom standarda lokalnog stanovništva i zaposlenih, sistemskim podizanjem ukupnog imidža destinacije (þistoüa, ureÿenost okoline zgrada, balkona, fasada), usklaÿivanjem naþina života lokalnog stanovništva sa navikama gostiju koji poseüuju destinaciju (kultura, zabava, gastronomija i dr.), znaþajno üe se poveüati integralni kvalitet destinacije.

U valorizaciji znaþaja turizma za ukupni privredni razvoj i blagostanje nacije, Beograd mora menjati stereotipne predrasude o turizmu kao usko shvaüenoj privrednoj delatnosti.

Prognoze rasta turistiþkog prometa u svetu kreüu se na nivou stope rasta od oko 4-5% proseþno na godišnjem nivou. Tržište se sve više diferencira u skladu sa promenama tražnje što je posledica savremenih trendova ekonomskog i kulturnog razvoja u svetu, kao i promena životnih stilova.

Kao direktna posledica svetskih kretanja u tražnji, masovni turizam sve više gubi na dinamici u sudaru sa nadolazeüim individualizmom u izboru tipa destinacije i modela putovanja. Ekologija, kultura, identitet destinacija, aktivan odnos prema odmoru i rekreaciji, novi oblici i sadržaji ponude, tematski parkovi i zdravlje, neki su od trendova u diferenciranju turistiþkih interesa. Potrošaþi opredeljuju tražnju na turistiþkom tržištu 93 u kvantitativnom smislu i time presudno utiþu na poslovne šanse svake turistiþke destinacije.

Kada je reþ o perspektivnom razvoju turizma u Evropi, naglasak je na sledeüim faktorima: x ukupna turistiþka potrošnja za putovanje do Evrope, unutar i u okviru nje, rašüe brže od drugih izdataka x putovanja u "udaljene destinacije" rašüe brže nego putovanja u Evropi x putovanja u gradske centre imaüe bržu stopu rasta od klasiþnih letnjih putovanja x putovanja izmeÿu zemalja EU imaüe veüu stopu rasta nego domaüa putovanja u veüini zemalja EU x posete planinskim centrima u letnjem periodu, cruising putovanja i kulturni turizam beležiüe veüu stopu rasta od standardnih putovanja tokom godišnjih odmora x avio-saobraüaj üe se razvijati brže nego ostali vidovi transporta, ali se oþekuje i brzi rast železniþkog saobraüaja sa aspekta kvaliteta, brzine i cene x paketi (paušalna putovanja) za individualne potrošaþe üe postati relativno popularni x "kupovina u poslednji þas" üe rasti u odnosu na "rano bukiranje" i to u meri u kojoj kompjuterski rezervacioni sistemi postanu uobiþajen naþin bukiranja putovanja x putovanja starijih osoba, kao i onih mlaÿih godišta, poveüavaüe se brže u odnosu na ostale populacione grupe x tražnja za odmorom i razliþitim aktivnostima rašüe brže od ostalih formi putovanja x grupe, ukljuþujuüi i porodicu, postaüe manje i fleksibilnije x odnos cene i kvaliteta igraüe sve veüu ulogu u izboru destinacije i smeštaja, a kvalitet okruženja postaüe kljuþni faktor atraktivnosti31

31 ec.europa eu/enterprise/services/tourism/studies/ecosystems_en successfactors, 2007 94 Ima autora koji istiþu još neke oþekivane promene u oblasti makrookruženja za podruþje Evrope. Od politiþkih faktora istiþe se proširenje EU, relativna politiþka stabilnost u zemljama tranzicije, pojaþana legislativa (posebno u domenu radnih odnosa), dalja liberalizacija, deregulacija i privatizacija i dr. Kada su u pitanju ekonomski faktori, autori naglašavaju jaþanje evropske valute, dalju harmonizaciju instrumenata turistiþke politike u raznim oblastima, koncentraciju vlasništva i dr. Socijalni faktori obuhvataju starenje stanovništva, pojaþanu ulogu medija, jaþanje pokreta za ujedinjenje Evrope, jaþanje uloge žena u društvenom životu nacija itd. konaþno, na kraju tehnološki faktori koji obuhvataju razvoj novih proizvoda, razvoj direktnog marketinga, razvoj agresivnih promocionih tehnika uz upotrebu savremene informacione tehnologije itd.32

Za oþekivati je da navedeni faktori imaju višestruki uticaj na sve veüi znaþaj globalnog marketing pristupa u oblasti turizma, na stavljanje naglaska na instrumente marketinga i u poslovnoj i turistiþkoj politici, na sve veüu fragmentaciju turistiþkog tržišta, ali i rastuüu dostupnost tehnologije kada je reþ o individualnom potrošaþu. Pomenuti faktori i pojave dotiþu razliþite segmente turistiþkog tržišta i imaüe veliki uticaj na meÿunarodni turizam u skorijoj buduünosti. Sve ove promene i uticaji razvijaju se pod uticajem globalizacije ali je njihovo razmatranje neophodno za analizu specifiþnih uticaja na turizam.

Razvoj Beograda kao destinacije treba voditi na bazi savremenih trendova turistiþke tražnje, uz uvažavanje komparativnih prednosti. Oblikovanje visokokvalitetne ponude, koja üe biti prepoznatljiva u odnosu na konkurenciju, treba bazirati i na rezultatima istraživanjima o motivima izbora destinacije razliþitih ciljnih grupa. Razliþite potrebe pojedinaca zadovoljava razliþit spektar turistiþkog proizvoda, zato se mora imati u vidu i razliþito ponašanje potrošaþa u pogledu izbora i kupovine proizvoda. Turistiþki proizvod bi trebalo kreirati polazeüi od tražnje, kako bi se uskladila svaka pojedinaþna usluga i infrastruktura s ukupnim željama i zahtevima potrošaþa - turista. Svaki poslovni subjekt mora se prilagoÿavati potrebama potrošaþa kroz kreiranje takvih proizvoda/usluga, koje ü e na što bolji naþin zadovoljiti njihove potrebe, a sa druge strane omoguüiti poslovnom subjektu da realizuje svoje ciljeve i ostvari profit.

32 Lohmann, Martin und Danielsson, Urlaubsmotive, Hamburg, 2003. 95 Navike potrošaþa, kada su u pitanju putovanja, evoluiraju u velikoj meri u opoziciji prema naþinu života. U dinamiþnom i stresnom okruženju u kojem se kreüe, »novi potrošaþ« traga za smirenijim ritmom i želi nove sadržaje. U putovanjima se takav trend projektuje u izboru programa koji ostavljaju prostor za improvizaciju. Uprkos avanturistiþkom duhu, traži potpunu sigurnost i izbegava krizna podruþja, bilo da se radi o politiþkim ili bilo kojim drugim vanekonomskim problemima. Sigurnost je važna i kada su u pitanju vrste prevoznih sredstava i smeštaja. Podaci govore da savremeni turista ima sledeüe primarne kriterijume pri izboru putovanja: x Preusmeravanje na bliže i sigurne destinacije x Rast kraüih, þešüih i vikend putovanja x Rast interesa za kulturnim sadržajima x Rast interesa za aktivnim odmorom i posebnim sadržajima (orginalnost umesto uniformnosti) x Rast zahteva za kvalitetom destinacije i usluge x "Vrednost za novac" i x Ekološki svestan (valorizacija ekološki oþuvanih destinacija)33.

Kretanje ka individualizovanom životu potrošaþa jaþa u celom svetu i postaje pravi izazov za turistiþke destinacije, koje se nadmeüu u kreiranju specifiþnih ponuda. Prilagoÿavanje ponude doprinosi razvoju, lojalnosti potrošaþa i stalnom proširenju novih segmenata tražnje na tržištu. U oblikovanju turistiþkog proizvoda veoma je znaþajno realno oceniti jaþinu motivacije dolaska u destinaciju. Kao motiv dolaska odreÿene populacije izdvajaju se psihiþko i fiziþko zadovoljstvo, emocionalno i duhovno obogaüenje, zdravlje, kretanje, upoznavanje sa drugim ljudima, upoznavanje sa drugim krajevima i destinacijama, hrana, zabava, razonoda i dr.

Polazeüi od navedenog ocenjuje se da bi Beograd mogao uz jasno definisane razvojne programe osigurati željene sadržaje.

33 Tourism trends for Europe, European Travel Commission, 2006. 96 4. OCENA PROMOCIJE I NAýINA PRODAJE

4.1. INFORMISANJE I MARKETING AKTIVNOSTI NA NIVOU DESTINACIJE

Osnovni nosilac informativnih i promotivnih aktivnosti na nivou Grada Beograda je Turistiþka organizacija Beograda (TOB). TOB je javna služba Grada Beograda osnovana sa zadatkom da prezentuje, razvija i promoviše turistiþke vrednosti srpske prestonice (videti taþku 5.3.) delujuüi u skladu sa odredbama Zakona o turizmu Republike Srbije.

Ostali uþesnici u promociji Beograda kao turistiþke destinacije su Turistiþka organizacija Srbije (TOS), Privredna komora Beograda, posebne organizacije koje funkcionišu na teritorijama pojedinih gradskih opština.

Turistiþka organizacija Beograda a) Turistiþki informativni centri TOB ima þetiri stalna turistiþko informativna centra i jedan sezonski: x Aerodrom „Nikola Tesla“ (trenutno u saradnji sa TOS) x Makedonska 5 (tržni centar) x Terazije, podzemni prolaz kod palate „Albanija“ x Glavna železniþka stanica x Savsko pristanište (mart – novembar).

U turistiþko informativnim centrima TOB-a besplatno se dele sledeüe brošure: „Welcome to Belgrade“, „BelGuest“, „This Month in Belgrade“, „Razgledanje Beograda“ i „Turistiþka mapa centralnog dela Beograda“, a prodaju se brošure iz serije „Enjoy Belgrade“, Kulturno istorijski vodiþ, Vodiþ kroz sport i rekreaciju, Vodiþ kroz hotele, Zeleni Beograd i Vikend u Beogradu, kao i Turisti þka mapa Beograda. U turistiþkim informativnim centrima turistima se pružaju usluge rezervacije: hotelskog smeštaja, organizovanog razgledanja grada autobusom, brodom ili peške, specijalnih programa na turistiþkom brodu, vodiþke službe i vikend programa. U TIC-u u

97 Makedonskoj ulici vrši se i prodaja karata za razgledanje beogradskih dvorova kao i rezervacija mesta za razgledanje Parlamenta.

Turistiþko informativni centri TOB-a su odgovarajuüe postavljeni na najvažnijim mestima dolaska turista, pre svega stranih, u Beograd – aerodrom, glavna železniþka stanica i Savsko pristanište. S druge strane, turistiþko informativni centri TOB-a u centru grada (Makedonska i podzemni prolaz na Terazijama), iako se nalaze u najužoj zoni centra grada, svojom neodgovarajuüom veliþinom i opremljenošüu, a pre svega svojom nedovoljnom uoþljivošüu, ne predstavljaju rešenje koje bi odgovaralo znaþaju ove delatnosti u lancu vrednosti Beograda kao turistiþke destinacije.

Turistiþka organizacija Beograda bi trebalo da ima moguünost da organizuje rad turistiþko informativnog centra na lokaciji u centru grada koja je jasno uoþljiva turistima, na mestu koje se nalazi u blizini glavnih turistiþkih atrakcija (npr. Knez Mihailova ulica, Trg Republike, Terazije, ulaz u Beogradsku tvrÿavu) odnosno uz tzv. “high street visibility“; odgovarajuüi prostor bi podrazumevao moguünost za obavljanje delatnosti informativne službe i prodaje usluga, prostor za izložbu i prodaju suvenira kao i prostor za predstavljanje i promociju najvažnijih turistiþkih atrakcija i manifestacija Beograda.

U turistiþko informativnim centrima radi relativno kvalitetno osoblje, meÿutim broj zaposlenih je nedovoljan, naroþito u sezoni proleüe – jesen (npr. po jedan zaposleni u smeni u najprometnijem TIC-u u Makedonskoj ulici). Takoÿe, turistiþko informativni centri su nedovoljno opremljeni kompjuterima (samo jedan kompjuter u TIC-u u Makedonskoj ulici). Neophodno je da svi turistiþko informativni centri budu opremljeni kompjuterima sa stalnom internet vezom, što bi takoÿe omoguüilo korišüenje baze podataka za informativnu delatnost koja još nije napravljena. b) Grafiþka sredstva – turistiþki informativno propagandni materijal Turistiþka organizacija Beograda izdaje sledeüe publikacije: x Liflet „This month in Belgrade“ (engleski jezik) x Magazin „Welcome to Belgrade“ (engleski jezik) x „Suvenir iz Beograda“ (6 jezika)

98 x „Vikend u Beogradu“ (6 jezika) x Kulturno istorijski vodiþ (6 jezika) x Vodiþ kroz zabavu (6 jezika) x Vodiþ „Zeleni Beograd“ (6 jezika) x Vodiþ za sport (6 jezika) x Vodiþ kroz hotele (6 jezika) x Turistiþka mapa (7 jezika) x Turistiþka mapa, mala preklopna (džepna) x Prospekt razgledanja grada x Promotivne razglednice manifestacija u Beogradu x Brošura „50 stvari koje možeš da radiš u Beogradu“ (6 jezika) x Mini informator o slavama x Kongresna brošura „Belgrade Meeting Planners’Guide“ x ýasopis „BelGuest“

Pored navedenog, TOB štampa postere i banere namenjene prezentacijama na sajmovima i manifestacijama, kao i nalepnice za informativne centre.

TOB ima bogat program prateüeg turistiþko propagandnog materijala, koji obuhvata sledeüi promotivni materijal (merþendajzing): kese (papirne, PVC, platnene), zastavice, bedževe, balone, majice, polo majice, kaþkete, trakice, šolje, upaljaþe, papirne þ aše, hemijske olovke, priveske, magnete, šibice, znaþke, ploþice, torbice, kalendare i sveske.

Opšta ocena turistiþko informativnog propagandnog materijala TOB-a je da je materijal veoma kvalitetan, sveobuhvatan i informativan. Obraÿeni su gotovo svi najvažniji segmenti turistiþke ponude Beograda (smeštaj, zabava, kultura, sport, relaksacija, poslovne posete, manifestacije itd). Publikacije TOB-a su formata koji je prilagoÿen potrebama turista i dizajnerski su jasno povezane u celinu koja þini set informacija o ponudi Beograda; znak turizma Beograda i logo TOB-a su odgovarajuüe primenjeni kako na štampanim izdanjima, tako i na prateüem promotivnom materijalu. Veüina brošura se izražuje u 6 jeziþkih varijanti, þime se pokrivaju potrebe najvažnijih ciljnih tržišta.

99 Imajuüi u vidu ciljna tržišta i njihove segmente, ono što trenutno nedostaje jedna opšta, odnosno tzv. image brošura, koja bi na jednom mestu obuhvatila sve najvažnije segmente obraÿene u posebnim brošurama, kao i brošura koja bi obuhvatila i druge oblike smeštaja u Beogradu (hostele, privatan smeštaj). c) Internet prezentacije Na oko 450 web strana internet prezentacije Turistiþke organizacije Beograda, sa preko 600 fotografija, prezentovana je turistiþka ponuda Beograda na Internetu.

Trenutno su dostupne srpska i engleska verzija sajta, uskoro üe biti dostupna i verzija na nemaþkom jeziku, a u planu su i verzije na francuskom, italijanskom, španskom i ruskom jeziku. Sajt TOB-a je dostupan na dvema adresama: www.belgradetourism.org.yu i www.tob.co.yu . Korišüenje savremene tehnologije omoguüava brzo i jednostavno ažuriranje i unapreÿivanje.

Obiman materijal o beogradskim turistiþkim potencijalima je prezentovan na oko 200 statiþnih web strana, zatim na preko 100 strana o smeštajnim objektima i oko 140 strana foto galerije, uz neograniþen broj strana sa vestima.

Internet prezentacija beogradskog turizma je podeljena u 9 odeljaka: Upoznajte, Putujte, Boravite, Probajte, Razgledajte, Uživajte, Kontakt, Press info i Multimedia.

Deset tematskih foto galerija, sa oko 140 atraktivnih fotografija znamenitosti Beograda u visokoj rezoluciji, nalaze se u odeljku "Multimedia". Tu su audio i video fajlovi za preuzimanje, kao i grafiþki standardi i PDF izdanja.

Sajt TOB-a je povezan linkovima sa mnoštvom drugih korisnih sajtova o Beogradu, a posebno je interesantna saradnja sa elektronskom mapom Beograda "PlanPlus", gde se samo za posetioce sajta TOB-a automatski prikazuju na mapi i znaþajni turistiþki objekti.

Opšta ocena posetilaca internet prezentacije TOB-a, kako iz zemlje tako i iz inostranstva, je povoljna – ova prezentacija sadržajem, obimom i dizajnom zadovoljava sve kriterijume korišüenja savremenih tehnologija u promotivne i informativne svrhe. Potrebno, ipak, prilagoditi ovu internet prezentaciju zainteresovanim turistima iz 100 inostranstva kako bi bila bitan þ inilac u donošenju odluke o poseti Beogradu kao turistiþkoj destinaciji, odnosno iz uže turistiþkih razloga (odmor i rekreacija u najširem smislu) d) Oglasna sredstva Turistiþka organizacija Beograda nedovoljno koristi oglašavanje kao sredstvo promocije, kako u štampanim tako i u elektronskim medijima. TOB se ne oglašava u domaüim medijima (osim kao organizator, suorganizator ili pokrovitelj turistiþkih manifestacija koje se održavaju u Beogradu), dok je oglašavanje u stranim medijima uglavnom sporadiþno i usmereno je ka štampanim medijima namenjenim prevashodno turistiþkoj industriji (npr. ABTA Magazine, specijalizovani þasopisi za MICE). Najvažniji uzrok ovakvog stanja je visoka cena oglasnog prostora, kao i pristup u promociji koji se prevashodno bazira na odnosima s javnošüu. e) Sajmovi u zemlji i inostranstvu Turistiþka organizacija Beograda predstavlja turistiþku ponudu Beograda na sledeüim sajmovima i izložbama: x u zemlji: - IFT – Meÿunarodni sajam turizma, Beograd - Meÿunarodni sajam turizma, Novi Sad x u inostranstvu: - Vakantiebeurs – Utreht, Holandija - Reiseliv - Lilestrom (Oslo), Norveška - Dunavska turistiþka berza – Beþ, Austrija - FITUR – Madrid, Španija - Salon de Vacances – Brisel, Belgija - BIT – Milano, Italija - ITB – Berlin, Nemaþka - TRAVEL – Budimpešta, Maÿarska - MITT – Moskva, Rusija - GLOBE – Rim, Italija - TUR – Geteborg, Švedska - Turizem in prosti þas – Ljubljana, Slovenija 101 - IMEX – Frankfurt, Nemaþka - T&T – Varšava, Poljska - Philoxenia – Solun, Grþka - WTM – London, Velika Britanija - EIBTM – Barselona, Španija

Na sajmovima u zemlji TOB je nosilac sajamskog nastupa, dok na jednom broju veüih ili specijalizovanih sajmova u inostranstvu TOB predstavlja turistiþku ponudu Beograda u okviru štanda turizma Srbije þ iji je nosilac Turistiþka organizacija Srbije (Vakantiebeurs, FITUR, BIT, ITB, MITT, Turizem in prosti þ as, IMEX, WTM i EIBTM).

Prilikom predstavljanja na sajmovima turizma u inostranstvu, TOB organizuje ili uþestvuje u konferencijama za novinare, a na štandu organizuje promociju hrane, piüa, muzike i suvenira (tzv. happy hour) za medije, poslovne partnere i posetioce sajma. f) Odnosi sa javnošüu i publicitet Turistiþka organizacija Beograda veliku pažnju posveüuje odnosima sa medijima, kako u zemlji tako i u inostranstvu. Za domaüe medije TOB izdaje redovne informacije o radu organizacije i o novinama u ponudi, organizuje konferencije za novinare i gostovanja u elektronskim medijima, posebno lokalnim. Što se tiþe odnosa sa inostranim medijima, TOB pored organizovanja i uþešüa na konferencijama za novinare u inostranstvu organizuje studijske posete stranih novinara i ponekad, u zavisnosti od visine raspoloživog budžeta, uþestvuje u realizaciji studijskih putovanja stranih novinara koje organizuje Turistiþka organizacija Srbije, u delu koji se odnosi na Beograd.

Turistiþka organizacija Beograda nedovoljnu pažnju posveüuje odnosima sa predstavnicima turistiþke privrede u zemlji i inostranstvu u cilju komercijalizacije turistiþke ponude Beograda.

Turistiþka organizacija Beograda saraÿuje sa velikim brojem organizacija i institucija iz oblasti turizma i drugih relevantih oblasti, u zemlji i inostranstvu.

102 Turistiþka organizacija Beograda je organizator, suorganizator ili promoter niza turistiþkih, sportskih i kulturnih manifestacija u Beogradu (organizator Ulice otvorenog srca i Beogradskog karnevala brodova, suorganizator ili promoter Guitar Art festivala, FEST-a, Beogradskog maratona, Beogradskog sportskog festivala, Svibor meÿunarodnog viteškog turinira, BELEF-a, Beogradskog festivala piva, Dana evropske baštine, BITEF-a, Radosti Evrope, BEMUS-a, itd.). g) Propaganda na mestu prodaje Turistiþka organizacija Beograda u svojim turistiþkim informativnim centrima, pored propagande vrši i prodaju sledeüih programa: panoramsko razgledanje grada autobusom, poseta arheološkom nalazištu Vinþa, razgledanje dvorskog kompleksa, jednodnevni izleti „Putevima Despota Stefana“, „Vinska tura“, „Etno eko“ i „Naivno slikarstvo – Kovaþica“, izleti u rubne gradske opštine. TOB u svojim informativnim centrima takoÿe asistira u rezervaciji smeštaja u Beogradu.

Propagandu na mestu prodaje, u nedovoljnoj meri, obavljaju pojedine beogradske turistiþke agencije u svojim poslovnicama. Osnovni uzrok je þinjenica da agencije uglavnom nemaju u svojoj ponudi organizovanje razgledanja i izleta za posetioce Beograda koji su veü u Beogradu, ali je u pojedinim agencijama moguüe dobiti ovu uslugu na upit. Postoje i agencije (npr. Glob Metropliten Tours) koj imaju redovne programe razgledanja grada. h) Direktna propaganda / direktni marketing Turistiþka organizacija Beograda ne koristi ovo sredstvo marketinga. Isto tako, ovim sredstvom u cilju promocije Beograda ne bave se ni turistiþke agencije.

Turistiþka organizacija Srbije

U okviru svojih aktivnosti promocije turizma Srbije na inostranom tržištu, Turistiþka organizacija Srbije (TOS) posveüuje veliku pažnju promociji Beograda kao jedne od najvažnijih destinacija u Srbiji. U okviru ovih aktivnosti ostvaruje se bliska saradnja sa Turistiþkom organizacijom Beograda (TOB).

103 Pored predstavljanja turistiþkih potencijala Beograda na sajmovima i prezentacijama turizma u inostranstvu, TOS posebnu pažnju posveüuje organizovanju studijskih poseta novinara sa ciljnih turistiþkih tržišta (Nemaþka, Italija, Velika Britanija, Francuska, Španija, Holandija, Belgija, Rusija) što za rezultat ima niz napisa i priloga u stranim medijima vezanih za turizam Beograda. Ove aktivnosti se povremeno obavljaju u saradnji sa TOB-om.

TOS je takoÿe u prethodnih pet godina stranim medijima distribuirao, putem angažovanih PR agencija u inostranstvu, niz informacija o beogradskim hotelima, kulturnim, turistiþkim i sportskim manifestacijama, novinama u ponudi grada, novim brošurama i novoj internet prezentaciji TOB-a.

Jedna od najvažnijih aktivnosti TOS-a je uspostavljanje saradnje sa stranim organizatorima putovanja, predstavljanje Beograda kao city break destinacije i destinacije pogodne za ukljuþivanje u kružne ture koje obuhvataju više gradova/zemalja, selektiranje zainteresovanih stranih organizatora putovanja i organizovanje njihovih studijskih poseta Beogradu i Srbiji. Kao rezultat ovih aktivnosti, Beograd se našao u brošurama þ etrdesetak stranih organizatora putovanja kao što su npr. Regent Holidays, Abercrombie & Kent, TUI France, Intermedes, Kuoni Hong Kong.

TOS je finansirao izdavanje prvog turistiþkog vodiþa na nemaþkom tržištu „Merian Live! Belgrad und Novi Sad“, a trenutno je u pripremi i vodiþ za Beograd i Novi Sad u izdanju „Trescher Verlage“.

Kongresni biro Srbije, koji deluje u okviru TOS-a, tesno saraÿuje sa Kongresnim biroom Beograda, imajuüi u vidu znaþaj Beograda kao kongresne destinacije i njegovu razvijenost u ovom pogledu u odnosu na ostale destinacije kongresnog turizma u Srbiji.

Strategija TOS-a u vezi sa promocijom Beograda je da se Beograd iskoristi kao ulazna kapija u ostatak Srbije þ iji su turistiþki potencijali manje poznati. Stoga se prilikom otvaranja svakog novog tržišta na kome TOS kontinuirano promoviše turistiþke potencijale Srbije uvek najpre kreüe promocijom Beograda, koji ima i najbolju saobraüajnu povezanost i najkompletniju turistiþku ponudu, da bi se ponuda koja u 104 poþetku obuhvata Beograd tokom vremena širila na izlete van Beograda, kombinaciju city break tura ukljuþujuüi i Novi Sad, i dalje kroz razvoj razliþitih tura po Srbiji vezanih za kulturno-istorijsko nasleÿe, razne vrste posebnih interesovanja i drugo, u zavisnosti od intresovanja sa ciljnih tržišta.

4.2. NAýIN PRODAJE

Organizatori putovanja

Programi kratkog boravka (city break) u Beogradu namenjeni domaüem tržištu gotovo da se i ne nalaze u ponudi domaüih organizatora putovanja, osim organizatora putovanja koji su specijalizovani za ÿaþki turizam. Uzrok ovakvog stanja može se objasniti sledeüim þinjenicama: - kada su u pitanju domaüe destinacije, turisti iz Srbije se daleko þešüe odluþuju na individualno organizovana putovanja bez posrednika (sopstveno organizovanje prevoza i rezervacija smeštaja) - daleko veüe interesovanje turista iz Srbije za organizovanim kratkim odmorima u gradovima postoji za destinacije u inostranstvu, a i prihodi od inostranih tura su veüi, što navodi domaüe organizatore putovanja da u veüoj meri ulažu u ponudu putovanja u inostranstvo.

Jedan broj agencija domaüim i stranim posetiocima Beograda nudi redovne turistiþke obilaske Beograda sa vodiþem. Meÿutim, kada je u pitanju ponuda kratkih odmora namenjena inostranim posetiocima, Beograd se nalazi u programima dvadesetak domaüih organizatora putovanja. Organizatori putovanja iz Srbije saraÿuju sa organizatorima putovanja iz evropskih zemalja i sa drugih tržišta, tako da se Beograd, kao city break destinacija i destinacija koja se poseüuje u okviru kružnih putovanja po zemljama regiona, nalazi trenutno u nizu programa inostranih organizatora putovanja (ukupno preko þetrdeset organizatora putovanja iz Velike Britanije, Italije, Francuske, Nemaþke, Hong Konga, kao što su npr. Regent Holidays, Holiday Options, Abercrombie & Kent, TUI France, Kuoni Hong Kong i sl.). Interesovanje stranih organizatora putovanja za Beograd kao turistiþku destinaciju je u porastu.

105 Beograd se, kao kongresna destinacija na nacionalnom, regionalnom i meÿunarodnom nivou, nalazi u ponudi domaüih organizatora kongresnih putovanja.

Svojim položajem na Dunavu Beograd je poslednjih godina postao destinacija u kojoj se zaustavlja veliki broj brodova koji krstare Dunavom, a turistima s tih brodova se organizuje program razgledanja, kulturno-umetniþki program i uživanje u gastronomskoj ponudi Beograda. Trenutno je obilazak Beograda za turiste sa brodova u programu petnaestak stranih organizatora putovanja, uglavnom iz Nemaþke, a najvažniji domaüi organizator putovanja koji pruža usluge ovim turistima je Oscar Tours iz Beograda.

Turistiþke agencije

Turistiþka ponuda Beograda može se naüi u ponudi agencija koje predstavljaju prodajnu mrežu stranih organizatora putovanja. Sa velikim brojem agencija saraÿuju npr. Regent Holidays i Holiday Options.

Lokalne turistiþke agencije se uglavnom bave posredovanjem u izdavanju privatnog smeštaja u sobama, apratmanima i vilama.

Rezervacioni sistemi

Što se tiþe beogradskih objekata za smeštaj, on-line rezervacije u realnom vremenu mogu se dobiti na sajtovima inostranih rezervacionih sistema www.booking.com (1 hotel 5*, 4 hotela 4*, 6 hotela 3*, 1 hotel 2*, 8 vila i apartmanskih objekata), www.1bigeurope.com (1 hotel 4* i 2 hotela 3*), www.catalogue.horse21.net (2 hotela 5*, 4 hotela 4*, 2 hotela 3*, 1 dizajn hotel) i www.expedia.com za rezervaciju avio prevoza i smeštaja (1 hotel 5*, 1 hotel 4*, 3 hotela 3*, 1 apartmanski objekat).

Na domaüem rezervacionom sajtu www.visitserbia.org mogu se u realnom vremenu rezervisati 1 hotel 5*, 3 hotela 4*, 4 hotela 3* i 2 objekta svrstana u kategoriju „ostalo“.

Direktna prodaja

Imajuüi u vidu da je najveüi broj turistiþkih poseta Beogradu individualno organizovan, može se zakljuþiti da je direktna prodaja (preko recepcije na mestu prodaje, telefonskim 106 ili pisanim upitima) najvažniji oblik prodaje. Na ovaj naþin, hotelska preduzeüa i ostali pružaoci usluga smeštaja u Beogradu prevazilaze i problem malog broja efikasnih i dobro organizovanih posrednika u prodaji i njihovu nedovoljnu zainteresovanost za poveüanje obima prodaje.

I pored direktnog ostvarivanja kontakta sa potrošaþima, u Beogradu su retki sluþajevi bonifikacije i drugih oblika stimulisanja gostiju za ponovljene boravke u istim smeštajnim objektima.

Promene u naþinima prodaje

Ekonomska valorizacija Beograda kao turistiþke destinacije i formiranje novih turistiþkih proizvoda, zahtevaüe i primenu nove strategije distribucije. Iznalaženje optimalne kombinacije u kanalima prodaje predstavlja jedan od odluþujuüih faktora u postizanju postavljenih ciljeva u narednom periodu.

Meÿutim, ne samo da uvoÿenje novih proizvoda nameüe inovativni pristup kanalima prodaje, veü su i promene u distribuciji na turistiþkom tržištu tako dinamiþne da nameüu potrebu za suštinskim promenama u ovom domenu. Savremene tendencije u distribuciji turistiþkog proizvoda karakteriše pojava novih sofisticiranih vidova prodaje zasnovanih na savremenoj informacionoj i komunikacionoj tehnologiji. Široka primena centralnih rezervacionih i globalnih distribucionih sistema kao dominantnoj tehnologiji i u novije vreme Interneta, govori u prilog þ injenice da je turistiþko tržišta formirano kao „elektronsko” (Tourism’s Electronic Marketplace), na kome se distribucija i marketing sve više obavljaju putem elektronskih medija (e-turizam).

Rastuüa sofisticiranost globalnog tržišta, zahtevala je novu strategiju u pristupu meÿunarodnoj klijenteli, a prevazilaženje barijera koje je stvarala nova tehnologija iniciralo je meÿusobno povezivanje razliþitih privrednih subjekata i predstavljalo je faktor koji je uticao na formiranje velikih turistiþkih poslovnih sistema, razliþitih oblika konzorcijuma itd. Vrlo þ esto su i osnovni ciljevi povezivanja sadržani u potrebi za objedinjavanjem prodajnih i ukupnih marketinških aktivnosti i za korišüenjem prednosti velikih rezervacionih sistema. U korišüenju Interneta je došlo do nagle ekspanzije na turistiþkom tržištu. Primena Interneta išla je u pravcu zadovoljenja turistiþke tražnje za

107 individualizacijom i kreiranjem turistiþkih putovanja po sopstvenoj želji. "Do it Yourself" (DiY) postaje jedan od osnovnih principa savremenih turista, a Internet upravo omoguüuje takvu fleksibilnost u korišüenju usluga razliþitih uþesnika u turistiþkoj ponudi. Istovremeno, moguünost direktne prodaje putem Interneta dovodi i do rastuüe konkurencije izmeÿu destinacija iz razliþitih delova sveta.

Kada se radi o domaüem tržištu direktna prodaja üe i u narednom periodu biti dominantni oblik prodaje. Relativna afirmisanost turistiþkog proizvoda obezbeÿuje dobre rezultate u direktnoj prodaji individualnim turistima, meÿu kojima se izdvaja svojim uþešüem i segment redovnih posetilaca. Sigurno je da üe i kod ovog segmenta uvoÿenje rezervacionih sistema dati znaþajne prednosti veü u bliskoj buduünosti. Direktna prodaja može biti zastupljena u veüoj meri i kod prodaje „velikim potrošaþima” – sportskim klubovima, preduzeüima, organizacijama studenata, školama i fakultetima, razliþitim institucijama i sliþnim organizacijama.

Uvoÿenje novih turistiþkih proizvoda, a posebno onih namenjenih užim tržišnim segmentima, zahtevaüe i kreiranje novih kanala prodaje zasnovanih na kombinaciji tradicionalnih i elektronskih posrednika. Specijalizovani posrednici veü su prisutni i na našem tržištu i mogu znaþajno unaprediti plasman takvih proizvoda. Znaþajnu ulogu u tržišnom pozicioniranju ovih vidova turizma mogu imati i udruženja koja okupljaju ljubitelje odreÿenih sportskih ili rekreativnih aktivnosti, a preko takvih asocijacija može se ostvariti i direktno komuniciranje i prodaja.

U sluþaju vrlo specifiþnog proizvoda namenjenog izrazito uskim tržišnim segmentima mogu se javiti i teškoüe u pronalaženju zainteresovanih posrednika. U nekim sluþajevima ukupan obim pruženih usluga ne predstavlja dovoljnu ekonomsku osnovu za ostvarivanje potrebnih aktivnosti i finansijska ulaganja posrednika, pa je direktna prodaja i razvijanje neposrednog sistema komuniciranja sa specifiþnim segmentima potencijalnih turistiþkih potrošaþa jedino moguüe rešenje, pri þ emu je o posebnog znaþaja kreiranje kvalitetne Internet prezentacije.

Uspešnost plasmana na inostranom tržištu ü e prvenstveno zavisiti od razvijanja poslovne saradnje sa stranim organizatorima putovanja. Za formiranje kvalitetnih indirektnih kanala prodaje neophodno je preduzeti niz aktivnosti koje imaju za cilj 108 razvijanje dobrih poslovnih odnosa, a poþetni koraci moraju biti usmereni ka obezbeÿenju što boljeg informisanja o samoj destinaciji (upoznavanje sa destinacijom kroz studijska putovanja i sliþno).

Sve oštrija konkurencija izmeÿu destinacija na turistiþkom tržištu ukazuje na teškoüe u plasmanu, ali i na neophodnost kompleksnog pristupa kanalima prodaje da bi se postigla konkurentska prednost. Sve veüu primenu imaju strategije zasnovane na korišüenju veüeg broja kanala u prodaji (Multi-channel Distribution and Communication Strategy), što ukazuje na potrebu da se za svaki turistiþki proizvod formira optimalna kombinacija kanala prodaje i instrumenata komuniciranja sa tržištem.

109 5. POSLOVNI SISTEM NA NIVOU TURISTIýKE DESTINACIJE

Kreiranje i uspešno razvijanje portfolia turistiþkih proizvoda (seta usluga) i prateüih instrumenata tržišnog nastupa je cilj ka kome teži svaka destinacija koja želi napredak na domaüem i meÿunarodnom tržištu. Drugim reþima, kreiranje vrednosti i njeno isporuþivanje potrošaþima je uslov tržišnog uspeha i mera je razvijenosti konkretne destinacije, u ovom sluþaju Beograda.

Lanac vrednosti kojim se zadovoljavaju potrebe savremenih potrošaþa i kod njih postiže oseüaj dodatne vrednosti koji nisu mogli da dožive i dobiju u drugim destinacijama, þini konkretno odredište konkurentnim i jedinstvenim u oþima posetilaca. Taj i tako shvaüen lanac vrednosti grade brojni poslovni sistemi privatnog i javnog sektora i njihovi meÿuodnosi u destinaciji. Pri tom se pod poslovnim sistemom podrazumevaju svi oblici organizovanih aktivnosti koji na raznim nivoima zaokružuju neku uslugu sa svim strukturnim elementima prihvaüenim od strane tržišnih korisnika (zaposleni, sredstva, pripadajuüi potrošaþi, ostali relevantni stejkholderi).

U tom smislu, poslovni sistem može da bude privredni i neprivredni i to raznih veliþina, sadržaja, tržišnih dometa i nivoa organizovanosti. Složeni odnosi izmeÿu svih tih uþesnika ustvari þ ine jedinstveni poslovni sistem destinacije. Razume se da je on na adekvatan naþin povezan sa drugim nivoima, npr. sa republiþkim nivoom i da u tim relacijama ima znaþajne meÿuodnose i implikacije, odnosno da uvek deluje u sredini otvorenoj za sve relevantne uticaje.

Prema tome, bitno je ne samo imati razvijene pojedinaþne, parcijalne poslovne sisteme u destinaciji (npr. razvijen saobraüaj, hotelijerstvo, javne službe ili institucije kulture, odgovarajuüe tradicionalne manifestacije i tome sliþno), veü i njihovo sinhronizovano, usklaÿeno delovanje u odnosu na jednog (i sve druge) potrošaþe. Naime, jedan posetilac Beograda je onaj isti koji üe koristiti i prevoz i smeštaj i ishranu i kontaktirati javne službe i poseüivati manifestacije i doživeti brojne oseüaje i impresije. Odnosno, on je jedan, a na drugoj strani su svi pripadnici brojnih poslovnih sistema u turistiþkoj ponudi Beograda koji treba da mu obezbede adekvatan lanac vrednosti i da kod njega postignu

110 oseüaj da je u našem gradu dobio nešto što je vrednije od onoga što mu je bilo pruženo u drugim destinacijama.

Postiüi da svi pripadnici svakog poslovnog sistema i podsistema to shvate i da imaju takav pristup u odnosu na svakog potrošaþa, je upravo ono najsloženije i organizaciono najteže u turistiþkom poslovanju destinacije, u ovom sluþaju Beograda. Iskustva velikih evropskih i svetskih gradova i drugih uspešnih turistiþkih destinacija potvrÿuju da je vertikalno integrisani poslovni sistem onaj ka kome treba neprestano težiti i þ iji je dostignuti stepen razvijenosti etalon uspeha u turizmu.

Nisu potrebna posebna istraživanja za dokaz da Beograd ne samo da nema tako izgraÿen poslovni sistem u turizmu, veü da nema ni pojedinaþne, parcijalne sisteme koji bi u potpunosti -svaki za sebe- odgovarao potrebama i zahtevima domaüih i stranih posetilaca. Integralni pristup podrazumevao bi da se, recimo za jedan broj prethodno analiziranih turistiþkih proizvoda Beograda, obezbedi usklaÿeno delovanje najvažnijih uþesnika ponude. Prema UNWTO, takvi najvažniji akteri u savremenom turizmu su: proizvoÿaþi atrakcija, avio prevoznici, turoperatori i agencije i hotelijeri. Njihov partnerski doprinos realizaciji jedne atrakcije (recimo manifestacije evropskog karaktera) trebalo bi, po našem ekspertskom saznanju i iskustvu, da ima sledeüu strukturu: x Turoperator (agencija) promoter – 10% x Avio prevoznici – 20% x Hotelijeri – 20 % x Atrakcija kao cilj dolaska – 40 % x Agencija organizator – 10 %

Do sada je bilo dosta pokušaja da se upravo neki od navedenih aktera u turizmu Beograda okupe i zajedniþki nastupaju na inostranim tržištima (npr. u plasmanu vikend programa i city break putovanja). Nažalost, ostalo je samo na pokušajima. Stoga ü e oþigledno biti neophodno da se u narednim godinama organizaciono þ vršüe postavi model upravljanja ovakvim i drugim odnosima izmeÿu parcijalnih poslovnih sistema privatnog i javnog sektora u turizmu Beograda i time obezbedi vertikalno integrisani

111 pristup (npr. kroz odgovarajuüu Agenciju za razvoj turizma, odnosno turistiþkog proizvoda).

5.1. PROCES PRIVATIZACIJE U TURIZMU

Kljuþno pitanje poþetka i trajanja korenitih promena u zemljama bivšeg socijalistiþkog sistema, gde spada i Srbija, bez sumnje je odnos prema svojini i svojinskim odnosima. Potpuno je izvesno da je potrošen koncept bilo kog od oblika državnog ili društvenog – samoupravnog modela gde je svojina svaþija i niþija. Iz tih razloga proces ukupnih promena – tranzicije u tim zemljama nema alternativu. On u suštini predstavlja snažnu politiþku i ekonomsku volju za korenitim promenama þ iji je krajnji cilj vladavina tržišta, reforma svojinskih odnosa, liberalizacija uslova poslovanja i stvaranje efikasnijeg ekonomskog sistema. To, pored svojinskih promena, uslovljava promene i u naþinu organizovanja, upravljanja, finansijama, ljudskim resursima i uvoÿenju savremenih tehnologija. Tranzicija je sveobuhvatna i kompleksna ako su izvršene promene u svim elementima, tj. ako je izvršena svojinska (privatizacija), organizaciona, upravljaþka, tehnološka, finansijska i kadrovska transformacija. Promene su neminovne u naþinu razmišljanja, poslovnog ponašanja, odluþivanja i delovanja svih subjekata privrednog i društvenog života.

Strategije i taktike promena mogu biti razliþite: brze, spore, centralizovane, decentralizovane, po direktivi ili po volji privrednih subjekata, sa manjom ili veüom ulogom države. Razliþiti pristupi u postupku sprovoÿenja transformacije imaju za rezultat i razliþite efekte, koji se mere visinom profita, prometom turista i sliþno. Iskustva iz zemalja koja su put tranzicije prošla pre nas su razliþita. U privredama gde su se paralelno, ili u približno isto vreme, odvijale svojinska, organizaciona, upravljaþka i ostali elementi poslovne transformacije efekti tranzicije su daleko povoljniji.

Privatizacija je “srce” ukupnih promena i podrazumeva promenu vlasništva (oblika) državne i društvene svojine u privatnu i predstavlja prvi bitan uslov poslovne transformacije, odnosno ukupne tranzicije. Stavovi i argumenti teoretiþara iz ove oblasti, kao i iskustva zemalja koje su kroz ove procese prošli, idu u prilog tezi da je

112 privatna svojina efikasnija od državne i društvene u pogledu alokacije resursa, uvoÿenja inovacija, tržišnog ponašanja i upravljanja ukupnim tokovima.

Efekti privatizacije su brojni, kako na mikro, tako i na makro planu, i ogledaju se, pre svega, u: x privlaþenju svežeg kapitala koji se obezbeÿuje prodajom ili investicijama novih vlasnika, što je posebno znaþajno ukoliko se radi o stranim investicijama, x stvaranju uslova za reinvestiranje u privredne subjekte od sredstava dobijenih po osnovu privatizacije, x smanjivanju troškova poslovanja i veüoj efikasnosti u poslovanju preduzeüa, x nova upravljaþka struktura preduzeüa bliža je preduzetniþkoj filozofiji i liderstvu kao kljuþnim faktorima u savremenoj tržišnoj privredi, što povlaþi viši nivo struþne osposobljenosti, kako rukovodeüih kadrova, tako i svih zaposlenih, x veüoj konkurentnosti, jer državna preduzeüa gube monopolski položaj.

Brzina i naþin privatizacije zavise od brojnih faktora, meÿu kojim se kao najbitniji istiþu: x privredna stabilnost zemlje, x model privatizacije i x interesovanje stranih investitora za ulaganja u ovu oblast.

U stabilnim uslovima privreÿivanja, model privatizacije je taj koji opredeljuje priliv inostranih sredstava. Pojedine zemlje koristile su razliþite modele i metode privatizacije (akcionarstvo, vauþerska privatizacija, prodaja državnih/društvenih preduzeüa, konverzija dugova u imovinu, reprivatizacija-vraüanje imovine starim vlasnicima).

Iskustva zemalja iz okruženja i drugih zemalja bivšeg socijalistiþkog sistema kod kojih je ovaj proces promena završen ili je pri kraju pokazala su mnoge nedostatke i apsurde u njegovom sprovoÿenju. Razloge takvom stanju treba tražiti, prevashodno, u þinjenici što je kod pojedinih zemalja bila izvršena samo vlasniþka transformacija, dok ostali elementi transformacije, pre svega, organizaciona i upravljaþka nisu. Znaþajan broj tih zemalja, nakon privatizacije, nije ostvario željene rezultate. Kod mnogih je, þak, došlo do pada životnog standarda, smanjenja izvoza, poveüanja broja nezaposlenih i drugih

113 negativnih posledica koje su se odrazile na ukupne privredne tokove tih zemalja. Tek izvršenim promenama ostalih elemenata transformacije kod tih zemalja došlo je do znaþajnih pozitivnih efekata u ukupnom procesu privreÿivanja.

Karakteristike svojinske transformacije (privatizacije) u Srbiji

Proces ukupnih promena u Srbiji znatno duže traje nego kod ostalih zemalja iz okruženja, zbog poznatih okolnosti u kojima se našla Srbija posle raspada bivše zajedniþke države. U razliþitim periodima Srbija je imala i decentralizovani i centralizovani model privatizacije. Svaki od navedenih modela imao je svojih dobrih i loših strana i dao je razliþite efekte.

Proces privatizacije, odnosno vlasniþke transformacije, kod nas je zapoþeo krajem osamdesetih godina prošlog veka, po tadašnjim saveznim propisima. Zapravo, Zakonom o promeni vrednosti društvenog kapitala iz 1989. godine najavljeni su prvi koraci ka stvaranju uslova za tržišno opredeljenje i korporativno upravljanje privredom. Meÿutim, zbog pojave hiperinflacije proces vlasniþke transformacije je Zakonom o revalorizaciji društvenog kapitala 1993. godine zaustavljen. Tada je došlo do brojnih sudskih sporova oko imovine i procenjene vrednosti preduzeüa, zbog þega je jedan deo preduzeüa poništio veü zapoþete i završene procese privatizacije, dok je drugi nastavio otplatu deonica i sudskim putem tražio zaštitu. Meÿu prvim preduzeüima koja su zapoþela proces promene svojinske strukture bila su i hotelsko-ugostiteljska preduzeüa (npr. Hotel M).

U toku završnih sudskih sporova 1997. godine donet je Zakon o svojinskoj transformaciji. Zakon je predviÿao besplatnu podelu akcija zaposlenima, ranije zaposlenim radnicima i penzionerima u visini od 60% vrednosti društvenog kapitala. Po ovom zakonu pristupilo se transformaciji delova preduzeüa, ali je izostala procena i transformacija objekata poslovnog prostora i zemljišta, što je usporilo proces privatizacije.

Model privatizacije bio je decentralizovan, tj. organi upravljanja u preduzeüu odluþivali su kada üe se iüi u privatizaciju i postajala je moguünost relativno brze privatizacije, s obzirom da je svako preduzeüe samostalno odluþivalo o sopstvenoj sudbini. Model je

114 bio neobavezan i neoroþen, što mu je davalo karakteristike stihijnosti i moguünost da se preko raznih poslovnih transakcija obrtni kapital iz društvenih preduzeüa prelije u privatne firme. Zbog nepovoljne ekonomske i politiþke situacije izostalo je interesovanje inostranih partnera za kupovinu hotelskih preduzeüa. S druge strane, nije bilo dovoljno spremnosti menadžerskih struktura da se krene u ozbiljnije procese transformacije, jer su bile pod velikim pritiskom samoupravnih i sindikalnih struktura. Zapravo, menadžerske strukture nisu osetile trenutak o neophodnosti promena i prepustile su se stihiji, što je uticalo da su najveüi broj hotelskih preduzeüa kupili oni koji nisu iz hotelsko ugostiteljske delatnosti.

Po ovom Zakonu, u Beogradu otpoþet je proces privatizacije sledeüih hotela: „Moskva”, ”Majestic”, „Balkan”, kao i UP „Stari grad” u þijem sastavu su bili hoteli "Park" i "Kasina". Da bi mogla da opstanu na tržištu veüina ovih preduzeüa, prodajom veüinskog paketa akcija strateškom partneru, prelaze u ruke veüinskog vlasnika. Pri tome kljuþni element je cena akcija koju plaüa veüinski vlasnik i socijalni program, a tek onda investicioni program.

Novi Zakon o privatizaciji iz 2001. godine, predviÿa privatizaciju celokupnog društvenog kapitala preduzeüa odjednom tj. nema odložene privatizacije. Veüinski paket prodaje se jednom vlasniku ili malom broju vlasnika. Višak radnika rešava se putem socijalnog programa, koji se finansira iz budžeta. Osnovni cilj zakona je poveüanje efikasnosti u poslovanju privatizovanih preduzeüa i stvaranje razvojne komponente u toku samog procesa privatizacije kroz: 1) smanjenje troškova radne snage putem socijalnog programa i 2) obavezno investiranje u privatizovano preduzeüe.

Model privatizacije je centralizovan, jer celokupan postupak sprovodi država, odnosno Agencija za privatizaciju. Prodaje se veüinski deo društvenog kapitala preduzeüa od 70% jednom kupcu ili konzorcijumu, dok se 30% deli zaposlenim i ranije zaposlenim u preduzeüu koje se privatizuje putem aukcije, odnosno 15% u preduzeüu koje se privatizuje putem tendera. Model je i konfliktan, jer se radnici teško odriþu neþeg što je bilo “njihovo” a sada drugi postaje vlasnik.

115 Zakon predviÿa dva modela prodaje kapitala, odnosno imovine subjekta privatizacije i to: x prodaja putem javnog tendera; x prodaja putem javne aukcije.

Po modelu tenderske privatizacije prodato je TP „Putnik” ameriþkoj kompaniji “Uniworld”, þiji je vlasnik našeg porekla. Zbog nepoštovanja odredaba Ugovora (prodaja dela imovine, nepoštovanje investicionog i socijalnog programa), Agencija za privatizaciju Vlade Republike Srbije poništila je Ugovor o prodaji ovog preduzeüa. TP „Putnik” je 2007. godine ponovo prodat ruskoj firmi za nešto više od 40 miliona evra.

Po modelu aukcijske prodaje u Beogradu prodato je 14 hotelskih preduzeüa. Ovaj vid prodaje kod nas se pokazao daleko uspešnijim od tenderske privatizacije.

Efekti privatizacije hotelskih preduzeüa u Beogradu

Od ukupnog broja hotela u Beogradu, devet hotela nije otpoþelo sa procesom privatizacije i to: Slavija lux, Slavija, Palas, Astorija, Dom, Trim, Beograd, Taš i Obrenovac, što predstavlja približno 20% od ukupnog broja hotela u Beogradu.

U segmentu agencijske delatnosti preko 98% agencija su u privatnom vlasništvu. Za sad nije privatizovano nekoliko agencija koje su sastavu javnih preduzeüa: YUGOTURS (u sastavu Internacionala CG), EPS TURS (u sastavu JP Elektroprivreda Srbije), KSR (u sastavu JP Železnice), Rekreaturs (Zajednica za odmor radnika)...

Ukupan iznos sredstava ostvarenih po osnovu privatizacije ukupne hotelsko-turistiþke privrede Beograda iznosi oko 340 miliona evra, od þega se na prodaju hotela odnosi oko 285 miliona evra (hoteli Park, Putnik, Avala, Kasina i Central prodati su u sklopu privatizacije preduzeüa u þijem su sastavu).

Najveüi priliv od prodaje hotela u Beogradu ostvaren je prodajom hotela „Beograd - Continental“ 148,8 miliona evra, zatim hotela „Jugoslavija“ 31,1 miliona evra hotela „Metropol“ 23,7 miliona evra i TP „Putnik“ 40 miliona evra.

116 Podaci Agencije za privatizaciju Vlade Republike Srbije odnose se na turistiþka, odnosno hotelsko-ugostiteljska preduzeüa a ne na njihove delove, odnosno hotele u okviru privatizovanih preduzeüa. Tako na primer, TP „Putnik“, koje u svom sastavu ima turistiþku - putniþku agenciju sa više filijala, kao i nekoliko hotela, (A klub, hotel „Putnik“ na Kopaoniku i hotel „Putnik“ na Novom Beogradu), Ostrvo Sveti Marko u Crnoj Gori i bogat vozni park, posle poništavanja prvog ugovora (4,6 miliona eura) prodato je na tenderu za 40 miliona evra. Ugostiteljsko preduzeüe „Stari grad“, u þijem sastavu su hoteli „Kasina“ i „Park“ i nekoliko restorana, prodato je najpre Kompaniji Midland (67% kapitala) za 6,5 mil. evra, zatim je isto preduzeüe prodato domaüem preduzetniku za 10 miliona evra, koje je ponovo prodalo hotel „Park“ Delta kompaniji za 3,2 miliona evra.

Putem aukcije prodato je 14 hotela (Union, Rojal, Rex, Šumadija, Srbija, Jugoslavija, Metropol, Excelsior, Splendid, Prag, Nacional, Kontinental, Central, Avala).

Putem akcijskog fonda prodati su hotel „Moskva“ (veüinski paket za 5,5 miliona evra), hotel „Majestic“ (6,5 miliona evra), hotel „Balkan“ (60% akcija za 4,5 miliona evra), UP „Stari grad“ (67% kapitala za 6,5 miliona evra).

Kupci hotelskih preduzeüa u Beogradu su: 1. Transnacionalne kompanije, 2. Strani investicioni fondovi, 3. Domaüa preduzeüa u privatnom vlasništvu, 4. Domaüa fiziþka lica kao preduzetnici ili udruženi u konzorcijume.

Iskustva iz dosadašnjeg procesa privatizacije u beogradskom hotelijerstvu

Brojna istraživanja i analize o dosadašnjem procesu privatizacije, odnosno svojinske transformacije, ukazuju na znaþajne probleme i brojna otvorena pitanja koja su se pojavila u dosadašnjem procesu privatizacije. Ta pitanja ogledaju se u sledeüem. 1. Proces poslovne transformacije u Beogradu, kao i u Republici, nije u potpunosti sproveden. Naime, osim privatizacije, odnosno svojinske transformacije nisu izvršene promene kod ostalih elemenata poslovne transformacije (organizaciona, upravljaþka, tehnološka, finansijska i kadrovska), što se veoma negativno

117 odražava na kvalitet hotelskog proizvoda i na poziciju tih hotela na meÿunarodnom turistiþkom tržištu. 2. Strani investitori nisu pokazali dovoljno interesa za kupovinu hotela kod nas, što je uticalo na veoma mali priliv inostranog kapitala po ovom osnovu. Zanemarljivo mali broj hotelskih preduzeüa prodat je inostranim partnerima (hotel ˝Metropol˝, TP “PUTNIK”, hotel „Jugoslavija“ - koji ni posle skoro tri godine nakon privatizacije nije otpoþeo sa renoviranjem), što je u suprotnosti sa intencijama zakona i oþekivanjima pre procesa privatizacije. Oþekivanja su posebno izneverena kada je reþ o najatraktivnijim hotelima u starom gradskom jezgru poput hotela „Majestic“, „Moskva“, „Balkan“ i hotela „Jugoslavija“. Za ove hotele trebalo je pronaüi partnere u poznatim hotelskim lancima poput „Hiltona“, „Šeratona“ ili “Holiday inna“. Umesto toga ovi hoteli završili su u rukama, uglavnom, onih koji su hotele kupili da bi ih ponovo prodali. 3. Ukupni finansijski efekti od privatizacije beogradskih hotelskih preduzeüa daleko su ispod oþekivanih, što je uticalo na mali priliv sredstava u budžet i nezadovoljstvo zaposlenih u ovoj delatnosti. 4. Novi vlasnici hotelsko-ugostiteljskih preduzeüa, uglavnom, nisu iz delatnosti hotelijerstva, što se veoma negativno odražava na kvalitet hotelskog proizvoda i usluge. Ovo se, posebno, negativno odražava na sporost u promenama ostalih elemenata ukupne transformacije (organizaciona, upravljaþka, tehnološka, finansijska i kadrovska transformacija), koje je neophodno sprovesti da bi hotelsko preuzeüe opstalo na veoma osetljivom turistiþkom tržištu. Retki su primeri da je hotel posle privatizacije obezbedio profesionalni menadžment ili tim menadžera, koji treba da preuzme odgovornost za uspešno voÿenje preduzeüa. Najþešüi sluþajevi su lutanja i vrlo þeste promene menadžera, što se veoma negativno odražava na imidž hotela, na zaposlene, na kvalitet usluge i proizvoda, a samim tim i na ukupno poslovanje hotela. Promenom vlasniþke strukture, odnosno privatizacijom preduzeüa, novi vlasnici smatraju da su, ujedno, izvršili i upravljaþku i ostale elemente poslovne transformacije. 5. U znaþajnom broju privatizovanih hotela došlo je do smanjenja broja zaposlenih (hotel „Moskva“, hotel „Kasina“, hotel „Park“, hotel „Balkan“) ili njihovog otpuštanja (hotel „Jugoslavija“, hotel “Metropol“, koji je sa 198 radnika smanjio

118 broj na 85, da bi nakon zatvaranja hotela zbog renoviranja otpustio sve zaposlene). 6. Kod jednog broja privatizovanih preduzeüa došlo je do promene namene ili prodaje delova preduzeüa, odnosno njihovog otuÿenja, što je u suprotnosti sa pozitivnim zakonskim propisima (TP „Putnik“, UP „Madera“, UP „Višnjica“ itd.). 7. Privatizacija se odvijla u uslovima sukoba interesa. Agencija za privatizaciju vrši postupak za prodaju preduzeüa, prodaje ih i kontroliše postupak prodaje. Zbog neblagovremene i neadekvatne kontrole u jednom broju preduzeüa došlo je do nepoštovanja ugovora u delu koji se odnosi na preuzete obaveze prema investicionim i socijalnim programima, što se veoma negativno odražava na poziciju tih preduzeüa. 8. Posebni problemi u procesu privatizacije hotela u Beogradu pojavljuju se kod nacionalizovanih hotela („Astorija“ nije još privatizovan, hoteli „Splendid“, ’’Excelsior’’ i „Prag“ su privatizovani i najavljeni su sudski procesi), hotela koji su do sada bili u sastavu javnih preduzeüa (hotel „Slavija“, hotel „Slavija lux“ - JAT, hotel „Beograd“ - železnica) i državnih hotela (hotel „Palas“ i hotel „Dom“ – Ministarstvo prosvete). 9. S obzirom da proces privatizacije nije izvršen u zakonskom roku (mart 2007. godine), to je na predlog Vlade Republike Srbije utvrÿen novi rok do kraja 2008. godine kada treba da se dozvrši proces vlasniþke transformacije odnosno objavi javni poziv za uþešüe na javnom tenderu odnosno javnoj aukciji za privatizaciju neprivatizovanog društvenog kapitala. 10. I pored brojnih slabosti u dosadašnjem procesu privatizacije postoji jedan broj hotelskih preduzeüa koja su uspešno prebrodila poteškoüe ovoga procesa i predstavljaju primere koji mogu da posluže kao model za preostale hotele koji nisu ušli u proces transformacije.

Hotel "Šumadija" Od hotela koji je poslovao bez kategorije i koji je bio pred steþajem, posle privatizacije hotel je kompletno rekonstruisan, obogaüen kvalitetnim sadržajima i sada posluje kao hotel sa 4 zvezdice. Radnici su zadržani, dugovi isplaüeni. Nalazi se u sistemu Best

119 Western. U hotelu je, u skladu sa promenama na tržištu, izvršena organizaciona, upravljaþka, finansijska, tehnološka i kadrovska transformacija. Procenat popunjenosti ovog hotela, uprkos brojnim poteškoüama ekonomskog i politiþkog karaktera u zemlji, premašuje 64%, što je potvrda ispravnosti teze da je menadžment kljuþ ukupne transformacije. Ukupno je uloženo u rekonstrukciju hotela preko 2 miliona evra. U planu je izgradnja garaže.

Hotel „Balkan“ Nakon privatizacije uloženo je oko 5,5 miliona evra u rekonstrukciju i adaptaciju hotela. Pored nove opreme, inventara i drugih ureÿaja izgraÿen je i moderan restoran „Balkan expres“. Hotel sada posluje kao hotel sa þetiri zvezdice.

Hotel „Union“ U adaptaciju i rekonstrukciju hotela uloženo je oko 2 miliona evra. Hotel sada posluje kao hotel sa tri zvezdice.

Hotel „Srbija“ U adaptaciju i rekonstrukciju hotela uloženo je preko 2 miliona evra. Hotel posluje sada kao hotel sa tri zvezdice. Renovirani su sve sobe (osim soba na 9 i 13 spratu koje su bile ranije renovirane).

Hotel „Majestic“ Renoviran je deo soba, uraÿena nova sala za sastanke i garaža.

Zakljuþna razmatranja o procesu privatizacije u hotelijerstvu Beograda

1. Analizirajuüi proces sprovoÿenja privatizacije u hotelskoj odnosno ugostiteljskoj privredi Beograda, može se konstatovati da on nije opravdao oþekivanja. Pre ulaska u proces privatizacije nije se raspolagalo osnovnim elementima, statusnih, finansijskih, organizacionih, kadrovskih i drugih pitanja u ovoj delatnosti. Zapravo, nedostajala je Strategija privatizacije u hotelijerstvu i ugostiteljstvu sa svim komponentama poslovne transformacije (vlasniþka, upravljaþka, organizaciona, tehnološka, finansijska i kadrovska transformacija), koja bi uvažila specifiþnosti ove delatnosti. Privatizacija je samo jedan od elemenata ukupnog procesa transformacije i njome se ne završava proces 120 ukupnih promena. Samo promene sprovedene u svim segmentima doprinose bržem razvoju hotelskog preduzeüa, uspešnijem poslovanju, kvalitetnijem i konkurentnijem proizvodu i efikasnijem prilagoÿavanju savremenim trendovima u turizmu i hotelijerstvu.

2. Strani investitori nisu pokazali dovoljno interesa za kupovinu hotela kod nas, što je uticalo na veoma mali priliv inostranog kapitala po osnovu prodaje hotela stranim partnerima. Ovo nameüe obavezu pronalaženja partnera ne samo za prodaju preostalih neprivatizovanih hotela veü i za greefield investicije poput hotela „Holliday Inn“. S tim u vezi neophodno je da Vlada angažuje strane konsultante-eksperte za privatizaciju i u hotelijerstvu i investicioni i bankarski konsalting.

3. Da bi privatizacija bila u veüoj meri transparentna, pored davanja veüe uloge matiþnom ministarstvu, treba uvesti i posebno nezavisno telo koje üe kontrolisati rad Agencije za privatizaciju, þ ime bi se izbegla dosadašnja praksa da Agencija, vrši postupak prodaje i isti kontroliše.

Buduüi da se nalazimo u drugoj polovini procesa ukupne tranzicije, ubrzanje i uspešan završetak privatizacije je bitna pretpostavka uspešnog završetka ovog procesa i harmonizacije sa evropskim standardima.

121 5.2. ORGANIZACIJA TURIZMA NA NIVOU DESTINACIJE

Grad Beograd Gradska uprava Sekretarijat za privredu Sektor za turizam i trgovinu

Sektor za turizam i trgovinu Gradske uprave Beograda preduzima mere i uþestvuje u svim aktivnostima koje su u funkciji stalnog unapreÿivanja kvaliteta turistiþke ponude Beograda i podsticanja razvoja turizma na celokupnoj teritoriji grada.

Sektor predlaže korišüenje budžetskih sredstava prikupljenih od boravišne takse, pre svega Turistiþkoj organizaciji Beograda þiji je osnivaþ Grad Beograd, prvenstveno za promociju Beograda kao turistiþke destinacije u zemlji i inostranstvu, ali i za razvoj, oþuvanje i zaštitu turistiþkih vrednosti na teritoriji grada, unapreÿenje sadržaja turistiþke ponude i poboljšanje kvaliteta turistiþkih usluga.

Posebne stalne aktivnosti odnose se na sagledavanje stanja i preduzimanje mera na turistiþkom ureÿenju prostora i kreiranju zabavno-rekreativnih sadržaja na celokupnoj teritoriji grada.

Od 2001 godine Sektor je inicirao aktivnosti na unapreÿenju turizma u prigradskim opštinama. Grad je, na predlog Sektora i Sekretarijata, izdvojio znaþajna sredstva za razvoj turizma u tim opštinama.

Od 2005. godine Sektor obavlja poverene poslove kategorizacije privatnog smeštaja. Za rad na ovim poslovima je formirana Komisija, upuüen je javni poziv zainteresovanim subjektima, pripremljeni su potrebni obrasci i svakodnevno se kontaktiraju zainteresovani vlasnici objekata privatnog smeštaja.

Sektor je, u saradnji sa Turistiþkom organizacijom Beograda, pripremio Pravilnik o programu i naþinu polaganja struþnog ispita za lokalne turistiþke vodiþe za teritoriju grada Beograda.

Ovaj Sektor obavlja i sledeüe aktivnosti: x uþestvuje u ureÿenju radnog vremena ugostiteljskih objekata, 122 x uþestvuje u organizaciji i realizaciji turistiþkih i kulturnih manifestacija, x sprovodi Javni konkurs za finansiranje programa i projekata iz oblasti turizma, x uþestvuje u aktivnostima kojima se na direktan ili indirektan naþin unapreÿuju uslovi za prihvat i boravak turista (revitalizacija Skadarlije, stajališta za turistiþke autobuse, pristanište u Karaÿorÿevoj, podzemni sadržaji-lagumi i tuneli, Avala i sl.).

Sektor za turizam i trgovinu svoje aktivnosti predstavlja na Meÿunarodnom sajmu turizma u Beogradu. Saraÿuje sa struþnim institucijama, udruženjima graÿana i pojedincima u cilju unapreÿenja kvaliteta i raznovrsnosti turistiþke ponude Beograda.

Turistiþka organizacija Beograda (TOB) Turistiþka organizacija Beograda (TOB) je javna služba Grada Beograda za prezentaciju, razvoj i promociju turistiþkih vrednosti Beograda.

Misija TOB-a: x Izgradnja imidža Beograda kao lidera u regionu i atraktivne turistiþke destinacije x Razvoj turistiþkog proizvoda Beograda na principima održivog razvoja i principima ostvarenja pozitivnog uticaja i efekata na kvalitet života Beograÿana, uz postizanje atraktivnosti destinacije za domaüe i strane turiste x Povezivanje svih usluga, proizvoda i aktivnosti, direktno i indirektno vezanih za turizam, njihovo integrisanje u proces razvoja i promocije turistiþkog proizvoda

Delatnost TOB: x analiza domaüeg i stranog turistiþkog tržišta x pripremanje plana i programa razvoja beogradskog turizma x priprema i organizacija promotivnih aktivnosti Beograda x priprema i izrada turistiþkog promotivnog materijala x organizovanje mreže turistiþkih informativnih centara x organizovanje distributivne mreže promotivnog materijala x koordinacija svih uþesnika turistiþke ponude Beograda

123 x promovisanje Beograda na domaüim i meÿunarodnim turistiþkim sajmovima x saradnja sa drugim gradovima u zemlji i inostranstvu x organizovanje kongresa

Turistiþke usluge koje TOB pruža posetiocima Beograda: x rezervacija hotelskog smeštaja x razgledanje grada autobusom, brodom ili peške x specijalni programi na turistiþkom brodu x služba vodiþa x organizovanje vikend programa

Delatnost TOB-a (po sektorima): x Služba marketinga (promocija turistiþkog proizvoda Beograda; saradnja sa organizatorima putovanja, putniþkim agencijama, hotelima, Turistiþkom organizacijom Srbije i stranim turistiþkim organizacijama kao i meÿunarodnim asocijacijama i institucijama; planiranje i organizacija studijskih putovanja; organizacija nastupa i uþešüe na sajmovima turizma i berzama u zemlji i inostranstvu, kao i organizacija namenskih i specijalizovanih prezentacija; planiranje, proizvodnja i štampa promotivnog materijala; priprema turistiþkih publikacija i drugih promotivnih izdanja; planiranje i razvoj usluga na domaüem tržištu; saradnja sa pružaocima usluga na domaüem tržištu; razvoj paketa programa za individualne i grupne posete; implementacija politike grada Beograda vezane za organizaciju manifestacija i dogaÿaja na javnim prostorima; planiranje i organizacija gradskih manifestacija i dogaÿaja). x Kongresni biro Beograda (marketing i promocija Beograda kao destinacije opredeljene za poslovni turizam i kao destinacije pogodne za organizaciju korporativnih skupova, seminara, kongresa; priprema i uþešüe na specijalizovanim sajmovima, berzama i radionicama; koordinacija lokalnih pružalaca usluga u oblasti poslovnog i kongresnog turizma; prikupljanje i objavljivanje svih relevantnih informacija vezanih za ponudu i tražnju kongresnih kapaciteta i ostalih pružalaca usluga; pružanje podrške privredi u podnošenju kandidatura za dobijanje meÿunarodnih kongresa i skupova; koordinacija i suorganizacija dolazaka predstavnika organizatora skupova u 124 obilazak destinacije i kapaciteta; saradnja sa nacionalnim i meÿunarodnim asocijacijama i Turistiþkom organizacijom Srbije na polju kongresnog turizma, marketinga i promocije). x Služba za odnose s javnošüu (planiranje i realizacija svih aktivnosti iz oblasti odnosa sa javnošüu; pružanje informacija o turistiþkim potencijalima i turistiþkom proizvodu Beograda svim ciljnim grupama; organizacija i realizacija promotivnih dolazaka stranih organizatora putovanja i predstavnika stranih medija u Beograd; praüenje rezultata saradnje sa medijima; organizacija i realizacija konferencija za novinare u zemlji i inostranstvu). x Informativna služba (pružanje turistiþkih informacija posetiocima Beograda kroz mrežu turistiþkih informativnih centara; usluge rezervacije; prodaja suvenira i štampanih i elektronskih izdanja; saradnja sa pružaocima turistiþkih usluga; saradnja sa pružaocima usluga na polju razvoja paketa usluga na poseban zahtev klijenata).

Privredna komora Beograda Udruženje ugostiteljstva i turizma Udruženje koordinira i zastupa interese þlanica, odnosno preduzeüa iz oblasti hotelijerstva, restoraterstva i turistiþkog poslovanja.

Aktivnosti Udruženja: x Pružanje i organizovanje struþne pomoüi þlanicama radi poboljšanja uslova privreÿivanja i razultata poslovanja. x Koordinacija i pomoü preduzeüima u rešavanju problema u cilju ubrzavanja procesa privatizacije, u osavremenjavanju menadžerskih timova i privlaþenju stranih investicija. x Aktivnosti na realizaciji projekta "Znak kvaliteta" Privredne komore Beograda x Aktivnosti na organizovanju privrednih subjekata u okviru priprema znaþajnih sportskih i sajamskih manifestacija. x Uþešce u izradi predloga Strategije razvoja turizma. x Koordinacija i pružanje pomoüi preduzeüima u procesu primene novih zakonskih propisa.

125 YUTA – Nacionalno udruženje turistiþkih agencija Chapter Beograd

YUTA, neprofitna strukovna organizacija, svojim þ lanicama pruža tri osnovne grupe usluga: 1. Iniciranje, prema nadležnim državnim organima, sistemskih i drugih pretpostavki za stvaranje preduslova za uspešno i efikasno obavljanje turistiþkog prometa; 2. Ostvarivanje komunikacija sa meÿunarodnim organima i asocijacijama, u cilju uspostavljanja meÿusobne saradnje þ lanica i njihovog ukljuþivanja u meÿunarodne turistiþke tokove; 3. Koordinacija rada i obezbeÿenje informatiþkih i drugih pretpostavki za meÿusobnu uspešniju saradnju meÿu þlanicama YUTA.

U organizacionoj strukturi YUTA pored upravnih tela (Skupština, Upravni odbor i dr.) postoje i struþna i radna tela (chapteri, grupacije, odbori, komisije, struþne službe) þiji je zadatak da na najadekvatniji nacin objedinjuju sve inicijative, ideje, probleme ali i predloge rešenja.

ATAS – Poslovno udruženje turistiþkih agencija Poslovno udruženje turistiþkih agencija ATAS posluje kao neprofitna organizacija koja okuplja turistiþke agencije radi pružanje i organizovanja struþne pomoüi þlanicama u cilju poboljšanja uslova privreÿivanja i razultata poslovanja.

HORES – Udruženje hotelijera i restoratera Srbije Grupacija Beohoteli

Osnovna delatnost Udruženja je: - praüenje i sagledavanje društveno ekonomskog položaja i aktuelnih problema ugostiteljsko - turistiþke privrede i u vezi s tim pokretanje inicijativa prema nadležnim državnim organima i institucijama; - predlaganje mera za poboljšanje uslova privreÿivanja i adekvatniji tretman ove grane u privrednom sistemu i merama tekuüe ekonomske politike i informisanje privrednih subjekata iz ove oblasti o sudbini predloženih mera;

126 - informisanje i pružanje struþne pomoüi preduzeüima iz oblasti ugostiteljstva i turizma u tumaþenju propisa od znaþaja za ovu delatnost, pre svega iz oblasti privatizacije, poreske, devizne, spoljnotrgovinske i kreditno monetarne politike; - praüenje savremenih trendova u ugostiteljstvu i turizmu, kroz razmenu struþnih kadrova, njihovu edukaciju i saradnju sa strukovnim i drugim sliþnim institucijama iz razvijenih turistiþkih zemalja; - povezivanje ove grane sa struþnim, nauþnim i obrazovnim institucijama u cilju inovacije znanja, specijalizacije i edukacije kadrova i sl. radi primene rezultata struþnog i nauþnog rada i podizanja struþnog nivoa zaposlenih u ovoj oblasti na viši stepen; - unapreÿivanje standarda i normativa prema propisima o kategorizaciji radi podizanja nivoa kvalteta ugostiteljsko turistiþkih usluga; - povezivanje ugostiteljstva i turizma sa delatnostima komplementarnim ovoj grani; - organizovanje zajedniþkih nastupa na domaüim i inostranim turistiþkim sajmovima.

Aktivnosti Udruženja realizuju se preko organa asocijacije - Skupštine, Upravnog odbora, radnih tela (grupacije, odbori i strukovne sekcije) i struþne službe.

Opšte udruženje ugostitelja Beograda Udruženje je formirano kao strukovno udruženje svih privatnih ugostitelja sa teritorije grada Beograda.

Organizacija za unapreÿenje hotelijerstva i gastronomije Srbije (HGS) HGS je organizacija osnovana sa ciljem da unapredi kvalitet usluga u sektoru hotelijerstva i gastronomije Srbije. Metod rada HGS-a se zasniva na promovisanju saradnje ugostiteljskih i svih prateüih uslužnih delatnosti. HGS teži ka prilagoÿavanju postojeüih objekata (hotela, motela, restorana i drugih ugostiteljskih objekata) novim, savremenim standardima poslovanja. HGS se fokusira na tri osnovna polja, a to su: edukacija zaposlenih u ugostiteljstvu, formiranje jedinstvene baze podataka preduzeüa

127 ugostiteljske i prateüe industrije, kao i organizovanje berze novootvorenih radnih mesta i potencijalnih kadrova.

Udruženje turistiþkih vodiþa Beograda Ovo Udruženje je u fazi formiranja, kao odgovor na probleme funkcionisanja Udruženja vodiþa Srbije. Delatnost Udruženja je, izmeÿu ostalog, formiranje baze podataka licenciranih vodiþa, uspostavljanje saradnje izmeÿu vodiþa i korisnika njihovih usluga, kao i objedinjavanje obraþuna i naplate vodiþkih usluga po jedinstvenom tarifnom sistemu.

Turistiþka organizacija Mladenovca Turistiþka organizacija opštine Mladenovac bavi se promocijom turitiþke ponude ove opštine. U okviru promocije, posebnu pažnju posveüuje brojnim kulturnim i turistiþkim manifestacijama, oþuvanju narodne tradicije, zdravstvenom turizmu u banji Selters, prirodnim lepotama planine Kosmaj, Markovaþkog i Ribrovaþkog jezera i bogatoj gastonomskoj ponudi.

Javno preduzeüe za turizam opštine Surþin Preduzeüe opštine Surþin za unapreÿenje i promociju turizma opštine, organizovanje posebnih turistiþkih programa/tura uz korišüenje posebnih pristana.

Turistiþko društvo Zemun Glavna delatnost ovog Društva je promocija turistiþkih potencijala opštine Zemun, kao i organizovanje raznovrsnih turistiþkih manifestacija na teritoriji ove opštine. Posebne aktivnosti ovog društva odnose se na promociju turistiþke ponude na Dunavu. Neke od aktivnosti su organizovanje besplatnih poseta brodom Velikom ratnom ostrvu, povezivanje turistiþke ponude plovidbom hidrogliserom Dunavom na potezu od Zemuna do Grocke i sliþno.

Turistiþko društvo Grocke Misija Turistiþkog društva Grocka je da pomogne Opštini Grocka u razvoju turitiþke, ugostiteljske i druge ponude koja za osnovu ima zdrav život i dobar provod uz minimum zagaženja životne sredine. U okviru svoje delatnosti, Turistiþko društvo

128 Grocka se bavi i organizovanjem jednodnevnih izleta koji obuhvataju arheoloþko nalazište, crkve, manastire, muzej i gastronomsku ponudu.

Meÿunarodni centar za razvoj i unapreÿenje ugostiteljstva i turizma (SACEN)

Privredno-strukovna organizacija koja svoju delatnost bazira na meÿunarodnim iskustvima i nastoji da kroz strukovne ugostiteljsko-turistiþke manifestacije, struþne seminare i savetovanja edukativnog karaktera, kao i trening kurseve, pomogne ugostiteljsko-turistiþkoj privredi Srbije i Beograda da se uspešnije ukljuþi u savremene svetske tokove. Poseban doprinos ostvaruje u organizaciji meÿunarodnih manifestacija u Beogradu i meÿunarodnoj-turistiþkoj promociji istog i zalaže se da Beograd bude regionalni turistiþki centar Jugoistoþne Evrope.

Centar za odgovorni i održivi razvoj turizma (CenORT) Osnovan je 2001. godine sa ciljem struþnog i nauþno istraživanja odgovornog i održivog razvoja turizma, edukovanja i razvijanja svesti o znaþaju i uticajima turizma na privredni i druþtveni razvoj. Posebnim ciljevima CenORT-a može se smatrati podsticanje razvoja posebnih oblika turizma koji su u saglasnosti sa savremenim karakteristikama i tendencijama turistiþke tražnje i sa raspoloživim resursima Srbije kao turistiþke destinacije.

Centar za istraživanje i prouþavanje turizma (CTRS) Centar je osnovan sa ciljem omoguüavanja i proširivanja saradnje izmeÿu studenata, akademske zajednice i privrede, poveüanja profesionalnih standarda u turistiþkoj i hotelskoj privredi kao i proširivanja korporativne odgovornosti u okviru turistiþke i hotelijerske privrede

129 5.3. ODRŽIVOST RAZVOJA BEOGRADA KAO TURISTIýKE DESTINACIJE

Okviri i preporuke za održivi razvoj evropskog turizma

Polazeüi od Agende 21 za turizam (UNWTO, UNEP, 2005), Strategije održivog razvoja EU (2006) i drugih evropskih direktiva i strategija, Evropska Komisija priprema Agendu za održivost evropskog turizma (Agenda for the Sustainability of European Tourism). U radnim materijalima za pripremu i donošenje ove agende definisani su ciljevi i principi i predložene su akcije za prevazilaženje izazova, mehanizmi i odgovrnosti za implementaciju kao i indikatori održivog turizma za destinacije (Action for More Sustainable European Tourism, 2007). Za potrebe planiranja i upravljanja održivim razvojem turistiþke destinacije Beograd daje se kratak pregled ciljeva, izazova i kljuþnih akcija za njihovo prevazilaženje.

Polazeüi od ciljeva Strategije održivog razvoja EU: ekonomski prosperitet, socijalna jednakost i kohezija i zaštita životne sredine, kao i 12 ciljeva Agende 21 za turizam utvrÿeni su sledeüi ciljevi održivosti evropskog turizma: 1) ekonomski napredak koji:

x obezbeÿuje dugoroþnu konkurentnost, pristupaþnost i prosperitet turistiþkih preduzeüa i destinacija; x omoguüava kvalitetne poslove, nudeüi korektne zarade, podjednake uslove za sve zaposlene i izbegavajuüi sve oblike diskriminacije; 2) društvena jednakost i kohezija koja:

x pospešuje unapreÿenje kvaliteta života lokalnih zajednica kroz turizam, uz njihovo ukljuþivanje u proces planiranja i upravljanja turistiþkom destinacijom; x omoguüava sigurnost i iskustvo zadovoljstva i ispunjenosti potreba turista, koje je dostupno svima, bez ikakve diskriminacije prema polu, religiji, sposobnostima ili na bilo koji drugi naþin; 3) zaštita životne sredine i kulturnog nasleÿa: x minimiziranjem zagaÿenja i degradacije životne sredine na globalnom i lokalnom nivou, uz ograniþeno angažovanje resursa za turistiþke aktivnosti i

130 x održavanjem i jaþanjem kulturnog bogatstva i biodiverziteta, doprinoseüi njihovom poštovanju i oþuvanju.

Izdvojeno je osam kljuþnih izazova za održivost evropskog turizma sa predlogom pristupa i aktivnosti za njihovo prevazilaženje: 1. Redukcija sezonalnosti tražnje – radi smanjenja koncentracije turistiþkih putovanja i pritisaka turistiþkih aktivnosti na lokalne resurse i nasleÿe u samo jednom delu godine, inovativnim razvojem turistiþkih proizvoda, dogaÿaja i drugih aktivnosti i atrakcija u vansezoni, diferenciranjem cena, vremenskim pomeranjem insentiv putovanja, školskih odmora i dr. 2. Smanjenje uticaja turistiþkog transporta na klimatske promene i zagaÿenje životne sredine na globalnom i lokalnom nivou – prioritetno smanjenje uticaja avioprevoza i prevoza individualnim vozilima do i u turistiþkoj destinaciji i njenom okruženju. Za prva dva izazova predviÿene su prioritetne akcije usmerene na smanjenje uticaja turistiþkog transporta na klimatske promene i zagaÿenje životne sredine: x koordiniran razvoj i promocija modalne preraspodele turistiþkih kretanja na za oþuvanje životne sredine prihvatljivija saobraüajna sredstva do i u turistiþkoj destinaciji, uz podršku razliþitih mera i instrumenata (ukljuþivanjem troškova zaštite životne sredine u poreze i cene, uvoÿenjem naknada za zaštitu životne sredine, razvojem potrebne saobraüajne infrastrukture i integracije razliþitih vidova saobraüaja i usluga pristupaþnih turistima i sl.); x kraüa turistiþka kretanja u destinaciji – kao kriterijum razmeštaja i izbora novih lokacija za razvoj turizma, ponude i promocije atrakcija i aktivnosti sa kratkim tokovima kretanja i sl.; x promene tržišnih trendova – promocija manje dužih umesto više kraüih odmora i kretanja koja smanjuju emisije ugljenmonoksida i drugih gasova; x participacija avionskog sektora u evropskom sistemu trgovine emisijama i dr. 3. Poboljšanje kvaliteta poslova u turizmu – polazeüi od Lisabonske strategije, sektor turizma treba da nudi širok spektar kvalitetnih poslova za ljude razliþitih

131 godišta i sposobnosti, da omoguüi nove poslove u domenu zaštite životne sredine i nasleÿa i da obezbedi integrisanje aspekta održivosti u permanentnu edukaciju i treninge, razvoj karijere, difuziju znanja i dobrih primera iz prakse itd. 4. Održavanje i unapreÿenje prosperiteta lokalne zajednice i kvaliteta života lokalnog stanovništva – investicije u turizam utiþu na ekonomski prosperitet lokalne zajednice, s tim da uticaj na korišüenje i zaštitu prostora i vrednosti može da bude negativan kada razvoj turizma poveüava potrošnju otvorenih zelenih prostora i poljoprivrednog zemljišta za izgradnju i izaziva gubitak lokalnih pejzažnih vrednosti; ili pozitivan kada doprinosi urbanoj rekonstrukciji recikliranjem industrijskih i drugih brownfield lokacija i omoguüava valorizaciju kulturnog nasleÿa. Prioritetne akcije odnose se na planiranje i upravljanje turistiþkom destinacijom: x usklaÿivanjem i integrisanjem prostornog razvoja turistiþkih aktivnosti sa drugim, postojeüim i planiranim aktivnostima i ukupnim razvojem lokalne zajednice; x prilagoÿavanjem tipa smeštaja i drugih turistiþkih sadržaja lokalnim specifiþnostima i minimiziranjem uticaja na okruženje; x ukljuþivanjem lokalnog stanovništva i lokalnih proizvoda i aktivnosti u turistiþku ponudu destinacije i dr. 5. Minimiziranje korišüenja resursa i proizvodnje otpada – minimiziranje potrošnje ograniþenih lokalnih prirodnih resursa za turistiþke potrebe, prioritetno vode za piüe i neobnovljivih energetskih izvora, kao i smanjenje proizvodnje otpada (otpadnih voda i þvrstog komunalnog otpada), uz poveüano recikliranje vode i otpada i korišüenje obnovljivih i novih izvora energije (sunca, vetra, biomase, geotermalne energije i sl.). 6. Zaštita i valorizacija prirodnog i kulturnog nasleÿa – meÿuzavisnost razvoja turizma i zaštite nasleÿa (biodiverziteta, prirodnog i kulturnog predela, spomenika kulture, naþina života i tradicije) ogleda se u ulozi turizma da obezbeÿuje valorizaciju nasleÿa i direktnu i indirektnu podršku njihovoj zaštiti, dok kvalitet i atraktivnost nasleÿa opredeljuje atraktivnost turistiþke destinacije, omoguüava viši kvalitet života lokalnih zajednica i kvalitetniji turistiþki

132 proizvod i iskustvo. Izazovi ukljuþuju kako pritiske razvoja turizma, koncentracije turista, intenziteta odvijanja i neadekvatnih turistiþkih aktivnosti na oþuvanje i kvalitetnu prezentaciju nasleÿa, tako i pritiske razvoja drugih aktivnosti, uticaje klimatskih promena na nasleÿe, kao i nedostatak odgovarajuüih resursa (ljudskih i finansijskih) za zaštitu i oþuvanje nasleÿa i sl. Prioritetne akcije ukljuþuju: x podršku izdvajanju sredstava (sektor turizma, komplementarni sektori i turisti) za investicije u zaštitu prirodnog i kulturnog nasleÿa i podršku upravljanju razvojem destinacije i kvalitetom životne sredine; x prilagoÿavanje upravljanja posetiocima u destinaciji i oþuvanje nasleÿa; x podsticaje za razvoj tradicionalnih aktivnosti, kulturnih dogaÿaja, proizvoda i usluga prepoznatljivog kvaliteta zasnovanog na nasleÿu i njegovoj promociji i dr. 7. Podjednaka dostupnost odmora i turistiþkih iskustava - radi eliminacije socijalne iskljuþenosti i nejednakosti (za siromašne, hendikepirane i druge grupe korisnika), neophodna je podrška razvoju socijalnog turizma i integraciji hendikepiranih osoba u turistiþke aktivnosti i korišüenje turistiþkih sadržaja. 8. Korišüenje turizma kao instrumenta globalnog održivog razvoja – za postizanje milenijumskih ciljeva razvoja (posebno za smanjenje siromaštva i gladi), smanjenje emisije gasova koj imaju efekat staklene bašte, ostvarivanje konvencije o zaštiti biodiverziteta i sl.

Procenjuje se da je kritiþan korak u menadžmentu turistiþke destinacije identifikacija indikatora za praüenje ciljeva održivog razvoja turistiþke destinacije i uspostavljenje monitoringa izabranog seta indikatora. U posebnom prilogu se daje okvirna lista indikatora, meÿu kojima bi trebalo izabrati indikatore za koje se monitoring može uspostaviti kratkoroþno (do 2013.), srednjoroþno (do 2018.) i dugoroþno (TSG, 2007).

U tabeli 1 su prikazani neki pokazatelji od znaþaja za analizu i planiranje održivog razvoja evropskih gradskih turistiþkih destinacija koji predstavljaju proseþne vrednosti indikatora i kvalitativnih ocena razvoja turizma.

133 Tabela 1. Pokazatelji od znaþaja za analizu i planiranje održivog razvoja gradskih turistiþkih destinacija

Pokazatelji Prosek Turisti/stanovništvo 14,01 Budžet lokalne zajednice/stanovništvo (€) 11,18 Broj zaposlenih u turizmu/broj zaposlenih u gradu (%) 7,41 Kultura i tradicija u sektoru gradskog turizma 3,00 (1=potpuno nov, 3=od nedavno, 5=duga tradicija) Partnerstvo zasnovano na (1=nimalo; 5= potpuno): Javnoj politici održivosti (kao što je agenda 21) 2,52 Turistiþkom sektoru koji promoviše održivost 3,56 Javnoj svesti za primenu održivog razvoja 2,91 ýinioci uspešnog partnerstva subjekata razvoja turizma (1=nije uopšte bitan; 5=jako bitan): Posveüenost partnerskim aktivnostima 4,19 Politiþka podrška 4,23 Finansiranje/fondovi 4,12 Dosadašnja uspešna iskustva 3,88 Pravni okvir 3,04 Tehniþka podrška 3,2 Rezultati anketa (% odgovora sa ''da''): Da li je prisutan održivi razvoj turizma u gradu 61 Da li održivi turizam ukljuþuje sve aspekte zaštite životne sredine 56 Izvor: Burhin F., Paskaleva-Shapira, K., Santamaria, S. (2003.)

Kljuþni problemi održivog razvoja Beograda kao turistiþke destinacije

Meÿuzavisnost održivog urbanog razvoja i održivog razvoja gradskog turizma opredeljuju pristup oceni dosadašnjeg i upravljanju buduüim razvojem gradske turistiþke destinacije. Ova meÿuzavisnost jasno se ispoljava u dosadašnjem razvoju Beograda kao turistiþke destinacije, koju odlikuje sliþnost osnovnih tendencija – nedovoljno usmeren i kontrolisan urbani razvoj i razvoj turizma u gradskoj destinaciji i njenom regionalnom okruženju.

Organizovani gradski turizam, nalik na turistiþku ponudu evropskih gradova, prema pokazateljima turistiþkog razvoja (tabela 2) u Beogradu je u zaþetku, i to uglavnom u podsegmentima urbanih manifestacija i poslovnog turizma, sa dominantnim hotelsko-

134 ugostiteljskim konceptom ponude i bez precizno registrovanog prometa o gradskom odmoru (Milijiü, Kruniü, Pantiü, 2007.).

Tabela 2. Uporedni prikaz pokazatelja intenziteta turistiþkog razvoja u pojedinim evropskim zemljama i gradovima i u Srbiji i Beogradu

Br. Zemlja/ Br. Br. st./ Broj Br.lež./ Br.lež./ Broj Br. no ./ P, km2 ü no ./ Grad stanov. km2 ležaja km2 100 st.* no enja km2 ü ü st. Srbija 88361 7532613 85 85634 0,9 1,1 6684592 75,6 0,9 3224 1594977 498 11.925 3,7 0,7 1.360.934 422,1 0,8 Beograd 776-grad 1288745 1660,7 10.840 14,0 0,8 1.213.865 1564,2 0,9 Austrija 83859 8100779 96,6 930.835 11,1 11,5 90.710.280 1081,7 11,2 Beþ 414,9 1562482 3765,9 41.834 100,8 2,2 7.687.546 18528,7 4,92 Holandija 33882 15863552 468,2 1.141.823 33,7 7,2 81.262.588 2398,4 5,1 Amsterdam 219,0 734540 3354, 1 36.067 164,7 4,9 8.088.000 36931,5 11,0 Portugal 91906 10201566 111,0 487.102 5,3 4,8 41.955.089 456,5 4,1 Evora 1.307 56359 43,1 1.350 1,0 2,4 200.000 153,0 3,5 Španija 504790 39726973 78,7 2.624.908 5,2 5,2 344.670.612 682,8 8,7 Toledo 232,1 71110 306,4 2.358 10,1 3,3 500.000 2154,2 7,0 Nemaþka 357020 82150302 230,1 3.070.372 8,6 3,7 298.504.422 836,1 3,6 Berlin 892,0 233128 261,3 2.850 3,2 1,2 437.462 490,4 1,9 Izvor: Schmidt, H.W., (2002/1), Opštine u Srbiji (2006.)

Polazeüi od meÿuzavisnosti održivog urbanog razvoja i održivog razvoja gradskog turizma i od ocene da je gradski turizam Beograda u poþetnoj fazi razvoja, u ovom delu ocene dosadašnjeg razvoja turizma Beograda pažnja je usmerena na prostorno- envajeronmentalnu održivost, to jest podobnost dosadašnjeg razvoja destinacije i na opredeljenja, smernice i prioritete njenog buduüeg razvoja, dok su pitanja ekonomske isplativosti i upravljanja razvojem turistiþke destinacije (politiþka podrška) obraÿena u drugim delovima ovog poglavlja.

Socijalna prihvatljivost razvoja turistiþke destinacije može se sagledati iz nekoliko aspekata, prioritetno iz ugla: ljudskih resursa (zaposlenost i dohodak u turizmu i komplementarnim delatnostima, edukacija i difuzija znanja i veština, informisanje i ukljuþivanje graÿana i dr.), efekata turizma na poveüanje konkurentnosti grada (privlaþenje novih investicija i nova radna mesta) i na efikasnost korišüenja, oþuvanja i unapreÿenja javnih prostora i dobara grada (nasleÿe, kultura, otvoreni prostori, infrastrukturni sistemi i dr.). Oskudni raspoloživi podaci i njihova (ne)pouzdanost, onemoguüavaju davanje ocene o socijalnoj prihvatljivosti dosadašnjeg razvoja Beograda kao turistiþke destinacije. 135 Do upostavljanja odgovarajuüeg informacionog sistema o turizmu, kao i informacionih sistema o ljudskim resursima, životnoj sredini, prostoru i drugih informacionih sistema neophodnih za upravljanje razvojem grada i turistiþke destinacije, mogu se davati samo okvirne procene efekata ravoja turizma na konkurentnost, koheziju, održivost i identitet Beograda.

Formalno iskazivanje politiþke podrške održivom razvoju grada ispoljeno je u nekoliko navrata – donošenjem Generalnog plana Beograda 2021. (2003.), Regionalnog prostornog plana administrativnog podruþja Grada Beograda (2004.), pripremom za donošenje Strategije razvoja Grada Beograda (Nacrt, 2008.) i drugih strateških dokumenata. Faktiþka spremnost gradskog i opštinskih nivoa upravljanja ispoljava se podrškom ili nedovoljnom podrškom ostvarivanju navedenih planskih dokumenata, to jest održivog razvoja grada i u tim okvirima održivog razvoja turistiþke destinacije.

Za ocenu dosadašnjeg razvoja i ispoljenih tendencija i za strateška opredeljenja buduüeg održivog razvoja turistiþke destinacije izdvojeni su kao najznaþajniji sledeüi aspekti: x Pristupaþnost – do i u okviru destinacije, prioritetno do najatraktivnijih zona, otvorenih prostora, pravaca i taþkasto razmeštenih sadržaja u destinaciji javnim i/ili specijalizovanim prevozom, pešaþkim i biciklistiþkim kretanjem; x Identitet, þitljivost i atraktivnost urbanog prostora i pojedinih oþuvanih ruralnih prostora – oþuvanost i unapreÿenje identiteta Beograda, obala sa forlandom i obaloutvrda sa otvorenim i izgraÿenim celinama u priobalnim pojasevima vodotoka i jezera, urbaniteta centralnih gradskih zona i glavnih gradskih pravaca; þitljivost, povezanost i estetika otvorenih prostora, vizura i silueta; i atraktivnost sadržaja i dogaÿanja za turiste; x Autentiþnost kulturnog identiteta – atraktivnost, prezentacija i dostupnost kulturnog i prirodnog nasleÿa i pejzaža, atraktivnost i inventivnost kulturnih dogaÿanja, specifiþnosti naþina i stila života; x Kvalitet životne sredine – prioritetno kvalitet vazduha i nivo buke, kvalitet površinskih voda i vode za piüe, zdravstvena bezbednost hrane i dr. i x Infrastrukturna opremljenost prostora – kvalitet opremljenosti prostora vodoprivrednom, energetskom, telekomunikacionom i zelenom infrastruk- turom. 136 Pristupaþnost

U odnosu na relativno dobru pristupaþnost razliþitim vidovima saobraüaja do gradske destinacije, koja se može unapreÿivati, kljuþni problem održivosti, konkurentnosti i kohezije grada i razvoja turizma u Beogradu jeste pristupaþnost u destinaciji. Problem funkcionisanja saobraüaja u gradu rezultat je kako nerealizovanih strateških infrastrukturnih pravaca i objekata definisanih regionalnim prostornim i generalnim planom grada i neintegrisanosti razliþitih vidova saobraüaja, tako i nerešenog pitanja raspodele modaliteta saobraüaja.

Iz aspekta turizma kljuþna je saobraüajna pristupaþnost turistiþki atraktivnih prostora u destinaciji javnim saobraüajem (autobuskim, šinskim i reþnim), pešaþkim i drugim vidovima kretanja, lakoüa pristupa i prelaska sa jednog na drugi vid saobraüaja.

Poboljšanja u javnom autobuskom, trolejbuskom i šinskom saobraüaju u periodu 1999- 2007. godine nedovoljna su za obezbeÿenje kvalitetnog i efikasnog prevoza putnika i turista u gradu i do atraktivnih prostora u rubnoj gradskoj zoni. Eksperimentalno je uveden javni reþni gradski saobraüaj, þiji razvoj treba intenzivirati i obezbediti vezu sa ostalim modalitetima javnog gradskog saobraüaja i sa pravcima pešaþkog i biciklistiþkog kretanja. Prvi javni turistiþki reþni saobraüaj i kombinovane kružne ture duž Save osmislila je i organizovala opština Surþin, što bi trebalo podržati i objediniti sa ostalim beogradskim sektorima Save i Dunava.

Pomak napravljen izgradnjom mreže biciklistiþkih staza na Novom Beogradu treba nastaviti razvojem biciklistiþkog kretanja u gradu i na pravcima ka zelenim i rekreativnim prostorima u gradu i njegovoj rubnoj zoni. Najmanje je uraÿeno na ureÿenju novih pešaþkih zona i pravaca koji bi omoguüili povezivanje turistiþkih prostora ovim vidom kretanja. Klimatske promene nameüu obavezu poboljšanja mikroklimatskih uslova oþuvanjem postojeüe i podizanjem nove zelene infrastrukture (drvoreda i zelenih površina) duž svih pešaþkih i biciklistiþkih staza i, gde god je to moguüe, u postojeüem gradskom tkivu. Ovaj problem je skoro potpuno zanemaren u protekle dve decenije razvoja grada.

137 Prioritet do 2013. godine bi trebalo da ima razvoj svih generalnim planom grada predviÿenih i novih modaliteta javnog gradskog i specijalizovanog prevoza, pešaþkih i biciklistiþkih kretanja u turistiþki najatraktivnijim zonama, potezima i na veznim pravcima – u centralnim gradskim zonama (centar starog Beograda, centar Zemuna i centralni deo Novog Beograda), duž priobalja Save i Dunava i na veznim pravcima tih zona sa priobaljem. Pored toga, u istom periodu bi trebalo poboljšati pristup javnim gradskim saobraüajem do najatraktivnijih zelenih (parkovskih, šumskih i rekreativnih) površina u gradu. Poveüanje dostupnosti i aktiviranje turistiþki atraktivnih prostora na podruþju grada do 2018. godine direktno je uslovljeno realizacijom strateških saobraüajnih infrastrukturnih sistema i objekata i smanjenjem saobraüajnih zagušenja i zagaÿenja.

Identitet, þitljivost i atraktivnost urbanog prostora i pojedinih oþuvanih ruralnih prostora

U Beogradu traje proces planskog i neplanskog razgraÿivanja urbanog identiteta i ambijentalnih/pejzažnih vrednosti, razliþitog intenziteta. Brojni su primeri arhitektonskog zagaÿenja turistiþki najatraktivnijih zona i celina, u prvom redu centralnih gradskih zona i glavnih gradskih poteza. Eklatantan primer je intenzivno i ubrzano razgraÿivanje nasleÿene urbane matrice i ambijentalnih vrednosti Vraþara, na osnovu donetih urbanistiþkih planova, koje vodi kako gubitku kvaliteta te gradske celine i njene ekskluzivnosti, tako i slike urbanog pejzaža i memorije grada. Sliþan je primer intenzivne i, þesto, arhitekturi moderne neprimerene i neprilagoÿene izgradnje centralnih sadržaja i nove stambene gradnje duž glavnih novobeogradskih saobraüajnica, kojom se razgraÿuju osnovne ambijentalne vrednosti tog dela grada zasnovane na otvorenim zelenim prostorima i slobodnim vizurama ka rekama i drugim delovima grada. Rasplinjavanju grada i urušavanju njegovog urbanog identiteta najviše doprinosi neplanska izgradnja duž svih ulazno-izlaznih pravaca u grad i u njegovoj rubnoj zoni.

Otvoreni javni prostori su znaþajan element ureÿenja grada, unapreÿenja njegovog urbanog identiteta i proizvoda gradskog turizma. Zbog toga je jedan od polaznih koraka u planiranju rekonstrukcije i razvoja evropskih metropola, lidera gradskog turizma, upravo širenje mreže otvorenih javnih prostora i atraktivan urbani dizajn tih prostora. 138 Urbani identitet, prepoznatljivost i turistiþka atraktivnost Beograda kao turistiþke destinacije zasniva se na otvorenim (vodenim, zelenim i izgraÿenim) javnim prostorima grada, kulturnom i prirodnom nasleÿu. To se, u prvom redu, odnosi na zeleno srce grada, vodotoke, ade i priobalje Save i Dunava, centralne gradske zone, glavne gradske ulice, trgove i otvorene zelene prostore grada (parkove, šume forlanda, gradske i prigradske šume). Jedna od najatraktivnijih i najznaþajnijih celina urbanog pejzaža Beograda jeste tzv. „zeleno srce” grada (slika 1). Ako Beograd nema kulturno-istorijske, umetniþke i ambijentalne resurse velikih evropskih metropola – lidera gradskog turizma, jedini je grad na Dunavu koji raspolaže atraktivnom kombinacijom kontrasnih ambijentalnih i pejzažnih celina na ušüu dve reke. Najveüi je kontrast izmeÿu pojasa šume na neregulisanoj levoj obali Dunava i Velikog Ratnog ostrva, s jedne strane, i izgraÿenih celina na njegovoj regulisanoj desnoj obali (Zemun i celine nizvodno od Kalemegdana), s druge. Sledeüi je kontrast izmeÿu gusto izgraÿenog centra starog Beograda sa fortifikacijom u zelenilu, s jedne strane, i otvorenih prostora (zelenila) Novog Beograda sa novim centrom koji se postepeno formira na prostoru od zgrade¸"Ušüa" prema Centru "Sava" i drugim centrom koji se formira na potezu od luke¸"Beograd" do Ade Huje.

Sticajem okolnosti zeleno srce grada je oþuvano, što omoguüava intenziviranje aktivnosti na njegovom ureÿenju, osmišljenjom i tematskom aktiviranju otvorenih prostora i oþuvanju njegovih kontrasnih pejzažnih odlika. Pomak je uþinjen poþetkom ureÿenja zemunskog keja.

139 Slika 1. Ambijentalne/pejzažne celine tzv. „zelenog srca” Beograda

Izvor: Maksin-Miüiü M., Turizam i prostor, Fakultet za turistiþki i hotelijerski menadžment, Beograd, 2007, str. 154.

Prioritet do 2013. i 2018. godine ima plansko ureÿenje, aktiviranje neiskorišüenih i neadekvatno korišüenih lokacija u zaleÿu priobalja i poveüanje atraktivnosti pet sektora priobalja Dunava i Save na osnovu opredeljenja i koncepcije koja üe se utvrditi u drugoj fazi Studije beogradskog priobalja (slika 2). U prvoj fazi ove studije izdvojeno je 5 celina kulturnog nasleÿa za rekonstrukciju, revitalizaciju i razvoj atraktivnih i adekvatnih turistiþkih sadržaja i aktivnosti, 13 objekata koji se mogu rekonstruisati, a

140 pojedini i prenameniti i dve velike zone rekonstrukcije, izgradnje i transformacije namene i fiziþkih struktura.

Slika 2. Sektori beogradskog priobalja Save i Dunava

Izvor: Studija beogradskog priobalja, Prva faza, Urbanistiþki zavod Beograda, 2007, str. 9.

Prioritet do 2013. godine trebalo bi da ima širenje i ureÿenje postojeüih i formiranje novih otvorenih javnih prostora u priobalju i uvoÿenje arhitektonskog, urbanistiþkog i komunalnog reda za sve objekte na vodi. Problem održavanja þistoüe otvorenih prostora najizraženiji je duž obaloutvrda usled naplavina otpada, þ ije je redovno uklanjanje neophodno odmah organizovati.

Intenzivnije korišüenje akvatorija i obala (Lido, Bela stena i druga kupališta) za turistiþko-rekreativne aktivnosti na vodi u periodu do 2013. i 2018. godine direktno je uslovljeno dinamikom realizacije fabrike za preþišüavanje otpadnih voda u Velikoselskom ritu.

141 Unapreÿenje urbanog identiteta, prepoznatljivosti i turistiþke atraktivnosti Beograda kao turistiþke destinacije uslovljeno je urbanom rekonstrukcijom, atraktivnim ureÿenjem i osmišljenijim aktiviranjem razliþitih sadržaja, intenziviranjem kulturnih aktivnosti i dogaÿanja u javnim objektima i na otvorenim gradskim prostorima, posebno u centralnim gradskim zonama, duž glavnih grebenskih poteza i veznih pravaca prema Savi i Dunavu i reperima identifikovanim generalnim planom grada i strategijom za održivi razvoj Beograda.

Autentiþnost kulturnog identiteta

Identitetu i posebnosti gradske turistiþke destinacije doprinosi autentiþnost kulturnog identiteta zasnovanog na atraktivnosti, prezentaciji i dostupnosti kulturnog i prirodnog nasleÿa i pejzaža, atraktivnost i inventivnost kulturnih dogaÿanja, specifiþnosti naþina i stila života.

Pored intenziviranja radova na rekonstrukciji i ureÿenju najvrednijih celina i objekata kulturnog nasleÿa, a potom i obezbeÿenja dela prihoda od turizma za investicije u zaštitu nasleÿa, neophodna je atraktivna animacija i prezentacija nasleÿa turistima, kao i sadržaji i dogaÿaji koji üe omoguüiti adekvatno aktiviranje i korišüenje tih prostora. Prioritet do 2013. godine bi trebalo da ima ureÿenje i promocija kulturnih itinerera i staza – rimskih imperatora i praistorije duž Dunava, starih þ aršija (groþanske, obrenovaþke, ostružniþke, sopotske, beljinske i dr.), srednjovekovnog i drugog sakralnog nasleÿa i sl. (slika 3).

142 Slika 3. Kulturni itinereri predloženi Regionalnim prostornim planom administrativnog podruþja Grada Beograda

Izvor: Nacrt strategije razvoja Grada Beograda, Palgo center, Beograd, 2008, str. 34.

Prirodno nasleÿe nije ukljuþeno u turistiþku ponudu grada zbog loše pristupaþnosti i nedovoljne ili potpune neureÿenosti. Prioritet ima ureÿenje zaštiüenih prostora i razvoj vidova turizma i rekreacije prilagoÿenih stepenu zaštite, oþuvanosti i osetljivosti ekosistema i oþuvanju prirodnog predela (Veliko ratno ostrvo, šume u forlandu Dunava, ritovi, moþvare i ade) ili turistiþko-rekreativnom opremanju prirodi bliskih kulturnih predela (Avala, Stepin gaj, Lipovaþka šuma, gradske šume i izletišta – Košutnjak, Zvezdarska, Topþiderska, Manastirska i Banjiþka šuma i dr.) i poveüanje njihove pristupaþnosti odgovarajuüim vidovima javnog gradskog saobraüaja.

Postojeüi i novi javni i alternativni objekti kulture i kulturna dogaÿanja, kao i razliþite vrste dogaÿaja, manifestacija i zabave na otvorenim prostorima i vodenim površinama grada trebalo bi da imaju prioritet u razvoju ukupne, a naroþito turistiþke konkurentnosti Beograda u planskom horizontu. Pored završetka rekonstrukcije Muzeja savremene umetnosti i Narodnog muzeja, u 143 periodu do 2018. godine pojedini objekti u priobalju Save i Dunava predviÿeni za rekonstrukciju i prenamenu (slika 4), mogu da postanu novi centri kreativnosti, interaktivnih umetniþkih prostora i zabave (primer stare elektriþne centrale sa kranom).

Slika 4. Taþke rekonstrukcije u priobalju Save i Dunava

Izvor: Studija beogradskog priobalja, Prva faza, Urbanistiþki zavod Beograda, 2007.

Za jaþanje urbanog identiteta i autentiþnosti kulturnog identiteta Beograda prioritet u periodu do 2013. godine bi trebalo da ima rekonstrukcija i ureÿenje oþuvanih celina tradicionalnih centara ruralnih naselja i njihovo ukljuþivanje u turistiþku ponudu grada – Ovþa, Surþin, Jakovo, Progare, podavalska i druga sela, sa ponudom domaüinskog turizma i trpeze, poljoprivrednih aktivnosti i zanata, obiþaja, svetkovina, naivne umetnosti (Leskovac kod Lazarevca) i dr.

144 Kvalitet životne sredine

Zagaÿenja vazduha iz stacionarnih izvora najizraženija su u toku grejne sezone kada se javljaju koncentracije sumpordioksida, þaÿi i azotdioksida iznad dozvoljenih graniþnih vrednosti imisije u centralnoj zoni starog Beograda i Zemuna i na glavnim gradskim saobraüajnicama. Problem zagaÿenja vazduha i povišenih nivoa buke (danju i noüu) iz mobilnih izvora prisutan je tokom cele godine, sa trendom porasta u turistiþki najatraktivnijim prostorima grada – centralnim zonama Beograda i duž najfrekventnijih ulica (slika 5), usled strukture saobraüajnih tokova. U pogledu kvaliteta vazduha povoljnije je stanje u priobalju reka i na veüim zelenim površinama grada.

Prioritet je izmeštanje teretnih i promena modaliteta (smanjenje uþešüa individualnih putniþkih vozila) saobraüajnih tokova u centralnim gradskim zonama, kao preduslov za poveüanje njihove turistiþke atraktivnosti.

Slika 5. Prekoraþenje GVI ugljenmonoksida, azotovih oksida i sumpordioksida po gradskim zonama, 2006.

Izvor: Kvalitet životne sredine Grada Beograda 2006. godine, Sekretarijat za zaštitu životne sredine, Beograd, 2007, str. 62,63.

Na sigurnost turistiþkih kretanja do i u najatraktivnijim gradskim celinama negativan uticaj može da ima potencijalan rizik od hemijskih udesa zbog transporta opasnih materija drumskim, železniþkim i reþnim saobraüajem u priobalju i po obodu centralne zone starog Beograda i u drugim gradskim zonama.

Kvalitet voda reka Save i Dunava ne zadovoljava II klasu kvaliteta, što znaþi da ne odgovara kvalitetu voda za kupanje i rekreaciju na vodi. Na mernim mestima u turistiþki i rekreativno najatraktivnijim sektorima ovih akvatorija registrovana je III klasa kvaliteta. Kvalitet vode ovih reka (naroþito Save) 2006. godine bio je meÿu najlošijim u poslednjih 10 godina (slika 6) i, po prvi put, sa pojavom poveüane koncentracije teških i

145 toksiþnih metala u sedimentu obe reke. Kvalitet vode reke Save bio je 2006. godine, kao i u prethodnom periodu, nešto bolji od kvaliteta vode Dunava.

Vode skoro svih malih vodotoka i kanala konstantno su u IV klasi kvaliteta ili van klase, meÿu kojima pojedini ugrožavaju užu zonu sanitarne zaštite beogradskog vodovoda, a veüina se može svrstati u potencijalno atraktivne vodotoke za turizam i rekreaciju (primer degradiranog kanala Galovica, Topþiderske i drugih reka). Relativno zadovoljavajuüe stanje registrovano je 2006. godine samo na reci Peštan i kanalu Vizelj, na kojima je 50% uzoraka bilo u granicama II klase kvaliteta (Kvalitet životne sredine Grada Beograda 2006. godine, 2007).

Slika 6. Kvalitet površinskih voda, 2006.

Izvor: Kvalitet životne sredine Grada Beograda 2006. godine, Sekretarijat za zaštitu životne sredine, Beograd, 2007, str. 71.

Beograd je najveüi grad na Dunavu i Savi koji nema kompleksno rešen problem otpadnih voda. Na celoj teritoriji grada ne postoje sistemi za preþišüavanje otpadnih, komunalnih i industrijskih voda. Direktan izliv gradske kanalizacije (slika 7) vrši se preko 29 veüih izliva (od þega je gotovo polovina kišnih) i nepoznatog broja manjih (neevidentiranih izliva). Do danas praktiþno ništa nije uraÿeno na izgradnji ureÿaja za tretman komunalnih i industrijskih otpadnih voda na podruþju Grada. Istovremeno se

146 poveüao broj zagaÿivaþa i unošenje zagaÿujuüih materija njihovim spiranjem atmosferskim vodama.

Kvalitet vode Savskog jezera na Adi Ciganliji nalazi se u granicama ili sa manjim odstupanjima od kvaliteta vode za kupanje (prema Direktivi EU 76/160EEC), tako da je prioritet unapreÿenje sanitarne zaštite, režima održavanja i kapaciteta kupališta, kao i ponašanja kupaþa. Kvalitet vode na kupalištu Lido je tokom cele kupališne sezone bio van dozvoljenih granica. Meÿu potencijalno turistiþki atraktivnim akumulacijama najbolje je stanje kvaliteta vode na akumulaciji Duboki potok, a u granicama kvaliteta vode za kupanje i rekreaciju na akumulaciji Bela reka, dok je van dozvoljenih granica na akumulaciji Pariguz (opština Rakovica).

Slika 7. Kanalizacioni ispusti u reke

Izvor: Studija beogradskog priobalja, Prva faza, Urbanistiþki zavod Beograda, 2007., str. 32.

Kvalitet vode beogradskog vodovoda odgovara propisanim normama, tako da se ocenjuje kao voda zdravstveno bezbedna za piüe. Prioritet do 2013. godine je uvoÿenje podsticaja i kontrole smanjenja potrošnje vode za piüe u svim sadržajima turistiþke ponude.

Kategorizacija podruþja Grada Beograda prema stepenu zagaÿenosti, utvrÿena je regionalnim prostornim planom za administrativno podruþje Grada. Zastupljeno je sedam kategorija ugroženosti kvaliteta životne sredine – Beograd je u II kategoriji ugroženosti, pojasevi duž autoputeva i železniþkih pruga u III kategoriji, naselja u rubnoj gradskoj zoni u IV kategoriji, koje predstavljaju ograniþenje za održivi razvoj, dok su ostali delovi gradskog podruþja u V-VII kategoriji predstavljaju znaþajan ekološki potencijal za razvoj (slika 8).

147 Slika 8. Kategorije ugroženosti kvaliteta životne sredine

Izvor: Referalna karta 3, Regionalni prostorni plan administrativnog podruþja Grada Beograda, 2004.

Infrastrukturna opremljenost prostora

Beogradski vodovodni sistem se prostire na 210 km2 i podeljen je na šest podsistema (sremski, žarkovaþki, mladenovaþki, centralni, boleþki i banatski). Izvorište beogradskog vodovoda se prostore duž priobalja Save - od ušüa na desnoj obali do Ostružnice (Ada Ciganlija i Makiš) i na levoj obali do Kupinova, dok je kod naselja Vinþa oslonjeno na reku Dunav. Kanalizacioni sistem je razvijen na oko 115 km2 i obuhvata Stari i Novi Beograd, Zemun i pojedina naselja na levoj obali Dunava.

148 Kanalizacijom se evakuišu atmosferske i upotrebljene komunalne i industrijske otpadne vode, kao i deo drenažnih i kanalisanih voda vodotoka, koje se bez preþišüavanja upuštaju u recipijente. Deo naselja na podruþju Grada nema rešen naþin prihvatanja otpadnih voda. Kanalizacija grada se razvija sa pet sistema (centralni, batajniþki, banatski, ostružniþki i boleþki).

U domenu vodoprivredne infrastrukture prioritet ima uvoÿenje sistema upravljanja zahtevima za vodom, politike štednje vode, kontrole njene namenske potrošnje, recirkulacije, bilansiranja potreba i obuke radi promene navika svih potrošaþa, kao i izrada i realizacija planova za rekonstrukciju i razvoj gradskog vodovodnog i kanalizacionog sistema i izgradnju interceptora i fabrike za preþišüavanje otpadnih voda.

U domenu energetske infrastrukture prioritet ima nastavak razvoja gradskog sistema snabdevanja toplotnom energijom i gasovodne infrastrukture. U periodu do 2013. godine prioritet je uvoÿenje podsticaja za korišüenje novih i obnovljivih izvora energije i za poveüanje energetske efikasnosti, posebno postojeüih i novih objekata, ukljuþujuüi i turistiþke objekte i sadržaje.

Za kvalitet turistiþkog iskustva i održavanje þ istoüe turistiþke destinacije prioritet je razvoj sistema upravljanja otpadom na podruþju grada i njegove rubne zone, sa rešavanjem pitanja sanitarno bezbednog odlaganja i reciklaže þvrstog otpada.

149 6. ANALIZA MAKRO OKRUŽENJA

6.1. TENDENCIJE NA MEĈUNARODNOM TRŽIŠTU

Meÿunarodna turistiþka kretanja imala su izuzetno povoljnu razvojnu tendenciju u periodu od 1950. do 2001. godine. Procenjuje se da je proseþna godišnja stopa rasta broja turista u ovom periodu iznosila 5,6%, a realna turistiþka potrošnja oko 8%. Blaga odstupanja od ove izuzetno povoljne razvojne tendencije zabeležena su 1968. godine kao rezultat ratnih sukoba na Srednjem Istoku i u periodu energetske krize 1974–75. godine i blaže ekonomske recesije u svetu 1980. godine. Meÿutim, ova odstupanja nisu bitnije uticala na potvrdu zakonitosti o znatno bržem razvoju meÿunarodnog turizma u odnosu na ukupni privredni razvoj u svetu. To znaþi da je u ovom pedesetogodišnjem periodu turizam konstantno poveüavao svoje uþešüe u ukupnoj vrednosti svetskog društvenog proizvoda, zaposlenosti stanovništva i razmeni roba i usluga u svetu.

Navedene tendencije su rezultat dinamiþnog privrednog razvoja, poveüanja životnog standarda stanovništva, veüeg kulturnog i obrazovnog nivoa, poveüanja stepena motorizacije i urbanizacije, demografskih kretanja i drugih važnih faktora na strani turistiþke tražnje. Sa druge strane, mnoge zemlje u svetu, shvatajuüi važnost turizma za njihov privredni razvoj, a posebno platni bilans donosile su strateške odluke o potrebi za podsticanjem razvoja svih elemenata koji þ ine turistiþku ponudu. Ovde se posebno istiþu velika ulaganja u saobraüajnu i ostalu takozvanu „veliku infrastrukturu” i stimulisanje izgradnje smeštajnih i ostalih elemenata koji þ ine turistiþku ponudu uz povoljnu kreditnu i fiskalnu politiku. Takoÿe su ulagana velika sredstva u promovisanje razvoja turizma za privlaþenje stranih turista. Ovakvu politiku podsticanja razvoja veü od poþetka 60-ih godina prošlog veka široko su koristile prvenstveno zemlje Mediterana i neke zemlje alpskog turistiþkog podruþja. Meÿu njima su se posebno isticale sledeüe zemlje: Italija, Francuska, Španija, bivša SFRJ, Grþka, a u poslednjim godinama prošlog veka i Turska. Ovo se u nešto manjoj meri odnosi i na Austriju i Švajcarsku. Da nije bilo ovakve politike u odnosu na važnost turizma ne bi došlo do tako impozantnih rezultata od 50-ih godina prošlog veka do 2001. godine.

150 Svetska turistiþka privreda je poþetkom novog milenijuma bila suoþena sa nizom negativnih faktora (teroristiþki napad na Njujork 2001. godine i meÿunarodni terorizam u drugim delovima sveta, epidemije i prirodne katastrofe), pa ipak su i u ovom periodu zabeležene pozitivne tendencije. Krize u meÿunarodnom turizmu uticale su na reduciranje turistiþkih tokova i negativne stope rasta meÿunarodnog turistiþkog prometa u pojedinim godinama (-0,3% 2001. i -1,7% 2003. godine). Prema podacima Svetske turistiþke organizacije, u narednim godinama ispoljeni su znaci snažnog oporavka – 2004. ostvareno je poveüanje broja dolazaka stranih turista od 10,1%, a 2005. godine od 5,4%. U narednoj 2006. godini ostvareni su rekordni rezultati – meÿunarodni turistiþki promet je beležio dalje poveüanje od 4,9% i ostvareno je 842 miliona dolazaka stranih turista; prihodi od meÿunarodnog turizma su dostigli iznos od 735 milijardi US $ (586 milijardi evra).34 Prema podacima Svetske turistiþke organizacije prethodna 2007. godina je þ etvrta godina u kojoj meÿunarodni turizam nastavlja dalji stabilan rast – ostvareno je poveüanje od 6% i 898 miliona dolazaka stranih turista. Do sada prikupljeni podaci ukazuju da istu tendenciju imaju i prihodi od meÿunarodnog turizma.35

Pored meÿunarodnih treba potencirati i važnost domaüih turistiþkih kretanja. UNWTO procenjuje da je domaüi turizam za oko 10 puta veüi od meÿunarodnog. To znaþi da je u 2007. godini ostvareno uþešüe od oko 9 milijardi domaüih turista u svetu. Istovremeno se procenjuje da bi njihova turistiþka potrošnja iznosila oko 4.000 milijardi US dolara. S obzirom na predmet interesovanja u vezi sa strategijom razvoja turizma Beograda i þinjenice da su domaüa turistiþka kretanja u svetu u najveüoj meri rezultat tendencija u razvoju meÿunarodnog turizma, u daljem tekstu imaüe se ovo u vidu

Evropa je vodeüa turistiþka regija u svetu sa razvijenom receptivnim turizmom, ali istovremeno i sa velikim emitivnim tržištima. Evropa je 2007. godine u ukupnim dolascima u svetu zauzimala tržišni udeo od 53,5%, ostvarivši ukupno 480 miliona meÿunarodnih dolazaka i rast od 4%. U podregiji Centralna i Istoþna Evropa zabeleženo je 2007. godine 92,8 miliona meÿunarodnih dolazaka, što je 19,3% ukupnih dolazaka u Evropu, s tim što je rast u odnosu na prethodnu godinu bio ispod proseka za stari

34 UNWTO World Tourism Barometer (www.unwto.org, jun 2007.) 35 UNWTO World Tourism Barometar, No 1, January 2008. (www.unwto.org, maj 2008.) 151 kontinent, odnosno svega 1,7%. Vodeüe zemlje u podregiji Centralna i Istoþna Evropa su: Maÿarska, Poljska, Ruska Federacija i ýeška Republika.

Pored konstantnog rasta, bitno obeležje turistiþkog tržišta predstavljaju i stalne promene. One su uslovljene promenama u strukturi turistiþke tražnje i dinamiþnim tehnološkim promenama. Kretanje u domenu turistiþke tražnje rezultat je delovanja ekonomskih i demografskih faktora, pri þemu za turizam veliki znaþaj imaju strukturne promene populacije i promene u naþinu života ljudi. U razvijenim zemljama sveta posebno je izražena tendencija starenja stanovništva. Ovaj deo stanovništva predstavlja veoma važan izvor tražnje zbog raspoloživog slobodnog vremena (usled skraüivanja radnog veka u najrazvijenijim zemljama) i usmeravanja velikog dela diskrecionog dohotka ka turistiþkim putovanjima. Demografske promene u visoko razvijenim zemljama odnose se i na smanjivanje proseþne veliþine porodice, uz poveüanje broja jednoþlanih domaüinstava; rastuüi broj braþnih parova bez dece i tendenciju ka kasnijem zasnivanju porodice, sve veüi broj zaposlenih žena, porast nivoa obrazovanja stanovništva i druge. Posebno se prisutan dinamiþan porast urbane populacije.

Naravno, najznaþajniji generator pozitivnih kretanja na turistiþkom tržištu predstavlja dinamiþan privredni rast i poveüanje nacionalnog dohotka u najveüem broju zemalja u svetu što je dovelo do daljeg porasta životnog standarda stanovništva. Ali, pored porasta diskrecionog dohotka domaüinstva, znaþajne su i promene u naþinu i stilu života, koje dovode do pojave novih tržišnih segmenata, þesto vrlo specifiþnih u svojim zahtevima. Tržišna istraživanja u razvijenim zemljama ukazuju na pojavu segmenata kao što su parovi bez dece, uz zaposlenost oba partnera (couples with double incomes - DINKS), izuzetno mobilne urbane mlade ljude (YUPPIES) i drugih. Njihovi zahtevi se prvenstveno odlikuju visokim stepenom individualnosti. Tražnju karakteriše i sve veüi stepen sofisticiranosti, ukljuþujuüi i zahteve za rastuüim kvalitetom turistiþkih usluga. Konaþni izbor potrošaþa prvenstveno je opredeljen primenom osnovnog naþela - „vrednost za novac” (value for money). Raste opšti nivo obrazovanja potrošaþa u turizmu, ukljuþujuüi i svest o neophodnosti zaštite okruženja. Pored toga, istraživanja tržišta ukazuju i na težnju ka individualizaciji i daleko veüoj fleksibilnosti putovanja. U uslovima sve veüe heterogenosti turistiþkog tržišta, najveüe razlike se ispoljavaju

152 upravo u zahtevima za novim iskustvima i raznovrsnim sadržajima putovanja (kulturnim, sportsko-rekreativnim, avanturistiþkim, obrazovnim i drugim).

Analitiþari ukazuju da se savremena tražnja usmerava ka tzv. „6E” turizmu, odnosno turizmu koji pruža iskustvo, uzbuÿenje, bekstvo, edukovanje, zabavu i ekologiju (experience, excitement, escape, education, entertaiment, ecology). Turistiþke destinacije koje budu prilagodile svoju ponudu ovim zahtevima, mogu oþekivati i porast turistiþke tražnje, uz ponudu proizvoda prilagoÿenih specifiþnim tržišnim segmentima i uz uvažavanje potrebe za individualizacijom putovanja.

Turizam tzv. posebnih interesovanja imaüe, prema predviÿanjima struþnjaka, najveüe stope rasta u narednom periodu. Turistiþku tražnju karakteriše i rastuüa svest o zdravlju što utiþe i na izbor destinacija koje mogu zadovoljiti kriterijume savremenog turiste, ali i tražnja za uslugama wellness programa, fitness centara i sliþnim. Promene u ponašanju potrošaþa u turizmu odnose se i na relativno skraüivanje trajanja putovanja – sve veüi broj turista se opredeljuje za kraüa i þešüa putovanja. Poslednjih godina kratki gradski odmori (city break) postaju proizvod sa najdinamiþnijim rastom na tržištu (u periodu 2001-2004. godine porast je iznosio þ ak 108%, dok je u istom periodu tradicionalni boravišni turizam zabeležio rast od samo 8%.). Pored toga, prisutna je i tendencija kasnijeg donošenja odluke o turistiþkom putovanju što je dobrim delom rezultat oþekivanja niskih cena turistiþkih usluga ponuÿenih po sistemu last minute booking-a.

U promenjene navike ponašanja potrošaþa treba ukljuþiti i potrebu za korišüenjem odmora u letnjem i zimskom periodu kao i za vreme uskršnjih praznika. Ovo su krupne promene u odnosu na ranija iskustva kada je odmor bio vezan iskljuþivo na letnji period. O ovome treba da vode raþuna sve turistiþke zemlje s obzirom na þinjenicu da se stvaraju objektivno povoljni uslovi za bitnije poveüanje stepena iskorišüenosti smeštajnih i ostalih kapaciteta u turistiþkim mestima. Ovo se odnosi i na efikasno upravljanje turistiþkom destinacijom i to od zemlje kao celine do prioritetnih turistiþkih destinacija koje su važne za uspešan razvoj turizma.

Tehnološko okruženje karakterišu stalne inovacije koje predstavljaju znaþajan podsticajni faktor u poslovanju razliþitih privrednih i neprivrednih subjekata na strani ponude, pa i turistiþkih destinacija u celini, a sposobnost prihvatanja i korišüenja nove 153 tehnologije utiþe na postizanje konkurentske prednosti na tržištu. Primena savremene informacione i komunikacione tehnologije danas je neophodan uslov za efikasno poslovanje avio-kompanija, hotelskih preduzeüa, putniþkih agencija i drugih privrednih subjekata, a posebno je oblast prodaje na razvijenim tržištima gotovo u celini pokrivena centralnim rezervacionim i globalnim distribucionim sistemima.

Pored toga, prisutna je dinamiþna ekspanzija u korišüenju Interneta na turistiþkom tržištu. Snažne promene javljaju se prvenstveno u domenu promocije i prodaje zahvaljujuüi spremnosti sve veüeg broja turista i putnika da koriste prednosti nove tehnologije za rezervisanje, kupovinu i plaüanje turistiþkih usluga, tako da se može oþekivati i dalji porast direktne prodaje. Internet je pružio moguünost pristupa globalnom tržištu i malim turistiþkim preduzeüima i novim destinacijama i to uz relativno niske troškove. Istovremeno, svim uþesnicima na strani turistiþke ponude nametnuta je potreba za stalnim inovacijama u kanalima prodaje u skladu sa promenama u ponašanju potrošaþa i novim tehnološkim moguünostima.

Inovacije i primena novih tehnoloških rešenja prisutne su i u nizu drugih oblasti poslovanja, omoguüujuüi pojavu novih turistiþkih proizvoda, viši kvalitet usluga i sliþno. Od velikog znaþaja je i dinamiþan tehnološki razvoj u oblasti saobraüaja i saobraüajne infrastrukture koji može bitno doprineti pojavi novih proizvoda na turistiþkom tržištu, „približavajuüi” pojedine daleke destinacije emitivnim tržištima sniženjem troškova transporta. Uz ostale faktore koji utiþu na stvaranje globalnog turistiþkog tržišta, i promene u oblasti saobraüaja, a posebno relativno snižavanje troškova prevoza, doprinose rastuüoj konkurenciji izmeÿu turistiþkih destinacija iz razliþitih delova sveta. Na evropskom tržištu su poslednjih godina najveüi uticaj imale avio-kompanije sa niskim tarifama (tzv. low-cost avio prevoznici), kao i vozovi velikih brzina u veüini zemalja Evropske Unije. Promene u oblasti saobraüaja, uz sve izraženiju tražnju za kraüim i þešüim odmorima, utiþu na favorizovanje lako dostupnih destinacija (npr. porast tražnje za gradskim destinacijama u odnosu na planinska ili ruralna podruþja).

U savremenim uslovima ekološko okruženje je postalo kljuþni faktor razvoja turistiþke destinacije, a posebno je znaþajno da se kreiranje svakog elementa turistiþke ponude

154 zasniva na principima održivog razvoja. Oþuvanje prirodne sredine, kulturno-istorijskih dobara i specifiþnih obeležja pojedinih destinacija, predstavlja kritiþni faktor u buduüem razvoju turistiþkog proizvoda destinacije. Predviÿanja buduüih trendova u meÿunarodnom turizmu, uz sve masovniji domaüi turizam, navode na potrebu za kontrolisanjem „pritiska” koji turistiþki tokovi vrše na pojedinim destinacijama. Primena koncepta održivog razvoja turizma zahteva visok stepen koordinacije aktivnosti svih uþesnika u turistiþkom prometu, a poseban znaþaj ima pravilno planiranje razvoja pojedinih destinacija.

Turizam je, pored toga, bio suoþen i sa pretnjama iz okruženja koje su bitno ugrožavale turistiþke tokove – meÿunarodni terorizam i prirodne katastrofe. Brzi oporavak i prevazilaženje krize bilo je moguüe sprovesti samo uz punu saradnju privatnog i javnog sektora, a odgovori za minimiziranje rizika u buduünosti traže se u oblasti tzv. kriznog menadžmenta. Sliþno je i sa rizicima po zdravlje ljudi, a vlade pojedinih zemalja i turistiþka privreda nastoje da stvore zajedniþke planove za minimiziranje negativnih uticaja ovakvih dogaÿaja na turizam.

Vrlo znaþajnu globalnu pretnju predstavljaju klimatske promene – za sada se kao vidljiva posledica uoþava relativno opadanje tražnje za destinacijama koje nude klasiþan odmor „sunce i more” zbog straha od preteranog izlaganja sunþevim zracima, ali je u nekoliko proteklih godina ugrožena i ponuda u zimskim turistiþkim centrima. Zbog opasnosti od klimatskih promena u okviru UNWTO uspostavljena je meÿunarodna saradnja i preduzete su aktivnosti na primeni globalne strategije sa ciljem da se umanje negativni efekti razliþitih delatnosti koje poveüavaju globalno zagrevanje.

U red faktora koji mogu predstavljati ograniþenje u buduüem razvoju turizma analitiþari ubrajaju i probleme u domenu snabdevanja osnovnim izvorima energije. Visoke cene nafte predstavljaüe limitirajuüi faktor ne samo kada se radi o turistiþkim kretanjima, veü mogu dovesti do ozbiljne recesije u privredno najrazvijenijim zemljama, pa i do usporavanja rasta ukupne svetske ekonomije.

Zvaniþne procene su da bi 2020. godine u meÿunarodnom turizmu trebalo da uþestvuje oko milijardu i po ljudi, a da bi potrošnja bila preko 2 hiljade milijardi dolara, iskljuþujuüi inflaciona i meÿuvalutna kretanja. Oþekuje se da üe Evropa zaostajati, jer üe 155 imati niže stope rasta, izuzev Srednje i Istoþne Evrope. Posebno üe zaostajati Severna Amerika, ali izuzetna ekspanzija je predviÿena za jugoistoþnu Aziju i Pacifik. To su stope rasta koje su 2-3 puta veüe od svetskog proseka. Normalno je da üe i relativno male destinacije, sa malim uþešüem, kao što su Afrika i Bliski Istok sa po 4% uþešüa, imati veüe stope rasta, ali neüe bitno promeniti strukturu.

Koristeüi razne izvore procenjuje se da ü e Evropa od sadašnjih 55% uþešüa u broju turista doüi na oko 45% 2020. godine. Ali, nezavisno od toga, Mediteran, koji sada apsorbuje jednu treüinu svetskog turistiþkog prometa, üe i dalje dominirati ali ü e njegovo uþešüe biti smanjeno na 26 – 27%. Jasno je zbog þega üe Mediteran stagnirati – iskorišüeni su prostori u najvažnijim zemljama, kao što su Španija, Italija, Francuska, Grþka i u drugim zemljama ovog regiona. Turska je doživela veliku ekspanziju jer je imala dosta slobodnog prostora, privukla je strani kapital i postojala je državna politika razvoja turizma. U godinama koje slede i dalje ü e kretanje prema toplim morima Mediterana, ali i ostalim toplim morima dominirati sa relativno smanjenim uþešüem.

Drugi vrlo važan pravac biüe planinski turistiþki centri koji üe doživeti veüu ekspanziju i imaüe veüu stopu rasta u odnosu na Mediteran. I treüi, vrlo važan, deo masovnih turistiþkih kretanja biüe veliki gradovi, sa tzv. „events” (dogaÿaji – kulturni, politiþki, sportski, umetniþki, obrazovni i drugi). To su tri najvažnija pravca.

Ne treba zanemariti da je i þetvrti pravac vrlo važan, a to je kretanje prema banjskim turistiþkim centrima, sa wellness i SPA ponudom. Reke i jezera kao i tranzitni turizam su takoÿe vrlo važni. Ne smeju se potcenjivati manji segmenti, poput lovnog i ribolovnog turizma, ali se oni uvek uklapaju u celinu ozbiljnih turistiþkih aranžmana. Tu su i kulturno – istorijski spomenici. Ali, relativno je malo onih koji doÿu samo da bi se našli u bogatstvu, na primer, Studenice, koja je pod zaštitom UNESCO-a. Važno je da se kroz aktivnost turistiþkih agencija ova interesantna mesta poseüuju u okviru dobro organozovanih izleta i prijatnog boravka sa dobrim vodiþima koji ü e afirmisati sve vrednosti ovih kulturno – istorijskih spomenika.

UNWTO potencira najvažnija pitanja od kojih zavisi uspešan razvoj meÿunarodnog turizma i turizma pojedinih zemalja. Od njihovog uspešnog rešavanja zavisi da li üe on

156 biti stimulativan ili limitirajuüi faktor razvoja turizma u turistiþkim zemljama. Prvo i osnovno jeste pitanje održivog razvoja – treba znati kako koristiti prostor. To znaþi da sve turistiþke zemlje sveta koje ozbiljno raþunaju da u ovom velikom kolaþu dobiju svoj udeo, treba da imaju prostorne planove, regulacione i detaljne urbanistiþke planove i da se taþno zna kako üe se koristiti svaki hektar. Ovo je poruka i stav UNWTO-a – održivi razvoj kao imperativ uspešnog razvoja turizma. Ukoliko se ovo ne poštuje može da bude ugrožen uspešan razvoj turizma u svim turistiþkim destinacijama.

Drugo pitanje je savremeni menadžment turistiþke destinacije i to od nivoa zemlje do nivoa turistiþkog mesta. Pri tome važno je povezati sve one koji kreiraju i realizuju razvoj turizma, uz posebno povezivanje javnog i privatnog sektora. Uspešan menadžment sprovode oni koji direktno pružaju turistiþke usluge kao što su hoteli, turistiþke agencije, trgovina, razne organizacije koje obezbeÿuju kvalitetnu razonodu i zabavu i druge koje deluju u turistiþkom mestu. Meÿutim to nije dovoljno ukoliko turistiþko mesto kao destinacija nije organizovano. U okviru gradova kao turistiþkih destinacija neohodno je da sve funkcioniše, od ureÿenih zelenih površina, parking prostora, kvalitetnog vodosnabdevanja, uspešnog regulisanja otpadnih voda, þ istoüe, organizacije javnog reda i regulisanja radnog vremena posebno onih koji u kasnim ili jutarnjim satima izvode buþne programe. Postoji još mnogo pitanja koja su važna za uspešno funkcionisanje turistiþke destinacije meÿu kojima se istiþe i dobro organizovana informativna i promotivna aktivnost. Jednom reþju, samo ukoliko je dobro organizovana turistiþka destinacija i ukoliko postoji kooperativni odnos izmeÿu javnog i privatnog sektora postoje i uslovi da i oni koji direktno pružaju turistiþke usluge ostvaruju dobre rezultate, a da turistiþka destinacija bude konkurentna na turistiþkom tržištu.

Treüe pitanje koje potencira UNWTO kao vrlo ozbiljno odnosi se na ljudski faktor i obezbeÿenje kvalitetne radne snage. Procenjuje se da ovo može biti ograniþavajuüi faktor, imajuüi u vidu izuzetno dinamiþan razvoj meÿunarodnog turizma koji se predviÿa do 2020. godine. Pitanje je kako obezbediti sposoban kadar u uslovima velike ekspanzije i izgradnje savremene turistiþke ponude. To se odnosi ne samo na one radnike koji direktno uþestvuju u pružanju turistiþkih usluga u turistiþkim mestima, veü posebno i na takozvani kadar koji obezbeÿuje uspešan menadžment. Znaþajan deo njih 157 treba da ima ne samo visoko školsko obrazovanje sa znanjem više svetskih jezika i vrhunsko poznavanje rada na raþunarima veü i praktiþno iskustvo. To znaþi da je pored poveüanja kvaliteta školskog sistema od srednjih, visokih i fakultetskih institucija specijalizovanih za ovu oblast potrebno obezbediti sistem stalnog obnavljanja znanja u zemlji i inostranstvu za ove kadrove (formalno i neformalno obrazovanje).

ýetvrti problem koji UNWTO istiþe jeste bezbednost turista. Poznato je šta se u poslednjih nekoliko godina dogaÿalo u turistiþkim mestima veüeg broja turistiþkih zemalja kada je kao rezultat teroristiþkih akcija došlo do tragiþnih posledica. Ovo je svakako negativno uticalo na razvoj turizma, ali je taþno i to da ovo nije trajnije ugrozilo razvoj turizma u svetu i u tim zemljama. Ovo je u isto vreme veliko upozorenje za preduzimanje preventivnih mera na nivou zemlje i u svim turistiþkim destinacijama kao i u hotelima i mestima masovnog okupljanja turista. Preventivno delovanje je izuzetno važno da bi se turisti oseüali bezbedno tokom svog boravka u turistiþkim mestima. UNWTO je preduzeo i preventivne mere i u domenu zdravstvene zaštite turista, s obzirom na brojne opasnosti koje mogu predstavljati pretnju uspešnom razvoju turizma. Ova organizacija ima stalni monitoring u vezi sa ovim pitanjima zajedno sa Svetskom zdravstvenom organizacijom.

Primena savremene informatike, o þemu je veü bilo reþi, istiþe se kao imperativ za sve one koji rade u turizmu na raznim nivoima i raznovrsnim delatnostima koji þ ine turistiþku privredu. Prošlo je vreme u kojem su turoperatori dominantno kreirali stav turista prema putovanju. Primena savremene elektronike i kvalitetnih softverskih rešenja dala je moguünost da turisti sami kreiraju svoja putovanja. Široko se primenjuje on-line prodaja, a u ovom kompleksu se poveüala i uloga vazduhoplovnih kompanija koje nude izuzetno niske cene prevoza. Sve ovo ne spori znaþajnu ulogu koju üe i dalje imati turoperatori. Meÿutim njihovi programi treba da budu drugaþiji i raznovrsniji. Turisti traže aktivan odmor koji odgovara njihovom intelektualnom nivou kao i njihovim navikama. Sve više se traže nove destinacije, a pojedini analitiþari naglašavajuüi znaþaj traganja za novim iskustvima, o turistiþkoj industriji govore kao “experience economy” To je poruka turoperatorima da üe morati sve više da vode raþuna o tome šta stvarno potencijalni turisti traže. Ne može se primenjivati stara logika da što bolje iskoriste zakupljene avione, autobuse ili smeštajne kapacitete nudeüi paket 158 aranžmane uz odgovarajuüu cenu. Danas turisti/korisnici usluga turoperatora traže znatno više - žele kvalitetan i raznovrstan boravak u turistiþkoj destinaciji gde se nude raznovrsni sadržaji ukljuþujuüi i rekreacione i kulturne aktivnosti. Posebnu ulogu kao domaüini u turistiþkom mestu imaju i kvalitetne receptivne turistiþke agencije kao i turistiþke organizacije.

Analiza kretanja i trendova u svetskom turizmu je izuzetno znaþajna za definisanje Strategije razvoja turizma Beograda. Uoþavanje trendova i njihovo praüenje, kao i iskorišüavanje povoljnih trendova trebalo bi da bude osnova za pozicioniranje Beograda i Srbije kao turistiþkih destinacija, prevashodno na meÿunarodnom turistiþkom tržištu.

6.2. POLOŽAJ SRBIJE KAO TURISTIýKE DESTINACIJE U REGIONALNIM I EVROPSKIM OKVIRIMA

Razdoblje od 1989. do 2000. godine karakterišu izuzetno nepovoljna kretanja u turizmu Srbije, što je posledica delovanja niza negativnih politiþkih i ekonomskih faktora. To je prvenstveno imalo katastrofalne posledice na kretanje inostranog turistiþkog prometa i prihoda od turizma u zemlji. U razdoblju od 1989. do 2000. godine, došlo je smanjenja ukupnog turistiþkog prometa, merenog brojem noüenja, za 35,6%, od þega domaüeg za 30,1% a inostranog za 71,6%. Opadanje ukupnog broja dolazaka u istom periodu iznosilo je 47,9%, od þega dolazaka domaüih turista za 37,8% a stranih turista za 82,4%. Devizni priliv od turizma je u razdoblju od 1990. do 2000. godine smanjen za 93,6%. Da bi razmere zaostajanja bile uoþljivije treba istaüi da je u periodu od 1989. do 2000. godine turistiþki promet u svetu, meren brojem dolazaka, poveüan za 73,1%, a prihodi od meÿunarodnog turizma za 127,7 %.

Politiþke, ekonomske i društvene promene koje su zapoþele 2000. godine predstavljale su osnov za postepenu promenu pozicije Srbije kao turistiþke destinacije. Ukupan turistiþki promet beleži stalni rast – u protekloj 2007. godini je prema podacima Republiþkog zavoda za statistiku u Srbiji registrovano oko 2,3 miliona turista koji su ostvarili 7,3 miliona noüenja, što predstavlja poveüanje od 11% u odnosu na prethodnu godinu. Dominiraju domaüi turisti sa uþešüem od 80% u ukupnom broju noüenja (ukupno je registrovano 5,85 miliona njihovih noüenja). Pozitivnu tendenciju predstavlja rast inostranog turistiþkog prometa – sa 430 hiljada u 2000. godini na 159 1.476.000 hiljada noüenja 2007. godine.36 U istom periodu devizni priliv od turizma je prema podacima Narodne banke Srbije porastao sa 22,6 miliona US $ na 530 miliona US $.

I pored pozitivnih tendencija, Srbija još uvek nije dostigla rezultate koje postižu pojedine zemlje iz konkurentskog okruženja. Vodeüe meÿu njima su: Maÿarska sa 9,3 miliona stranih posetilaca i deviznim prihodom od 4,5 milijardi US $, ý eška sa 6,4 miliona stranih posetilaca i prihodom od 5 milijardi US $ i Bugarska sa 5,2 miliona stranih posetilaca i 2,6 milijardi US $ prihoda od inostranog turizma. Ove zemlje su prema podacima UNWTO svrstane u 50 vodeüih turistiþkih destinacija u svetu u 2006. godini.37

Najveüi deo inostranog turistiþkog prometa vezan je za turistiþki klaster Beograda (poslovna putovanja, kratka turistiþka putovanja, reþna krstarenja Dunavom), a manji deo je usmeren ka klasteru Jugozapadne Srbije (Zlatibor, Kopaonik). Preko polovine ukupnog broja noüenja stranih turista u zemlji realizuje se na podruþju Beograda (u 2007. godini 56,9%).

Politiþke i ekonomske promene u Srbiji osnov su za postepeno poboljšanje pozicije Srbije na meÿunarodnom turistiþkom tržištu. Takve ocene buduüih kretanja zasnivaju se na: x raspoloživoj resursnoj osnovi za razvoj turizma (prirodni faktori i izgraÿeni kapaciteti turistiþke ponude) i x procesu privatizacije koji, iako kasni, ipak daje pozitivne rezultate u oblasti turistiþke privrede.

ýinjenica da Srbija objektivno predstavlja novu destinaciju na evropskom i regionalnom tržištu može biti prednost u njenom tržišnom pozicioniranju. Pri tom se imaju u vidu ispoljena obeležja tražnje savremenih turista – želja za novim destinacijama i novim iskustvima, potreba za razliþitim aktivnostima tokom putovanja, þ esto zasnovane na bogatim kulturnim sadržajima, korišüenje više kraüih odmora tokom godine. Bitnu karakteristiku predstavlja i predviÿeni dalji rast tražnje na tradicionalnim emitivnim

36 Republiþki zavod za statistiku, Saopštenje br. 20 od 30.01.2008. 37 UNWTO, Tourism Highlights, Edition 2007. (www.unwto.org, april 2008.) 160 evropskim tržištima, ali posebno su znaþajni potencijali novih tržišta, kao što su Rusija i druge zemlje Centralne i Istoþne Evrope, kao i podruþje Balkana. Kao novoj turistiþkoj destinaciji Srbiji tek predstoji oblikovanje niza novih turistiþkih proizvoda koji treba da budu zasnovani na uvažavanju karakteristika globalne turistiþke tražnje ali i specifiþnosti pojedinih emitivnih tržišta.

6.3. EKONOMSKO OKRUŽENJE I USLOVI RAZVOJA TURIZMA BEOGRADA

Struþnjaci predviÿaju dalji kontinuirani privredni rast u gotovo svim regionima sveta što üe predstavljati jednog od osnovnih generatora pozitivnih kretanja u turizmu. Oþekuje se da dalji rast cene nafte što može predstavljati ograniþavajuüi faktor u pogledu uticaja na kretanje turistiþke tražnje, dok üe na usmeravanje tokova u meÿunarodnom turizmu više uticati meÿuvalutni odnosi, posebno odnos evra i ameriþkog dolara. Usmeravanje turistiþkih tokova ka pojedinim regionima u svetu biüe takoÿe u velikoj meri uslovljeno politiþkom situacijom, a posebno strahom od meÿunarodnog terorizma.

Finansijska kriza iz druge polovine 2008. godine kratkoroþno üe negativno uticati na turistiþka kretanja u svetu, ali opšte procene su da dugoroþno ovaj uticaj neüe biti znaþajan.

Analiza ekonomskog okruženja i uslova za razvoj turizma u našoj zemlji ukazuje na delovanje þitavog niza ograniþavajuüih faktora tokom poslednje decenije dvadesetog veka – raspad bivše SFRJ i ratna zbivanja na ovim prostorima od 1991. godine, uvoÿenje sankcija Saveta bezbednosti i ekonomska izolacija, ratna razaranja na podruþju same Srbije, teška ekonomska situacija u zemlji sa pojavom hiperinflacije. Poþetak novog milenijuma karakteriše postepena stabilizacija ukupnih ekonomskih prilika u zemlji, oživljavanje privrednih aktivnosti uz rast primanja stanovništva. Kao sintetiþki makroekonomski indikator može poslužiti BDP per capita koji je prema podacima Narodne banke Srbije sa 1421 US $ (2001.) dostigao 3158 US $ (2005.). Znaþajan indikator predstavlja i porast proseþnih plata sa 91 na 208 eura u istom periodu. Pozitivne tendencije ispoljene su i u rastu deviznih rezervi zemlje, stabilizaciji kursa dinara i relativno umerenoj stopi inflacije.

161 Ostvareni rezultati posledica su reformskih procesa koji su se u navedenom periodu odvijali u našoj zemlji i koji su doveli i do postepene promene privredne strukture. Iako još nije u potpunosti okonþan proces privatizacije, dobar deo privrede je privatizovan, a posebno je turistiþka privreda karakteristiþna po formiranju jakog privatnog sektora. Procesi transfera kapitala i tehnologije su intenzivirani u vidu direktnih stranih investicija i drugih naþina ulaska multinacionalnih kompanija na tržište Srbije. Strani kapital je pokazao zainteresovanost i za ulaganje u kapacitete turistiþke privrede, a sa stanovišta daljeg razvoja turizma u Beogradu posebno je znaþajno da je prvenstveno bio usmeren ka glavnom gradu, bilo da se radilo o veü izgraÿenim objektima ili o novim investicijama.

Sprovedeni procesi privatizacije u oblasti turistiþke privrede bili su praüeni i odreÿenim problemima, kao što je veü prethodno istaknuto, u koje spadaju promena namene objekata, prodaja delova privatizovanih preduzeüa, nepoštovanje investicionog i socijalnog programa i otpuštanje radnika. U najveüem broju sluþajeva promena vlasniþke strukture nije bila praüena i pojavom strateških partnera. Kao rezultat privatizacije stvaraju se viškovi radne snage i u oblasti turistiþke privrede, ali se u celini može reüi da struktura nezaposlenih (prema nivou obrazovanja i steþenom radnom iskustvu) ne odgovara dugoroþnim razvojnim potrebama turizma.

Visoka stopa nezaposlenosti koja se u posmatranom periodu kretala na nivou od oko 30% je nepovoljan indikator i rezultat je procesa tranzicije privrede i celokupnog društvenog sistema. U skladu sa opredeljenjima nosilaca makroekonomske politike, okonþanjem procesa privatizacije i stvaranjem uslova za dalji kontinuirni privredni rast obezbediüe se i smanjenje nezaposlenosti i porast standarda stanovništva što predstavlja osnov za dalje poveüanje domaüe turistiþke tražnje.

Privredu Beograda karakteriše postepeni oporavak u periodu od 2000. godine što je dovelo do rasta društvenog proizvoda po proseþnoj stopi od 5,6% godišnje. Bitno obeležje razvoja gradske privrede predstavlja i promena privredne strukture u korist delatnosti koje spadaju u tercijarni i kvartarni sektor. Pored toga, proces razvoja industrije bio je praüen modernizacijom, a znaþajna sredstva su uložena i u izgradnju

162 objekata i mreže tehniþke infrastrukture (modernizacija komunalnih sistema, snabdevanje energijom, PTT mreža itd).

Posebno se izdvajaju sledeüe prednosti Beograda koje mogu bitno uticati na njegov buduüi rast:38 x prirodno-geografske karakteristike, posebno položaj na rekama Savi i Dunavu, koje ga þine znaþajnim saobraüajnim þvorištem, x potencijali graÿevinskog zemljišta koji mogu da doprinesu razvoju sekundarnih i tercijarnih delatnosti, x mreža finansijskih institucija, kao i institucija iz gotovo svih privrednih i neprivrednih oblasti, x duhovni, kulturni i intelektualni potencijali grada koji mu daju specifiþnu vrstu atraktivnosti što je znaþajno za investitore i poslovne ljude uopšte, a posebno u oblasti turizma.

Posebno treba izdvojiti kadrovski potencijal kojim grad raspolaže i koji može doprineti dinamiþnom razvoju zasnovanom na savremenim tehnološkim rešenjima. To ima veliki znaþaj i u oblasti turizma. Karakteristike savremenih turistiþkih tokova na meÿunarodnom tržištu, a posebno odnosi u raspodeli prihoda od meÿunarodnog turizma, ukazuju na potrebu za prevazilaženjem shvatanja koja pridaju preveliki znaþaj konkurentskoj prednosti zemlje ili destinacije, zasnovanoj samo na prirodnim resursima. Uspešno ukljuþivanje u turistiþko tržište, uz punu ekonomsku valorizaciju turistiþkih potencijala jednog podruþja, pretpostavlja kvalitetnu ukupnu ponudu, sa nizom sadržaja namenjenih turistima. Aktuelne tendencije danas u svetu idu u prilog tezi da izgraÿenost turistiþke ponude, zasnovana na savremenim tehnološkim rešenjima i višem struþnom nivou zaposlenih, obezbeÿuje daleko povoljniju poziciju u raspodeli prihoda od turizma, što je logiþna posledica i relativno viših cena turistiþkih usluga na destinacijama na kojima turizam ima takva obeležja.

I pored raspoloživih potencijala, još uvek ekonomsko okruženje u zemlji nije dovoljno stimulativno, posebno kada se radi o uslovima poslovanja za mala i srednja preduzeüa. Moguünosti korišüenja razliþitih izvora finansijskih sredstava za ove privredne subjekte

38 Nacrt Strategije razvoja grada Beograda (januar 2008.) 163 su relativno ograniþene, a posebno su kreditni uslovi nedovoljno stimulativni za mala i srednja preduzeüa. Izvozno orijentisani programi u oblasti turizma takoÿe ne nailaze na odgovarajuüe podsticaje, kako u okviru poreskog sistema i kreditne politike, tako i u okviru zajedniþkih propagandnih aktivnosti.

Još uvek ne postoji dovoljna saradnja izmeÿu javnog i privatnog sektora koja bi obezbedila dugoroþno i kvalitetno partnerstvo u podsticanju razvojno orijentisanih programa i jaþanju konkurentske sposobnosti turistiþke privrede. Transformacija sektora turistiþke privrede u zemlji i promene na evropskom turistiþkom tržištu, još uvek nisu dovele do suštinskih promena u aktivnostima na jaþanju konkurentske sposobnosti turistiþke privrede na domaüem i na najvažnijim emitivnim tržištima, a organizovanih aktivnosti na usmeravanju inostranih turistiþkih tokova ka pojedinim destinacijama u zemlji (sa izuzetkom Beograda) gotovo i nema.

Stvaranje stimulativnog ekonomskog okruženja za razvoj turizma u Srbiji i u Beogradu zavisiüe i od uspešnosti nosilaca ekonomske politike na razliþitim nivoima u realizaciji proklamovanih ciljeva da turizam postane jedan od prioritetnih razvojnih sektora.

164 7. ANALIZA KONKURENCIJE

7.1. DEFINISANJE OSNOVA KONKURENTNOSTI

Konkurentnost turistiþke destinacije se zasniva na stavu da je iskustvo, odnosno doživljaj koji turista stiþe u turistiþkoj destinaciji, osnovni proizvod u turizmu. Konkurentnost turistiþke destinacije je sposobnost destinacije da poveüa turistiþku potrošnju, da privlaþi više turista obezbeÿujuüi im zadovoljavajuüa iskustva koja se pamte i da to þini na profitabilni naþin uz poboljšanje dobrobiti lokalnog stanovništva i oþuvanje prirodnih i kulturnih blaga destinacije za buduüe generacije.

Može se konstatovati da je neka turistiþka destinacija konkurentna onda kada investicije povezane s turizmom imaju višu stopu profitabilnosti nego što je to sluþaj u drugim turistiþkim destinacijama. Na taj naþin ove destinacije postaju privlaþne za investitore, za zaposlene privrednike i za celokupnu lokalnu populaciju. Konkurentnost neke turistiþke destinacije na globalnom tržištu je najuže povezana s razliþitim elementima turistiþke ponude kao što su npr. brojnost i kvalitet smeštajnih kapaciteta, raznovrsnost i kvalitet ugostiteljske ponude, prirodna i kulturna baština, stanje komunalne infrastrukture, ali i gostoljubivost, vrednost za novac, zakonska rešenja koja regulištu turistiþku delatnost, dostupnost, turistiþka signalizacija i sl. Drugim reþima, da bi neka turistiþka destinacija bila konkurentna, potrebno je da mnogobrojni elementi turistiþke ponude budu složeni na adekvatan naþin.

Konkurentnost Beograda kao turistiþke destinacije, posebno na inostranom tržištu, potrebno je najpre sagledati u kontekstu konkurentosti Srbije kao turistiþke destinacije.

U okviru rada na pripremi Strategije razvoja turizma Republike Srbije izvršena je ocena konkurentnosti turistiþkog sektora Srbije na bazi anketnog istraživanja stavova predstavnika lokalnih interesnih grupa povezanih s turizmom, sprovedenog tokom leta 2005. godine na podruþju Beograda, Niša, ýaþka i Vojvodine. U tabeli koja sledi dat je sažet pregled stavova ispitanika o pojednim elementima konkurentnosti za Srbiju kao celinu i za podruþje Beograda. Moguünost odgovora je je bila od 1 (najlošije) do 6 (odliþno).

165 Tabela 1. Stanje konkurentnosti

Srbija Beograd Informacije i prezentacija 2,6 2,7 Dostupnost i prevoz 2,8 3,1 Turistiþka signalizacija 2,4 2,8 Prirodna i kulturna baština 3,7 3,6 Smeštaj 3,0 2,9 Reþni turizam 1,7 1,8 Restorani 3,8 4,1 Sadržaji 3,0 3,3 Komunalna infrastruktura 2,9 2,8 Socijalni elementi i ljudski resursi 3,9 4,0 Zakon i legislativa 2,6 2,5 Tražnja 2,8 2,9 Ostalo 2,7 2,9 Proseþna ocena podruþja 2,9 3,0 Izvor: Strategija razvoja turizma Republike Srbije

Iz Tabele 1. se može videti da je ukupna konkurentnost Srbije ocenjena nešto malo ispod proseþne ocene, dok je konkurentnost Beograda ocenjena proseþnom ocenom. Iznad proseka su ocenjeni prirodna i kulturna baština, gastronomija i ljudski resursi, iz þega proizlazi da su ovo trenutno konkurentske prednosti Srbije, odnosno Beograda, dok je najnižom ocenom ocenjen tzv. reþni turizam, iako za razvoj ovog oblika turizma postoje izuzetne komparativne prednosti koje nažalost još nisu postale i konkurentske.

Takoÿe, meÿu istom grupom ispitanika izvršena je ocena dostignutog nivoa kvaliteta turistiþkog proizvoda Srbije u odnosu na kljuþne faktore uspeha. Konkurentnost neke destinacije je tim veüa što je veüi dostignuti nivo kvaliteta turistiþkog proizvoda u odnosu na svaki pojedini kljuþni faktor uspeha. U ovoj analizi svaki kljuþni faktor uspeha je vrednovan na skali od 1 (izuzetno loše) do 5 (izrazito dobro).

166 Tabela 2.

Izvor: Strategija razvoja turizma Republike Srbije

Iz prethodne tabele se vidi da su najbolje ocenjeni kljuþni faktori uspeha geostrateški položaj Srbije i dostupnost iz drugih zemalja, dok su kao izuzetno loši ocenjeni kontrola nivoa zagaÿenja i buke, informacije na stranim jezicima, sistem turistiþkog oznaþavanja/obeležavanja, prostorna struktura urbanih podruþja i saobraüajna regulacija u njima, kvalitet komplementarnih usluga i javni transport, organizacija destinacijskog menadžmenta, nivo zadovoljstva klijenata i svest lokalne populacije o znaþaju oþuvanja prirodne i kulturne baštine zemlje.

Konkurentnost Beograda kao turistiþke destinacije

Ekonomsku konkurentost, prema Porteru, odreÿuje nekoliko osnovnih sveobuhvatnih karakteristika destinacije: turistiþke kompanije i rivalitet, uslovi tražnje, sektor podrške i faktori proizvodnje. Ocena ekonomske konkurentnosti Beograda kao destinacije u 167 okviru proizvoda gradski odmori, poslovni turizam i MICE, kružne ture, specijalni interesi, nautiþki turizam i dogaÿaji, odnosno uoþeni nedostaci koji se odnose na Beograd, na osnovu analize date u Strategiji razvoja turizma Republike Srbije može se predstaviti na sledeüi naþin: a) Turistiþke kompanije i rivalitet x Vrlo malo smeštajnih kapaciteta zadovoljava standarde kvaliteta, što je preduslov za konkurentnost Beograda na meÿunarodnom nivou. x Nedostatak sistema kategorizacije alternativnih smeštajnih kapaciteta. x Nedostatak strateških smernica i investicija za poboljšanje kvaliteta smeštajnih kapaciteta. x Smeštajni kapaciteti ne nude dodatne usluge za proizvode gradskih odmora, poslovnog turizma i MICE, kružnih tura, specijalnih interesa i nautiþkog turizma. x Nedostatak saradnje i udruživanja izmeÿu hotelskog sektora, organizatora putovanja i putniþkih agencija. x Nedostatak saradnje javnog i privatnog sektora u cilju koordiniranog razvoja turistiþkog proizvoda. x Nizak nivo procedura za kontrolu kvaliteta u smeštajnom sektoru. x Nizak nivo diversifikacije i specijalizacije turistiþkih proizvoda, aktivnosti i usluga. b) Uslovi tražnje x Nedostatak imidža i pozicioniranja u svrhu razvoja proizvoda gradskih odmora, poslovnog turizma i MICE, kružnih tura, specijalnih interesa, nautiþkog turizma i dogaÿaja, i za domaüu i za meÿunarodnu tražnju. x Nedostatak specifiþnih informacija vezanih za aktivnosti i usluge u vezi sa gore navedenim proizvodima. c) Sektor podrške/ponude x Nedostatak specijalizovane DMC (Destination Management Company), kao organizatora proizvoda, aktivnosti i paketa za domaüe i strane turiste. 168 x Nedovoljan broj specijalizovanih PCO (Professional Congress Organisers) kao organizatora proizvoda, aktivnosti i paketa za poslovni turizam i MICE. x Nedostatak dopunskih aktivnosti i usluga za poslovni turizam i MICE. x Nedovoljna organizacija kao i promocija postojeüih dogaÿaja na internacionalnom tržištu (npr. beogradski sajam). x Nedostatak specifiþnih paketa za promociju proizvoda gradskih odmora u Beogradu, proizvoda poslovni turizam i MICE, kružnih tura, specijalnih interesa, nautiþkog turizma i dogaÿaja. x Nizak nivo specijalizovanih trgovina sa lokalnim suvenirima, rukotvorinama i sl. x Nizak nivo upotrebe lokalnih atrakcija u turistiþke svrhe, naroþito kao podrška proizvodu kružnih tura, te nedostatak strateških smernica za njihovu dalju promociju i razvoj. x Nedostatak pakovanja i ponude proizvoda nautiþkog turizma na domaüem i stranom tržištu od strane organizatora putovanja i turistiþkih agencija. x Nedostatak proizvoda nautiþkog turizma za individualne turiste. d) Faktori proizvodnje x Dostupnost drumskim putem je limitirana zbog lošeg kvaliteta saobraüajnica. x Dostupnost železnicom je limitirana zbog lošeg kvaliteta ukupne železniþke infrastrukture. x Dostupnost vazdušnim putem je limitirana zbog nepostojanja letova niskobudžetnih avio kompanija koje povezuju Beograd sa najvažnijim emitivnim tržištima. x Nizak nivo kvaliteta javnog transporta (autobus, voz, tramvaj, taxi). x Nedostatak sistema javnog prevoza za turiste i posetioce. x Nedostatak reþnih vezova za brodove na Dunavu i Savi. x Nedostatak reþne infrastrukture za razvoj proizvoda nautiþkog turizma. x Nedostatak razvijenog reþnog transporta putnika. x Nedostatak specijalizovanih vodiþa. x Nizak nivo performansi sistema za poboljšanje urbane estetike, zaštitu i oþuvanje gradskog nasleÿa. 169 x Nedovoljno korišüeni kulturni resursi u turistiþke svrhe x Nizak kvalitet sistema za zaštitu, oþuvanje i održavanje kulturnih i prirodnih resursa

Lanac vrednosti Beograda kao turistiþke destinacije i ocena lanca vrednosti

Destinacijski lanac vrednosti obuhvata razliþite aktivnosti koje obavlja turista u toku pripreme za putovanje, u toku samog putovanja i boravka u destinaciji i nakon povratka s putovanja. Ocena lanca vrednosti bazira se na oceni ovih aktivnosti, pri þ emu se uzimaju u obzir svi njihovi pozitivni i negativni aspekti.

Ocena lanca vrednosti ima za cilj da na maksimalno efikasan naþin meÿusobno poveže turistiþke proizvode, usluge i aktivnosti koje se nude i da definiše sve današnje eventualne slabosti i nedoreþenosti u celokupnom turistiþkom sistemu Beograda, kako bi moglo da se zapoþne s uvoÿenjem adekvatnih mera i akcija kojima bi se utvrÿene slabosti, odnosno nedoreþenosti otklonile ili umanjile.

Ocena Predmet ocene Pozitivna Negativna I Informacije 1. Promotivni x Predstavljanje turizma x Promotivni materijali su materijal Beograda na velikom broju orijentisani ka (štampani) meÿunarodnih sajmova informisanju, a ne ka x Kvalitetan štampani prodaji turistiþki informativno x Ne postoje informativni propagandni materijal turistiþki centri u x Postojanje štampanih vodiþa inostranstvu l, niti drugi na pojedinim tržištima kanali distribucije (Velika Britanija, Nemaþka) propagandnih materijala x Stranim potencijalnim posetiocima je teško da naÿu kvalitetne štampane informacije o Beogradu u svojim zemljama 2. Internet x Kvalitetna internet x Nedovoljno informacija promocija prezentacija TOB-a na ostalim jezicima, x Veliki broj internet osim srpskog i prezentacija sa engleskog informacijama o turistiþkoj ponudi Beograda 3. Pozicioniranje x Nadležni organi i x Još uvek ne postoji organizacije prepoznaju jasna pozicija Srbije u potrebu za pozicioniranjem celini Srbije i Beograda x Beograd se još uvek nije jasno pozicionirao kao turitiþka destinacija,

170 osim donekle u segmentu poslovnog/MICE turizma II Rezervisanje i 1. Komunikacija x Sve je više organizatora x Broj organizatora kupovina sa putniþkim putovanja koji u svojim putovanja koji u svojim agencijama i programima imaju Beograd programima imaju organizatorima x Sve je više organizatora Beograd još uvek je putovanja putovanja koji iskazuju nedovoljan interes da uvrste Beograd u svoje programe 2. Sistemi x Mogu üe je on-line x U najveüem broju rezervisanja rezervisati avio prevoz do sluþajeva još uvek nije Beograda moguüe izvršiti on-line x Pokrenut je privatnom rezervaciju smeštaja inicijativom sistem x Mali broj hotela je u rezervisanja smeštajnih meÿunarodnim kapaciteta rezervacionim x Prisutni su neki od kljuþnih sistemima globalnih distributivnih x Ne postoji sistema centralizovani sistem rezervisanja x Veoma je teško izvršiti rezervaciju neke aktivnosti ili usluge (telefon, fax, e-mail) III Dokumenta 1.Informacije x Za državljane veüine o pravnim evropskih zemalja nije pitanjima potrebna viza . vezanim za x Srbija je u sistemu posetu meÿunarodnog osiguranja IV Saobraüaj 1. Gradski i x Relativno dobra povezanost x Javni prevoz ne meÿugradski Beograda javnim drumskim zadovoljava drumski i i železniþkim saobraüajem meÿunarodne standarde železniþki x Postojanje sistema gradskog kvaliteta saobraüaj prevoza (autobusi, tramvaji, x Velike saobraüajne trolejbusi, taksi) gužve u gradu – x Cene javnog prevoza su nedostatak sistema povoljne podzemnog gradskog x Veliki broj taksi vozila prevoza x Veliki broj pružalaca rent-a- x Železniþki prevoz nije car usluga konkurentan u odnosu na autobuski x Javni reþni saobraüaj je nedovoljno zastupljen x Taksi usluga je pretežno niskog kvaliteta usled zastarelog voznog parka x Postoji veüi broj taksi vozila þiji vlasnici rade bez dozvola i þije cene prevoza unose konfuziju u inaþe jasnu strukturu cena zvaniþnih taksi udruženja x Osim na stanicama, teško je naüi bilo kakvu 171 informaciju o uslugama javnog prevoza (red vožnje, cene itd.). x Redovi vožnje na stanicama su na üirilici x Nema dovoljno fleksibilnosti kod rent-a- car kompanija - ograniþen broj vozila po kategoriji. 2. Dostupnost x Beogradski aerodrom je x Beograd je dostupan dobro povezan sa malim brojem letova destinacijama u Evropi, low-cost kompanija severnoj Africi i na Bliskom (Germanwings i Istoku Norwegian Air - x Beogradski aerodrom je sezonski) nedavno renoviran x Nema dovoljnog broja x Kroz Beograd prolaze važni avio veza sa velikim meÿunarodni drumski i evropskim i svetskim reþni koridori VII i X gradovima x Železniþki sistem povezuje x Loša putna Beograd sa svim glavnim infrastruktura, mala gradovima u regionu propusnost glavnih saobraüajnica koje vode ka i od Beograda x Zastarelost mreže železniþkih pruga i voznog parka x Mali kapacitet luke za pristajanje reþnih brodova 3. Signalizacija x Istaknuta imena ulica x Imena ulica su ispisana x Konzistentan sistem samo üirilicom oznaþavanja na glavnim x Znakovi i putokazi se putnim pravcima nedovoljno održavaju x Postojanje dvojeziþne x Nedovoljno znakova i (srpsko/engleski) turistiþke oznaka za lakše signalizacije snalaženje 4. Parkirališta x Postojanje javnih garaža x Nedostaju informacije o x Postojanje javnih parkinga i ceni i vremenskom parking zona u centru grada rasporedu parkiranja x Postojanje mesta za x Mesta za parkiranje parkiranje turistiþkih turistiþkih autobusa nisu autobusa odgovarajuüe locirana 5. Odvijanje x Osim u saobraüajnom x Zagušenost glavnih saobraüaja „špicu“ saobraüaj se saobraüajnica na ulazu i uglavnom odvija bez veüih izlazu iz Beograda zastoja x Zagušenost saobraüaja izazvana neodgovarajuüim promenama režima saobraüaja tokom radova x Nedovoljan broj mostova

172 V Smeštajni i 1. Kvalitet x Raznovrsna ponuda svih x Nedovoljno kvalitetnih ostali ukupne ponude oblika smeštajnih kapaciteta hotela kategorije 3* u ugostiteljski x Znaþajan broj smeštajnih centru grada namenjenih kapaciteti objekata je privatizovan i turistima koji dolaze delimiþno renoviran radi odmora x Postoji znaztan broj novih x Kategorizacija hotela ne smeštajnih objekata i odgovara objekata u izgradnji meÿunarodnim x Veliki broj restorana sa standardima raznovrsnom ponudom x Skoro nigde nije uveden x Veliki broj kafea, sistem protivpožarne poslastiþarnica, barova i sl. zaštite u hotelima (obeležavanje, sigurnosna vrata, itd.) x Nedovoljno obezbeÿen pristup internetu, posebno u sobama x Nezadovoljavuüi nivo þistoüe u jednom broju smeštajnih i ugostiteljskih objekata 2. Kvalitet x Veüina namirnica koje se x Nedostatak proizvoda i služe u restoranima je pojedinaþnih prospekata usluga proizvedena u Srbiji i o ponudi ugostiteljskih visokog je kvaliteta sadržaja x Postoji dobar izbor x U ponekim objektima raznovrsnih piüa iz Srbije i zaposleni ne govore iz inostranstva strane jezike i/ili je meni samo na srpskom jeziku x Još uvek nepotpuna primena HACCP standarda VI Informacije u 1. Turistiþka x U Beogradu deluje x Nema jasnih oznaka / destinaciji organizacija Turistiþka organizacija putokaza kako doüi do Beograda turistiþkih informativnih x Zaposleni govore strane centara jezike, uglavnom engleski x Informativni centri jezik TOB-a u centru x Postoje 4 stalna i jedna Beograda nisu na sezonski turistiþki mestima koja su vidljiva informativni centar za turiste x Pored deljenja i prodaje x Informativni centri promotivnih materijala, u TOB-a pružaju turistiþkim informativnim informacije samo o centrima se vrši prodaja Beogradu, a ne i o programa obilazaka atrakcijama u drugim gradskih atrakcija delovima Srbije x Zaposleni su uglavnom x U turistiþko ljubazni, uslužni, strpljivi i informativnim centrima spremni da pomognu TOB-a nedostaje savremena tehniþka oprema x Prigovori turista se ne registruju u dovoljnoj meri

173 2. Promotivni x Postoje razli þiti i raznovrsni x I pored postojanja materijal promotivni materijali koje raznovrsnog izdaje TOB i druge promotivnog materijala, organizacije koji pokrivaju þesto ih nije moguüe najvažnije segmente dobiti/kupiti u turistiþke ponude Beograda turistiþkim informativnim centrima VII Javne usluge 1. Kvalitet x Beograd ulaže mnogo u x Nedostaju efikasni ukupne ponude skoro sve vrste javnih sistemi odlaganja otpada usluga kao što su i reciklaže saobraüajna infrastruktura, vodovod, kanalizacija, itd. 2. Kvalitet x Na raspolaganju su x U pojedinim delovima proizvoda i kvalitetne sve osnovne grada, pa i delovima ostalih javnih javne usluge kao što su npr. samog centra, javna usluga usluge policije, javne rasveta nije þistoüe, osvetljavanja ulica, odgovarajuüa zdravstvenih ustanova, banaka, telekomunikacija i dr. VIII Turistiþke 1. Kvalitet x Bogatstvo kulturno x Nedovoljno je atrakcije, ukupne ponude istorijskih spomenika, moguünosti za kapaciteti, muzeja, galerija, pozorišta, organizovan obilazak aktivnosti i sl. koncertnih dvorana itd. prirodnih i kulturnih x Ambijentalne celine i atrakcija kompleksi u funkciji x Nedovoljno aktivnosti turizma (Skadarlija, koje se organizuju za Kosanþiüev venac, Dvorski turiste i posetioce kompleks) x Kasno objavljivanje x Grad zelenila i parkova programa kulturnih i x Turistiþki kompleksi u turistiþkih manifestacija blizini i okolini centra grada x Relativno teško (Ada Ciganlija, Košutnjak, nabavljanje ulaznica za Avala, Kosmaj) najvažnije manifestacije x Beograd je grad orijentisan i kulturne dogaÿaje ka sportu sa velikim x Nepostojanje tzv. City iskustvom/znanjem u Card koja turistima organizovanju sportskih omoguüava dobijanje manifestacija popusta na cene x Brojni stadioni i sportske ulaznica i karata hale x Veliki broj resursa i x Veliki broj tradicionalnih atrakcija nije ukljuþen u kulturnih manifestacija turistiþku ponudu (FEST, BELEF, BITEF, x Izuzetno mali broj BEMUS) turistiþkih agencija i x Veliki broj turistiþkih drugih privrednih manifestacija (Ulica organizacija koje se otvorenog srca, Belgrade bave receptivnim Boat Carneval, Belgrade poslovima Beer Fest, itd) x Kongresni centri (Centar Sava, Expo XXI), sajmišta i izložbeni prostori x Obilasci Beograda s reka x Bogat zabavni i noüni život

174 2. Kvalitet x Dobro održavanje x Nema efikasnog sistema proizvoda i najvažnijih turistiþkih zaštite kulturno- usluga atrakcija istorijskih spomenika x Otvaranje prodavnica x Mali broj prateüih suvenira uslužnih sadržaja (javni toaleti, prodavnice suvenira, turistiþki vodiþi, informativni centri itd.)

7.2. OSNOVNE KARAKTERISTIKE RAZVOJA KONKURENTSKIH DESTINACIJA (KONKURENTSKOG SETA)

Prilikom odabira konkurentskog seta destinacije Beograd korišüeni su sledeüi kriterijumi: x Glavni gradovi – administrativni, trgovinski, kulturni i univerzitetski centri svojih zemalja x Gradovi Evrope, uglavnom centralne i jugoistoþne Evrope x Gradovi koji su lideri meÿu destinacijama gradskog i MICE turizma i gradovi koji, kao tzv. emerging destinations, u ponudi ovih segmenata turizma predstavljaju snažnu konkurenciju Beogradu x Razvijenost turistiþke i saobraüajne infrastrukture x Gradovi koji u okviru svojih zemalja, kao širih turistiþkih destinacija, spadaju meÿu naznaþajnije turistiþke destinacije x Veliki broj turistiþkih, kulturnih i sportskih manifestacija x Bogata gastronomska ponuda (veliki broj restorana nacionalne i internacionalne kuhinje) x Veliki broj kafea, pabova, klubova, diskoteka – bogat noüni život

Na osnovu ovih kriterijuma, odabran je sledeüi set konkurentskih destinacija: x Beþ (Austrija) x Bratislava (Slovaþka) x Budimpešta (Maÿarska) x Bukurešt (Rumunija) x Riga (Letonija)

175 x Sofija (Bugarska) x Varšava (Poljska).

Podaci su prikupljani korišüenjem zvaniþnih internet prezentacija turizma ovih gradova i na osnovu upitnika koji je dostavljen nadležnim organizacijama za turizam svih gradova izuzev Beþa, za koji su sve informacije dostupne na web stranici Turistiþke organizacije Beþa.

Konkurentnost ovih destinacija na meÿunarodnom turistiþkom tržištu u velikoj meri je povezana sa konkurentnošüu zemalja þiji su glavni gradovi. Svetski ekonomski forum je u svom izveštaju za 2008. godinu izvršio rangiranje prema konkurentnosti u turizmu za 130 zemalja sveta. Pored opšteg indeksa konkurentnosti, merena su i tri pod-indeksa: A – Pravni okvir (Zakoni i regulativa, Održivost životne sredine, Sigurnost i bezbednost, Zdravlje i higijena, Prioritet dat turizmu), B – Poslovno okruženje i infrastruktura (Infrastruktura vazdušnog saobraüaja, Infrastruktura kopnenog saobraüaja, Turistiþka infrastruktura, Infrastruktura komunikacionih tehnologija, Cenovna konkurentnost) i C – Ljudski, kulturni i prirodni resursi (Ljudski kapital, Pozitivan stav prema turizmu, Prirodni resursi, Kulturni resursi). Mesto koje zauzimaju zemlje þiji su glavni gradovi odabrani kao konkurentski set za destinaciju Beograd dati su u sledeüoj tabeli:

Tabela 3. Rangiranje po konkurentnosti zemalja þiji su glavni gradovi izabrani za konkurentski set

Zemlja Ukupni rang A B C Austrija 2 4 8 7 Maÿarska 33 19 41 50 Slovaþka 38 33 46 51 Bugarska 43 50 52 31 Letonija 47 35 43 82 Poljska 56 60 62 34 Rumunija 69 72 66 73 Izvor: The Travel & Tourism Competitiveness Report 2008, World Economic Forum, 2008.

U istom izveštaju po ukupnoj konkurentnosti turizma Srbija je zauzela 78. mesto, od þega po podindeksu A - 73. mesto, podindeksu B – 72. mesto i podindeksu C – 88. mesto.

176 Iz gornje tabele se može videti da je konkurentost pravnog okvira u turizmu veüa od proseþne konkurentosti turizma u Maÿarskoj, Slovaþkoj i Letoniji, da je konkurentnost u poslovnom okruženju i infrastrukturi veüa od proseþne u Letoniji i Rumuniji, dok je konkurentnost ljudskih, prirodnih i kulturnih resursa veüa od proseþne konkurentnosti turizma u Bugarskoj i Poljskoj.

Takoÿe se može videti da se zemlje svih izabranih destinacija, osim Austrije koja zauzima izuzetno visoko drugo mesto (posle Švajcarske), nalaze približno u drugoj þetvrtini tabele ranga konkurentnosti.

Prilikom analize konkurentskih destinacija, pored osnovnih podataka o zemlji (položaj u Evropi, površina, broj stanovnika, dužina þ lanstva u EU) i samoj destinaciji – gradu (broj stanovnika, položaj na reci i obali mora), razmatrane su sledeüe karakteristike: x Turistiþke atrakcije x Razvijenost MICE: - Broj organizovanih skupova u 2007. godini x Dostupnost: - Povezanost low-cost letovima x Turistiþka infrastruktura: - Broj smeštajnih objekata, po kategorijama x Rezultati: - Broj stranih turista u 2007. godini x Najvažnijih pet tržišta po broju dolazaka turista x Organizacija turizma na nivou destinacije i promotivni budžet x Logo i slogan

177 Beþ, Austrija

Austrija: - centralna Evropa - površina: 83.872 km² - broj stanovnika: 8,3 miliona - þlan EU od 1995. godine

Beþ Broj stanovnika: 1,7 miliona Reka: Dunav

Turistiþke atrakcije: - Istorijski centar Beþa na listi UNESCO - Carske palate Hofburg i Šenbrun - Panoramski toþak u parku Prater - Narodno pozorište - Beþka državna opera - Španska škola jahanja u Hofburgu – konji lipicaneri - Beþki hor deþaka - Više od 100 muzeja - Betovenove kuüe i grob na Centralnom groblju - Mocartov grob

178 - Crkve: Katedrala Sv. Stefana, Jezuitska crkva, Karlova crkva, Petrova crkva, Crkva S. Trojice (delo moderne umetnosti) - Hundertwasser kuüa (1983-86.), delo moderne umetnosti - Dunavski toranj (252 m) - Parkovi (Gradski park, parkovi oko dvoraca Šenbrun i Hofburg, Prater, Dunavski park, itd.) - Arhitektura: romaniþka, gotska, barokna, art nouveau, secesija, savremena - Balovi: palata Hofburg, Opera, itd.

Broj organizovanih skupova (MICE) u 2007. godini: 154 skupa, 118.000 uþesnika

Povezanost low-cost letovima: - Air Berlin (Berlin, Dizeldorf, Hamburg, Hanover, Ostenbrik, Nirnberg) - Clickair (Barselona) - easyJet (London) - Germanwings (Keln/Bon, Dortmund, Štutgart) - Intersky (Fridrihshafen) - SkyEurope (Alikante, Amsterdam, Atina, Barselona, Briž, Brisel, Bukurešt, Katanija, Kopenhagen, Dubrovnik, Krakov, Larnaka, Lisabon, Milano, Napulj, Nica, Olbija, Pariz, Rimini, Sofija, Solun, Trevizo, Varna, Varšava, Zadar)

Smeštajni kapaciteti: 366 objekata, hoteli i pansioni, od þega 5* - 14 objekata, 4* - 149 objekata, 3* - 134 objekta, 1* i 2* - 69 objekata

Broj stranih turista u 2007. godini: 3.194.007

Najvažnijih pet tržišta po broju dolazaka: Nemaþka, SAD, Italija, Velika Britanija, Španija

Organizacija turizma na nivou destinacije: The Vienna Tourist Board (DMO): x Neprofitna organizacija, zasnovana na saradnji sa turistiþkom privredom. x Osnovne aktivnosti: marketing, informativna služba, rezervacije hotela.

179 Budžet 2007: 22 miliona Evra x Struktura prihoda: 51% boravišna taksa, 24% budžet grada, 25% Privredna komora Beþa, sponzorstva i sopstveni prihodi x Raspodela budžeta: 80% marketing (oglašavanje, PR, promocija prodaje, promotivni materijal, informativna služba) x Logo i slogan:

Bratislava, Slovaþka

Slovaþka: - centralna Evropa - površina: 49.035 km² - broj stanovnika: 5,5 miliona - þlan EU od 2004. godine

180 Bratislava Broj stanovnika: 427.000 Reka: Dunav

Turistiþke atrakcije: - Stari grad, Gradski breg Bratislave – kompleks od tri zgrade podignute u 14. i 15. veku, sada Gradski muzej Bratislave - Mihailova kapija: jedina preostala kapija srednjovekovnog utvrÿenja, meÿu najstarijim graÿevinama u Bratislavi - Univerzitetska biblioteka - Barokne palate: Grassalkovich palata (18. vek, danas rezidencija Predsednika), Arhiepiskopska palata (sedište Vlade) - Katedrale i crkve: gotska Katedrala Sv. Martina (13-16. vek), Crkva Franciskan (13. vek), Crkva Sv. Elizabete (art nouveau) - Mostovi: Novi most, Apollo most - Kamzik TV toranj - Slovaþko narodno pozorište - Slovaþki filharmonijski orkestar - Muzeji: Narodni muzej, Muzej istorije prirode, Slovaþka nacionalna galerija - Dvorci: Bratislava (10. vek, obnovljen 1950-ih), Devin (arheološko nalazište i muzej), Rusovce (16. vek) u engleskom parku - Parkovi: Horský park, Bratislava lesný park, Janko Král park (18. vek) - Prirodna i veštaþka jezera: Štrkovec, Kuchajda

Broj organizovanih skupova (MICE) u 2007. godini: 6 skupova

Povezanost low-cost letovima: - SkyEurope (Atina sezonski, Barselona sezonski, Birmingem, Briž sezonski, Katanija sezonski, Kosek, Dablin, Dubrovnik sezonski, Istanbul, Košice, London, Malaga sezonski, Manþester, Pariz, Split sezonski, Rim, Solun sezonski, Varna sezonski) - Ryanair (Barselona, Birmingem, Brisel, Dablin, Edinburg, Frankfurt, London, Milano, Stokholm)

181 Smeštajni kapaciteti: 78 smeštajnih objekata, 9.940 ležaja - 45 hotela, od þega 5* - 1 hotel, 4* - 12 hotela, 3* - 17 hotela, 2* - 12 hotela, 1* - 4 hotela - 3 hostela - 19 ostalih smeštajnih objekata

Broj stranih turista u 2006. godini: 511.303

Najvažnijih pet tržišta po broju dolazaka: ýeška Republika, Nemaþka, Velika Britanija. Italija, Poljska

Organizacija turizma na nivou destinacije: Na nivou destinacije Bratislava postoje tri entiteta koja se bave organizacijom turizma: x Turistiþki informativni centri grada Bratislava (4 info centra, osnivaþ je grad, pruža usluge informativne službe grada) x Bratislava Culture and Information Centres (osnivaþ je grad, 4 info centra, bave se menadžmentom manifestacija - event management) x Bratislava Tourist Service (privatna organizacija, bavi se pružanjem usluga razgledanja grada, organizovanja izleta, rezervacija smeštaja itd.)

Budžet 2007: n/a

Logo i slogan

182 Budimpešta, Maÿarska

Maÿarska: - centralna Evropa - površina: 93.030 km² - broj stanovnika: 10 miliona - þlan EU od 2004. godine

Budimpešta Broj stanovnika: 1,7 miliona Reka: Dunav

Turistiþke atrakcije: - UNESCO: þetvrt dvoraca u Budi, Andraši avenija i obala Dunava - Sinagoga u Ulici Dohany – najveüa sinagoga u Evropi - Szechenyi – najveüa medicinska banja u Evropi - Parlament – treüa po veliþini zgrada parlamenta u svetu, u kojoj se þuva krunsko blago - Esztergom Bazilika – druga najveüa crkva u Evropi - Gödöllö – drugi najveüi barokni zamak na svetu - Andrássy út – avenija prodavnica i kuüa za stanovanje, zbijenih zgrada, ispod koje prolazi najstarija podzemna železnica u kontinentalnoj Evropi - Trg heroja, sa spomenikom vojsci i grobom neznanog junaka 183 - Muzej lepih umetnosti - Palata umetnosti - Gradski park sa zamkom Vajdahunyad - Maÿarska državna opera - Carska palata, danas dom dva muzeja i Narodne biblioteke - Palata Sándor (rezidencija predsednika) - Ribarev bastion – terasa iznad Dunava u neogotskom i neo-romanskom stilu (kraj 18. veka) – vidikovac - Bazilika Sv. Stefana - 7 ostrva na Dunavu

Broj organizovanih skupova (MICE) u 2007. godini: 90 skupova, 25.052 uþesnika

Povezanost low-cost letovima: - SkyEurope (Trst) - easyJet (Berlin, Dortmund, Ženeva, London) - Jet2.com (Manþester) - Germanwings (Keln/Bon, Štutgart) - Norwegian Air Shuttle (Oslo) - Ryanair (Bremen, Bristol, Dablin, Frankfurt, Glazgov, Liverpul) - Sterling Airlines (Kopenhagen, Stokholm) - Wizz Air (Brisel, Briž, Krf, Ajndhoven, Ĉirona, Geteborg, Heraklion, London, Malme, Milano, Oslo, Palma de Majorka, Pariz, Rodos, Rim, Stokholm, Targu Mureš, Venecija, Varna)

Smeštajni kapaciteti: 132 smeštajna objekta, hoteli: 5* - 6 hotela, 4* - 36 hotela, 3* - 56 hotela, 2* - 4 hotela; pansioni: 3* - 16 pansiona, 2* - 5 pansiona, 1* - 1 pansion; hosteli: 8

Broj stranih turista u 2007. godini: 2.119.296

Najvažnijih pet tržišta po broju dolazaka: Nemaþka, Velika Britanija, SAD, Španija, Italija

184 Organizacija turizma na nivou destinacije: The Tourism Office of Budapest – neprofitna organizacija koja pripada gradu Budimpešti; aktivnosti: turistiþki web site, predstavljanje na sajmovima i izložbama, izdavanje turistiþkog informativno propagandnog materijala, PR na stranom i domaüem tržištu (saradnja sa medijima), promotivne kampanje, oglašavanje, promocija manifestacija, 6 turistiþkih informativnih centara, izdavanje turistiþke kartice.

Budžet 2007: 4,1 milion Evra (1,46 mil. Evra iz budžeta grada, 2,64 mil. Evra sopstvenih prihoda)

Logo i slogan:

Bukurešt, Rumunija

Rumunija: - jugoistoþna Evropa, Balkansko poluostrvo - površina: 237.500 km² - broj stanovnika: 22,2 miliona - þlan EU od 2007. godine

185 Bukurešt Broj stanovnika: 2 miliona Reka: Danubovita

Turistiþke atrakcije: - Palata Parlamenta (1980) – najveüa zgrada u Evropi i druga na svetu, u njoj su rumunski Parlament i Nacionalni muzej savremene umetnosti - Trijumfalna kapija (1935) - Mermerni stub Memorijal obnove (2005) - Rumunski Ateneum (1888) – koncertna dvorana (filharmonija, opera, narodno pozorište) - Nacionalni muzej umetnosti, Muzej istorije prirode, Muzej rumunskog seljaka, Muzej sela na otvorenom, Muzej nacionalne istorije, Vojni muzej - Jevrejsko državno pozorište - Arhitektura: srednjevekovna, neoklasiþna, art nueveau, komunistiþka, savremena - Jezera: Floraesco, Tei, Colentina, Cismigiu (veštaþko jezero i park)

Broj organizovanih skupova (MICE) u 2007. godini: 9 skupova

Povezanost low-cost letovima: - SkyEurope (Beþ) - Blue Air (Arad, Barselona, Berlin, Bolonja, Brisel, Keln/Bon, Kuneo, Istanbul, Larnaka, Lisabon, London, Lion, Madrid, Malaga, Milano, Pariz, Rim, Štutgart, Sibiu, Trevizo, Torino, Valensija, Verona) - Germanwings (Berlin, Keln/Bon, Štutgart) - MyAir (Bari, Bolonja, Katanija, Milano, Napulj, Pariz, Rim, Venecija) - Wizz Air (Barselona, Brisel, Dortmund, London, Milano, Rim, Trevizo, Valensija) - Clickair (Barselona) - easyJet (Madrid, Milano) - Fly On Air (Peskara)

Smeštajni kapaciteti (2005. godina): 90 objekata, 9.648 ležaja 58 hotela, 2 vile, 26 panisona, 4 hostela

186 Broj stranih turista u 2006. godini: 508.205

Najvažnijih pet tržišta po broju dolazaka: Nemaþka, Italija, Francuska, Maÿarska, Velika Britanija.

Organizacija turizma na nivou destinacije: Bucharest Tourism Information Office deluje kao regionalni turistiþko informativni biro Turistiþke organizacije Rumunije.

Budžet 2007: n/a

Logo i slogan: nema

Riga, Letonija

Letonija: - severoistoþna Evropa, Baltiþko more - površina: 64.589 km² - broj stanovnika: 2,3 miliona - þlan EU od 2004. godine

Riga Broj stanovnika: 800.000 Centar regiona Baltiþkih zemalja Reka: Daugava 187 Turistiþke atrakcije: - Spomenik slobodi - Stari grad, pod zaštitom UNESCO: zgrade iz srednjeg veka i razdoblja pod uticajem Švedske, Poljske, Rusije i Nemaþke - Art nouveau – neke od zgrada u ovom stilu su na listi UNESCO - drvene kuüe u tipiþno letonskom stilu - Nacionalna opera - Katedrala (13. vek), najveüa crkva u baltiþkim državama, sa orguljama iz 1844. - Dvorac Riga: Muzej istorije Letonije i Muzej strane umetnosti - Crkva Sv Petra (zvonik 123m) i crkva Sv. Jovana - Barutna kula – jedini ostatak originalnih gradskih zidina, sada Vojni muzej - Etno muzej na otvorenom - Radio i TV toranj, treüi po veliþini u Evropi - Domina šoping centar, najveüi u baltiþkim zemljama - „Lido“ rekreativni centar Broj organizovanih skupova (MICE) u 2007. godini: 30 skupova

Povezanost low-cost letovima: - easyJet (Berlin) - Germanwings (Keln&Bon) - Norwegian Air Shuttle (Oslo, Tronthajm) - Ryanair (Bremen, Bristol, Brisel, Dablin, Frankfurt, Glazgov, Liverpul, London, Milano, Stokholm, Tampea)

Smeštajni kapaciteti: 99 objekata, ukupno 11.347 ležaja, od þega 72 hotela, 13 pansiona, 2 motela, 10 hostela i 2 kampa

Broj stranih turista u 2007. godini: 1.932.392

Najvažnijih pet tržišta po broju dolazaka: Litvanija, Estonija, Rusija, Švedska, Poljska

Organizacija turizma na niovu destinacije: Riga Tourism Coordination and Information Centre (RTKIC) je organizacija Gradske uprave grada Riga; osnovne aktivnosti:

188 unapreÿenje koordinacije u oblasti turizma, razvoj, pružanje turistiþkih informacija, izgradnja pozitivnog imidža Rige u zemlji i inostranstvu

Budžet 2007: n/a

Logo i slogan: ”Riga – city of inspiration”

Sofija, Bugarska

Bugarska: - jugoistoþna Evropa, Balkansko poluostrvo - površina: 110.993,6 km² - broj stanovnika: 8 miliona - þlan EU od 2007. godine 189 Sofija Broj stanovnika: 1,2 miliona Reke: Vladaiska, Perlovska, Iskar Mineralni i termalni izvori

Turistiþke atrakcije: - Crkva Sv. Ĉorÿa (4. vek Rimljani, freske 12-14. vek) - Crkva Sv. Sofije (6. vek) - Katedrala Aleksandra Nevskog (poþetak 20. veka) - Crkva Sv. Nedelje, Sv. Petke (14. vek), Ruska crkva (1914.) - Muzeji i galerije: Narodni istorijski muzej, Nacionalni arheološki muzej, Nacionalna galerija stranih umetnosti (evropske, azijske, afriþke) - Nacionalno pozorište „Ivan Vazov“ - Otvorena pijaca knjiga - Nacionalna palata kulture – najveüi multifunkcionalni kompleks u JI Evropi - Spomenik caru oslobodiocu (ruskom Aleksandru II) - Borisova gradina (1884), najveüa bašta - Planina Vitoša (skijanje, snoubording, pešaþenje) - Javna mineralna kupatila - CUM – najveüa i najstarija robna kuüa - Largo – arhitektonski kompleks u centru grada

Broj organizovanih skupova (MICE) u 2007. godini: 13 skupova

Povezanost low-cost letovima: - Airlift Service (Ohrid – sezonski) - Aviaexpress (Skoplje) - easyJet (London, Madrid, Milano) - Flybaboo (Ženeva) - Germanwings (Keln/Bon) - MaAir (Bolonja, Milano, Venecija) - SkyEurope (Prag, Beþ) - Wizz Air (Barselona, Brisel, Dortmund, London, Milano, Rim, Valensija, Varna)

190 Smeštajni kapaciteti: 54 smeštajna objekta, 6.402 ležaja

Broj stranih turista u 2007. godini: 401.254

Najvažnijih pet tržišta po broju dolazaka: Grþka, Nemaþka, Velika Britanija, Rusija, Makedonija.

Organizacija turizma na nivou destinacije: Ne postoji organizacija zadužena za razvoj i promociju turizma; ove poslove za celu Bugarsku obavlja Državna agencija za turizam.

Budžet 2007: n/a

Logo i slogan: nema

Varšava, Poljska

Poljska: - centralna Evropa - površina: 312.685 km² - broj stanovnika: 38,2 miliona - þlan EU od 2004. godine

Varšava Broj stanovnika: 1,7 miliona Reka: Visla

191 Turistiþke atrakcije: - Stari grad: Kraljevski dvor, obelisk – spomenik kralju Sigmundu, pijaþni trg, ostaci utvrÿenog grada - Kraljevska ruta: klasiþne palate, Predsedniþka palata, Univerzitet Varšave, ulica Nowy Swiat - Ogród Saski, najstariji javni park - Lazienski park (17. vek), najveüi javni park - Groblje Powozki – skulpture najpoznatijih poljskih vajara 19. i 20. veka - Jevrejsko groblje, jedno od najveüih u Evropi - Varšavski geto (II svetski rat) - Kvart ħoliborz – arhitektura 1920-ih i 1930-ih - Palata Wilanów – barokna arhitektura i ureÿen park - Savremena arhitektura: Palata kulture i nauke (socrealistiþki soliter), Plac Konstytucji (socrealistiþka arhitektura), Metropolitan, Univerzitetska biblioteka, stadion Dziesieciolecia

Broj organizovanih skupova (MICE) u 2007. godini: 36 skupova

Povezanost low-cost letovima: - Centralwings (Bolonja, Katanija, Dablin, Edinburg, Faro, Haugesund, Heraklion, Lisabon, London, Rodos, Solun, Varna) - Clickair (Barselona) - Iceland Express (Rejkjavik) - Volare Airlines (Milano) - bmibaby (Birmingem, Kardif) - easyJet (Bristol. London) - Germanwings (Keln/Bon, Štutgart) - Norwegian Air Shuttle (Alikante, Atina, Bergen, Birmingem, Kopenhagen, Malaga, Oslo, Pariz, Rim, Split, Stavanger, Stokholm, Tronthajm) - Ryanair (Dablin) - Wizz Air (Belfast, Briž, Brisel, Krf, Kosek, Donþester/Šefild, Dortmund, Durham, Glazgov, Geteborg, Grenobl, Liverpul, London, Malme, Milano, Oslo, Pariz, Rim, Stokholm) 192 Smeštajni kapaciteti: 176 objekata, 31.298 ležaja Hoteli: 5*- 11 hotela, 4*- 9 hotela, 3*- 17 hotela, 2*-16 hotela, 1*- 9 hotela, nekategorisani-65 hotela, apartmanskog tipa – 32 hotela; hosteli-17

Broj stranih turista u 2007. godini: 6 miliona noüenja, od þega poslovni turisti þine 40%

Najvažnijih pet tržišta po broju dolazaka: Velika Britanija, Nemaþka, Rusija, Španija, Ukrajina

Organizacija turizma na nivou destinacije: Warsaw Tourist Office – nezavisna organizacija osnovana od strane gradske uprave i finansirana iz gradskog budžeta; aktivnosti: promocija na domaüem i inostranom tržištu (npr. nastupi na sajmovima, organizovanje studijskih poseta za strane novinare i organizatore putovanja, organizovanje promotivnih dogaÿaja, izdavanje turistiþkog informativno propagandnog materijala), izdavanje tzv. turistiþke kartice; u okviru Warsaw Tourist Office deluje i Kongresni biro Varšave

Budžet 2007: n/a

Logo i slogan:

193 7.3. BENýMARKING

Benþmarking je proces definisanja sopstvenog podruþja poslovanja i identifikovanje i analiziranje poslovnih aktivnosti konkurenata, radi utvrÿivanja njihovih prednosti i sopstvenih nedostataka, kako bi se utvrÿene prednosti konkurenata primenile na sopstvene poslovne aktivnosti a sve u cilju obezbeÿivanja što veüeg udela na tržištu.

Za potrebe benþmarkinga turizma Beograda korišüena je kombinacija pristupa po principu eksternog konkurentskog benþmarkinga (poreÿenje sa direktnim konkurentima, u ovom sluþaju Bratislava, Bukurešt, Riga, Sofija, Varšava) i po principu konkurentskog funkcionalnog benþmarkinga (poreÿenje ne samo sa konkurentima veü i sa najuspešnijim u sliþnim delatnostima, u ovom sluþaju Beþ i Budimpešta).

Kvalitativnom poreÿenju su podvrgnuta turistiþka iskustva u destinacijama koje su predmet benþmarkinga, najvažnija emitivna tržišta za ove destinacije i organizacija turizma u analiziranim destinacijama.

Iz pregleda datog u poglavlju 7.2. vidi se da sve posmatrane destinacije raspolažu nizom turistiþkih atraktivnosti, pre svega bogatim kulturno-istorijskim nasleÿem, vrednom i zanimljivom arhitekturom, bogatom ponudom sadržaja vezanih za umetnost, što ih þini destinacijama zanimljivim za provoÿenje kratkih odmora ili obilazak u okviru kružnih putovanja. Posebno su zanimljivi gradovi koji imaju lokalitete na listi UNESCO (Beþ, Budimpešta, Riga) i time privlaþe i veliki broj turista iz vanevropskih zemalja. Pored toga, sve posmatrane destinacije obiluju velikim brojem raznovrsnih kulturnih, turistiþkih i sportskih manifestacija, bogatom gastronomskom ponudom i raznovrsnim i zabavnim noünim životom, þ ime se poveüava njihova atraktivnost za razliþite ciljne grupe posetilaca.

U poreÿenju sa konkurentskim gradovima, Beograd ne zaostaje mnogo ili uopšte po vrednosti turistiþkih atrakcija, ali je primetan zaostatak u naþinu predstavljanja tih atrakcija turistima. Lokaliteti kulturno istorijskog nasleÿa u Beogradu nisu na odgovarajuüi naþin pripremljeni za posete turista, nedostaju prateüi sadržaji i organizovano razgledanje sa vodiþima. Beograd, osim sporadiþno u letnjoj sezoni, ne nudi autobusko razgledanje grada. Najvažniji gradski muzeji su ili zatvoreni na duži rok

194 radi renoviranja (Narodni muzej, Muzej savremene umetnosti) ili ne organizuju postavke na naþin koji bi bio zanimljiv turistima (Vojni muzej, Etnografski muzej).

Programi kulturnih manifestacija i redovnih kulturni programa (npr. repertoar Narodnog pozorišta) nisu dostupni do samog poþetka manifestacije ili sezone, te ih strani organizatori putovanja ne mogu ukljuþiti u svoje programe. Nedovoljno se turistima prezentuju vrednosti beogradske arhitekture. Osim u informativnim centrima TOB-a ne mogu se naüi informacije o turistiþkoj ponudi Beograda (npr. u hotelima).

Jedan od veüih nedostataka Beograda, posebno u odnosu na vodeüe konkurente, je nepostojanje tzv. Gradske kartice (City Card) þijom bi kupovinom turisti obezbeÿivali popuste na ugostiteljske usluge, cene ulaznica, gradski prevoz, cene u objektima maloprodaje. Od gradskih atraktivnosti u Beogradu najbolje su organizovane posete Dvorskom kompleksu i aktivnosti vezane za sport, rekreaciju i zabavu na Adi Ciganliji, odnosno Savskom jezeru. Pored toga, Beograd ne zaostaje za konkurentima u gastronomskoj ponudi i ponudi zabavnog i noünog života.

Najuspešnije konkurentske destinacije, Beþ i Budimpešta, imaju najveüi broj dolazaka stranih turista (prvih pet) sa istih emitivnih tržišta – iz Nemaþke, Italije, Velike Britanije, Španije i SAD. Turisti iz Nemaþke i Velike Britanije, dva najveüa emitivna tržišta u Evropi, meÿu vodeüim su dolaznim destinacijama i za ostale posmatrane gradove, izuzev Rige. Riga je, od svih posmatranih destinacija, još uvek u najveüoj meri okrenuta zemljama regiona i susednim državama. Ubrzani razvoj Rige kao turistiþke destinacije poslednjih godina i velika ulaganja u promociju na glavnim emitivnim tržištima dovode Rigu u red novih destinacija gradskog turizma koja privlaþi sve više turista iz þitave Evrope.

Glavna emitivna tržišta za Beograd su zemlje bivše SFRJ (posetioci iz ovih zemlja þine treüinu ukupnih poseta Beogradu poslednjih godina). Meÿu njima su meÿu prvih pet Crna Gora, Slovenija i Bosna i Hercegovina. Turisti iz Nemaþke i Italije su takoÿe meÿu prvih pet po broju dolazaka u Beograd. Šansu za poveüanje broja dolazaka turista u Beograd predstavlja moguünost poveüanja broja dolazaka turista iz susednih zemalja, odnosno zemalja regiona, ali i u velikoj meri dolazaka turista sa najvažnijih emitivnih

195 tržišta – turista koji su veü boravili u destinacijama koje su najuspešniji konkurenti i u potrazi su za novim destinacijama gradskog turizma u Evropi.

Što se organizacije turizma na nivou destinacije tiþe, u posmatranom setu destinacija najbolju organizaciju ima Beþ, þiji je Vienna Tourist Board organizovan kao destinacijska menadžment organizacija. Takoÿe, promotivni budžet Beþa je 22 miliona evra, što je daleko više od prvog sledeüe rangiranog konkurenta Budimpešte sa 4,1 milion evra. U Budimpešti, Varšavi i Rigi deluju samostalne turitiþke organizacije þiji je osnivaþ grad, organizacija za turizam u Bukureštu je deo nacionalne turistiþke organizacije dok Sofija nema organizaciju za turizam na nivou grada. Beograd ima svoju turistiþku organizaciju þiji je osnivaþ grad. Radi ojaþavanja organizacije turizma na nivou Beograda i postizanja boljih rezultata u odnosu na konkurentske destinacije, trebalo bi Turistiþku organizaciju Beograda transformisati u destinacijsku menadžment organizaciju, za šta bi mogao da posluži model grada Beþa.

Kvantitivno poreÿenje vrši se za sledeüe karakteristike destinacija: x Broj organizovanih skupova u 2007. godini x Broj low-cost avio kompanija koje povezuju grad sa ostalim destinacijama i broj destinacija povezanih low-cost letovima x Broj smeštajnih objekata, po kategorijama x Broj stranih turista u 2007. godini x Cene smeštaja u hotelima

Tabela 4. Broj organizovanih skupova u 2007. godini

Grad Broj skupova Beþ 154 Bratislava 6 Budimpešta 90 Bukurešt 9 Riga 30 Sofija 13 Varšava 36 Beograd 8 Izvor: Statistic Report, The International Association Meeting Market 2007, ICCA

Napomena: Ovim izveštajem su obuhvaüeni samo skupovi od najmanje 50 uþesnika koji se održavaju svake godine u drugoj zemlji i obuhvataju uþesnike iz najmanje tri zemlje. 196 U segmentu razvijenosti kongresnog tuirzma mereno brojem organizovanih skupova Beograd daleko zaostaje za najuspešnijim konkurentskim destinacijama, Beþom i Budimpeštom, dok su ovom segmentu u velikoj prednosti i neki od direktnih konkurenata (Riga i Varšava). Beograd ima dobru resursnu osnovu za razvoj kongresnog turizma (kongresni centri, Beogradski sajam, hoteli viših kategorija sa sadržajima za organizovanje skupova, dugogodišnje prethodno iskustvo u organizovanju velikih skupova) koja nije na pravi naþin iskorišüena, pre svega zbog usitnjenosti i neorganizovanosti ponude u oblasti MICE turizma i nedovoljne promocije Beograda kao kongresne destinacije u inostranstvu.

Osnivanje Kongresnog biroa Srbije i Kongresnog biroa Beograda u 2007. godini ima za cilj prevazilaženje ovih nedostataka, pri þemu kao uzor za organizovanje destinacijskog kongresnog biroa može poslužiti Kongresni biro Beþa. Dalji impuls razvoju kongresnog turizma u narednom razdoblju biüe i otvaranje novih hotela visoke kategorije meÿunarodnih lanaca (Crown Plaza, Intercontinental, Kempinski) koji üe podiüi kvalitet ponude u ovom segmentu i koji üe svakako biti zainteresovani za ulaganje u promociju MICE turizma radi popunjavanja sopstvenih kapaciteta.

Tabela 5. Povezanost low-cost letovima

Grad Broj low-cost kompanija Broj destinacija Beþ 6 38 Bratislava 2 16 + 8 sezonski Budimpešta 8 33 Bukurešt 8 34 Riga 4 15 Sofija 8 16 + 1 sezonski Varšava 10 44 Beograd 2 2 + 1 sezonski Izvor: web prezentacije svih aerodroma u navedenim gradovima

Povezanost letovima low-cost kompanija je poslednjih godina doprinela velikom poveüanju broja dolazaka turista u destinacije koje su dostupne ovim vidom transporta. Korišüenje low-cost kompanija je jedan od najvažnijih trendova savremenog turizma. Beograd izuzetno mnogo zaostaje za svojim konkurentima u ovoj oblasti, ne samo po

197 broju low-cost kompanija koje imaju letove za Beograd (dve kompanije - Germanwings i Norwegian Air), veü pre svega po broju destinacija sa kojima je povezan (dve destinacije u Nemaþkoj – Štutgart i Keln/Bon i jedna u Norveškoj – Oslo, ali samo sezonski u toku letnje sezone).

Jedan od uzroka ovakvog stanja je dosadašnja rigidnost nadležnih organa Srbije u odobravanju obavljanja ovih letova low-cost kompanijama, što üe biti izbegnuto stupanjem na snagu potpisanog Sporazuma o otvorenom nebu. Drugi važan uzrok je þinjenica da je graÿanima Srbije potrebna viza za posetu veüini evropskih zemalja, što u znaþajnoj meri smanjuje broj potencijalnih putnika iz Srbije i time ekonomsku isplativost uspostavljanja low-cost letova. Oþekuje se da i ova prepreka uskoro bude uklonjena.

Uspostavljanje low-cost linija prema Begradu znaþajno üe doprineti pre svega promociji ove destinacije meÿu potencijalnim korisnicima, u þemu veliki udeo imaju i same low- cost kompanije (RyanAir, easyJet). Beograd üe postati dostupnija i poželjnija destinacija za mnoge razliþite ciljne grupe turista koje za svoja putovanja koriste prevashodno niskobudžetne letove.

Tabela 6. Broj smeštajnih objekata, po kategorijama

Hoteli Pansioni Hosteli Ostalo Grad Ȉ Ȉ 5* 4* 3* 2* 1* Ȉ 3* 2* 1* Beþ* 366 Bratislava 78 46 1 12 17 12 4 3 19 Budimpešta 132 102 6 36 56 4 22 16 5 1 8 Bukurešt** 90 58 26 4 2 Riga** 99 72 13 10 4 Sofija*** 54 Varšava 176 62 11 9 17 16 9 17 97 Beograd 108 48 4 12 19 10 3 46 14 Izvor: zvaniþne web prezentacija turistiþkih organizacija zemalja i gradova, nacionalnih zavoda za statistiku, odgovori na upitnik * Zvaniþni podaci Turistiþke organizacije Beþa – 366 hotela i pansiona rangiranih od 1 do 5* ** Bukurešt i Riga – zvaniþni podaci bez specifikacije po kategorijama *** Sofija – zvaniþni podaci samo o broju smeštajnih objekata

Iz prethodne tabele vidi se da po ukupnom broju smeštajnih objekata Beograd znaþajno zaostaje jedino za Beþom i u velikoj meri za Varšavom. Meÿutim, iz strukture smeštajnih objekata vidi se da Beograd po broju hotela zaostaje za svim posmatranim 198 konkurentskim destinacijama i da je broj hostela (izvor: zvaniþna web prezentacija TOB-a) u Beogradu skoro jednak broju hotela što nije sluþaj ni u jednoj od posmatranih destinacija. Beograd u odnosu na posmatrane konkurentske destinacije ima najmanji broj hotela sa 5* (izuzev Bratislave), ali mu nedostaju i hoteli sa 4* i 3* namenjeni turistima koji dolaze radi provoÿenja odmora. U strukturi beogradskih hostela preovlaÿuju objekti kapaciteta do 10 ležaja, no bez obzira na to ohrabruje þinjenica da je u Beogradu u poslednje dve godine otvoren veliki broj hostela koji su namenjeni prevashodno mlaÿoj populaciji koja poseüuje Beograd u okviru proputovanja evropskim gradovima.

Tabela 7. Broj stranih gostiju u 2007. godini

Grad Broj stranih gostiju Beþ 3.194.007 Bratislava 511.303 (2006.) Budimpešta 2.119.296 Bukurešt 508.205 (2006.) Riga 1.932.392 Sofija 401.254 Varšava 2.000.000 (procena) Beograd 426.100 Izvor: zvaniþne web prezentacija turistiþkih organizacija zemalja i gradova, nacionalnih zavoda za statistiku, odgovori na upitnik

Rezultati mereni brojem poseta stranih turista pokazuju da je Beograd zabeležio najmanji broj poseta stranih turista, sa izuzetkom Sofije. Ovakav rezultat je posledica svih nedostataka datih u ranijim ocenama konkurentnosti i lanca vrednosti u turizmu Beograda.

Tabela 8. Cene smeštaja u hotelima – dvokrevetna soba B/B, u evrima

Beþ 5* Grand Hotel 380 5* Intercontitnental 280 5* Ambassador 230 4* Astoria 208 4* Schild 190 4* Mercure Zentrum 179 3* Adlon 80-189 3* Schwalbe 78-135 199 3* Lucia 95 Bratislava 5* Arcadia 196 – 239 4* William 179 4* Perugia 175 4* Brix 131 3* Esprit 103 3* Gracia 82 3* President 76 Budimpešta 5* Corintia Grand Hotel Royal 320 5* MaMaison Andrassy 240 5* Queens Court 200 4* Danubius Hotel Gellert 197 4* Danubius Grand Hotel Margitszigel 158 4* Lions Garden 108 3* Erzsebet 118 3* Mercure Budapest Dina 94 3* Eben 56 Bukurešt 5* Howard Johnson Plaza 203 5* Casa Capsa 200 5* Crown Plaza 140-170 4* Armonia 140 4* Irisa 120 4* Lebada 96 3* Capitol 140 3* Ambasador 98 – 108 3* Confort Otopeni 99 Riga 5* Reval Hotel Ridzena 150-260 5* Grand Palace Hotel 170-250 5* Hotel De Rome 145-205 4* Gutenbergs 95-200 4* Garden Palace 75-190 4* Metropole 115-165 3* Reval 110-130 3* OK Hotel 70-75 3* Avitar 60-70 Sofija 5* Anel 290 5* Radisson SAS 260 5* Sheraton 4* Best Western 67 – 227 4* Central Park 180 4* Art’Otel 110

200 3* Arte 120 3* Diter 92 3* Amfora Park 48 Varšava 5* Hyatt 210 - 230 5* Le Meridien Bristol 170 – 210 5* Rialio 99 – 189 4* Novotel 209 4* Best Western Mazurkas 166 4* Holiday Inn 136 3* Hetman 90 – 120 3* Karat 105 3* Lord 80 – 105 Beograd 5* Aleksandar Palas 190 - 300 5* Hyatt Regency 275 - 295 5* Zlatnik 156 4* Best Western Hotel M 126 – 158 4* Moskva 143 4* Slavija Lux 140 3* Rex 90 3* Splendid 78 3* Hotel N 58 - 74 Izvor: zvaniþne web prezentacije turistiþkih organizacija gradova, web prezentacije hotela, na osnovu sluþajnog uzorka po tri hotela u kategorijama 5*, 4* i 3*

Iz prethodne tabele može se zakljuþiti da Beþ i Budimpešta, kao najuspešniji konkurenti, imaju nešto više cene smeštaja u hotelima, dok su cene smeštaja kod direktnih kokurenata priliþno ujednaþene. U ovom pregledu korišüene su tzv. zvaniþne recepcijske cene. Ono što je znaþajna prednost konkurentskih destinacija u odnosu na Beograd je þ injenica da se svi hoteli u posmatranim destinacijama nalaze u ponudi raznih rezervacionih sistema, nacionalnih i internacionalnih, i da se rezervacijom hotela putem interneta, pored brzine i lakoüe rezervisanja, postižu i znaþajno bolje cene smeštaja, posebno u sluþaju specijalnih ponuda i paketa.

Takoÿe, beogradski hoteli su, zbog malog broja i time ograniþene konkurencije, nedovoljno spremni da organizatorima putovanja ponude odgovarajuüe cene za grupne posete, tako da je konaþna cena paket aranžmana za posete Beogradu, koja ukljuþuje prevoz i smeštaj, visoka u odnosu na vrednost koja se pruža i time nekonkurentna u odnosu na druge sliþne destinacije u Evropi.

201 7.4. SWOT ANALIZA KONKURENTSKE POZICIJE BEOGRADA

Na osnovu prethodno uraÿene analize konkurentskog seta i benþmarking analize, uraÿena je SWOT analiza konkurentske pozicije Beograda.

Prednosti: - Povoljan geografski položaj - Položaj na dve meÿunarodne plovne reke - „Nova“ destinacija na meÿunarodnom turistiþkom tržištu - Bogato kulturno-istorijsko nasleÿe sa specifiþnošüu mešavine uticaja Evrope i Orijenta (zapada i istoka) - Kvalitetan i raznovrstan zabavni i noüni život - Pozitivan stav stanovništva prema turistima

Nedostaci: - Neodgovarajuüe i nedovoljno predstavljanje atrakcija turistima (obilasci, kulturno-istorijski spomenici, manifestacije, prateüi objekti i sl.) - Nepostojanje tzv. Gradske kartice (City Card) - Nepostojanje destinacijske menadžment organizacije - Nedovoljna iskorišüenost MICE kapaciteta (mali broj organizovanih skupova) - Zanemarljiva povezanost low-cost letovima - Mali broj smeštajnih kapaciteta - Mali broj hotela odgovarajuüih kategorija - Nedovoljno prisustvo beogradskih hotela u meÿunarodnim rezervacionim sistemima

Šanse: - Pozitivan razvoj politiþke i ekonomske situacije, približavanje i ulazak u þlanstvo Evropske unije - Poboljšanje imidža Beograda i Srbije kao turistiþkih destinacija - Privlaþenje stranih investicija i veüe investiranje u razvoj turistiþke infrastrukture - Pozitivna kretanja na strani turistiþke tražnje - Poveüanje broja hotela u sastavu meÿunarodnih hotelskih lanaca 202 - Poveüanje obima smeštajnih kapaciteta i konkurencije meÿu smeštajnim objektima što üe dovesti do snižavanja cena smeštaja - Uspostavljanje veüeg broja low-cost letova kao i intenziviranje razvoja ostalih vidova transporta

Pretnje: - Globalna ekonomska recesija u narednih nekoliko godina - Nestabilna politiþka i ekonomska situacija u zemlji i regionu - Prenaglašeno administriranje u politici razvoja pojedinih domena ponude - Neukljuþivanje svih bitnih sadržaja (kulturnih, zabavnih, sportsko-rekreativnih i drugih) u ukupnu turistiþku ponudu Grada - Neodgovarajuüe regilisanje saobraüaja u gradu

203 8. ANALIZA ZAKONSKE REGULATIVE

8.1. UVODNA RAZMATRANJA: RELEVANTNA PRAVNA REGULATIVA

Razmatranje pravne regulative koja ureÿuje turistiþku delatnost u gradu Beogradu neminovno polazi od rešenja sadržanih u dva baziþna zakona: Zakon o turizmu (Sl. glasnik RS 45/05) i Zakon o glavnom gradu (Sl. glasnik RS 129/2007).

Detaljnije bavljenje materijom obuhvatilo bi znatno veüi broj propisa, jer je turizam kao važna grana privrede, regulisan þ itavim nizom podzakonskih akata, a prožimaju ga i rešenja brojnih relevantnih zakona. U kategoriju podzakonske regulative spada i posebno znaþajan Statut grada Beograda (“Sl. list grada Beograda br. 14/04, 30/04, Sl. Glasnik RS br. 67/05, Sl. list grada Beograda 19/05) kao i Odluka o gradskoj upravi (Sl. list grada Beograda br. 36/04, 1/05. 18/06 i 21/06) i odluke o budžetu grada Beograda (2003, 2004, 2005, 2006, 2007 i 2008.). Treba imati u vidu i Posebne uzanse u turizmu (Sl. glasnik 33/01) koje je donela Skupština privredne komore Srbije, kao i þitav niz relevantnih pravilnika: Pravilnik o bližim uslovima opremanja poslovnih prostorija kao i uslovima za lica koja obavljaju poslove turistiþkog posredovanja; Pravilnik o bližim uslovima i postupku za izdavanje i oduzimanje licence za obavljanje poslova organizovanja turistiþkih putovanja; Pravilnik o vrstama, minimalnim uslovima i kategorizaciji objekata nautiþkog turizma; Pravilnik o razvrstavanju, minimalnim uslovima i kategorizaciji ugostiteljskih objekata; Pravilnik o sadržaju deklaracije za objavljivanje i emitovanje oglasne poruke i dr. Od ne manjeg znaþaja su i nepisani izvori prava kao što su dobri poslovni obiþaji na þije poštovanje se poziva i sam Zakon o turizmu (þlan 3.) koje su turistiþki radnici Beograda gradili u dugoj tradiciji gostoprimstva glavnog grada.

Kompleksnost turistiþke delatnosti podrazumeva, kao što je istaknuto, primenu þitavog niza propisa iz drugih oblasti prava koji se prepliüu sa ovom gore pomenutom direktnom regulativom. Primera radi Zakon o obligacionim odnosima je osnov za ureÿenje svakog poslovnog odnosa (pa i iz turistiþke delatnosti) ako posebnim zakonom nije predviÿeno drugaþije rešenje. Takoÿe treba imati u vidu veliki znaþaj Zakona o 204 zaštiti potrošaþa; Zakona o oglašavanju; Zakona o posebnim ovlašüenjima radi efikasne zaštite prava intelektualne svojine (i propisa donetih na osnovu tog zakona), kao i veoma znaþajnih zakona iz oblasti zaštite životne sredine (Zakon o zaštiti životne sredine, Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu i dr.).

Kada je u pitanju zaštita životne sredine i njen uticaj na smer razvoja turizma u glavnom gradu, onda je posebno važno istaüi zaštitu odreÿenih prirodnih dobara koja su u nadležnosti Skupštine grada Beograda. Rešenjem o stavljanju pod zaštitu prirodnog dobra “Avala” (Sl. list grada Beograda 43/2007) detaljno se ureÿuje þitav niz mera za zaštitu ovog dobra i postavljaju uslovi za održivi razvoj rekreativnih i turistiþkih sadržaja na tom prostoru, a upravljanje, odnosno staranje ovim zaštiüenim prirodnim dobrom poverava se Javnom preduzeüu “Srbijašume”, Šumsko gazdinstvo “Beograd”- Šumska uprava “Avala”. Takoÿe je od znaþaja i srodno Rešenje o stavljanju pod zaštitu prirodnog dobra “Kosmaj” (Sl. list grada Beograda 29/2005.) sliþnog sadržaja zaštite od znaþaja za konkretnu turistiþku aktivnost. Relevantno je i Rešenje o stavljanju pod zaštitu prirodnog dobra “Pionirski park” (Sl. list grada Beograda 43/2007), Rešenje o stavljanju pod zaštitu prirodnog dobra “Grupa stabala hrasta lužnjaka kod Joziüa kolibe” (Sl. list grada Beograda 1/96, 11/2005).

Treba imati u vidu da na turistiþku delatnost u Beogradu u odreÿenoj meri utiþe i odnos nadležnosti izmeÿu grada i gradskih opština, što je precizirano statutom Grada Beograda. Statut predviÿa da sedam prigradskih opština izgubi nadležnosti iz oblasti urbanizma. Opštine ü e imati svoje statute, donositi planove razvoja i osnivati mesne zajednice i imaüe veüe nadležnosti u oblasti zaštite životne sredine, brinuüe o školama i vrtiüima. Opštine üe imati svoja komunalna preduzeüa. ýlanom 77. taþke 17. Statuta poverava se gradskim opštinama staranje o razvoju ugostiteljstva, zanatstva, turizma i trgovine i moguünost osnivanja sopstvene turistiþke organizacije radi promovisanja turizma na svom podruþju Prema þlanu 25. taþki 18 Statuta, grad, preko svojih organa, u skladu sa Ustavom i zakonom, osniva ustanove i organizacije u oblasti zdravstvene zaštite, deþje zaštite, turizma i u drugim oblastima, u skladu sa zakonom i prati i obezbeÿuje njihovo funkcionisanje. Takoÿe, Grad, prema istom þlanu, taþka 27, podstiþe i stara se o razvoju turizma na teritoriji Grada i utvrÿuje visinu boravišne takse

205 a prema taþki 28. stara se o razvoju i unapreÿenju ugostiteljstva, zanatstva i trgovine, ureÿuje radno vreme, mesta na kojima se mogu obavljati odreÿene delatnosti i druge uslove za njihov rad.

Kada je u pitanju turistiþka aktivnost koja se odnosi na konkretnu opštinu relevantno je da li postoje specifiþna pravna rešenja, kao što je sluþaj na primer sa opštinom Mladenovac (Generalni plan Mladenovca 2021. - Sl. list grada Beograda 9/2005).

Specifiþna pozicija Beograda i njegov regionalni i meÿunarodni znaþaj ukazuju na potrebu da se ukaže na znaþaj meÿunarodnih sporazuma þija rešenja direktno utiþu na turistiþki potencijal Beograda. U tom smislu istiþemo relevantnost bilateralnih i multilateralnih sporazuma, posebno sa zemljama Zapadne i Istoþne Evrope i Ruskom Federacijom. Takvi meÿunarodni pravni akti predstavljaju razliþite trgovinske i robne sporazume, protokole i memorandume koji podstiþu razvoj turizma i investiranja u ovu profitabilnu granu privrede.

U daljem tekstu sledi prikaz osnovnih rešenja Zakona o turizmu i Zakona o glavnom gradu sa komentarom pojedinih odredbi. Na pojedinim mestima ukazano je na rešenja Zakona o pružanju usluga u turizmu Republike Hrvatske, koji nam se uþinio kao dobar “benþmark” s obzirom da se radi o zemlji koja se nalazi u regionu, predstavlja nam konkurenta i u ovoj grani privrede ima bogato iskustvo.

8.2. ZAKONI: ZAKON O TURIZMU I ZAKON O GLAVNOM GRADU

Zakon o turizmu: opšti deo

Predmet zakona. Zakon koji postavlja pravno institucionalni okvir turizma u Srbiji, a time i grada Beograda je Zakon o turizmu koji je donet 2005. godine. Njime se ureÿuje planiranje i održivi razvoj turizma, definišu uslovi i naþin obavljanja specifiþnih delatnosti ponude robe i pružanja usluga koje þ ine turistiþki proizvod. Takoÿe tim zakonom se postavljaju jedinstveni standardi za pružanje usluga u turizmu koji garantuju zaštitu nacionalne ekonomije, korisnika turistiþkog proizvoda i turistiþkih profesija.

206 Ukoliko pogledamo strukturu Zakona o turizmu možemo videti da se ona u sadržinskom smislu može podeliti na dve celine. Prvi deo, koji je opšteg karaktera, odnosi se na norme kojima se ureÿuju baziþne pretpostavke za razvoj turizma u republici Srbiji i postavlja institucionalni okvir koji treba da bude oslonac tog razvoja i on obuhvata þlanove od 1. do 49. Drugi deo Zakona je operativnog karaktera i njime se bliže ureÿuje delatnost putniþkih odnosno turistiþkih agencija, usluge u turizmu, ugostiteljska delatnost, nautiþka delatnost, kao i nadzor i kaznena politika. Ukoliko ga u tom smislu uporedimo sa Zakonom o pružanju usluga u turizmu Republike Hrvatske, videüemo da njihov þitav zakon obuhvata samo materiju iz drugog, posebnog dela našeg zakona, iskljuþujuüi þak iz niega i oblast ugostiteljstva, što ima smisla odvojiti.

Obavljanje delatnosti. Zakon o turizmu propisuje da delatnostima i uslugama u oblasti turizma mogu da se bave preduzeüa (privredna društva) i druga pravna lica, kao i preduzetnici upisani u registrar kod Agencije za privredne registre. Fiziþka lica takoÿe mogu da se bave ovom delatnošüu pod uslovima propisanim zakonom (npr. izdavanje stanova, apartmana i sl.). Treba istaüi da zakon obavezuje sva lica koja se bave delatnošüu u oblasti turizma da istu cenu utvrÿuju i naplaüuju i domaüim i stranim državljanima. Posebno bismo istakli ovde dobro rešenje hrvatskog zakona, koje bi bilo dobro ugraditi i u našu regulativu, a to je obaveza za lica koja se bave turista delatnošüu da vode knjigu žalbi i imaju dužnost da svaku pritužbu blagovremeno dostave nadležnoj inspekciji.

Cilj zakona. Osnovni cilj Zakona o turizmu je da postavi pravne osnove za planiranje i razvoj turizma u Republici Srbiji. Ta aktivnost bi trebalo da obuhvata: integralno planiranje razvoja turizma; proglašenje i održivo korišüenje turistiþkih prostora; prostorno organizovanje i koordinaciju aktivnosti organa i službi, javnih, privrednih i drugih subjekata na unapreÿenju razvoja turizma; promociju turizma Republike Srbije; istraživanje turistiþkog tržišta i razvoj turistiþkih informacionih sistema kao i podsticanje razvoja turizma.

Strateški pristup razvoju. Zakon odreÿuje da polaznu osnovu u svakom planu razvoja turizma þini Strategija prostornog razvoja Republike Srbije i Strategije razvoja turizma Republike Srbije. Strategiju razvoja turizma Republike Srbije donosi odnosno donela je

207 Vlada Republike Srbije na predlog ministarstva nadležnog za poslove turizma (u daljem tekstu: ministarstvo). Važan segment tog procesa je i Strategija promocije turizma. Logiþno je da se razvoj turizma grada Beograda mora kretati unutar tog okvira.

Turistiþko mesto. Grad Beograd u skladu sa definisanjem pojma “turistiþko mesto” iz þlana 13. Zakona o turizmu nedvosmisleno spada u tu kategoriju jer “predstavlja organizacionu i funkcionalnu celinu sa formiranom turistiþkom ponudom, prirodnim, kulturnim, istorijskim i drugim znamenitostima znaþajnim za turizam, komunalnom, saobraüajnom i turistiþkom infrastrukturom, kao i objektima i drugim sadržajima za smeštaj i boravak turista”. Zakon predviÿa da se turistiþka mesta razvrstavaju u kategorije od I - IV, aktom ministra, na zahtev jedinice lokalne samouprave. Kriterijume za odreÿivanje kategorije turistiþkog mesta, naþin i postupak odreÿivanja i promene kategorije, kao i sadržaj registra turistiþkih mesta, propisuje Ministar.Taj akt o odreÿivanju kategorije turistiþkog mesta donosi se na predlog komisije za kategorizaciju turistiþkih mesta, koju imenuje ministar i izdaje se sa važnošüu od pet godina. Turistiþko mesto se upisuje u poseban registrar koji se vodi kod nadležnog ministarstva.

Podsticajne mere. Zakon predviÿa da se u cilju usmeravanja i podsticanja razvoja turizma u budžetu Republike Srbije obezbeÿuju sredstva namenjena za uþešüe u finansiranju izrade odgovarajuüih prostornih planova turistiþkih regija, programa razvoja turizma i urbanistiþkih planova turistiþkih mesta u okviru turistiþkih regija; uþešüe u finansiranju promotivnih aktivnosti turistiþkih regija i turistiþkih mesta u zemlji i inostranstvu; uþešüe u finansiranju izrade projekta zaštite prirode, životne sredine, prirodnih resursa i kulturne baštine turistiþkih regija i turistiþkih mesta; podsticanje izgradnje turistiþke infrastrukture, sportsko-rekreativnih i drugih prateüih sadržaja javnog karaktera znaþajnim za unapreÿenje kvaliteta turistiþke ponude; unapreÿenje postojeüe turistiþke ponude i intenziviranje njenog korišüenja. Grad Beograd kao turistiþko mesto po definiciji spada u korisnike tih namenskih sredstava.

Turistiþke organizacije. Zakonodavac poslove unapreÿenja i promocije turizma poverava turistiþkim organizacijama. Posebno mesto u tom sistema organizacija, u smislu unapreÿivanja i promocije turizma, koordiniranja i podsticanja, ima nacionalna turistiþka organizacija (Turistiþka organizacija Srbije - TOS). 208 Za razvoj turizma u Beogradu od primarne je važnosti Turistiþka organizacija Beograda (TOB). Treba imati u vidu da turistiþka organizacija ima status pravnog lica i da posluje u skladu sa propisima o javnim službama. U tom smislu, kao javna služba grada Beograda TOB je zadužena za razvoj i promociju turistiþkih vrednosti srpske prestonice. Kao turistiþka organizacija jedinice lokalne samouprave na osnovu zakona i u skladu sa Strategijom promocije turizma, planovima i programima TOS-a, ovlašüena je da obavlja brojne poslove: unapreÿenja i promocije turizma jedinice lokalne samouprave; podsticanja programa izgradnje turistiþke infrastrukture i ureÿenja prostora; koordiniranja aktivnosti i saradnje izmeÿu privrednih i drugih subjekata u turizmu koji neposredno i posredno deluju na unapreÿenju i promociji turizma; analizira domaüe i strano turistiþko tržište; organizuje mrežu informativnih centara i dr. TOB ujedno pruža posetiocima Beograda i usluge rezervacije hotelskog smeštaja, razgledanja grada, specijalnih programa na turistiþkom brodu, vodiþke službe i sl.

Neprofitna organizacija za operativne, marketinške i promotivne poslove. Zakon ovlašüuje turistiþke organizacije da, uz saglasnost osnivaþa, u cilju planiranja, koordinacije i upravljanja turistiþkim aktivnostima, mogu, sa preduzeüima, drugim pravnim licima i preduzetnicima koji obavljaju delatnosti iz oblasti saobraüaja, turizma, ugostiteljstva, prometa robe i usluga, kulture, sporta, informisanja, kongresnih i sajamskih aktivnosti, osnovati neprofitnu organizaciju za operativne, marketinške i promotivne poslove. Ovakvo rešenje je svakako dobro ali smatramo da bi osnovni elementi tog odnosa trebalo da budu ureÿeni propisima a ne prepušteni volji ugovornih strana kako to Zakon o turizmu u þlanu 33. stav 2. predviÿa.

Prihodi od turizma. Kao osnovni prihod budžeta jedinice lokalne samouprave na þijoj teritoriji su pružene usluge smeštaja predviÿena je boravišna taksa. Visinu boravišne takse utvrÿuje jedinica lokalne samouprave u zavisnosti od kategorije turistiþkog mesta ili u razliþitoj visini po delovima opštine odnosno grada u zavisnosti od izgraÿenosti komunalne, saobraüajne i turistiþke infrastrukture. Ta visina se kreüe u rasponu od najvišeg do najnižeg iznosa boravišne takse odreÿenog od strane Vlade Republike Srbije. Sredstva boravišne takse zakonodavac odreÿuje kao prihod koji se koristi za obezbeÿivanje informativno-propagandnog materijala kojim se promovišu turistiþke vrednosti i kulturno nasleÿe, za obezbeÿivanje turistiþke signalizacije i za rad turistiþko- 209 informativnih centara. Pomenimo na ovom mestu da je boravišna taksa u gradu Beogradu regulisana Odlukom o boravišnoj taksi (Sl. list grada Beograda 5/2002, 37/2004, 29/2005, 19/2005, 43/2007.).

Turistiþka naknada. Pored boravišne takse jedinica lokalne samouprave na þ ijoj teritoriji je utvrÿen status turistiþkog mesta može propisati obavezu plaüanja turistiþke naknade uz saglasnost ministarstva Turistiþka naknada je novþani iznos koji se plaüa za korišüenje pogodnosti u obavljanju delatnosti na podruþju turistiþkog mesta I obveznici plaüanja turistiþke naknade su privredni subjekti koji obavljaju delatnost putniþkih odnosno turistiþkih agencija, ugostiteljsku delatnost, nautiþku delatnost, pružaju usluge u turizmu ili obavljaju drugu delatnost neposredno povezanu sa turizmom. Obveznci plaüanja turistiþke naknade su i fiziþka lica koja turistima izdaju kuüe, stanove, apartmane i sobe, kao i vlasnici kuüa za odmor, u sluþajevima kada svoje kuüe izdaju treüim licima. Sredstva ostvarena od turistiþke naknade u visini od 80% prihod su budžeta jedinice lokalne samouprave na þijoj teritoriji su naplaüena, a sredstva u visini od 20% prihod su budžeta Republike Srbije i usmeravaju se u Fond za razvoj turizma. Jedinica lokalne samouprave ta sredstva koristi za izgradnju turistiþke infrastrukture, sportsko-rekreativnih i drugih prateüih sadržaja javnog karaktera u turistiþkim mestima.

Treba imati u vidu da je važno dobro odmeriti visinu boravišne takse i turistiþke naknade jer se radi o znaþajnom instrumentu finansiranja I podsticaja razvoja turistiþke delatnosti.

Fond za razvoj turizma Zakon o turizmu predviÿa da radi obezbeÿivanja materijalnih uslova za razvoj i promociju turizma, Vlada Republike Srbije osniva budžetski Fond za razvoj turizma. Tim fondom upravlja ministarstvo. Neobiþno je rešenje u zakonu da ministarstvo može, uz saglasnost Vlade Republike Srbije, struþne i finansijsko-tehniþke poslove Fonda poveriti Fondu za razvoj Republike Srbije, banci ili drugoj struþnoj organizaciji. Poveravanje tih sredstava poslovnoj banci trebalo bi detaljno urediti propisima s obzirom na izraženu javnopravnu komponentu.

Zakonom je predviÿeno da se sredstva fonda koriste za: finansiranje izrade Strategije razvoja turizma, integralnih programa razvoja turizma i komplementarnih delatnosti

210 turistiþkih regija, programa razvoja posebnih vidova turizma kao i Strategije promocije turizma; finansiranje izrade planova zaštite i održivog korišüenja turistiþkih prostora; uþešüe u finansiranju izgradnje turistiþke infrastrukture; uþešüe u finansiranju izgradnje, rekonstrukcije i opremanja smeštajnih kapaciteta i prateüih objekata u turizmu; uþešüe u finansiranju struþnog osposobljavanja kadrova; uþešüe u finansiranju aktivnosti nacionalne turistiþke organizacije, teritorijalnih i lokalnih turistiþkih organizacija; uþešüe u finansiranju prioritetnih investicionih programa i projekata razvoja iz programa Fonda i druge aktivnosti iz oblasti turizma, u skladu sa zakonom.

Zakon o turizmu: posebni deo-delatnost

Delatnost putniþkih odnosno turistiþkih agencija. Zakon detaljno ureÿuje delatnost putniþkih odnosno turistiþkih agencija. Pod delatnošüu putniþkih, odnosno turistiþkih agencija, u smislu zakona, smatra se organizovanje, realizovanje i prodaja turistiþkih putovanja, kao i obavljanje drugih poslova uobiþajenih u turistiþkom prometu. Zakon precizno odreÿuje i pojam turistiþkog putovanja, putniþke agencije, precizira poslove putniþke agencije, daje definiciju poslovnice, odreÿuje uslove za kadrove zaposlene u poslovnici, precizira vrste agencija i uslove za dobijanje licence, voÿenje registra, propisuje pravila u vezi sa opštim uslovima putovanja i sadržini programa putovanja. U ovom delu zakonodavac posebno insistira na sredstvima obezbeÿenja (polisa osiguranja, garancija banke i sl. koja su u funkciji povraüaja putniku razlike izmeÿu ugovorene cene putovanja i cene putovanja snižene srazmerno neizvršenju ili nepotpunom izvršenju usluga obuhvaüenih programom putovanja i troškova povratka putnika u sluþaju steþaja ili privremene nelikvidnosti organizatora putovanja. Posebno bismo ovde istakli kao dobro rešenje hrvatskog zakona kojim je turistiþka agencija u obavezi da putniku prilikom uplate iznosa za turistiþki paket aranžman izda potvrdu o osiguranom jemstvu potraživanja koja mu omoguüava neposredno pravo na naknadu prema banci ili osiguravajuüem društvu. Takoÿe smatramo da bi pravila koja se odnose na ograniþenja u vezi obavljanje ove delatnosti od strane sindikalnih organizacija, udruženja penzionera i drugih sliþnih organizacija trebalo detaljnije urediti.

Usluge u turizmu. Pod uslugama u turizmu, u smislu Zakona o turizmu, smatraju se: usluge turistiþkih profesija (usluge turistiþkog vodiþa i usluge turistiþkog animatora),

211 specifiþne usluge posebnih vidova turizma (lovni, kongresni, omladinski i deþji i seoski turizam) i usluge iznajmljivanja vozila. Zakonodavac daje odreÿena preciznija pravila za svaku od ovih usluga (definisanje poslova, uslova za rad, sprovoÿenje struþnog ispita i sl.). Kada su u pitanju specifiþne usluge posebnih vidova turizma (usluge u lovnom turizmu, kongresnom turizmu, omladinskom i deþjem turizmu i usluge u seoskom turizmu) ukazali bismo na nekoliko nedostataka. Prvo je da bi te specifiþne usluge, a posebno u seoskom turizmu, trebalo detaljnije razraditi. Druga je primedba da bi trebalo dodati pravila kojima se ureÿuju sve popularnije turistiþke usluge sportsko-rekreativnog karaktera i takozvane pustolovne aktivnosti (potreba višeg stepena zaštite uþesnika je ovde od primarnog znaþaja, na primer maloletnih lica i sl.).

Ugostiteljska delatnost. Suprotno rešenju hrvatskog zakona naš Zakon o turizmu je obuhvatio ureÿenje i ugostiteljske delatnosti i to je uþinio na priliþno detaljan naþin. Definisana je ugostiteljska delatnost i ugostiteljski objekat, vrste objekata i razvrstavanje u kategorije, precizirana pravila vezana za vreme obavljanja delatnosti, obaveze ugostitelja, usluge u pokretnom objektu, uslovi za kadrove u ugostiteljstvu i dr.

Nautiþka delatnost. ýinjenica da se Beograd nalazi na dve reke i da je veü poznat po svojoj turistiþkoj ponudi na vodi, ukazuje na znaþaj i potrebu detaljnog pravnog ureÿenja nautiþke delatnosti. Nautiþkom delatnošüu, u smislu Zakona o turizmu, smatra se pružanje usluga u objektima nautiþkog turizma, prihvat, servisiranje i iznajmljivanje plovnih objekata nautiþkog turizma, organizovanje sportskih motonautiþkih aktivnosti na vodi, turistiþkih krstarenja, kao i pružanje drugih usluga za potrebe nautiþkog turizma. Nautiþku delatnost može obavljati preduzeüe, drugo pravno lice odnosno preduzetnik koje ispunjava zakonom predviÿene uslove: upisano je u odgovarajuüi registar i delatnost obavlja u objektima koji ispunjavaju propisane minimalne tehniþke uslove za obavljanje nautiþke delatnosti. Zakon precizira dužnosti za lice koje obavlja nautiþku delatnost i definiše objekte nautiþkog turizma. Skupština grada Beograda donela je Odluku o izgradnji, korišüenju, ureÿenju i održavanju Ade ciganlije i Ade meÿice (Sl. list grada Beograda 14/75, 13/87, 2/95, 6/99, 11/2005), kao dobra u opštoj upotrebi od posebnog znaþaja za sport i rekreaciju graÿana Beograda. Takoÿe je od posebnog znaþaja Odluka o utvrÿivanju i korišüenju mesta za postavljanje plovnog objekta na delu obale i vodenog prostora na teritoriji grada Beograda (Sl. list grada 212 Beograda 29/2005). Na ovom mestu pomenuli bismo rešenje pomenutog hrvatskog zakona koji dobijanje dozvole za luku nautiþkog turizma vezuje za prethodno dobijenu koncesiju.

Zakon o turizmu: posebni deo-nadzor i kaznena politika

Nadzor. Nadzor nad izvršavanjem odredaba Zakona o turizmu i propisa donetih na osnovu zakona, vrši ministarstvo.Inspekcijski nadzor ministarstvo vrši preko turistiþkih inspektora. U poslove nadzora u turizmu kao veoma važni þ inioci ukljuþeno je i ministarstvo nadležno za poslove zdravlja, zatim ministarstvo nadležno za poslove finansija, u pogledu naþina utvrÿivanja i naplate boravišne takse i turistiþke naknade, kao i ministarstvo nadležno za poslove saobraüaja u delu u kome se ureÿuje nautiþka delatnost.

Znaþajan podsticaj poštovanju prava predstavlja efikasno suzbijanje suprotnog ponašanja što je u nadležnosti državnih organa, na prvom mesta turistiþke inspekcije. Turistiþka inspekcija je kljuþni organ koji obavlja poslove nadzora nad izvrašavanjem zakona i drugih propisa kojima se ureÿuje oblast turizma i ugostiteljstva. Inspekcija postupa po službenoj dužnosti u stalnom nadzoru ili na osnovu prijava graÿana. Efikasan rad zahteva saradnju i sinergijsko delovanje sa drugim inspekcijskim organima, policijom, pravosudnim organima, organima za prekršaje i dr.

U vršenju inspekcijskog nadzora turistiþki inspektor ima pravo i dužnost da: kontroliše ispunjenost propisanih uslova za obavljanje delatnosti i pružanje usluga ureÿenih zakonom; vrši kontrolu pružanja usluga u objektima u pogledu pridržavanja propisanih standarda za odobrenu kategoriju; utvrÿuje identitet zaposlenih kod pravnih lica, preduzetnika kao i fiziþkih lica koja obavljaju delatnosti i pružaju usluge ureÿene ovim zakonom; pregleda prostorije u kojima se obavlja delatnost i pružaju usluge, ugovore, evidencije, isprave i drugu dokumentaciju potrebnu za utvrÿivanje zakonitosti poslovanja pravnog lica, preduzetnika ili fiziþkog lica; vrši kontrolu naplate i uplate boravišne takse.

213 Zakon predviÿa da turistiþki inspektor ima ovlašüenje da: x privremeno zabrani obavljanje delatnosti pravnom licu, preduzetniku i fiziþkom licu koje obavlja delatnost putniþkih, odnosno turistiþkih agencija, ugostiteljsku delatnost, nautiþku delatnost i pruža usluge u skladu sa ovim zakonom, a nije upisano u odgovarajuüi registar; x privremeno zabrani obavljanje poslova organizovanja turistiþkih putovanja preduzeüu koje obavlja poslove bez licence ili prestane da ispunjava uslove na osnovu kojih je izdata licenca; x privremeno zabrani obavljanje ugostiteljske delatnosti, delatnosti putniþkih odnosno turistiþkih agencija ili nautiþke delatnosti ukoliko objekat, prostorija i prostor ne ispunjavaju propisane minimalne tehniþke i druge zakonom propisane uslove za obavljanje tih delatnosti; x privremeno zabrani rad u ugostiteljskom objektu odnosno objektu nautiþkog turizma licu koje u ovim objektima posluje bez odreÿene kategorije; x privremeno zabrani rad u ugostiteljskom objektu u kategoriji koja mu je odreÿena ako ureÿenje, oprema ili usluge u objektu odstupaju od propisanih standarda za tu kategoriju; x privremeno zabrani rad licu koje obavlja delatnost putniþkih odnosno turistiþkih agencija odnosno ugostiteljsku delatnost a nema obezbeÿena struþna lica; x privremeno zabrani pružanje usluga smeštaja i ishrane u domaüoj radinosti i u seoskim turistiþkim u zakonom predviÿenim sluþajevima; x privremeno zabrani obavljanje delatnosti pravnom licu, preduzetniku, odnosno fiziþkom licu u sluþajevima kada se turistiþkom inspektoru onemoguüi vršenje poslova nadzora; x naredi povraüaj više naplaüene cene u odnosu na istaknute, odnosno ugovorene cene; x izrekne novþanu kaznu na licu mesta; x podnese prijavu nadležnom organu za uþinjeno kriviþno delo ili privredni prestup, odnosno podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.

Izveštaji inspekcije u Beogradu pokazuju da se kljuþni problemi odnose na bespravan rad, neizvršavanje obaveza ili nekvalitetan rad lica koja obavljaju turistiþke delatnosti.

214 Poseban znaþaj turistiþke inspekcije vidimo i u regulatornom potencijalu u smislu da informacije sa terena artikuliše u vidu iniciranja izmena propisa.

Kaznena politika. Zakonom su predviÿene novþane kazne za prekršaj pravnog i fiziþkog lica. Ukoliko raspon vrednosti predviÿene novþane kazne u našem zakonu uporedimo sa vrednostima koje predviÿa zakon Hrvatske, da je naša kaznena politika višestruko blaža. S obzirom na visoke cene uslužnih delatnosti u gradu Beogradu mišljenja smo da kaznenu politiku treba pojaþati.

Zakon o glavnom gradu i Statut grada Beograda

Zakon o glavnom gradu. Pravila ovog zakona smo sagledali u svetlu rešenja Zakona o turizmu i eventualnih prepreka ili podsticaja razvoju turistiþke delatnosti grada. Kako je tim zakonom odreÿeno da je najviši pravni akt grada Beograda Statut grada Beograda, sagledali smo i statutarna rešenja koja ureÿuju nadležnosti grada, njegovu teritorijalnu organizaciju, organizaciju i rad organa, njegova obeležja, oblike neposrednog odluþivanja graÿana, kao i druga pitanja od važnosti za ostvarivanje prava i dužnosti grada Beograda.

Zakonom je odreÿeno da grad Beograd ima svojstvo pravnog lica i da vrši nadležnosti opštine i grada, utvrÿene Ustavom i zakonom. Grad Beograd, na svojoj teritoriji, u skladu sa zakonom: 1. ureÿuje i obezbeÿuje, u skladu sa naþelima integralnog upravljanja vodama, zaštitu voda, zaštitu od štetnog dejstva voda i korišüenje voda, kao dobra od opšteg interesa, ukljuþujuüi i organizovanje i finansiranje vodoprivrednih delatnosti na vodnom podruþju koje je u nadležnosti grada Beograda, osniva javno preduzeüe za obavljanje vodoprivredne delatnosti i upravljanje vodoprivrednim objektima koji su u nadležnosti grada Beograda, vrši inspekcijski nadzor u oblasti vodoprivrede, ureÿuje i obezbeÿuje uslove i naþin korišüenja mesta za postavljanje plovnih objekata na delu obale i vodenog prostora, ukljuþujuüi i izdavanje odobrenja za postavljanje plovnih objekata, kao i vrši nadzor nad korišüenjem mesta za postavljanje plovnih objekata; 2. ureÿuje i obezbeÿuje obavljanje poslova koji se odnose na izgradnju, rekonstrukciju, održavanje i upravljanje opštinskim i nekategorisanim putevima, 215 ulicama, kao i državnim putevima, osim autoputa i osniva javno preduzeüe za obavljanje delatnosti upravljanja državnim putevima koji su u nadležnosti grada Beograda; 3. obrazuje komunalnu policiju, obezbeÿuje i organizuje vršenje poslova komunalne policije; 4. stara se o zaštiti od požara i obezbeÿuje uslove za sprovoÿenje zaštite od požara, propisuje mere zaštite od požara specifiþne za podruþje grada Beograda u cilju unapreÿenja stanja zaštite od požara i donosi akcione i sanacione planove zaštite od požara; 5. može da osnuje televizijske i radio-stanice, novine i druga sredstva javnog obaveštavanja. Ovde posebno ukazujemo na znaþaj medija za promociju turizma Beograda.

Najviši organu gradu Beogradu je Skupština grada Beograda i ona u skladu sa zakonom: 1. donosi Statut grada Beograda i Poslovnik Skupštine; 2. donosi budžet i završni raþun grada Beograda; 3. donosi program razvoja grada Beograda i pojedinih delatnosti; 4. donosi urbanistiþke planove i ureÿuje korišüenje graÿevinskog zemljišta; 5. ureÿuje naþin odlaganja komunalnog otpada i uslove obavljanja i razvoja komunalnih delatnosti; 6. donosi propise i druge opšte akte; 7. osniva organe, službe, javna preduzeüa, ustanove i organizacije utvrÿene Statutom grada i vrši nadzor nad njihovim radom; 8. imenuje i razrešava upravni i nadzorni odbor, imenuje i razrešava direktore javnih preduzeüa, ustanova i službi, þiji je osnivaþ i daje saglasnost na njihove statute, u skladu sa zakonom; 9. bira i razrešava predsednika Skupštine i zamenika predsednika Skupštine; 10. postavlja i razrešava sekretara Skupštine; 11. bira i razrešava gradonaþelnika, i na predlog gradonaþelnika, bira zamenika gradonaþelnika i þlanove Gradskog veüa; 12. utvrÿuje gradske takse i druge lokalne prihode koji gradu Beogradu po zakonu pripadaju;

216 13. donosi akt o javnom zaduživanju grada Beograda, u skladu sa zakonom kojim se ureÿuje javni dug; 14. propisuje radno vreme ugostiteljskih, trgovinskih i zanatskih objekata; 15. daje mišljenje o republiþkom i regionalnom prostornom planu; 16. daje mišljenje o zakonima kojima se ureÿuju pitanja od interesa za grad Beograd; 17. daje saglasnost na upotrebu imena i simbola grada Beograda; 18. obavlja i druge poslove utvrÿene zakonom i Statutom.

Statutarna rešenja. Brojna su rešenja sadržana u Statutu grada Beograda od znaþaja za razvoj turizma. Posebno istiþemo odredbu o saradnji sa gradovima i opštinama u zemlji i inostranstvu, þlanstvo u domaüim i meÿunarodnim organizacijama gradova.

Grad je odgovoran da preko svojih organa donosi programe razvoja u kojima turizam po logici stvari treba da ima znaþajno mesto. Dobro osmišljeni i ureÿeni regionalni prostorni i urbanistiþki planovi, ureÿenje komunalnih delatnosti, staranje o održavanju stambenih zgrada, ureÿenje gradskog zemljišta, korišüenje poslovnog prostora kojim upravlja, zaštita životne sredine, auto taksi od primarnog su znaþajni za turizam glavnog grada.

Posebno treba istaüi nadležnost grada da ureÿuje i obezbeÿuje organizaciju prevoza u linijskoj plovidbi, kao i da odreÿuje delove obale i vodenog prostora na kojima se mogu graditi hidrograÿevinski objekti i postavljati plovni objekti. Takoÿe od posebnog znaþaja za turizam je nadležnost grada Beograda da osniva ustanove i organizacije u oblasti turizma i organizuje vršenje poslova u vezi sa zaštitom kulturnih dobara od znaþaja za grad. Posebno je naglašena u Statutu obaveza grada Beograda da podstiþe i stara se o razvoju turizma na teritoriji grada i utvrÿuje visinu boravišne takse. Takoÿe da se stara o razvoju i unapreÿenju ugostiteljstva, zanatstva i trgovine i ureÿuje radno vreme, mesta i druge uslove u vezi obavljanja odreÿene delatnosti.

Istiþemo kao znaþajnu i ulogu gradskog menadžera sa kojim ugovor zakljuþuje gradonaþelnik Beograda, u procesu razvoja turizma glavnog grada. Njegov znaþaj je u iniciranju projekata kojima se podstiþe ekonomski razvoj, zadovoljavaju potrebe

217 graÿana i obezbeÿuje zaštita životne sredine, podstiþe preduzetniþka inicijativa i stvaranje privatno-javnih partnerstava i poslovnih aranžmana, privlaþenje kapitala. Važna je i njegova inicijativa i kod predloga za izmene i dopune propisa u cilju podsticanja poslovne inicijative.

Zakljuþak. Nesporno je da je za razvoj turizma u Beogradu i þitavoj Srbiji neophodna jasna, detaljna i sveobuhvatna pravna regulativa koja treba s jedne strane da omoguüi pravnu sigurnost uþesnika u poslu, a s druge strane da ne upadne u zamku prenormiranosti koja bi gušila poslovnu ekspanziju. Kada je u u pitanju zakonska regulativa mišljenja smo da bi kaznenu politiku trebalo pooštriti. Takoÿe þini se razumno rešenje da se problematika turizma i ugostiteljstva odvojeno regulišu. Takoÿe je potrebno detaljnije urediti delatnosti u oblasti turizma (posebno nautiþki turizam, seoski turizam, sindikalni turizam, sportsko-rekreativni turizam i dr.)

Od ne manjeg znaþaja je i poštovanja tih propisanih pravila i efikasno sprovoÿenje zakonske i druge regulative. U tom smislu posebno je znaþajna efikasnost upravnopravne (inspekcijska služba) i sudske zaštite. Od svih uþesnika u aktivnostima vezanim za turizam grada, bez obzira da li je reþ o državnim organima i organizacijama ili nevladinom sektoru, oþekuje se da iniciraju blagovremene promene propisa i njihovo usklaÿivanje sa realnim stanjem na terenu (usklaÿivanje «prava knjiga« sa «pravom života»).

Mišljenja smo da je postojeüom zakonskom i drugom regulativom relevantnom za razvoj turizma u gradu Beogradu, ostvaren potreban uslov za razvoj turizma u gradu, ali da kao i u svim drugim oblastima privrednog života ima prostora za znaþajnu nadogradnju, što je primarno u rukama svih subjekata direktno ukljuþenih u ovu, za glavni grad znaþajnu i profitabilnu delatnost.

218 Predlozi u vezi sa zakonima i propisma od znaþaja za turizam grada x kategorizacija turistiþkih mesta i turistiþka nadoknada Neophodno je doneti podzakonska akta kojima bi se bliže regulisala ova pitanja .Ova materija je u nadležnosti Republike tj. nadležno ministarstvo treba da donese pomenuta akta. Donošenje ovih akata pomoglo bi u rešavanju þitavog seta pitanja npr. ko i koliko bi plaüao naknadu zbog dobre lokacije ... x da grad Beograd ima nadležnost nad turistiþkom inspekcijom x da se omoguüi formiranje DMO - organizacije za destinacijski menadžment x izmene postojeüeg Pravilnika o kategorizaciji i donošenje posebnog Pravilnika o seoskom turizmu. Nadležnost: Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja.

219

II STRATEŠKO POZICIONIRANJE TURIZMA BEOGRADA

1. VIZIJA I CILJEVI RAZVOJA TURIZMA

1.1. OBUHVAT VIZIJE

Vizija Beograda kao turistiþke destinacije predstavlja inspirativnu sliku grada u nekom trenutku u buduünosti, najþešüe za 10 godina, na naþin kako ga vide kljuþni stejkholderi. U tom smislu, vizija predstavlja osnovnu, polaznu stratešku odluku i najkritiþniju komponentu turistiþke politike grada. Vizija sublimira stremljenja svih kljuþnih stejkholdera u kontekstu baziþnih pitanja turistiþkog razvoja u urbanom okruženju, a koja se odnose na to: x kakva üe Beograd biti destinacija x kakav imidž treba da ima i na koji ga naþin treba graditi i komunicirati ciljinim tržištima x kakav tip i strukturu posetilaca treba privlaþiti x koje sadržaje ponude treba razviti (u smislu kreiranja adekvatnog sistema lanca vrednosti i nezaboravnih doživljaja posetilaca) x na koji naþin obezbediti podršku povezanih delatnosti u cilju ostvarenja vizije (od saobraüajne i druge infrastrukture, do obrazovanja) x koji su troškovi i koristi ostvarenja vizije i x koje üe organizacije i pojedinci preuzeti odgovornost za ostvarenje vizije.

Vizija se uobiþajeno izražava kao izjava, pa stoga kažemo da je ona reþita slika. Da bi bila validna, ovu sliku treba da dele svi kljuþni stejkholderi, jer jedino na taj naþin se obezbeÿuje da svi streme ka istom cilju. Realizacija vizije, dakle, zahteva ne samo baziþno razumevanje i prihvatanje, veü i poistoveüivanje s njom od strane svih kljuþnih igraþa. Ovo omoguüava maksimalnu posveüenost ostvarenju vizije, a time i odgovornost za obezbeÿivanje i alokaciju resursa. To samo potvrÿuje potrebu da vizija bude artikulisana kroz uvažavanje i uþešüe stejkholdera. U tom smislu, vizija je osnov za njihove planske odluke i konkretne akcije. Na toj osnovi se i minimiziraju

221 nesporazumi i konflikti koji mogu nastati, a u krajnjoj liniji ona koristi i kao sredstvo “izolacije” onih igraþa koji pokušavaju da deluju mimo prihvaüenih pravila igre.

Treba imati u vidu da vizija, s obzirom na “raznolikost” stejkholdera, odnosno njihovu pripadnost razliþitim društvenim grupama i javnim i poslovnim sektorima, nije samo tržišno voÿena, na naþin da tretira ekonomske efekte turistiþkog razvoja po privredu grada, veü sadrži i baziþne vrednosti koji odražavaju uverenja razliþitih društvenih grupa o tome kako ü e turizam doprineti blagostanju Beograÿana, razvoju biznisa u gradu i zadovoljstvu posetilaca.

Predlog vizije Beograda kao turistiþke destinacije dajemo na bazi ranije sprovedenih primarnih istraživanja posetilaca Srbije i lokalnog stanovništva za potrebe izrade Strategije razvoja turizma Republike Srbije (2004. godine), kao i za iste potrebe održane strukturisane radionice u Beogradu, intervjuisanja srpske intelektualne elite, anketnog istraživanja tour operatora koji su tada veü radili, ili imali nameru da rade sa Srbijom (pre svega nudeüi Beograd svojim klijentima), odnosno analize imidža Srbije kao turistiþke destinacije.39 Osnova za definisanje vizije je vizija turistiþke Srbije data u dokumentu Strategija razvoja turizma Republike Srbije. Pored ovoga, uzeti su u obzir i rezultati nove radionice održane septembra 2008. godine sa predstavnicima kljuþnih stejkholdera Beograda kao i relevantna planska dokumenta kao što su: Regionalni prostorni plan administrativnog podruþja beograda (2004-2011); generalni plan Beograda (do 2021) i Strategija razvoja grada Beograda 2008 (u procesu razmatranja).

1.2. PRINCIPI NA KOJIMA SE VIZIJA BAZIRA

Imajuüi u vidu ranija istraživanja za potrebe razvoja srpskog turizma, karakteristike dosadašnjeg razvoja turizma, kao i prirodu i strukturu turistiþkog proizvoda grada, navodimo sledeüe kljuþne principe na kojima treba da se temelji turistiþka vizija Beograda i sam turistiþki razvoj grada do 2018. godine: x Korist od razvoja turizma u Beogradu treba da osete svi: stanovnici, posetioci, turistiþki sektor, povezane delatnosti i javni sektor.

39 Ova istraživanja su radili Horwath Consulting Zagreb i Ekonomski fakultet Beograd za potrebe izrade Strategije razvoja turizma Republike Srbije. 222 x Odlukom da krene u izradu strategije razvoja turizma Beograd pokazuje da turizam vidi kao jednu od kljuþnih poluga ne samo sopstvenog razvoja, veü i kreiranja globalne prepoznatiljivosti. x Beograd nastoji da se pokaže kao vibrantna, inovativna i razliþita gradska turistiþka destinacija. x Beograd ima iskustva u meÿunarodnom turizmu i ima moguünost da gradi svoju poziciju na dosadašnjem razvoju koristeüi inovativan i kreativan pristup u stvaranju urbanog turistiþkog iskustva.

1.3. IZJAVA O VIZIJI

Vizija turizma je zamišljena slika Beograda kao turistiþke destinacije u buduünosti - kako tu sliku zamišljamo za 10 godina. Vizija usmerava aktivnosti svih aktera vezanih za turizam, i predstavlja uporište za sve akcije i razvoj u tom periodu. Vizija nam je potrebna jer je danas uspešan i balansiran razvoj bez vizije nemoguü, zato što predstavlja podlogu za saradnju pojedinaca i grupa radi ostvarenja zajedniþkog cilja i zato jer istanovništvo postaje kljuþni akter u procesu razvoja. Viziju donosi politiþka, duhovna i poslovna elita destinacije u saradnji sa drugim interesnim grupama i posebno stanovništvom. Imajuüi, kako je veü reþeno, u vidu razultate istraživanja koja su raÿena za potrebe Strategije razvoja turizma Republike Srbije, i koji su dostupni u tom dokumentu, ovde želimo da istaknemo i sumirana razmišljanja uþesnika ovogodišnjeg septembarskog workshop-a gradskih stejkholdera. Evo kako oni vide turistiþki Beograd za 10 godina: x Beograd – najatraktivniji grad na Balkanu po kulturno-istorijskim sadržajima, spoj drevnog i modernog, grad koji živi 24h, grad koji pruža oseüaj “kao kod kuüe”, otvoreni grad konkurentan na turistiþkom planu, važna nautiþka taþka, centar turistiþkih kretanja za turiste koji žele da posete zemlje Balkana i JI Evrope, privlaþan za razliþite grupe, otvoren za sve ljude, sposoban da odgovori izazovima buduüeg vremena. x Beograd – grad kolturno-istorijske baštine, grad kongresa i sajmova, grad sportskih i kulturnih manifestacija, grad zelenih zona i ekoturizma, grad short- break odmora, grad u kome je potencijal reþnog turizma u potpunosti iskorišüen, grad zabave. 223 x Beograd – grad u kojem je život regulisan u skladu sa zakonom i propisima, bezbedan grad, u stabilnom politiþkom i ekonomskom okruženju, sa rešenim problemima infrastukture (þist, ureÿen, sa prohodnim saobraüajem, sa više mostova, metroom, parking mesta i signalizacijom na nekoliko jezika) x Pristupaþan stranim turistima – poboljšani svi vidovi meÿunarodnog saobraüaja (drumski, železniþki, posebno reþni, low-cost avio kompanije), x Višestruko poveüan broj smeštajnih kapaciteta svih kategorija, turistiþka signalizacija poboljšana, info centri u funkciji turista, poveüan broj agencija sa edukovanim kadrom.

Imajuüi sve prethodno u vidu, izjavu o viziji Beograda kao turistiþke destinacije možemo dati na sledeüi naþin:

Beograd üe 2018. godine biti globalno poznata gradska turistiþka destinacija, koja üe svojim jedinstvenim položajem na ušüu Save u Dunav, poslovnim dinamizmom i inovativnošüu, ali i bogatom kulturnom produkcijom i naglašenom željom stanovnika za druženjem i uživanjem u životu, privlaþiti poslovne i druge goste u grad i okolinu. Savremen i vibrantan, a opet utemeljen na bogatoj istoriji, Beograd üe svojim gostima isporuþivati urbane doživljaje visokog kvaliteta, investitorima i postojeüem biznisu izvanredne poslovne šanse, a stanovnicima dobar kvalitet života. U konstelaciji ubrzanog turistiþkog, kulturnog i poslovnog razvoja, kao i brze, ali iznad svega dobro voÿene urbane regeneracije, Beograd üe se sigurno uþvrstiti kao prepoznati i priznati kosmopolitski lider meÿu gradovima jugoistoþne Evrope.

1.4. CILJEVI

Vizija Beograda kao turistiþke destinacije tako postaje osnov za sve akcije stejkholdera i nešto što usmerava sve aktere. Ona je osnov i za formulisanje ciljeva turistiþkog razvoja grada.

Ciljevi moraju da obuhvate ekonomske koristi, koristi vezana za okruženje - prirodne i kulturne resurese, za zadovoljstvo gostiju i blagostanje Beograÿana. S tim u vezi, može se reüi da su strateški ciljevi razvoja turizma na podruþju Beograda sledeüi:

224 x Razvoj Beograda kao kvalitetne konferencijske i poslovne destinacije (ulazak u grupu 100 vodeüih kongresnih gradskih destinacija prema listi ICCA – danas na 168. mestu) x Preuzimanje kljuþne uloge kao regionalnog gateway-a x Razvoj prepoznatljivosti Beograda kao meÿunarodno priznate destinacije specijalnih dogaÿaja (sportskih, kulturnih, muziþkih) x Razvoj/unapreÿenje konkurentnosti Beograda kao turistiþke destinacije i sposobnosti da isporuþi vrhunsko destinacijsko iskustvo x Unapreÿenje performansi turistþkog sektora grada x Razvoj i ukljuþivanje ponude rubnih gradskih opština u integralni sistem urbanih turistiþkih doživljaja x Preuzimanje odgovornosti za razvoj lanca vrednosti turitiþkih doživljaja Beogradskog klastera, kako je definisano Strategijom razvoja turizma Republike Srbije x Unapreÿenje opšte i turistiþke infrastrukture x Poveüanje kvaliteta života stanovnika grada x Zaštita kulturno-istorijske baštine i prirodnog okruženja.

225 2. KLJUýNI TURISTIýKI PROIZVODI DESTINACIJE

2.1. TURISTIýKI PROIZVODI BEOGRADA

Pod kljuþnim turistiþkim proizvodima Beograda podrazumevaju se oni proizvodi koji mogu ostvariti odgovarajuüu konkurentnost na meÿunarodnom turistiþkom tržištu i na osnovu kojih se može nadoknaditi zaostajanje na meÿunarodnoj turistiþkoj sceni, odnosno þije se komercijalzovanje može ostvariti odmah ili u precizno utvrÿenim razdobljima.

Na osnovu izvršenih analiza stanja sa sigurnošüu se može konstatovati da Beograd može odmah ili relativno brzo oformiti konkurentno zadovoljavajuüi nivo u vezi sa sledeüim turistiþkim proizvodima (podrazumeva se da üe u predstojeüem razdoblju ti proizvodi biti i dalje obogaüivani i oblikovani shodno preporukama o otklanjanju konkurentskih nedostataka):

1. POSLOVNI TURIZAM + MICE 2. DOGAĈAJI

Bazu za realizaciju ova dva turistiþka proizvoda þ ine hotelski kapaciteti u gradu, aerodrom i autoputevi/železnice i postojeüi objekti za realizaciju atrakcija/dogaÿaja univerzalnog tipa. To su: x Sava Centar x Arena x Sajam x Stadioni x Sportski centri sa bazenima x Ada Ciganlija sa jezerom, marinom i Savom

I do sada su ovo bili objekti za odvijanje meÿunarodnih i svetskih dogaÿaja iz oblasti nauke, kulture, sporta, trgovine i zabave – i to vrlo uspešni i treba im pružiti svu moguüu podršku za unapreÿenje njihovih funkcija.

226 3. GRADSKI ODMORI – predstavljaju treüi turistiþki proizvod Beograda, koji ima velike šanse u konkurenciji sa susednim evropskim metropolama, ali na njemu se mora raditi u dva pravca.

Organizator ovog turistiþkog proizvoda mora ustanoviti partnerski odnos sa low-cost avio kompanijama evropskog i svetskog renomea, sa kojima ü e na interesnoj partnerskoj osnovi obezbediti masovan i jeftin transfer putnika ka Beogradu. Ovo je svakako najvažniji i najkomercijalniji masovni turistiþki proizvod za koji se Beograd mora pripremiti. U tom smislu, na bazi izvršenih multidisciplinarnih analiza konstatovano je da ovaj proizvod treba organizovati tako da se istaknu sve prednosti i izbegnu svi nedostaci Beograda.

Prateüi sugestije i rešenja Generalnog urbanistiþkog plana Beograda, kao i strateške poteze Regionalnog prostornog plana Administrativnog podruþja Beograda, došlo se do predloga za najbrže, najjefitnije i najefikasnije rešenje u funkciji urbanih i prostornih reprezenata Beograda. Okosnicu turistiþkog proizvoda „Gradski odmor“ treba da þini velika turistiþko pešaþka zona Beograda, sa akva bulevarima Dunav i Sava.

Veliku turistiþko-pešaþku zonu Beograda þini delovi centralne zone Beograda utvrÿeni Generalnim urbanistiþkim planom i to urbanistiþke celine: x „Varoš u šancu“ x „Terazije, Slavija, Svetosavski plato“ x „Veliko ratno ostrvo“ x „Centar Zemuna“ x Delovi „Prvobitnog Novog Beograda“ x „Centar Novog Beograda“

Od Gardoša, preko Zemuna, hotela Jugoslavije, Palate Federacije do ušüa, pa pešaþkim mostom na jedinstveni ekološko-edukativni kompleks Veliko ratno ostrvo – odgovarajuüom vezom preko reke, Donjeg do Gornjeg grada i dalje preko Kalemengdana – riznice istorije grada, Knez Mihajlovom i Kralja Milana preko Slavije do Svetosavskog platoa.

227 Uvoÿenjem izletniþkih „voziüa“ na potezu „Šaran/Zemun – Ušüe i Gornji grad – Terazije, kao i rent-a-wello službi, ova pešaþka zona bi bila dostupna svim gostima grada bez zalaženja u kolabirajuüe saobraüajnice Beograda, koji ü e biti sanirani izgradnjom obilaznica, mostova i transverzalnih pravaca, što ü e iziskivati duže razdoblje.

Predložena velika turistiþka pešaþka zona može da profunkcioniše, ukoliko postoji politiþka volja, u roku od godinu dana, uz minimalna finansijska sredstva. To podrazumeva i uspostavljanje partnerskog odnosa svih subjekata koji uþestvuju u kreiranju turistiþke ponude i pružanju usluga iz svih delujuüih sektora – javnog, privatnog i nevladinog.

Predlog revitalizacije funkcija nekih javnih objekata u gradskom jezgru

Nestajanje Jugoslavije je imalo posledice i sa aspekta urbanih funkcija glavnog grada te zemlje. U Beogradu i na Novom Beogradu izgraÿeni su brojni objekti za potrebe nekadašnjih saveznih organa. To su zdanja kapaciteta srazmernog tadašnjim funkcijama savezne države. Tri zgrade Savezne Vlade, brojne zgrade bivše JNA u Nemanjinoj i Resavskoj ulici i na Topþiderskom Brdu; Zgrade Saveznog SUP-a (MUP-a) u Kneza Miloša; zgrade SMIP-a na uglu Resavske i Nemanjine predstavljaju arhaiþne funkcije bivše države veü u sadašnjem vremenu.

Potreba da se racionalno ponašamo veü upuüuje da se preispitaju svi ti, uslovno reþeno neproduktivni kapaciteti grada i da se na odgovarajuüem nivou zauzmu stavovi o realnim potrebama i odgovarajuüim rešenjima. Sažimanje funkcija države na nivo Srbije otvara širok prostor za dislociranje nekih od objekata republiþke administracije iz užeg jezgra grada, što omoguüuje prenamenu brojnih objekata u Nemanjinoj, Ulici Kralja Milana i Aleksandrovoj ulici. Bogatstvo koje predstavljaju ova zdanja, koja svojim novim funkcijama mogu aktivirati znaþajan svež kapital koristan i za razrešenje brojnih infrastrukturnih, a pre svega saobraüajnih rešenja jezgra grada (podzemne i nadzemne javne garaže).

Izmeštanjem pojedinih administrativnih funkcija iz jezgra grada u postojeüe objekte bivših saveznih organa na Novom Beogradu znaþajno bi se rasteretilo jezgro grada od

228 saobraüajnog pritiska, a Novi Beograd ima mnogo povoljnija rešenja saobraüaja i moguünost prijema mirujuüeg saobraüaja. Funkcije koje bi mogle da se ustanove revizijom namene objekata, trebalo bi da budu usmerene ka obrazovanju, nauci, kulturi, biznisu, hotelijerstvu i drugim namenama koje ü e razvijati Beograd u okviru svoje evropske osobenosti.

Ovaj potencijalni zahvat zaslužuje ozbiljnu studiju funkcionalnih i ekonomskih, a pre svega urbanih efekata. Znaþajno je napomenuti da se svi navedeni objekti nalaze u predloženoj velikoj turistiþkoj pešaþkoj zoni Beograda.

Iz razmatranja tretirane materije ne treba iskljuþiti i neke infrastrukturno opremljene lokalitete u prigradskoj zoni grada za objekte specijalne namene kao i druga rešenja koja se mogu realizovati finansijskim sredstvima od ustupljenih objekata.

Nautiþki centar Dunav Rukavac Dunava koji deli Veliko Ratno ostrvo od Novog Beograda predstavlja izuzetan, skoro ureÿen prostor za marinu/nautiþki centar. Dužina akvatorije iznosi 1.200 m od Lida do ušüa Save u Dunav. Širina je oko 140 m sa ukupnom površinom od 16,8 ha.

Desna novobeogradska obala je u potpunosti ureÿena, sa zidanim kejom, hotelom Jugoslavija i ureÿenim slobodnim parkovskim površinama na kojima bi se mogli urediti i sportsko rekreativni sadržaji koji prate marine, kao i potrebni parkinzi. Hotel ’’Jugoslavija’’ sa svojim infrastrukturnim sadržajima þ ini potencijal neophodan za marinu visoke kategorije. To je ujedno jedini hotel Beograda na obali reke. Desna obala ima izgraÿen kej do ušüa Save i uz nju do brodogradilišnog rukavca. Pre ušüa Save u priobalju dela akvatorije nalazi se objekat specijalne namene Vojske Sebije koji bi trebalo prenameniti u skladu sa potrebama marine.

Levu obalu akvatorije marine kod hotela „Jugoslavija“ þ ini izuzetna ekološka zona Velikog Ratnog ostrva. Ova obala je potpuno neureÿena i kao takvu bi je trebalo oþuvati uz minimalne intervencije za vezove nautiþkih jedinica u marini i uz þišüenje mulja u donjoj polovini priobalja radi korišüenja i akvatorije i obale. Ovaj prostor je sa više od 80% ureÿen za potrebe marine, treba ga dokompletirati i staviti u funkciju. Treba imati 229 u vidu da je ovaj prostor – akvatorija van plovnog puta, znaþi maksimalno zaštiüen od talasa, a i u dobroj meri je vegetacijom Ratnog ostrva zaštiüen od vetra.

Na dužini obale za vezove od oko 2.200 m samo u priobalnim vezovima bez korišüenja vezova na bovama moguüe je obezbediti mesta za oko 1600 nautiþkih jedinica (jahti, þamaca brodiüa); slobodno se može proceniti da je na ovoj lokaciji moguüe formirati marinu od oko 2.000 mesta.

Ovaj program je od prvorazrednog znaþaja za afirmaciju Beograda kao meÿunarodnog nautiþko-turistiþkog centra na Evrorkoridoru VII – Dunavu. Ovo je najjeftiniji, najbrži i najefikasniji program ove vrste na teritoriji Beograda i Dunava.

Akva bulevari Dunav i Sava predstavljaju realan silazak Beograda na reke, što je davno usvojen cilj. Ne može se þekati kompletno ureÿenje priobalja da bi se izašlo na reke. Za izlaz na reke suštinsko je postojanje plovnih sredstava i uspostavljanje redovnog linijskog, þarter, izletniþkog, taksi i drugih vidova saobraüaja na vodi uz rent- a-boat servis. Za poþetak dovoljno je urediti uže zone ukrcavanja i iskrcavanja putnika/pristana, a logiþno je da oni budu lokacijski spregnuti sa javnim gradskim prevozom – autobuskim terminalima i stanicama šinskih vozila.

U prvoj fazi vodeni saobraüaj treba da poveže Adu Huju/Višnjicu sa Novom Galenikom na Dunavu, s tim da se na ušüu Save u Dunav kod Sportskog centra ’’Milan Gale Muškatiroviü’’ ukljuþuje i Sava do Makiša. Na ovaj naþin üe se uþiniti pristupaþnim sa vode (izbegavanje saobraüajne gužve u relaksacionoj vožnji brodiüem) celokupna priobalna zona Beograda, Novog Beograda i Zemuna kao urbano tkivo i ekološki atraktivna leva obala Dunava u dužini od 12 km, i celokupna priobalna urbana zona Beograda i Novog Beograda sa Adom Ciganlijom kao posebnim ekološko-rekreativnim prostorom Beograda.

Na ovom potezu, dužine oko 10 km, pažnju zaslužuje stari železniþki most koji bi mogao postati prvorazredna turistiþka atrakcija u sprezi sa Beogradskim sajmom i nautiþko-ribolovaþkim programima.

230 Velikom turistiþko-pešaþkom zonom Beograda objedinjeni su brojni programi turistiþkog proizvoda „Gradski odmor“ i to: 1. Beograd – kultura 2. Beograd – sport 3. Beograd – istorija 4. Beograd – ekologija 5. Beograd – reþno iskustvo 6. Beograd – noüni život 7. Beograd – posebni interesi 8. Beograd – dogaÿaji 9. Beograd – nautika 10. Beograd – podzemni deo grada 11. Beograd – šoping

Svaki od ovih programa ima svoje segmente kroz saobraüajne atrakcije, edukativne, izložbene, gastronomske, ambijentalne, urbane, pejzažne i druge osobenosti, tako da sam po sebi predstavlja prvorazrednu atrakciju u svojoj raznovrsnosti i nenametljivom obilju emocija kojima je zapljusnut svaki posetilac. Znalaþka prezentacija vodiþa je jedna od prvorazrednih obaveza organizatora.

Tranzit, iako nije zvaniþno prihvaüen kao turistiþki proizvod može se tretirati kao mobilni segment meÿunarodnog turistiþkog tržišta tražnje, koji u kretanju prema izabranoj destinaciji može biti uspešno zaustavljen i informisan o moguünostima koje nude Beograd i Srbija kako bi se sledeüi put opredelio i za neku od ponuÿenih destinacija Beograda i Srbije.

Geostrateški položaj Beograda na Evrokoridoru X je polovina distance putovanja prema Turskoj i Grþkoj, koje su omiljene ciljne destinacije Zapadne i Severne Evrope.

Ta pozicija polovine puta do cilja treba da bude iskorišüena za domaüinski prijem gostiju u tranzitu i ljubazno informisanje o onome što Beograd/Srbija nudi. Ukoliko ostanu dan duže, postignut je veliki uspeh.

231 U prostoru Beograda, optimalnu lokaciju za tranzitni turistiþki centar predstavlja potez Zavojniþke reke pored autoputa E-75 ispod kompleksa Avala sa selima Beli Potok i Zuce na njenim padinama.

Programski sadržaj ovog tranzitno-turistiþkog centa daje se u prilogu – prihvaüen je od strane Opštine Voždovac i grada.

Tranzitno-turistiþki centar «AVALA» na Evrokoridoru X /autoput E-75/

Autoput E-75 predstavlja glavnu transevropsku saobraüajnu arteriju koja prolazi kroz gradsko tkivo Beograda. Izgradnjom obilaznice Dobanovci – Bubanj potok, otklanjaju se negativni efekti tranzitnog saobraüaja na autoputu za grad, ali se istovremeno i stvaraju uslovi da tranzit nesmetano proÿe pored Beograda. Pošto je interes Beograda da turistiþki tranzit uspori ili zaustavi za dan-dva radi ostvarivanja oþekivanih efekata od tranzitnog turizma, koji je jedan od prioriteta turizma, to se pristupilo analizama radi izbora lokacije za tranzitno-turistiþku namenu.

Prostor koji pruža optimalne uslove za formiranje tranzitno turistiþkog centra na teritoriji Beograda je zona neposredno pored autoputa E-75 i deonicom bivšeg autoputa koz grad – Prva Beogradska avenija. Ova zona je duga oko 7 km i široka oko 500 m (3.500 ha), potpuno je neizgraÿenog prostora (osim veü izgraÿene infrastrukturne mreže koja se sastoji od meÿunarodne saobraüajnice koju þ ini autoput, vodovoda Makiš-Mladenovac koji je izgraÿen do Zuþke kapije, gasovoda, železniþke pruge koja prolazi duž ove zone od Belog Potoka, preko Zuca i Vrþina); moguüe je uvesti u funkciju Beovoza; u ovoj zoni otkrivene su termomineralne vode; kroz sredinu zone protiþe Zavojniþka reka þ ija regulacija je planirana, kao i izgradnja kanalizacionog kolektora do ureÿaja za preþišüavanje u Vinþi; energetski i optiþki kablovi prate trasu autoputa E-75 kroz zonu.

Prednost ove lokacije se ogleda u sledeüem: x neposredno je uz najznaþajnije saobraüajno þvorište sa vrlo brzom vezom sa centrom grada (15-20 min); x nema nikakvih troškova rašþišüavanja lokacije;

232 x prostor je skoro kompletno infrastrukturno opremljen; x predmetna zona je direktno oslonjena na padine Avale – svojevrstan memorijalni, izletniþko rekreativni kompleks Beograda i jedna od najatraktivnijih taþaka sa koje se vidi ceo Beograd i cela Šumadija, sa statusom zaštiüenog prirodnog dobra.

Znaþi, u zoni autoputa sa bliskim kontaktom gradskog jezgra i Prve Beogradske avenije, a u zelenilu ekološke zone Avale (približno 20 km2) moguüe je izgraditi tranzitno turistiþki centar Beograda u kome se pored prezentacije turistiþkih vrednosti grada može prezentirati ukupna turistiþka ponuda Srbije.

Na koridoru u zoni autoputa E-75 ideja je da se u okviru ovog centra, uz uþešüe gradova na koridoru autoputa E-75, ustanovi jedan etno motel sa reprezentativnim objektima tipiþnim za te gradove, ali i sa kulinarskim, etnološkim, muzikološkim i drugim osobenostima tih gradova.

Prirodno je da u tom kompleksu ima mesta i za reprezentativne i informativne objekte/punktove država oslonjenih na ovaj koridor (Makedonija, Grþka, Bugarska, Turska).

Od ne manjeg znaþaja je i transformacija dela sadašnjeg autoputa E-75 kroz Beograd u Prvu Beogradsku Aveniju na potezu od BS Zmaj do zgrade saobraüajne policije iznad „Laste“ na teritoriji opštine Voždovac.

Koridor koji prolazi središtem gradskog tkiva pravcem zapad-istok na potezu Tošin Bunar-«Lasta» je izuzetno povoljan za iskorišüenje oþuvanih, uglavnom neizgraÿenih prostora sa obe strane postojeüeg auto puta ili delimiþno izgraÿenim sa ekonomski jeftinim objektima þije uklanjanje je neminovno u perspektivi (Marinkova bara i sl.). Pored izvanredno povezujuüe funkcije u saobraüaju novobeogradskog i starogradskog tkiva i svi ostali pravci su povoljno komunikacijski prikljuþeni ili postoji moguünost novih prikljuþaka na ovu, zasigurno najznaþajniju, saobraüajnu arteriju koja izmeÿu ostalog preseca i „Akva bulevar Sava“ i tangira Savski amfiteatar – buduüi sintezni centar Beograda sa Terazijskom terasom i Starim Sajmištem do Ušüa.

233 U ovaj prostor, pre svega, treba izmestiti buþni zabavni život iz stambenih zona grada, izvršivši koncentraciju komercijalno zabavnih funkcija na aveniji (disko klubovi, kasina, kockarnice, klubovi raznih namena, saloni kozmetike, masaže i sl., robne i druge javne objekte, trgovine, ugostiteljstvo, poslovni prostori, kafiüi, pozorišta male scene i sl.).

Avenija može biti organizovana kao specijalizovane þetvrti balkanskih i drugih evropskih zemalja, kineske þ etvrti, afriþke, i drugih zainteresovanih da uþestvuju u njenoj brzoj izgradnji i ureÿenju. To je funkcionalno, komercijalno i ekonomski optimalna lokacija Beograda. Sve izloženo daje osnova da Prva gradska avenija Beograda bude centar zabave i biznisa jugoistoþne Evrope i Balkana.

Delovi turistiþkog proizvoda koridora Prve Beogradske avenije/sadašnje stanje

Prva avenija Beograda x Auto kamp (hotel Nacional) x Sportski centar 11. april, Bežanijska Kosa x veza Tošinim bunarom za staro jezgro Zemuna sa Gardošem x Beogradska arena x Centar Sava x hotel Continental x hotel Hyatt x most Gazela – Mostarska petlja x veza Bulevarom Vojvode Mišiüa sa Beogradskim sajmom, Hipodromom, Adom Ciganlijom x veza Savskom ulicom – Savski amfiteatar, Kalemegdan, jezgro Starog grada x veza Topþiderska zvezda, Dedinje, Beli Dvor x Autokomanda – veza stadion Partizan, Stadion Crvena Zvezda – sportsko – rekreacioni centar Banjica

4. NAUTIKA Kao potencijalni turistiþki proizvod Beograda oslonjena je, u prvom redu, na pristaništa za kruzing brodove, koje za sada obavlja na jedinom Savskom pristaništu,

234 neprikladnom za potrebe ugošüavanja stranih gostiju, prvenstveno zbog železniþke pruge i deprimirajuüeg ambijenta tog dela grada. Kruzing organizuju iskljuþivo strane agencije krstarenjem brodova Dunavom i predstavlja sve znaþajniji broj posetilaca Beograda.

U perspektivi treba nastojati da se celokupan saobraüaj koji odvaja Kalemengdansku tvrÿavu od Save i Dunava ukine i da se tunelom ispod ulice Tadeuša Košüuškog povežu Dušanova i Karaÿorÿeva ulica u nivou.

Prednosti ovoga rešenja sa saobraüajnog aspekta nepotrebno je obrazlagati. Istovremeno proširuje se donjogradska zona Beogradske tvrÿave do spoljnih bedema, a priobalje oslobaÿa za prihvat brojnih kruzing brodova za koje veü postoje ureÿeni pristani.

Rekonstrukcijom srednjevekovnog pristaništa Beograd u sastavu Kalemegdanske tvrÿave stvorila bi se moguünost prihvatanja jahting nautiþara u tranzitu Dunavom i njihova poseta Beogradu preko ukljuþivanja u program Velike turistiþke pešaþke zone grada.

Aktivnost kruzinga bi na veoma efikasan naþin mogla biti potpomognuta stacioniranjem «bele flote» na teritoriji Beograda. Istraživanja koja su vršena u okviru Master plana razvoja turizma Gornjeg i Donjeg Podunavlja ukazuju da bi interes klastera Beograda bio da se na teritoriji Evrokoridora VII – Dunava kroz Srbiju pokrene sopstvena ponuda kruzinga. Takvu ponudu jedino može pokrenuti Beograd þime bi njegova misija razvoja turizma na teritoriji celog klastera (Sava do Drine i Dunav do Velikog Gradišta) i Podunavlja kroz celu Srbiju bila znaþajno ostvarena.

Izgradnjom marina, koja je zapoþeta na više lokacija, realizovaüe se uslovi i za razvoj nautike u širim razmerama na našim rekama. Ali, to üe biti uglavnom u funkciji interesa vlasnika kapitala i interesa vlasnika malih brodova.

5. SPECIJALNI INTERESI Kao turistiþki proizvodi koji se mogu formirati na teritoriji grada Beograda, u sluþaju domaüeg tržišta mogu biti vezani uglavnom za “blage aktivnosti” (kampovanje, pešaþenje, biciklizam, reþne ekspedicije, vožnja 4x4, aktivnosti vezane uz prirodu, 235 jahanje, ribolov, lov). U odnosu na inostrano tržište, proizvodi vezani za specijalne interese treba da ukljuþe istoriju, kulturu i umetnost kao osnovne sadržaje uz pojedine dodatke koji se odnose na navedene ’’blage aktivnosti’’. Na teritoriji klastera Beograda moguüe su i “grube aktivnosti” i to: planinski biciklizam, kros kantri skijanje, planinarenje i pešaþenje/treking, paraglajding, slobodno penjanje, džip safari i dr.

Sve navedene aktivnosti specijalnih interesa u Beogradu predstavljaju dopunski turistiþki proizvod i ima komercijalnog smisla i u vidu edukacije kroz odreÿene teþajeve za konkretne veštine. Osnovno je da odreÿene agencije ili društva budu povezani meÿusobno, kao i sa nosiocima komercijalno jaþih turistiþkih proizvoda, kako bi se ugradili u proširenje njihove standardne turistiþke ponude.

Organizatori specijalnih interesa, pored instruktora i demonstratora, treba da obezbede servise za najam i održavanje rekvizita, sredstava i opreme, uz obavezno osiguranje i službu spasavanja povezanu sa zdravstvenim institucijama.

Za navedene i potencijalne aktivnosti specijalnih interesa Beogradu nedostaju sledeüi objekti: x velodrom za biciklistiþke trke, x regatno-nautiþki takmiþarski poligon, x moto-kros poligon, x bord poligon, x i drugi specijalizovani poligoni i borilišta kojima bi se stvorili uslovi za edukaciju urbane omladine u raznim veštinama i brojna meÿunarodna takmiþenja i dogaÿanja.

Proizvod “specijalni interesi” treba prodavati u paketima sa ostalim turistiþkim proizvodima, bar u prvoj fazi dok ne steknu punu afirmaciju na tržištu turistiþke tražnje.

6. KRUŽNE TURE Ovaj turistiþki proizvod može biti interesantan za domaüu urbanu klijentelu, ali ni u kom sluþaju ne može biti konkurentan etnografski saþuvanim autentiþnim sredinama ruralnih podruþja Srbije.

236 Razvoj ovog proizvoda zahteva ozbiljnu i upornu pripremu da bi se došlo do zadovoljavajuüih efekata za i za pružaoce usluga i za korisnike.

Kružne ture - turing u sluþaju Beograda se manifestuju kao: x bus turing koji uglavnom organizuju strane agencije za svoje goste kroz Srbiju sa posetom i Beogradu.

Kružna putovanja koja se organizuju za goste Beograda uglavnom su usmerena na kulturne itinerere, koji se odnose na lokalne veze kulturnog nasleÿa, nacionalne i meÿunarodne kulturne staze.

Kulturni itinereri bave se prezentacijom materijalnih ostataka praistorije, Rima, Vizantije, Srpskog Srednjeg veka, Otomanskog carstva i austrougarske imperije. Uz glavne teme ovih itinerera plasiraju se i etno-gastronomski specijaliteti u izabranim ambijentima i ekološke i prirodne vrednosti kraja kojim itinerer prolazi.

Ostali turistiþki proizvodi na teritoriji Beograda

Pod ostalim turistiþkim proizvodima podrazumevaju se oni turistiþki proizvodi za þiji razvoj Beograd takoÿe ima uslova, ali nemaju kljuþni znaþaj u meÿunarodnoj konkurentnosti Beograda, koji üe se meÿutim uporedno razvijati sa kljuþnim turistiþkim proizvodima. Kljuþni turistiþki proizvodi üe nositi razvoj na meÿunarodnom tržištu, što je zajedniþki interes svih proizvoda jedinstvene destinacije.

Ovu grupu þine: x zdravstveni turizam – Spa i wellness; x planine i jezera; x ruralni turizam.

Zdravstveni turizam – spa i wellness kao definisan proizvod na teritoriji grada nalazi se u banji u Obrenovcu i Mladenovcu. U ovim banjama tradicionalno je razvijena spa funkcija – rehabilitaciono leþilišna, tako da u buduüem razvoju ovog proizvoda treba ponudu proširiti i na wellness aktivnosti. wellness ponuda üe se razvijati uz sportske centre sa bazenima i svuda gde ima termalne vode (Zuþko polje u Zavojniþkoj reci pod Avalom.). Konkurentnost je neznatna u poreÿenju sa kljuþnim banjama Srbije. 237 Planine i jezera zastupljeni su na administrativnom podruþju grada kao niske padine Avala 506 mnm i Kosmaj 626 mnm, koje sem izletniþke funkcije nemaju znaþajne resursne moguünosti, ali kao ekološki pejsažni elementi obogaüuju urbanu i ruralnu sliku teritorije grada. Sa aspekta konkurentnosti u funkciji turistiþkog proizvoda, prema visokim planinama kojima raspolaže Srbija su inferiorne.

Jezera na teritoriji grada su uglavnom veštaþke vodoakumulacije i to: Markovaþko jezero, jezero duboki potok kod Barajeva, Resniþko jezero, ripanjsko jezero, jezero Trešnja, Rakina bara kod Sremþice, Veliko blato kod Koteža, Reva bara kod Ovþarske ade, ritsko jezerske površine kod Kovilova, ribnjak Živaþa kod Progara, Savsko jezero kod Ade Ciganlije.

Veüina ovih jezera su malih površina i upotrebljiva su za ribolov, kupanje i vožnju malim þamcima na vesla. Nalaze se u kontaktu sa ruralnim zonama i mogu biti dopunski sadržaji ruralnom turizmu.

Samo Savsko jezero sa Adom Ciganlijom predstavlja znaþajan turistiþki proizvod, ali i to uglavnom za domaüu klijentelu, osim kada su u pitanju dogaÿaji meÿunarodnog ranga (veslaþka, jedriliþarska ili moto nautiþka takmiþenja na jezeru ili na Savi).

Ruralni turizam. Okruženje urbanog tkiva grada þ ine prigradske zone nastale kao novoizgraÿeni kompleksi u ruralnim prostorima, ili autohtona sela u kojima se stanovništvo još uvek bavi poljoprivredom. U tim sredinama moguüe je pokrenuti autentiþan ruralni turizam sa još uvek saþuvanim seüanjem na gastronomske i druge domaüe specijalitete.

Moguüe je opredeliti sledeüe ruralne zone: x Sremsko banatsku – severno od Dunava; x Podavalsku – šumadijsko-groþansku; x Lipivaþko-kolubarsku.

238 2.2. TURISTIýKA INFRASTRUKTURA BEOGRADA

Atraktivnost turistiþkog proizvoda je u direktnoj funkciji turistiþke infrastrukture. U širem smislu turistiþka infrastruktura je ureÿen, održavan, opreman i bezbedan meÿunarodni plovni put Dunavom i Savom, avio koridori i aerodrom Nikola Tesla, autoputevi, železnice, javni gradski prevoz, taksi službe, mreža ulica i trgovi.

U užem smislu to su: stadioni, sportski centri, sportske hale, zatvoreni i otvoreni bazeni, hipodrom, akvatiþki i termoakvatiþki centri, muzeji, bioskopi, pozorišta, kongresni centri, opera, skijališta prirodna/veštaþka – otvorena i zatvorena, veštaþko jezero na Savi sa kupalištem i Adom Ciganlijom, Veliko jezero u Borþi, Košutnjak, Avala, Vinþa, Kalemegdan, Gardoš, izložbene galerije, pristaništa, marine, bus i železniþke stanice, Veliko Ratno ostrvo, Ostrvo ýaplja, Ada Huja, Beovoz/metro, sajmište, šoping centri/molovi, robne kuüe, zdravstveni objekti i službe, banke/menjaþnice, renta kar, renta bot, renta velo službe, komunalne službe i dr.

Objekti, oprema i zemljište turistiþke infrastrukture može biti državno – javno i privatno, ali svi objekti turistiþke infrastrukture su od zajedniþkog interesa za sve uþesnike u lancu turistiþkog proizvoda. Vlasnik objekta i opreme turistiþke infrastrukture može biti vlasnik zemljišta ili korisnik državnog pod ugovornim uslovima (naknada, rok i sl.).

Pitanje korišüenja infrastrukture pod jednakim uslovima za sve korisnike rešava se znaþajem objekta koji po odgovarajuüem zakonu zadovoljava javne potrebe. Vlasnik u okviru svoje, ali i zajedniþke politike na nivou subjekata koji formiraju lanac turistiþkog proizvoda, može ustanoviti premije, bonifikacije, gratise i druge vidove promocije u skladu i sa interesima partnera.

Turistiþka infrastruktura, u užem smislu predstavlja saobraüajno-zabavna mehaniþka sredstva na kopnu, vodi ili snegu koja pružaju usluge velikom broju korisnika, pa je pitanje tehniþke ispravnosti, održavanja i rukovanja na bazi najviših standarda tih tehnologija imperativ bezbednosti korisnika. (Jedna žiþara þetvorosed ima jednovremeno na usponskoj liniji oko 250 korisnika – što odgovara kapacitetu 5 autobusa; zamislimo posledice havarije!)

239 Licenca kao upravljaþka poluga predstavlja moüno oruÿe kontrole i uspostavljanja standarda (lanac procedure je sledeüi: tehniþka ispravnost/upotrebna dozvola; primenjeni standardi – licenca/radna dozvola – pucanje bilo koje karike kida lanac). Vlasništvo bez radne dozvole u komercijalnom smislu ne vredi ništa.

Znaþajni objekti kapaciteta turistiþke infrastrukture

A. Sportska turistiþka infrastruktura 1. Sportski centri sa sportskom halom, sportskim terenima, zatvorenim i otvorenim bazenima, klizališnim halama, terenima za male sportove. 2. Akvatiþki centri sa brojnim atrakcijama na vodi (otvoreni/zatvoreni/kombinovani; zabavni programi) 3. Termoakvatiþki centri sa zabavnim programima, SPA/WELLNESS programima. 4. Konjiþki centri sa otvorenim i zatvorenim manježima, hipodromom za galoperske i kasaþke discipline, lovaþke skokove. 5. Marine, pristani na otvorenim vodotocima i unutrašnjim vodama – bazenskog tipa, sa renta bot servisom 6. Kompleksni kupališni objekti na obalama reka i jezera sa sportskim, zabavnim i servisnim sadržajima rentiranjem þ amaca, serfova, jedrilica i drugih rekvizita. Skijalište na vodi. 7. Fudbalski stadioni sa prateüim prostorima za treninge, tribinama, atletskim stazama i borilištima. 8. Kompleksi tenis terena otvoreni i zatvoreni sa raznim podlogama. 9. Specifiþne vrste autodroma za auto i moto trke 10. Veslaþki, jedriliþarski i nautiþki klubovi sa edukativnim programima – rekreativnim i sportskim. 11. Arena – univerzalno sportsko borilište meÿunarodnog ranga i centar masovnih kulturoloških i zabavnih dogaÿanja (20.000 gledalaca).

Turistiþku infrastrukturu Beograda vezati za konkretne turistiþke proizvode jer ona þini bitan preduslov njegove konkurentnosti.

240 Pokušati sa dimenzionisanjem broja korisnika? Na bazi kapaciteta infrastrukture i strukture klijentele moguüe je izvršiti procenu potreba za smeštajnim kapacitetima i kategoriji.

B. Infrastruktura kulturnog turizma 1. Muzeji 2. Galerije 3. Pozorišta 4. Bioskopi 5. Koncertne sale 6. Univerzalne hale 7. Biblioteke 8. Klubovi 9. Kulturno-istorijski spomenici i kompleksi 10. Memorijalni objekti

2.3. STRATEGIJA TURISTIýKE INFRASTRUKTURE

ýinjenica da atraktivni faktor ima kljuþnu ulogu u privlaþenju turista u destinaciju, upuüuje na konstataciju da turistiþka infrastruktura ima kljuþnu ulogu u stavljanju turistiþkog proizvoda u funkciju turiste, odosno da je ona nužan uslov formiranja turistiþkog proizvoda, a da od zadovoljavanja zahtevanog standarda, tako formiranog proizvoda zavisi ispunjenje oþekivanja turiste, odnodno konaþna afirmacija na tržištu.

Turistiþka ponuda Beograda još nije dostigla nivo na kome bi bili prepoznatljivi objekti turistiþke infrastrukture. Znaþi da još uvek ne postoji svest o znaþaju turistiþke infrastrukture u lancu vrednosti turistiþkog proizvoda, niti se odmaklo dalje od problema smeštaja i ishrane, a o turistiþkoj ponudi u prostoru grada, koja je osnovni turistiþki proizvod oslonjen na tu infrastrukturu i koji prestavlja kljuþni faktor u privlaþenju turista, ni profesionalci ne nasluüuju moguüe i realne profitne efekte.

Posebna je uloga turistiþke infrastrukture u lancu vrednosti za sve uþesnike, od saobraüaja, preko trgovine, svih vrsta smeštajnih i ugostiteljskih usluga do komunalne infrastrukture što joj daje specifiþan status. 241 Specifiþnost turistiþke infrastrukture je u pripremljenosti tih objekata za namenska dogaÿanja po odgovarajuüim standardima a sa druge strane ukljuþuje i moguüu edukaciju turista pri njenom korišüenju. To su veštine koje postaju trajno vlasništvo turiste na svim meridijanima. Jednom nauþeno skijanje sa korišüenjem žiþara na snegu ili vodi, jedrenje, letenje paraglajdingom, jahanje, tenis, veslanje, ronjenje, jahanje i druge veštine þine da se turista vezuje za podruþje kroz sukcesivnu edukaciju. Edukacija u ovim veštinama je vrlo znaþajna u lancu vrednosti turistiþkog proizvoda zasnovana na turistiþkoj infrastrukturi.

Sa izloženih pozicija treba koncipirati baziþna opredeljenja za realizaciju strategije razvoja turistiþke infrastrukture: x Treba stimulisati razvoj preduzetništva vezan za ponudu vezanu za turistiþku infrastrukturu. x Ovi oblici organizovanja treba da budu “pilot” organizacije asocijacija stejkholdera konkretnog klastera, koje üe u ime i za raþun svih uþesnika raditi na sledeüim zadacima: - planiranju ponude u prostoru grada kroz korišüenje turistiþke infrastrukture, za dogaÿanja i neposredno, - ureÿenje i opremanje prostora za turistiþko korišüenje, - nabavka i montaža savremene turistiþke infrastrukture, - organizovanje pružanja usluga u prostoru uz odgovarajuüe službe (lokalni, specijalizovani vodiþi, redari, spasioci, instruktori/uþitelji) za sve korisnike pod jednakim uslovima. x Turistiþka infrastruktura treba da ima, kao dobro od zajedniþkog interesa, (treba obezbediti taj status) prednost u svim vidovima stimulacija koje pruža država. x Nužno je doneti precizne standarde za kvalitet i usluge turistiþke infrastrukture, kao neophodnog uslova komercijalizacije turistiþkog proizvoda koji ona podržava, a koji predstavlja zajedniþki interes svih subjekata u lancu prodaje. x Ustanoviti licencu za pružanje usluga u domenu turistiþke infrastrukture kao sredstvo kontrole i upravljanja kvalitetom ponude. (Licenca predstavlja garanciju standarda/brenda i uslov je radne dozvole. Izdaje je i ukida organ

242 nadležan za kontrolu utvrÿene turistiþke ponude. Vlasništvo nad objektom ne znaþi i pravo na rad, odnosno radnu dozvolu). x Turistiþkoj infrastrukturi obezbediti status analogan komunalnoj infrastrukturi i uvesti mehanizme koji se primenjuju u finansiranju pribavljanja, ureÿenja, opremanja i korišüenja javnog graÿevinskog zemljišta. x Obezbediti stimulativne uslove za davanje zemljišta na korišüenje, u zakup ili pod koncesijom, sa garancijama i rokom pripremnog perioda, uz obavezan raskid ugovora, ako u planiranom roku ne doÿe do planirane realizacije. x Formirati fond za turistiþku infrastrukturu na nivou klastera/portfolio proizvoda po principu – ko koristi taj i uþestvuje i stiüe odreÿeni prihod shodno uþešüu. x U inicijalnoj fazi razvoja turistiþke infrastrukture neophodna je podrška vodeüih preduzeüa u turistiþkom sektoru kroz ukljuþivanje vrednosti ponude turistiþke infrastrukture i ponude u prostoru u cenu turistiþkog proiuvoda.

Turistiþka infrastruktura, velika i mala, predstavlja uslov bez koga nema savremene turistiþke ponude. Bez nje antropogeni ili prirodni resurs je samo neiskorišüeni potencijal koji se ne može komercijalizovati. Sa turistiþkom infrastrukturom, to je traženi komercijalni turistiþki proizvod, koji ima svoju cenu na tržištu zavisno od standarda i konkurentnosti. Turistiþka infrastruktura predstavlja vezivno tkivo svih uþesnika turistiþke ponude i svaki od njih zahvaljujuüi njoj ostvaruje poslovanja i profit u svom delu turistiþke ponude.

S toga je za inicijalnu fazu, a i uopšte, veoma znaþajno da se ponuda u prostoru grada, koja se bazira na sprezi resursa i turistiþke infrastrukture komercijalizuje kroz odgovarajuüi tursitiþki proizvod upravo s toga što naše tržište nije naviknuto na taj „dopunski” trošak, a davalac tih usluga ne može trpeti udare proizvoljnosti tražnje, dok se navike ne steknu. Prihod turistiþkog proizvoda za ponudu u prostoru je garancija njenog finansijskog i defakto opstanka, kao i kontinuiteta te funkcije posebno u inicijalnoj fazi.

Moguüe su i odreÿene interne stimulacije, kroz smanjenje troškova ovog vida ponude, unutar dobrih poslovih odnosa subjekata klastera. Za poþetak je veoma znaþajna podrška veüih subjekata turistiþke ponude u tom pravcu.

243 3. MODEL RASTA TURIZMA U GRADU BEOGRADU DO 2018. GODINE

3.1. METODOLOŠKE OSNOVE PROJEKCIJE

Uzimajuüi u obzir stabilan rast tražnje na turistiþkom tržištu, veüe interesovanje za novim destinacijama i sve veüi broj kraüih odmora i imajuüi u vidu klasterski pristup razvoju turizma Republike Srbije, prikazaüemo model rasta koji je primenjen u Strategiji razvoja turizma Republike Srbije i mesto Beograda koje se dobija u njegovom okviru. U Beogradu je, za razliku od Republike Srbije kao celine, izdvojeno šest kljuþnih turistiþkih proizvoda za koje je potrebno i moguüe odmah preduzeti promotivne i ostale potrebne aktivnosti kako bi se oni što pre komercijalizovali i to: x Poslovni turizam i MICE, x Gradski odmor, x Kružne ture, x Dogaÿaji, x Specijalni interesi x Nautika.

Projekciji razvoja turistiþkog sektora Beograda, pristupilo se na identiþan metodološki naþin kao i u Strategiji razvoja turizma Republike Srbije, u dve varijantɟ:

1. Umerenoj i 2. Ambicioznoj.

3.1.1. Umerena varijanta

Usled metodoloških problema (nedostatka pouzdanih podataka), a polazeüi od broja i procenjene strukture noüenja po karakteristiþnim turistiþkim proizvodima u 2006. godini, može se oþekivati da ü e se na teritoriji Beograda 2018. godine realizovati 4 miliona registrovanih turistiþkih noüenja, što u odnosu na 2006. godinu predstavlja poveüanje od 2,9 puta. Stopa rasta iznosila bi 9,4% proseþno godišnje. Dolasci domaüih i inostranih turista takoÿe üe se poveüati sa preko 705.000 u 2006. na oko 2 miliona u

244 2018. godini, tj. sa proseþnom godišnjom stopom rasta od 9,6%. Naredna tabela daje potpuniji uvid u ovu projekciju.

Tabela 1. Procena i projekcija domaüih i inostranih noüenja u Beogradu po turistiþkim proizvodima 2006. i 2018. godine

2006. godina 2018. godina Turistiþki Ukupno Domaüi Strani Ukupno Domaüi Strani proizvod Beograd turisti % Turisti % Beograd turisti % turisti % 1. Gradski odmor 140,000 14,000 10% 126,000 90% 900,000 90,000 10.0% 810,000 90.0% 2. Kružne ture 39,858 0 0% 39,858 100% 700,000 105,000 15.0% 595,000 85.0% 3. Poslov- ni turizam 896,805 538,083 60% 358,722 40% 1,300,000 575,900 44.3% 724,100 55.7% - od toga business 650,000 390,000 60% 260,000 40% 900,000 360,000 40.0% 540,000 60.0% - od toga MICE 246,805 148,083 60% 98,722 40% 400,000 212,000 53.0% 188,000 47.0% 4. Nautika 18,600 9,300 50% 9,300 50% 200,000 170,000 85.0% 30,000 15.0% 5. Doga- ÿaji ("Events") 232,505 104,627 45% 127,878 55% 700,000 455,000 65.0% 245,000 35.0% 6. Speci- jalni interesi 38,700 13,545 35% 25,155 65% 200,000 70,000 35.0% 130,000 65.0% UKUPNO 1,366,468 679,555 686,913 4,000,000 1,465,900 2,534,100 Izvor: Institut ekonomskih nauka, Beograd.

U ostvarenom broju turistiþkih noüenja strana noüenja imala bi uþešüe od 63%, dok bi noüenja domaüih turista þinila preostalih 37%, što bi u odnosu na distribuciju inostranih i domaüih noüenja u 2006. godini (50,3% na prema 49,7%) predstavljalo znaþajan zaokret. U ukupnom broju ostvarenih noüenja u 2018. godini, najveüi znaþaj za razvoj turizma grada Beograda imali bi sledeüi turistiþki proizvodi: Poslovni turizam i MICE (32,5%), Gradski odmor (22,5%) i Dogaÿaji (17,5%) i Kružne ture (takoÿe 17,5%).

Paralelno sa rastom broja noüenja poveüavali bi se i ukupni smeštajni kapaciteti, pri þemu bi se znaþajno promenila njihova struktura u smislu znatno veüeg uþešüa objekata sa 3*, 4* i 5* u hotelskoj ponudi. Takoÿe, s obzirom da Beograd raspolaže odreÿenim brojem ležajeva u hotelskim i drugim objektima niže kategorije, realno je da doÿe do rekonstruisanja i podizanja kategorije tog dela postojeüe hotelske i ukupne smeštajne ponude.

245 3.1.2. Ambiciozna varijanta

Polazeüi od broja i procenjene strukture noüenja po karakteristiþnim turistiþkim proizvodima Beograda u 2006. godini, prema ambicioznoj varijanti u 2018. godini Beograd bi mogao da realizuje 5 miliona registrovanih noüenja domaüih i inostranih turista, što u odnosu na 2006. godinu predstavlja poveüanje od 3,7 puta, odnosno stopu rasta od 11,4% proseþno godišnje. Broj dolazaka turista poveüaüe se u ovom sluþaju na oko 2,6 miliona u 20018. godini. Strani turisti imali bi uþešüe od 64% a domaüi od 36%, dok bi najveüi znaþaj imali sledeüi turistiþki proizvodi: Poslovni turizam (30%), Gradski odmor (22%), Kružne ture (18%) i Dogaÿaji (16%). Pokazatelji za ovu varijantu dati su u narednoj tabeli.

Tabela 2. Procena i projekcija domaüih i inostranih noüenja u Beogradu po turistiþkim proizvodima 2006. i 2018. godine

2006. godina 2018. godina Turistiþki Ukupno Domaüi Strani Ukupno Domaüi Strani proizvod Beograd turisti % Turisti % Beograd turisti % turisti % 1 Gradski odmor 140,000 14,000 10% 126,000 90% 1,100,000 110,000 10.0% 990,000 90.0% 2 Kružne ture 39,858 0 0% 39,858 100% 900,000 135,000 15.0% 765,000 85.0% 3 Poslovni turizam 896,805 538,083 60% 358,722 40% 1,500,000 664,500 44.3% 835,500 55.7% -od toga business 650,000 390,000 60% 260,000 40% 1,000,000 400,000 40.0% 600,000 60.0% -od toga MICE 246,805 148,083 60% 98,722 40% 500,000 265,000 53.0% 235,000 47.0% 4 Nautika 18,600 9,300 50% 9,300 50% 300,000 255,000 85.0% 45,000 15.0% 5 Dogaÿaji ("Events") 232,505 104,627 45% 127,878 55% 800,000 520,000 65.0% 280,000 35.0% 6 Specijalni interesi 38,700 13,545 35% 25,155 65% 400,000 140,000 35.0% 260,000 65.0% UKUPNO 1,366,468 679,555 686,913 5,000,000 1,824,500 3,175,500 Izvor: Institut ekonomskih nauka, Beograd.

U vezi sa datim projekcijama posebno treba napomenuti da su one uraÿene kao aplikacija modela iz Strategije razvoja turizma Srbije, pri þemu su kombinovani podaci za grad Beograd (17 opština) u baznoj godini i podaci za klaster Beograd u ciljnoj godini. Ovi drugi su inaþe bazirani na Strategiji razvoja turizma Srbije i u njoj se odnose na 2015. godinu. Znaþi da se vodilo raþuna o vremenskoj dinamici, tj. o odgovarajuüem protoku vremena u ovoj u odnosu na republiþku Strategiju i o ciljnom roku koji se razlikuje u ova dva dokumenta (2015. i 2018. godina). Takoÿe su uvažene i druge ocene koje su u Strategiji razvoja turizma Srbije date za klaster Beograd i njegovu poziciju u ukupnom buduüem razvoju turizma naše zemlje. S druge strane, ocene koje smo veü

246 dali za tendenciju turistiþkog prometa ispoljenu u periodu od 2000. godine do danas i koje su ukazale ne samo na uzroke njegove dinamike, veü i na probleme njegovog taþnog evidentiranja i praüenja, isto tako su uvažavane u prethodno navedenim tabelama.

U obe navedene projekcije pošlo se od pretpostavke da ü e se nastaviti dugoroþna pozitivna razvojna tendencija turistiþkih putovanja u svetu i da üe se ukupan privredni i društveni razvoj u našoj zemlji pozitivno odraziti na perspektivna kretanja u domaüem turizmu. U meÿuvremenu je došlo do ispoljavanja ekonomske krize (recesije) koja üe u naredne dve do tri godine imati veoma negativne implikacije na globalna privredna kretanja. Njen uticaj ü e svakako biti prisutan i na podruþju meÿunarodnih i ukupnih turistiþkih kretanja u svetu. Naša zemlja i njena privreda, ukljuþujuüi i turistiþku, takoÿe üe trpeti uticaje ovih nepovoljnih globalnih tendencija.

Stoga bi ostvarivanje dinamike turistiþkog prometa u Beogradu koju predviÿa umerena varijanta predstavljalo sasvim zadovoljavajuüi rezultat. Taþnije, zavisno od najavljenog negativnog ispoljavanja recesije i stepena njenog uticaja na našu zemlju, þak i takva proseþna dinamika može u ovom trenutku izgledati precenjeno za obuhvaüeni period, naroþito za njegove prve dve do tri godine.

3.2. REZULTATI MODELSKIH PROJEKCIJA

Stanje i bitne karakteristike turistiþkog sektora Beograda u 2018. godini, nezavisno od toga da li je reþ o umerenoj ili ambicioznoj varijanti projekcije rasta, bile bi: x redefinisan i meÿunarodno priznat brend Beograda kao atraktivne i sigurne turistiþke destinacije, kao regionalnog MICE centra i evropski pozicioniranog grada za odmor i kružne ture; x rastuüa tražnja za Beogradom kao turistiþkom destinacijom sa razliþitim turistiþkim proizvodima; x dobra saobraüajna povezanost sa meÿunarodnim tržištem; x prisustvo više globalnih hotelskih lanaca, kao i rekonstruisanje i modernizovanje postojeüih kapaciteta uz poveüanje kategorizacije objekata u skladu sa svetskim standardima i grinfild investicijama u hotelsku industriju; 247 x veliki broj programa turizma specijalnih interesa (lova, ribolova, biciklizma…); x nautiþki centri – marine na Dunavu kao rezultat sve veüeg interesa za posedovanjem plovila i aktivnim odmorom na vodi; x nekoliko tematskih parkova, inspirisanih prirodim atrakcijama (npr. ušüe Save u Dunav, Avala, Kosmaj, Topþider, Košutnjak Ada Ciganlija, Ratno ostrvo), kulturom (brojni muzeji, galerije, pozorišta) i istorijskim nasleÿem grada Beograda (Kalemegdan, Skadarlija, Vinþa); x atraktivnost Beograda kao gastronomske destinacije, uz bogat noüni život i moguünosti za kupovinu; x Beograd kao grad buduünosti jugoistoþne Evrope i po pitanju održavanja dogaÿaja (kongresi, konferencije i sajmovi, sportske manifestacije, festivali kulture - Bitef, Belef, Fest i sl).

Razume se da ovakav pristup posebno podrazumeva adekvatno dograÿivanje i „popravljanje“ osnovnih turistiþkih proizvoda grada Beograda i njihovih tržišnih performansi. Odnosno, zahteva dalji razvoj koji ü e uvažiti procenjene tendencije u ravoju meÿunarodnog turizma, regionalne evropske orijentacije i odnose i potencijale za ekstenziju domaüeg turizma u Srbiji. Sve to, u odnosu na ovom Strategijom utvrÿene pravce razvijanja kljuþnih turistiþkih proizvoda i ostalih komponenti ukupne turistiþke ponude, trebalo bi da rezultira pove üanim doprinosom ove oblasti ukupnom privrednom i društvenom napretku Beograda i svih njegovih žitelja.

Realno je oþekivati da predviÿeni rast turistiþkog prometa bude praüen bržim rastom turistiþke potrošnje, tj. deviznog i ukupnog prihoda u turizmu Beograda, što bi znaþajno doprinelo njegovom budžetu. Pri tom imamo u vidu sledeüa polazišta: x da üe se osetno poboljšati kvalitet ponude u Beogradu kao turistiþkoj destinaciji, što podrazumeva ne samo nove i modernizovane smeštajne, restoraterske, saobraüajne, trgovinske i druge objekte i sadržaje, veü i ukljuþivanje brojnih kulturnih, sportsko-rekreativnih, zabavnih i drugih sadržaja u turistiþku ponudu Beograda i to u skladu sa opredeljenjima i predlozima datim u ovoj Strategiji;

248 x da üe se znaþajno poveüati udeo dolazaka i noüenja stranih gostiju (što su pokazali i podaci iz prethodnih projekcija) koji üe biti ugošüeni u novim ili modernizovanim smeštajnim kapacitetima; x da üe nivo cena osnovnih turistiþkih usluga, a onda i ostalih usluga, biti adekvatan kvalitetu i usklaÿen sa konkurentskim destinacijama (na to je ukazala benþmark analiza), kao i da ü e diferenciranje usluga i cena, njihovi kanali prodaje i promocije biti u znatno veüoj meri oslonjeni na savremene rezervacione sisteme.

U umerenoj varijanti devizni prihod bi npr. mogao godišnje da se poveüava po stopi od oko 15%, a u boljem sluþaju od oko 18%. Polazeüi od procene da je u 2007. godini u Beogradu ostvareno oko 350 miliona dolara od zvaniþno iskazanih 531 milion dolara deviznog prihoda u Srbiji, ovim bi znaþi naš grad u 2018. godini imao oko 1,60 do 2,15 milijardi dolara od inostranog turizma (zavisno od pomenute dve stope njegovog rasta). Razume se da pri tom treba imati u vidu moguüe nepovoljne uticaje svetske recesije u prve dve do tri godine celog perioda, odnosno usklaÿivanje ovih stopa sa prethodno procenjenom dinamikom inostranog turistiþkog prometa u Beogradu. Ukupni efekti turistiþke potrošnje bili bi znatno veüi, jer treba dodati i potrošnju domaüih turista i sve to na bazi osetno poboljšane strukture i kvaliteta ukupne turistiþke ponude Beograda.

U periodu do 2018. godine trebalo bi raþunati sa znaþajnijim poboljšanjem obima i strukture smeštajne ponude grada i to za oko 10 000 novih ležaja. Ovo bi obuhvatilo pre svega izgradnju, a potom i obimnije rekonstrukcije i adaptacije smeštajnih objekata (hotela, motela, hostela, privatnih i drugih kategorizovanih kapaciteta). Realno je da od tog broja u novoj smeštajnoj ponudi oko 50% budu hotelski objekti, kapaciteta od oko 5000 ležaja, tj. oko 4000 soba. To znaþi da bi Beograd u ciljnoj godini raspolagao sa oko 18000 ukupnih ležajeva, od þega bi skoro 12000 bilo u hotelima. Samo novi ležajevi, na bazi realno pretpostavljene proseþne popunjenosti od oko 60%, procenjene cene noüenja sa doruþkom i drugim pretpostavljenim elementima, doneli bi prihod u ciljnoj godini jednak onom koji je

249 2007. godine ostvaren u inostranom turizmu Beograda (približno oko 350 miliona dolara).

Istovremeno bi novi smeštajni kapaciteti otvorili oko 5.000 radnih mesta samo u hotelskim objektima. Kada se ovome doda i broj novozaposlenih radnika u preostaloj procenjenoj smeštajnoj ponudi kojom bi grad Beograd raspolagao u 2018. godini, onda proizlazi da bi samo po ovom osnovu mogao da se postigne sadašnji nivo zvaniþno iskazane ukupne zaposlenosti u beogradskim hotelijerskim i restoraterskim preduzeüima kao pravnim licima (blizu 7000). Razume se da na to treba dodati sve ostale moguünosti zapošljavanja koje ü e se pojaviti razvojem brojnih sadržaja u baziþnim turistiþkim proizvodima grada, ukljuþujuüi kako direktnu zaposlenost (naroþito u privatnom sektoru) vezanu za neposredno pružanje usluga domaüim i stranim posetiocima, tako i indirektnu zaposlenost u kompanijama i organizacijama koje su logistika turistiþke privrede i ukupne turistiþke ponude grada.

Prethodne ocene su zasnovane na svim elementima razvoja turizma u Beogradu koje obuhvata ova Strategija, ukljuþujuüi npr. poveüanje obima kvalitetnog smeštaja, potrošnje na kupovinu i izgradnje brojnih sadržaja unutar osnovnih turistiþkih proizvoda koji üe doprineti osetnom uveüanju izdataka stranih i domaüih posetilaca. To ü e istovremeno zahtevati i znaþajna ulaganja iz stranih i domaüih izvora i ukljuþivanje kako velikih hotelskih i turistiþkih operatora iz inostranstva, tako i regionalnih investitora i posebno, angažovanje privatnog kapitala i malih i srednjih preduzeüa u obezbeÿivanju dinamiþnog razvoja i izgradnje odgovarajuüeg poslovnog ambijenta u turizmu grada. Grube procene ukazuju da bi samo ulaganja u nove hotelske sobe zahtevala oko 200 miliona dolara, tj. oko 160 miliona evra, sve na bazi sadašnjih odnosa i raspoloživih informacija za objekte þiju su izgradnju najavili konkretni investitori (pri þemu bi izgradnja takvih objekata i njihovih kompletnih sadržaja znatno poveüala potreban obim ulaganja).

Konaþno, ukupne efekte u pogledu investicija i prihoda koje ü e one doneti, kao i otvaranje novih radnih mesta, u turizmu treba ocenjivati znatno šire. Brojne privredne aktivnosti Beograda þine okosnicu njegove turistiþke privrede, a sve ostale su

250 bitna komponenta ukupne ponude u našoj destinaciji. Stoga ü e i novi restorani, akva parkovi, saobraüajnice, prodavnice, upravljaþke strukture i mnogi drugi novi punktovi istovremeno biti i nova radna mesta u Beogradu. Samo takvim pristupom moguüe je obraþunati i sagledati ukupan doprinos turizma razvoju Beograda.

251 4. PLAN KONKURENTNOSTI BEOGRADA KAO TURISTIýKE DESTINACIJE

4.1. OSNOVE PROGRAMA KONKURENTNOSTI

Konkurentski nedostaci

Konkurentske nedostatke destinacije Beograd i nivo njihove prisutnosti analizirali su uþesnici održanih radionica u okviru izrade ovog projekta kao i obraÿivaþi ovog projekta. U prvom delu ove Strategije koja se odnosi na dijagnozu stanja – Analiza konkurencije, Definisanje osnova konkurentnosti – predstavljeni su uoþeni konkurentski nedostaci. Tako identifikovani nedostaci su osnova za definisanje programa konkurentnosti koji se moraju primeniti kako bi se poboljšala trenutna situacija i podigao nivo konkurentnosti Beograda kao turistiþke destinacije.

A) Turistiþke kompanije i rivalitet Nedostaci Konkurentski programi Prioritet Vrlo malo smeštajnih kapaciteta zadovoljava A.1. Poboljšanje i razvoj sistema Vrlo visok standarde kvaliteta smeštaja Nedostatak sistema kategorizacije A.1. Poboljšanje i razvoj sistema Visok alternativnih smeštajnih kapaciteta smeštaja Nedostatak strateških smernica i investicija za A.1. Poboljšanje i razvoj sistema Vrlo visok poboljšanje kvaliteta smeštajnih kapaciteta smeštaja Smeštajni kapaciteti ne nude dodatne usluge A.1. Poboljšanje i razvoj sistema Visok za proizvode gradskih odmora, poslovnog smeštaja turizma i MICE, kružnih tura, specijalnih interesa i nautiþkog turizma Nedostatak saradnje i udruživanja izmeÿu A.1. Poboljšanje i razvoj sistema Visok hotelskog sektora i organizatora putovanja i smeštaja putniþkih agencija Nedostatak saradnje javnog i privatnog sektora A.2 Turistiþki sistem kvaliteta Visok u cilju koordiniranog razvoja turistiþkog proizvoda Nizak nivo procedura za kontrolu kvaliteta u A.2 Turistiþki sistem kvaliteta Visok smeštajnom sektoru Nizak nivo diversifikacije i specijalizacije A.2 Turistiþki sistem kvaliteta Visok turistiþkih proizvoda, aktivnosti i usluga

252 B) Uslovi tražnje Nedostaci Konkurentski programi Prioritet Nedostatak imidža i pozicioniranja u svrhu B.1 Razvoj turistiþkog informativnog Vrlo visok razvoja proizvoda gradskih odmora, poslovnog sistema turizma i MICE, kružnih tura, specijalnih interesa, nautiþkog turizma i dogaÿaja, i za domaüu i za meÿunarodnu tražnju Nedostatak specifiþnih informacija vezanih za B.1 Razvoj turistiþkog informativnog Visok aktivnosti i usluge u vezi sa gore navedenim sistema proizvodima

C) Sektor podrške/ponude Nedostaci Konkurentski programi Prioritet Nedostatak specijalizovanih DMC C.1 Destinacijski menadžment Visok (Destination Management Company), kao organizatora proizvoda, aktivnosti i paketa za domaüe i strane turiste Nizak nivo upotrebe lokalnih atrakcija u C.1 Destinacijski menadžment Visok turistiþke svrhe, naroþito kao podrška proizvodu kružnih tura, te nedostatak strateških smernica za njihovu dalju promociju i razvoj Nedovoljan broj specijalizovanih PCO C.2 Razvoj dodatne turistiþke ponude Visok (Professional Congress Organisers) kao organizatora proizvoda, aktivnosti i paketa za poslovni turizam i MICE Nedostatak dopunskih aktivnosti i usluga za C.2 Razvoj dodatne turistiþke ponude Visok poslovni turizam i MICE Nedovoljna organizacija kao i promocija C.2 Razvoj dodatne turistiþke ponude Visok postojeüih dogaÿaja na internacionalnom tržištu (npr. beogradski sajam) Nedostatak specifiþnih paketa za proizvode C.2 Razvoj dodatne turistiþke ponude Visok gradskih odmora, poslovnog turizma i MICE, kružnih tura, specijalnih interesa, nautiþkog turizma i dogaÿaja Nizak nivo specijalizovanih trgovina sa C.2 Razvoj dodatne turistiþke ponude Visok lokalnim suvenirima, rukotvorinama i sl. Nedostatak pakovanja i ponude proizvoda C.2 Razvoj dodatne turistiþke ponude Visok nautiþkog turizma na domaüem i stranom tržištu od strane organizatora putovanja i turistiþkih agencija Nedostatak proizvoda nautiþkog turizma za C.2 Razvoj dodatne turistiþke ponude Visok individualne turiste

253 D) Faktori proizvodnje Nedostaci Konkurentski programi Prioritet Dostupnost drumskim putem je limitirana D.1 Dostupnost i pristup Visok zbog lošeg kvaliteta saobraüajnica Dostupnost železnicom je limitirana zbog D.1 Dostupnost i pristup Visok lošeg kvaliteta ukupne železniþke infrastrukture Dostupnost vazdušnim putem je limitirana D.1 Dostupnost i pristup Vrlo visok zbog nepostojanja letova niskobudžetnih avio kompanija koje povezuju Beograd sa najvažnijim emitivnim tržištima Nizak nivo kvaliteta javnog transporta D.1 Dostupnost i pristup Vrlo visok (autobus, voz, tramvaj, taxi) Nedostatak sistema javnog prevoza za turiste i D.1 Dostupnost i pristup Visok posetioce Nedostatak reþnih vezova za brodove na D.1 Dostupnost i pristup Vrlo visok Dunavu i Savi Nedostatak reþne infrastrukture za razvoj D.1 Dostupnost i pristup Vrlo visok proizvoda nautiþkog turizma Nedostatak razvijenog reþnog transporta D.1 Dostupnost i pristup Visok putnika Nedostatak sistema kontrole i reciklaže otpada D.2 Poboljšanje javnih usluga Visok Nedostatak sistema saobraüajnog i turistiþkog D.3 Uliþne informacije i Visok oznaþavanja sistem oznaþavanja Nedostatak profesionalnosti ljudskih resursa D.4 Programi edukacije i usavršavanja Vrlo visok Nedostatak specijalizovanih vodiþa i D.4 Programi edukacije i usavršavanja Vrlo visok animatora Nizak nivo performansi sistema za poboljšanje D.5 Gradski planovi koji se odnose na Vrlo visok urbane estetike i zaštitu i oþuvanje gradskog okolinu, estetiku, atrakcije itd. nasleÿa Nedovoljno korišüeni kulturni resursi u D.5 Gradski planovi koji se odnose na Visok turistiþke svrhe okolinu, estetiku, atrakcije, itd. Nizak kvalitet sistema za zaštitu, oþuvanje i D.5 Gradski planovi koji se odnose na Vrlo visok održavanje kulturnih i prirodnih resursa okolinu, estetiku, atrakcije, itd.

Programi konkurentnosti

Cilj programa konkurentnosti je da stvori uslove za podršku razvoju turizma Beograda i predloženom razvoju turistiþkih proizvoda.

A) Turistiþke kompanije i rivalitet

A.1 Poboljšanje i razvoj sistema smeštaja Poboljšanje kvaliteta i kvantiteta sistema smeštaja doprineüe u velikoj meri poboljšanju konkurentske pozicije Beograda. Karakteristike smeštajne ponude Beograda su objekti srednje i srednje-više kategorije, uz nedostatak objekata sa meÿunarodnim standardima kvaliteta. Program se odnosi na poboljšanje, promenu i unapreÿenje kvaliteta postojeüih smeštajnih kapaciteta u cilju diversifikacije sadašnjeg portfolija proizvoda. Potrebno je

254 promovisati programe koji ü e podržati investicije u rekonstrukciju (brownfield) i renoviranje postojeüe smeštajne ponude u cilju podizanja kvaliteta, ali i podstaüi potencijalne investitore da investiraju u nove green-field projekte.

Pored navedenog, cilj programa je podizanje nivoa saradnje meÿu ponuÿaþima smeštajnih kapaciteta, kako bi se poveüao kvalitet i pregovaraþka snaga ovog dela turistiþke ponude i time unapredila njegova saradnja sa javnim sektorom, organizatorima putovanja i putniþkim agencijama, i kako bi se ponuÿaþi smeštajnih kapaciteta prilagodili potrebama i oþekivanjima tražnje sa najvažnijih emitivnih tržišta. a) Rehabilitacija, renoviranje i modernizacija postojeüih smeštajnih kapaciteta x Podizanje standarda kvaliteta i standarda na internacionalnom nivou; x Spoljna estetika: prilazi, osvetljenje, oznaþavanje (turistiþka signalizacija) itd.; x Unutrašnja oprema i usluge: kvalitet sadržaja i ponude opreme i usluga, održavanje þistoüe, osvetljenje, ambijent, gostoljubivost, klimatizacija i grejanje, satelitski TV program, internet veza, sistem protivpožarne zaštite, sale za sastanke, itd.; x Ureÿenje parking prostora; x Završetak procesa privatizacije, uz postavljanje kriterijuma koji se odnose na kvalitet, a ne samo na finansijski aspekt privatizacije. b) Razvoj novih investicionih projekata x Izgradnja novih kapaciteta i sadržaja: - za ciljna tržišta i grupe u podruþju proizvoda MICE (smeštajni objekti visoke kategorije); - za ciljna tržišta i grupe proizvoda gradski odmori, kružne ture, posebni interesi i dogaÿaji (smeštajni objekti srednje i srednje-više kategorije, u gradskom jezgru).

Za uspeh ovog programa potrebno je: x pripremiti investicione prospekte za najvažnije green-field projekte i ponuditi ih investitorima u zemlji i inostranstvu; x pripremiti lokalni master plan za Beograd;

255 x formulisati dodatne programe podsticaja za investitore, posebno na polju lokalne infrastrukture, oslobaÿanja od plaüanja komunalnih dažbina, itd. c) Program za kategorizaciju i kvalitet x Kategorizacija svih oblika smeštajne ponude, u skladu sa internacionalnim standardima; x Evidencija svih oblika smeštajne ponude; x Kontrola ispunjavanja standarda kvaliteta; x Benþmarking i praüenje najboljih primera iz prakse. d) Program stvaranja dodatne ponude x Razgledanja grada sa vodiþem; x Posete muzejima, operi, pozorištima, manifestacijama itd.; x Poseta vinskim podrumima, restoranima itd.; x Izleti u okolinu grada. e) Poboljšanje saradnje i nivoa udruživanja x Jaþanje udruživanja i saradnje izmeÿu smeštajnih objekata; x Jaþanje saradnje sa javnim sektorom u cilju poboljšanja imidža i kvaliteta destinacije; x Jaþanje saradnje sa drugim pružaocima usluga u turizmu (organizatori putovanja, putniþke agencije, udruženje vodiþa, ugostiteljski objekti, itd.).

A.2 Turistiþki sistem kvaliteta

U Beogradu je prisutan nedovoljan nivo kvaliteta turistiþkih usluga i aktivnosti, što utiþe na njegovu konkurentnost. Cilj javnog i privatnog sektora treba da bude poboljšanje kvaliteta a time i stvaranje konkurentskih prednosti. a) Uspostavljanje sistema kvaliteta x Sertifikacija turistiþke ponude u skladu sa kriterijumima kvaliteta uspostavljenim za svaki sektor aktivnosti: smeštajne objekte, restorane, trgovinske objekte, turistiþke aktivnosti i proizvode;

256 x Uspostavljanje baziþnih standarda kvaliteta i njihova implementacija na organizovan naþin; x Stvaranje i implementacija sistema nagraÿivanja radi prepoznavanja pojedinih oznaka kvaliteta i standarda; x Kontrola izvršenja definisanih procedura; x Izdavanje vodiþa/informativnog letka sertifikovane ponude. b) Razvoj i podizanje kvaliteta turistiþkog proizvoda x Uspostavljanje saradnje privatnog i javnog sektora u cilju koordiniranog razvoja atraktivnih turistiþkih proizvoda; x Uspostavljanje saradnje privatnog i javnog sektora u cilju diversifikacije i specijalizacije turistiþkih proizvoda, aktivnosti i usluga.

B. Uslovi tražnje

B.1 Razvoj turistiþkog informativnog sistema

Konkurentnost svake destinacije, pa i Beograda, zavisi od pozicije koju zauzima u svesti potrošaþa u odnosu na konkurenciju – pozicije na tržištu, odnosno od imidža koji ta destinacija ima. Zbog toga je izuzetno važno posedovanje odgovarajuüeg imidža koji odražava pravo pozicioniranje destinacije u skladu sa njenim vrednostima i karakteristikama. Turistiþke informacije (brošure, internet prezentacija, posteri, razglednice, vodiþi, itd.) moraju odražavati stvarno stanje turistiþke ponude i moraju biti dostupne svim tržišnim segmentima kako bi se izgradio odgovarajuüi imidž i podstakla tražnja za Beogradom kao poželjnom turistiþkom destinacijom. a) Kreiranje odgovarajuüeg pozicioniranja Beograda x Brendiranje (logo, pozicioni slogan, specifiþnosti i prednosti u odnosu na konkurenciju); x Promocija imidža Beograda na ciljnim tržištima (kreiranje imidža) u cilju uspostavljanja odgovarajuüe pozicije i diferenciranja u odnosu na konkurenciju.

257 b) Poboljšanje informacionog sistema x Štampani turistiþko informativni materijali treba da odražavaju imidž i pozicioniranje na naþin kojim se poboljšava percepcija klijenata o kvalitetu ponude, proizvodima i aktivnostima; x Internet informacije treba da budu prezentovane na atraktivan naþin, da odražavaju imidž destinacije i da omoguüe lak pristup svim potrebnim podacima o turistiþkoj ponudi na više stranih jezika; x Sistem rezervacija: smeštajni kapaciteti, javni prevoz, restorani, kulturna i zabavna dogaÿanja. x Ukupan informacioni sistem treba ima kao osnovni cilj olakšavanje funkcionisanja i poslovanja predstavnicima turizma Srbije (TOS, TOB, turistiþka privreda) na kljuþnim emitivnim tržištima c) Poboljšanje sadržaja i opreme u turistiþkim informativnim centrima x Odgovarajuüa lokacija turistiþkih informativnih centara; x Jasno oznaþavanje/putokazi kako doüi do turistiþkih informativnih centara; x Poboljšanje tehniþke i kadrovske opremljenosti turistiþkih informativnih centara; x Poboljšanje usluga (radno vreme, bolja snabdevenost turistiþkim informativno- propagandnim materijalom, više informacija, kupovina suvenira, besplatni internet, itd.); x Pružanje više informacija o drugim destinacijama u Srbiji; x Registrovanje zahteva i prigovora turista.

C. Sektor podrške / ponude

C.1 Destinacijski menadžment a) Osnivanje Destinacijske menadžment organizacije (DMO) x Formiranje DMO; x Odgovornost za koordinaciju destinacijske promocije i ukupnog marketinga; x Voÿenje procesa planiranja i razvoja destinacije; x Objedinjavanje inicijativa za razvoj destinacije; 258 x Omoguüavanje realizacije prioriteta razvoja destinacije; x Delovanje u ulozi predstavnika turistiþkog sektora u cilju podizanja svesti i razumevanja javnog sektora i javnosti o društvenom i ekonomskom znaþaju turizma u Beogradu; x Identifikovanje i koordinacija uspostavljanja partnerstva u cilju jaþanja konkurentnosti Beograda kao turistiþke destinacije; x Koordinacija zadovoljenja potreba za obrazovanjem u turizmu (neformalno obrazovanje); x Koordinacija pružanja komercijalnih usluga turistima (vizitorski centri); x Promocija usluga destinacijskih menadžment kompanija (DMC). b) Osnivanje Destinacijskih menadžment kompanija (DMC) x Kompanije za upraljanje u turistiþkoj destinaciji (DMC – Groun hendleri) se bave obezbeÿivanjem lokalnih usluga za putnike u destinaciji u ime turistiþkih preduzeüa x Osnivanje DMC u okviru privatnog sektora; x Pružanje usluga organizovanja proizvoda, aktivnosti i usluga; x Formiranje paketa turistiþkih usluga, izrada itinerera i druge destinacijske usluge; x Saradnja i partnerstvo sa DMO.

C.2 Razvoj dodatne turistiþke ponude a) Gastronomska ponuda x Diferenciranje gastronomske ponude; x Kreiranje, odnosno primena, specijalizovanih oznaka kojima se identifikuju razliþita gastronomska iskustva (prema karakteristikama klijenata, karakteristikama hrane i karakteristikama ambijenta / doživljaja); x Odgovarajuüa prezentacija gastronomske ponude gostima (meniji na stranim jezicima, pregledni i odgovarajuüe dizajnirani, primerena veliþina porcija, naþin serviranja hrane i piüa, i sl.).

259 b) Trgovinska ponuda x Kreiranje podruþja u najužem centru grada za prodaju lokalnih proizvoda turistima (rukotvorine, umetniþka dela, delikatesi, piüe); x Podsticaj otvaranju lokalnih zanatskih i umetniþkih radionica koji bi stvarali suvenire za prodaju turistima; x Uvoÿenje zelenih pijaca u turistiþku ponudu grada, prodaja pijaþnih proizvoda jednom nedeljno na nekom od centralnih gradskih trgova. c) Organizatori putovanja / putniþke agencije x Poveüanje ponude usluga turistima u destinaciji o moguünost rezervacije smeštaja; o informacije o destinaciji; o informacije o aktivnostima koje se mogu unapred rezervisati; o informacije o javnom prevozu, dogaÿanjima itd.; o organizovanje razgledanja grada, izleta u okolinu, višednevnih izleta itd.; o organizovanje proizvoda, aktivnosti i paketa za proizvode gradskih odmora, poslovnog turizma i MICE, kružnih tura, specijalnih interesa, nautiþkog turizma i dogaÿaja. x Poveüanje kvaliteta usluga i estetike poslovnog prostora

D. Faktori proizvodnje

D.1 Dostupnost i pristup a) Otvaranje alternativnih drumskih saobraüajnih pravaca x Izgradnja obilaznice oko Beograda; x Izgradnja mostova preko Save i Dunava; x Proširenje saobraüajnica u gradu / izgradnja novih saobraüajnica. x Infrastruktura «Velike pešaþke zone» b) Poboljšanje železniþke infrastrukture x Izmeštanje železniþke stanice iz centra grada; x Izmeštanje železniþke pruge iz centra grada (Savski amfiteatar, Kalemegdan); 260 x Poboljšanje performansi Beovoza (red vožnje, kvalitet voznog parka). c) Poboljšanje i stvaranje usluga i opreme u marinama x Izgradnja novih marina; x Ureÿenje postojeüih marina; x Poveüanje kvaliteta usluga u marinama: gastronomska ponuda (restorani, barovi), iznajmljivanje plovila, škole nautike, usluge popravke i održavanja plovila, otvaranje banaka i menjaþnica, obezbeÿivanje adekvatnog dosipanja goriva, prikljuþaka za struju i vodu d) Poboljšanje usluga aerodroma i vazdušnih veza x Poboljšanje povezanosti Beograda vazdušnim putem sa glavnim emitivnim tržištima; x Stimulisanje niskobudžetnih i þarter letova; x Iniciranje konverzije aerodroma u Batajnici u civilni aerodrom; x Poboljšanje kvaliteta usluga aerodroma „Nikola Tesla“. e) Poboljšanje usluga javnog prevoza i povezanosti x Poboljšanje povezanosti aerodroma „Nikola Tesla“ i „Batajnica“ sa centrom grada; x Poboljšanje kvaliteta javnog gradskog prevoza i sistema oznaþavanja/informisanja; x Poboljšanje povezanosti centralnih gradskih opština sa tzv. prigradskim opštinama, posebno sa izletištima u ovim opštinama; x Uspostavljanje javnog reþnog prevoza i njegove povezanosti sa postojeüim sistemom javnog prevoza; x Izgradnja metroa; x Poboljšanje kvaliteta taksi usluga.

D.2 Javne usluge a) Poboljšanje ukupne ponude javnih usluga x Elektrosnabdevanje;

261 x Vodosnabdevanje; x Otpadne vode, þvrsti otpad i reciklaža; x Javna rasveta. b) Korišüenje alternativnih izvora energije koji ne zagaÿuju okolinu x Solarna energija; x Geotermalna energija; x Energija dobijena preradom otpada. c) Poboljšanje sistema prikupljanja otpada i uvoÿenje postrojenja za reciklažu x Sistem prikupljanja otpada, sa jasnim procedurama, vremenskim rasporedima i odgovarajuüim kontejnerima; x Uvoÿenje sistema prikupljanja otpada u razliþitim kontejnerima; x Stvaranje postrojenja za reciklažu razliþitih vrsta otpada (papir, staklo, biološki otpad itd.). d) Stvaranje sistema za kontrolu divljih deponija e) Poboljšanje kanalizacionog sistema i sistema recikliranja

D.3 Uliþne informacije i sistem oznaþavanja a) Poboljšanje saobraüajne signalizacije za motorizovane turiste b) Poboljšanje turistiþke signalizacije c) Poboljšanje oznaþavanja linija javnog gradskog saobraüaja x Oznaþavanje na stajalištima javnog prevoza (latinica i/ili engleski jezik); x Oznaþavanje vozila javnog prevoza (broj linije, poþetna i krajnja stanica); x Izrada mapa javnog prevoza. d) Oznaþavanje imena gradskih ulica i trgova x Postavljanje natpisa sa imenom ulica na svakoj raskrsnici; x Postavljanje natpisa i na latinici.

262 D.4 Programi edukacije i usavršavanja a) Kreiranje odgovarajuüih programa edukacije i usavršavanja x Javni sektor (službe, policija, carina) x Smeštajni objekti; x Restorani; x Tehnike prodaje i komercijalizacije; x Komunikacione tehnike; x Nove moguünosti preduzetniþkog zapošljavanja (vodiþi, animatori, itd.); x Strani jezici; x Upravljanje: ljudski resursi, finansije, marketing x Destinacijski menadžment b) Saradnja sa turistiþkim školama i fakultetima x Koordinacija kurseva i obrazovnih programa; x Kreiranje sadržaja kurseva i obrazovnih programa; x Prilagoÿavanje sadržaja kurseva i obrazovnih programa potrebama turistiþke privrede. x Kreiranje sistema ’’LLL’’ (LongLifeLearning) na dugoroþnoj osnovi

D.5 Gradski planovi koji se odnose na okolinu, estetiku, atrakcije itd. a) Oþuvanje ambijentalnih celina x Osmišljavanje podruþja/celina gde se mogu uvesti pešaþke zone sa zelenim površinama i parkovima (ulazi i pešaþke staze za posetu lokaciji, arhitektonske barijere, informativni paneli, ukrasno osvetljenje, klupe, ograde, prodaja suvenira, javni toaleti, itd.); x Poboljšanje i rehabilitacija beogradskih arhitektonskih vrednosti i stilova, spomenika i drugih vrednosti koji þine autentiþnost podruþja; x Definisanje okvira za oþuvanje i poboljšavanje izgleda starih kuüa, spomenika, ulica i sl.;

263 x Osmišljavanje pešaþkih itinerera kroz centar grada ukljuþujuüi spomenike, muzeje, fontane, pozorišta, gastronomske objekte, zone kupovine suvenira i rukotvorina. b) Poboljšavanje estetike privrednih i trgovinskih objekata x Regulacija okvira za izgradnju objekata – lokacijske dozvole sa jasnim parametrima gradnje (graÿevinski materijal, stil, ureÿenje spoljnog izgleda u odreÿenom roku); x Kreiranje kriterijuma za izgled objekata (stil, dimenzije, boje, materijali, i sl.). c) Poboljšanje estetike stambenih objekata x Ureÿenje ulaza, fasada i balkona; x Propisi o postavljanju klima ureÿaja. d) Poboljšanje estetike javnih površina (parkovi, trgovi, ulice, kej, itd.) e) Kreiranje programa za poboljšanje resursa i atrakcija f) Kontrola i spreþavanje bespravne gradnje

4.2. PROGRAMI KONKURENTNOSTI U ODNOSU NA OSNOVNE PROIZVODE

Poslovni turizam i MICE

264 Proizvod poslovnog turizma obuhvata individualna lica koja putuju u odreÿene destinacije iz profesionalnih razloga, dok MICE (Meetings, Incentives, Conferences, Exhibitions) obuhvata organizovana putovanja þ iji su glavni motiv poslovni sastanci, podsticajna putovanja i uþešüe na sajmovima, izložbama, konferencijama i sl. MICE proizvod ima blagu sezonalnost, a najintenzivniji je u periodima maj – jun i septembar – oktobar. Najveüi broj poslovnih putovanja traje do tri dana, ali mogu trajati i do nedelju dana. Osnovu ponude u okviru proizvoda poslovnog turizma (MICE) þ ine konferencijski centri, sajmovi i hoteli.

Treba posebno istaüi specifiþan znaþaj incentive/podsticajnih/stimulativnih putovanja. Koje poslednjih decenija dobijaju na znaþaju kao oblik i vrsta turistiþkih putovanja koja sve više poprima obeležja prave industrije posebnih karakteristika i specifiþnog naþina organizovanja. Podsticajna putovanja spadaju u grupu poslovnih putovanja. Meÿutim, dok je kod „regularnih poslovnih putovanja“ osnovni motiv obavljanje posla, ili ostvarenje odreÿenog cilja vezanog za lukretivnu delatnost, dotle su podsticajna putovanja nagrada za izuzetno zalaganje osoblja. Njihova specifiþna namena, pa i posebni zahtevi sa stanovišta sadržaja upuüuju da se radi o složenim, kvalitetnim i nadasve interesantnim putovanjima sa stanovišta ukljuþivanja brojnih uþesnika na strani turistiþke ponude koji svoj interes nalaze u potrošnji ovih turista koja je i nekoliko puta veüa od potrošnje „obiþnih“ turista.

Potencijal proizvoda poslovnog turizma zasniva se na þinjenici da broj poslovnih gostiju stalno raste. Tom rastu doprinosi globalizacija i ukljuþivanje novih tržišta u interesnu sferu velikih korporacija. Organizuje se sve veüi broj poslovnih susreta koji su vremenski kraüi i sa manjim brojem uþesnika. Skraüuje se i period ugovaranja poslovnih dogaÿaja. Sve je veüa ponuda poslovnih destinacija, što doprinosi dinamiþnom konkurentskom okruženju.

Za rast poslovnog turizma u Beogradu od posebne su važnosti stabilizacija politiþke situacije u zemlji, ubrzani ekonomski razvoj, pridruživanje i þlanstvo Srbije u Evropskoj uniji, kao i nauþna, obrazovna, kulturna, umetniþka i sportska saradnja sa inostranstvom.

265 Beograd je destinacija koja ima dugu tradiciju bavljenja poslovnim turizmom. Istorijski posmatrano, iako je 1989. godine SFRJ bila u grupi od 25 vodeüih turistiþkih destinacija sveta, uþešüe Srbije u ostvarenom broju noüenja stranih turista iznosilo je svega 3%, od þega se najveüi broj odnosio na Beograd zahvaljujuüi poslovnom i kongresnom turizmu. S tim u vezi, moglo bi se konstatovati i da je Beograd u to vreme bio pozicioniran na meÿunarodnom turitiþkom tržištu kao MICE destinacija. Nakon turbulentnih devedesetih godina, od 2000. godine broj noüenja stranih turista u Beogradu stalno raste, ali i dalje u strukturi inostranih gostiju preovlaÿuju (64%) oni koji dolaze iz poslovnih razloga.

Konkurentski nedostaci proizvoda Identifikovani nedostaci Veza sa opštim konkurentskim programima A) Turistiþke kompanije i rivalitet Nedovoljno smeštajnih kapaciteta koji A.1. Poboljšanje i razvoj sistema smeštaja zadovoljavaju neophodan nivo kvaliteta Smeštajni kapaciteti ne nude dodatne usluge za A.1. Poboljšanje i razvoj sistema smeštaja proizvod poslovnog turizma (poslovni centri, internet veze, i sl.) Nedostatak saradnje izmeÿu hotela i profesionalnih A.1. Poboljšanje i razvoj sistema smeštaja organizatora kongresa (agencija) Nizak nivo diversifikacije i specijalizacije A.2. Turistiþki sistem kvaliteta turistiþkih proizvoda, aktivnosti i usluga C.1. Destinacijski menadžment C.2. Razvoj dodatne turistiþke ponude B) Uslovi tražnje Nedostatak imidža i pozicioniranja B.2. Razvoj turistiþkog informativnog sistema Nedostatak specifiþnih informacija vezanih za B.2. Razvoj turistiþkog informativnog sistema aktivnosti proizvoda poslovnog turizma C) Sektor podrške Nedovoljan broj specijalizovanih PCO C.1. Destinacijski menadžment (profesionalnih organizatora kongresa) i DMC C.2. Razvoj dodatne turistiþke ponude (destinacijskih menadžment kompanija) Nedovoljna organizacija i promocija postojeüih C.2. Razvoj dodatne turistiþke ponude dogaÿaja na meÿunarodnom tržištu (npr. beogradski sajam) Nedostatak specifiþnih paketa za promociju C.1. Destinacijski menadžment proizvoda poslovnog turizma Nedostatak dopunskih aktivnosti i usluga za C.2. Razvoj dodatne turistiþke ponude poslovni turizam i MICE D) Faktori proizvodnje Dostupnost drumskim putem je limitirana zbog D.1 Dostupnost i pristup lošeg kvaliteta saobraüajnica Dostupnost vazdušnim putem je limitirana zbog D.1 Dostupnost i pristup nedovoljne povezanosti sa najvažnijim emitivnim tržištima (destinacije, broj letova) Nizak nivo kvaliteta javnog transporta (autobus, D.1 Dostupnost i pristup voz, tramvaj, taxi)

266 Beograd kao glavni grad, pored toga što je administrativni, privredni, kulturni i obrazovni centar Republike Srbije, poseduje i odgovarajuüu resursnu osnovu za proizvod poslovnog turizma, koju þine dobra saobraüajna povezanost, kongresni centri i dvorane, sajmište, veliki broj hotela sa odgovarajuüim salama za organizovanje skupova, profesionalni organizatori kongresa i ostalih poslovnih (MICE) putovanja.

Beograd veü sada ima potencijal za globalnu promociju proizvoda poslovnog turizma (MICE). Posebno znaþajna su tržišta: Nemaþke, Italije, Velike Britanije, Francuske, Austrije, Rusije, SAD, kao i susednih zemalja i zemalja bivše SFRJ.

Konkurentska strategija x Jaþanje Kongresnog biroa Beograda, funkcionalno, organizaciono i kadrovski; x Uspostavljanje partnerstva u razvoju MICE i poslovnog tuirzma i intenziviranje ulaska na meÿunarodno MICE tržište; x Profesionalno oblikovanje proizvoda MICE i poslovnog turizma, sa konkurentnom infrastrukturom, smeštajnim kapacitetima i paketima aktivnosti; x Obnova i modernizacija Centra Sava i drugih samostalnih i integrisanih kongresnih kapaciteta; x Rekonstrukcija, revitalizacija i repozicioniranje Beogradskog sajma; x Rekonstrukcija postojeüih i izgradnja novih hotela najviše kategorije, uz dovoÿenje meÿunarodnih hotelskih lanaca; x Ukljuþivanje u internacionalna MICE udruženja, portale i magazine; x Osmišljena promocija i distribucija proizvoda MICE i poslovnog turizma s naglaskom na prednosti i specifiþnosti Beograda kao MICE/poslovne destinacije

267 Gradski odmori

Proizvod gradskih odmora zasniva se na kratkim posetama gradovima, a glavni motivi ovih putovanja su istorijsko nasleÿe, kultura, šoping, dogaÿaji, gastronomija i zabava. Gradski odmori traju obiþno od jednog do þetiri dana, nemaju sezonski karakter i vrlo su elastiþni u odnosu na cenu.

Proizvod gradski odmori je jedan od proizvoda sa najveüom globalnom aktivnošüu i visokim dugoroþnim potencijalom. O potencijalu ovog proizvoda govore trendovi na strani turistiþke tražnje, pre svega trend provoÿenja više kratkih odmora u odnosu na jedan tradicionalni duži odmor, odnosno poveüanje broja putovanja radi odmora. Ovom trendu doprinosi i poveüanje broja destinacija gradskih odmora, kao i porast broja letova niskobudžetnih kompanija koje povezuju ove destinacije.

Beograd ima izuzetne potencijale za razvoj proizvoda gradskih odmora. Uz relativno mala ulaganja može se zapoþeti sa tržišnim prilagoÿavanjem ovog proizvoda zahtevima tražnje, uz neophodno jaþanje promotivnih aktivnosti.

Posebno znaþajna tržišta za razvoj proizvoda gradski odmori u Beogradu su tržišta: Nemaþke, Velike Britanije, Italije, Španije i Francuske, koja su ujedno i najveüa emitivna tržišta za ovaj proizvod i pokrivaju dve treüine ukupnih putovanja radi gradskih odmora.

268 Konkurentski nedostaci proizvoda Identifikovani nedostaci Veza sa opštim konkurentskim programima A) Turistiþke kompanije i rivalitet Nedovoljno smeštajnih kapaciteta koji A.1. Poboljšanje i razvoj sistema smeštaja zadovoljavaju standarde kvaliteta Nedostatak strateških smernica i investicija za A.1. Poboljšanje i razvoj sistema smeštaja poboljšanje kvaliteta smeštajnih kapaciteta za proizvod gradskih odmora Smeštajni kapaciteti ne nude dodatne usluge za A.1. Poboljšanje i razvoj sistema smeštaja proizvod gradskih odmora Nedostatak saradnje i udruživanja izmeÿu A.1. Poboljšanje i razvoj sistema smeštaja hotelskog sektora i turistiþkih agencija Nedovoljan broj smeštajnih kapaciteta pruža A.1. Poboljšanje i razvoj sistema smeštaja moguünost rezervisanja putem interneta Nizak nivo procedura za kontrolu kvaliteta A.2. Turisitþki sistem kvaliteta smeštajnih objekta Nizak nivo diverzifikacije i specijalizacije A.2. Turisitþki sistem kvaliteta turistiþkih aktivnosti i usluga B) Uslovi tražnje Nedostatak imidža i pozicioniranja B.2. Razvoj turistiþkog informativnog sistema Nedostatak specifiþnih informacija vezanih za B.2. Razvoj turistiþkog informativnog sistema aktivnosti proizvoda gradskih odmora C) Sektor podrške Nedostatak specijalizovanih DMC kao C.1. Destinacijski menadžment organizatora proizvoda, aktivnosti i paketa za C.2. Razvoj dodatne turistiþke ponude proizvod gradskih odmora Nedostatak specifiþnih paketa za promociju C.1. Destinacijski menadžment proizvoda gradskih odmora C.2. Razvoj dodatne turistiþke ponude Nepostojanje City Card C.1. Destinacijski menadžment C.2. Razvoj dodatne turistiþke ponude Nedostaci u organizaciji i promociji C.1. Destinacijski menadžment internacionalno važnih dogaÿaja Nedovoljan broj specijalizovanih trgovina za C.2. Razvoj dodatne turistiþke ponude prodaju suvenira, rukotvorina i sl. D) Faktori proizvodnje Dostupnost drumskim putem je limitirana zbog D.1. Dostupnost i pristup lošeg kvaliteta saobraüajnica Dostupnost železnicom je limitirana zbog lošeg D.1. Dostupnost i pristup stanja infrastrukture i nedovoljne povezanosti Dostupnost vazdušnim putem je limitirana zbog D.1. Dostupnost i pristup nedovoljne povezanosti sa najvažnijim emitivnim tržištima (destinacije, broj letova) i malog broja letova niskobudžetnih avio kompanija Nizak nivo kvaliteta javnog transporta (autobus, D.1. Dostupnost i pristup voz, tramvaj, taxi) Nedostatak sistema javnog prevoza za turiste D.1. Dostupnost i pristup Nedostatak sistema saobraüajnog i turistiþkog D.3. Uliþne informacije i sistem oznaþavanja oznaþavanja Nedostatak specijalizovanih vodiþa za proizvod D.4. Programi edukacije i usavršavanja gradskih odmora Nizak nivo performansi sistema za poboljšanje D.5. Gradski planovi koji se odnose na okolinu, urbane estetike i zaštitu i oþuvanje gradskog estetiku, atrakcije, itd. nasleÿa

269 Nedovoljno korišüeni kulturni resursi u turistiþke D.5. Gradski planovi koji se odnose na okolinu, svrhe estetiku, atrakcije, itd. Nizak kvalitet sistema za zaštitu, oþuvanje i D.5. Gradski planovi koji se odnose na okolinu, održavanje kulturnih i prirodnih resursa estetiku, atrakcije, itd.

Konkurentska strategija x Profesionalizacija Kongresnog biroa x Privlaþenje niskobudžetnih avio kompanija; x Brza rekonstrukcija i revitalizacija postojeüih hotela; x Privlaþenje stranih hotelskih lanaca; x Izgradnje gradskih hotela sa 3* i 4*; x Ukljuþivanje smeštajnih kapaciteta u meÿunarodne rezervacione sisteme; x Intenziviranje procesa identifikovanja i podrške organizatorima putovanja u zemlji i inostranstvu koji organuzuju kratke odmore u gradovima; x Plan turistiþkog strukturiranja Beograda, posebno užih gradskih i pešaþkih zona; x Povezivanje svih uþesnika u pružanju usluga proizvoda gradskog odmora; x Izrada plana paketa i itinerera Beograda (program posebnih turitiþkih itinerera sa stanicama kod svake gradske turistiþke atrakcije); x Izdavanje City Card; x Plan organizovanog redovnog razgledanja Beograda (turistiþki autobusi za razgledanje sa vodiþima ili audio zapisima); x Poboljšanje kvaliteta usluga gradskog prevoza; x Unapreÿenje saobraüajne, turistiþke i uliþne signalizacije; x Pojaþana promocija Beograda kao city break destinacije; x Plan direktnog marketinga Beograda kao city break destinacije; x Edukacija specijalizovanih vodiþa za proizvod gradskog odmora; x Edukacija pružalaca usluga proizvoda gradskog odmora.

270 Kružne ture

Kružne ture se odnose na odmore koji ukljuþuju dolazak turista autobusom ili avionom, reÿe vozom ili automobilom, i nakon toga turisti zapoþinju turu, obiþno sa odreÿenom temom. Dve osnovne vrste ovog proizvoda su kružne ture koje obuhvataju više zemalja, odnosno destinacija u njima, i kružne ture unutar jedne zemlje odnosno destinacije. Kružne ture obiþno traju od najmanje tri dana pa naviše.

Imajuüi u vidu male infrastrukturne promene koje su potrebne za proizvod kružnih tura, kao i veliku bazu potencijalnih korisnika, ovaj proizvod predstavlja veliki razvojni potencijal. Beograd se veü nalazi u ponudi kružnih tura koje ukljuþuju destinacije regionalnih programa kružnih tura po gradovima Jugoistoþne Evrope. Takoÿe, organizovane ture unutar Srbije koje su u ponudi stranim turistima vezane su za Beograd.

Proizvod kružnih tura je pre svega namenjen tržištu Evrope, posebno Velike Britanije, Nemaþke, Francuske, Italije, Austrije, ali i udaljenim trištima (SAD, Kina, Japan, Hong Kong) sa kojih turisti prilikom posete Evropi žele da posete više destinacija tokom jednog putovanja.

271 Konkurentski nedostaci proizvoda Identifikovani nedostaci Veza sa opštim konkurentskim programima A) Turistiþke kompanije i rivalitet Nedovoljno smeštajnih kapaciteta koji A.1. Poboljšanje i razvoj sistema smeštaja zadovoljavaju standarde kvaliteta Nedostatak saradnje i udruživanja izmeÿu A.1. Poboljšanje i razvoj sistema smeštaja hotelskog sektora i drugih sektora u turizmu B) Uslovi tražnje Nizak nivo informisanosti o potencijalu Beograda B.2. Razvoj turistiþkog informativnog sistema za ukljuþivanje u regionalne kružne ture Nedostatak imidža i pozicioniranja B.2. Razvoj turistiþkog informativnog sistema Nedostatak odgovarajuüe promocije regionalnih B.2. Razvoj turistiþkog informativnog sistema kružnih tura, u saradnji sa partnerima iz zemlje i regiona C) Sektor podrške Nedostatak organizovanja, menadžmenta, C.1. Destinacijski menadžment pakovanja i komercijalizacije proizvoda Nizak nivo upotrebe lokalnih atrakcija u turistiþke C.2. Razvoj dodatne turistiþke ponude svrhe Nedostatak specijalizovanih DMC kao C.1. Destinacijski menadžment organizatora proizvoda, aktivnosti i paketa za C.2. Razvoj dodatne turistiþke ponude proizvod kružnih tura Nedovoljan broj specijalizovanih trgovina za C.2. Razvoj dodatne turistiþke ponude prodaju suvenira, rukotvorina i sl. D) Faktori proizvodnje Dostupnost drumskim putem je limitirana zbog D.1. Dostupnost i pristup lošeg kvaliteta saobraüajnica Dostupnost vazdušnim putem je limitirana zbog D.1. Dostupnost i pristup nedovoljne povezanosti sa najvažnijim emitivnim tržištima (destinacije, broj letova) i malog broja letova niskobudžetnih avio kompanija Nedostatak sistema saobraüajnog i turistiþkog D.3. Uliþne informacije i sistem oznaþavanja oznaþavanja Nedovoljno korišüeni kulturni i prirodni resursi u D.5. Gradski planovi koji se odnose na okolinu, turistiþke svrhe estetiku, atrakcije, itd.

Konkurentska strategija x Uspostavljanje partnerstva na podruþju razvoja, promocije i komercijalizacije proizvoda kružnih tura; x Podrška i stimulisanje jednog broja receptivnih organizatora putovanja koji bi preuzeli odgovornost za pakovanje i komercijalizaciju atraktivnih tura na nivou Srbije i regiona u koje bi bio ukljuþen Beograd; x Ubrzanje obnove i izgradnja novih hotela; x Ubrzanje rehabilitacije i izgradnje saobraüajnica; x Razvoj projekata signalizacije (drumska, uliþna, turistiþka);

272 x Uvoÿenje standarda higijenskog održavanja u objektima turistiþke infrastrukture pored saobraüajnica i pored turistiþkih atrakcija; x Stimulisanje otvaranja trgovina lokalnim proizvodima i suvenirima.

Dogaÿaji

Dogaÿaji su aktivnosti ograniþenog trajanja koje se uobiþajeno ponavljaju svake godine u odreÿeno vreme. Dogaÿaji su specifiþan proizvod jer se održavaju u odreÿenim vremenskim okvirima, imaju jak uticaj na formiranje imidža o destinaciji i poseduju autonomnu snagu privlaþenja turista. Dogaÿaji koji najviše utiþu na imidž i reputaciju destinacije su tzv. mega dogaÿaji koji su veliki, meÿunarodni dogaÿaji. Meÿutim, nisu svi dogaÿaji koji igraju ulogu u uspehu destinacije veliki i meÿunarodno važni.

Dogaÿaji koji mogu doprineti konkurentosti turistiþke destinacije su: x Kulturne proslave (festivali, karnevali, verske manifestacije, parade, itd); x Umetnost i zabava (koncerti, izložbe, ceremonije dodele nagrada); x Ekonomija i trgovina (sajmovi, berze, izlaganja, sastanci, konferencije, promocije); x Sportska takmiþenja;

273 x Obrazovanje i nauka (seminari, radionice, kongresi); x Rekreacija (igre i sport radi zabave); x Politika i država (inauguracije, investicione i druge konferencije, VIP posete); x Privatni dogaÿaji (svadbe, momaþke veþeri, godišnjice).

Beogad je veü domaüin velikog broja manifestacija internacionalnog (FEST, BITEF, BEMUS, Maraton, Karneval brodova, Dani Evropske baštine, Beer Fest), nacionalnog (Ulica otvorenog srca i dr.) i lokalnog (brojne manifestacije u prigradskim opštinama) znaþaja.

Beograd treba da maksimalno razvije efekte postojeüih meÿunarodno relevantnih dogaÿaja, ali i da uz odgovarajuüi profesionalni menadžment kreira i druge meÿunarodno atraktivne dogaÿaje, ukljuþujuüi i mega dogaÿaje.

Konkurentski nedostaci proizvoda Identifikovani nedostaci Veza sa opštim konkurentskim programima A) Turistiþke kompanije i rivalitet Nedovoljno smeštajnih kapaciteta koji A.1. Poboljšanje i razvoj sistema smeštaja zadovoljavaju standarde kvaliteta Nedostatak saradnje izmeÿu smeštajnog sektora i A.1. Poboljšanje i razvoj sistema smeštaja organizatora dogaÿaja i specijalizovanih organizatora putovanja B) Uslovi tražnje Nizak stepen informisanosti na stranim tržištima o B.2. Razvoj turistiþkog informativnog sistema dogaÿajima u Beogradu Nedostatak imidža i pozicioniranja B.2. Razvoj turistiþkog informativnog sistema Turistiþka tražnja bazirana na domaüem tržištu B.2. Razvoj turistiþkog informativnog sistema C) Sektor podrške Nedostatak specijalizovanih DMC kao organizatora C.1. Destinacijski menadžment proizvoda, aktivnosti i paketa za proizvod dogaÿaja C.2. Razvoj dodatne turistiþke ponude Nizak nivo aktivnosti organizatora ponude vezane C.1. Destinacijski menadžment za proizvod dogaÿaja C.2. Razvoj dodatne turistiþke ponude Nedostatak efikasnih standarda menadžmenta C.1. Destinacijski menadžment proizvoda dogaÿaja Dogaÿaji nisu dovoljno iskorišüeni u turistiþke C.2. Razvoj dodatne turistiþke ponude svrhe, nedostaju strateške smernice za njihovu promociju i dalji razvoj Nedovoljan broj specijalizovanih trgovina za C.2. Razvoj dodatne turistiþke ponude prodaju suvenira, rukotvorina i sl. D) Faktori proizvodnje Dostupnost vazdušnim putem je limitirana zbog D.1. Dostupnost i pristup nedovoljne povezanosti sa najvažnijim emitivnim tržištima (destinacije, broj letova) i malog broja letova niskobudžetnih avio kompanija

274 Nizak nivo kvaliteta javnog transporta za vreme D.1. Dostupnost i pristup održavanja dogaÿaja(autobus, voz, tramvaj, taxi) Nedostatak sistema javnog prevoza za turiste D.1. Dostupnost i pristup Nedostatak privremenog oznaþavanja za vreme D.3. Uliþne informacije i sistem oznaþavanja održavanja dogaÿaja Nedostatak zaštite kulturnih i prirodnih resursa za D.5. Gradski planovi koji se odnose na okolinu, vreme održavanja dogaÿaja estetiku, atrakcije, itd.

Konkurentska strategija x Profesionalizacija Kongresnog biroa x Formiranje partnerstva javnog i privatnog sektora za razvoj i promociju dogaÿaja u Beogradu; x Podrška formiranju kompanija za organizaciju, menadžment i komercijalizaciju dogaÿaja; x Maksimizacija efekata postojeüih internacionalno relevantnih dogaÿaja; x Osmišljavanje novih internacionalno atraktivnh dogaÿaja; x Organizacija edukacije za menadžment dogaÿaja; x Kreiranje privremenog sistema oznaþavanja (signalizacija) specifiþno namenjenog dogaÿajima; x Poboljšanje pristupa i dostupnosti; x Stalna održiva zaštita kulturnih i prirodnih resursa za vreme održavanja dogaÿaja; x Obezbeÿivanje odgovarajuüe infrastrukture i parking prostora.

275 Specijalni interesi

Proizvod specijalnih interesa je sastavljen od velikog broja tržišnih niša. Odnosi se na aktivnosti koje se obiþno odvijaju u neobiþnom, egzotiþnom ili udaljenom okruženju i vezan je za visok nivo uþešüa turista u aktivnostima specijalnih interesa. Pri tome turisti oþekuju doživljaj koji je u vezi sa sferom njihovih specijalnih interesovanja.

Postoji sve veüa tražnja za proizvodima specijalnih interesa, što dovodi do poveüanja broja destinacija i broja tržišnih niša u okviru ovog proizvoda. Proizvodi posebnih interesovanja su sve þešüe u ponudi organizatora putovanja. Aktivnosti proizvoda specijalni interesi se þesto vezuju za druge turistiþke proizvode.

Što se tiþe specijalnih interesa u Beogradu, aktivnosti se uglavnom zasnivaju na istorijskom i kulturnom nasleÿu, umetnosti, gastronomiji.

Najvažnija tržišta za proizvod specijalnih inetresa su: Nemaþka, Velika Britanija, Francuska, Holandija, Italija.

276 Konkurentski nedostaci proizvoda Identifikovani nedostaci Veza sa opštim konkurentskim programima A) Turistiþke kompanije i rivalitet Nedovoljno smeštajnih kapaciteta koji A.1. Poboljšanje i razvoj sistema smeštaja zadovoljavaju standarde kvaliteta Nedostatak saradnje i udruživanja izmeÿu A.1. Poboljšanje i razvoj sistema smeštaja smeštajnog sektora i specijalzovanih turistiþkih agencija B) Uslovi tražnje Nedostatak imidža i pozicioniranja u vezi sa B.2. Razvoj turistiþkog informativnog sistema proizvodom specijalnih interesovanja za domaüu i inostranu tražnju Nedostatak specifiþnih informacija vezanih uz B.2. Razvoj turistiþkog informativnog sistema aktivnosti i usluge specijalnih interesovanja Turistiþka tražnja se zasniva na domaüem tržištu B.2. Razvoj turistiþkog informativnog sistema C) Sektor podrške Nedostatak diversifikacije i specijalizacije ponude, C.2. Razvoj dodatne turistiþke ponude aktivnosti i usluga proizvoda specijalnih interesovanja Nedostatak specijalizovanih DMC kao organizatora C.1. Destinacijski menadžment proizvoda, aktivnosti i paketa za proizvod C.2. Razvoj dodatne turistiþke ponude specijalnih interesovanja Nedostatak organizacije, menadžmenta, pakovanja i C.1. Destinacijski menadžment komercijalizacije proizvoda Nedovoljan broj specijalizovanih trgovina za C.2. Razvoj dodatne turistiþke ponude prodaju lokalnih suvenira, rukotvorina i sl. D) Faktori proizvodnje Nizak nivo kvaliteta javnog transporta (autobus, D.1. Dostupnost i pristup voz, tramvaj, taxi) Nedostatak specijalizovanih vodiþa za proizvod D.4. Programi edukacije i usavršavanja specijalnih interesa Nedovoljno korišüeni kulturni i prirodni resursi u D.5. Gradski planovi koji se odnose na okolinu, turistiþke svrhe za razvoj prozvoda specijalnih estetiku, atrakcije, itd. interesa Nizak nivo zaštite, oþuvanja i održavanja kulturnih i D.5. Gradski planovi koji se odnose na okolinu, prirodnih resursa estetiku, atrakcije, itd.

Konkurentska strategija x Koordinacija razvoja i komercijalizacije proizvoda specijalnih interesa, posebno imajuüi u vidu da dosadašnje asocijacije odreÿenog proizvoda i brojni individualni organizatori deluju pojedinaþno i rascepkano bez zajedniþkog napora za ozbiljnom komercijalizacijom; x Identifikacija i stvaranje jedinstvene baze podataka organizatora aktivnosti i ponude na polju specijalnih interesa; x Kreiranje baze podataka najvažnijih stranih organizatora putovanja vezanih za specijalna interesovanja; 277 x Intenziviranje komunikacije proizvoda specijalnih interesa putem globalnih internet portala; x Podrška i finansijska stimulacija privatne inicijative; x Program ukljuþivanja nauþnih i struþnih radnika i institucija u oblikovanje ponude i prezentaciju aktivnosti specijalnih interesovanja; x Oblikovanje posebnog sistema kvaliteta na podruþju proizvoda specijalnih interesa; x Programi edukacije specijalizovanih vodiþa.

Nautika

Osnovni segmenti proizvoda nautika su: x Individualna plovidba vlasnika brodova (mali brodovi za 2-4 osobe); x ýarter plovidba, koja podrazumeva iznajmljivanje brodova i jedrilica (mali i srednji brodovi za 4-12 osoba); x Kružna putovanja rekama, koja obuhvataju organizovane pakete putovanja (veüi i veliki brodovi za 20-300 osoba).

Najveüi deo tržišta odnosi se na kružna putovanja rekama koja sadrže višednevna putovanja kroz više zemalja (najþešüe od 7 do 21 dana). Specifiþnost reþnog krstarenja je da se tokom dana plovi, a noüu se zaustavlja na pristaništima u unapred odreÿenim destinacijama. Potencijal proizvoda se zasniva na þinjenici da stalno raste broj turista na reþnim krstarenjima, kao i da je Dunav najpopularnija reka za ovaj oblik turizma.

278 Turisti koji dolaze u okviru proizvoda nautika u veüini sluþajeva žele i odreÿene dodatne aktivnosti, kao što su obilasci sa vodiþima, poseta kulturnim i istorijskim atrakcijama, specijalni interesi, gastronomija i zabava.

Za individualne korisnike važno je postojanje kvalitetne infrastrukture (marine, benzinske stanice, privezišta i pristaništa). Za tržište þartera, pored infrastrukture, važno je postojanje þarter kompanija, dok je za tržište kružnih tura rekama važno postojanje uske saradnje sa specijalizovanim operatorima koji uþestvuju u ukljuþivanju destinacije u ponudu.

Konkurentski nedostaci proizvoda Identifikovani nedostaci Veza sa opštim konkurentskim programima A) Turistiþke kompanije i rivalitet Nedostatak smeštajnih kapaciteta u blizini reka, za A.1. Poboljšanje i razvoj sistema smeštaja smeštaj nautiþkih turista B) Uslovi tražnje Nedostatak imidža i pozicioniranja u vezi sa B.2. Razvoj turistiþkog informativnog sistema proizvodom nautike za domaüu i inostranu tražnju Neodstatak specifiþnih informacija vezanih uz B.2. Razvoj turistiþkog informativnog sistema aktivnosti i usluge nautiþkog turizma C) Sektor podrške Nedostatak specijalizovanih DMC kao organizatora C.1. Destinacijski menadžment proizvoda, aktivnosti i paketa za proizvod nautike C.2. Razvoj dodatne turistiþke ponude Nedostatak proizvoda nautiþkog turizma za C.1. Destinacijski menadžment individualne turiste Nedovoljan broj specijalizovanih trgovina za C.2. Razvoj dodatne turistiþke ponude prodaju lokalnih suvenira, rukotvorina i sl. D) Faktori proizvodnje Limitirana dostupnost i nedostatak marina i D.1. Dostupnost i pristup privezišta Nedostatak reþne infrastrukture za razvoj proizvoda D.1. Dostupnost i pristup nautike Nedostatak razvijenog reþnog transporta putnika D.1. Dostupnost i pristup Nedostatak sistema oznaþavanja D.3. Uliþne informacije i sistem oznaþavanja Nedovoljno korišüeni kulturni i prirodni resursi u D.5. Gradski planovi koji se odnose na okolinu, turistiþke svrhe za razvoj prozvoda nautike estetiku, atrakcije, itd. Nizak nivo zaštite, oþuvanja i održavanja kulturnih i D.5. Gradski planovi koji se odnose na okolinu, prirodnih resursa estetiku, atrakcije, itd.

U Beogradu se iz godine u godinu poveüava broj stranih turista koji dolaze brodovima krstareüi Dunavom. Nažalost, s obzirom da turisti nemaju noüenje u hotelima veü na brodovima, ovi turisti se statistiþki ne evidentiraju u okviru broja dolazaka i noüenja turista. Individualna plovidba još uvek nije dovoljno razvijena, prvenstveno zbog neodgovarajuüe infrastrukture, dok þarter plovidba još nije zaživela. 279 Konkurentska strategija x Izgradnja makar jedne marine sa svim neophodnim prateüim servisnim sadržajima x Poveüanje kvaliteta usluga koje se pružaju gostima Beograda koji krstare Dunavom; x Izgradnja nautiþkog centra na Dunavu i marina na Savi i Dunavu; x Uspostavljanje plovidbene infrastrukture; x Razvoj standarda izgradnje, zaštite životne sredine i kvaliteta usluga u objektima nautiþkog turizma; x Oblikovanje i promocija komplementarnih aktivnosti (dogaÿaji, atrakcije i sl.); x Umrežavanje sa proizvodom gradskih odmora.

280 5. PLAN MARKETINŠKOG POZICIONIRANJA BEOGRADA KAO TURISTIýKE DESTINACIJE

5.1. CILJEVI MARKETING PLANA

Strateški marketing plan turizma grada Beograda þ ini osnovu za donošenje odluka u okviru celokupnog marketing sistema. Ciljevi strateškog marketing plana su definisani u odnosu na osnove razvoja turizma Beograda i Republike Srbije i time predstavljaju dodatnu podršku realizovanju kljuþnih postavki razvoja. Operativnim i posebno definisanim godišnjim planovima uobliþavaju se konkretne veliþine vezane za pojedine od ciljeva marketing plana. Njima se ustanovljava naþin delovanja konkretnih marketing akcija i njihovog kontuiranog izvoÿenja. Shodno osnovnim postavkama strategije, ciljevi marketing plana su ustanovljeni za sledeüih deset godina. Imajuüi u vidu da je elastiþnost jedna od kljuþnih karakteristika marketing ciljeva, podrazumeva se da su definisani ciljevi podložni promenama u skladu sa bitnim karakteristikama razvoja turizma Srbije.

Kljuþni ciljevi marketing aktivnosti mogu biti odreÿeni na sledeüi naþin: 1. Pozicionirati Beograd kao turistiþku destinaciju na inostranom kao i na domaüem tržištu; 2. Bitno poveüati broj inostranih kao i domaüih gostiju uz odgovarajuüe poveüanje obima prodaje u svim delovima turstiþkog biznisa i 3. Uspostaviti i operacionalizovati sistem upravljanja razvojem turizma posebno marketing aktivnosti na nivou Beograda u skladu sa odgovarajuüim promenama na nivou Srbije kao turistiþke destinacije.

Pozicionirati Beograd kao turistiþku destinaciju na inostranom kao i na domaüem tržištu

Beograd nema uobliþen imidž kao turistiþka destinacija. Jedan od bitnih razloga za takvo stanje je i þinjenica da ni Srbija nema imidž turistiþke zemlje. Razlozi koji su uslovili takvo stanje su dobro poznati i ne treba ih na ovom mestu posebno obrazlagati. Bitna osnova pozicioniranja Beograda kao turistiþke destinacije treba da bude težnja ka

281 poveüanju uþešüa indukovanog imidža destinacije u odnosu na organski imidž. Odnosno, promocija Beograda treba da ima znatno veüi uticaj na formiranje predstave o Beogradu kao turistiþkoj destinaciji, posebno na meÿunarodnom tržištu, u poreÿenju sa ostalim oblicima uticaja (formiranje predstave o Beogradu kroz inostrane medije i sliþno). To treba da bude jedan od glavnih podciljeva u okviru navedenog kljuþnog cilja marketing aktivnosti Beograda kao turistiþke destinacije.

Bitno poveüati broj inostranih kao i domaüih gostiju uz odgovarajuüe poveüanje obima prodaje

Ovaj cilj se može postiüi razvojem postojeüih i uvoÿenjem novih oblika proizvoda u skladu sa definisanim osnovnim vrstama turistiþkih proizvoda Beograda kao turistiþke destinacije. Ovakav pristup treba da prati i odgovarajuüe korišüenje promocije kao instrumenta marketing miksa kako Beograda tako i Srbije kao turistiþkih destinacija.

Uspostaviti i operacionalizovati sistem upravljanja razvojem turizma posebno marketing aktivnosti na nivou Beograda u skladu sa odgovarajuüim promenama u okviru Srbije

Sadašnji sistem upravljanja razvojem turizma kao i marketing aktivnostima ne predstavlja podsticajni faktor razvoja turizma. Osnovni razlog je nedovoljna saradnja, usklaÿenost i sinhronizovanje aktivnosti izmeÿu javnog i privatnog sektora. To se posebno odnosi na moguünost aktivnog uþešüa turistiþke i komplementarne privrede u upravljanju organizacijama koje se bave marketing aktivnostima. Promene, s tim u vezi, zakonske i ostale, mogu se smatrati bitnim preduslovom za pozicioniranje Beograda kao turistiþke destinacije na inostranom i domaüem tržištu kao i za bitno poveüanje broja inostranih kao i domaüih gostiju uz odgovarajuüe poveüanje obima prodaje.

5.2. POZICIONIRANJE BEOGRADA KAO TURISTIýKE DESTINACIJE

Pozicija turistiþke destinacije na tržištu podrazumeva naþin opažanja destinacije od strane potencijalnih i aktuelnih posetilaca/turista u vezi sa iskustvima (i koristima) koje obezbeÿuje destinacija u odnosu na konkurentske destinacije. Opažanje, koje utiþe na

282 poziciju destinacije, može biti zasnovano na pojedinim karakteristikama imidža destinacije ili na ukupnom imidžu.

Potrošaþevo viÿenje destinacije je pod uticajem imidža destinacije, koji proizlazi iz identiteta destinacije i marketing strategija lokalnih uþesnika. Pozicioniranje destinacije u glavama turista je pod uticajem spoljnih stimulansa (mediji, mišljenje uticajnih ljudi, usmena propaganda, itd.). Turistiþki poslenici treba da navode potrošaþe ka jedinstvenom imidžu, utiþuüi na njihovu motivaciju, ukljuþenost, edukaciju i stavove. Ovaj imidž mora biti u saglasju sa proizvodnim miksom destinacije, tako da se može primeniti na razliþite tržišne segmente. Sa svoje strane, sadašnji i potencijalni turisti mogu da utiþu na razvoj proizvoda kroz potragu za informacijama, procenjivanje razliþitih proizvoda i destinacijskih iskustava, izražavanje svojih mišljenja i ocene posle procesa korišüenja proizvoda i usluga. U sredini ovog beskrajnog kruga slika i doživljaja nalaze se destinacije sa svojim resursima, lokalnim uþesnicima (lokalna zajednica i javni/privatni poslenici) i drugim uþesnicima van destinacije (investitori, organizatori putovanja, saobraüajna preduzeüa itd.), koji svojim strategijama i politikama podržavaju razvoj i upravljanje proizvodnog miksa destinacije.

Konkurentsko suþeljavanje na tržištu je usredsreÿeno na ‘srca i duše’ potencijalnih gostiju, što predstavlja i relevantnu osnovu za uspeh na tržištu. U suštini, ime grada funkcioniše kao brend/osnova za pozicioniranje iako se njime ne mora upravlja na osnovu konceptualnih osnova za brendiranje turistiþke destinacije. Brendiranje gradova je prvenstveno sjedinjeno sa ekonomski fundiranom težnjom za što pozitivnijim pozicioniranjem u okviru veoma konkuretnog tržišta turistiþkih destinacija. ýinjenica je da svi razvijeni gradovi sveta imaju razvijenu strategiju brenda.

Konkretna pozicija destinacije na tržištu služi kao osnova za diferenciranje u odnosu na konkurentske turistiþke destinacije. Osim funkcije razlikovanja, pozicija, odnosno brend destinacije treba da posluži i kao obeležje koje üe svim uþesnicima pomoüi da se osete delom celine, odnosno kao osnova za identifikaciju, prepoznavanje, kontinuitet i zajedništvo. S druge strane, pozicioniranje i brendiranje turistiþkih destinacija, služi i za uspostavljanje veze izmeÿu imidža destinacije i samoocenjivanja (imidža) turista.

283 Krajnja odluka turiste zasniva se na oþekivanom paketu koristi koje se oþekuju od iskustva/potrošnje u destinaciji. Ova oþekivanja su rezultat formiranog imidža. Zbog toga, kad je imidž destinacije pravilno kreiran, on može uvesti destinaciju u svest putnika/turista. Imidž destinacije se može izgraditi i na indukovanom i na organskom nivou.

Na indukovanom nivou na percepciju potrošaþa o destinaciji utiþu komercijalno oglašavanje, promocija, “usmena propaganda”, netražene poruke, potraga za informacijama itd. Na organskom nivou, tj. kada potrošaþ kupi i iskusi proizvod destinacije i proceni osobine proizvoda i oþekivane koristi (percepcija imidža) u odnosu na stvarne osobine (percepcija identiteta), marketing mora delovati na proces isporuke proizvoda i upravljati imidžom proizvoda na licu mesta.

Kao dodatak odnosu izmeÿu percepcije potrošaþa i njegove želje za kupovinom, važno je takoÿe analizirati identitet destinacije i njegove efekte na imidž proizvoda. Dalje, treba analizirati koliki doprinos svaki uþesnik u turistiþkoj ponudi daje ovom imidžu i kako se ovaj doprinos može kanalisati u pravcu jedinstvenog pozicioniranja proizvoda. Potrebne su obe strane novþiüa kako bi se razvile efektivne i efikasne strategije promocije.

Osnove za pozicioniranje bazirane su na setu kljuþnih vrednosti, istraženih i ureÿenih od strane svih uþesnika u lancu vrednosti. Pošto je teško izdvojiti turistiþku percepciju od ostalih postojeüih percepcija o jednoj zemlji i/ili gradu, posebno glavnom, potrebno je da se veliki broj javnih i privatnih organizacija ukljuþi u proces dogovaranja o kljuþnim vrednostima. Na ovaj naþin, trgovina, investitori pa þ ak i politiþke poruke pomažu i jaþaju turistiþke poruke plasirane kroz ukupnost oblika promocije, dajuüi im snažniji kredibilitet.

Rezultati radionice, održane u okviru izrade ove Strategije, ukazuju, na osnovu odgovora uþesnika, na sledeüi set koji bi mogao poslužiti kao jedna od osnova za definisanje pozicije Beograda na turistiþkom tržištu, posebno meÿunarodnom: x grad sa bogatom kulturom, tradicijom, nasleÿem i najraznovrsnijom ponudom na izuzetnoj lokaciji, grad zabave, poslovni, kongresni centar, nautiþki, sportski centar, grad na rekama; 284 x spoj specifiþne tradicije, moderne i nadasve zabavne strane balkanske metropole, spoj civilizacija, jedinstvo razliþitosti, raskrsnica dva sveta, dva viÿenja, dva doživljaja; x autentiþan, otvoren, srdaþan i gostoljubiv, boemski grad sa dušom, grad umetnika; x jedinstven po geografskom položaju, grad buduünosti, nedovoljno otkriven.

Strategijom razvoja turizma Republike Srbije definisane su osnove za pristup pozicioniranju Beograda kao turistiþke destinacije. U okviru tog pristupa, za pozicioniranje Beograda uzete su u obzir sledeüe karakteristike:

Glavne koristi: x Grad koji živi x Komunikacije x Biti "u trendu" x Biti otkriven

Diferenciranje: x Raskrsnica - putevi, kultura, poslovi i životni stil

Imidž: x Zabava x Poslovnost x Kosmopolitizam

Uz svoju poziciju, veliþinu i opšte karakteristike Beograd kao regionalni centar u svojoj urbanoj strukturi ima dobru atrakcijsku osnovu i kosmopolitski duh koji se može na kreativan naþin ponuditi globalnom tržištu. Spajanjem tih þinjenica sa navedenim opštim karakteristikama Beograda, bitnim za proces pozicioniranja, došlo se do zakljuþka da bi se glavna ideja pod kojom bi Beograd, kao glavni glad i klaster u okviru Srbije kao turistiþke destinacije, trebalo komercijalizovati i promovisati, mogla oblikovati kroz centralni identitet Beograda kao turistiþke destinacije oko pojmova: zavodljiv i uzbudljiv, grad dobrih vibracija. 285 Materijalizacijom pojma Beograda kroz proizvod, liþnost i simbol, Strategijom razvoja turizma Srbije je definisan i prošireni identitet Beograda kao glavnog grada i klastera:

Beograd kao proizvod x Mesto susreta x Zabava x Kultura x Ukljuþuje sva þula x Sportski orijentisan

Beograd kao ”osoba” x Popularan x Kreativan x Slobodan x Senzualan x "Otkaþen"

Beograd kao simbol x Dunav x Sava x Kalemegdan x Avala x Košutnjak x Knez Mihailova

Sistemskom razradom prednosti koje ima Beograd, u Strategiji razvoja turizma Srbije je uobliþen i sistem vrednosti koji može biti osnova za komuniciranje prema svetu:

Funkcionalne prednosti x Saobraüajno þvorište x Infrastruktura x Informacija x Razliþitost izbora

286 Emocionalne prednosti x Pun života x Nema dosade x Ljudske komunikacije x Poseban

Prednosti samoizražavanja x Okružen ljudima x Obrazovan x Dopadljiv x Svojeglav x Sportist

Pozicioniranje gradova, posebno glavnih gradova država, je veoma složeno ukoliko ne postoji jasna pozicija, odnosno imidž zemlje kao celine. Shodno tome, pozicioniranje Beograda kao turistiþke destinacije prevashodno zavisi od pozicije i imidža Srbije na meÿunarodnom turistiþkom tržištu. S druge strane, imidž Srbije kao turistiþke destinacije zavisi od ukupnog imidža Srbije kao zemlje.

Treba imati u vidu, takoÿe, postojanje tzv. heksagon brenda grada koji prema S. Anholtu þine: x ugled (bitan doprinos grada svetskoj kulturi, nauci ili naþinima upravljanja gradom); x karakteristike samog grada (atraktivnosti, klima, stepen zadovoljstva boravkom u gradu i putovanjem u okolinu grada); x puls (preovlaÿujuüi životni stil u gradu); x preduslovi (osnovni sadržaji grada, nivo javnih objekata i institucija); x ljudi (komunikativnost, stepen otvorenosti prema gostima); x potencijali (ekonomske moguünosti koje grad može ponuditi).

Istraživanjem mišljenja potencijalnih izvora tražnje u odnosu na delove heksagona brenda grada moguüno je definisati mesto Beograda u odnosu na konkurentske

287 turistiþke destinacije i odrediti sadržaj marketingških aktivnosti koje je potrebno sprovesti u cilju pozicioniranja Beograda kao turistiþke destinacije.

5.3. MARKETING PLAN PROIZVODA DESTINACIJE BEOGRAD

5.3.1. Poslovni turizam i MICE 5.3.1.1. Osnovne pretpostavke - Hoteli visoke kategorije - Kongresni kapaciteti (kngresni centri, sale) - Kongresni biro Beograda - Poveüanje broja poslovnih skupova - Produžetak boravka poslovnih gostiju

5.3.1.2. Ciljna tržišta - Zemlje EU, Rusija i SAD - Balkanske zemlje - Strani rezidenti u Srbiji - Srbija

5.3.1.3. Ciljne grupe - Korporativni poslovni gosti - Strukovna i poslovna udruženja - Individualni poslovni gosti - Vlade, državne agencije, regionalne i globalne agencije

5.3.1.4. Tržišna komunikacija - Oglašavanje - Publikacije - Promotivni paketi - Internet prezentacija Kongresnog biroa - Katalozi MICE ponude - Specijalizovani sajmovi MICE turizma - Promotivne kampanje u medijima i studijske posete novinara - Dostavljanje informacija medijima 288 - Studijske posete organizatora kongresa i ostalih MICE aktivnosti - Filmska i TV produkcija (beogradski ambijenti u filmovima, muziþkim spotovima, tv emisijama, posebno u inostranstvu) - Foto i video materijali - Baza podataka - Promocija prodaje

5.3.1.5. Kanali prodaje - Kongresni biro Beograda i Srbije - Meeting planeri - Specijalizovane agencije - Hotelski lanci i avio kompanije - Direktan marketing (telemarketing, mailing, e-mailing) - Internet prezentacije kongresnh biroa Beograda i Srbije - Portali agencija - Internet prezentacije destinacije i preduzeüa

IPI World Congress and 57th General Assembly (14-17 July 2008)

From 14-17 June 2008, over 300 politicians, experts, academics and leading members of the world’s media community convened in Belgrade for the IPI World Congress and 57th General Assembly, where they discussed current issues related to the challenges facing South East Europe and the world, as well as topics dealing with press freedom and the communications industry. Official Congress Website: www.ipibelgrade.com (includes photos and videos of the Congress) Resolutions Passed by the 57th IPI General Assembly Congress Programme Including Videos of the Congress Sessions IPI Free Media Pioneer 2008 IPI Watch List New IPI Chairman & Board Members

Internet prezentacija IPI, http://www.freemedia.at/cms/ipi/ 289 5.3.2. Gradski odmor 5.3.2.1. Osnovne pretpostavke - Dostupnost svim vidovima saobraüaja - Povezanost low cost letovima - Hoteli srednje i više kategorije - Istorija, kultura, gastronomija, zabava - Tematizovanje zona u gradu – skup doživljaja i iskustava - Dobar odnos vrednosti za novac

5.3.2.2. Ciljna tržišta - Zemlje EU - Rusija - Balkanske zemlje - Srbija

5.3.2.3. Ciljne grupe - Mlaÿe osobe (15-25 godina) - Mlaÿi parovi bez dece - Stariji parovi kojima su deca odrasla - Grupe prijatelja

5.3.2.4. Tržišna komunikacija - Oglašavanje - Publikacije / brošure - Promotivni paketi - Internet prezentacije - Štampani vodiþi - Sajmovi turizma - Studijska putovanja novinara - Dostavljanje informacija medijima - Foto i video materijali

290 - Filmska i TV produkcija (beogradski ambijenti u filmovima, muziþkim spotovima, tv emisijama, posebno u inostranstvu) - Baza podataka - Unapreÿenje prodaje - Suveniri

5.3.2.5. Kanali prodaje - Organizatori putovanja - Putniþke agencije - Low cost avio kompanije - Direktni marketing - Globalni rezervacioni sistemi - Portali organizatora putovanja - Internet prezentacije destinacije i turistiþkih preduzeüa

Brošura “Nouvelles Frontieres”, Francuska, 2006

5.3.3. Kružne ture 5.3.3.1. Osnovne pretpostavke - Marketinško povezivanje i postavljanje Beograda u regionalne ture - Regionalni itinereri i itinereri u Srbiji koji ukljuþuju Beograd - Turistiþke atrakcija / mikrolokaliteti poseta za ture - Dostupnost vazdušnim i drumskim saobraüajem 291 - Smeštajni objekti kapaciteta preko 50 ležaja - Organizacija odgovarajuüe saobraüajne infrastrukture (rute, parkirališta za autobuse i sl.)

5.3.3.2. Ciljna tržišta - Zemlje EU - Rusija - SAD i zemlje dalekog istoka - Balkanske zemlje 5.3.3.3. Ciljne grupe - Stariji parovi bez dece - Mlaÿi parovi bez dece - Grupe - Individualni gosti (penzioneri)

5.3.3.4. Tržišna komunikacija - Oglašavanje - Publikacije - Promotivni paketi - Internet prezentacije - Katalozi ponude kružnih putovanja - Sajmovi turizma - Promotivne kampanje u medijima i studijske posete novinara - Foto i video materijali - Filmska i TV produkcija (beogradski ambijenti u filmovima, muziþkim spotovima, tv emisijama, posebno u inostranstvu) - Baza podataka - Promocija prodaje

5.3.3.5. Kanali prodaje - Organizatori putovanja - Turistiþke agencije - Auto-moto udruženja

292 - Direktan marketing (telemarkting, mailing, e-mailing) - Portali organizatora putovanja i agencija - Internet prezentacije destinacije

Brošura “Terre Entière”, Francuska, 2008

5.3.4. Dogaÿaji 5.3.4.1. Osnovne pretpostavke - Marketinška profesionalizacija upravljanja dogaÿajima - Profesionalno osmišljavanje, pakovanje i komercijalizacija dogaÿaja - Povezivanje sa drugim turistiþkim proizvodima Beograda

5.3.4.2. Ciljna tržišta - Zemlje EU - Balkanske zemlje - Srbija - Strani rezidenti u Srbiji

5.3.4.3. Ciljne grupe - Individualni gosti - Grupe - Parovi bez dece - Stariji parovi 293 5.3.4.4. Tržišna komunikacija - Oglašavanje - Publikacije - Promotivni paketi - Internet prezentacije - Brošure – kalendari dogaÿaja - Specijalizovani sajmovi turizma - Promotivne kampanje u medijima i studijske posete novinara - Foto i video materijali - Filmska i TV produkcija (beogradski ambijenti u filmovima, muziþkim spotovima, tv emisijama, posebno u inostranstvu) - Baza podataka - Promocija prodaje

5.3.4.5. Kanali prodaje - Organizatori putovanja - Specijalizovane agencije - Udruženja - Direktan marketing (telemarketing, mailing, e-mailing) - Internet prezentacije meÿunarodnih udruženja festivala i dogaÿaja - Portali agencija - Intenet prezentacije dogaÿaja

294 Brošura „CGTT Voyages“, Francuska, 2008

5.3.5. Specijalni interesi

5.3.5.1. Osnovne pretpostavke - Formiranje paketa postojeüih proizvoda specijalnih interesa - Osmišljavanje, formiranje i promocija paketa novih proizvoda posebnih interesovanja - Povezivanje sa meÿunarodnim udruženjima - Povezivanje sa drugim turistiþkim proizvodima Beograda

295 5.3.5.2. Ciljna tržišta - Zemlje EU - Balkanske zemlje - Srbija - Strani rezidenti u Srbiji

5.3.5.3. Ciljne grupe - Individualni gosti - Grupe - Parovi

5.3.5.4. Tržišna komunikacija - Oglašavanje - Publikacije - Promotivni paketi - Internet prezentacija - Katalozi ponude turizma specijalnih iteresa - Specijalizovani sajmovi turizma - Promotivne kampanje u medijima i studijske posete novinara - Foto i video materijali - Filmska i TV produkcija (beogradski ambijenti u filmovima, muziþkim spotovima, tv emisijama, posebno u inostranstvu) - Baza podataka - Promocija prodaje

5.3.5.5. Kanali prodaje - Specijalizovani organizatori putovanja - Specijalizovane agencije - Udruženja i klubovi specijalnih interesa - Direktan marketing (mailing, e-mailing) - Portali specijalizovanih organizatora putovanja i agencija - Internet prezentacije destinacije

296 5.3.6. Nautika 5.3.6.1. Osnovne pretpostavke - Pristaništa i marine - Marketinški pristup komercijalizaciji i promociji tri segmenta proizvoda: krstarenja, þarteri i marine - Povezivanje sa specijalizovanim agencijama i organizatorima putovanja - Kreiranje sekundarnih motiva proizvoda nautike

5.3.6.2. Ciljna tržišta - Podunavske zemlje - Ostale zemlje EU - SAD - Balkanske zemlje - Srbija - Strani rezidenti u Srbiji

5.3.6.3. Ciljne grupe - Stariji braþni parovi - Mlaÿi braþni parovi, s decom i bez dece - Grupe prijatelja - Individualni gosti

5.3.6.4. Tržišna komunikacija - Oglašavanje - Publikacije - Promotivni paketi - Internet prezentacije - Katalog proizvoda nautike - Specijalizovani sajmovi turizma - Promotivne kampanje u medijima i studijske posete novinara - Foto i video materijali - Filmska i TV produkcija (beogradski ambijenti u filmovima, muziþkim spotovima, tv emisijama, posebno u inostranstvu)

297 - Baza podataka - Promocija prodaje

5.3.6.5. Kanali prodaje - Specijalizovani organizatori putovanja - ýarter agencije - Udruženja - Direktni marketing - Portali organizatora putovanja i agencija - Internet prezentacije destinacije - Internet prezentacije udruženja

Brošura „Biblische Reisen“, Nemaþka, 2006

298 6. PLAN INVESTIRANJA U SEKTOR TURIZMA

6.1. STRATEŠKI ZNAýAJ ULAGANJA U INFRASTRUKTURU KAO PRETPOSTAVKA RAZVOJA TURIZMA

Donositi odluke o strateškim investicijama je izuzetno složen proces. Kao osnova za donošenje odluke treba da stoje veoma ozbiljne cost-benefit analize koje na razliþite naþine opravdavaju ili opovrgavaju ulaganje odnosno investiciju. I što je investicija veüa, to bi analiza koja joj prethodi trebalo da bude detaljnija i sveobuhvatnija. Ova konstatacija se posebno odnosi na investicije na saobraüajnom tržištu, bilo da se radi o ponudi mobilnih kapaciteta ili infrastrukture. Iz relevantne literature je poznato da se ponuda na transportnom tržištu odlikuje znaþajnim specifiþnostima. Na ovom mestu üemo se usmeriti na specifiþnosti ponude sa aspekta infrastrukture, koja se definiše od strane države u okviru dokumenta koji se po pravilu zove Strategija razvoja saobraüajne mreže. Takav dugoroþni dokument Republika Srbija još uvek nema kao usvojeni strateški dokument.

Politika razvoja saobraüajne mreže determinisana je obimom i „intenzivnošüu“ investicija u saobraüajnu delatnost, dugim rokovima gradnje saobraüajnica, dugim vekom eksploatacije infrastrukture i visokim fiksnim troškovima koji optereüuju normalan povraüaj investicije na uložena sredstva (kao što je to uobiþajeno u nekoj drugoj delatnosti). Ulaganje u saobraüajnu infrastrukturu zato se tretira kao strateško opredeljenje svake zemlje/regije/grada, jer to ulaganje ima multiplikatorske efekte na razvoj privrede u celini, na primer tako što usmerava privredu ka efikasnijim vidovima transporta, što ima posledicu smanjivanje uþešüa transportnih troškova u ceni finalnih proizvoda (a ovo dovodi do porasta konkurentnosti privrede, itd). Ulaganja u infrastrukturu su posebno bitna za oblast turizma jer se time znaþajno olakšava dostupnost odreÿenoj destinaciji (uz naravno oþekivano snižavanje cena transportnih usluga). Zato, uopšte, nije svejedno gde se ulaže u saobraüajnu infrastrukturu, šta su prioriteti, da li su ta ulaganja deo Evropske transnacionalne mreže ili ne, i, posebno, da li postoji konsenzus unutar zemlje/grada po tom pitanju.

299 Nesporno, prethodnih nekoliko godina u Srbiji je dosta sredstava uloženo u saobraüajnu infrastrukturu. To je bilo strateško opredeljenje svih vlada od 2000. godine. Znaþaj razvoja i revitalizacije saobraüajne mreže sa stanovišta uticaja na razvoj ekonomije jedne zemlje nije potrebno posebno naglašavati. Na primer, kada su Portugalija i Grþka pre dvadeset i više godina ušle u EU one su imale mali broj modernih auto-puteva i najslabiju ekonomiju u poreÿenju sa bilo kojom tadašnjom þlanicom EU. U meÿuvremenu, i jedna i druga zemlja su znaþajno ulagale u drumsku infrastrukturu, uz veliku pomoü od strane EU, što je omoguüilo veoma brz razvoj cele privrede, modernizaciju i veliko poveüanje životnog standarda stanovništva i posebno razvoj turizma.

Kao što smo to identifikovali u okviru prvog dela ove Strategije, Srbija i njen glavni grad su ukljuþeni u evropske saobraüajne tokove i stoga je sasvim jasno da nije svrsishodno da samostalno odreÿujemo prioritete pa da za to naknadno tražimo evropsku verifikaciju, veü bi naš plan razvoja saobraüajne mreže (tj. gradnja nove mreže i/ili revitalizacija postojeüe) trebalo da bude usklaÿen sa Evropskom saobraüajnom politikom. Stoga veoma raduje þ injenica da je formiranjem nove Vlade Srbije uspostavljen i Nacionalni savet za infrastrukturu, na þijem je þelu predsednik države i u þijem radu uþestvuju svi relevantni ministri ili državni sekretari.

Osnovni zadatak ovog tela je da koordinira rad razliþitih ustanova koje se bave razvojem infrastrukture i da donosi strateške prioritete koji se tiþu ulaganja u infrastrukturu u narednom periodu. Rad ovog tela i brzina sprovoÿenja njegovih odluka üe tangirati svaki deo srpske privrede ali i unapreÿenja kvaliteta života ljudi. Svakako, svako ulaganje u saobraüajnu i svaku drugu infrastrukturu ima pozitivan multiplikatorski efekat na dolazak novih, posebno greenfield investicija u Srbiju, što je posebno bitno za oblast tercijalnih delatnosti u koje spada i turizam.

Takoÿe, veoma raduje þinjenica da je ove godine u javnu raspravu ušao i dokument pod nazivom Strategija razvoja trgovine Srbije40, kojim se takoÿe predviÿa formiranje odreÿenog saveta koji bi se na strateškom nivou bavio razvojem trgovaþke aktivnosti na

40 Dokument Strategija razvoja trgovine Srbije, koju je uradio tim sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu je moguüe pronaüi na internet prezentaciji Ministarstva za trgovinu i usluge Vlade Republike Srbije. 300 teritoriji Srbije, što je generalno dobro za sve potrošaþe i posebno za potrošaþe sa izvorno turistiþkim motivima dolaska u Srbiju i Beograd. Poþetkom godine je stavljena na javnu raspravu Strategija razvoja Grada Beograda41. Ovaj dokument je trasirao kljuþne pravce razvoja Beograda i «otvorio put» za izradu strateških dokumenata Beograda u domenu turizma (što je sadržano u ovoj Studiji) i trgovine42. Strateškim dokumentom iz domena trgovine je takoÿe predviÿeno da se oformi posebna Komisija za razvoj trgovine Beograda, koja bi se bavila strateškim pitanjima, odnosno planiranjem i implementacijom svih aktivnosti razvoja trgovine koje su predviÿene predlogom studije.

Po prvi put posle mnogo godina može se reüi da je Srbija, a samim time i Beograd, poþeo ozbiljno i planski da se bavi investicijama u infrastrukturu i druge prateüe delatnosti koje üe imati širi znaþaj za razvoj svake druge aktivnosti i posebno turizma. Rezultati rada Nacionalnog saveta za infrastrukturu se veü vide – odluþeno je da Srbija ide u kompletiranje drumskog i železniþkog Koridora X, izgradnju autoputa Beograd - južni Jadran i unapreÿenje mreže regionalnih puteva. Ovo su kljuþni projekti na kojima üe država raditi u narednih osam godina.

Nacionalnim planom izgradnje putne i železniþke infrastrukture predviÿeno je da u 2011. godini imamo pun profil autoputa duž Koridora X, dve godine kasnije biüe završen i železniþki koridor, a 2015. i autoput od Beograda do granice sa Crnom Gorom. Vlada Srbije u prioritete ubraja i izgradnju i modernizaciju regionalnih pravaca: završetak autoputa Kragujevac - Batoþina do 2010. godine, a do 2012. poluatoputa Kikinda - Ada - Novi Sad - Sremska Mitrovica - Šabac - Loznica, zatim poluatoput Požarevac - Kuþevo - Majdanpek - Negotin i autoput Panþevo - Vršac. Ovi regionalni pravci koštaüe oko 715 miliona evra.

Prioritet broj jedan koji je definisan na Nacionalnom savetu za infrastrukturu je najvažniji putni, evropski verifikovan pravac kroz Srbiju. Prema preliminarnim raþunicama za južnu deonicu Koridora X od Leskovca do Preševa potrebno je 620 miliona evra, a isto toliko i za deonicu od Niša do Dimitrovgrada. Leva traka od

41 Pogledati na www.beograd.rs 42 Radna verzija Strategija razvoja trgovine Beograda nalazi se na interenet rezentacija Grada, www.beograd.rs 301 Horgoša do Novog Sada koštaüe okvirno oko 150 miliona evra, i u toku je izrada konaþne kalkulacije troškova za ovu saobraüajnicu. Za obilaznicu oko Beograda valjalo bi obezbediti još 195 miliona evra. Prema procenama, troškovi završetka obilaznice oko glavnog grada mogli bi da iznose 310 miliona evra, a veü je obezbeÿen kredit u iznosu od 115 miliona evra za deo od Batajnice do Dobanovaca.

Za drumski Koridor X predviÿeni izvori finansiranja bi trebalo da budu krediti Svetske banke u iznosu od 400 miliona evra, Evropske investicione banke od 500 miliona, Evropske banke za obnovu i razvoj od 150 miliona evra, Helenik plan, odnosno donacija Grþke od 100 miliona i privatizacioni prihodi u iznosu od 435 miliona evra. Vlada Srbije planira, takoÿe, modernizaciju i rekonstrukciju pruge na železniþkom Koridoru X. Cilj je da se poveüa brzina, što podrazumeva elektrifikaciju i izgradnju drugog koloseka na pojedinim deonicama. Taj posao bi koštao 1,7 milijardi evra, ali procena je da u narednom þ etvorogodišnjem periodu zbog nedostatka projektne dokumentacije može da se izvede oko 65 odsto planiranih radova, što znaþi iznos od 1,1 milijarde evra.

Kada taj deo posla bude završen, vozovi bi na Koridoru saobraüali brzinom od 160 kilometara na þas, osim na delu od Niša do Preševa i Niša do Dimitrovgrada, gde bi se mogla razviti brzina od 120 kilometara na þas. Osim kredita i novca iz budžeta, Srbija u ovom poslu raþuna i na pretpristupne fondove EU. S tim u vezi treba dodati i to da sama Železnica Srbije planira da investira 221 milion EUR u nabavku 25 novih elektromotornih kompozicija (EBRD za te namene daje 100 miliona EUR zajma) þime üe biti unapreÿen putniþki saobraüaj. I za robni železniþki saobraüaj se planiraju investicije u nabavku 770 novih vagona (vrednost posla 57 miliona EUR, a kredit je dala EBRD). Oko jedne treüine ovih modernih þetvoroosovinskih vagona je veü stiglo ili treba da stigne do kraja godine u Srbiju.

Dakle, planski razvoj svake infrastrukturne (fiksne i mobilne) i posebno saobraüajne delatnosti, kao i strateške aktivnosti na kvalitetnijem razvoju trgovine, uz obavezno poveüanje konkurencije su kljuþne aktivnosti svih nivoa vlasti u Srbiji i Beogradu. To su svakako odliþne pretpostavke za unapreÿenje svih privrednih aktivnosti i posebno turizma.

302 U analizi problema turizma Srbije43 i Beograda44 se posebno istiþu problemi koji se jednim širim terminom mogu nazvati dostupnost i pristup. Taþnije, u okviru analize konkurentskih nedostataka Beograda kao turistiþke destinacije veoma važno (na žalost negativno) mesto su zauzeli problemi vezani za nedovoljan razvoj saobraüajne delatnosti, skoro svih domena komunalne infrastrukture, ali i dosadašnji neplanski razvoj trgovine na teritoriji grada Beograda. Stoga üe na narednim stranama biti predložene mere i aktivnosti koje je neohodno preduzeti na polju šireg privredno- infrastrukturnog delovanja na podsticanje receptivnog turizma Beograda kao turistiþke destinacije.

Naravno, u predlogu projekata smo popriliþno bili limitirani odreÿenim þinjenicama i to: 1) u Beogradu nije još uvek oformljeno neko posebno telo koje bi donosilo strateške odluke i planove za proširenje kapaciteta infrastrukture za narednih 5- 15 godina i 2) s obzirom na nepostojanje rešenja u zvaniþnim planovima izuzev u Urbanistiþkom planu iz 2003. godine, nismo želeli da iznosimo neutemeljene procene o tome da broju potrebnih mostova ili davanju prednosti lakom metrou u odnosu na klasiþni, itd.

Metodologija rada na Strategiji podrazumeva uvažavanje svih kvalitetnih razmišljanja datih u mnogim drugim dokumentima, ali i da se na bazi ekspertskih procena sugerišu odreÿene investicije. Kako nema ozbiljne studije na temu potrebe za odreÿenim brojem mostova, mi te projekte nismo identifikovali, što s druge strane ne znaþi da novi mostovi ne trebaju gradu. Naprotiv, i naša procena je da Beograd ima hroniþan problem sa mostovima i generalno zagušenošüu saobraüajne infrastrukture. Ipak, taþne procene gde bi trebalo da se grade novi mostovi, kakvi bi trebalo da budu, da li je definitivno bolji laki metro ili teški podzemni metro ostaviüemo za neke specifiþnije studije koje se po pravilu nazivaju studije izvodljivosti (za svaki projekat pojedinaþno).

43 Studija Strategija razvoja turizma Srbije, koja je raÿena 2005-2006 godine. Ova strategija je zvaniþno usvojen dokument Vlade Srbije. 44 U okviru prvog izveštaja ove Studije. 303 6.2. PREDLOG INVESTICIONOG ULAGANJA U SAOBRAûAJNU I DRUGU TEHNIýKO – KOMUNALNU INFRASTRUKTURU SA CILJEM RAZVOJA PRIVREDE I UNAPREĈENJA TURIZMA BEOGRADA

Predlaganje ovih investicija je bazirano na osnovama ranije pobrojanih strateških dokumenata/aktivnosti državnih organa i institucija: Nacionalni savet za infrastrukturu, Vlada Republike Srbije, Uprava grada Beograda, Urbanistiþki plan Beograda, Strategija razvoja grada Beograda, Strategije trgovine Srbije i Strategija trgovine Beograda. Naravno, kako je ovo strateški a ne master dokument, predlog investicija koji sledi nije preterano detaljan i moguüi se odreÿeni nedostaci (naroþito na polju pouzdanih iznosa planiranih investicija – negde üe iznos investicije i nedostojati zbog nemoguünosti da napravimo kvalitetnu procenu).

No, ocena je da predlogom investicione strategije, koja je pored prethodno pobrojanih dokumenata i rezultat timskog rada eksperata na ovom projektu, obuhvaüen najveüi deo strateških investicionih projekata koji ü e biti odliþna podloga za mnogo jaþi razvoj turizma Beograda u narednom periodu.

Prema karakteru svi projekti üe biti grupisani u tri grupe: 1) predlog investicija u saobraüajnu infrastrukturu, 2) predlog investicija u drugu tehniþko-komunalnu infrastrukturu i 3) predlog investicija u razvoj trgovaþke mreže (razliþitog tipa objekata).

Takoÿe, za sve projekte ü e biti identifikovan izvor ulaganja, odnosno potencijalni investitor: državna sredstva, privatne investicije ili ulaganja na principima privatnog i javnog partnerstva.

Naravno, investiciona strategija koja se daje u narednim tabelama se odnosi samo na teritoriju grada Beograda (17 opština), što je obaveza prema Naruþiocu Studije. Ipak, sasvim je logiþno pretpostaviti da se neki strateški infrastrukturni projekti „ne mogu izvuüi iz konteksta”, jer je infrastruktura jedne zemlje nedeljiva. To nadalje znaþi da je npr. nelogiþno oþekivati da sama obilaznica oko Beograda znaþajno doprinese razvoju turizma ove destinacije, ako se prethodno ne poboljša opšta dostupnost gradu, taþnije ako se ne završi bar severni krak Koridora X. Svi projekti üe biti dati tabelarno, pri 304 þemu üe posebno biti istaknut naziv i potencijalni investitor projekta, cilj (naþin uticaja na unapreÿenje turizma Beograda), okvirna vrednost (taþna ili pretpostavljena vrednost investicije) i stepen prioriteta u realizaciji projekta. Za sve projekte üe biti dato kratko obrazloženje a za neke projekte üe biti date i odreÿene ilustracije, gde takva moguünost postoji.45

1. OBILAZNICA OKO BEOGRADA

Stepen Okvirna prioriteta Potencijalni investitor Cilj projekta vrednost (I stepen – 2010. projekta (državna (kako e uticati na projekta u EUR ü godina, II stepen sredstva, privatne unapre enje (pretpostavljena ÿ 2012-2013. investicije, ulaganja na turizma, koje vrednost ili godina, III bazi javno-privatnog vidove turizma e gruba ü stepen 2015. partnerstva) podsticati itd.) preliminarna godina) projekcija) Kompletiranje obilaznice Izmeštanje teretnog oko Beograda – saobraüaja iz centra investicija grada grada i generalno okvirno 200 I stepen prioriteta Beograda, Republike bolja dostupnost miliona EUR Srbije, po potrebi Beogradu inostrani krediti Koridorom X

45 U skladu sa odgovarajuüim planskim dokumentima koji predstavljaju osnovni izvor podataka, kao III stepen prioriteta je uzeta 2015. godina, nezavisno od þ injenice da ova Strategija ima vremesnki horizont do 2018. godine 305 Slika 1. Obilaznica oko Beograda kao deo završetka drumskog Koridora X kroz Srbiju

Obilaznica oko Beograda þini prstenastu saobraüajnicu koja je praktiþno obilazni autoput od Batajnice preko Dobanovaca, Ostružnice, Železnika i Belog potoka do Bubanj potoka, sa koridorom preko Vinþe i novim mostom na Dunavu za vezu sa meÿunarodnim putem E-70 preko Panþeva i Vršca za Rumuniju. Ova saobraüajnica üe meÿusobno povezati sve meÿunarodne i magistralne putne pravce koji se slivaju u Beograd sa severozapadne, zapadne, jugozapadne, južne i severoistoþne strane, što üe omoguüiti rastereüenje gradske mreže od tranzitnog, naroþito teretnog saobraüaja, kao i neposredniju distribuciju izvorno-ciljnog saobraüaja.

Prva deonica (poluautoput) je još ranije završena (Dobanovci - Ostružnica). Deonica (sektor 4) na relaciji Ostružnica-Orlovaþa (od mosta na Savi do Ibarske magistrale) je puštena u saobraüaj 10. novembra 2008. godine, þime su se stekli uslovi za delimiþno 306 rastereüenje mosta Gazela, posebno onog dela saobraüaja koji ide dalje Ibarskom magistralom.

2. UNUTRAŠNJI MAGISTRALNI POLUPRSTEN (UMP)

Stepen Okvirna prioriteta Potencijalni investitor Cilj projekta (kako vrednost (I stepen – projekta (državna e uticati na projekta u EUR ü 2010. godina, II sredstva, privatne unapre enje (pretpostavljena ÿ stepen 2012- investicije, ulaganja na turizma, koje vidove vrednost ili 2013. godina, bazi javno-privatnog turizma e gruba ü III stepen 2015. partnerstva) podsticati itd.) preliminarna godina) projekcija) Poveüanje dostupnosti Beograda: okvirno 700 alternativno miliona – 1,2 Budžet grada Beograda, povezivanje delova mlrd. EUR II stepen zajam EBRD (za most na grada obodnim (samo za most na prioriteta Adi), drugi zajmovi poluprstenom, uz Savi oko 220 najvažniji efekat koji miliona EUR) se odnosi na izmeštanje saobraüaja iz centra Beograda

Slika 2. Delovi trase UMP

Unutar kontinualno izgraÿenog gradskog podruþja, predviÿeno je formiranje unutrašnjeg magistralnog poluprstena (UMP) oko centralne zone koju þine staro jezgro Beograda, buduüi centar u Savskom amfiteatru, stari i novi centar na Novom Beogradu i staro jezgro Zemuna. Trasa ovog poteza, sa podruþja Novog Beograda od magistralnog pravca T6, pružaüe se novom ulicom južno od železniþke pruge, prelazi Savu u zoni nizvodnog špica Ade Ciganlije, ulazi u pravac Bulevara vojvode Mišiüa, odakle po prolasku senjaþke padine u zoni "Rasadnika" ulazi u tunel i tunelskom deonicom ide do

307 stare Autokomande, odakle se novom trasom južne saobraüajnice pruža do nove petlje "Šumice" na postojeüem autoputu. Od petlje "Šumice" ovaj pravac se usmerava na sever, ka Panþevaþkom mostu, i to koridorima Ulica Grþiüa Milenka, Pop-Stojanovom, Tršüanskom i Severnim bulevarom. Ovim potezom stvoriüe se uslovi alternativnog meÿusobnog povezivanja delova grada obodom centralnog podruþja þime üe se centralno podruþje zaštiti od lokalnog tranzitnog saobraüaja.

Slika 3. Buduüi izgled novog mosta preko Ade kao deo UMP

3. SPOLJNA MAGISTRALNA TANGENTA (SMT)

Stepen Okvirna prioriteta Potencijalni investitor Cilj projekta (kako vrednost (I stepen – projekta (državna e uticati na projekta u EUR ü 2010. godina, II sredstva, privatne unapre enje (pretpostavljena ÿ stepen 2012- investicije, ulaganja na turizma, koje vidove vrednost ili 2013. godina, bazi javno-privatnog turizma e gruba ü III stepen 2015. partnerstva) podsticati itd.) preliminarna godina) projekcija) Poveüanje dostupnosti Budžet grada Beograda, Beograda: izmeštanje III stepen ? komercijalni zajmovi robnog saobraüaja od prioriteta gradskog autoputa do Panþevaþkog mosta

Saobraüajnica koja ima zadatak da zaštiti staro jezgro Beograda od teretnog saobraüaja je pravac koji þ ini istoþna deonica spoljne magistralne tangente (SMT), na delu od postojeüeg gradskog autoputa (Velikog mokrog luga) do Rospi-üuprije, odakle se ovaj pravac novom Dunavskom ulicom kroz podruþje Ade Huje povezuje sa Panþevaþkim mostom. Na ovom potezu u zoni Ade Huje naznaþen je koridor novog mosta za

308 prelazak na levu obalu Dunava odakle ovaj koridor prolazi kroz podruþje Panþevaþkog rita i ide na sever gde se povezuje sa novoplaniranim koridorom severne tangente.

Na južnom podruþju grada izgradnjom i rekonstrukcijom pojedinih delova uliþne mreže formiraüe se južna deonica SMT koja povezuje Ibarsku magistralu sa gradskim autoputem u þvoru "Lasta".

Slika 4. Planirani razvoj osnovne uliþne mreže Beograda do 2021. godine46

Tabela 1. Plan gradnje i rekonstrukcije primarne putne i uliþne mreže na podruþju Generalnog plana Beograda

Rang Planirano za Planirano za Ukupno za Dužina saobra ajnice izgradnju rekonstrukciju izgradnju/rekon- ü (km) (km) (km) strukciju (km) gradski autoput 32,2 - - - obilazni autoput 53,4 30,6 - 30,6 magistrale 233,3 50,2 22,0 72,2 ulice I reda 212,4 21,6 50,4 72,0 ulice II reda 275,1 29,1 2,6 31,7 koridori 56,6 - - - UKUPNO 863,0 131,5 75,0 206,5

46 Generalni urbanistiþki plan grada Beograda iz 2003 godine. 309 4. IZGRADNJA METROA

Stepen Okvirna prioriteta Potencijalni investitor Cilj projekta (kako vrednost (I stepen - projekta (državna e uticati na projekta u EUR ü 2010. godina, II sredstva, privatne unapre enje (pretpostavljena ÿ stepen 2012- investicije, ulaganja na turizma, koje vidove vrednost ili 2013. godina, bazi javno-privatnog turizma e gruba ü III stepen 2015. partnerstva) podsticati itd.) preliminarna godina) projekcija) 410 miliona Budžet grada Beograda, Pove anje efikasnosti EUR (inicijalno komercijalni zajmovi, ü I stepen javnog gradskog samo prva linija javno-privatno prioriteta prevoza u uslovima partnerstvo LŠM)

Može se konstatovati da na nauþnom ali i politiþkom planu još uvek nije definitivno odluþeno šta je pogodnije za Beograd, laki šinski metro ili klasiþan podzemni metro. ýini se da je prethodna gradska uprava bila bliža prvom rešenju (LŠM), pre svega zbog brzine dolaska do prve linije, ali naravno i zbog niže cene gradnje, dok je sadašnja gradska uprava bliža rešenju koje je osnova metro sistema u svim znaþajnijim evropskim prestonicama – klasiþnom odnosno 'teškom' metrou.

Kao posebne pogodnosti LŠM istiþu se postepena adaptacija postojeüeg tramvaja uz moguünost pune integracije postojeüeg šinskog sistema i moguünost nadogradnje do klasiþnog metroa kada se za tim ukaže potreba. Generalnim planom predviÿeno je da se formiraju tri linije lakog metroa: 1) Ustaniþka ulica - centar grada – Tvorniþka (projekat I stepena prioriteta) 2) Banovo brdo - Prokop - Pravni fakultet (projekat II stepena prioriteta) i 3) Banovo brdo - Ada Ciganlija - Novi Beograd (projekat III stepena prioriteta).

310 5. ZAVRŠETAK ŽELEZNIýKE STANICE PROKOP I IZMEŠTANJE POSTOJEûE ŽELEZNIýKE STANICE NA NOVU LOKACIJU

Stepen Okvirna prioriteta Potencijalni investitor Cilj projekta (kako vrednost (I stepen – projekta (državna e uticati na projekta u EUR ü 2010. godina, II sredstva, privatne unapre enje (pretpostavljena ÿ stepen 2012- investicije, ulaganja na turizma, koje vidove vrednost ili 2013. godina, bazi javno-privatnog turizma e gruba ü III stepen 2015. partnerstva) podsticati itd.) preliminarna godina) projekcija) Unapre enje ÿ 200 miliona Rupublika Srbija, grad dostupnosti Beograda EUR (samo Beograda, Železnica železnicom: II stepen vrednost Srbije, javno-privatno pove anje efikasnosti prioriteta ü završetka partnerstvo javnog gradskog Prokopa) prevoza

Ovaj dugogodišnji projekat u okviru koga je veü investirano mnogo desetina miliona EUR bi uskoro trebalo da se završi realizacijom ugovora koje su Železnice Srbije sklopile sa Energoprojektom, koji je sada glavni izvoÿaþ radova na završetku nove železniþke stanice. Završetkom Prokopa bi se stekle moguünosti da se uÿe u menadžment proces ovom stanicom po principima javno-privatnog partnerstva (veliki poslovni prostor je predviÿen iznad stanice, na odliþnoj lokaciji, što þ ini ovo mesto atraktivnim za privatni kapital). Poþetkom rada ove stanice stekle bi se moguünosti izmeštanja postojeüe železniþke stanice sa sadašnje lokacije (ulazak u projekat Europolis), kao i definitivnog ukidanja pruge ispod Kalemegdana.

311 6. DISLOKACIJA LUKE BEOGRAD I GRADNJA MULTIMODALNOG LOGISTIýKOG CENTRA NA LEVOJ OBALI DUNAVA (U KRNJAýI)

Stepen Okvirna prioriteta Potencijalni investitor Cilj projekta (kako vrednost (I stepen – projekta (državna e uticati na projekta u EUR ü 2010. godina, II sredstva, privatne unapre enje (pretpostavljena ÿ stepen 2012- investicije, ulaganja na turizma, koje vidove vrednost ili 2013. godina, bazi javno-privatnog turizma e gruba ü III stepen 2015. partnerstva) podsticati itd.) preliminarna godina) projekcija) Unapreÿenje dostupnosti Beograda drumskim, reþnim i Rupublika Srbija, grad železniþkim Beograda, Železnica saobra ajem: ü 700 miliona - 1,5 III stepen Srbije, Luka Beograd, pove anje efikasnosti ü mlrd. EUR prioriteta javno-privatno javnog gradskog partnerstvo prevoza i potpuno izmeštanje robnog prevoza iz centra grada

Ovaj multimodalni logistiþki centar bi trebalo da bude najveüi od tri buduüa robno- transportna infrastrukturna stuba Beograda (nešto više o tome kasnije kada budu predlagani projekti iz domena trgovine). Gradnjom kljuþne gradske logistiþke baze bi se dobilo potpuno izmeštanje robnog transporta izvan gradskog jezgra i izvršilo bi se spajanje tri vida saobraüaja (reþni, drumski i železniþki).

Ovaj multimodalni logistiþki centar bi novim gradskim saobraüajnicama UMP i SMT bio povezan sa svim delovima grada, ali i sa aerodromom. Naravno, ovo je jedan veoma ozbiljan projekat, sa velikim finansijskim zahtevima. On nema direktan uticaj na razvoj turizma grada, ali bi indirektno uticao na poveüanje kvaliteta ponude robe (uz niže cene) i na smanjenje buke i zagaÿenosti u urbanom centru.

312 7. MODERNIZACIJA VAZDUŠNIH LUKA: UNAPREĈENJE KVALITETA PONUDE AERODROMA NIKOLA TESLA I OSPOSOBLJAVANJE AERODROMA U BATAJNICI ZA SAOBRAûAJ LOW-COST KOMPANIJA

Stepen Okvirna prioriteta Potencijalni investitor Cilj projekta (kako vrednost (I stepen – projekta (državna e uticati na projekta u EUR ü 2010. godina, II sredstva, privatne unapre enje (pretpostavljena ÿ stepen 2012- investicije, ulaganja na turizma, koje vidove vrednost ili 2013. godina, bazi javno-privatnog turizma e gruba ü III stepen 2015. partnerstva) podsticati itd.) preliminarna godina) projekcija) Unapreÿenje Rupublika Srbija, grad dostupnosti Beograda Beograda, Aerodrom avio prevozom I i II stepen ? Nikola Tesla, javno- (posebno aktiviranje prioriteta privatno partnerstvo dolaska veüeg broja low-cost kompanija)

U okviru ovog projekta se mogu identifikovati dve podgrupe aktivnosti: 1) unapreÿenje poslovanja postojeüeg aerodroma Nikola Tesla (proširenje poletno-sletnih kapaciteta, uvoÿenje oprema za III kategoriju uslova poletanja-sletenja) i 2) osposobljavanje vojnog aerodroma u Batajnici za civilni saobraüaj (samo za low-cost kompanije). Oba projekta bi imala veoma znaþajan uticaj na razvoj turizma grada, ali bi po našoj proceni mnogo više pažnje trebalo posvetiti osposobljavanju vojnog aerodroma u Batajnici koji bi mogle da koriste dominantno nisko tarifne avio kompanije. Takoÿe, oba aerodroma bi trebalo povezati sa sistemom javnog saobraüaja Beograda: 1) železnicom – Beovozom i 2) kvalitetnim drumskim prevozom (mini busevima).

U okviru prvog dela ovog Projekta je istaknuto da je Beograd veoma nisko rangiran u odnosu na konkurente prema broju avio kompanija koje lete ka našem glavnom gradu. Iz prakse nekih evropskih gradova je poznato da uvoÿenje veüeg broja linija koje pokrivaju nisko tarifne avio kompanije bitno utiþe na razvoj turizma, posebno proizvoda tipa city break, MICE itd. (nakon uvoÿenja veüeg broja avio kompanija koje lete po pravilima niskih cena, Prag je za godinu dana poveüao broj turista za 35%). Stoga je naša preporuka da se što pre steknu svi infrastrukturni (aerodrom Batajnica), politiþki

313 (primena Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i sticanje statusa kandidata za þlana EU, primena Sporazuma o otvorenom nebu itd.) i svi drugi preduslovi za otvaranje Beograda za letove low-cost kompanija u cilju znaþajnog poveüanja stranih turista u buduünosti.

8. GRADNJA VEûEG BROJA JAVNIH PARKING GARAŽA

Stepen Okvirna prioriteta Potencijalni investitor Cilj projekta (kako vrednost (I stepen – projekta (državna e uticati na projekta u EUR ü 2010. godina, II sredstva, privatne unapre enje (pretpostavljena ÿ stepen 2012- investicije, ulaganja na turizma, koje vidove vrednost ili 2013. godina, bazi javno-privatnog turizma e gruba ü III stepen 2015. partnerstva) podsticati itd.) preliminarna godina) projekcija) Trajnije rešavanje sistema parkiranja u užem i širem gradskom jezgru: Javno-privatno I, II, III stepen zna ajan uticaj na ? partnerstvo þ prioriteta poveüanje broja turista koji bi u Beograd dolazili automobilom

Rešenje problema parkiranja predstavlja jedno od centralnih pitanja saobraüajnog sistema Beograda. Na osnovu prognoziranih veliþina mobilnosti, prostorne i vidovne raspodele putovanja, procenjuje se da üe broj jednovremenih zahteva za parkiranjem u Centralnoj zoni iznositi oko 20.000. Stoga je Generalnim planom Beograda planirano je da se do 2021. godine izgradi ukupno 26 javnih garaža sa okvirnim kapacitetom oko 7.000 parking mesta, þiju teritotorijalnu disperziju i vremensku dinamiku gradnje pokazuje naredna tabela47:

47 Prema rešenjima Generalnog urbanistiþkog plana Beograda do 2021 godine. 314 Tabela 2. Teritorijalni i vremenski plan gradnje novih garaža u Beogradu

Centralna Centralna Ostala Prostorne «Krug Centralna zona Podru je zona podru ja þ celine dvojke» zona Novog þ GP-a Zemuna grada Beograda 2012 6 2 2 1 0 11 2018 2 4 1 0 3 10 2021 2 1 1 1 0 5 Ukupno 10 7 4 2 3 26 garaža Ukupan 1.851 2.850 750 400 1.134 6.985 kapacitet

9. DALJE ŠIRENJE MREŽE BICIKLISTIýKIH STAZA

Stepen Okvirna prioriteta Potencijalni investitor Cilj projekta (kako vrednost (I stepen – projekta (državna e uticati na projekta u EUR ü 2010. godina, II sredstva, privatne unapre enje (pretpostavljena ÿ stepen 2012- investicije, ulaganja na turizma, koje vidove vrednost ili 2013. godina, bazi javno-privatnog turizma e gruba ü III stepen 2015. partnerstva) podsticati itd.) preliminarna godina) projekcija) Uticaj na zdraviji život stanovništva ali Grad Beograd, gradske i privla enje turista I i II stepen þ ? opštine koji imaju želju za prioriteta takvim aktivnostima u Beogradu

Ovaj projekat je veü startovao, pre svega na teritoriji opštine Novi Beograd, delom i na opštinama Stari Grad i ý ukarica. U perspektivi se može razmišljati o povezivanju sistema beogradskih biciklistiþkih staza sa širim sistemom evropskih staza, što bi mogao biti i jedan od važnih turistiþkih potproizvoda nekom osnovnom proizvodu (npr. city break ili MICE uz kombinaciju sa korišüenjem biciklistiþkih staza).

315 10. ULAGANJE U RAZVOJ OPŠTE TEHNIýKE INFRASTRUKTURE48

Stepen Okvirna prioriteta Potencijalni investitor Cilj projekta (kako vrednost (I stepen – projekta (državna üe uticati na projekta u EUR 2010. godina, sredstva, privatne unapreÿenje (pretpostavljena II stepen investicije, ulaganja na turizma, koje vidove vrednost ili 2012-2013. bazi javno-privatnog turizma üe podsticati gruba godina, III partnerstva) itd.) preliminarna stepen 2015. projekcija) godina)

Unapreÿenje šire baze Republika Srbija, grad tehniþke Beograd, komunalna infrastrukture kao I i II stepen Ukupno preduzeüa, privatno- pretpostavka prioriteta javno parterstvo normalnog života stanovnika i turista 1. Ulaganje u poboljšanje performansi sistema 80 miliona EUR I i II stepen snabdevanja elektriþnom energijom prioriteta 2. Unapreÿivanje toplovodne mreže i postrojenja 63,5 miliona EUR I i II stepen prioriteta 3. Poveüanje kapaciteta distributivnog 22,9 miliona EUR I i II stepen gasovodnog sistema prioriteta 4. Proširenje kapaciteta sistema za snabdevanje 258,6 miliona I i II stepen vodom EUR prioriteta 5. Znaþajno unapreÿenje sistema kanalizacije, 162 miliona EUR I i II stepen odnosno odvoda otpadnih voda prioriteta 6. Modernizacija i dalji razvoj sistema I i II stepen telekomunikacija prioriteta

48 Ove predloge projekata smo preuzeli iz Strategije razvoja grada Beograda, jer smo karakterom ove Studije bili priliþno ograniþeni znaþajnim terenskim radom na prikupljanju ovih informacija. 316 6.3. PREDLOG INVESTICIONIH ULAGANJA U TRGOVAýKE KAPACITETE SA CILJEM POVEûANJA TURISTIýKE PONUDE BEOGRADA

Veü je istaknuto da je paralelno sa sprovoÿenjem ove Studije, Sekretarijat za privredu Grada Beograda poverio timu sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu realizaciju dokumenta Strategija razvoja trgovine Beograda. Dokument je trenutno dostupan na internet prezentaciji Beograda49, ušao je u javnu raspravu i oþekuje se njegovo usvajanje. Generalno reþeno, Beograd je trgovaþki i finansijski centar Srbije, a u nekim (npr. logistiþkim) segmentima poslovanja preduzeüa, naš glavni grad može postati i centar Jugoistoþne Evrope (a cilj ove Studije je da on postane važna turistiþka metropola ovog dela Evrope). Trgovinska delatnost je kljuþna privredna aktivnost Beograda þije üe se uþešüe delimiþno i poveüavati u svim važnim makroekonomskim parametrima (društvenom proizvodu, zaposlenosti, prometu na malo, prometu na veliko, uvozu i izvozu). Nadalje, trendovi u razvoju trgovine do 2015 godine bi trebalo da budu sledeüi: x Poveüanje broja stanovnika, pre svega migracijom ka Beogradu (procene govore da bi 2015. godine u Beogradu trebalo da živi 1,76 miliona ljudi); x Postepeno poveüanje kupovne moüi stanovništva (proseþno 4,5% godišnje), što üe omoguüiti brži rast trgovinskog sektora, generalno posmatrano; x Intenziviranje konkurentske utakmice na svim nivoima trgovine; x Smanjenje uticaja sitne i poveüanje uticaja krupne trgovine; x Znaþajnije strane investicije koje üe poticati od meÿunarodno repernih trgovaþkih lanaca; x Rast maloprodajnog prostora (kao veoma važnog indikatora) u posmatranom periodu za 42%, tj. sa 1.137.000 m2 na 1.619.000 m2.

U narednom delu dajemo neke konkretne podatke oþekivanog obima investicija u odreÿene oblike trgovine na malo, trgovine na veliko, kao i u prateüe logistiþke centre. Takoÿe, tamo gde postoji moguünost prezentiraüemo predloge teritorijalne disperzije trgovaþkih objekata odreÿenih formata na celoj teritoriji grada Beograda.

49 www.beograd.org 317 1. INVESTICIJE U MALOPRODAJNE OBJEKTE

Stepen Okvirna prioriteta Potencijalni investitor Cilj projekta vrednost (I stepen – 2010. projekta (državna (kako e uticati na projekta u EUR ü godina, II stepen sredstva, privatne unapre enje (pretpostavljena ÿ 2012-201.3 investicije, ulaganja na turizma, koje vrednost ili godina, III bazi javno-privatnog vidove turizma e gruba ü stepen 2015. partnerstva) podsticati itd.) preliminarna godina) projekcija) Hipermarketi, supermarketi, superete, diskonti – ukupan neto Kvalitetnija efekat od 482.000 m2 ponuda robe za 500-700 I, II i III stepen poveüanja prodajnog stanovništvo i miliona EUR prioriteta prostora – sve privatne turiste uz niže cene investicije (veüinom strani investitori)

U periodu od 2007. do 2015. godine projektuju se sledeüe promene uþešüa pojedinih maloprodajnih formata u maloprodajnom prostoru i prometu prehrambenih i ostalih proizvoda svakodnevne potrošnje:

Tabela 3. Neto efekat (dolazak veüeg broja velikih objekata i gubitak prostora malih objekata) projekcije poveüanja prodajnog prostora u maloprodaji

Uþešüe u prodajnom prostoru Maloprodajni formati 2007. 2015. Hipermarketi 14 25 Supermarketi 20 22 Superete 5 6 Diskonti 0 9 Klasiþni objekti 20 14 Specijalizovane 41 24 prodavnice prehrambenih proizvoda U K U P N O 100 100

Naredna slika pokazuje projektovani prostorni raspored maloprodajne mreže po odreÿenim tipovima, odnosno veliþinama objekata:

318 Slika 5. Oþekivani prostorni raspored maloprodajnih objekata po vrstama i veliþini na teritoriji grada Beograda 2015. godine

2. INVESTICIJA U VELETRŽNICU50

Stepen Okvirna prioriteta Potencijalni investitor Cilj projekta vrednost (I stepen – 2010. projekta (državna (kako e uticati na projekta u EUR ü godina, II stepen sredstva, privatne unapre enje (pretpostavljena ÿ 2012-2013. investicije, ulaganja na turizma, koje vrednost ili godina, III bazi javno-privatnog vidove turizma e gruba ü stepen 2015. partnerstva) podsticati itd.) preliminarna godina) projekcija) Izgradnja veletržnice u Kvalitetnija Bloku 53 na Novom ponuda Beogradu – javno- lakokvarljive robe privatno parterstvo 30 miliona EUR I stepen prioriteta u prometu na (Beograd, JKP Gradske veliko, niže cene u pijace i privatni maloprodaji investitori)

50 Na bazi projekta «Opravdanost izgradnje veletržnice na ciljnoj mikrolokaciji Blok 53 Novi Beograd», sprovedenog od strane tima sa Ekonomskog fakulteta u dva navrata 2002/2003 i 2008 godine. 319 Veletržnica predstavlja posebnu tržišnu instituciju u prometu širokog spektra, pre svega, lako kvarljivih poljoprivredno - prehrambenih proizvoda i drugih prateüih proizvoda. Kao najvažnije robne grupe u prometu roba na Veletržnici izdvajaju: voüe i povrüe, meso (sveže), mleko (sveže), riba i cveüe.

Inostrana iskustva u funkcionisanju institucija za promet na veliko povrüa i voüa pokazuju da je prisustvo veletržnice kao posrednika na tržištu u prometu (pre svega) voüa i povrüa znaþajno iz nekoliko glavnih razloga. Veletržnice u svetu (u zapadnim zemljama ali i u istoþno-evropskim zemljama i zemljama treüeg sveta) imaju ulogu i zadatak važnog komercijalnog i logistiþkog posrednika na tržištu prvenstveno voüa i povrüa. Važnost posredovanja svake veletržnice proizlazi iz strukture ponude prodajnih i skladišnih kapaciteta svake veletržnice, ali i njene pozicije u distributivnom kanalu prometa relevantnih robnih grupa. Samim tim, svaka veletržnica u svetu stvara svoje gravitaciono jezgro, odnosno svoje klijente koji u postojanju veletržnice vide korist i za sebe.

Slika 6. Uobiþajeni posrednici u distributivnom kanalu voüa i povrüa

Ulazak Potro- roba Proizvoÿaþ šaþi ili Transpo- Veletrž- Grosi- Detalji- uvoznik rter nica sta sta

Veü nekoliko godina se kasni sa otpoþinjenjem gradnje objekta veletržnice u Beogradu. Danas u Evropi nema grada veliþine Beograda koji nema specijalizivano i organizovano

320 mesto za trgovinu na veliko lakokvarljivim robama. Stoga se investicija u ovaj objekat mora staviti u prvi rang prioriteta gradskih vlasti i odreÿenih privatnih partnera.

2. INVESTICIJE U VELEPRODAJNE OBJEKTE I MULTIMODALNE LOGISTIýKE CENTRE

Stepen Okvirna prioriteta Potencijalni investitor Cilj projekta vrednost (I stepen – 2010. projekta (državna (kako e uticati na projekta u EUR ü godina, II stepen sredstva, privatne unapre enje (pretpostavljena ÿ 2012-2013. investicije, ulaganja na turizma, koje vrednost ili godina, III bazi javno-privatnog vidove turizma e gruba ü stepen 2015. partnerstva) podsticati itd.) preliminarna godina) projekcija) Investicije u distributivne centre, cash&carry Podizanje kvaliteta objekte i druge snabdevanja robom veleprodajne formate – na veliko, niže 300 – 400 I, II i III stepen neto efekat poveüanje cene za miliona EUR prioriteta prodajnog prostora sa oko stanovništvo i 300.000 m2 – investicije turiste privatnog porekla Investicija u objekte trgovine na veliko i malo Pove anje vozilima, gorivom i ü 50 miliona EUR dostupnosti i I, II i III stepen rezervnim delovima – (samo investicije kvaliteta prioriteta neto efekat pove anja oko u nove objekte) ü snabdevanja 2000 m2 – privatne investicije Podizanje Investicije u novi efikasnosti multimodalni logisti ki þ logisti kih centar Luku Beograd - þ 700 miliona – II i III stepen aktivnosti u 150.000 m2 – na levoj 1,2 mlrd. EUR prioriteta sistemu obali Dunava - javno- snabdevanja privatno partnerstvo glavnog grada

U Beogradu se mogu realno oþekivati sledeüi trendovi u razvoju grosizma51: x dalje ukrupnjavanje grosistiþke mreže i njena teritorijalna dislokacija ka perifernim delovima grada; x poveüanje pojedinaþnih prodajno-logistiþkih kapaciteta; x specijalizacija i porast usluga ostalim uþesnicima u kanalu marketinga;

51 Prema Strategiji razvoja trgovine Beograda 2008 godina. 321 Slika 7. Oþekivani prostorni raspored veleprodajnih objekata (veletržnica, distributivni centri, cash&carry centri, logistiþki centri itd.) po vrstama i veliþini na teritoriji grada Beograda 2015 godine

x poveüanje konkurencije u svim domenima trgovine na veliko i posebno u domenima trgovine na veliko kuünim aparatima, repromaterijalom, mašinama i ureÿajima; x smanjivanje broja opštih i po pravilu malih nedovoljno specijalizovanih trgovaca, posebno u segmentu posredovanja u trgovini na veliko; x znaþajniji porast broja klasiþnih cash & carry centara koji bi bili lokacijski dostupni na 30 minuta vožnje iz bilo kog dela grada; x znaþajniji razvoj novih objekata veleprodaje na širem podruþju beogradskog tržišta, kao što su fabriþki objekti koji su posebno interesantni u domenu tekstila, obuüe i polovne tehnike i x intenzivan razvoj klasiþnih logistiþkih objekata u okviru velikih infrastrukturnih lokacija, kao što su: robno – transportni centri, kargo centar i

322 luka Beograd (locirana na prostoru Krnjaþe, na levoj obali Dunava, kao mesto sa buduüih 150.000 m2 gde üe se sresti reþni, drumski i železniþki saobraüaj).

3. REKONSTRUKCIJA POSTOJEûIH TRŽNICA NA MALO I INVESTICIJA U NOVE SPECIJALIZOVANE OBJEKTE

Stepen Okvirna prioriteta Potencijalni investitor Cilj projekta vrednost (I stepen – 2010. projekta (državna (kako e uticati na projekta u EUR ü godina, II stepen sredstva, privatne unapre enje (pretpostavljena ÿ 2012-2013. investicije, ulaganja na turizma, koje vrednost ili godina, III bazi javno-privatnog vidove turizma e gruba ü stepen 2015. partnerstva) podsticati itd.) preliminarna godina) projekcija) Podizanje kvaliteta Renoviranje pijaca – JKP lako kvarljivim Gradske pijace i druge proizvodima, niže 50 – 100 I, II i III stepen državne pijaþne uprave u cene za miliona EUR prioriteta Beogradu stanovništvo i turiste Gradnja specijalizovanih tržnica na malo (2-3) za prodaju zaštiüenih robnih brendova Beograda i Pove anje kvaliteta ü 5 – 10 I i II stepen Srbije, kao i suvenira i brendirane miliona EUR prioriteta ostalih zanimljivih turistiþke ponude proizvoda za turiste – investicija na bazi javno- privatnog partnerstva

Pijace su uvek bile mesto sretanja ljudi, mesto posebnog oseüaja tokom procesa kupovine, odnosno posebnog duha srpskog naroda koga u svim anketama prepoznaju strani turisti. Stoga je proces njihovog kontinuiranog «osvežavanja» veoma bitan. Renoviranje gradskih pijaca, kao objekata koji mogu zauzeti važno mesto u turistiþkoj ponudi Beograda je proces koji traje poslednjih nekoliko godina. Možda se za najbolji primer kvalitetne rekonstrukcije pijace može uzeti projekat pijace Zeleni Venac. Urbanistiþkim planom Beograda, ali i poslovnim planovima pijaþnih uprava definisani su termini rekonstrukcija i obim investicija u svaku pijacu pojedinaþno.

Posebno zanimljiva stavka u okviru ovog segmenta predloga investicija su svakako nove pijaþne lokacije, malih površina, na atraktivnim delovima postojeüih pijaca ili

323 posebnim mestima, gde bi se nudili brendirani srpski proizvodi, kako za ishranu, tako i suveniri i svi drugi zanimljivi turistiþki sadržaji. Ova investicija bi trebala da bude podržana od grada davanjem lokacija za gradnju a odreÿene privatne firme bi se mogle baviti kreiranjem ponude brendiranih proizvoda i suvenira, þ ime bi se mogao uspostaviti koncept javno-privatnog partnerstva i u ovom domenu poveüanja atraktivnosti turistiþke ponude grada Beograda.

6.4. VREMENSKE ODREDNICE AKTIVIRANJA KONKURENTNIH TURISTIýKIH PROIZVODA

Strategija razvoja turizma grada Beograda obuhvata razdoblje do 2108. godine. U tom okviru, zadatak strategije je da identifikuje one resurse koji se mogu oblikovati u meÿunarodno konkurentne turistiþke proizvode þ iji porfolio ü e biti visokovredna, konkurentna i profitabilna ponuda i to za sledeüa razdoblja:

2009/20010 (u zavisnosti od termina usvajanja stretegije) – odmah 2014 – sutra 2018 – u ciljnom periodu.

Kriterijum prioriteta proizvoda je da se sa što manje finansijskih sredstava u što kraüem roku ostvare što veüi profitni i drugi efekti (pre svega socio-ekonomski i odnosu na životnu sredinu).

PROGRAM „ODMAH“ – 2009. GODINA

Preduzeti mere na unapreÿenju turistiþkih proizvoda koji odmah mogu startovati na meÿunarodnom tržištu: 1. Poslovni turizam + MICE 2. Dogaÿaji 3. Kružne ture 4. Gradski odmori (deo)

Za razvoj ovih proizvoda postoje osnove u nedovoljnoj iskorišüenosti postojeüih hotelskih smeštajnih kapaciteta, postoji i potreba ustanovljavanja poslovnog partnerstva

324 javnog, privatnog i nevladinog sektora þ ime üe se postiüi vremenska sinhronizacija i optimalna iskorišüenost svih kapaciteta koji uþestvuju u formiranju ovih proizvoda.

U okviru radova na izmeštanju autoputa E-75 iz tkiva grada – „izgradnja obilaznice“, stvara se moguünost za realizaciju jedinstvenog portfolia turistiþkih proizvoda u Koridoru autoputa kroz Beograd nazvanog „Prva Beogradska Avenija“. Ovaj turistiþki koridor tangira veliku pešaþko-turistiþku zonu Beograda i ukršta se sa akva bulevarom Sava upotpunjujuüi turistiþku ponudu grada. Potrebno je ustanovljavanje poslovnog partnerstva javnog, privatnog i nevladinog sektora i donošenje odgovarajuüeg urbanistiþkog plana za ceo Koridor.

Izgradnju obilaznice treba iskoristiti i za poþetak izgradnje velikog tranzirtnog turistiþkog centra u dolini Zavojniþke reke izmeÿu autoputa E-75 i Avale, sa aktiviranjem kompleksa Avale. Takoÿe je i ovim povodom potrebno ustanoviti poslovno partnerstvo javnog, privatnog i nevladinog sektora. Radovi na obilaznici üe se obavljati u reonu Zavojniþke reke u sektoru sela Beli Potok tokom 2009. godine. Hitno je potrebno izraditi odgovarajuüi urbanistiþki plan tranzitnog turistiþkog centra.

Akva bulevari Sava i Dunav treba da dobiju odgovarajuüe regulativne akte kojima üe se regulisati vodeni saobraüaj u zoni grada. Postoje inicijative za aktiviranje ovih vodenih saobraüajnica. Stimulativnom kreditnom, poreskom i finansijskom politikom treba podsticati subjekte javnog, privatnog i nevladinog sektora na nabavku plovnih objekata, ureÿenje pristana, obeležavanje plovnog puta i druge mere i sredstva.

Gradski odmori - u aktuelnoj fazi razvoja, najbrže i najjefitnije je moguüe stvoriti jedinstven i odgovarajuüe struktuiran portfolio ovog proizvoda povezivanjem urbanih, istorijskih, kulturnih, ekonomskih, ambijentalnih i drugih vrednosti povezivanjem urbanistiþkih celina centralne zone grada u veliku pešaþku turistiþku zonu Beograda.

Ovo povezivanje je, pored organizacionog i poslovnog, takoÿe i fiziþko. Naime, da bi se ostvario jedinstven pešaþki prolaz od Kalemegdana do Ratnog ostrva i od Ratnog ostrva do Ušüa, kao i da bi se uredili prostori koji treba da prime turiste i da reprezentuju grad, potrebno je tokom 2009. godine pristupiti pripremama za:

325 1. obezbeÿivanje veze Kalemegdan (Gornji grad-Donji grad) – Veliko Ratno ostrvo: 2. izgradnju pešaþkog mosta ili pontona Ušüe - Veliko Ratno ostrvo; 3. izgradnju pešaþkog prolaza od donje stanice žiþare do pešaþkog mosta prema Ušüu, obalom Velikog Ratnog ostrva; 4. izgradnju tunela – saobraüajnice ispod ulice Tadeuša Košüuškog.

Realizacijom navedenih radova ostvaruje se I faza velike turistiþko-pešaþke zone grada Beograda. Takoÿe, ostvaruju se i sledeüi radovi na ureÿenju: Kalemengdana - Gornjeg grada, Donjeg grada sa podzemljem, izmeštanje saobraüaja iz donjogradske zone, Ratnog ostrva kao edukativnog ekološkog kompleksa, rekonstrukcije srednjevekovnog pristaništa, nautiþkog centra „Dunav“ i igradnje uspinjaþe Donji grad-Turska þesma- Gornji grad. Za sve navedeno potrebno je pripremiti potrebnu plansku i investiciono tehniþku dokumentaciju.

Realizacija objekata od 1 -3 moguüa je u jednoj godini i ukoliko bude politiþke volje, to se može završiti u 2010. godini. Taþka 4 traži više vremena, kao i poslovi na ureÿenju prostornih celina u pešaþkoj zoni tako da se realizacija može oþekivati do 2014. godine.

U periodu od 2009. do 2014. godine trebalo bi sukcesivno raditi na promociji/marketingu i organizovanju/parnerstvu.

PROGRAM „SUTRA“ – 2014. GODINE

Gradski odmori (deo) – u potpunosti ureÿena velika turistiþka pešaþka zona Beograda sa ustanovljenim partnerstvom javnog, privatnog i nevladinog sektora i definisanim upravljaþkim organom za ovaj portfolio proizvoda, sa veü pozicioniranim proizvodom na meÿunarodnom tržištu.

U vezi sa ovim delom proizvoda «Gradski odmori» biüe stavljeni u funkciju Prva Avenija Beograda, Akva bulevari Beograda i Veliki tranzitni turistiþki centar „Avala“ na Evrokoridoru X.

U periodu od 2009-2014. godine intenzivirati sve programe koji se odnose na „silazak Beograda na reke“. 326 PROGRAM „CILJNI ROK“ – 2018. GODINE

Ovaj program je direktno oslonjen na podloge i rešenja sadržane u Generalnom urbanistiþkom planu Beograda i daje se u prilogu.

Beograd na rekama – Dunavu i Savi Prema Generalnom planu (GP) Beograda - Sl. l. Beograd br. 27/2003

Celovit projekat izmeštanja postojeüih sadržaja u ponudu najviše kategorije na osnovu meÿunarodnih konkursa.

DUNAV Desna obala

Dd-1 – Ada Huja sa akvatorijom Sportsko-rekreativni centar Ada Huja Zelenilo pošumljene Ade Huje i rukavca je u GP definisano kao fiksni elemenat zelenila i trajno dobro Beograda. To znaþi da üe zaštiüeno zelenilo, pre svega postojeüe, biti dominantan sadržaj ovog prostora kojem treba da se prilagode svi drugi sadržaji. Pasivni oblici rekreacije i odgovarajuüe ureÿenje prostora se podrazumevaju. Prostor je planiran za sportsko-rekreacioni centar Ada Huja za motonautiþke sportove i kartodrom, uz moguünost formiranja manje marine. Prostor planiran za sportsko-rekreacioni centar je oko 10 ha.

Karaburma, Ada Huja Teritoriju celine þini prostor priobalnog pojasa Dunava sa Adom Hujom, zatim potez od Panþevaþkog mosta do Omladinskog stadiona, ukljuþujuüi i stadion i potez od Partizanske ulice do Mirijevskog potoka ukljuþujuüi i Novu Karaburmu. U ovoj urbanistiþkoj celini jasno se izdvajaju širi priobalni pojas Dunava sa Adom Hujom i stambene celine Stara i Nova Karaburma.

Najvredniji potencijal za buduüi razvoj ove celine je prostor gde se ovaj deo grada spušta na reku, izmeÿu Višnjiüeve ulice i obale Dunava, koji je danas najveüim delom neizgraÿen. Prirodna ograniþenja u ovoj celini su aktivna klizišta na padinama Zvezdare i nesanirana deponija Ada Huja. 327 Dd-2- Zona funkcija centra ispod Panþevaþkog mosta Privredna zona Ada Huja Ada Huja se delom površine uz Panþevaþki most vezuje za aktivnosti Luke „Beograd“ i ovim se planom tretira kao integralno podruþje u kojem ü e se odvijati iste ili sliþne aktivnosti vezane za robno-transportne i skladišne delatnosti. Istoþni deo zone, u kojem je smeštena fabrika hartije, ostaje kao privredno podruþje. Središnji prostor ranije planirane privredne zone sada je namenjen centralnim sadržajima. Površina zone se umanjuje u odnosu na postojeüe stanje i iznosi oko 38ha.

Dd-3 – Luka Beograd sa novim centralnim sadržajima Luka „Beograd“ Ova urbanistiþka celina prostire se od Stare elektriþne centrale do Panþevaþkog mosta, Omladinskog stadiona i ulice Mije Kovaþeviüa, obuhvatajuüi pretežno blokove sa namenom delatnosti duž ulica Ĉure Ĉakoviüa, Bulevar Despota Stefana, Mitropolita Petra i ýarlija ýaplina, do ulice Mije Kovaþeviüa.

Dominantni deo celine 5 predstavlja podruþje Luke „Beograd“, koja ima potencijalno važan strateški znaþaj kao prostor na kojem je moguüe ostvariti vezu vodenog, kolskog i železniþkog saobraüaja na preseku evropskih koridora VII (Dunav) i X, što je od znaþaja ne samo za Beograd veü i za Srbiju. Na užem gradskom podruþju Luka „Beograd“ danas predstavlja deo najveüeg planiranog robno-pretovarnog terminala transportnog reþnog saobraüaja u zemlji, sa industrijskom zonom i starom železniþkom stanicom Beograd Donji grad u zaleÿu. Osim Luke „Beograd“, u ovoj urbanistiþkoj celini obuhvaüeni su kapaciteti saobraüajnih preduzeüa i usluga, kao i objekti i sadržaji specijalizovanih društvenih i državnih namena i sportska dvorana „Pionir“, kao i manji deo stambeno-poslovnih blokova izuzetno velikog stepena izgraÿenosti i gustine duž Bulevara Despota Stefana. Prioritet ureÿenja ove celine je dovoÿenje u sklad razliþitih namena uz transformaciju neodgovarajuüih sadržaja i prostora u kvalitetne ambijente.

Luka kao modalni centar i transformacija dela privredne zone Luka „Beograd“ je privredni lokalitet od veoma velikog znaþaja za grad. Zbog svoje lokacije u najužem centru Beograda ova zona je u konfliktu sa ostalim gradskim funkcijama i ovaj problem do sada nije adekvatno rešen. Planski, posebna pažnja je

328 usmerena ka saobraüajnom rešenju i povezivanju ovog podruþja drumskim i železniþkim vezama sa širim podruþjem Beograda. Zona je dobro opremljena infrastrukturom. U okviru ovog podruþja, pored privrednih i skladišnih kapaciteta, vremenom je svoje mesto našlo niz proizvodnih preduzeüa kojima tu nije mesto. Planira se da u ovoj zoni u buduünosti dominiraju pre svega saobraüajne i robno-transportne akivnosti u funkciji Luke „Beograd“. Deo osloboÿenog prostora, sada zauzet proizvodnim aktivnostima, treba da preraste u komercijalne, profitabilnije centralne sadržaje. Površina zone redukuje se tako što se deo površine prepušta centralnim i tercijarnim sadržajima. Planirana površina zone je oko 97 ha.

Izmeštanje „Dunav stanice“ i dela koloseka Realizacija lokoteretne stanice u susednoj prostornoj celini Karaburma, Ada Huja (10), kao i izgradnja novih saobraüajnih putnih i železniþkih pravaca u obodnom delu grada, omoguüiüe izmeštanje pruge oko Kalemegdana, odnosno privremeno zadržavanje samo onih koloseka koji su u neposrednoj funkciji Luke „Beograd“, do ostvarenja veze za Panþevaþki most preko nove lokoteretne stanice.

Ureÿenje kontaktnog podruþja Luke Detaljnijom planskom razradom treba razmotriti moguünost da se prostor u zoni izmeÿu Panþevaþkog mosta i Luke, kao i deo dunavske obale prema Luci „Beograd“, uredi kao javni, ozelenjeni prostor, koji bi bio u kontekstu zelenila Dunavskog keja prema sportsko-rekreativnom centru Ada Huja. Prostor koji se oslobodi posle uklanjanja dela železniþkih koloseka urediti kao linearno zelenilo sa dopunskim sadržajima komatibilnim sa parkom i rekreativnim aktivnostima.

Zona Panþevaþkog mosta, Ruzveltova ulica U kontekstu kvalitetnog aktiviranja dunavskog priobalja za centralne aktivnosti u celini Ada Huja (10) i njegovog povezivanja sa ostalim delovima grada, blok hale „Pionir“ koji je orijentisan ka Panþevaþkom mostu i zona Panþevaþkog mosta planirane su za centralne aktivnosti bez stanovanja. Karakter i oblikovanje ovih centralnih aktivnosti mora biti prilagoÿen izuzetno saobraüajno i nivelacijski istaknutom mestu na kojem se nalaze na ulazu u grad sa panþevaþke strane. Ostali deo bloka „Pionir“ treba urediti tako

329 da se saþuva karakter bloka sa malim stepenom izgraÿenosti i velikim slobodnim prostorom.

Lokoteretna stanica Na ovom podruþju planirana je izgradnja lokoteretne i putniþke stanice „Karaburma“. U proteklom periodu, od ranijih planova za lokoteretnu stanicu „Karaburma“, realizovana je samo železniþka tunelska veza stanice na podruþju nizvodno od Panþevaþkog mosta, sa železniþkim tunelom Vukov spomenik - Panþevaþki most. Veüina ostalih ranije planiranih sadržaja robno-transportnog centra i industrijske zone na prostoru Ade Huje nije realizovana. U daljoj detaljnijoj planskoj razradi treba definisati nove kapacitete lokoteretne stanice, moguünost gradnje denivelisanih koloseka i ostalih prateüih sadržaja, tako da se, u funkcionalnom i ambijentalnom smislu, povežu sadržaji buduüeg centra sa zaleÿem uz Višnjiþku ulicu.

Dd-4 – Marina Dorüol Dunavska obala „Beko“ i marina Na dunavskoj obali planovi daljeg ureÿenja podrazumevaju ozelenjavanje površina i podizanje drvoreda na Dunavskom keju - ispred Sportskog Centra ,,25. maj“ i naselja Dorüol. Dorüolsku marinu treba dopuniti sadržajima centra, kao i zgradu Stare elektriþne centrale. Zajedno sa marinom, blok „Beko“ postaje novi punkt centralnih sadržaja na dunavskoj strani. Prostor koji zauzimaju železniþka postrojenja paralelna sa Dunavskom ulicom transformiše se tako da osloboÿeni prostor postaje javna zelena površina – park, sa moguünošüu izgradnje pojedinaþnih objekata za aktivnosti centra u sklopu parka.

Popreþne veze savske i dunavske obale: Tadeuša Košüuškog - Kralja Petra Prilikom regulacione razrade ili pojedinaþne razrade lokacija na potezu ulice Kralja Petra, od savske do dunavske obale, treba imati u vidu da je ovo direktna veza centra grada sa rekama. Zato na lokacijama na ovom potezu treba planirati sadržaje koji afirmišu ove veze, urediti i poveüati javne prostore i daljom planskom razradom obezbediti da ovaj potez izaÿe direktno na reke u zoni Kosanþiüevog venca i u zoni marine „Dorüol“.

330 Dd -5 – Kalemegdan, Beko, SC «Milan Gale Muškatiroviü» Kalemegdan na ušüu Save u Dunav – revitalizacija Kalemegdanske tvrÿave. Dnevni i noüni sadržaji (atrakcije 24 h). Ukidanje svih vrsta javnih saobraüajnica izmeÿu Tvrÿave i reke. Rekonstrukcija srednjevekovnog pristaništa. Tunel ispod ulica Tadeuša Košüuškog i Pariske od Dušanove do Karaÿorÿeve. Integrisanje funkcija sportskog centra «Milan Gale Muškatiroviü» preko lokacija „Beko” – hotel, i ZOO vrta sa Kalemegdanskom tvrÿavom. Veza Veliko Ratno ostrvo-Nebojšina kula - Turska þesma - Sahat Kula - Knez Mihajlova - Terazije. Površina prostora oko 77 ha.

Beogradska tvrÿava Beogradska tvrÿava je istorijsko jezgro Beograda, þije su osnove ureÿenja i korišüenja definisane u prvim godinama sticanja nezavisnosti srpske države, sa svešüu o jedinstvenom znaþaju ovog prostora, koi je proglašen za kulturno dobro od izuzetnog znaþaja. Iako zelenilo nije glavna namena ovog prostora, ono jeste njegova karakteri- stika i specifiþan okvir za objekte utvrÿenja i u tom kontekstu ga treba tretirati pri buduüem ureÿenju prostora kao javnog, pretežno neizgraÿenog, sa moguünošüu kompa- tibilnih javnih namena i prateüih komercijalnih namena, pre svega u postojeüim objektima. Objekti bivšeg teretnog pristaništa sa natkrivenom galerijom za prolaz železnice transformišu se u prostor za komercijalne delatnosti, funkcije centra i objekt putniþkog pristaništa. Na dunavskoj strani predviÿeno je zadržavanje bloka „Beko“ i njegova transformacija u namenu centra. Koncentracija komercijalnih delatnosti na obodu Tvrÿave, na nekadašnjem potezu živih veza obala Save i Dunava sa þaršijom, predstavlja komplementarnu aktivnost i dopunu sadržaja kompleksa Beogradske tvrÿave.

Izmeštanje pruge oko Kalemegdana Uliþni i železniþki koridori koji danas postoje u priobalju Save i Dunava i predstavljaju znaþajne saobraüajne veze preko kojih se dunavska privredna oblast povezuje sa regionalnom putnom mrežom, postepeno gube znaþaj i funkciju. Za to je, u narednom planskom periodu, potrebno obezbediti uslove za izgradnju novih saobraüajnih putnih i železniþkih pravaca van kontinualno izgraÿenog gradskog podruþja u istoþnom delu grada.

331 Dd-6 – Potez Zemunski kej – Ušüe – Brankov most Veliki nautiþki centar u rukavcu Dunava izmeÿu Ratnog ostrva i Novog Beograda sa Hotelom Jugoslavija, Parkom prijateljstva i Muzejem savremene umetnosti, približno 1.786 ha od þ ega akvatorija dužine 2.400 m x 350 m = 84 ha, sa 4.5 km obala (novobeogradska ureÿena sa kejovima i nasipom, dok je druga neureÿena, prema „eko oazi” Velikog ratnog ostrva). Priobalna zona dužine 2.100 m sa 80 m širine dubine pojasa – 16.8 ha. Na severu ovaj prostor se završava sa plažom Lido na Velikom ratnom ostrvu i Zemunskim kejom. Treba razmotriti opravdanost prenamene postojeüih objekata – Palate „Srbija” i zgrade društveno politiþkih organizacija sa oko 56 ha prateüih terena u hotelske objekte visoke kategorije.

„Palata Srbija” – gradski park Zeleni pojas izmeÿu Dunava i Bulevara Mihaila Pupina, sa objektima Palate „Srbija”, zgrade PC Ušüe i Muzeja savremene umetnosti kao pojedinaþnih objekata i akcentima u slobodnom prostoru, predstavlja važan element identiteta centra Novog Beograda, ali i Beograda u celini i njegovog izlaska na Savu i Dunav. On je zajedno sa Velikim ratnim ostrvom deo zelenog srca Beograda, koje se može ureÿivati iskljuþivo kao javni gradski park. Deo obale Dunava naspram Velikog i Malog ratnog ostrva od postojeüe obalo- utvrde kod bivšeg hotela „Jugoslavija“ do Ušüa, planirati sa plitkim travnatim nasipom i sa autohtonom vegetacijom.

PC „Ušüe” je dobila i dobija novu namenu sa komercijalnim i centralnim funkcijama, da pojas zelenila prema Bulevaru Nikole Tesle bude saþuvan i da objekat i dalje ima ulogu jednog od gradskih repera. Zbog istaknutog mesta i znaþaja u panorami grada poželjno je raspisivanje konkursa pre regulacione razrade.

Leva obala

Dl-1 – Zona izmeÿu Panþevaþkog i novog mosta u priobalju Dunava. U G.P. Beograda data je samo namena zelenila; ovaj prostor treba rezervisati u funkciji nautike na Dunavu.

332 Dl-2 – Novo ostrvo „ýaplja” (582 ha) Novo ostrvo „ýaplja“ Novo ostrvo „ýaplja“ nalazi se izmeÿu novog plovnog puta uz nasip i Dunava, od Vojne bašte do Panþevaþkog mosta. Na površini od oko 582 ha planirani su razliþiti sadržaji vezani za turizam, sport i rekreaciju u zelenilu, sa moguünošüu korišüenja tokom cele godine. Ekskluzivan položaj, blizina istorijskih jezgara Beograda i Zemuna, Velikog ratnog ostrva, uslovljavaju stroge uslove izgradnje u pogledu kapaciteta i oblikovanja. Planirana je kolska saobraüajna veza sa Zrenjaninskog puta i brodska preko internog pristaništa sa reke. U zaleÿu novog ostrva „ýaplja“, iza nasipa, izmeÿu naselja Kotež i Borþa, na površini od oko 100 ha, planirani su golf tereni koji upotpunjuju planirani sportsko-rekreativni sadržaj ostrva.

Veliki projekti Zbog gradskog znaþaja, potencijala za razvoj i složenih prirodnih uslova, predloženo je da sportsko-rekreativni centar „Veliko blato“, turistiþko-rekreativni centar na novom ostrvu „ýaplja“ i rezervat prirode Veliko ratno ostrvo budu teme tri velika projekta.

Dl-3 – Prostor za golf teren (100 ha)

Dl-4 – Veliko Blato (350 ha) Veliko blato Oko jezera Veliko blato, izmeÿu Zrenjaninskog puta, železniþke pruge i puta za Ovþu, predlaže se zona zelenila i rekreacije sa hipodromom kao najznaþajnijim sadržajem, planiranim prostorom za ZOO vrt i zabavnim parkom uz železniþko stajalište. Površina kompleksa je 350 ha. Turistiþko-rekreativni centar zauzima središnu poziciju u odnosu na izgraÿeno i planirano tkivo i integriše okolna stambena naselja. Planirano zelenilo oko jezera je i zaštitni pojas naselja Krnjaþa i Borþa prema privrednoj zoni Panþevaþki rit. Oko jezera Veliko blato nalazi se splet kanala þije vode prihranjuju jezero. Oni su deo bogato razgranate kanalske mreže u Južnom Banatu. Zahtevaju revitalizaciju i imaju znaþajan potencijal za razvoj razliþitih vidova spontane rekreacije, na široj teritoriji. Planirano je podizanje drvoreda i ureÿenje šetno-biciklistiþkih staza duž obala kanala.

333 SAVA Leva obala

Sl-1 – Potez priobalja od Novog mosta ýukarica-Ada-Novi Beograd do mosta Gazela Prostor koji zauzimaju Toplana i Brodogradilište Beograd. „Akvaland” – tematski parkovi, moguüa lokacija potez od mosta „Gazela” prema Toplani ukljuþivši i akvatoriju zimovnik i lokaciju Brodogradilište Beograd, þ ije hale treba prilagoditi toj novoj funkciji. Znaþajnu podršku «akvaland»-u na ovim lokacijama može pružiti Toplana u meÿusezonskim periodima proleüe/jesen. Površina ove lokacije iznosi oko 56 ha.

Sl-2 – Potez priobalja mosta Gazela do Brankovog mosta Predviÿen je za razvoj centralnih sadržaja (Staro sajmište)

Staro sajmište i Blok 18 Transformacija kompleksa Starog sajmišta podrazumeva planiranje novih komercijalnih i javnih sadržaja, ali koji su u funkciji kulturnog i memorijalnog karaktera ovog prostora.

Na novobeogradskoj obali ostvaruje se kvalitetna pešaþka veza sa neposrednim zaleÿem - Centrom „Sava“, Hotelom „Continental“, Starim sajmištem, Brankovim mostom i centralnom zonom Novog Beograda. Transformaciju ambijenta Starog sajmišta, u paviljonskom tipu izgradnje sa umerenim poveüanjem kapaciteta u kontekstu osnovne namene i velikim uþešüem zelenila, treba povezati sa rešenjem centra na obali Save, sa jedne strane, i sa parkom ispred ušüa sa druge strane kompleksa iz pravca centralne zone Novog Beograda, sa ugla Bulevara Zorana Ĉinÿiüa i Milentija Popoviüa. Buduüim rešenjem treba ostvariti vizuru na hram Svetog Save sa druge strane reke i pogled na druge znaþajne taþke u silueti Beograda. Potez realizovanog keja od Ušüa, duž reke Save, nastavlja se i u ovoj zoni, a širina zelenog pojasa biüe prilagoÿena konkretnom rešenju. Visina stambenih objekata je do P+5 (zajedniþka - osnovna silueta sa Savskim amfiteatrom), a za poslovne i druge znaþajne objekte nije limitirana, pod uslovom da se ne degradiraju zone zaštiüenih vizura i ambijenata. Pravac Bulevara Zorana Ĉ inÿiüa produžava se u blokovima 19 i 18 do obale Save i niskim mostom vezuje sa Savskim 334 amfiteatrom. Blok 18 predlaže se za temu jednog od velikih projekata Beograda (Blok 18 treba rešavati spregnuto sa Europolisom – Savskim amfiteatrom sa naglašenim turistiþkim – smeštajno ugostiteljskim objektima, kao i prostor Starog sajmišta)

Sl-3 – Priobalni potez Save sa Muzejem savremene umetnosti Deo poteza D-6. Park sa funkcijama sporta i rekreacije (Na svim lokacijama gde se predviÿaju centralni sadržaji mesto je i turistiþkim objektima, bilo da se radi o hotelima, restoranima i drugim specijalizovanim uslužnim lokalima, do trgovine i drugih turistiþkih funkcija)

Infrastrukturni objekti u funkciji predloženog razvoja turizma od posebnog znaþaja za oganizaciju turistiþke ponude 1. Veza izmeÿu Kalemegdana i Velikog Ratnog ostrva (L-650 m ǻh 20 m). 2. Pešaþki most Ušüe – Veliko Ratno ostrvo (viseüi ili ponton). 3. Tunel ispod ulice Tadeuša Košüuškog (Dušanova/Karaÿorÿeva) – Veza „Europolisa“ sa „Donaupolisom“. 4. Rekonstrukcija srednjevekovnog pristaništa Beograd. 5. Ureÿenje plovnog puta i priobalja Save u zoni Kalemegdana do ušüa u Dunav 6. Žiþara Koridor X – Avala (L-4000 m ǻh 300 m). 7. Kanalizacijski kolektor Zavojniþkom rekom do Leštana (12 km). 8. Regulacija Zavojniþke reke (7 km).

335 9. Pristani na akvabulevarima Sava i Dunav - (5+6 lokacija) za potrebe urbanog linijskog saobraüaja, þartere i taksi plovila.

Realizacijom navedenih objekata moguüe je ostvariti sve elemente turistiþke ponude Beograda predložene za period 2009-2014.

Izgradnja Generalnim urbanistiþkim planom predviÿenih mostova: x most na Dunavu kod Vinþe; x most na Dunavu kod Ade Huje; x most na Dunavu kod Nove Galenike; x most na Savi kod ýukarice i x veü popravljeni most kod Ostružnice na Savi u funkciji autoputa E-75 umnogome üe promeniti saobraüajnu, privrednu pa i turistiþku sliku grada, svakako u pozitivnom pravcu, ali sada van domašaja realnih procena.

6.5. PREGLED RELEVANTNIH PLANSKIH REŠENJA OD DIREKTNOG UTICAJA NA RAZVOJ TURIZMA BEOGRADA

Regionalnim prostornim planom administrativnog podruþja Beograda tretirani su planske pozicije i rešenja na tri vremenska horizonta i to: x Nivo 2006. godine za planska rešenja za koja postoje argumenti o neophodnosti i opravdanosti sa društvenog, ekonomskog i ekološkog stanovišta. x Nivo 2011. god. za planske ideje þije otpoþinjanje üe se pokrenuti uz podršku fondova Evropske unije. x Nivo posle 2011. god.- strateško planske ideje vodilje dugoroþnog usmeravanja prostornog razvoja teritorije grada Beograda.

Vremenska odrednica, kako možemo zakljuþiti nije bila realna s obzirom na tranzicione nepredvidivosti u funkciji politiþkih dogaÿanja. Meÿutim, profesionalni pristup definisanju planskih rešenja i propozicija je u potpunosti aktuelan i mi üemo ga selektivno koristiti u funkciji znaþaja za razvoj turizma, izostavljajuüi mere i instrumente za ostvarivanje planskih rešenja, jer su one u funkciji sistemskih i politiþkih

336 odluka, koje ü e se formirati tek nakon sagledavanja celine efekata kojima se bavi Strategija razvoja turizma.

Planska rešenja ili propozicije od znaþaja za razvoj turizma na teitoriji administrativnog podruþja grada Beograda tretirani su kroz sledeüe grupe rešenja: 1. Prirodni predeli, prirodno-prostorne celine i biodiverzitet 2. Šume i šumsko zemljište 3. Vode i vodno zemljište 4. Kulturno i graditeljsko nasleÿe 5. Zaštita životne sredine 6. Turizam, sport i rekreacija 7. Energetika i energetska infrastruktura 8. Saobraüaj, saobraüajna infrastruktura i telekomunikacije 9. Otpad 10. Zaštita od zemljotresa, voda, industrijskih udesa i klizališta 11. Ureÿenje, korišüenje i namena prostora.

Prirodni predeli, prirodno-prostorne celine i biodiverzitet

Planska rešenja ili propozicije 1. Zaštita staništa pojedinih bioloških vrsta posebno kroz kontrolisanu seþu šuma i druge fiziþke akcije u prirodi. 2. Kontrola stepskih staništa prilikom poveüanja poljoprivrednih površina (komasacija, arondacija, melioracije). 3. Definisanje prioriteta u zaštiti specijskog (flora, fauna i gljive)i ekosistemskog diverziteta uz prethodnu izradu „Crvenih lista ugorženih vrsta“ prema meÿunarodnim standardima. 4. Odreÿivanje površina pod karakteristiþnim i najoþuvanijim autonomnim ekosistemima i predelima koji kao rezervat zaslužuju poseban tretman i zaštitu (stavljanje Velikog Ratnog ostrva na reci Dunav pod režim zaštite predela izuzetnih odlika; stavljanje Avale, Šuplje stene i Trešnje pod režim zaštite parka prirode).

337 5. Primena strogih mera zaštite bioloških vrsta kod hidrograÿevinskih radova (pregraÿivanje reþnih tokova, melioracije, isušivanje ritova, moþvara ili bara). 6. Strogo kontrolisana primena hemijskih preparata i paljenja vegetacije (sezonski) 7. Plansko organizovanje ribolova, lova ilovnog turizma. 8. Definisanje ekoloških koridora i zona oko magistralnih objekata infrastrukture (reke Dunav i Sava, koridor X, Autoput Beograd-Južni Jadran, M 19, Aerodrom „Nikola Tesla“, luke „Beograd“ i fabrika vode u Makišu). 9. Izrada studije o pogodnosti za izdvajanje planom predloženog Parka prirode (od Stepinog luga, Jajinaca, Gorice, preko Lipovaþke i guberevaþkih šuma do Sopota).

Šume i šumsko zemljište

Planska rešenja ili propozicije 1. Zaštita i unapreÿenje postojeüih šuma, 2. Pošumjavanje i podizanje novih šuma radi zaštite poljoprivrednog zemljišta. 3. Stimulacija razvoja privatnih šuma. 4. Formiranje rezervata za lov.

Vode i vodno zemljište

Planska rešenja a) Vodovodni sistem i objekti - izvorišta 1. Zidine - I faza. 2. Leva obala reke Dunav – gradske šume – I faza. 3. Revitalizacija i zaštita izvorišta Viü Bara kod Obrenovca. 4. Jarak-Klenak sa objektima za distribuciju za opštine Stara Pazova, Inÿija, Peüinci, Novi Beograd i Zemun. b) Vodovodni sistem i objekti – postrojenja za preþišüavanje vode (PPV) 5. PPV „Makiš II“. 6. Revitalizacija PPV u Obrenovcu. 7. Rekonstrukcija, revitalizacija i podizanje tehnološkog nivoa postojeüih PPV.

338 c) Vodovodni sistem i objekti – kapitalni objekti 8. Završetak cevovoda Makiš-Mladenovac do Zuþke kapije (deonica Beli Potok – Zuþka kapija). 9. Vezni tunel T1-T2 i prateüi objekti na Julinom i Banovom Brdu. 10. Poþetak realizacije tunela T2. 11.Revitalizaija mreže obrenovaþkog vodovoda radi smanjenja gubitaka i povezivanje naselja Poljane, Boljevac, Konatice, Draževac, Stubline, Piroman, Broviü na ovaj vodovod. 12. Izgradnja rezervoara „Vreline“ za Barajevo i okolinu. 13. Završetak sistema Kaleniü – TE-TO za naselja ka potezu Veliki Crljeni – Stepojevac.

Svi ostali objekti predviÿeni Generalnim planom Beograda u prvoj fazi realizacije. d) Snabdevanje vodom industrije i termoenergetike 14. Završetak akumulacije „Stuborovni“ kao preduslov za realizaciju TE „Kolubara B“. 15.Dogradnja i završetak akumulacije Paljuvi Viš na reci Kladnici za potrebe termoenergetike. e) Kanalizacijski sistemi i postrojenja za preþišüavanje otpadnih voda 16. Kanalizaciona crpna stanica „Ušüe“ – konaþno rešenja – I faza 17. Nastavak izgradnje Interceptora. 18. Rekonstrukcija/separacija kanalizacije Mladenovca i I faza realizacije PPOV. 19. Kanalizacija Sopot i I faza PPOV u Ĉurincima (zaštita reke Lug). 20. Kanalizacija Barajevo i I faza PPOV na lokaciji Meÿureþje ušüe Barajevske reke). 21. Završetak kanalizacionog sistema Lazarevca i priprema za izgradnju PPOV (I faza) u Šopiüu.. 22. Završetak kanalizacije za otpadne vode Grocke. 23. Završetak kanalizacije Obrenovca i I faza PPOV. 24.Kanalizacije za otpadne vode Bariþa, Zabrežja i Zveþke i povezivanje sa obrenovaþkim sistemom radi dovoÿenja do PPOV u Bariþu. 25. Izgradnja predtretmana u „TENT A“ i „Prvoj Iskri“. Svi ostali objekti predviÿeni Generalnim planom Beograda u I fazi realizacije. 339 Kulturno i graditeljsko nasleÿe

Planska rešenja i propozicije 1. Zaustavljanje degradacije i obnova sa izradom detaljnih programa zaštite, revitalizacije i ureÿenja prostorno kulturno istorijskih celina, kako onih proglašenih, tako i onih koje to nisu, a posebno starih gradskih jezgara („Beograd u šancu“, Zemun, Obrenovac, Grocka, Panþevo i planiranih etno- parkova). 2. Poþetak realizacije kulturnih staza duž reke Dunav. 3. Prezentacija arheološkog nalazišta Vinþa i etno-park. 4. Utvrÿivanje prostorne kulturno-istorijske celine Obrenovaþka þaršija za kulturno dobor i poþetak realizacije zaštite. 5. Poþetak realizacije etno-parka Leskovac u Opštini Lazarevac. 6. Poþetak realizacije etno parka na Avali. 7. Ispitivanje moguünosti realizacije mini etno-parka Mladenovac. 8. Utvrÿivanje za kulturno dobro manastira Tresije. 9. Edukacija i informisanje graÿana. 10. Organizovanje umetniþkih kolonija sa aukcionom prodajom umetniþkih dela. 11. Organizovanje škola u prirodi i tematskih ekskurzija.

Zaštita životne sredine

Planska rešenja od znaþaja za životnu sredinu 1. Obilaznica oko Beograda i poþetak izgradnje obilaznica oko Obrenovca i Mladenovca. 2. Rekultivacija i revitalizacija površinskih kopova Kolubarskog lignitskog basena. 3. Prestrukturiranje industrije sa naglašenim ekološkim kriterijumima i dislociranje nekih pogona iz osetljivog gradskog tkiva, pre svega u Beogradu, Mladenovcu i Obrenovcu. 4. Podizanje pojaseva zaštitnog zelenila i tehniþkih barijera za zaštitu od buke na najugroženijim potezima (deonica autoputa kroz Beograd, Bariþ, deonica pored Selters-a u Mladenovcu i sl.). 5. Razvoj sistema gasifikacije i toplifikacije u veüim stambenim zonama Beograda, Obrenovca, Lazarevca i Mladnovca i opremanje industrijskih objekata 340 odgovarajuüim sistemima za preþišüavanje (u Mladenovcu, Beogradu i Obrenovcu). 6. Uspostavljanje sistema stalnog monitoringa svih parametara kvaliteta životne sredine.

Planske pozicije 1. Unapreÿenje kvaliteta vazduha u naseljenim sredinama prema važeüim merilima. 2. Zaštita i unapreÿenje kvaliteta voda prema važeüim merilima. 3. Zaštita zemljišta od zagaÿenja prema važeüim merilima. 4. Modernizacija i usavršavanje sistema upravljanja komunalnim otpadom. 5. Poveüanje sistema zaštite i smanjenje rizika od hemijskih udesa. 6. Kvalitetnije upravljanje i kontrola rizika od jonizujuüeg zraþenja.

Turizam, sport i rekreacija

Planska rešenja i propozicije 1. Opremanje prostora kvalitetnom turistiþkom ponudom duž koridora na deonici autoputa Šid-Beograd-Kolari i kraka Beograd-Novi Sad. 2. Ureÿenje i razvoj punktova duž reka Dunava i Save, a u funkciji razvoja meÿunarodnog turizma, putniþko pristanište na Savi, zemunski i beogradski kejovi, Donji Grad na Ušüu, marina „Dorüol“, Veliko Ratno Ostrvo, punkt kod Vinþe, punkt kod Grocke, potez Jugovo-Smederevo. 3. Aktiviranje sistema i sredstava nautiþkog turizma. 4. Privatizacija i modernizacije hotelskih objekata i izgradnja novih kapaciteta u urbanim centrima AP Beograda sa turistiþkim potencijalima. 5. Razvoj kapaciteta Mladenovca povezivanjem sa RH centrom „Selters“ sa Koraüiþkom banjom u jedinstven banjski kompleks. 6. Poþetak izgradnje Obrenovaþke banje na lokaciji „Zabran“. 7. Kompletiranje sistema sporstskih objekata nacionalnog i meÿunarodnog znaþaja (izgradnja atletskog kompleksa i sl.). 8. Celovito definisanje turistiþke ponude na osovini Fruška Gora – ý ortanovci – Zemun – Avala – Trešnja – Kosmaj – Guberevaþke šume – Mladenovaþka banja

341 – Oplenac, sa naglaskom na spomenike kulture, objekte za sport i rekreaciju, elemente prirodnog predela i pejsaža. 9. Kandidovanje celine Kosanþiüev Venac – Kalemegdan, arheološki park Belo Brdo – Vinþa i kompleks smederevske tvrÿave za ukljuþenje u sistem parkova kulture na Dunavu. 10. Poþetni koraci u razvoju ekološkog turizma na potezu Sopot – Barajevo i delovima opština Mladenovac i Lazarevac.

Energetika i energetska infrastruktura

Planska rešenja i propozicije 1. Istraživanja svih energetskih potencijala u cilju aktiviranja, poveüanja i pronalaženja novih rezervi. 2. Nastavak uzradnje novih termoenergetskih kapaciteta u okviru postojeüe lokacije TE-TO “Kolubara B”. 3. Usavršavanje sistema otkupa zemljišta i raseljavanja stanovništva u okviru Kolubarskog basena. 4. Sanacija i revitalizacija eksploatacionog polja Kolubarskog basena. 5. Zaokruživanje toplovodnog sistema na podruþju Grada i optimizacija korišüenja bangradskih termoelektrana-toplana za snabdevanje toplotnom energijom. 6. Razvoj elektroenergetske mreže – izgradnja prenosnih i distributivnih vodova. 7. Završetak gasovodnog prstena u Beogradu, izgradnja magistralnog razvodnog gasovoda Beograd – Lazarevac – Valjevo i gasifikacija industrije i široke potrošnje u naseljima. 8. Racionalizacija i optimizacija korišüenja energije. 9. Razvoj i veüe koripüenje novih i obnovljivih izvora energije. 10. Transformacija Instituta za nukleranu energiju u Vinþi u nauþno-tehnološki park.

Saobraüaj, saobraüajna infrastruktura i telekomunikacije

Planska rešenja ili propozicije a) Putna i uliþna mreža 1. Popravka mosta na obilaznom autoputu preko reke Save kod Ostružnice. 342 2. Izgradnja deonice Batajnica-Dobanovci (veza E-75 sa E-70) u sastavu obilaznog autoputa. 3. adaptacija mosta kod TENT-a u Obrenovcu i izgradnja puta od Obrenovca (veza M-19) do obilaznog autoputa sa novom petljom na obilaznom autoputu (Boljevci”). 4. Izgradnja i rekonstrukcija magistralnih saobraüajnica na gradskom podruþju Beograda od znaþaja za mešunarodni i regionalni sistem drumskih saobraüajnica i razvoj multimodalnih centara. 5. Rekonstrukcija magistralne i regionalne putne mreže prema programu Republiþke direkcije za puteve. 6. Rekonstrukcija dela lokalne putne mreže. 7. Rekonstrukcija glavnih gradskih saobraüajnica u centrima prigradskih opština. 8. Izgradnja druge kolovozne trake meÿunarodnog puta E-75 na deonici Beograd- Nov Sad. b) Železnica 9. Inovacija usvojenih programa planiranja i izgradnje železniþkih kapaciteta na AP Beograda i izrada planske i tehniþke dokumentacije. 10. Obnova železniþkog mosta preko Save kod Ostružnice. 11. Sanacija Panþevaþkog mosta preko reke Dunav. 12. Denivelacija rasputnice “G” na pruzi Beograd-Niš. 13. Sanacija tunela “Ralja” na pruzi Beograd-Niš. c) Luka Beograd 14. Završetak izgradnje Ro Ro terminala. 15. Zaokruživanje tehnološkog procesa u okviru kontejnerskog i huckepack terminala. d) Aerodrom “Nikola Tesla” 16. Opremanje aerodroma za prelazak u višu kategoriju meÿunarodnih aerodroma. e) Logistika i intermodalni transport 17. Izrada pilot projekta intermodalnog transporta na metropolitenskom podruþju Beograda.

343 f) Telekomunikacije 18. Modernizacija i konsolidacija postojeüe PTT mreže ka osnove razvoja 19. Sveobuhvatna digitalizacija komunikacionih sistema sa poveüanjem kapaciteta i uvoÿenjem multimedijalnih servisa.

Otpad

Planska rešenja ili propozicije 1. Sanacija deponije „Vinþa“ i uklanjanje smetlišta 2. Uvoÿenje reciklaže na teritoriji AP Beograda. 3. Utvrÿivanje lokacija buduüih regionalnih deponija.

Zaštita od zemljotresa, voda, industrijskih udesa i klizišta a) Zaštita od zemljotresa Planska rešenja 1. Izrada karte mikroseizmiþke rejonizacije Grada (Regiona) Beograda b) Zaštita od voda 2. Rekonstrukcija deonice nasipa reke Dunav (4,5 km) od Šarana do Ušüa, niskog nasipa i obaloutvrda na levoj obali reke Save od starog želetniþkog mosta do Ušüa, izgradnja nasipa i obaloutvrda duž leve obale reke Save od bloka 70a do železniþkog mosta (1 km), rekonstrukcija nasipa od visokog terena u Kupinovu do Progara (5,25 km). 3. Realizacija zaštitnih linija: rekonstrukcija obaloutvrda na desnoj obali reke Save od uzvodne pregrade na Adi ciganliji do Ušüa (4,8 km), rekonstrukcija nasipa na desnoj obali reke save duž Ade Ciganlije (6,4 km) i uzvodno od Ostružniþkog mosta (0,8 km). 4. Na desnoj obali reke Dunav izrada obaloutvrda na deonici nizvodno od Panþevaþkog mosta (1 km). 5. Završetak regulacije Topþiderske reke (5,2 km), regulacija Bele Reke, Kijevskog potoka, Železniþke reke, reke Boleþice i Mirijevskog potoka. 6. Izgradnja akumulacije – retenzije na Železniþkoj i Topþiderskoj reci, Kumodraškom, Kijevskom, Vranovaþkom i Gleÿevaþkom potoku.

344 7. Rekonstrukcija i kompletiranje mreže za zaštitu od plavljenja unutrašnjim vodama u Panþevaükom ritu i Makišu. 8. Izgradnja novih sistema za odvodnjavanje: Mali Makiš, Misloÿin, Veliko Polje, Zabreške Livade, Viü Bara. c) Zaštita od industrijskih udesa 9. Smanjenje opasnosti od industrijskih udesa u pogonima „Prva Iskra“ u Bariþu, „Duga“, Rafinerija nafte Beograd, „Tehnogas“, skladište „Jugopetrol“ i Beogradu i „Galenika“ u Zemunu. 10.Smanjenje opasnosti od udesa kod transporta opasnih materija duž putnih, železniþkih i reþnih koridora. d) Zaštita od klizišta 11. Primena tehniþkih, elektrohemijskih i bioloških mera za zaustavljanje klizišta.

Ureÿenje, korišüenje i namena prostora

Planska rešenja i propozicije 1. Uspostavljanje svojinskih prava i privatne svojine na graševinskom zemljištu. 2. Uspostavljanje javne svojine i nosioca javne svojine (države, lokalne zajednice). 3. Uspostavljanje javne kontrole upravljanja javnim dobrom i naþin državne intervencije. 4. Neposredno i kontinuirano sprovoÿenje planskih režima korišüenja zemljišta.

345 7. JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO U FUNKCIJI RAZVOJA TURIZMA

Razvijene tržišne ekonomije dugi niz godina koriste javno – privatna partnerstva (engl. Public Private Partnership - PPP) kao efikasniji i efektivniji naþin menadžmenta u pružanju javnih usluga u mnogim oblastima. To je dugoroþni model saradnje javnog (vlade, lokalne samouprave) i privatnog sektora koji kooperiraju i saraÿuju u rešavanju problema lokalnih samouprava, na podruþjima koja zahtevaju znatne institucionalne promene ili velika kapitalna ulaganja (poput modernizacije javnih funkcija, izgradnje infrastrukturnih i drugih objekata od javnog znaþaja, mreža puteva, poboljšanja obrazovanja i zdravstva, lokalni ekonomski razvoj, socijalnu zaštitu...). To je jedna od alternativnih struktura izmeÿu potpunog javnog vlasništva, sa jedne, i potpune privatizacije sa druge strane. Ukoliko se saradnja uspešno realizuje, ovi modeli obezbeÿuju održiva rešenja ne optereüujuüi javni budžet.

Pomak u razvoju javno - privatnog partnerstva (u daljem tekstu JPP) i širenje prakse prenosa finansiranja i upravljanja aktivnostima od javnog interesa u korist privatnog sektora poþinje se razvijati devedesetih godina XX veka zahvaljujuüi nizu okolnosti. Države u svoje projekte ukljuþuju privatne preduzetnike i koriste njihova znanja, know- how i finansijska sredstva za finansiranje rastuüih javnih potreba.

Koncept JPP ima veliki broj tumaþenja, a najþešüe se pod tim pojmom podrazumeva odnos izmeÿu javnog i privatnog sektora u kome se deli rizik na osnovu zajedniþkih nastojanja da se ostvari poželjan rezultat javnih politika.

JPP je ugovorni odnos þiji su potpisnici državne vlasti i privatna preduzeüa, a þiji je predmet obavljanje nekog posla ili projekta od opšteg znaþaja u kojima svaki subjekt doprinosi odreÿenim resursima, shodno svojim moguünostima, i uþestvuje u planiranju i odluþivanju. Cilj je da se postigne veüa efikasnost, lakši pristup kapitalu, da se podele finansijski i rizici u pogledu rokova, a istovremeno obezbedi poštovanje visokih standarda zaštite životne sredine i bezbednosti zaposlenih.

346 U svojoj osnovi partnerstvo obuhvata dve dimenzije: stratešku i operativnu. Strateška dimenzija se odnosi na koordiniranje politiþkih ciljeva i odreÿivanje prikladnih uloga svakog partnera, dok se operativna bavi realizacijom predviÿenih projekata. Prednosti koje pruža saradnja javnog i privatnog sektora postaje sve oþiglednija poslednjih godina. Najveüe prednosti JPP modela su to što se razvija inovativni naþin finansiranja (brža je izgradnja i donošenje odluka, niži su troškovi, bolja je alokacija rizika, usluga je kvalitetnija, stvara se dodatni prihod), smanjuju se kašnjenja u izgradnji, poboljšava upravljanje, marketing, kvalitet usluga, tarifna politika i finansijski inženjering.

Suština JPP je u raspodeli rizika izmeÿu privatnog i javnog sektora. Za uspeh projekata važno je ustanoviti rizike povezane sa svakom komponentom i fazom projekta i alocirati ih tako da ravnoteža osigura najbolju vrednost za uložene resurse (vrednost za novac). Moguünosti koje stoje na raspolaganju za pružanje javnih usluga kreüu se od neposrednog pružanja usluga države do potpune privatizacije, kada država sve odgovornosti, rizike i nagrade prenosi na privatni sektor.

JPP ugovori mogu znatno da utiþu na turizam putem: x Stvaranja novih izvora dohotka izgradnjom novih infrastrukturnih objekata i mreže puteva kao i pružanja novih usluga; x Podsticanja razvoja kao posledice manjih ukupnih troškova i porasta fiskalnih prihoda; x Boljeg usmeravanja javnih prihoda; x Ubrzanje implementacije visoko prioritetnih projekata uz obezbeÿivanje specijalizovanih upravljaþkih kapaciteta, finansijskih resursa kao i nove tehnologije.

U razvijenim zemljama osnivaju se javne agencije sa ciljem da obezbeÿuju standardne javne usluge i dobra omoguüavajuüi najefikasniju upotrebu javnih resursa. U isto vreme, osoblje i budžetski resursi su uglavnom fiksni a javna regulativa zabranjuje brze inovacije i unapreÿivanje tehnologije (za to su potrebna visoka ulaganja). JPP u razliþitim formama partnerstva dozvoljava javnim agencijama fleksibilnost u minimiziranju pritiska dok ispunjavaju javne ciljeve. Privatnici ulaze u JPP sa prvenstvenim ciljem da što pre povrate uložena sredstava pružajuüi potrebne usluge

347 klijentima (uz adekvatnu naknadu) poboljšavajuüi svoju profitabilnost ali i rast tržišta koji pokrivaju. Nove forme JPP omoguüavaju sinergiju i javnih i privatnih ciljeva kroz adekvatan partnerski sporazum poveüavajuüi opšti životni standard stanovništva.

S obzirom da se JPP ugovara na duži vremenski period mora postojati moguünost da se prilagodi odreÿenim izmenama ekonomskog, pravnog ili tehniþkog okruženja. Javno- privatni entitet, kao i svako pravno lice, je slobodno da uzme uþešüe u javnim tenderima.

Upravljaþki modeli JPP ostvaruju se uglavnom u sledeüim sektorima: vode i otpadne vode, edukacija, zdravstvo, izgradnja razliþitih objekata (mostova, puteva, termoelektrana, veletržnica, parkova, rekreacionih i ostalih turistiþkih centara i sl.) kao i u IT sektoru. Zajednica oþekuje od JPP da pruži odgovarajuüu uslugu i da su cene usluga prihvatljive, bilo kroz direktnu naplatu ili indirektno kroz poreze.

Javni sektor obiþno oþekuje od privatnog sektora da doprinese društvu na sledeüe naþine: x pruži dogovorene usluge odgovarajuüeg kvaliteta po unapred specificiranim standardima; x osigura realizaciju dogovorenih investicija; x poštuje dogovorene standarde/ciljeve/rokove i x ne iskorišüava ili monopolizuje moguüu postojeüu tržišnu situaciju.

Privatni sektor oþekuje od javnog sektora da doprinese tako što üe: x osigurati povoljno okruženje za JPP; x platiti dogovorene naknade u celosti i u predviÿenim rokovima; x sprovesti poveüanje tarifa prema dogovoru i x u odreÿenim sluþajevima osigurati ekskluzivnost.

Javno-privatno partnerstvo pozicionira se izmeÿu tradicionalnih oblika obavljanja javnih poslova (javne nabavke, osnivanje javnih preduzeüa, ugovaranje usluga, ugovaranje upravljanja, lizing, joint venture) gde javni sektor preuzima kompletnu odgovornost i sve rizike u procesu finansiranja, izgradnje i upravljanja objektom od javnog znaþaja i privatizacije kada sve navedene aktivnosti obavlja privatni sektor, za 348 koje je u celini i odgovoran. Potrebno je praviti razliku izmeÿu javno-privatnog partnerstva i tradicionalnih modela saradnje izmeÿu dva sektora. Javna nabavka nije model javnog-privatnog partnerstva, buduüi da nije prisutna dugoroþna saradnja i najþešüe nema raspodele poslovnog rizika izmeÿu subjekata saradnje. Osnivanje javnog preduzeüa ne smatra se JPP, dok je outsourcing graniþni sluþaj javne i privatne saradnje.

Turistiþke destinacije predstavljaju, izmeÿu ostalog, mnoštvo iskustava i moguünosti koji svi zajedno stvaraju konkurentan klaster. Lanac vrednosti u turistiþkom sektoru poþinje izvan destinacije, gde se ideja o putovanju uobliþava i pretvara u odluku o putovanju. Prema tome, partnerstvo treba da omoguüi turistiþkom partneru da se naÿe u brojnim vezama u lancu vrednosti i van same delatnosti. Važno je istaüi da moguünosti za partnere nisu samo u organizacijama koje se tradicionalno smatraju vezanim za turistiþku delatnost, veü treba razmišljati kreativno o moguünostima partnerstva sa netradicionalnim delatnostima.

Javno-privatna partnerstva mogu uzeti razne oblike i ukljuþiti razliþit broj partnera. Ne postoji univerzalna formula koja bi se mogla primeniti. Oblici partnerstva zavise od ekonomskih, organizacionih, kulturnih i strukturnih sposobnosti privatnog i javnog sektora da uþestvuje i da preuzme dodatnu odgovornost proisteklu iz partnerstva.

Svaki partner u partnerstvo unosi odreÿenu imovinu i sposobnosti. Javni sektor može da ponudi imovinu koja se nedovoljno koristi i/ili nematerijalna sredstva (soft assets), kao što su reputacija ili veü postojeüa potrošaþka baza. Ustupajuüi kapacitete, javni sektor ih daje na korišüenje ili u zajam po efikasnijoj stopi i omoguüuje niže troškove finansiranja. S druge strane, privatni sektor, takoÿe može uneti i kapital u srž poslovanja (business focus), a moguüe i meÿunarodno operativno i marketinško iskustvo.

U celini, javno-privatno partnerstvo postaje popularno sredstvo za stvaranje investicija u razvoj turizma. Javni sektor üe se pre odluþiti na ulaganja kada je rasprostranjenost koristi prema javnosti visoka i kada se povraüaj od investiranja postiže u dužem periodu (onemoguüavajuüi privatnom sektoru da to samostalno radi). Javni sektor teži da samostalno vlada i upravlja imovinom, kao što su kongresni centri, muzeji i znaþajne atraktivnosti destinacija. Oni zahtevaju intenzivna i stalno uveüavajuüa ulaganja, gde je

349 povraüaj ulaganja sadržan u doprinosu kvalitetu života i ekonomskom doprinosu rastuüeg broja visokoplatežnih turista u mestu.

Prema analizama Poslovnog saveta Svetske turistiþke organizacije (UNWTO), glavna oblast za javno privatnu sektorsku saradnju u turizmu jeste marketing i, posebno, promocija. Marketing, posebno na meÿunarodnim tržištima, je izuzetno skup i partnerstvo pruža moguünost da se objedine ograniþena sredstva. Druge zajedniþke oblasti za javno-privatnu saradnju su razvoj proizvoda i infrastrukture, obrazovanje i usavršavanje. Privatni sektor ima interesa da uþestvuje u partnerstvu vezanom za marketing aktivnosti jer uspeh rada nacionalne i drugih oblika turistiþkih organizacija direktno utiþe na njegove rezultate poslovanja. Privatni sektor uobiþajeno ne može sam da obezbedi znaþajnija dodatna finansijska ulaganja, ali može da pruži marketinška iskustva.

Ostvarivanje ciljeva razvoja turizma u Beogradu üe zahtevati formiranje javno-privatnih partnerstava u cilju stvaranja odgovarajuüe infrastrukture kao i za razvoj raznih oblika turistiþkih proizvoda. Pregled moguünosti za stvaranje ovog vida parnerstva je dat u okviru dela projekta koji se odnosi na ulaganja u infrastrukturu. Što se tiþe turistiþkih proizvoda, moguünosti za JPP su predstavljene pri analizi osnovnih karakteristika turistiþkih proizvoda Beograda.

Osnovna oblast za JPP je i u sluþaju Beograda marketing, posebno promocija, u cilju postizanja konkurentske prednosti. U tom smislu je nacrtom Strategije razvoja grada Beograda predloženo da jedan od priritetnih projekata bude stvaranje destinacijske menadžment organizacije ili kako je to u pomenutom nacrtu strategije navedeno ''Organizacije za upravljanje turistiþkim odredištem (OUTO)''. Predlog za osnivanje ove organizacije je obrazložen potrebom za uspostavljanjem sistema upravljanja svim segmentima turistiþke ponude, uslugama i kapacitetom, razvojem, programiranjem, privrednim i regionalnim povezivanjem u oblasti turizma. Prema navedenoj Strategiji, stvaranjem ove ili sliþne organizacije i povezivanjem sa Agencijom za razvoj turizma (þije osnivanje bi takoÿe trebalo da bude jedan od prioritetnih projekata proizašlih iz Strategije razvoja grada Beograda). Uobliþiüe se znatno dinamiþniji, efektivniji i organizovaniji sistem razvoja turizma kao znaþajne privredne grane u razvoju grada

350 Beograda. U tom sistemu bi Agencija za razvoj turizma imala razvojnu ulogu, odnosno ulogu objedinjavanja razvojnih programa, dok bi OUTO, ili sliþna organizacija, imala izvršnu ulogu kojom bi se obezbedila realizacija razvojnih programa kao i upravljanje marketinškim aktivnostima vezanim za Beograd kao specifiþnu turistiþku destinaciju.

Navedeni, kao i drugi oblici JPP u oblasti turizma mogu doneti sledeüe prednosti: a) za javni sektor: x pristup novim izvorima kapitala, x ubrzani razvoj infrastrukturnih objekata, x podelu moguüih rizika, x održavanje ili unapreÿivanje nivoa usluga, x unapreÿivanje sposobnosti u oblasti planiranja, upravljanju i isporuke usluga, x valorizaciju nedovoljno korišüenih sredstava i x veüe koristi u razvoju privrednih moguünosti. b) za privatni sektor: x pristup novim tržištima, gde nisu mogli samostalno, x moguünosti za unapreÿivanje nivoa umešnosti i izvršenja, x rast proizvoda i usluga iznad tekuüih sposobnosti, x poveüanje kredibiliteta kroz asocijaciju i x moguünost da ostvari prihod proporcionalan rizicima i oþekivanjima od ulaganja.

351 8. UPRAVLJANJE BEOGRADOM KAO TURISTIýKOM DESTINACIJOM

Visok stepen konkurentnosti znaþajnih gradskih destinacija u svetu je u najveüoj meri rezultat primene osmišljene destinacijske politike i planiranja turistiþkog razvoja u kontekstu ukupnog urbanog razvoja. Ova politika podrazumeva dve vrste upravljanja. To je upravljanje okruženjem (zaštita i unapreÿenje kulturnog i prirodnog okruženja, menadžment posetilaca, upravljanje internom komunikacijom i dr.) i poslovno upravljanje (strateško planiranje, organizacione promene, marketing destinacije, finansijski menadžment, menadžmet ljudskih resursa, upravljanje informacijama). Sve ovo predstavlja okvir za razvijanje konkurentnosti destinacije, a samo upravljanje destinacijom podrazumeva i odgovornost za implementaciju strategije i ostvarenje ciljeva.

Posebno je znaþajno pitanje upravljanja turizmom Beograda sa stanovišta razvoja lanca vrednosti koji bi turistima omoguüio nezaboravne turistiþke doživljaje. Neophodno je, dakle, da se neko bavi razvojem konkurentnosti ovog podruþja na profesionalan i efektivan naþin. To, drugim reþima, znaþi da postoji institucija koja ü e preuzeti operativnu odgovornost za sprovoÿenje ove strategije. U tom kontestu, treba razmotriti moguüe modele organizovanja upravljanja Beogradom kao turistiþkom destinacijom.

Upravljanje destinacijom, ili makar vodjenje nekih aktivnosti iz domena upravljanja, gradovi poveravaju razliþitim entitetima. To mogu biti: x Departman/sekretarijat u okviru javne uprave x Gradska uprava kroz outsourcing privatnih kompanija x Javno-privatno partnerstvo u formi neprofitnih organizacija ili preduzeüa (destinacijsko menadžmet organizacija - DMO) x Asocijacija finansirana iskljuþivo od strane privatnog sektora.

Ipak, savremene forme upravljanja destinacijama podrazumevaju da nadležna organizacija ima sledeüe kompetencije i odgovornosti: x Lider destinacije: razvoj strategijskih pravaca razvoja, ekspertiza x Politike i strategije za ostvarivanje konkurentske prednosti

352 x Planovi razvoja i marketinga x Biznis planovi x Voÿenje i koordinacija ostvarivanja planova x Razvoj adekvatnih organizacionih struktura i procedura x Facilitacija partnerstva x Obezbeÿenje finansija x Otvaranje šansi za preduzetnike x Merenje performansi x Krizni menadžment x Upravljanje ljudskim resursima

Ovde üemo izneti neke relevantne þinjenice od znaþaja za opredeljivanje odnosno izbor odgovarajuüeg upravljaþkog modela: 1. Postojeüa institucija koja na gradskom nivou sprovodi aktivnosti marketinga – Turistiþka organizacija Beograda – uprkos postojanju godišnjih marketing planova i predanim aktivnostima u domenu gradskog turistiþkog marketinga, nije u stanju da uþini znaþajnije pomake u domenu destinacijskog menadžmenta. 2. Kljuþni razlozi koji stoje iza ove ograniþene moüi nisu karakteristiþni samo za Turistiþku organizaciju Beograda (mada je ona tu u najboljoj situaciji). Oni su imanentni celokupnom sistemu lokalnog destinacijskog marketinga Srbije, i tiþu se nedovoljne brojnosti kvalifikovanog profesionalnog kadra, neadekvatne strukture ljudskih resursa, þ esto nedovoljnih znanja iz oblasti marketinga i menadžmenta, nedovoljnih finansijskih sredstava, nepoznavanja tehnika budžetiranja i dr, a povrh svega nepostojanja þ vrstih, institucionalizovanih i široko razgranatih partnerskih veza sa privatnim sektorom. Imajuüi sve ovo u vidu, više je nego jasno da Turistiþka organizacija Beograda, uprkos þinjenici da je daleko naprednija organizacija od svih ostalih ovog tipa na podruþju Srbije, u ovom momentu, i sa postojeüom strukturom i nadležnostima nije u stanju da preuzme odgovornost za kreiranje lanca vrednosti na podruþju grada. 3. Aktivna uloga Gradskog sekretarijata za privredu u domenu turizma predstavlja znaþajno ohrabrabrenje za turizam grada. ýinjenica je da Sekretarijat raspolaže nekim delotvornim upravljaþkim polugama, ali mora preuzeti veüu indirektnu

353 ulogu u turistiþkom razvoju grada, pre svega na polju podrške razvoju kooperacije/partnerstva sa privatnim sektorom. ýinjenica je da privatni sektor, osim u kontekstu nekih oblika saradnje sa TOB-om, ne percepira ovu kooperaciju adekvatnom. 4. Beograd je fokalna taþka šireg, Beogradskog klastera definisanog Strategijom razvoja turizma Republike Srbije. Kao takav, on bi trebao obezbediti vodjstvo u kreiranju jednog šireg sistema turistiþkih iskustava celog ovog podruþja.

Sada se postavlja pitanje kako na osnovu uvida u postojeüu situaciju u Srbiji, kao i na bazi sagledavanja razliþitih iskustava u evropskoj i svetskoj praksi, organizovati menadžment ove turistiþke destinacije?

U principu, postoji nekoliko opcija u pogledu geografskog obuhvata: 1. Prva opcija je status quo, odnosno ništa ne dirati. U tom sluþaju, Beograd üe se razvijati po inerciji turistiþkog razvoja, bez naroþitog uticaja turistiþkog sektora na to u kom pravcu üe se taj razvoj odvijati. Turistþka organizacija Beograda u tom sluþaju nastavlja da radi kao i do sada. Ova opcija ne bi doprinela unapreÿenju turizma u Beogradu. 2. Druga opcija je ona iz Strategije razvoja grada Beograda, a to je da se formira posebna razvojna organizacija (agencija) koja bi obavljala razvojne poslove, uz stvaranje «Organizacije za upravljanje turistiþkim odredištem» za potrebe destinacijskog menadžmenta. U pogledu Agencije za razvoj turizma, može se reüi da je ideja predlagaþa dobra, i izraz je nastojanja da se prevaziÿu problemi i generalno unaprede aktivnosti integralnog razvoja beogradskog turistiþkog proizvoda. Meÿutim, u ovoj fazi ovo rešenje u osnovi ne bi bilo dobro, ne zbog opasnosti od podvojenosti funkcija i moguüe neusklaÿenosti akcija, veü pre svega što praksa razvojnih organizacija (agencija) u svetu na nivou gradskih anglomeracija pokazuje da se one bave gradskim razvojem uopšte, a ne samo turistiþkog, te nema jaþeg praktiþnog utemeljenja za ovaj vid organizovanja na nivou Beograda. 3. Treüa opcija je da TOB preraste u pravu destinacijsku menadžment organizaciju, sa jakim i tokom vremena rastuüim uticajem privatnog sektora. U ovoj opciji TOB može da izgradi jaku upravljaþku strukturu, ali bez moguünosti 354 sinergetskog efekta u kreiranju lanca vrednosti na širem prostoru Beogradskog klastera. Ovo podrazumeva razvoj korporativne strukture i ukljuþivanje i privatnog sektora i znaþajnih javnih stejkholdera, kao i jaþe uvažavanje interesa prigradskih opština. 4. ýetvrta opcija jeste institucionalizacija upravljanja za poduþje Beogradskog klastera u celini, koja bi bila sprovedena formiranjem destinacijske menadžment organizacije (DMO) þije bi ingerencije u geografskom smislu onda obuhvatile administrativna podruþja Beograda i drugih opština klastera. U ovu DMO bi bili ukljuþeni svi kljuþni stejkholderi javnog i privatnog sektora po principu javno- privatnog partnerstva. Problem koji se ovog momenta nameüe jeste spremnost tih drugih opština na ukljuþivanje u ovakvu DMO, naþin njenog funkcionisanja itd. Verovatnije je da bi ovaj tip organizovanja došao na red u nekoj kasnijoj fazi razvoja.

Naše opredeljenje je, dakle, da TOB preraste u DMO, pri þemu ovo ne iskljuþuje moguünost osnivanja Razvojne agencije grada Beograda, ali konaþna odluka je na gradskim vlastima. Meÿutim, suštinski je jasno da DMO mora imati: x Punu finansijsku, upravnu i politiþku podršku gradske vlade x Uticaj na odluke i rešenja nadležnih sekretarijata x Autoritet da inicira promene i dobije podršku x Punu podršku privatnog sektora x Razvijen mehanizam direktnog uticaja privatnog sektora grada na odluke DMO x Kompetentno i struþno osoblje.

Ovo su kljuþne pretpostavke da bi sistem destinacijskog menadžmenta, kroz obavezno partnerstvo sa privatnim sektorom, uopšte funkcionisao. Pri tome, moramo da naglasimo da ovo partnerstvo ne podrazumeva formiranje nekakvih saveta, komisija i sl. u þijem bi radu uþestvovali predstavnici privatnog sektora, veü njihov direktan uticaj na upravljaþke odluke DMO. S druge strane, ovo podrazumeva, tokom vremena, i uspostavljanje sistema þlanstva, gde bi svaka þ lanica, shodno prethodno utvrÿenim parametrima dovela i direktan finansijski doprinos i time dokazivala privrženost datom modelu Javno-privatnog partnerstva u upravljaju Beogradom kao turistiþkom destinacijom. 355 PREDLOG STRATEŠKIH I OPERATIVNIH MERA – PLAN AKTIVNOSTI

Generalno posmatrano svaka strategija u osnovi podrazumeva definisanje naþina za ostvarivanje odgovarajuüih ciljeva organizacije za koju se formuliše. U tom smislu treba shvatiti i ovaj izloženi strateški dokument koji se nalazi pred Vama i u kome su definisani osnovni pravci delovanja gradskih struktura u cilju usklaÿenog, organizovanog i dobro voÿenog turistiþkog razvoja Beograda. Takodje, on predstavlja dobru osnovu za uspostavljanje celovitog lanca vrednosti. U okviru ovoga dela dajemo pregled osnovnih strateških i operativnih mera formulisanih u obliku plana aktivnosti koje je neophodno preduzeti u cilju operacionalizacije ovog dokumenta.

Jedan od najveüih problema u implementaciji bilo koje strategije predstavlja kreiranje odgovarajuüe strukture. Odnos strategija – struktura je dosta davno uoþen i izaziva niz kontraverzi. Sa jedne strane, þ esto sam proces formulisanja strategije je omedjen postojeüim strukturama. Sa druge strane, primena strategije zahteva niz promena koje dotiþu i menjanje zateþenih struktura. Otuda, moramo podvuüi da ostvarivanje pojedinih elemenata ove Strategije je tesno povezano sa iznalaženjem odgovarajuüih organizacionih, menadžerskih i drugih novih strukturalnih rešenja.

Posebno želimo da naglasimo da smo u ovome delu izdvojili samo one mere, tj. aktivnosti koje specifiþno predlaže ova Strategija, ili koje predstavljaju modifikaciju predloga pojedinih drugih strateških dokumenata Grada. Drugim reþima, iako smo u tekstu Strategije iznosili predloge koji proistiþu iz drugih dokumenata, gde god je to bilo moguüe koncentrisali smo pažnju na konrektna rešenja za potrebe Strategija razvoja turizma Grada Beograda, pri þemu ni jedan drugi strateški dokument nije prihvaüen kao nepromenljiv. Spisak mera koje smo predložili sigurno nije konaþan, ali po našem mišljenju može doprineti kreiranju adekvatne strukture i zapoþinjanju niza operativnih koraka ka primeni ove Strategije. Posebno istiþemo kako ni jednu strategiju nije moguüe implementirati bez niza prateüih dokumenata u formi drugih planskih odluka (programa, projekata, studija izvodljivosti, biznis planova, budžeta) i dobro definisane prateüe infrastrukture.

356 Jedno od pitanja koje se, naravno, može postaviti jeste pitanje usklaÿivanja aktivnosti vezanih za razliþite strateške dokumente Grada. U praksi, nevezano samo za Beograd, þesto dolazi do problema u koordinaciji i suboptimizaciji, kao na primer situacija gde pojedine gradske službe i institucije nisu u potpunosti upoznate ili u akcionom smislu usaglašene sa razvojnim aktivnostima i planovima drugih gradskih strukura. Kao što smo u tekstu Strategije i naveli, možda bi osnivanje Agencije za razvoj grada predstavljalo jedan dobar odgovor, odnosno odgovarajuüe rešenje u tom pogledu, ali to izlazi iz okvira projektnog zadatka te se tim pitanjem nismo posebno, niti detaljnije bavili.

U sledeüoj tabeli dajemo kratak pregled najvažnijih mera i aktivnosti koje saþinjavaju celovit i sadržajan akcioni plan. Ono što moramo posebno istaüi i preporuþiti jeste da se ove mere ne tretiraju izolovano i ne koriste bez uvida u integralni tekst Strategije.

Red.br. Mera - Aktivnost Odgovornost Rok Sekretarijat za privredu i Usvajanje Strategije sa internom 1. Gradska vlada 2009. promocijom (Skupština Grada) Transformacija Turisti ke þ 2009, organizacije Beograda u Gradska vlada, Sekretarijat najkasnije 2. Destinacijsku menadžment za privredu i Turist ka þ po etak organizaciju u formi javno- organizacija Beograda þ 2010. privantnog partnerstva* Projekat brendiranja Beograda putem meÿunarodnog tendera sa Destinacijska menadžment 3. strogim uslovima (iskustvo u organizacija (sadašnji 2010. brendiranju velikih/glavnih TOB) gradova i dr.) Definisanje programa za podršku i unapreÿenje investicija, posebno u saobra ajnu ü Sekretarijat za privredu, 4. infrastrukturu (priprema 2010. Gradska vlada investicionih prospekata, formulisanje dodatnih programa podsticaja za investiture, itd.) Studija izvodljivosti izgradnje 5. tunela ispod ulice Tadeuša Gradska vlada 2009-2010. Košüuška

357 Razvoj programa za podsticanje investicija u rekonstrukciju i Vlada Republike Srbije i 6. renoviranje postoje e smeštajne 2010-2011. ü Gradska vlada ponude u cilju podizanja kvaliteta Izrada Master planova razvoja turizma za turistiþko-urbane celine definisane Strategijom (Velika pešaþka zona Beograda; Prva avenija Beograda; 7 Gradska vlada 2009-2012. Europolis sa akvabulevarom Sava; Donaupolis sa akvabulevarom; tranzitni turistiþki centar Avala na Evrokoridoru X (autoput E-75) Uspostavljanje sistema kvaliteta Destinacijska menadžment 8. 2011. u oblasti turizma organizacija Izrada Master planova razvoja turizma za opštine Obrenovac, Gradska vlada i navedene 9. 2010-2013. Lazarevac, Barajevo, Grocka, opštine Sopot, Mladenovac Izrada master plan razvoja turizma zone strukturnog razvoja turistiþkog proizvoda grada (prigradski nisko urbanizovani Gradska vlada i odnosne 2015. i 10. prostori, ruralni prostori sa opštine kasnije selima, šumski i ekološki oþuvani prostori i akvatiþk reþno-jezerski prostori grada) Izgradnja odgovaraju e veze ü 2015. i 11. izme u Kalemegdana i Velikog Privatno javno partnerstvo ÿ kasnije ratnog ostrva Izgradnja mosta/pontona Ušüe - 2015. i 12. Privatno javno partnerstvo Veliko ratno ostrvo kasnije Izgradnja tunela ispod ulice 13. Gradska vlada nakon 2014. Tadeuša Košüuška *Ovde naš predlog podrazumeva izmenu predloga datog u Strategiji razvoja Beograda, na naþin da se predlaže da se ne formira Agencija za razvoj turizma kao posebno telo.

358 LITERATURA

Anholt City Brands Index, How the World View Its Cities, third edition, 2007. Aschworth, Personality association as an instrument of place branding: possibilities and pitfalls, EUGEO conference, Amsterdam, 2007. Bakiü, O., Marketing u turizmu, Fakultet za uslužni biznis, Sremska Kamenica, 2008 Bakiü, O., Marketing menadžment turistiþke destinacije, ýigoja štampa/Bakiü, Beograd, 2005. Bakiü, O., Osnovni principi i elementi sadržaja za izradu strategije razvoja turizma Beograda, Ekonomski vidici br. 3, 2003, Okrugli sto: ''Strateški razvoj turizma'', Društvo ekonomista Beograda, oktobar 2003. Bakiü, O., Matiü, Lj., Strategija promocionog miksa TOB, Turistiþko poslovanje br. 1, 1996, Viša turistiþka škola, Novi Beograd Barjaktaroviü, D., Pozicioniranje hotelskog preduzeüa na savremenom tržištu, doktorska disertacija, Prirodno-matematiþki fakultet, Novi Sad, 2007. Brent Ritchie, J.R., Crouch, G., The Competitive Destination – A Sustainable Tourism Perspective, CABI Publishing, Wallingford, 2003. Burhin, F., Paskaleva-Shapira, K., Santamaria, S. (2003), Sustainable Urban Tourism, European Governance for Sustainable Urban Tourism, Benchmarking Report, Research project of Key action 4 City of Tomorrow and Cultural Heritage, Program within the s Fifth Framework Programs of the EU Contract n0 EVK4-CT-1999- 00001, 33 pp. Burhin, F., Paskaleva-Shapira, K., Santamaria, S., Sustainable Urban Tourism, European Governance for Sustainable Urban Tourism, Bencmarking Report, Research project of Key action 4 City of Tomorrow and Cultural Heritage, Program within the sFifth Framework Programs of the EU, 2003. ýaþiü, K., Poslovanje preduzeüa u turizmu, Ekonomski fakultet, Beograd, 1995. ýeroviü S., Menadžment u turizmu,PMF departman za geografiju turizam i hotelijerstvu, Novi Sad, 2003. Davidson, R., B. Cope., Business Travel: Conferences, Incentive Travel, Exhibitions, Corporate Hospitality and Corporate Travel, FT Prentice Hall, London, 2003. Glasgow’s Tourism Strategy to 2016, Glasgow. 2007. Hayllar, B., Griffin, T., Edwards, D., ed. City Spaces – Tourist Places (Urban Tourism Precinets), B/H Elsevier, Sidney, 2008. Horwath Consulting Zagreb i Ekonomski fakultet, Strategija razvoja turizma Republike Srbije, Beograd,2006. Horwath i Horwath Consulting, Hotel investment strategy for Belgrade, Working Draft Report Zagreb,2004. Jean Vivier: Mobility and Cities, UITP, 2006. godina Kozak, M., Destination Benchmarking, CABI Publishing, Wallingford, 2004. 359 Krupka, A., Zeþeviü, B., Report on appropriate measures aimed to facilitate and stimulate increased tourism, and to develop the tourism sector, Savetodavni centar za ekonomska i pravna pitanja, Beograd, 2003. Lockwood, A., Medlik, S., Tourism and Hospitality in the 21st century, Elsevier, London, 2003. Lohmann, Martin und Danielsson, Urlaubsmotive, Hamburg, 2003. Maksin-Miüiü M. (2007): Turizam i prostor, Fakultet za turistiþki i hotelijerski menadžment, Beograd Maksin-Miüiü M., Turizam i prostor, Fakultet za turistiþki i hotelijerski menadžment, Beograd, 2007. Milijiü S., Kruniü N., Pantiü M, Sustainable Tourism Development in Cities, In: Sustainable Spatial Development of Towns and Cities, Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije, Beograd, 2007. pp. 212-230. Moutinho, L., Strateški menadžment u turizmu, Masmedia, Zagreb, 2005. Nacrt Strategije razvoja grada Beograda (januar 2008.) North East England Tourism Strategy 2005-2010, final report. Odluka o naknadi za korišüenje graÿevinskog zemljišta („Službenu list Grada Beograda“, broj 37/04,40/07) Opštine u Srbiji, Zavod za statistiku Republike Srbije, 2007 godina, podaci su iz 2006 godine. Palgo center (2008): Strategija razvoja Grada Beograda, nacrt, Beograd Palgo center, Strategija razvoja Grada Beograda, nacrt, Beograd, 2008. Perovic M., Anatomija Beograda, Biblioteka "Posebna izdanja", Plato, Beograd, 2002. Poon A., Tourism, Technology and Competitive Strategies, CAB International, Wallingford, 1993. Popesku, J., Marketing of Serbia and Belgrade as a tourist destinations, EUGEO conference, Amsterdam, 2007. Popesku, J., Marketing u turizmu, ýigoja štampa i CenORT, Beograd, 2002. Popesku, J., redaktor, Menadžment turistiþke destinacije, Univerzitet Singidunum Beograd, 2008. Popesku, J., The brand as an integral part of country and city tourist product (Serbia and Belgrade), International Conference Advertising the City – City Branding Examples in Europe, Kavala, Greece, 2006. Prema Statistiþkom godišnjaku Beograda iz 2006. godine. Republiþki zavod za statistiku, Saopštenje br. 20 od 30.01.2008. Ritchie, J.R.B., Crouch, G., The Competitive Destination – A Sustainable Tourism Perspective, CABI Publishing, Wallingford, 2003. Saopštenje Zavoda za informatiku i statistiku Beograda 14/2008

360 Saopštenje Zavoda za informatiku i statistiku Beograda 7/2008 Schmidt, H.W. (2002/1), Dynamic Regional Tourism, Statistics in Focus, Industry, Trade and services, Theme 4-14/2002, Eurostat , ISSN 1561-4840, European Communities Schmidt, H.W., Dynamic Regional Tourism, Statistics in Focus, Industry, Trade and services, Theme 4-14/2002, Eurostat, ISSN 1561-4840, European Communities, 2002. Sekretarijat za zaštitu životne sredine (2007): Kvalitet životne sredine Grada Beograda 2006. godine, Beograd Sekretarijat za zaštitu životne sredine, Kvalitet životne sredine Grada Beograda 2006. godine, Beograd, 2007. Spasiü V., Menadžment turistiþkih agencija i organizatora putovanja, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2006. Statistiþki godišnjak Beograda 2006 i Saopštenje Zavoda za informatiku i statistiku Beograda 14/2008 Statistiþki godišnjak Beograda iz 2006 godine Statistiþki godišnjak Beograda Statistiþki godišnjak Grada Beograda za 2006 godinu. Statistika Grada i interni podaci preduzeüa koja se bave nekom od delatnosti Strategija razvoja trgovine Beograda, Ekonomski fakultet u Beogradu, 2008. Strategija razvoja turizma Srbije Strategiji razvoja trgovine Beograda Tourism Strategy of Turkey – 2023, Ministry of Culture and Tourism, Ankara, 2007. Tourism Sustainability Group (2007): Action for more Sustainable European Tourism, Report, Tourism Sustainability Group, Action for more Sustainable European Tourism, Report, 2007. www.ec.europe.eu. Univerzitet Singidunum, Fakultet za turistiþki i hotelijerski menadžment, Poslovni (master) plan turistiþke destinacije Zlatibor-Zlatar, Beograd, 2007. Tourism trends for Europe, European Travel Commission, 2006. Unkoviü S., ýaþiü K., Bakiü O., Savremena kretanja na turistiþkom tržištu, Ekonomski fakultet, Beograd, 2002. Unkoviü, S., Zeþeviü, B., Ekonomika turizma, CID, Ekonomski fakultet, Beograd, 2007. UNWTO World Tourism Barometar, No 1, January 2008. (www.unwto.org, maj 2008) UNWTO World Tourism Barometer (www.unwto.org, jun 2007.) UNWTO, Tourism Highlights, Edition 2007. (www.unwto.org, april 2008.) Urbanistiþki zavod Beograda (2003): Generalni plan Beograda 2021, Beograd 361 Urbanistiþki zavod Beograda (2004): Regionalni prostorni plan administrativnog podruþja Grada Beograda, Beograd Urbanistiþki zavod Beograda Regionalni prostorni plan administrativnog podruþja Grada Beograda, Beograd, 2004 Urbanistiþki zavod Beograda, Generalni plan Beograda 2021, Beograd, 2003 Urbanistiþki zavod Beograda, Studija beogradskog priobalja, Prva faza, Beograd, 2007. Živkoviü R., Ponašanje i zaštita potrošaþa u turizmu, Univerzitet Singidunum, 2006.

PUBLIKACIJE I MATERIJALI

Agencija za privatizaciju Republike Srbije Privredna komore Beograda Zavod za informatiku Grada Beograda Turistiþka organiuacija Beograda Turistiþka organizacija Srbije Republiþki zavod za statistiku

WEB ADRESE: www.tob.co.yu www.belgradetourism.org.yu www.serbia-tourism.org www.unwto.org www.citybrandsindex.com webrzs.stat.gov.rs/axd/index.php www.tob.co.yu www.zis.bg.gov.yu www.eurovisionserbia.tv/page/upoznajte www.gc-lug.co.yu/kosmaj.htm www.zvrk.co.yu/Zanimljivosti/Geografija/avala/index.htm ec.europa eu/enterprise/services/tourism/studies/ecosystems_en successfactors, 2007

362