^A^AK, 11-26. MAJ 2006. GODINE ... sa o~ima izvan svakog zla... PROGRAM 43. DISOVOG PROLE]A

^etvrtak-petak, 11-12. MAJ Sreda, 24. MAJ POZNATO I NEPOZNATO JA IMAM NADE ZA OVAJ GRAD O DANICI MARKOVI] – DISOVIZIJA nau~ni skup u organizaciji Gradske biblioteke i kwi`evno-umetni~ki i muzi~ki program za mlade Instituta za kwi`evnost i umetnost iz Beograda
Autori: Ana Ran|i}, profesor u Gimnaziji i Tawa Popovi}, profesor u Tehni~koj {koli u ^a~ku
U~estvuju: Slobodanka Pekovi}, Marko Nedi}, Bojana Stojanovi} Pantovi}, Mihajlo Panti}, Gojko Te{i}, Svetlana [eatovi},
Gradski park od 17 do 22 ~asa Aleksandar Jerkov, Stanislava Vujnovi}, Danica Andrejevi}, Tijana Ob- radovi}, Gorana Rai~evi}, Zorica Haxi}, Milivoj Nenin, Biqana ^etvrtak, 25. MAJ Doj~inovi} Ne{i}, Branka Radovanovi}, Slavica Garowa, Neboj{a Lazi}, Marija Orbovi}, Milica Bakovi} i Bojan Jovi}.
Parastos Vladislavu Petkovi}u Disu:
Sala SO ^a~ak, ~etvrtak od 15-19, petak od 10-15 ~asova
slu`i jerej Miloqub Mirkovi}, paroh zabla}ki u mesnoj crkvi u Zabla}u u 11, 30 ~asova ^etvrtak, 11. MAJ
U Disovom zavi~aju:
progla{ewe najboqih literarnih radova u~enika osnovnih i ISTORIJA JEDNOG OSE]AWA sredwih {kola Moravi~kog okruga u Osnovnoj {koli "Vladislav Pet- predstavqawe sabranih pesama Danice Markovi} kovi} Dis" u Zabla}u u 12 ~asova
Nagrade uru~uje: Slobodan Zubanovi}, dobitnik Disove nagrade
U~estvuju: - Dr Milivoj Nenin, prire|iva~ kwige za 2006. - Zorica Haxi}, prire|iva~ kwige - Ivana Pero{evi}, kazuje pesme PESNICI DISU
Voditeq: Milica Bakovi}, bibliotekar-savetnik sve~anost kod Disovog spomenika
Sala SO ^a~ak u 19 ~asova
Polagawe cve}a: Slobodan Zubanovi}
Slovo o poeziji: Gojko Bo`ovi}, pesnik i kwi`evni kriti~ar ^etvrtak, 18. MAJ
U~estvuju: Dragan Bo{kovi} i Dejan Aleksi}, pesnici, i dram- ski umetnik Neboj{a Dugali}
Progla{ewe dobitnika pesni~ke nagrade "Mladi Dis" i najbo- 10. PROLE]NI ANALE qih radova na konkursu za esej o Disu Tema: POVR[INA
Voditeq: Bo{ko Obradovi}
Izla`u: Du{an Juna~kov, Zvonimir Santra~, Gordana Kaqalo-
Dvori{te Narodnog muzeja u 18 ~asova vi}, Petar Loli}, Slobodan Kne`evi}, Perica Donkov, Dragan Peri}, Branka Jankovi}, Vladimir Veqa{evi}, Aleksandra ]osi}, Radomir Kun- Petak, 26. MAJ da~ina i Sava Stepanov.
Selektor: Bo`idar Plazini}
Organizatori: Gradska biblioteka "Vladislav Petkovi} Dis", PUT ME\U PUTEVIMA Likovni studio Doma kulture i Udru`ewe likovnih umetnika "Risim" Otvarawe izlo`be posve}ene Slobodanu Zubanovi}u,
Likovni salon Doma kulture u 19 ~asova laureatu 43. Disovog prole}a
Autor: Biqana Mijailovi} Petak, 19. MAJ
Izlo`bu otvara: Vladan Matijevi}, kwi`evnik
Odeqewe za odrasle ~itaoce Gradske biblioteke u 19, 30 Disovo prole}e ~asova u Kraqevu VE^E DOBITNIKA DISOVE NAGRADE
U~estvuju: Radmila Lazi}, dobitnik Disove nagrade za 2004. i SLOBODANA ZUBANOVI]A Danica Ota{evi}, direktor Gradske biblioteke u ^a~ku
Narodna biblioteka "Stefan Prvoven~ani" u 19 ~asova
Pozdravna re~: Milan Kandi}, predsednik Odbora Disovog prole}a
U~estvuju kwi`evni kriti~ari: Dragan Hamovi}, Vasa Utorak, 23. MAJ Pavkovi} i Sa{a Radoj~i}
Stihove kazuje: Neboj{a Dugali}, dramski umetnik Predstavqawe 43. Disovog prole}a
Muzika: Gvozden Stankovi}, gitara u Beogradu
Uru~ewe Disove nagrade
Beseda laureata Slobodana Zubanovi}a
U~estvuju: Slobodan Zubanovi}, dobitnik Disove nagrade za 2006. godinu, i kwi`evni kriti~ari Dragan Hamovi} i Vasa Pavkovi}
Voditeq: Bo{ko Obradovi}
Rimska dvorana Biblioteke grada Beograda u 12 ~asova
Velika sala Doma kulture u 20 ~asova

Ulaz za sve programe 43. Disovog prole}a je slobodan. pesama „Dor}olskidiskont“. Biblioteka objavqujekwigu u edicijiKwigagosta, dinara. LaureatuDisovenagrade, nov~anog delauiznosuod150.000 „Vladislav Petkovi}Dis“i dodequje Gradskabiblioteka sastoji seodplaketekoju iz Beograda.Disovanagrada dobio SlobodanZubanovi},pesnik Disove nagradekojujeovegodine ^a~ak darodavacjenov~anogdela ^a~ka. Skup{tinaop{tine znak ~a~anskebibliotekei „Disovo prole}e“jeza{titni posledwi dani Odbrana i bez snova Sni bezno}ii

3 43. DISOVO PROLE]E SLOBODAN ZUBANOVI] – DOBITNIK DISOVE NAGRADE stva pamtimpomestimagde seodi- odrastawa iliuspomene iz detiw- ~esto ~udnih,iznena|ewa. Iskustva „tvr|u“, osobenudinamiku imnogo, „gradskog“ odrastawanala`une{to overavaju}i na{ese}awe.Pravila vqaju tragove,pe~ate,neizbrisivo zapo~iwe putkroz`ivot.Onaosta- ne, uostalom,svamestaukojimase smewuju}i generacije,kao{toto~i- svoja pravilaiwihsegraddr`i sam poku{aodavamdo~aram,ima kama. kojima,eto,pripadaiovakoju nekako ozarenoiuzdrhtalo. uzdignu kaodamijureususret,sveje parewa idim,zgradeseuskome{aju kupole udaqinizatreperekrozis- se za~ujehukibrektawe,krovovi jednog odwegovihmostova:odjednom grad, poslekakvogodsustva,preko pred o~imaslikakadasevra}amu neke neopisive~e`we.Uvekmije voda kodRatnogostrva,uhorizontu koje sepred~ovekomotvarausudaru damaru trgovaionomprostranstvu sti najlak{eu~eovdeuritmuulica, ~ini misedalekcijeoprolazno- si usebi,razli~itoidruga~ije,ali, ostavqaju ravnodu{nim. jem, rekamainebomkojinikogne spontanosti, opu{tenosti,polo`a- gradova iprestonica,ogledaseu ski, zarazlikuoddrugihmilionskih wa jesteduhgrada.Pridevbeograd- je Beogradiwegovaokolina,neme- iluzija nekatraje/toose}awenajbli`eumetnosti“. ja, pesni~ka prestonica.Uzsumwudapoezijavi{e mewati dabiostaleiste“. izdr`ava iposleosampesni~kihzbirki.Onjepesnik „Nau~io jepesmunavremeivolikaoisku{eniksvojebreme“. poezije preuzeoodgovornost.Zawegajepesmaistinskiputme}uputevima. pesme pisalenaceduqicamaiimalestatuspovla{}enenacije.Odmahjeumesto (POEZIJA) JEPAUZAIZME\UDISAWA SLOBODAN ZUBANOVI]– „kupio jekoli~inuvremenakodinternetprovajdera“ Odrastawe me|ugradskimsli- Stvarnost gradasvaki~ovekno- – Ono{toseumomzavi~aju,ato Kakavizgledazavi~aj-gradkoji  Re~ju: SlobodanZubanovi},dobitnikDisovenagradeza2006.godinu. Rekao je: U srpskupoezijujeu{aokroz velegradu?... odrastati umilionskomgradu, Uspomene izdetiwstva,kakoje pun prqavognebeskog{tofa“? je „gomilaposivelihdomina/ Razgovarala: DanicaOTA[EVI] „Ne}u seme{atiniu{ta/izdr`a}uproveruvremena“. Pesnik Beograda,ta~nije,Dor}oljesawimpostao „Kupatilo“ vremovac, Po{tarevo igrali{tena govih sinova,Botani~kaba{ta, Je- nekada bilaku}aJovanaIli}a iwe- Palmoti}eve iDalmatinske, gdeje saznawa: DowaPalma,ugao izme|u posebnostima okru`ewa, urezivala gravalo ipoonimnakojima suse,u 1973. godineuvremekadasuse „nije umodi“ Slobodan Zubanovi}:Disovanagradaza2006.godinu „malih stvarikojetreba . Zautehu: i usvojepesni~ko INTERVJU „Ako je`ivot Tu proveru dovi kojihvi{e nema... menama naoveslike:pra{ina idu- prolazi, svevi{esebudim sauspo- pamtim dugo,ali{tovreme br`e na grad,na~asnapu{ten. Beograd ne zna~idasupe`orativni uodnosu roka ire~idruga~ijeodjekuju; {to kog leta,uravnici,gdejevizura{i- kama, napisanisutamouvremene- nebeski {tofumrqantamnimfle- siveo imra~an,ku}ekaodomine,a koje stenaveli,ukojimajegradpo- korisnim, posebnostima.Stihovi ruralnog obogatilonekim,po`ivot snije, damejeukr{taweurbanogi red... Uvideosam,mnogogodinaka- majke, gdesumeupisaliuprviraz- selu, uSremu,rodnommestumoje ve godinedetiwstvaprovedemna centrala kodmarinenaDor}olu... zdari, Cviji}evipaviqoni,Stara Paliluli ilionokodIngetanaZve- Me|utim, imaosamsre}udapr- li~nog imena vi}a, skojimanasbrkaju.Nastalojeod dina pro{log veka pre{aouBeograd. se rodiouObrenovcu,atridesetih go- slim dasmomiodovihdrugih. Mojotac da imaZuba novi} izBawaLuke.Zapisano jeito }arsku radwukojujedr`ao neki Zuba- sam uOmi{uilutaju}inabasaonaobu- la takoizove.Jednegodineletovao i MakarskegdesedeoselaDowihBre- cari. UHrvatskojihimakodPetriwe du, Ni{u,uOsje~anima,poreklomCin- danas utri-~etiriporodiceBeogra- rodinu, poreklomizIsakova,imaih banovi}a jebilokodPo`arevca,uPo- ~anskim hrisovuqama1330.godine.Zu- ti} iliNogo,dostajeretko.ImaZubo- prezime, kakvasunaprimerona,Oke- Nimalo poetskialivrlomitolo{ki. ki na{predakzaklaoTur~inazubima. }i, padasmopostalizubatikadajene- malom, dasmominekadabiliBanovi- nealo{kog stabla.Pri~alisumi,kao neke drugestvari,negonanegovawege- se ufamilijivremetro{ilovi{ena do tognedr`im,naprotiv.Izgledada Sa majkomAn|elkomiocemVojislavomu Ina~e, Zubanovi},„anatomsko“ – Neba{mnogo.zbogtoga{to Zubanovi}i,odaklesu?Imate  stvari, li~neistorije? nuitet prezimena,porodice,u li tajose}ajzaporeklo,konti- ³ novi}a iZuba Zub Zub Opatiji, 1959. koje jpotvr|enoude- ´ novi}a. Mi- niko, pa~akniuredniciu„Prosve- neobi~nom zakwiguautorakoga moja, su uvekpotomeprepoznatqive.Ova `ivota ukoristpoezije.Prvekwige pola veka.Ja, me|utim,nevidimqu- bqe uObrenovcu.Imatome vi{eod babe poocu,dabigaodvezli nagro- dok ukamionutovarujukov~eg moje de uPalmoti}evojulici, trenutku {a}u davidimsebe,naprozoru zgra- su nastalitistihovi.Naime, poku- vam tuprilikuokokojeje mogu}e da obratno. Dabihtopokazao,opisa}u ni~nih –izme|upoezijei`ivota, ko iskustava,itonaro~itoonihgra- to daputpremastvarnostiidepre- ta ukoristpoezije“,misliosamna Crwanski. do tada~uo.Sve`naslov,rekaobi ti“, ugodinikojojjeobjavqena,nije tilo – Najkra}ere~eno,tojeupotreba Uprvojobjavqenojkwizi(  Kupatilo UPOTREBA @IVOTA mo poezija? vota, li~natragedija,ili–sa- {eno...“ Jelitoprvi{amar`i- / timejedetiwstvobilozavr- `ete: „Naglosamsaznaozasmrt („Opet jutro“),uprvomstihu,ka- („Otkucan svet“),uprvojpesmi Kada samrekao„upotreba`ivo- , 1973),uprvomciklusu , pamtiseiponaslovu Sa sinomVojislavom,1980.godine Kupa- od jutradosutra,deru}i kolena na sret“ na^ukarici,i{utirao fudbal {tem, uamaterskompozori{tu „Su- bile objavqene:10.april 1970. dujem, aliznamta~andatum kadasu Sarajevu. Na`alost~asopis nepose- ~asopisu „Spektar“,kojijeizlaziou danas izgleda~udno,uomladinskom veli. kidno hranimoonim{tosmonad`i- ti mu~nogjerse,ustvarawu,nepre- wu osmrtinemani~egteskobnogni- mnogo godinauvideosamdausazna- je itaslikapre{laustih.Posle oko nasde{avabezna{evoqe.Tako titi, pase~estoono{todoga|a mogu zaboravitinitidruga~ijepam- Ali `ivot~inidasenekestvarine se}awa inebinikadu{laupesmu. slom, pabitaslikaostalaunivou sam sebavitikakvimdrugimpo- ni ukakvestihovejer,prosto,mogao ispod we.Touop{tenijemoralou}i ni kov~eg,kojijednimdelomviri de, vidimsamozelenuciraduitam- Bavio samsetihgodinapozori- – Prvepesme{tampaosam,to PoezijaiprozaVa{emladosti:  zije preuzeliodgovornost“? iz poezije,kadasteumesto„poe- li svesnidaVamnemapovratka javqena pesma...Kadasteposta- omiqeni pisci,uzori?Prvaob- {ta ste~itali,kosuVambili

SLOBODAN ZUBANOVI] – DOBITNIK DISOVE NAGRADE SLOBODAN ZUBANOVI] – DOBITNIK DISOVE NAGRADE du, uizdawuRU „\uroSalaj“ukomje da jeovajdrugiobjaviokwigu uBeogra- urednik ikriti~ar.Ispostavilo se pesme „Mojslu~aj“,adrugi jeve}bio nas „demonskoDisovooko“ iz wegove nagradom“ iswegovog~ela gledalo Prvi jeve}biooven~an„Brankovom mora va –BrankoVla~i}: dve kwige.Jednaodwihbilaje svuda zasobom,ispodmi{kenosio qio sajednimmladim~ovekomkojije, mladima. Tusamseupoznaoisprijate- no}, u{aliizafrkancijisvojstvenoj nakon programa,sedelismododugou filmova ikwigaizistorije.Uve~e, okolo, nosileonujezuiz~itanki, rio ispodnogu.Jedinosuplanine, u nekakavpoto~i}kojijeveselo`ubo- se dasamstigav{irazo~aranobuqio Bilo jeleto,velikavru}ina,ise}am Sutjesci, koja„hu~i,krvplivapowoj“. znati`equ davidimtomesto,nareci i{av{i natuturnejunosiosamusebi sastanke saratnimdrugovima.Dakle, govorio ijo{re|ei{aonaproslave sve one~uveneofanzive,retkootome ve proleterskealije,iakojepro{ao zanske borbe.MojotacbiojeboracPr- muzejom ispomen-kosturnicomparti- lo jeprogla{enokultnimmestom,sa rati{ta uborbiprotivfa{izma,bi- {te. Tomesto,jednoodnajkrvavijih neju poBosni,pasmostiglinaTjenti- 1968. godine,imalismonekakvutur- venih, doga|aja,studentske„pobune“ prilikom, atojebiloposleonih,~u- }i mnogozakwigeiu~ewe.Jednom taji, pisaonekakve„pesmice“,nemare- utakmice iu,kakobisetokazalo,po- retki ikori{}enisamozazvani~ne {qaci, jersutravnatiterenibili Hrvatska 1978.godine:Urodnommestu , RajkaNoga,adrugajebilawego- Tina Ujevi}a Zjenica i misao i Zjenica Zimo- . wenim neprekidnim prisustvom,na- napisano POEZIJA. stranici nakojojjekrupnimslovima va posveta,napisananauvodnoj ske. Udrugojstojistra{naVla~i}e- na|ena najednojlivadiporedSutje- po`utela detelinasa~etirilista, dan danas,kaouherbarijumu,jo{ne- uspomenama. Uprvojuzstihovele`i kwigu, kaodaotvaramalbumsa je po~eloono{topo~elo... nom koncertu„Bijelogdugmeta“,aonda ma davno,uKo{utwaku,nalegendar- ~i}. Posledwiputvidelismoseveo- se, poslesvega,zaturioBrankoVla- nost“, a„Prosveti“kwigu.Neznamgde du, ponudiopesme~asopisu„Kwi`ev- na doksenisam„osmelio“iuBeogra- tru“, zatimjeproteklajo{jednagodi- pesme kojeje,odmah,objaviou„Spek- leli. Slede}egodinesammuposlao o stihovimaipesnicimakojesmovo- veo samsaVla~i}emtuno}pri~aju}i vi}, Disovro|akponekojliniji...Pro- kwi`evni klubvodioCvetkoPetko- neslobodnom/ dobu/ od Branka/ Tjen- Branka/ od dobu/ neslobodnom/ ti{te, jula, 69. jula, ti{te, PROSTOR POEZIJEDANAS? Status na{epoezijeostvaruje se – Najmawepesnici. Pesmesunekadaimale„status  Kad otvorimRajkovuiVla~inu praznikom...“ Kojekrivzato? ko su/stihovipotrebnisamo modi“. „Danas,narodose}a ka- no nepotrebna“i„nijevi{eu gleda“. Za{tojepoezija„potpu- ka`ete upesmi„Poezijanas „moj zanatpostadenepotreban“, najpovla{}enije nacije“,danas Kwi`evni odmornaputu:BiqanaJovanovi},SlobodanZubanovi} Slobodanu/ u Slobodanu/ i MilisavSavi},1979.... sti nepoznatpesnik-amaterpostane kada kakavanoniman,doma}ojjavno- `mana pesnika,paseonda~udimo prevode nakonindividualnoganga- srete ilifestivale,stihovise mo, jo{te`eodlazimonakakvesu- kwiga stranihpisacate{kodolazi- razloga isporoseuspostavqaju.Do znamo, pokidaneizvankwi`evnih `evnim svetomvanzemqesu,dobro svetskim okvirima. u odnosimapremaevropskim,pai onim pravcimaukojimasepostavqa danas, nadma{ujusrpskuprozu,u ko dobraostvarewasrpskepoezije, ci, ne}ebitite{kodautvrdimoka- dnevnoj, nesamokwi`evnojutakmi- pesnici potvr|ujusvojeprisustvou poeti~ke pamfletekojimaminorni stavimo lijeftinepolitikanstko- stavqa na{eu~e{}eu`ivotu.Izo- je presvagau nih pesamailikwige.Onseostvaru- ravno nebukvalnomobjavompojedi- kwi`evnosti. snije u{loutemeqnacionalnih svetu, nijeprodavaloono {to jeka- da senikadnatr`i{tu, nigdena poluvremenu tranzicije zaborivio slobodno mo`emore}ida jenekou li tomeesej,ilikwi`evnukritiku, pravila kojeva`eikodnas.Dodamo je, mo`dajedanodretkih,svetskih, tile, nematuni„p“odprofitaito pesni~kim kwigamanikadanisuko- zija, najvi{evolepare.Aonesena opredelili: odslova„p“ure~ipoe- nagrade. mije, ililaureatnekeme|unarodne ~lan kakvesvetskepesni~keakade- Na`alost, na{evezesakwi- S drugestrane,izdava~isuse slici kojom onapred- noranilaca, pozornikaipoliva~a, pored wihprolaziligra|ani,odra- magalo. Ondasu,kadajetou~inio, vi bilipotrebnikaoortopedskopo- emociju u~inijavnom,pasumustiho- du grafitaimao`equdajednusvoju `da jeonajkojiihispisivaouvi- potpisan, mo`daizneznawa,amo- pesnik, uovojpriliciJesewin,nije vi{e /izgorelognikonezapali“.Ali ne stihove,„kojequbiotajqubi wi}a banavideosamnaziduispisa- stihoklepcima. zija pesnikasaimenom,bezimenim sionalaca, unaka`enpisawemrecen- poni`en me{awemamateraiprofe- elitnog. Uru{enjelo{imrimama, nog inovogsad,komercijalnog tradicionalnog imodernog,arhai~- gubqen jeustalnimtrvewimaoko no gledano,wenstatusnepostoji.Za- trebna osimsamimpesnicima?Real- ske poezije,oslonac,jeliikompo- bavim duginizgodina,~ini dajene- jem sesvima,paimenikoji sewome Naprotiv, saobrazujujevremenu uko- ni~ka dostignu}arazaraju poeziju. da gledala. re~i. Pozijanasje,zaista,satogzi- dio jeono{tosanmnogihmajstora izdava~a iliprodavcakwiga.Ura- nio jezastatuspoezijevi{eodnekog ti{tilo ipodeliogasasvima,u~i- ravio, jerseoslobodioonog{togaje koji ihjeispisaoiodmahzatimzabo- ko kao{tojetou~iniopesnik.Aonaj ali nikoodwihtonijeiskazaoona- imali su,verovatno,sli~nemisli, do |akaidoma}ica.Nekiodwih Osniva~ka skup{tinaSrpskogkwi`evnogdru{tva,Beograd2001. godine:M.Petrovi},A.Gatalica,S.Zubanovi},G.]irjani}, [etaju}i jednomulicomStrahi- Gde jeondaupori{nomestosrp- Qudi misle,naprimer,da teh- M. Mar~eti},G.Bo`ovi},V.BajaciPavkovi}(slevanadesno) „obra~una“ sasobomiokolinom,na- generacije, iliposlenekogli~nog koji uzdrmasvakujedinkudo~itave sle kakvog„turbulentnog“doga|awa `ivqaji izsvakodnevice.Kadapo- ga`ovanosti, okokojihmevezujudo- Pre odanostinekavrstanajti{ean- bih rekaodajepoezijamojavera. re~i, tekmekasnijeiznena|uju. Upr- hovi nedelujukaostihovi svakom ji. Nekiputmise~inida takvi sti- u novomoblikukojijeblizak poezi- {to ihneimenujemnego „stvaram“ `uju, obo`avamonebanalne, samo upotrebqavam stvarikojemeokru- nudi obiqe.Idemdotleda~akzlo- dnevni `ivotkojimi,utomsmislu, da usvomposlune„rabim“svako- kwi`evnosti uop{te,nemarazloga strano mommi{qewuopoezijii {tvo samojednametafora,{tonije zuje. Akopretpostavimodajepesni- potrebna mojojpoeziji.Onameobave- kao usnu.Tadanastupaonarealnost stane jednavrstakona~neti{ine, fudbalskoj utakmici... na sala{uravnici,ijedangol mo`e biti,negojeste–ijedanpogled Ve} dugogovorimkakopoezijaneda potrebna. Ustvarimisegledamo. – Bilobipretencioznokada Ka`ete:„(Poezija)je,pauzaiz-  PISAWE OBAVEZUJE sko –VJERUJU! ce napoeziju?Re~ju:Va{epoet- amortizujete udaresvakodnevi- stitog talasawa{ina“.Kako pronalazite ravnote`u„vla- ruke /dastvoriti{inu?“Kako me|u disawa.“„Kolikijenapor {tine ravqaju svojlik.“ ve sante{toselome/iupenizabo- se}am se,sme{im,pquckam/nazdra- veli~ine premakojimasu uprte o~i vodnici velikih,kolektivnih, ideja, najvi{ih nacionalnihzanosa, pro- vi{e odbeline`ivota. stihova, belinapapiraoptere}uje ga sve ~egasetakne.^akipre iposle kwi`evnik, samposebijeume{anu qewa. Ali,uprincipu,svakipesnik, sanim zapotrebekwige pesme „Zrelodoba.1981.Rima“,napi- go nalazimutehu. ose}am utomenikakvou`ivawe,ne- Kada uvidimdamijetouspelo,ne otvorim zadrugogprostor„novog“. prekora~im pragsvakida{wicei zawa“. Jednostavno,pesmomho}uda „kazivawe“ ustrofama.Dabudu„ka- ta~ne slike,poma`emdapostanu uz pomo}ta~nihre~ii,nagla{avam, obi~nog, svakodnevnogjezika,aliim vi mahni~imsenerazlikujuod Nekada supesnicibilinosioci – Mislimdajetostvaroprede- Mo`eli pesnikdaseneme{a  – Odgovori}uvamstihovimaiz Ako je„pesnikosu|ennapam}e-  : „Svetsavpamtim–dabome:/ mo, jo{ipi{emopoeziju. `iveti, pa,ipak,nekako`ivi- besmislenije, besmislenijeje ziju uovakvomvremenunijenaj- „ni u{ta“?Ka`udapisatipoe- sni~kih nagrada? ~ovek, pesnik,dobitnikpe- odgovornostima optere}enkao novi}? Kakvimjeveli~inamai we“, {tapamtiSlobodanZuba- Iz zaostav- Iz

SLOBODAN ZUBANOVI] – DOBITNIK DISOVE NAGRADE SLOBODAN ZUBANOVI] – DOBITNIK DISOVE NAGRADE ti interesantno,kompjuter upotra- lu: boqetawe,aboqe. naklowen onom„raki}evskom“ pravi- hiqade istihova. Vi{esam kada suevropskipesniciispisivali pesama ipoema,sli~noonomvremenu moda debelihkwigapoezije,dugih godina usvetu,paikodnas,vlada nekih drugihstranica.Posledwih napisao previ{estihovaapremalo nakon toga„}utim“.^inimisedasam tri, kwige,razli~itih`anrova,ada jednoj godinidve,evodogodilosei sle nekolikogodinaobjavqujemu uo~avam inekakvupravilnostdapo- ge kwige,sviostalisukra}i.Sad, decenijski razmakizme|uprveidru- {em ideqem.Akozaboravimgotovo ravam ivagam,skupqambacam,te- Volim da~ekam,sezaigram,odme- `e sunego{tojetoovdeuobi~ajeno. ze izme|umojihpesama,ikwiga,du- poro|ajne muke.[alanastranu,pau- „nose“ pesmu,malokojibido~ekao nitosti“ odlu~ivalokolikopesnici makar inekako. [to semeneti~e,volimda`ivim, prepu{tene filozofijii`ivotu. sla ibesmisla,iakosutezeowima mo naizglednebavipitawimasmi- o Kosovu,bombardovawu... ma oTitu,novokomponovanihpesama liteta „akcija{kih“pesama,ilipesa- pesme ipesnika.Setimosesamokva- Gore jeakodo|edomasovneupotrebe raju bitineophodanuslovzapesmu. nu pesnikovihstrategija,alinemo- va sedasvetepromeneostajuudome- turnih izmena.Naprotiv,podrazuma- dnevno-dru{tveno-politi~kih ikul- povla~ewe isklawawe~akispred stavqa be`awe,nitipreporukuza snikovo me{ewe„niu{ta“nepred- rala~kom ~inu.Zatosmatramdape- memorije, iodmahsepridru`ujustva- oni premaloostajuunutarpesnikove promena nemogusevi{eponoviti, mene usvimsferama.Trenucitakvih ni okru`ujuganeprestane,brze,pro- cama kojepesnikaokru`uju.Auceli- ke, usvemu,painajli~nijimsitni- naroda. Danasjevremedrugeakusti- Pi{em sporoi,akotomo`e bi- – Kadabisepremamojoj„breme- Premarasponuizme|uVa{ih  POSLE SVAKEKWIGE Dana{wa poezijase,recimo,sa- posledwa? svaku pesmupi{etekaodaje– gori kriti~ari–ko~nica?Ili rim“... Jestelitosamisebinaj- ma kupabudu}are~;ve}sta- Napisali ste~ak:„Dugoseruka- do wenogoda{iqawausvet? Koliko pro|eodro|ewapesme te“ pesmu.Kadikakopi{ete?... `e sezakqu~itidadugo„nosi- objavqenih kwigapoezije,mo- – OT]UTIM ,,po teku}ojkritici svesukwigedo- Potpuno sesla`emsami{qewem da iz svetazabave,sportai razonode. svih delatnosti,zakqu~no saonim kwi`evnosti. [iregledano, mo`da re}uje ubilokomobliku. kao dajeposledwa,nitimetoopte- Nemam ose}ajdasvakupesmupi{em ga uogledalo.Uwemuseogledasvet. re krozprozorskostaklopretvori}e dana prednama.Svetlostkojanadi- ci nekakveradostikojanas{titiod li izasebe.Istovremenotosutrenu- ~e`we zane~im{tosmoju~eostavi- ~asovima imanekogpot~iwavawa, pomiwemo daqe... status, negoi~itavapoezija,dane mo se,osporavannesamodru{tveni brizi idokoli~arewu.Disuje,seti- je danotro{epokafanamaurazbi- nebri`qivi qudikojivremekojeim lo mi{qewedasupesnicidokonii ~i, dodajmoitokakoseunasuvre`i- vorimo ovremenupotro{enomnare- najboqi na~inistro{im.Kadve}go- uzalud, odvrhunskihkakodaihna nornih u~imkakodare~inetra}im smislu, volimsvepesnike.Odmi- sti doposledweghorizonta.Utom pesnika jedaseutakavrudnikspu- pratimo `ive}i.Zadataksavremenog vqaju, prate}ivremekakogaimi onaj ruralni,danas,stalnoseobna- Nastasijevi}, Popa... be una{jezik.RastkoPetrovi},Dis, velike rezultatedaliugra|uju}ise- velike ineponovqiveforme,negosu ga {tosuizmislilinekakvestra{no qi, moderni,pesnicinisutozbogto- vina pesni~kogzanata.Na{inajbo- bra}aj sasabratom,jednajeodteko- Potreba unutra{wegoslonca,sao- {to secitatati~e,IvanaV.Lali}a. te postupake;setimose,naprimer, na. Dostana{ihpesnikakoristilisu i citatilioma`.Itonijenekanovi- vam kaodetaqpesme,onolikokoliko korisne „upade“kritike,upotrebqa- to, gumicu. Pre togakoristimsveskui,naro~i- ga „punim“odre|enimtekstovima. bqavam samouzavr{nojfazi,dotle – Kritikajebolnomesto na{e Kriti~ari suVasocenilikao  „poma`u“ poezijiipesniku? koliko kwi`evnikriti~ari ravawe re~iudrugompravcu“i dobro „pro~itali“Va{e„usme- „katalog vremena“...Dalisu javnog sveta“...Va{epesmesu wa“ i„isko{enomslikompo- nom vrstom„ironijskogotvara- mentaristu vremena“saposeb- ose}awa `ivqewa“,kao„doku- zija ispoznajajednog„bliskog stvari, kratkih,iznenadnihvi- urbanog pesnika,pesnikamalih Jutro jemojevreme.Utim~istim Gradski govorislika,tako|e Samokritiku, ilinekezamene su silnivitezovi... Dis, Rastko,Milo{iVasko. Okowih mewa. Uvrhstola~etir’ apostola. ju nove|akonijealisevrh sofrene gde okodoru~ka.Nastoluse pojavqu- ~eka svojuve~eru,jerjeovaj vekne- dok seprobudih–do|enovi vek,koji javqene prikrajupro{logveka.A na krajuveka“izkwige sa timnaslovom„Kwi`evnave~era mo}i ipopraviti. i togpanegirikakojitu{tamo`epo- mo}i niko,nitiimate„visokemere“ slabim kwigamapoezije,nemo`epo- {to pisah,pisah.Lo{impesmamai to }e{ida`awe{,onelatinske: Dr`im seonenarodne,{tosiposejao u kojojsuto,o~igledno,izaslu`ile. sve obele`enekritikamauonojmeri pet jeocewenovisokimnagradama,a stvo. Odsedammojihkwigapesama, Li~no, nemamrazlogazanezadovoq- je teretistarimmladimpiscima. mo`e pomo}iuzaostajawukojeposta- snelim „reanimacijama“,te{koda dvori{ta. Sveto,zajednosazaka- stovi se„dogovaraju“uokvirujednog tek ako„namiri{u“wegovuspeh,tek- se sa{aptavaju,razjureokopisca Ristovi}a, naprimer. {ih velikihpesnika,Aleksandra skrajnuto. Dapomenemjednogonna- de, iporedizuzetnosti,nekako me, ilida~itavostvarala{tvobu- pesnici, pisci,ne„osvetle“navre- vih, paseondadogodidapojedini dok zatovremeprolazekoloneno- rawa ukr{tajusefineseidodaci, neprekidno prati,okowegovogstva- tika prihvatinekogautora,potomga To sede{avastoga{tona{akri- „pateti~nim“ popravqaizgubqeno. kao, „useti“veli~apropu{teno,a sa ka{wewem,kadase,kakobihre- jedna vrstakriti~keoceneunazad, slu`uje umeripremadelu.Smetami wenost kritikenekomekojitoneza- nekakav previduoceni,nitinaklo- wenost kakvekwigeilili~nosti, smeta nijeprecewenostilipotce- periodici. Ono{tomeniposebno onih urubrikamadnevnihnovinai od urednikauizdava~kimku}amai visi kolikoodkriti~aratolikoi da sukriterijumi„zaboravqeni“,za- vrednosnih sudova,asvisesla`emo navqam, tonijeodju~e.Podizawe bre, asviglumcidaroviti“,alipo- – Aludiratenajednumojupesmu Kada biVisazivalisrpskepe-  skog pesni{tva? Ko su,poVama,vitezovisrp- trpezom? Kobibiouvrhstola? kraju veka“,kobisvesedeoza snike na„kwi`evnuve~eru SRPSKE POEZIJE KO SUAPOSTOLI Da ka`emiovo:na{ikriti~ari Reporter , ob- na i`vake,svetskidoma}i pisci likonske lepotice,napaklice duva- Nasloweni natabloideiwihove si- rovali besplatnouzkakve novine. primer, Disovenagrade,makar jeda- kwigu kakvogpesnikadobitnika, na Ne verujemdabinekotakozatra`io ciji umetnostipesnicimanemamesta. ~italaca. Usveop{tojmerkantiliza- bacaju kiosk-pojasevizaspasavawe smaweno, daneka`emuni{teno,se doprinele. Tr`i{tekwigejetoliko kakvoj poeziji.Nimeceneni{tanebi cenu itosvegovoridanemamestani- ti, meravrednostijeprofitposvaku nismo pravilnonitinavremeupozna- go samomarketingomikomercijalom. ma, nikriti~arimaiurednicima,ne- ne}emo bavitinipiscima,kwiga- vr{iti, akakostvariidu,uskorose Tranzicija }eseovdekoznakadza- delatnosti, ukqu~uju}iipisawe. kidno dr`eutenzijisvapoqana{ih politi~kih (ne)prilikakojenepre- voj stazi.Onjepodstalnimnadzorom lom-zastavice najednojveomakliza- vota obele`avajutranzicionesla- Posle nagrade„VaskoPopa“uVr{cu1999.godine:MilutinPetrovi}, Zubanovi} U zakonimatranzicije,sakojima – Sada{witrenutakna{ih`i-  uop{te? nutak srpskepoezijeikulture glave sagledatisada{witre- izoluju. Mo`eteli„hladne“ „videli“ morajudaseosame, tranzicije. Nekipesnicidabi svakodnevice iturbulencijama ezija slabijeuspevauhalabuci doba pogodnozapoeziju,ilipo- sa drugestrane?!Dalijeovo jedne i„na{idani“politika Poezija ipesni~kobratstvos i DragiBugar~i} ski, „izvan`ivota“.Presvega, toje li da`ive,kakoveliJan Parandov- ni dasepodr`equdikoji su odlu~i- prema ne~ijemdelu.Alipostoje na~i- ma`e nikakvopo{tovawe niti ushit slu`uju wegovubriguistarawe. Nepo- miri sami{qudatoliko„pesnika“za- na{e, iprirodnodasedru{tvote{ko ~lanova udru`ewakwi`evnika,nego mqe imalesuiimaju,naprimer,mawe i KurtaMurta.Imnogoqudnijeze- kom. Uumetni~kaudru`ewaprimanje zvoqavala dasesvakokrstiumetni- ve takojersunekada{wavremenado- kozvani „samostalni“umetnici.A`i- oni kojimajetojedinozanimawe,ta- mqama mnogobogatijimodnas. kwiga kojekaodasunapisaneuze- koji volepoeziju,ikvalitetnekih ohrabruju}a jejedinoupornostonih samo nekolikomarqivih...Ukratko, sopisa, kwi`evnetribinepose}uje sti. Nema,iliihimaveomamalo,~a- sobnih daprepoznajupravevredno- administracijom imawkomqudispo- optere}ini kojekavimda`binama, kockarnicu ilidiskont. ne budepretvorenauparfimeriju, od wenihkwi`arakojesupreostale ti privatizovanaidajbo`edaneka na Balkanu,„Prosveta“,uskoro}ebi- va~kih ku}a.Jednaodnekadanajve}ih zaturili. Nemavi{evelikihizda- koje smouproteklimgodinamanegde qe onekriti~keimoralnevrednosti ni raj.Ane}egana}idokseneuteme- kao dame|uwimatra`esvojizgubqe- – Ta{koidovijaju}ise.Pogotovu Kako`ivipesni~kiesnafda-  „crno vremeopadawa“? nas? Ilijeiwegazahvatalio S drugestrane,sviizdava~isu pone{to pridonetina{ojpoeziji. u mojojmo}i:akomogu,kaopotomak, jednu vrstupotporenaporimakojisu wemu vidim,osimzaokupqenosti, naslutio. ovih, novih,seobakojejeusvomdelu woj jo{neophodanrekvizitnastavka stva shvatio{tasuseobe,videobiu lio tojkesi.Onkojijedosavr{en- predak.“ Verujemdabisepisacvese- va ~uvenare~enica:„Jasamsebi slogan nekogdiskonta,stajalawego- {~eva slika,ispodkojeje,kaokakav sti~noj kesinakojojje{tampanapi- Poziv zatusve~anoststigaojeupla- kada biodomporodiceCrwanskih. la jespomen-plo~unamestugdene- |ewa, mesnazajednicaIlanxeotkri- slavqala stogodi{wicawegovogro- ce razgoli}enogpupka.Kadasepro- ram estradeupozikafanskepeva~i- slika na{ekulturestavqeneuki~- ri poredjednogklozetaitojeprava zadu`bina jednogtakvogpiscatavo- {e prozezadvadesetprvivek. perborejaca akademik. Li~nomislimdaje snik iromansijer,aninobelovac slu`benik iobu}ar,jedanvelikpe- avijati~ar, fudbaleriprofesor, pesnik prewega.Novinariputopisac, „r“ kotrqao`ivotomkaoretkokoji druge stranetoje~ovekkiojisvoje ma koji}eteglasoveoslu{nuti.S nije daomestausvojimpesmamaioni- upu}uje pogledonimglasovimakojima sjaju, negokaoostareliotacpesnika nekakav On, danas,nelebdiizpro{losti,kao i stalnosmouistomkrugu... od danasdosutra,u skim poslovima.Na`alost,ovdejesve propisima. Premalosebavimoesnaf- stroga selektivnostidoslednostu CRWANSKI JENAJBOQI Bilisteuredniku„Kwi`ev-  Volim wegovpogled Igrom wegovogslu~aj-komedijata – Izprostograzloga:nemaboqeg. Osimsedampesni~kihkwiga  u Vama? Ograni~ava liurednikpesnika urednik „Kwi`evnogmagazina“. godine steglavniiodgovorni „Poeziji“ (1996-2001),aod2001. nim novinama“(1982-2000),i lo{ Crwanski.Za{to? Vas neobi~nozaokupqa–Mi- Slik... kwiga eseja( de), objavilisteinekoliko vodom dobijawaDisovenagra- „Vladislav Petkovi}Dis“po- vi}e VamGradskabiblioteka (osmu, (Nastavak na14. strani) homo poeticus recept-kwiga, bukvarna- Dor}olski diskont ). Jednokwi`evnoime Skok prekosenke, ad hoc , uuzvi{enom iskosa re{ewima, Kod Hi- i u , obja-

SLOBODAN ZUBANOVI] – DOBITNIK DISOVE NAGRADE SLOBODAN ZUBANOVI] – DOBITNIK DISOVE NAGRADE sama: se poezijaneodri~eiskustva tradicije,objaviojekwigepe- di savremenupoezijusamakedonskogjezika). nom kritikom,prire|iva~kimiprevodila~kimradom (prevo- Srpskog kwi`evnogdru{tva.^lanjePEN-centra. dine glavnijeiodgovorniurednik glavni urednik~asopisa tar ioperativniuredniklista la hove jeobjavqivaou~asopisima: Kwi`evna re~ . Ublesak.gnezdo ... P (Kru{evac), bi}e ulazakuspise. od samo}e.Ispoved kwi`evnih re~i.Ustrah • • Urbani neoliri~ar,pesnik gradskesvakodnevice~ija Pored poezijepi{eesejeiputopise,bavisekwi`ev- Od 1982.do2000.godine,biojeurednikzapoeziju,sekre- Iz zaostav{tine Kupatilo Pre objavqivawaprvepesni~kezbirke(1973),sti- nu {koluigimnazijuzavr{iojeurodnomgradu. ro|en jeuBeogradu16.marta1947.godine.Osnov- esnik, putopisaciesejistaSlobodanZubanovi} SLOBODAN ZUBANOVI] (Beograd), Spektar (1973) Poezija (Sarajevo), (1982) Znak Kwi`evne novine (Beograd). od 1996.do2000,a2001.go- Kwi`evnog magazina Poqa Kwi`evnost Priredila: BiqanaMIJAILOVI] (Novi Sad), . Radiojekao (Beograd), Bagda- , lista gleski, makedonski,rumunski ikineskijezik. tologijama na{eisvetskepoezije.Pesmesumuprevo|ene naen- Drum zaKareju 2006. godinu. {tvo SlobodanuZubanovi}u jepripala Disovog prole}au^a~ku. Zacelokupnopoetskostvarala- razgovora (2005), zapisaosrpskimpesnicima • • • • • • Zbirka Poezija SlobodanaZubanovi}azastupqenajeumnogiman- @ivi uBeogradu. Autor jeikwigaeseja Dor}olski diskont Save As Sarkofag Strategija lirike bije Reporter Doma}i duh (1992) i Milan Raki} Dor}olski diskont (2005), (1998). (1998, nagrada (1986, nagradaUdru`ewakwi`evnikaSr- (1983, nagrada More okoBeograda pred zakonomboqihpesnika. {ta sad,beznevinihgodina, vatri, vazduhu.Nazemqi, plodnosti, usluzavimvrtovima, Nekad, bezpu{tawabr~i}a, grehova uzboranimsatima. jutrima letwim,nekadbez nekad –bezsamoqubqau groznici, nabrekaounozdrvama; na nebu.Mi{i}ast,nekadu sa golubomukaverni,spupkom Nekad: sauzdahom,ugr~u, koje ose}ajuzavist,u`itak. To dozvoqavaUmetnost.Re~i pesnici pre,iztumornih Re{io samda`ivim,du`enego NEKAD! ) (Iz zbirke„Izzaostav{tine“) BIOGRAFIJA (1995, (2006). Skok prekosenke Vasko Popa Nolitova nagrada Isidora Sekuli} objavqena jeuokviru43. Deset pesama–deset (2005), kaoiputopisa Disova nagrada ) antologija. (1995) i ) ) Slik za 11 43. DISOVO PROLE]E 12 43. DISOVO PROLE]E (Kom{ija vi~e nabrata). I kanalizacijajo{sepu{i. [qapkaju}i: {ta–{ta. Spu{ta senizpadinu, Ulicom. Automobil–patka Teza: susret Usputni OPIS RODNOGKRAJA ~inila samnomistorijskojezgro.) Jedino jebelabreza,prekoputasvih, bez direktnihveza. (Ose}am sepomalonapu{tenodwih, i natajznakpo~e}epqusak. {kqocnu}e nebeskiaparat (srce tek{u{kakotrska), Prethodno desi}eseatentat: levo udesnomuglu,obi~natrava.) (Panorama budu}egsveta, Bi}e objavqenosveprezaborava. pripremali suprvoSaop{tewe. video samih,negde,krajkafana, I nijebilosnovi|ewa–usreddana (Stvari trebamewatidabiostaleiste.) Nije biloo~evidacailisubiliretki. srce.) u (Udar DRUGA PESMA Umesto poezijepreuzimamodgovornost. Vow bakalnicaigri`ami{a. Sto~ari, turisti,magistralniputevi. U nizinamasneg,naplaninamaki{a. Po udaqenimgradovima,gradovisu Nebo kaostodugmadinapixami. Susne`ica du`ulica. Ovde susne`neobalegdepromi~udani. posao.) (Nevidqivi PRVA PESMA vla`na ti{inaspu{taseuum... Intimna samo}a,lepr{avipe{kiri, sveta. (Kupatilojeakvarijum!) Dragoceno samrazli~itodspoqnog miri{qav vazduhbezzvuka. Ogledalo lakooznojenoikada, – higijenskokozmeti~kanada. Oivi~en sekundama,bledilik iskosa, padajuzgusnuteusne. Na pod,kaonapoko{enoseno, time jedetiwstvobilozavr{eno. Naglo samsaznaozasmrt, OPET JUTRO „MO@DA SAMPESNIK,MO@DANI[TA“ Ki{a prestade.Pogledsinu udaqeni. izbrijali sumi,dokosti,lice. Haos ired,zakoni,harmonije – liznuo samweneivice. Spoqa{wi svetbiojekoverta – mesec jezvani~no–ta~ka. Na prostorutakvom(nemawem) tako samu~iostarewe. Stvari samprisvajaogledawem, ADRESA curi, novonovcata,smrt. U novivek,nizoluke, mokrim –uza~e{qanvrt. Na kraju–saverande Miris kwi`evnostiokolovowa. Zvi`di otpravnik,naperonu. Krvari, novaporodiqa. u plavomneonu. Pija~ni dan,va`nijioddoba Na stolusealkoholzate~e. u gradoveseberaseqava. Narod, poobi~aju,predve~e, Mlaz jeupravouprskao~esmu. Jasniji –sadidudani. al malizapesmu. Ovo su,velikizalogaji,zanas, NA KRAJUVEKA KWI@EVNA VE^ERA Pisawe pesamapostatinormalanposao. S razlogom–tako}ei(zadruge) Zato, uni{ti}uovupesmu,zabranitije Neki odnaszasija}e(koizduge). Usred vinograda,orahnakrajuputa– Neozbiqno je),susedi,vernaquba,rosa ^itaoci, (pevatidoksamudugudonosa, [ta o~ekuju,uprilikamanesigurnim, Pesama) patiou`ivotu,kradom. Jer jeautor,jama~no(zbogtih Oprosti}emo nadahnu}e(sumwivstih) ^ak nekom(odnas)–slobodno Glasno, prezime}ene~ijeizre}i– Bilo je),ineko(udaneduge), Sve semewa({tajebilo Neki }e,odnas,nad`ivetidruge: PESNIKA PESMA ZATRIDESETPET Ukus sastavqa~a Bakalin skeceqom–zaviizaugla. Odbrana teze: (Dve starice–visibabe.) Naspram wih–bakalnicaokrugla. Komad staklasijaizblata.) Prqavi mlazizparkaseru{i, Uz kamionboje`abe verna svomjasnomlicu,svojoj vrsti. Svetla, naulicamagasese– Svetlo podomovimasepali, tu,itamo. A ko}esnebom,vodom,razgovarati? A, ko}evladatia,zaraditi? 2. pri~aodedikojivoleojegolubove. 1. pri~aoma~orusrepomelektri~nim. svetla naulicama–gore), (svetlo podomovimauga{enojedavno, svetlost, kazujepri~e: Zvone telefoni,zujema{ine, NIKOLA TESLA I {timanekako. Uputi setamo,i{tima Ali stojidatopoezijamo`e– Ne {tima,nikakone{tima. Mi svizinuli–ne{tima I rekao:JasamDedal. Bezbedno seprizemio Aterirao uponedeqaknosorog TRO[EWE NOSOROGA Novakovi} Du{ko Mrtvo ozbiqnotekudani. (Jutro }esti}ialjo{br`eve~e.) i ozimnicimrmqautami. @ena razme{takrevet (Sve mewaseisvete~e.) al usumrakuionasegubi. verovatno segre{komste~e– Senka tana~elu (Alat ostavinamesto–tamo.) istinu re}i–aposlestati. Dosta jesdva–tristihasamo Usta sustrogaal}ute. bokal savinomrumenim. praznina –nastolu(drema) u o~imaal`uridagasmeni Malo detiwstvaseplavi KAD BUDEMIMAO64GODINE vi{e nisuupu}enimeni. pismo, natpisi`ignamoneti Pogledi susesa`eli– Re{i}u –adresunaplaneti. zvezda –svettako|emojje. spoj tameisvetla–visoko Kao srce–unutra{toje (Oko svetagoloje–oko.) The Beatles The naravno, itehnici zanassasvimnovoj. na platnuve}em odbilokog,uboji, za vremeprojekcijefilmao Troji, Gledao sam,sino},Homerana stadionu, IZVE[TAJ OPESNIKU zaudara, konele~enarana. Lirika –razapetanastolu, Napoqu-pevaju-lipe-u-bolu. Tako seobrazujepesni~kiproleterijat. nema –mirazawu. ovi sezakliwu,uuspomenu, samo –takotako, Ovi, pevaju,pose}awu, Stih semotaoko`enskihkukova. opstaju}i izme|upazuha. izme|u ka{ikai~a{ica-zvukova, Toliko sere~i,zauvek,prospe sa tacnompotpunomiri{qavom. Jedan sakrilima,kelnerukasu, pome{an sgomilom. Jedan ve}recituje,sagnut,upasu A ME\UWIMAIPESNIKIWE SKUPQAJU GOMILEPESNIKA POSETA KAFANIGDESE tek senkaje40-druge,saIgmana. Al slikawega,pepelaisnega, I zvonire~–izromana. i pahuqeskrikomsle}unawega). (a passeokolodrvatare, iz revolucije,utvare,var, na licimacrtaojepo`are Dimilo seimrzlo–januar u ba{ti,otacjetopio~varke. Ogrnut dimomko–krznom, smestila seslika,i-dve-tri~avke. U ravnici,posokacima,brzo ZIMA, SREM Da biseisti,ponavqaoprizor. Mnogi su,na`alost,poumirali, Kada sedi{eitraje,ali, Dakle: toje,doba, Dugo {apu}e,opesnicima. Narod, uredovima,dugim, Gledam damesretnete,sdrugim. U takvimdanima,naro~itoponedeqkom, To jedozvoqeno,lepo,itosemo`e. Dan je,kadse,svakakosawa. I jednolice,pomaqaseizgrawa. Jedan je,pogled,nacrtannaprozoru. ANTOLOGIJA NOVIJELIRIKE natera rukudazavrne~esmu. Uvek zakondobovawakapi Ne mogunapustitiovupesmu. A znam,pomeritisene}u. Jednom }uoti}izaKejptaun. sa ovda{wimrekamamirim. Zelene goreipustedoqe Ponekad, uatlaszavirim. @ivim idaqe,nasvusre}u. Sit senagledahbedeineda}a. gde sevascelidanvodesusre}u. @iveo samnazna~ajnommestu, Da srcusvomprona|emraj. Sa {e{iromnatu~enimdouva. oti}i }u,hitno,udalekkraj. Jednom, kadsuncezahladi PUT ZAKEJPTAUN I volijekaoisku{eniksvojebreme. da seokotebevijeiposvudprijawa. makar usebi:nau~ipesmunavreme Zapevaj kadnikomenijedopojawa, dok nigdenisiaposvudateima. jo{ vi{e,tojenajavaprisustvau~asu jeste pesmapome{anasastvarima; Istinski putnaovozemaqskomtasu pri}i bezdanuitaminaivici{ume. da skrenesputasve{tonesme u gnevuiliqubavipreteranoj:ume Pesma jeistinskiput,~uvajsepesme ~ime dasezanimadoknemine. dodeqeni stvoruponaosobdaima u `ivotusvidrugisuputeviistine Pesma jeistinskiputme|uputevima, KATREN KAOKANON Izbor: DanicaOTA[EVI] pqeskavicu nakajmaku.Ipivo. Videh gaposle„KodLire“kakouzima nije trepnuo,kaodatakvihsvudima. Ni kadjeonaj,strelom,pogodioonogupetu, ni kadsuseklalino`evimazlatnim. Nije mrdnuonidrvenogkaduvedo{ekowa, scene qubavnesascenamaratnim. Takav jesvevremebio,doksusemewale na jednojpredstavipowegovojgra|i. s rukamaoslowenimnakolenalako, Takav jebio,onomad,uteatrugradskom, Sedeo jenezainteresovan,nagnutmalko. uspeti, ovakve,dazapamtinas. ho}e litosvetlucavobi}e nemo smosepitalijedno: Zagledani, nepu{taju}iglas, raskrili{e sesvetskedveri. sveznaju}im isvetlim,azatim – sa ikonamauramu,nepoznatim, Prvo seprozorotvorio,onako, dok sun~evdiskposmatraju. onako, sli~nigu{terimautravi u ekranbledi,treperavi, I stajalismozure}itupo, u pokrivkubelumrtvacstavqa. onako, kakoseunajdubqembolu postavili smokompjuter:nastolu, Ispod slikeTriSvetiteqa SAVE AS to ose}awenajbli`eumetnosti. Ako je`ivotiluzijanekatraje saop{ti}u drugom;aonidaqe. I sve{tobudemvideoi~uo i ekranzasijamese~inombledom. da jednoli~noza{u{tiprocesor ko odblescimrtvih,zasijajuredom; Jedva ~ekamdabezbrojneikonice, Stvari jednommorajudaza}ute. sate igodinezara|enero|ewem. Neka ra~unarpotro{iminute, ostavqaju}i svojenajro|enije. u sterilnihprostranstvagoru, jedva ~ekamdaseotisnem kod internetprovajdera;zorom Kupio samkoli~inuvremena KOD INTERNETPROVAJDERA koje nikadupotrebitine}u. Deo uputstvazaupotrebustvari moj zanatpostadenepotreban. ili sa|ubri{taupale`apari, sa tavanakrozpukotinucrepa, kada nasnetremicegledakri{om suncem, vetromigrmqavinom, i postadedelospojenosaki{om, Otkad sepoezijaposvudarasu stihovi potrebnisamopraznikom. Danas, narodose}akakosu imale statuspovla{}enenacije. na lukipromincle,pesmesu po marginama{tosumirisale na ceduqicama,toaletpapiru, U vremekadsusepesmepisale POEZIJA NASGLEDA

13 43. DISOVO PROLE]E (POEZIJA) JE PAUZA IZME\U DISAWA SARKOFAG OD RE^I (Na stavak sa devete strane) tora. ^asopisi su, najpre, mesto odr`a- on po stihovima magi~no raspore|uje tajnu vawa kwi`evnosti, mera vaspitavawa same ~ovekove pojave i sudara sa maglina- mor u wegovim stihovima suspre`u priti- tvorenog u svoja pravila. Granica izme|u sak uobi~ajenih lirskih tema i povi{enih saznawa o tom da, u meni, `ivi ne{to iz ukusa i provera nadolaze}ih autora. Na- ma kosmosa kao da su spu{teni ispred we- tenzija. Stoga, ~esto imamo utisak da pe- nestalog sveta, {to je odredilo ne samo – Mislim da ne. Mo`da obrnuto. `alost periodika, krvotok kwi`evno- govih nogu. „Kao stara tajna ja po~eh da `i- sni~ki glas stvari razmatra i izra`ava deo mog istorijskog bi}a, i mesta tihova- „Urednikovawe“ smatram ~estitim, sti, obolela je i potreba joj je hitna tran- vim“, veli on i dodaje kako je „zakovan za zaziru}i od wihove mogu}e dubine. Urba- wa gde se sa~uvao svet re~i kojim govorim. neophodnim i odgovornim poslom. Osim sfuzija. Zna se da finansirawe nekoli- zemqu {to `ivotu slu`i“. U razmaku tih ni pristup, uop{te, i podrazumeva pogled toga, to je deo kwi`evnog zanata koji se ko ~asopisa, za ~itavu godinu, ko{ta ma- stihova, u razlomku metafore i slika Pi{e: iskosa, hladan i nepoverqiv. I slu`i se Zubanovi}eva putawa od ironijske sastoji u otkrivawu drugog. I, ako se we nego jedna pozori{na predstava, o svakodnevice nikad pre wega tako kori- ponajvi{e pomenutim, ironijskim sred- razgradwe do, ovde posvedo~enog, meta- ~ovek prihvati do kraja, to biva krea- filmu da i ne govorimo. I ne samo to. {}enih, stoje sva upori{ta kasnijih, mo- Dragan stvima. Me|utim, kako davno re~e onaj fizi~kog sabirawa, kroz }utawe i govor tivan posao, sa rezultatima dostojnim Evo, sredina je maja, a jo{ uvek se ne zna dernih, pesnika. On je danas aktuelan jer HAMOVI] uzoriti moderni lirik nema~kog jezika, ti{ine – i natrag, jeste linija pa`qivog svakog zadovoqstva, bez obzira {to koliko }e koji ~asopis dobiti sredstava, se wegove slutwe, tragawa i predvi|awa postoje dubine u koje ironija ne zalazi, lirskog i duhovnog tra`ewa i nala`ewa. „krade“ dosta vremena. da li }e ih uop{te dobiti, i kada! Kada mogu citirati u svakom ~asu na{ih indi- svakida{wem ~itala~kom neha- koje su, dodajemo, ozbiqne i pateti~ne u Kao {to ima prostora gde ironiji i sam rekao transfuzija, nisam mislio sa- vidualnih i op{tih prilika. Tako, zapra- tu i nemaru, lako je prevideti i izvornom, anti~kom zna~ewu. srodnim sredstvima nema mesta, tako ima  Da li je pro{lo „sedam gladnih go- mo na novac. Ni jedna komisija koja je od- vo, Dis obnavqa i nas i na{u poeziju. sasvim izvesne ~iwenice. Jedna S po~etka Zubanovi}evog lirskog prostora gde nam ni{ta drugo osim ironi- dina“ za srpsku periodiku? Nije lu~ivala o sudbini periodike nije bila Ta pojava od tri latini~na slova, od takvih ~iwenica jeste da je ogla{avawa, u zbirci Kupatilo, stoje je ne preostaje. Tako je u pesmi Save as, li kwi`evna periodika mesto vas- U spremna da odva`no odmeri vrednosti i 1903. godine, taj „subjekt Skerli}evog gne- pesnik Slobodan Zubanovi} si- stihovi: sro~enoj u ~etiri metri~ki neobavezna pitavawa ukusa nadolaze}ih pe- na~ini selekciju koja bi otvorila pro- va“, uzdrmala je sav kulturni `ivot koji je nonimi~no naslovio dve svoje pesni~ke katrena. Izvesne podudarnosti izme|u pe- snika, ili je to vreme pro{lo: stor za utakmicu me|u ~asopisima i za- kwige, posledwe u dosada{wem nizu. U Naglo sam saznao za smrt, sama pomenutih sinonimi~nih naslova mnogi „pesnici“ nisu, niti bi mo- tada u Srbiji po~iwao da o`ivqava i dovoqila najvi{e kriterijume. Iz godi- rastresla ~ar{ijsko shvatawe da svako poeziji, onoj utemeqenoj, slu~ajnosti ne- time je detiwstvo bilo zavr{eno. ipak postoje. Doslovni grob iz Sarkofaga gli, pre}i prag nekog kwi`evnog ma, ~ak i ako ima nesvesnih gestova u we- u drugoj se pesmi pomiwe u obliku uvodnog lista, a objavili su po nekoliko ne u godinu situacija se pogor{ava, {to „dobro“ ugro`ava „dekadentno“, drugim re- kwiga. Nije li to kost u grlu kwi- zbog op{tih prilika, {to zbog parcijal- ~ima moderno, progla{avaju}i modernost nom oblikovawu. Nakon tih dramati~nih stihova sledi spu- razvijenog pore|ewa. Slika sme{tawa no- `evnosti danas? nih, partijskih, pogleda ili nerazumeva- ni mawe ni vi{e nego bolesnom. Ta, bole- Prva od te dve kwige, s naslovom {tawe tona posredstvom trivijalnih poje- vog, elektronskog ure|aja za pisawe (i jo{ {qiva figura, u~iteq i boem, nije mario, Sarkofag (1998), ima posebnu ulogu. Dopo- dinosti jutarweg toaletnog rituala. Rad za koje{ta), upore|en je sa obredom sahra- za sukob suprotstavqenih racionalnih i la je rezime pesnikovog lirskog kretawa ironije }e suzbiti po~etni patos. Ali, wivawa. Ironija tu razvla~i niti izme|u modernisti~kih pogleda. On je, nose}i sa kroz dve decenije, a otpola, donosi zbir mnogo docnije, u „Lidskom grobu (Sarkofa- ikone na zidu i ikona na ekranu, izme|u novih pesama u kojima, pored ostalog, pri- gu)“ ironiji ne}e biti ni najmawe mesta. qudskog pijeteta i strahopo{tovawa pre- sobom svoj tamni svet, nosio originalnost ~ujemo mra~ni fon devedesetih godina. Patos }e, {tavi{e, ispuniti punu meru ma ma{ini sa opsewuju}im virtuelnim novih mogu}nosti koje }e tek shvatiti na- Druga kwiga, objavqena sedam godi- svoje opravdanosti u prvom tercetu: svetom {to se budi. Ustoli~ewe, ironij- dolaze}e generacije: upotrebqavao je kao na nakon Sarkofaga, nosi naslov Save as. sko obogotvorewe virtuelne stvarnosti a, u stvari, govorio evo. I u jednoj i u drugoj kwizi po~etna, kqu~- Da, to je kraj – nije meni podrazumeva se, svetlost ekrana koji se Utopqene du{e jesu „}utqivi“ na re~ u osnovi je istozna~na: sahraniti, do re~i – naokolo razapet ukqu~uje dovedena je u istu ravan sa izla- krik za novim gde }e svako imati svoj sa~uvati. Obe pomenute pesme sme{tene pravi je svet, sve neveni. skom „sun~evog diska“, a qudi pred kompju- prostor snova. Kao ni jedan na{ pesnik su na kraj lirskih celina u kojima se nala- terom – sa gu{terima {to nemu{to smotre pre wega; on je sebe, pred svetom, izvr- ze a predstavqaju centralne, sa`imaju}e Taj pravi svet najednom, u stradawu, po- uspon `ivotodavne zvezde. Ekranski svet nuo kao rukavicu, vi{e nego {to je onda- iskaze. Sve drugo {to ~ini semanti~ki staje ~ist i bezazlen, drama wegove raza- je raskriqen, operativni sistem pu{ten {wi svet to dozvoqavao. To je ~iweni- kontekst tih naslova i naslovnih pesama, petosti uzvisuje ga iz wegove svakojake je u rad. Smisaono te`i{te pesme preba- ca zbog koje se dose`e slava koju za `i- prili~no je udaqeno. Nastoja}emo zato da svakida{wice. Pri takvom suo~ewu, na ~eno je na krajwe stihove, sa te`i{nom vota niti je sawao niti je mogao imati. naslovne pesme Sarkofaga i kwige Save toj poziciji se i dolazi do rubnog iskaza re~ju zapamtiti: as analiti~ki sagledamo u svojim udaqe- kao {to je: „nije meni do re~i“. „Posledwa,  Kada bi Va{ „Sarkofag“ bio Noje- nostima i bliskostima. pesmo, sve izmeni“, kulminacioni je mome- Ho}e li to svetlucavo bi}e va barka, {ta bi, koje vrednosti, nat pesme, odakle sledi nagli, op{ti pad uspeti, ovakve, da zapamti nas? dostignu}a qudskog uma, kwige, * u kamenu egzistenciju ili u nepostojawe. dela... u wega smestili? Ili, koje Ali, pre toga, pesma ostvaruje prevratni~- U obe naslovne pesme zati~emo sr- je vreme bilo dobro za ~oveka, ~o- Pesma ,,Lidski grob (Sarkofag)“ je- ki akt, makar i ute{nog, trenutnog dejstva. `nu dvostrukost wihove kqu~ne re~i. Sa- ve~anstvo? ste nestandardno sro~en sonet koji po~i- „Nije meni do re~i“, stav je koji se, hraniti je sa~uvati. ^ak i novi, kompju- va na klasi~nom sonetu Stevana Rai~ko- preina~en, obnavqa na va`nom mestu, ta- terski re~nik unekoliko aktivira drev- – Qudima je dato da svoje dobro sa- vi}a. Mada je nastao kao Zubanovi}ev ko|e u finalu, u va`noj pesmi „Konak u Ka- niji leksi~ki lik, pa tako postoji izraz mi odre|uju. Spasao bih potopa sve stva- udeo u jednoj podsticajnoj pesni~koj igri reji“ (sa palimpsestnom podlogom Kosti- pohraniti dokumenta, fajlove. U tom me- ri, najpre one sa o~ima izvan svakog zla. sastavqawa sonetnog venca sa ,,Kamenom }eve i Lali}eve pesme Bogorodici): |uprostoru, izme|u osnovnih i izvedenih Na proveri vremena: Slobodan Zubanovi}, Beograd 2006. uspavankom“ kao magistralom, ovaj sonet zna~ewa, obitavaju, ukr{teni i preplete-  Pro{logodi{wa pesni~ka zbirka stoga ni po ~emu nije mawe reprezentati- Ti{ina je. Jezik koji svakog ~eka. ni, `ivot, pesma i smrt, smisao ~uvawa te- Save as, posle jo{ jedne duge pauze, van uzorak pesnikove poetike. Najpre po lesnih ostataka i zapisivawa re~i. Svrha – U pravu su svi koji to prime}uju. Da- wa i neznawa pojedinaca koji odlu~uju o potvrdila je da ste „dokumentarist vremena“. Odu`ili ste se jo{ jed- slobodnom kori{}ewu tradicijskih obli- U zapisu koji tako|e ima karejsku pohrawivawa tela u grobu za hri{}ane nas se de{ava da se i u eminentnim kul- stawu u na{oj periodici. ka, a potom po dijalogu sa drugim pesnici- ti{inu i odsustvo re~i u naslovu – a na- le`i u o~ekivawu Drugog dolaska, Stra- turnim rubrikama na|u pesme autora za nom Beogradu („Ja-blanovi u Dunav- skoj“, „Tramvaj nazvan dvojka“), no- ma i wihovim tekstovima. Zna~ewska slov je „Mesto za }utawe“ – nakon mirnog i {nog suda i `ivota ve~nog. Analogija sa koje ne da nismo ~uli, mnogi od wih i ne DIS JE SMEO PESNIK vim tehnologijama (pesme „Kod in- otvorenost Rai~kovi}evih motiva kamena podrobnog re|awa detaqa jednog poklo- svrhom poezije tu sasvim pristaje. znaju da postoje periodi~ne publikacije ternet provajdera“, „Rad pomo}u i sna u Zubanovi}evoj pesmi opredme}ena ni~kog putovawa, nailazimo na ispovedni „U meni `ivi ne{to iz nestalog namewene kwi`evnosti, niti znaju da na-  Mnogo pre nego {to ste postali la- mi{a“, „Save as“...). Ka`u: ironiju je u slici anonimnog kamenog groba iz sta- iskaz naro~ite sabranosti. Pred vratima sveta“, ponavqamo ise~ak iz napred nave- vedu imena dva svetska pesnika. Mnogi ureat Disove nagrade, jo{ 1996. go- modernog pesni~kog ~ina povezali rih vremena. Kameni san preveden je u ka- Savine kelije u Kareji, pesnik-putnik }e dene Zubanovi}eve putopisne re~enice. autori zaista imaju ~etiri-pet i vi{e dine, u jednom eseju napisali ste ste sa savremenom tehno-sve{}u. men groba, a aktuelno sazvu~je pogibeq- na~as zastati: Drugim re~ima, pesnik je sarkofag ne~ega kwiga, a da nikad nisu objavili jednu ili da je „Dis smeo pesnik“, da je to Ispod slike Tri Svetiteqa posta- nih devedesetih godina proteklog veka od nestalog sveta, isto kao i pesma i jezik „~ovek zagledan u prazninu“, da je dve pesme u listovima i ~asopisima. Oni vili ste kompjuter, jedinstvo pro- odjekuje naspram jedne davne i nepoznate I to je u kwigama zapisano. Ono {to od kojeg je sa~iwena. Sli~no va`i i ako wegovo }utawe re~ito... Kakav je {losti, sada{wosti i budu}nosti koji imaju novca i `equ da budu pesnici Va{ do`ivqaj pesnika Disa, wego- smrti. nije, i {to me zadr`ava da sa putnom tor umesto slike kamenog kov~ega posegnemo je tu. Da li je Slobodan Zubanovi} Sonet „Lidski grob (Sarkofag)“ pri- bom spu{tenom na izbledeli kamen is- za ra~unarskom opcijom . I onda mogu sebi to priu{titi sa par stotina vih „Utopqenih du{a“? na{ao kqu~ za srce savremenog ~i- Save as evra, i to bar dvaput godi{we, jednom uo- taoca? Ili „izdr`avate proveru pada krugu onih pesama Slobodana Zuba- pred isposnice stojim jo{ malo pored vra- kliknemo, ili pritisnemo enter. ~i i jednom posle Sajma kwiga. – Dis jeste smeo pesnik i ta smelost vremena“ i daqe?... novi}a pone~em bitnom druga~ijih od onih ta, to je ose}awe da su ta vrata granica O ~uvawu i o~uvawu je, dakle, sve Dr`ava ima sve mawe novca za sufi- proizilazi iz sudara wegove neukosti i po kojima ga isprva prepoznajemo. Zubano- dva sveta – jednog, iz kojeg dolazim sa vreme re~. I taj signal Slobodan Zubano- nansirawe ~asopisa koji se polako gase, fantasti~nog, intuitivnog, do`ivqaja – Pa, sve pomalo. Negujem nastoja- vi} je, znamo, gradski pesnik depatetizo- svim iskustvima i li~nim doma{ajima, i vi} i emituje sa pro~eqa svojih zrelih vane slike sveta, ironija i diskretni hu- drugog, na prvi pogled nepristupa~nog, za- kwiga poezije.

14a DISOVO PROLE]E 43. s wima se gasi i mogu}nost provere au- sveta. Razroga~enih o~iju, u bezazlenosti, wa. I opsesiju. 15 DISOVO PROLE]E 43. 16 43. DISOVO PROLE]E konkretnih de{avawaili situacija, od katrenskih pesama. sledicu ~itawanovihZubanovi}evih natuknuti ponekuidejunastalukaopo- viti wenimoblikom,ve}}uukratko kwige su slo`eneismisaonovrlosna`ne. lim svetom“,svetom„vanpesme“~esto jevita, wenekorespodencijesa„osta- od pesamauovojkwizisimboli~kislo- selom iliprovincijom.Otudajesvaka odr`i lirskikontaktsaprirodom, uni{tio nivlastitusposobnostda urbanim toposimaisituacijama,nije {lost itradiciju,kao{topevaju}io gubi izvidnogpoqasvojepesmepro- nom dobui~oveku,Zubanovi}nikadane iako jeprevashodnookrenutsavreme- sam efektni„nepesni~ki“naslov.Ali nijim wegovimkwigamaozna~avave} vremenog doba,{tokaoiumnogimra- ciznije, starogBeogradaipesniksa- ostaje pesnikgrada,odnosnojo{pre- ~ini po~etirikatrena. (u okviru)celine.Svakuod44pesme cizno odmeravaju}istihovnuenergiju ~etiri pesmeujedanaestciklusa,pre- }i iovukwigukaoprojekt,sme{tapo strukture kwigepak,Zubanovi},grade- nisti~ku „neobaveznost“.Uokviru tu, uzbudqivuproto~nostipostmoder- ka ismisla,daju}isvomstihunaro~i- mama uzrokovanesimplifikacijeobli- ~ime pesnikizbegavapotencijalne,ri- na~ine, alinikadakrutoidogmatski, ka katrenu,rimovanomnarazli~ite nova kwiga? Zubanovi}eve lirikekojepotvr|ujei gane promene. wu dapesnikidaqenapredujekrozla- tike izna~ajwegovepoezijekaoslut- Ona potvr|ujeizgra|enostwegovepoe- S Pojedine odpesamapo~iwu od Po{to sepa`qivaorganizacija Na tematskomplanu,Zubanovi} Na formalnomplanuusmerenost Koje sustalnekarakteristike Save as timo iliznamopouzdano. da onoga{toopesnikuslu- lazi kaovi{estrukapotvr- dana Zubanovi}a edma pesni~kakwigaSlobo- podrazumeva, ne}useba- PAVKOVI] Vasa Pi{e: - Uz VE^ITIH EMOCIJA KWIGA OVOVREMENIH, Save as Save as Save do- de}oj pesmi, prirode pesni~kogposla,dabiseusle- boli~ki nagove{tavasmisaoorfejske si|oh, predmrak,dosamogdna pesme (pre)osmisli `ivot.Takoseupevaweiz {tvu biva,mogu}nostdaselirski `ivotnih detaqakojisu,kakoupesni- duhovnu poziciju... ve{to defini{esvojuina{u aktuelnu kao retkokojisavremenik,isna`no leti Ovakvim elipsamaupesmi jabuka; slevanamigujemitzv.jesen moderne: ne lirikedopreokretnogtreptajaprve se}awe na(istoriju)poezije:odnarod- spojiti tupsiholo{kudifuznostjeste tima ulicamaraznesen, doba kadapesnikpriznaje: binski povezujuvremenainara{taje.U ih ekspresivnimdetaqima,kojisud- niz porukabezute{nosti,ispuwavaju}i gradi drugiitre}icikluskwigekao pored lepore~ivihbilborda bilni U svetugde: ge uizmewenimkulisama(pojavnosti). trajnosti (na{egisvog)karakteratu- Otkucan svet isti, Zubanovi}ispisujepesme,recimo iako qudskikarakteritugaostaju na{woj srpskojlirici. ti~niji predstavnikovogpoetizmauda- Radovi}a iMaksimovi}a,onnajauten- treba primetitikakojeuzRai~kovi}a, naka iobrazaca!)^inimisedaovde pesnik ostvarujepolaze}iodmitskihju- tqivosti, ceouvodnicikluskwigeovaj `wu sakolikopreciznostiinename- lenta. (Potrebnoje,samo,obratitipa- zahvaquju}i su{tinisvogpesni~kogta- uspeva dapomiritadvastava.Naravno, je pa`wedauovojkwizi,kaoiranije, ali ne`elidabudeneutralan.Vredno gi liri~ar.Zubanovi}volidistancu, no{qivu silinukojubijojdaonekidru- konteksta ostalihstihova,nemanepod- nija, autokriti~ka`aokaposmatranaiz ka`e najednommestu,paninekaotrov- tativnosti – vazda ostajeugranicamasti{anemedi- Zubanovi} uovojisvimdrugimpesmama, stvima. stio/ popu{taju}isitnimzadovoq- {log `ivota: vi} pozabaviolirskomanalizompro- Slobodana Zubanovi}a- , alirskisubjektpesmeprolazi U svetu~ijasepojavnostmewa, i bliskim,SlobodanZubanovi}, Asfaltna baza .. Ikadjegorakio{tar, Zdesna miprilaziodzlata/ Ve~erwa dijagnoza Na jutrewezvonilisumo- Svet jeusfumatumekom Mnogo samvremenapropu- , kaoli~nosvedo~anstvo kre}e izstiha: ono {to}e Kako vreme {etam sa- , {tosim- , pesnik , Zubano- {e slutwe. rana ujeziku,takodapostaje ideona- slutwa, refleksivnoduboka irafini- (stawa stvari)izovogvremena, li~na govor. Wegovajetrpkastihovna slutwa zak u{ta?... drugog svetaitre}egmilenijuma.Ula- stva. Krajkwigejepesni~kopredvorje ga~ijih sudbina,nasina{egpotom- (?) druga~ijegstawa,akove}neidru- (ve} aktuelnog)doba,kaonagove{tajem ~etiri pesmesuo~avajusduhomnovog ikona, disk,mi{,dokument–ovenas ostalog, inasinonimi~nostire~i: slovni ciklus uzorite Zubanovi}evekwige,nudina- bukete subacalinavozila... Sa trotoaramahalisugra|ani...I re ...Imladi}evidehpod{lemovima... nom: Zubanovi} otpo~iwekatrenzakatre- kvoj nabrajaliciopsednutogreportera, krizu (sistema)vrednosti.Kaouneka- pad zemqeukojojsmoro|eniiop{tu „oslawaju“ nanedavnuistoriju,ras- Korpa zaotpatke nosti), obznani}epesmeizciklusa cizno ulovqenduhvremena: logijska naslova,ukojimajevrlopre- ternet provajdera,Radpomo}umi{a, (istorijom): bude samidaseizbegneugro`enost kao utopijskiprostormogu}nostidase svetu SlobodanaZubanovi}a,ukazuje svakako daqeodpretwe.Pesmaseu sveta da„{tukne“neznanokuda,ali `en prete}imsvetomikojibiiztog lirskog subjekta,kojijeistihaugro- ge, karakteristi~anjelikusamqenog pesme. Izaovepesme,kaoisvedru- vaju}i istimmotivomdvecentralne neminovnu jezuprolaznosti,opkoqa- rodnog okoli{a,sme{taivlastitu, woj pesmi,govore}iostarosti,izpri- motan ekran ra, pesnik}eostvaritiuciklusu nog starogradskog,dor}olskogprosto- – Save as as Save . Pred ve~e;saoglas-panoa Si|oh nizbrdo,ulicomdokraja, Zubanovi} nenudidirektniji od- Posmatrao samvojnetransporte- Poentu noveiusvakompogledu Daqi „razvoj“togose}awa(stvar- Jedan likgledaomeprete}i. Da uzmemprevozslede}i, Nagove{teni otklonodcentral- i X.doc. , ukojem,prvojiposled- Save as Zasnovane, izme|u , kojesedirektno sa ~etirianto- Kod in- Sa- tramo –krozkoji ravno, oravni }om relativnomva`no{}u.Re~je,na- na{ih simboli~kihrazmenasasveve- prostor unutarkogaseodvijasvevi{e jedne ravni,~etiriuglakojaome|uju memo kaodaukazujena~etirita~ke je isku{ewedabroj~etiriovderazu- naglasi kompaktnostkwige;aliveliko drugih razlogaosimautorove`eqeda formalnom aspektumo`dainijeimalo na. Ovoinsistirawenajednom~isto kojih svakaobuhvatapo~etirikatre- kratkih ciklusaodpo~etiripesme, gu jeuobli~iokaozbirkujedanaest stihovima, „nepu{taju}i glas, /nemo ekran, poentira}epesnik uzavr{nim na{eg odnosapremasvetu.Zagledaniu na{e komunikacije,na{egznawa,pai gije kojaubrzanomewana~ineidomete jednom pristupili~edunovetehnolo- idolopokloni~ki odnosskojimsmo stavak upesmi,nagla{avajugotovo tvac stavqa.“Tistihovi,iwihovna- najdubqem bolu/upokrivkubelumr- kompjuter: nastolu,/onako,kakoseu slike TriSvetiteqa/postavilismo bila ime,po~iwestihovima„Ispod „Save as“ poezije, imetafizi~kiodnosi.Pesma odnose preobra`avajuse,uvizuriove {nim manifestacijama.Udigitalne samo natim,ukrajwojlinijiipakpovr- lovawe ovemetaforeneokon~avase olak{avaju skim spravamaiprogramimakojinam smo senaviklibarataju}ielektron- otpatke“, „opcija“,sveizrazinakoje „okvir“, „~uvanidokumenti“,„korpaza ~ica“, „ekran“,„funkcijeuve}awa“, izme|u ostalog,termini„prored“,„pre- Tako seunaslovimaciklusanalaze, i pojedinihwenihciklusapesama. nih slikaizna~ewadonaslovakwige na razli~itimravnima:odaktivira- uo~qivo prisustvomo`emodapratimo kwige jemetaforakompjutera,iweno nu sudbinu. S Osnovna metaforaZubanovi}eve , pokojojje~itavazbirkado- svoju najnovijupesni~kukwi- vremenoj srpskojpoeziji, neoveristi~ke estetikeusa- najzna~ajnijih zastupnika lobodan Zubanovi},jedanod ovladavawe prozora `ivimo kroz kojiposma- RADOJ^I] Sa{a Pi{e: Slobodan Zubanovi}, SAVE ANDCLOSE tekstom… De- svoju digital- vanom, neoveristi~komkqu~u. Cizeli- tivno odre|uju,pesniktretira uo~eki- kwige. koje uspostavqajupesmeZubanovi}eve znovrsnim intertekstualnimvezama dobar povodzasvojaistra`ivawaura- ri~ari }ejednomverovatnoprona}i ulicama ibulevarima.Kwi`evniisto- stazama pesni~kogpredawa,anesamo u poezijianesamogradu,ikre}ese vankwi`evnog okru`ewa.Pesnik`ivi podjednako kolikosutoiusloviwenog ginarni prostoristorijekwi`evnosti, je ambijentukomenastajepesma–ima- jalog sanasle|em,aliidanaglase prostor za,uglavnomnepolemi~ni,di- po~etka novogmilenijuma,damuotvore toku predawasituirajuglaspesnikasa wih), imajuulogudaudijahronijskom citate Disovihstihovaialuzijena {e pesni~ketradicije(izme|uwihi sama kojeprepoznajemokaome|a{ena- fraze -naslova,stihovailislikape- ni, direktnicitati,aluzijeipara- o u~e{}uutomiskustvu.Izuzetnobroj- stvo srpskepesni~ketradicijeisvest }evim novimpesmamaprelamajuisku- |uju. ZanimqivojekakoseuZubanovi- bijentalno, kulturnoiistorijskiodre- kustava, {tovi{e~inilacakojigaam- mogu}e {irekrugovesvojihodnosaiis- ku jestalodotogadaobuhvati{to grana seurazli~itimpravcima.Pesni- drugim jezikom. filozofi odgovarajujednim,apesnici pitawa ona~inimapam}ewa.Nawih strahujemo dasmoseotu|ili.Uigrisu mo}i kojepripadaju`ivotu,iodkojih nego mo}ikojesmoutajproizvoduneli, je proizvod,nijepredmet,nitialatka, ma: ono{tonasfascinirazapravoni- ve{taj sadalekose`nimimplikacija- voqno jasannagove{taj,alizatonago- iskazuju jedanjo{uvekmo`danedo- rodne te`wekapersonifikaciji,ve} grednog efekta,nisu~akniizrazpri- vo bi}e“nisutuslu~ajno,niradiuz- li ~ije, neorganskeformepam}ewa? vilo duh,dasepouzdausasvimdruga- gansko, bi}ekojeverujedajeusebiraz- je oddotada{wihsumwi. we, uoblikukojiseizosnovarazliku- novi izgledi,aliijavqajunovesum- we zakojemusesadanajednomukazuju nost, trajaweuoblikumemorije,traja- ska ~ovekovate`wadadosegneve~- pamti nas.“Upitawuje,naravno,iskon- tlucavo bi}e/uspeti,ovakve,daza- smo sepitalijedno:/ho}elitosve- u wihdasepouzda?Re~i„svetluca- Drugi poluslovakojigakonstitu- Poetska evokacijaukwizi Save as Save ; Plato;Beograd,2005. Mo`e li Save as ramo dara~unamo. nost sakojom,voqnoilinevoqno, mo- nije neizvesnabudu}nost, ve}aktuel- radigmi digitalnogpam}ewa kojavi{e u viduestetskirelevantnog stavaopa- savremenom pesni{tvuponudio izazov neoverizma daonovizamah, ana{em Slobodan Zubanovi}jesvojojvarijanti aktiviranim pitawimaidilemama. matsko-motivskom okviruipodsticajna formalnom pogledu,inovativnaute- doprinosa. Tojekwigasuverenau ocenili kaojedanodnajkvalitetnijih Sme ostvaruje zbirka i o~ekivatipodpretpostavkamakoje nami~kih mehanizamazbirke. efemernom, jedanjeodnajva`nijihdi- kvo prelamaweve~nogiuniverzalnogu biti mestaizasumwustrepwu.Ta- izgra|uje jednudobrupesmuukojoj}e cijalna situacija,okokojeZubanovi} vilizaciju. Alitojesamopo~etak,ini- }e imomogu}itidanad`ivesamutuci- takva fizi~kaihemijskasvojstva,koja lo{ke civilizacije,wenotpad,imaju ste}i ~iwenicudanusproizvoditehno- pone{to ove~nostiibeskraju,kori- banovi}a postajepovoddapesnikka`e {a, pr`ijara,pomi~ejevetar)kodZu- (napola zakopanuuzemqu,spirajeki- sti~na kesapokojojdelujuelementi savremenog, gradskogambijenta.Pla- stvuju uizgradwisinestezijskeslike nijim veristi~kimpostavkama,dau~e- koji naj~e{}eimajuunekimjednostav- pesnika –samo,nevi{esazadatkom koje sunasnavikladelasavremenih plasti~nih kesaidrugihrekvizitana grada ivijorewanapolazatrpanih bi}e tuilave`apasanaperiferiji be`i niodsopstvenihop{tihmesta; svog najzrelijegoblika.Tajverizamne sni~koj sezoni,zbirku znat dokument“. prednost melanholiji.„Pesmajenepo- vr{ne pesme,onipakdajeodre|enu nam seda,sobziromnaintonacijuza- jednu izra`ajnumogu}nost,ali~ini ton. Zubanovi}ne`elidaiskqu~ini- guju ironijskiotklonimelanholi~ni Ovde seme|usobnoubla`avajuikori- tafora zbirke,metaforakompjutera. se najizrazitijeostvarujeosnovname- slu~aj uzavr{nadvaciklusa,kojima or- pesme, uzbirci prepoznatqivo obele`jeZubanovi}eve pojavama svogsvakodnevnog`ivota, bjektivnost, progovaraooblicimai slu~aju prigu{enaimelanholi~nasu- rani stihoviukojimaistan~ana,ovom Samotematizovawe pesmesemoglo U ina~eprili~noplodonosnojpe- Save as Save Save as Save Save as Save ; tojeposebno do{li sudo bismo

17 43. DISOVO PROLE]E 18 43. DISOVO PROLE]E nog dana–ko zna–odmahnerukomkoje ni qudi.Onjesadstrpqiv.^eka. Ajed- Jednostavno seizgubi.Kao sviuvre|e- nom, ti }enazvatinekuulicuwegovimime- wa ne}edi}ispomenikuovomgradu,ni- kom pesniku Petkovi}a Disaukomeseka`edaveli- sanog poetskog`ivotopisaVladislava istoriji Disovogprole}a. pro{lom dobu,jesteautenti~anprilog stawa duhakojenijesvojstvenosamo na{eg mentalitetaiupe~atqivaslika pre wegau pesnik zaslu`io. Ina~emo`eda se dogodida mesto pesnikuDisu.Onje tosvakako pisao: je, nimalone{tede}isvojesugra|ane, tor vajarSretenStojanovi},Radi~evi} ~ani postaviliDisovubistu~ijijeau- tom poni`avaju}emmestunakojesu^a- tvorski zidbi}epodignutspomenik.O 1958. godinepesniku poslenicima iistaknutimsugra|anima, klom ^a~ani,kaoibrojnimkulturnim gih umetnikakojisuro|ewemilipore- zalagawu, aliipreduzimqivostidru- hvaquju}i Radi~evi}evomodre{itom u zavi~aju,o`iviuspomenanaDisa.Za- dih istomi{qenikadase,prevashodno ka V.Radi~evi}aiwegovihdalekovi- vinama 1955.godine pesnik Dis, ~ak, 1925-Beograd,2001) kwi`evnika BrankaV.Radi~evi}a(^a- de uistinutakomaloznalo.Zatotekst dovr{enostima iprivremenostima,ov- delu, aliiowegovojsudbini,svojune- nezamislivo daseowegovompesni~kom u dvori{tuNarodnogmuzeja,prostoje se}awe napesnika~ijasebistanalazi da{wa glasilasvojimimenima~uvaju ka, ulicanaperiferijigradaidvaov- u rodnomZabla}u,~a~anskaBibliote- sasvim zaboravqeno.Danas,kada{kola u ovomgradunaDisovoimebiloskoro poverovati daje,prepedesetakgodina, kim pogledomovogvelikogpesnika,i grade dodequjuu^a~kupodza{titni~- litici T Iz ovogzapisaiiz,neposredno 2 kao iizfeqtonaobjavqenogu ceniju trajawaikadasedvena- Petkovi}a Disau{leupetude- sve~anosti u~astVladislava e{ko jenapo~etkuvekaukomesu Neka nadle`nina|udostojnije Utopqenih du{a Utopqenih , 3 PRAVO NASVOJEPROLE]E o~ito jemudronastojaweBran- Dugi ni posle75godinaodro|e- objavqen uKwi`evnimno- objavqenog, anepotpi- 1 , uverqivaskica Tamnice Tako jegovorioBrankoV.Radi~evi}prepolaveka ustane iode. Bog ro{tiqi , uzsamza- Po- ~ini. Aliupravi~as. Sa zaka{wewem,kakosetove}kodnas pravo nasvojeprole}e.Ongajedobio. prozboriti upesnikovuslavu: mqiva~ ovemanifestacije,prvi me }eupravoRadi~evi},duhovniute- uprili~i}e prvoDisovoprole}enako- docnije, ovda{waGradskabiblioteka put isamgostusvom^a~ku,nijepropu- glasnik slavu Petkovi}uioko~asopisa kwi`evnom klubunazvanompoVladi- se ovda{wistvaraocive}okupqaliu ravno tridesetgodina,uvremekadasu zi~ke umetnikeidrugeprisutne.Nipre `evne kriti~are,dramske,likovne,mu- snicima dvadesetogveka,aliikwi- le}ima, najzna~ajnijeme|usrpskimpe- zdravqao glavnegostenaDisovimpro- Branko V.Radi~evi}urodnomgradupo- nizu doma}inskihbesedaukojimaje Priredila: OliveraNEDEQKOVI] 1960). ———————————————————— se me|uribei„nepet“. nema, zakora~inogomkojenemaivrati 6 5 4 3 2 1 Radi~evi}, Branko V.: Radi~evi}, Branko V. : Radi~evi}, BrankoV.: Duga pesma, tu`na Radi~evi}, BrankoV.: `ivot je ~iji Pesnik Radi~evi}, BrankoV.: , BrankoV.Radi~evi},jedini Branko V.Radi~evi},1956.godine Besednica, Disovo prole}e Disovo Besednica, Pesnik u senci smrti, Politika smrti, senci u Pesnik Bog ro{tiq i pesnik Dis, Kwi`evne novine Kwi`evne Dis, pesnik i ro{tiq Bog Zakasnelo prole}e pesnika Disa, Gradac Disa, pesnika prole}e Borba zid, Zakasnelo zatvorski i Pesnik 5 To jebilaprvau 4 [est godina (Beograd). -God.11,br.486(27.mart1955), str.8 Dis ima Disov (^a~ak) -Br.30(15. oktobar1999),str.28. mi pesnici. ke zakojimadolaze,katkadzalo`esa- govornijih ire{itijih,dase,zapesni- setimo. Jerdobroje,~akikadimaod- mo dabismoimali~egasedocnije ne smemoposvakucenuzaboraviti,sa- kana. Jerseitradicijamoraste}i. neretko sezavi~ajtu|iodsvojihveli- nu kojunebismosmelidapre~ujemo.Jer wa ineumewa,aliponajprekaoopome- `avawem nadomestimosvana{anezna- vosti isklonostidapodsmehomuni- snovane, alinepokolebqivepodozri- (Beograd). -God. (Beograd). -God.37,br.1713-1723(26-29. februari1-9.mart pokopano udomovini,imendanskojbe- deqenih srpskomjeziku~ijetelonije }a Disa,jednogodvelikihpesnikado- na~in, makarimeVladislavaPetkovi- je potekao,kona~noinanajprili~niji Leka Obu}ina.Avra}aju}igraduizkoga znao jedinopesnikinovinarDragoqub snika, netakodavno,naizustu^a~ku podseti kakojestihoveutopqenogpe- stio da,zahvaquju}isenapriznawu, (^a~ak). -God.2,br. 2(1964),str.12. (Beograd). -God.6,br.3-4(1.april1995), str.5 XIV , br.28(3.februar1959),str.6. kratkog pam}ewa,neo- svedo~anstvo na{eg ~itati kaojo{jedno Radi~evi}a, mo`emo i pesnikDis wa, tekst na odprvogobjavqiva- sastajali{ta. na uglu,kaousamqena oma dobri,kaokr~me bulevari. Dobrisu,ve- trgovi, {irokibu~ni ju kaoulice,skverovi, {kole. Dobroizgleda- teti, biblioteke, pozori{ta, univerzi- u ustanovekao{tosu stoji kadsepretvore veliki kaoDis,dobro kao: dine, Radi~evi}jere- nog osnivawa,1998.go- vodom vekaipoodwe- sedi Biblioteci,apo- Pedeset godi- Piscima, kojisu Bog ro{tiq Branka V. 6 kali suzawim: dirkivali zbogwegovihslabih ramena.Vi- veliki Dis,be`aojeodde~aka kojisugaza- `ni Dis,jedanodnajve}ihsrpskih pesnika, ka. Pesnik„Utopqenihdu{a“, „Nirvane“,tu- dirkivala. –Pri~alajemojamajkaKosara. `qiv, mr{av,~akneugledan.Decasugaza- dana{we po{te.Odlaziojeu{kolu. Vladislava. Svakogjutraprolaziojepored se, ku}ekasarneibarake. silose, ku}epolusilose,silo- a nawihovamestapodizaliipodi`upolu- bez ikakvogose}awazalepo,ru{iliiru{e, danas retkovi|amo,jersuihnemilosrdno, luli. Tojetiponihstarihsrpskihku}akoje ~eo pomalodagubi. bi}e svojdavna{wisjajkojijeposleratapo- kada sepreseliizbirtijautakavhoteldo- ~a~anskih samohvalisawa.Jerbogro{tiq or“ ili„Rivijera“!)bioje,uglavnom,predmet „Morava“ (dobroganisunazvali„Ekscelzi- spokojni izgledniskihku}aiba{ta.Hotel ustvari, arhitektonskiatentatnamirnii gon“ velikihotel„Morava“.Tajje, {to suikr~menezamenqive. bog. AliPraviNezamenqiv,kao najve}i inajvoqenijibogro{tiq.Neobi~an Dis. Va{^a~anin N To jeonaj`ivot,gdesampaoija. I `alik’oticaoborenagnezda. I sasuzommojom,{tonesvesnosija S nevinihdaqina,sao~imazvezda To jeonaj`ivot,gdesampaoija zaboravio Zavi~aj DIS I PESNIK RO[TIQ BOG Branko V.Radi~evi} velikog pesnika velikog Bilo mijekrivozbogtogru`nognadim- – Mnogoru`annadimak. – Adalisese}a{wegovognadimka. – Vladajebiotihde~ak,mnogoboja- Majka mijepri~aladaseodli~nose}a ...Ku}a Petkovi}analazilaseuPali- Tih danajeu„]orovini“„pu{tenpo- A ondasamsesetiodapostojijedini, – VladislavPetkovi}Dis.Pesnik Rekao sam: li setisanama{ali{? Disa. –KakavDis?[tajetoDa edavno samseu^a~kuraspitivaoza Tako jegovorioBrankoV.Radi~evi}prepolaveka (iz „Tamnice“) daqe...... mo`dajebiokvisling...~etnici... itako {lost... sniku? `nost: se svenese}aju?... }aju sepesnika„Jeseweki{nepesme“.^ega vi}a. JernizaLukovi}apojmanemaju.Nese- Poku{ao samsaDisom.AizgubioLuko- Ali minitamonisuznalini{tadaka`u. ga tamona}i.Postojigimnazijskaarhiva. ve}i –svogDisa. ~udno je{tonepamti,jerponosbibiojo{ jom ivelikimqudima.TanaskomRatkom.I On je,ka`u,najstarijibog... snih ru~kova,bezbolnih{ala,`uterakije. ro{tiq jeboginercije,dobrogodmora,ma- gova. Sviwskeda~edimeuwegovu~ast.Bog ^a~ak jesasvimizbrisaoimepesnika. vu~enije). Sru{enajestaraku}auPaliluli. stovi}, pesnikLekaObu}ina–`ivesvepo- Margita Radovi},DragiPopovi},RistaRi- ~ajnom muzeju.(Oni{toznajuivoleDisa– ka gimnazije.Nigdewegovogrukopisauzavi- menika. Niwegovogimenanausninastavni- nije postojala.Nigdespomen-plo~e.Nispo- `inu „VladislavPetkovi}–Dis“.Nikada onica. Raspitivaosamsezaliterarnudru- koja nosiwegovoime.Nepostojitakva~ita- }a –Disa.Nepostoji.Tra`iosam~itaonicu ti. ^akiwegovinajmiliji... `enih uvreda.Disasuvre|ali.Iposlesmr- neta pesniku.Jerovojejednaodnezabele- moram dazabele`imiovuuvredukojajena- Se}am se:uvekjeizbegavaode~ake. – Sumwate,zna~i,uwegovuispravnost – Trebaprvoispitatiwegovupro- – Kakonistesigurni? – Nismosigurni. – Za{tonepodignetespomenikpe- Tada odlu~ihdaihpodsetimnadu- Poku{ao samsagimnazijom.Mo`da}u A ^a~akima~imdaseponosi.Istori- ...Tra`e}i Disa,nai{aosamnatogboga. Bog ro{tiqjenajkomotnijiodsvihbo- Tra`io samulicuVladislavaPetkovi- Dok ovopi{emmenijemnogo`ao{to – Aonsesklawao,pri~amojamajka. – Vlada,misirskababa! Do sadanepoznatafotografijaporodiceVladislavaPetkovi}a(Disstojiizme|uocaimajke) Sadu. Jermo`enekodaposumwa: „Letopis“ jeime~asopisakoji izlaziuN. – novembar1954.Naravno,sa obja{wewem: Petkovi}u –Disu“:„LetopisMatice srpske“ o Vladimiru(trebaVladislavu, prim.prir.) znaju dapogledaju„Bio-bibliografsku gra|u da jeste,nekoka`enije. dve: Mo`dajeDisidobarpesnik.Nekoka`e i odgovoran^a~aninrekaomujepregodinu- Dis velikipesnik.Jer,re~e,jedanozbiqan ovaj drugispri~adaionnijesiguranje nemam pravo{tosamtakopisao.Uzgredmi teta. Reko{emidasu~ulizamoj~lanak, la idvaistaknutadrugaizOp{tineKomi- danas sretohneke^a~ane.Me|uwimasubi- je ina{egneba{najbogatijegbogatstva. ji podiglispomenik...Izqubavi.ZbogSrbi- nije rodioutommestu.Gra|aniKur{umli- kome seubiopodiglisumuspomenik...On pisao. Ubiosejednogdana.Gra|animestau sto piscaovihredova. kakve mr`we,ve}zbogqubavizarodnome- zbog zaboravqawaiotu|ivawa,nijeni- mene. AovomalognevazbogpesnikaDisa, li dauvredi.On`elipodseti.Iopo- {koli. Niuodboru.Ovajmaliprekor,ne`e- nu sliku.Nema.Niuzavi~ajnommuzeju. stu. Adali^a~akimajednujedinuNade`di- {ao Me{trovi}.Posla}eimNade`dinubi- na svojuinicijativu.Podi`ugajerseume- menik Nade`diPetrovi}.Ali,izgledane rem nijete{ko.Istina,^a~anipodi`uspo- tqiviji premasvojima.Svojjesvoj.Patoba- vah zaBeograd.Moglibismodabudemoose- bar ispri~a^a~animaDisov`ivot... – ionbimogaomalodasezauzmezaDisa.Da zna... „Letopis“ –kozna{tajeto? Zbog togapreporu~ujemonimakojine I, eto,opetono–kozna? Napisao sam~lanakpredesetakdana,a ... @iveojepisacUskokovi},`iveoi ... Itako,raspituju}ise,tu`anotputo- – Au^a~kuizlazilist„^a~anskiglas“ – E,tojedrugastvar.Ali,opet...ko – Alionjepoginuo1917.godine. – Naravno,trebaproveravati... *

19 43. DISOVO PROLE]E 20 43. DISOVO PROLE]E kqu~awu. Onjepisaocelim svojimbi- la{tvom, `iveousvome sopstvenom ovaj pesnikbiorastrzansvojim stvara- ~ija nampodrobnabiografija nedostaje. wegovog dolaskauBeograd padorata)a strane pesnikova`ivota(uglavnomod ma bogatimmaterijalomosvetlioneke Pandurovi} u~iniojedobro{toveo- prijateq iwegovintimnidrugg.Sima hovi biografi~ni.Iba{zatowegov kovi}a Disanemo`esere}idasusti- zna~ajnom pesniku. vi sutimpovodomdonosilinapiseo bio iwegovintimniprijateq.Ilisto- wegova pesni~kadruga,odkojihjejedan ~aju iwegovom`ivotugovorilisudva stvima wegovatalenta,owegovomslu- mnogi zna~ajnimomentiwegovetragi~nebiografijeobavijenitajnom. U prole}e1945.nestajepodnerazja{wenimokolnostima,tesuidanas je isaradnik„^a~anskogglasa“prvedvegodineodwegovogosnivawa. ture, posve}ujesekwi`evnom,publicisti~komipoliti~komradu.Bio rata (1914-1918).Posleoslobo|ewaipovratkauBeograd,poredadvoka- kao rezervnipe{adijskioficir(1912-1913),apotomiPrvogsvetskog prijateq ikumMiroslavaKrle`e,biojeu~esnikobaBalkanskarata 1990, str. je; Putopisi,eseji,kritike,~lanci Izabranih dela je kwi`evnomnasle|usrpskekultureostavioimpozantanopus. proze ijedanodnajzna~ajnijihsrpskihpripoveda~a,Dragi{aVasi} 21.05.1992, str.8). prirediti iArsenSekuli}za~asopis„Disovoprole}e“,br.22(20- DisuuspomenamaDragi{eVasi}a ratnicima :VladislavPetkovi} vim delima.Istitekst}efragmentarno,podnaslovom je registrovanaubibliografijiNovicePetkovi}aSabranimDiso- 12.07.1991, str.7),{tojeujednoinovabibliografskajedinica,kojani- hartija:Dragi{aVasi} meni pesnikaDisa:izstarih pratnom bele{komibeznekolikouvodnihpasusa,podnaslovom Dragi{u Vasi}aiDisa,MiladinVukosavqevi}gaobjavqujesapro- Uo~i 60-godi{wiceizla`ewa„^a~anskogglasa“,kaopodse}awena skoro sedamdecenijau„Politici“(god.35,br.10640,6-9.01.1938,str.9). godina pro{logveka. Vasi}evo se}awenanesre}nogpesnika„Nirvane“,nastaotridesetih R O beogradski advokat,dopisni~lanSrpskekraqevskeakademije, urednik Dragi{aVasi}(GorwiMilanovac,1885-?,1945),poznati omansijer, pripoveda~,putopisac,esejist,kriti~ar,novinari Ono {tojeo~iglednotoje: daje Za stihovepok.VladislavaPet- Dugo posleratau ^asopis „Disovoprole}e“,br.37,prviputucelostiobjavquje Tekst „UspomenipesnikaDisa“,preuzetiz4.kwigeVasi}evih wegovog stvarala{tva,svoj- wegovoj uspomeni.Okarakteru lo kwi`evnove~eposve}eno vih danajeodr`anojednouspe- [ 308 ] -312, poglavqe Priredila: mrMarijanaMATOVI] Dva mesecaujugoslovenskomSibiru;UtisciizRusi- DIS USE]AWIMA indeksu zabrawenihpisaca USPOMENI PESNIKADISA Srpske kwi`evneteme (priredio GojkoTe{i},Beograd, druge. VladislavPetkovi} Disodliko- mo tomsvojomsposobno{}u onpora`ava ka jedavidiono{toniko ne vidiisa- ru ina{ojprirodi.Sposobnost umetni- i osobenostiodgovarajuna{em karakte- predose}awima, kaoitoda liovecrte posveti tamnimslutwamaimra~nim {to suodredilipesnikadasetoliko ji sutoosobeni,individualniuzroci snu slikuowemujeste:daseosvetliko- `no, {tojepotrebnopadasteknemoja- weno srce. umetnika, timdubqestradawegovora- tim jesilnijiprilivuvisokojdu{i vi{e nepravdeuwemu,tom`ivotu, drugo nijeznaou`ivotu.Auvek:{toje samo umetnik,~ist`arsrca,idani{ta pesnika. ZaDisasemo`ere}idajebio potvr|uju ounutra{wojdramina{ega potresalo ga;ispevanistihoviuistini ralo, {tojedubokonawegadelovaloi }em isamooonome{togajedubokodi- Ali ono{tosenama~inidajeva- , majstormoderne ), objavqenjepre (god. 60,br.29, Pesnik me|u Uspo- ma samodwihslu{ao.Ja mogu re}ida sti~nih crticaizwegova`ivota okoji- sti samdaiznesemnekoliko karakteri- bra}e, kojisumojiprijateqi, umogu}no- hvaquju}i pa`wiidobroti pesnikove ta onogakogasamneobi~no voleoi,za- sem makarnajmaweosvetqavawu`ivo- jeste uistinivelikipesnik. znao imra~nopredose}ao,bilau`asna, smrt, kojujeose}ao,mu~eni~ki mere“. ^ovekkojijete{ko`iveoi~ija i suvi{eduhovnobogatobdaren„preko mu preradioiprogutao~oveka,dajebio sredno svojimbi}em,dajeumetnikuwe- wegovi instinkti,dajestvaraonepo- talenat u{lawegovanajboqaose}awai je u{aouwegovtalenat,ve}dasutaj drugog jednogpesnika:datonijeum{to wega semo`ere}iono{tojere~enoza kako jejednimpovodomrekaoTolstoj.Za u nekolikoprilika„suvi{evideosve“, vao seovomumetni~komintuicijom,onje Meni jemnogostalodadoprine- pod naslovom„Naprozoru sve}agori“, {arima dugoslu{aguslare.Prvupesmu u`ivao dasamizami{qen{eta,ova- no voleo,nijemnogo~itao.Najvi{eje ziji, semnarodnihpesamakojejeneobi~- se ubiti.\akjebioosredwi,augimna- od majkeuzeojebritvicuipretioda}e Bio jevrloosetqivijedanputistu~en paru prona{ao,onjeplakaodoo~ajawa. silo ikojiodwegovebra}esakrivenu no blagoneprona|e.Akadbisetode- qubomorno motriodamukoovozakopa- no izme|usvojeikom{ijskeku}e,paje dobijenu paruzakopavaouzemqu,obi~- ka tvrdica,onjesvakuodocailimajke wegovih drugova.Bioje,semtoga,veli- ca kao{toje,utovreme,bilave}ina sta{nih vr{waka,jo{mawejebiouboji- nije onu~estvovaouigramasvojihne- detiwstva povu~enusebe.Skoronikad bra}e, biojeveomaslabuwaviodsvoga nim neobi~nimidarovitim~ovekom... neobi~no dobraivelikasrca,predjed- sam znaodastojimpredjednim~ovekom votu wegovedobreo~i,jasamose}ao, ja neznamza{to,gledaju}iprviputu`i- znavao nijednogwegovogstiha.Paipak, kom janisambiopro~itao,po- jim visokimdarom.“ mi odstarca-pesnikapoklonpredtvo- si tiveliki,vrlovelikipesnik.Pri- nama ~itao,alisamjaosetioiznamda gima. Janerazumemiznam{tasiti uvek novo,nepoznatoinedostupnodru- roku klawamsepesniku.Onotkriva se klawamproroku,alivi{enegopro- sakupqao ipevaopesmemoganaroda.Ja sam starac,jatridesetpetgodina kad biotacgovoriosinu,kazaoovo:„Ja we Xabarsepodigaoinaturskomkao stihova. KadjeJesewinzavr{io~ita- usnama i{aozaritmomJesewinovih gledao upesnikaisamosvojimsuvim ski. Onjespokojnoineobi~nomirno va stariXabar.Onnire~inijeznaoru- tada iskupqa~turskihnarodnihstiho- ve. Me|udrugimslu{aocimanalaziose `evnoj ve~eriuBaku~itaosvojestiho- pred svojutragi~nusmrtnajednojkwi- winu. Jesewinjenanekolikomeseci na jednuanegdotuoruskompesnikuJese- u Beogradu.Tajsusretpodse}amedanas {li. PokojnogDisajasamprviputvideo tijih |akakojisukrozovugimnazijupro- Milana, jednogodnajboqihinajdarovi- se ugledamonawegovogmla|egbrata to vremeprofesorisunamgovorilida ne se}amdasamgatamokadgodvideo.U ske gimnazije,gdejeipesniku~io,jase durovi}. snici VladaStanimirovi}iSimaPan- kao {tosumutobilina{ipoznatipe- Disa iakoneonakoblizakiintiman sam bioistotakodobardrugpokojnog Pokojni Dis,popri~awuwegove Pre svogaprvogsusretasapesni- Kao u~enikdrugograzreda~a~an- gi prebacujeprekokowapa idetakoda- kola ne~ijekomoreinastavqaput,dru- bi {iwel.Jedanostavqaprekotu|ih ra~una osvojimstvarima,podvaputgu- mar{u kora~aopetzami{qen,nevodi {no sequtiakogaprekinu.Dawu,na misli. Netrpini~ijeopomeneistra- {qen, ondadruguiopetsatima}uti ~arapu ibeskrajnotakoostajezami- prebaci levunoguprekodesne,skida svla~i sepolako,ondasedanakrevet, ne du{e.U{atoruspremasedalegne, on najmu~nijepodnosi,{tomrziizdubi- plina jezaweganeizdr`qiva,ono{to brata, ulazi,aliipaknele`e.Disci- toga nikonepu{taunutra,Dis,qutna naredi dase{atorzakop~a,posle i nevidini{taokosebe.Samokadbrat gleda uwuilimraki}uti.Onne~uje je onsampred{atorom,sedikrajvatre, kao, dubokouno},po{tosvilegnu,osta- posle te{kihmar{evanakojenijenavi- mra~niji, svenesre}niji.Nakonacima, zami{qen isvepovu~enijiusebe, Otrgnut odsvojihonjesvevi{ei pesnik komandisvoganajstarijegbrata. sti slu{aosamodtvojihvojnika.“ Bog datidu{uprosti!Otvojojhrabro- mi}e{ ovumojukartu.Akosipoginuo: Ja tiipakpi{em.Akonisipoginuopri- si hrabropoginuonaMa~kovomkamenu. ca ovesadr`ine:„Ovihdana~uosamda tuma) wegovudopisnukartuizPo`arev- dana (pesnikjeuvekpisaopismabezda- kovnik RadaPetkovi},dobiojejednoga borio wegovnajstarijibrat,hrabripu- vom kamenu,gdesena~elusvogapuka dine zavremekrvavihborbinaMa~ko- frontu ubora~kimjedinicama.1914.go- wegova bra}a,jersusenalazilina kog ostupawamalo{taznajudaka`ui propasti Srbije1915.godineidoveli- Pandurovi}. svome pomenutompredavawug.Sima qevawu poselimauSrbijiizneoje u Beogradpadorataiowegovomu~ite- put jepo~eopisatipesme. sedmog razredagimnazijeuNi{uprvi potom uNi{inajzadBeograd.Kao|ak {ao ukru{eva~ku,izovezaje~arsku, brat jedvamogaodaumiri. stao kukatiizsvegglasa,takodagaje pu{ka. se no}u~uvaobostan,iznenadnopukla mestu zvanomMilisavqevamogila,gde ^a~kom gdejevojnoegzerciri{te),na kod Alvaxinice(velikepoqanepred po seno.Pripovratkusedesilodaje bratom i{aouseloZabla}epodrvai danput jekolimasasvojimnajstarijim {qiv bojaoseuvekdaostanesam.Je- ispevao jenanema~komjeziku.Vrlopla- U tokuodstupawapridru`iose O tomekakojepesnik`iveodo Vreme wegova`ivotaoddolaska Iz ~a~anskegimnazijeDisjepre- On setolikoupla{iopucwadaje nabi cuskoj, uMarsequ.Predkafanom cu kojojjepridodat.InajzaduFran- opet izgubiosvojujedinicu,vojnustani- ponova vra}anatraguSkadar,jerje bodio Radeiwegovediscipline.“ a onka`e:„HvalaBogukadsamseoslo- raduje. Svimisledajepesnikpoludeo, sre}an po~iwedaska~e,igra,se baca udrugi,ikaopomaman,ozaren baca gaujedankrajsobe,onda{ajka~u nom, kaovansebenagloskida{iweli wegovu ~ast.Zovuga,on}uti.Inajed- i opet}uti.Spremqenjeobilanru~aku On upadausobu,bacasepravonakrevet svoga drugogabratain`eweraMilo{a. ce onsti`euSkadar,patamonalazi ji oti{li.“Iposledwiizsvojejedini- je, anapitawe{ta}etuodgovara:„Mo- no, svisuwegovioti{li,samoonosta- qe. NaSkadarskomjezerusvejeukrca- vewa. nam novihre~iipesni~kihotkro- Prorok ipesnik„Na{ihdana“daobi no slutio,{tojeznaoio~ekivao. wa. Ondajedo{loono{toonsavr{e- Disa uludimtrenucimazabuneio~aja- se seti. drugi „ovdenegde“,aligdenemo`eda se ba{danaspreselioizstanaiuzeo vao se.Ondasenasmejaoirekaomida se zagledaoumene,poznaomeiobrado- dite uovonedobaovde?“Kratkovid,on pri|em: „Zaboga“,upitaosamga,„{tara- sa, alisenijemicaosmesta.Najzadmu jano okretaookosebekaodatra`ispa- Usred onogbesnogfijukawaonserase- o~iju. Poznaju}igaizdalekazastaosam. stre{enom velikomkosompalompreko odolevao Dissa{e{iromuruciinako- Duvao jeu`asanvetar,komesmukom Risti}a, prekoputaOficirskogdoma. sam gapredsamimdomompok.namesnika sle polano}i,vra}aju}iseku}i,spazio u potpunopustomBeogradu,dockanpo- trenucima bezumnezabune.Vrlodavno, se dagasasvimdobrozami{qamuonim na. Utom~asuDisjeukabini.^inimi izdr`i, tesere{avadaideuSolun. Parizu gdegasvemu~iinemo`eda {ta jesmojimsiro~i}ima.Potomu svojoj porodici.Usvakompismupita: i prijateqima,aliuvekjednoisto:o tek tadagapoznaje. ~e, otkudvamamu{tiklamogabrata?“i ska~e smesta,prilazimuipita:„Vojni- pred sobom,aliganepoznaje.Najednom }e pogledirasejanoposmatravojnika |e vojnik,alimusenejavqa.Disokre- stolom, wegovro|enibratMilan,tako- ko puta,neposrednopredwim,zadrugim sejano gledaokosebe.Opetjesam.Pre- è re Zatim sti`euSan\ovanipase A nasjewegovasmrtosirotila. Kao oneno}izami{qamjadnoga A predKrfomla|ajetorpiqira- Iz Francuskeon~estopi{ebra}i , uvojni~kom{iwelu,sediira- La Ca-

21 43. DISOVO PROLE]E 22 43. DISOVO PROLE]E „Izraz“, ka sakojimmuje,uzvekijezik,zavi~ajbioisti,objavqenusarajevskom~asopisu ruje. Pesmajenarativnainarativanton koju jeovajizgubio,nou~ijipovratakve- isti odraznekenevinostivanpesnika, na slika,slu{naivizuelna,stopilau u pesmi nutka. Tavremenskarelacijaprimarnaje wihov pesnika) vrednostraslatimvi{e{tose i koji,doista,postojebudu}idaimje(za san ureduonihsnovakojisuostali„iza“ stva“ vi|enojo{jednomkaoneispuwen prozirnu zavesuizuzetnopodre|enog„ja- neko se}aweumutnini`ivotaikrozne- ti bilaosu|enadai{~ezne. jedne `eqekojajeprenego{to}esejavi- kuteva teskobe,neostvarenihambicija, ~ije mnogolikolicegledapesnikaizsvih je prostorugro`enonomistomstvarno{}u sme odzvawajuidanaskaonevinostkojoj Sakupqene ujednukwigu,oveDisovepe- wuje naj~istijiinajduhovnijideosebe. nu nastaluodsustvomonekojojDisname- romanti~no poetskokretawekrozprazni- iska`e kaosnovno-halucinantnopa~aki su{tina patwe(kojomsepesnikpro`ima) zvan, qubavnigovor,nekupotrebudase dr`i iizvestan,samouslovnomogu}ena- mu. Paipak,dobardeoDisovihpesamasa- gov glasna|euwojsagovornikanaistute- va) molbabudeusli{ena,saveromdawe- }awa `eni,sanadomdawegova(pesniko- do izrazaujednomkonkretnomviduobra- onakve pesmeukojimabierotskodo{lo klasi~nom smislure~i,nenikakoonei ———————————————————— P kada jeprona|enoutu|emtekstu“, ~itawem bilokognovogpesnika,ostajeprisvome,zatvoreno,iotvaraseonda mo`e bitinametnuto,vanna{egli~nogiskustva,kojesvakomprilikom,svakim Ristovi}. Imamolinaumuwegovumisaoda„nemadrugogiskustva,nitinamono Mladom pokolewuure|ivaoBorislavRadovi},ostaviojeipesnikAleksandar Dis“ priredioMiodragJuri{evi}zabiblioteku„Qubavipoezija“,kojujeu povodom izborapesamakojeje1971.godinepodnaslovom„VladislavPetkovi} istog vekaijezika.Jedno~itaweDisovequbavnelirike,nastalo Vladislava Petkovi}aDisa,zasigurnospadajuinekaodonihkojasudalipesnici najpodsticajnije me|utuma~ewimapesamaizdvejuza`ivotaobjavqenihzbirki 2 1 DISOVA QUBAVNAPOEZIJA Izraz Aleksandar Ristovi}: Dis nijepisaoqubavnupoezijuu isku{eni{tva, VladislavPetkovi} esnik sumraka,no}nogtaloga,padai Qubav jeuDisauvek predmet (Sarajevo). -God.15, br.8-9(avgust-septembar1971),str.261-266. Mo`da spava 2 mo`e bitiodzna~ajaizabudu}egtuma~aRistovi}evogdela. JEDNO ^ITAWEDISA odvajao odsada{wegtre- Priredila: OliveraNEDEQKOVI] O poeziji , ukojojsejednano}- Aleksandar RISTOVI] , pro{la Mali eseji 1 qubav, , Nolit,Beograd,1995, str.171-172. ovaj tekstposve}enqubavnojpoezijipesni- javu snagomizuzetnhekstaza.AliDisnije wuje napesmuikojaga,najzad,vodikroz `a odmorine`nostisvet,kojaganadah- ta kojagagledakaoizcve}a,mupru- {ine, blagostiiizuzetnesugestije;onaje ve qubavi~ijajesmrtkaosan,svaodti- Ali slutim,aslutitijo{jedinoznam.“ U snudo|udamevide,{taliradimsam. [to me~udnopo`ivotuvodeigone. Ja sadslutimzateo~idasuba{one „Ali slutim,aslutitijo{jedinoznam. bija drugiobrt: wu; zapravo,pesmaodtogtrenutkazado- nenada zajednowihovotuma~ewe:slut- imao usebi,tesepesnikopredequjeiz- pouzdan ~inilacne~eg{tojeDisovsan o~i kojesugasblago{}uposmatralenisu svest slu{nuivizuelnupredstavu.^ak delimi~no urodiplodom–vra}amuu doziva svim~ulima,aliwegovnaportek se}awe nasan,neznatno,krhko,pesnikga ni integritet.Zatojeo~ajstra{niji,jer weg svetadaremetiwegovgotovovan~ul- `ivota, nemadodirasjavom,spoq- me Dispevajestvorioapsolutnuiluziju sti kojuovapesmaimazawega.Sanoko- mo utisaknelepotenegoizuzetnevredno- uspe{an jeipri~iwavanovbol;ostajesa- wih, poku{ajdaseo`iviistapesmabez- jeci vi{enepostojeve}samose}awena sa nejasnimse}awemnanekuariju~ijiod- ni, nousnupro`ivqeni.Pesniksebudi koji suponovqeni–dakle,nedo`ivqe- stvarawe, nekuprirodnusintezuutisaka omogu}ava postupnora|aweideje,weno To suo~iwegoveumrledrage,wego- qewa. Tekukultudu{evneravnote`e ko- pesnikovih sawarijaioprede- mena {toihdonosiiskonstruisanisvet bi}a, kojejenekadbilo`enapreovihpro- daju gajo{jednomo~i,o~inekogqudskog wene glasove.Izzemqe,cve}aivodagle- jednoj tradicionalnojpesni~kojviziji, mqi okrenutprirodi,gdeoslu{kuje,po jada“. Sanevinimsrcem,Disjenaovojze- be`e izo~ijui~ijaglavara|a„savsvet oblik {tosemirnomewa“,komezvezde sred surovestvarnosti,onimkoji„nosi oseti „paliman|elom“,ne`nomdu{om stradawa dovelisuDisadotogadase roda iuniverzalneokolnostiqudskog Tamnica je qubavnijaduwuutkan,takonipesmi netke upravoqubavnogdo`ivqaja,mada pesmu izmi{qa inanovosneva.Kao{to~itaju}i {to svet,iakojesvetomokru`ena,nanovo nevinost ibezazlenodsjajde~ijedu{e ski stimulans.Onjeupozadinisvegakao sintezi, izkojenijeizdvojenop{tierot- }i naovajna~inapstrahovane,te`enovoj vqaj razlo`enjeupojedinostikoje,budu- poeziji nema.Prvobitniqubavnido`i- po tuqubavjer„velikequbavi“uDisovoj bav“, utolikogorepowega, Ako jeDisimaou`ivotusvoju„velikuqu- put kojimonmo`danebinikadpo{ao.“ raju ceojedan`ivotiligurnu~ovekana nih, lepihitragi~nihqubavikojeraza- danput voleoonomodonihretkih,svemo}- {eg vi{egodi{wegdrugovawa,dajeonje- tivno znamizwegovogpriznawaposlena- re~i SimePandurovi}akadaka`e:„Pozi- pesnika. Mo`dabismomoglipoverovatiu no imaginativnoisaznajnoubiografiji Disa uovojvrstipoezijenestvarniodraz drugoj vrstinaslu}ivawa-onog{tojekod nizma pesme,onbisehteoprikloniti }i odpoku{ajade{ifrovawaunutarorga- la Disovequbavneteme;onbihteopobe- zanimqivo kojajestvarna`enanadahnu- gonetke. naslu}ivawe nikadsasvimdosegnuteod- ta pesnikovanedoumicaitopesnikovo kom pesme,ubla`ioblik–sankojiijeste ~ijih sinteza.Smrt-qubavevoluira,to- nost uvekdrugihtuma~ewaidrugoja- ri suprisutniuwemu,tupru`ajumogu}- opeva kadasuprisutnipredwim,austva- van sna,slikeipredmeta,onih je usasvimduhovnudo`ivqenost.Dis smrt uduhugdesemo}predmetaovaplo}u- „izgubqen raj“kakomenemapovratka,ta vino treperewepredunutarwimo~ajem, nasluti svojuprvobitnubezazlenost,ne- `aj svogsnapredmetkojimuomogu}avada ju gradiidogra|ujepripomislinasadr- wena slika(zapravo,samoo~iju)ko- iluzija osavr{enostiilepoti`ene,noje za jedansnovniiefektnijikraj;onnema kao {toseiwemuotvorilasamoslutwa, noj vi{ojsintezii{~eznu}aiotvarase, motiv mrtvedrage,wegovapesmate`ijed- ponovio ve}ispevanmotivromanti~ara, Za savremenog~itaocasvemaweje Mo`da spava nije onprimaran.Pesni~kapri- ne dolazimodoodgo- Samo Vamsezbuwenjavihnehotice... Ni videonisamtadaVa{elice– K’o ukopanstadohsavpora`entako. Pred oko{tonamekrozpogledjepalo, I menisenaglookrenulilako... Na uli~nomugluzastalistemalo Da Vaspratim,gledamnadomakusvome. Ja samsamoznaobitiwenimrobom– Silna drskostbe{eovladalamnome; Senku iswommenevodilistesobom... A nadVamanebobojejasnoplave. A okoVasvazduh,svetlostimirstoje, I{li stelaganoipognuteglave. „Jedno poslepodne–nese}amsekoje ko pevawenaunapredzadatutemu: nosti. Takobinamsemoglo~initiisva- Disovi stihovinaglopadajuigubeuvred- sonet, gdejeOnapredmetwegove`eqe, ostalih. Kadapoku{adana~iniklasi~an temu mogaoda„vidi“jedinousazvu~ju lovitih qubavnihpesama,jerjequbavnu {e islu`ijoj.OtudakodDisanemace- paradoksalno, tuiracionalnostsimboli- kojima sejavioiglas`enekoja,sasvim sove iracionalnogusebi,teglasoveme|u imperativom o~ajnikadabizaglu{iogla- svog vezivawazaqubavkao sre}uiute- lovi} kadajeusvomeesejuo Disupisao: sove pesmesigurnojemislio ZoranGavri- udvara~u lepihdama.Naovu iovakveDi- koje sedolaziopesnikukaoneve{tom nost poeteiromanti~na„predstava“do uli~ni do`ivqaj,gimnazijskanespret- Ostalo jepri~ica,veseoipomalosetan kroz pogledkojiblesneigazaustavi. sasvim fizi~komdodiru-opa`aju,vidi ono, dakle,{tojemogaovidetiujednom ti uwenompogledu,ve} wa, opomena,prezirkojijemogaopro~ita- zastane oko, anepogled,palojenawega kazan krajwesa`etoisuptilno– upravo samovizuelnido`ivqajionjeis- ~ija gajelepotana~asodu{evila,onima ji) otkrivaponekistih:dokprati`enu i ovde(uovakvimpesmamagdejenajslabi- reklo bisedajepesmaDu~i}eva,noDisa kazivali boje,kakvo}uistrastpredmeta, da jestihoveopremioepitetimakojibi gove rimeimajuvi{ezvukovnepatetike, vih nehotice“nijeDisusvojstvena.Dawe- ta poentasoneta„samoVamsezbuwenja- ka. Disovdeinijesvojkao{toniduhovi- navqa temudrsko-srame`qivogqubavni- nih sastranica tvori o~i“ koji najvi{ejevideokadza- stoqubivu privr`enostlepoti,pesnik {ku gordost,usebe,svojbol,svojunekori- {ive celineijednoguslovnogsklada. koji gajeoslobodiokaodeojednenenaru- univerzuma kojijepesnikavratiosebii da naslutimojeiOna(`ena)deoonog ne konkretizuju}i,pru`anammogu}nost nevino{}u prirode,okrenutwoj,sasvimje ju je,kanda,na{aospojivsvojunevinosts „Dis o~iglednonijeuspeo daiz Qupkost ovihstihova,kaoizvu~e- „Pesnik zaqubqenusvojusiroma- kao ukopan 3 , Disjepevaogowenmra~nim Sirana deBer`eraka , tonijeprekor,pret- oko koje jeopazio: , paiako weno , po- ginarno mestoskriva snova: prostorjeokowegamrtav.Toima- snu}e svojihnada,qubavii pesmi no qubavnoose}aweupravouwima.U zanimqivo jedainajuspelijeiskaza- put tekunekolikimwegovimpesmama: dino mogu}ido`ivqaji.Kadikad,upot- votnost sada{wicenakojusuosu|eni,je- „mi“, veruju}idasutajdreme`ibe`i- puno gor~ine,Disprelazinaneodre|eno im semogaovratiti.Odtoga„ja“,kojeje onaj impulskojiimjebiopotrebandabi `ne vezeosmehai~ari“zaweganemaju stvarnim iskustvom,onzakqu~ujeda„ne- uspomene, danijeoboga}enajednim wegova pro{lostnekrijeplemenite negda{we `eqe.Do{avdosaznawada }awe bezse}awa,ilise}awenasvoje gao voleti,nekadvogubaimaginacija:se- no izmi{qenose}awenabi}ekojejemo- jednom, nijese}awenabi}ekojejevoleo, vqajem; Ona(`ena)kodDisa,dakle,jo{ mladost upotpuwenaqubavnimdo`i- povratak nekogdrugog~oveka,onog~ijaje misao kakobiitajpovratakmoraobiti pro`ivi svojumladostizazivauwemu da, zauvekizgubqen.@eqadajo{jednom koju nemo`eopetste}i,sankojije,kan- harmoniji „svetlostiitame“,mladost ———————————————————— I tebespazih,tisibilableda. Znam daizgledamtadavrloru`an, Svaki mikorakbe{epravabeda: Danas sam{etôulicamatu`an, ...... U zemqikudanikadtamenije.(Pri~a) I onupesmuosre}nomeparu Budu}nost na{u{tosedrskokrije, Dugo tipri~am,zanesen,u`aru, ...... Nositi suze{totaradostkrije... Draga moja,janeumemvi{e tamo iovestihove: voqno pristupa~na.“Doista,kodDisa~i- je onamo`dapoetskizatoibilanedo- ~esto ose}aokaosvetlostinadu,tomu snovi bilisuDisovatema;kakojequbav ja, uwegovointimnosaznawesveta.Jadi utapala uspletwegovihuobi~ajneihide- sugestivna samoondakadseneosetno qubavna lirikabimupostalasna`nai kupao usvojimbolovima?Verovatno.I nik, kojijeponekadupotrebqavaokadse doda novetonove,novistil,re~- statka snagedasvojojqubavnojpoeziji negova kadajequbavupitawu,iznedo- crpe svojumisao,izneve{temerekojuje iz wegovenesposobnostidadokrajais- da jeuobli~i.Danijetaslabostpotekla mnogo sawao,nijeuspeopoetskidokraja snik kojijestrasnovoleoqubaviowoj va ineve{tepatetike.Zanimqivo:pe- ja~e oduobi~ajenihromanti~arskihizli- hu, izvu~ezasvojupoezijune{todubqei 3 Muharem Pervi}, Puno}a Disovogizrazana{laje Utopqene du{e Vladislav Petkovi} Dis i wen Dis tra`iuskr- (No} qubavi) pogled u (Vi|ewe) , Delo,1967. ti~nog pesnikovogstvarawa. stvo autenti~nogpesni~kogduhaiauten- lih, kao{tojesadr`ajnaneve{tinasvoj- qubavna pesmaizmucanajepoputosta- nom zakqu~kuizre~enomranije.IDisova izmucao, noitomucaweidenarukujed- raza. TakojeiDissvojenajlep{epesme je pesnikasamosvojnaglasaiosobenaiz- da sesavr{enskladporemeti-odavala tarwi otporkodpesnika,nekapotreba importovan una{upoeziju,teknekiunu- dolazili donovih,odre|enmetaruvekje we razbijalisunavikleritmove,anisu `urbi daiska`ujednoautenti~noose}a- sno, sadr`ajpretpostavqaliformi;u No na{ivelikipesniciuveksu,nesve- stva uodnosunapoezijukojajepredwim. kako seuveknalazinapo~etkusvogisku- klonuli idabi~italacstekaoutisak pesme, uveknovzamahdabivrlobrzo kofoniji, wegovisadr`ajiuzimaju,tokom posr}u, grcajuusopstvenojzvukovnojka- wegovi jedanaesterciilidvanaestreci je pesniknijeumeodadovededokraja; nekih ritamskihisadr`ajnihcelinako- spretnosti, odnekognerutinskogpevawa, benost dolaziodDisoveneukosti,ne- ipak osobenimtonovima.Mo`dataoso- po~etka HHveka,kodDisaodzvawaju vqali op{temestosrpskogpesni{tvasa mladala~kih te`wimakolikopredsta- smrti isnovima,patwazbogneispuwenih stvarenu ado`ivqenu,do`ivqenuiu nesre}u, smrt aveti, bol,truqeweitrule`,no}, kao i nedopu{tamudasvetvididruga~ijedo op{teg jadakojigapritiska,vu~enani`e „qubavni jad“inijeni{tadrugododeo granice svojegop{tegpevawa,tewegov ostati, ubilokomeizboru,zatvoren no {tojedodanastuma~en.Dis}euvek upu}uju natodagatuma~imodrugoja~ije sebnu svetlostnapesnika,alinikakone „qubavne“ pesme,mogu}ejedabacajupo- pqene uovunevelikuzbirku,wegove je nestvarani`ivotokomepeva.Saku- {to sunestvarniiwegovisnovi,kao pojima ivoligledaduboko.“ Wen „pogledkojipri~a,te{i,razgovara, se iznadkalasivih,mu~nihdanaizvija pevawe bolaiuzvi{enostiqubavi,gde jawe celinenapojedinostislu~aja,to je jo{jednom,taj„odjekodjeka“,torazbi- `i wegovsada{wi`ivot.Pesma vrline, blagostisvegaonog{tonesadr- ra, izpesmeupesmu,nawojkaooli~ewu spiracije ovequbavi,madaDisinsisti- otuda semo`este}iutisakkwi{kein- nejasnim inepovezanimsawarijama on gaizmi{qadabinaseliobledim, mena. Tajjeprostorpesnikujedinauteha, du{e nestvarnihinedo`ivqenihuspo- kao iwegovsankojimlutajuutopqene bav, kojajevi{enegosen,neodre|ena lekih obala“itojetajadna,wegovaqu- ka, „nekamaglasiva,nagovestbledada- oseti kakozasvetlucanekanejasnasli- punom mrakusebeisvogabivstva,Dis tamnicu, zaborav,grob,stegu,kolo Nestvarna jeDisova„draga“kao . Se}awenaqubavneo- Uteha

23 43. DISOVO PROLE]E 24 43. DISOVO PROLE]E poslova. mladog ~inovnikaMinistarstvainostranih je sve{tenikkumadrMilanaGavrilovi}a, ven~avao naovakavna~in. grdno smejalo.UtovremeuBeogradu,retkoseko kao; mladencisustalipredoltar;dru{tvose ven~awe jebiloprijavqenoisve{tenik~a- znim, svudaokolo,poki{i,sitnoj,gustoj...Ali, nikoga nijebilo;nitinapustimpoqima,pra- oltarom. je mla|anedevojkezami{qajuporedsebe,pred kalemegdanske ve~erimaloli~ionaqudeko- him, }utqivim,kratkovidim~ovekom,kojijete snije vozititramvajemnaven~awesovimti- vi} nijeverovalada}esenekolikomesecika- Ho}e{ lidateupoznamsDisom?TinkaPavlo- odrpani pesnikkojiuvekimako{uqukaosneg! nomawastoj, sna`nojdevojci:-Evoidejedan na prijateqicaobjasnilajetadarumenojicr- Vladislav Petkovi}DisTinkuPavlovi}.We- dri ibelive}mirisali,upoznaojepesnik ve~eri, naKalemegdanu,kadasujorgovanimo- nije nislutiokudakre}eovodru{tvo. veseli, uprvomjutarwemtramvaju;kondukter tamo susena{lijednipremadrugimamladii na. Zatojesvadbamoraladasepopneutramvaj; vito; ki{anijeprestajala,uporna,sasvimhlad- protnom pravcu.Jutrojebilobezsunca,maglo- tu, nanekolikokoraka;krenulisuusasvimsu- su pe{ice,alineuSabornucrkvu,iakojeona godine. Wih~etvoropodki{obranima,krenuli borila sven~anicomkakvasenosilate1911. kovima ioki}enimkaranfilima,nitisemlada svat. Inisuoti{lifijakerimasgumenimto~- no ven~awe:mlada,mlado`ewa,kumistari brojao je~etirili~nosti,najneophodnijezajed- na sve~an~in. zikom napred,si}idonajve}e,Sabornecrkve, bio otmeniskupsvatovakoji}esmladomimu- {irima {topokrivajulokneiloknice.Nijeto ma odtaftaboje„mov“,sba{tomcve}ana{e- niti u`urbanih`ena,unacionalnimhaqina- zavrnutim brkovima,ulakovanimcipelama; i trobojkomnareveru,sazagla|enimkosama stotine qudiucrnim`aketimasaruzmarinom pre {estsatiizjutra.Alineskupstotinei {kolom kodSabornecrkve,petnaestminuta pre“ skupsvatovabiojezakazanpredosnovnom 1911. godine,uCrkvisv.Marka,a„samomalo vam. O~emujere~? Bunu{evac, novinar„Politike“,nakojesepozi- kwi`evnik ikwi`evnikriti~ar,Radmila znani ineznani,me|uwimaBrankoLazarevi}, ovoj Crkvi.Osamomdoga|ajupisalisumnogi,i Vladislava Petkovi}aDisa,azbioseupravou odnosi sena`ivotnitrenlagendarnogpesnika wegovih protagonista„pri~an“kaoanegdota,a leku pro{lost,nadoga|ajkojijejo{za`ivota zdawe. Ali,se}awasuse}awa.Jednose`euda- na istommesturanijebilomnogoskromnije je hramgra|enizme|udvasvetskarata,ida tog MarkaSrpskepravoslavnecrkve.Znamda prolazim poredvelelepnogzdawaHramasve- Trojice RuskepravoslavnecrkveuBeogradu, T VEN^AWE KOJEJEU[LOULEGENDU Pi{e: prof.drDragoRU^NOV – Namestiteburmemladencima,pozvao U {estsatiizjutra,predCrkvomsv.Marka A nekolikomeseciranije,jedneprole}ne Ceo skupovogmokrogsemptembaskogjutra Sve sezbilojednogseptembarskogjutra naime, ve}godinamaidu}iuHramsvete gate biografijevelikogsrpskogpesnika: we, amewekaozna~ajna~iwenicaizbo- ema misenemetnulavi{ekaolepose}a- mladenici sumoralidaizi|u iz crkve,napo- dine, str.17.Oistomdoga|ajuona ka`eovo: ci“, br.10744,od23,24,25,i26. aprila 1938.go- na? Owojpi{eRadmilaBunu{evac,u„Politi- sten zaven~awe,{tojemaloverovatno.Aisti- jedna {ipkabilai{~upana,iodwesavijenpr- pomo}i, alidajetajprstendobijentako{to Ona govoridasuki{obraniovogjutrabiliod 71. naKrfu,azabele`iojujeBrankoLazarevi}. 1917. godine,u„ZabavnikuSrpskihnovina“,br. nekrologu VladislavuPetkovi}uDisu,15.juna ste`e {ipkenaki{obranima... svojoj dugojpraksi,pomo}ugumenogprstena{to do`ewih prst,iobavioven~awe,prviputu mio gumeniprsten,rastegaoga,natakaonamla- sa, tvrdidajesve{tenikCrkvesv.Markapri- vao `ivotipoezijaVladislavaPetkovi}aDi- kojoj govoresuverewemmnogikojejeintereso- ali unastavkuserazilaze.Usmenaanegdotao „Utopqenih du{a“doove„ta~ke“sepodudaraju, oko dr{ke,ipribranogapredaosve{teniku. skinuo gumeniprstenkojiobi~noste`e{ipke menom crkvenompodu.Odlu~noimjepri{aoi satenski ki{obrani,pravilisubaricenaka- li jo{i–ki{obrani.Mokri,slepqeni,veliki, nosna ideja;osimwihprisutnih,ucrkvisubi- stala jezabuna.Sve{tenikbiouporan: kvewak nisuvi{enosiliven~anoprstewe.Na- kva jebilaprazna;ranojutro;sve{tenikicr- van, odmahnuojeglavomkaoodgovorzasebe.Cr- ru~nik RadojeJankovi},momakinezaintereso- odgovorio je: burme. MirnoihladnoVladislavPetkovi}Dis svakom pojednu,itihozatra`ioodmlado`ewe lo~as, `uteitanke,staviourukemladomparu, ne zajednosastarosvatovskim,tu,ucrkvi,ma- „Do tadapredoltarom,skorove} ven~ani, Pisana anegdetaotomven~awuiza{lajeu Anegdote oneobi~nomven~awupesnika Me|utim, uznemirenomkumupalajespaso- – Bezburmenemaven~awa! – Nija,javilaseimlada.Starisvat,po- – Janemamnikakveburme... Kao {tojered,kumsvojesve}icekupqe- Tinka iVladislavPetkovi}nadanven~awa je toustupilasvojzlatniven~ani prsten.“ barskog jutra1911.godine,nijeni slutilakome snik „Tamnice“,„Pravde“,„Orgija“, togseptem- posle toga,bezkojenebimogao daseven~ape- mi. Ona,slu~ajna,nepoznata`enaidotada ska kolave}uveliko„~ula“poneravnojkaldr- Kraq Aleksandrovuulicu,kojomsusemlekaxij- prsten natrag,ikrenuladaqe,krozmokru mra~noj crkvi...,aposleven~awa,primilaje Petkovi}a Disa;sazembiqomprekoruke,u ni, slu~ajnigostnasvadbipesnikaVladislava do. Skinulaprsten,dalagakumu...ibilajedi- re~, izamolila,nepoznata`enapristalajera- `ena. nite, buditequbazni. tu, uCrkvisv.Marka,zapet,desetminuta,u~i- kum drMilanGavrilovi}. crvenili susepatlixani... no {toseuku}isviprobude.Uwenomzembiqu rica, voqnadastignesPalilulskepijacepre ruke, doma}icatridesetihgodina,mo`dakuva- stupala bezbri`no,sigurno,sazembiqompreko bli`e: jedna`ena...Kumseustremio;`enaje Crkve sv.Marka,nailazilajejednasenka.Jo{ {to jepresecalaogromnova{ari{te,ispred poqanu, udaqini,kosomstazom,blatwavom, Nikog... Najednom,krozmaglu,ki{u, makar kriva,obi~na,zar|ala`ica...Ni{ta... pusto{; ~aknikakva`icasenijemoglana}i; tor iblagajnik,sve. mlada u„Dnevnilist“,gdejebilaadministra- snici naovomven~awumoralisudu`nosti: da kancelarijapribli`avaosesvebr`e,au~e- brinuti, jerjevremeodmicalo;~aspo~etkara- I svisubilipomalonestrpqiviiza- bio daobaviven~awepomo}ugumenogprstena. qe; sawimaiwihovikumovi.Sve{tenkjeod- Kad jepri{laimlada,objasnilao~emu – Ba{zato... – Ali,jasamven~ana,protestovalaje – Zaven~awe,gospo|o...jedno – Za{to,iznenadilase`ena. – Gospo|o,vistenampotrebni,po~eoje Oko Crkvesv.Markajo{uvekjevladala nestaje uhladnimtalasima. slav Petkovi}Dis.Srpskipesnikivojnik ~i i~amacukojemjebrodolomnikVladi- nestaje umra~nimdubinama.Zasobompovla- vaju odgrdosijekojaosamminutakasanije ce. Takopretovareni,~amcisejedvaudaqa- da spasu{tovi{eo~ajnikapretovaruju~am- kao ve~nost.Mornaripravegre{ke.U`eqi stavqa ihuxep. }aju sepre`iveli,onsamoskidanao~arei neobi~no mirno.Prirodaniravnodu{an,se- {ini mora.Testra{netrenutkeDisprovodi a`daje spremadaprogutasve{tojenapovr- i pobegneizvodenoggrotlakojesepoput ci spu{tajuseu~amce.Svakobidaspase lubama nastajepanika.Izbezumqeniputni- lako datone.Ukabinama,trpezarijiinapa- grdosija staje,nagiwesenabokipo~iwepo- je la|u„Italija“kojaplovizaKrf.^eli~na nema~ki sumarenizrawaizmoraitorpedu- ovim prilikamapoverovaodrugima.“ mo ...Jabihsebekazniosmr}u{tosamu kartom Tinki:„Putujemdanas.Daseoprosti- nepriliku. Predukrcavawenabrodjaviose lelo, pajekrenuouGr~kudara{~istibolnu prebijene pare.Neverstvodrugagajezabo- vac pokafanama,auSrbijunijeslaoni punomo}je damupodi`eplatetro{iojeno- kvu nov~anupotporu. gladuje, jerosammesecinijeprimalanika- da wegovasuprugaTinkauSrbijisadecom Prilikom povratkaizPariza,Disjesaznao bi seubrzopotomspremaoponovonaKrf. jedno kratkovremeproveouFrancuskojda taklizmu Srbijedo~ekaonaKrfu.Potomje kovi} Dis,pesnik„pretpla}en“namuke,ka- nepoznati vojnici? je izapisanonaspomenikudasusahraweni sac nestaoutalasimamoraistegodinekada wen iVladislavPetkovi}Dis,srpskipi- ka grobnicanaOtonimestokomejesahra- skih vojnika.Dalijenovootkrivenavojni~- gao dabudeme|upetoricomsahrawenihsrp- stru~nih qudinijezainteresovaokobimo- se niskorodvegodineposletoganikood ekskluzivno jeobjaviolist„Politika“,ali jedan spomenik. 20. septembra1999.godinepridru`iosejo{ noj javnosti.SrpskimsvetiwamanaKrfuod sada potpunonepoznatona{oj{irojistru~- pet grobova,okojimanekosvakodnevno bri- vrata stojimalinadgrobnispomenik iznad vog svetskograta.Dijagonalnoodulaznih cve}a, sahrawenisusrpskiratniciizPr- ostrvcetu Otona,ukojemjeizuzetnomnogo N Brodolomnicima sekundeizgledaju U praskozorje,16.maja1917.godine, Prijateq komejeDisnaKrfuostavio Malo jepoznatodaVladislavPet- Op{iran izve{tajoovompoduhvatu U dvori{tucrkveAgiaParaskevina veno jesrpskovojni~kogrobqe,do grada Krfa,posle82godine,otkri- arhipelaga, 40nauti~kihmiqaod a Otoni,jednomodostrvaJonskog DA LIJEDISNAOTONI * RadivojePetrovi} jedugogodi{winovinarlista„Politika.“ Feqton„SrbinaKrfu“objavio jeu20nastavaka * ______da supoginulinasavezni~kom brodukojije lo naisto~nuobaluna{egostrva. Mislimo de 1917.godine.Wihovatelamorejeizbaci- sednik mestaAnastasiosKatehis. je besprekornoodevenusve~anuodorupred- kapetanskim okomdrStamatovi}a,do~ekao vila nabrodskojlepotici„Mina“,podbudnim va~ku ekipukojajeupristani{teAmosuplo- pet neznanihsrpskihheroja–1917.“Istra`i- „Ovde boraveve~nisandalekoodotaxbine beloj mermernojplo~iispodmetalnogkrsta: nih naOtonidovoqnogovorere~iuklesaneu nikada nebikrunisaonaovajna~in. svoja dugogodi{watragawairaspitivawa nik uistoriju,qudibezkojihGvozdenovi} log imikrobiologupenziji,ina~ezaqubqe- tolog uNema~koj,idrJovanKa~aki,imuno- Bata Stamatovi},donedavnouglednistoma- vremena. Utomesesla`uidrAleksandar do`iveli ostajeurezanoupam}ewezasva ma, sakustosomGvozdenovi}emna~elu,tamo divan pogled. nom deluostrva,nauzvi{ewusakojegpuca ne. Samacrkvanalazisenaseverozapad- Pi{e: RadivojePETROVI]* na ni{anu“i„Mo`dana vezasaSrbijom“. listu „Politika“kojijeizlaziood5. do 24.oktobra2004.godine.Petrovi}jeautorkwiga„Raspadirat“,„Srbija – Va{ihpetvojnikasahrawenojeov- O veli~inisrpskihratnikasahrawe- Ono {tosu~lanoviistra`iva~kogti- Srbi naKrfu Ratna fotografijapesnika„Utopqenihdu{a“,Nica1916. sija, nirent-akara. ci. NaOtoninemaletwevreve,nitak- kafana „Wujork“nanajudarnijemmestuulu- nog mirazaletwedobanaostrvusvedo~ii ~albare uAmerici,o~emuporedneuobi~aje- Qudi saovogostrvadesetinamagodinape- da nematurista,`ivisvega140stanovnika. od 10kvadratnihkilometara,nakojima,ka- gr~ke teritorije.Prostiresenapovr{ini Mandraki iErikusa,kaonajzapadnijeta~ke kamena Jonskogarhipelaga,komepripadajui srpskih hodo~asnika,jednojeodtridraga 1999. godineubele`enokaonovaodrednica (Tekst preuzet iz feqtona „Srbi na Krfu“, na „Srbi feqtona iz preuzet (Tekst ku}u naOtoni? ju Disovojsudbini.DalijeDisna{aove~nu Mnogi detaqiizprethodnepri~eodgovara- Stamatin Argiros,~lancrkvenogodbora. vo. Saznajemoidaona{emspomenikubrine bima kojisuposle82godinepohodiliostr- na{i –podneojeizve{tajKatehisprvimSr- grobove posletoga.Miih~uvamokaodasu li jenekoodSrbaikadaposetiowihove li svistanovniciovogmesta.Neznamoda bi obavilisahranu.Sahranisuprisustvova- {li supotomva{isve{teniciioficirida torpedovala neprijateqskapodmornica.Do- „Politika“, 21. oktobar 2004, nastavak br. nastavak 2004, oktobar 21. „Politika“, 17, str. str. 17, Ostrvo Otona,kojejeod20.septembra [ 25 ] )

25 43. DISOVO PROLE]E 26 43. DISOVO PROLE]E Kajoko Jamasaki Beogradu gderadikaodocentnakatedrizajapanskijezikikwi`evnostFilolo{komfakultetu. ija“. Dobitnikjenagradazainostraneprevodioce1995-1996.godinaSrpskogPENcentra.Od1981.`iviu Hokaido univerziteta,adoktoriralanaFilolo{komfakultetuuBeogradutemu„Japanskaavagardnapoez- kao iKi{a.Ro|enajeugraduKanazava1956.godineJapanu.DiplomiralanaFilolo{komfakultetu Odu{evqena jeli~no{}uNade`dePetrovi},aprevodilanajapanskiRastkaPetrovi}a,StevanaRai~evi}a, da bih„uhvatila“wenumuzikuimuzi~kiobrazac. „Mo`da spava“. pesnikiwu KajokoJamasakikojajezaovuprilikuprviputprevelanajapanskinajpoznatijuDisovupesmu kola` pripremiojeMilutinGigiJev|enijevi},dramskiumetnik.Disbioinspiracijaizajapansku Branka Kandi},QubinkaVojinovi}iZoranNikovi})dalisuodgovorenaDisovestihove,ascenski O Kajoko Jamasakijevelikiprijateqsrpskognarodaiaktivni~lanorganizacije„Zdravodaste“. – Disjeslo`enpesnik,kodweganajte`eposti}imuzikuismisaostiha.Danimasam~italapesmu bu|ewa mo}“.^a~anskisredwo{kolcisatimomorganizacije„Zdravodaste“(GordanaMarjanovi}, ifestaciji Disovoprole}esapoetsko-scenskimperformansomnaDisovstih„Usnunisamznaoza rganizacija „Zdravodaste“iSrpskisavetzaizbegliceprviputovegodinesuu~estvovalinaman- U SNUNISAMZNAO Dis najapanskomjeziku Mo`da spavasao~imaizvansvakog zla. mo`da `iviido}i}eposleovog sna. I swomspava,nevi|ena,wena lepota; Izvan stvari,iluzija,izvan`ivota, Mo`da spavasao~imaizvansvakogzla, Ja sadnemamsvojudragu,iwenneznamglas. Mo`da spava,igrobtu`nonegujejojstas. Ne znamza{towuisanmijavapokriva; Ne znammestonakom`iviilipo~iva; Ja sadnemamsvojudragu,iwenneznamglas; Wenu glavuskrunomkoseiukosicvet. [to mibri`nopru`aodmorine`nostisvet, [to megleda,{tomika`edaose}a, I wenpogled{tomegledakaoizcve}a, Wenu glavuskrunomkoseiukosicvet, Da mevide,do|uo~i,ijavidimtad: U snuvidim,alineznam{tovidimsad. Wene o~i,wenolice,prole}e I teo~i,ituqubav,tajputsre}e; Da mevide,do|uo~i,ijavidimtad Ali slutim,aslutitijo{jedinoznam. U snudo|udamevide{taliradimsam. [to me~udnopo`ivotuvodeigone: Ja sadslutimzateo~idasuba{one Ali slutim,aslutitijo{jedinoznam. Ne se}amseni~egvi{e,nio~ijutih. Ni arije,nisvegdrugog,{tojano}assnih; Il' teo~idasumojadu{avanmene, Kao dajesanmiceobioodpene, Ne se}amseni~egvi{e,nio~ijutih: Ja sadjedvamoguznatidaimadohsan. Staru pesmu,starezvezde,nekistaridan, Neko lice,neznamkakvo,mo`dade~ije, I uwemuo~ineke,nebone~ije, I sadjedvamoguznatidaimadohsan. U snusvomenisamznaozabu|ewamo}. Bledi mesecdasekre}euumrluno}. Da udanugubezvezdebeleodore; I dazemqitrebasunca,jutraizore; U snusvomenisamznaozabu|ewamo}, Zaboravio samjutrospesmujednuja. Kao dajepesmabilasre}amojasva. Da je~ujemuzaludsamdanasku{ao, Pesmu jednuusnu{tosamsvuno}slu{ao: Zaboravio samjutrospesmujednuja, MO@DA SPAVA novo zaigrala ulogu ~u~ukStane.Namesto nastanka. TeodoraBoberi}Arsenovi} jepo- vinama dvadesetivi{egodina nakonwenog zbog kojegseovafotografija pojavilauno- ri} Arsenovi}. ulozi ~u~ukStane,zameni}e Teodora Bobe- kwi`evne scene.SofijuCocu Petrovi}u nik AvdoKarabegovi}jezauvekoti{aosa Koncem istegodine,5.decembra,ikwi`ev- }i, naNarodnompozori{tu.JadnaCoca!“ grad icrnuzastavu{tosevilanajednojku- Beograda, ostavilaBeograd.OstavilaBeo- nom pozori{tu:„TakojeCoca,najve}ak}i jasno svorenaslikaioglumiciNarod- na Disovnekrologposve}enCociukojemje mladu glumicuCocuPetrovi}.(Podsetimoi duk VeqkaPetrovi}a. trovi} Seqan~ica,prihvatioseulogeHaj- Coci Petrovi}.Autorkomada,MiloradPe- rio dvedesetsedmogodi{wojglumiciSofiji Hristi}. Ulogu~u~ukStanerediteqjepove- vi{e pohvala,komponovaojemladiStevan slav Dinulovi}amuziku,kojajepobralanaj- nego {tedqivausvojimpohvalama. Petrovi}ev komad,dokjekritikabilavi{e da jepozori{napublikalepoprihvatila du 20.septembra1907.godine.Zabele`enoje bio izvedenuNarodnompozori{tuBeogra- lorada Petrovi}aSeqan~icepremijernoje 1908. godine. tografija nastalakrajem1907.ilitokom izvo|ewa, ondamo`emoustvrditidajefo- „^u~uk Stana“,odnosnosanekimodwenih tografija uneposrednojvezisakomadom je poverovatiredakciji po~iwala svojpozori{ni`ivot. vreme kadajePetrovi}eva„^u~ukStana“za- {nu publikuvratiupro{lost,ipodsetina Stane“ verovatnojeimalazaciqdapozori- Karabegovi} (levo). vi} Seqan~ica(desno)ikwi`evnikAvdo na“ iglumacuprvojizvedbiMiloradPetro- Dru{tvo jojpraveautorkomada„^u~ukSta- radila kaou~iteqicauVelikojIvan~i. nastala, va`ilazapriznatupesnikiwui kovi}, kojajeuvremekadafotografija wa usredini,jestekwi`evnicaDanicaMar- No, krenimoredom. ve, osim,tadave}pokojnog,autorakomada. novi}, kaonibilokoizansamblapredsta- bilej, nijenalazilaTeodoraBoberi}Arse- fotografiji, kojanajavqujepredstavuiju- jubilej. Me|utim,interesantnojedasena dana, proslavqaladvadesetpetogodi{wi ri} Arsenovi}jeovompredstavom,narednog mada „^u~ukStana“.GlumicaTeodoraBobe- ne, najaviojeovomfotografijomreprizuko- nevni list I takose,kona~no,vra}amo povodu Naredne, 1908.godine,smrtjeodnela Rediteq „^u~ukStane“biojeSveti- Komad sapevawem„^u~ukStana“Mi- Kada jeovafotografijanastala?Ako Dakle, ovazanimqivanajava„^u~uk @ena sa{e{irom,gospodskogdr`a- Politika KRHOTINE PRO[LOSTI od 4.marta1930.godi- Politike da jefo- 1 ). Tragom jednefotografije Morampomenutiitoda upoku{ajimada{tovi{eproniknem`ivotikwi`evniradDanice Markovi}nisam Citiranoprema:Dis:"Coca", 2 1 ______redakcija `ivima. Mo`emostogapretpostavitidaje woj, jedinojeDanicaMarkovi}bilame|u {tampi, odsvihli~nostikojesenalazena Gini}. diteq komadaovogaputajebioDimitrije do{ao jeglumacDobricaMilutinovi}.Re- pokojnog MiodragaPetrovi}aSeqan~ice novo zaigralaulogu~u~ukStane.Namesto Danica Markovi}kaou~iteqica„prire|i- pozornici. Uovom~asopisusekazujedaje godine nalazimodajeimalasklonostika ~asopisu pisan tragotome. ta~no. Uprotivnombiobisa~uvanbarneki Avdo Karabegovi}.No,togotovosigurnonije komada u~estvovaliiDanicaMarkovi} lorada Petrovi}auprvimizvo|ewimaovog cije binavelanami{qewedasuporedMi- mada „^u~ukStana“.Ovakvatvrdwaredak- pod fotografijezabele`enodajeonaizko- fotografiju. pomo}i. i MilicaBakovi}.Iovogaputakoristim prilikudaimsejo{jednomzahvalimnapru`enojruciinesebi~noj rila. Naime,svasvojasaznawaoDanici Markovi},kaoitekstovekojesuimale,ustupilemiDanicaOta{evi} kucala nazatvorenavrata.Gradskabiblioteka „VladislavPetkovi}Dis“iz^a~kamijesvojavrata{iromotvo- Pesnikiwa DanicaMarkovi}sakwi`evnicimaMiloradomPetrovi}emSeqan~icom Kada seovafotografijapojavilau Naime, zaDanicuMarkovi}jedinou O~igledno jeoma{komredakcijeis- Pi{e: ZoricaHAXI] Srpkiwa Politike objavqenom uIrigu1913. ba{ odweidobilaovu Disovo prole}e i AvdomKarabegovi}em , br.35,^a~ak2004,str.22. dva kwi`evnika,aliukojemnijednomre~- svedo~anstvo oprijateqstvuizme|uova lorada Petrovi}akojipredstavqajutoplo govi drugovi,bele`inekolikoprilogaMi- a kojusuispuwavalisrpskipesniciiwe- stala nakonranesmrtiAvdeKarabegovi}a, kiwu, ikadajesamabilamnogovi{e„~u~uk“. dana kadajeslovilazanajboqusrpskupesni- je sujojpreostale,idase,kona~no,priseti jednom vratiupro{lost,sakupikrhotineko- snikiwi dalapovodaisnagedasesamajo{ ja tadave}umornojigotovozaboravqenojpe- Mo`da jeovanaknadnoobajvqenafotografi- fiji jedinojeDanicaMarkovi}bila`iva. od svihli~nostikojesenalazenafotogra- dina HHveka,isami~inili. Beogradu, ~ijisukulturnimiqeuprvihgo- radoznalo{}u pratilikulturnade{avawau Markovi} iAvdoKarabegovi}savelikom Stani“. ju nijepomenutowegovou~e{}eu„^u~uk koju je,me|utim,osujetilawena pi{e dramusatemomizbeogradskog`ivota, Sto{i} onameramaDaniceMarkovi}dana- stoji isvedo~ewePoleksijeDimitrijevi} vala de~ijehorove,skladneiodabrane“.Po- Tako|e, Kao {tosmopomenuli,te1930.godine S togajebli`eistinidasuiDanica Avdina spomenica smrt. koja jena- 2

27 43. DISOVO PROLE]E NEPOZNATO O DANICI MARKOVI] Nepoznato o Danici Markovi}

Pi{e: Milica BAKOVI]

anica Markovi} (^a~ak, 1879 – Beo- Jedina je pesnikiwa, od ukupno grad, 1932) u dvadeset petoj godini 26 pesnika, u glasovitoj Antologiji ulazi u srpsku kwi`evnost na velika novije srpske lirike Bogdana Popovi- Faksimil Kwige ro|enih gde je pod rednim brojem 115 upisano novoro|eno dete Danica Markovi} vrata. Wena prva pesni~ka zbirka }a (Zagreb, 1911). Zastupqena je sa tri Trenuci (Beograd, 1904) je autenti~an pesme (Na bunaru, Galium verum, POZNATO I NEPOZNATO O DA- nosti dvadesetog veka, sabrala je Ma- dokaz zrelog i formiranog pesnika. Aprilska elegija), a do tada je imala NICI MARKOVI] – Nau~ni skup u or- Uspeh Danice Markovi} rija Orbovi} u kwizi Kupa~ica i zmi- Ve} naredne godine pesmom U suton samo jednu objavqenu zbirku. Za kwi- ganizaciji Gradske biblioteke „Vladi- ja (^a~ak, 2003). Svetlost dana ugle- postaje antologijski pesnik. Zastu- `evni rad, ve} 1910 godine, odlikova- slav Petkovi} Dis“ iz ^a~ka i Institu- Jedno lepo priznawe do`ive- dalo je 29 pripovedaka koje su pred- pqena je u antologiji Na{a pjesma Jo- na je Ordenom Svetog Save V reda. Ta ta za kwi`evnost i umetnost iz Beogra- la je na{a ~uvena pesnikiwa, stavqene kulturnoj javnosti Srbije. sipa Milakovi}a (Sarajevo, 1905). Pr- ~iwenica je dovoqna za wenu poseb- da (^a~ak, 11-12. maj, 2006) upotpuwava g-|a Danica Markovi}. Srpska Me|utim, bibliografsko traga- va srpska moderna liri~arka miri dva nost. Poeziju neprestano objavquje u neke bitne, a nepoznate segmente u we- Kraqevska Akademija Nauka, kao we nema kraja. Prikupqaju}i gra|u za noj bio-bibliografiji koji }e biti obja- Bibliografiju Danice Markovi} koju antipoda u kwi`evnoj kritici – Antu- najzna~ajnijim periodi~nim publika- najboqe delo iz lepe kwi`evno- vqeni u prate}im publikacijama. Gradska biblioteka namerava da na Gustava Mato{a i Jovana Skerli- cijama. Pored Trenutaka, pred kraj sti u 1928, nagradila je pesme }a. U umetni~ki svet uveo je Sima Pan- `ivota, objavquje dve zbirke simbo- Neophodno je naglasiti da je Da- {tampa u okviru edicije Zavi~ajna bi- nica Markovi} neprestano prisutna u Trenuci i raspolo`ewa, koje je bliografija, u Bibliografiji srpskih durovi}, a ispratila Isidora Seku- li~no naslovqene Trenuci i raspolo- izdala Srpska Kwi`evna Zadru- (Beograd, 1928, 1930). rodnom gradu u kojem je 1992. godine do- almanaha i kalendara, kw. 1, Miodra- li}. `ewa ga. Nagrada je bila 6000.— di- U mnogo ~emu bila je prva i po- Pripala joj je ~ast da 1929. godi- bila i svoju ulicu. Tako|e, u Beogradu, ga Matickog, otkrila sam ~etiri nepo- nara. sebna, smela, iskrena i avangardna. ne bude prva `ena nagra|ena od Aka- na Kowarniku, jedna ulica nosi weno znate bibliografske jedinice – tri Od sveg srca ~estitamo na{oj Pripada zna~ajnoj kwi`evnoj genera- demije nauka. Srpska kraqevska aka- ime. O wenoj poeziji, pored eminentnih pripovetke koje nisu objavqene u Ku- ciji s po~etka dvadesetog veka kojoj su demija nagradila je zbirku Trenuci i kwi`evnih kriti~ara i istori~ara, pi- pesnikiwi, kojoj je dopala ~ast pa~ici i zmiji i jednu pesmu. rodono~elnici zavi~ajni pesnici raspolo`ewa kao najboqe delo iz le- vi}, Svetislav Stefanovi}...Sa samo sali su i brojni kulturni poslenici da bude prva `ena koju je nagra- Pripovetka Jaseni~anin u To- ^a~ka – Vladislav Petkovi} Dis i pe kwi`evnosti za 1928. godinu. Na- tri pesni~ke kwige, dosegla je svoj ^a~ka (Ranko Simovi}, Miodrag Ja}imo- dila Akademija nauka. — Drugu plici objavqena je u Zadru`nom ka- Stevan Lukovi}. grada (6.000 dinara) je dodeqena iz Parnas i zauzela dostojanstveno me- vi}, Radovan M. Marinkovi}, Milovan i tre}u nagaradu dobili su g. lendaru Glavnog saveza Srpskih ze- Srpska orhideja, kako je Mato{ Fonda Qubomira M. Mihajlovi}a. sto na poetskom nebu Srbije. Sasvim Uro{evi}, Sini{a Dilpari}, Miladin g. Sibe Mili~i} i Milan Ka- mqoradni~kih zadruga za prostu nazvao, pro`ivela je `ivot dostojan M. Vukosavqevi}, Milenko Paji}, Mari- {anin. 1931. godinu (str. 141-157). Devojka iz anti~ke heroine. Ro|ena je u ^a~ku, od ja Orbovi}, Milica Bakovi}...) Palilule iza{la je u kalendaru Var- oca [umadinca i majke Vojvo|anke. U Protokolu ro|enih za 1879. go- „@ena i svet“, br. 4 (april 1929), str. 8 dar, izdawe Kola srpskih sestara Krhkog i ne`nog zdravqa, boluje od tu- dinu, arhivskom dokumentu (pohrawen u (str. 74-80), tako|e za 1931. godinu. berkuloze, u~iteqevala je u srpskoj Mati~noj slu`bi Op{tine ^a~ak), na Pripovetka Uveli pupoqak, na neko- prestonici, ali mnogo du`e u okolnim stranici 37, pod rednim brojem 115, upi- liko mesta isprekidana crticama, ob- mestima. Udaje se u imu}nu i uglednu sano je da je Danica Markovi}, od oca PONO] JE javqena je u almanahu Bratstvo, \a~- porodicu Tati}, ra|a {estoro dece, Joksima, u~iteqa Osnovne {kole ~a- ke literarne dru`ine u Subotici ~anske iz ^a~ka i majke Mileve, ro|ena Pono} je. Svud je gusta tama; 1932. godine (str. 19-26). Ispod te ali posle dvadeset godina ponovo je na Napoqu vetar jezivo duva po~etku. Krasi je izraziti kwi`evni 1. oktobra 1879. godine u ^a~ku. Kr{te- pripovetke, nalazi se pesma Pono} je na je tako|e u ^a~ku, u crkvi Vaznesewa I svom svojom mo}i (str. 26-27), potpisana punim imenom i dar, nagla{ena individualnost i neo- Lomi drve}e u pustoj no}i. bi~na filozofija `ivqewa – ogromno Gospodweg, 7. oktobra iste godine. Kuma prezimenom, datirana 1927. godinom. breme za srpsku `enu toga vremena. na kr{tewu bila je Sofija, `ena Ivana Vetar se malo uti{ao bio, Ta pesma, do sada nepoznata, ne nala- Svoj elegi~ni do`ivqaj du{e iz- Stoji{i}a, apotekara iz ^a~ka. a zatim ne{to sve ja~e i ja~e, zi se ni u jednoj zbirci. nedrila je kao u~iteqica, supruga, Dakle, Danica Markovi} nije ro- Po~e da cvili i da bolno tu`i Ove ~etiri bibliografske jedi- majka, u~esnik Topli~ke bune 1917, za- |ena 30. septembra 1879. godine kako I u tihoj no}i po~e da pla~e. nice od izuzetnog su zna~aja jer bacaju robqenik, siroma{na i razvedena `e- pi{e u svim odrednicama jer, 1. okto- novu svetlost na kwi`evno delo Da- bar 1879. po julijanskom (starom) ka- Da li je to vetar il’ ne~ija du{a nice Markovi}. Pred kraj `ivota in- na, udovica i vrlo nesre}na majka... Koju je sudba ve} kaznila davno, Sahranila je Slobodana, Milicu i lendaru je 12. oktobar po gregorijan- tezivno pi{e i objavquje prozu, naj~e- skom (novom) kalendaru. Izvorni do- I koja tu`i i tra`i pomo}i {}e u Politici. U to vreme `ivotni Qubicu, a posle we, umire jo{ dvoje U gustoj mra~noj no}i?! wene odrasle dece, Petar i An|elija, kument, mati~na kwiga ro|enih, doka- krst postaje joj inspiracija, ali i po- tako da je genezu produ`ila samo k}i zuje da je pesnikiwa u `ivot zakora- Da, to je du{a prezrena od sviju kreta~ka energija jer pripovetke pi- Marica. Pritom, neophodno je naglasi- ~ila prvog dana oktobra, a ne posled- Sakrila svoju tugu duboku {e zbog honorara koji joj je neophodan ti da je imala samo pedeset tri godi- weg dana septembra 1879. godine. S U pono} mra~nu i ve~iti mrak, za izdr`avawe dece. Ipak, podrobna ne kada je zavr{ila svoju `ivotnu obzirom da su u moru relativnosti ko- I sakrila suzu bolnom oku. analiza wene proze sluti da bi pe- elegiju. Svojim usudom, postala je sim- je name}e `ivot jedino dve ~iwenice snikiwa, da je po`ivela du`e, prera- Ali jecaj du{e ucveqene, bolne bol podviga i stradawa srpske inte- izvesne, datum i mesto ro|ewa i smr- sla u solidnog proznog pisca. ti, neophodno je ubudu}e tu nenamernu Iskrao se tiho iz bonanih grudi Nesporno, `ivot Danice Marko- ligencije. Inkarnacija je uspona i pa- I dok vetar huji sve ja~e i ja~e dova, ra|awa i umirawa srpske `ene Formirala se u Disovom i Pan- sigurno, bilo joj je mnogo te`e, jer je biografsku gre{ku ispravqati. vi} satkan poezijom, ispisao je najdir- Wenu prozu, rasutu po brojnim Prezrena od sviju, ona pla~e... qiviju prozu i poetski pesimizam sat- na razme|i dva prethodna stole}a ka- durovi}evom krugu. Neki kriti~ari je bila `ena. pla~e... da je zauvek izmewena kulturolo{ka svrstavaju u poetsku plejadu kojoj Poezija joj je prevo|ena na fran- listovima, ~asopisima i almanasima, kan od `ivota koji mo`e poslu`iti i demografska slika Srbije. pripadaju i Jovan Du~i}, Milan Ra- cuski, ma|arski, nema~ki i slova~ki nepristupa~nu i nedovoqno poznatu i 1927 Danica Markovi} kao dokument za psihologiju moderne dobrim poznavaocima srpske kwi`ev- Srpkiwe. 28 DISOVO PROLE]E 43. Jedina je pesnikiwa, od ukupno ki}, Aleksa [anti}, Milorad Mitro- jezik. 29 DISOVO PROLE]E 43. DANICA MARKOVI] U TOPLI^KOM USTANKU U spomen Danice Markovi}

nice Markovi} , ~uva se u Rukopisnom ~i...Tako je ose}ala, tako mislila, tako bre, dobre – }e vidime“ ... rekao joj je on. Tada, usred te vatre, javqeno je u Priredila: Milica BAKOVI] odeqewu Narodne biblioteke Srbije u govorila Danica Markovi}...I onako sla- Tasov je odr`ao obe}awe i poku- Prokupqe Danici Markovi} molbom da Beogradu (inv. br. R 449). Neobi~an ne- ba, onako bleda ali duhovno hrabra, kao {ao suzbiti komitske zlo~ine. Ne sa- ide do Ni{a i izvesti Tasova o tim krolog Milene Bojovi}, Dani~inog pro- najhrabriji borac – otpo~ela je borbu... svim... Mu~ewa su nastavqena i daqe, strahotama. I ona je oti{la... S koliko anica Markovi}, posle okupa- Se}awa i svedo~ewa iz `ivota u izbe- fesora u Kraqevsko srpskoj vi{oj `en- Svakodnevno dovo|eno je deseti- samo ne onako javno... Drugi je preduzeo, truda i opasnosti – to mo`e sebi pred- cije Srbije u Prvom svetskom gli{tvu, u pet nastavaka. Kao i svaki skoj {koli u Beogradu, nije objavqivan nama vezanih qudi da ih „ispituju“. To da protiv-stalnu komitsko-bugarskom staviti samo onaj koji je bio tamo onih ratu, 1915. godine, napu{ta iskreni i predani rodoqub, ne pi{e o do sada. Uzgred, Milena Bojovi} je ro- su dovodili one, koje nisu ubijali po se- besu, stupaju}i u neumornu borbu – KO- dana... Sre}om, Atanasov se nije desio u D Beograd i sa {estoro dece od- svojim i patwama svoje porodice, ve} o |ena sestra Koste Vojinovi}a (Smede- lima. Bivalo je i `ena. Tih je qudi ne- STA VOJINOVI]. I on je bio jedina od- Prokupqu u to doba, docnije se nije re- brana, jedina uteha o~ajnom narodu onih {io, da ostvari svoju pretwu prema woj, lazi u Toplicu u kojoj ostaje zlo~inima bugarskog terora u topli~- revo, 1896 – Grgure kod Prokupqa stajalo no}u, a trupqe im je razvla~eno po vododerinama Debelog brda i oko stra{nih dana. jer je bila i suvi{e zapa`ena u Ni{u i sedam godina. Dvanaest godi- kom kraju. Ti weni autenti~ni zapisi, 1917), vo|e ustanka u Toplici i Jabla- Vojinovi} vodi neprekidnu borbu: Tasov ne bi dozvolio, da bude upropa- na kasnije zapisa}e: „Nikada ne osetih dragocena su hronika i svojevrsna ar- nici, koji je, u vreme kada je stupio na obala Toplice...O~ajawe i patwa tih mu~enika pretegnuli su u du{i Danice ~asom onamo oko Jastrepca protiv Au- {tena do kraja. `ivot tako intezivno kao u palanci za hivska gra|a za razli~ita istorijska i krvavu ustani~ku pozornicu, imao samo Markovi} nad brigom, te{kom brigom, o strijanaca; ~asom s ove strane Toplice Posledica toga wenog putovawa vreme okupacije“ (Doziv ne~astivog, kulturolo{ka istra`ivawa. 24 godine. opstanku wene dece. I otpo~ela je bor- oko Vidova~e protiv bugarskih komita; bila je: general prati pukovnika Rajeva, 1927). Poetski pesimizam preto~en u ^udesnim ukr{tawem puteva Go- bu, borbu vrlo opasnu. ponovo se prebacuje na levu obalu reke da ispita krivice na{ih qudi, a Danica Ali, kada je u prole}e 1917. iz- elegije je filozofija `ivota Srpske spodwih Milena je i dobar poznavalac U samom Prokupqu sedeo je jedan da ga kroz nedequ dana Bugari na|u na posla poruku i javi: Do}i }e izaslanik bio ustanak u Toplici, pesnikiwa se, orhideje, ali, na `alost, postaje i wena wenog neobi~nog i beskrajno nesre}nog komandant, pukovnik, ~ovek bezna~ajan, poput anti~kih heroina, aktivno i kraj- surova i bolna `ivotna stvarnost. U `ivota, zapisala je, izme|u ostalog, koji nije ni hteo ni smeo stati protiv ko- we po`rtvovano prikqu~uje ustanici- Prokupqu joj umire sin Slobodan, a po Branka Radovanovi} u feqtonu Zabora- mitskog besa. Tu se, dakle, nije moglo ni- ma. Ta dimenzija wene li~nosti nije povratku iz izbegli{tva umiru joj k}eri vqena pesnikiwa Danica Markovi} (Po- {ta u~initi te se Danica re{ila, da ide dovoqno nagla{ena i istra`ena, a ne- Milica i Qubica. Posle dvadeset dve litika, 21 avgust – 1 septembar 2001), u Ni{ generalu Tasovu. U ono vreme, pod sporno, kazuje mnogo, ne samo o patrio- godine braka razvodi se od mu`a, Mom- koja je, objaviv{i delove tog rukopisa, onakvim prilikama, oti}i u Ni{ – bilo je tizmu i usudu srpske `ene u vreme bu- ~ila Tati}a, i ostaje sama sa troje dece. prva na wega skrenula pa`wu. skoro nemogu}e. Nemogu}e za onoga , koji garske okupacije, ve} i o uzrocima po- Nova porodi~na tragedija usledila je, Povodom Nau~nog skupa o Danici se predomi{qa i meri svu opasnost ali, etskog pesimizma kwi`evne generacije na sre}u, nakon wene smrti. Umire joj Markovi} (^a~ak, 11-12 maj 2006) koji Danica je gledala stvar s druge ta~ke. s po~etka dvadesetog veka kojoj pripa- Predrag-Petar-Pe}a (1915-1933) u osam- organizauje Gradska biblioteka „Vladi- Ona je znala samo jedno: treba u~initi daqu i Vladislav Petkovi} Dis i Ste- naestoj i An|elija-Anana-Ana (1912- slav Petkovi} Dis“, ~asopis Disovo pro- sve, ili barem poku{ati kako bi se koli- van Lukovi}. 1934) u dvadeset drugoj godini. Starost le}e, br. 36, objavquje rukopis U spomen ko, toliko smawio ovaj u`as, ova pogibi- Jo{ je jedna heroina svedok, u~e- i porod do~ekala je samo Marica (1909- Danice Markovi} izvorno i u celosti. ja... Treba po cenu najve}e `rtve poku{a- snik i savremenik Topli~kog ustanka – 1977) koja se 1934. godine udala za Mi- Napisan je u stubcima, crnim mastilom, ti sve ne bi li se ovi mu~enici spasli. dobrovoqna bolni~arka, An|elija L. lutina ]o}i}a, ma{inskog in`ewera i ~itko i uredno na deset strana. Koliko je trebalo truda, koliko ve{tine Lazarevi}, k}i Laze K. Lazarevi}a. aktivnog oficira Jugoslovenske vojske. Faksimil rukopisa poslala je da se dobije dozvola – to je te{ko kaza- U martu i aprilu 1929. godine, u Nedatiran rukopis, najverovat- Zorica Haxi} sa `eqom da se publiku- ti... Najsposle je uspela i pod vidom, da Politici Danica Markovi} objavquje nije napisan 1932. godine U spomen Da- je u Disovom prole}u. ide radi trgovine – da se odnese malo ra- kije a donese toliko soli – ide pe{ke u dru{tvu dve tri sirotne `ene, koje su te- rale jedno magare natovareno. U Ni{u po- lazi joj za rukom, da se vidi sa generalom Faksimil rukopisa Milene Bojovi} U SPOMEN DANICE MARKOVI] i da mu predstavi svu nesre}u, koju trpi narod. Jo{ joj se dala prilika, da se upo- svom putu oko Jastrepca. .. I tako, iz da- generalov i da treba i}i pred wega, `al- anicu Markovi} poznavala sam sve, {to su wihovi podivqali instink- zna sa nekim istaknutijim bugarskim `ur- na u dan, iz borbe u borbu dok jednog kob- bom protiv zlo~ina i molbom, da se na{i jo{ iz {kole – bila mi je u~eni- Pi{e: Milena BOJOVI]EVA ti `eleli... nalistima i da stupi u prepisku sa I. Va- ca. Darovita, a ose}ajnosti veo- Prva posledica „ustanka“ bila je zovim, poku{avaju}i, da i wih obavesti o nog dana, krajem 1917. godine, ne pogibe qudi otrgnu iz ruku Atanasova i Lazara D u blizini sela Grgura. To je bilo nemi- i sprovedu u Beloqin gde }e stvar izvi- ma fine, Danica je spadala me- – dolazak XXI puka bugarske vojske da zlom stawu... Malo umirena i s ne{to na- |u one retke u~enice, kojih se Od novembra 1915. do prole}a kazni buntovnike. Taj puk ostavio je za de, vra}a se ku}i i deci. novno – onaki junaci moraju poginuti. |ati komandant opol~ezaca... Digo{e se nastavnik uvek se}a. Po svr{enoj matu- 1917. godine, `ivelo se pod pritiskom sobom krvav trag i zgari{ta... Wega sme- Tasov je bio toliko svesan zla, Narod pre oseti nego mi, ~u o we- `ene, jer qudi su bili svi pokupqeni... govoj pogibiji, jer se bugarske komite po- Tako i bi. Rajev be{e pristupa~an i o~e- ri `ivot je odveo putem na koji je, zbog te{ke neizvesnosti. Neprijateqi su bi- ni XI puk „opol~e`aca“ koji ostade da koje se takvim radom stvara, a osim to- svoje velike ose}ajnosti, mnogo pati- li povukli granicu svojih teritorija, dr`i buntovni kraj u pokornosti. U jesen ga bio je „Rusofil“ te je i saslu{ao i mami{e od radosti. Tu radost izrazi{e vidno protivnik komitskih zala. la...Videle smo se posle mnogo godina prema ~emu je Toplica do Jastrebca pri- te iste 1917. godine do|o{e komitayije. obe}ao, da }e u~initi sve, {to je u wego- novim besom. Pored ve} dotada{wih ^im je stigao Rajev, dolete i Ata- onih kobnih dana na{ega ropstva pod padala Bugarima. Toplica bogata, a Bu- [to je ostalo iza XXI puka to sad uze{e voj vlasti, kako bi se zlo prekratilo. „vojvoda“ pojavi{e se novi i zlo~ini do- nasov da {titi svoje „vojvode“. Na{i be- Bugarima, kada su me doga|aji odveli u gari nenasiti, ali se ipak `ivelo... Po- komite da – dovr{e. I produ`i se krva- Po povratku do~ekao je n. pukovnik stigo{e vrhunac po~etkom 1918. godine... {e provedeni u Beloqin gde osta{e do blizinu Prokupqa. {to su pro{li prvi dani straha, `alo- va rasprava sa „buntovnicima“... Atanasov i odmah je po~eo ispitivati: za- Jedan od tih namesti se u selu Prekadi- po~etka juna.. Rat je zatekao Danicu Markovi} u sti i i zaprepa{}ewa svet se povukao u Pro~u{e se imena: pukovnika Ata- {to je i{la u Ni{? S kime se je vi|ala i nu, blizu Prokupqa. Ime mu brzo zapam- Posle tih doga|aja mene su Bugari Prokupqu i, kad je nastala okupacija, sebe i starao se, da `ivotari od danas nasova, Nikolova, Orov~anina, Kruma i {ta je i kome govorila?... I pretwa, da }e tismo, zvao se Lazar a veoma u voqi Ata- proterali na austrijsku teritoriju pre- ostala je onamo sa svojom decom i sta- do sutra, ali ne gube}i nade, jer svako je jo{ nekoliko wih...Teror zavlada i gra- je internirati, odvojeno od dece, v stara nasovu. Svakodnevno, u suton, najavili ko Blaca i ja se vi{e nikad ne videh sa rom tetkom. Zdravqa je bila veoma ne- u dubini svoje du{e imao uzdawe: Bog }e dom i selima... Blgarija... I motri na weno kretawe. Po- bi se wegovi qudi u selu i odvodili na- sirotom Danicom. `nog te se mo`e pojmiti, koliko joj je pomo}i, oslobodi}emo se. [ta je radio narod? ^emu se nadao ku{ava i da je pridobije obe}awem, kako {e vezanih ruku. Trpali su ih u jedan du- Kad sam saznala o wenoj smrti, bio te`ak polo`aj kada se morala bri- Bilo je razlike izme|u sela i gra- i je li se nadao? Za sebe li~no, niko ni- }e joj nabavqati sve potrebne namirni- bok, vla`an i mra~an podrum, sve na go- ponovo mi iskrsnu u pameti ono te{ko nuti o svima `ivotnim potrebama svoje da. Seosko stanovni{tvo bilo je boqe je bio uveren da }e ga zlo minuti ali je ce... U takvoj jednoj prilici Danica mu je milu i ne dre{e}i ih. Tim na~inom, za vreme i obnovi uspomenu o wenom neu- dece i one stare du{e. To su bile fi- snabdeveno hranom i pored stalnog po- svako imao nade: do}i }e dan slobode, odgovorila: – „Vi tra`ite od mene, kao nekoliko dana, bi tamo strpano 50-60 stra{ivom starawu, radi olak{awa te- zi~ke i materijalne te{ko}e, a moralne ni`avawa a gradsko je, u tom pogledu, narod ne mo`e poginuti, ne mo`e ga ne- Srpkiwe, da se, za „~anak so~iva“ odrek- qudi iz sela: \u{nice, Tiskawe, Prvi- {ke sudbine mu~nog naroda. Se}aju}i se jo{ ve}e. Gruba okupatorska sila priti- trpelo oskudicu ali je bilo, koliko to- stati... Do}i }e dan slobode ali ga mi ne- nem svoje du`nosti... Ja to ne}u nikada wa, Kowu{e, Tezana, Vi~e... svega toga, ja velim, u ime svih onih o sla je stra{nom te`inom o`alo{}eni i liko, za{ti}eno protiv nasiqa. To i ta- }emo do~ekati... Ne mari... Do~eka}e na- u~initi ni po cenu `ivota svoje dece“... [ta je tamo ra|eno i kako su mu~e- kojima se ona onako po`rtvovano zauzi- zaprepa{teni svet i mo`e se zamisli- ko je trajalo do fatalnog ustanka u pro- rod jer narod ne}e propasti, ni li~no- Juna{tvo je to bilo, i to veliko, ni ti qudi – to je te{ko re}i a i zami- mala – Bog da te prosti, draga Danice, i ti, kako je i koliko ona ose}ala sav jad le}e 1917. godine. Tim ustankom Bugari- sti, pojedinci?...Pa oni i tako umi- tako odgovoriti u ono doba, onakvom ~o- sliti... Mu~ewa je vr{io sam Lazar i to svetla ti uspomena, a tvojoj deci neka svojom pesni~ki-patriotskom du{om. ma su ruke postale odre{ene da ~ine ru...Malo pre, malo docnije – {ta to zna- 30 DISOVO PROLE]E 43. veku, koji je vodio ono krvavo kolo...“Do- uvek no}u... milostivi Bog bude na pomo}i! 31 DISOVO PROLE]E 43. SLOVO O POEZIJI – 42. DISOVO PROLE]E BESEDA LAUREATA 42. DISOVOG PROLE]A GOVOR JEDNE SAMO]E DRUGOJ SAMO]I SAN I DUBOK KOLIKO JE DUG

a pesnike sve po~iwe i sve se zavr- bi bilo tako, svet bi li~io na elektron- o~etni stih Disove pesme Mo- @ivot se posmatra ne samo sa me- {ava re~ima i jezikom. Ve}inu nas Pi{e: Milan \OR\EVI] sku pustiwu. `da spava: „Zaboravio sam ju- Pi{e: Vojislav KARANOVI] sta odakle se palo, ne sagledava se is- Zodu{evqava lepota re~i, pa u svo- Ne znam da li smo mi pesnici zai- tros pesmu jednu ja“ i ono {to za kqu~ivo iz perspektive tamnice zemnog jim pesmama sakupqamo i raspore- sta nevidqivi zakonodavci sveta, ali P postojawa, nego se `ivot u Disovoj poezi- tim stihom sledi, nastojawe da |ujemo re~i kao {to priroda, slede}i na- usmr}uje pesnika, mada je to igra u kojoj pe- znam da imamo va`ne stvari da ka`emo o se pesma iz no}a{weg sna nekako prizo- Ili sna drage, za koju on i ne zna da li po- ji gleda i iz te tre}e perspektive, sa me- ma smrtnicima nedoku~ivi red, raspore- snik nalazi spasewe. Ona je igra pro`eta svetu u kojem `ivimo, stvari koje se za- ve, i poku{aji da se prepoznaju i odrede stoji? Ili nakon oba ta sna? Ovaj obrt, u sta mogu}eg zavr{etka na{e `ivotne |uje oblutke, kamen~i}e ili raznolike stra{}u narodnih rituala, poklada, ali i pravo ti~u svih qudi. Ma koliko u dana- obrisi tog sna uz pomo} re~i, da se ot- kome se predeli nepostojawa najednom na- avanture. Zahvaquju}i toj trostrukoj konkrecije na morskoj obali. Jezik je tvo- `alo{}u tu`balica i pogrebnih sve~ano- {wem vremenu masovnih medija pripadali krije ili bar nasluti {ta je uistinu bio ma pribli`avaju, a san koji je sve vreme perspektivi, istovremenom do`ivqaju revina na{e racionalnosti, tako da put sti. Pesma slavi `ivotne radosti i ~ude- prezrenoj mawini ~ove~anstva, svojevr- taj san – mogu nam pomo}i da uo~imo izmicao poku{ajima odre|ewa pretvara `ivota u tri dimenzije, Disova poezija od ~ulnog do`ivqaja sveta i stvari do pe- sne lepote svega vidqivog i opipqivog snom dru{tvu gubavaca i parija, mawini osnovnu odliku savremenog pesni{tva. se u ovaj san, u ne{to blisko, {to je oko izaziva u nama vrtoglavicu, ali i ostva- sni~kog jezika nikada nije direktan, ve} kao {to na indirektni na~in otkriva i koju ostali sve mawe slu{aju, bez nas bi Jer najboqim svojim delom savremeno nas, ~ega smo mi deo, {iri poqe asocija- ruje visok estetski u~inak. Samo vrhun- posredan. I prostor tog posredovawa, mra~nu stranu ovog sveta. ovaj svet bio mesto kojim vladaju neose- pesni{tvo ~inilo je upravo to: re~ima je cija na ~itav na{ `ivot. ska poezija uobli~ava celovitu viziju istinski je prostor nastajawa pesme. Poezija do`ivqava i do`ivqava}e tqivost, tupa ravnodu{nost, mesto gde poku{avalo da prizove prizore i slike Ali tu nije kraj, {to se izmicawa ~ovekovog postojawa. A celovitosti ne- Osnovna uloga jezika je da omogu}a- preobra`aje, ali, i pored toga, verujem da nema ni ma{te, ni strasti, ni qubavi, pa koje lelujaju u prostoru izme|u sna i ja- tla ispod na{ih nogu i vrtoglavice ti~e. ma ako se ~ovek ne osmotri iz ta tri va komunikaciju me|u qudima. On spaja, }e u budu}nosti ostati qudski govor o qu- ni istinskog komunicirawa. Bio bi to bez- ve, htelo da u re~i i poetske slike uhva- Pesnik koji je napisao „Sve je sad pro- ugla: izgubqenog sveta ve~nosti, zemaq- bavi, smrti, sudbini, dobru i zlu, o bo`an- ali ponekad i udaqava i razdvaja qude. bojan svet, kakav je Dis naslu}ivao u svo- ti ona stawa koja izmi- skog postojawa i prosto- Pesnici su ~uvari jezika i qudi kojima je skom i demonskom, o patwi, strasti, `alo- joj vizionarskoj „Jutarwoj idili“, govore- ~u svakom racionalnom ra koji se ispred nas dato da ga neguju, oboga}uju i preobra`ava- sti i radosti, jer ako to ne bude, pretvo- }i: „...Umirahu boje, / S wima du{e qudi i odre|ewu. otvara. ju. Pro~itajte dve najlep{e pesme srpskog ri}e se u obi~nu simulaciju za koju }e bi- grobovi wini;...“ Disova, pak, Tam- U izuzetno delikat- jezika: „Santa Maria della Salute“ Laze Ko- ti dovoqna dobro konstruisana jezi~ka Poezija po svojoj definiciji, i u sti}a i „Mo`da spava“ Vladislava Petko- ma{ina, snabdevena kompjuterskim pro- granicama svojih mo}i, poma`e opstanku nica po~iwe stihom koji nom i ne`nom nekrologu vi}a Disa i razume}ete o qudskih bi}a ili bar ma- bi se mogao smatrati am- prerano oti{loj beograd- ~emu govorim. Ove dve lo doprinosi nastojawu blemom ose}ajnosti ~o- skoj glumici Sofiji Miq- pesme nastale su u dru- da mi, u kojima se stalno veka novog doba. „To je kovi} \or|evi} – umrla gim vremenima i iz pobu- bore dobro i zlo, budemo onaj `ivot gde sam pao i je u 28. godini `ivota – da koje nam danas mo`da plemenitiji. U svakom ja“, stih je koji govori o Dis, nadnesen nad raku u nisu toliko bitne, one su slu~aju, poezija nam daje udaqenosti ~oveka od koju }e spustiti kov~eg sa tada{wim ~itaocima iz- dubqu, intenzivniju sli- `ivota. Pokazne zameni- wenim telom, ponavqa gledale nesavr{ene, ali ku surovog i lepog sveta u ce To i onaj – kako su ono {to ~ini osnovni am- mi se danas divimo wi- kojem `ivimo. A ta slika mnogi i primetili – mar- bijent wegove poezije. Tu hovom savr{enstvu, ne- ~esto se potpuno razli- kiraju odnos distance, su i slika grobqa, i at- ponovqivom zvuku, into- kuje od idili~ne slike govore o izmaknutosti mosfera ~ovekove tro- naciji i lepoti wihovog sveta ve}ine qudi. `ivota pesniku, odnosno {nosti i prolaznosti, i jezika. Pesnik pi{e za ne- pesnika `ivotu. Ovo je sprovod koji se kre}e „tu- Odre|eni eroti- kog savr{enog sada{weg jo{ vi{e nagla{eno na- `no i sporo kao `ivot“. zam uvek je prisutan u ~i- ili budu}eg ~itaoca i to rednim stihom pesme, Nekrolog Dis zavr{ava nu pisawa poezije, tako nema veze sa dana{wim gde se mesto sa kog se pa- ovim re~ima „Ona sada da je on, zapravo, ~in za- ne~itawem ili, ~ak, ne- lo imenuje ovako: „Sa ne- spava. O neka joj san i du- vo|ewa. Pesme govore o znala~kim prezirawem vinih daqina, sa o~ima bok bude koliko je dug, ne- su{tinskom, o onome {to poezije. On pi{e za onoga zvezda“. Pad sa beskraj- ka je nebo u raj primi, dok je blisko svakom ~oveku – ko }e razumeti wegovu no udaqenih prostora, Vojislav Karanovi}, dobitnik Disove nagrade 2005. godine: wena posteqa nas na tugu o qubavi, smrti, strahu, osobenost i posebnost. iz predela nevinosti i Disova poezija izaziva u nama vrtoglavicu zove.“ Slutwu otvorenih radosti. One i nastaju u Pesni~ki govor je govor neznawa, u dosu|en ob- nebeskih dveri, i ovakvo stalnoj igri Erosa i Lo- jedne samo}e drugoj samo- lik, oblik „{to se mirno mewa“, podlo- {lost“, koji je ose}ao sve „Kako se kre}e i ose}awe dimenzija, dubine i du`ine sna gosa, qubavi i razuma. }i. Pi{u}i o drugima kao `an prolaznosti i raspadqiv, sa ta dva u suton pada, / u neki sumrak i u predgra|e smrti, mo`e da ima samo neko ko je svim Neki pesnici }e re}i da da pi{emo o sebi, a pi{u- stiha poetski je precizno i upe~atqivo groba“ imao je i izuzetno sna`nu slutwu ~ulima dodirnuo i pogledom premerio javu pi{u poeziju da bi iska- }i o sebi, pi{emo kao da Pesnik Milan \or|evi} na 42. Disovom prole}u prikazan. @ivot se istovremeno posma- pro`etosti `ivota i smrti. „Smrt, ve~no `ivota. zali neponovqivo isku- govorimo o drugima. Od tra i odavde, gde se pad zavr{io, i odan- `iva, budu}nost je svega,“ napisao je u jed- Dokle god bude srpskog jezika, do- stvo svog `ivota. Mo`da tog unapred nevidqivog, de, odakle se palo. To je ono {to izaziva noj pesmi Dis. To da je smrt neodvojiva od kle god bude `ivota, i dokle bude – smr- je to samo iluzija, ali ipak to je ute{na gramom, {to }e proizvoditi pesme koje }e dalekog, a mo`da i bliskog, ali svakako vrtoglavicu prilikom ~itawa ovih, ali i `ivota, da nije nali~je `ivota nego wego- ti, Disova poezija }e qudima imati ne{to iluzija. Takvi pesnici pi{u za nekog savr- zadovoqavati qudske potrebe. Ali takav dragog ~itaoca, pesnik tra`i da poka`e mnogih drugih Disovih stihova. va`no da ka`e. Govori}e im da je `ivot {enog ~itaoca-dvojnika koji }e ih jednoga svet bi}e ~udovi{an, a qudska bi}a u we- saose}awe, sposobnost za u`ivqavawe u vo drugo lice, pokazao je Dis nizom svojih O{amu}enost izaziva i jedan obrt svugde prisutan, ~ak i tamo gde je privid- dana u potpunosti razumeti. mu samo ravnodu{na i bestrasna stvorewa wegove re~i. Pesnik se trudi da ono {to pesama, a pokazao je uostalom i svojim koji se ti~e odnosa sna i jave. Nakon upor- no odsutan, i da smrt nije odvojena od `i- Poezija je oblik saznawa sveta, ona – hiperracionalni monstrumi. mu je va`no na najboqi na~in prenese tom prodornim pogledom upravo u to lice, li- vota, da su `ivot i smrt zapravo – jedno. A je sublimacija i sa`imawe tog saznawa u Kwi`evnost, a naro~ito poezija, nevidqivom ~itaocu ili neznanom poklo- nih, neuspe{nih poku{aja da odredi sadr- ce smrti. Upornost tog pogleda dovela je jeziku i u obliku pesme, ona je i oblik is- danas su marginalizovani. U svetu mar- niku poezije. Da li }e ga na}i danas ili }e `aj i konture sna, koji tim vi{e izmi~e pesnika i do slutwe apokalipse, stra- da na{e postojawe, predeli ovostrani i poqavawa `ivotne energije. Naravno, pe- ketin{kog mahnitawa, diktature televi- se on pojaviti jednog dana ili posle pe- {to se upornije o wemu razmi{qa, pesnik {nog suda nakon kojeg bi se stvari odvoje- onostrani, jesu tek jedan san, u kome se na- sni{tvo je komunikacija koja se odvija po zijske slike i elektronskog komunicira- snikove smrti, ne zavisi toliko od pesni- u pesmi Mo`da spava pomiwe dragu, sluti ne od sveta ve~nosti ponovo vratile svom lazimo, i koji ne mo`emo pogledati nikad odre|enim estetskim zakonima. Ti zakoni wa, pisawe poezije zaista je pomalo sta- ka. Stvarawe poezije dobija smisao tek da mu se ona u snu javila. Za wu ne zna ni izgubqenom zavi~aju. „Napoqu je vidno, sa strane. San i dubok koliko je dug. San donekle se mewaju, ali su{tina pesni- rinska, ~uda~ka i krajwe samotwa~ka de- kada na{e pesme probiju zid ravnodu{no- gde je ni da li uop{te postoji, jer ona „Mo- kao pred svitawe. / Ko da }e se di}i gro- iz kog nema bu|ewa. ^ak ni kada se iz we- {tva ostaje ista. Poezija je tako|e i latnost. Ali, u takvom svetu treba da po- sti i prezira i do|u do takvog ~itaoca ili `da spava sa o~ima izvan svakog zla“. Da bovi i qudi“, napisa}e Dis u jednoj poznoj ga probudimo. ozbiqna igra u kojoj su re~i igra~ke, a pe- stoje i osetqivi qudi – pesnici koji }e na{ih duhovnih dvojnika. bi malo daqe dodao: „Mo`da `ivi, i do- pesmi. Slutwu bliskog dolaska Stra{nog snik igra~. Samo {to poezija nije obi~na svoje ekstaze i o~ajawa izra`avati na }i }e posle ovog sna“. Posle kog to sna? suda pesnik Utopqenih du{a vi{e puta Pesnikovog, koga on ne mo`e da se seti? U ^a~ku, 20. maj 2005. 32 DISOVO PROLE]E 43. igra, ve} je ~esto opasna igra koja ponekad sa`et na~in, dakle pesmama, jer ako ne ^a~ak, 20. maj 2005. }e iskazati u svojoj poeziji. 33 DISOVO PROLE]E 43. Izdawa Gradske biblioteke Izdawa Gradske biblioteke

POTVRDA I PODSTICAJ VREME KARAKTERISTIKA GRA\ANSKO ODELO (Mila Jova{evi}, Marija Orbovi}, ^asopis : bibliografija 1-151 : 1974-2004, Gradska (Ranko Simovi}, Ono vreme kru`oka, Gradska biblioteka Da je 1949. godina prelomna za mene, Gradac to se odra`avalo (ili pripremalo) i u ne- biblioteka Vladislav Petkovi} Dis, ^a~ak, 2005) Vladislav Petkovi} Dis, 2005) kim sitnijim, propratnim pojavama. Do- {lo je do promene u mome odevawu, mome rajem protekle godine, kao jedana- ti~no iskustvo u ovom nedovoqno vredno- izgledu. estu kwigu u ediciji Zavi~ajna bi- Pi{e: Olivera NEDEQKOVI] vanom pozivu, uspe{no stru~no razvrstava- Pi{e: Bo{ko OBRADOVI] Dotle sam bio odeven kao seqa~e. bliografija, a povodom sto pede- we vrlo obimne i obuhvatne gra|e pretpo- Imao sam rajtozne pantalone, srpsku {aj- K ka~u, nosio i opanke, a odlazio i na seoske setog broja i navr{ene tri deceni- stavqalo je, uz poznavawe profila samog skupove: mobe, komi{awa, igranke, svadbe. je od pokretawa Gradca, Gradska biblio- ~asopisa i posedovawe {irokih op{tih, Malo sam se ve} pogledao sa nekim devoj- teka Vladislav Petkovi} Dis iz ^a~ka ali specijalnih znawa. Wihov raspon mo- izdawu Gradske biblioteke „Vla- ~icama, igrao sa wima u kolu, zagrevao se objavila je bibliografiju ovog uglednog `emo ilustrovati podse}awem na neke od Udislav Petkovi} Dis“ krajem pro- za poneku od wih. Kad sam radio na pra- ~asopisa za kwi`evnost, umetnost i kul- zapa`enih brojeva ovog ~asopisa koji su po- {le godine pojavila se nova kwiga vqewu cigle za zadru`ni dom, dopadala turu. Zahvaquju}i entuzijazmu i naporu ko- sve}eni odnosu pravoslavqa i umetnosti, poznatog zavi~ajnog stvaraoca Ranka Si- mi se i jedna premlada i lepa udovica, ko- ji su u ovaj studiozan bibliografski rad apokalipsi, magiji, ~udovi{tima i vrago- movi}a - „Ono vreme kru`oka“. joj je mu` bio poginuo na samom kraju rata, a ona nije imala vi{e od dvadesetak godina. ulo`ili ~a~anski bibliotekari, jedan od vima, mistici, gnosticizmu, Mediali, li- Ranko Simovi} ro|en je 1932. go- dine u selu Trnavi kraj ^a~ka. Osnovnu Weno slobodnije dr`awe, i ne samo prema najzna~ajnijih ~asopisa u srpskoj kwi`ev- kovnim umetnicima Qubi Popovi}u, Dadu meni, provociralo me da no}u sam, po mr- noj periodici druge polovine XX veka, ko- \uri}u, Radomiru Reqi}u, Baltusu, arhi- {kolu zavr{io je u rodnom mestu, gimna- klom mraku, u ta nezgodna vremena, idem ji po re~ima wegovog urednika, predsta- tekti Mihajlu Mitrovi}u, kwi`evnicima ziju u ^a~ku, a Pravni fakultet u Beo- do pod planinu ne bih li pro{ao pored we- vqa poku{aj da se prevazi|e provincija- Blejku, Popi, Ki{u, Luriju, Beketu, Harmsu, gradu, gde je odbranio i doktorat. Pi{e ne ku}e i tajno je video. lan na~in mi{qewa, da se uspostavi hije- [ulcu, najzna~ajnijim autorima stripa, te- i objavquje pesme za decu i odrasle, Sve se tada nabavqalo na ta~kice i rarhija vrednosti, i da se po{tuje sveta mama kao {to su ov~arsko-kablarski mana- kratke pri~e, televizijske scenarije, bonove. Za metar {tofa, da bi mi kona~no pro{lost,1 dobio je bibliografiju kakva priru~nike i uxbenike. U vi{e ~asopisa sa{ili „duz“ pantalone, moja majka je i{la stiri, Draga~evo, sve do brojeva naslo- u Sarajevo i jo{ kojegde, ali do tog {tofa mu zaista i prili~i. vqenih Tajna istorija kulture, Re~nik i kwiga pojavquje se kao urednik. Jedan je od najaktivnijih ~lanova Zavi~ajnog nije do{la. Kupila ga je 6. jula u Je`evi- Potreba za svobuhvatnim popisom imaginarnih mesta ili onih koji predsta- ci, u radwi u kojoj je radio wen brat, moj priloga objavqenih u ~asopisu, koji za- vqaju antologije pojedinih rodova i najzna- dru{tva „Vrelo“ iz Trnave i urednik ujak Miladin \oki}. On je javio kad je hvaquju}i pregnu}u wegovog dugogodi- ~ajnijih vrsta savremene kwi`evnosti. istoimenog ~asopisa, koji predstavqa {tof do{ao. Jer, mogao si imati neutro- {weg urednika Branka Kuki}a od 1974. Pretra`ivosti i informativnoj vredno- pravo, seosko ~udo u periodici na{eg {en bon, a da nema robe. [tofovi su bili godine izdaje ~a~anski Dom kulture, a ~i- sti bibliografije naro~ito doprinose pa- vremena. jednobojni, teget i braon, odnosno uzima ji je suizdava~, od dvobroja 113/114. i `qivo izra|eni prate}i registri i neko- Simovi}eva kwiga „Ono vreme kru- se {ta se zatekne, ako se i{ta na|e. Tu Umetni~ko dru{tvo Gradac, uo~ena je naj- `oka“ je {esta kwiga zavi~ajne bibliote- sam, kod ujaka, u Je`evici, dva dana po- liki razre{eni inicijali potpisnika ~la- sle, do{ao i do prvih plitkih cipela, ko- pre u svakodnevnoj komunikaciji sa ovda- naka. Zbog brojnih prevedenih tekstova, uz ke „Vrela“ i sadr`i autorove dnevni~ke bele{ke iz vremena poha|awa ~a~anske je su bile vrlo ru`ne, ali nije bilo bo- {wim, ali i ~itaocima sa ~itavog srpskog imenski, u kome su popisana imena autora, qih. Zabele`io sam da su ko{tale 606 govornog, pa i znatno {ireg podru~ja. gimnazije od 1948. do 1952. godine. Ured- uvodniku Branka Kuki}a, napisanom za sto- imena iz naslova ili predmeta priloga, dinara, a u slobodnoj prodaji bile bi 3200 Ipak, Mila Jova{evi}, bibliotekar znat- izra|en je i registar prevodilaca. Autori nik izdawa je Danica Ota{evi}, za li- dinara. [tof je odmah dat na {ivewe. Sa- ti broj Gradca 1991. godine, prethodne kovno-grafi~ki izgled korica zaslu`na prve dnevni~ke zapise, prve pesme i pri- nog iskustva i temeqnog poznavawa srp- uvodne napomene bibliografa. U wima Ma- su se odlu~ili i za izradu registra temat- {io ga je na{ zet, kroja~ Borivoje Pante- je Vesna Petrovi}, {tampar je „Timo- ~e, prve literarne sednice. li} iz ^a~ka. Pod 17. julom te, 1949. godi- ske kwi`evne periodike, i Marija Orbo- rija Orbovi} ukazuje na istorijat i dinami- skih brojeva u kome su popisani wihovi print“ iz Mr~ajevaca, dok su recenzenti Sam dnevnik predstavqa potresno ne, zabele`io sam: vi}, istaknuti bibliograf i priqe`ni ku izla`ewa, promene u sastavima redak- prire|iva~i, ~ija imena zato nisu izdvaja- Radovan M. Marinkovi}, Dragan [u{i} i svedo~anstvo o jednom te{kom vremenu u „Jutros sam rano oti{ao po neke pan- istra`iva~ ~a~anske kulturne pro{lo- cije, opremi i koncepciji samog ~asopisa, na u zaseban registar. Predrag O. ]ur~i}. kome su gimnazijalci zbog slobode govora talone u ^a~ak. [io mi ih je moj zet. Kad sti, latile su se ovog vrlo zahtevnog po- ali i na metodologiju bibliografskog ra- Publikacija koju je likovno opre- Kwiga, pored dnevni~kih bele{ki na literarnim kru`ocima cinkareni od sam do{ao kod wega, tek ih je dovr{avao. sla podstaknute i drugim razlozima. Oni da, nedoumice i na~ine na koje su tokom ra- mio Mile Grozdani}, kao recenzent potpi- Po{to je ispeglao, obukao sam da probam koje predstavqaju glavni deo teksta, do- svojih vr{waka i profesora, pra}eni, nisu sasvim obuhva}eni ni odgovorima ko- da razre{avane. Za ovim prilozima bibli- sala Branka Bulatovi}, a uredila Danica kako mi stoje. Lepo je sa{io i naterao me nosi i zapise o ranijem gimnazijskom li- hap{eni, saslu{avani i slati na robiju i je kwi`evnik Milenko Paji} daje u tekstu ografiji sledi dvostuba~no {tampan po- Ota{evi}, ~ini jo{ o~itijim ve} mnogo pu- da se u wima vratim u selo. Bilo mi je ne- terarnom organizovawu, razne izve{taje prisilni rad. Razgovori o kwi`evnosti naslovqenim pitawem Za{to Gradac: pis 1570, prema va`e}im standardima i ka- ta potvr|eni zna~aj ~asopisa koji nosi lagodno; mislim da svi gledaju u mene. Pr- sa literarnih kru`oka, me|usobne mla- na literarnim sednicama bili su zapravo vi put u `ivotu nosim „duz“ pantalone, Zato {to je ostvario vrhunski projekat talo{kim pravilima, izra|enih biblio- sredwovekovno ime grada u kome izlazi. U dala~ke kwi`evne ocene nekih tada- povodi za indirektno otvarawe zabrawe- gra|anske. Kad sam do{ao ku}i, smejali su u domenu srpske kulturne periodike. Za- grafskih jedinica. Bibliografske jedini- isti mah, ova bibliografija, uz prethodne to {to je prevalio zna~ajni vremenski {wih ~lanova literarnih dru`ina (ka- nih politi~kih tema i direktnu demon- mi se: „Oti{ao seqa~ki gexo, a vratio se ce su nizane azbu~nim redosledom prema radove ovda{wih bibliotekara nastale period u doba kad su mnogi - ja~i, ve}i, bo- snije ostvarenih kwi`evnika Aleksan- straciju prevlasti ideologije nad slobo- gospodin.“ To je, ustvari, pre bio wihov prezimenu autora ili naslovu anonimnog na osnovu prou~avawa zavi~ajnih serij- ponos nego potsmeh meni.“ gatiji - odustajali, nestajali, propada- dra Ristovi}a, Ranka Simovi}a i Draga- dom misli i izra`avawa. Dnevnik daje priloga, a one ~iji naslov nedovoqno jasno skih publikacija, predstavqa i va`an Eto, i tako sam bio opremqen da od li. Zato {to je prebrodio brojne pote- na [u{i}a), ilustrativno-dokumentarne pouzdanu sliku o {kolskom i {irem dru- upu}uje na sadr`aj, upotpuwavane su i kon- preduslov, ali i podsticaj da i ^a~ak, tada u gradu po~nem vi{e da tra`im sadr- {ko}e i prenebregao probleme provinci- stranice (primere cinkaro{kih „karak- {tvenom `ivotu u jednom takvom vremenu, ciznim anotacijama. Gra|a iz svih sto pe- idu}i u korak sa drugim gradovima, na pri- `aje svoga `ivota i svoju budu}nost. Ko jalizma, malogra|an{tine i palana~kog teristika“, karikature i fotografije gde se za najmawu slobodnu misao zavr{a- jednom obu~e gra|ansko odelo, vi{e nema deset brojeva objavqenih u 99 svezaka je mer Kraqevom, Kru{evcom i Ni{om, do- duha.2 Uvi|aju}i nu`nost i zna~aj zadatka profesora i |aka ~a~anske gimnazije), valo u zatvoru. Ovo Simovi}evo se}awe smisla ni da se vra}a u ono seosko, u na- popisivana de visu (neposrednim uvidom u bije iscrpnu retrospektivnu bibliogra- koji je pred wima, autori su izradili bi- dragocen registar imena, kao i, umesto kona~no popuwava jednu veliku prazninu rodnu no{wu, a to je zna~ilo da i svoje za- sadr`aj publikacija), a potom stru~no kla- fiju svoje periodike. bliografiju, koja kao i sam Gradac potvr- sifikovana u devet osnovnih UDK grupa ko- pogovora, li~na svedo~anstva jo{ dvoji- u letopisu ~a~anske gimnazije u prvim go- nimawe i `ivot mora da tra`i, gradi i ostvari pre svega u gradu. |uje da profesionalnim odnosom prema je su ra{~lawene u preko 200 podgrupa, pri ce u~esnika i svedoka toga vremena: Dra- dinama posle Drugog svetskog rata. Ranko Simovi} imao je te mudrosti Ostavio sam ne{to poznato, makar vlastitom poslu, ali pre svega posve}e- ~emu nisu primewene posledwe usvojene ––––––––––––––––––––––––––––––––––– gana [u{i}a, neuropsihijatra i afori- koliko bilo i te{ko, i otisnuo se u – ne- no{}u pojedinaca, i van najve}ih kultur- izmene. Ambiciozno postavqeni uredni~- sti~ara i Predraga O. ]ur~i}a, danas i sre}e da za istoriju sa~uva jedan ovako 1 Branko Kuki}: Odakle dolazimo? Ko smo? Kuda zna~ajan dokument o „godinama koje su po- poznato. A za to nisam bio, sem `eqe i am- nih centara mogu nastati ostvarewa viso- ki kriterijumi i wima saobrazan izbor ne- idemo?. U: Mila Jova{evi}, Marija Orbovi}, gimnazijskog profesora u penziji. bicije, dovoqno spreman. Gurnut sam u du- ^asopis Gradac : bibliografija 1-151 : 1974-2004, jeli skakavci“. Objavquju}i uz pomo} kog kvaliteta. dovoqno prou~enih ili tendenciozno Gradska biblioteka Vladislav Petkovi} Dis, Poseban deo kwige predstavqa au- boku vodu, a bio sam jo{ uvek – nepliva~! Detaqnom pregledu sadr`aja svih skrajnutih, me|usobno vrlo raznorodnih ^a~ak, 2005, str. 10. torovo se}awe na vlastito odrastawe, Gradske biblioteke svoje dnevni~ke za- brojeva i kompletnoj bibliografiji prilo- tema, kao i preovla|uju}a tematska koncep- 2 Milenko Paji}: Za{to Gradac?. U: Mila preobra`aj od trnavskog seqa~eta u gra- pise, bez izmene i dana{wih komentara, Ranko Simovi}, Ono vreme kru`oka, ga objavqenih do dvobroja 150/151, teksto- cija ~asopisa, u~inili su klasifikaciju Jova{evi}, Marija Orbovi}, ^asopis Gradac : bib- |anina, prve podsticaje za pisawe, mla- samo je sa~uvao wegovu verodostojnost i str. 17-19. liografija 1-151 : 1974-2004, Gradska biblioteka svoj moralni integritet. 34 DISOVO PROLE]E 43. vima Milenka Paji}a, Milana Vlaj~i}a i jo{ slo`enijom. Uz teorijsko znawe i prak- Vladislav Petkovi} Dis, ^a~ak, 2005, str. 13. dala~ku lektiru i po~etnu biblioteku, 35 DISOVO PROLE]E 43. Izdawa Gradske biblioteke PROMETEJ ZA JEDNU NO] ZLATNA KWIGA ZAVI^AJA / Jawa Raoni}, Penelopa u tranziciji, ^a~ak-Ni{, 2005. godina, nagrada „Mladi Dis“ i fond „Dejan Man~i}“ / ada dr`im u ruci ovu skromnu kwi- Mitovi su najstarije i najdubqe na{e `icu, prvu zbirku pesama jedne de- Pi{e: Milenko PAJI] nasle|e i neophodno je neprestano ih prei- (Glas biblioteke : ~asopis za bibliotekarstvo, 12/2005, Gradska biblioteka Kvojke iz Pqevaqa, onda mi se ~ini spitivati i relativizovati. Onaj stari Vladislav Petkovi} Dis, ^a~ak) da za sve nas, ovde i sada jo{ ima Prometej, kradqivac vatre, sada mo`e bi- nade; da sve {to je oko ove kwige i za ovu ti prijateq samo za jednu no}. Ono {to se budu}nost?... Sudbina Penelope da besko- mladu pesnikiwu u~iweno, odi{e vedrinom „plete“ za Penelopu mo`e se sada videti radska biblioteka „Vladislav tr`i{tu elektronskih kwiga i poziciji i smislom. Evo za{to. Na ovom kwi`evnom na~no produ`ava svoje tkawe unekoliko je i sudbina pesnika koji celog veka pi{e jed- tek na ekranu mobilnog telefona. Pesniki- Petkovi} Dis“ objavila je 12. broj Pi{e: Bogdan TRIFUNOVI] savremene biblioteke prema digital- i kulturnom poduhvatu sre}no su se srela, wa ne vidi sebe kao Juliju ili kao Euridi- ukrstila i sabrala htewa, `eqe i planovi nu pesmu. Me|utim, produ`avawe tkawa, svog stru~nog ~asopisa Glas bi- nim dokumentima. Svetlana Jan~i} se koje smewuje parawe, u slu~aju poezije nije ku; drevni mitovi su se pone{to rasu{ili i G tri grupe qudi iz tri grada: iz ^a~ka, Ni{a presahla je wihova sve`ina i ubedqivost; blioteke za 2005. godinu. Ured- bavila Funkcionalnim zahtevima za bi- uzaludan posao. nik ovog broja je Marija Orbovi}, dok je bliografske zapise kao novom pristupu i Pqevaqa. Kao rezultat te saradwe poja- dok se ne proglase novi mitovi i novi juna- vquje se kwiga poezije Jawe Raoni} „Pene- Najuspeliji i najlep{i stihovi Jawe Ra- glavni i odgovorni urednik Danica katalo{kom konceptu, dok }e od ovog oni} vezani su za mitove: ci, uspostavqamo veze sa onim starim, ma- lopa u tranziciji“. kar bile i ironi~ne. Pletu}i i paraju}i Ota{evi}. Ovaj broj nastavqa ure|i- broja ~asopis u poglavqu Internet }o- Gradska biblioteka „Vladislav Petko- sopstvenu mitologiju i poetiku, savremeni va~ku koncepciju svojih prethodnika, {ak (iz pera Bogdana Trifunovi}a) do- vi} Dis“ iz ^a~ka pro{le godine je po 24. ... Za ve~eras budi mi Prometej...... Jo{ samo ve~eras budi mi Prometej... pesnik varira, preure|uje i citira sadr`a- insistiraju}i na tretirawu aktuelnih nositi prikaze internet sajtova, porta- put organizovala konkurs za nagradu „Mladi je kolektivne kulturne ba{tine. Upornim Dis“. Pre Jawe Raoni} ovu vrednu nagradu ... Pletem ne{to u prilog Penelopi... tema iz savremene bibliotekarsko-in- la i on-lajn baza podataka koji svojom ... Upornija od Penelope pevawem postepeno se gradi li~ni mit i formacione delatnosti. Prvi broj ~a- koncepcijom pru`aju obiqe informaci- osvojila je nekolicina sada zna~ajnih srp- originalna pesni~ka harizma. skih pesnika i kwi`evnika. Po`rtvovanija od Julije sopisa (iz 1988. godine) proklamovao ja bibliote~kim radnicima. Hrabrija od Euridike... Jawa Raoni} je gradski, urbani pesnik da }e Glas biblioteke objavqivati Druga rubrika, Ugao, sadr`i rad Fond „Dejan Man~i}“ iz Ni{a po {esti bez obzira da li je do toga do{lo iz we- put dodequje nagradu za prvu kwigu pesama, nog `ivotnog ili ~itala~kog iskustva. priloge „koji se tematski odnose prven- Danice Ota{evi} o sredwovekovnoj za 2005. godinu nagradu dobija Jawa Raoni}, stveno na bibliote~ku delatnost“, ali srpskoj rukopisnoj kwizi Nikoqsko je- Wena „poetska optika je urbana, tinej- a prvi put Fond kwigu {tampa zajedno sa d`erski obojena“. U pesmi „Balkan eks- i {tamparstvo, kwi`arstvo, biblio- van|eqe iz XIV veka, ~iju je digitalnu Gradskom bibliotekom iz ^a~ka. Tako stra- pres“ ona veli: grafije istaknutih stvaralaca, radove kopiju (sa jo{ dve kopije kwiga Srpsko dawe mladog rodoquba, Dejana Man~i}a, do- koji se bave „dru{tvenim i prirodnim ~etvorojevan|eqe i Prazni~ni minej) bija smisao, a uspomena na wegovu mladost i „... Odlazimo da se pogledamo u osobenostima ~a~anskog kraja“. Vreme je dobila Gradska biblioteka iz biblio- ideale traje dobijaju}i nove sadr`aje. izlozima nekog pokazalo da je ova druga grupa tema pre- teke „Ser ^ester Biti“ u Dablinu, tekst Jawa nije prvi pesnik u porodici Rao- ve}eg grada na nekoj boqoj `urci...“ ovladavala, pretvaraju}i stru~no bi- Olivere Nedeqkovi} o me|uratnoj edi- ni}. Wen otac Zoran napisao je nekoliko kwiga poezije i proze dok je wegova k}i ra- A u pesmi „I daqe me tra`i“: bliotekarsko glasilo u ~asopis za pro- ciji Zlatna kwiga iz legata Jovana Da- sla i stasavala u wegovom okriqu, kao {to u~avawe kulture, istorije i dru{tva vidovi}a u ~a~anskoj biblioteci, kao i i sama ka`e: „...Na svakom bulevaru obavezno odre|enog kraja, ~ime se izgubio pravi Mili{e Petronijevi}a, bibliotekara „... Uz zvuk o~eve pisa}e ma{ine prospe{ Uspavqujem se, puna sebe!“ identitet ~asopisa. Glas biblioteke je Kongresne biblioteke, o kwigama ju`no- Po {aku kamen~i}a Autorka kwige pesama „Penelopa u tran- jedini bibliotekarski ~asopis na pod- slovenskih naroda u va{ingtonskoj bi- Samo zato jer mislim da si ziciji“ otvorenih o~iju – i svim ~ulima – 24 ru~ju Moravi~kog okruga, ali i uz Gla- blioteci. Pored toga, tu se nalaze i ra- dosadan...“ snik Narodne biblioteke Srbije, Godi- dovi dr Dobrinke Stojkove („Bugarske ~asa na dan pa`qivo posmatra svet oko se- be i svet u sebi; ~ita mnogo, pre svega kori- {wak Biblioteke Matice srpske i In- javne biblioteke u slu`bi stanovnika ste}i porodi~nu biblioteku, a iz onoga {to Ona govori jezikom svojih vr{waka, a to foteku jedini pravi stru~ni ~asopis ^a~kom i okolinom i dr. Od broja 10 (za lokalne zajednice“) i mr Mihaela Kec- pi{e vidi se wena lektira; gimnazija koju je lokalna urbana varijanta, sa primesama za bibliotekarsko-informacionu de- 2003. godinu) internet i informacione majra („Biblioteke kao informativni u~i u svom gradu o~igledno joj daje solidno blagog humora, koji od gimnazijske {ale do- latnost u Srbiji. S obzirom na zna~aj i tehnologije dobijaju zna~ajan prostor u centri“), prevedeni sa engleskog, odno- znawe iz raznih oblasti; za wenu poeziju se`e do jasne ironijske naznake. veli~inu ustanova koje stoje iza pome- ~asopisu (prva rubrika, Mre`a, posve- sno nema~kog jezika, o bibliote~koj dragoceno je weno poznavawe mitova – po- Ova pesnikiwa intuitivno ose}a {ta je }ena je upravo tekstovima nastalim na glavito gr~kih. Jawa se ozbiqno bavi jezi- apsolutna poezija i ta su mesta veoma uspe- nuta tri ~asopisa, poduhvat ~a~anske praksi i wenoj primeni u bugarskim i la u wenim pesmama: biblioteke je vredan pa`we i hvale, osnovu iskustva u oblasti automatizo- austrijskim bibliotekama. kom, ali ima i uro|eni ose}aj za wegove taj- ne – boju, temperaturu, lako}u, prefiwe- ako se u obzir uzmu i okolnosti u koji- vanog poslovawa, interneta, digitali- Marija Orbovi} svojim radom o Jawa Raoni}, najmla|i dobitnik „...Donesi onaj na{ stari kondir vina zacije...), prema promenama koje su za- nost itd; ona vredno radi na svojim teksto- „Mladog Disa“ ma se radilo (materijalna oskudica i izdava~u Doj~ilu Mitrovi}u i ~etiri vima – sa`ima, skra}uje, kroji, re`e, kola- Da sjetim se mjesta neredovnost izla`ewa samo su „vrh le- hvatile bibliotekarsko-informacio- mawe poznata lista koje je ure|ivao u `ira, slika, komponuje; uvek je dovoqno Gdje smo tugu pretvarali u denog brega“). nu delatnost, ali i svet uop{te. ^aso- periodu 1923-1929. godine (kompletno skoncentrisana na su{tinu svojih stihova; pejza`...“ ^asopis Glas biblioteke sada se pis je namewen podjednako svima koji sa~uvani jedino u wegovoj zaostav{ti- ne raspliwuje se, {tedi, ekonomi{e, ne raz- „...Tra`imo, lebdimo, {umimo... razvija kao stru~no glasilo javne bi- rade u uslovima automatizacije bibli- ni), upotpuwava deo Nasle|e, posve}en bacuje se suvi{nim re~ima; kod we se ose}a I DAQE ME TRA@I Pa odletim daqe, daqe i daqe, blioteke u ^a~ku, ali, na neki na~in, i ote~kog poslovawa, kao i „onima koji istra`ivawima zavi~ajne ba{tine iskrenost i jednostavnost, kao i veliki sve dok mi vjetar jo{ uvek za rad koriste samo pisa}u ma- utro{ak emocionalne energije, koja u uspe- Svetija od svih koje si ikada qubio Toliko ne i{iba lice da bude svih ostalih javnih biblioteka u Srbi- ^a~ka. crvenije i od moje pjesme“ ji, bave}i se primerima iz prakse koji {inu“, mada informati~ko opismewa- U rubrici Pogled mr Marijana Ma- lim pesmama isijava iz teksta, iz stihova. Upornija od Penelope Jawa, kao mlad ali uzoran ~italac, kao da Po`rtvovanija od Julije „...A ja iznova se presli{avam su zanimqivi bibliotekarima grad- vawe postaje neophodan preduslov sva- tovi} donosi tekst o ~asopisu Gradac i [ta je to qubav po Platonu.“ je pro{la brojne kurseve kreativnog pisawa Hrabrija od Euridike skih, op{tinskih i mati~nih bibliote- kog rada. prikaz bibliografije ~asopisa (autora mo`da jo{ u okriqu svoje porodice. ka. Najve}i broj priloga mo`e se strogo Novi broj Glasa biblioteke (u ti- Mile Jova{evi} i Marije Orbovi}, iz- Potrebno je nekoliko re~i re}i o veoma [ta da ti ka`em nikad nisam bila Pesni~ko vreme je relativno i fanta- podvesti pod termin „stru~ni“, mada ra`u od 300 primeraka) dolazi u ve} dawe Gradske biblioteke u ^a~ku, uspelom naslovu Jawine kwige: „Penelopa Kao takva nikad postojala i sti~no. Sastoji se od mitskog vremena, od se- odre|eni broj tekstova obra|uje teme prepoznatqivom grafi~kom re{ewu, 2005), prire|ene povodom 30 godina iz- u tranziciji“! To je zaista veoma slojevit, Nikome odala da tra`i{ me jo{ }awa i krhotina sada{wosti. Svi pomenuti iz {ireg konteksta interesovawa: pri- primewenom na prethodnom broju, a u li- la`ewa, dok Biqana Mijailovi} pred- vi{ezna~an, sadr`ajan naslov. U wemu je Me|u sjenama i trgova~kim elementi zajedno ~ine trenutak kao deli} kazi kwiga koje su objavile druge bi- kovno-grafi~koj opremi Zorana Jure{a. stavqa kwigu Kako ~itati, koju je obja- mnogo re~eno o na{em dobu, ali i o starim, putnicima ve~nosti. Pletewem i rasplitawem ~vorova u svom pesni~kom vremenu, na jedan jednosta- blioteke (pored prikaza stru~nih kwi- Prva rubrika ~asopisa, Mre`a, posve}e- vila Narodna biblioteka Srbije 2005. prethodnim kulturama. U ovom naslovu se Na svakom bulevaru obavezno prepoznajemo! U prevodu on zna~i: ^EKAWE van, prisan na~in, bavi se Jawa Raoni} u ga), bio-bibliografski prilozi o zna- na informacionim trendovima u bibli- godine. Marija Orbovi} zatvara i ovaj prospe{ I PROMENE. [ta da radimo: da ~ekamo i Po {aku kamen~i}a svojoj prvoj pesni~koj zbirci „Penelopa u ~ajnim kwi`evnim stvaraocima, izda- otekarstvu, donosi tekst Bogdana Tri- broj Glasa biblioteke sa Prilozima za daqe, ili da ne{to mewamo? Da se se}amo tranziciji“. Na{e je da pozdravimo Jawin va~ima, kwi`arima, {tamparima, bi- funovi}a o elektronskim kwigama, wi- ~a~ansku bibliografiju (za 2004. i pro{lih vremena, bilo da su bila lo{a Samo zato jer mislim da si dosadan. o~iti talenat i da strpqivo sa~ekamo wena 36 DISOVO PROLE]E 43. bliofilima koji su u odre|enoj vezi sa hovom istorijatu, pojavnim oblicima, 2005. godinu). ili dobra, ili da optimisti~ki gledamo na budu}a pesni~ka pletiva. 37 DISOVO PROLE]E 43. ROKENROL (NI)JE MRTAV Saop{tewe `irija za nagradu Mladi Dis

uzmemo u obzir kvantitet i kvalitet rok Pi{e: Bo{ko OBRADOVI] produkcije druge polovine 70-ih i 80-e. Ja- NAGRA\EN „POTOP“ ~i od nas u tom pogledu bili su samo En- glezi. Po broju kvalitetnih rok grupa, pro- okviru 43. Disovog prole}a, u utorak, 11. aprila 2006. godine u velikoj sali dukciji rok singlova i albuma i wihovim Doma kulture u ^a~ku, odr`ano je kwi`evno-muzi~ko ve~e posve}eno istori- tira`ima bili smo ispred svih drugih na Katarina Fijamengo Starom kontinentu. a ovogodi{wem konkursu za nagradu Mladi Dis, koja se, u okviru ~etr- ji ex-YU roka, pod nazivom „Odbrana i posledwi dani“. @eqa organizatora deset i tre}eg Disovog prole}a u ^a~ku, dodequje ve} dvadeset i peti Ubila je da ^a~ane zainteresuje za jedan druga~iji vid kulturnog programa od Mnogo je razli~itih pravaca bilo u Nput, stiglo je pedeset i osam pesni~kih rukopisa iz Srbije i Crne Gore. roku (qubavna, misaona, socijalna, po- uobi~ajenog muzi~kog miqea (estradnog), koji se servira putem dominantnih medija YU Na sastanku odr`anom 8. maja 2006. godine, `iri u sastavu Dragan Bo{kovi} u zemqi. Ovo je, tako|e, bila prilika da se mladi upoznaju sa senzibilitetom jedne liti~ka poezija) i izleta u pank, zabavnu IZNENADA... ili etno muziku, sve do koketirawa sa na- (predsednik), Dragan Jovanovi} Danilov i Dejan Aleksi}, jednoglasno je do- umetni~ke generacije koja je pravila rokenrol poeziju i muziku od 60-ih godina neo odluku da se nagrada Mladi Dis za 2006. godinu dodeli rukopisu poezi- pro{log veka do danas. rodwa~kim melosom. Veliki broj rok ~aso- U prvom delu programa su u~estvovali: Petar Jawatovi}, ~uveni muzi~ki pisa, koncerata, gitarijada i drugih fe- je Dragana Radovan~evi}a iz Beograda. stivala pokazivao je snagu ovog muzi~kog Poetski rukopis Dragana Radovan~evi}a izdvaja se od ostalih rukopi- kriti~ar iz Beograda, autor „Ilustrovane enciklopedije YU roka“ i „Antologije Ne `elim da budem an|eo doma}e rok poezije“, i Vlada Jankovi} Xet, rok legenda i dugogodi{wi muzi~ki pokreta. sa ujedna~enim kwi`evnim kvalitetima, odi{e literarnom zrelo{}u i pe- urednik Radija 202. Dva vrhunska autoriteta iz ove oblasti do~arali su nekada- U jednoj anketi u kojoj je u~estvova- sni~kom samosve{}u wegovog autora. Svojom koherentno{}u, poeti~kom zao- ili neka druga pernata ambicija lo 72 uglavnom srpska umetnika iz raznih kru`eno{}u, poetskom inventivno{}u i provokativno{}u, Radovan~evi}eva {wu i sada{wu rokenrol atmosferu u Srbiji, dok je u drugom delu, kao muzi~ka Ne `elim da znam previ{e ilustracija prethodno re~enog, nastupio ~a~anski rok bend „ “, koji je oblasti stvarala{tva, album grupe „Ido- pesni~ka zbirka – koja je bila potpisana {ifrom „Potop“ – korespondira i Dolce vitta li“ – „Odbrana i posledwi dani“ izabran odr`ao mini-koncert posve}en muzi~kom stvarala{tvu kultnog beogradskog benda sa savremenim poetskim tokovima i sa modernisti~kom pesni~kom tradici- i da me ste`u tu|e odluke. EKV. Organizator je bila Gradska biblioteka „Vladislav Petkovi} Dis“, voditeq je za najboqi album ex-YU roka. U 20 naju- jom, i tako predstavqa izuzetno zanimqiv doprinos mla|oj srpskoj poeziji. Bogdan Trifunovi}, a medijski pokroviteqi Radio „Ozon“, Radio „Xoker“, Radio spe{nijih u{li su jo{ (ovim redom): „Bije- @iri, tako|e, posebno izdvaja i pohvaquje rukopise Katarine Fijamen- ^a~ak, „^a~anske novine“, TV ^a~ak i „^a~anski glas“. lo Dugme“, „Azra“, „Ribqa ~orba“, „Leb i go iz Beograda i Dubravke Jovanovi} iz Ariqa, koji su u{li u naju`i izbor sol“, „Tajm“, „Haustor“, „[arlo akrobata“, – i tako bili nadomak Mladog Disa – smatraju}i da ove nadarene autore tre- Ne `elim da budem rawiva devoj~ica „Bajaga i instruktori“, „Elektri~ni orga- ba podr`ati u wihovim poetskim nastojawima. a{to danas i ovde uop{te pri~ati o umire burni omladinski duhovi bio je da zam“, „Buldo`er“, „Korni grupa“, „Disci- niti neka druga sumwiva fantazija rokenrolu? Kakav je to fenomen? im se da ventil kroz koji mogu da kanali- plina ki~me“, „Indeksi“, Oliver Mandi}, U Beogradu, 08. 05. 2006. Dragan Bo{kovi} (predsednik) Ponekad je dobro da se ni{ta ne mewa, ZKako je nastao u svetu, a kako kod {u svoj bunt, a da to ne ugro`ava sistem. \or|e Bala{evi}, Josipa Lisac, „Ekata- Dragan Jovanovi} Danilov nas? Za koji sistem vrednosti se zalagao Taj ventil prona|en je u rokenrolu na jugo- rina Velika“, „Film“ i „Partibrejkersi“. a ponekad i osmeh je promena. i koji su wegovi najve}i dometi? Da li je slovenski na~in. Ovoj listi treba svakako dodati i: Dejan Aleksi} i danas `iv, i zna~i li {ta i novim gene- Nekada{wa tzv. YU rok scena bila „Smak“, „YU grupu“, „Zabraweno pu{ewe“, racijama? je jedna od najja~ih u Evropi. Ovo nije kon- „Atomsko skloni{te“, „Elvisa Xi Kurto- vi}a i wegove meteore“, „KUD Idijote“, [ta su sve uzroci i {ta se zahteva „Oktobar 1864“, „Parni vaqak“, „Prqavo Dragan Radovan~evi} i {ta sve mo`e biti prevara, kazali{te“, „Psihomodo pop“ ili Ramba Amadeusa. a nisam sigurna ni u ose}aj, Ono {to na kraju ovog nabrajawa treba ista}i jeste nova rok scena 90-ih, SLAVA SVETOG ELPENORA a jo{ mawe u ~iwenicu da jewava. ona koja je pre`ivela vreme zacarewa turbo-folka, spu{tala se do nestanka i opet vaskrsavala. Imena koja svakako tre- U `ivotu nisam napisao pesmu. ba pomenuti su: „Van Gog“, „Obojeni pro- Prise}ao sam se putovawa gram“, „Ritam nereda“, „Ateist rep“, „Bjeso- na koja nikada nisam odlazio, vi“, „Darkvud dab“, „Deca lo{ih muzi~ara“, pri~ao o Pragu i Aviwonu, Dubravka Jovanovi} „Direktori“, „Goblini“, „Kristali“, „Nega- dive}i se lepr{avim gotskim katedralama tiv“, „Neverne bebe“, „Oru`jem protiv ot- i Bahovim nesre}nim qubavima uklesanim u megalite. mi~ara“ „Ni{ta ali logopedi“, „Blok aut“, I{ao sam tamo da se ne vratim „Plejboj“... * * * Brojni klina~ki bendovi koji sva- Kao homerov Elpenor, znam kodnevno ni~u i nestaju po na{im sred- kako je daleko po~ivati na tu|em grobqu, Ujutru, blago more i izmaglica po okolnim stenama, wim {kolama dokaz su da je rokenrol ipak Bez meda i vina, i polomqenog vesla `iv, uprkos vladavini svih mogu}ih mu- (Da ne dovesla do ku}e) neka barka u daqini. zi~kih eksperimenata koje smo videli u Makovi su me opijali kada nije bilo neba, Da sam se rodila na moru, posledwih 15 godina, od turbo-dizela do A pesma kad nije bilo maka, elektronske muzike. Rokenrol je pre`i- ~ekala bih stihove da mi s pu~ine do|u veo, istina veoma te{ko, i vlastito pre- u obliku `ute afri~ke ki{e, tvarawe u industriju i povr{nu zabavu Ali nigde nisam bio i nisam se vratio. miliona, prazan bunt radi bunta i ideolo- Zaboravio sam mitove, crnih mornara, {ko folirawe, da ne na~iwemo temu obi- izbrisao ih iz arhetipa (mo`da i nemam arhetip?) zalizanih stjuarta u belom. qa pornografije, droge i satanizma koja je kao konstrukt ve{to postavqen da ne re{i dilemu. Pisala bih pesme s mirisom joda, Svedoci zlatnog doba roka: Petar Jawatovi}, Vlade Jankovi} i Bogdan Trifunovi} ipak bila karakteristi~nija za Zapad. Uprkos svemu tome, mnogi jo{ uvek sviraju Posledwe re~i su mi bile: „uhvatite ga“. u ritmu talasa s kojima se wi{e{ i slu{aju rokenrol, u wemu pronalaze}i I nisam do~ekao da ga uhvate. kao plod u stomaku majke koja ple{e tango. Mnogo ozbiqnih pitawa i pregolemih statacija jednog jugonostalgi~ara ili ob- poqe slobode i tragawa za potpunijom Ne znam jesu li ga uhvatili. tema za jedan novinski ~lanak. Zato }emo se nevidelog zaqubqenika u doma}u rok mu- istinom o svetu u kome `ivimo. Tih rok Ne znam da li stvarno, ili je to san, pozabaviti samo kratkom istorijom doma}eg ziku, ve} je ovo ~iwenica koju su utvrdili poklonika u ukupnom skoru, ne ra~unaju}i roka, mada se on ne mo`e razumeti bez {i- kompetentni rok kriti~ari i istori~ari. komercijalizovanu rok industriju, ipak A kad zavr{im ovu pesmu, moje noge igraju tango, reg evropskog i svetskog konteksta. Rokenrol prostranstvo biv{e Socijali- ima malo. Razlog za to mislim da se nala- zaboravi}u re~i i slova moja le|a stoje pravo. U vremenu takti~ke demokratizaci- sti~ke Federativne Republike Jugoslavi- zi u tome {to, za razliku od mnogih drugih i vi{e ne}u umeti da je pro~itam. je totalitarnog komunisti~kog dru{tva je predstavqa jednu umetni~ku oblast u ko- savremenih muzi~kih pravaca, za roken- Pisala bih stihove slane, biv{e Jugoslavije najlak{i na~in da se joj smo bili u samom evropskom vrhu, ako rol „treba imat du{u“. 38 DISOVO PROLE]E 43. Nagrada „Mladi Dis“ za 2006. {to otvaraju apetit za dobrim vinom... 39 DISOVO PROLE]E 43. Konkurs za u~enike sredwih {kola Konkurs za u~enike sredwih {kola

Neka ~uju @ivu Reku. [um koji je drvo pravilo, preki- I vetar odnese wegov dah ... I sva RAZGOVOR SA NEVI\ENIH VISINA Prenesi im {apat vetra, do{e gromki glasovi drvose~a koji su zemqa se smra~i... i pada{e ki{a! Svaku tajnu krenuli da ga poseku. Qudi uze{e drvo i zapali{e ga! Objasni im, Likovali su oni, jer tako mali, se- Dete je primetilo, da Hrast gori a Konkursu za literarne radove u~enika sredwih {kola pristiglo je ukupno 98 ZNAM Svaki kamen i svu zemqu ku veliko stablo, ... jer: seku Cara! Sme- istom svetlo{}u kao {to sunce sija! I pesni~kih i proznih radova iz pet sredwih {kola Moravi~kog okruga (Medicinske, Blagosiqaj, a ne kuni. jali su se i uzgred posekli dva zakr- tek tada se setilo pesme koju mu je drvo NPrehrambeno-ugostiteqske i Gimnazije iz ^a~ka, kao i Gimnazije iz Ivawice i Znam sebe toliko U neznawu, u neznawu `qala `buna. Jedan od wih se izvio da pevalo ... Krenulo je u svet no{eno ve- Sredwe {kole „Draga~evo“ iz Gu~e). da mi je to dovoqno da se zaboravim. Pogre{io rod je crni... brani Hrast i od wega zrno pade na ze- trom, ... mnogim melodijama je sviralo! @iri, koji su ~inili sredwo{kolski profesori srpske kwi`evnosti i jezika, u I da me zaborave. I ne pla~i, i ne `ali! mqu u trenu kad su ga ubili ... Od tog zr- ... Hranilo se Suncem. sastavu: Aleksandra Mi{i} (Gimnazija, ^a~ak), Ilinka Ocokoqi} (Gimnazija, Ivawica) Znam me kao slovo, Ne odlazim ja zauvek! na postala je Ru`a. A drugi ukori Cara Zasadilo je dete hrast u svom dvo- i Neda Barali} (Sredwa {kola „Draga~evo“, Gu~a) imao je prijatan, ali i odgovoran za- i takvog me znaju i drugi. Vrati}u se! Vrati}u se! {to ih ne brani ... I odre~e se Cara. ri{tu, ... u mome dvori{tu, ... u tvome datak da se opredeli za najboqe izme|u velikog broja vrlo dobrih kwi`evnih radova. Nije me te{ko spoznati, budu}i da mi ni ime ne znaju. Igra}emo opet `mure ... Onda spazi{e qudi dete koje svo dvori{tu! U oblasti poezije `iri je prvu nagradu dodelio pesmi „Znam“ Aleksandra Koma- Zalivaj me i neguj me svetli! Upla{i{e se. Skloni{e ga brzo dini}a, u~enika /3 razreda Gimnazije u Ivawici. Drugu nagradu dobila je pesma „Jedi- Znam i znaju samo jedan znak, IV jedno kratko zujawe, jednu sekundu Da se ve~no radujemo! ... i obori{e drvo! U trenutku pada ono Prva nagrada ni neprebolan“ Dragane Pandurevi}, u~enice IV/2 razreda Gimnazije u Ivawici. Tre}u na- potrebnu za jedan najmawi napor. I do}i }u ... uputi posledwe re~i detetu: ‘’ Ne kuni! Nata{a Beli} /7 gradu dobila je pesma „Pravi put“ Katarine Barali}, u~enice IV/6 razreda Medicinske II {kole u ^a~ku. I to sam sve, i jedino. Ve} blagosiqaj, jer ... ja ih ne kunem!... Gimnazija, ^a~ak U oblasti proznih radova `iri je odlu~io da prvu nagradu dodeli pri~i „Dete i Znam da je malo, al’ nije nimalo. Hrast“ Nata{e Beli}, u~enice II/7 razreda Gimnazije u ^a~ku. Drugu nagradu su podelile Nikad nikom’ ni sin, pri~e „Od utorka do subote raste pustiwa `edna“ Mirjane Niketi}, u~enice IV/9 razreda ni brat ro|eni, ni drug najboqi, PRAVI PUT ni dragi jedini. Gimnazije u ^a~ku i „Ki{a“ Marine Vulovi}, u~enice III/3 razreda Gimnazije u Ivawici. REZULTATI KONKURSA ZA ESEJ O DISU Tre}u nagradu je dobio rad „Razgovor sa nevi|enih visina“ Dejana \uki}a, u~enika III/4 Nikom’ i nikad i ni{ta! Za{to biramo pogre{ne puteve razreda Gimnazije u Ivawici. Znam takvog, ta~nije znam to, ako smo ve} prona{li pravi? @iri je posebno pohvalio stvarala{tvo Marine Bugar~i}, u~enice IV/1 i Jelene jer sam samo to, i ono, i ovo, Kompozicija „Utopqenih du{a“ Za{to skre}emo sa pravog puta? Pavlovi}, u~enice IV/2 razreda Prehrambeno-ugostiteqske {kole, koje su poslale najve- al’ nikako on, kao drugi. Nedovoqno je obja{wewe da |avo }i broj literarnih radova. Tako|e, `iri posebno isti~e Prehrambeno-ugostiteqsku {ko- Ja nemam sebe, znam! ne spava @iri 43. „Disovog prole}a“ za esej o Disu, u sastavu: Mileta A}imovi} Iv- lu u ^a~ku i Gimnaziju iz Ivawice, ~iji su se u~enici u najve}em broju odazvali na Kon- A opet, znam da me znaju jer nismo jedina briga |avoqa, kov (kwi`evni kriti~ar, Beograd), Bojan ^olak (profesor srpskog jezika i kwi- kurs. samo toliko koliko da me uop{te ne zna- `evnosti, Beograd) i mr Marijana Matovi} (vi{i bibliotekar, ^a~ak) sa zadovoq- ne bdi on sve vreme nad nama. Na veliko zadovoqstvo organizatora ovaj konkurs za u~enike sredwih {kola iz ju. stvom konstatuje da je ovogodi{wi konkurs, sa osam prispelih radova, brojem, ali Problem je {to se ~ovek u |avola godine u godinu postaje sve uspe{niji, kako po kvantitetu tako i po kvalitetu prispelih Stoga, neka nije ~udno {to ovo pisawe i kvalitetom, nai{ao na boqi odziv u odnosu na pro{lu godinu. pretvara. radova. i po~iwe mojim imenom. Me|u radovima u kojima su autori poku{ali da predstave vlastito vi|ewe Dok |avo tu|oj sudbini vezuje ~vorove, Nagrade za najboqe sredwo{kolske u~eni~ke literarne radove bi}e dodeqene u Disove poezije, mawe ili vi{e uspe{no se udaqavaju}i od op{tih mesta, pojedini ~ovek o svojoj sudbini odlu~uje, ~etvrtak, 25. maja na sve~anosti u Disovom rodnom mestu Zabla}u u 12 ~asova, na tradi- Prva nagrada tekstovi su originalniji i sa nagla{enijim filozofskim momentom. Pred ~lano- sebi o glavi radi, sebe upropa{}uje. cionalnoj manifestaciji u Osnovnoj {koli „Vladislav Petkovi} Dis“. Aleksandar Komadini}, IV/3 Poneki se na pravi put vrati, Gimnazija Ivawica vima `irija bio je nimalo lak zadatak opredeqivawa izme|u radova vrlo ujedna- ~enog kvaliteta, ali, nakon vi{e me|usobnih konsultacija, zakqu~eno je da se mi- ali ve}ina ove re~i ne ~uje, saono{}u i stilom, a tako|e zadovoqavaju}i formu eseja, izdvaja pet radova. ili ~uje, a u wih se pla{i da veruje. JEDINI NEPREBOLAN DETE I HRAST Na osnovu ovih kriterijuma, doneta je jednoglasna odluka o kona~nom redo- Ko se vrati, a da zna {to se vratio, sledu nagra|enih na ovogodi{wem konkursu za esej: taj je spa{en, ne}e opet s puta si}i. Mo`da ti se u~ini, ^ovek je, mo`e pogre{iti, pa ti crna ptica u nedrima prhne, ugo je bilo kako je to brdo golo. Dugo. grane ... Rasti, rasti!... Wi{i se ... Slu- I nagrada – „Kompozicija Disove zbirke Utopqene du{e“ ({ifra: Mutimir) au- u blato potonuti. da }u odbludeti u nedohvate, Dok jednog dana iz nedara zemqe ne iz- {aj! Zemqa na kojoj stoji{ ti govori! Pu- tora Milana Aleksi}a iz Beograda; Ali, jednom ko je u blatu bio, da se ne}u vratiti, ni~e Hrast. Rastao je. U puno}u slave iz- sti korewe, ona te dr`i! iz wega s mukom isplivao, umorna od `udi rastao. A zvahu ga carem. I bi tako. Dete se nape ... Kao da di`e te`ak II nagrada – „Qubavna poezija Vladislava Petkovi}a Disa“ ({ifra: Tamnica 78) zna za{to se na pravi put vratio; na tvoja ramena. Pod wim se be{e igralo jedno tu- teret: poku{avalo je da pusti korewe. autora Sowe ^abri} iz Beograda; taj u blato vi{e ne}e potonuti, `no dete koje je grlilo Hrast ne`no go- – Ne uspeva mi! Ne umem ... Ne}u ... ne}e s pravog puta skrenuti. Mo`da me stvarno zalude vore}i u suzama: ... Ja nisam drvo. A ho}u da budem! Ti mi III nagrada – „Disharmonija i poetika privida“ ({ifra: Despot) autora Branimi- Onaj {to ne zna za{to je iz blata iza{ao ra Anti}a iz Despotovca, studenta Filolo{ko-umetni~kog fakulteta u Kragujevcu, nepevane ruke – E! Kad bi me sad ~uo... Mili moj ka`e{: „Pusti korewe!“; A mene nogice i ne zna ni da li je dobrim putem krenuo; i povedu slepu grupa za srpski jezik i kwi`evnost; taj se u blato brzo vra}a, dru`e... Ne dam da te poseku! Ne dam! ruke bole od stajawa! Kako }u?! Kako, – „@ivot re~i stare – nove tajne“ ({ifra: Markes) autora Dejana Vasi- daleko od Nas. Hajde da se igramo, kao uvek... Ne kad ne ide? taj nije boqi od onih {to ove re~i ~uju, Mo`da sebe od tebe otmem, }a, u~enika Osme beogradske gimnazije u Beogradu. `elim da mislim o tome da te sutra ne}e – Do|i! Sedi kraj mene ... Osloni se! ali se pla{e da u wih poveruju, iz tvoje kose istrgnem dah. jer znati pravi put, a wime ne i}i, ovde biti... evo `murim... brojim do de- Stavi svoje noge pod moj koren! Uhvati se Ujedno, organizator konkursa, Gradska biblioteka „Vladislav Petkovi} s puta u blato skrenuti, Od tvojih usana svoje oduzmem, set! Sakrij od mene veliku Istinu! Tra- za moje grane ... Pogledaj! Svetlost! Zatvo- Dis“ u ^a~ku, upu}uje sve pohvale i ostalim u~esnicima: Tatjani Markovi} (Ele- `i}u je: Ne}u je na}i... He, he. ... uvek je ri o~i ... Zamisli da je ona tvoja hrana ... menti simbolizma u poeziji Vladislava Petkovi}a Disa, {ifra: 201004) i Alek- po blatu plivati, a u sunce gledati na utrini koja te nema nije neznawe ni voqa bogova, dobro sakrije{! Pomozi mi, {apni mi na Ru~aj, ... ru~aj detence, ... A ja }u ti pevati sandri Petrovi} (Disov simbolizam : fraktalni svet, {ifra: Ogledalo) iz Kragu- u bezdan gluvi pesmu vrisnem! nije ni zla sudbina, uvo, tiho, ... kao uvek..., da me zagolica jevca, studentima Filolo{kog fakulteta u Beogradu – odeqewa u Kragujevcu, za- U drugima razasuta pesmu! Ti je slu{aj, jer je tebi pevam: ve} luda glava {to zlo odabira – nigde cela, mo`da i opstanem! tim, Mini \uri}, u~enici IV razreda Gimnazije „Branko Radi~evi}“ iz Stare Pazo- tvoj dah! voli iz blata u sunce da gleda. Mo`da se nikad ne vratim. ve (Vladislav Petkovi} Dis u srpskoj moderni, {ifra: M. \.), kao i Jeleni Kukoq, Sad sam ja na redu, a ti se pravi{ Pose}i }e grane moje, Ostali su `ivi u zemqu zakopani, da ne vidi{. ... I moli{ me da ti otkri- Izvadi}e stablo moje, apsolventu Pravnog fakulteta u Beogradu (Pesnik pod senkom smrti, {ifra: Quo ?). na pravi put se nikad ne}e vratiti. Bolujem od re~i nere~enih. jem {to ve} znam sam, jer od tebe istinu Al’ koren }e ostati, vadis, Domine Od stihova nepisanih. Nesumwivo, konkurs za esej o Disu sve vi{e dobija na kvalitetu i zna~aju, te U mraku `ive. da krijem ne umem. Ti }e{ ga zalivati! se i organizator i `iri nadaju da }e narednih godina odziv po{tovalaca Disove Piju `ivot s izvora {to sre}u krije. I ruku nepru`enih Ba{ si ti neko dobro drvo. Re~ }e{ moju upamtiti, Ali slutim da ne}e{ nestati. poezije biti jo{ ve}i. Neka svako svoj put izabere, Nikad dovoqno umreti. Znam! Igrajmo se nove igre! Poka- U srce je upisati, neka ova pesma samo savet bude. U meni ... `i mi, ... kako da i ja postanem hrast. Umom }e{ je razumeti, ^a~ak, 3. 05. 2006. Mileta A}imovi} Ivkov (predsednik) Pravi put je za sve qude. – Do|i! Stani u moj hlad! Podigni U tebi }e prebivati. Bojan ^olak Druga nagrada ru~ice k nebu, ... {iri prste, ... iste`i Drvose~e nemoj kleti!, Mr Marijana Matovi} Tre}a nagrada Dragana Pandurevi}, IV/2 se! Rasti ka suncu, koje se vidi kroz moje Jer ne znaju koga seku... Katarina Barali} IV/6 40 DISOVO PROLE]E 43. Gimnazija, Ivawica grane ... Rasti, rasti!... Wi{i se ... Slu- Blagosiqaj i sve qude, Medicinska {kola, ^a~ak 41 DISOVO PROLE]E 43. Nagra|eni literarni radovi u~enika osnovnih {kola Moravi~kog okruga LETOPIS PROLE]NA KI[A PESAMA U SLU@BI KULTURE

13. jun II nagrada 18. maj onkurs za literarne radove u~enika osnovnih {kola Moravi~kog okruga ovogodi{weg
U biblioteci „Sveti-
Gradsku biblioteku posetio je gospodin Jan Disovog prole}a uspe{no je okon~an. Svoja kwi`evna ostvarewa u izuzetno velikom KI[A I PE^URKA slav Vulovi}“ u Ivawici Buruma iz Holandije, bibliotekar u Specijalnoj Kbroju (108 radova) poslali su u~enici iz osam osnovnih {kola: „Ratko Mitrovi}“, „Fi- odr`ano je kwi`evno ve~e po- biblioteci za zakone i pravna akta kompanije „Di lip Filipovi}“ iz ^a~ka, „Sveti Sava“ iz Atenice, „Sveti |akon Avakum“ iz Trnave, „Pre- 2005. sve}eno Vojislavu Karanovi}u, ra Disovog prole}a i Ivan Ivanovi}, pomo}nik Lojt Tu{“. qina“ iz Preqine, „22. decembar“ iz Dowe Trep~e, „Arsenije Loma“ sa Rudnika, „Milinko Ujutro padne rosa, dobitniku Disove nagrade. U~e- Ministra za kulturu. Ku{i}“ iz Ivawice. Mladi su bili izuzetno nadahnuti a teme raznovrsne.Na konkursu je a vetri}, kao noga bosa, stvovali su: Vojislav Karanovi}, pe- O kwi`evnom delu Vojislava Karanovi}a go- 22. jun pro|e kroz {umu, livadu, u~estvovalo mawe {kola, ali je broj radova umnogome nadma{io prethodna „Prole}a“. Sve snik iz Novog Sada, Dragan Hamovi}, vorili su kwi`evni kriti~ari Vasa Pavkovi},
U ~itaonici za periodiku Gradske biblio- zatalasa belu radu. kwi`evnik iz Beograda i Vladan Matije- Dragan Hamovi} i Sa{a Radoj~i}, a poeziju Voji- teke „Vladislav Petkovi} Dis“ odr`ana je konfe- pohvale u~esnicima, i poziv drugim {kolama i |acima da pi{u i u~estvuju na konkursu. vi}, kwi`evnik iz ^a~ka. Program je vodila O nagradama je odlu~ivao `iri nastavnika srpskog jezika u sastavu: Radmila @ivko- slava Karanovi}a kazivao je Milan Mihailovi}, rencija za medije povodom projekta „Povratak Mi- Milica Bakovi}. dramski umetnik iz Beograda. vi} (O[ „Filip Filipovi}“ iz ^a~ka), Milanka Petrovi} (O[ „\eneral Marko \. Katani}“ Ovla`i {ume i poqa, lene ^ubrakovi} u Bresnicu“. Disovu nagradu (rad Zorana Jure{a) Vojislavu iz Bresnice) i Slobodanka Vuleti} (O[ „Desanka Maksimovi}“ iz Gorweg Milanovca). do|e ti lepa voqa, Konferenciji su prisustvovali: Ana del Aga- Karanovi}u uru~ila je Danica Ota{evi}, direk- ta, akademski vajar, i Dario Ambrozeti, prijate- da ubere{ ukusne gqive, 19. maj Prvu nagradu podelili su autori slede}ih pesama: „Mamina haqina boje p{enice“ i tor Gradske biblioteke, a nov~ani deo nagrade qi i poslovni saradnici Milene ^ubrakovi} iz „^upava pesma“ Jev|enija Julijana Dimitrijevi}a, u~enika VI/4 razreda O[ „Ratko Mitro- ~ijem se ukusu svi dive.
U crkvi Svetog arhangela Gavrila u Zabla- }u u 12 ~asova odr`an je parastos Vladislavu Kosta Milo{evi}, potpredsednik Op{tine ^a~ak. Rima, kao i prevodilac Ksenija Manojlovi}. vi}“ iz ^a~ka i „Miris“ Sawe Ili}, u~enice VI/1 razreda O[„Filip Filipovi}“ iz ^a~ka. U programu su Drugu nagradu dele dva autora: Sla|ana Uro{evi}, u~enica razreda O[ „22. decembar“ Petkovi}u Disu, koji je slu`io jerej Miroqub VII Oseti{ miris vrgawa, Mirkovi}, zabla}ki paroh, a u 13 ~asova u O[ u~estvovali u~e- 29. jun iz Dowe Trep~e, za pesmu „Za Disa“ i Milica Matovi}, u~enica /1 razreda O[ „Sveti nici Osnovne mu- VII Dok ide{ preko crnog grawa. „Vladislav Petkovi} Dis“ organizovan je tradi-
Na De~jem odeqewu u 18 ~asova odr`ano je zi~ke {kole „Dr Sava“ iz Atenice, za pesmu „Ki{a i pe~urka“. Tre}a nagrada pripala je autorima pesama: Sklawa{ listi}e uvele, cionalni susret laureata Disove nagrade sa u~e- kwi`evno ve~e pod nazivom „Koraci de~ijih du- Vojislav Vu~ko- „Pahuqa na mom dlanu“ Kristine Radulovac, u~enice VIII razreda O[ „Arsenije Loma“ sa Bere{ pe~urke zrele. nicima ~iji su radovi nagra|eni na konkursima {a“ posve}eno kwi`evnom stvarala{tvu najmla- vi}“ iz ^a~ka, Rudnika, „No}“ Aurore Pivqakovi}, u~enice VII/1 razreda O[„ Milinko Ku{i}“ iz Ivawi- za literarne radove u~enika osnovnih i sredwih |ih. Predstavqene su dve zbirke poezije: „Koraci Stevan Milijano- ce i „Qubav“ Jevrema Todosijevi}a, u~enika razeda O[ „Sveti |akon Avakum“ iz Trna- {kola Moravi~kog okruga. kroz `ivot“, autora Marije Mirkovi}, u~enice VII vi}, u~enik prvog VIII ve. Mrda{ {tapi} levo-desno U programu su u~estvovali recitatori Sawa razreda O[ „Milan Blagojevi}“ iz Lu~ana, kao i razreda klavira u @iri pohvaquje Sla|ana \uri}a, u~enika IV/1 O[ „Preqina“ iz Preqine, za pesmu Gle, u torbi je ve} tesno! Bogdanovi}, An|ela Majstorovi}, Ana Jakovqevi} zbirka „Izvor de~ije du{e“, ~iji su autori Jelena razred, i Ivana Sretenovi} i Irena Markovi}, klasi profesorke „Za Kosovo moje“. VII Magdalene Popo- Paunovi}, Jovana Vuji~i}, Sawa Bojovi} i Sla|a- razred O[ „Vladislav Petkovi} Dis“ iz Za- na Uro{evi}, u~enice razreda O[ „22. decem- U oblasti proznih radova `iri je odlu~io da ove godine ne dodeli nagrade. Ali, znaj, mora{ da pazi{ VIII vi} i Tamara Ra- VII bla}a. bar“ iz Dowe Trep~e. Program je vodila Jelena Najve}i broj kvalitetnih radova poslali su u~enici osnovnih {kola „Arsenije Lo- Da ukusnu lepojku ne zgazi{! di~evi}, u~enica ma“ sa Rudnika i „Milinko Ku{i}“ iz Ivawice, {to je `iri jednoglasno pohvalio. U Likovnom salonu Doma kulture u 20 ~asova Petrovi}, bibliotekar De~jeg odeqewa. otvorena je izlo`ba Deveti prole}ni anale pod prvog razreda so- Nagrade autorima najboqih radova bi}e dodeqene na sve~anosti u Disovom rodnom lo pevawa u klasi selu Zabla}u, u ~etvrtak 25. maja 2006. godine u 12 ~asova u O[ „Vladislav Petkovi} Dis“. nazivom „Led u maju“, ~iji su organizatori Likovni 14. jul Milica Matovi}, VII/1 salon Doma kulture, Umetni~ko udru`ewe „Risim“ profesorke Dra-
U ~itaonici za periodiku Gradske biblio- O[ „Sveti Sava“ ^a~ak i Gradska biblioteka. Radove su izlagali: Biqa- gane Vukovi}, uz teke „Vladislav Petkovi} Dis“ u 12 ~asova odr`a- na Bakaluca, Milica Vergot, Marija Dragojlovi}, klavirsku sarad- na je konferencija za medije, na kojoj se javnosti Davor Duki}, Petar \or|evi}, Selma \ulizare- wu profesorke I nagrada I nagrada III nagrada predstavio gospodin Mili{a Petronijevi}, bi- vi}, Maja @ivanovi}, Marko Kalezi}, Vesna Mi- Marije Rude`. Program je vodio bliotekar Kongresne biblioteke u Va{ingtonu, MAMINA HAQINA BOJE P[ENICE MIRIS NO] li~evi}-^vorovi}, Rajko Popivoda, Lidija Pri- {i} Srebotwak, Daniela Fulgosi. Selektor izlo- Bo{ko Obradovi}. koji je govorio o statusu srpske kwige u Kongresnoj Izdava~ku de- biblioteci. Pitomo ili divqe, sivo ili jo{ sivqe, Miris tople kifle iza ugla `be je Qubica Jelisavac, istori~ar umetnosti iz Beograda. Nagrada Devetog prole}nog anala pri- latnost 42. Diso- jo{ jedan dan i slava, a ja sedim i gledam... miris pe~enih {trudla, No} je. vog prole}a ~ini- 12. septembar miris {arenog prole}a Mese~evi zraci gasnu u tami, pala je Biqani Bakaluci iz Vr{ca, za rad pod na- Kako bi i ko saznao {ta mislim, zivom „[pijunirawe“, a nagradu Gradske biblio- le su slede}e pu-
Povodom manifestacije „Dani evropske ba- il’{ta u glavi `elim da ra{~istim? koje se vijori iz cve}a, ^uje se samo blago {aputawe nemirnih blikacije: „Dah miris sve`e, zelene trave no}nih vetrova. teke „Vladislav Petkovi} Dis“ ponela je Marija {tine“, na konferenciji za {tampu u sali Op- stvari“ Vojislava {tinskog ve}a SO, predstavqene su digitalne ko- koja buja od bistre prole}ne vode, Dragojlovi} iz Beograda, za rad „Mustra 2: Piero Ne, to sad ne dozna niko... Karanovi}a (Bi- pije u boji dve rukopisne i jedne {tampane sred- miris zime koja ode, na mese~ini“. Pa, ~ak, ni laste, ni druge ptice... Da li si se ikada pitao u ~ijim si pesmama? blioteka Kwiga gosta, 31), „Skica za autoportret“, wovekovne srpske kwige koje je Gradska bibliote- miris rodnog kraja I ko bi znao da sam razmi{qao Da li si se ikad zapitao ko tuguje, katalog izlo`be, i 36. broj ~asopisa „Disovo pro- ka dobila iz biblioteke „^ester Biti“ iz Dabli- i farbanih uskr{wih jaja, 20. maj le}e“. o maminoj haqini boje p{enice?! ^ije o~i su najtu`nije, ~ije su no}i najdu`e? na. Re~ je o elektronskim kopijama Srpskog ~etvo- miris ku}e rodne
U dvori{tu Narodnog muzeja u 11 ~asova lo- rojevan|eqa, Nikoqskog jevan|eqa i Prazni~nog i oko we zemqe plodne, 28. maj vorov venac na Disov spomenik polo`io je laure- mineja, srpskim dragocenostima koje su nestale Vatra pucketa, a meni i daqe misli dolaze, miris {qiva ranih A no} je tako mi poznata, at Disove nagrade Vojislav Karanovi}. Dobitnik
U saradwi organizacije „Zdravo da ste“ i 1914. godine. Vra}ene su zalagawem Ambasade kako da odu, da li odlaze? i jesewih jabuka crvenih, pravih, a snovi tako nepoznati. U mojoj glavi kao da niko{e klice, nagrade „Mladi Dis“ za prvu neobjavqenu pesni~- Biblioteke, na De~jem odeqewu je odr`ana radi- SCG u Londonu, Ministarstva inostranih poslova, miris zove i leta koje nas zove ku zbirku je Jawa Raoni}, u~enica tre}eg razreda onica za grupu dece uzrasta od prvog do petog raz- da li je i smrt boje p{enice? Danice Ota{evi} i direktora dablinske bibili- miris vode sa ~esme iz sela A ko bi rekao da ta nemirna kosa, Gimnazije „Tanasije Pejatovi}“ u Pqevqima. Na- reda, iz vi{e osnovnih {kola sa gradskog i seo- oteke dr Majkla Rajana. miris zelenih jela Taj an|eoski pogled, gradu je uru~io Dragan Bo{kovi}, predsednik `i- skog podru~ja ~a~anske op{tine, me|u kojima i je- Monahiwama sestrinstva Nikoqa pod Kabla- I vika{e gromovi, i zemqa urla{e, miris qubavi mamine i pu{ke tatine Osmeh Apolona rija. Nagrade za esej o Disovoj poeziji nisu dode- dan broj dece izbeglica. Radionicu su vodile Gor- rom uru~ena je {tampana fotokopija Nikoqskog i sve to zajedno u glavi mi staja{e, miris {arenih boja duge kriju bujicu nepromi{qenih re~i, qene. Slovo o poeziji kazivao je Milan \or|evi}, dana Marjanovi}, Branka Kandi},Qubinka Vojino- jevan|eqa. pa, zar je ptica {to {iri krila, miris qubavi, vetra i tuge. bezose}ajnih izgovora. pesnik iz Beograda, a Disove stihove Ivan Jago- vi} i Tawa Jeftovi}. Deca su nagra|ena besplat- nekada, zrno p{enice bila? di}, dramski umetnik iz Beograda. Stefan Mi- nim upisom u biblioteku. 14. septembar Sawa Ili}, VI/1 razred {kovi}, u~enik tre}eg razreda Gimnazije u ^a~ku, Za{to umiru mladi i ptice, O[ „Filip Filipovi}“ ^a~ak A no} je tako duga, govorio je svoju pesmu „Strah“ koja je ponela prvu
U Odeqewu za odrasle ~itaoce otvorena je 7. jun izlo`ba posve}ena Miru Vuksanovi}u, proznom zar su i oni u boji p{enice? a sre}a tako daleka i nepoznata. nagradu na konkursu za literarne radove u~enika
Na De~jem odeqewu su gostovala deca iz vr- piscu i upravniku biblioteke Matice srpske u No- Svet lak i braon, kao zrno p{enice II nagrada sredwih {kola. Milica Milosavqevi}, raz- VII ti}a „Leptiri}“ iz ^a~ka, ~ija je fudbalska ekipa vom Sadu, ~iji je autor mr Marijana Matovi}. skuvano i samleveno pred slavu, Pa da li qubav uvek mora da boli? red O[ „Filip Filipovi}“ govorila je „Posle Al- ZA DISA banije“, a Stefan Prolovi}, razred Ekonomske na Uskr{wem turniru u malom fudbalu za vrti}e U 19 ~asova u Likovnom salonu Doma kulture u a `ivot, on je porastao, i on i daqe raste Pa zar je radost uvek tako bolna? I (organizator [kola fudbala „Mladost-radost“) okviru Dana evropske ba{tine predstavqena je u boji p{enice, kao laste. {kole, Disovu pesmu „Tajna“. U muzi~kom delu pro- Bio si pesnik u carstvu snova grama u~estvovale su Jelena i Tamara Radi~evi}, osvojila tre}e mesto. Kao jedan od darodavaca ovog kwiga „Semoq zemqa“ Mira Vuksanovi}a, o kojoj je I tebi sudbina ne mo`e ni{ta A no} je tako duga, ti{ina beskrajna, u~enice prvog razreda solo pevawa u klasi pro- Turnira, Gradska biblioteka je poklonila bespla- govorio Mihajlo Panti}, kwi`evni kriti~ar iz I tako, mama dan pred slavu, Tvoje su pesme za vek vekova A mojim mislima nikad kraja, fesora Dragane Vukovi}. tan upis za celu grupu i vaspita~e Milicu ]alovi} Beograda. Tekstove iz svojih dela govorio je autor ostavi `ito u ostavu. Za na{a srca sigurna skloni{ta. Tu smo samo ja, ~etiri zida, pero i hartija. U 19 i 30 ~asova u Odeqewu za odrasle ~itao- i Leposavu Kolarevi}. Miro Vuksanovi}. Kwi`evno ve~e je vodila mr Ma- Bo`e, ako mamu moraju odneti ce, Sa{a Radoj~i}, kwi`evni kriti~ar, otvorio je rijana Matovi}. braon smrti ptice, 9. jun Bio si pesnik u carstvu snova A no} je tako duga, izlo`bu pod nazivom „Skica za autoportret“ po- ne daj da ikad odnesu sve}enu `ivotu i delu Vojislava Karanovi}a. Au- 19. septembar Tvoje su re~i davno re~ene ja pi{em samo za tebe,
Na Odeqewu za odrasle ~itaoce otvorena MAMINU HAQINU tor izlo`be je Milica Bakovi}, bibliotekar-sa- Al’ ni{ta ja~e, al’ ni{ta dubqe a ti an|ele lepo spavaj ... je izlo`ba pod nazivom „A u Srba na brdu Qubi-
U 19 ~asova (Gorwi hol Doma kulture) otvo- BOJE P[ENICE. Na{e du{e nisu razumele. vetnik. }u... 1815-2005.“, posve}ena 190-godi{wici Drugog rena je izlo`ba „Dodirni zemqu“ po autorskom U Velikoj sali Doma kulture u 20 ~asova odr- srpskog ustanka i boja na Qubi}u. Izlo`bu je projektu Bo`idara Plazini}a, akademskog slika- Jev|enije Julijan Dimitrijevi}, VI/4 Sla|ana Uro{evi}, VII Aurora Pivqakovi}, VII/1 `ano je zavr{no ve~e 42. Disovog prole}a. Prisut- otvorio Velimir Stanojevi}, predsednik Op{ti- ra iz ^a~ka. Izlo`bu je otvorio Bo`idar Mandi}, 42 DISOVO PROLE]E 43. O[ „Ratko Mitrovi}“ ^a~ak O[ „22. decembar“ Dowa Trep~a O[ „Milinko Ku{i}“ Ivawica ne je pozdravio Milan Kandi}, predsednik Odbo- ne ^a~ak. osniva~ Porodice Bistrih potoka iz Brezovice, 43 DISOVO PROLE]E 43. LETOPIS LETOPIS

sa planine Rudnik. Prikazan je dokumentarni Izlo`bu su posetili i u~enici od prvog do ~e- Upravniku Narodne biblioteke Srbije Srete- 1. februar kwi`evni kriti~ar, i mr Svetlana [eatovi}-Di- strovala odlomke iz dela Branislava Petrovi}a film „Lastavica“, re`isera Gregora Zupanca, kao tvrtog razreda O[ „Vuk Karaxi}“ iz ^a~ka, kao i nu Ugri~i}u, Qubinku Kosti}u arhijerejskom name-
U Umetni~koj galeriji „Nade`da Petrovi}“ mitrijevi}, saradnik Instituta za kwi`evnost i „@anka“. Tekst su govorili Marija Bukumirovi}, i predavawe „Filosofija zemqe“ Bo`idara Man- u~enici O[ „Stepa Stepanovi}“ iz Gorwe Gorev- sniku @i~ke eparhije i Arheografskom odeqewu u 18 ~asova otvorena je izlo`ba „[tampana re~ umetnost u Beogradu, a stihove Disa i Pandurovi- VII razred O[ „\eneral Marko \. Katani}“ iz Bre- di}a, kwi`evnika i dramaturga. nice. Besplatno su upisana sva deca koja do sada NBS uru~ene su digitalne kopije Nikoqskog jevan- 2005.“, autora Marije Orbovi}, bibliotekara-sa- }a kazivao je Mirko Babi}, glumac iz Kragujevca. snice i Mirko Vrani}, VI razreda O[ „Vuk Kara- nisu bila ~lanovi biblioteke. |eqa (kraj 14-po~etak 15. veka), Srpsko jevan|eqe vetnika Zavi~ajnog odeqewa. O zna~aju izlo`be Program je vodio Bo{ko Obradovi}. xi}“iz ^a~ka, a pesmu „Morava“ Branislava Petro- 22. septembar (kraj 13. ) i Prazni~nog mineja (16. vek). govorila je Danica Ota{evi}, direktor Gradske vi}a, Milan Nikitovi}, student iz ^a~ka.
Tema Dana evropske ba{tine za 2005. bila 11. i 12. novembar U umetni~kom delu programa u~estvovali su biblioteke. Izlo`bu je otvorio dr Andrija B. K. 10. mart je -zemqa U organizaciji Gradske biblioteke or-
Olivera Jelki}, kwi`evnica za decu iz Be- dramski umetnici Momir Bradi} iz Kru{evca, Ve- Stojkovi}, profesor Filosofskog fakulteta u
Povodom Dana Biblioteke u 13 ~asova pri- 11. april ganizovana je poseta arheolo{kom nalazi{tu Gra- ograda, bila je gost O[ „Sveti Sava“,“Milica Pa- sna Pavlovi} iz Beograda, kao i Vesna Biorac, po- Beogradu, u penziji. re|en je prigodan program na Odeqewu za odrasle
U Velikoj sali Doma kulture u 19 ~asova dina na Jelici. Lokalitet je videlo oko 100 su- vlovi}“, „Ratko Mitrovi}“,“Vuk Karaxi}“, Filip jac, iz ^a~ka. Program je vodio Bo{ko Obradovi}. Nagrada „Isailo A. Petrovi}“ za najboqe li- ~itaoce, gde je otvorena izlo`ba kwiga o vojvodi odr`ano je kwi`evno-muzi~ko ve~e posve}eno gra|ana, a stru~ni vodi~ je bio Mihajlo Milinko- Filipovi}“ u ^a~ku, kao i De~jeg odeqewa Grad- kovno-grafi~ki opremqenu publikaciju u 2005. Stepi Stepanovi}u, povodom 150 godina od ro|e- istoriji YU roka, „Odbrana i posledwi dani“. vi}, arheolog iz Beograda. Prire|en je i prigodan ske biblioteke. 24. decembar dodeqena je dvema publikacijama: „Memorijal Na- wa. Autori izlo`be su Du{ica Cibrali} i Biqa- U~estvovali su Petar Jawatovi}, muzi~ki kriti- program u izvo|ewu Kulturno umetni~kog dru{tva
U Domu u~enika sa po~etkom u 12 ~asova de`de Petrovi}“ – autor je Dragan Pe{i}, i „Zbor- na Mijailovi}. Prisutne goste pozdravila je Da- ~ar i Vlada Jankovi} xet, muzi~ki urednik radija „Tanasko Raji}“ iz Qubi}a. Za sve prisutne goste u 17. novembar odr`ana je tradicionalna priredba i dodela na- nik radova“ Narodnog muzeja – autor grafi~kog re- nica Ota{evi}, direktor Biblioteke, a o radu ka- 202, iz Beograda. ^a~anski bend „Dolce Vita“ svi- grada NAJ ~italac za 2005. godinu. Dodeqene su {ewa je Svetlana Xida. Nagrade je uru~ila Dani- blovskog Internet kluba Biblioteke govorio je rao je muziku poznatog rok sastava „ dvori{tu seoske crkve u izgradwi u Grabu od da-
U ogranku Biblioteke u Prijevoru organizo- Ekaterina Veli- nagrade najmla|em ~itaocu, Dari Bajovi} (pet go- ca Ota{evi}, direktor Biblioteke. Nagrada „Da- Bogdan Trifunovi}, bibliotekar. “. Program je vodio Bogdan Trifunovi}. rova zemqe pripremqena je tradicionalna srp- vana je poseta dve grupe dece iz vrti}a i u~enika ka dina),sestrama Jeleni i \ur|i Duli} (O[ „Dragi- nica Markovi}“ za kwigu godine nije dodeqena. Nagra|eni su ska trpeza. prvog razreda O[„Bo`o Tomi}“. Deca su upoznala {a Mi{ovi}“), kao i Lazaru Stojanovu (O[ „Dragi- U muzi~kom delu programa u~estvovale su u~e- najverniji ~itao- 4. maj kwi`ni fond ogranka, svojim recitovawem i pe- {a Mi{ovi}“), Jeleni Milovanovi} (O[ „Milica nice Osnovne muzi~ke {kole, odsek harfe, Maja ci Odeqewa za 5. oktobar vawem u~estvovali u programu i besplatno upisa-
Gradska biblioteka, organizacija „Zdravo Pavlovi}“), Aleksandri Todorovi} i @arku Mili- Gavrovi} i Ivana Brki}. odrasle: Brani-
De~je odeqewe Biblioteke posetila je gru- ni u biblioteku. da ste“ i Srpski savet za izbeglice organizovali pa dece iz vrti}a „Bambi“, sa vaspita~icama Veri- ~i}u iz O[„Tana- Predstavqena je ovom prilikom i kwiga Ran- slava Petkovi}, su umetni~ki performans „U snu nisam znao za bu- sko Raji}“, An|eli ka Simovi}a „Ono vreme kru`oka“ koju je Gradska Stamenka Axemo- com Lazovi} i Sne`anom Jovanovi}. 28. novembar |ewa mo}“, u Umetni~koj galeriji „Nade`da Petro- Mili~evi} (O[ biblioteka objavila kao 6. kwigu zavi~ajne edici- vi}, Sa{a Lazi}, vi}“. U ime organizatora prisutne su pozdravile
U ~a~anskoj Gimnaziji, odr`ana je promoci- 5-7. oktobar „Filip Filipo- je „Vrela“. O kwizi su govorili dr Dragan [u{i}, Qiqana Kne`e- Danica Ota{evi} i Branka Ti{ma. U programu su ja kwige „Penelopa u tranziciji“, Jawe Raoni}, vi}“), Jeleni Be- kwi`evnik i lekar iz Beograda,Predrag O. ]ur- vi} i Marija Topa- u~estvovali: Kajoko Jamasaki, pesnikiwa iz Japa-
Na Me|unarodnom nau~nom skupu „Deca i bi- u~enice Gimnazije u Pqevqima, dobitnice nagra- lopavlovi} (O[ ~i}, profesor kwi`evnosti u penziji, Radovan M. lovi}, a nagrade blioteke“, koji je odr`an od 5. do 8. oktobra u Sa- na, Milutin Jev|enijevi}, dramski umetnik i gru- de Mladi Dis na 42. Disovom prole}u. U~estvova- „Stepa Stepano- Marinkovi}, kwi`evnik i publicista iz ^a~ka, i je uru~ila Milica pa mladih iz organizacije „Zdravo da ste“. va centru u Beogradu, prisustvovali su bibliote- li su: Dragan Bo{kovi}, profesor Filolo{kog vi}“ iz Dowe Go- autor. Odlomke iz dela ~itao je Zoran Spasojevi}, Stovrag. kari ~a~anske biblioteke. fakulteta u Kragujevcu, Milica Da~i}, mlada za- revnice) i Ani Ra- a u muzi~kom delu programa u~estvovale su Tama- Jubilarne na- 4-14. maj vi~ajna pesnikiwa, i Jawa Raoni}, autor kwige. nilovi} (O[ „Vuk ra i Jelena Radi~evi}, u~enice 2. razreda solo grade za 20 i 10 6. oktobar Program je vodio Bo{ko Obradovi}. Karaxi}“ ). Nagra- pevawa u Osnovnoj muzi~koj {koli „Dr Vojislav godina rada dobi-
U organizaciji biblioteke odr`an je na
U okviru De~je nedeqe grupa dece sa vaspi- da je dodeqena i Vu~kovi}“ u ^a~ku, u klasi profesorke Dragane li su Marija Or- Gradskom trgu mini Sajam kwiga. ta~icama Mirjanom Poledicom i Sne`anom Mar- 29. novembar odeqewu O[ „R- Vukovi}. Program je vodio Bo{ko Obradovi}. bovi}, bibliote- 11-12. maj kovi}, iz vrti}a „Radost 1“, posetila je De~je ode-
Povodom 120 godina od ro|ewa i 60 godina atko Mitrovi}“ u kar-savetnik i mr qewe biblioteke. od smrti kwi`evnika, pravnika i politi~ara Pakovra}u. U pro- 8. februar Marijana Mato-
Gradska biblioteka i Institut za kwi`ev- Dragi{e Vasi}a, u pozajmnom Odeqewu za odrasle gramu su u~estvo-
U Umetni~koj galeriji „Nade`da Petrovi}“ vi}, vi{i biblio- nost i umetnost iz Beograda organizovali su nau~- 12. oktobar ~itaoce, otvorena je izlo`ba kwiga Dragi{e Va- vali ~lanovi ple- sa po~etkom u 18 ~asova predstavqena je Biblio- tekar. ni skup „Poznato i nepoznato o Danici Markovi}“. snog kluba „Luna“ Najboqem bi- U~estvovali su: Marko Nedi}, Gojko Te{i}, Mili-
U Domu kulture sa po~etkom u 19 ~asova, si}a, kao i publikacija o wegovom `ivotu i delu. grafija ~asopisa „Gradac“ (1-151), autora Mile Jo- i Stu- bliotekaru u voje Nenin, Zorica Haxi}, Gojko Bo`ovi}, Gordana predstavqena je kwiga „ harmonija“ zavi~ajnog Autor postavke je Bogdan Trifunovi}, bibliote- Star Dance va{evi}, bibliotekara i Marije Orbovi}, biblio- DIS dio iz ^a~ka,u~e- 2005. Mariji Or- Rai~evi}, Bojana Stojanovi} Pantovi}, Aleksandar autora Aleksandra Jugovi}a. O kwizi je govorio kar. Izlo`bu je otvorio gospodin Vladimir Dimi- tekara-savetnika. U~estvovali su prof dr Jovan nice Osnovne mu- bovi} i kwi`ni- Jerkov, Biqana Doj~inovi} Ne{i}, Slavica Garo- Mladen Veskovi}, kwi`evni kriti~ar iz Beogra- trijevi}, profesor kwi`evnosti u ~a~anskoj Gim- Pej~i}, kwi`evni kriti~ar, istori~ar kwi`evno- zi~ke {kole „Dr ~aru Du{ici Ci- wa, Bojan Jovi}, Danica Andrejevi}, Branka Rado- da i autor Aleksandar Jugovi}. Odlomke iz dela i naziji. sti i esejist iz Beograda, Milenko Paji}, kwi`ev- Vojislav Vu~ko- brali}, nov~ane vanovi}, Stanislava Vujnovi}, Neboj{a Lazi}, Sve- Disove stihove kazivao je Ivan Jagodi}, a program nik i ~lan redakcije „Gradca“, i Milijan Milo{e- vi}“, odsek har- nagrade uru~ila je tlana [eatovi}, Tijana Obradovi}, Marija Orbo- je vodio Bo{ko Obradovi}. 30. novembar vi}-Crni, dugodi{wi direktor ~a~anskog Doma fe:Maja Gavrovi} kulture, glavni urednik i ~lan redakcije „Gradca“, Danica Ota{evi}, direktor Biblioteke. vi}, Milica Bakovi}, Slobodanka Pekovi}.
U Sali SO ^a~ak u 19 ~asova odr`ana je i Marija Savi}, 2. U umetni~kom programu u~estvovali su Zoran 25. oktobar u penziji. Program je vodila mr Marijana Matovi}. tribina „Dragi{a Vasi} (1885-1945) – Portret utu- razred i Ivana Spasojevi}, koji je govorio stihove Branislava 11. maj
Povodom „Meseca kwige“ i otvarawa 50. ju- qene istorije“. U~estvovali su: Borisav ^eliko- Brki}, 3. razred, u Petrovi}a i Rada Drainca i vokalna solistkiwa 19. februar
U Sali SO ^a~ak u 19 ~asova predstavqena bilarnog Sajma kwiga u Beogradu, Jelisaveta Su- vi}, istori~ar iz Gorweg Milanovca i ^a~ani Ra- klasi profesorke Jovana Bogdanovi}. je kwiga „Istorija jednog ose}awa“, sabrane pesme ruxi}, u~iteqica u penziji i i biv{i direktor de- do{ Maxarevi}, Radivoje Bojovi}, Milo{ Timoti- Sne`ane Jevtovi}, ~lanovi KUD „Abra{evi}“ iz
Od 19. februara do 31. marta u Gradskoj bi- Danice Markovi}. U~estvovali su dr Milivoje Ne- ~ijeg vrti}a „Radost“, poklonila je Gradskoj bi- jevi}, Goran Davidovi}, Vladimir Dimitrijevi} i ^a~ka, plesni par Katarina Popovi} i Dimitrije blioteci je obavqala bibliotekarsku praksu i 28. mart nin i Zorica Haxi}, prire|iva~i kwige, Ivana Pe- Miladin Vukosavqevi}. Program je vodio Bogdan Deli}, kao i deca pesnici iz O[ „Filip Filipo- usavr{avawe srpskog jezika, Verena Hemerle iz blioteci nekoliko desetina kwiga iz edicije „Bi-
U organizaciji Gradske biblioteke i Cen- ro{evi} je kazivala stihove, a program vodila seri svetske kwi`evnosti“. Trifunovi}, bibliotekar. vi}“iz ^a~ka: Neboj{a Be}i}, Ana Vu~eti} i Sawa Regensburga, doktorant slovenske filologije na Univerzitetu u Hajdelbergu u Nema~koj. tra za besedni{tvo Institutia oratoria iz Beograda, u Milica Bakovi}. Ili}. Program je vodio Bo{ko Obradovi}. sve~anoj sali Doma u~enika u 19 ~asova odr`ano je 26. oktobar 2. decembar 22. februar Ve~e besedni{tva. U~estvovali su dr Vojislav 18. maj
Ogranak Biblioteke u Preqini posetilo je 25. decembar Stanimirovi}, docent Pravnog fakulteta, Vladi-
De~je odeqewe Gradske biblioteke poseti-
Likovni salon Doma kulture,Umetni~ko oko 70 mali{ana - iz vrti}a i dva odeqewa prvog
Svoju izdava~ku delatnost Biblioteka je
Mirko S. Markovi}, kwi`evnik i bibliote- mir Vuleti}, asistent, kao i nagra|eni u~esnici la je grupa dece iz vrti}a „Leptiri}“. Trideset udru`ewe „Risim“ i Gradska biblioteka organizo- razreda O[ „Preqina“ u Preqini. Deca su bes- obogatila dnevni~kim zapisima „Ono vreme kru- kar iz Beograda, bio je gost O[ „Milica Pavlo- ovogodi{weg takmi~ewa u besedni{tvu studenata mali{ana je besplatno upisano u biblioteku. vali su izlo`bu Deseti prole}ni anale na temu platno upisana u biblioteku. `oka“ Ranka Simovi}a, {estom kwigom Zavi~ajne vi}“ u ^a~ku i De~jeg odeqewa Biblioteke. U ra- Pravnog fakulteta: Milica Gvozdenovi}, Tamara „Povr{ina“, koja je otvorena u Likovnom salonu edicije „Vrela“. dionici pod nazivom „Ja ~itam, pa {ta?“ sa kwi- Gazdi}, Marko Kuli}, Spasoje Qesar, Dragoslav 28. oktobar Doma kulture u 19 ~asova. Izlagali su Du{an Ju- 9. decembar `evnikom se dru`ilo oko 120 najmla|ih. Ota{evi} i Du{ko Krsmanovi}.
Radnici ove Biblioteke su posetili 50. na~kov, Zvonimir Santra~, Gordana Kaqalovi}, 27. decembar me|unarodni beogradski sajam kwiga. U 13 ~aso-
U Sredwem holu Doma kulture u ^a~ku u 18 Petar Loli}, Slobodan Kne`evi}, Perica Don- 9. mart 30. i 31. mart va u Maloj konferencijskoj sali, u hali 14 Beo- ~asova otvorena je izlo`ba likovnih radova
Povodom novogodi{wih i Bo`i}nih prazni- kov, Dragan Peri}, Branka Jankovi}, Vladimir gradskog sajma, u organizaciji Narodne biblio- pred{kolaca De~je ustanove „Radost“, na temu ka u ogranku Biblioteke u Zabla}u organizovana je
Dobitnik Disove nagrade za 2006. godinu je
De~ji pisac Slobodan Stani{i} iz Beograda, Veqa{evi}, Aleksandra ]osi}, Radomir Kunda- teke Srbije i Gradske biblioteke „Vladislav „Moja kwiga - moja biblioteka“. Autori radova su priredba za najmla|e ~itaoce, koji su tokom de- Slobodan Zubanovi}, pesnik iz Beograda. Ovo je bio je gost osnovnih {kola: „Sveti |akon Avakum“ u ~ina i Sava Stepanov. Selektor je bio Bo`idar Petkovi} Dis“, odr`an je Prvi forum bibliote- deca iz svih vrti}a sa teritorije ~a~anske op{ti- cembra besplatno upisani u Biblioteku. U progra- saop{teno na konferenciji za {tampu u SO ^a~ak. Trnavi, „Dr Dragi{a Mi{ovi}“ i „Tanasko Raji}“ u Plazini}, akademski slikar iz ^a~ka. kara i izdava~a, sa temom: cene kwiga,uslovi ku- ne, a postavku radova su uradile Jelena Petrovi} mu su u~estvovala deca pred{kolskog uzrasta iz Prisutne je najpre u ime SO ^a~ak i Odbora ^a~ku, „Bo`o Tomi}“ u Prijevoru, „Stepa Stepano- povine, kvalitet izdawa. Prisutnim izdava~i- i Nade`da Petrovi}, bibliotekari De~jeg odeqe- vrti}a, kao i u~enici prvog razreda. Prisustvova- Disovog prole}a, pozdravio Milan Kandi}, pred- vi}“ u Gorwoj Gorevnici, „Qubi{a Nedi}“ u Trbu{a- 19. maj wa Gradske biblioteke. lo je oko 60 dece i odraslih, a program je vodila sednik Odbora, a direktor Danica Ota{evi} nima kao i De~jeg odeqewa ove Biblioteke. ma, bibliotekarima i novinarima obratio se
U Narodnoj biblioteci „Stefan Prvoven~a- Dubravka Ili}, bibliotekar. predstavila je program 43. Disovog prole}a. Sreten Ugri~i}, upravnik NBS, Gordana Qubano- ni“ u Kraqevu u 19 ~asova predstavqeno je 43. Di- vi} iz NBS i Danica Ota{evi}, direktor Grad- 15. decembar Predsednik `irija za dodelu Disove nagrade, Mi- 31. mart roslav Maksimovi}, kwi`evnik iz Beograda, pro- sovo prole}e. U~estvovali su: Radmila Lazi}, do- ske biblioteke.
Povodom Dana op{tine ^a~ak u Velikoj sa-
Biblioteka je objavila 12. broj ~asopisa za bitnik Disove nagrade i Danica Ota{evi}, direk- 16. januar ~itao je odluku `irija, a prisutni su bili i ~la- li Doma kulture u 19 ~asova odr`ana je Duhovna bibliotekarstvo „Glas biblioteke“. tor Gradske biblioteke. 10. i 11. novembar novi Vasa Pavkovi}, Dragan Hamovi} i Vladan Ma- akademija „Svetlost Nikoqskog jevan|eqa“. U~e-
Biblioteka je izdala tijevi}.
Na De~jem odeqewu organizovan je „Dan stvovali su dr Dragi{a Bojovi}, profesor Filo- Bibliografiju ~asopisa Kwi`evnom ve~eri pod nazivom „Sni bez no}i 7. april 23. maj „Gradac“, 1-151. broja, u edici- otvorenih vrata“- izlo`ba kwiga kupqenih na sofskog fakulteta u Ni{u i upravnik Centra za i no}i bez snova“, posve}enoj qubavnoj poeziji
Povodom proslave Dana {kole O[ „Brani-
43. Disovo prole}e predstavqeno je u Rim- ji „Zavi~ajna bibliografija“, Sajmu kwiga u Beogradu, namewenih najmla|im ~i- crkvene studije u Ni{u, dr Jasmina Nedeqkovi} Vladislava Petkovi}a Disa i Sime Pandurovi}a, slav Petrovi}“ u Slatini, a u okviru programa 43. skoj dvorani grada Beograda. U~estvovali su: Slo- 2006. kwiga 11. Autori bibliografije su taocima. Izlo`bu su videla deca iz vrti}a „Pole- iz Narodne biblioteke Srbije i Danica Ota{e- po~elo je 43. Disovo prole}e. O stvarala{tvu ova Disovog prole}a, Gradska biblioteka je u sarad- bodan Zubanovi}, dobitnik Disove nagrade za Marija Orbovi}, bibliotekar savet- tarac“, u~enici ni`ih razreda O[ „Ratko Mitro- vi}, direktor Gradske biblioteke. Prisutne je po- dva pesnika govorili su dr Aleksandar Jerkov, wi sa gluma~kom radionicom Doma kulture i 2006. godinu i kwi`evni kriti~ari Dragan Hamo- nik Zavi~ajnog odeqewa i Mila Jova{e- vi}“ iz Pakovra}a i tri odeqewa petog i {estog zdravio predsednik Op{tine ^a~ak, Velimir profesor Filolo{kog fakulteta u Beogradu i dramskim umetnikom Dragom ]iri}, scenski ilu- vi} i Dragan Bo{kovi}. 44 DISOVO PROLE]E 43. razreda O[ „Filip Filipovi}“ u ^a~ku. Stanojevi}. vi}, bibliotekar Odeqewa ~asopisa. 45 DISOVO PROLE]E 43. 46 43. DISOVO PROLE]E ~a~anskim mali{anima Slobodan Stani{i}uposeti rija Orbovi},MilicaBakovi}i BojanJovi}. Branka Radovanovi},SlavicaGarowa, Neboj{aLazi},Ma- Zorica Haxi},MilivojNenin,Biqana Doj~inovi}Ne{i}, Danica Andrejevi},TijanaObradovi},GoranaRai~evi}, [eatovi}, AleksandarJerkov,StanislavaVujnovi}, Nedi}, BojanaStojanovi}Pantovi},GojkoTe{i},Svetlana (Zdravo daste) bu|ewa mo} U snunisam znaoza U~estvovali su: orhideji –DaniciMarkovi} Nau~ni skupoSrpskoj Slobodanka Pekovi},Marko ISSN 0351-0417 Cena: 100dinara 2006. 600 Tira` [email protected] e-mail: GRAFIKA JURE[ [tampa Fotodokumentacija biblioteke Dragan TODOROVI] Fotografije Zoran JURE[ Dizajn Mr MarijanaMATOVI] Marija ORBOVI] Ana RAN\I] Aleksndar JUGOVI] Danica OTA[EVI] Redakcija Danica OTA[EVI] Glavni iodgovorniurednik tel/faks: 032/223-608 e-mail: bdis www.cacak-dis.org.yu Gospodar Jovanovabr.6, „VLADISLAV PETKOVI]DIS“ GRADSKA BIBLIOTEKA Izdava~ List izlazijednomgodi{we DISOVO PROLE]E @ ptt.yu Svako }emo}i`ivotdashvati. Bi}ete ondasvibogati, Volite majku,strinu,tetu. Zato, sviqudinaovomesvetu, ^ijem pogleduneodoli{. Divna jestvarkadnekogvoli{ Oseti svakokadpru`iruku. Oseti {umarkad~uvabukvu Oseti jevo}arpredvo}kom, Qubav jedivnoose}awe, Koga voliikomesudi. Svako imanekogkogqubi, Qubav zaoca,`enu,sina. Qubav postojinabezbrojna~ina Niko odwenijepre~i. Iako jenemagovoristore~i Uvek jejaka,~vrstaifina. Qubav, tojevelikavrlina Od ~egatoqudiuvekkre}u? [ta tidajevoquisre}u? [ta jeuveknatvojojstrani? [ta jeto{totebrani? QUBAV III pahuqa ... tek samojednamalakapqica dok Bogmegleda,jesamliija Ostavila jejednoodmilionpitawa, pahuqa ... na momjedlanuzasjalaiumrla kroz belioblakdomeneplovila, Na zimskomnebuserodila, pahuqa ... tako mala,kaorajskiizvor~ista i pretvorilaseusuzu{toblista, Zastala jenatrenilidva, pahuqa ... sasvim veli~anstvena,tihaismela tako ne`na,blistavobela, Iznenada jesletelanamojdlan, PAHUQA NAMOMDLANU III COBISS.SR-ID ISSN Godi{we Petkovi} Dis (16/17. maj)-.^a~ak(Gospodar Jovanova6):Gradskabiblioteka 82 Narodna bibliotekaSrbije,Beograd CIP nagrada nagrada O[ „Sveti|akonAvakum“Trnava,^a~ak DISOVO prole}e - Katalogizacijaupublikaciji 0351-0417 =Disovoprole}e “ , 1971-.30 16230402 O[ „ArsenijeLoma“Rudnik Kristina Radulovac, Jevrem Todosijevi}, / glavniiodgovorniurednikDanica Ota{evi}.-1971,br cm VIII VII ^a~anski glas ^a~anski ^a~ku iradubiblioteke: o kulturnimde{avawimau tivno obave{tavalijavnost ji sublagovremenoiobjek- Zahvaqujemo semedijimako- ^a~ak SO pomogli su: Disove sve~anosti ZAHVALNOST Radio ^a~ak Radio kulture Ministarstvo TV ^a~ak TV Srbije Republike RTS – Beograd – RTS production Tiffany Tanjug zelenilo Gradsko TV Galaksija 032 Galaksija TV Autoprevoz Dopisni{tvo RTS-a u ^a~ku u RTS-a Dopisni{tvo kulture Dom Politika Tesla Nikola Blic „Gradac“ JP Ve~erwe novosti Ve~erwe ste da Zdravo Glas javnosti Glas galerija Umetni~ka BETA Petrovi}“ „Nade`da Radio Beograd Radio Radio 202 Radio ^a~anske novine ^a~anske Moja TV Moja Radio „Ozon“ Radio Radio „Xoker“ Radio „ Vladislav [ 1 ]

47 43. DISOVO PROLE]E