Orchestra Magazin Broj 42/44

OrchestraBr. 42 / 44

%"/$&."(";*/& Ɖ"401*4;"6.&5/*Ɖ,6*(36 CFTQMBUBOQSJNFSBL'SFF$PQZ

4VQQPSUFECZ 4UVEFOJDB'PVOEBUJPO ̀ͪͯ;ͱͫͳ͸ͪ͊ͽ;ͯͰ͸ͳ΁ͪ 1PØUPWBOJǊJUBPDJ

PEPWPHJ[EBOKBǊBTPQJT0SDIFTUSBOFǉFTFQSPEBWBUJVLOKJßBSBNB #FPHSBEBJ4SCJKF/JLBLPJOJQPØUP/BOBTMPWOPKTUSBOJKBTOPKFOB[OBǊFOP 7MBEB3FQVCMJLF4SCJKFKFOBTFEOJDJPESßBOPK EBKFPWPCFTQMBUBOQSJNFSBL%JTUSJCVDJKBǉFTFPETBEBSFBMJ[PWBUJEPTUB HPEJOFEPOFMB3FØFOKFPEPEFMJ WPNEFMBUJSBßBCBMFUTLJNØLPMBNBV#FPHSBEV /PWPN4BEV 1BOǊFWV QPTFCOJIQSJ[OBOKB[BWSIVOTLJEPQSJOPT ƉBǊLVJ4VCPUJDJ [BUJNQSPGFTJPOBMOJNCBMFUTLJNBOTBNCMJNB/BSPEOPH OBDJPOBMOPKLVMUVSJV3FQVCMJDJ4SCJKJ QP[PSJØUBJ1P[PSJØUBOB5FSB[JKBNBV#FPHSBEVJ4SQTLPHOBSPEOPHQP[PSJ .JOJTUBSLVMUVSFKFHPEJOFVQVUJP ØUBV/PWPN4BEV JOTUJUVDJKBNBLVMUVSFV4SCJKJ TBNPTUBMOJNQMFTOJNLSF KBWOJQP[JWVNFUOJǊLJNVESVßFOKJNB VTUBOP BUPSJNBJTBNPTUBMOJNCBMFUTLJNVNFUOJDJNBJUSVQBNB VNFUOJǊLJNVESV WBNBLVMUVSFJESVHJNQSBWOJNJGJ[JǊLJNMJDJNB ßFOKJNB TUBMOJNTBSBEOJDJNBJBVUPSJNBUFLTUPWB OPWJOBSJNBLPKJHPEJ EBQSFEMPßFQFO[JPOJTBOFVNFUOJLF[BEPEFMV OBNBQSPGFTJPOBMOPQSBUFSBEOBØFSFEBLDJKFJPUPNFJ[WFØUBWBKVKBWOPTU QPTFCOPHQSJ[OBOKB1SJNJMKFOPKFVLVQOP QSFEMPHB/BQSWPNTQJTLVOBK[BTMVßOJKJI EJQMPNBUTLJNQSFETUBWOJØUWJNBJNFåVOBSPEOJNLVMUVSOJNDFOUSJNBV OBMB[FTFJNFOBVNFUOJLB PEUPHB 4SCJKJ EPQJTOJDJNBJTBSBEOJDJNBJ[NFåVOBSPEOFQMFTOF[BKFEOJDF LPMFHB VNFUOJLBJ[PCMBTUJVNFUOJǊLFJHSF CBMFUTLB NBJ[TSPEOJIǊBTPQJTB&WSPQFJTWFUB NFåVOBSPEOJNQMFTOJNGFTUJWBMJNB VNFUOPTU TBWSFNFOBJHSB LPSFPHSBGJKB JUBLNJǊFOKJNBJKPØNOPHJN NOPHJNESVHJNBVHMFEOJNMJǊOPTUJNBJJOTUJ 1SFNBTB[OBOKJNBOBØFSFEBLDJKF 6ESVßFOKF UVDJKBNBV[FNMKJJTWFUV0SDIFTUSJOFǊJUBPDFCFTQMBUOJQSJNFSDJǊFLBKVV CBMFUTLJIVNFUOJLB4SCJKFQSFEMPßJMPKF[BPWP TFEBNTQFDJGJǊOJICJCMJPUFLBǉPØLPWBV4SCJKJQPJNFOV"NFSJDBO$PSOFS OBKWFǉFESßBWOPQSJ[OBOKFVNFUOJLB"LP ;BIWBMKVKFNPTF"NCBTBEJ4KFEJOKFOJIBNFSJǊLJIESßBWBV#FPHSBEVOB TFUBKQPEBUBLJǊJOKFOJDBPEQSFQP[OBUJI TBSBEOKJJPEPCSFOKVEBV[OKJIPWVQPNPǉ0SDIFTUSBTUJHOFEPǊJUBMBDBV VQPSFEFTNBTPNPEQSFEMPßFOJIVNFU #FPHSBEV /PWPN4BEV /JØV 4VCPUJDJ ,SBHVKFWDV #VKBOPWDVJ7SBOKV OJLB UBEBTFLPOBǊBOQSFEMPH,PNJTJKF .JOJTUBSTUWBLVMUVSF7MBEF3FQVCMJLF4SCJKF "[BØUPKFUPUBLP 0EPTOJWBOKBSFEBLDJKBǊBTPQJTBEPTUBWMKBMBKFVHP USJOBFTUOBØJIOBVHMFEOJKJIQMFTOJIVNFUOJLB WPSFOVLPMJǊJOVTWBLPHJ[EBOKBVHMFEOJNLOKJßBSBNB#FPHSBEBJ4SCJKF [BEPEFMVQPTFCOJIQSJ[OBOKBNPßFPLWBMJ ;BTWBLJQSPEBUJQSJNFSBLLOKJßBSJTVWFPNBVSFEOPV[JNBMJU[WLOKJßBSTLJ GJLPWBUJLBPWFPNBVTQFØBO.FåVUJN OB SBCBUJTWFCJCJMPTBWSØFOPEBKFEOBTJUOJDBOJKFVQPSOPSFNFUJMBPWBKTLMB TQJTLV3FØFOKBPEPEFMJQPTFCOJIQSJ[OBOKB EOJPEOPTm0SDIFTUSVOJTUFNPHMJUFLUBLPMBLPQSPOBǉJOBQPMJDBNBLOKJ OJTVTFOBØMJOFLJQSFEMPßFOJVNFUOJDJJTUP ßBSB PTJNLOKJßBSFt"MFLTBOEBS#JKFMJǉu QSFDJ[OJKF ǊJUBPDJLPKJTVßFMFMJEB UBLP[BTMVßOJ[BSB[WPKOBDJPOBMOFLVMUVSFV KFLVQFNPSBMJTVTNOPHPBSIFPMPØLPHTUQMKFOKBEBEPPPCSPPPLPQBKVQP 4SCJKJ0ǊFLVKFNP JWFSVKFNP EBǉFWFǉ SBGPWJNBOFCJMJJNTFQPTSFǉJPOFLJQSJNFSBLJMJ KPØHPSF EB[BNPMFOFLPH HPEJOFJPOJCJUJOBHSBåFOJQPTFCOJNQSJ[OB PE[BQPTMFOJIEBKFQSPOBåF BUBEBTUSQMKJWPǊFLBKVDVQLBKVǉJVOFLPN OKFN[BWSIVOTLJEPQSJOPTOBDJPOBMOPKLVMUVSJ LPKFJNOFPTQPSOPJ[BTMVßFOPQSJQBEB ǊPØLVLOKJßBSFEPLEPUJǊOJQSPEBWBDLOKJHBCF[VTQFØOPLPQBQPPOJNJTUJN SBGPWJNB*UBLPHPEJOBNB5BLBWPEOPTQSFNBTQFDJGJǊOPNQSPJ[WPEV 1PTFCOPQSJ[OBOKF[BWSIVOTLJEPQSJOPTOBDJP TSQTLFLVMUVSOFQFSJPEJLFJ[SPEJPKFJCF[CSPKDSOPIVNPSOJITJUVBDJKBǊJKF OBMOPKLVMUVSJ3FQVCMJLF4SCJKFHPEJOF QSFQSJǊBWBOKFPWBKQSPTUPSOFEP[WPMKBWB0TOJWBǊV0SDIFTUSFLPOBǊOPKF EPEFMKFOPKF JOFPQP[JWPQSFLJQFMPLBEBKFKFTFOBTKFEOBPEOBVHMFEOJKJICFPHSBETLJI #KFHPKFWJǉ+PWBOLJ QSJNBCBMFSJOB LOKJßBSB JTUPWSFNFOPJJ[EBWBǊLOKJHB ǊJTUJMBTWPKNBHBDJOJJ[OKFHBWSBUJMB 7VLJǉFWJǉ4POKJ TPMJTUBCBMFUBJLPSFPHSBG SFEBLDJKJJ[WFTOVLPMJǊJOVTUBSJIJ[EBOKB/JØUB[BUP NOPHPPTPCBTFKBWMKB 7VǊJǉ3BEPNJSV QSWBLCBMFUB SFEBLDJKJTNPMCPNEBJNOBCBWJNPOFLJEBWOPPCKBWMKFOJCSPKJUPOBTJ[V àPSåFWJǉ7JØOKJ QSJNBCBMFSJOB [FUOPPCSBEVKF BJMBTLBOBN"MJ WSBUJUJQSJNFSLF0SDIFTUSFQPEEFCFMJN ;BKDFW.JMJDJ LSJUJǊBSVNFUOJǊLFJHSFJQVCMJ TMPKFNQSBØJOF LBPEBTVQSFßJWFMJFSVQDJKV&UOF JTBTUSBOJDBNBJGPUPHSB DJTUB GJKBNBLPKFKFPEBWOPQPHSJDLBMBWMBHB FUPOJLBLPOJKFVSFEV*UPmOF ,PTUJǉ7FSJ QSJNBCBMFSJOBJLPSFPHSBG NPßF -BQBUBOPW4POKJ TPMJTUBCBMFUBJLPSFPHSBG %SBHJǊJUBPDJ PTJNV"NFSJǊLFǉPØLPWF TWSBUJUFJVSFEBLDJKVǊBTPQJTB -PHVOPW7MBEJNJSV TPMJTUBCBMFUBJLPSFPHSBG 0SDIFTUSB6JNQSFTVNVKFOBØCSPKUFMFGPOB NFKMJBESFTB#JǉFOBNǊBTU -VLBUFMJ*WBOLJ QSJNBCBMFSJOB .BSKBØ#S[Jǉ&SßFCFU QSJNBCBMFSJOB EBWBNVSVǊJNPWBØCFTQMBUBOQSJNFSBL0SDIFTUSF OFOBSVßFOQSBØJOPNJ 1JMJQFOLP-JEJKJ QSJNBCBMFSJOBJLPSFPHSBG WMBHPN 4JNJǉ%VØBOV QSWBLCBMFUB *KPØOFØUP1SFOFHPØUPOBWBMJUFOBǊJUBOKF QSWPPCSBUJUFQBßOKVOB 4JGOJPT%VØBOLJ QSJNBCBMFSJOB UFLTUSVCSJLF0SDIFTUSB$PMVNOB /BßBMPTU JUPKFOBØBTUWBSOPTU ƉFTUJUBNP3FEBLDJKBƉBTPQJTB0SDIFTUSB 4QPØUPWBOKFN *WBOB.JMPWBOPWJǉ

#&41-"5/*13*.&3$*Ɖ"401*4"03$)&453".0(64& 13&6;&5*6 "NFSJDBO$PSOFSm,SBHVKFWBD ;PSBOBàJOåJǉB*** XXXBDLSBHVKFWBDOFU NBJMBNFSJDLJLVUBLLH!ZBIPPDPN "NFSJDBO$PSOFSm#FPHSBE %PNPNMBEJOF .BLFEPOTLB* "NFSJDBO8JOEPXOm#VKBOPWBD XXXBDCFMHSBEFOFU NBJMBND!CHCPSHZVJMJ t7,BSBEßJǉu1VCMJD$FOUFSGPS&EVDBUJPOBOE$VMUVSF BNDPSOFS!EPNPNMBEJOFPSH XXXBXCVKBOPWBDOFU NBJMBNXCVKBOPWBD!ZBIPPDPN

"NFSJDBO$FOUFSm/JØ 0CSFOPWJǉFWB "NFSJDBO$PSOFSm7SBOKF -PMF3JCBSBCC XXXBDOJTOFU NBJMBNDPSOFS!FVOFUZV XXXBDWSBOKFOFU NBJMBNDPSOFSWS!ZBIPPDPN

"NFSJDBO$PSOFSm/PWJ4BE 1FUSB%SBQØJOB "NFSJDBO$PSOFSm4VCPUJDB $BSB%VØBOB XXXBDOPWJTBEOFU NBJMBNFSJDLJLVUBL!OTDBCMFOFU XXXBDTVCPUJDBOFU NBJMBNDPSOFSTV!HNBJMDPN

ėBTPQJTQPNPHMJ.JOJTUBSTUWPLVMUVSF3FQVCMJLF4SCJKFJ4FLSFUBSJKBU[BLVMUVSVHSBEB#FPHSBEB Orchestra 42/44 decembar 2006/novembar 2007.

Osnivaå, direktor i glavni i odgovorni urednik: Ivana Milovanoviñ, osnivaå i direktor, CID member, [email protected] ORCHESTRA COLUMNA 2

GRAND PAS 011 Redakcija: Priåa o åaju 4 Milica Zajcev, baletski kritiåar/teatrolog, [email protected] Zapis 5 Mirjana Zdravkoviñ, baletski kritiåar/publicista, [email protected] Trupa Perpetuum u Meksiku 6 Nadeæda Mosusova, urednik podlistka Orchestra plus - Konci vremena Mali princ 7 Æar ptica i Posveñenje proleña 10 Dr Vesna Kråmar, teatrolog [email protected] Body Shop Festival i Joe Alegado 14 novinar-saradnik Minja Katiñ-Šerban, OÅIMA DRUGOG KRITIÅARA 17 Ivana Milanoviñ, novinar-saradnik [email protected] Tek joã jedan solo 18 Milica Ceroviñ, teoretiåar igre/baletski kritiåar [email protected] Handle with great care 20 Stalni saradnici: Fostering creativity 22 Nela Antonoviñ, Dalija Añin, Viãnja Ðorðeviñ, Milica Jovanoviñ, La Capinera 25 Slepa ulica 29 Aja Jung, Jelena Kajgo, Sofija Koãniåar, Marijana Komljenoviñ, Beogradski festival igre ’07 30 Ksenija Šukuljeviñ-Markoviñ, Teodora Sujiñ, Vesna Vukajloviñ, Uspavana lepotica 40 Gabriela Tegleãi Velimiroviñ... Festival koreografskih minijatura ’07 42 Fotografi: Gostovanje prvaka pariske Opere 45 Miãa Mustapiñ, Goran Micevski, Milovan Kneæeviñ, Branko INTERVJU- Dah teatar 46 Kavez i Jesenje cveñe 47 Ignjatoviñ, Martina Ristiñ, Milan Radovanoviñ, Stevan Cvikiñ, INTERVJU – M.C.Pietragalla 50 Branko Luåiñ, Branko Jovanoviñ... BELEF ’07 52 Dopisnici: Ispleãi me, molim; Enjoy july Xenia Rakic (New York), Miomir Nikoliñ (Berlin), BITEF ‘07 54 Dragoslava Koprivica (Paris), Tamara Tomiñ-Vajagiñ (Toronto), Batsheva Dance Company Maria Softsi (Solun), Jenny Veldhuis (Amsterdam), GRAND PAS 021 Breda Pretnar (Ljubljana), Neja Kos (Ljubljana), Mladen Mordej Romeo i Julija 57 Vuåkoviñ (Zagreb), Maja Bezjak (Zagreb), Emilija Dæipunova INFANT ’07 60 (Skoplje), Maja Ðurinoviñ (Zagreb) Forum za novi ples – Osmeh uma 63 SUMMARY SERBIA 64 Lektura: Dobrila Doãen BIH/Sarajevo 67 Izloæba slika, Palåica Grafiåki urednik: Tea Nikoliñ FRANCUSKA/Pariz 69 Nacionalni centar za igru Tehniåki urednik: Duãan Ãeviñ GRÅKA/Atina 70 Atinski festival u Epidauru Adresa redakcije / Address: GRÅKA/Kalamata 74 Ñirila i Metodija 2a/III Festival savremene igre HRVATSKA/Zagreb 76 11000 Beograd Jubilej M.Ãparembleka, Pjesme ljubavi i smrti, Pet minuta Serbia prije...Gostovanje A.Koæokaru, Labudovo jezero Phone/fax: 00381 11 3808212 / email: [email protected] INTERVJU – Sergej Pristaã 86 HRVATSKA/Varaædin 88 Izdavaå: Veronika Desiniåka, Caligula Udruæenje Intra Contemporary Dance Company KANADA/Toronto 91 Ñirila i Metodija 2a/III Nacionalni balet Kanade; savremena igra 11000 Beograd INTERVJU – Bess Callard 97 Serbia MONAKO/Montekarlo 99 Monaco Dance Forum ‘06 Phone/fax: 00381 11 3808212 / email: [email protected] INTERVJU – Ljiljana Periñ Lambelt 100 NEMAÅKA/Berlin 102 Štampa: Veåe Dæ.Robinsa, Malahov i prijatelji, Silvija, Æizela, GRAFONIN, Tanzolymp ‘07 Viline vode, tel: 275 15 56, 11000 Beograd NEMAÅKA/Ãtutgart 112 Roðendan M. Hajde, Silfida Rukopisi se ne vrañaju NEMAÅKA/Esen 115 German Dance Award ‘07 Æiro raåun: SLOVENIJA/Ljubljana 118 Societe Generale Yugoslav Bank AD - ekspozitura Genex Don Kihot Dinarski raåun: INTRA DANCE, 275 22 14600 081 104 88 SAD/Njujork 120 ÃVAJCARSKA/Lozana 134 ISSN 0354-7922 Prix de Lausanne ‘07 Autorizacija TUNIS/Hamamet 136 ® „Projektinova” Baletna trupa Croatia 32/05 od 25.3.2005. SEÑANJA – Milica Jovanoviñ 137 KNJIGE O IGRI Index operskih i baletskih libreta 138 Glavni urednici: SUMMARY INTERNATIONAL 139 Milena Katiñ Ãerban (1995-996) Milica Zajcev (1996-1998) Korice / Cover Page: Speak for yourself, Nederlands, Marija Jankoviñ (1998-2003) Dance Theater, cor. Pol Lightfoot i Sol Leon

1 Orchestra () 2007. Ringe, ringe raja ili...

rajem novembra 2007. godine beogradski dnevni list Blic je u razgovoru sa igraåicom i koreo- grafkinjom Ajom Jung obavestio javnost o pripremama i ugovorenom programu 5. Beograd- Kskog festivala igre, koji ñe se odræati od 4. do19. aprila 2008. godine. To je moralo obradovati sve ljubitelje umetniåke igre u Beogradu i Srbiji koji su, zajedno sa struånjacima za ovu oblast umet- niåkog stvaralaãtva, zahvalni Aji Jung i Nebojãi Bradiñu, reditelju i upravniku BDP-a, ãto su im omoguñili joã jedan igraåki praznik. I ovoga puta, kao i na prethodna åetiri festivala, pomenuti osni- vaåi i selektori (upravni odbor ili savet ove meðunarodne manifestacije, koje, po pravilu, imenuje Skupãtina grada Beograda ili Ministarstvo za kulturu Srbije – ne postoji), odabrali su iskljuåivo ino- strane ansamble, uglavnom, ugledne, ali ponovo nisu planirali ni jednu predstavu domañih autora i izvoðaåa. Nije nikako jasno zbog åega se uporno „gaji” ovakav kolonijalistiåki odnos prema srpskoj umetniåkoj igri, ali se prihvata sponzorstvo srpskih institucija. No, to nije sve. U pomenutom razgovoru za Blic Aja Jung, koja je van svake sumnje sjajan kulturni menadæer inostranih plesnih kompanija, govori i o nekim davno uoåenim problemima u razvoju naãe umetniåke igre. Taåna je njena tvrdnja da nemamo dovoljno dobro ãkolovanih pedagoga i koreografa, ali nije taåno da se o tome uopãte ne vodi raåuna, pa je sada vreme da se dovedu prvi takvi struå- njaci iz inostranstva. Åak i ovlaãan uvid u istoriju naãeg baleta svedoåi da su, na primer, prvi igraåki pedagozi bile Ruskinje – emigrantkinje poput Klaudije Isaåenko i Marije Bologovske, pa izvanredne Jelene Poljakove, koja je u svojoj privatnoj ãkoli izmeðu dva svetska rata odãkolovala prve srpske balerine i igraåe, kao i Margarita Froman koja je podarila prvu celovitu verziju Ohridske legende Stevana Hristiña, naãeg najboljeg i najcenjenijeg nacionalnog baleta. Tu je i nepresuãna umetniåka, pedagoãka i koreografska pozitivna energija Nine Kirsanove, koja je stvarala generacije naãih umetnika, koji su ostavili neizbrisiv trag u zemlji i inostranstvu u vreme takozvanog zlatnog doba Opere i Baleta Narodnog pozoriãta u Beogradu. Stasali su i domañi igraåki pedagozi kao ãto je bila prva srpska balerina Nataãa Boãkoviñ i Milorad Mile Jovanoviñ, koji je saåinio naã prvi program ãkolovanja baletskih umetnika. Ne treba zaboraviti pionirske poduhvate Magdalene-Mage Magazinoviñ, Olge Grbiñ Tores, Smiljane Mandukiñ sve do mlaðih generacija – Katarine Stojkov, Mire Neãiñ, Zinete Musiñ i drugih, sve do danaãnjih pedagoga, koreografa i igraåica Isidore Staniãiñ, Dalije Añin, Bojane Mlade- noviñ, Verice Obradoviñ i Nele Antonoviñ koja hrabro i s veoma zapaæenim umetniåkim dometima veñ 23 godine vodi Teatar pokreta Mimart. Naravno da ima joã dosta onih koji svojim umetniåkim angaæmanom åine veoma mnogo u voðenju i produkciji lokalne plesne scene – ãto Aja Jung negira. Treba li u tom kontekstu uopãte isticati gorostasnu liånost Dimitrija Parliña, nesumnjivo naãeg do sada najveñeg koreografa, pa maãtovitu i umnu Veru Kostiñ, Lidiju Pilipenko,Vladimira Logunova, Aleksandra Izrailovskog... I u Novom Sadu istorija baletskog ansambla SNP-a je bogata ostvarenjima domañih umetnika, pedagoga i koreografa, sve do Foruma za novi ples, koji odvaæno niæe uspehe u savremenoj igri. Sveobuhvatniju analizu dometa u naãoj umetniåkoj igri sadræe i znalaåki ispisane stranice iz pera na- ãih istoriåara, teoretiåara, publicista, istraæivaåa kao ãto su bile Branka Rakiñ (1926–2000), Milica Jo- vanoviñ (1932–2007), Mira Sujiñ-Vitoroviñ (1933–1991), Jelena Ãantiñ (1944–2000) i kao ãto su Mirjana Zdravkoviñ, Svenka Saviñ, Ljiljana Miãiñ, Ksenija Ãukuljeviñ-Markoviñ, Jelena Kajgo, Milica Ceroviñ... Njihov rad Aja Jung potpuno zanemaruje traæeñi da se u tom domenu ostvare prve akcije (!?) No, taåna je tvrdnja Aje Jung da nemamo akademiju na kojoj bi se ãkolovali domañi pedagozi i koreografi, a usavrãavali igraåi. O tome se veñ decenijama govori i piãe, pa se treba nadati da ñe u buduñoj opãtoj strategiji razvoja srpske kulture i umetnosti i taj veoma vaæan i osetljiv problem naiñi ne samo na razumevanje, veñ i na konkretno reãenje, finansijski obezbeðeno. Aja Jung tvrdi da nemamo åasopise u kojima bi se pisalo o umetniåkoj igri. To nije teãko pobiti, jer pored niza pozoriãne periodike opãteg karaktera, naã jedini åasopis za umetniåku igru izlazi veñ 13

Orchestra () 2007. 2 godina. Nastavljajuñi ono ãto su zapoåeli kritiåari, teoretiåari, publicisti joã tokom 20.veka, poput Jovana Palavestre, Pavla Stefanoviña, Miloja Milojeviña, Milenka Æivkoviña i drugih åiji se rad meri decenijama, u Orchestri se s upornoãñu i znanjem åuva mnogo toga od patine zaborava – pa i Beo- gradski festival igre. Misao Aje Jung da igramo iskljuåivo ringe, ringe raja u naãoj igraåkoj umetnosti niko iole ozbiljan neñe prihvatiti, jer åak i povrãan pregled onoga ãto se u toj oblasti zbilo samo u protekloj 2007. godini, pokazuje sasvim drugaåije åinjenice. U Narodnom pozoriãtu u Beogradu gostovali su poznati svetski koreografi Mari-Klod Pjetragala s Jese- njim cveñem i Vladimir Vasiljev sa svojom verzijom tradicionalnog Don Kihota. Iãtvan Hercog je postavio Romea i Juliju za baletski ansambl Srpskog narodnog pozoriãta u Novom Sadu. Na savremenoj sceni je u u Beogradu Ivan Dimåev postavio Enjoy July, a njegova zemljakinja Galina Borisova u novosadskom Forumu Osmeh uma. Beogradski Balet je obnovio jednu od najboljih koreografija Lidije Pilipenko – Kavez. Dalija Añin je sa svojom predstavom Handle with great care osvajala domaña i inostrana priznanja. Sta- nica, servis za savremeni ples, organizovala je viãe struånih skupova i ostvarila je program Fostering Creativity kao posebnu podrãku naãim mladim savremenim koreografima, a na Belefu je odigrana originalna plesna predstava Ispleãi me, molim Rosane Hribar i Gregora Luãteka iz Slovenije. Dah teatar je u okviru svog istraæivaåkog centra ponovo realizovao edukativne radionice Mobilne akademije izvoðaåkih umetnosti – MAPA – Amsterdam (Moving Academy for Performing Arts) pod nazivom MAPA – Srbija, projekat koji podræava program MATRA holandskog Ministarstva inostranih poslova. Organizovan je i 5. Body Shop festival, u Regionalnom kreativnom centru „Joæef Nað” u Kanjiæi reali- zovan je ambiciozan program plesnih radionica i Naðova svetska predpremijera Kvartet. Teatar pokreta Mimart i koreoreæiserka Nela Antonoviñ su izveli hororsko-humoristiåku priåu Slepa ulica i niz performansa meðu kojima se posebno istiåe Fairies in Bionic Convergence. Na ovogodiãnjem Infan- tu znaåajno mesto i nagrade je osvojilo Plavo pozoriãte iz Beograda. Ister teatar i Perpetuum, kao i DDT su upotpunili sezone svojim ostvarenjima, kao i autorke solo performansa Dragana Bulut i Dra- gana Alfireviñ. Udruæenje baletskih umetnika Srbije je organizovalo 11. Festival koreografskih minijatura, dodelilo Nagradu „Dimitrije Parliñ” za koreografiju, kao i Nagradu za æivotno delo primabaleri- ni Ivanki Lukateli.

Iz izjava Aje Jung moglo se zakljuåiti da su u naãoj sredini nerado prihvatani inostrani pedagozi i koreografi. Meðutim praksa govori suprotno. Ameriåki pedagog Dæoe Alegado je poåetkom 2007. odræao svoju veoma uspeãnu radionicu, s naãim mladim umetnicima su radili asistenti Jiræija Kilijana. Slovenaåka koreografkinja Mojca Horvat je u Pozoriãtu na Terazijama veoma profesionalno postavila deonice igre u mjuziklu Åikago, dok je Ået Voker, ameriåki pedagog i koreograf, pored angaæovanja u radionicama, koreografisao i reæirao mjuzikl Kabare. Nagrada „Dimitrije Parliñ” (za koreografiju) pripala je italijanskom umetniku Mikele Meroli za postavku baleta La Capinera takoðe na sceni Pozoriãta na Terazijama. Svakako da se u 2007. godini moglo postiñi i viãe i bolje. U tome bi ubuduñe mogla da pomogne i najavljena Kuña igre o kojoj Aja Jung kaæe da sanja. A u meðuvremenu je Skupãtina grada Beograda osnovala Beogradski plesni centar koji deluje u okviru Ustanove kulture „Vuk Karadæiñ”. On ñe sa svojom velikom i malom scenom i igraåkim veæbaonicama, koje se uveliko renoviraju, biti sigurna kuña za sve koji æele da se ozbiljno bave umetniåkom igrom. Zakljuåimo – u protekloj 2007. godini nije suviãe postignuto u umetniåkoj igri u Srbiji – ali ni to ãto je uåinjeno nije nikako za omalovaæavanje.

Milica Zajcev

3 Orchestra () 2007. PREMIJERA – PRIÅA O ÅAJU U IZVOÐENJU DAH TEATRA, CENTRA ZA POZORIÃNA ISTRAÆIVANJA SCENA U MARULIÑEVOJ, 17. NOVEMBAR 2006. Señanja na surove istine

Sanja Krsmanoviñ Tasiñ i Aleksandra Jojiñ, foto: Jovan Åekiñ

oto Dah teatra Razaranju i nasilju u savremenom svetu se jedino moæemo suprotstaviti stvaranjem smisla i u sada- ãnjem ternutku sadræi veoma aktuelnu poruku, koju nova predstava ovog pozoriãta Priåa o åaju, stvarana kao Mvarijacija na temu Åahovljevih Triju sestara, dopunjuje studioznim istraæivanjem señanja na surove istine, koje oplemenjuje lepota istinskih oseñanja i saoseñanja. A to sa scene u Maruliñevoj zraåi briæljivo osmiãljenom i snaænom savremenom pozoriãnom dramaturgijom. U Priåi o åaju nema sluåajnosti, improvizacije, opãtih, davno viðenih mesta, pa se nastavlja dosadaãnja angaæovanost ovog teatra, koje i formalni smisao pozoriãnog åina – odnos izmeðu stilizovanih igraåkih sekvenci, reåi, muzike nudi - na, pre svega,uglaðen, ali ne i suvo estetizovan naåin. Od sasvim raspevano dizajniranih starinskih servisa u kojima se sluæi åaj, preko neæno belih kostima glumica (Milena Ristiñ), pokretne, izuzetno funkcionalne scenografije (Neãa Paripoviñ i Nikola Tasiñ), do posebno komponovane muzike koju izvode autori Aleksandra Damjanoviñ i Nebojãa Ignjatoviñ – sve je u ovoj predstavi upeåatljivo. Razume se da u tome najviãe udela ima rediteljka i dramaturg Dijana Miloãeviñ, koja je svojom darovitoãñu, iskustvom i autoritetom znala da od sjajnog izvoðaåkog ansambla kojeg åine Jugoslav Hadæiñ, Aleksandra Jojiñ, Sanja Krsmanoviñ Tasiñ i Maja Mitiñ, ko zna po koji put izvuåe maksimum scenske predanosti. Svi oni su tekstove Rut Magraf,Åehova, Ka- uzo Okakure, haiku pesama, Baãoa, Dugana, „AH 6905” i dokumentarnih materijala – interpretirali energijom koja se spontano prenosila na gledaoce. Sasvim je sigurno da je Maja Mitiñ uloæila mnogo truda da bi odliåno interpretirala veliki monolog o istoriji civilizacije, da je Sanja Krsmanoviñ Tasiñ svoje igraåko umeñe ravnopravno ponudila s glumaåkim, veoma iskreno, u svim deonicama, da je, na primer, samo jednim dobro odabranim pokretom rasplitanja kose skupljene u neuglednu punðu Aleksan- dra Jojiñ menjala svoje scensko biñe, a da je sveprisutni muziåar i glumac Jugoslav Hadæiñ sve svoje metamorfoze iãåa- urio na naåin kojem se mora verovati. Sluãali smo mnogo toga isprazno reåenog o tragediji onih koji su oteti iz voza u Ãtrpcima, pratili smo suðenje izvrãioci- ma zloåinaåkih naredbi o njihovoj likvidaciji, a u Priåi o åaju smo dosegli kroz teatarsko pamñenje surove istine, kao rituala, do moguñnosti njenog celovitog, ponovnog uspostavljanja. Bez namere da buduñem gledaocu Priåe o åaju u Dah teataru ispriåamo sve o ovoj mnogoznaånoj predstavi, koja potre- sa i naãa oseñanja i naãu savest, ipak ñemo naglasiti da nas je sasvim jednostavno stavljanje imena otetih ærtava na be- linu haljine jedne od protagonistkinja viãe potreslo i suoåilo s monstriuoznom snagom ovog zloåina, no svi do sada izgovoreni ili ispisani iskazi o njemu. Pa stoga, ako smatrate da zaborav åini zloåin opravdanim pogledajte predstavu Priåa o åaju, udubite se u mnoãtvo pro- puãtenih æivotnih prilika, nestalih osoba, jezika i istina...Neñete se pokajati. Milica Zajcev

Orchestra () 2007. 4 OBNOVA PREDSTAVE ZAPIS U IZVOÐENJU SAVREMENE TRUPE MADLENIUM BITEF TEATAR

IGROM KROZ ISTORIJU CIVILIZACIJE

lesna predstava Zapis, izvedena u prvoj verziji marta 2006. je ostavljao pionima da se u senci bore za prestiæ ãahovskih ili godine u Bitef teataru, bila je tada viãe usmerena na istra- stvarnih vlastodræaca mukotrpno troãeñi svoje istorijsko vreme. Pæivanje dijaloga izmeðu nemuziåkog zvuka i umetniåke Zavrãni deo predstave Zapis bio je snaæan, energetski nabijen igre (povodom 30 godina Dramskog porograma i 20 godina Ra- emocijama, a u tehnici igraåkog izraæavanja veoma zahtevan u dionice zvuka Radiotelevizije Srbije ), no na koherentnost kore- nameri da se suprotstavi sadaãnjem tmurnom i virtuelnoom, pa ografskog toka. U obnovljenom izdanju Zapis koreografkinje i nasilnom civilizacijskom toku. Svetlane Ðuroviñ i njene igraåke trupe Madlenium ima prime- Protagonisti, odliåna Ana Dubljeviñ, koja je svojom igraåkom renu dramaturãku celovitost, a pojedini novi izvoðaåi unose no- transformacijom bila ubedljiva i kao Eva iz prvobitnog raja i kao vu plesnu snagu ovom, telom iskazanom „preseku civilizacije”. kraljica i carica, åija vladavina doæivljava sunovrat, ostvarujuñi s No, ni ovoga puta nije izostala prvobitna zvuåna osnova, ali su novim partnerom romantiånim, a besprekornim u zajedniåkom izvoðenje pratile i dobro znane muziåke kompozicije, ãto je zbi- plesu Nenadom Miloãeviñem lidersku poziciju u predvoðenju vanjima na sceni davalo karakter i zvuånu boju.Uslovno se pred- veoma disciplinovanog i uigranog æenskog plesnog tima koji åi- stava moæe podeliti na tri celine, koje skladno proizilaze jedna ne: Tajana Cvjetkoviñ, Danica Rener, Andrea Mladenoviñ, Julija iz druge. U vizuelnom pogledu ostaje u pamñenju sam poåetak Carolina Gorasito i Dinka Jovanoviñ. One su kroz celu predsta- s naizmeniåno osvetljavanim jedinkama, koje su se u svojevr- vu zraåile iskrenom posveñenoãñu plesu energetske zahuktalo- snoj igraåkoj evoluciji uzdizale s tla u avanturu civilizacijskog sti potvrðujuñi da Madlenium, na åelu sa Svetlanom Ðuroviñ, br- napretka. zo, promiãljeno osvaja beogradski alternativni igraåki prostor i Ãahovska tabla kao popriãte razvoja druãtevenog toka, koji je na znanjem i marljivoãñu, ãto zasluæuje pohvalu. blago humoran naåin lako prelazio iz epohe u epohu, od jednog kraljevstva ili carstva na drugo, bio je drugi deo predstave, koji Milica Zajcev

5 Orchestra () 2007. MEKSIKO / PUEBLA CENTAR ZA UMETNOST POKRETA PERPETUUM UÅESTVOVAO NA FESTIVALU RODARA 26. NOVEMBAR – 05. DECEMBAR 2006. Ovacije za Zapis

entar za umetnost pokreta PERPETUUM (bivãi Madlenium) ostvario je gostovanje u dalekom Meksi- ku, gde je, kao predstavnik Srbije, uåestvovao na Festivalu Rodara u gradu Puebla. Festival Rodara je Cmlad festival. Pokrenula ga je grupa entuzijasta pre devet godina æeleñi da okupi umetnike iz celog sveta, sa svih meridijana, koji se bave telom i pokretom, kao jedinim izraæajnim sredstvom. Kao i prethodnih godina, i ove godine u Puebli su se okupili artisti iz celog sveta, od onih koji se bave savremenom umet- niåkom igrom, pa sve do majstora cirkuskih veãtina. Repertoar Festivala bio je zaista impozantan po raznolikosti i broju izvoðaåa, ali i po koliåini predstava koje su se izvodile bukvalno dvadeset i åetiri sata dnevno na svim moguñim i „nemoguñim” prostorima u gradu. Perpetuum se predstavio meksiåkoj publici sa svojom najsveæijom savremenom produkcijom Zapis i osvojio sve prisutne neposrednoãñu i iskrenoãñu, doæi- vevãi ovacije i oduãevljenje publike prilikom oba izvoðenja ovog dela.Uzbudljiva i ekspresivna priåa o me- tamorfozi åoveåanstava kroz vreme, a zapravo o nepromenljivosti njenog osnovnog faktora – åoveka, koji suãtinski ostaje nepromenljiv od perioda Evine jabuke do virtuelne stvarnosti danaãnjice, savrãeno se uklopila u eksterijer Teotihuakanskih piramida, vatrenog meksiåkog kolorita i ekstremnih krajnosti kojima åu- desna zemlja Meksiko obiluje. Da sve nije samo prazna priåa o carevom novom odelu, potvrðuje i priznanje festivala Rodara koje je dodeljeno Perpetuumu i koreografu Svetlani Ðuroviñ za predstavu Zapis kao najbolje koreografsko ostvarenje ovogodiãnjeg festivala. Kao ãlag na torti i poseban doæivljaj ovog gostovanja treba istañi da je Perpetuum nastupao u najstarijem pozoriãtu na tlu Juæne Amerike, åuvenom teatru Prin- cipal, izgraðenom 1754. godine, na åijim je daskama igrala nekada i nezboravna Ana Pavlova. Kada se nala- zite u takvom okruæenju, uãuãkani sa svih strana magiånom energijom drevnih vremena, prosto je nemo- guñe da ne date sve od sebe i probijete granicu sopstvenog limita. Centar za umetnost pokreta Perpetuum

Orchestra () 2007. 6 PREMIJERA PREDSTAVE MALI PRINC KOREOGRAFA KATARINE STOJKOV SLIJEPÅEVIÑ BITEF TEATAR, 07.DECEMBAR 2006.

Aleksandra Bibiñ i Miloã Isailoviñ, fotografije: Srðan Mihiñ

Koreografska fantazija

ezdesetogodiãnjica prvog francuskog izdanja knjige Antona de Sent Egziperija Mali princ obeleæena je dvema pozoriãnim predstavama u Beogradu: dramskom,u Malom pozoriãtu Ã„Duãko Radoviñ” i multimedijalnom na sceni Bitef teatra. Ne treba posebno naglaãavati da ovaj jubilej Egziperijevog dela treperi toplinom i zahvalnoãñu u srcima mnogih generacija, koje su za proteklih ãest decenija stasavali uz njegovog Princa, od radoznalih pratilaca sudbine de- åaka s „najmanje planete” na svetu, do zrelih poãtovalaca mnogih suãtinskih, pa i bolnih istina, koje ovo delo za sva vremena iznedrava na veoma osoben naåin. Stoga nije bilo ni malo lako ostvariti teatarski projekat koji ñe biti spoj plesa,glume i video projekcija kakav je zamislila rediteljka i koreograf Katarina Stojkov-Slijepåeviñ.Uz brojne saradnike i sponzore ona je ponudila svoju koreografsku fantaziju na motive Egziperijevog Malog princa, koja nikako nije bila prepriåavanje znamenite i toliko vremena uticajne knjige, nego je na samosvojan naåin koristila piãåeve liånosti i motive stvarajuñi jedan drugi, savremeniji svet frag- mentaran,mnogo manje poetiåan no priåa o Egziperijevom duhovno prebogatom Princu i ponekad dramaturãki manje ubedljiv. Cela predstava je igraåki i glumaåki bila erotizovana ãto je tugu vezanu za strujanje æivota iz Egziperijevog dela Zemlja ljudi (koje je takoðe inspirIsalo au- torku) åinilo svetovnijom, manje zaåudnom i nedovoljno produhovljenom.

7 Orchestra () 2007. Slobodan Beãtiñ Ozbiljnost nastojanja Katarine Stojkov-Slijepåeviñ da svoj izvoðaåki ansambl odliåno pripremi urodila je scenskim ostvarenjem, koje je, pre svega, plod njenog dugogodioãnjeg uspeãnog pedagoãkog delovanja u oblasti savremene umetniåke igre. Odabrala je kolaænu partituru Aleksandre Ðokiñ, pogodnu za ples, scenografiju Æaka Kukiña, koja je najviãe odisala atmosferom Malog princa, kao i zanimljive i scenski efektne kostime Saãe Kukiña i video projekcije koje je snimio Ðorðe Druæetiñ, a reæirala Tatjana Milenkoviñ. One su, istini za volju, ponekad, bile åak upeåatljivije no zbivanja na sceni. Slobodan Beãtiñ, jedan od naãih retkih glumaca koji podjednako vlada svojim glumaåkim izrazom i svojim za ples oplemenjenim telom, mogao je kao Egziperi imati i sloæenije igraåke zadatke, ãto potvrðuje veoma strastveno odigran tango sa Aleksandrom Bibiñ (Ru- æa), koja je svojom lepotom, ãarmom i temperamen- tom osvojila sve simpatije. Iskusna baletska umetnica Marija Milanoviñ-Bajåetiñ je svojim veñ znanim smislom za igru i prefinjenih, ali i akrobatskih linija, us- peãno interepretirala Lisicu. Prijatno iznenaðenje priredila su tri uåenika Baletske ãkole „Lujo Daviåo”. Miloã Isailoviñ, koga veñ znamo kao veoma talentovanog mladog igraåa, bio je iskreno predan ulozi Malog princa, uz igru, koja je za njegove izvoðaåke moguñnosti mogla biti i sloæenije postavljena. Miloã Marjan je Kralja odigrao sigurno i skladno kao veñ formiran igraåki umetnik, dok je Saãa Paviñ (Uobraæenko) iskoristio u potpunosti svoje efektno postavljeno solo, predstavljajuñi se kao igraå na åije mo- guñnosti treba u buduñnosti raåunati. Odabrane uåenice Baletske ãkole „Lujo Daviåo” su za- hvaljujuñi i iskusnoj asistenciji pedagoga Mirjane Ne- ãiñ sve svoje deonice odigrale uveæbano i s mladalaå- kim poletom.

Milica Zajcev

Uåenice Baletske ãkole „Lujo Daviåo” Orchestra () 2007. 8 Multimedijalna koreodrama

åast ãezdesetogodiãnjice prvog izdanja Sent-Egziperijevog Malog princa (kod nas prevela Mirjana Vukmiroviñ), K. S. Slijepåeviñ do- Uãla je na interesantnu ideju da to poetsko delo postavi kao multi- medijalnu koreodramu (ples, gluma, reåi, video-projekcije) toka svesti samog pisca koga igra Slobodan Beãtiñ, glumac prefinjenih telesno-glu- maåkih sposobnosti. U odnosu na izvanredne telesne reakcije ovog sjajnog glumca koji magijom zanata ume da postigne izvanredne preobraæa- je, diktirane raspoloæenjima lika koji igra, delovao bi ubedljivije neãto umereniji ton u drugom delu predstave, s fragmentima iz Sent-Egziperi- jevih dela Zemlja ljudi, Tvrðava, Mali princ, datim kao ãapat i eho misli kojima je pisac bivao obuzet u trenucima sticanja svesti o vlastitoj sudbini i usamljenosti. Predskazujuñi vlastitu smrt meðu zvezdama, u blesku svetlosti, Sent Egzi- peri je u svom romanu Mali princ opisao vlastitu agoniju u avionu koji je nestao u pustoãi. Katarina Stojkov Slijepåeviñ koncipira predstavu upravo iz perspektive tog osveãñujuñeg trenutka agonije pisca okruæenog pu- stinjom pod vrelim afriåkim nebom, kao retrospektivu jednog æivota koji je u traganju za ljubavlju, prijateljstvom i radoãñu jedino utoåiãte nala- zio u putovanjima (kao poãtanski pilot) i u utesi koju mu je donosilo pisanje. Kolebajuñi se izmeðu tragiånog i onog lepãeg dela piãåeve biografije, K. S. Slijepåeviñ je izabrala taj lepãi i radosniji deo Sent-Egziperijevog iskustva, opredeljujuñi se za revijalni pristup njegovim putovanjima, a pri tom, preteæno, likovima i situacijama iz Malog princa. Åudesni doæivljaj uzviãenih trenutaka piãåevog psihiåkog æivota uglavnom je sugerisan video-projekcijama (video-reæija Tijane Milenkoviñ) s prikazima veliåan- stvenih prostranstava nebeskog plavetnila i zvezdanih noñi, ali i opa- snim zvucima avionskog motora s kojima se stapaju fragmenti piãåevih misli i oseñanja istrgnutih iz knjige. Uåenici Ãkole „Lujo Daviåo” pokazali su se kao buduñi daroviti igraåi savremenog smera, åemu je, pored K. Slijepåeviñ, doprinela i Mira Neãiñ kao asistent-pedagog. Mada u koreografiji nije bilo nekih inovativnijih zahvata u leksiåkom smislu, oæivljeni likovi iz Malog princa, posebno pustinjska Ruæa (senzualna, plastiåna i ãarmantna Aleksandra Bibiñ), Lisica (spretna i do akrobatskih veãtina virtuozna Marija Milanoviñ-Bajåetiñ), ãarmantni Mali princ Miloãa Isailo- viña, uz Mihaila Stefanoviña (iskusni solista Narodnog pozoriãta, k. g.), savrãenim vladanjem telom, uz erotsku igru Ruæâ i grupu muãkih igraåa u Baobabima, delovali su ubedljivo uveæbanoãñu i sjajem mladosti. Elek- tronski muziåki kolaæ Aleksandre Ðokiñ predstavljao je pogodnu ritmiå- ko-melodijsku inspiraciju za sekvencijalne numere, doåaravajuñi melo- diku razliåitih zemalja i podneblja, u prigodnom dekoru Æaka Kukiña i zanimljivim, savremenim i funkcionalnim kostimima Saãe Kukiñ (i K. Slijepåeviñ). No, kao da su erotika (posebno senzualna, uzbudljiva tanga) i donekle prenaglaãeno æanrovsko opredeljenje za show uticali da se povremeno gubi suãtinska nit kojom je predstava intonirana: Svuda pusti- 0nja... Bio sam usamljeniji od splava u buri... A tada je preda mnom iskrsao jedan åoveåuljak... Mali princ..

Mirjana Zdravkoviñ Miloã Isailoviñ

9 Orchestra () 2007. Æar ptica, Olga Olñan, fotografije: Srðan Mihiñ PREMIJERA BALETA ÆAR PTICA I OBNOVA POSVEÑENJA PROLEÑA KOREOGRAFA DITMARA SAJFERTA NARODNO POZORIÃTE U BEOGRADU, 15. DECEMBAR 2006.

Æar ptica, Jovan Veselinoviñ i Dejan Kolarov Veåe Stravinskog

va baletska dela u jednom åinu Igora Stravinskog, Æar ptica i Posveñenje proleña, åi- je se izuzetne muziåke vrednosti veñ gotovo åitav vek potvrðuju razliåitim, manje Dili viãe uspeãnim koreografskim viðenjima, premijerno su izvedena u Narodnom pozoriãtu u Beogradu s mladim snagama beogradskog Baleta, a u postavci Ditmara Sajfer- ta, gosta iz Nemaåke. Od praizvedbe Æar ptice (Pariz,25.jun 1910) Sajfert je, uglavnom, usvojio samo libreto Mi- haila Fokina, dok je ovo remek delo baletske umetnosti slobodno koreografski i reæijski interpretirao. Njegovo tumaånje Æar ptice, naæalost, nije donelo niãta posebno originalno, veñ je åak poznatu rusku narodnu skasku uåinilo priliåno sterilnom. U dekoru Borisa Mak- simoviña – visokoj sceni-kutiji s buånim vratima u dnu, koja su samo kod veoma maãto- vitih gledalaca mogla asocirati na dvorac Besmrtnog Kaãåeja (nikako ne KOÃÅEJA, kako piãe u programu,,jer takva vlastita imenica u ruskom jeziku ne postoji) u kojem su zato- åene princeze, teskoba zatvora ili konclogora u duhovnom smislu se ipak nasluñivala,ãto je, naravno, bilo daleko od bajkolikog libreta Fokinove predstave. I dalje: potpuno je mo- guñe sloæiti se s namerom da Æar ptica i Kaãåej budu bespolna biña, ali je teãko „proguta- ti” da Princeza i njene drugarice budu lutke iz Kopelije, pa da odevene u ljupke haljinice i plave perike kostimografa Bojane Nikitoviñ potpuno liåe na Barbike ili automatizovane na- slednice Olivije Njutn Dæon iz starog mjuzikla. Sama postavka Ditmara Sajferta odlikovala se æestokim atacima na tela izvoðaåa, ãto, razume se, nije imalo ni trunåicu poetiånosti, koju inaåe nudi Fokinov libreto na kojeg se ugledao. Skupne muãke igre u Kaãåejovoj pratnji bile su nedovoljno uveæbane, pa se na- metalo pitanje da li ovi isti beogradski igraåi zaista tako sloæno i s maksimalnim fiziåkim angaæovanjem igraju i u predstavi Ko to tamo peva. Ulogom Kaãåeja prvak beogradskog Baleta Svetozar Adamoviñ je trebalo da proslavi 20-go- diãnjicu umetniåkog rada.Taj baletski umetnik, neumorni posveñenik svoje profesije, za- sluæio je zbog svoje visoke profesionalnosti, besprekorne igraåke tehnike i snaæne izraæaj- nosti ovako koncipiranu ulogu Kaãåeja, koja ima elemente i muãkog i æenskog neoklasiånog igraåkog stila. Naæalost, zbog ozbiljne povrede, na ovoj predstavi Toza, kako ga zovu prijatelji i poãtovaoci, nije mogao nastupiti, pa se s nestrpljenjem oåekuje njegovo ozdravljenje.

11 Orchestra () 2006. Posveñenje proleña, Sanja Ninkoviñ, Aleksandar Iliñ, Milan Rus i Dejan Kolarov

Orchestra () 2007. 12 Kao ãto to åesto biva u pozoriãtima ãirom sveta, premijeru je u poslednjem trenutku spasla sjajna i poærtvovana balerina Olga Olñan, koja je zasluæila sve pohvale za interpretaciju Kaãåeja, koju je iznela u jednom dahu, kao da je na njoj mesecima radila. Stoga, bravo Olga! Na prvoj premijeri ulogu Æar ptice, koja zaista ne mora biti æenskog roda da bi bila pleme- nita, igrao je Dejan Kolarov lepim i izraæajnim neoklasiånim linijama, dostojanstveno i an- gaæovano. Jovan Veselinoviñ je lako i precizno odigrao Ivana mada je Sajfertova postavka za ovoj lik bila sasvim srkomnih zahteva. Mila Dragiåeviñ kao Princeza je, sem sigurne igre, pokazala da ima do sada nezapaæen smisao za baletsku komiku. Zaista je ãteta ãto ovo dvoje raspoloæenih prvaka nisu dovoljno inspirisali koreografa. U drugoj podeli (17.12.2006.) Æar pticu je igrao Aleksandar Iliñ, bez mnogo tehniåke perfekcije, ali s lepim skokovima i dobro interpretiranim izraæajnim detaljima koji su bespol- nost tako zamiãljenog naslovnog lika åinile veoma ubedljivom. Nikica Krluå (Ivan) bio je razdragan, atletski snaæan narodski momak, koji je s uvek ljupkom i gracioznom lutkom- princezom Bojanom Æegarac ostvario igru punog srca, koja je bez obzira na oskudnost koreografove maãte, imala poletnu iskrenost, koju treba åuvati. Posveñenje proleña izvedeno je kao „premijerna obnova” Sajfertove koreografije za beogradski ansambl iz 1998.godine, bez velikih izmena, mada je bila sada uoåljivija zastarelost postavke, koja datira joã iz osamdestih godina proãlog stoleña. Sve karakteristike Sajfertovog koreografskog stila su ispoãtovane, a koliko je to bilo surovo prema beogradskom ansamblu, nije bilo teãko primetiti. Ali, naãe igraåice i igraåi su savladali grube padove, akrobat- ske uzlete i snaæan, furiozan tempo igre, koji, istini za volju, nameñe muzika Stravinskog. Njihova poærtvovanost je donela prihvatljivu atmosferu impresivnog paganskog ærtvenog rituala. Tome je doprinela i autoritativna, snaæna i beskompromisna igra Konstantina Ko- stjukova kao Vraåa, dok su njegovi pomoñnici bili razigrani i ledeno surov u izrazu Dejan Kolarov i Aleksandar Iliñ, kojem ova uloga „ne leæi” jer jednostavno ne moæe da budeo zao, pa makar to od njega traæila scena ãto æivot znaåi. Tamara Ivanoviñ je igrala Ærtvu potresno, s iskrenim uzbuðenjem, posebno u finalu koji je ostavio snaæan utisak i otkrio nove izraæajne moguñnosti ove mlade umetnice. Milan Rus je na drugoj predstavi Posveñenja proleña (17.12.2006.) dao nove, ni malo stan- dardne impulse ulozi Vraåa, koga je igrao upeåatljivo, neumoljivo, kao isklesan iz jednog gorãtaåkog kamena. Ova predstava je znaåila i sjajan debi mlade balerine Sanje Ninkoviñ, koja je Ærtvu odigrala ili bolje reñi izgarala igrajuñi taj znani æenski lik, ne samo s intelektualnim nadahnuñem, veñ i s istanåanim emocijama nevino ærtvovane devojke, kojima se strastveno kruniãe njeno posveñenje buduñoj plodnosti proleña. Nadajmo se da ñe se ovoj mladoj, viãestruko obdarenoj umetnici omoguñiti da razvija svoj talenat u naãoj sredini.

Milica Zajcev

13 Orchestra () 2007. PETI BODY SHOP FESTIVAL I PREZENTACIJA RADIONICE DÆOA ALEGADA U ORGANIZACIJI BODY SHOP TEATRA – CENTRA ZA SAVREMENU IGRU USTANOVA KULTURE „VUK KARADÆIÑ”, 23. FEBRUAR 2007.

RADOST IGRANJA Joe Alegado, foto: BST Na sceni Ustanove kultrue „Vuk Karadæiñ” odræano je zanimljivo igraåko veåe: tradicionalni 5. Body Shop Festival i prezentacija radionice ameriåkog pedagoga i koreografa Dæoa Alegada (Joe Alegado). Iako je te veåeri otvoren 35. Fest, gledaliãte nekada- ãnjeg biopskopa i dugo vremena podstanara „Vuka” Pozoriãta na Terazijama, bilo je puno, uglavnom, mlade publike. Novoosa- novani Body Shop Teatar, usmeren na stvaranje sigurne igraåke kuñe u kojoj ñe naãe savremene igraåke trupe, koje to æele, nañi prostor za veæbanje, probe, predstave – s uspehom je zapoåeo rad. Program Festivala otvorila je izraæajna igraåica Katarina Vlnieãkova iz Slovaåke,sadaãnji verni asistent Dæoa Alegada, njegovom koreografijom u nastajanju, nazvanom jednostavno Solo. Bila je to tanana igraåka ispovest o intimnim emocijama, koje su se raz- vijale preko minimalistiåkih pokreta osmiãljenom gradacijom do uzvitlanih skokova raskoãne igre. Baletske ãkole iz Novog Sada i Beograda predstavile su se odlomcima iz veñih koreografija svojih pedagoga Katarine Stojkov, Aleksandre Ketig i Isidore Staniãiñ ispoljavajuñi mladalaåku radost igranja. Trupa Perpetuum (ex Madlenium) odigrala je plesnu skicu Impro-franija i deo postavke u nastajanju Hurry up, u postavci Svetla- ne Ðuroviñ, ãto je bilo izvedeno profesionalno, u stakato deonicama, sugeriãuñi perpetum putovanja u vagonima jednog zamiãlje- nog voza. Koreografski centar za pokret DDT bio je zastupljen sa dve solo igre: Jelena Stanivukoviñ, iz podmlatka ovog ansambla, izvela je precizno i obeñavajuñe svoju koreografiju Tren, dok je Dragana Stanisavljeviñ u svoj Missing unela ne samo iskustvo, veñ i misaonost u slamanju pokreta veoma interesantanih plesnih kompozicija. Sjajne igraåice – komiåarke bez premca Ivana Ta- bori i Milica Peroviñ razgalile su i do suza zasmejale gledaoce svojim nadahnutim igraåkim humorom u minijaturi Don’t rush it’s too late. Izuzetan utisak je ostavila i taåka Fado na istoimenu vokalnu muziku, koju je sa smislom za lepotu i sadræajnost savremenog plesnog pokreta publici poklonila kao koreograf i interpretatorka Ivana Tabori. I najzad, vrhunac veåeri – prezentacija dvonedeljne radionice Dæoa Alegada, koju je naãim mladim umetnicima poklonila Amba- sada SAD u Beogradu, a organizovao Body Shop Teatar. Malo kada je jedna naãa plesna pozornica pulsirala tako neodoljivim ritmom, uveæbanoãñu, skladnim poletom, disciplinom kao ove veåeri u „Vuku”. Briæljivo koreografisan nastup pojedinih grupa, uglavnom igraåica, donosio je stalno nove igraåke slike, koje su svojom snaænom dinamikom morale uzbuditi. Jer, Dæo Alegado je izvanredan pedagog i koreograf, koji svoj rad zasniva na savremenim odjecima tehnike Hose Limona i zna kako da iz svake pojedine polaznice izvuåe maksimum njenih izvoðaåkih moñi, a da ih sve zajedno predstavi u prekrasnoj odi umetniåkoj igri. Nadajmo se da ñe Body Shop Teatar i dalje organizovati ovako uspeãne plesne veåeri, ãto nikako ne znaåi da druge igraåke trupe u Beogradu ne bi trebalo da, prema svojim umetniåkim afinitetima, i dalje nastave s radom na svojim izvoðaåkim lokacijama. No, sigurna igraåka kuña je otvorena, pa poæurite i iskoristite moguñnosti koje ona pruæa. Milica Zajcev

Orchestra () 2007. 14 Polaznici radionice Dæoa Alegada, foto: BST GLADNI IGRE Body Shop, nastao kao festival koji okuplja domañe trupe savremene igre i alternativnog plesa, od ove godine pokrenut je kao nov projekat, sa novom organizacijom i novim idejama. Åasopis za umetniåku igru Orchestra, u saradnji s udruæenjima i trupama koji neguju savremeni ples pokrenuo je Body Shop Teatar koji ima ãiru programsku platformu nego ãto je to bilo do sada, pa su tako dodate radionice, takmiåenja, u planu je osnivanje profesionalne plesne trupe i plesnog bioskopa, sve to sa sediãtem u Usta- novi kulture „Vuk Karadæiñ”. Entuzijazam novog Body Shop-a kulminirao je u plesnoj radionici poznatog njujorãkog uåitelja Li- monove tehnike Dæoa Alegada (Joe Alegado), svojevremeno prvog igraåa legendarne trupe Hosea Limona. Ipak, tokom zavrãne festivalske veåeri na kojoj su uåestvovali javnosti veñ poznati domañi koreografi, takoreñi svakim novim nastupom bolno je sazre- vala svest o tome u kakvom je zaista stanju taj deo naãe umetnosti i koliko je napora neophodno uloæiti da bi se na masovnijem planu savremeno-plesnog vaspitanja postiglo – makar neãto. Otvaranje ka novom i znanje koje je Dæo Alegado preneo grupi od tridesetak polaznika radionice, meðu kojima su bili i profesionalni igraåi i uåenici baletskih ãkola, treba izdvojiti kao najvaæniji sadræaj ovogodiãnjeg, petog po redu Body Shop festivala. Ale- gado, opet, kaæe da su naãi igraåi gladni igre. Povremene i sukcesivne plesne radionice su njihov jedini iskorak iz sveta neznanja, jer oni, taånije, nikad nisu ni imali priliku da sistematski izuåavaju najmodernije plesne tehnike, bez kojih se savremena igra ne da zamisliti. Meðutim, radionice nisu dovoljne da se nova tehnika plesa u potpunosti usvoji. Tako je deset dana veæbanja s isku- snim pedagogom Alegadom izrodilo jedan veseo masovni nastup koji doduãe nema svoju dubinu, dimenziju koja se postiæe dugotrajnim radom, a bez åega naravno Limonova tehnika i ne postoji. Deset dana veæbanja bilo je dovoljno tek da se otpoånu pripreme za buduñe usvajanje tehnike. Upravo zbog toga vredi postaviti pitanje: kako ove vredne ali kratkoroåne radionice pretvoriti u istinsko obrazovanje? Ili, da li postoji potreba (da ne kaæemo konsenzus meðu baletskim svetom) za razvijanjem kakvog dugoroånog plana o kontinuiranom i kvalitetnom obrazovanju u oblasti modernih plesnih tehnika? Vrlo verovatno, bio bi to jedini moguñi izlaz iz gustog mraka u kome dugo tavori naã savremeni ples.

15 Orchestra () 2007. Katarina Vlnieãkova i polaznici radionice, foto: BST

U protivnom, na naãim scenama i dalje ñe se pojavljivati neprofilisane i neproåiãñene koreografije, bez mnogo stila i umeña. Tako se i na zavrãnoj festivalskoj smotri Body Shop-a moglo videti, na primer, kako veñ zreli uåenici baletskih ãkola iz Novog Sada i Beogra- da izvode za njih kreirane nekakve „deåje” programåiñe, ili kako nedostatak dobre ideje zavrãava u kiåu ãou-densa, ili kako su se mladi koreografi zaustavili u svom razvoju tamo gde su pre dve-tri godine i poåeli. Åast baletskih ãkola odbranila je temeljno struk- turisana koreografija Isidore Staniãiñ Ponoñ, kojom se buduñi igraåi ne potcenjuju nego se u prvom planu istiåu njihovi kvaliteti i mo- guñnosti. Koreografska minijatura Svetlane Ðuroviñ Impro-frenija plesne trupe Perpetuum (bivãi Madlenium) jedina se miljama od- makla od ostalih, zahvaljujuñi svojoj originalnoj strukturi i uopãte izvrsnoj realizaciji. Veñ duæe vreme na naãoj sceni nije uoåen tako dobar koreografski rad, pa makar on trajao i svega nekoliko minuta. Svakako, dobar putokaz za dalji rad Body Shop Teatra. Ivana Milanoviñ

Joe Alegado, foto: BST

Orchestra () 2007. 16 I ãta sad? Od 13. do 23. februara 2007. godine, u UK „Vuk Karadæiñ” u Beogradu, odræavala se radionica ameriåkog pedagoga Dæoa Alegada (Joe Alegado) åiji je organizator bio Body Shop Teatar, u saradnji sa Ameriåkom ambasadom u Beogradu. Dæoe Alegado je ekspert za Hose Limon tehniku, jednu od najznaåajnijih u svetu, prvi solista Limon kompanije, jedan od svetskih pedagoga igre koji je odræao desetodnevni seminar sa 30 odabranih igraåa iz naãe zemlje, nakon åega je odræana prezentacija njihovog rada. Prezentacija je odræana u okviru Body Shop festivala na kome su se prikazali i neki od stvaralaca domañe savremene plesne scene, kao i uåenici baletskih ãkola iz Novog Sada i Beograda. U formi kratkih opservacija, skoro dijagno- stiåki, biñe prikazan kvalitet programa Festivala i prezentacije umetniåke radionice.

Solo (work in progress) – koreograf: Joe Alegado Patnja zaljubljene æene, patetiåna drama linearne radnje. Ãkolska koreografija s mnogo neopravdanih kretnji, vrlo proseåno izvedena. Osnovna karakteristika - manjak kreativnih reãenja.

Wayang (odlomak) -Baletska ãkola Novi Sad – koreograf: Aleksandra Ketig Nepoznavanje elementarnih principa savremene igre. Prenatrpavanje postavke tehniåki zahtevnim elementima rezultirala je veoma loãom i issvaãtarenom koreografijom.

Ponoñ -Baletska ãkola „Lujo Daviåo” – koreograf: Isidora Staniãiñ Koreografska minijatura i nastup uåenika koji moæe svima da bude primer kako se ustvari radi s decom i ãta su suãtinski principi i jedan od stilova savremene igre. Potrebno je malo dote- rati izvoðaåku tehniku uåenika i malo manje koristiti pod kao prostor za rad.

Impro-frenija – Perpetuum Dance Company (student group) – koreograf:Svetlana Ðuroviñ Nepovezana, neatraktivna i nezanimljiva improvizacija koja se teãko „åita”. Prenatrpana, bez konkretnog cilja i oåiglednog razloga i puna improvizacije. Zaãto? A i kako?

Fado - koreografija i izvoðenje: Ivana Tabori Mala, simpatiåna kreacija s vrlo dobrom koreografskom kompozicijom. Stav Ivane Tabori na sceni i poruka koju je s nje poslala mogla bi se iskazati reåenicom: baã me briga ko ste, ãta ste i ãta mislite. Bio je to kvalitetno i izvoðaåki veoma dobar, ali i suviãe liåan pristup za opãti ukus.

Tren-DDT (youth) – koreograf: Jelena Stanivukoviñ Osnovna karakteristika - ponavljanje istih, amaterskih pokreta, izvedenih totalno van ritma i muzike. Prazna postavka koja se nipoãto ne moæe nazvati koreografijom.

Ruæe (iz predstave Mali princ) – Baletska ãkola „Lujo Daviåo” – koreograf: Katarina Stojkov Svedena ilustracija i imitacija kretanja lisica iz priåe o Malom princu. Veoma povrãna, zastarela i vrlo ãkolski osmiãljena koreografija bez ikakve dublje kreacije.

Hurry Up ! (odlomak) - Perpetuum Dance Company (ex Madlenium) – koreograf: Svetlana Ðu- roviñ Veoma komercijalan i veseo odlomak s prepoznatljivim slow motion kretanjima i dosta loãim tehniåkim i izvoðaåkim (ne)sposobnostima igraåa. Teatarski pristup vrlo zanimljiv, ali, ipak, oåekivan.

Missing -DDT- koregrafija i izvoðenje: Dragana Stanisavljeviñ Vrlo poåetniåka koreografija koja se kreñe na granici izmeðu savremenog pokreta i amater- skog klasiånog stila. Nedovoljno maãtovita, povremeno åak patetiåna kompozicija.

Don’t rush it’s too late – koreografija i izvoðenje: Ivana Tabori i Milica Peroviñ – nagraðena minijatura 10. Festivala koreografskih minijatura Vesela, pitka, atraktivna, maãtovita, znalaåki i stilski lepo oblikovana i tehniåki potkovana koreografska minijatura. Vrlo dobro! Malo je dobrih i veselih kreacija u savremenoj igri, pogo- tovo kod nas. Bravo!

Prezentacija radionice Dæoa Alegada Vrlo dobra prezentacija, i stilski i tematski precizno zaokruæena. Pokazala je i dokazala koliko je vaæno bilo susresti se sa izvoðaåkim i pedagoãkim znanjem Dæoa Alegada koje je on, za samo deset dana rada, odliåno preneo naãim igraåima, profesorima igre i uåenicima naãih baletskih ãkola. Drugaåija (dobra) tehnika modernog stila, koja se, iako u njoj pronalazi snaæno uporiãte, ipak razlikuje od savremene tehnike Hose Limona, i koja jeostavila snaæan (i vaæan) trag na telima uåesnika radionice.

Milica Ceroviñ OÅIMA DRUGOG KRITIÅARA

1 Orchestra () 2007. TEK JOÃ JEDAN SOLO AUTORSKI PROJEKAT DRAGANE BULUT U REXU 11. MART 2007. SUMNJA KAO ODLUKA I OPRAVDANJE

ragana Bulut, mlada igraåica i koreografkinja, koja se posle zavrãe- ne Baletske ãkole „Lujo Daviåo” usvrãava u plesnim radionicama Dinostranih pedagoga u naãoj zemlji, Austriji i SAD, saraðuje s koreografima iz Danske, Engleske, Slovenije i Srbije, dobija nagrade struånog æirija i publike na Festivalu koreografskih minijatura u Beogradu, predstavila je u Kulturnom centru Rex svoj prvi autorski projekat pod nepretenci- oznim naslovom Tek joã jedan solo. A izvoðenje tog sola, uz zvuånu pratnju Rastka Laziña, pokazalo je da ova obrazovana i izuzetno obdarena umetnica brzo napreduje i u pogledu savladavanja samosvojne tehnike savremenog plesa kroz zahtevnu igru na tlu i vazduhu, u kojoj ne ãtedi ni poslednji atom fiziåke snage, da bi izrazila relativnost sopstvenog doæivljaja pokreta i njegovog odnosa s relativitetom doæivljaja pubilike. Pri tome, kroz tekstom izraæenu gotovo Hamletovsku dilemu „sesti ili ustati”, ona se hrabro upuãta u plesno razmatranje svoje ideje koja sumnju tretira i kao svesno donetu odluku i kao opravdanje za liånu nesigurnost i nemoguñnost odluåivanja. Dva toka njenih koreografskih razmiãljanja – odnos prema sopstvenom telu, koje mnogo toga pamti i nesigurnost, bojazan da li je njen ples åitljiv publici, donosi niz zanimljivih igraåkih sugestija, koje se sa interesovanjem prate.Lakoña s kojom Dragana Bulut iz promiãljanja prelazi na ilustraciju je vredna paænje, jer njen ples na muziku poznatog nekadaãnjeg hita Kaæi za- ãto me ostavi... (dragi, ne draga u njenoj interpretaciji) na humoran naåin donosi „razreãenje” sumnjom stvorenih nedoumica. Ona se odluåuje da za- igra æivo, temperamentno, kao ãiparica – vrãnjakinja pomenutog ãlagera i da svoju dilemu razreãi tako ãto neñe ni sesti ni stajati na stolici, koja je jedina rekvizita u njenom projektu, veñ ñe je jednostavno na leða staviti i s njom otpuzati iz gledaliãta, dok se na drugoj, uzdignutoj sceni, oglaãava novi poåetak otvaranjem crvene zavese... Sugeriãuñi na kraju novi poåetak, autorka zaista kontrolisano i promiãljeno vodi proces svoga rada i kao pri- sutnu sumnju u ono ãto publici pruæa i kao svesno donetu odluku, a i opravdanje za svoju liånu nesigurnost, koje, istini za volju, ne bi trebalo ni da ima, jer publika u Rexu je njen projekat svesrdno prihvatila.

Milica Zajcev

Dragana Bulut, foto: Nenad Miloãeviñ

Orchestra () 2007. 1 MOZAIC DRAGANE ALFIREVIÑ U KULTURNOM CENTRU REX 24. MART 2007. Nesputano o æenstvenosti

Dragana Alfireviñ, foto: Nada Ægank

ajedniåki plesni projekat slovenaåkih i naãih umetnika Mozaic, åiji je glavni nosilac Dragana Alfireviñ, je ne- Zsputano, a snaæno, kroz, uglavnom minimalistiåke pokrete, istraæivao intimni svet autorke, inaåe u vidljivoj trud- noñi, pozivajuñi na preispitivanje odnosa i tenzija izmeðu feminizma i æenstvenosti i dajuñi, ipak, prednost ovoj drugoj. Niz neoåekivanih obrta u solitiåkom performansu Alfireviñe- ve su, uz dramaturgiju i teorijske savete Ane Vujanoviñ, veoma uspeãno kreiranim vizuelnim identitetom Maje Smre- kar i zvukom Vedrana Vuåiña i Emiliana Gatsova, otkrivale æensku intimu i upitanost u odnosu na predrasude i uobiåa- jena miãljenja na temu æenstvenosti. Tekstovi na engleskom jeziku projektovani na rikvandu pozornice, iako povremeno nedovoljno åitljivi, upuñivali su na analitiåko traæenje sopstvenih odgovora na mnoga pitanja o liånom i druãtvenom poloæaju savremene æene. Ipak, naveña dragocenost ove plesne predstve je bila kreacija Dragane Alfireviñ, koja je znala da pronaðe pravi odnos iz- meðu plemenite æenstvene smirenosti buduñe majke i sveu- kupnog æenskog principa koji podjednako ubedljivo moæe biti ispoljen i u æeni-borcu s oruæjem, pa åak i u ekstremnom terorizmu, ali i intelektualnim moñima, koje se izraæavaju odmerenim, sugestivnim i osmiãljenim pokretom, koji nikada ne zaobilazi istinu, ma kakva ona bila. Milica Zajcev

19 Orchestra () 2007. HANDLE WITH GREAT CARE, KONCEPT, KOREOGRAFIJA I SET DALIJA AÑIN BEOGRADSKO DRAMSKO POZORIÃTE, 29. MART 2007.

PAÆLJIVO SA SEÑANJIMA

Dalija Añin i Ana Ignjatoviñ, foto: Nenad Miloãeviñ

Na sredini scene veliki krevet osvetljen æmirkavom sijalicom, ãto neodljivo podseña na priguãenu, tmurnu atmosferu ratnih skloniãta. A na krevetu i oko njega dve æenske prilike odevene u crno, s perikama koje im pokrivaju i lica, uz gotovo jednoliåan zvuk muzike Rastka Laziña, minimalistiåkim pokretima u sloumouãnu pleãu svoju igru prizi- vanja izgubljenih señanja.To bi bio naravno sasvim ogoljeni prikaz onoga ãto se deãavalo u novoj plesnoj predstavi Dalije Añin i Stanice, servisa sa svremenu igru, koja veñ samim svojim naslovom Handle with great care ili Veoma oprezno rukovati (ãto smo bezboroj puta proåitali na ambalaæi kakvog lomljivog tereta), upuñuje na suptilnost razmatranja señanja kao fenomena koji jeste deo proãlosti, ali preoblikovanjem istovremeno ima veliki uticaj na sadaãnjost. Polazeñi od ove dvojnosti dramaturgija predstave, koju potpisuje zagrebaåki plesni dramaturg i reditelj Saãa Boæiñ, je zavidno koherentna u prostoru i vremenu i u potpunosti sledi ideju koreografkinje Dalije Añin, koja je u Ani Ignjato- viñ, jednoj od najupeåatljivijih igraåica naãe savremene plesne scene u svakom pogledu, naãla vernu i primernu saigraåicu i sledbenika. Koristeñi viãe no u svojim prethodnim projektima elemente savremenog pozoriãta, autorka koncepta predstave sledi veoma paæljivo reprodukciju izgubljenih señanja koje razraðuje kroz slike neimenovanog, neåijeg, sopstvenog, neposto- jeñeg, neizreåenog, nemerljivog, nevidljivog, tuðeg, nejasnog, tvoga, ostavljenog, zaborvaljenog, izmiãljenog, ponovnog... A tada se doðe do toga da obnova señanja „ogoli” plesni lik i postavi ga bez krinke otvoreno pred sud sadaãnjosti, koji je ovde neumoljiv. Ova predstava, iako introvertna, upuñuje paæljivijeg gledaoca na razmiãljanje: koliko se zaista govorom tela moæe psiholoãki i filozofski istraæivati fenomen señanja. Ostaje i pitanje da li su naãa señanja uvek toliko mraåna kao u ovoj predstavi ili ima i onih åija (re)produkcija poseduje i optimistiåki prizvuk.

Milica Zajcev

Orchestra () 2007. 2 Maglovite sobe señanja

Handle with the great care ili Rukovati s najveñom paænjom, nova je plesna predstava koreografkinje Dalije Añin u izvoðenju Ane Ignjatoviñ i autorke. Dramturgiju potpisuje mladi dramaturg iz Hrvatske Saãa Boæiñ, a muziku Rastko Laziñ. Ovo svoje do sada najzrelije ostvarenje, „iskopano”ovaj put s najdubljeg i najintimnijeg nivoa, Dalija Añin predstavila je publici na maloj sceni BDP. Fenomen señanja je centar istraæivanja autorke koje je vrlo dobro zaokruæeno, znalaåki predstavljeno i suptilno, ali i upeåatljivo izvedeno. Vrañajuci sebe i publiku u maglovite sobe señanja, autorka predstavlja proãlost kroz amorfne forme koje klize, smenjuju se, pojavljaju i nestaju… Njihov realan oblik toliko je puta izmenjen i preoblikovan da je prestao da bude åitljiv u svojoj celosti, pa se samo nazire kroz akcentovane pokrete koji predstavljaju simbole emocija i señanja, nezaboravljenih, neoblikovanih, realizovanih na åisto fiziåkom planu… Srediste sobe señanja je antikvarni krevet s centralnim zaokruæenim i priguãenim svetlom koje, u odreðenim intervalima, joã viãe smanjuje ili pojaåava intenzitet tako naglaãavajuñi simboliku pretu- ranja po sopstvenoj memoriji, sve u smislu jaåeg ili slabijeg prise- ñanja… Ponekada oblici isklize u mrak i prestaju da budu centralni dogaðaji, ali nikad ne odu dovoljno daleko da bi izbledeli u potpunosti… Iako je soba señanja kojoj se vrañamo ponekada prazna, njene granice nikada ne prestaju da akumuliraju stalnu realnost koja pulsira na njenim obodima…. Pravo, realno señanje i njegova preoblikovana forma u izvoðenju autorke i Ane Ignjatoviñ smenjuju se po tom i takvom krevetu kao neraskidiv i neodvojiv ples svih prethodnih iskustava, æivota, biña…Intimno, a opet daleko, liåno, a ipak vrlo nepoznato...Nijedno señanje nema lice, prestavãi tako da bude indentifi- kovan subjekat, ukidajuñi sve veze sa iskustvenikom polako, ali sigurno, poprima svoje sopstveno ja…Neodreðen, iritantan zvuk koji pulsira u podlozi ovog komada joã jedan je zavidan detalj ulaska unutra, u sopstveno biñe, dozvola za kopanje po (moæda?) zaborav- ljenim, preoblikovanim señanjima koje svaki gledalac doæivljava na svoj naåin… Iako bi mnogi rekli da je soba señanja tuæna i bolna, pre bi se moglo zakljuåiti da je setna i surovo iskrena, a pitanje oseñanja, bilo ono tuga, radost ili moæda strah, samo je autonomno i liåno iskustvo svakog pojedinca, koje je ostavljeno od strane autorke kao slobodna interpretacija…U sobu se upisuje i uåvrãñuje jos jedan memo- rijski peåat, otisnut u duãi, razumu, koji iznova budi nove oblike, stvara nove emocije, nastavlja neprekidan ples... A kada se slika ipak na kratko prekine, autorka se vraña u sobu señanja sada mnogo jaåe i jasnije osvetljenu, i tada, s punom sveãñu o sopstvenim postupci- ma, ona svesno ponovo pretraæuje to pulsirajuñe mesto i pohranjuje u njega neko novo, uæasno bolno iskustvo...Dvoumeñi se izmeðu spoljaãnjosti i unutraãnjosti, sadaãnjosti i proãlosti, duboko zamiãlje- na nad pitanjem gde bi se njena duãa najudobnije smestila, Dalija Añin odluåuje da ostane u sopstvenoj unutraãnjosti, baã tamo gde proãlost boli. Tananim señanjima potrebno je rukovati zaista s velikom paænjom. Njima se treba vrañati taktiåno, a obrañati im se lagano, baã kakav i jeste ritam predstave Handle with great care, da ih gru- bo prizivanje ne bi slomilo, izgubilo zauvek na mapama señanja ili im potpuno izmenilo istinitost... Posmatraåi ove predstave neopozivo moraju da donesu odluku – prepustiti se takvom izazovu ili ne, a tu odluku moraju doneti sami...na ivici tamnih senki scenskog prostora i sopstvenih, intimnih mapa señanja.

Milica Ceroviñ

21 Orchestra () 2007. PREZENTACIJA KOREOGRAFIJA MLADIH SAVREMENIH UMETNIKA PROJEKAT FOSTERING CREATIVITY U ORGANIZACIJI STANICE, SERVISA SA SAVREMENI PLES REX TEATAR, 07. MART 2007.

Dubravka Subotiñ

rogram Fostering creativity, koji je inicirala i organizovala Stanica, servis za savremeni ples, imao je dve veåeri svoju Pprezentaciju u REX teatru. Sedam odabranih mladih koreo- Podrãka grafa stekli su tokom ãest radionica, ostvarenih u åetiri meseca, odreðena znanja iz plesa, dramaturgije i novih medija ãto treba da im bude od velike koristi u buduñem radu.Oni su proãli kroz kreativni proces koji su vodili Saãa Boæiñ, dramaturg iz Zagreba, koreografi Dalija Añin iz Beograda i Matej Kejæar iz Ljubljane i beo- kreativnosti gradski multimedijalni umetnik Dorijan Kolundæija. Iako su gotovo svi radovi polaznika programa Podrãka kreativnosti, åije su ostvarenje omoguñili Ãvajcarski program za kulturu, Ministarstvo kulture Srbije, REX i Malo pozoriãte „Duãko Rado- viñ”, bili joã u fazi nastajanja, one postavke åija je kreativnost bila nesumnjiva mogle su se veoma dobro uoåiti. Tako je Dubravka Subotiñ u svojoj minimalistiåkoj koreografiji nadahnutoj dnevnikom Ane Frank, uz veoma estetizovanu video projekciju deåje Anine glave (dizajn Sonje Æugiñ) ispoljila oseñaj za prolaæenje kroz ograniåeno u traganju za sopstvenim prostorom delovanja. Pri tome su u plesu Subotiñeve ãake i prsti imali posebnu izraæajnost, kroz treptaje iskrenih emocija, ãto ostaje u se- ñanju. Obeñana zemlja u koreografiji i izvoðenju Ljiljane Tasiñ je bila ce- lovit rad neverbalnog teatra proæet duhovitoãñu. Tekst njenog scenarija je na zanimljiv, a nije preterano reñi åak i filozofski na- åin, iskazivan adekvatnim pokretom u prostoru i vremenu (na primer odliåno ostvareno dugotrajno i jednoliåno kretanje po za- miãljenom kvadratu kao odraz monotonosti svakodnevice). A kada je igra bila u centru zbivanja, åisto plesni deo bio je primerno odigran.

Ljiljana Tasiñ

Orchestra () 2007. 22 Ksenija Ðorðeviñ, foto: Nenad Miloãeviñ

J. C. Gorosito i N. Miloãeviñ, foto: Nenad Miloãeviñ

Vrhunska puãka Marka Miliña, kako je i reåeno tokom izvoðenja, zahtevala je joã ozbiljnog rada na svim svojim komponen- tama: dramaturgiji,plesu, kostimu, osvetlenju... Celovitu koreografiju prikazala je Miona Petroviñ, koja je uspela da svojim plesom Preludijum u tiãini ili uz partije za violon- åelo J.S.Baha razmatra odnos tela i zvuka, odnosno razliku izmeðu videti i åuti. U njenoj interpretaciji, koja bi se mogla joã dograðivati, muzika i igra su se zbliæavale i razilazile stvarajuñi dvostruki kontrapunkt – jer telo traæi zvuk,a zvuk traæi telo. Postavka i izvoðenje Il y pas d’histoire rien que nous Julije Karoline Gorosito i Nenada Miloãeviña su doneli plesni duet, koji je bio susret dva umetnika s razliåitih kontinenata, razliåitih zemalja i razliåitih polova, koji su na osnovu svoga liånog iskustva gradili meðusobne emocionalne spone. Veoma inventivno zamiãljenim istovremenim preplitanjem njihovih dvostrukih senki s plesom stvorena je izuzetno poetiå- na, lirska atmosfera, koja se, ãto da se ne prizna, teãko nalazi u savremenom plesu. Sugestivna mlada igraåica Ana Dubljeviñ izvela je svoju trodelnu postavku Pogled spolja, pogled iznutra, koja je vibrirala skladno kroz protok vremena i realnost datog prostora, baã kao i pitanja upuñena gledaliãtu, koja se, pre svega, odnose na meðu- vremena kada pogled joã nema odreðenu lokaciju, veñ traga za svojim ispoljavanjem u prostoru.

23 Orchestra () 2007. Ana Dubljeviñ, foto: Nenad Miloãeviñ

Ksenija Ðorðeviñ je prikazala svoj teatarski dobro koncipiran performans Judit 1, koji nesumnjivo pripada neverbalnom pozoriãtu. Ipak, viðeno nema mnogo dodirnih taåaka s ponuðenim scenari- jom i okrenuto je spoljaãnim efektima, kojima treba priznati zanimljivost, ali i potrebu definitivnog uobliåavanja. Na zavrãetku prezentacije programa Podrãka kreativnosti æiri kojeg su åinili Saãa Boæiñ, Aleksandar Brkiñ, Anðelija Todoroviñ, Bojan Ðorðev i Dalija Añin je izabrao koreografije Ljiljane Tasiñ, Ane Du- bljeviñ i Mione Petroviñ kao najuspeãnije. One ñe, uz odreðenu estetsku doradu koreografskog materijala, biti prikazane na sceni Malog pozoriãta „Duãko Radoviñ”. I na kraju jedna sugestija: i postavka J.K.Gorosito i Nenada Miloãeviña zasluæuje zbog svoje likovne i emocionalne samosvojnosti da bude prikazana s tri odabrane na buduñoj veåeri mladih koreografa u „Duãku Radoviñu”.

Milica Zajcev

Orchestra () 2007. 24 PREMIJEROM SAVREMENE PLESNE PREDSTAVE LA CAPINERA PRIMABALERINA AÃHEN ATALJANC OBELEÆILA 20 GODINA UMETNIÅKOG RADA POZORIÃTE NA TERAZIJAMA, 13. APRIL 2007.

Ljubav iskazana igrom

Aãhen Ataljanc, foto: Miloã Kodemo

a vreme prolazi nezaustavljivo brzo svedoåi i najnovija plesna premijera La Capinera u Pozoriãtu na Terezijama kojom je naãa najmaða primabalerina Aãhen Ataljanc proslavila dve decenije umetniåkog rada. Ljubimica beo- Dgradske publike, naã najmlaði Beli i Crni labud, blistava Kitri, romantiåna Æizela i Mirta, graciozna Aurora, potre- sna Margerita Gotije, strastvena Karmen, tragiåna Izadora Dankan, tajnovita Dalila... joã veoma mlada znala je da svoje besprekorne fiziåke predispozicije oplemeni oseñajnoãñu i intelektualnom proniciliviãñu.Iako odnegovana na klasiånim igraåkim tradicijama, Aãhen Ataljanc ubrzo prihvata savremen plesni senzibilitet kao svoje umetniåko opredeljenje. Po- sle angaæmana u Dræavnoj operi Bavarske u Minhenu i Dræavnoj operi u Berlinu ona postaje istaknuta ålanica italijanskog Aterbaleta s kojim je uspeãno gostovala na mnogim svetskim scenama. I tako su se pred naãom cenjenom baleri- nom otvarali putevi savremene igre u koju je ona, ne zaboravljajuñi strogost klasiånog baleta, uloæila svoju vrednoñu, upornost, a pre svega izvanrednu obdarenost i liåno umetniåko zadovoljstvo. Protekle dve decenije bile su razdoblje bru- ãenja dragulja njene nesvakidaãnje umetniåke liånosti koja danas u punoj izvoðaåkoj zrelosti blista punim sjajem. To je pokazala igrajuñi glavnu ulogu u predstavi La Capinera italijanskog koreografa Mikela Merole specijalno za nju kre- iranoj. Savrãeno vladanje telom, lepota i izraæajnost plesnih linija kojima su potiskivane strasti, frustracije, ljubav zaro- bljena strahom i teænja slobodi ostavarivanja najtaninijih emotivnih æelja – sve to je Aãhen Ataljanc uz bogatu skalu esk- presivnog plesa podarila publici. Time je joã jedanput potvrdila svoju snaænu, dinamiånu, umetniåku individualnost koja sa scene zraåi posebnom upeåatljivoãñu.

25 Orchestra () 2007. Nadahnut romanom Ðovana Verge poetiånog naslova La Capinera (ptica, grmuãa crnoglavka), Mikele Merola (Michaele Merola) je æeleo da nemoguñu ljubav devojke, koja se vraña iz teskobe manastira i zavoli verenika svoje polusestre, ispri- åa igrom kao povest o strahovima, patnji, nametnutim ograniåenjima, ali i teænji ka slobodi voljenja. Pri tome Merola ni- æe efektne plesne scene za ansambl i soliste kao niz sekvenci koje dramaturãki nisu povezane, ãto celoj predstavi oduzi- ma jasnoñu. Inaåe, njegova plesna leksika je zanimljiva, savremena, povremeno i originalna, no pred izvoðaåe postavlja sloæene zadatke u pogledu fiziåkog savladavanja, a joã viãe u smislu emocionalnog i duhovnog oplemenjivanja igre. Bez obzira ãto Merolina Capinera nema scensku celovitost, ona pruæa baletskom asnamblu Pozoriãta na Terazijama sjajnu ãansu da pokaæe i dokaæe da pored dosadaãnjeg usapeãnog angaæovanja u reprtoaru kuñe (posebno u novopostavlje- nim mjuziklima) ima znanja,snage i izraæajnosti s kojom ubuduñe treba raåunati. Iz dinamiåne igre svih izvoðaåa posebno se izdvaja prvakinja Danica Arapaoviñ, koja je ekspresivan, dramski snaæan, pro- miãljen, pun energije ples velikog izraæajnog dijapazona nadgradila iskrenim emocijama, koje zadivljuju i koje se pamte. Milan Gromiliñ je pokazao veliki napredak izvodeñi plastiåno veoma sloæene, pa i neoåekivane, elemente koreografije, dok je Katarina Åankoviñ zraåila poletom, ljupkoãñu i mladoãñu. Junak premijerske predstave bio je prvak Rimske opere Fabio Grosi koji je zamenio iznenada povreðenog Milana Rusa.On se svojom sjajnom igraåkom tehnikom u solo plesovima i veoma zahtevnim duetima, uz snaæan emotivni angaæman, s primesom herojskog obeleæja, odliåno uklopio u beogradsku predstavu. Kiril Dæajkovski, makedonski kompozotor, je saåinio izbor i adaptaciju svoje originalne muzike veoma podsticajne za igru sloæenih raspoloæenja, scenografiju je potpisao Aleksandar Deniñ, a efektne kostime Jelena Maleãeviñ. Narator je bio Mi- roljub Turajlija. Na kraju valja posebno naglasiti da je Aãhen Ataljanc ponovo mnogo uåinila za umetniåku igru u Beogradu, jer je obele- æavanjem svoga jubileja ukazala na potencijale baletskog ansambla Pozoriãta na Terazijama, koji je stasao za nove, za- mnimljive i umetniåki vredne projekte. Milica Zajcev

Nezaboravnost nezaborava U predstavi La Capinera (‘Ptica’) ljudi se susreñu, otkrivaju, vole... u kontekstu bezvremenog prostora i bilo kakve pripadnosti... To je priåa o ljubavi zarobljenoj strahom... njenom oslobaðanju... bajka o slobodi da budemo ono ãto jesmo ne prihvatajuñi kom- promis, ili utapanje u jedno druãtvo koje sve viãe æeli da svi budemo jednaki... Zidove koji zatvaraju ‘pticu’ ljubavi åini svest ljudi koja ih onemoguñava da se otvore, upoznaju i vole. (Mikele Merola, libretista, koreograf i reditelj inventivne koncepcije, re- æije i najsavremenije leksike.) ve poznatiji italijanski koreograf, ãarmantni nekadaãnji partner Aãhen Ataljanc u Ater-baletu, Mikele Merola (Micha- ele Merola) omoguñio je „baletom” La Capinera svojoj koleginici (koja se u ovoj prilici javlja i u ulozi asistenta kore- Sografa) da pokaæe jedno novo lice savremene igraåice koja zahvaljujuñi savrãenom vladanju telom i ispoljenom sen- zibilitetu u ulozi Æene imponuje dubinom izraza zrele umetnice. Umesto povreðenog Milana Rusa koji je trebalo da odigra glavnu ulogu Muãkarca, Ataljancovoj je u toj ulozi pruæio podrãku prvak klasiånog, neoklasiånog i savremenog repertoara Rimske opere, Fabio Rosi, umetnik snaæne individualnosti i izvanredne tehnike, åije telo svakom miãiñem „govori” ne- izgovorljivo. Poput beskrajno umnoæenih ogledala, æenski i muãki ansambl u grupnim, duetnim igrama, parovima, åetvor- kama i ãestorkama, delovao je kao jedna duãa i jedno telo uz potresnu i na ivici pojmljivog æestoku igru Danice Arapoviñ. Sve ãto æena koja voli, trpi, pati i skriva, ogledalo se u njenoj igri i glumi, kao Dvojnice Æene A. Ataljanc. Tako je spolja- ãnje i unutarnje najednom postalo vidljivo, kroz gest, energiju pokreta, pogled, dodir, zagrljaj... u seti, u gråu señanja, u æa- losti za svim onim ãto je moglo biti ili je bilo. U savremenoj scenografiji Aleksandra Deniña, virtuozno osvetljenoj najmodernijim svetlima, u kostimima Jelene Male- ãeviñ koji su razotkrivali svaki drhtaj tela, grå i lepotu ogoljenog biña, uz tekst naratorke Irine Markoviñ i uz elektronsku prefiguraciju makedonskog senzualno-setnog melosa, koja poj ptica pretvara u grmljavinu s hard-diska Kirila Dæajkov- skog, predstava je delovala kao sinkretiåka vizija jedinstva tela, uma i duãe. Mirjana Zdravkoviñ

Orchestra () 2007. 26 Fabio Grossi

Promiãljanje repertoara Ovo je priåa o ljubavi zarobljenoj strahom. Ovo je bajka o slobodi da se voli!

alet Pozoriãta na Terazijama konaåno je dobio „svoju“ celoveåernju predstavu savremene igre. La Capineru je postavio italijanski koreograf Mikele Merola (Michele Merola) na Bmuziku åuvenog avangardnog kompozitora Kirila Dæajkovskog. Naãa najpoznatija primabalerina Aãhen Ataljanc je baã zahvaljujuñi La Capineri obeleæila 20 godina svog umetniå- kog rada.Veoma emotivna linearno kreirana predstava govori o ljubavi zarobljenoj strahom, kao i o osvajanju slobode da se voli, o sticanju prava na iskazivanje spostvene liånosti, o borbi da svako bude to ãto suãtinski jeste, o dozvoli da se sanja... bez kompromisa...Inspirisana priåom o zatvorenoj ptici meðu zidovima manastira, ova predstava prvenstveno odliåno osmi- ãljenom scenografijom Aleksandra Deniña uvlaåi publiku u klaustofobiåan kavez koji zahvalju- juñi veoma dobrim svetlosnim reãenjima odiãe tugom, strahom i patnjom. U La Capineru nas uvodi narator, glumac Miroljub Turajlija, kontrastno govoreñi tekst u æenskom rodu, o razmi- ãljanjima i duhovnim stanjima glavne akterke u tumaåenju Aãhen Ataljanc. Koreograf postavlja priåu kroz susret razliåitih ljudi i ljubavi, kroz viãeslojna traganja i otkrivanja, ãto kao plesni zadatak celokupan ansambl Baleta Pozorista na Terazijama izvodi punim srcem, emotivno i potresno, iako s ne tako sigurnim izvoðaåko tehniåkim umeñem. S obzirom da je savremena igraåka tehnika La Capinere sa elementima neoklasike i modernog plesa stilski potpuno dru- gaåija od forme mjuzikla koji je sada veñ dobro poznat ovom ansamblu, ta i takva izvoðaåka “nespretnost” moæe im se i oprostiti. Æenski deo ansambla bio je veoma tehniåki siguran i ubedljiv u realizaciji zadate koreografije (posebno Milica Pavloviñ), dok su muãki igraåi bili mno-

27 Orchestra () 2006. go emotivniji. Senzualnim nastupom u duetu s gostom iz Italije Fabiom Grosijem (Fabio Grossi) istakla se Katarina Åankoviñ, dok je Milan Gromiliñ, jedan od solista, pokazao zapaæenu transformaciju, sigurnost i snagu, ali ne i dovoljnu fleksibilnost i mekoñu pokreta. Najzapaæeniju scensku pojavu donela je Danica Arapoviñ koja je sjajnom, pre svega emotivnom i potresnom solo izvedbom scene ludila, iskazala kao umetnica snagu, moñ, umetniåku zrelost i duhovnu uzvi- ãenost sopstvene liånosti. Njena tehniåka sigurnost, izvrstan kvalitet pokreta i poznavanje principa savremene igre oduãevilu su ne samo publiku nego i sve kritiåare i poznavaoce ove vrste moderne umetnosti. Danica je konaåno (!) dobila ulogu u kojoj se potpuno „ogolila”, otvorila i time pokazala sve svoje kvalitete vrsne savremene igraåice. Zvezda veåeri Aãhen Ataljanc i njen partner italijanski prvak Fabio Grosi (koji je zamenio povreðenog Milana Rusa, prvaka Baleta Na- rodnog pozoriãta) bili su tehniåki i emotivno izvanredni plesni duo. O lepoti pokreta i scenskog prisustva Aãhen Ataljanc toliko je puta bilo reåi, a njena niåim okrnjena harizma i tehniåka superiornost i dalje ostavljaju publiku bez daha. Fabio Grosi je na identiånom vrhunskom nivou odigrao La Capineru i opravdano pobrao brojne aplauze. Ãto se tiåe Meroline koreografske postavke, ona je bila kombinacija razliåitih stilova pomalo neopravdanih u svom spoju. Vrlo åesto su se u koreografiji ponavljale iste ili sliåne deonice i da je postavka bila malo kraña, moæda bi bila ube- dljivija i kvalitetnije saæeta. Åesta repeticija i sliånost kombinacija doveli su do rasplinjavanja ja- åine ideje i samog toka priåe. Formacijska reãenja u prostoru bila su na momente izvanredna, ali su se tu i zadræala (na ponekim jakim slikama), dok je njihovo razvijanje kaskalo na proverenim i jednoliånim promenama prostora. Odliånu muziku Kirila Dæajkovskog koja je bila odliåan spoj etno muziåkih motiva i tehno ritma, koreograf Merola iskoristio je mnogostruko, postavljajuñi balet na svaki njen bit (udarac) æeleñi da tako pojaåa osnovne simbole predstave – teãku priåu, borbu pojedinaca, ljubav. Kostimi Jelene Maleãeviñ bili su predivni, njihova ãirina i svedenost pun pogodak. Na kraju treba reñi da je ovaj „balet” pravi mainstream savremene igre koji ñe naãa publika sigurno voleti, a ansambl igrati s punim srcem. La Capinera je svakako veoma dobar i va- æan iskorak Pozoriãta na Terazijama koji nastavlja repertoarsko promiãljanje sledeñi sopstveni prosperitetni duh.

Miilica Ceroviñ

Orchestra () 2007. 28 SLEPA ULICA, NOVI KOREOPROJEKAT TEATRA POKRETA MIMART KULTURNI CENTAR REX, 19. APRIL 2007.

Diskretan {arm istraìvanja Hororsko-humoristi~ka pri~a Slepa ulica Teatra pokreta Mimart, izvedena u Kulturnom centru REX, na diskretan, a {armantan na~in istraùje projekciju sedam smrtnih grehova i sedam najzna~ajnijih vrlina na umetnost pozori{ta. Pri tome autorka i koreoreìserka Nela Antonovi} polazi od „dramskog tro- ugla”, koji ~ine progonitelj-spasitelj-`rtva, ~iji se odnosi i osobenosti neprestano menjaju, sudaraju, za- pli}u zahtevaju}i od gledaoca aktivnu pa`nju. Gotovo da se u~estvuje u nizu prizora, ponekad s primesom horora, a ponekad humora. Ti prizori nisu igra~ki, ali im osmi{ljen pokret u simbiozi sa zvukom i re~ju biva najzna~ajnije sredstvo kojim se traga za odgovorom na pitanje – {ta je umetnost? A odgovor nikako nije jedan, niti jednozana~an. U njegovom odgonetanju u~estvuje i kola`na muzi~ka partitura Predraga Radovan~evi}a, pa kostim i maske An|elije Markovi} i veoma inspirativan video art Lidije Antonovi} i scenografkinje Kristine Dra{kovi}. Pojedine scene u Slepoj ulici u reìjskom pogledu zasluùju punu pa`nju, kao, na primer, ona na sve- ~anosti kada niko od prisutnih ne moè da se seti naziva kultnog Bunjelovog filma – Diskretan {arm buròazije. Niko, sem predvodnika ovih scenskih istraìvanja Nikole Vrani}a, zrelog umetnika, glumca i igra~a, koji svojom skladnom, visokom pojavom i diskretnim liderstvom, ostvaruju}i razli~ite, ponekad i sasvim opre~ne likove, autoritativno vodi ovu scensku pri~u. Ostali u~esnici Ana Basta}, Julija Gorosito, Nenad Milo{evi}, Lidija Antonovi}, Ana Aran|elovi} i sam kompozitor Predrag Radovan~evi}, spremno prihvataju njegovo vo|stvo, no ne odustaju od svojih brojnih karaktera. Pri tome Nela Antonovi} (uz kratku epozodu svoga u~e{}a u „predstavi u predstavi”), suvereno vlada prostorom u dva nivoa pozornice, koji izuzetno dobro koristi i kada se radi o osmi{ljenom kretanju izvo|a~a i kada im dopu{ta da ~itaju svoje poruke. Iz slepe ulice kao da nema izlaza ili su oni zapreteni u „mrtvoj umetnosti”, koja se , ipak, u nalaènju novih, savremenom dobu svojstvenih kodova mo`da nalazi u duhovnoj, a pre svega fizi~koj lepoti izvo|a~a. A to valja dosegnuti – poru~uju „Mimartovci”.

Milica Zajcev

Foto: Nikola Rudiñ

29 Orchestra () 2007. Govori u svoje ime, Holandsko plesno pozoriãte ÅETVRTI BEOGRADSKI FESTIVAL IGRE 2007. NEDERLANDS DANS THEATER (HOLANDSKI PLESNI TEATAR) IZVEO JE KOREOGRAFIJE KILIJANA, LAJTFUTA I LEONE SAVA CENTAR, 14. APRIL 2007. Igra prefinjene lepote ko umetniåkom igrom moæe da se dosegne do magije izuzetnih kreacija tada su to za sve gledaoce na otvaranju åetvrtog igraåkog festivala u Beogradu uåinili koreografi i izvoðaåi Holandskog plesnog teatara, vrhunskog svetskog igraåkog ansam- Abla u kojem smo s ponosom mogli pozdraviti i naãeg Zorana Markoviña. Prepriåavati to ãto se zbivalo na sceni Sava centra u tri koreografije zaåudne izraæajnosti – Krila od voska (Wings of Wax) i Katran i perje (Tar and Feathers) velikog koreografskog maga danaãnjice Jiræi Kilijana i Govori u svoje ime (Speak for yourself) britansko-ãpan- skog koreografskog para Pola Lajtfuta i Sole Leone – åini se gotovo nemoguñim, jer kao da nedostaju dovoljno ubedljive reåi kojima bi se opisalo uæivanje u savrãenoj savremenoj igri. Ipak, pokuãajmo. Nadahnut Brojgelovom slikom sa Ikarom koji neodoljivo æeli da se vine u nebo i to i åini sve dok sunåeva toplo- ta ne istopi vosak s njegovih krila, Kilijan je pre deset godina na muziku Bibera, Kejdæa, Glasa i J.S.Baha postavio Krila od voska kao apstraktan plesni odjek åovekove veåite teænje da ide napred, visoko. Pri tome njegovi izvoðaåi na åudesan naåin levitiraju scenskim prostorom åas u sloumoãnu, a åas u furioznim skokovima i okre- OÅIMA DRUGOG KRITIÅARA tima, prekidajuñi ples tek jedva naznaåenim trza- jima ãaka i stopala. Iako se zavrãetak ove nadasve Nadmoñnost igraåa maãtovite postavke ne dovodi u vezu sa Ikaro- vom zlehudom sudbinom, par koji u polumraku Pod sloganom da li ste spremni za igru? ovog aprila 4. Beogradski festival igre lagano igra donosi oseñaj smirenosti posle drama- ponovo je ugostio plesni svet u Beogradu. Najatraktivniji festivalski program do tiåne katarze. sada obeñava dane pravog uæivanja u igri. Otvaranje festivala u Sava Centru u potpunosti je opravdalo ovu tvrdnju. Jedna od najpoznatijih i najuspeãnijih Dim i kiãa su vizuelni pratioci jednog nesvakida- trupa savremene igre u Evropi, ali i u svetu, Holandski plesni teatar (Nederlands ãnjeg plesnog dogaðanja, koje su 1999. godine Dans Theater), predstavio se naãoj publici u punom sjaju. Triptih apstraktnih kreirali Pol Lajtfut i Sol Leon. Govori u svoje ime koreografija, od kojih je dve uradio åuveni Jiræi Kilijan- Krila od voska (Wings of na muziku J.S.Baha i Stiva Riåija koreografi su za- Wax) i Katran i perje (Tar and Feathers), åije razne kreacije ñemo gledati tokom mislili kao suprotstavljanje dva principa koji se Festivala i u izvoðenju drugih trupa i predstava Govori u svoje ime (Speak for uzajamno negiraju, vatru i vodu, kroz igru u kojoj zourself) braånog para Pol Lajfut i Sol Leon (Paul Lightfoot, Sol Leon), oduãevio se izvoðaåka tela slamaju u razliåitim veoma ori- je naãu publiku. Tehniåki izvanredni, virtuozni, snaæni i sigurni igraåi ove kom- ginalnim gråenjima i opuãtanjima, a u dinamici i panije bili su najjaåi adut ovog triptiha,postavljenog u savrãenom skladu s pre- tempu od kojih zastaje dah (dim), da bi i fiziåko divnim kompozicijama Mocarta, Baha, Filipa Glasa, Dick Haubricha, Dæona Kejdæa, Heinricha von Bibera. Impozantne scenografije sve tri koreografske prisustvo vode na sceni (kiãa) donelo olakãanje kreacije, kao ãto su ogromno drvo koje visi s plafona naopaåke, kiãa koja sipi melanholiånim akcentima. Vizuelni utisak sva- scenom dvadeset minuta i klavir podignut na uveñane, groteskne noge od dva kog pokreta, bilo da se radi o proklizavanju kroz metra, bile su estetski veoma ubedljive. Svedeni kostimi samo su pojaåavali veñ vodu koja plavi scenu, bilo o igri ruku u vodenoj i tako postignut jak vizuelni utisak vrhunskih igraåkih sposobnosti i bajkovitog praãini, bio je gotovo mistiåan prizor kao u pesmi kretanja po sceni. Sve je ãtimalo na izvanrednom profesionalnom, kreativnom i Tao Te China koja je svojim stihovima : Nebo i estetskom nivou. Pa ipak, ãiroka koreografska maãtovitost bila je veoma strogo zemlja ñe se sjediniti- I paãñe blaga kiãa-Sami ñemo usmerena u stilski prepoznatljivi vokabular ove trupe s kombinacijama koje su tada znati kojim putem-A sve oko nas krenuñe svo- se u prva dva dela åesto ponavljale. Prelepo sliveni dueti kao i bogate solistiåke jim tokom...” i bila inspiracija koreografima. deonice bili su prava poezija pokreta, ali je najkompleksnija i najkvalaitetnija bila ipak treña kreacija, Kilijanov Katran i perje. U nadrealnom prostoru u kome Literarno ishodiãte imala je i Kilijanova postavka crno i belo predstavljaju svest i podsvest, pijanistkinja Tomoko Mukajama (To- Katran i perje premijerno izvedena u Hagu proãle moko Mukaiyama) svirala je odlomke Mocartovih dela, kao i delove kompozici- godine. Ovog puta to je jedan od poslednjih tek- ja Dirka Hubricha uz snimak glasa koreografa Jiræija Kilijana koji je åesto zagrc- stova Samjuela Beketa Ãta je reå, koji je samo po- nut govorio tekst Ãta je reå? Semjuela Beketa. U potrazi za harmonijom i lazna osnova Kilijanove apstraktne postavke.Nje- lepotom, koreograf je na momente prekidao taj misteriozni ples koji je fascini- govim igraåkim bravuroznim snoviðenjima rao, stvarajuñi tako potreban kontrast. Bila je to veoma ubedljiva, zaokruæena i pridruæuje se i muzika Mocarta, Hobriåa i pija- inspirativna koreografija. nistkinje Tomoko Mukajame (Tomoko Mu- Kreacija Govori u svoje ime, predstavila je konstantnu borbu liånosti, ljubav i kaiyama), koja je svirala uæivo na klaviru visoko poreðenje muãkog i æenskog principa u kom muãki predstavlja vatra (koja je prikazana kroz dim koji kulja iz leða igraåa), a æenski voda koja je preoblikovana uzdignutom na sceni åime je na osoben naåin u neprekidnu sitnu kiãu koja je padala na scenu dvadesetak minuta stvarajuñi upotpunjena mistiåna atmosfera postavke. A na pojavom i zvukom neverovatne dimenzije opãteg vizuelnog doæivljaja. tlu pozornice obojenom pola crnom, pola belom Prva koreografska minijatura Krila od voska najsiromaãnija je od sve tri prikaza- bojom, Kilijanovi besprekorni izvoðaåi su zadiv- ne predstave, ako se tako uopãte moæe nazvati jedno sasvim apstrakno delo. Ne ljujuñe lako izvodili njegove maãtom toliko zbog ideje i koncepta koji su ostali na nivou same imaginacije, koliko prebogate plesne pasaæe, ponekad mirne, nabije- zbog koreografskih kompozicija koje su se ponavljale, ostavljajuñi iza sebe pra- ne unutraãnjom energijom, a ponekad geometrij- zninu åistog pokreta zaåinjenu virtualnim, pomalo hladnim oseñanjem. Insisti- ski precizne, a uvek simboliåne, åiste i prefinjeno ranje na åistom pokretu, ipak nije bio dovoljan razlog za oduãevljenje, koliko je lepe. na to navodila samo magiåna kreativnost samog autora. Pravo oduãevljenje su ipak izazvali igraåi koji su svojim superiornim umeñem iznova i iznova budili na- Za sada se ne moæe tvrditi da ñe nastup Holand- ãu paænju. Pa ipak, ovaj triptih predstavlja jedan od najsnaænijih scenskih izvo- skog plesnog pozoriãta biti vrhunac 4. Festivala ðenja koji je ovdaãnja publika imala prilike da vidi u skorije vreme. Iako same igre u Beogradu. No, ako se po jutru (poåetku) kreacije nisu previãe privukle paænju publike, to su svakako postigli sjajni, spo- dan poznaje, tada je pred nama joã mnogo prazni- sobni, superiorni igraåi i njihova scenska prisutnost i nadmoñ. Gala otvaranje ka savremene igre. Beogradskog festivala igre svakako je bio pravi uæitak za sve iskrene ljubitelje umetniåke igre. Milica Zajcev Milica Ceroviñ

31 Orchestra () 2006. ÅETVRTI BEOGRADSKI FESTIVAL IGRE 2007 BALLET BIARRITZ (BALET BIJARIC,FRANCUSKA) – LES PETIT RIEN I DON JUAN TIJERI MALANDENA BEOGRADSKO DRAMSKO POZORIÃTE, 15. APRIL 2007.

Don Æuan Osavremenjena klasika ko je nastup Holandskog plesnog teatara bio vrhunski sofisticiran u svojoj apstrakt- noj lepoti, tada je gostovanje Baleta Bijaric, (jednog od dvadeset francuskih nacio- Analnih koreografskih centara), s postavkama evropski poznatog pedagoga i koreografa Tijeri Malandena (Therry Malandain), svojim jasnim opredeljenjem da osavremeni klasiånu baletsku igru (i time oda svojevrsno poãtovanje nekadaãnjim njenim zaåetnicima) OÅIMA DRUGOG KRITIÅARA bilo bliæe ãirem krugu gledalaca. Igrarije (Les Petit Rien), postavljene prvi put 1817.godine na muziku mladog Mocarta, tada pri- Nedovoljno kupljanu deo po deo, u postavci Malandena, insiprisanoj tekstom Morisa Ãerizela Æan Æoræ No- ver, pionir moderne igre, nisu bile pokuãaj rekonstrukcije umetniåke igre iz prvih decenija 19. iskoriãñeni igraåi veka. Pre je to bila kreacija s ljupkim anegdotama o toj epohi. No, tu nema nikakve povrãno- sti, naprotiv. Sve ono ãto je ãesnaest sjajno obrazovanih igraåica i igraåa iz Bijarica izvelo u sla- Balet Bijaric (Ballet Biarritz) predstavio vu Mocarta i Novera je bilo veoma promiãljeno s koreografove strane, te moæe predstavljati se beogradskoj publici s dve predstave uzoran obrazac za osavremenjavanje baletske klasike. Iako su svi igraåi igrali bosi, u njihovom cenjenog francuskog koreografa Tijeri plesu osloboðenom strogih kanona se mogla „videti” klasiåna baletska reåenica, koja je „åita- Malandena (Thierry Malandain) - Igrarije na” sa savremenim senzibilitetom. Razume se da s åisto teoretske strane u analizi ovakvog po- (Les Petit Rien) i Don Æuan, postavljenih na muziku Mocarta i Gluka. Kreacija stupka Tijeri Malandena moæe biti postavljeno pitanje da li takav naåin plesnog izraæavanja Igrarije je kratka inspiracija na temu pripada savremenoj igri. Odgovori sigurno mogu biti razliåiti, a jedan od njih je da upravo ova- zapisa o umetniåkoj igri, knjige s poået- ko znalaåki zasnovan postupak, utemeljen na iskustvu dosadaãnjeg razvoja umetniåke igre, ka proãlog veka åiji je autor reformator danas razuðene u deltama veoma razliåitih tokova, uverava da klasiåna osnova moæe biti plod- igre Æan Æak Nover, u åijoj plesnoj no tle novih, moæda åak i nedovoljno nasluñenih,umetniåkih inovacija. prezentaciji su preovladavale veselost, Posle toliko razliåitih scenskih interpretacija sudbine Don Æuana, nije bilo lako dati sop- hitrost i duhovitost. Don Æuan je, s stvenu. Ali to je Malanden superiorno uåinio uzimajuñi kao osnovu dramatiånu Glukovu druge strane, bio celoveåernji balet koji muziku, koja je bila koriãñena i na praizvedbi istoimenog baleta-pantomime, izvedenog je prikazao lik i delo ove intrigantne 1761. godine u beåkom Burg teataru po libretu i u koreografiji åuvenog Gaspara Anðolini- liånosti, ãto je koreograf posmatrao s viãe strana i kroz mnogo razliåitih ja (izvor Oksfordski reånik baleta,1987). Ipak, u postavci Malandena nije sadræinski preovla- muãkog-æenskih uglova. Oba baleta bila dalo Glukovo i Molijerovo tumaåenje Don Æuana kao liånosti koja samo traæi povrãna za- su izvedena u neoklasiånoj plesnoj tehni- dovoljstva, veñ je taj lik, poverivãi ga åak trojici svojih igraåa, uåinio slobodoumnim u ci s primesama savremenih principa i beskrajnom i jalovom lutanju i traganju za apsolutnim savrãenstvom u Æeni, ãto je, åini se, pokreta. Ansambl je bio precizan, veãt i i stalna potraga za nedostignutim savrãenstvom u samom sebi. Takav koncept Malanden izvoðaåki veoma sposoban, ali i nedo- je izloæio kroz raskoãnu, poletnu, igru u kojoj nije bilo nikakvih granica izmeðu plesa mu- voljno iskoriãñen. Arhaiåne koreogrfije u ãkaraca i æena. Sto saåinjen od pomiånih trouglova bio je scenski centar oko kojeg su se ple- oba su sluåaja bile formacijski i kompozi- la dinamiåna, zahuktala, a nikad ponovljena, plesna dogaðanja, iskazana neoklasiånim cijski dobro postavljene u prostoru, igraåkim jezikom. Zavrãni deo ovog baleta bio je izuzetno inventivno reæiran: trouglovi sto- doslovno prepriåavajuñi priåu svakim svojim korakom. Tako je, kao i stilski la su se otvorili sugeriãuñi åeljusti pakla na koji je Don Æuan osuðen, a ples oko njih u stal- odabranim kombincijama, koreograf nom kreãendu bio je fascinantan. ostao zaglavljen u proãlim vremenima A to su gledaoci u do poslednjeg mesta ispunjenom gledaliãtu Beogradskog dramskog po- koja naæalost nisu mnogo atraktivna zoriãta (ko to kaæe da nemamo publiku koja prati umetniåku igru?) izuzetno srdaåno po- danaãnjoj publici. zdravili. Milica Zajcev Milica Ceroviñ

Orchestra () 2007. 32 ÅETVRTI BEOGRADSKI FESTIVAL IGRE 2007. REGIONALNI PLESNI PROGRAM KYLIAN TO BALKANS (KILIJAN BALKANU) OPERA I TEATAR MADLENIANUM, 19. APRIL 2007.

U znaku Kilijana

rva sedmica 4. Beogradskog festivala igre protiåe u znaku jednog od najznaåajnijih savremenih koreografa Jiræija Kilijana, umetniåkog direktora Holandskog plesnog teatra iz Haga. Na otvaranju ovogodi- Pãnjeg Festivala taj ansambl je izveo dve njegove veoma sofisticirane koreografije, Katran i perje i Krila od voska, a na programu Nacionalnog baleta iz Praga, u kojem se Kilijan ãkolovao i zapoåeo svoju sjajnu karijeru, bila je njegova postavka Tlo pod nogama. I najzad, u okviru BFI ostvaren je Regionalni igraåki program Kilijan Balkanu sa zavrãnom veåeri u Operi i teatru Madlenianum u Zemunu. Ostvarenju programa pretho- dila je stroga selekcija na osnovu koje su izabranii mladi profesionalni baletski umetnici iz Bugarske,Rumu- nije,Makedonije i Srbije (Beograd i Novi Sad) – njih dvadeset, koji su dve i po sedmice uveæbavali odlomke iz znaåajnijih Kilijanovih koreografija. Njih su upuñivali u tajne veoma sloæene interpretacije Kilijanovog plesnog stila baletmajstori iz Holandije Hans Knil, Ken Osola, Arlet Van Boven i Cora Bos Kroese, inaåe koreo- grafovi asistenti u Holandskom plesnom teatru u Hagu. Pored filma koji su o toku ovog igraåkog seminara snimili studenti Fakulteta dramskih umetnosti u Beogra- du, prikazani su i delovi nekih Kilijanovih igraåkih ostvarenja, koja nisu bila na programu zavrãne veåeri. Sigurni smo da je bilo veoma teãko za dvadesetak dana usvojiti sloæenu koreografsku misao Jiræija Kilijana, pa ipak su se svi uåesnici ovog odliåno zamiãljenog i ostvarenog seminara voljom, zalaganjem i disciplinom bar pribliæili Kilijanovom igraåkom izrazu, koji se nikako ne moæe tako brzo usvojiti. Jer, kako je to dobro prime- tila u prikazanom filmu o seminaru pedagog Marija Jankoviñ, koreografske reåenice kod Kilijana su nepred- vidive, pokreti se neprestano razvijaju i niko ne moæe unapred åak ni naslutiti kako ñe se oni zavrãiti. No svi koji su imali åast da uåestvuju u Kilijanovom programu za mlade igraåice i igraåe iz naãeg regiona mogli su da uporede svoja dosadaãnja znanja i iskustva s onim ãto se radi i traæi u Holandskom igraåkom pozoriãtu. Sa- vladavanje Kilijanove plesne tehnike je sloæen zadatak, ali svi uåesnici njegovog programa su se trudili da ãto izvornije izvedu skupne igre ili duete iz njegovih dela: Simfonija psalama (Psalms Symphony,1978), Ãest igara (Sechs Tanze,1986), Veåernje pesme (Evening Songs,1987), Pali anðeli (Falling Angels,1989), Sarabanda (Saraban- de,1990), Nepoznata boraviãta (Whereabouts Unknown,1993) i Jedinstven (One of a kind,1998). Intentenzivno upoznavanje sa stvaralaãtvom Jiræija Kilijana je, bez sumnje, veoma korisno za mlade umetnike i mladu publiki, ali se treba podsetiti da njegova koreografska magija nije ostala nepoznata onima koji su do sada pratili umetniåku igru, jer svetski poznate baletske kompanije su rado dolazile u Beograd poslednjih decenija.Tako je na gostovanju Holandskog igraåkog pozoriãta iz Haga kojim je zatvoren 11. Bitef oktobra 1977. godine bila izvedena Kilijanova koreografija Novembarski koraci o kojima smo zabeleæili... njegovi igraåi i igraåice izvodili su pokrete nesvakidaãnje po vizuelnoj dopadljivosti i zanimljive u smislu traæenja novih i do sada neviðenih plesnih sinteza... Francuska trupa Balet sa Rajne je na svom gostovanju u Beogradu u proleñe 1996. godine prikazala Kilijanovu poznatu postavku Stoolgame iz 1974. godine kada je koreograf imao 26 godina. O ovom plesnom komadu smo tada pisali: mladenaåka postavka Kilijana posedovala je idejnu i igraåku sa- dræajnost, koje su svojom dramatiånoãñu, misaonoãñu i bogatsvom plesnog jezika... pruæili snaæan baletski doæivljaj. A povodom desetogodiãnjice postojanja meðunarodnog Grand prix video danse festivala u novembru 1997. godine u Beogradu je prikazan Kilijanov video rad nagraðen na prvoj smotri 1988. godine, poznatog naslova, Popodne jednog fauna, u kojem je igrala njegova supruga iza velikog staklenog zida, ãto je njenom plesu davalo posebnu, lirsku dimenziju. A u sveæem señanju su Kilijanove koreografije kojima je zatvoren prethodni Fe- stival igre u Beogradu. Ovo podseñanje ima nameru da potvrdi da smo i do sada imali priliku da upoznamo uæivo bar deliñ Kilijanovog stvaralaãtva, ali i da je program Kilijan Balkanu bio zaista dragocena prilika da se u praksi naãi mladi umetnici sretnu s Kilijanovim veoma zahtevnim koreografijama. Na ovaj naåin, nadamo se, da ñe svi oni biti potpunije Spremni za igru kako glasi slogan ovogodiãnjeg beogradskog plesnog festivala.

Milica Zajcev

33 Orchestra () 2007. Igra ÅETVRTI BEOGRADSKI FESTIVAL IGRE TULSA BALLET IZ OKLAHOME (SAD) osmehnutog BEOGRADSKO DRAMSKO POZORIÃTE, 26. APRIL 2007. proleña OÅIMA DRUGOG KRITIÅARA a zavrãetku svoje turneje po naãem regionu ameriåki Tulza Zaãto? balet iz Oklahome nastupio je na ovogodiãnjem Festivalu Nigre u Beogradu s programom kojim se predstavio kao soli- Tulsa balet iz Oklahome (SAD) predstavio se beogradskoj dan igraåki ansambl. Kako je Beograd poslednjih decenija imao pri- publici veoma raznovrsnim triptihom koreografija koji su liku da pozdravi vrhunske ameriåke plesne trupe kao ãto su kompa- åinili predstava Backstage korejanske koreografkinje Young Soon Hue, zatim Bez reåi (Without Words), svetski poz- nije Hose Limona, Dæeroma Robinsa, Marte Grejam, Elvina Ejlija, natog koreografa iz Ãpanije Naåa Duata ( Nacho Duato) i Pola Tejlora, Alvina Nikolaja, Mersa Kaningama, Meredit Monk, Devet Sinatrinih pesama (Nine Sinatra Songs), kreacija jedne Margaret Dæenkins, da pomenemo samo neke od njih,Tulza balet je od najkvalitetnijih koreografa 20. veka Tvajle Tarp (Twyla opravdao poverenje predstavljajuñi igraåice i igraåe, koji svoje kla- Tharp). Ali po onome ãto smo imali prilike da vidimo, siåno obrazovanje znaju da prilagode savremenijem plesnom izrazu. najbolji prikazan balet, ako tako moæe da se nazove neka Prva prikazana baletska skica na njihovoj veåeri Iza kulisa (Backsta- vrsta deåije priredbe, bila je kreacija Backstage. Ta kore- ge), koju je juænokorejska koreografkinja Jang Sun Hu postavila pre ografska minijatura koja za cilj ima da prikaæe deãavanja iza dve godine, bila je izvedena veoma dinamiåno. No, to je bila samo scene, ustvari je serija tehniåki superiornih igraåkih sola (kao revija odavno viðenih plesova, koje se mogu åak smatrati davnim i grupnih scena) s ponekim komiånim momentima i nasum- iåno vidljivim dramskim zapletima, stilski veoma ameriåka, poåecima stvaranja autentiånog ameriåkog igraåkog pozoriãta. sve u svojstvu show-a i igråke nadmoñi. Vrlo zabavna, ali Sasvim drugi utisak je ostavilo izvoðenje koreografije poznatog povrãna kreacija. A ona je bila najbolja..!? ãpanskog savremenog umetnika Naåa Duata Bez reåi (Without Words) Kreacija Bez reåi bila je apstraktno delo,na muziku Franca na muziku Franca Ãuberta. Iako kreiran pre skoro deset godina, taj Ãuberta, u kome je prikazan svojevrsni, univerzalni ciklus kamerni balet ima sve odlike modernog poimanja igraåke scene na jednog drugaåijeg sveta osloboðenog svih ukrasa. Dueti, kojoj se odvijaju susreti i rastanci s lirskom neænoãñu, koja prati ori- igra u troje sa zaustavljenim pokretom i slikom na video ginalnu, zanimljivu, a jednostavnu i osloboðenu svakog nepotreb- bimu bili su kreativno maãtoviti, kao i formacijski zan- nog ukrasnog balasta, umetniåku igru. Takav ples u izvoðenju gosti- imljivi, ali samo isprazno lepi i - niãta viãe od toga. Od ju iz Oklahome je smirivao i åinio ne baã ruæiåastu svakodnevicu Naåa Duata smo, ipak, oåekivali mnogo viãe. Poslednje maltretiranje publike bila je krecija Devet lepãom. Koreografija, scena, kostimi, osvetljenje Naåa Duata istakli Sinatrinih pesama, u kojoj smo gledali slet latinoameriåkih i su preimuñstva ozbiljnih profesionalaca, koji su svojim kao vajar- standardnih plesova u parovima koji se odvijao u nekoj skim dletom isklesanim plastiånim telima otkrivali svet drukåijih vrsti improvizovne dvorane za ples. Bila je to postavka bez moguñnosti, pun emocija, duhovnosti i rafiniranosti koja ople- ikakvog smisla, nekog dubljeg znaåenja ili bilo kakve inova- menjuje. tivne koreografske maãtarije - samo slet standardnih pleso- Direktor Tulza baleta, Maråelo Anðelini je najavio da ñe program va sa veñ viðenim podrãkama, okretima i nameãtenim njegove trupe u Beogradu biti u skladu s proleñem : leprãav, lak i du- zapletima... Veoma iznenaðujuñe generalno gledano, tim hovit.To se u potpunosti ostvarilo u interpretaciji Devet Sinatrinih viãe kada je u pitanju repertoar neke trupe, a kamoli kada pesama (Nine Sinatra Songs) u postavci åuvene Tvajle Tarp. Iako ovaj je u pitanju koreografski opus Tvajle Tarp. Iako „godina proizvodnje” ove kreacije pripada davnim ãezdesetim godi- duhoviti plesni podijum potiåe iz osamdesetih godina proãlog veka, nama proãlog veka, zbog åega bismo mogli da uzmemo u on niãta nije izgubio od svoje sveæine, baã kao ni Sinatrini dobro zna- obzir koreografsku nameru s ciljem ruãenja koncepcije ni hitovi. U skaldu s raspoloæenjima njegovih melodija plesni paro- tradicionalnih baletskih predstava, pa i tada... vrlo razoåar- vi razliåitih karakteristika su i zajedniåkom stilizovanom druãtve- avajuñe... Igraåi Tulsa balet prikazali su sopstveno umeñe nom igrom minulih vremena, unosili u salu Beogradskog dramskog transformacije i solidne igråke sposobnosti, ali su krecije pozoriãta osmehnuto proleñe. koje su izvodili bile ispod dubljeg umetniåkog nivoa. Milica Zajcev Milica Ceroviñ

Iza kulisa ÅETVRTI BEOGRADSKI FESTIVAL IGRE 2007. CULLBERG BALLET (ÃVEDSKA) – ALUMINIUM I AS IF MACA EKA I JOHANA INGERA SAVA CENTAR, 28. APRIL 2007.

Sjajni igraåi – za kraj

Aluminijum

ostovanjem Kulberg baleta (Cullberg Ballet) upravo uoåi Svetskog dana umetniåke igre, kada se na svim svetskim meridijanima slavi ples u svojim raznovsrnim vidovima, zavrãen je dvonedeljni Beogradski festival igre, koji se organizuje veñ åetvrti put. GSadaãnja beogradska pubilika imala je priliku da upozna u predstavi Kulberg baleta jedan od najznaåajnijih savremenih plesnih ansambala, koji ove godine obeleæava 40- godiãnjicu svoga rada. Velika dama moderne igre Birgit Kulberg, koja je osnovala ovu svetski poznatu trupu joã 1967. godine, svojom vizijom, znanjem, umetniåkom maãtovitoãñu, uz ãkolovane i darovite saradnike, obogatila je na najupeåatljiviji naåin svetsku plesnu scenu. A da je i Beograd bio i jeste deo tog sveta potvrðuje åinjenica da je mladi Kulberg balet, tek godinu dana po svom osnivanju, 1968.godine, gostovao na 2.Bitefu. I bilo je veoma prijatno åuti od sadaãnjih åelnih umetnika ove kompanije da se u analima ãvedskog åuvenog baleta to gostovanje pamti. Tada mladi, naãi „pozoriãtanci”, su imali smelosti da na- piãu da mladi ansambl, neujednaåenih sposobnosti, kakva je trupa Birgit Kulberg, svojim entuzijazmom obeñava da ñe se razviti u umetniåku trupu o kojoj ñemo joã åuti. Napisali i nisu se prevarili. Jer, danas sve plesne pozornice sveta su poåastvovane gostovanjem Kulberg baleta, a koreografije velikog umetnika Maca Eka i drugih stvaralaca u ovom ansamblu su veñ odavno cenjena plesna ostavãtina za bu- duñnost. To je pokazalo i sadaãnje gostovanje Kulberg baleta u Sava centru. Na inspirativnu muziku Stefana Levina (uglavnom udaraljki), Mac Ek u saradnji sa svojom suprugom i vrsnom igraåicom Anom Lagunom i Lenom Venergren-Juhas je predstavio noviju postavku Alu- minijum, koju su sa istim entuzijazmom kao oni pre åetrdeset godina odigrali sjajni izvoðaåi ovog ansambla. U ovom plesnom delu in- sistira se na sagledavanju svakodnevice, intime izmeðu parova, ili skupne u okviru odreðenih socijalnih grupa, kao stalno otkrivanje neåeg novog u æivotnom ciklusu, koji je time podvrgnut sumnji, koja, ipak, odvodi „neophodnim promenama”. Struktura postavke Ma- ca Eka je sloæena, spoznaje se ne samo oåima, veñ i umom koji nadgraðuje viðeno. Istovremena razliåita, ili ponekad i sasvim sliåna ili ista (dva dueta sa stolnim lampama) plesna dogaðanja ne razbijaju gledaoåevu paænju, veñ naprotiv, potenciraju izlaganje koncepcije autora. Pri tome i u igri vrsnih solista i u izvanredno ujednaåenom, poletnom plesu ansambla, Ek ne teæi lepoti igraåkih pokreta, veñ njihovoj sadræajnosti i impresivnosti. U drugom delu veåeri Ãveðana izvedena je postavka Kao Ako (As If) mladog Johana Ingera, koji je danas umetniåki direktor Kulberg baleta. Samo jedan susret sa ovim saremenim koreografskim delom, åini se, donosi povrãna saznanja o sadaãnjem usmerenju ovog ansambla. Ingerovo putovanje kroz vreme i prostor je okarakterisano kao besciljno, mada se u njemu oåekuju i nove æivotne moguñno- sti, i izazovi, pa i izvesna tajanstvenost koja bi, ako se osvoji neosvojiv zid prepreka, u ovom neobiånom traganju mogla posluæiti i od- reðenoj, posebnoj, lepoti. U strukturi koregrafije Inger znalaåki koristi scenski prostor, pregraðen manje ili viãe neosvojivim pokretnim zidom, da bi u dva zasebna dela pozornice iz igraåa sukcesivno „izvlaåio” iste plesne reåenice, sugeriãuñi time zajedniåko poimanje onoga ãto je moguñno da bude Kao, Ako se uopãte i dogodi. Neka saæimanja, naroåito u srediãnjem delu postavke, bi dobro doãla i time bi se jasnije istakla osnovna autorova ideja kojoj treba oprezno i s razumevanjem prilaziti. No, to ãto je sigurno, i ãto mo- æe biti zajedniåka ocena i onih kojima su prikazane koreografije bile nekomunikativne, i onima koji su u njima nalazili upravo ono ãto se kao imperativ postavlja pred savremeno bivstvovanje – je da smo upoznali izvanredne igraåice i igraåe, ãkolovane, umetniåki mo- tivisane i svesne svoje veoma vaæne misije u igraåkoj zajednici celog sveta.

Milica Zajcev

35 Orchestra () 2007. ÅETVRTI BEOGRADSKI FESTIVAL IGRE 2007. ISMAEL IVO (BRAZIL / NEMAÅKA) – DELIRIUM OF A CHILDHOOD BEOGRADSKO DRAMSKO POZORIÃTE, 20. APRIL 2007.

OÅIMA DRUGOG KRITIÅARA Liåna ispovest

Beogradsko dramsko pozoriãte je ugostilo åuvenog Ismael Iva, koreografa, igraåa i plesnog pedagoga iz Brazila koji veñ godinama æivi i radi u Nemaåkoj. Ismael Ivo poznat je beogradskoj publici po veoma uspeãnom gostovanju na Bitefu, a ovog puta predstavio se ostvarenjem Delirijum detinjstva (Delirium of a Childhood) u solo izvoðenju samog autora. Niz svedoåenja iz detinjstva, liåna ispovest koja ni do danas nije izgubila na svojoj potresnoj aktuel- nosti, okosnica su ove veoma upeåatljive, ali i arhaiåne predstave. Putovanje u señanje neodreðeno u vremenu i prostoru, veñ preneto kroz neku vrstu sna, kao i pokuãaj da se realnost posmatra oåima deteta i doæivi njegovim unutraãnjim åulima, prolazi kroz proces istovremene per- cepcije stvarnih slika i maãtanja. Stilski veoma izmiksovana tehnikama butoa, savremene i moderne igre, kao i nekim ritualnim kretanjima, kreacija Delirijum detinjstva veoma je zastarela u svojoj koreografskoj inovativnosti (godina proizvodnje je 1989.), mada zbog toga aktuelnost same priåe ne gubi na snazi. Na muziku Gustava Malera i Antologije afriåke izvorne muzike, kao i tradicionalne muz- iåke motive iz Etiopije i Senegala, putovanje kroz bolna i turobna señanja iz detinjstva potenciraju izgladnelost dece u svetu, njihovu mukotrpnu borbu preæivljavanja svakog dana æivota, ali i istiåu onu tipiåno deåiju neprestanu radost æivljenja. Davna godina premijere, kao i ostarelo telo Ismael Iva samo su doprineli jaåem utisku bola i bitke koja je unapred izgubljena. Ako se ta åinjenica posmatra sa stanoviãta same narativnosti kreacije, tada je to veoma dobra i uspela perspektiva, ali ako to sagledamo kroz koreografski, estetski i savremeni naåin poimanja plesa, tada je aktuelnost ovog komada zastarela. Sve zavisi od ugla pos- matraåa. Iako je Ivoova fiziåka i eteriåna prisutnost na sceni bila izvanredna, a njegovo telo i ruke zaåuðujuñe potresni, sve to nije bilo dovoljno za visoku ocenu ove predstave. Kreativnost nije zaostajala, kao ni neverovatan fenomen Ismael Iva, ali je sve to, naæalost, bio samo veoma retroak- tivni pogled i poãtovanja vredan omaæ liku i delu autora.

Milica Ceroviñ Putovanje u señanje smael Ivo, umetnik afro-brazilskog porekla, istaknuti solista trupe Elvina Ejlija, saradnik nemaåkog koreografa Johana Kresnika i japanskog Uãiju Amagaca, danas direktor Plesnog festivala u okviru Bijenala u Veneciji, nije nepoznat beogradskoj publici. S gru- Ipom vrsnih pozoriãnih poslenika iz Teatarhausa iz Ãtudgarta nastupio je zapaæeno na 29.Bitefu, 1955. godine, u plesnom komadu inspirisanom liånoãñu i slikarskim platnima Frensisa Bejkona. S telom kao isklesanim iz crnog granita, Ivo je tada zraåio neobiånom fiziåkom i psihiåkom snagom istiåuñi u svojoj interpretaciji åulnost, provokaciju, ekspresivnost, pa åak i rafiniranu plesnu grotesku. Njegovo gostovanje na ovogodiãnjem Beogradskom festivalu igre sa solo predstavom Delirijum detinjstva, iz 1989. godine, pobudilo je paænju. Bio je to pre pozoriãni performans no plesna predstava. Ivoovo putovanje u señanja ga je odvodilo njegovim afriåkim korenima i deci s crnog kontinenta koja masovno umiru iscrpljena glaðu. Crna lutka koja se raða iz njegove ãiroke afriåke suknje bila je simbol beskrajne sprirale smrti afriåkih maliãana. Umetnik je snaæno upuñivao i posle gotovo dve decenije od nastanka predstave aktuelan vapaj da se naðe put za dan posle, koji ñe biti bolji od onoga na koga åekamo godinama. Svoju tuænu priåu o Africi i njenoj izgladneloj deci Ivo je iskazivao angaæujuñi celo svoje veoma plastiåno telo i naroåito izraæajne ruke, koje traæe i oåekuju pomoñ podjednako sugestivno i na muziku Malerovih Pesama o mrtvoj deci i na tradicionalne zvuke afriåkog ritma i melosa. Ponekad je njegovo kretanje bilo veoma jednostavno, a ponekad stilizovano s primesama buto plesa, naroåito u poået- ku, a bilo je naznaka elemenata klasiåne baletske tehnike. Pãenica, braãno voda su u njegovoj predstavi bili simboli koji treba da ot- klone glad, a crnohumorni smeh je potencirao atmosferu nemoñi. Iako je poåetak Ivoovog performansa obeñavao mnogo viãe od onoga ãto je viðeno, ostaju u señanju pojedine deonice izuzetnog trep- taja njegovih ruku, koji su neodoljivo podsetile na igru naãeg Saãe Izrailovskog u njegovom poslednjem autorskom delu Praãñaju. I Ivo je pokuãao da ni malo ruæiåastu stvarnost vidi oåima deteta, a da, ipak, otvori moguñnost uoåavanja i preplitanja onoga ãto je stvarnost i onoga ãto je izmaãtano. U tome Izrailovski, po svemu sudeñi, ima prednost.

Milica Zajcev

Orchestra () 2007. 36 ÅETVRTI BEOGRADSKI FESTIVAL IGRE 2007. PRAGUE NATIONAL BALLET (ÅEÃKA REPUBLIKA) IZVEO JE KOREOGRAFIJE KILIJANA, ZUSKE I GALILIJA BEOGRADSKO DRAMSKO POZORIÃTE, 17.APRIL 2007.

raãki nacionalni balet (Prague National Ballet) s tradicijom koja se prostire u tri stoleña (osnovan je, uz dramski i oper- Pski ansambl, 1883. godine) prvi put je nastupio u naãoj I staro i novo zemlji u okviru 4. Beogradskog festivala igre sa starijim i novim postavkama svojih zemljaka Jiræija Kilijana i Petra Zuske, kao i Itzaka Galilija iz Izraela. Njihovo veåe je otvorila Kilijanova postavka stvorena za Holand- sko plesno pozoriãte joã daleke 1983. godine pod naslovom Tlo pod nogama (Stamping Ground), a nadahnuta drevnim ritualnim plesovima Aboridæina iz juæne Australije. Izvornu igru australij- skih starosedelaca, ali iz Severne Australije, imali smo priliku da vidimo u Beogradu na programu 14. Bitefa,1980. godine. Upore- ðujuñi tu predstavu s koreografijom Kilijana otkrili smo mnogo zajedniåkog u naåinu prezentacije izvorne narodne igre jedne gotovo iãåezle civilizacije. Iako je ova jedinstvena ceremonija u slavu zemlje i njene plodnosti zapoåela manje zanimljivim soli- stiåkim deonicima bez muziåke pratnje, usledilo je uzbudljivo OÅIMA DRUGOG KRITIÅARA plesno tumaåenje mitskih i istorijskih suãtina, antropoloãkog, socioloãkog pa i filozofskog obeleæja. I kod Kilijana kao i kod Åudni triptih Aboridæina sa severa Autralijskog kontinenta u duetnoj i skup- Na velikoj sceni BDP realizovano je prvo gostovanje Baleta noj igri je saåuvano vedro, duhovito, spontano reagovanje igraå- iz Praga (Prague National Ballet) u naãoj zemlji. Izvedene kih tela na neodoljivi ritam klepeta raznovrsnih udaraljki, prañe- su tri predstave tri: Tlo pod nogama (Stamping ground) u nih prodornim zvucima trube zvane diðerdeo, koji ãtite od koreografiji Jiræija Kilijana, Obale mora (Les Bras de Mer) nemilostivih duhova. Sve ovo su sa iskrenom plesnom energi- Petra Zuske i Pred Naninim oåima (Through Nanas Eyes) u jom prihvatili solisti Nacionalnog baleta Åeãke u kojem je i sam koreografiji Icaka Galilija. Svojevrsni triptih razliåitih stilskih Kilijan zapoåeo svoje ãkolovanje i umetniåko stasavanje. i koreografskih produkcija predstavio je naãoj publici Odnosi Æene i Muãkarca u neænim plesnim dijalozima, na muziku raznovrsnost umeña i kretivnih smernica Nacionalnog bale- Jana Tiersena, kao i u tiãini bremenitoj napetoãñu zbog nerazume- ta iz Praga. Prva kreacija Tlo pod nogama, åuvenog Jiræija vanja i sluñenja neizbeænog rastanka, bili su sadræaj igraåke skice Kilijana (muzika Carlos Chavez) bila je susret s plesom drevnih Aboridæina koji je predstavljen novim plesnim Obale mora (Les Bras de Mer) koju je postavio i odigrao sa oseñaj- reånikom i tehniåkim moguñnostima igre. Jedinstvene cere- nom Zuzanom Ãumakovom upeåatljiv igraå i danas umetniåki di- monije i tumaåenja obrednih kretanja Aboridæina prikazani rektor trupe Petr Zuska. Praizvedba tog dueta savremenih opre- su komiånim i netipiånim plesnim varijacijama koje su bile deljenja bila je u Pragu 2004. godine i teæila je saæimanju popriliåno neinteresantne, verovatno zbog njihove dotadaãnjih iskustva moderne duetne igre. Dva biña, ograniåena neubedljive efeknosti. Iako je ova Kilijanova kreacija kre- unutraãnjim nemirima zbog traganja za sopstvenim, a i tuðim tivno vrlo drugaåija od njegovih prethodnih koreografija identitetom, kao dve morske obale, pruæala su ruke jedno drugom koje smo navikli da gledamo, za Tlo pod nogama moæe se istovremeno teæeñi ka fiziåkom i psihiåkom stapanju,ali i razdva- zakljuåiti da je zanimljivo istraæivanje koje, ipak, nije janju. I kao ãto se morski talasi odbijaju od stena bez povratka, ta- doæivelo sopstveni vrhunac. Obale mora, koreografa Petra Zuske, direktora trupe koji ko se i u njihovoj igri vrañanje na snaæniji emotivni odnos ne i tumaåi jednu od uloga u ovom duetu ( muzika Yann ostvaruje. Iako su visoki sto i malena stolica moæda opredmeñenje Tiersen), bila je prelepo osveæenje veåeri. Romantiåna, muãkog i æenskog principa u igri åeãkih umetnika, moglo se i bez umesna i kreativna koreografija bavi se sloæenim odnosi- toga, jer su akteri kroz oseñanjem nadahnut pokret, iako ne suvi- ma dvoje ljudi (muãkarca i æene) i predstavlja ih neænim ãe originalan, o svojoj povesti priåali reåitije nego, moæda, reåima. dijalogom ili napetom tiãinom koja protagoniste „nateru- Mala, vedra studija ljudskih naravi i karaktera viðena oåima sta- je u beg” ili ih po ko zna koji put vraña u zaåarani krug rije åistaåice u nekom noñnom klubu pod naslovom Pred Nani- iãåekivanja neåega i veåitog traganja za ljubavlju i nim oåima (Through Nana’s Eyes), koju je pre 12 godina postavio bliskoãñu. Povremena svest o sopstvenoj otuðenosti skoro Itzik Galili iz Tel Aviva je moæda tada bila zanimljivija no danas. da se podrazumevala.Vrlo interesantna koreografska reãenja i sveæe ideje, kao ãto je bila „igrarija” sa Ali, ne bi se smeo poreñi odliåan izbor kompozicija Toma Vejtsa scenografijom (jedan kuhinjski sto i samo jedna stolica) i Leonida Bernãtajna koje su pratile skupnu, disciplinovanu, igru koja je plastiåno i uverljivo tumaåila sloæenost veza dva zasnovanu na znanim premisama plesa u mjuziklima. Vremen- biña, bili su „zaåinjeni” kaleidoskopskim scenskim preliv- ski neopravdano duga parodija o kompleksnosti odnosa meðu anjima - dovoljan razlog da ovaj duet brzo zaokupi svu polovima, odvijala se na jednom glomaznom pokretnom kauåu, paænju publike i uvuåe je duboko u intimni dijalog pro- ãto je podsetilo na nedavno viðenu daleko inventivniju postav- tagonista. Tehniåki sigurni i emotivno ispunjeni igraåi ku Auå kauå Iskre Ãukarove iz Skoplja. Priseñamo se da je sliånu veoma dobro su obavili svoj zadatak. temu – igraåkog maãtanja åistaåice o lepãem ljubavnom æivotu – Kreacija Pred naninim oåima koreografa Icaka Galilija, imala predstava Eros za stolom koju je kod nas 1996. godine iz- postavljena na muziku Toma Vejtsa i Leonarda Bernãtajna, bila je vrlo komercijalan spoj filmskih i veo igraåki ansambl XXI pokret u koreografiji Verice Obradoviñ. pozoriãnih stilova mjuzikla s elementima savremene No, istini za volju u igraåkoj skici åeãkih gostiju, koja se baã ne plesne tehnike. Priåa o æeni koja posmatra kako se svet uklapa u okvire igraåke smotre koja pretenduje da prikaæe samo menja pred njenim oåima, ustvari je parodija na komplek- vrhunska i to iskljuåivo strana plesna ostvarenja, bilo je simpatiå- snost odnosa meðu polovima.Vrlo komiåna, vesela i pitka nih, zdravim humorom proæetih minijatura: crni labrador Ãedi je koreogrfija zabavila je, ipak, samo one prisutne koji u bio disciplinovan glumac bez obzira na nezainteresovanost svoga teatru ne traæe niãta drugo osim razonode i opuãtanja. gazde, trudnica sa staklenim trbuhom ispunjenim vodom donela Igraåi su u ovoj predstavi bili dosta loãi u tehniåkoj izved- je na svet zlatnu ribicu, koju je trijmufalno vozila u akvarijumu na bi, ali najveñe primedbe mogu se uputiti samoj koreograf- deåjim kolicima, mladi i lepi izvoðaåi su s mnogo muke i poneãto skoj postavci koja je bila veoma amaterska, bar u smislu osnovnih principa i suãtine kreativnosti muziåkog pozoriã- vedrog humora dolazili do odgovarajuñih partnera.... Sve to je raz- ta. Ãarenilo i ãiroki opseg moguñnosti i repertoara galilo naãu publiku i ona je predstavu umetnika iz Praga blagona- Nacionalnog baleta Praga obeleæili su prvo predstavljanje klono pozdravila ne traæeñi da uvek bude opåinjena zaista vred- ove institucije igre u naãoj zemlji. Naæalost, uspeãnost nim ostvarenjima u savremenoj umetniåkoj igri. ovog gostovanja ostala je negde na pola puta.

Milica Zajcev Milica Ceroviñ ÅETVRTI BEOGRADSKI FESTIVAL IGRE 2007. PRETTY UGLY TANZ (NEMAÅKA) – ÆIZELA AMANDE MILER BEOGRADSKO DRAMSKO POZORIÃTE, 22. APRIL 2007 Uzaludno istraæivanje ovo sagledavanje tradicionalnih pozoriãnih i baletskih dela odavno je postalo uobiåajeno. Stoga se najavljena Æizele Amande Mi- ler i njenog ansambla Pretty Ugly Tanz oåekivala kao istraæivaåki napor kojim bi se savremenom gledaocu pribliæila stara ro- Nmantiåna priåa...o ljubavi i drugim teãkoñama. Naæalost, to ãto je viðeno na predstavi umetnika iz Kelna bio je uzaludan napor, na ivici amaterizma. Bilo bi razumljivo da se Amanda Miler na humoran naåin prepustila ovoj jednostavnoj priåi i da je naãla logiåna reãenja izmeðu åu- vanja tradicije i savremenih inovacija. To se, pre svega, odnosi na logiåna reæijska reãenja, koja bi izvoðaåima razliåitih znanja i umet- niåkih nivoa, omoguñila da iskaæu kakve-takve sposobnosti. Odmah treba reñi da se to ne odnosi na igraåe, koji su svojim solidnim po- znavanjem premisa klasiåne baletske tehnike, daleko nadmaãili svoje koleginice. Postavka Æizele Amande Miler se kolebala izmeðu zadræavanja nekih, danas veñ stoletnim izvoðenjima potvrðenih vrednosti romantiånog baleta,uz naglaãenu pantomimu i dosta proizvoljnog i nelogiånog prañenja libreta (ãto åak moæe biti prednost) i neopravdanog davanja po- verenja balerinama skromnih izvoðaåkih moñi.To je osujetilo svaku nadu da ñe se videti jedna nova, savremeno koncipirana Æizela. U reæijskom pogledu Milerova je dopustila mnogo nelogiånog tråkaranja i „praznih hodova”, a da se i ne govori o nepoãtovanju nekih veoma poznatih zakona scene: bez ikakvog razloga pojedine liånosti su izlazile s pozornice, recimo, na desnu stranu, da bi se posle mi- nut dva bez ikakvog opravdanja vratile na scenu s leve strane (!?) Protagonistkinji Paoli Casarini, krupnoj i nimalo eteriånoj igraåici, nikako nije odgovarala ni uloga ljupke seljanåice, ni eteriåne silfide. Ona je jedina igrala u ãpic patikama, ali je bilo jasno da je bez njih mogla lakãe odigrati poverene joj plesne pasaæe, koje je ovako karak- terisalo vrlo skromno klasiåno baletsko znanje i vrlo nelogiåno mahanje rukama. O njenoj glumi ne treba ni govoriti. Ako se ova interpretacija dobro znanog baletskog lika oceni kao amaterska, åini se da je to nepravedno prema pravim amaterima, a ako se poredi s joã nedo- uåenim uåenicama, tada bi te uåenice mogle ozbiljno biti povreðene. Vojvotkinju ili princezu je tumaåila minijaturna Emi Mijuãi, kojoj se ne moæe poreñi ljupkost, ali ne treba zanemariti izvesno nesna- laæenje u scenskom prostoru. Sasvim je bilo „osavremenjeno”, a veoma komiåno, njeno pojavljivanje u obuñi koja je liåila na zimske kuñne patike, a nikako na elegantne cipelice jedne plemkinje. Mnogo bolji deo desetoålanog ansambla iz Kelna åinili su igraåi. U dvostrukoj æenskoj ulozi Majke i Mirte Daglas Betman je svojom nena- metljivom glumom pridobio gledaoce, jer su mu igraåki zadaci bili veoma skromni. Kako u programu BFI nema naznaka ko koju ulogu igra ostaje, uz rizik, da posebno izdvojimo veoma sceniånu, visoku figuru i odliånu klasiånu igru Rika Kama (?), koji je u postavci Aman- de Miler igrao Sudbinu ili Smrt autoritativno i skladno, a posebno je pobrao aplauze za odliåno izvoðenje poznate klasiåne varijacije Æize- le iz prvog åina. I nosioci uloga Princa, Ãumara, Prinåevog druga pokazali su svoje solidno klasiåno obrazovanje posebno u lepo odigranim skokovima. To ãto je zavrãetak ove Æizele na izvestan naåin sreñan moæe se sasvim lepo prihvatiti, jer vojvotkinja (u pantoflama) odvodi iz zaåara- ne ãume u novi æivot svoga iscrpljenog princa. I scenografija koju je s Glausom Stumpom kreirala Amanda Miler, posebno za drugi åin, je zanimljiva i zasluæuje komplimente, iako je osvetljenje scene bilo priliåno neujednaåeno. Ipak, to ãto ostaje kao najbolja komponenta ove uzaludnim istraæivanjem optereñene predstave, je snimak muzike Adolfa Adama (izvoðaåi su anonimni), koji je bio besprekoran. A to nije dovoljno za ostvarivanje ambi- cija 4. Beogradsklog festivala igre. Milica Zajcev OÅIMA DRUGOG KRITIÅARA Æizelino novo ruho

Plesna trupa Pretty Ugly Tanz iz Kelna donela nam je novu viziju åuvenog belog baleta Æizela u koreografiji Amande Miler (Amanda Miller), a na originalnu muziku Adolfa Adama. Romantiåni balet Æizela se od svoje premijere davne 1841. godine smatra remek delom plesne umetnosti 19. veka. Jednostavna, skoro banalna priåa o seljanåici koja se zaljubljuje u princa, samo je jedna od onih koje åekaju da budu otkrivene i da im se neko sa istraæivaåkom predanoãñu, neæno i u potpunosti posveti. Znatiæelja da se otkrije i oæivi svet prepun romantiånih oseñanja, eteriånih figura i mitova koji su odavno nestali, ali na jedan potpuno nov, duhovit i (åak) karikaturalan naåin doneo je Pretty Ugly Tanz na veliku scenu BDP. Novo ruho Æizele Amande Miler „zastalo je” u krojenju na pola puta izmeðu ismevanja stare priåe s jedne strane i ãarmantnog drugaåijeg tumaåenja s druge. Iako smo veñ davno imali priliku da vidimo drugaåiju Æizelu u fenomenalnoj i umetniåki opravdanoj verziji koreografa Maca Eka, ova je Æizela „igrala” na granici kiåa, ãunda i loãeg humora. Istini za volju, bilo je i nekih simpatiånih efekata i dramske komike. Igraåi su plesali neku vrstu loãe, pokvarene klasiåne baletske tehnike za koju do kraja predstave nismo uspeli da saznamo da li je kao takva bila svesni izbor koreografa ili najviãa taåka njihovih izvoðaåkih moguñnosti. Plastiånost izraza ponekad je bila dobra, a u veñini sluåajeva neverovatno ruæno istaknuta, veoma oåigledna i na momente banalna. U ogoljenoj scenografiji i sa igrom svetlosti, estetika ove Æizele jos viãe je srozana ãarenim, loãe osmiãljenim kostimima. Generalni utisak o ovoj predstavi je ili veoma pozitivan ili - veoma negativan. I to ne samo zbog drugaåijeg tumaåenja (neki bi to nazvali skrnavljenjem remek dela), veñ viãe zbog ozbiljnog pitanja åemu je to sluæilo, zaãto i, konaåno, zbog åega sve to! Autor ovog teksta ne zna i nije naãao taj i takav odgovor. Neverovatna je åinjenica da od Æizele Amande Miler nista novo, drugaåije, lepãe ili smisleno nismo nauåili. Uopãte ! Milica Ceroviñ

Orchestra () 2007. 38 ÅETVRTI BEOGRADSKI FESTIVAL IGRE 2007. TALIA PAZ (IZRAEL / SAD) – MAGNOLIA, HABAYATA I LOVE BEOGRADSKO DRAMSKO POZORIÃTE, 24. APRIL 2007.

OÅIMA DRUGOG KRITIÅARA Najzad kvalitet !

Jedna od najboljih igraåica sveta i muza mnogih vaænih koreografa Talia Paz (Talia Paz) iz Tel Aviva, predstavila se po prvi put beogradskoj publici na velikoj sceni BDP sa tri solo produkcije: Magnolija (Magnolia) belgijskog koreografa Stajna Selisa (Stein Celis), Ljubav (Love) izraelske koreografkinje Ãaron Ejal (Sharon Eyal) i Habajata (Habayata) u Sjajan plesni resital koreografiji britanca Najdæela Åernoka (Nigel Charnock), poznatog kao jedan od osnivaåa trupe lesni resital izraelske umetnice Talije Paz je bio izuzetan dogaðaj na ovo- DV8. Da je Talia Paz muza svetskih velikana kore- godiãnjem BFI. Jer, pravi je podvig odigrati jedne veåeri tri monobaleta, ografije (i zaãto), domaña publika mogla je proveri- pri tome tumaåiti dela tri koreografa, razliåitih muziåkih osnova i razno- ti (i uveriti se u to) uæivajuñi u njenim scenskim, P plesnim i emotivnim interpretacijama. vrsnih raspoloæenja. Fenomenalna Talija prikazala je svoja umeña u tri Ãkolovana u Izraelu i Holandiji,Talija Paz je svoju igraåku izraæajnost kalila u veoma razliåite, a opet sliåne i stilski zaokruæene najznaåajnijim savremenim plesnim kompanijama – Baãeva, Skapino, Kulberg, kreacije. DV8, da bi pre åetiri godine postala slobodna umetnica uvek spremna da usva- U Magnoliji groteskne figure i kretanja prelivli su ja nove plesne tehnike i donosi sjajne kreacije u postavkama M.Eka, K.Karlson, se s neænim i tehniåki virtuoznim kombinacijama, O.Naharina, J.Ingera, J.Kilijana i drugih. U svojoj punoj umetniåkoj zrelosti koje su na momente ismevale, a na momente ona postaje direktor baletskog ansambala Opere u Tel Avivu. opominjale. Neãto nalik na ples ptice slomnjenih Prvo gostovanje Talije Paz u Beogradu pokazalo je koliko su njeni pomenuti krila ili(i) na åudnu æivotinju spremnu za parenje. plesni „univerziteti” doprineli igraåkoj tehnici ove rastom visoke i impozantne Karikiranje kao izbor bilo je sveprisutno. Åak nas je vizuelna estetika podsetila na kubizam u umetnos- igraåice, åiji svaki miãiñ, svaki ligament tela besprekorno funkcioniãe u zahtev- ti. Sliåna, ali mnogo neænija izvedba bila je kreacija noj igri ãirokog izraæajnog dijapazona. Ljubav u kojoj je Talija Paz balansirala izmeðu Magnoliju (Magnolia) na muziku Gustava Malera, u postavci belgijskog koreo- lepog i ruænog, bolnog i radosnog. Slomnjeni grafa Stajna Celisa (Stijn Celis) Talija Paz je odigrala maestralno ispunjavajuñi pokreti prelazili su u muånu mimiåku ekspresiju, svaki trenutak ove sloæene dvadesetminutne solo igre pokretima koji su bili ne prikazujuñi snaænu individualnost, neænu unutraãn- samo savrãeno oblikovani, veñ su svojom sugestivnoãñu plenili podjednako i jost i bolnu emotivnost. Taånost, preciznost i kon- kada se radilo o „svetlosti raja” i kada su se kroz igru otkrivale mraåne strane trola pokreta bili su izvanredni! A onda nas je naãeg bivstovovanja. doåekala Åernokova Habajana åiji show je bio Zaljubljenicima umetniåke igre morala je „za srce prirasti” originalna postavka ogledalo estetike trupe DV8 koja je doæivela veliki uspeh na BITEF-u 2005. godine. Kolaæni miks dram- za åuvenu trupu Baãeva, Ljubav (Love) koju je na muziku Lise Germano saåini- skih kratkih formi u kojima se glumi, igra, ismeva, la Ãaron Ejal (Sharon Eyal). Zasluga za to je, svakako, u izraæajnom telu Talije ali po najviãe zabavlja, razgalili su publiku. Talija je Paz, koja je u pravom smislu igrala muziku, u ãirokim zamasima angaæujuñi ce- pokazala jos jedan ozbiljan nivo svojih izvoðackih lo svoje umetniåko biñe u predstavljanju ljubavi kao zanosne igraåke pesme. sposobnosti, spretnost u interakciji s publikom, Izvodeñi Habajatu (Habayata) Najdæela Åarnoka (Nigel Charnock), jednog od veãtinu prelaæenja iz jedne dramske situacije u osnivaåa nama u najlepãoj uspomeni saåuvanog ansambla DV8,Talija Paz je po- drugu, ali i sposonost za jednu drugu vrstu pokreta kazala da ravnopravno vlada savremenim plesom, mjuziklom, glumom, koje je kao ãto je mjuzikl. Neverovatno zabavna, ali i znalaåki darivala publici upuñujuñi je da æivot moæe biti i ãaroliko uæivanje. inteligentno promiãljena kreacija Habajata je Veåe za pamñenje Talije Paz upuñuje na pravi smer kojim bi trebalo da se odvi- ozbiljno i opomenula na sliku sveta u kom æivimo. Nastup Talije Paz bilo je veåe koje je konaåno done- ja selekcija buduñih beogradskih igraåkih festivala. Njen ples ñe zadræati istaknu- lo kvalitet i vrhunsko izvoðaãtvo na ovogodiãnjem to mesto u plejadi sjajnih igraåkih liånosti iz sveta, koje su nastupile u Beogradu, Beogradskom festivalu igre. Oni koji su bili njegov jer njene interporetacije, nadahnute emocijama i estetski do savrãenstva obliko- deo neñe ga nikad zaboraviti. vane, ne pruæaju gledaocima samo uæivanje, veñ zasluæuju i njihovo poãtovanje.

Milica Ceroviñ Milica Zajcev

39 Orchestra () 2007. BALET USPAVANA LEPOTICA U NARODNOM POZORIÃTU U BEOGRADU 29. APRIL 2007. Mladi dolaze Povodom Svetskog dana umetniåke igre u Narodnom pozoriãtu u Beogradu u tradicionalnom klasiånom baletu Uspavana lepotica P.I.Åajkovskog, u koreografiji Vladimira Logunova prema Petipa, nastupile su mlade balerine i igraåi – nove snage beogradskog Baleta, na koje i ubudu- ñe treba raåunati. Kada se jedna pozoriãna predstava odræi na repertoaru neprekidno 11 godina (premijera ove verzije Uspavane lepotice bila je 23. maja 1996.godine), tada je to siguran znak da su i publika i izvoðaåi njome veoma zadovoljni. U protekloj deceniji smenjivali su se izvoðaåi solistiåkih partija u ovoj predstavi, kalili su svoja znanja, tehniku, izraæajnost, pa je nova podela i za sa- daãnje mlade snage, ne samo vredna pohvale odluka Direkcije baleta, veñ i moguñnost da od-

Uspavana lepotica, Bojana Æegarac i Dejan Kolarov, foto: Srðan Mihiñ

Orchestra () 2007. mere svoje snage u veoma zahtevnim ulogama klasiåne baletske tradicije. A za hroniåara igraåkih zbivanja u Beogradu je uzbudljivo i radosno saznanje da su „deca”, koju prati od njihovih prvih nesigurnih koraka na ãkolskim godiãnjim koncertima, stasala i za najsloæenije baletske zadatke. Tako je Bojana Æegarac bila tehniåki spremna, a izraæajno ljupka i razdragana baã kao ãto za- hetva glavna uloga Aurore. Bljesak njene mladalaåke leprãavosti bio je pravi kristalni odsjaj jutarnje rose, koja njenu gracioznu i koketnu princezu åini voljenim likom iz bajke. Neka do- datna stilska „senåenja” Bojana ñe usvojiti kroz praksu na sceni, koja ñe joj doneti, u to ne sumnjamo, joã mnogo novih i uspeãnih interpretacija. Uloga princa Dezirea kao da je stvorena za visokog, vitkog plavokosog Dejana Kolarova, koji je svojom prirodnom lirikom, veoma dobro savladanom klasiånom tehnikom i sigurnim partnerstvom potvrdio ãirok dijapazon svoga dara, koji je veñ na najbolji naåin ispoljio u glavnim ulogama sasvim drukåijeg karaktera. Nije suviãno reñi da je u maãti devojåuraka, koje tako zaneseno prate Uspavanu lepoticu, Dejan Kolarov upravo najlepãi princ iz Peroove bajke. Milica Jeviñ, mlada umetnica koja podjednako izraæajno igra i klasiåni i savremeni ples, bila je upeåatljiva kao zla vila Karabos, dok je mlada, ljupka i punaåka Aleksandra Bibiñ u ulozi vile Jorgovan pokazala preciznost u klasiånoj tehnici i vedrinu u glumaåkoj izraæajnosti. Sa iskrenom radoãñu redovni posetioci baletskih predstava u Beogradu su pozdravili prvaka Denisa Kasatkina, koji se posle duæe pauze vratio na scenu kao jedan od prinåeva u prvom åi- nu uveravajuñi u svoju reputaciju odliånog, smirenog, sigurnog i otmenog partnera. U prologu i u treñem åinu mlade solistkinje beogradskog Baleta su s viãe ili manje uspeha (nekima je nedostajala lakoña, a nekima preciznost, uz cenjene izuzetke) igrale varijacije vila i dra- gog kamenja Silvija Dæunja je svojim lepim skokovima upotpunila igru svoje mazne i ãarmant- ne Bele maåke, dok je Marina Pamuåar bila prava pomalo uplaãena Crvenkapa iz deåje maãte. Veliki klasiåni duet Princeze Florine i Plave ptice prvi put su igrali besprekorno tehniåki sigurna Tamara Ivanoviñ,koja je veñ pokazala da je veoma pouzdana u svakom igraåkom zadatku i Jovica Bogojev, åija klasiåna igra iz uloge u ulogu biva sve preciznija i lepãa u skokovima, okretima na tlu i u vazduhu i atraktivnim „zanoscima”. Jedina ozbiljna primedba ovoj predstavi, sem nade da ñe se svi mladi umetnici dalje truditi da usavrãe stil klasiåne baletske igre – odnosi se, po ko zna koji put na Orkestar koji je imao ozbiljne i lako uoåljive propuste u izvoðenju dobro znane partiture P.I.Åajkovskog.

Milica Zajcev

SVETSKI DAN IGRE, 29. april 2007. eðunarodni institut za pozoriãte pri UNESCO-u uveo je 1982, u åast roðenja tvorca moderne igre Æan-Æoræa Novera (1727- 1810), Dan igre, 29. april, koji se u slavu igre obeleæava skoro celog aprila. Ove godine poslanicu za tu sveåanost napisa- Mla je Saãa Valc (1963, Karlsrue), koeograf i igraåica najsavremenijeg stila, bivãi direktor berlinskog pozoriãta Schausbühne am Lehniner Platz (docnije osnivaå vlastite trupe zajedno sa Joanom Zendigom), åuvena po svojim igraåkim i operskim predstavama i instalacijama, ålan trening Centra za muziku, ples i vizuelne umetnosti u Berlinu. Igra se na roðendanskom slavlju i na venåanju, na ulicama i po dnevnim sobama, na pozornici i iza scene – da bi se svetu saop- ãtila radost i tuga; kao deo rituala, kao i graniåno iskustvo razliåitih ljudskih stanja. Igra je univerzalni glasnik, a njena poruka je mir u svetu, jednakost, tolerantnost i saoseñanje sa drugima. Igra nas uåi oseñajnosti, budnosti uma, uåi nas da cenimo vrednosti trenutka. Igrom pokazujemo da smo æivi. Igra je preobraæaj. Ona ukazuje na duãu, darujuñi telu duhovnu dimenziju. Igra nam pomaæe da osetimo vlastito telo, da se uzdignemo, da prevaziðemo moguñe. Igrajuñi, aktivno se ukljuåujemo u vibracije svemira. Pre nego ãto je u Narodnom pozoriãtu poslanicu Saãe Valc proåitala prvakinja Baleta Katarina Obradoviñ, u foajeu II galerije otvorena je izloæba slika i crteæa Dæoje Gavele (Dubrovnik-Beograd-Beå) i Jelene Gavele, koju je otvorio direktor Baleta Konstantin Ko- stjukov. Igra je moj neostvareni san, a igraåi i scena su moja inspiracija, rekla je Dæoje R. Gavela, kñi Jelene. Izloæba je prodajna. U Uspavanoj lepotici Vladimira Logunova (po M. Petipa), koja je potom, otkrivajuñi nam svoj svet magiånog simbolizma i lirska snoviðenja, izvedena na velikoj sceni, nastupili su u glavnim i solo ulogama mladi, uspeãno i s velikom posveñenoãñu: Bojana Æega- rac prvi put u ulozi Aurore, Dejan Kolarov u ulozi princa Dezirea, Tamara Ivanoviñ kao Florina, Jovica Begojev kao Plava Ptica, Aleksandra Bibiñ kao Vila Jorgovan, Milica Jeviñ kao Vila Karabos, Jovana Milosavljeviñ (kojoj je potrebno dodatno iskustvo na sceni) kao Vila Iskrenosti i Aleksandar Iliñ kao jedan od åetvorice prinåeva. Bilo je to, uz potrebno dodatno doterivanje pojedinih detalja, izvoðenje za svaku pohvalu, kojim su mlade snage dokazale zavidan nivo tehniåko-muziåkog obrazovanja, uz podrãku ve- terana igre i uveæbaåa, kao i Orkestra Narodnog pozoriãta predvoðenog maestrom Miodragom Janoskim. Solisti Orkestra, posebno koncertmajstor Vesna Jansens, Milena Staniãiñ (solo harfa), Siniãa Jovanoviñ (solo violonåelo), solisti na klarinetu, oboi, flauti i pikolo flauti, zajedno sa harmonizovanim orkestrom, delovali su posebno inspirativno na igraåe. Uz prethodni veoma atraktivni Beogradski festival igre (14-28.aprila) u BDP i Sava Centru, baletom Romeo i Julija S. Prokofjeva u koreografiji Iãtvana Ercoga (29.aprila u Novom Sadu) i baletom Renata Zanele Volfgang Amade (30.aprila), u zemunskoj Operi i teatru Madlenianum, na muziku Mocarta i Salijerija i sa Anom Pavloviñ, Dejanom Kolarovom i Jovanom Veselinoviñem u glavnim ulogama, Dan igre bio je tokom aprila dostojno obeleæavan u slavu igre i æivota. Mirjana Zdravkoviñ

1 Orchestra () 2007. Dunja Jociñ

Orchestra () 2007. 2 11. FESTIVAL KOREOGRAFSKIH MINIJATURA VELIKA SCENA NARODNOG POZORIÃTA I SCENA „RAÃA PLAOVIÑ”, 12. I 13. MAJ 2007. Kaleidoskop

estival koreografskih minijatura, koji veñ jedanaesti put organizuje Udruæenje baletskih umetnika Srbije, u svojoj dru- savremene Fgoj deceniji postojanja odræan je kao i svi prethodni na dan 12. maja, a prvi put na velikoj sceni Narodnog pozoriãta u Beogra- du. Æiri ove joã uvek jedine takmiåarske igraåke manifestacije u naãoj zemlji radio je u sledeñem sastavu: predsednik Saãa Boæiñ, dramaturg iz Hrvatske, Martina Pisani (Martin Pisani), koreograf igre iz Francuske, Donald Hutera, baletski kritiåar iz Velike Britanije, Ivanka Lukateli, primabalerina iz Srbije i Milena Stojiåeviñ, direktor Belefa iz Srbije. Od rekordanog broja 70 prijavljenih koreografskih minijatura iz 26 zemalja æiri je ozbiljnom selekcijom za zavr- ãno takmiåarsko veåe odabrao 11 postavki malih igraåkih formi. Taj izbor potvrdio je ne samo meðunarodno obeleæje ove smotre, veñ je bio prilika da se vide raznovrsni stilovi u savremenoj umet- niåkoj igri. Uåesnicima takmiåenja ovoga puta æiri je dodelio sva predviðena priznanja. Na odreðeni naåin junakinja ovog takmiåenja bila je Dunja Jociñ, naãa mlada igraåica koja radi i æivi u Roterdamu. Ona je osvojila prvu nagradu æirija, nagradu publike i plaketu „Aleksandar Izrailovski” za svoju autorsku minijaturu Bez cveña, molim, koju je sama odigrala veoma plastiåno, fiziåki i emocionalno angaæovano, posebno zanimljivo u pojedinim segmentima, no nedovoljno dramaturãki koherentno. Druga nagrada je pripala postavci æenskog dueta Sisterhood Marte Laðanski iz Maðarske, koja poseduje odreðene koreografske kvalitete, ali, bar po reagovanju publike, taj rad nije zasluæio ovako visoko priznanje.Treñu nagradu su podelili Æeljka Sanåanin iz Hr- vatske za minimalistiåki koncept svoje postavke Fama od juåe... i Rosana Hribar iz Slovenije za veoma duhovitu, autorski snaænu i zanimljivu minijaturu Izpleãi me, prosim, koju je sjajno odigrao Gregor Luãtek. Æiri kritike, åija imena nisu bila objavljena u programu veåeri, je svoju prvi put ustanovljenu nagradu veñinom glasova dodelio od- liånom koreografsko-plesnom tandemu Hribar-Luãtek. Pohale æirija su pripale Margot Mink Collbert i Janu Gonscaku iz Slovaåke za plesno oblikovanje aktuelne teme Priåa o emigrantu, ali bez posebnih inovacija. Izraelac Nadar Rosan pohvaljen je za duet Svi prozori su otvoreni, koji je kao simpatiånu storiju izveo sa Dapanom Miro, koristeñi viãe pantomimiåka, no igraåka izraæaj- na sredstva. Za mnoge je bilo veliko iznenaðenje ãto visoko sofisticirana, estetski besprekorna, pismena, izuzetno skladno izvedena koreografija Zorana Markoviña i Maãe Kolar (Srbija/ Hrvatska), koncipirana kao osmiãljen duet savremenih neoklasiånih opredeljenja, nije osvojila visoku nagradu, umesto dodeljene pohvale. Ne moæemo se oteti ustisku da je ozbiljna profesionalnost naãih mladih umetnika, koji s uspehom nastupaju u najznaåajnijim evropskim igraåkim kompanijama i njihov oåigledno vredan i najbolji rezultat na ovom takmi- åenju ovim veoma potcenjen. Od ostalih uåesnika smotre treba pomenuti romantiånu i pomalo patetiånu koreografiju Aleksandra Iliña (Srbija), koju su sa iskrenim entuzijazmom veoma sloæno i temperamentno izveli mlaði ålanovi beogradskog Baleta. Ãarolikoj lepezi razliåitih oblika savremene igre pridruæuje se i tradicionalni neoklasiåni duet obogañen formama moderne leksike Gaja Zmavca (Slovenija) pod naslovom Skin, åije åiste plesne linije je oplemenila svojom prefinjenoãñu Eva Gaãpariå.

Ana Dubljeviñ, fotografije: Srðan Mihiñ

3 Orchestra () 2007. Maãa Kolar i Zoran Markoviñ * * *

Drugog dana Festivala koreografskih minijatura prikazano je re- vijalno veåe na kojem nisu, kao na prethodnim smotrama, izvedene koreografije nagraðenih. Tako je publika na Sceni „Raãa Plaoviñ” mogla videti dva koreografska rada proizaãla iz programa Podrãka kreativnosti koji je poåetkom ove godine inicirala i organizovala Stanica, servis za savremeni ples. O ovim koreografijama smo veñ pisali u naãem åasopisu, ali je oåigledno da su koreografi i izvoðaåi postavke Nema priåe samo mi Nenad Miloãe- viñ i Julija Carolina Goresito emocionalno produbili svoj duet gradeñi zanimljivo igraåko zajedniãtvo, koje se veoma dopalo i zbog svoje vizuelne lepote. Ana Dubljeviñ je u pomenutoim programu nastojala da izoãtri svoj pogled spolja i iznutra, pogled na- polje i pogled unutra, kao i meðuvremena, koja su, istini za volju, svojom statiånoãñu u inaåe igraåki dinamiånom bogatstvu ove postavke, delovali suviãno. Stoto izvoðenje predstave Bez (Sans) koreografkinje Martine Pisa- ni (Francuska) je bila pre pantomimska predstava tri tela u prostoru, bez priåe, bez drame, bez likova, bez muzike i dekora, bez æen- skih likova... To postojanje nepostojanja izrodilo je neobiåna kretanja sliåna karikaturalnoj stilizaciji svakodnevice, koje po- navljanjem izvoðaåke ‘ljupke nespretnosti’ zabavlja publiku, iako predugo traje. Sami izvoðaåi su oåigledno dobri glumci, a o njihovim plesnim bravurama teãko da se uopãte moæe govoriti. No, ipak to je sigurno bila veoma korisna informacija o reafirmisanju nekih veñ davno viðenih korektnih igraåko- glumaåkih istraæi- vanja i sans (bez) ili zaista i niãta viãe kako se ova åesta francuska reå moæe preveseti na naã jezik. Jedanaesti Festival koreografskih minijatrura sveåano je zatvoren 5o. predstavom baleta Doktor Dæekil i Mister Hajd u koreografiji Vladimira Logunova i izvoðenju Baleta Narodnog pozoriãta u Beogradu.

Milica Zajcev

Orchestra () 2007. HOZE MARTINEZ I LORA EKE, BALETSKI UMETNICI PARISKE OPERE, U BEOGRADSKOJ PREDSTAVI LABUDOVOG JEZERA SAVA CENTAR, 20. MAJ 2007.

Prefinjenost francuske baletske ãkole

astup prvaka pariske Opere Hoze Martineza i solistkinje tog åuvenog svetskog ansambla, mlade balerine Lore Eke Nu beogradskoj predstavi Labudovog jezera, organizovan u saradnji s Francuskim kulturnim centrom u Beogradu, veoma sr- daåno pozdravljen od punog gledaliãta Sava centra, pokazao je da naãa publika voli i razume klasiånu baletsku igru i da ceni prefinjenost francuske baletske ãkole, koju su gosti demonstrirali. Baletska zvezda u punom sjaju, Hoze Martinez, svojom visokom, vitkom i lepom pojavom, bravuroznom tehnikom, otmenoãñu i sigurnim partnerstvom bio je zaista princ Zigfrid u najboljem izdanju.To se i oåekivalo od igraåa koji je u svojoj karijeri bio lau- Lora Eke i Hoze Martinez reat u Lozani,Varni, Ãpaniji,Italiji, Francuskoj, nastupao na mnogim svetskim meridijanima i podjednako je uspeãan i u klasiånom i u savremenom igraåkom repertoaru. Stoga je bilo posebno zadovoljstvo videti njegovu besprekornu, staloæenu i im- presivnu interpretaciju varijacije laganog tempa u prvom åinu Labudovog jezera, koja se, inaåe, u koreografiji Dimitrija Parliña u naãoj predstavi ne izvodi. Oåigledno vredan sledbenik onoga ãto je svojim nadahnutim radom baletskom ansamblu pariske Opere zaveãtao Rudolf Nurejev, Hoze Martinez je kao posveñeni poãto- valac njegovih koreografskih ideja, lakim i visokim skokovima,neãto manje atraktivnim „zanosicima” i sjajnim, mnogobroj- nim, åisto izvedenim „piruetama” igrao s prirodnom elegancijom, bez ikakve æelje da se nametne ispraznom efektnoãñu, upravo onako kako i dolikuje nosiocu prestiænog francuskog Ordena Vi- teza umetnosti i knjiæevnosti. Njegova partnerka, veoma mlada solistkinja Baleta pariske Ope- re Lora Eke, koja na matiånoj sceni sigurno joã ne igra tako zah- tevne uloge kao ãto su Odeta i Odilija u Labudovom jezeru, svoj nastup u Beogradu je zasnovala na ãto striktnijem poãtovanju vir- tuoziteta klasiåne baletske igre.To joj je, uglavnom, i uspevalo. No, Lora Eke joã nije dosegla emocionalnu zrelost kojom bi obo- jila liriånost Belog i furiozni temperament Crnog labuda. Njeni igraåki potencijali to, svakako, obeñavaju. Tek kada je „prebrodila” veñinu „zamki” klasiåne tehnike, u zavr- ãnom åinu, u duetu u postavci Nurejeva, mlada francuska balerina Eke i meðunarodna igraåka zvezda Martinez åinili su zaista ravnopravan, emocionalno lirski istanåan igraåki par. Ovoga puta Orkestar beogradske Opere, u proãirenom sastavu, izveo je, pod dirigentskom palicom iskusnog maestra Miodraga Janoskog, punim zvukom i toplim slovenskim senzibilitetom muziåku partituru najpoznatijeg baleta P.I. Åajkovskog.

Milica Zajcev DIJANA MILOÃEVIÑ I JADRANKA ANÐELIÑ (DAH TEATAR), DOBITNICE NAGRADE ZA POLITIÅKI TEATAR OTTO RENE CASTILLO AWARDS (SAD) Teatar kao naåin æivota Dah teatar postoji ãesnaest godina kao nezavisna profesinalna pozoriãna trupa.Po reåima teoretiåara modernog teatra Dah teatar predstavlja neku vrstu pozitivnog fenomena jer u naãim okolnostima uspeva da traje tako dugo. Od polovinom juna meseca u Dah teatru se odræavala i 6. Internacionalna ãkola za glumce i reditelje. Povod za ovaj razgovor je åinjeni- ca da je rediteljkama Dah teatra Dijani Miloãeviñ i Jadranki Anðeliñ dodeljena ugledna ame- riåka nagrada Otto Rene Castillo Awards kojom se nagraðuju napori i uspesi u oblasti poli- tiåkog teatra. Nagradu dodeljuje Castillo Teatar iz Njujorka, neprofitna organizacija posveñena promociji ljudskih prava i razvoja kroz teatar.

Ãta Vam znaåi ova prestiæna nagrada koju ste dobili u USA? Nagrade izazivaju radost jer predstavljaju potvrdu naãeg rada. Ova nagrada takoðe potvr- ðuje da trajemo kvalitetno, a nadamo se da pruæa joã jedan dokaz - da je vaæno to ãto po- stojimo i delujemo u naãem gradu. Spisak umetnika koji su dobili nagradu pre nas je impre- sivan. Neki od njih su umetnici åijim radom smo se i mi u Dah teatru inspirisali, pa je sjajan oseñaj nañi se u tako dobrom druãtvu. Åinjenica da se ova nagrada dodeljuje za politiåki teatar takoðe govori o vrsti teatra kojim se bavimo- ne povrãnim dnevno politiåkim, veñ teatrom koji istraæuje kompleksnost postojanja u vremenu i prostoru koji æivimo. Mi se sami nismo nikada odreðivali kao politiåki teatar, takvim su ga nazivali drugi. Za nas je uvek u fokusu pitanje o odgovornosti nas umetnika i pojedinca u tzv. „mraånim vremenima”

Istraæivaåko pozoriãte kojim se bavite pomera granice teatra..? Ova vrsta teatra kreira drugaåiji prostor svesti; gledalac nije samo pasivni posmatraå koji uglavnom sluãa tekst koji glumci interpretiraju, veñ je stavljen u situaciju da se mentalno, duhovno i emotivno angaæuje tokom predstave, da prateñi jednu od dramaturãkih niti moæe da uåitava sopstvenu spe- cifiånu priåu. Naãe pozoriãte pokuãava da istraæi kompleksnost stvari i pojava, mi ne funkcioniãemo linerarno, veñ slo- jevito, ne postoji jedan centar ili jedno znaåenje, veñ mreæa. Glumac je takoðe aktivan autor, a ne samo neko ko sprovodi rediteljeve zamisli. Reditelj je takoðe i autor koji mora da poznaje razliåite aspekte i teatra i umetnosti, koji je u isto vreme i kreator i pedagog. Mi funkcioniãemo kao mala mo- bilna grupa umetnika koja deli mnogostruka zaduæenja u naãem Centru, a to je neãto ãto je potpuno razliåito od kla- siånog teatra. Teatar kojim se bavimo je naåin æivljenja, na- Priåa o åaju, foto: Jovan Åekiñ åin postojanja i bivstvovanja u umetnosti. Internacionalna ãkola za glumce i reditelje? Ãkolu vode rediteljka Dijana Miloãeviñ i glumice Maja Mitiñ i Sanja Krsmanoviñ Tasiñ. Ãkola predstavlja tronedeljne radionice tokom kojih se polaznici upoznaju sa savremenim pozori- ãnim tehnikama, glumaåkim treningom, specifiånim radom na glasu, kao i radu na kreiranju materijala za predstavu. Ãkolu ne pohaðaju samo mladi umetnici ili studenti glume i reæije, veñ i realizovani umetnici koji æele da proãire svoje znanje i nauåe nove tehnike. Limit u godinama ne postoji. Tokom ãkole polaznici imaju priliku da vide naãu celokupnu aktuelnu produkciju, kao i demonstracije rada koje izvodimo na engleskom jeziku. Uåenici nakon ãkole ostaju u kontaktu i prave mreæe u kojima je moguña razmena i dalji umetniåki rad. Ovo je vrlo vaæno za naãe umetnike koji ponekad nisu u moguñnosti da putuju van granica i da ostvare liåne komunikaciju s kolegama u inostranstvu.

Buduñi projekti? Otpoåeli smo proces rada na predstavi åiji je radni naslov Disanje kroz zidove. Predstava ñe se odræati poåetkom avgusta na ulicama i trgovima Beograda, gde ñe se otkrivati skrivena priåa grada, nevidljive zgrade i zidovi, dirljive i istinite povesti beogradskih kaldrma i ploå- nika. Drago nam je da najavimo da ñe u projektu uåestvovati i mladi Ãvajcarski teatar Frag- ment iz Berna, åiji je reæiser tri godine za redom pohaðao Internacionalnu DAH ãkolu za glumce i reditelje. Takoðe u okviru Centra uskoro zapoåinjemo veliki projekat Ne/vidljivi gradovi, gde ñemo igrati ãirom Srbije nove verzije predstave uraðene za beogradski autobus broj 26. Takoðe u okviru projekta Jadranke Anðeliñ, uskoro ñe se poåeti s radom na predstavi Hvataåi snova. Milica Ceroviñ

Orchestra () 2007. 6 OBNOVLJEN KAVEZ LIDIJE PILIPENKO I PREMIJERA JESENJEG CVEÑA MARI KLOD PJETRAGALE NARODNO POZORIÃTE U BEOGRADU, 6. JUN 2007.

Kavez, Tamara Ivanoviñ, Dejan Kolarov i Ana Pavloviñ, fotografije: Srðan Mihiñ

Igra za soliste

ugo oåekivana baletska premijera u Narodnom pozoriãtu u Beogradu donela je premijersku obnovu jedne od najboljih koreografija Lidije Pilipenko Kavez i premijeru Jesenjeg cveña åuvene francuske balerine i koreografa Mari Klod Pjetragale (Marie Cla- Dude Pietragalla), åiju smo maestralnu igru, koju smo nazvali magijom kñeri vatre, imali priliku da vidimo u Sava centru 1998. godine. I ovo njeno gostovanje je organizovano u saradnji s Kulturnim centrom Francuske u Beogradu.

Balet Kavez, koji je Lidija Pilipenko postavila po svom libretu i na izbor muzike iz Malerove Druge simfonije– Vaskresenje i s novim, mladim protagonistima, potvrdio je duboki utisak snaæne plesne drame, koji nosimo s praizvedbe oktobra 1999. godine. Bilo je to drugo vreme, posle rata, odnosno bombardovanja, kada smo sami bili u kavezu, izopãteni iz svekolikih zbivanja u tadaãnjoj meðunarod- noj zajednici. Danas ovo delo ima, åini se, drugu konotaciju, ali i dalje nedvosmisleno traga za ljudskim dostojanstvom, van izolovane sredine u kojoj se teãko moæe pronañi svesni deo sopstvenog duhovnog i fiziåkog opstanka. Odliåno reæijski osmiãljena ova socijalna drama obiluje sjajno profiliranim likovima ove izopãtene sredine - ludnice, a mizanscenska reãenja su raznovrsna i ispunjena silovitim plesnim nabojem. Meðusobno jasno iskazana ljubav protagonista otelovljena je u raðanju deteta, kao nove nade, otreænjenja, traåka svetlosti, ãto ovoj surovoj povesti o poremeñenim i izolovanim umovima na kraju, ipak, daje optimistiåku notu. Novi protagonisti su åudeno impresivna, snaæna, lepa i ubedljiva odliåna balerina Ana Pavloviñ, koja je svojoj karijeri dodala joã jedan blistavi biser, a Dejan Kolarov je oduãevio posveñenoãñu u joã jednoj svojoj do tanåina osmiãljenoj ulozi, potpuno razliåitoj od dosada- ãnjih, potvrðujuñi ne samo upeåatljivost svoje dramatiåne igre, veñ i izuzetan smisao za plesnu transformaciju. I Tamara Ivanoviñ je sugestivno vladala scenom, najpre autoritativno, a zatim iskreno i potresno, nastojeñi da se odræi u okruæenju gde je svaka liånost iz- opaåena na sopstveni naåin. A te i takve liånosti imale su vrsne interpretatore u svim ålanovima beogradskog ansambla, koji su svojom mimikom i kretanjima sliånim invalidskim ostvarili potresne vizuelne prizore ljudske nemoñi, ãto nikog nije moglo ostaviti rav- noduãnim.

7 Orchestra () 2007. Jesenje cveñe

Orchestra () 2007. 8 Jesenje cveñe

Sabor seoske zajednice, koja u osvit industrijske revolucije s poåetka proãlog veka slavi smene godiãnjih doba, nadahnuo je koreografe Mari Klod Pjetragalu i koautora Æilijena Deruoa (Julien Derouault) da postave Jesenje cveñe kao balet izuzetne estetske osmiãljeno- sti namenjene igri solista. Jer, ansambl od osam igraåica i osam igraåa je bio ansambl solista, koji je uporedo s dvoje protagonista ostvario ples koji sa silinom strastvenosti priåa o propadanju vekovnih obiåaja, ãto preobraæava seosku sredinu i donosi joj egzodus. U sadræajnom pogledu koreografija Pjetragale i Deruoa je zasnovana na istraæivanjima asimilacije klasiånog baletskog reånika u najak- tuelniju leksiku savremene umetniåke igre, ãto otvara puteve naglaãene stilske raznorodnosti, ali istovremeno i inventivne harmoniå- nosti. Vesela, bezbriæna igra, zanovana na tradiciji seoskih sveåanosti, suprotstavlja se svojom tradicionalnoãñu preovlaðujuñem strem- ljenju ka buduñnosti, koja gotovo s ubilaåkim bolom donosi univerzalnu promenu. Crpeñi bogatsvo scenskog izraza iz razliåitih umetniåkih ishodiãta: iz igre, pozoriãta,filma,cirkusa,plastiånih umetnosti, knjiæevnosti... francuski koreografi su sublimirano klasiåno nasleðe najviãe implementirali u ples igraåa, dok je igra devojaka bila satkana od savremeni- jih plesnih obilka. Ipak, åini se, da je celim delom dominirala ekspresivna melanholija, koja je kao oda prohujalim vremenima, åak nadvladavala uzavrelu energiju koju nudi buduñnost. Svi izvoðaåi Jesenjeg cveña zasluæuju iskrene pohvale. Mlada, izuzetno dramski upeåatljiva Sanja Ninkoviñ odigrala je glavnu æensku ulogu kao izuzetan trenutak nadahnutog åistog umetniåkog plesa. Bila je podjednako snaæna u igri ãirokih linija, toplih pregiba i silo- vite sugestivnosti, koje je njeno krhko telo crpelo iz iskrenog doæivljavanja savremenog plesa istovremeno bolno melanholiånog, neizmerno neænog, a ipak snaænog u neminovnom sudaru s novom æivotnom energijom. Doajen beogradske baletske scene Konstantin Kostjukov je svoju ulogu zasnovao na proverenim sintezama klasiånog i savremenijeg plesnog izraza, a u duetima s Ninkoviñevom je ispoljio ne samo iskustvenost, veñ i dostojanstvenu ekspresivnost. Igraåice su visoko sofisticiranim plesom poklonile izvanredne trenutke umetniåke lepote, dok su raspoloæeni igraåi u sprezi klasiånog nasleða i savremene senzibilnosti pokazali visok stepen tehniåke i izraæajne spremnosti. Stoga je igra ansambla u uzavrelom ritmu efektnog i bravuroznog tempa bila åesto prekidana aplauzima na otvorenoj sceni. Za likovnu oblikovanost premijera brinuli su se naãi poznati pozoriãni slikari Boæana Jovanoviñ i Boris Maksimoviñ (Kavez) i gosti Patrik Muru i Erik Valenten (Jesenje cveñe). Kolaæna muziåka osnova izvedenih baleta je bila reprodukovana s traka, bez naznake izvoðaåa.

Milica Zajcev

9 Orchestra () 2007. MARIE-CLAUDE PIETRAGALLA I JULLIAN DERAULOUT POVODOM PREMIJERE SAVREMENE PLESNE PREDSTAVE JESENJE CVEÑE Iracionalno vibriranje tela

rava zvezda svetskog i evropskog baletskog neba, pasionirana umetnica s Korzike Mari - Klod Pjetragala (Marie-Claude Pie- tragalla), posle deset godina ponovo je u Beogradu, ovoga puta zbog postavljana svoje plesne kreacije Jesenje cveñe za Ba- Plet Narodnog pozoriãta iz Beograda (premijera 6. 06.2007.). Savremenu plesnu predstavu Jesenje cveñe Mari-Klod je pre viãe od pet godina uradila zajedno sa svojim æivotnim i kreativnim partnerom Jullian-om Deraulout-om za svoju, tada tek osnovanu plesnu kompaniju Pietragalla. Za one koji nisu åuli za Mari-Klod, moæemo samo napomenuti da je bila primabalerina pariske Ope- re i sjajna savremena igraåica za koju su postavljali koreografije neki od najveñih koreografa sveta kao ãto su: Rudolf Nurejev, Mo- ris Beæar, Vilijam Forsajt, Jiræi Kilijan, Mac Ek, Dominik Bage, Mers Kaningam, Kenet MekMilan, Karolin Karlson i mnogi, mnogi drugi. Bila je dugo i direktor Nacionalnog baleta u Marseju i to posle åuvenog voðstva ove kuñe od strane Rolanda Petita, da bi krajem 2000. godine osnovala svoju plesnu trupu Pietragalla. U njoj zajedno sa Jullian-om nastavlja da ãiri unutraãnju pasiju za plesnim izrazom. Pjetra, kako je zovu svi, pa i njen æivotni saputnik Jullian, dali su nam intervju odgovarajuñi na pitanja zajedno ili jedan po jedan, od srca, s puno emocija, energije i nesebiåne æelje za davanjem, saraðujuñi sa autorom ovog intervjua i Orche- strom na retko viðen naåin.

Kako ste se odluåili da doðete u Beograd? Pjetra: Kontaktirao nas je Olivije Pate, bivãi igraå i pedagog klasiånog baleta pariske Opere koji trenutno dræi veæbe Baletu Na- rodnog Pozoriãta. Usledio je poziv direktora beogradskog Baleta Konstantina Kostjukova s ponudom da postavimo jednu od na- ãih koreografija za njihov ansambl koja ñe postati deo njihovog repertoara.

Zaãto ste odabrali da postavite u Beogradu baã Jesenje cveñe? Pjetra: Znali smo da je ansambl Baleta Narodnog pozoriãta preteæno orjentisan na klasiåni i neoklasiåni repertoar. Kreacija Jesenje cveñe je pravljena za Nacionalni balet u Marseju koji takoðe neguje taj stil igre. Iako je naã trenutni koreografski vokabular savremenog plesnog izraza, znali smo da je ova adaptacija ipak najbolji izbor pogotovu u prvom susretu s baletskim ansamblom Narodnog pozoriãta.

Da li vam se dopada Beograd? Marie Claude Pjetra: Da,da! Bila sam veoma prijatno iznenaðena sada- Pietragalla ãnjim izgledom Beograda. Naime, ja sam bila ovde pre de- foto: Paskal Eliot set godina, pre svih ruænih dogaðaja i kada smo doãli ponovo u septembru proãle godine, bilo je lepo vreme, puno nasmejanih ljudi koji su sedeli u baãtama kafea i sve je odi- salo velikom energijom.

Kakve su vaãe impresije o naãim baletskim igraåima? Pjetra i Jullian: Imali smo prilike da vidimo na delu samo ansambl Baleta Narodnog pozoriãta, iako znamo da postoje i druge trupe koje se bave savremenom igrom. Balet Na- rodnog pozoriãta ima svoju repertoarsku politiku u kojoj su mahom zastupljeni veliki klasiåni i neoklasiåni baleti i lo- giåno je da je na poåetku bilo pomalo teãko za njih da rade s nama neãto drugaåije, neãto neuobiåajno za njih, ali s vremenom, sve je postalo mnogo lakãe. Takoðe, oni imaju svoj naåin funkcionisanja jednog pravog nacionalnog teatra s vrlo preciznim rasporedom, dok mi u Francuskoj radimo ceo dan, pravimo pauzu kada moæemo i mnogo viãe is- traæujemo. Mislim da smo se svi adaptirali jedni na druge.

Oboje imate klasiåno baletsko obrazovanje, a trenutno se bavite savremenim izrazom. Kako se te tehnike i stilovi kombinuju i postaju ono ãto vi u opisu svog stila nazivate i definiãete kao theatre du corps – teatar tela? Pjetra: Telesni teatar kojim se mi bavimo je spoj savremene igre bez zapostavljanja klasiånog baletskog nasleða, tehnike i kulture. Savremeni pokret u kome vidimo telo kao naratora, na naåin gde ono definiãe temu, ali ne kao klasiåan libreto u velikim baletima, veñ mnogo savremeni- je, neãto ãto viãe vuåe ka apstrakciji. Mi smo kao impresio- nisti u slikarstvu, izmeðu naracije i apstrakcije, slikom za slikom kreiramo priåu koja ne mora da ima taåan sled do- gaðaja. Nije ni naracija kao u klasiånom baletu, a ni apso- lutna apstrakcija kao sam koncept u savremenom plesu. Takoðe se bavimo viãe smislom nego formom pokreta.

Orchestra () 2007. 5 Moæete li preciznije da objasnite definiciju teatar tela? Koji se smisao krije iza toga i kakav je taj pokret? Jullian: Gest i pokret nose jedan smisao. Svaki pokret i svaki zasnovan odnos izmeðu igraåa, kao i svaki izvedeni pokret, åine jedan „tekst”. Pokret ima jedan dubok i jak znaåaj i poseban smisao za nas. Mi traæimo ono ãto telo moæe da izrazi. Pokuãavamo da prikaæemo neku temu ili priåu kroz telo, a ne kroz pantomimu ili teatar. Radimo mnogo kroz improvizaciju i pronalazimo, u odnosu na temu koju istraæujemo, sve emocije koje telo nosi: nasilje, strah, tana- ne oseñaje... Telo vibrira sve ono ãto ga okruæuje, sve ono ãto svako od nas æivi i proæivljava. Telo ima svoju istoriju, svoje detinjstvo, rane, sreñu, tugu i sve to nosi Julien Derouault, u sopstvenoj unutraãnjosti i prikazuje na potpuno nesvesnom nivou. Mi traæimo foto: Paskal Eliot to nesvesno. Ono moæe biti prikazano kroz ili klasiånu ili savremenu ili åak hip hop formu, ali ne suviãe preciznu i taåno odreðenu. Sve zajedno, i forma i smisao i emocija, moraju suãtinski prikazati temu koju obraðujemo. Pjetra: Takoðe, veoma insistiramo na individulanom i kolektivnom istraæivaåkom putu svakog igraåa.U kolektivnom istraæivanju traæimo mnogostruku individualnost u kojoj tela postaju homogena i meðusobno funkcioniãu u okviru grupe koja ima veliki socijalni znaåaj.

Da li je pojam telesnog teatra i kolektiva-grupe jedan od vaænih istraæivanja i na- åina izraza u kreaciji Jesenje Cveñe? Jullian: Iako je to naãa prva koreografija iz 2001. godine, ona nosi taj specifiåan naåin rada, ali se on razvio kasnije joã viãe i otiãao dalje. Ima puno deonica u kojima dominira taj univerzum i ambijent, kompletno drugaåiji, ponekad razigran i veseo, a ponekad veoma teæak i bolan. Pjetra: Neãto ãto je jako vaæno u naãem radu je telesno señanje. Kao i nesvesno... Postoje stvari koje æive i pripadaju samo nama: familija, zemlja, okruæenje, kultu- ra, religija, edukacija, a postoje i stvari koje su se desile davno pre nas, kao ãto je religija ili patrijarhat, koji nisu naãi, ali pripadaju naãem nasleðu i koji su na neki naåin upisani u naãe telo iako nismo toga svesni. Sve to mi pokuãavamo da pro- naðemo u señanju tela i prevedemo na scenski pokret, pokaæemo i prikaæemo. Jullian: Plesna tehnika je oruðe koje koristimo, bilo ono klasiåan, savremeni ili hip hop stil kojim se takoðe bavimo. Ali tehnika bez smisla nema za nas upotrebnu vrednost i mi je ponekad i odbacujemo da bi naãli pravi izraz za to ãto æelimo da iskaæemo. Tehnika treba da pomogne da se razume ono ãto æelimo da kaæemo. Bez preciznog smisla, to je samo prazna forma. Ples je za nas specijalna stvar koja u svetu svakodnevnog bombardovanja brzim slikama, nije samo vizuelna umetnost. Ples ima spiritualnu i svetu vrednost. On komunicira. Tamo gde reåi prestaju, pokret poåinje. Ono ãto nam je vaæno je da publika oseti energiju, ne toliko da razume koliko da oseti ples! U danaãnjim vremenima ljudi su izgubili tu sposobnost da osete stvari. Oni pokuãavaju da raciom prihvate ili razumeju, ali ples nije racionalna umetnost. Baã naprotiv -iracionalan je... Energija igraåa vibrira kroz telo, kao kod instrumenta u muzici. Telo je naã instrument u kome mi kroz tehniku (kao oruðe) traæimo pravi ton! A to je za igraåe ponekad jako teãko!

Koliko vam muzika pomaæe pri kreiranju koreografsih kreacija? Pjetra: Prvo dolazi ideja, zatim ideja evoluira i mi u okviru nje stvaramo slike putem kojih slaæemo priåu. Svaka slika nosi posebnu boju, emociju za koju pronalazimo pravu muziku. Ponekada je to veñ postojeña muzika koja odgovara ideji, a ponekada se stvara specijalno za tu kreaciju. Jullian: Muzika je jako vaæna, ali ne kao striktno i bukvalno prevoðenje. Trebalo bi biti muzikalan, ali ne doslovno. Ne treba biti zatvoren u muzici. Ona treba da pomogne vibraciji tela koja se deãava. Vibracija pokreta se ili izvodi tren pre ili tren posle muzike, skoro nikad taåno na muziku, zato ãto je to onda bukvalno prenoãenje muzike. U tom sluåaju bi mi „priåali” ono veñ ispriåa- no u muzici, ali to nije ono ãto mi hoñemo. Muzikalnost naãeg vokabulara je predstavljen dijalogom s muzikom, ne preslikavanjem muziåkog monologa. Pjetra: To je jako teãko objasniti igraåima s klasiånom baletskom osnovom zato ãto u tom stilu svaki pokret ima svoju notu, iako su neki veliki koreografi kao Balanãin ili Nurejev radili i na muziåki kontrapunkt, ali generalno klasika nosi jednu striktnu i taånu muziåku izvedbu pokreta. U naãem radu to je drugaåije, kao na primer kombinacija u potpunoj tiãini ili brzi pokreti na sporu muziku i sliåno...

Kako birate teme za svoje koreografije? Sve dosadaãnje se veoma razlikuju jedna od druge. Pjetra: Uvek postoji zajedniåka tema vezana za señanje i aspekt nesvesnog, ili teme koje se odnose npr. na izolovanost tj. nasilno zatvaranje pojedinca, kao ãto je sluåaj u naãoj najnovijoj predstavi Sade (Markiz de Sad) koji je bio zatvoren preko trideset godina). Interesuju nas i teme kao ãto su putovanje i istraæivanja (ekspedicije) ãto obraðujemo u naãem sledeñem projektu Marko Po- lo koji ñe gostovati na BITEF-u 2008. godine. Åesto nas provociraju i traæimo odgovore na politiåke i socijalne teme. Sve zavisi od inspiracije...

U kojoj meri su vaãa koreografska dela angaæovana u socijalnom smislu? Pjetra: U jednoj od naãih poslednjih kreacija Stanje humanosti izneli smo naã stav koji se odnosi na statusu radnika u Francuskoj, eksploataciju åoveka od åoveka, ãto je sluåaj u mnogim mestima u svetu! Ples kao umetnost mora biti dostupan svima. Zajedniå- kim izborom tema za naãe predstave æelimo da poãaljemo univerzalnu poruku da je ples umetnost bez granica i mora apsolutno biti otvoren za sve nacije i sve ljude, za najãiru moguñu publiku! Mi se takoðe snaæno borimo i angaæujemo da ples uðe u institucije ãkolstva i edukacije uopãte u Francuskoj i na tome mnogo, mnogo radimo.

Milica Ceroviñ

51 Orchestra () 2007. BELEF 07 – ISPLEÃI ME, MOLIM, PLESNA PREDSTAVA ROSANE HRIBAR I GREGORA LUÃTEKA 24. JUL 2007.

Tajne kreativnog åina

speãna, a danas veñ i tradicionalna, saradnja Festivala koreografskih minijatura i Beogradskog letnjeg festivala iznedrila je zanimljivu, savremenu plesnu predstavu Ispleãi me, molim, koja se bavi tajnama kreativnog igraåkog åina. Na proãlogodiãnjem 10. UFestivalu koreografskih minijatura slovenaåki umetnici Rosana Hribar i Gregor Luãtek osvojili su prvu nagradu i dobili moguñ- nost da na Belef-u 07 ostvare svoju novu premijeru. Zanimljivo je da ona nosi naslov koroegrafije koja je na ovogodiãnjem Festivalu koreografskih minijatura, smotri malih igraåkih formi u Beogradu, osvojila prvi put ustanovljenu Nagradu Æirija kritike za duhovitu i autorski snaænu koreografsku minijaturu Rosane Hribar, koju je sjajno odigrao Gregor Luãtek. Ãanac kod Leopoldove kapije na Kalemegdanu u kojem je smeãtena jedna od pozornica ovogodiãnjeg Belefa, veoma dobro je „prista- jao” zajedniåkoj slovenaåko-srpskoj plesnoj produkciji u kojoj su igraåi-izvoðaåi traæili puteve odgonetanja tajni individualnog i kolek- tivnog stvaralaåkog procesa u savremenom umetniåkom plesu. Filozofsku potku i maãtovistost koreografije Hribarove i Luãteka spremno su prihvatili Kaja Janjiå, Jelena Rusjan, Igor Ãviderski, Dra- gana Miloãeviñ, Uroã Petronijeviñ i Saãa Paviñ. Taj osmoålani plesni ansambl je sa iskreno doæivljavanom i jasno prikazivanom igraå- kom energijom, razume se uz odliåno tehniåko igraåko predznanje, izlagao autorske plesne procese kojima se otkrivaju skriveni sloje- vi u kreativnom åinu. Svi oni, bez obzira na fiziåki izgled (i punaåka igraåica je bila izuzetno okretna, gipka, poletna i izraæajna), uspevali su da na samosvojan naåin prikaæu angaæovanje liåne energije u stvaranju pokreta i njegovih kreativnih plesnih traspozicija.Taj svoj liåni doæivljaj oni su uspevali da podele s drugima i stvore sinergiju razliåitosti, originalnosti, zajedniåkog autorstva koje se pamti. Za nepun sat, koliko je trajala predstava Ispleãi me, molim, pred gledaliãtem su se reðale igraåke minijature razliåito emocionalno obo- jene.Bilo je tu i ravnoduãnosti, ali i agresivnosti prema sopstvenom telu, æelje za dominacijom nad drugima i borbe za prestiæ, ali i te- ænje ka zajedniãtvu kroz usvajanje kreativnih usmerenja ostalih. Moglo se, pri tome, jasno uoåiti kako se pokreti prenose s jednog na drugog izvoðaåa i transformiãu kroz individualni kreativni åin koji obogañuje zajedniåku plesnu energiju. A na kraju bio je poåetak: Gregor Luãtek je i ovaj put bravurozno odigrao koreografsku solo minijaturu Rosane Hribar Ispleãi me, molim, koja je i bila nukleus svih uzbudljivih liånih i zajedniåkih puteva artikulisanja igraåkih potencijala svih izvoðaåa u prikazanom plesnom projektu. Milica Zajcev

Orchestra () 2007. 52 BELEF PLUS 07 – ENJOY JULY KOREOGRAFA IZ BUGARSKE IVA DIMÅEVA (PRODUKCIJA STANICA) SEPTEMBAR 2007.

Izazovi letnjeg uæivanja

dliåna ideja da se repriziraju predstave izvedene na ovogodiãnjem Belefu, doprinela je Oda igrokaz Enjoy July bugarskog koreogarafa Iva Dimåeva bude ponovo prikazan u Magacinu u ulici Kraljeviña Marka gde za sada svoje projekte izvodi beogradska Stanica, servis za savremeni ples. Iako najavljen kao predstava savremene igre, ovaj projekat je viãe teatar pokreta u kojem je nenamet- ljiva fiziåka interpretacija veoma duhovitog teksta osnovna komponenta. Ukratko: agresivna crnka – Dragana Bulut, smirenija plavuãa – Ljiljana Tasiñ i njihov simpatiåni drugar Marko Miliñ provode let- nje dane oko deåjeg bazena uz niz veoma vispreno smiãljenih zadovoljstava, koja su ponekad i agresivna, a uvek obojena simpatiånom dozom humora. Moguñi i nemoguñi naåini letnjeg zadovoljstva su izazovi za prirodnu reakciju izvoðaåa, koji se slade kriãkama soåne lubenice, pljuckaju semen- ke, nalivaju se obilnim koliåinama piva, æele da po- tamne koristeñi raznovrsne kreme, losione, ulja, ali se i igraju loptom u vodi, uporno izvikuju reåe- nice poviãenog izliva sreñe i, na kraju predstave, spokojno sede uz veåernji povetarac kraj otvore- nog bazena u kojem pluta kavez s raznobojnim afriåkim papagajima i – ñaskaju. Cenjeni evropski i bugarski koreograf i performer Ivo Dimåev je svesrdno prihvatio inicijativu Stra- nice da ovim projektom podstakne saradnju doma- ñih plesnih umetnika s kolegama iz balkanskog regiona, åime je postignut pravi pogodak. Jer, åi- njenica je da se mnoga ostvarenja savremene plesne scene bave, uglavnom, teãkim i mraånim temama kao ãto su frustracija, politika, ratovi i sloæena estetiåka, pozoriãna i socijalna problematika. Pro- jekat Ive Dimåeva je potpuno opravdao njegovu æelju da ide u suprotnom pravcu i da istraæi fenomen ljudskog ZADOVOLJSTVA na blago karikira- ni, osmiãljen pozoriãnu naåin. Istini za volju u ovoj predstavi ima veoma malo onoga ãto bi se moglo podvesti pod savremenu igru, izuzev skice za portret mister univerzuma, koju je odliåno izveo Marko Miliñ. I Dragana Bulut i Lji- ljana Tasiñ su sjajno ostvarile svoje pomalo neuro- tiåne devojke na odmoru, koji bi na svaki naåin trebalo da im pruæi zadovoljstva, a ãto se to baã uvek ne deãava, one nisu krive. Treba li reni da je predstava Enjoy July izvanredno primljena od, uglavnom, mlade publike, koja bi is- punila i viãestruko veñe sobno gledaliãte. Sve je let- nja priåa razgalila i od srca nasmejala. A njena naj- veña vrednost je u tome ãto je tekla spontano i neusiljeno, tako da se moglo åak i posumnjati da ju je iko reæirao. Kada se postigne takav stepen scenske uverljivosti, jasno je da se radi o iskusnom au- toru i vrsnim izvoðaåima, koji su uneli toplu vedrinu u ovo naãe hladno zimsko leto.

Milica Zajcev

53 Orchestra () 2007. 41. BITEF 07 TRI U IZVOÐENJU IGRAÅKE KOMPANIJE BATÃEVA IZ TEL AVIVA, IZRAEL SAVA CENTAR, 15. SEPTEMBAR 2007.

Tri etide za sedamnaest izvoðaåa uvena izraelska igraåka trupa Baãeva i isto toliko åuveni savremeni koreograf Ohad Naharin otvorili su, prema veñ poznatoj tradiciji, ovogodiãnji Beogradski teatarski festival svojom plesnom predstavom Tri. To najnovije ostvarenje Ohada Naharina, Ååije postavke smo do sada imali priliku da vidimo na programima nekih gostujuñih svetskih igraåkih ansambala, imalo je u igraåicama i igraåima njegove domicilne trupe izvanredne promotere koreografovih sadaãnjih umetniåkih stremljenja. Za jedan åas i deset minuta izvanrednih sedamnaest izraelskih izvoðaåa odigralo je snaæno, skladno i angaæovano tri plesne etide koje su åinile ovu predstavu. Redovno trenirani programom dnevnih veæbi, koje je Naharin nazvao gaga, ovi mladi umetnici su sa- vlaðivali suãtinu multidimenzijalnog pokreta, koji ih je usmereno i samosvojno odvodio do vrhunaca njihove fiziåke spremosti za perfekciju u savladavanju izuzetno bogatog koreografovog plesnog jezika. A taj jezik traæi i nalazi puteve kojima se napor pretvara u zadovoiljstvo, ne dopuãtajuñi slabosti u sticanju i ispoljavanju odreðenih navika u brzom, efikasnom i jasnom interpretiranju pokreta, koji su uvek osnova za usvajaje novih. I ma kako se pokret u plesu Naharinovih izvoðaåa ponekad uåini prozivoljnim, njihova igra je do tanåina briæljivo osmiãljena, ograniåena samo individualnim moñima, i pri tome izuzetno elekoventna u stvaranju celina koje su i brze i snaæne, pa i pritajeno strastvene. Odeljci ili plesne etide predstave Tri su imale i smisaon izbor muziåkih osnova, koje su stvarale odreðenu atmosferu. Prva etida na- zvana Bellus postavljena je na muziku Bahovih Goldberg varijacija prema pijanistiåkom snimku Glena Gulda, ãto je sugerisalo istra- æivanje tiãine izmeðu muziåkih nota. U tome su posebno mesto zauzimali uvodni solo nastupi i duetna igra, koja je svojim dinamiå- nim zamahom lako ispunjavala veliki prostor pozornice u Sava centru. U drugoj etidi Humus, namenjenoj samo igraåicama, one su koristile sve planove scene i s postojanoãñu vrednom svake pohvale sa- vladavale sloæene, ponekad i fiziåki iscrpljujuñe Naharinove igraåke pasaæe. Unisonost njihove zajedniåke igre fascinirala je sklad- noãñu. Poslednja, vremenski najduæa etida za ceo ansambl, iznenada je buknula zvucima hitova Beash Boys-a i njima sliånih autora, dono- señi igru eksplozivnog naboja. Iz striktnog poãtovanja tri igraåke vrste (kao u gimnastici) iãåauravala se demonstracija viãedimenzi- jalnih pokreta u kojima je dominirala perfekcija plesa, uvek novog, nikad ponovljenog, dok se za straãñu ili bilo kakvim emocijama, nije suviãe tragalo. No, kada su one, makar na kratko, doãle do izraæaja u nadahnuto postavljenom i izvedenom muãkom duetu, smi- renih, a veoma samosvojnih linija, obojenih åulnim i oseñajnim plastiånim pokretima, koji su svojim snaænim isijavanjem odmah preãli rampu i zasluæili spontano odobravanje gledalaca – darivan je tren za nezaborav, bar za onaj deo publike, koja u umetniåkoj igri, pored tehniåke perfekcije, traæi pozoriãnu iluziju koja osvaja odreðenim smislom i emocijama.

Milica Zajcev

Orchestra () 2007. 5 fotografije: Richard Termine

55 Orchestra () 2007. I to je pozoriãte vogodiãnji Bitef sveåano su otvorili Jovan ]irilov (umetniåki direktor i selektor; ko-selektor je Anja Suãa) i Vojislav Bra- joviñ, ministar za kulturu, koji je izmeðu ostalog rekao: Kao jedan od najprestiænijih svetskih festivala (...) Bitef je svetio- Onik umetnosti i prostor slobode. Za poåetak bitefovske avanture, a u skladu sa ovogodiãnjim sloganom I to je pozoriãte (svidelo se to nekome ili ne), znameniti izraelski i svetski koreograf Ohad Naharin prikazao nam je, u izvoðenju åuvene izraelske trupe Batãeva dens kompani, svoju najnoviju koreografiju Tri. Naharinovo ostvarenja je trodelno: Bellus, Humus, Secus. Prvi deo je istraæivanje pokreta na Bahove Goldberg varijacije u skladu s njihovom jednostavnoãñu, ali i kombinovanjem i raznovrsnoãñu ritmova u smeni s tiãinom nota, dok drugi i treñi deo (u savremenom ritmu), u kojima uåestvuje celokupna trupa, preispituju, naizgled proizvoljnim, a u stvari motivisanim pokretima, individualne, ali i usloænjene kompozicije telesne ekspresije u prostoru. Za razliku od Ajnãtajna, prostor je za Naharina bitniji od vremena. (Mada njegovo zakaãnjenje na aerodrom, pri polasku zaBeograd, donekle koriguje ovu izjavu.) Otkrivajuñi nam tajne i smisao vlastitog pokreta gaga, zasnovanog na pravilnom dræanju kiåme i glave (ãto svi igraåi nisu baã savrãeno usvojili) i na „medicinskoj” upotrebi miãiña i kostiju, posebno zglobova, u cilju izbegavanja pokreta „koji bole”, Na- harin „uåi” i o kretanju i svakodnevnim navikama kako plesaåa tako i neplesaåa, o osvajanju tajni telesnog i duhovnog postojanja kroz individualnu, duetnu i skupnu igru u prostoru. Naime, naãe sapostojanje s drugima u ograniåenom prostoru, uspo- stavljanje kontakata kroz pokrete osloboðene klasiåne rigoroznosti i pravila koja ukalupljuju mozak i motoristiku slobodne liånosti, otkrivaju nam osloboðenim pristupom (bosih nogu) radost, zadovoljstvo i svojevrsno „leåenje” od pogreãnih, ustalje- nih navika, ali i napor da „nekoga ne nagazimo”. A to predstavlja vrhunac izbalansirane ravnoteæe. Tako je Gaga, kao neoba- vezna disciplina za neigraåe i povreðene, postala kljuå i poåetni trening profesionalaca i publike, u otkrivanju strukture, reda-nereda, ritma i dinamike muzike, ali i osnova za dopiranje do liånosti. Putem empatije i prenoãenja unutarnjih vibracija i skrivenih emocija, minimalistiåki jednostavnim kretnjama tela, posebno ruku ka drugom i od drugog, na primer u sekvenci Bellus, uz pravilno disanje, za Naharina najvaæniji åinilac predstave biva voljno kretanje, bilo da su u pitanju pojedinaåne, duetne ili skupne igre, u postizanju kontrapunktskog sklada ili simultanosti svih u vizuelnom, emotivnom i tehniåkom pogledu. Mada smo videli i drukåije, atraktivnije, duhovitije i virtuoznije Naharinove predstave, ovu treba shvatiti i prihvatiti kao svojevrsno zagrevanje duha i tela za sve one raznovrsne stilove, htenja i ostvarenja kreativne kapricioznosti reditelja, koreografa, izvoðaåa i, naravno, publike. Jer publika je uvek bila sauåesnik – i saigraå. Pokret i miãljenje su intencionalni, rekao je Huserl.

Mirjana Zdravkoviñ

Orchestra () 2007. 56 PREMIJERA BALETA ROMEO I JULIJA SERGEJA PROKOFJEVA - OBELEÆENO 25 GODINA UMETNIÅKOG RADA PRVAKA NOVOSADSKOG BALETA DRAGANA VLALUKINA SRPSKO NARODNO POZORIÃTE, 17. MART 2007.

Oksana Storoæuk i Konstantin Teãea

a sceni Srpskog narodnog pozoriãta u Novom Sadu jedno od najdragocenijih baletskih dela 20. veka, balet Romeo i Julija Sergeja Prokofjeva izveden je do sa- Ispovest Nda dva puta: u koreografiji Marine Olenjine 1952. godine (u fragmentima) i 1962. godine u postavci Georgi Makedonskog. Na treñu premijeru åekalo se åak 45 godina!!! Ovoga puta reæija i koreografija je bila poverena poznatom maðarskom umetniku Iãtvanu Hercogu, koji posle svojih postavki Altum silencijuma S. Divjakoviña i Karmine burane K. Orfa, i prenoãenja koreografije baleta za decu Maks i Moris, po tre- i señanja ñi put gostuje u Novom Sadu. U Hercogovoj baletskoj verziji najlepãe Ãekspirove ljubavne drame u æiæi zbivanja je otac Lorenco, koji kroz ispovest i señanja ispituje sopstvenu savest i krivicu za zlehu- du sudbinu åuvenih ljubavnika iz Verone. Takav libretistiåki postupak nije nov, jer su ga veñ primenjivali savremeni koreografi s viãe ili manje uspeha. Istini za volju to im odobrava monolog oca Lorenca u Treñoj sceni petog åina originalne Ãekspirove trage- dije. Provera opravdanosti takvog postupka je u nalaæenju najprihvatljivijeg teatarskog naåina sporovoðenja ovakve koncepcije. Hercog je imao zaista vrsnog saradnika u prvaku Milanu Laziñu, koji je igraåko-dramski lik oca Lorenca doneo iskreno i autoritativno. Åinjenica da predstava poåinje krajem, a zavrãava se poåetkom u odnosu na libreto baleta Prokofjeva je danas sasvim prihvatljiva. Ali ubrzo postaje jasno da je igraåki i glumaåki angaæman oca Lorenca kod Hercoga prenaglaãen, pre svega, za- mornom duæinom njegovih solistiåkih sekvenci, koje je inaåe primerno izveo Milan Laziñ.

57 Orchestra () 2007. Oksana Storoæuk i Andrej Kolåeriju

U celini gledano Hercogova predstrava je bila studioznija i koreografski, ipak, zanimljivija u solistiåkim deonicama, a posebno u velikom duetu protagonista (Balkon), a naro- åito zbog uzlazne dramske tenzije, koju poseduje osma slika (dvoboji Merkucija i Romea s Tibaldom), nego igre ansambla, koje su bile manje maãtovite no ãto se oåekivalo. Protagonisti su u potpunosti ispunili zahteve koreografa: Oksana Storoæuk sa iskustvom primabalerine na vrhuncu karijere, bila je lakonoga, hitra, lirski zanesena, iskreno zaljubljena i potresno nesreñna Julija, dok je sasvim mlad igraå Andrej Josif Kolåeriju doneo svog Romea igraåki za svaku pohvalu, a glumaåki s mladalaåkom stra- ãñu koja pleni. Njihovi dueti su elokventno izvedenim igraåkim kompozicijama bili jedan od vrhunaca ove koreodrame. Dragan Vlalukin je svoj srebrni jubilej uspeãno obeleæio poletnom, æivahnom igrom, koja je viãe od drugih, imala odlike renesansne humornosti i æivopisnosti. Konstantin Teãea, prvak beogradskog Baleta, izvanredne figure i otmenog stava je u Hercogovoj postavci imao kao Paris viãe plesnih zadataka no ãto je uobiåajeno, koje je s plemiñ- kim dostojanstvom, razume se, besprekorno ostvario. Mladi igraå Flavijus Sasu je ro- busno odigrao Tibalda uveravajuñi da je pred njim uspeãna karijera upeåatljivog ka- rakternog igraåa – a takvih nema mnogo. Nosioci ostalih uloga bili su: veoma odluåni T. Ranðeloviñ (lord Kapuleti), diskretna Ma- rijeta Virag (ledi Kapuleti), oseñajna Branka Gligoriñ (Dadilja), lakonogi Ðulio Milete (Benvolio), a sveprisutna Andreja Kuleãeviñ kao Smrt – Hercogov novi lik u ovom baletu – morala je uloæiti dosta liånog angaæmana da opravda svoje prisustvo na sceni. Scenografija Dalibora Tobdæiña je u potpunosti svojim surim bojama odgovarala Her- cogovoj postavci doprinoseñi odliåno koncipiranim osvetljenjem atmosferi nagoveãta- vanja zlehude sudbine zaljubljenih. Kostimograf Mirjana Stojanoviñ-Mauriå je sa sebi svojstvenim oseñanjem za detalj i kolorit epohe odenula novosadski ansambl u sliko- vite kostime. Jedino jarko crvena boja Julijinog kostima na balu Kapuletijevih oduda- rala je od deviåanske nevinosti koju ona u toj sceni poseduje. Purpurna boja kostima i dekora ostalih izvoðaåa je moæda i sugerisala smrtni ishod iskrene mladalaåke ljubavi, koja u ovoj Ãekspirovoj drami, ipak, nije toliko krvava kao, recimo u njegovom Magbetu. I na kraju, ali nikako na poslednjem mestu, treba odati najveñe prizanje dirigentu Æelj- ki Milanoviñ i Orkestru SNP, koji su sloæenu i zahtevnu partituru Prokofjeva za Romea i Juliju interpretirali i sa odgovornoãñu za svaki njen zvuåni detalj i s umetniåkim odu- ãevljenjem, naæalost, toliko retkim u naãoj sredini kada je u pitanju muziåko izvoðen- je baletskih dela. I na inostranim koncertnim podijumima i na stranim igraåkim scenama njihovo muziciranje ne bi ostalo bez najviãih pohvala, a koliko je to znaåilo za izvoðenje Romea i Julije u novosadskom Baletu mogu podjednaku zahvalnost iskazati i interpretatori i publika.

Milica Zajce

Orchestra () 2007. 58 Ãekspir u viðenju Iãtvana Hercoga oznati maðarski koreograf Iãtvan Hercog, koji je viãe puta gostovao u SNP, postavio je izvanrednu simfonijsku koreodramu S. Prokofjeva na veoma originalan naåin. Njegov balet, zamiãljen kao ispovedno señanje patera Lorenca, u isprekidanim koãmar- Pnim, igraåko-muziåkim sekvencama, dramaturãki po Ãekneru i drugim teoretiåarima postmoderne, ostvaren je neoklasiånom leksikom proæetom slobodnim emotivnim reakcijama ansambla, baziranom na renesansnom izrazu plebsa, ali i spontanosti i prefin- jenosti patricijske uzviãenosti. Kulminacione trenutke balet je imao u igri odliånih protagonista i solista, suprotstavljenih izvesnoj ras- pojasanosti raspoloæenja “dogaðanja naroda” koje je ponekad liåilo na poruåene sletske veæbe, da bi se u zavrãnici igraåki narod pokazao mnogo inteligentnijim nego na poåetku baleta. Hercogova vizija kao da prividno skreñe meãajuñi znaåenje uzroka i posledice, tako ãto krivicu za smrt Romea i Julije svaljuje na neduæna pleña patera Lorenca. Zamiãljen kao ispovest Patera u griæi savesti zbog ne- duæne smrti onih kojima je æeleo da pomogne, Hercogov balet ima dramskog naboja i opravdanosti, ali je ta ispovest malo predugaå- ka i zatura trag ka pravim uzrocima zla – mrænji i borbi Montekijevih i Kapuletijevih. No uprkos te slabo zasnovane pretpostavke koreografa o tome ãta je glavno a ãta poslediåno, on dramatikom, snaænim scenama izmeðu Montekijevih i Kapuletijevih, ekspresivnim lirskim duetima (Romeo i Julija, Julija i Lorenco, Paris i Julija, Julijina smrt) uspeva da nas emocionalno i intelektualno angaæuje i izvede iz te prvobitne zablude. Mada je partitura Prokofjeva znatno skrañena, a ubaåeni su neki “novi delovi”, iskrenost protagonista, izvanredan Orkestar SNP na åelu sa maestralnom Æeljkom Milanoviñ i profesionalnost ansambla digli su publiku na noge. Inspirisani takvom muzikom i Hercogom (koji je istovremeno libretista i reditelj), u maãtovitim kostimima Mirjane Stojanoviå-Mau- riå, proæetim renesansnim duhom, a savremenim senzibilitetom i liånim koloristiåkim reãenjima, u jednostavnoj scenografiji Dalibo- ra Tobdæiña sa izvanrednim svetlosnim ãtimunzima, Balet SNP izveo je s velikom posveñenoãñu, straãñu i profesionalizmom ovu tra- giånu koreodramu svevremene simbolike. Internacionalni igraåi dokazali su da je njihov zaviåaj tamo gde ih vole, cene i razumeju. Odajmo priznanje Milanu Laziñu (pater Lo- renco), Oksani Storoæuk (Julija), Flavijusu Sasu (Tibaldo), Andreju Josifu Kolåeriju (Romeo), Draganu Vlalukinu (Merkucio), \uliju Mileteu (Benvolio), Branki Gligoriñ (Dadilja), Mariji Virag (Ledi Kapuleti), Milutinu Petroviñu (Montegju), Andreji Kuleãeviñ (Smrt) i Konstantinu Teãei (Paris, k. g. ). Ovaj poslednji igrao je sa ostalima bolestan, s povreðenom kiåmom, a i drugi su igrali povreðeni. Sna- ænim izrazom, izvanrednim detaljima, elegancijom i straãñu, svi su zasluæili – zajedno s uveæbaåima i asistentom koreografa – komplimente i åestitanja za posveñenost igri i istrajnost u radu. Posebno priznanje za samopregoran rad i trideset ostvarenih uloga razliåitog karaktera, faha i stila zasluæuje Dragan Vlalukin koji je na premijeri odigrao Merkucija kao da mu je dvadeset godina. Bio je to sjajan tim profesionalaca na åelu sa Iãtvanom Hercogom i Æeljkom Milanoviñ, koji nam je prikazao ãta znaåi disati isti vazduh i jesti isti hleb u ime umetnosti. Mirjana Zdravkoviñ

59 Orchestra () 2007. SA 13. INTERNACIONALNOG FESTIVALA ALTERNATIVNOG I NOVOG TEATRA U NOVOM SADU 25. JUNI – 02. JULI 2007.

Prednost i razliåitosti vogodiãnji Internacionalni festival alternativnog i novog teatra (INFANT) trinaesti po redu, u znalaåkoj i ambicioznoj selek- ciji poznate beogradske koreoreæiserke Nele Antonoviñ (Teatar pokreta Mimart), odvijao se kao briæljivo saåinjen kaleido- Oskop åije su prednosti u razliåitosti. Smotra INfantastic ‘07 je u svom glavnom i sporednim programima od 25. juna do 2. jula upoznavala s razliåitim usmerenjima, idejama, dostignuñima savremenog alternativnog pozoriãta. U glavnom programu viðene su beogradske predstave Priåa o åaju (Dah teatar), Priåa o Grku (Madlenijanum), Antigona (Belef), Pevam kao da sam ptica (Plavo pozoriãte), zatim Deleted messages Bad. co. iz Zagreba, Devojka ide u raj iz Jazberenja ( Maðar- ska), Fragmenti tela- Body fragments iz Belifelda (Nemaåka).

Åovek knjiga (pozoriãte Finita la Commedia), foto: B.Luåiñ

Savremeno fiziåko pozoriãte Na ovoj smotri je posebna paænja bila poklonjena savremenom fiziåkom teataru. Predstava Hajnera Milera Kvartet, istoimnene pozoriãne trupe s Novog Zelanda, imala je vrsne interpretatore u reæiserki i sjajnoj glumici Bronvil Tedl i njenom angaæovanom partneru Patriku Dejvisu. Oni su kroz poremeñene odnose liånosti, koje su interpretirali, ispoljavali agresivnu teænju ka moñi i stra- snom zadovoljavanju svojih izopaåenih æelja. Pri tome su nalazili bezbroj naåina da muåe jedno drugo, uz nesposobnost da otkri- ju i ispolje svoje stvarne emocije. Retko kada kao u ovoj predstavi se moglo videti da se fiziåko kretanje izvoðaåa na sceni tretira isto kao izgovoreni tekst, ãto uverava da se osmiãljenim pokretom u pozoriãtu i van onoga ãto se naziva umetniåkim plesom mo- æe mnogo toga izraziti. Teatar Maska iz Ferlija (Italija), uneo je veoma malo teksta u svoju surovu pozoriãnu elegiju Kriminalac (nadahnutim filmom Æana Æanea Pesma ljubavi ). U mraånoj atmosferi memljivog, prljavog zatvora, u dubokom ljudskom kalu, odvija se drama oåaja. Zatvo- renici-kriminalci su, ipak, joã dovoljno svesni da se iz krajnjeg poniæenja mogu vinuti u sferu zaåudnog identiteta u kojem se pre- pliñu usmljenost i erotizam, spajajuñi u celinu njihovo namuåeno telo i raskomadanu duãu. Besprekorno postavljeno, odglumlje- no, odigrano. Ovi ruæni, prljavi i zli prokleti anðeli u reæiji Lorenca Basanija ostavili su izuzetno upeåatljiv utisak.

Filozofija i svakodnevica Veñ viðena beogradska plesna predstava Dalije Añin Hendle with great care , koju je izvela sa Anom Ignjatoviñ, u Novom Sadu je iskazala i neke nove akcentre pokazujuñi da se visoko teatralizovanom, depersonalizovanom i minimalistiåkom igrom moæe dosegnuti sugestivan, pa i filozofski naåin señanja na proteklu stvarnost, kroz fluidno plutanje neimenovanih tela izmeðu onoga ãto je pokazano i onga ãto je zapreteno i zauvek neiskazljivo.

Orchestra () 2007. 6 Duhovit prikaz prisustva igre u svakodnevnom æivotu donela je bugarska trupa Dune. Ritmiånost i izvesna melodiånost pokreta u svakodnevnim situacijama inspirisali su koreografkinju Petju Stojkovu da na dobro znanu muziku ( uglavnom su to bili odlomci iz Valpurgine noñi Ãarla Gunoa), postavi maãtovit niz gestova u suãtini sasvim obiånih, ali u kontekstu blage karikature veoma sce- niånih. Moæete li zamisliti poetiånost u „plesu’’ tri providne i pomalo izguævane kese iz samoposluge, koje su svojim dahom usme- ravali odliåni izvoðaåi Vladimir Grudev, Petja Andreeva i Margita Janakijeva? A, verujte, bilo je u tom jedinstvenom prizoru viãe duhovnosti i lepote nego u mnogim klasiånim igraåkim „numerama’’, kojima su efektnost i skladnost osnovne premise.

Studiozna istraæivanja Na „maðarskoj veåeri’’ nastupilo je pozoriãte „Deæe Kostolanji’’, ansambl reditelja Andraãa Urbana iz Subotice, s predstavom O. 1 Mg i solo igraå Ferenc Feher u plesnom resitalu Åovek- knjiga. Subotiåka predstava bila je prava bitefovska: snaæno glumljena, raskoãna u scenskom izrazu, surova u prezentaciji strahova, za- tomljenih strasti, ubistvenih æelja kroz vizije odnosa muãkarca prema æeni. U toj briæljivo osmiãljenoj sintezi stvarnosti i fikcije An- draãu Urbanu i njegovom troålanom ansamblu nije bilo vaæno ãta se dogaða, nego kako se dogaða u tom koãmaru normalnosti i ludila – u åemu su potpuno uspeli. Otkriñe koreografkinje Aniko Juhasa (O. Caruso), samouki uliåni igraå Ferenc Feher je uz izdræljivost koja zasluæuje priznanje, gip- kost udova i torza, skulptorski izvajanih, gotovo åitav åas igrao svoj resital kojim je ukidao kanonizovane plesne norme teæeñi, pre svega, iskrenosti i u deonicama lirske oseñajnosti, kao i u onima koje su znaåile otpor, bunt prema svemu ãto se igraåu-izvoðaåu nameñe kao ustaljena tradicija koju valja, bez obzira na sve, ipak poãtovati.

Zavrãna predstava INfantastica ‘07 - Jevanðelje detinjstva Jaroslava Freta doãla je iz Instituta Grotovski , koji se nalazi u Vroclavu, u Poljskoj. Teatar ZAR, koji deluje u okviru ove pozoriãne istraæivaåke institucije, pokazao je primer studioznog izuåavanja gno- stiåkih elemenata u prvobitnom hriãñanstvu, koje je voða projekta Fret postavio u mistiånoj atmosferi fragmentarnih nagoveãta- ja besmrtnosti u señanjima iz ranog detinjstva. Izvoriãte svoje predstve o uskrsnuñu Lazara, o kojem priåaju njegove sestre Marta

DanzaDune i Marija uporedo s prezentacijom otkrovenja templara i katara o znaåaju Marije Magdalene kao najuticajnijeg Hristovog aposto- la – umetnici iz Poljske, tradicionalno katoliåke zemlje, potraæili su na Istoku, u na svetu najstarijim polifonim pogrebnim pesma- ma iz Gruzije i Kavkaskog gorja, koje pripadaju tradiciji pravoslavnih hriãñana. Prethodna studiozna istraæivanja ZAR teatra donela su scensko delo, savrãeno po formi i atmosferi, a posebno dragoceno po svojoj jedinstvenoj muziåkoj komponenti, koja na nauåno zasnovan naåin objedinjuje iskustva steåena viãegodiãnjim putovanjima åla- nova ovog ansambla po Gruziji, Bugarskoj, Svetoj Gori, Izraelu.

Sunåicin plamiåak Pored veñ pomenute veoma struåne selekcije Nele Antonoviñ u glavnom programu, ona je veliku paænju poklonila i prateñim programima, koje su svakodnevno izvodili poznati performeri. Najmlaðu publiku u Katoliåkoj porti je naroåito razgalila humanoãñu, vedrinom i neposrednoãñu Ivana Koraksiñ, koja je svoj kratki performans Sunåicin plamiåak izvela iskreno i toplo uveravajuñi u veå- nu magiånu moñ klovnovske umetnosti. U okvru 13. Infanta odræavani su redovni razgovori o viðenim predstavama, koje je veoma znalaåki vodio teatrolog iz Beograda Zoran R. Popoviñ. Organizovan je i Simpozijum Strategija novog pozoriãta, koji je zbog sloæenosti teme i brojnosti uåesnika zah- tevao viãe vremena. Stoga je dogovoreno da uåesnici naknadno dostave svoje radove, koji ñe biti objavljeni u posebnoj publika- ciji Kulturnog centra u Novom Sadu, koji je bio glavni organizator ovogodiãnjeg Infanta.

Nagrade Katalin Ladik – glumica, performer i pesnikinja, Andrej Vulfing – pozoriãni reditelj i direktor teatra Konzol iz Gelzenkirhena i Je- lena Bogavac – pozoriãna rediteljka iz Beograda (predsednica), koji su åinili ovogodiãnji æiri novosadskog Infanta dodelili su na-

61 Orchestra () 2007. 0,1 mg (pozoriãte Kostolanji Deze)

gradu za predstavu u celini Antigoni, Teatra Beton hala iz Beograda u reæiji Ivane Vujiñ. Koristeñi s merom gotovo sva pozoriãna sredstva kakva su ekspresivna gluma, koreografija, muzika razliåitih stilova iz raznih epoha, dokumentarni video-materijal, ova predstava je, po miãljenju æirija, unapredila brehtovski postupak obogañujuñi ga iskustvom naãeg vremena i prostora. Za doprinos u istraæivanju posebnih segmenata pozoriãnog izraza, nagrade su dodeljene predstavama Devojka koja ide u raj pozo- riãta iz maðarskog grada Jazberenja, autora Tibora Varsegija i Fragmentima tela Labor teatra iz Nemaåke u reæiji Zigmara Ãredera. Ove predstave su, po oceni æirija, pokazale moguñnost da se tretmanom pozoriãnog prostora postigne lepota vizuelnog izraza. Za istraæivanje moguñnosti graniånih pozoriãnih oblasti æiri je nagradio predstave Pevam kao da sam ptica Plavog pozoriãta iz Be- ograda u reæiji Nenada Åoliña i Hendle with great care autorke Dalije Añin iz beogradske Stanice. Obe ove predstve su koristeñi se eksperimentalnim postupkom uverljivo istraæivale moguñnosti formalnog i kvalitetnog menjanja teatarskog izraza istovremeno se upuãtajuñi u rizik da preðu granicu do sada usvojene pozoriãne prakse. Milica Zajcev OSMEH UMA FORUMA ZA NOVI PLES SRPSKOG NARODNOG POZORIÃTA U NOVOM SADU, KOREOGRAFIJA I REÆIJA GALINA BORISOVA, BUGARSKA SEPTEMBAR 2007. Stazama neprestanog traganja

edini ansambl savremene igre u naãoj zemlji koji deluje u okviru profesionalnog pozoriãta ( Srpsko narod- Jno pozoriãte u Novom Sadu) je Forum za novi ples, koji veñ dve godine nastoji da oåuva i razvija svoju osnov- nu ideju – da ide stazama neprekidnog traganja. U tome, za sada, i uspeva. Njega åine igraåice i igraåi novosadskog Baleta, spremni da, pored redovnog repertoara,ostvaruju predstave kojima i svojoj publici i sebi ãire horizonte ne- konvencionalne plesne poetike, ãto im je za ovo kratko vreme donelo priznanja i na domañim i na inostranim pozornicama. Spoljni i unutraãnji zidovi, Fragmenti i naroåito Jezik zidova privukli su svojim dinamiånim i umnim kon- cepcijama, kao i predanim izvoðenjem,i gledaoce i struå- njake. Dovoljno je reñi da je predstava Jezik zidova dobila Nagradu publike na proãlogodiãnjem, 4o. Bitefu, a zatim su njeni izvoðaåi postali laureati prestiæne Nagrade „Dimitri- je Parliñ’’, koju dodeljuje svake godine Udruæenje baletskih umetnika Srbije. Za svoju novu predstavu Forum je angaæovao poznatu bu- garsku koreografkinju i rediteljku Galinu Borisovu ( pored ostalog ona je dobitnica prve nagrade na Festivalu mono- drame i pantomime u Zemunu, 2005), koja je Osmeh uma postavila svesno razbijajuñi konciznu dramaturgiju, pa je i podnaslov Åini mi se da mi nedostaje jedno drvo... bio vidljivi povod nizu odliåno zamiãljenih sekvenci, koje su, i pored realistiåke konvencionalnosti, a ponekad i blage ironiå- nosti, ostavljale utisak nabrajanja dogaðanja bez do kraja osmiãljene celine. A to bi upeåatljivije izrazilo banalnost vi- dljivog, koju je autorka koreografije i reæije æelela. Veoma dobar izbor muzike, veãto postavljanje izvoðaåa u plesu na svim nivoima scene, ponekad suptilne i malo kad agresivno smele kombinacije solistiåke i skupne igre, uz stilizovanu glumu i dosta ponavljanog skidanja i odevanja jednostavne odeñe ( kod plesaåa je to, razume se, znaåilo i promenu identiteta), s pasaæima osmiãljeno doziranog humora, dali su predstavi Borisove ãirinu lepeze, kojoj je, ipak, nedostajala jedna karika, koja bi sva ta deãavanja åvr- ãñe povezivala u celinu. A i samo trajanje Osmeha uma ne bi niãta izgubilo da je bilo saæetije postavljeno. Uz asistenciju Olivere Kovaåeviñ-Crnjanski i kostime i scenografiju Marine Sremac svi izvoðaåi su pokazali da ni jednog trenutka ne ãtede svoja tela i svoju snagu da bi ãto pri- merenije ostvarili zahteve koreografije. Danijela Vojnov- ski, Andreja Kuleãeviñ, Frosina Dimovska, Viãnja Drinjov- ski, Olga Avramoviñ, Daisuke Miura i Saãa Asentuiñ (kao gost) zasluæuju sve pohvale. Predstavu je optimistiåki zavr- ãio graciozni i lepi lovaåki pas Zoe, Andreje Kuleãeviñ, koji je imao priliku da uz uzdræanu pseñu mudrost s njom „odigra’’ zavrãni razgaljujuñi „ples’’.

Milica Zajcev

63 Orchestra () 2007. SUMMARY – SERBIA

In this new triple issue, we tried to list almost all events and dance performances in the domestic dance production from January through December 2007. For some performances, we offer two or even three reviews often presenting contrasting positions. We always find it interesting when the same production is praised by one and criticized by another critic. By publishing both texts, we want to provoke and inspire readers to buy a ticket, watch the shaw and decide for themselves. Having embraced such concept, our editors have been promoting for years the right of ballet critics to present negative reviews. International block was extremely rich thanks first of all to utmost dedication of our correspondents who sought to provide diverse information as much as pos- sible. The international block is also our link with international dance production, old and new dance styles, contemporary techniques and fresh choreographic ideas. Due to size, both summaries will be presented in the form of brief information containing the most characteristic views from the texts of ballet critics.

Column GRAND PAS 011 (p.4-56) is devoted to dance productions and events that took place in Belgrade. GRAND PAS 021 (p.57-63) is devoted to the performances in Novi Sad, a town only 70 km away from Belgrade which has been staging its own dance events for years.

- ORCHESTRA COLUMNA (p.2-3), is a column written for quite some time by the most prominent Serbian ballet critic Mrs. Milica Zajcev. This time, she is taking stock of the entire dance production in Serbia in 2007, which is richer and more diverse compared to the tough period we left behind. The column at the same time represents a kind of a chronological record encouraging and promoting creativity of our choreographers and dancers.

GRAND PAS 011:

- Tea Story (Priåa o åaju) (p.4) performed by Dah Theater carries a very modern message – we can oppose destruction and violence in the contemporary world only by creating something rational. This in-depth study of the cruelty of war destructions and represents is a good example of well-conceived and powerful contemporary theatrical dramaturgy. - Record (Zapis) (p.5), by Madlenianum troupe in the first 2006 version was aimed at exploring a dialogue between non-music sound and dance to the detri- ment of choreography. This reconstructed version has a clear dramaturgy and some of the new dancers introduced freshness and used their bodies to express the choreographer’s wish to cut across the civilization. - Madlenianum troupe changed its name to Perpetuum. Under the new name, it had a successful guest appearance in the Rodara festival in Pueblo, in faraway Mexico (p.6). Performance Zapis was proclaimed the best performance at the festival. - Little Prince (Mali princ) (p.7-9) was performed in honor of the 60th anniversary of the first edition of the famous book with the same title. The idea of the choreographer was to stage this poetic work as a multi-media choreographed drama (dance, acting, words, video) to depict the stream of consciousness of the author himself. In addition to experienced actors and dancers, the students of the Belgrade Ballet Schools also took part. They proved to be gifted modern dancers. We are presenting two reviews with similar attitude but differing in style. - Premiere Fire bird and Le Sacre du Printemps (p.10-13) choreographed by Ditmar Seifert was staged in the National Theatre (Belgrade). Both productions generated dissenting views both among the critics and audience. Both masterpieces of ballet art relied on tradition only by relying on the original librettos, whereas in terms of staging and choreography they were interpreted freely, perhaps much too freely. Dancers were required to employ difficult techniques albeit choreographers displayed old-fashioned dance style. The dancers virtually outdid themselves, but it is difficult to say what lies ahead for these performances. - Body Shop Festival and presentation of the workshop of pedagogue Joe Alegado (p.14-16) was actually a dance platform for domestic modern troupes and alternative dance. This festival inspired our magazine and Perpetuum troupe to establish Body Shop Teatar as an association of all artists involved in contemporary dance. The project had a major impact which resulted in the establishment of the first dance center in Serbia entitled the Belgrade Dance Centre (founder: the City Council of Belgrade), about which we shall write in our next issues. The Joe Alegado workshop demonstrated to our dancers the basics of Limon

Orchestra () 2007. 6 dance technique. Our artists really had a lot to learn. There are two texts on this event, which in a critical and analytical way deal with a long-standing lack of quality contemporary dance in Serbia. On p.17, column THROUGH THE EYES OF ANOTHER CRITIC gives a detailed account of the festival and the workshop by our youngest critic, whose positions often radically differ from the above two. - Just another solo (p.18) is the first auteur solo project of a young dancer and choreographers Dragana Bulut. Subject – relative nature of one’s won scenic movement experience, suspicions surrounding the creativity process, relative nature of the audience’s experience of the performance. We present two reviews. Both commend the scenic performance of the show’s author, while one critic sharply criticizes the lack of serious dramaturgy and poorly exploited concept. - Handle with great care (p.20-21), the concept, set and choreography - Dalija Acin, explores a subtle human memory as a phenomenon. Our memories are a part of the past, but they greatly affect the present. The duet is played with minimalist moves, slow and hard. Excellent dramaturgy coupled with scarce scenography (one bed and dimmed light) and a monotonous sound. We publish two reviews since their interpretation of the show and presentation differ to a great extent. - Project Fostering creativity (p.22-24) was organized by the association Station, service for contemporary dance. Seven young choreographers underwent a creative and educational process in six workshops in the period of four months. They presented their work before the audience proving that there were new, promising and fresh creators of contemporary dance in Serbia. The project deserves every credit particularly in view of the fact that the education in Serbia in this respect is lagging behind compared to other places in the world. - With La Capinera (p.25-28), by choreographer Michele Merola, the principal of the National Theater in Belgrade Aãhen Ataljanc marked 20the anniversary of her professional career. We have three reviews for this highly inspiring show. Style – contemporary mainstream. An excellent repertoire move of our only musical theater - the Theatre on Terazije Square. This show is always sold out. This very important production for the development of this type of contemporary dance in Serbia which attracted the attention of critics and audience alike. - Blind Alley (Slepa ulica) (p.29) performed by Teatar pokreta Mimart, explores how the seven deadly sins and seven major virtues affect theatrical art. The author proceeds from a drama triangle comprising persecutor, savior and vic- tim. The relations among them are very complex and require utmost attention on the part of the viewer. One almost gets an impression that one is participat- ing in many scenes, some with the sense of horror, some with the sense of humor. - Belgrade Dance Festival (p.30-39), is a very important dance event. The guests are major international dance companies and troupes. It is held annually in April. The program features shows with various dance styles, from pure ballet to contemporary productions. Two critics write on the latest festival. Their opinions often differ and so in this part too, you can check the column “Through the eyes of another critic”. Although the festival is a source of important information for the domestic public on the highlights of international dance scene, we seriously object that for five years there were no domestic rep- resentatives. - Ballet Sleeping Beauty (p.40-41) marked the World Dance Day internationally observed every year on 29 April. This ballet played in Belgrade for many years, features young dancers of the National Theater in Belgrade. It was an outstanding opportunity for young ballet artists to perfect their classic techniques and demonstrate what they know to the audience. We also included the message written by contemporary choreographer Sasha Waltz (Germany) on the occasion of the World Dance Day. - Festival of Choreographic Miniatures was held for the eleventh time in the National Theater of Belgrade (p.42-44). The founder is the Association of the Ballet Dancers of Serbia. It lasted two days – competition night and exhibition event. In addition to the regular jury, this year a jury of professional critics was also introduced. Small choreographic forms, lasting not more than10 minutes is what makes this festival truly unique in the world. It is a very important event for domestic choreographers and performers. This year, we were able to see kaleidoscope contemporary dances while some of the jury’s decisions caused furious reactions among the critics and the audience alike. - The principals of L’Opera de Paris had a guest performance in Belgrade in the ballet Swan Lake (p.45). Our audience appreciates and understands classic ballet dance, respects a refined style of the French ballet school and attended the performance in great numbers. The dancers of the National Theater in Belgrade had a valuable opportunity to meet with their French colleagues. - In the column INTERVIEW (p.46) we publish an interview with Dijana Miloãeviñ and Jadranka Anðeliñ, both from Dah teatar troupe, on the occasion

65 Orchestra () 2007. of the reward for political theater Otto Rene Castillo Awards (USA). The reward is given by Castillo Theatre (New York). This non-profit organization is dealing with the promotion of human rights through theater. Congratulations. - Remake of Cage (Kavez) (choreographer Lidija Pilipenko) and premiere of Autumn Leaves (Jesenje cveñe) (choreographed by Marie Claude Pietragalla and Jullian Deraulout), p.47-49. The Belgrade audience knows ballet Cage (Kavez) well. This time it was played by new and young dancers. This is a social drama set in a psychiatric ward and explores human dignity. Autumn leaves (Jesenje cveñe) is a contemporary dance production. Topic – erosion of traditional cus- toms in the face of industrial revolution that transforms the rural areas being increasingly deserted. The dancers of the National Theater in Belgrade respond- ed well to the requirements of contemporary dance techniques and cooperation with respectable choreographers was obviously a huge inspiration to them all. - The column INTERVIEW (p.50-51) features an interview with Marie Claude Pietragalla and Juillian Deraulout, choreographers of Jesenje cveñe. It is very difficult to describe this very professional, sincere, open and friendly interview in this summary. The author of the interview wishes to emphasize in particular that his collocutors cooperated with him and with our magazine in a manner one seldom encounters in journalism. The title of the interview is Irrational body vibrations. The artists replied individually to all questions. We thank them. - Belgrade Summer Festival - on p.52, there is a review of performance Dance me out, please (Ispleãi me, molim) by choreographers Rosana Hribar and Gregor Luãtek (Slovenia). The authors were rewarded the first prize at the Festival of Choreographic Miniatures 2006 and earned a right to make a performance for the Belgrade Summer Festival 2007. Slovenian-Serbian production featuring our dancers, fresh contemporary dancing techniques and a masterful solo by Gregor Luãtek at the end of the performance testify to the excellent cooperation between two Belgrade festivals. On p.53 there is a review of performance Enjoy July (choreographer Ivo Dimåev, Bulgaria). Although announced as a production of contemporary dance, it was more of a theater of movement. The production encouraged the cooperation between the Serbian dancers with their colleagues from the Balkan region. Full success. A summer story involving three young people spending summer around a children’s pool having a lot of fun was exceptionally well received by the younger audiences. The highlight of the show was its spontaneity and ease as though it was not directed at all. The show was very convincing on the scene. - Bitef 07 (p.54-56), the most prestigious theatrical festival of Serbia was opened by the Batsheva Dance Company (Israel) and performance Three. Seventeen dancers danced powerfully, with great unity and devotion the three dance etudes. The audience enjoyed in fast, precise and clear movement interpretation.

GRAND PAS 021:

Premiere of ballet Romeo and Juliette (Romeo i Julija) (p.57-59) in the Serbian National Theater in Novi Sad marked the 25th anniversary of Dragan Vlalukin. The ballet was staged in a very original way. We are publishing two reviews. Choreographer Istvan Hertzog (Hungary). The ballet has been conceived as a story told by Friar Laurence during interrupted nightmarish dance and music sequences. The performance starts with the ending and ends with the begin- ning of the story compared to the original libretto. This modernization is acceptable. Neoclassical style. Outstanding dancers. Infant (International festival of alternative and new theatre), p.60-62 was held for the 13th time in Novi Sad. Major characteristics – professional and ambi- tious selection by the Belgrade choreographer/director Nela Antonoviñ (Teatar pokreta Mimart). Carefully compiled kaleidoscope. Particular attention was devoted to contemporary physical theater and careful exploration of the contemporary scenic movement. Very rich special programs. Round-tables were held on a daily basis as well as debates on the performances. Symposium the Strategy of the new theater was organized. Forum for new dance (p.63) is the only ensemble of contemporary dance in Serbia operating within a professional theater (Serbian National Theatre, Novi Sad). For more than two years it tried within this institution to nurture and develop contemporary dance. So far, it succeeded. The latest premiere of the show the Smile of Reason (Osmeh uma) is a product of the Forum’s cooperation with a Bulgarian choreographer Galina Borisova. She was intentionally breaking up tight dramaturgy. Very good music selection. Dancers were skillfully set on the scene at all levels, there were bold combinations, stylized acting, passages of measured humor. Nevertheless, there was a missing link to connect all in one compact whole. In the end, a nice hunting dog Zoe «danced» with

Translated by Marija Cikes

Orchestra () 2007. 66 BOSNA I HERCEGOVINA / SARAJEVO

IZLOÆBA SLIKA, PRAIZVEDBA DOMAÑEG BALETA U NARODNOM POZORIÃTU U SARAJEVU DECEMBAR 2006.

a Balet Narodnog pozoriãta u Sarajevu pisali smo prilikom njegovog gostovanja u Beogradu da se raða kao feniks iz pepela i nismo pogreãili. Pored nekih dela tradicionalnog klasiånog Zrepertoara, direktorka ovog joã malobrojnog, ali vrednog i ambicioznog ansambla, Edina Pa- po uspeva da njegovu ponudu obogati i domañim praizvedbama, uz svesrdnu pomoñ i razumevanje direktora pozoriãta Gradimira Gojera. Tako posle Simhe Ranka Rihtmana i Katarine Kosaåe Ðela Ju- siña, o kojoj smo pisali, poslednjih dana decembra 2006. godine izvedena je nova praizvedba Izlo- æba slika za koju je muziku komponovao Julio Mariñ, koji je ovom kompozitorskom maãtovankom obeleæio svoje jubileje: 70 godina æivota, 45 umetniåkog rada i 4o godina pedagoãkog delovanja. Ko- reografija i reæija bile su poverene poznatom beogradskom koreografu Vladimiru Logunovu, jednostavna, zanimljiva scenografija i osvetljenje su delo slikara Borisa Maksimoviña iz Beograda, ãto je bila odliåna potka kostimografkinji Amni Kunovac-Zekiñ da raznovrsne i raznobojne kostime prila- godi likovnom sadræaju pojedinih koreografskih minijatura. Zajedniåki rad kompozitrora Mariña i koreografa Logunova doneo je 16 kratkih baletskih formi, koje se niæu jedna za drugom, a inspirisane su koliko pojedinim slikarskim remek delima toliko i me- lodiånim, ritmiåki preciznim sazvuåjima,veoma podesnim za plesno izraæavanje. Njihov åesto pre- poznatljiv kolorit sigurno je interpretirao orkestar Sarajevske filharmionije pod dirigentskom palicom samog autora. Neoklasiåna plesna leksika bila je osnov koreografske postavke Vladimira Logunova uz njegove znane lirske uzlete, koje su ålanovi baletskog ansambla teatra na Miljacki s poverenjem prihvatili. U njihovom personalnom sastavu Edina Papo je uspela da se izbori za multietiånost, tako da smo gledali tehniåki solidnu neoklasiånu igru balerina i igraåa iz Bosne i Hercegovine, Rusije, Ukrajine, Rumunije i Srbije. Razume se, da bi bilo teãko na malom novinskom prostoru opisivati doprinos svakog od njih u ovoj reviji ljupkih koreografskih slika. Stoga ñemo se zadovoljiti da istaknemo da izvoðenje baletskih skica Vrteãka, Seoski pejzaæ, Kolo satira u prvom i Venåanje i Finale u drugom delu predstave pokazuje da sarajevski Balet, iako bez dovoljno igraåa, ima potencijala da uåini ozbiljne repertoarske pomake. Od skupnih minijatura posebno se izdvajala lakonogom poletnoãñu slika Leptiri, koje su predvodile sa znanjem i ãarmom Nataãa Pavloviñ i Jovana Milosavljeviñ. Proleñe se izdvajalo tananom lirikom solistkinja Elene Stastjenko, Ekaterine Vereãåagine i Mie Praão, koja je bila zavodljiva i u solo igri Djevojka u bijelom. Harlekina je odigrao tehniåki besprekorno i neåujno lako u doskocima Mihail Mateesku, koji je bio i odliåan partner tancovalnoj Belmi Åeåo u duetu Zaljubljeni. Drugi deo Izlo- æbe slika obilovao je razigranim tercetima razliåitih likovnih inspiracija. Posebno treba izdvojiti minijature Balerina, koju je veoma skladno izvela Elena Stastjenko, kao i grupnu Habaneru, koju je predvodio veteran Mensur Vatiñ uz temperamentne igraåice Belmu Åeåo, Ekaterinu Vereãåagin i Dajanu Pavloviñ. U finalu je nastupio s oåiglednom radoãñu ceo ansambl, prenoseñi gledaliãtu veselu atmosferu predstojeñih praznika: Boæiña, Bajrama i Nove godine. Sarajevski Balet je zaista uspeãno zavrãio ovu kalendarsku godinu, napredak je vidljiv, iako ima joã mnogo toga da se savla- da. No, dobronamerna poruka je: samo nastavite tako.

Milica Zajcev

67 Orchestra () 2007. BOSNA I HERCEGOVINA / SARAJEVO

PALÅICA, BALET NERMINE DAMIAN U IZVOÐENJU BALETA NARODNOG POZORIÃTA U SARAJEVU

Ljupka plesna bajka

alet Narodnog pozoriãta u Sarajevu vredno radi na novim igraåkim predstavama. Palåica po istoimenoj bajci H. K. Andersena u koreografiji i reæiji Nermine Damian je njihovo najnovije ostvarenje namenjeno publici od 7 do B77 godina. Ipak, u gledaliãtu na repriznoj predstavi (10. aprila 2007) bilo je najviãe draæesnih malih devojåica ode- venih u najlepãe haljinice pastelnih boja, uz raznobojne ukrase na njihovim plavim i smeðim åupercima. Da je ova ãarmantna baletska bajka ostavila veliki utisak na ovu najmlaðu publiku svedoåi åinjenica da se za viãe od jednog sata, koliko je trajala ova predstava, u gledaliãtu nije åuo ni jedan glasiå, a kamoli plaå. A to je veñ samo po sebi veliko priznanje tvorcima ovog plesnog spektakla. Roðena Sarajka, Nermina Damijan se ãkolovala a zatim igrala kao solistkinja u onom predratnom odliånom sarajev- skom Baletu, da bi devedesetih nastavila igraåku, a zatim i koreografsku i pedagoãku karijeru u rumunskom gradu Bra- ãovu. Sada se kao zrela umetnica rado vratila, bar na kratko, svojim korenima i baletskom ansamblu Pozoriãta na obali Miljacke. Spretno dramaturãki i rediteljski postavljen libreto sarajevske Palåice, veran Andersenovom originalu, ãarmantno je vodio narator Adnan Haskoviñ, unapred obaveãtavajuñi radoznale klince i klinceze o toku igraåke radnje. U veoma slikar- ski efektnoj bajkolikoj scenografiji Borisa Åistopoljskog, posebno uspeloj u sceni „miãija rupa’’, kao i lepim kostimima vedre koloristiåke palete Amne Kunovac—Zekiñ, solisti i ansambl sarajevskog Baleta su s neskrivenom radoãñu igrom priåali jedinu Andersenovu bajku koja ima sreñan zavrãetak. Odluåivãi se da svoju koreografiju Palåice postavi na kolaæ muziåkih fragmenata iz klasiånog opusa W. A. Mocarta i dæez aranæmana nekih njegovih poznatih kompozicija, kao i plesnih komada Le Bara, Tiersena, Obrija, snimljenih na CD-u, Nermina Damian je svoju postavku „osudila’’ na stilsku neujednaåenost, koja nije pogodovala dobro znanom sadræaju predstave. Sasvim je jasno da neprekidni „skokovi’’ iz jednog muziåkiog stila u drugi, nameñu raznorodnost plesne interpretacije i time ne doprinose koherentnosti baletskog dela zasnovanog na oseñajnoj, bajkovitoj prozi, koja se pamti vise od dva stoleña, ali se na taj naåin neadekvatno osavremenjava. Ipak su i ovakvo plesno tumaåenje Andersenove bajke spremno prihvatili baletski umetnici iz Sarajeva i trudili se da „uglade’’ prelaze iz neoklasiånih igraåkih formi u stilizovan tango, bugi, ples iz mjuzikla, trudeñi se da svojim poletom opravdaju iznenadne i nemotivisane prelaze u koreografiji. U tim nastojanjima je sigurno imala udela i sigurna i iskusna koreografkinja Nermina Damian. Naslovnu ulogu je lakonogo i poletno igrala Belma Åeåo, koja je gotovo sve vreme bila na sceni. Lepu neoklasiånu minijaturu, ãirokih pokreta i skladnih linija donela je Elina Stetsenko kao Lastavica, a Mia Praão, iako nije imala mnogo igraåkih zadataka osvajala je elegantnom pojavom kao Leptir, dok su Aida Mujåinoviñ-Paliniñ (gospoða Æaba) i Nikoli- na Petkoviñ-Jalovåiñ (gospoða Miãica) veoma temperamentno odigrale ove bajkovite likove povremeno preterujuñi u glumaåkom karikiranju. Pravu meru plesnog tumaåenja Andersenovih „æivotinja s duãom’’ naãli su igraåi Evgenij Ga- ponjko (Æabac), Haris Ãabanoviñ (Gundelj), a narioåito odliåni Mihai Mateescu (gospodin Krtica), koji je ostvario upe- åatljivu kreaciju. Sudeñi po srdaånom aplauzu mlade i starije publike Palåica ñe biti rado i dugo gledana u Sarajevu, naroåito ako bude izvoðena u pogodnijem, prepodnevnom terminu, ãto, bez sumnje, viãe odgovara deåjoj publici, kojoj je ova ljupka baletska bajka prvenstveno i namenjena. Milica Zajcev

Orchestra () 2007. 68 FRANCUSKA / PARIZ

POSETA NACIONALNOM CENTRU ZA IGRU Åudo od institucije

ariz je grad koji vam pruæa sve ãto poæelite. Iako je nestao sopstveni muãko æenski odnos izvodeñi veoma mali broj pokre- onaj duh starog Pariza, posebno u nekada boemskim umet- ta. Novi aspekt prikazivanja igre u stvari ide ka tome da se tako- Pniåkim åetvrtima, uæivanje je posmatrati ga u svoj arhitek- reñi i ne igra. Ãezdeset minuta, koliko traje ova predstava, tonskoj lepoti nenaruãenoj urbanistiåkim haosom koji donosi sudeñi po reakcijama publike i mom liånom uverenju, je pre- izgradnja novih zgrada. dugo vreme da se ova univerzalna ideja realizuje na takav Posebno bogatstvo stiåe se obilaskom muzeja koji su preplav- naåin. Moj utisak - niåega novog nije bilo u koreografskoj inven- ljeni åuvenim umetniåkim delima i predivnih crkava za koje ne tivnosti, beñ u savrãenstvu savremene tehnike i tehnologije. znate da li su lepãe spolja ili iznutra. Zastaje vam dah kada ugle- Kao kontrast ovom ogromnom zdanju stoji skromna zgrada u date koloriåne vitraæe i stare orgulje. centru Pariza Kulturni centar „Bertin Poare”, odnosno francusko Nacionalni centar za igru i nije baã u Parizu, veñ u Pantanu, japansko udruæenje kulture. U maloj sali u suterenu, na mini- okolini Pariza, ali, savrãeno iskonstruisanom saobraåajnom malnoj sceni odigravaju se åuda u okviru Festivala igraåke kutije mreæom, tamo ste za dvadeset minuta voænje od centra grada. 2007. U toj kutiji sam videla dva kratka plesna dela koja su bila Sjano povezana prevozna sredstva su autobus, metro i brzi voz prelepa. RER kojim iz prigradskih naselja stiæete za desetak minuta u Na muziku Pan Sonik, Elea, Dæona Zorna i Benoa Bordoa, a po centar grada. konceptu i koreografiji Murijel Bordo, samo delo nazvano Kutija Nacionalni centar za igru je igromna betonska zgrada koja spolja ima odreðenu simboliku. Projekcija na omanjem ekranu deluje zastraãujuñe hladno, ali kada uðete u foaje odmah vidite prikazuje kutiju i u njoj sklupåano telo igraåice koja raznolikim uskomeãanost koju „proizvode” igraåi – svako æuri na svoj åas plastiånim pokretima pokuãava da izaðe iz tog klaustrofobiånog igre ili u medijateku koja je izuzetno bogato opremljena. Zgrada, prostora. Ispod ekrana igraåica uæivo, u malom svetlom omeðe- koja je svojevremeno sluæila u razne svrhe, renovirana je i nom prostoru, realizuje koreografsku ideju da u vremenima opremljena s jedanaest ogromnih sala, najsavremenijom napetosti telo postaje centar sukoba. Izvanredan solo Murijel tehnikom i udobnim mestima za opuãtanje. Pored medijateke, Bordo, åiji su pokreti åas opuãteni, åas snaæno napeti i gråeviti na mnoãtvu ekrana emituju se inserti iz koreografija gostujuñih do ekplozivnosti. Nije potrebno ni napomenuti da se to ãto se trupa, a tu je i mali teatar u kome se svake nedelje smenjuju deãava ispod ekrana savrãeno idejno poklapa s onim ãto se deãa- najpoznatije plesne trupe i koreografi kao ãto su Karolin va na ekranu. Karlson, Odil Dibok, Klod Brimaãon, An Tereza Keersmaker, Drugo plesno delo te veåeri pod nazivom Krici iz senke tame Megi Maran koji su i kod nas gostovali sa savojim predstavama, izaziva åuðenje nad åinjenicom da se na tako malom prostoru kao i Bernando Monte i Fransoaz Lek koji su bili gostujuñi moæe izvesti bravurozna igra, posebno koreografa Tebi pedagozi u Baletskoj ãkoli „Lujo Daviåo” u Beogradu. Ramazike, na æivo izvedenu muziku Matea de Belisa i Hiroãi Zahvaljujuñi direktorki Centra gospoði Kler Verle obiãla sam Sakuraia. Ãest igraåa razliåite boje koæe i nacionalnosti predstav- ovaj ogromni igraåki centar, sve prostorije u njemu, ukljuåujuñi ljaju odiseju tela noãenih u praznini njihovih duãa. Istraæivanje i administrativne. Svuda se neãto deãavalo: predavanja, kon- koje iziskuje „vrisak duãe” kroz mnogobrojni telesni reånik sultacije ili praktiåna nastava. Ova institucija je dræavna i ne razliåitih kulturnih jeziåkih govora. Bio je to glas koji vodi u bes- moæe da opstane samo od plañene ãkolarine. Cena jednog åasa krajni put telesnih komunikacija, umetniåki snaæno i kvalitetno igre iznosi ãest eura. Studenti mogu pohaðati åasove savremene izvedena predstava sa sjajnim igraåima (posebno koreografom igre, klasiånog baleta, dæez igre ili hip hopa. Takoðe mogu da Ramazike), s jednostavno, ali maãtovito primenjenom scenogra- uåestvuju u radu organizovanih simpozijuma o razliåitim tema- fijom koju dopunjuje izvanredni svetlosti dizajn Margot Olivije. ma u okviru istraæivanja plesa, ukljuåujuñi filozofske i psiho- Cilj savremene igre je da se na originalan naåin iskaæu ideje i loãke rasprave. Sve u svemu, Centar je åudo od institucije, koncepti uz primenu raznovrsnog igraåkog reånika. Da bi se to posebno za zaljubljenike u umetniåku igru. postiglo potrebno je ãiroko obrazovanje koje podrazumeva ne Tokom svog kratkog boravka u Parizu, u ovom Centru sam samo razne i razliåite plesne tehnike, veñ i likovno, muziåko i naæalost videla samo jednu predstavu i fascinantnu instalaciju u knjiæevno obrazovanje, kao i poznavanje filozofije, psihologije i sali za izloæbe. savremene tehnologije. Instalacija pod nazivom Kaleidoskop ljubavi je umetniåko ostva- Foprmiranje pokreta u prostoru moæe imati dramsku sadræinu ili renje Harve Robea. Na åetiri velika ekrana nalazi se multiplici- biti åista apstrakcija. Muzika obiåno prati igru, ali se njeno rana vizija koreografskih inserata. Stavljate sluãalice na uãi i stvaranje moæe zasnivati i na samom igraåkom zadatku, kao i to sluãate francuske ãansone, muziku uz koju se savrãeno ukpala da igra moæe biti u kontrastu s muzikom ãto joj tada daje jednu ono ãto se deãava na sva åetiri ekrana. Vrlo izazovno i intere- specifiånu dinamiku. santno dostignuñe savremene tehnologije. Da bi se umetniåka igra pravilno razvijala i dostigla savrãenstvo, U Velikom studiju, koji je ustvari mali teatar, prikazivala se neophodni su odgovarajuñi uslovi za rad koje mi joã uvek predstava Kako uniãtiti smisao stvari kanadskog koreografa Linde nemamo. Gadro. Taj koreograf pretenduje da istraæuje pokret iz jednog novog ugla. Åovek, æena i enigma. Uz uæivo izvedenu muziku Katarina Stojkov Slijepåeviñ perkusioniste dva igraåa ulaze, izlaze i suoåavaju se da bi izrazili koreograf i pedagog

69 Orchestra () 2007. GRÅKA / ATINA

ATINSKI FESTIVAL U EPIDAURU 2007. 31. MAJ - 25. AVGUST 2007.

Dome, slatki dome...

Novi Atinski festival u Epidauru 2007, koji se veñ drugu godinu odvija pod upravom umetniå- kog direktora Jorgosa Lukosa (Giorgos Loukos), pretrpeo je znatne izmene u odnosu na raniji Gråki festival. Aktivnosti Festivala proãirile su se iz Herodeiona, pozoriãta iznad Akropolja, na preko pet pozornica u gradskoj zoni izvan strogog centra Atine. Zahvaljujuñi tome, publika je upoznala delove grada koje inaåe ne bi imala prilike da vidi. Stare fabrike i magacinski prostori pretvoreni su u dobro opremljene pozoriãne scene, s parkiraliãtima i fantastiåno ljubaznim osobljem. Ãto se samog programa tiåe, duænost novog Atinskog festivala u Epidauru jeste ne samo da zabavi veñ i da obrazuje publiku, pa nam je tako predstavljen ãiroki spektar umetnika i kompanija. Umetniåka igra zauzela je pozamaãan deo programa. Odajuñi priznanje nasleðu le- gendarnog Vilijema Forsajta (William Forsythe), Lukos je iskazao posebno zanimanje za gråku scenu. Mladi gråki umetnici ili stariji alternativni umetnici kojima je u prethodnom periodu uåeãñe na Festivalu bilo redovno onemoguñivano, ovoga puta su pozvani da predstave svoje radove i gråkoj publici pruæe uvid u sadaãnje stanje na gråkoj sceni. I tako, sveæa krv na sceni uz- burkala je krv u redovima publike. Rizik koji je time Lukos na sebe preuzeo pretvorio se u njegovo najmoñnije oruæje, demantujuñi skeptike koji su proãle godine tvrdili da ñe ovaj eksperi- ment odvesti u propast. Meðutim, Lukos, koji je i sam bio igraå, uspeo je da nagna gledaoce da se po Atini premeãtaju s jednog mesta na drugo, kreiravãi sopstveni „performans“ u ãirem smislu vremena i prostora.

Kao jedan od uåesnika u ovoj “koreografiji”, selila sam se s mesta na mesto, prateñi te potpuno razliåite predstave – baletske i pojedine pozoriãne predstave, koje su mi potpuno popunile ras- pored, ne ostavljajuñi tako mesta za neke od veoma interesantnih muziåkih dogaðaja. Pred kraj juna veñ sam bila stekla utisak da se nalazim u centru vrtloga slika, ideja, boja, zvukova, misli i snova. Nastavila sam da pratim festivalski program kao opijena, zadovoljna i otvorena za svako novo iskustvo. S vremenom, sve mi se viãe priåinjavalo da sam pozvana da uðem u jedan dom, u kuñu koja se pomaljala pred mojim oåima. Preda mnom su se pojavili obrisi te kuñe, preplavljene vedrim i oåaravajuñim bojama i stilovima. U mojoj maãti, ta kuña je predstavljala Atinski festival 2007. godine, a ja sam bila pozvana da u nju uðem.

Otvaram „vrata“ koja ñe me odvesti do åuda i gledam Karmen (Carmen) Nacionalne gråke opere (National Greek Opera), kojom je otvoren Atinski festival 2007 – izvanredan spektakl u kome uåestvuje orkestar od 90 muziåara, 80 horskih pevaåa, 60 ålanova baletskog ansambla i 60 dece u deåijem horu. Denis Grejvs (Denyce Graves) i Viktorija Majfatova (Victoria Maifatova) predstavile su nam svoje liåne pristupe liku Karmen. Bilo je odliånih solista – liåno mi se veoma dopala temperamentna interpretacija Silije Kostea (Cellia Costea) u ulozi Mikaele i Majkla Vejda Lija (Michael Wade Lee) kao Don Hozea. Scenografija i kostimografija Alison Åiti (Alison Chitty) svoju inspiraciju naãle su u sadaãnjem vremenu, a Lukas Karitinos (Loukas Karytinos) dirigovao je darovito i nadahnuto. Ulazim u „hodnik“, dugaåak i uzak prolaz koji je Arijan Mnuãkin (Ariane Mnouchkine) iskori- stila kao pozornicu za Les Ephemeres – osmosatni spektakl u izvedbi kompanije Theatre du So- leil. Izdignute klupe bile su postavljene duæ obe strane te dugaåke bine s dva ulaza/izlaza, na kojima su se nalazile pokretne platforme. Na njima su se, deliñ po deliñ, sklapali minijaturni univerzumi svakodnevnog æivota, prema nekakvom tajanstvenom redosledu. Romantiåne scene na plaæi smenjivale su se s brutalnom scenom nasilnog oca, dok se prodaja kuñe, u kojoj je neposredno pre toga preminula majka, pretvorila u kupovinu novog gnezda tek zaåete porodice. Jer, sve je to æivot. Æivot je veåna razmena suprotstavljenih trenutaka koji uokviruju efe- merne aspekte naãeg bivstvovanja.

Gledam se u „ogledalu“ dok posmatram kompaniju Paradoxon – grupu igraåa starijih od 40, 50, 60 godina (ja sama imam 41), joã uvek æustrih i inspirativnih. Sve tri njihove produkcije – Ka- da vreme zahteva vreme (When Time takes Time – predstava, 2002), Karmen (Carmen – film, 2006), i Roðendan (Birth-day – predstava i film, 2001), s dozom duhovitosti, maãtovitosti, mul- timedijalnog pristupa i ubrzavanja filma (da bi se doåarala suãtina „paradoksalnosti“ vremena („paradox on“ time)), osmislio je åuveni koreograf i osnivaå kompanije Jiræi Kilijan (Jiri Kyli- an). Sve tri produkcije pruæile su snaæan dokaz da zreli igraåi svojom veãtinom interpretacije Sveti monstrumi (Sacred Monsters) daju poseban kvalitet nastupima, åija se vrednost moæe meriti sa izvedbama najpoznatijih baletskih kompanija. Nakon Kilijanovog odlaska iz NDT-a, ova trupa se raziãla da bi se ponovo, barem joã jednom, naãla na okupu na poziv Atinskog festivala. Ulazim u „dnevnu sobu“ gde je Nacionalni balet Kine (National Ballet of China), pod rukovodstvom uvaæenog filmskog reditelja Dæanga Jimoua (Zhang Yimou) predstavio adaptaciju njegovog poznatog filma Crveni lampion (Raise the red Lantern). To je priåa o devojci koju je porodica prodala kao konkubinu jednom bogatom veleposedniku. Kada se njen crveni lampion upa-

Orchestra () 2007. 7 Isabelina soba (Isabella’s Room) li, æena ili naloænica treba da bude spremna za gospodarevu posetu. Njegova prva poseta glavnoj junakinji okonåava se silovanjem, veoma snaænom scenom koju je Jimou predstavio kao borbu senki igraåa koji su igrali iza paravana od pirinåanog papira. Scenu u kojoj druga gospo- dareva æena zbog svog neverstva svirepo skonåava, reditelj predstavlja kao åin praãtanja i soli- darnosti protiv nepravednih starinskih druãtvenih kodeksa. Ova isprepletana pitanja ljubavi i druãtvenog poretka doåarana su nam i scenografijom, pravim vatrometom crvenih, crnih i zlat- nih motiva na kineskoj svili, redovima crvenih lampiona i prelepim nijansama narandæastih, beæ i crvenih kostima. Solisti i ansambl izveli su ovaj balet s elegancijom i gracioznoãñu.

Nove interaktivne tehnologije produkcije Napred: Vidimo se u Valhali (Fwd: See you in Walhal- la), kompanije Amorphy. org navele su me da pogledam kroz „prozor“, da osmotrim åega ima u susedstvu. Mlada æena zavisna od koriãñenja Interneta predstavljena je kroz interaktivnu igru „Vidimo se u Valhali“ (See you in Walhalla). Igraåica Ermira Goro (Ermira Goro) tumaåi lik Avatara (hibridnog tela kojim se igraå sluæi da bi igrao igru), pokreñe se uz pomoñ senzora koje pritiska na podu kako bi mogla da se izmesti na razliåite urbane lokacije projektovane na pa- nel veliåine pozornice. Lutajuñi po ulicama tri evropska grada (Amsterdam, Sofija i Atina), na izmaku vremena i snage, gledalac postaje avatar, pojavljuje se na ekranu i kreñe se kao avatar. Na kraju i avatar i gledalac padaju od umora. A zbog åega ta mlada æena to åini? Ona je zapravo neurotiåna osoba koja iz straha od neoåekivane nesreñe izbegava da izaðe iz kuñe, oseñaju- ñi se sigurnom u svom hibridnom univerzumu. Svoj æivot æivi kao video igricu. Pravo za „radni sto“ poslala me je Limbova teorema (Limb’s Theorem), koreografski triptih Vili- jema Forsajta (William Forsythe), u izvedbi baleta Lionske opere (Opera de Lyon). Svojim triptihom Limbova teorema I (Limb’s Theorem I), Neprijatelj u obrisima (Enemy in the Figure) i Lim- bova teorema II (Limb’s Theorem II), Forsajt nas je poveo na mesto gde poåiva precizan, briljan- tan i savrãeno organizovan moædani „kosmos“ analize telesnih pokreta. „Klasiåna“ izvedba izuzetno tehniåki potkovanih igraåa za divno åudo ne samo da je privukla odane poklonike savremene igre, veñ i mnoge druge.

Produkcijom Tri atmosferske studije (Three atmospheric Studies) koju izvodi njegova kompanija The Forsythe Company, Forsajt je dao liåno politiåko viðenje svog rada. Svoju kompaniju osnovao je nakon odlaska iz Frankfurtskog baleta (Frankfurt Ballet), a njegov stav u pogledu identiteta predstava se promenio. Slaganjem kolaæa pokreta, slika, zvukova i teksta stvara predstavu saåinjenu od elemenata teatra, igre i instalacije. Prve dve studije naslovljene Oblaci po Kra- nahu (Clouds after Cranach) inspirisane su platnom slikara Lukasa Kranaha (Lucas Cranach, 1472-1553) i predstavljaju komentar na rat u Iraku. Tu su dinamiåne scene hapãenja koje kao da se odigravaju na demonstracijama, beæanje mase, padanje, hvatanje i zadræavanje u kratkim periodima vremena koji su spojeni pauzama. Dramaturgija je åinila veliki deo druge i treñe studije, u kojima majka traga za svojim uhapãenim sinom u policijskoj stanici. Ova izuzetna predstava joã jednom je potvrdila Forsajtov genijalni talenat i njegovu viãestranost.

Kraljevski flamanski balet (Royal Ballet of Flanders) predstavio je produkciju Impresionirati cara (Impressing the Czar), koju je Forsajt saåinio za Frankfurtski balet joã 1988. godine. Da bi se koreografu odalo istinsko priznanje, bilo je od velikog znaåaja upoznati publiku s jednim od njegovih ranijih radova koji je nedavno rekonstruisan za Kraljevski flamanski balet. Ta produkcija sastoji se od pet samostalnih delova, a najpoznatiji od njih U sredini, pomalo izdignuto (In the Middle, Somewhat Elevated), predstavljao je pravu eksploziju pokreta ruku i nogu, tela nabi- jenih elektricitetom koja su se okretala i pokretala na ivici gubljenja ravnoteæe.

Kada bih mogla da biram neki „liåni prostor“, to bi svakako bila Isabelina soba (Isabella’s Room). Umetniåki direktor kompanije Needcompany Jan Lauvers (Jan Lauwers) æeleo je da oda priznanje svom ocu koji mu je ostavio 3500 arheoloãkih i etnoloãkih predmeta. Tako je izmislio priåu o devedesetogodiãnjoj slepoj starici Isabeli, koju tumaåi Vivijan de Mojnk (Viviane de Muynck), okruæenoj svim tim predmetima u jednom muzeju. Igraåi ove kompanije prikazali su svoje multidisciplinarne veãtine – iskazali su se u glumi, pevanju, igri, sviranju na muziå- kim instrumentima, kao æivi predmeti koji se pokreñu oko onih koji miruju.

71 Orchestra () 2007. Sveti monstrumi (Sacred Monsters)

Produkciju Sveti monstrumi (Sacred Monsters) Silvi Gilem (Sylvie Guillem) i Akrama Kana (Akram Khan) treba pomenuti kao jedno dragoceno iskustvo, bez obzira na liåni ukus. Dakle, polaæem ruke na „sef“ i doæivljavam jedno iskustvo u kome se dva „sveta monstruma“ igraju i zabavljaju, pleãu i razgovaraju o tome kako je to biti „sveti monstrum“, prikazuju nam smeãne deliñe svojih æivota, dopunjene filozofskim pristupom umetnosti u åijoj su sluæbi. (Ipak, nakon kupovine kar- te po ceni od 100 evra, mnogi gledaoci su oåekivali da vide neãto viãe od puke zabave!).

„Spavañu sobu“ sagradila je kompanija RootlessRoot Dance Company sa svojom produkcijom Iz- nenadni pljuskovi (Sudden Showers). Muãkarac, æena, bojno polje. Priåa o Hektoru i Andromahi. Talasi strahovite siline smenjivali su se s neænim gestovima i zagrljajima. Flert s ljubavlju predstavlja privremeni zaborav nastupajuñe smrti. To je borba sa veñ predodreðenim zavrãetkom.

„Slika na zidu“: posmatram izuzetno slikovitu postavku pozoriãnog komada Hajnera Milera (Heiner Muller) Kvartet (Quartett), u reæiji Roberta Vilsona (Robert Wilson). Ova produkcija se zasniva na åuvenom Lakloovom romanu Opasne veze (Les Liaisons Dangereuses), po kome je snimljen istoimeni poznati film s Dæonom Malkoviåem, Miãel Fajfer i dr. u glavnim ulogama. Dramaturgija Kvarteta u Vilsonovim rukama pretvara se u poeziju, muziku i zvuånu figuru koja ovladava ovom priåom po sopstvenim pravilima. Tiãina i pauza postaju odliåna potpora i saradnik zvuku i akciji, dok åarobna rasveta priåa sopstvenu verziju priåe. Izabel Iper (Isabelle Huppert) i Arijel Garsija Valdes (Ariel Garcia Valdes) u ulogama Markize de Mertej i Vikonta de Valmona izvanredno su odigrali seriju dijaloga – verbalnih sparinga dve zveri zaodenute ljudskim obliåjem koje biju rat polova, pretvarajuñi ga snaæno ironiånim i okrutnim jezikom u erotski æal.

U „deåijoj sobi“ vidim Borisa Ãarmaca (Boris Charmatz), 34-godiãnjeg koreografa predvodnika konceptualnog koreografskog pokreta u Francuskoj, do tada nepoznatog gråkoj publici, koji je predstavio 4 soloa i dueta i jedan film – produkciju pod nazivom Gala, Atina 2007 (Gala, Athe- nes 2007). U njegovoj prvoj koreografiji, dva muãkarca preko glava nose pantalone åije su no- gavice zavezane oko njihovih vratova, dok su njih dvojica vezani „pupåanom vrpcom“ od debe- log kanapa. Njihov nastup podsetio me je na deåiju igru u kojoj dvojica vezanih jedan za drugog pokuãavaju jedan od drugog da pobegnu. To me je navelo da se zapitam koliko brutalnosti zapravo poåiva u nevinosti deteta, a koliko zapravo nevinosti poåiva u brutalnosti odraslih. Nje- gov repertoar pokreta delovao je kao nepostojeñi repertoar pokreta, skokova, greãaka, udaraca, padova i spoticanja, izvedenih gotovo besteæinski, poput nesvesne igre sa telom, prostorom, vremenom i gravitacijom. Mislim da sam zaista imala sreñe da se susretnem sa radom Borisa Ãarmaca.

Za „kupatilo“ biram produkciju Cruda. Vuelta y Vuelta. Al punto. Chamuscada (Raw. Blue Rare. Just Right. Charred), Rodriga Garsije (Rodrigo Garcia). Iako naslov ove predstave asocira na hra- nu, cilj ovog argentinskog pisca, reditelja i scenografa bio je da ukaæe na proizvod i na to gde on kao takav dospeva, inspirisan svojim señanjima iz detinjstva na murgu (formu muziåkog teatra) i karneval murgerosa. U programu Festivala navodi se da se oba ova termina odnose na åin- jenicu da pripadnici argentinske radniåke klase svakodnevno æivot proslavljaju uz igranje, muziku i poplavu boja koje se prolivaju na ulice, uz snaænu æelju za socijalnim protestom. Odabravãi 15 pra- vih murgerosa, karnevalskih igraåa amatera, koji su u svom nastupu koristili bubnjeve, gitare,

Orchestra () 2007. 72 daire, alkohol, penu, keåap, plastiåne cevi i ogromne koliåine vode, duãeke i mnogo priåe, on ne samo da nam je doåarao atmosferu karnevala, veñ i iskazao okrutnost njihovih svakodnev- nih æivota. Veñina njih, bivãih narkomana, bez ustezanja nam je opisivala kako su provodili dane u potrazi za drogom, udiãuñi benzin i ispijajuñi alkohol. Æivot murgerosa nije lak. Oni jedini izlaz vide u dugim pripremama za karneval. Ples, muzika, angaæovani stihovi uz hip-hop zvu- kove predstavljaju njihov protest protiv alkohola, droge, nezaposlenosti i siromaãtva koji ruko- vode njihovim æivotima. Moæe li se povuñi paralela izmeðu njih i zapadnog civilizovanog sveta koji je nakljukan obeñanjima o potroãaåkoj sreñi? Moæe li zapadni svet, opijen potroãaåkim iz- obiljem, privremeno da ublaæi svoje nezadovoljstvo? Åiji æivoti zapravo srljaju u propast?

Da bih se popela na „tavan“ i pogledala Sofoklovu Antigonu u produkciji pozoriãne trupe Nea Skini, trebalo mi je 3 sata da stignem do starog rimskog amfiteatra u Epidauru, åuvenog po sa- vrãenoj akustici. Predstava je odigrana meðu kamenim ruãevinama i snopovima pãenice, gde se porodiåne tajne i grehovi skrivaju i sklanjaju od oåiju drugih. Pred nama se odvijala drama odane sestre koja se ogluãava o nareðenje kralja Kreona o zabrani sahrane njenog brata izdaj- nika i sprovodi ceremoniju sahrane znajuñi da je zbog toga åeka smrtna kazna. Njena hrabrost da se suprotstavi porodici, kralju i druãtvu Tebe iskopavãi grob za svog brata i ne dozvolivãi da postane plen ptica grabljivica, navodi je na izvrãenje samoubistva u oåajniåkom pokuãaju da iz- begne okrutnu kaznu da bude æiva zakopana u peñini. Nakon toga sledi samoubistvo njenog verenika Hemona, Kreonovog sina i kraljevo zakasnelo kajanje zbog prestroge odluke. Ova tragedija i danas je aktuelna jer se bavi pitanjima tame ljudskog srca, senki ljudskog uma i zlokob- nih misli, koje istovremeno hrabro iznosi na svetlost dana, kao suãtinski deo radikalne psiho- terapije koju moderna psijihatrija odbacuje.

Produkcija Pastiricin ljubavnik (The Shepherdess’ Lover), gotovo da me je izbacila u „dvoriãte“. Debitantska produkcija 29-godiãnjeg gråkog reditelja Anestisa Azasa (Anestis Azas) koji je stu- dirao u Berlinu, staroj drami dala je novo ruho. Legendarnu romantiånu dramu Pastiricin ljubavnik napisao je Dimitrios Koromilas u XIX veku. Scenografiju ove predstave åinila je dijago- nalna pozornica s nizom prozora i dva zida koja u dnu bine formiraju ugao. Dok se radnja odvijala na glavnom delu pozornice, glumci u funkciji „ansambla“ iza tih prozora su pokazivali razliåite delove svojih tela – ãake, bedra, glave – kao potvrdu ili poricanje onoga ãto se odigra- valo na glavnom delu bine. Sveæina i otvorenost njihove igre davali su autentiåan utisak boravka u prirodi.

Marija Softsi Prevela: Nataãa Tomiñ

Tri atmosferske studije (Three atmospheric Studies)

73 Orchestra () 2007. GRÅKA / KALAMATA

TRINAESTI FESTIVAL SAVREMENE IGRE U KALAMATI

Invazija Belgijanaca

ilo mi je pravo zadovoljstvo da se ponovo naðem u Kalamati i posetim tamoãnji poznati Festival savremene igre. To ãto je svima odmah palo u oåi bilo je da je festivalska publi- Bka veoma mlada, u proseku 25-30 godina, sveæa, radoznala i kritiåna, ali i otvorena za program koji nam je pripremila Viktorija Marangopulu (Victoria Marangopoulou), umetniåki direktor Festivala. To me je podsetilo na jedan intervju koji mi je Marangopulu svojevremeno dala. Nasmeãila sam se kada mi je priznala da je sanjala o tome da osnuje jedan festival klasiånog baleta, jer je nekada i sama bila profesor klasiånog baleta. Meðutim, nedostatak velike i dobro opremljene pozornice u gradu Kalamati – osnovni preduslov da se tako velikim produkcijama omoguñi uåeãñe – bio je razlog zaãto je to bilo neizvodljivo. Stoga za nju i nije bilo drugog izbora nego da se okrene savremenoj igri. Zauzvrat je upravo taj nedostatak odgovarajuñe scene doprineo da savremena igra u Kalamatu prodre dublje i postane redovno prisutna. Bio je to pun pogodak i za needukovanu gråku publiku koja je u poåetku bez reåi, zapanjeno posmatrala produkcije koje su bile mnogo razliåitije, mnogo raznorodnije i politiåki „nekorektnije“ od onoga ãto su do tada imali prilike da vide. Ove godine je za otvaranje Festivala odabrana produkcija Ogledalo (Spiegel) Vima Vandekejbu- sa (Wim Vandekeybus). Kada je kraj predstave doåekan burnim i uzbuðenim ovacijama publike, s osmehom sam se prisetila produkcije istog umetnika iz 2001 – Zagrepsti u unutraãnjost (Scratching the inner Fields), kada su mnogi gledaoci na sred predstave poåeli da napuãtaju po- zoriãte, nezadovoljni i iznervirani, dok je polovina preostale publike odbila da je pozdravi aplauzom. Uloga jednog festivala nije samo u tome da zabavi veñ i da edukuje svoju publiku, u åemu su Marangopulu i njen tim svakako uspeli. Festivalu sam uspela da prisustvujem zahvaljujuñi velikom trudu Ageliki Mitru (Aggeliki Mitrou) – savetnika za odnose sa javnoãñu, Hare Petruni- je (Hara Petrounia) – zaduæene za odnose sa medijima i Vule Lada (Voula Lada) – izvrãnog asistenta Festivala. Najveñi gosti Festivala bili su predstavnici belgijske scene: Koen Augustejnen (Koen Augustij- nen) i kompanija Les ballets C. de la B, Vim Vandekejbus s kompanijom Ultima Vez i Sidi Lar- bi Åerkaui (Sidi Larbi Cherkaoui). Svojim produkcijama oåarali su gråku publiku koja ih je zdu- ãno iznova zvala na bis. Ohad Naharin (Ohad Naharin) i kompanija Batsheva Dance Company predstavili su produkciju Mamuti (Mamootot), donoseñi nam jedan sasvim drugaåiji pogled, jednu mnogo liåniju kreaciju, prvu koja je nastala posle smrti Naharinove supruge, takoðe igraåice u kompaniji. Domi- nik Boaven (Dominique Boivin) i Paskal Uben (Pascale Houbin) sa svojim kompanijama Beau Geste i Nom de Nom predstavili su Boæansku dobrotu (Bonte Divine), ljubavnu priåu o Abelardu i Eloiz iz XII veka, na jedan neæan i bezbriæan naåin. Karolin Eno (Caroline Hainaut) i Pale Dirval (Palle Dyrvall), produkcijom Catastrophe Commu- nication Combinatoria predstavili su solo Palea Dirvala koji reåima i gestovima doåarava deliriå- ni proglas jednog tehnokrata. U skladu sa doslednom politikom ove manifestacije, i ove godine su odabrana dva gråka umetnika åiji ñe radovi biti predstavljeni na Festivalu. Bili su to Fotis Nikolau (Photis Nicolaou) i kompanija X-IT sa produkcijom Deveti sat (Ninth Hour), i kompanija RootlessRoot Joæefa Fru- åeka (Jozef Frucek) i Linde Kapetanea (Linda Kapetanea) s produkcijom Iznenadni pljuskovi ti- ãine (Sudden Showers of Silence). Obe produkcije su odliåno pripremljene i izvedene, ali su nam istovremeno pokazale da ne postoji autentiåan identitet gråke igraåke scene. Izuzetna produkcija Transports exceptionnels je duet igraåa i maãine kopaåice, u koreografiji Do- minika Boavena, izvedena u luci Kalamata. To je dirljiva priåa o ljubavi izmeðu maãine koja se hvata za deo åoveka, i åoveka koji se hvata za deo maãine, u potrazi za zajedniåkim jezikom. Ukoliko æelite da saznate viãe o predstavama, predavanjima i dodatnom programu Festivala, posetite internet sajt www. kalamatadancefestival. gr.

Maria Softsi Prevela: Nataãa Tomiñ

Orchestra () 2007. 7 Mamuti (Mamootot)

Ogledalo (Spiegel)

75 Orchestra () 2007. HRVATSKA / ZAGREB

60 GODINA UMETNIÅKOG STVARALAÃTVA KOREOGRAFA MILKA ÃPAREMBLEKA Nedostiæni autoritet

Milko Ãparemblek, Njujork, 1970.

Orchestra () 2007. 76 ilko Ãparemblek osim ãto je veliki umjetnik je i vrlo strpljiv åovjek, pa je eto ipak doåekao da mu 60. godiãnjicu umjetniåkog rada, i Ministarstvo kulture i grad Zagreb i kazaliãte u ko- Mjem je kao devetnaestogodiãnjak (onih siromaãnih, poslijeratnih godina, kad je statiranjem zaraðivao za studij komparativne knjiæevnosti i filozofije), otkrio åaroliju scene, ljepotu geste i - æi- votni poziv, åestitaju na doliåan naåin. Premijera Pjesama ljubavi i smrti uåinila je proslavu æivom, a poãtovanog sijedog gospodina ponovno aktivirala i potvrdila kao svjeæeg, neprikosnovenog majstora baletskog kazaliãta i teãko dostiæni umjetniåki autoritet hrvatskog teatra u cjelini.

Radeñi na scenariju i tekstu za dokumentarni biografski film Jakova Sedlara o Ãparembleku, umjet- niku kojeg sam uistinu voljela i s ponosom pratila, barem u ovom dijelu ostvarenom na hrvatskim pozornicama i televiziji, i o kojem sam, kao, veñ puno znala, ostala sam zateåena i zapanjena posto- jeñim – dakle dostupnim materijalima (autor ih vjerojatno åuva s idejom da ih pokaæe onome tko je istinski zainteresiran, ali ih sam oåito ne kani nikome nuditi), dostignutim razinama, temama i ãiri- nom umjetniåkog bavljenja i razmiãljanja. Ograniåena prostorom, podsjetit ñu samo na onaj najkra- ñi, povrãni pregled CV-a: Milko Ãparemblek uåi balet od 1947, zamijeñen od znamenitog umjetniåkog para Ane Roje i Oskara Harmoãa, a åetiri godine kasnije postaje solist zagrebaåkog baletnog ansambla. Kaæu da je darovit i kao glumac, a baletska kritiåarka Branka Rakiñ piãe: Zagreb je navikao na tehniåku superiornost i isci- zeliranost Milka Ãparembleka… Tu ga 1953. godine otkriva Ninette De Valois, osnivaåica i direktorica engleskog baleta, na åiju preporuku dobiva francusku stipendiju za ãkolovanje u Parizu kod Olge Preobraæenske. Usavrãava se i dalje u klasiånom baletu, ali prilikom gostovanja trupe Marte Grejam (Martha Graham), otkriva moderno ameriåko plesno kazaliãte. (Pa je kasnije u Americi, veñ kao direktor baleta u Metropolitenu, radoznao i otvoren u traæenju osobnog autorskog izraza, tajno odlazio na satove suvremenih plesnih tehnika kod Marte Grejam i Hoze Limona.) U Parizu su se otvarale prilike i putevi koji su vodili na sve svjetske scene. Prilike koje su mladi za- grebaåki plesaåi, æeljni uåenja i scene, a oåitog talenta i – za Evropu – neke nove energije, iskoristi- li s, kasnije niåim uporedivim, uspjehom. Rijeå je o pravom fenomenu u povijesti hrvatskog baleta, kojim bi se hrvatski teatrolozi i povjesniåari trebali i morali pozabaviti, prvim plesaåima Pariza, sna- ænoj umjetniåkoj skupini upisanoj u povijest svjetskog baleta. Uz Ãparembleka koji je ipak, po naãim saznanjima, dostigao najviãu razinu cjelovite umjetniåke karijere a, s druge strane je i fiziåki najpri- sutniji u domovini, nezaobilazni su iz te 50-ih godina 20. stoljeña stasale i åini se, neponovljive generacije i Lhotka, Jelinåiñ, Suliñ, braña Sertiñ, Banoviñ, Podkovac, Dobrijeviñi, Markoviñ, Milovan, Narandæa, Prebil, Jaguãt, Voæenilek… Ãparemblek je djelovao kao plesaå, koreograf, baletni ili operni redatelj na najznaåajnijim pozornicama svijeta kao ãto su pariãka Opera ili milanska Skala, kazaliãne kuñe Londona, Montreala, Madri- da, Amsterdama, Bona, Strasburga, Atine, Rio de Æaneira, Venecije, Njujorka…u trupama Ballet des Etoiles de Paris, Ballet de Janine Charrat, kompaniji Ljudmile Åerine… Bio je baletni majstor u Ba- letu 20. stoljeña Morisa Beæara u Briselu, direktor Baleta Opere Metropolitan u Njujorku, Gulbenki- an Baletta u Lisabonu, Baleta u Lionu, a dvije godine i direktor Baleta HNK u Zagrebu. Postavio je viãe od stotinu scenskih djela, snimio 40-tak televizijskih filmova i emisija.

Osnivanje baletne grupe Gulbenkian u Lisabonu i åetiri uspjeãne sezone tijekom koje se portugalska trupa nametnula kao jedna od vodeñih u Europi, Ãparemblek izdvaja kao vjerojatno najljepãi stvara- laåki period, kao period najveñe umjetniåke slobode (ujedno finansijski sjajno podræane), u kojem nije bilo æanrovskih animoziteta, gdje se pokazalo da suvremeni balet uspjeãno apsorbira klasiåne i suvremene tehnike i sve moguñe utjecaje od folklora do novoga plesa.

Iz specifiånog, kompletnog autorskog odnosa Ãparemblek je izgradio prepoznatljivi baletni teatar, istovremeno misaon i intuitivan. On misli u velikim slikama, precizno fiksira sve elemente i gradi sloæene strukture emotivnog i dramskog, i åini mi se najmoñniji u velikim djelima poput Amadeus Monumentum, Carmina Krleæiana, Johannes Faust Passion, Pjesme ljubavi i smrti, i to je kazaliãni mainstream u najboljem znaåenju te rijeåi: nadahnut i mudar, osoban i obrazovan, åvrsto utemeljen ali uvijek malo drugaåiji u smislu uåenja i rasta i osluãkivanja novih pomaka na plesnoj sceni. Paralelno s kazaliãtem Ãparemblek istraæuje i moglo bi se reñi, uæiva, u moguñnostima filmskog medija. Moguñnost detalja, diskretnog akcenta, krupnog plana, koriãtenje poetiånih ambijenata i brzih promjena, efekata koji unose snaænu simboliku i znakovitih elemenata, poput onog dugog pisanja u pijesku na poåetku Mathilde… Iza svake od ovih informacija ili natuknica stoje kazaliãta, scene, plesaåi, programi, slike, inserti, cijeli filmovi na åijim ãpicama åitate poznata domaña imena. I 60 godina umjetniåkog rada. Mislim da je viãe besmisleno prepisivati biografiju, popise djela i godina praizvedbi, i pravdati se prolaznoãñu odplesanog trenutka. Oåito je da se otvaraju bezbrojne teme koje bi dostajale za dobar simpozij, vi- ãe desetina diplomskih i postdiplomskih radova. Hoñe li netko od postojeñih institucija koje se bave hrvatskim teatrom (u koji valjda spada i povijest plesnog, baletskog kazaliãta jer nota bene plesnih institucija te razine nema) pokrenuti studiozni rad i analize nekih od Ãparemblekovih velikih scenskih djela, uporediti ih, ili uporediti isto djelo u prilagoðenosti razliåitih medija, otkriti kako i koju glazbu i koju poeziju autor pretaåe u pokret i sliku, zaãto voli masku i stalnu transformaciju likova… I tako dalje. Hoñe li se netko i u tom smislu pokrenuti? I pustiti baletski teatar u posveñeni prostor akademskih istraæivanja? Materijala, odgovorno tvrdim, ima.

Maja Ðurinoviñ „Vijenac”, br. 341 28. mart 2007.

77 Orchestra () 2007. Fotografije: Saãa Novkoviñ PJESME LJUBAVI I SMRTI GUSTAVA MALERA I MILKA ÃPAREMBLEKA HRVATSKO NARODNO KAZALIÃTE, 23. MART 2007.

Pjesme ljubavi i smrti Milka Ãparembleka na glazbu, odnosno autorski sloæen izbor iz tri vokalna ciklusa (Pjesme putujuñeg djetiña, Djeåakov åarobni rog i Pjesma o zemlji) i fragmenata Druge simfonije Gustava Malera monumentalna su baletska fre- ska, 23. marta 2007. po treñi put postavljena u zagrebaåkom HNK. Poznato, a opet obnovljeno i osvjeæeno djelo baletnog teatra, nije nakon åetvrt stoljeña izgubilo na snazi slike, emocije i poruke, a nova generacija plesaåa ponudila je nove, iznimne interpretacije. Milka Hribar-Bartoloviñ, åudesno finih, tankih, pomalo nestvarnih linija naglasila je mistiånu ozbiljnost lika Dame u crvenom. Uz nju, i iskusnog, ali uvijek nadahnutog u ãparemblekovskom rjeåniku, Ilira Kernija kao Putnika, i razigranog, sjajnog Georgea Stanciua, nametnula se grupa tehniåki i izraæajno sjajnih plesaåica: u prvom redu Iva Vitiñ mekoñom i izuzetnom poezijom lika i pokreta Gospoðe u bijelom, Pavla Miklavåiñ artistiåkom nespretnoãñu i duhovitoãñu djevojke-klauna i Petra Vargoviñ u njeænoj åistoñi lika Zaruånice. Stoga, iako je Ãparemblek povodom povratka na zagrebaåku scenu i obil- jeæavanja 60-te godiãnjice umjetniåkog djelovanja, viãe æelio obnoviti svoje posljednje veliko scensko djelo Johannes Faust passion, sada mi je jako drago da smo se ponovno naãli pred Pjesmama. Oni koji ih nisu poznavali ostali su zapanjeni pred izraæajnom veliåinom kazaliãne cjeline, a mi, koji ih pamtimo ili razlikujemo po jakim osobnostima Dama u crvenom: Ma- je Srbljenoviñ Turcu, Mateje Puåko-Petkoviñ, Almire Osmanoviñ, otkrivali smo, vjerojatno u skladu sa steåenim godinama i iskustvima, neke nove asocijacije i razine znaåenja. Uostalom, u meðuvremenu nam se dogodio rat, i poslije, meðunarodne vojne misije, i balada o vojniku, je neprestano prisutna kao angaæirani, aktualni dio svakodnevice. A ako je to sve, sve to samo jedna tragiåna farsa, nesporazum åiji se prozor otvara tek prema niãtavilu? Vojnik (Stanciu) i Zaruånica (Vargoviñ) zapoåinju veselu, mladenaåku, nestaãnu igru; ljubav koja se dogaða osvjeãtava tamnu stranu neåije moñnije, tuðe igre, tragiånu besmislenost rastanka. Naopako obuåen vojniå- ki kaput åini se luðaåkom koãuljom, a razdvojena, æeljna mlada tijela nadahnuta erosom bespomoñno odlaze u maglu i mrak. Vedra je humoreska o maloj, nespretnoj djevojci-klaunu (Miklavåiñ) romantiånih uzora i ideala, koja je poput ruænog pa- åeta koje gleda prekrasne labudove, suprotstavljena otmjenoj bijeloj grupi sa suncobranima (Vitiñ, Izmestjev, Kræiñ, Puk- Tomiñ). Kantata o raðanju i smrti ponoviti ñe simboliåan krug od Boginja zemlje (Ashimova, Miroãeviñ, Sulejmanova) koje iznjedre Åovjeka, preko dueta mladosti (Sporiã i Barbanov) do bajkovitog vilinskog jezera, tajnovite æenskosti koja pri- vlaåi ratnike kao muãki arhetipski motiv. Ãparemblek ustraje na trajanjima, likovnosti i osvjetljavanju svojih pjesniåkih slika i suglasju stiha, pokreta i glazbe, i gradi simboliåni, epski plesni spjev ne pristajuñi na novi, uæurbani tempo stvaranja. U taj åvrsto definirani kreirani svijet pristup su dobili i savrãeno se uklopili samo kostimi Dæenise Pecotiñ i maske Svana Vujiåiña. A na obalama beskrajnih svjetova izmjenjuju se uvijek nova djeca u prekrasnoj besmislenosti igre pronalaæenja i sakupljan- ja oblutaka koje onda zaborave… Ostaju li na kamenåiñima tragovi, ili ih osamljeni, zadubljeni igraåi ne vide? Svjesni ili ne, da nalaze uvijek ponovno zaboravljene oblutke Putnici u konaånici, s viãe ili manje sreñe, slijede isti put. Ali to nije dance macabre kao zavrãno i najzad pravedno rjeãenje kraja, nego spirala uvijek novog obnavljajuñeg æivota. I zato Ãpa- remblek ne stavlja toåku, ne zavrãava velikom slikom, odlaskom grupe, likovima koji ñe ritualno kleknuti pred sudbinom i prihvatiti masku prelazeñi u svijet duhova, pridruæujuñi se precima. Iza njih ostaje iskra, dva zagrljena tijela dovoljna za novi æivot, za izazov nebu i sudbini; za skupljanje oblutaka.

Maja Ðurinoviñ „Vijenac”, br. 341, 28. mart 2007.

79 Orchestra () 2007. MILKO ÃPAREMBLEK, KOREOGRAF, POVODOM 60 GODINA UMETNIÅKOG STVARALAÃTVA Uopñe nisam ambiciozan U zagrebaåkom ñe se Hrvatskom narodnom kazaliãtu veåeras odræati premijerna izvedba obnov- ljenog baleta Milka Ãparembleka Pjesme ljubavi i smrti na glazbu Gustava Mahlera o 60. obljet- nici umjetniåkog rada naãega koreografa.

Kako biste Vi opisali svojih 60 godina umjetniåkog rada? Nikako, to vam ne mogu opisati. Radio sam 60 godina i da to moram ponoviti – ponovio bih opet. Taj posao mi je dao sve. Nije on nikakva patnja, to je posao koji jednostavno prihvatite, za koji ste se odluåili i kojemu ste rekli da. I taj vaã „da” treba respektirati.

Logiåno je ãto se proslava odræava u zagrebaåkom HNK – kazaliãnoj kuñi u kojoj ste 1947. zapo- åeli plesnu karijeru, u kojoj ste plesali, postavljali balete, kojom ste ravnali, u kojoj ste skidani s repertoara i ponovno postavljani. Ãto danas mislite o toj instituciji? HNK je postojao prije nas i postojat ñe nakon nas. Imao je svojih loãih, sretnih i veliåanstvenih godina. HNK je prostor u kojem se jako dobro osjeñam, prostor koji nudi sjajne moguñnosti, koji ima sjajnu scenu, atelijer... To je prostor u kojem se moæe uspjeãno i s zadovoljstvom djelovati.

Zaãto ste odluåili obljetnicu obiljeæiti baã Pjesmama ljubavi i smrti? To je teatar odluåio. Da sam ja birao, izabrao bih Fausta.

U kojoj se mjeri obnovljene Pjesme razlikuju od lionske praizvedbe 1980, ili zagrebaåke godinu potom? Uvelike se razlikuju, ima jako puno novih koreografskih elemenata, promijenjeni su i åitavi seg- menti.

Do koje je mjere studij komparativne knjiæevnosti i filozofije na Filozofskom fakultetu u Zagre- bu obiljeæio vaã rad kao plesnoga umjetnika? Sve nas determinira. Svaka boja koju vidite, åovjek kojeg upoznate, grad koji posjetite, svaka knjiga koju proåitate malo-pomalo uvjetuje jednu osobnost, karakter, tip åovjeka. Tako sam i ja suma sumarum svega ãto sam vidio. A dugo æivim (r. 1928, op. a. ), pa sam dosta toga i vidio.

Moæete li izdvojiti neki trenutak u æivotu koji je bio presudan za vaã naåin razmiãljanja ili rada? Taj trenutak se rasteæe kroz jedno pedeset godina.

Potpisujete oko 150 baleta. Po kojem biste æeljeli biti zapamñeni? Ne mogu to reñi. Ako me netko æeli zapamtiti, neka on sam odluåi po åemu.

Sramite li se neåega u svojoj profesionalnoj karijeri? Napravio sam raznih gluposti u æivotu, kako ne. Ali, to su stvari koje se nikome ne govore.

Kad ste u æivotu bili najponosniji? Ne znam. Bio sam æalostan, sretan, bolestan i zdrav, siromaãan i bogat. Ali najponosniji... ? Bilo bi dobro znati taj trenutak, ali ja ga ne znam.

Kako danas doæivljavate kazaliãnu kritiku? Åovjek u ogledalu, Brisel, 1961. Kao i prije. Svaki onaj koji napiãe dobru kritiku vrlo je pametan åovjek i sve je dobro vidio. Sva- ka loãa kritika znaåi da onaj koji ju je pisao nije dobro vidio i da je bedast.

Nakon Gulbenkian baleta i lijonskog Baleta, jeste li ikada poæeljeli osnovati baletnu trupu u Hr- vatskoj? Ne, jer ja uopñe nisam ambiciozan. Ako me netko pita, ja radim. Ako mi nitko niãta ne traæi, onda ne radim. Nisam nikad nikoga molio za neki posao. Ako ide – ide, radit ñu i uloæiti svu svoju energiju, ako ne, nikome niãta. Onda åitam, ãeñem...

Vaãe je balete uvijek karakterizirala skladna sinteza klasiånog i suvremenog plesnog izraæaja. Koje su kljuåne razlike izmeðu plesaåa klasiånog i suvremenog plesnog obrazovanja? Dobar plesaå jednostavno je dobar plesaå. A u kojem podruåju se on manifestira kao bolji, to je pitanje trenutka, koreografije, autorstva... Ja viãe ne vidim razlike izmeðu jednih i drugih, i ne bi je smjelo biti.

Postoji li neka pjesma, knjiga ili glazbena partitura koju biste joã æeljeli postaviti na scenu? Ne. Postoji sigurno pedeset knjiga koje sam proåitao i poæelio postaviti kao balete, a koji se nisu dogodili. To se dogodi spontano, proåitate neãto, vidite neku sliku i...

Zrinka Radiñ Veåernji list, 22. mart 2007.

Orchestra () 2007. 8 HRVATSKA / ZAGREB TULSA BALLET (SAD) U HRVATSKOM NARODNOM KAZALIÃTU

Sinatrine pesme Nadmetanje plesaåa

ezaboravnu veåer priredio je Balet iz Tulse (Tulsa Ballet) na svom gostovanju u Hrvatskom narodnom Nkazaliãtu u Zagrebu. Predstavio je tri raznorodna kraña baleta koja su omoguñila uvid u velike tehniåke mo- guñnosti i uvjeæbanost ansambla i neke specifiånosti koje se njeguju u repertoaru. Tulsa Ballet iz Oklahome ubraja se meðu srednje i regio- nalne ameriåke baletne ansamble. Proãle godine obiljeæio je 50. obljetnicu djelovanja. Ravnatelj mu je bivãi prvak Marcello Angelini koji, zahvaljujuñi svojim organizacijskim i umjetniåkim sposobnostima, s ansamblom postiæe nove uspjehe dok su brojni sliåni ameriåki baletni ansambli u krizi ili se åak zatvaraju. Nedavni veliki uspjeh bio je nastup prvakinje londonskog Kraljevskog baleta Viviane Du- rante u produkciji Trnoruæice, zahvaljujuñi Angelinijevim prijateljskim vezama. Snaæan i nezaobilazan utjecaj ameriåke industrije zabave odraæava se u baletnom repertoaru koji osim elemenata visoke umjetnosti mora sadræavati i elemente zabave. Prvi i treñi balet nadahnuti su ameriåkom zabavnom glazbom. U Iza scene koreografkinja Young Soon-Hue æeli prikazati tipiånu rutinu plesaåa iza kulisa pred izlazak na pozornicu. Scena bez kulisa, zagrijavanje plesaåa i pripreme za pokus ili predstavu, kao tema nisu suviãe zanimljivi. No, plesaåi su plijenili pozornost virtuoznim nadmetanjem u izvedbi pirueta, skokova i drugih tehniåkih elemenata. Srediãnji balet Bez rijeåi djelo je najuglednijeg koreografa prikazane veåeri, Ãpanjolca Naåa Duata, u kojem se osjeña pozadina njegovog svojedobnog djelovanja kao kuñnog koreografa Nederlands Dans Theatrae. Kilijanski lirizam tijela ujedinjen s Duatovom jedinstvenom kazaliãnom imaginacijom i nadahnuñe Ãubertovom glazbom, liãeni svih suviãnih ekspresija i ukrasa, rezultiraju åistom plesnom poezijom zadivljujuñe jednostavnosti. I treñi balet Devet Sinatrinih pjesama sazdan je kao i Bez rijeåi na nizu dueta, toånije njih sedam, uz dva zajedniåka nastupa parova u pjesmi My way. Od praizvedbe 1982. u Njujorku, ovo elegantno djelo koreografkinje Tvajle Tarp (Twyla Tharp) ne silazi s baletnih pozornica. Nadahnuto je vjeånim pjesmama Frenka Sinatre kao nostalgiåan osvrt na plesne podije druge polovice 20. stoljeña. Naoko djeluju kao dvoranski plesovi, ali njihova teæina, promiãljenost pokreta svakog dueta zasebno, kao i njihova zajedniãtva u pjesmi My way, govore o itekakvoj koreografskoj umje- ãnosti i sposobnosti plesaåa. Ansambl Tulsa Baleta, barem na ovom gostovanju, ustro- jen je na ujednaåenosti svih ålanova meðu kojima se nitko posebno ne izdvaja. Ipak se moæe istañi Alfonso Martin s dvije partnerice. U Sinatrinoj pjesmi That’s life to je Kari- na Gonzales, a u zadnjem duetu Bez rijeåi umirovljena prvakinja, karizmatiåna Daniela Buson koja se bivãem ansamblu ponovo pridruæila na ovoj europskoj turneji.

Mladen Mordej Vuåkoviñ

81 Orchestra () 2007. HRVATSKA / ZAGREB

GOSTOVANJE TRUPE BALLET PRELJOCAJ I PREDSTAVA N

Snaæan dojam

ahvaljujuñi Tjednu suvremenog plesa, Zagrebaåkom kazaliãtu mladih i ciklusu Europskog kazaliãta, Zu Zagrebu je ponovo nakon nekoliko godina gostovao poznati Ballet Preljocaj iz Francuske. Koreografski rukopis Angelina Preljocaja intenzivno je fiziåki. On je koreograf iznimno dramatiånog uåinka, ustvrdio je o jednom od najznaåajnijih i najuglednijih svjetskih koreografa danaãnjice list New York Times. Sin albanskih izbjeglica u Parizu, karijeru je poåeo klasiånim plesnim obrazovanjem, ali se ubrzo okrenuo prouåavanju suvremenog plesa. Poåeo je uspjeãnu plesaåku i koreografsku karijeru u Francuskoj. Osnovao je vlastitu trupu koja djeluje u Nacionalnom koreografskom centru regije Provan- sa-Alpe-Azurna obala, jednom od 18 takvih centara u Francuskoj. Koreografirao je, izmeðu ostalih, za Balet pariãke Opere i Berlinski dræavni balet. Sada smo vidjeli predstavu N, praizvedenu 2004. godine na festivalu Perspectives of Saarebrücken i na festivalu Montpellierdanse. Nastala je u suradnji s multimedijalnim umjetnicima Granular Synthesis, odnosno Kurtom Hentschlägerom i Ulfom Langheinrichom koji su autori glazbe tj. oblikovanja zvuka, svjetla i scene. N je maskirani naslov koji namjerno ne izraæava o åemu djelo govori jer se bavi neizgo- vorivim, onim ãto je nemoguñe opisati. Patnja, razdiranje, muåenje, poniæenje, tijelo kao primarni vek- tor poniãtavanja i destrukcije. Iako vam se ovo ãto govorimo åini nestvarnim i dalekim, zapravo je vrlo blisko i iznimno stvarno. Proteæe se kroz vrijeme od iskona do danas…, objaãnjava N njegov koreograf. I doista, premetanjem golih tijela u mraku kao izrazom animalnih nagona u åovjeku, i borbom protiv suparniåke skupine kako bi se zaãtitila vlastita, poåinje ta fascinantna ekspresija pokreta u stalnom jed- noliånom i zagluãujuñem tutnjanju glazbe. Ples od arhetipskih pokreta poprima sve artikuliranije i virtuoznije oblike, u stalnom demonstriranju ega, snage, fiziåke nadmoñi åovjeka nad åovjekom. Plesaåi i ple- saåice Baleta Preljocaj jednako su snaæni i izdræljivi. Bez toga takva koreografija ne bi bila moguña. Radikalni prikaz zamiãljenog, ne do kraja definiranog i neeksplicitnog sadræaja sa simultanim sekvan- cama pojedinih grupa, ostavlja u zavrãnici snaæan dojam. Potstiåe gledaoca da se ozbiljno zapita kakav je doista u odnosu prema drugim ljudima, a i prema samom sebi.

Mladen Mordej Vuåkoviñ

Orchestra () 2007. 82 HRVATSKA / ZAGREB SUSRETI... PRIJE PONOÑI... LJILJANE GVOZDENOVIÑ U ZAGREBAÅKOM KAZALIÃTU LUTAKA

Mala baletska komedija

et minuta prije ponoñi dogaðaju se razni susreti, traæi se vlasnica zlatne cipelice. Moæda je neñe nañi, a moæda ni Pponoñ neñe otkucati, pa ñe bajka potrajati. Dogaða se to u maloj baletnoj komediji u jednom åinu Susreti… prije pono- ñi koreografkinje i redateljice Ljiljane Gvozdenoviñ u Zagre- baåkom kazaliãtu lutaka. Ljiljana Gvozdenoviñ afirmirala se od 1995. godine na koreografskom podruåju, najprije u Splitu, a zatim i u Hrvatskom narodnom kazaliãtu u Zagrebu s cjeloveåernjima baletima Maåak u åizmama i Maestro. Ovdje je okupila malu baletnu trupu sastavljenu od ålanova Baleta HNK na åelu s primado- nom Ivankom Boljkovac. Njenom talentu za ples i muzikalnosti Ljiljana Gvozdenoviñ ne moæe odoljeti, pa ju je na kraju ove predstave stavila u srediãte pozornosti. Ivanka Boljko- vac svoj je do sada najopseæniji plesni zadatak izvela veoma ãarmantno. Plesaåi Pavla Mikolavåiñ, Valentina Kræiñ, Dunja Novkoviñ, George Stanciu, Andrej Izmestjev, Arcadie Belenco i Daniil Yastrebov, izvode stilski raznorodne odlomke, od åistih teh- niåkih elemenata do modernog izraza, s nekoliko lijepih dueta. Glazbena podloga je mjeãavina L. Armstronga, Prokofjeva, Bizea, Debisija, Gottschalka, Rubinãtajna, Dunajevskog i Ver- dija, s neizbjeænom Karmen i Travijatom. Predstava djeluje nepretenciozno. Postignuta je dobra drama- turãka nit izmjenjivanjem razliåitih glazbenih i plesnih karaktera, zaogrnutih blagom ironijom. Zabavna je i duhovita, u prikladnom okviru scenografije Dinke Jeriåeviñ i kostima Dæenise Pecotiñ.

Mladen Mordej Vuåkoviñ

83 Orchestra () 2007. HRVATSKA / ZAGREB

BALET HRVATSKOG NARODNOG KAZALIÃTA – PREMIJERA BALETA LABUDOVO JEZERO DEREKA DINA SEZONA 2006/2007 Bravo Edina!

aznolikost premijernog repertoara Baleta Hrvatskog narodnog kazaliãta u Zagrebu upotpunilo je na kraju sezone La- Rbudovo jezero Petra Iljiåa Åajkovskog. Postavio ga je engleski koreograf Derek Din (Derek Deane), nekadaãnji prvak londonskog Kraljevskog baleta, koji je svoje- dobno uãao u Ginisovu knjigu rekorda kao autor najveñe baletne predstave na svijetu, Labudovog jezera sa sto dvadeset plesaåa. Åesto je u karijeri postavljao poznata klasiåna djela, æeleñi im dati obiljeæje spektakla i tako privuñi ãto ãiru publiku. Njegovo je polaziãte klasiåno s jasno postavljenom baletnom priåom. Karakteristiåno je za Dinovu koreografiju previãe sitnih skokova i port de bras-a ãto se najbolje vidjelo u najmanje uspje- lom prvom åinu, s povrãnom koreografijom, pas de trois i seljanima koji pleãu dvorsku polonezu. No, bili su tu zanimljiv val- cer i vrlo lijepa prinåeva varijacija. Reæijski Din ustraje na ãto paæljivijem iznoãenju priåe. Zato uvodi tj. vraña suviãe pantomime koja je s vremenom i tradicijom otpala kao anakrona, jer glazba u tim odlomcima dovoljno govori sama za sebe. Kod Labudovog jezera presudna je liånost protagonistice, a nova zagrebaåka produkcija ima ih dvije. Ulogu Odete i Odili- je ponijela je na premijeri izvrsna Edina Pliåaniñ. Njena interpretacija dvaju opreånih likova tehniåki je besprijekorna. Part- ner joj je bio gost Eris Nezha, elegantni plesaå visokih i mekih skokova. Njihove varijacije, a osobito sjajno izvedeni pas de deuxi u drugom i treñem åinu opravdano su nagraðeni burnim aplauzom publike. Koliko je napredak Edine Pliåaniñ vidljiv, toliko me pomalo razaåorao ples Milke Hribar Bartoloviñ. Ona bez daljnjega ima velike predispozicije za tu ulogu, ali nema viãe starog æara u tumaåenju tog lika. Partner joj je bio solidan Tamas Nagy. U predstavi se opñenito istiåe uigrani æenski ansambl s åistim pas de quatre u drugom åinu. Ãpanjolski ples u treñem åinu bio je blijed, za razliku od temperamentnog napolitanskog plesa u dobrom izvoðenju Olje Jovanoviñ i Georga Stanciua, te maðarskog plesa ãto su ga predvodili Nataãa Sedmakov i Andrej Barbanov. Formacijski je najbolja mazurka. Åetvrti åin ima lijep poåetak i dramsku snagu. Lik Rotbarta izraæajno su tumaåili Svebor Seåak i Andrej Izmestjev. Gost dirigent Mihail Sinkeviå pokazao je kako orkestar moæe dobro svirati ovaj balet. Scenografija Roberte Guidi di Bagno, kostimi Dæenise Pecotiñ i svjetlo Denija Ãesniña ostvarili su raskoãan i bajkovit, ali privlaåan ugoðaj. Mladen Mordej Vuåkoviñ

Edina Pliåaniñ i anasambl Baleta HNK, foto: Saãa Novkoviñ

Orchestra () 2007. 8 Edina Pliåaniñ i Eris Nezha, foto: Saãa Novkoviñ HRVATSKA / ZAGREB

ALINA COJOCARU, PRVAKINJA KRALJEVSKOG BALETA (LONDON), GOSTOVALA JE U BALETU ÆIZELA HRVATSKOG NARODNOG KAZALIÃTA

Alina Cojocaru, Foto: Saãa Novkoviñ Impresivna Alina

jubitelji baletske umjetnosti u Zagrebu doæivjeli su s gostovanjem Aline Koæokaru (Alina Cojocaru) u naslovnoj ulozi Adamova baleta @izela nezaboravne, impresivne trenutke vrhunske baletske umjet- Lnosti. Alina Koæokaru zvijezda je londonskog Kraljevskog baleta. Ro|ena 1981. godine u Bukure{tu, {kolovala se u Kijevu, sa sedamnaest godina do{la je u London i od 2001. godine prvakinja je Kraljevskog baleta. Njezina @izela plesno-tehni~ki je savr{ena i interpretativno razra|ena u svim aspektima kompleksnosti te uloge. U prvom ~inu sa simpatijama razumijemo naivnost mlade, jo{ zaigrane djevojke, ~iji }e fatalni ljubavni susret zavr{iti suptilnim, potresnim prizorom ludila. U drugom ~inu ona je dio tajnovitog, u {umi skrivenog svijeta. U prvom ~inu istovremeno je krhka i snaæna, u drugom izvanzemaljska, u oba potres- na i emocionalno dojmljiva do ganu}a. Alina Koæokaru pokazala je kako se klasi~ni balet stilski danas vi{e ne djeli na isto~ni i zapadni, ve} je to jedan stil s najboljim osobinama {to ih ujedinjuje superiorna tehnika i uvjerljiva gluma. Mi smo jo{ uvijek suvi{e vezani za stari ruski stil kojega je primjer upravo ova produkicija @izele u koreografiji Iraide Luka{ove prema Jeanu Coralliju i Julesu Perrotu, u redakciji Mariusa Petipe. Jasno se to vidjelo u drugom ~inu: u plesu Aline Koæokaru sve je bilo meko i te~no, dok se ples Mirte, njenih pratilica i cijelog æenskog ansambla od toga razlikovao. Dostojan partner slavnoj go{}i bio je prvak mariborskog Baleta Anton Bogov koga bi Zagreb trebalo {to ~e{}e da angaæuje. Isticao se scenskom profinjeno{}u, gipkim skokovima, produhovljenom gluma~kom interpretacijom. Cijeli ansambl tek je djelomi~no bio na razini dominatnog glavnog para, osim nekoliko manjih karakternih uloga - Nata{e Sedmakov u ulozi Albertove zaru~nice Matilde, Mateje Pu~ko-Petkovi} u ulozi @i- zeline majke i Andreja Barbanova kao Vilfrida koji bi sigurno bio bolji u ulozi Hilariona od preglumlje- nog Daniila Yestrebova. Istaknuti Pas de deux seljana u prvom ~inu, Pavla Mikolav~i} i George Stanciu tek su - odradili.

Mladen Mordej Vu~kovi}

Orchestra () 2007. 86 HRVATSKA / ZAGREB

SERGEJ PRISTAÃ POVODOM SKUPA EAST DANCE ACADEMY Ples kao izraz savremenosti Zagrebu je od 24. novembra do 26. novembra 2006. godine odræana East Dance Academy koja predstavlja istraæivaåko-edukativni projekat. East Dance Academy okuplja niz meðunarodnih inicijativa i institu- Ucija s ciljem revalorizacije istorije plesa u Istoånoj Evropi i modela edukacije i prakse koji se mogu razvijati na osnovi razmiãljanja o plesu kao kulturne, a ne iskljuåivo estetske kategorije. Okupili su se u Zagrebu brojni struånjaci iz podruåja teorije, plesa i drugih umjetnosti sa æeljom da postave pretpostavke za razvoj projekta utemeljenog na Artistic positions on the current debate on education, projektu Tanzquartier Wien u suradnji sa Fakultetom filozofije i obrazovnih nauka, i Institutom za prouåavanje pozoriãta, filma i medija Uni- verziteta u Beåu. Za Orchestru o tom projektu govori jedan od organizatora skupa, Sergej Pristaã, koji inaåe stvara pri Centru za dramske umetnosti u Zagrebu.

Na sastanku smo imali dvadesetak sudionika iz Estonije, Rumunije, Ãvedske, Austrije, Srbije, Slovenije i Hrvat- ske i izuzetno smo zadovoljni rezultatima jer se pokazala jasna potreba za upravo ovakvim projektom. Sasta- nak je zapravo ispitivao smislenost prijedloga da se ples pokuãa tumaåiti i kao kulturna paradigma, a ne samo estetska i da sagledamo ulogu plesa i pokreta u emancipaciji spram disciplinirajuñeg pogleda na tijelo koje se najbolje odraæavalo u tome ãto su socijalistiåke dræave htjele institucionalizirati i podræavati: folklor, balet, slet i paradu. Ples nije nikad imao institucionalnu podrãku u Istoånoj Europi i stoga povijest suvremenog plesa izgleda tako kako izgleda, iako joã od dvadesetih u tim zemljama pratimo tragove modernog plesa. Danas nas u zapadnim povijestima nigdje nema osim u tragovima boravka Labana ili Palucca u ovim krajevima. Mi æeli- mo pokazati da je ples postojao, itekako prisutan u rubnim projektima ili u kazaliãtu (koreodrama), performansu, eksperimentalnom filmu i da je imao vaænu politiåku ulogu u emancipacijskim praksama u umjetnosti.

U Srbiji, takoðe, joã uvek, kao i u mnogim balkanskim zemljama ne postoji visoka ãkola, taånije fakultet ili akademija za balet. Uticaji koje plesaåi donose iz inostranstva su dragoceni. Da li je to prepreka da se kreira autentiåan baletski, a pri tom moderan izraz na ovom podruåju? Ja vam nisam veliki struånjak za edukaciju u baletu, jer je to vrlo specifiåan i rigidan tip ãkolovanja za vrlo specifiånu umjetniåku formu. Ãto se suvremenog plesa tiåe, danaãnje ãkole u svijetu su uglavnom tehnoloãke ãkole i one ãkoluju tijelo, a ne ples. Suvreme- ni ples definira njegova suvremenost, a ne tehnika i ako æelimo ras- pravljati o suvremenosti, ne moæemo zaobiñi istovremenost edukacije u tehnikama i edukacije u miãljenju. O tome vam jasno govori to da niti jedna plesna ãkola u svijetu nema uspjeãan studij koreografije jer se ta znanja uglavnom svode na kompoziciju. Ali ãkola suvremenosti je negdje drugdje. Mi æelimo baã tome posvetiti pa- ænju. Meðutim, ne æelimo upasti u zamku miãljenja da dok nemamo ãkolu neñemo imati dobrog plesa ili staviti na åekanje sadaãnje umjetnike dok se odãkoluju. Upravo obrnuto, æelimo podræati ljude u samoedukaciji, edukaciji kroz istraæivanje i poduåavanje drugih, neposredne razmjene znanja... U plesu se uvijek, naæalost, åe- ka na to da postanete spremni, a onda ste veñ odjednom prestari.

Govorite o plesu kao demokratiånoj umetnosti, i vrañate se u same korene plesa. Da li mislite da danas on mo- æe biti druãtveno korektivan, angaæovan i do koje mere? Taj koncept demokratiånosti potpuno je zapadni jer ta umjetnost i dolazi iz demokratskih druãtava. Ples ne uspijeva u totalitarnim druãtvima, ali postaje zanimljiv jer uvijek negdje probija. E, te strategije probijanja nas zanimaju. Zaãto se suvremeni ples ovdje probijao kroz balet, slet, parade, dramski teatar ... i koju je to politiå- ku ulogu imala (kako moæemo danas zakljuåiti) takva strategija u vrijeme disciplinarnih znanja?

Ãta je sledeñi korak? Slijedeñi koraci su praktiåne rekonstrukcije nekih predstava i performansa iz 60. i 70. godina proãlog veka: pri- kupljanje pojmova koji su nastali u umjetnosti shvañenoj kao autonomna, diskurzivna praksa u Istoånoj Euro- pi, pojmova koji su se koristili u proizvodnji i refleksiji, a nisu pripadni dominantnim teorijskim diskursima; pisanje mapa i povijesti veza meðu ljudima koji su proizvodili i promovirali suvremeni ples u Istoånoj Europi u doba socijalizma, treninzi praktiåne dramaturgije; meðusobno povezivanje postojeñih lokalnih edukacijskih programa u ãiru mreæu proizvodnje i razmjene znanja, a onda i moguñi Festival znanja...

Vesna Vukajloviñ

87 Orchestra () 2007. HRVATSKA / ZAGREB / VARAÆDIN

ANSAMBL LADO – VERONIKA DESINIÅKA DAVORA BOBIÑA I DINKA BOGDANIÑA KD „VATROSLAV LISINSKI”, 12. MART 2007.

Folklorni balet s pjevanjem

nsambl narodnih plesova i pjesama Hrvatske LADO prvi put je, prila- goðavajuñi svoje djelovanje suvremenim trendovima, u repertoar uvr- Astio folklorni balet s pjevanjem Veronika varaædinskog skladatelja Davo- ra Bobiña, u koreografiji Dinka Bogdaniña. Praizvedba je odræana u Hrvatsko- me narodnom kazaliãtu u Varaædinu, a zatim je balet predstavljen i u Zagre- bu, u Koncertnoj dvorani Vatroslava Lisinskog. Na repertoaru Lada nalazi se inaåe preko stotinu razliåitih koreografija narodnih plesova najpoznatijih etnokoreologa, folklorista i koreografa. U svakom cjeloveåernjem programu predstavlja se deset do dvanaest razliåitih koreografija u kojima su, pored pjesme i plesa, prikazani dijelovi raznih narodnih obi- åaja. Svaki program izvodi se u izvornim narodnim noãnjama koje su posebno odabrane za pojedinu koreografiju, pa su koncerti Lada ujedno i svojevrsna revija tradicijskog ruha. U zadnje vrijeme Lado se sve viãe posveñuje åisto glazbenim nastupima, ãire- ñi koncertnu djelatnost i diskografsku produkciju. Pored toga, kalendar svojih nastupa ãiri revijama narodnih noãnji, sudjelovanjima u raznim modnim do- gaðanjima, snimanjima atraktivnih video spotova u kojima se prilagoðava naj- suvremenijim glazbenim trendovima, sve sa svrhom privlaåenja ãto brojnije, naroåito mlade publike. Tako i foklorni balet s pjevanjem Veronika izlazi iz okvira Ladove primarne djelatnosti. Balet je zamiãljen kao spoj klasiånog i folklornog plesnog izraza. Priåa temel- jena na mjeãavini povijesnih åinjenica i narodne legende govori o zabranjenoj ljubavi izmeðu plemiña i prelijepe mlade seljanke. Dinko Bogdaniñ, koji je i sam nekad bio ålan Lada, dobro poznaje taj ansambl. To svoje iskustvo spojio je s bogatim iskustvom klasiånog plesaåa i koreografa. Njegov spoj folklornih koraka i elementa baletne klasike te zanimljive kompozicije velikih formacija plesaåi su s velikim veseljem usvojili i izveli. Ansambl Lado poznat je po besprijekornosti svojih skupnih izvedbi, ali na æa- lost pojedinci nemaju dramatsku “teæinu” za balet sa sadræajem. Plesaåi su se tako naãli u dosta nezahvalnom poloæaju kome ipak nisu dorasli. Vidjelo se to najviãe u neuvjerljivim duetima. Predstava je bila najbolja na poåetku i na kraju, u skupnim slikama ãto slijede bogatiju glazbu, dok solistiåke toåke prati samo cimbal ili se pleãe bez muzike, samo uz zvuk disanja. Cijeli anasambl i solisti Dubravko Radiñ (Fridrik), Iva Sekula (Veronika), Tamara Horvat (Elizabe- ta), Miljenko Piãkoriñ (Herman) i Irena Matica (Crna kraljica) ipak su naåini- li dobar posao, uloæivãi u predstavu velik trud. Uz orkestar Lada, u glazbenoj izvedbi pod ravnanjem Draæena Kurilovåana sudjelovali su ålanovi Orkestra Hrvatske vojske i Bubnjarski ansambl Rudiment iz Varaædina. Kostime su naåinile Ika Ãkomrlj i Dijana Kosec-Bourek, svjetlo Deni Ãesniñ, scenografiju Æoræ Drauãnik. Mladen Mordej Vuåkoviñ

Orchestra () 2007. 88 Spektakularni pokuãaj

akon praizvedbe u varaædinskom HNK, Veronika Desiniåka, folklorni balet s pjevanjem, izveden je 12. marta 2007. godine u KD Vatroslav Lisinski. Rijeå je o novom pokuãaju osuvremenjivanja repertoara, a zapravo starom pitanju ãto LADO jest i ãto æeli, Ni ãto moæe biti. Kaæem novom, jer je u povijesti LADA veñ bilo neslaganja oko umjetniåkih koncepcija ansambla. Podsjetit ñu na poznati sukob Ane Maletiñ i Zvonimira Ljevakoviña kada se Maletiñ zalagala za stvaranje nacionalnog baleta i poåela raditi s ansamblom i modernu plesnu tehniku koja bi omoguñila bolju suvremenu interpretaciju folklora. Ãiptarska suita koju je postavila za ansambl 1952. godine u bliskoj suradnji i paæljivoj analizi ritmova i motiva s kompozitorom Emilom Cosettom, imala je veliki uspjeh i u Jugoslaviji i na meðunarodnim turnejama, ali je odmah podijelila struånu kritiku i plesaåe. Dok su jedni u tome vidjeli pravi put za nacionalnu, umjetniåku prezentaciju folklorne baãtine, konzervativni krugovi su takvu stilizaciju smatrali krivom i suviãnom, etno- grafski iznevjerenom. Maletiñ se povukla, a dio plesaåa je tada dao kolektivni otkaz i nastavio uspjeãne plesne karijere. Zanimljiva je bila i situacija prije neãto, moæda, desetak godina kad je izveden sjajan program koji je privukao ãiru i mlaðu publiku. Znam da je autor bio Ivan Ivanåan ml., sadaãnji umjetniåki direktor LADA, i da je cijeli program imao savrãenu dramaturgiju baziranu na dinamici i logici ritma i pokreta. Plesovi su se pretakali silnom brzinom, djelujuñi posve moderno. No, oåito to nije bilo u skladu s programskom politikom ansambla (bila je i sudska tuæba radi krañenja koreografija) i sljedeñih se godina vratilo na klasiåan program. Ãto je samo po sebi opet sjajno i oåaravajuñe u bogatstvu ritmova, koraka i boja kostima. I izuzetno profesionalno izvedeno. I sad dolazi novi, spektakularan pokuãaj u skladu s opñom povrãnoãñu i estradizacijom umjetnosti. Kao prvo, za razliku od slavnog prim- jera Mlakarovih koji su sa Lothkom uz libreto i koreografski koncept promislili svaku notu, svaku pauzu, kako je radila i Maletiñ sa Cosettom, i kako se valjda mora raditi ako je rijeå o djelu skladanom za nekog i neãto, ovdje je oåito da je glazba Davora Bobiña cjelina u koju je libreto, odnosno koreografija Dinka Bogdaniña, uguran. (Sliåno kao kad je u Labudovo jezero i koreografiju Patrisa Barta (Patrice Bart), umetnut Maksimilijan Vrhovec i suvremenici...) U skladu s glazbom, koreografija i plesaåi osciliraju izmeðu prekratkih, jakih, pre- poznatljivih tema kada LADO pleãe LADO, kada se jeæite od grlenih glasova i moñne grupe koja kao jedan nogama hekla poznate ritmove i oblikuje tradicionalne plesne formacije, i onih drugih, s vremenom sve zamornijih, ni folklornih ni baletnih dijelova u kojima bi trebali biti zadivljeni pozama, i åinjenicom da oni koji nisu profesionalni baletni plesaåi ipak, to neãto, lijepo odrade. Naslovni par u bijelom Iva Sekula i Dubravko Radiñ su prekrasni mladi ljudi, ali njihov duet nije na profesionalnoj razini ni neoklasiånog baleta, ni mlakarovskog ekspresivnog plesa, a niti suvremenog plesa. Ni tehniåki niti konceptualno. A oni nesumnjivo jesu profesionalci. Kao i ostali glavni likovi (Piãkoriñ, Matica, Horvat). I zaãto ih onda stavljati u tu situaciju, kao, dobro su to izveli s obzirom da nisu…?! Ne mislim da je jednostavno dræati ansambl poput LADA na umjetniåkoj i programskoj razini, a sigurno je joã teæe osmisliti pomake i osu- vremeniti instituciju åija je glavna snaga i smisao odræavanje nacionalne baãtine. Ali, da li je ovakav projekt onda barem komercijalan? A ãto se tiåe plesne baãtine ona je æiva i inspirativna, i moæe biti suvremena, suptilna i dirljiva, i svjetovima udaljena od namjeãtenosti aktualnog glamura, kako je nedavno potvrdio Rajko Pavliñ, u suradnji s Cinkuãima (Domesticus vulgaris) ili Matom Matiãiñem (Koncert za dangubu i zgubidana). Ãteta ãto naã Predsjednik nije i to vidio. Maja Ðurinoviñ „Vijenac” br. 341, 28. mart 2007.

89 Orchestra () 2007. PREMIJERA BALETA CALIGULA REZULTAT JE SARADNJE VARAÆDINSKOG HRVATSKA / VARAÆDIN HRVATSKOG NARODNOG KAZALIÃTA I BALETNE TRUPE CROATIA

Osmiãljena dramaturãka cjelina

araædinsko Hrvatsko narodno kazaliãte, zahvaljujuñi nastojanjima ravnateljice Jasne Jakovljeviñ, u zadnje vrijeme pokazuje sve veñu naklo- Vnost za baletnu umjetnost. Glazbeno kazaliãte u cjelini ima brojne poklonike u tom gradu koji se nekoñ diåio vlastitom operetom. Åini se da blizi- na Zagreba ipak nije dovoljna za intenzivnija glazbeno-scenska gostovanja. Zato se pronalaze drugi oblici suradnje. Nakon ãto je nedavno ugostilo ansambl splitskog Baleta, varaædinsko kazaliãte sada je uãlo u koprodukciju sa zagrebaåkom Baletnom trupom Croatia. Voditelj Croatie Svebor Seåak naåinio je za tu suradnju balet Caligula na glazbu Arama Haåaturjana. Njegova zamisao, odabir glazba, koreografija i reæi- ja, uz pomoñ dramaturga Darka Lukiña, rezultirali su edukativnom predstavom sa zanimljivom temom iz antiåkog Rima. Lik kontroverznog cara koji æe- li postati boæanstvo posluæio mu je kao polaziãte za biografski prikaz njegova æivota i (ne)djela ãto ih poåinio, u teånom slijedu brojnih prizora, u osmi- ãljenoj dramaturãkoj cjelini. No, æivotopis nije bio glavni cilj Seåakova bavljenja Kaligulom. Viãe su ga za- nimale emocije koje su obuzimale i proæimale ludog cara, psiholoãki motivi koji su ga pokretali i reflektirali se na ljude iz njegove okoline. Odabir likova nuæno je reduciran na one najvaænije za dobro dramaturãko funkcioniranje predstave. Odabir izvoðaåa pridonio je njihovoj potpunoj uvjerljivosti. Svi ple- saåi iz Baleta HNK u Zagrebu, okupljeni oko ovog projekta s glumcem Zden- kom Brlekom iz varaædinskog HNK u ulozi Jupitera, vrlo dobro su udovoljili glumaåkim i plesaåkim zahtjevima likova, na åelu sa Sveborom Seåakom u naslovnoj ulozi. Svebor Seåak kao koreograf sve viãe napreduje. U njegovoj neoklasiånoj koreografskoj postavci naroåito se istiåu tehniåki zahtjevne i teãke, ali vrlo efektne podrãke i dueti. Dueti se smjenjuju u raznolikosti ugoðaja i karaktera odnosa Kaligule sa æenom Caesonijom (Ervina Sulejmanova), sa sestrom Drusil- lom (Ana Samovojska), i s ljubavnikom Mnesterom (Ovidiu Muscalu). Ãteta je ãto neki detalji nisu joã viãe doãli do izraæaja zbog nepotrebno viãeslojnih kostima Dæenise Pecotiñ koje bi trebalo pojednostaviti.

Mladen Mordej Vuåkoviñ

Orchestra () 2007. 9 KANADA / TORONTO

NACIONALNI BALET KANADE, SEZONA 2006/2007.

Don Kihot, Hered Ogden i Hazaros Surmejan, foto: Cylla von Tiedermann Kretanje po novom prostoru

rva sezona u novoj zgradi Opere u Torontu poåela je emotivno i u visokom stilu. U celosti je bila posveñena velikoj dami i osni- vaåu kanadskog Baleta, nedavno preminuloj Seliji Franki. Gospoða Franka je bila britanska balerina koja je, napustivãi uspeãnu Pigraåku karijeru u Londonu, prihvatila ponudu da doðe u Kanadu krajem pededesetih godina proãlog veka i bukvalno ni od åe- ga stvori sada veliku i proznatu internacionalnu plesnu kompaniju. Radeñi temeljno na stvaranju ãkole i baletske kompanije koje ñe pripremati igraåe internacionalnog kalibra, Selija Franka je postala, i uvek ñe ostati upamñena kao pironir graditelj, a mnogim kanad- skim umetnicima kao jedna od najinspirativnijih figura tokom njihove umetniåke karijere. Ãto se tiåe igraåkog programa, nova sezona – po prvi put u novosagraðenoj Operi poåela je izvoðenjem istorijske verzije Uspavane lepotice u koreografiji Rudolfa Nurejeva prema Petipa. Predstava je, meðutim, ovog puta viðena u restauriranom izdanju, sa renovira- nom scenom i kostimima. Poznata je åinjenica da je ovaj balet oznaåio prekretnicu za Nacionalni balet kada je premijerno prikazan 1972. godine. Tako je veoma simboliåan izbor umetniåkog direktora Karen Kejn, da baã taj balet otvori novu scenu, pokazao vrlo visoke kvalitete sadaãnjeg igraåkog ansambla. Na novoj, uæoj pozornici, ova produkcija je delovala u stvari baã kao kod kuñe – veliåina scene je sada optimalna ãto daje moguñnost da se uokviri radnja i igraåi prikaæu u odliånom svetlu, svaki detalj je mnogo uoåljiviji i mnoge solo igre smislenije izgledaju. Sliåan utisak se stiåe i o drugim repertoarskim baletima koji su na novoj sceni poprimili bolji izgled. Jedan od njih je i Krcko Oraãåiñ koji se svake boæiñne sezone prikazuje u decembru. Na novoj, uæoj sceni i taj balet izgleda pri- rodnije i moñnije. Ãto se tiåe igraåa, pored veñ poznatih i izvrsnih igraåa kuñe, ove sezone su uspeãno debitovali neki od novodoãlih, kao ãto su mlada Bridæet Zer (rang druga solistkinja) i Zdenek Konvalina (prvak) koji su ove sezone preãli u Toronto iz hjustonskog Baleta. Tokom jeseni 2006. godine smo videli i meãoviti program sastavljen od dva baleta: Pesma o zemlji (Song of the Earth) koreografa Kene- ta MakMilana, i Simfonijom u C Æoræa Bizea. Iako je ovaj Balanãinov balet veoma zahtevan za bilo koji ansambl (u svakoj od 4 podele zahteva 8 izuzetnih solista ili prvaka), Nacionalni balet Kanade je zaista prikazao dostojnu verziju åuvenog Balanãinovog neoklasiånog hita, a meðu igraåima sam naroåito uæivala u idiosinkratskoj muzikalnosti Heder Ogden u adaðu iz drugog stava, i eteriånosti Sonje Rodrigez, glavne prvakinje u åetvrtom stavu, åija igra osvetljava svaku nijansu u bilo kojoj interpretaciji muzike. Nakon zimskog prekida, sezona je nastavljena u martu 2007. kada je prikazan joã jedan meãoviti program, ovog puta sastavljen od tri baleta: ponovo smo videli boæanstveni balet Opus 19/The Dreamer ameriåkog koreografa Dæeroma Robinsa, kao i igre Voluntaries Gle- na Tetlija i A Footstep of Air koreografa Eliota Felda. Sasvim prigodno, program je neplanirano postao i omaæ Glenu Tetliju, joã jednom Britancu koji je kao umetniåki saradnik 1986-89 ostvario znaåajan uticaj na Nacionalni balet Kanade, a koji je preminuo ove zime. Mlada solistkinja Tenja Hauard je ove sezone dobila nekoliko znaåajnih vodeñih uloga (u baletima Wolf’s Court Mroæevskog kao i u Balanãinovom Don Kihotu), a zimus se istakla snaænom interpretacijom u glavnoj ulozi u elegiånom baletu Voluntaries, koji je Tetli svojevremeno (1973.) posvetio tada preminulom koreografu Dæonu Kranku. Veoma voljen i poãtovan ovde, Tetli se uvek pominje u

91 Orchestra () 2007. Selija Franka

Orchestra () 2007. 92 najpozitivnijem kontekstu, i uvek je hvaljen njegov profesionalizam i snaæna umetniåka vizija. Me- ðu delima koja je kreirao premijerno kao koreograf u Nacionalnom baletu Kanade su Alisa, La Ron- de i Oracle. Raznovrsna sezona je nastavljena u optimistiåkijoj atmosferi lakom i zabavnom predstavom Ukroñe- na goropad po Ãekspirovoj drami, a u koreografiji Dæona Kranka. Lako je pretpostaviti da u ovom baletu igraåi osim odliåne tehnike moraju da razvijaju i svoj komiåarski i dramski talenat, a nisu pomo- gle ni uspomene na nezaboravni tandem Martin Lami i Reks Harington koje je u ovim ulogama publika u Torontu zauvek zapamtila.Ipak, prvaci Greta Hoåkinson i Gijom Kote su vrlo dostojno odgo- vorili kompleksnim zahtevima ovog baleta. Jedan od najjaåih programa na repertoaru je bio Proleñni meãoviti program prikazan u maju 2007. godine.Ovaj savremeni- neoklasiåni program bio je sastavljen od Vivaldijevih Åetiri godiãnja doba u koreografiji Dæejmsa Kudelke, svetske premijere novog baleta Wolf’s Court kanadskog koreografa Ma- tjaãa Mroæevskog i sada veñ internacionalnog hita britanskog koreografa Kristofera Vildona Polifoni- ja. Tako koncipirano veåe je dalo dobar presek savremenih neoklasiånih trendova u baletskoj koreografiji, a vrhunac veåeri je svakako bilo uzbudljivo izvoðenje Vildonovog maãtovitog baleta koji do sada predstavlja najprikladniji omaæ formalistiåkim baletima Æoræa Balanãina, pa je u Severno Ame- riåkoj ãtampi Vildon osvojio nadimak „Balanãinov sin.” Proleñe u Nacionalnom baletu se nastavilo u Balanãinovim stilu, jer je zavrãni program sezone bio njegov istorijski balet Don Kihot na muziku Nikolasa Nabokova, i u daleko komplikovanijoj i neki bi rekli mraånijoj verziji nego u daleko poznatijoj Minkus/ Petipa verziji. Ova ne tako åesta produkcija je jedan od retkih Balanãinovih celoveåernjih narativnih baleta, a poznat je i po velikoj emotivnoj i liånoj posveti upuñenoj tada mladoj i oboæavanoj muzi Suzan Farel, uz åiju Dulåineju je sam Balanãin pasioni- rano igrao Don Kihota 1965. godine kada je balet debitovao u trupi New York City Ballet. Nacionalni balet Kanade ima tu sreñu i mudrost da gaji snaænu vezu sa Suzan Farel, koja poseduje svetska prava na ovu produkciju i saraðuje sa ovdaãnjim igraåima u svojoj kompaniji Suzanne Farrell Ballet. Tako smo imali retku priliku da posle proãlogodiãnje ponovne premijere u Vaãingtonu, ovaj balet i Suzan Fa- rel vidimo i u Torontu. Iako je balet åesto osporavan zbog komplikovanih detalja radnje i muzike koja je opisivana i kao „åudna, „ danas moæemo s pravom poãtovati fantastiåne koreografske Balanãinove ideje, naroåito u treñem åinu. U glavnim ulogama Dulåinejei i Don Kihota briljirali su mlada prima balerina Heder Ogden i karakterni igraå makedonskog porekla Hazaros Surmejan. Osim nostalgiånih i emotivnih trenutaka, sezona je protekla i u znaku priprema za Internacionalno takmiåenje „Erik Brun”, zbog koga je kanadska nacionalna plesna kuña imala dosta prilika za slavlje. Podsetimo, u Takmiåenju „Erik Brun” se nagraðuju mlaði igraåi ansambla iz nekoliko velikih svetskih kompanija. Na impresivnoj listi prethodnih izdanja Takmiåenja nalaze se i sadaãnje zvezde Jo- han Koborg, Julie Kent, Roze Gad Pulsen,Silja Vendrup-Shandorf, i Dejvid Halberg. Ovoga puta, glavnu æensku nagradu je dobila mlada balerina ansambla Nacionalnog baleta Kanade Tina Pereira, o kojoj je Orhestra izveãtavala dok se isticala kao uåenica kanadske Nacionalne baletske ãkole. U kategoriji muãkih igraåa nagradu je osvojio mladi Danac Ulrik Birkjaer iz Kraljevskog pozoriãta Danske.

Tamara Tomiñ Vajagiñ

Tina Pereira, pobednica Takmiåenja „Erik Brun”, foto: Cylla von Tiedermann

93 Orchestra () 2007. KANADA / TORONTO

SAVREMENE PLESNE PRODUKCIJE, FESTIVALI, SERIJALI... SEZONA JESEN 2006/ PROLEÑE 2007.

stilovi i ideje

Namesake, Kate Alton

ve zime u Torontu je odræano tradicionalno bijenale igre CanAsian Dance Festival koji je osnovala kanadska buto igraåica Denis Fudæivara. Festival je koncipiran kao promocija azijskih stilo- Ova i njihovih taåaka dodira s kanadskom igrom. Festival uvek prikazuje dobru meãavinu senzibiliteta, igraåi savremenih stilova iz Kanade i internacionalni izvoðaåi nastupaju pored izvoðaåa etniåkih azijskih igara. Ove godine su u tri dana festivala uåestvovali igraåi Pekinãke opere iz Njujorka (Ki Su Feng), indijskog kataka (Joanna de Souza), savremena igraåica Soojung Kwon (koja je inspirisana tradicionalnom korejskom igrom) i izvoðaci japanskog porekla Keiko Ninomija i Zulu Curujama. Festival je uvek obeleæen izvanrednim buto sadræajima koji uvek åine okosnicu smotre. Tako je za mene najimpre- sivnija predstava sezone u Torontu bio nastup buto trupe Cokaseki iz Berlina. U svom moñnom solu To- boe (Howl) Japanka Yuko Kaseki (koreograf trupe) istraæuje distorzije tela, kombinujuci buto s post-modernim izrazom. Njena pedesetominutna igra se odvija u tiãini, donoseñi otkrovenje da je namesto igranja na muziku moguñe ostvariti hipnotiåku igru postavljenu na smenjivanju svetla i senki, gde je jedina zvuåna tekstura dobijena kroz obilne i iznenadne pljuskove vode na sceni. Umesto veoma popularnog serijala World Moves, od ove sezone u Torontu imamo priliku da savremenu igru gledamo u dve nove manifestacije. Sada odvojeno vidimo velike domañe trupe u okviru novog serijala The Next Steps, a internacionalne goste u okviru nedavno uspostavljenog festivala novih pozo- riãnih tendencija pod nazivom The New World Stage, u kome je igra integrisana u ãiru pozoriãnu smo- tru (nalik na manju verziju naãeg BITEF-a). U okviru prve sezone The Next Steps prikazan je pregled raznovrsnih stilova i ideja svih veñih kanad- skih kompanija ukljuåujuñi nove predstave trupa Dancemakers, Toronto Dance Theatre, Danny Gros- sman kompanije. Ãto se tiåe festivala The New World Stage, prve sezone su se isticali afirmisani gosti kao ãto su Piter Bruk (Sizve Banzi je mrtav) ili francuski koreograf Filip Dekufle. Osim tih åuvenih imena, imali smo prilike da vidimo i veoma originalne nove nastupe izvoðaca kao ãto su bili mladi norve- ãki duo Zero Visibility Corp ili, u pozoriãnom programu, posebno zanimljiva ameriåka trupa Mabou Mi- nes s veoma originalnom interpretacijom Ibzenove Kuñe lutaka. Zero Visibility Corp su izveli koreografiju pod nazivom …it’s only a rehearsal, koreografa Ine Kristel Jo- hansen. Dvoje mladih igraåa interpretiraju veoma osavremenjenu priåu o Artemisu i Akteonu iz Ovidi- jevih Metamorfoza. Tema je ispriåana duetnom igrom koju prekida tekst koji izgovara muãki igraå kori-

Orchestra () 2007. 9 Solo: le doute m’habite, kor. Filip Dekufle

steñi veoma urbani senzibilitet i zabavan francuski æargon. Tekst i igra se tako smenjuju, a pokreti tokom dueta prikazuju dvoje partnera koji se bave svojevrsnim telesnim nadmetanjem u kome muãkarac poku- ãava da kontroliãe veoma jaku æenu. Pokreti su åesto inicirani iz veñih zglobova, laktova, ramena, a povremeno åak podseñaju na rvaåki meå. Izgovoreni tekstovi sa izveãtaåeno humoristiåkim elementima umekãavaju preteñu atmosferu, a svetlo dizajnera Jensa Secmana na uzbudljiv naåin reflektuje srebrno sivu mat podnu podlogu i kreira neoåekivano romantiåni sfumato efekat. Fransuski koreograf Filip Dekufle je briljirao svojim zabavnim ãou programom Solo: le doute m’habite (2003). Po priznanju koreografa, od premijere ovaj inventivni koreografski dnevnik nikada nije prestao da evoluira. Kako je Dekufle objasnio u programu, ta monodrama u pokretu je ponikla od ideje da se telo na sceni kao instrument moæe iskoristiti da stvori vizuelnu simfoniju koju izvodi samo jedna osoba. Deku- fle igru uæivo projektuje na platno koristeñi multimedijalne efekte, na primer efektnu epizodu u kojoj Dekufle kao omaæ svom omiljenom (holivudskom) koreografu Bazbiju Berklju, svoju solo deonicu uæivo projektuje na veliko platno, umnoæavajuñi svoju solo figuru u åitav ansambl tako da gledalac odmah vidi efekte sliåne onima koje je Ester Vilijams sa ansamblom izvodila u Balu na vodi. Mlada Brazilka Kristina Moura je nastupila sa svojim solom like an idiot u kome se poigrava telesnim izrazom. Naizgled spontanim, detinjastim impulsima nasumiåo koristi jednostavne rekvizite razbacane po sceni (deåiji tricikl, cd plejer itd.) Moura je nastupila u meãovitom programu zajedno s Kanaðankom Sa- rom Åejs (Sarah Chase) koja je izvela joã jednu od svojih plesno-pripovedaåkih poema. U novom solu The Passenger Sara Åejs, kroz simbole u pokretu i monolog, pripoveda melanholiånu priåu o davnom dogaða- ju 1832. godine u Torontu kada je nepregledno jato golubova preletalo grad åitava tri dana. Govorom i pokretima ispriåana je maãtovita priåa o efektu koji je taj dogaðaj imao na nekoliko tadaãnjih stanovni- ka grada. Ameriåko-kineska trupa Shen Wei Dance Arts iz Njujorka je prikazala svoju verziju Budjenja proleña Stra- vinskog. Mnogi koreografi su obraðivali tu muziåku kompoziciju, a koreograf Shen Wei se temom poza- bavio na apstraktan naåin, poigravajuñi se biljnim motivima pokreñuñi igraåe po iscrtanim koordinatama apstraktnih podnih mapa. Ideja je sama po sebi interesantna, ali ipak je bilo nemoguñe izbeñi uporeði- vanja s mnogo snaænijim idejama u upotrebi ove moñne muzike. U okviru The New World Stage je nastupila i nova trupa gorepomenute umetnice Denise Fujiwara Inven-

95 Orchestra () 2007. Zero Visibility corp. Foto: Erik Berg

tions. Okreñuñi se od buto-a ka postmodernom zapadnom izrazu, Fudæivara je ovog puta izuzetno iskori- stila zanimljiv prostor i auditorijum male pozoriãne scene u Centru Harbourfront. U koreografiji No Exit ona je bila inspirisana Sartrovom dramom u kojoj troje ljudi pokuãava da izaðe iz zatvorenog prostora pakla. Njen izuzetno harizmatiåan trio izvoðaåa su saåinjavali Saãa Ivanoåko, Miko Sobreira I Houp Teri. Veoma drugaåiji solo rad u istom programu je izveo veteran kanadske scene Ted Robinson. Robinson je izveo solo kojim lamentira nad svojom odlazeñom igraåkom karijerom. U performansu pod naslovom REDD je melanholiåno, ali s puno humora, „ispriåao” neka svoja intimna razmiãljanja vispreno koriste- ñi jednostavne i simboliåne scenske rekvizite (draperija koja postaje toga ili zavesa, predugaåka motka koju simboliåno kao jogin balansira na glavi itd.) Pored ovih programa u Harbourfrontu, na sceni Vinåester teatra je nastupila grupa od tri mlade igraåi- ce iz Toronta i prikazala veoma zanimljivu predstavu Namesake (sve tri umetnice imaju isto ime Kejt). U njoj su prikazani novi radovi manje afirmisanih umetnika Kejt Alton i DA Holden naporedo s radovima iskusnijih koreografa mlaðe generacije kao ãto su Matjaã Mroæevski i Lorens Lemiju. Naroåito efektni su bili rad Mroæevskog (interesantan solo na elektronsku muziku nazvan Editrix) kao i koreografija Kejt Alton u kojoj su dve druge autorke predstave Kejt Frenklin i Kejt Holden odigrale snaæni, åisto æenski pas de deux koji se istakao svojim urbanim pulsom i zanimljivim koreografskim reãenjima za duetnu igru.

Tamara Tomiñ Vajagiñ

Orchestra () 2007. 96 KANADA / TORONTO

INTERVJU S BALETSKIM PEDAGOGOM BESS CALLARD IZ ÃKOLE CANADIAN CHILDREN’S DANCE THEATRE ÅASOVI KREATIVNE IGRE ZA DECU OD 3-6 GODINA ISADORABLES

asovi igre za decu ispod 6 godina u Kanadi ne podrazumevaju uåenje igraåkih tehnika. Sve ozbiljne ãkole igre, bilo da se bave baletom, savremenom igrom ili svetskim formama poput flamenka..., odavno su napustile princip da decu najniæih uzra- Åsta poduåavaju tehniåkim i stilskim elementima igre. Takav rad sada poåinje tek sa sedam godina, a pre toga deca prolaze kroz pripremni program maãtovitih veæbi prilagoðenih telesnom I psiholoãkom razvoju najmlaðeg uzrasta. U pokuãaju da pribli- æim ove ideje naãoj åitalackoj pubilci, u Torontu sam se sastala sa pedagogom jedne od najreputabilnijih ovdaãnjih deåijih ãkola. Ãkola Kanadskog deåijeg plesnog pozoriãta smeãtena je na obroncima centra Toronta i osnovana je 1983. godine. Kredo ãkole je da njeni programi i pedagozi neguju uroðenu radost igre koja postoji u svakom detetu i pretaåu je u umetniåku formu. Njen program za decu od 3 do 18 godina nudi tehnike baleta, savremenu igru (Limon), kreativan pokret, step igru, dæez i hip hop, a ãko- la u studijima okuplja i nekoliko manjih trupa savremene igre. Jedna od zapaæenih nastavnica je i mlada igraåica Bes Kalard (Bess Callard) koja me je zainteresovala svojim predanim pristupom i zanimljivim naåinom na koji razvija ljubav za igru, podstiåuñi mlade „igraåe” da u sebi pronaðu i oslobode prirodne igraåke instinkte. Bes vodi nekoliko åasova kreativne igre tokom vikenda, a radnim danima predaje tehnike savremene igre mladim igraåima od 7- 15 godina. Åasovi kreativne igre su podeljeni prema uzrastu, tako da najmlaða grupa broji oko petnaestak trogodiãnjaka, a „naj- starija” grupa isto toliko dece uzrasta 5-6 godina. Svi åasovi se odvijaju u pravom baletskom studiju i uz æivu muziåku pratnju pi- janiste ili perkucioniste. Bes zapoåinje åas tako ãto doåekuje uåenike koji se okupljaju oko nje na podu, opuãta ih pitanjima o njihovim „uzbudljivim” do- æivljajima tokom nedelje. Kada je vreme za poåetak åasa, vrata studija se zatvaraju i roditelji ostaju napolju da posmatraju tok åa- sa kroz zastakljeni zid. Iako za „igraåe” ovog godiãta nema predstava i nastupa, roditelji ipak saznaju viãe o veæbama kada jednom tokom semestra prisustvuju Åasu otvorenih vrata gde osim roditelja mali igraåi takoðe mogu da pozovu svoje drugove ili brañu i sestre da i oni isprobaju maãtoviti svet igre. Prva reåenica koja ostaje u pamñenju dece je - Oåi ka Bes, uãi ka Gregu (pijanisti)! Bes Kalard ovim reåima zapoåinje åas, odmah obez- beðujuñi punu paænju svojih uåenika. Åas traje 45 minuta, a kroz maãtovite veæbe u osnovi zasnovane na Dalkrozovim principima, deca na momente deluju kao da se silno zabavljaju trudeñi se da uz muziku i pantomimom doåaraju neku priåu koju im je Bes ispri- åala, a na momente kao da se pretvaraju u Isadorables iz åuvene Dankan ãkole prevodeñi muziåke taktove u kratke solo plesove.

Pitala sam Bes kako bi okarakterisala koncepciju kreativne igre u ãkoli Kanadskog deåijeg plesnog pozoriãta. Ovi åasovi su vrlo vaæni za Ãkolu. Ovde æelimo da negujemo suãtinu igraåke umetnosti i pronalaæenje individualnosti u igri. To je poåetni korak koji svaki mladi igraå treba da osvoji da bi se potencijalno bavio ovom umetnoãñu ozbiljno.

Zanimalo me je kako joj uspeva da postigne zavidan nivo koncentracije kod tako malih igraåa. Åas poåinjemo lakim veæbama koje decu zasmeju, a meni dobro doðu da probijemo led. Deca ih vole jer im ja dozvoljavam da po- brkaju delove tela, onda se svi smejemo, a oni traæe da probaju ponovo. Kad su tako mali deluje kao da smo svi saucesnici u nekoj tajnoj zabavi. Kad su veñi, onda se svi povuku malo u sebe. Uvek kaæem da se najbolje razumem sa trogodiãnjacima.

Kako se postaje uåitelj kreativne igre? Kod mene se sve desilo zaista sluåajno. U ovoj Ãkoli sam radila u butiku igraåke opreme, a poãto sam bila i sama uåenik u obli- ænjoj Ãkoli Toronto Dance Theatre-a, poåela sam i da asistiram jednom od pedagoga kreativne igre ovde i puno nauåila kroz to iskustvo. Tako sam i sluåajno bila ovde kada je jedna od predavaåica kreativne igre odluåila da napusti program. Direktorka Ãko- le me je pozvala na audiciju i nas nekoliko je odræalo probne åasove. Meni su rekli „ odliåno komuniciraã sa decom, samo tvoj åas nema apsolutno nikakvu strukturu, i nedostaje ti odnos prema muziåkoj pratnji”. Ipak, verovatno zbog te komunikacije sam dobila ãansu, i mada je bilo teãko u poåetku, bila sam jako sreñna.

Pa kako si onda razvila tu strukturu åasa i kako bi je sada opisala? Svakako je lakãe razumeti strukturu åasa tehnike – ti åasovi obiåno imaju utvrðeni tok i evoluciju. Pedagog igraåe vodi kroz seriju veæbi za barom i u centru. U kreativnoj igri ima toliko prostora za improvizaciju da je lako da se åas izmakne haosu. U starijim grupama Kreativne igre (za 5-6 godina) polako uvodim elemente baletske tehnike npr. plie, releve ili sautee. Ali ne previãe, joã uvek je to nepotrebno. Znate koliko plie-a se tokom kasnijeg ãkolovanja uradi ? U mlaðim godinama je vaæno da deca zavole igru, a ne da se åasovi pretvore u suvoparne veæbe. Ja sam u tim godinama prolazila ceo ozbiljan RAD program (Royal Academy of Dance syllabus) i svake subote sam govorila da neñu da idem tamo... dok mi je mama åesljala kosu. To nevoljno odlaæenje na åasove baleta mi je obeleæilo celo detinjstvo. Nedostajalo je viãe igranja, maãtanja i pretvaranja… Ne mogu da verujem da sam iz- dræala toliko dugo.

Ipak, Bes kaæe da je sada zadovoljna ãto je do srednje ãkole ostala u baletskoj ãkoli. Potom je krenula u srednju ãkolu umetniåkog usmerenja. Åini joj se da je tada u atmosferi saradnje umetnika iz raznih oblasti poåela da otkriva avangardne ideje. Tako je i po-

97 Orchestra () 2007. åela da se strastveno zanima za savremeni ples. Zato je odabrala Ãkolu Grejem tehnike (School of Toronto Dance The- atre) i kada ju je zavrãila dobila je ponudu da staæira u njihovoj åuvenoj kompaniji. Tu je ostala godinu dana i iz tog iskustva nauåila mnogo – uåeñi ubrzano i u neposrednom kontaktu sa izvanrednim igraåima. To je bilo u vreme retro- spektive Kristofera Hausa, Retro Vista (opisanoj u Orchestri u sezoni 2003-04), gde je Bes Kalard igrala solo ulogu u koreografiji Åetiri tornja (Four Towers). Posle TDT-a je poåela da se bavi pedagoãkim radom, i uporedo da nastupa s man- jom trupom Tilt Sound in Motion. Sada, pored pedagoãkog rada u ãkoli Kanadskog deåijeg plesnog pozoriãta, Bes se vratila u ãkolu da dovrãi svoje univerzitetsko obrazovanje i specijalizuje se za grafiåki dizajn.

Uzevãi u obzir sva tvoja igraåka i pedagoãka iskustva, da li misliã da deca koja proðu program Kreativna igra kasnije budu pripremljenija za åasove plesnih tehnika? Dobar broj mojih uåenika kreativne igre nastavi kasnije prvi nivo baleta, ili savremene tehnike. Meni se åini da im to iskustvo kreativne igre puno pomaæe da startuju kao spremni i kreativni igraåi. Tehnika se vremenom savladava, a moji bivãi igraåi kreativnog pokreta s 8-9 godina veñ umeju da improvizuju. Kada im traæim da izmisle igraåku frazu, to je kao da gledate najlepãeg igraåa na sceni. Nemaju inhibicije i ne razmiãljaju o granicama. A mali igraåi koji poånu sa åasovima tehnike, baleta ili moderne igre, sve jedno, åini se da pristupaju igri kao da u njoj postoje taåni i netaåni odgovori. Iako åasovi kreativne igre moæda ne pripremaju igraåe za svaki tendu koji ñe posle izvesti, pripremaju ih da u glavama razvijaju odnos prema tome, tako da je njihov pokret pun æivota. A kao ãto znate, ima igraåa sa najimpresivnijom tehnikom. ali ako taj unutraãnji æivot ne postoji na punoj bini, niko te igraåe ne vidi jer nema åarolije na sceni.

Bes i ja smo se sloæile da åasovi kreativne igre decu pripremaju da budu kreativni improvizatori na muziku, ali takoðe i da se navikavaju na format plesnog åasa (na pravila ponaãanja, da poãtuju pedagoga i pijanistu, format åasa i sve ostalo).

Kako bi opisala jedan svoj tipiåan åas? Na poåetku åasa obiåno sedimo u ãirokom krugu. Na taj naåin se cela grupa fokusira na mene kao uåitelja i istovremeno koncentriãe na zajedniåki rad koji nam predstoji. Nema bara, sve veæbe radimo u centru, åak i kada ukljuåim plie ili releve. Na poåetku åasa radimo veæbe srednjih i veñih lokomotronih pokreta da bi se deca zagrejala. Na primer, u poslednje vreme se deci sviða jedna od veæbi u kojoj im zadajem da se kreñu u neparvilnim muziåkim merama napred i nazad (recimo dva dæinovska koraka napred, i tri manja koraka unazad, tako da se deca pokreñu u raznim kinesfera- ma i raznim smerovima u prostoru. Na kraju te veæbe im traæim da primete da li se i kako naã krug promenio.) Posle toga radimo seriju veæbi za koordinaciju pokreta na odreðenu muziku gde tråimo u krug na jedan naåin, a kad se muzika promeni (pijanista varira ritam ili skalu), tada promenimo pravac i dinamiku koraka. Ponekad variramo tråanje i marãiranje na muziku, povremeno ukljuåujuñi i koordinaciju ruku. Posle takvih nekoliko ve- æbi radimo allegro kombinacije dijagonalno po sali, obiåno deca izvode solo frazu ili u parovima (jedna od najåeãñih veæbi je ritmicno skakutanje sa zavrãnom pozom koju deca improvizuju na zadatu temu – æivotinja, pahuljica, cvet ili velike ruke leæeñi na podu itd) Ponekada koristim i neki rekvizit da ih inspiriãem (stolica, lopta ili igraåka na primer). Super je to ãto deca nekada ni ne stignu da primete da su ovu kombinaciju uradila potpuno samostalno, ãto je divno za ojaåavanje njihovog samopouzdanja. Sad mi je krivo ãto i ja nisam imala kreativnu igru kada sam bila u tim godinama. Bila sam tako stidljiva! Na kraju, nakon te velike i lepe improvizacije, vratimo se nazad u krug i proðemo pomenute tehniåke veæbe zajedno U poåetnim razredima dajem viãe naracije, slika – tema za igranje. Na primer, koristim priåu o pahuljicama i ledenica- ma u kojoj se dve grupe dece smenjuju igrajuñi ove dve kategorije. Grupa „pahuljica” igra na adaðo muziku, trudeñi se da postigne zaobljene, meke pokrete; grupa „ledenica” improvizuje uglastije, izlomljene, kontrastnije pokrete i dra- stiånije muziåke akcente.

Bes u starijim razredima deci zadaje manje priåa. Trudim se da se pozabave samom igrom ili pokretom, kaæe ona. Mo- æda im u poåetku dam neku sliku ili pojmove koji im pomaæu da zamisle atmosferu, a onda ih pustim da improvizuju igru na muziku. Nekada u tom segmentu jedna grupa izvodi svoj improvizovani ples, a druga sedi i ima zadatak da bude publika. Bes kaæe da joj je vaæno da decu nauåi ãta je uloga publike, kako se poãtuju igraåi, kako se sedi mirno, posmatra i uæiva u igri.

Interesantan je i rad s muziåarima – åini se da je njihova pratnja veoma bitan aspekt i udeo åasa kreativne igre? Da, imamo redovnog pijanistu, a povremeno i perkusionistu. Neverovatno je kako drugi instrument potpuno promeni naåin na koji deca åuju muziku. Jednom prilikom sam im zadala oblik ili sliku koju su trebalo da odglume, i rekla im da je to na odreðenu muziku. Meðutim, umesto klavira toga dana smo imali perkusionistu. Muzika je poåela, a deca se nisu ni pomerila – tako su se navikli na zvuke klavira.

Da li vam rukovodstvo Ãkole nameñe veñinu nastavnih progama i strukturu åasova? Koliko razgovarate o koncepciji i da li ste na pravom tragu? Definitivno postoje odreðena oåekivanja, cilj mora da bude ostvaren i postoji standard koji moramo da poãtujemo. Ali ipak, postoji i mnogo åarolije koja se desi u studiju i to zavisi naravno od liånosti svakog pedagoga. U poåetku sam se vodila veoma utvrðenom strukturom i pripremala vrlo detaljan niz veæbi. Sada åesto improvizujem u zavisnosti od dinamike grupe. Po stilu su moji åasovi priliåno energiåni, s moæda malo snaænijim temama. Moja koleginica koja drzi åa- sove drugoj grupi je definitivno neænija u pristupu, eteriåne su joj veæbe i scene koje zadaje, pa i åasovi odiãu nekom vilinskom atmosferom. Poduåavajuñi kreativnu igru nauåila sam i dosta o sebi kao igraåu. Interesantno putovanje - ja uåim zajedno sa svojom decom igraåima. Ja sam jedan od onih igraåa tehniåara, oslanjam se potpuno na svoje tehniåke sposobnosti. Uvek sam mislila da je moja tehnika potpuno dovoljna da me spase u svakoj situaciji na sceni, ali sam nekako uvek izbegavala da unesem potpuno sebe. Verovatno me zato u mom pedagoãkom radu toliko privlaåe ti elementi improvizacije, slobode koje sam kao igraå morala sama da pronaðem. Divno je kad te niko ne ocenjuje. Dokle god si tu u igraåkom studiju i uzi- vaã u igri – to je ono naãta sve igranje treba da se svodi! Tamara Tomiñ Vajagiñ

Orchestra () 2007. 98 MONAKO / MONTEKARLO

MONACO DANCE FORUM 07.- 16. DECEMBAR 2006.

Dominacija tehnologije

etvrti Monaco Dance Forum (MDF), meðunarodna manifestacija posveñena raznolikim umjetniåkim formama, tehnikama i sen- zibilitetima predstavljanja plesa i koreografskih dostignuña, razlikovao se od prijaãnjih izdanja po najduljem trajanju i po tome Åãto su se predstave odigravale na raznim scenama po cijeloj kneæevini. Ponovo je, nakon obnove, u funkciji bila prekrasna Ope- ra u Monte Karlu, djelo arhitekta Garniera koji je naåinio i pariãku Operu. Manifestacija se odvija pod predsjedanjem princeze Karo- line od Hanovera, koreografa i ravnatelja Baleta Monte Karla Æana Kristofa Mejoa ( Jean-Christoph Maillot) i glavne ravnateljice Do- minique Passet. MDF poåeo je dodjelama Svjetskih nagrada za ples „Niæinski”. Gil Roman i Ana Laguna nagraðeni su za æivotno djelo, John Neumeier i Trisha Brown kao najbolji koreografi, a Marco Goecke kao najbolji mladi koreograf u usponu. Odræane su audicije za mlade plesaåe u vidu predstavljanja baletnih trupa mladih, sastavljenih od plesaåa koji se nalaze u fazi izmeðu zavrãenog ãkolo- vanja i profesionalnog angaæmana. U programu predstava prevladavala su ostvarenja manjih ansambala. Poznato je da je tradicija razvoja plesa u Monaku zaåeta djelovanjem Ruskih baleta Sergeja Djagiljeva. Djagiljev je okupio trupu najboljih baletskih umetnika carske Rusije. Njima se pridruæila elita s ostalih podruåja umjetnosti – pjesnici, slikari, glazbenici. Svi zajedno stvarali su na pozornici Opere u Monte Karlu suvremene baletne predstave sasvim drugaåije od klasike. Kao ãto je za ono vrijeme to bila novost i neka vrsta revolucije u plesnom svijetu, organizatori MDF se i danas trude da naprave neãto novo i drugaåije. U tome su åak i pretjerali, jer u danaãnjim predstavama dominira tehnologija. Moguñnosti videa, projekcije i razne instalacije koriste se u velikoj mjeri, sve viãe na raåun æivog plesaåa i moguñnosti njegovog umjetniåkog izraæavanja. Pravi je primjer za to predstava Ka- rolin Karlson (Carolyn Carson) Double Vision s kojom je Forum zavrãio. Sama koreografkinja kao interpret figurira u predstavi kao jedini lik oko koje se odvija neobiåna igra svjetla, projekcija i drugih vizualnih senzacija. Pozornicu koristi kao poveznicu izmeðu stvarnosti i imaginacije, izmeðu stvarnosti i virtualnosti. Problem je jedino ãto niãta ne pleãe. Na sliånom je tragu, iako s drukåijim predznakom bila predstava La cite radieuse Nacionalnog baleta iz Marseillea. U njoj se plesalo, i to mnogo, ali je i taj ples izvrsnog ansambla od petnaestak plesaåa bio u sjeni koreografove zamisli o igri izmeðu iluzija, stvarnosti, utopije i lucidnosti. Frederic Flamand izgradio je tu zamisao kroz scenografsku arhitekturu ãto projekcijama izokreñe sliku plesa. Bilo je joã raznih predstava od kojih neke ne bi smjele nalaziti mjesto na tako uglednoj manifestaciji åije je åetvrto izdanje proteklo u sjeni prethodna tri.

Mladen Mordej Vuåkoviñ

99 Orchestra () 2007. MONAKO / MONTEKARLO

INTERVJU - LJILJANA PERIÑ LAMBELET

Monaku je od 7. do 16. decembra 2006. godine odræan 4. bijenalni svjetski festival plesa Mona- Uco Dance Forum (MDF). Forum u najveñoj mjeri aktivno promoviãe koriãtenje novih tehnologija u plesnoj umjetnosti, dodjeljuje baletnog Oskara - tradicionalne Svjetske nagrade za ples „Niæinski” i ima åitav niz drugih projekata u okviru svog programa. MDF svoju ulogu u plesnom svijetu nadovezuje na tradiciju Ruskog baleta Sergeja Djagiljeva u Monte Karlu dvadesetih godina 20. stoljeña koji je doista otvorio nove stranice baletne umjetnosti. Plesni forum prije ãest godina osmislio je i pokrenuo koreograf i ravnatelj Baleta Monte Karla Æan Kristof Mejo (Jean-Christophe Maillot). Poåasna predsjednica je princeza Karolina od Hanovera koja naroåito podupi- re plesnu umjetnost. Glavna i umjetniåka ravnateljica je Dominique Passet, a jedna od njezinih najbliæih su- radnica je Ljiljana Periñ Lambelet, negdaãnja prvakinja sarajevskog i ljubljanskog Baleta, Baleta Opere u Cirihu i Baleta Monte Karla. Donedavna aktivna balerina od poåetka sudjeluje u organizaciji MDF. Dobro poznavanje baletne struke i znanje viãe stranih jezika pomaæu joj u radu na razliåi- tim segmentima åetiri do sada odræanih Foruma. Na zadnjem je, kao pomoñnica ravnateljice, vodila projekt Odskoåna daska za mlade baletne plesaåe. Kao izuzetno talentirana uåenica baletne ãkole dobila je åetvorogodi- ãnju stipendiju za lenjingradsku baletnu akademiju. Po povratku odmah je postala solistica sarajevskog Baleta. Nakon nekoliko godina preãla je u Ljubljanu. U Cirih ju je pozvao koreograf Uve Ãolc (Uwe Scholtz), a najveñi dio karijere provela je u Monaku. Danas, uz rad u MDF, predaje na studiju scenskih umjetnosti na Sveuåiliãtu u Nici.

Kako je proteklo prvo razdoblje vaãe karijere u Sara- jevu? Roðena sam u Sarajevu 1965. godine. Prve baletne ko- rake nauåila sam u Baletnoj ãkoli Narodnog pozoriãta u razredu profesorice Savke Imaniñ. Nakon pet godina ãkolovanja i izvrsnih rezultata Kulturni odbor Grada Sarajeva odluåio je poslati me na studij u Lenjingrad, u okviru tadaãnje kulturne razmjene. Sa 14 godina otiãla sam u znamenitu Akademiju „Vaganova” i vratila se s 18 godina. Odmah sam dobila angaæman kao prva solistica. Bila sam jedna od doista rijetkih balerina koja je dobila åetvorogodiãnje ãkolovanje jer obiåno veñ stariji plesaåi koji su za- vrãili ãkolovanje idu na jednu godinu usavrãavanja. A ja sam iãla baã kao djevojåica koja je trebala dobiti zadnje godine obrazovanja. To mi je bila velika sreña cijelog æivota i u cijeloj karijeri, kao vaæan temelj umjetniåkog æivota. Dobila sam cjelovito umjetniåko obrazovanje visokog stupnja. Kao studentica zadnje godine Akademije „Vaganova” sudjelovala sam u predstavama na repertoaru Teatra Kirov. U Labudovom jezeru, Krcku Oraãåiñu, Bajaderi, Gusaru i Pepeljugi plesala sam kao ålanica ansambla, a u Silfidama sam plesala glavnu ulogu. Dobila sam nagradu na natjecanju stranih studenata u Moskvi 1983. godine. U Sarajevu sam plesala postojeñi repertoar (Æizela, Ohridska legenda, Spartak, Posveñenje proljeña) koji je uvijek bio dobar, ali nedovol- jan. Kada su mi ponudili angaæman u Ljubljani, prihvatila sam. Postavljala se nova produkcija Labudovog jezera, trebali su balerinu za ulogu Odete i Odilije. Ondje sam se upoznala s koreografijama Birgit Cullberg i Milka Ãparembleka.

U Ljubljani ste se zadræali dvije godine tokom kojih ste ostali stalna goãña u repertoaru sarajevskog Baleta te gostovali u Hrvat- skom narodnom kazaliãtu „Ivana pl. Zajca” u Rijeci. Kako ste se otisnuli u Cirih? Na poziv Uve Ãolca potpisala sam 1988. godine ugovor s Operom u Cirihu. Proãirila sam repertoar. Plesala sam vodeñe uloge u Ãolco- vim baletima, zatim Dæona Kranka, Ogista Bournovila i drugih koreografa. Doæivjela sam stvaran umjetniåki preporod. Upoznala sam zapadni sistem s ugovorom na godinu dana, tu disciplinu koju je izuzetno teãko podnijeti. Poãto se ugovor potpisuje na godinu dana, moraju se kroz tu godinu vidjeti rezultati kako bi se on obnovio. Uve Ãolc napustio je ansambl 1991. Ponudio mi je da odem s njim u Lajpzig ãto, naæalost, nisam prihvatila. Ostala sam joã nekih ãest mjeseci u Cirihu i tada odluåila doñi u Monako. Od 1992. godine sam ovdje, danas u drugoj funkciji, ne viãe kao plesaåica. U Baletu Monte Karla bila sam angaæirana 15 godina. Prije dvije godine zavrãila sam aktivnu plesaåku karijeru. Poãto plesaåi ovdje ne mogu ostvariti penziju, ugovori su isto na godinu dana, s nekih svojih 35 godina odluåila sam da se moram neåega drugog prihvatiti. Sreña je ãto postoji Monaco Dance Forum koji izuzetno odgovara mom profilu osobe koja je plesala tolike godine, a i organizacija je neãto ãto mi odgovara i ãto mi se sviða. Tako sam od 2000. godine u organizacij- skom timu MDF.

Orchestra () 2007. 1 U samom ste vrhu organizacijskog tima. Koji je vaã djelokrug rada? Zavisi od godine do godine. Jedne godine organizirala sam predstave na repertoaru MDF. U zadnja dva izdanja bavim se mladim plesaåima i audicijama za prvi profesionalni ugovor. Ove godine obnovili smo form- ulu: umjesto da pozivamo individualne plesaåe iz cijelog svijeta, pozvali smo baletne ansamble sastavljene od mladih plesaåa. Oni su angaæirani na odreðeno vrijeme kako bi stekli iskustvo i lakãe uãli u profesional- nu trupu. To je njihovo vrijeme izmeðu ãkole i profesionalnog angaæmana. Mislimo kako je to dobar naåin da ih predstavimo ravnateljima baletnih ansambala koji su ih doãli gledati. Organizirali smo klas i vjeæbe s jednim malim solom kao individualnim predstavljanjem. Naveåer su prikazane predstave njihovih kompanija. Tako smo uklopili sve ãto jedan plesaå moæe pokazati. Klasiåne vjeæbe same za sebe nisu dovoljne da se plesaå predstavi u potpunom svjetlu. Postigli smo mnogo uspjeha s tom novom formulom. Treba je i dalje razvijati, ali kao ideja izuzetno je dobra. Koliko je doãlo ravnatelja? Svake godine je drugaåije, ovisi. Decembar mjesec, kada se odræava MDF, problematiåan je, jer svi imaju predstave i premijere. Sada smo imali petnaestak ravnatelja ãto je dobar broj, jer kada neki plesaå ide na audiciju u jednu kompaniju gleda ga samo jedan ravnatelj. Ovdje su imali priliku da ih gleda 15 ravnatelja. Neki ugovori su potpisani i uspostavljeni su kontakti. Istodobno, æeljeli smo predstaviti i ansamble. Oni re- dovito odlaze na turneje i zato su doãli razni agenti vidjeti mogu li ih angaæirati. Tako se joã neãto deãava- lo osim profesionalnih ugovora. Zato smatramo da treba i dalje ustrajati na toj formuli. Ãto se ravnatelja tiåe, to je malo komplicirano pitanje. Ravnatelji su manje-viãe zvijezde u svojim kompanijama. Svatko od njih prireðuje vlastite audicije i oni smatraju da ne moraju iñi negdje drugdje kako bi dobili ple- saåe. Naã je cilj da izaðemo u susret mladim plesaåima da naðu radno mjesto. U baletnom svijetu velika je kriza. Ima mnogo plesaåa koji nemaju zaposlenje, naroåito mladih koji nemaju ni sredstava da putuju na audicije. Radi toga u Monaku postoji Zaduæbina princeze Grejs, posveñena mladima plesaåima i mladim umjetnicima. Zaduæbina odvaja mnogo novca kako bi se organizirala naãa audicija koju smo ove godine nazvali Le Tremplin Jeunes Ballets - Odskoåna daska za mlade plesaåe. Imali smo izuzetnu mladu kompaniju iz Hong Kon- ga, pa mlade kompanije iz Kanade, Francuske, Tunisa, Åeãke, Nizozemske i Ãpanjolske, te kompaniju Euro- pa Dance koju saåinjavaju plesaåi iz najboljih evropskih ãkola. Oni su skoro na profesionalnoj razini. Pratite li dalje napredak tih mladih plesaåa? Odjeke åujemo viãe privatno poãto je baletni svijet ipak malen i ljudi se kreñu. Mnogi su dobili posao. Oda- bir je vrlo strog. Odabirali smo na temelju video kazeta i DVD-a. Za prethodni Forum pregledala sam izme- ðu 450 i 500 snimaka, a odabrali smo samo 90 plesaåa. To je bila velika selekcija jer smo nastojali izabrati ono najbolje, znajuñi da mnogi i od tih najboljih neñe imati ãansu da dobiju ugovor.

Kakav je opñenito odaziv sudionika na MDF? U svim vidovima programa imamo otprilike izmeðu 2500 i 3000 profesionalaca u tih tjedan dana.

Ostvarili ste lijepu karijeru u Baletu Monte Karla. Kakav je to ansambl? Balet Monte Karla doæivio je renesansu dolaskom Æan Kristof Mejoa koji je ansambl izvukao iz sigurne smrti. Dao mu je osobnost i umjetniåki identitet. Kao koreograf stvorio je jednu od najboljih kompanija u Evro- pi koja ãest mjeseci godiãnje putuje po cijelom svijetu. Balet Monte Karla zauzima izuzetno mjesto u kulturnom æivotu Monaka. Kneæevina nema niãta za izvoz osim svoje kulture, a vaæan predstavnik monegaãke kulture je Balet Monte Karla. Mi smo na neki naåin ambasadori naãe zemlje. U ansambl sam doãla 1992. godine. Raznovrstan repertoar omoguñio mi je da upoznam sve stilove dana- ãnjeg plesa, od ruskih baleta do najsuvremenijih koreografija. Plesala sam u Mejoovim postavama Romea i Julije, Pepeljuge, Uspavane lepotice, upoznala se s radovima Forsajta, Kilijana, Lusinde Åajlds (Lucinda Childs), Dæona Nojmajera, Naåa Duata i mnogih drugih poznatih koreografa. Ansambl se sastoji od 45 plesaåa, ukupno 70 zaposlenih ålanova, 27 razliåitih nacionalnosti. Plesaåi su jako visoke razine i mogu plesati sve, od Forsajta i Kilijana do Balanãina. Klasiku ne izvodimo jer gospodin Me- jo angaæira plesaåe u odnosu na njihovu osobnost. Åetrdeset i pet ljudi u ansamblu nije dovoljno da se na- åini klasiåan balet na visokoj razini pariãke Opere. U tom sluåaju on uopñe nema interes raditi neãto ãto ansambl ne moæe dobro igrati. Plesaåi dolaze sa svih krajeva svijeta, imaju razliåite ãkole, razliåite manire plesa, a to u klasiånom baletu jako smeta. Kada vidite 4-5 djevojaka koje nemaju isti port de bras, to je izuzetno nepovoljno u klasici, ali moæe biti izuzetno dobro u nekim drugim vrstama plesa. Æan Kristof Mejo koreograf je s vlastitim stilom koji je dosta neoklasiåan. On mnogo koreografira, jednu ili dvije predstave godiãnje. Na poåetku njegova mandata 1992. godine naåinio je jedan program kao omaæ trupi Ruski baleti. Tu su bile Silfide, Petruãka, Æar ptica, u izvornim verzijama kako su praizvedene u Monte Kar- lu, s originalnim kostimima. To je bilo najklasiånije ãto smo radili. Onda smo dobar niz godina plesali Balan- ãina, sve moguñe njegove balete, jer je u to doba ansambl bio izuzetno dobro sastavljen za to. Danas je usmje- ren na tip koreografije koja se viãe temelji na individualnosti i kreativnosti nego li na tehniåkoj åistoñi.

Kakva je opñenito situacija s plesnim ansamblima u regiji Azurne obale? Nema ih tako mnogo.Teãkoña je u finansiranju. Ako i postoje, formiraju se po projektu, za jednu predstavu. Nema stalnih. Postoji baletni ansambl u Operi u Nici koji je nedavno s 25 ålanova smanjen na osam, samo za operne predstave. U Kanu postoji znamenita Ãkola Rozele Hajtauer (Rosella Hightower), u Marseju je Nacionalni balet, tako da je Balet Monte Karla najveña kompanija na Azurnoj obali.

Mladen Mordej Vuåkoviñ

11Orchestra () 2007. NEMAÅKA / BERLIN

STAATSBALLET - VEÅE POSVEÑENO KOREOGRAFU DÆEROMU ROBINSU 04. NOVEMBAR 2006.

Popodne jednog Fauna, Polina Semjonova i Vladimir Malahov, foto: Enrico Nawrath U åast velikom majstoru rva premijera Berlinskog dræavnog baleta (Staatsballett) u sezoni 2006/07 bila je posveñena koreografu Dæeromu Robinsu. Iz njegovog veoma bogatog koreografskog opusa prikazane su tri koreografije: The Concert, Popodne jednog Fauna (Afterno- Pon of a Faun) i Fancy Free. Bilo je to veoma uspelo baletsko veåe u celini, na sceni Unter den Linden, a publika je i tokom scenskih nastupa i na kraju predstave bogatim aplauzom nagradila soliste i ansambl. Jedino ãto je „pokvarilo” utisak bila je åin- jenica da Popodne jednog Fauna tako kratko traje! Polina Semjonova i Vladimir Malahov oæiveli su koreografiju åija je praizvedba bila 14.maja 1953. godine u Njujorku (City Center of Music and Drama, New York City Ballet), a danas se nalazi na repertoaru australijskog Baleta, Baljãoj baleta, Dance Theater of Harlem, Nacionalnog baleta Kanade, Baleta pariske Opere, Kraljevskog baleta, ãtutgartskog Baleta, Kraljevskog danskog baleta i Baleta milanske Skale. Izvorna koreografija Vaclava Niæinskog, koja je bila prekoraåila moralne granice svoga vremena i izazvala skandal, konkretnija je od ove Robinsove, ali je obema zajedniåko poetsko prikazivanje samodopadljivosti. Kod Niæinskog Faun je joã uvek ono ãto zami- ãljamo i da jeste. Kod Robinsa to je divan pas des deux dvoje (samo)zaljubljenih solista. The Concert je od poåetka do kraja ispunjen pronicljivim zapaæanjima Robinsa o koncertnoj publici. Poãto je red da se na koncertima ne priåa za vreme izvoðenja, to je i prilika za pojedinca da izvesno vreme bude i sam sa svojim mislima. Robins duhovito prikazuje ãta sve ljudima, dok kao sluãaju koncert klasiåne muzike, prolazi kroz glavu. Takoðe se naãalio i s naåinom ponaãanja i ti- povima koncertnih posetilaca. The Concert je koreografski koncept koji æivi kroz uigrani ansambl visokog izvoðaåkog kvaliteta. I zaista, svi su bili toliko angaæovani da bi nepravedno bilo izdvojiti bilo koga. Zabeleæimo zato samo to da smo u predstavi The Concert prvi put u ansamblu videli Davida Simiña, inaåe sina prvaka baleta Duãana Duje Simiña, nekadaãnjeg direktora Baleta Na- rodnog pozoriãta u Beogradu. Ãta reñi za Fancy Free? Praizvedba je bila 18.aprila 1944. godine na sceni starog Met-a u izvoðenju Ballet Theater-a. Robins je tada imao 25 godina ( to je vreme kada Leonard Bernstein, takoðe dvadesetpetogodiãnjak,baã tada senzacionalno „uskaåe” na koncert Njujorãke filharmonije, jer se legendarni dirigent Bruno Walter razboleo). Robins je joã aktivno igrao i tako se u svojoj prvoj koreografskoj postavci naãao u dvostrukoj ulozi koreografa i igraåa. Meðutim, predstava je naiãla na takav odjek i publike i struå- ne kritike da se uskoro „razvila” u mjuzikl On the Town na Brodveju, a zatim je i filmovana – igrali su Dæin Keli i Frenk Sinatra ! Zato je bilo moæda malo nezahvalno postaviti tu koreografiju. Moæda su baã zato s ciljem da izbegnu „zamku” Robinsove sjajne koreografske postavke, Tom Ãiling (1971. godine u Komische Oper Berlin) i Dæon Nojmajer (1991. u Hamburgu) postavili sopstvene koreografije. Miomir Nikoliñ

Orchestra () 2007. 12 NEMAÅKA / BERLIN

STAATSBALLETT - MALAKHOV & FRIENDS, NR.2 28. JANUAR 2007.

Lascia ch’io pianga la dura sorte, Vladimir Malahov, foto: Enrico Nawrath

ilo je to nezaboravno umetniåko veåe. Povodom jubileja uglednog svetskog baletskog umetnika Vladimira Malahova, (20 godina umetniåkog stvaralaãtva), dogodilo nam se no- Bvo „izdanje” programa Malahov i prijatelji (Malakhov & Friends) (prvo januar 2005. godi- Veåe za ne). Tokom veåeri publika, jednostavno, nije ãtedela dlanove, ni posle sjajnih scena iz raznih baleta u vrhunskom izvoðenju, ni na kraju, kada su preko orkestra leteli buketi cveña koje je Malahov delio uåesnicima ove baletske veåeri za pamñenje. A poåelo je scenom na balkonu iz baleta Romeo i Julija u koreografiji Ser Keneta MakMilana pamñenje (Kenneth MacMillan), u kome je Juliju igrala Dæuli Kent (Julie Kent) s kojom je Malahov (Ro- meo) veñ viãe puta nastupao u kompaniji ABT u Njujorku. Duet ravan snoviðenju... Zatim smo se vratili u stvarnost – veliki duet iz drugog åina baleta Esmeralda, u koreografiji Va- ganove po Perou, na muziku Ñezara Punjija, suvereno su i efektno izveli Iana Salenko i Mari- an Walter. Prijatelji iz Japana (Tokyo Ballet), gde je Malahov veoma popularan, Mika Yoshio- ka i Naoki Takagashi, odveli su nas ponovo u romantiåne sfere duetom iz baleta La Sylphide u koreografiji Pjera Lakota (muz. Schneitzhoeffer). Zatim je na scenu „doãlo” neãto tipiåno ameriåko - Balanãinova kreacija Stars and Stripes postavljena na muziku „kralja marãeva” Dæona Filipa Suze. Duhovito i efektno doneli su je Korina Fer- dajl i Rajner Krensteter. A onda - pas de deux iz baleta Iluzije – kao Labudovo jezero, Dæona Nojmajera, na muziku Åaj- kovskog, ali ne na onu dobro poznatu iz tog baleta. Nojmajer kaæe:Koncepcija Labudovog jezera... ne moæe se ograniåiti samo na naivno prepriåavanje jedne bajke nama stranim sredstvima koja dolaze iz 19. veka. Ona danas nalazi svoj smisao samo tada kada vanvremensku temu neostvare- ne ljubavi...predstavi danaãnjim savremenim metodama. Gledali smo pas de deux u izvoðenju igra- åa Nojmajerove trupe (Hamburg balet) koji je bio inspirisan susretom mlade princeze Natalije (Joelle Boulogne) s bavarskim kraljem Ludvigom (Alexandre Riabko). Njih dvoje se susreñu tokom jedne vesele zabave, polako se izdvajaju iz mnoãtva zvanica, ali, ona ne uspeva da prona-

13Orchestra () 2007. Serait-ce la mort, Beatrice Knop i ðe pravi put do njega, a on izazovima ljubavi ne moæe ili ne ume da se prepusti. Vladimir Malahov, foto: Enrico Nawrath Na kraju prvog dela ove baletske gala veåeri usledio je veliki pas de deux iz treñeg åina baleta La Esmeralda, Dijana i Akteon. Izveli su ga sjajna Polina Semjonova i Hose Karenjo (ABT), koji je svojom muæevnom scenskom pojavom izazvao lako oduãevljenje æenskog dela publike. Posle pauze „doåekao nas je” – Beæar. Na Åetiri poslednje pesme R.Ãtrausa u interpretaciji Karo- le Hen, Beæar je 1970. godine postavio kreaciju Serait-ce la mort. U njoj Malahov tumaåi lik åo- veka koji se seña svojih ljubavi, a njih su prefinjenom elegancijom otelotvorile Beatrice Knop, Shoko Nakamura, Nadja Saidakova i Polina Semjonova. Treba svakako odati priznanje i peva- åici i orkestru i dirigentu Andre Preseru. U treñem delu veåeri dvoje umetnika iz Japana izveli su duet Spring and Fall iz baleta Seasons – The Colours of Time, na Dvoræakovu muziku, koji je koreograf Dæon Nojmajer poverio (u verziji iz 2000. godine) trupi Tokyo Ballet. Usledio je Cruel World na muziku Åajkovskog. Taj duet deo je veñeg baleta koji je koreograf Dæejms Kudelka (James Kudelka)1994. godine kreirao za ABT. Julie Kent je igrala praizvedbu u Njujorku, a ove veåeri u Berlinu partner joj je bio Hose Karenjo. Ronald Savkoviñ se predstavio i kao igraå i kao koreograf. Iz njegove Avenida de la Liberdade kreirane za senzualnu Beatrisu Knop, Savkoviña i joã tri baletska para, a na muziku fado peva- åice Marize, u aranæmanu Arsaka Galumjana (jednog od uåesnika u ovom baletu), imali smo priliku da vidimo pas de deux pod nazivom Transparente, melanholiånu studiju o nadi i ljubavi. Praizvedba je bila 2006. godine u Australiji. Sam Savkovic je svome radu dao sledeci moto - ... ljubav je prepuno pozoriãte, zar ne? (love is a crowded theater. isn’t it?). Iako su svi baleti/dueti prikazani ove veåeri bili, svaki na svoj naåin, na izuzetno visokom nivou, ne mogu,a da ne istaknem posebno da je pas de deux iz treñeg åina baleta Dama s kamelijama Dæona Nojmajera kreiranog na Ãopenovu muziku (balada br.1 g-moll op.23 u izvoðenju Marite Mirsalimove) sa Joelle Boulogne i Aleksandrom Rjabkom bio vrhunski doæivljaj ! Esmeralda, Polina Semjonova, Na samoj zavrãnici nastupio je ponovo domañin veåeri Malahov, ovoga puta åas s maskom, åas foto: Enrico Nawrath bez nje (ãto je bilo posebno efektno), igrajuci za njega kreiranu solo koreografiju Vala Kanipa- rolija na Hendlovu ariju Lascia ch’io pianga la dura sorte iz opere Rinaldo, danas moæda publici poznatiju kao muziku iz filma o åuvenom kastratu Farineliju.

Platforma za savremenu igru Sasvim drugaåije plesno veåe u Berlinu (24. i 25. 02. 2007.) bilo je na svoj naåin neobiåno, iz vi- ãe razloga. U okviru Platforme za savremenu igru, na pozornici Hebbel Theater, delove iz poznatih baleta igrali su solisti drezdenskog Baleta Semperopere i Dræavnog baleta iz Berlina. Tako smo pored nama veñ poznatih baletskih solista upoznali i sjajne igraåe iz drezdenskog ansambla, kao ãto su Elena Vostrotina i Dimitrij Semjonov,Yumiko Takeshima, Natalija Sologub i Rap- hael Coumes-Marquet, Olga Meljnikova i Oleg Klimjuk, Muriel Romero i Randy Castillo. Iste veåeri bili smo u prilici da vidimo u celosti koreografiju Ronalda Savkoviña iz koje je pas de deux prikazan na gala veåeri Malahov i prijatelji. I pored toga ãto se igralo na muziku „iz kon- zerve” i na maloj pozornici koju su balerine i baletski igraåi ispunjavali u dva skoka, ipak je do- æivljaj bio veliki, upravo zahvaljujuñi sposobnosti baletskih solista da se, koliko toliko, prilagode uslovima tako tesnog scenskog prostora. Romeo i Julija, Dæuli Kent i Vladimir Joã jedna neobiånost ove veåeri bila je i åinjenica da su pored savremenih koreografija (koje se Malahov, foto: Enrico Nawrath u takvom programu i oåekuju) na reperoaru veåeri skoro podjednako bile zastupljene i klasiå- ne postavke. Miomir Nikoliñ

Orchestra () 2007. 1 NEMAÅKA / BERLIN

STAATSBALLETT – Silvija, Beatrice Knop, foto: Enrico Nawrath PREMIJERA BALETA SILVIJA 28. APRIL 2007.

dræavati tradiciju, prikazati danaãnjicu, podræavati buduñnost – moto je Berlinskog dræav- nog baleta (Staatsballett). Premijera baleta Silvija ukazala je na stav uprave po pitanju Negovanje Oodræavanja tradicije i obogañivanja tradicionalnog repertoara. Ser Frederik Eãton (Sir Frederick Ashton), otac britanskog baletskog stila, stvorio je svoju Silviju 1952. godine. Niko nije tako otelotvorio taj baletski stil kao Margot Fonteyn, primaballerina assoluta Kraljevskog baleta (Royal Ballet). Za nju je ova koreografija i kreirana i, kao ãto se moæe oåekivati, vrlo je TRADICIJE zahtevna. U Berlin ju je preneo dugogodiãnji Eãtonov asistent Christopher Newton, zajedno sa Annom Trevien, iz londonskog Kraljevskog baleta.Dugotrajnim aplauzom i „projektilima” bu- keta cveña publika je nagradila soliste i ansambl.

15Orchestra () 2007. Zvezda veåeri bila je (u naslovnoj ulozi) ljupka i graciozna Polina Semjonova. Njen partner u ulozi pastira Aminte bio je Vladimir Malahov. Erosa je igrao Rainer Krenstetter, koji je prvenstveno impresionirao kao æiva statua. Ibrahim Oenal bio je snaæan i ubedljiv Orion. Kao njegovi telohranitelji efektni su bili Vladislav Marinov i Sergej Upkin. Kao kozliñi su åistom i virtu- oznom igrom publiku osvojili Mariane Joly i Alexander Korn. Sara Meãtroviñ je imala dve za- paæene uloge, prvo kao Silvijina druæbenica u prvom åinu, a zatim kao Ceres u leprãavom duetu sa Svenom Seidelmanom. Scenografiju je (po onoj iz 1952. Robina i Christophera Ironsidea) upotpunio Peter Farmer. Le- pa, raskoãna, u bajkovitom stilu, mada, u jednom trenutku malåice prenaivna, tako da publika nije mogla da se uzdræi od reakcije lakog smeha. Promene su izvoðene vrlo efektno. Kvalitetnim orkestrom Deutsche Oper-e dirigovao je Benjamin Pope, a divan violinski solo izveo je Reinhold Wolf. Opãte je miãljenje da je trebalo da se i on sa dirigentom pojavi na pozornici posle predstave. U premijernoj seriji baleta Silvija predviðeno je osam predstava s åak tri podele. U narednoj podeli, kao partner Beatrice Knop u naslovnoj ulozi, Amintu ñe igrati Ronald Savkoviñ.

* Prvoj predstavi naredne podele nisam prisustvovao, veñ drugoj u kojoj je nastupio Savkoviñ, ali u prvoj se Knop povredila, tako da je „uskoåila” naredna Silvija – Shoko Nakamura i uspeãno spasla predstavu. Jos jedna potvrda kvaliteta ovog velikog baletskog ansambla. Savkoviñ je plenio svojom elegancijom i lepim skokovima. Malahov se posle svoje tri predstave podvrgao uspeãnoj operaciji kolena, oporavlja se, ali je zbog toga svoje predstave do kraja sezone morao da otkaæe, kao i uåeãñe u nastupima kompanije ABT u Njujorku.

Miomir Nikoliñ

Silvija, Polina Semjonova i Vladimir Malahov, foto: Enrico Nawrath

Orchestra () 2007. 16 NEMAÅKA / BERLIN

STAATSBALLET – PREMIJERA BALETA ÆIZELA 21. JUN 2007.

Polina Semjonova i Ronald Savkoviñ, foto: Enrico Nawrath

Veåe snaænih emocija jednom kraju Austrije postoji priåa, slovenskog porekla, o sablasnim igraåicama, koje tamo zovu vilama. To su neveste koje su umrle pre udaje. Sirota mlada stvorenja ne mogu mirno da poåivaju u grobu; u nji- Uhovim mrtvim srcima, u njihovim mrtvim nogama ostala je joã ona æelja za igrom koju u æivotu nisu mogle da zadovolje, pa u ponoñ ustaju, okupljaju se i teãko onom mladiñu koji ih susretne... Ovo je deliñ teksta Hajnriha Hajnea, koji se nalazi u programu predstave, koji je, ustvari, mala knjiga u kojoj, na oko 140 stranica, radoznali posetilac moæe da se upozna sa istorijom jednog od najpoznatijih baleta. Koreografija i inscenacija koju je po izvornoj (Jean Coralli i Jules Perrot) ostvario Patrice Bart krajem 2000. godine, obnovljena je 21. juna 2007.godine na sceni Staatsoper unter den Linden. Naslovnu ulogu igrala je Polina Semjonova. Sjedinjujuñi lepotu i izraæajnost pokreta i snaænu, duboko pro- æivljenu glumu, uåinila je da je ovo veåe bilo veåe snaænih emocija. Ronald Savkoviñ, kao nepoznati mladic Loys, alias princ Albert, elegantno je igrao i glumio i pruæao im- presivnu podrãku.Lakim, virtuoznim skokovima istakao se Dinu Tamazlakaru u seljaåkom pas de deux sa svojom partnerkom Janom Saljenko. U drugom, „belom” åinu, Vjara Natcheva (Mirta) nas je svojom gospodstvenom igrom uvela u vilinsko car- stvo. Vile su bile lake i leprãave, uz decentne scenske efekte, ali i nepokolebljive u svojoj odluci, tako da je dramski sukob bio doveden do vrhunca. Nismo mogli a da se ne setimo, gledajuci 26 vila na pozornici, kako je pre samo par godina baletski ansambl Deutsche Oper Berlin bio osakañen svoðenjem ansambla na samo 30 zaposlenih umetnika. Objedinjavanje tri berlinske operske kuñe u jednu zajednicu i izdvajan- jem baletskog ansambla u posebanu umetniåku direkciju pod voðstvomVladimira Malahova, balet kao umetnost, a s njim i baletska publika, najviãe su profitirali. Snaænim i dugotrajnim aplauzom publika je nagradila soliste i ansambl.

Miomir Nikoliñ

17Orchestra () 2007. Irena Ostojiñ, uåenica Baletske ãkole „Lujo Daviåo”, a sada stipendista Jonh Crancko Schule

Orchestra () 2007. 18 NEMAÅKA / BERLIN

TANZOLYMP 2007 Stipendija za Irenu Ostojiñ

leksi Bessmertni je 2004. godine zaåeo Deåiji festival igre Tanzolymp (Children’s Dance Festival Tan- zolymp) u Berlinu. Osnovna ideja bila je da se deca i tinejdæeri iz celog sveta, koji dele ljubav prema Oigri, dovedu u Berlin. Tako je nastala moguñnost za amatere i studente igre da nastupaju na istoj bini. Bessmertni, koji je i sam igraå, odluåio je da je najbolje da festival bude organizovan kao plesno takmiåenje. Na Festivalu su mogli da se takmiåe igraåi uzrasta od 8 do 12 godina, od 13 do 15 i od 16 do 18, da bi 2006. godine ta propzicija bila proãirena i na igraåe od 19 do 21 godine. Kandidati su se mogli takmiåiti u kategorijama kla- siåne i neo-klasiåne igre, moderne igre, folklora/karakternih igara i pop igre, kao solisti, dueti ili u grupama. U 2006. godini je mudro odluåeno da se kategoriji uzrasta od 8 do 12 godina ne dozvoli da se takmiåi u klasiånoj igri, niti da igraju na ãpic patikama. Najvaænije odluke su donete 2007. godine kada je ålanovima æirija zabranjeno da na Tnazolymp dovode sopstvene kandidate. Tanzolymp je jedino plesno takmiåenje na svetu koje ima takvu propoziciju. Takoðe je odlu- åeno da se viãe ne dozvoli izvoðenje solo taåaka u kategorijama folklora/karakternih igara ili popa, kao i da se igraåi/takmiåari podele na dve grupe: amatere i studente igre.Tokom godina interesovanje za Festival izuzetno je poraslo i da bi se neometano odvijao doneta je i odluka da se preliminarni izbor takmiåara obavlja putem videa ili DVD-a. Da li ovo doprinosi objektivnosti takmiåenja ostaje da se tek vidi, jer kamera ne mora uvek da bude objektivna.Od dve hiljade prijavljenih kandidata 2007.godine, na osnovu video selekcije odabrano je oko 500 takmiåara iz 20 zemalja sveta. Njih su odabrali predsednik æirija Vladimir Vasiliev i ogranizator Oleksi Bes- smertni. Kao i obiåno prvo je organizovana konferencija za medije kojoj su prisustvovali svi ålanovi æirija: Vla- dimir Vasiliev, direktori dve vodeñe baletske ãkole, jedan nastavnik, dva igraåa iz Berlinske dræavne opere (Sta- ats Oper), nemaåki koreograf i baletski kritiåar.Novinari su postavljali izuzetno zanimljiva pitanja kao ãto je ãta je zapravo cilj festivala na ãta je Vasiliev odgovorio da festival moæe da bude odluåujuñi momenat za buduñu karijeru igraåa. To je odmah stvorilo novo pitanje da li su karijera igraåa amatera i studenta igre sliåne. Reåeno je da ñe æiri morati da bude veoma praviåan kako bi svi otiãli s Festivala s pozitivnim utiscima.Sledeñe pitanje je bilo da li æiri moæe da glasa identiåno. Ålanovi æirija bili su jednoglasni u odgovoru- uæivanje u igri treba da bude od suãtinskog znaåaja bez obzira na to odakle kandidat dolazi. Æiri se takoðe sloæio da talenat moæe da bude zapaæen, ali su takoðe kao kriterijumi vaæni nivo obrazovanja i liåne sposobnost. Posle ovih pitanja ålanovi æirija su bili svesni toga ãta ih åeka i ãta su im obaveze. Do tog momenta je razgovor tekao na ruskom jeziku s prevodom na nemaåki, a potpuno je zanemarena åinjenica da dva ålana æi- rija ne govore ni nemaåki ni ruski. Bilo je potpuno u redu kada je jedan gospodin, koji se predstavio kao ålan Ministarstva inostranih poslova, pitao da li je moguñe da se ubuduñe konferencija odræava na nemaåkom jeziku. Na kraju krajeva, Festival se odræava u glavnom gradu Nemaåke... Do kraja prvog takmiåarskog dana je bilo jasno da je uprkos podeli na grupe bilo izuzetno teãko suditi praviå- no poãto su i amateri i studenti igre morali da zapoånu takmiåenje s varijacijom iz klasiånog repertoara. Åak je i nastavnik iz ãkole za amatere morao da bude svestan åinjenice da su ove varijacije nastale za baletske soliste. Takoðe je bilo jasno da studenti nauåe klasiåan repertoar tokom ãkolovanja, ali ne pre nego ãto savladaju oba- veznu klasiånu tehniku. Za amatera je moglo biti zabavno, a åak i korisno usvajanje klasiåne varijacije. Meðu- tim, velika je razlika izmeðu uåenja varijacija i izvoðenja istih na takmiåenju. Stoga se postavljaju sledeña pitanja: ko odluåuje da izvodi odreðenu varijaciju i zaãto; ko donosi odluku o uåestvuvanju odreðenog kandidata na takmiåenju Tanzolymp? Sliåan problem se javlja i kada je u pitanju „moderna igra”. Moæda bi pomoglo kada bi se ubuduñe objasnili sle- deñi kriterijumi: ãta se podrazumeva pod modernom igrom, da li je savremena plesna tehnika obavezna i koja je to tehnika, da li moderna koreografija mora biti postavljena u danaãnje vreme i da li takve kreacije treba da tumaåe savremene teme. Veoma je teãko dati pravilne odgovore na sva ova pitanja s obzirom na razliåite zemlje uåesnice, razliåite kulture i åinjenicu da se nivo i obim dostupnosti informacija o razvoju i dometima moderne igre veoma razlikuju od zemlje do zemlje, a sve u poreðenju s razvojem ove vrste plesa u zapadnim zemljama planete. Rezultat takvih dilema video se tokom takmiåenja u beskrajnim pokretima koji imaju veoma malo zajedniåkog s modernom igrom, a posebno je ozbiljna situacija bila po tom pitanju kada se radilo o deci akro- batama. Meðutim, i na sreñu, videli smo dosta dobrih plesnih nastupa i dobro pripremljenih studenata. Takav je bio slu- åaj s Irenom Ostojiñ iz Beograda. Bila je dobro pripremljena, pokazala je dobru tehniku i dobro poznavanje karakterizacije uloge ãto je odmah zapazio direktor John Cranko ãkole iz Ãtutgarta Tadeuss Matacz i - ponudio Ire- ni stipendiju. Na takmiåenju je Irena mogla da vidi ãta John Cranko ãkola ima da ponudi poãto su se dva njihova studenta odliåno pokazala. Pored Irene, Norbert Lukaszewski je osvojio zlato i posebnu nagradu koju je dao åasopis Dancing Times iz Londona, a Alexander Shpak je osvojio srebrnu medalju. Nemaåke ãkole su u suãtini veoma dobro proãle, a troje studenata iz Staats Ballett ãkole iz Berlina pokazali su odliåno obrazovanje i da mnogo obeñavaju. Alexandra Gollin je osvojila zlatnu medalju i stipendiju za Letnju ãkolu Royal Ballet ãkole u Londonu. Njena drugarica iz razreda, åetrnaestogodiãnja Marinella Fettkenreuter dobila je srebrnu medalju. Dva moderna solo nastupa Tiane Lare Hogan osvojila su zlato. Palluca ãkola iz Drezdena, poznata po modernoj igri, dovela je dva kandidata. Sybilla Schraman i Till Geier su impresivno odigrali duet iz baleta Baustellenmensch i osvojili zlatnu medalju i specijalnu nagradu od 600 evra. Damian Nazabal (student iste ãkole) dobio je stipendiju za letnji kurs u Royal Ballet ãkoli i srebrnu medalju. Ne- koliko studenata iz Seula (Koreja), koji su bili odliåno pripremljeni za Tanzolymp, osvojili su zlatnu i srebrnu medalju. Dva ansambla iz Uzbekistana koji su izveli folklorne igre bili su izvrsni, a zlato je dobio „Yuni Lenin- gradets” za åistu i autentiånu folklornu igru.

19Orchestra () 2007. Loktev (Moskva), foto: Eduard Maydark

Æiri: Vladimir Vasiliev, prvak baleta i bivãi direktor Bolshoi Ballet (Moskva) Gayleen Stock, direktor, Royal Ballet ãkola (London) Kimmy Lauwens, direktor, Royal Ballet ãkola iz Antver- pena (Belgija) Ljubov Rakhmanina, nastavnik, Finish National Thea- ter (Helsinki), baletska ãkola Dietmar Seyffert, koreograf i direktor, School for Higher Education Ernst Busch (Berlin), odsek za koreografiju Nadia Saldakova, prvi solista, Staats Ballett (Berlin) Viara Natcheva, prvi solista, Staats Ballett (Berlin) Prins N.D. Lopbanov-Rostovsky, baletski kritiåar i kolekcionar Joffrey Cirio, foto: Eduard Maydark

Orchestra () 2007. 11 Isabelle Schramm i Till Geyer ,foto: Konrad Hirsch

Ali iznad svih je bio petnaestogodiãnji Jeffrey Cirio iz Bostona. Retko se u danaãnje vreme vidi na jednom igra- åu tako divno åista i laka plesna tehnika,izuzetna muzikalnost i sposobnost karakterizacije. Njegova zlatna medalja je apsolutno zasluæena. Loktev Ensemble iz Moskve, koji je saåinjavalo 50 dece uzrasta od 8 do 12 godina, nastupio je velikom lakoñom. Imali su potpunu kontrolu igrajuñi predivan balet Tarantella, dok su stilski precizan Iris Jigg i 25 deåaka odigrali Sailor’s Dance koji je oduãevio publiku. Svi su se sloæili da su s pravom osvojili ne samo zlatnu medalju veñ i Grand Prix takmiåenja. Osnovna ideja Tnazolymp-a je bila da niko ne ode kuñi praznih ruku. Svaka starosna grupa i svaka kategorija dobile su po tri medalje. Oni koji nisu osvojili medalje mogli su da dobiju nagrade ohra- brenja, a svi uåesnici dobili su diplome kojim se potvrðuje njihovo uåeãñe na takmiåenju. Glavna nagrada trebalo je da pripadne æiriju. Ne samo da su uspeli da sastave izuzetno vredan gala program, veñ su se i pobrinuli da skoro svaka zemlja bude prigodno predstavljena. Najveñi uspeh æirija je ipak bila åinje- nica da su pri donoãenju odluka viãe cenili realne sposobnosti kandidata, nego kako su ih nastavnici pripremi- li za takmiåenje. Gledajuñi gala program svi su se sloæili da je ideja da amateri i studenti igre budu na istoj bini odliåna. Da li ovo treba da bude i struktura jednog plesnog takmiåenja, veñ je drugo pitanje.

Jenny J. Veldhuis prevod: Jelena Putre

111 Orchestra () 2007. NEMAÅKA / ÃTUTGART

MARCIA HAYDÉE PROSLAVILA 70. ROÐENDAN

Muza svih koreografa

ada je 2002. godine u Monaku, u prisustvu princeze Karo- U to doba jedan od najpoznatijih svjetskih koreografa Dæon Kranko line, Æane Moro (Jeanne Moreau), Karla Lagerfelda, Riåar- poåeo je od provincijalnog ansambla stvarati „åudo od ãtutgartskog Kda Kraguna (Richard Cragun) i drugih uglednika, iz ruku Baleta”. Okupio je skupinu izvanrednih mladih plesaåa, meðu koji- Morisa Beæara (Maurice Bejart) primala baletnog Oscara, poåasnu ma je Marsija veñ 1962. postala primabalerina. Postala je Krankova Nagradu „Niæinski” Monaco Dance Foruma za æivotno djelo, Mar- prva muza i inspiracija, a njegova djela Romeo i Julija, Ukroñena go- sija Hajde (Marcia Haydée) u zahvali je skromno rekla da ne zna ropad i Onjegin postaju najvaænijim baletima 20. stoljeña. zaãto su koreografi uvijek nju odabirali za svoja nova djela, ali da Krankov stil jedinstven je u baletnoj umjetnosti. Volio je stvarati je bilo tako. Istakla je tada trojicu najzasluænijih za svoju karijeru balete s izrazitom dramskom radnjom. Njegovi pokreti mogu se – Dæona Kranka (John Cranko), Dæona Nojmajera (John Neume- usporediti s poezijom koja se prelijeva iz stiha u stih. Svaki korak ier) i Morisa Beæara. Ova balerina izuzetne nadarenosti bila je mu- ima svoje znaåenje. Za izvoðenje Krankovih koreografija plesaåi za i drugih koreografa, niz godina primabalerina i direktorica ãtut- moraju pored izvrsne tehnike imati snaænu scensku liånost i smi- gartskog Baleta, gostovala ãirom svijeta. Od 1987. bavi se koreo- sao za glumaåko oblikovanje uloge. Koreografija Ukroñene goropa- grafijom, a pleãe joã i danas. di iziskuje preciznost i iznimnu fiziåku kondiciju, naroåito zavrãni Marcia Haydée Salaverry Pereira da Silva roðena je 18. aprila pas de deux Katarine i Petruåija u kojemu je ona stalno u zraku. 1937. u Niteroiju pokraj Rio de Æaneira. Odrasla je uz ritmove Uspio je pretopiti rijeåi u pokret u tolikoj mjeri da se iz koreogra- sambe, ali je rano zavoljela klasiåan balet i poåela ga uåiti kod fije lako razabire Ãekspirov literarni govor, a likovi se usko nado- Vaclava Velåeka u Gradskom kazaliãtu gdje je dobila prvi anga- vezuju na svoj literarni predloæak. æman kao ålanica ansambla. Studije je nastavila u Londonu, u Krankove intervencije u Onjeginu u odnosu na Puãkina sastoje se Ãkoli Sadler’s Wells, a usavrãavala se kod Ljudmile Jegorove i Ol- u prisutnosti sestara Olge i Tatjane u prizoru dvoboja Onjegina i ge Preobraæenske. Prije nego ãto je 1961. godine doãla u Ãtutgart, Lenskog, ãto daje veliku dramsku snagu kraju drugog åina. Kran- od 1957. bila je u trupi Grande Compagnie markiza de Cuevasa. ko takoðer uvodi Onjegina kao lik iz Tatjanine maãte u prizoru pi-

Orchestra () 2007. 112 BALET SILFIDA U IZVOÐENJU ÃTUTGARTSKOG BALETA Filipov Dæejms

Na repertoaru ãtutgartskog Baleta, meðu mnogim modernim i suvremenim koreografijama, ove je sezone i prvi romantiåni balet Silfida (glazba Hermann Løvenskjold, koreografija Petera Schaufuss) prema Ogistu Burnonvilu (August Bournonville). Danac Burnonvil poznat je po specifiånom koreografskom izrazu koji se sastoji od kombinacije skokova i koraka u velikoj brzini izvoðenja, i specifiånom „vilinskom” poloæaju ruku. Tada klasiåna baletna tehnika joã nije bila razvijena kao u doba kada je prvenstvo preuzeo Francuz Marijus Petipa. Bournonvil je uåinio da muãki plesaåi nisu samo partneri balerinama kao pratnja nego su potpuno ravnopravni. Zanimljivo je da se u priåi o ãumskoj vili Silfidi kojom je opsjednut mladiñ Dæejms koristio ãkotskim foklorom u plesovima, a da u Ãkotskoj nikada nije boravio. Peter Schaufuss naåinio je svoju verziju Silfide 1979. za London Festival Ballet, a 1982. predstavio ju je u Ãtutgartu. Jedna od najveñih muãkih baletnih zvijezda 20. stoljeña, poznat kao strastven partner i savrãen klasiåar stilskog raspona od Burnonvila i Petipa do Balanãina i Petita, uspjeãno je nastavio karijeru kao koreograf. Njegova predstava je de- centan spoj jednostavnosti siæea i virtuozne plesne tehnike koja se danas njeguje samo u najveñim baletnim ansamblima. Prvakinja Elena Tentschikowa bila je ljupka i gracilna u naslovnoj ulozi, ali viãe ñe se pamtiti glavna uloga Dæejmsa. Ona koreografski moæda nije istaknutija, ali ju je bravurozna izvedba prvaka Filipa Barankiewic- za takvom uåinila. Pokazao je izvanrednu tehniku, a naåin na koji je odigrao brze i sloæene sekvence s visokim skokovima, rijetko se mogu vidjeti. U ulogama Efi i Gurna prvi put su nastupili Nathalie Guth i Alexander Jones, potvrðujuñi se kao kvalitetni plesaåi. Odliånu orkestralnu izvedbu vodio je dirigent James Tuggle. Pored izvrsnih plesaåa cijeloga ansambla, senzacija je bio nastup Marsije Hajde (Marcia Haydée) u maestralno ostvarenoj karakternoj ulozi zle vjeãtice Madge. Najpoznatija Ãtutgarðanka u svijetu joã rado izlazi na pozornicu, a izgled joj nipoãto ne odaje 70 godina. U pauzi je oduãevljenoj publici dijelila autograme ãto je lijep obiåaj koji se njeguje u ãtutgartskom Baletu. Svaka je njezina pojava na pozornici ne samo zanimljiva nego i nadasve dragocjena kao primjer kako se velike kulturne sredine odnose prema svojim velikim umjetnicima.

Mladen Mordej Vuåkoviñ

Filip Barankiewicz sanja njezina pisma, za prvi od njihova dva fascinantna dueta ne- Alfreda Schnittkea, u kojemu je bila Blanche du Bois, oznaåen je nadmaãne imaginacije. Drama izvire iz Onjeginova odbacivanja kao „Gesamtkunstwerk”, kao „jedan od najveñih trenutaka plesa”. Tatjanina pisma i zakljuåuje se njezinim odbacivanjem njegova Nojmajerov prvi susret s Marsijom slikovito opisuje prerastanje pisma na kraju baleta. Time je dobro pogodio i ostvario specifiå- Ãtutgarta u jedno od najvaænijih svjetskih baletnih srediãta. Kako nu rusku tj. puãkinovsku atmosferu. Vokabular baletne klasike doba njegove mladosti nije bilo pogodno vrijeme za balet u Ame- proãirio je mreæom briæno kreiranih podrãki u duetnoj igri. Kore- rici, æelio je upoznati europsku kulturu. Uåio je balet u Kopenha- ografija suæivljeno slijedi glazbu, njezinu liniju, vrhunce i smiraje genu, Londonu i Rimu. Vratio se u Ameriku i otiãao kod Balanãi- melodije. U mizanscenskim dijelovima karakteristiåan je njegov na. Jednom su na åasu uåili narodne plesove i kada su radili ma- blago karikaturalni pomak u dijaloãkim odnosno pantomimskim zurku, iznenada je uãla jedna lijepa gospoða sa crnom kosom. delovima. Promatrala je njegov rad i pozvala ga da doðe u Ãtutgart. Gdje?, za- Ni iznenadna Krankova smrt od sråanog udara na povratku ãtut- åudio se. U Ãtutgart, to je grad u Njemaåkoj, odgovorila mu je Mar- gartskog Baleta s turneje po SAD 1973. nije mogla zaustaviti to sija. „åudo”. Voðenje ansambla preuzima Glen Tetley, a ubrzo poslije Baletna priåa o Dami s kamelijama poåinje se odvijati kao retro- njega, od 1976. sve do 1996., Marcia Haydée. Pod njezinim vod- spektiva sjeñanja, od trenutka draæbe Margaretinih stvari. Nojma- stvom repertoar se znaåajno ãiri novim djelima uglednih koreo- jer je isprepleo sudbinu Margarite Gotije (Marguerit Gautier) sa grafa kao ãto su Moris Beæar, Hans van Manen, Dæon Nojmajer, sudbinom Manon Lesko i u srediãte predstave postavio tri velika, Jiræi Kilijan (Ji?i Kylián), Vilijam Forsajt (William Forsythe) i Uve karakterom razliåita dueta Margarite i Armanda kroz koja nasta- Ãolc (Uwe Scholz). I Dæonu Nojmajeru ona je muza. Jednom je je, raste i zavrãava se njihova ljubav. Nevjerojatan je splet uskovi- prigodom priznala koliko je mnogo nauåila od njegove muzikal- tlanih pokreta u tim duetima. Margarita je stalno u zraku u åvr- nosti i igre s pokretom. Za nju je stvorio Damu s kamelijama, Ha- stim Armandovim rukama, da bi se, kroz nekoliko okreta, oboje mleta, Medeju. Tramvaj zvan åeænja na glazbu Sergeja Prokofjeva i u trenu naãli u zagrljaju na podu, kroz nadasve logiåan i prekra-

113 Orchestra () 2007. Marsija Hajde u baletu Silfida

san koreografski slijed koji nepogreãivo prati glazbu Frederika Ão- uloga. Sama je koreografirala sedam baleta, a sedam zajedno s pena. Samo su plesaåi kao ãto su Marsija Hajde i Egon Madsen Ismaelom Ivom. mogli nadahnuti takvo djelo. Na plesnoj pozornici tumaåila je Mariju Callas, Gretu Garbo, Isa- Kao balerina svjetske klase i izvrsna tehniåarka isticala se fluidno- doru, Matu Hari, majku Terezu, Antigonu, Medeju, Dafne, Ledu, ãñu stila. Tehniåka savrãenost, bujan temperament i neograniåe- Jokastu, Izoldu. Bila je åista klasiåna Æizela, Bijela i Crna labudi- ne glumaåke sposobnosti, uz predan rad, omoguñili su joj jedno ca, Rajmonda. od najistaknutijih mjesta u baletnoj umjetnosti. Trideset godina Godine 1993. prihvatila se na dvije godine i mjesta ravnateljice partner joj je bio Richard Cragun. Zajedniåkim nastupima na po- Baleta u Santijagu u Åileu, gdje je postavila nekoliko koreografija. zornici Würtemberãkog dræavnog kazaliãta pridonijeli su prera- Pridræavajuñi se svog æivotnog mota kako uvijek treba iñi dalje, stanju Ãtutgarta u svjetski baletni centar. Monografija Marcia dalje raditi i dosezati nove granice, Marsija ove sezone u Ãtutgar- Haydée – Divine Cornelije Stilling-Andreoli (naslov je prema Mar- tu nastupa u baletu Braña Maura Bigonzetija (Mauro Bigonzetti) i sijinoj ulozi Grete Garbo u baletu Divine Morisa Beæara) ãto ju je u ulozi vjeãtice Madge u Silfidi. Sedamdeseti roðendan proslavila prije dvije godine objavio izdavaå Henschel u Berlinu, navodi 78 je 21. aprila 2007. godine zajedno s ansamblom, na pozornici, u uloga ãto ih je kreirala sa suvremenim koreografima. Od toga je ulozi grofice Kapuleti u gala predstavi Krankovog Romea i Julije, dvadeset Krankovih baleta, deset Beæarovih, sedam Nojmajerovih ãto ju je u njezinu åast upriliåio intendant Reid Anderson. i pet MakMilanovih. Veñinu tih uloga plesala je na svjetskim praizvedbama ili premijerama u Ãtutgartu. Ukupno je plesala 115 Mladen Mordej Vuåkoviñ

Orchestra () 2007. 11 NEMAÅKA / ESEN GERMAN DANCE AWARD 2007

Nemaåka nagrada za igru i mladi talenti

Esenu je po dvadeset i peti put proslavljena Nemaåka nagrada za igru (German Dance Award).Grad Esen ima dugogodiãnju tradiciju kada je u pitanju igra. Kurt Jooss je osno- Uvao Folkwang ãkolu 1972. godine, postao je Maitre de Ballet (direktor baleta) u pozoriãtu i osnovao Kurt Jooss trupu. Zbog toga je Esen postao kolevka nemaåke moderne igre i iznedrio mnoge igraåe i koreografe koji su postali poznati i van Nemaåke. Meðu njima su i koreograf Pi- na Bausch, kao i dobitnica ovogodiãnje nagrade ugledni koreograf Susanne Linke. Susanne Linke je poåela da igra 1964. godine u svojoj dvadesetoj godini æivota u ãkoli Mary Wig- man u Berlinu. Nakon ãto je Mary Wigman zatvorila svoju ãkolu, Susanne je 1967. preãla u Folk- wang Hochscule fur Musik und Tanz (Folkwang viãu ãkolu za muziku i igru) u Esenu. Poåela je da se bavi koreografskim radom 1970. godine i od tada je poznata ãirom sveta. Nju takoðe moæe- mo smatrati pravom vezom sa radom Mary Wigman. Stipendiju za Limon Dance Company u Njujorku Linke je dobila 1979.godine i ubrzo nakon toga je uradila koreografije za nekoliko baleta za tu plesnu kompaniju zbog åega je dobila pozive za saradnju iz Nederlands Dans Theater, trupa iz Tel Aviva, Milana, iz pariske Opere, iz Beåa i Berlina... Zajedno sa svojim kolegom Urs Dietrich-om udahnula je novi æivot u Bremen Dance Theatre i osnovala koreografski centar Tanz-Dis-tanz u Esenu 2003. godine. Profesor Lutz Forster, direktor ãkole, odræao je veoma duhovit govor prilikom dodele nagrade o æivotu i igraåkoj karijeri Susanne Linke. U saradnji sa Birgit Keil fondacijom 2005. godine je osnovana druga Nemaåka nagrada za igru, posebno namenjenu mladim, talentovanim igraåima i koreografima koji su u svojoj kratkoj karijeri pokazali da mnogo obeñavaju u buduñem radu. Dvoje igraåa koji su odabrani ove godine, Katja Wunsche i Marian Walter, su ãkolovani u Staats Ballett School u Berlinu. Ako iko joã uvek sumnja u postojanje nemaåkih igraåkih talenata i u moguñnost da se ti talenti razviju u Nemaå- kog, moæe biti siguran da oni postoje i da se razvijaju i to na izuzetno visokom nivou. Joã kao student Katja Wunsche je uåestvovala na takmiåenju Prix de Lausanne 1977. godine. Ni- je bila zadovoljna postignutim rezultatima, pa se vratila u Lozanu godinu dana kasnije da bi uve- rila æiri u svoj talenat. Grand Prix d’Eurovision joj je pripao 1999.godine. Katja je svoje ãkolovan- je zavrãila 1999. godine i zapoåela svoju karijeru u John Cranko baletu u Ãtutgartu da bi 2002. postala solista, a godinu dana kasnije i prvi solista. Ona je jedna od retkih koja je savladala veoma åistu tehniku, izuzetno je muzikalna, a takoðe je i dobra glumica. Katja je odigrala dirljivi pas

Susanne Linke, Katja Wunsche i Marian Valter

115 Orchestra () 2007. Extreme Beauty (kor. S.Linke), Limon Dance Company (Njujork)

de deux iz Krankovog baleta Romeo i Julija zajedno s proãlogodiãnjim pobednikom Jason Reilley- em. Pokazala je veliko umeñe u izuzetno teãkom modernom solu Affi koji je stvorio Marco Co- ecke za muãkog igraåa. Katjin ãkolski drug Marian Walter se pokazao kao pravi danseur noble u svakom smislu te reåi. Njegova tehnika izgleda tako lagana, a piruete se moraju videti da bi se u njih poverovalo. Svo- je umeñe je pokazao s partnerkom Ianom Selenko u duetu iz baleta Esmeralda koji je svima od- uzeo dah. Kontrast ovome je bila izuzetno dirljiva Lacrimosa od Guale Pandi. Waltera je prvo an- gaæovao Staats Ballett iz Minhena, a nakon dve godine 2002. godine preãao je u Staats Ballett u Berlinu gde je i sada solista. Meðu onima koji se danas bave koreografijom retko se sreñe dva- desettrogodiãnji igraå koji zasniva svoj balet na klasiånoj baletskoj tehnici koju je i sam savladao na veoma visokom nivou. On æeli da proãiri koreografiju do tehniåkih moguñnosti danaãnjeg igraåa i da je obnovi tako da se dopada i bude prihvañena od strane danaãnje publike. Terence Kohler je poreklom iz Australije gde je zapoåeo ãkolovanje na McDonald koledæu u Sid- neju. U osamnaestoj godini æivota odluåio je da se preseli u Evropu gde mu je Brigit Keil ponudila stipendiju na Akademie des Tanzes u Manhajmu. Joã u studentskim danima poåeo je da postavlja koreografije, a kada je zavrãio ãkolovanje, ponuðeno mu je mesto igraåa i koreografa u State Ballet u Karlãue 2004. godine. Uz pomoñ 20 kolega odigrao je Intermezzo for 20, istinski bril- jantan balet na muziku Ãostakoviåa, potpuno sinhronizovan s muzikom, povremeno ãaljiv ali ipak veoma romantiåan. Koliko god da zahteva od svojih igraåa, oni to doæivljavaju kao izazov i igraju s neverovatnom lakoñom i jakom tehnikom, a pritom se i zabavljaju. Gledajuñi ovaj balet, ne moæete a da se ne zapitate gde se danas pronalazi trupa s deset deåaka takvog kalibra i deset devojaka na istom nivou. Dodeljivanje nagrada je bilo organizovano u svetlu UNESCO konferecije o pripremama za projekat Esen, kulturna prestonica Evrope 2010 i simpozijuma koji je organizovala Stalna konferencija o igri na temu Igra i politika. Simpozijum je pokazao da ñe proñi mnogo vremena pre nego ãto politiåari zaista shvate igru, igraåe, dug i mukotrpan put kojim idu, kao i ãkolovanje budu- ñih umetnika.

Jenny J. Veldhuis prevela: Jelena Putre

Orchestra () 2007. 116 SLOVENIJA / LJUBLJANA

PREMIJERA BALETA LUDVIGA MINKUSA DON KIHOT ILI „NOVI BALET DINKA BOGDANIÑA” HALA B, PRIVREDNO SAJMIÃTE 22. FEBRUAR 2007.

Vitez tuænog lika

roãle godine poåele su pripreme za obnovu ljubljanske operske kuñe (SNG) koja bi se po pred- viðanjima morala zavrãiti do proljeña 2008. godine (investicija vredna 25 miliona eura), kada Pñe Slovenija predsjedovati EU. Za vreme obnove, probe i predstave opernog i baletnog ansambla odvijañe se na drugim lokacijama. Poåetku ove godine ljubljanska operno–baletska kuña predstavila se s dve predstave Don Kihota - Ma- sneovom operom u koprodukciji s Cankarjevim domom u istoimenoj velikoj dvorani i Minkusovim baletom u (prilagoðenoj) dvorani Hale B, ljubljanskog Privrednog sajmiãta. Bogdaniñev Connection

Kad je Kristjan Ukmar imenovan za ravnatelja SNG Opera i Balet Ljubljana, odluåio se da na mesto umetniåkog voðe ljubljanskog Baleta postavi tridesetdvogodiãnjeg plesaåa Jaãa Otrina, sina Maribor- ske plesne legende Ika Otrina(citiran naslov monografije Ika Otrina). Diplomant Baletske akademije u Minhenu, uprkos mladosti solista brojnih evropskih baletnih trupa iz Berlina via Zagreb, aprila 2006. godine dolazi na åelo ljubljanskog Baleta. Njegov repertoarni koncept ãirom je otvorio vrata zagre- baåkom kolegi Bogdaniñu. Otrin je Dinku Bogdaniñu omoguåio obnovu u Ljubljani veñ vidjenog Don Kihota (sezona 1994/95) koji je najavljen kao Don Kihot – Balet Dinka Bogdaniña. Pod pretpostavkom da u ljubljanskom Baletu nema odgovarajuñeg umetnika za ulogu Don Kihota koji bi mogao glumiti, a ujedno i plesati (prijaãnji Don Kihot u Bogdaniñevom baletu je uglavnom ãe- tao, ãto mu je donelo solistiåki angaæman), najprikladniji za tu ulogu (pretpostavljam po Bogdaniñe- vom izboru) bio je Tomaæ Rode (k.g.), nekadaãnji ãef ljubljanskog Baleta, koji je, nakon ljubljanskog mandata u vreme Bogdaniñevog ravnateljstva angaæiran u zagrebaåkom Baletu. Umesto da za ulogu Bazila angaæiraju nekog meðunarodno poznatog plesaåa, Bogdaniñ dovodi u Lju- bljanu kao gosta sunarodnika Tomislava Petranoviña, koji je plesao u beåkom Baletu, a 2005. godine postao je citiram plesaå Narodnog baletskog udruæenja (kojeg ?). Sada navodno pleãe u Lisabonu u Por- tugaliji. Bez obzira na njegove brojne uloge citirane u kazaliãnom listu, na koje bi mu mogao zavidi- ti bilo koji plesaå, on svakako ne pripada meðunarodnoj plesaåkoj eliti. Kitri je Bogdaniñ potraæio u ljubljanskom Baletu. Izabrao je jednu od manje poznatih solistica Rittu Polacchi, koja je bila njegova uåenica na Baletskoj akademiji u Minhenu. Bogdaniñu su se, takoðe, pridruæile i njegove zagrebaåke koleginice, kostimografkinje Diana Kosec Bourek i Ika Ãkomrlj. Orkestrom je dirigirao Davor Krnjak, åesti gost zagrebaåkog HNK, baletni dirigent s impresivnim cur- riculum vitae, koji je suraðivao s Bogdaniñem (dirigirao je Bogdaniñevu verziju Labudovog jezera – Ba- let HNK, sezona 2003/04 – åija je radnja smeãtena u zagrebaåki park Maksimir poåetkom 19. veka). Po reåima glazbenog kritiåara J.Doboviãka o izvoðenju orkestra pod ravnanjem maestra Krnjaka (De- lo, 27. 2. 2007) : „…Orkestar je pod njegovim voðstvom delovao doduãe toåno, ali åinovniåki, bez uzbuðen- ja …Ãto se tiåe zvuka, orkestar je bio ozvuåen. Sintetiåno ugraðen u prostor…“

117 Orchestra () 2007. Ana Klaãnja i ansambl, fotografije: Robert Balern

Orchestra () 2007. 118 Anton Bogov i Tjaãa Kmetec

Don Kihot u Bogdaniñevom izdanju

Lik Don Kihota, kojeg poznajemo iz Servantesovog romana, po Bogdaniñu nije viãe komiåan, veå tra- giåan lik. Citiram pozoriãni list: Don Kihot (Quijote?) ñe u mojoj viziji teæiti brisanju pojednostavljenja groteskne karakterizacije” vitez tuænog lika”, ãto ujedno nijeåe uobiåajene banalne predrasude po kojima je idea- lizam, sam po sebi – groteska, neãto åudno, nastrano i smijeãno…“ U ovom baletu Don Kihot ne odgovara Servantesovom liku, veñ je to neki „Don Dinko” kojeg je stvorio sam Bogdaniñ i nema veze sa Servantesovim Don Kihotom. Nazovi Don Kihot se po pozornici kre- ñe kao neki zasanjani pesnik prinåevskih manira, kao neka Silfida. Zato ne bi bilo pravedno ocenjiva- ti kreaciju Tomaæa Rodea, jer on odgovara nekom liku iz Bogdaniñeve maãte. Moæemo jedino reñi da Rodea joã nismo videli da ovako pleãe (!). Nisam mogla vjerovati da je to on. Iako je koreografija svedena na samo par koraka koji se ponavljaju, Rode je to odplesao besprijekorno. Govori se da je to njegov rastanak sa scenom. Mislim da bi tek sada morao poåeti da pleãe. Suprotno od lika Don Kihota, Sanåo Pansa – Iulian Ermalaiu, najviãe se pribliæio Servantesovom liku sa svim humoristiåkim gego- vima, åistim plesom i cirkusarijama. Od æenskih solistica trebalo bi u prvom redu istañi Amora Ane Klaãnje koja je taj lik kreirala, pretpostavljam, po sopstvenoj zamisli, leprãavo, tehniåki åisto s prida- hom gracilnosti i tako se odliåno uklopila u ambijent snova. Uloga Amora kakvog ne viðamo baã åe- sto. Uprkos tehniåkoj savrãenosti, to su, ipak, uglavnom, dosadni baletski likovi. Bazil i Kitri druge solistiåke postavke svakako su se kao par bolje uklopili u balet. Bazila je plesao ma- riborski solista Anton Bogov. Njegova uobiåajena specialnost je da u svoje varijacije, bilo da pleãe Ro- mea, Franza u Kopeliji, prinåeve ili Amerikanca u Grku Zorbi, uvjek ubacuje neke svoje cirkuske vari- jante klasiånih baletnih koraka. Publiku to izluðuje, uprkos tome ãto to ãkodi celovitoj umetniåkoj kreaciji nekog lika.Ovaj put je Bogov prijatno iznenadio. Posvetio je dovoljno paænje graðenju Bazilovog lika, plesao s osjeñajem, a tamo gde je bilo potrebno dodao i malo humora.Bio je i odliåan partner. Iz- ostale su sve kerefeke radi izazivanja aplauza. Iznenadila je prijatno i Tjaãa Kmetec u ulozi Kitri. Uz neke male neizraðene detalje i tehniåke manjkavosti, postavila je bezliånu Ritu Pollachi i njenu Kitri na drugo mesto. Marcedes i Espada bili su ãarmantni i - niãta viãe. Kad bi u ulogama Lorenza i Gamacha nastupili neki od slovenskih odliånih glumaca, koji ne samo da znaju glumiti, veå i plesno se kretati po sceni, mo- æda bi svojom kreacijom uspeli povezati dogaðaje, obogatiti sadæaj i dati mu neki smisao. Baletni ansambl ostao je na razini kakvu je koreograf zatekao. Odsutnost tehniåkih rekvizita za promjenu scene, skroman svjetlosni park u adaptiranoj hali ljubljanskog Privrednog sajmiãta svakako je oteæao rad domaåeg (!) scenografa Andreja Straæiãara. Scenogra- fu je uåinjena nedvosamislena medveða usluga. Iako je dobitnik brojnih nagrada, kao da se sada nije snaãao u ovim (nezavidnim) okolnostima.Scena bez odgovarajuñih uvjeta bila je pusta, bezbojna i prazna, dok je prizor ciganskog tabora u drugom åinu imao viãak neukusa i kiåa.

Buduñi da publika voli celoveåernje balete, na obe prve predstave koje sam videla nisu izostali aplau- zi, glasni povici i odobravanja. Moæemo reñi da su se Bogdaniñu ãirom otvorila mnoga vrata. Iz zagrebaåkih (hrvatskih) tabloida i revija preselio se na stranice slovenaåkih. Moæda su sada stvoreni uslovi da Bogdaniñ u Otrinovom mandatu ponudi ljubljanskom Baletu i svoju (spornu !) verziju zagrebaåke Bajdere. Ne zaboravimo da je ova sporna verzija iz Pariza preko Zagreba stigla åak i u Tiranu (Albanija). Zaãto se ne bi zaustavila i na ljubljanskom Privrednom sajmiãtu?

Breda Pretnar

119 Orchestra () 2007. SAD / NJUJORK

NEW YORK CITY BALLET – ZIMSKA SEZONA LINCOLN CENTER, 03. JANUAR – 25. FEBRUAR 2007.

Klavier Dybbuk

ezona 2006/2007 zapoåela je ustvari veñ 24. novembra 2006. izvoðenjem baleta Krcko Oraãåiñ ko- Sji je na repertoaru bio sve do 30. decembra. Mnogo se pisalo i joã uvek se piãe o tradicionalnoj predstavi NYCB-a koja je veñ pedeset godina radost zimske sezone i deo boæiñne atmosfere proslava i darivanja. To je prava deåija radost, ali i ozbiljna prilika za mlade igraåe kompanije da iskaæu sopstvene potencijale u razliåitim ulogama, a deca iz baletske ãkole uåestvuju u njoj s nadom da ñe i ona jednoga dana, po zavrãetku ãkolovanja, postati deo te velike plesne kompanije. Uvek se posebno istiåe da najveña zasluga za dug vek baleta pripada osnivaåu NYCB-a Æoræu Balanãinu (1904-1983) koji je svojevremeno i sam uåesvovao u ovoj predstavi u raznim ulogama (kao ðak åuvene baletske ãkole Imperial Ballet School 1915–1919. Kada je imao samo 15 godina igrao je Princa, a mnogo godina kasnije, u sopstvenoj verziji, s velikim uspehom ulogu Droselmejera baã u Njujorku). Premijera Balanãinovog Krcka bila je 02. februara 1954. godine. U to vreme postavljanje ovakvog baleta za tada samo pet godina staru trupu NYCB predstavljalo je veliki poduhvat. Balanãin je veñ znao koliko je znaåajno da mladi studenti igre od malena shvate ãta znaåi scena i igranje na njoj jer je sliå- no iskustvo i sam tako stekao. Kada je bio izgraðen Linkoln centar, a NYCB dobio svoju kuñu, una- preðenje tehniåkih moguñnosti 1964. godine pomoglo je da ta åarobna predstava sve do danas done- se mnogo zadovoljstva generacijama i generacijama gledalaca, ali i igraåa. Ogromna jelka, simbol Bo- æiña raste na pozornici, sneg pada u velikim koliåinama prekrivajuñi balerine u ulogama sneænih pahuljica, a na kraju, u saonicama koje vuku jeleni, Mari i Princ preleñu pozornicu, visoko negde gore.

Zimsku sezonu de facto je 21. novembra otvorio program Benefit åiji naslov sugeriãe veliki pozitivan uticaj na rad trupe finansijske pomoñi donatora, patrona i sponzora. Bez njih NYCB naãao bi se u veoma teãkoj situaciji. Usledila je Uspavana lepotica Pitera Martinsa, direktora kompanije koja je izvedena 13 puta. Premijera je bila 1991. godine i tada je bila roðendanski poklon koosnivaåu trupe Lin- kolnu Kirsteinu. Cela 2007. godina je inaåe posveñena proslavi sto godina od roðenja Linkolna Kir- steina, pa je taj dogaðaj okosnica nastupa i zimske i dolazeñe proleñne sezone ove trupe. Zimski repertoar bio je malo drugaåiji nego obiåno. Podeljen je na nekoliko segmenata koji su se po- navljali tokom sezone i nosili odgovarajuñe nazive. Premijera nije bilo, ali je, posle duæe pauze, obnovljena predstava Dybbuk (1974) Dæeroma Robinsa (Jerom Robbins) na muziku Leonarda Bernãtaj- na. Bio je to znaåajan dogaðaj koji je izazvao veliko interesovanje. Duh dybbuk pripada jevrejskom folkloru, a tema predstave koja se odnosi na dvoje zaljubljenih mladih ljudi i njihovu sudbinu, tuma- åi tradiciju i obiåaje nekog davnog vremena. Dogaðaj je bio i dirigovanje Valeri Gergiev-a jednom baletskom predstavom, a na kraju, od profesio- Slice to Sharp, nalne karijere oprostila se prvakinja Miranda Weese, ålan trupe od 1993. godine (status prvakinje ste- fotografije: Paul Kolnik kla 1996). Tokom sezone mnogo mladih igraåa imali su prilike da se pokaæu i „evidentiraju” kao buduñe baletske zvezde, ãto je i bila namera Balanãina i Kirsteina. Iskazana reånikom statistike, zimska sezona trupe NYCB glasila bi – 12 Balanãinovih baleta, 8 Robinsonovih, 3 Martinsova i 3 Kristofera Vildona (Christopher Wheeldon), veñ viðene kreacije Maura Bigonzetija, Alekseja Ratmanskog i Jorme Ela iz 2006. godine i, naravno, Diamond project. Xenia Rakic

Orchestra () 2007. 12 SAD / NJUJORK

INTERNATIONAL BALLET GALA LINCOLN CENTER, 12. FEBRUAR 2007.

Footnotes, Alina Cojocaru i Johan Kobborg, foto: Gene Schiavone

vanaest godina zajedniåkog rada i kvalitetne organizacije Meðunarodnog baletskog gala koncerta (International ballet gala), svojevrsnog divertismana u okviru koga se predstavljaju svetski baletski prvaci koji pripadaju samom vrhu ove umetnosti, Dosnivaåi Solomon Tancer i njegova supruga Nadia Veselova Tancer proslavili su novim gala izdanjem ove manifestacije. Od tako koncipirane baletske veåeri ne moæe se baã uvek oåekivati doæivljaj velike umetniåke vrednosti, ali, zahvaljujuñi trudu i ulaganju velike svote novca samih osnivaåa, sasvim je moguñe na jednom mestu videti danaãnje prvake baleta, aktivne umetnike uglednih svetskih baletskih kompanija. Ove godine baletski parovi (i po neki solista) stigli su iz Kraljevskog baleta (London), New York City Ballet-a (Njujork), ruskih trupa Kijevski balet, Kirov balet i Boljãoj balet, Hamburg baleta (Hamburg) i pariske Opere (Pariz). Iako su Alina Cojocaru (Rumunija) i Johan Kobborg (Danska) prvaci Kraljevskog baleta, njihova imena govore o njima i viãe od toga. Tokom njihovog izvoðenja dva dueta (Manon i Footnotes) publika se mogla uveriti ãta znaåi suãtinski biti pravi baletski umetnik. Ãta su oni te veåeri pokazali.....!!! Prava baletska igra, posveñeno partnerstvo, savrãena tehnika i na kraju ogromna koliåina ljubavi za izabranu profesiju oduãevili su prisutne. Da je publika te veåeri videla samo njihov nastup, bilo bi to dovoljno za uzviãeni doæivljaj istinske baletske umetnosti. Iz kompanije NYCB nastupili su Aschley Bouder (SAD) i Joaquin De Luz (Ãpanija). Prvo su odigrali duet iz baleta Stars and Stripes, a zatim Tarantelu. Odliåni igraåi, danas vodeñi u trupi, pokazali su ãta ustvari znaåi biti zvezda u svetu igre i kako se igra s duãom i srcem. O njihovoj izvoðaåkoj tehnici nije potrebno ni pisati, a njihov nastup dao je ton celoj veåeri. Nema dileme da su Cojoca- ru, Kobborg, Bouder i De Luz bili dva nabolja baletska para. Iz Rusije su nastupila dva para – Anastasia Matvienko (Kijev balet) i Denis Matvienko (Boljãoj i Kijev balet) i Olesia Novikova i Le- onid Sarafanov iz Kirov baleta. Prvi par izveo je diete iz baleta Dijana i Akteon i Radio and Juliet, a drugi Åajkovski pas de deux i duet iz baleta Don Kihot. Tehniåki su bili precizni, sve je bilo na svom mestu, ali – nekako prazno. Nije se osetila iskrena posveñe- nost, a joã manje pravo partnerstvo na sceni i to obostrano. Denis Matvienko je u Dijani i Akteonu napravio nekoliko skokova koji joã nisu zabeleæeni u baletskoj terminologiji. Pogaðali smo – sout de basque en tire-bouchon ili pas de rivoltade..?!? Odliåne nastupe ostvarili su i Desmond Richardson, odliåni ameriåki igraå, inaåe slobodan umetnik koji je u dva nastupa pokazao veliki plesni talenat, energiju i muzikalnost i Ronald Savkoviñ (Hrvatska) koji je s dve dobro pripremljene plesne numere predstavljao trupu Staats Ballett iz Berlina. Silvia Azzoni (Hamburg balet) i njen partner Benjamine Pech (Balet pariske Opere) izveli su dva veoma teãka dueta iz baleta The Lady of the Camillias i Romeo i Julija oba koreografa Dæona Nojmajera. Ponekada koreograf dobre igraåe i moæe da suviãe optereti komplikovanom koreografijom, ali kada oni, i pored neospornog znanja, na sceni deluju prazno, tada u postavci neãto ne funkcio- niãe baã najbolje. Sve u svemu, dvanaesti Meðunarodni baletski gala koncert protekao je na dobrom umetniåkom nivou, odliåno organizovan, s puno prisutne publike u åijim redovima je preovladavao ruski jezik.

Xenia Rakic

121 Orchestra () 2007. SAD / NJUJORK

HAMBURG BALLET - DEATH IN VENICE KOREOGRAFA DÆONA NOJMAJERA BROOKLYN ACADEMY OF MUSIC, 07.- 10. FEBRUAR 2007.

animljiv je podatak da su dva Amerikanca, oba koreografi, Dæon Nojmajer (John Neumeier) i Vilijam Forsajt (Wiiliam ZForsythe) ostvarili tako velike karijere van granica svoje zemlje i u Evropi postali vodeñi koreografi i rodonaåelnici novog, osavremenjenog plesnog pokreta ili joã bolej, novog plesnog prav- ca. Ameriåki koreografi koji rade u SAD joã uvek su verni tradicionalnoj baletskoj tehnici, pa je o njihovim predstavama mnogo lakãe pisati, a i razumeti ih. Naravno da su gostovanja evropskih trupa u SAD dobro poseñe- na i (uglavnom) dobro prihvañena od ameriåke publike.Nojmajer i njegova trupa Hamburg balet „doneli su” u Njujork Nojmajerovo shvatanje i tumaåenje klasiåne novele Tomasa Mana Smrt u Veneciji (napisana 1912.). Sadræaj novele privukao je mnoge åitao- ce koji su se åesto pitali da li je Tomas Man homo- seksualac. Da li je u poznim godinama pesnik Gu- stav von Aschenbach iznenada bio opsednut mladim Poljakom ãto je sugerisao i kompozitor Gustav Ma- ler? Poznati filmski reæiser Luåijano Viskonti 1971. godine reæirao je uspeãan film na istu temu, a kompozitor Bendæamin Britn komponovao je operu. Sup- tilna tema o kojoj se u davnoj proãlosti nije moglo otvoreno govoriti bila je uvek veliki izazov da se prenese na pozoriãnu scenu ili filmsko platno. Nojmajerov pokuãaj da je u formi plesne predstave ostvari na sceni ni malo nije bio lak posao. Gustav von Aschenbach u toj verziji nije pesnik veñ uspe- ãan, ali i komplikovan koreograf. Premijera Nojma- jerove Smrti u Veneciji (Death in Venice) bila je 2003. godine u Hamburgu. Izbor muzike za ovo plesno ostvarenje takoðe je bio delikatan i vaæan posao. Za tumaåenje glavnog konflikta i drame u predstavi, kada rigidni i precizni pruski gospodin odjednom otkrije sopstvenu senzualnost ugledavãi mladog i lepog mladiña punog radosti i æelje za æivotom, Nojmajer je prvo odabrao preciznu Bahovu muziku, ali je uskoro otkrio da je savrãena muziåka podloga za tumaåenje Gustavovog lika bila i ostala muzika Riharda Vagnera. Tada mu je bilo jasno da ñe su- protstavljene muziåke partiture Baha i Vagnera, kao ãto su i striktnost i senzualnost Gustavovog karaktera, biti pravi muziåki izbor. Odliåni Nojmajerovi igraåi nisu imali nikakvih pote- ãkoña u realizaciji koreografskih zadataka. Za razliku od mnogih prethodnih gostovanja evropskih trupa, kada smo åesto ostajali uskrañeni plesnim elementima, to nije bio sluåaj sa nastupom Hamburg baleta i predstavom Smrt u Veneciji. Tokom dva i po sata koliko traje predstava igraåi nisu prestajali da igraju ! Iako je Nojmajer veñ poznat kao koreograf koji postavlja teãke duete, ponekada isuviãe komplikova- nim i na granici ukusa, predstava Smrt u Veneciji zna- åila je veåe prave umetniåke igre. Glavnu ulogu tumaåio je prvak Loyd Riggins, odliåan igraå, ali i glumac. Tokom cele predstave ostao je veran i vrlo posveñen i angaæovan ulozi koja nije bila ni malo laka. Mladiña je tumaåio mlad igraå, ålan ansambla Edvin Revazov åiji je fiziåki izgled viãe odgovarao ulozi nego njegove izvoðaåke moguñnosti. Ceo ansambl iskreno se trudio da predstava bude uspe- ãna. Tome je doprinela i scenografija koju su potpi- foto: Stephanie Berger sali Nojmajer i Peter Ãmid (Peter Schmidt) – jednostavno osvetljena bela scena na kojoj se stolica, kiãobran i ogledalo bili dovoljni da se doåara (i doæivi) sredina i atmosfera u kojoj se odvija teãka drama koja je, zajedno sa igrom, dominirala celim tokom predstave. Smrt u Veneciji Dæona Nojmajera i Hamburg baleta svakako je kreacija koju bi trebalo pogledati.

Xenia Rakic

Orchestra () 2007. 122 SAD / NJUJORK

THE FORSYTHE COMPANY BROOKLYN ACADEMY OF MUSIC, 28. FEBRUAR – 03. MART 2007.

foto: Stephanie Berger redstava Three Atmospheric Studies koreografa Vili- jama Forsajta (William Forsythe) premijerno je iz- Pvedena 02. februara 2006. gofdine na Festivalu igre u Berlinu. Autor ju je nazvao graðanskim åinom (an act of citizenship) smatrajuñi da je umetnik i graðanin koji moæe kroz sopstvenu umetnost da iskaæe svoje zadovoljstvo ili protest. Politiåki motivisan dogaðajima u svetu, Forsajt je svojom predstavom protestvovao protiv rata. U tome svakako nije bio prvi, jer je joã 1932. godine koreograf Kurt Jos predstavom Zeleni sto (koja se i danas uspeãno izvodi) prikazao uspon Adolfa Hitlera. Forsajtova kreacija podeljena je na tri dela. Prvi poåinje iskazom majke da je njen sin uhapãen. Scena je prazna. Jako „industrijsko” svetlo s visine obasjava igraåe koji za- poåinju bitku izmeðu sebe, pokazuju strah, posmatraju ãta se to sve zbiva oko njih, u grupama „napadaju”, nastupaju, padaju i to se ponavlja bez muzike i, da tako kaæe- mo, bez prave scenske igre. U drugom delu predstave majka objaãnjava prevodiocu na arapskom jeziku da je njen sin nestao posle bombardovanja. Taj razgovor postaje sve æeãñi. Ukljuåuje se i treña osoba koja objaãnjava ãta se zapravo dogodilo. Treña scena prikazuje potpuno apatiånu majku kojoj neki politiåar govori da je tako moralo biti i da ñe gubitak njenog sina doneti bolji æivot za sve. A igraåi, besni i uplaãeni ljudi, obuåeni kao i svaki sluåajni prolaznik, neprestano ulaze na scenu i izlaze s nje åineñi stalno jedne te iste pokrete. U takvoj atmosferi predstava se naglo i zavrãava. Na publiku Three Atmospheric Studies pre svega ostavljaju utisak jer je sama tema veoma bliska svakom posmatraåu, pa lako razume i njenu istinitost. A zatim sledi i zakljuåak da je to jedna ozbiljna i teãka predstava.

Xenia Rakic

123 Orchestra () 2007. SAD / NJUJORK

PAUL TAYLOR DANCE COMPANY NEW YORK CITY CENTER, 02. – 18. MART 2007.

Troilus i Cressida

edamnaest predstava, jedna svetska i jedna njujorãka premijera bilans je ovo- godiãnje plesne sezone trupe koreografa Pola Tejlora (Paul Taylor). Takoãe Sje obnovljeno i nekoliko predstava koje dugo nisu izvoðene u Njujorku. Sezonu je otvorila svetska premijera – predstava Lines of York (muz. Nekoliko kompozitora, izvodi Kronos Quartet). Na savremenu muziåku podlogu 11 igraåa izvodi devet numera Tejlorove koreografske postavke koja je priliåno mraåna i pomalo åudna. U programu je citirana tuæna poema W. D. Snodgrass-a koja sugeriãe tamnu atmosferu kreacije. U dnu scene, projektovane na platno åudne linije aso- ciraju na povrãinu valovitog, tamnog mora, dok igraåi u belim trikoima izlaze kre- ñuñi se individualno raznim scenskim pravcima. Svaka sekcija pokretima nagove- ãtava tugu i depresiju, a duet Lise Viole i Majkla Trusnoveca sugeriãe kompleks ljubavi. Tokom dramatiånog zavrãetka igraåi koji preko belih trikoa sada nose i crvene toge, izlaze na scenu i telima formiraju preciznu kosu liniju, dijagonalu preko koje mirno prelazi Lisa Viola sva u belom. Tejlor je majstor svojih koreografija. Takoðe ume da dobro pripremi program nastupa trupe. Uporedo s nekom mraånom i teãkom predstavom, uvek se na repertoaru nalazi bar jedno delo veselo i puno duha. Zatim je usledila njujorãka premijera – predstava Troilus and Cressida (reduced), kratki, veseli prolaz kroz Ãekspirovu tragi komediju. U njoj je sve smanjeno (tri Kupida npr.) Odliåna Kresida bila je Lisa Viola, a Troil Robert Kleinendors. Atmos- fera cele predstave bila je puna humora åemu su pored koreografske postavke doprineli i dekor i kostim. Koreografski opus Pola Tejlora do sada åine 124 koreografije i joã se broje. Narav- no da sve nisu remek dela. Takvih autora nema, ali kompanija je vrlo zauzeta kako kod kuñe, tako i na brojnim gostovanjima. U takvoj dinamici åesto je teãko odr- æati adekvatan tempo i sloæiti program. Igraåi se sticajem okolnosti moraju smenji- vati, a tada, na neki naåin, programi nastupa stradaju. Sezona nastupa u Njujorku za trupu je vrlo vaæan dogaðaj. U mnogim intervjuima Tejlor je izjavio da ne priznaje sud struåne kritike. On veruje samo publici. I zaista, njegova trupa ima odanu publiku koja strpljivo åeka Tejlorovu sezonu, znatiæeljno oåekuje repertoar i verno dolazi na Tejlorove predstave bile one stare ili nove. Nekoliko igraåa veoma su znaåajni za Tejlorovu trupu, pogotovu Lisa Viola s kojom mnogo radi (od 2006. asistent direktora za uveæbavanje) Ove sezone veliki pu- blicitet dobio je s pravom Majkl Trusnovec (ålan od 1998). Proãle godine postigao je veliki uspeh u nezaboravnoj ulozi sadistiåke smrti u Tejlorovom remek delu Banquet of Vultures. I ove sezone briljirao je u istoj ulozi i ne samo u njoj. Iz veåe- ri u veåe, u bilo kojoj predstavi kao magnet je privlaåio paænju publike svojom igrom i liånoãñu. Sezona trupe Pola Tejlora bila je obimna – Piazzolla Caldera (1997), Esplanade (1975), Aureole (1962), Airs (1978) i Roses (1985) su predstave koje åine samo deo repertoara koji je i ovoga puta dokazao da je koreograf Pol Tejlor jedan od najboljih.

Xenia Rakic Banquet of Vultures, fotografije: Paul B. Goode

Orchestra () 2007. 12 SAD / NJUJORK

NEW YORK CITY BALLET, PROLEÑNA SEZONA LINCOLN CENTER, 24. APRIL – 24. JUN 2007.

roleñna sezona nastupa kompanije NYCB bile, kao i zimska, podeljena na nekoliko programa koji su se smenjivali. Viãe sam puta za ovo izveãtavanje za Orchestru napomenula da su obe sezone bile posveñene proslavi velikog jubileja – sto godina od roðenja Pkoosnivaåa NYCB-a Linkolna Kirsteina (Lincoln Kirstein). Na repertoaru su bile dve premijere – balet Romeo i Julija u koreografiji Pitera Martinsa, direktora NYCB-a i nova kreacija Kristofera Vildona (Christopher Wheeldon) The Nightingale and the Rose. Obnovljeno je nekoliko baleta, a od scene se oprostila balerina Kyra Nic- hols koja je ostvarila dugu i uglednu umetniåku karijeru (u trupi od 1974). To su uglavnom bili dogaðaji koji su obeleæili proleñnu sezonu koja je, pre svega, bila uspeãna kada su u pitanju sami igraåi.Umetnici koji su godinama igrali i kompaniji polako odlaze sa scene, pa je direktor Martins ovu sezonu iskoristio da uspeãno pripremi mlade igraåe da zauzmu mesta svojih prethodnika.Tako je dosta mladih igraåa steklo tokom sezone status soliste baleta i popelo se stepenicu viãe u karijeri. Martins je naroåito promovisao mlade igra- åe u svom baletu Romeo i Julija, pa je dve glavne uloge poverio ne prvacima veñ solistima iz ansambla. Ãta reñi za joã jednu verziju dobro poznatog baleta koji sve ãto mu treba veñ ima u libretu, ima divnu Ãekspirovu dramu i muziku Ser- geja Prokofjeva? Martinsov balet ima dva åina i veñ time ne dozvoljava da se tragedija razvija onako kako je napisana. Sve scena odvijaju se priliåno brzo, a glavni dekor je jedan veliki kameni blok koji je postavljen na sredini pozornice. On se otvara i zatvara po po- trebi sluæeåi kao vrata ili krevet, a u sceni pod Julijinim balkonom viãe liåi na terasu nego na renesansni balkon. Ostali dekor åini svetlo koje raznovrsnim bojama menja izgled pozornice i kamenog bloka. Zadovoljava åinjenica da je stil predstave bio adekvatan dobu u kome se ova tragedija i deãava. Martins je svoju postavku viãe podre- dio muãkim igraåima, pa tako Merkucio, Benvolio i Romeo mnogo igraju i to priliåno agresivno! Dueti Romea i Julije nisu dosegli lepotu i senzibilnost dva biña koja doæivljavaju sudbinsku ljubav. Mladi glavni protagonisti uloge su viãe doæiveli atletski, a ne emotivno. Scenografiju je potpisao slikar iz Danske Per Kirkebi koji je s Martinsom saraðivao i u njegovom baletu Uspavana lepotica.

Vildonova kreacija Slavuj i ruæa (The Nightingale and the Rose), inspirisana priåom Oskara Vajlda, na muziku Broght Sheng, takoðe nije baã najbolje proãla. Ova predstava svakako nije jedna od boljih Vildonovih kreacija. Odliåna igraåica Wedy Whelan, s kojom je Vil- don do sada najviãe saraðivao, odigrala je odliåno zadatu ulogu Slavuja, ali ni to nije bilo dovoljno za uspeh predstave. Da li ñe se Sla- vuj i ruæa zadræati na repertoaru NYCB-a nikada se ne zna. Kritiåari nisu uvek u pravu...

Tokom proleñne sezone naviãe se istakla balerina Ashley Bouder. U kompaniju je doãla 2000. godine, a status prvakinje baleta stekla je 2005. godine. Svi baletski kritiåari podiglu su Bouder do zvezda, ukljuåujuñi i mene, vaãeg dopisnika iz Njujorka. Bouder je igraåica neobiånih tehniåkih moguñnosti. Na sceni je sigurna i neustraãiva, muzikalna je i oseñajna. U Balanãinovim Rubinima (Dragulji) ona je neprikoslovena. Kreñe se neshvatljivom brzinom, a svaki njen pokret izraðen je do maksimuma uprkos toj hitrosti. Njeno lice oza- reno je i opijeno igrom. Balanãinove koreografije je savladala s lakoñom i znanjem kao da je sam koreograf radio s njom i po njoj gra- dio uloge. U Balanãinovoj Serenadi njeni pokreti jednostavno reåeno prosto govore. Bouder ima lake i visoke skokove, njene sigurne piruete (nikada manje od tri) prava su pesma, a partner joj na sceni sluæi samo da je podigne, jer sve ostalo ona moæe sama, onoliko koliko joj to muzika dozvoljava. Tokom sezone Bouder je veñ stvorila sosptvenu publiku (u koju ubrajam i sebe) koja ne æeli da pro- pusti ni jedan njen izlazak na scenu i voli da je gleda u svakoj ulozi. Ashley Bouder nesumnjivo predstavlja danas veliko bogatsvo NYCB-a. Proñena sezona je u celosti bila tradicionalno uspeãna. Linkoln Kirstein je bio u pravu kada je poverovao i u to uporno verovao da i u Americi baletska umetnost moæe da se odræi. Tome je svakako doprineo i jedini Balanãinov uslov koji je postavio kada je odluåio da doðe u Ameriku – prvo baletska ãkola, pa tek onda baletska trupa.

Xenia Rakic

Romeo i Julija, Sterling Hyltin i Robert Fairchild, Foto: Paul Kolnik

125 Orchestra () 2007. SAD / NJUJORK

LINCOLN KIRSTEIN (1907- 1996) – STO GODINA OD ROÐENJA

RENESANSNI ÅOVEK

Sto godina od roðenja Linkolna Kirsteina (Lincoln Kirstein) dostojanstveno je pro- slavljeno ne samo plesnom sezonom kompanije New York City Ballet i aktivnostima u okviru ãkole American Ballet, veñ i na ostalim umetniåkim poljima gde je Kirste- in svojim angaæmanom ostavio dubok, veliki trag i trajan otisak. Bio je, kako se to kaæe, istinski renesansni åovek. U proslavi su uåestvovale veoma ugledne insitucije: The Harvard Theatre Collecti- on, The Metropolitan Museum of Art, New York Public Library for the Perform- ing Arts, Wadsworth Atheneum i Whitney Museum of American Art. One neopozivo svedoåe o raznovrsnosti Kirsteinovog inte- resovanja, ali i koliko je njegov rad u razli- åitim druãtvenim i umetniåkim oblastima bio znaåajan za njihov dalji razvoj. Linkoln Kirstein roðen je 04. maja 1907. godine u Roåesteru (Rochester NY) u bo- gatoj trgovaåkoj porodici. Na Harvard- skom univerzitetu je diplomirao 1930. godine. Veñ tada je, tokom studiranja, pokazao da moæe biti uspeãan u literaturi osni- vajuñi magazin Horn and Hound i postav- ljajuñi temelje udruæenja Harvard Society of Contemporary Art, preteåu njujorãkog Muzeja savremene umetnosti (NY Muse- um of Modern Art). Kao deåak zavoleo je baletsku umetnost. Koreografije Æoræa Balanãina (George Balanchine) prvi put je video kada je 1930. godine boravio u Evropi. Pod snaænim utiskom viðenog, odluåio je da Balanãina mora dovesti u Ameriku. Uloæio je veliki napor ubeðuju- ñi svoje bogate prijatelje sa Harvarda da je pronaãao åoveka koji ñe biti sposoban da osnuje ameriåki balet, ali ne s ruskim igraåima, veñ – ameriåkim! Ozbiljno je verovao u to i uporno molio za finansijsku pomoñ. U tome je i uspeo. Balanãin je doãao u Ameriku 1933. godine postavlja- juñi Kirsteinu samo jedan uslov – da se odmah osnuje baletska ãkola. Tako je i bilo. School of American Ballet (Ãkola ame- riåkog baleta) osnovana je 1934. godine, a plesna kompanija New York City Ballet 1948. godine. Od tada, pa sve do dana- ãnjih dana, i Ãkola i Trupa ne samo da uspeãno rade, veñ se baletska umetnost proãirila po celoj Americi i to zaslugom jednog åoveka, Linkolna Kirsteina koji je iskreno verovao da i Amerika moæe da razvije tu dostojanstvenu umetnost. Lincoln Kirstein u School of American Ballet, foto: Paul Kolnik Xenia Rakic

Orchestra () 2007. 126 SAD / NJUJORK

DANCE THEATRE WORKSHOP (DTW) PRESENTS YOSHIKO CHUMA & THE SCHOOL OF HARD KNOCKS AND SUSAN MARSHAL & COMPANY

Cloudless, foto: Jeffrey Ladd

ance Theatre Workshop (DTW) je jedno od kako to u Njujorku zovu „down town” pozoriãta koje je uglavnom dostupno kompanijama moderne igre i trupama s manjim brojem igraåa. To je relativno malo pozoriãte, kakvih ima dosta u Njujorku, ali se, Dkao i svuda, ona razlikuju „po åuvenju”. DTW je rangiran meðu najuglednija, pa je vrlo vaæno ãta stavlja na repertoar i kog umetnika æeli da predstavi. Koreograf Yoshiko Chuma u SAD je doãla iz Japana 1976. godine i do danas je postavila preko 50 predstava. Dobitnik je mnogih zna- åajnih nagrada i kao koreograf zauzela je vaæno mesto u svetu igre. U DTW-u je prikazala devedestominutnu kreaciju A Page Out of Order:M (slovo M odnosi se na Makedoniju, bivãu jugoslovensku republiku). Predstava liåi na knjigu åije se stranice stalno pomeraju, a dogaðaji teku u nizu. Tema je univerzalna, ali slovo M koje sugeriãe novoosnovanu dræavu tokom ratnog vihora, ukazuje na proces neumitnih promena, pojavu raznovrsnih sistema i razliåitih ljudi. U takvom duhu predstava i poåinje – devojka koja sedi na sceni je Iskra Ãukarova, ugledna savremena plesna makedonska igraåica i koreograf. Ona govori o sopstvenom æivotu – da je roðena u Make- doniji kao i cela njena porodica i da je svesna da je sve podloæno promenama. I tako se ta priåa igra kao i svi ostali dogaðaji koji se tokom predstave stalno menjaju. Sve scenske radnje u pozadini, na ekranu prate sekvence iz poznatog i odliånog makedonskog filma Pre kiãe (1995, reæiser Milåo Manåevski) koje se odliåno uklapaju u plesni sadræaj. Sve prati odgovarajuña scenografija – pokretne me- talne kocke åiju formaciju igraåi veãto, tokom nastupa, menjaju proolazeñi kroz njih i ulazeñi u njih s namerom da prikaæu danas, na- æalost, vrlo dobro poznatu temu rata i ljudske nesloge. Odliåni muziåari uspeãno prate sva scenska deãavanja. Yoshiko Chuma kreirala je predstavu koja nedvosmisleno odiãe atmosferom stalnih promena. Igraåi su njenu nameru uspeãno realizovali, a zadovoljna publika pozdravila aplauzom. Trupa koreografa Susan Marshal predstavila se predstavom Cloudless koja je dobila nagradu Bessie Award 2006. godine. Komad åini 18 solo nastupa, dueta i malih grupnih taåaka koje traju od jedan do sedam minuta.Marshal od svojih igraåa vrlo jasno i precizno zahteva prirodnost na sceni, tako reñi elemente svakodnevnog æivota, ali i pokret koji govori. Njen cilj – da i publika koja nije samo plesna, a ni visoko obrazovana moæe da razume i usvoji „fiziåki telesni govor” tj. scenske prikaze pokreta koje åinimo u svakodnevnom æivo- tu. Oni bez sumnje mogu biti vrlo obiåni, jednostavni ili sloæeni, uostalom, kao i sam æivot svakog pojedinca. Poslovna agenda Trupe veoma je impresivna, kao i veñ ugovorena gostovanja u SAD i svetu. Susan Marshal je bez dileme koreograf koji zasluæuje javna priznanja za svoj rad, a buduñnost savremene igre svakako ñe biti obeleæena i njenom kreativnoãñu.

Xenia Rakic

127 Orchestra () 2007. SAD / NJUJORK

NEW YORK INTERNATIONAL BALLET COMPETITION 20.- 24. JUN 2007.

Eun Ji Ha (Koreja)

Katarina Gonzales (Venecuela) i Ricardo Graziano Wu Husheng (Kina), Fotografije : Witney Brown

eveto izdanje Meðunarodnog baletskog takmiåenja za igraåe od 17 do 24 godine starosti dovelo je u Njujork kandidate s raznih strana sveta – iz Brazila, Kanade, Kine, Kineskog Tajpeja, Kostarike, Kube, Dominikanske Republike, Finske, Japana, Koreje, DLitvanije, Paragvaja, Filipina, Rusije, Ukrajine, SAD-a, Uzbekistana i Venecuele.Svi su oni veñ 2. juna bili u Njujorku da bi na vreme otpoåeli ozbiljan rad na izabranim duetima i solo nastupima. Pre dvadeset i åetiri godine NYIBC osnovali su Ilona Kopen (Ilona Copen) i Igor Juskeviå. Stvorili su ozbiljno baletsko takmiåenje koje je tokom godina saåuvalo ugled i zadræalo se na umetniåkoj visini koju su osnivaåi æeleli od poåetka da postignu. Posle Juskeviåe- ve smrti, Ilona Kopen je kao glavni direktor nastavila da uporno radi na opstanku takmiåenja, samo s jednom æeljom – da pomogne mladim igraåima da se kao profesionalni plesni umetnici afirmiãu.Svake godine je i uspevala u tome o åemu svedoåe mnoga ugledna imena iz sveta igre koja su na poåetku karijere uåestvovala na takmiåenju. Do 2005. godine konkurs se odræavao svake treñe godine, a sada je to bijenalno takmiåenje. Mnogo ljubavi i volonterskog (!) rada ulaæe se u svako izdanje takmiåenja. Umetniåki direktor je poznata igraåica Eleanor D’ Antuo- no, a sudije, ålanovi æirija, uglavnom su poznate i ugledne liånosti sveta igre. Ove godine to su bili: Valentina Kozlova (glavni sudija, Rusija), Marucio Wainrot (Argentina), Kathryn Bennetta (Australija), Dina Bjorn (Danska), Claude Bessy (Francuska), Ashley Page (Velika Britanija), Yoko Morishita (Japan), Krzysztof Pastor (Poljska) i Igor Perry (Izrael). Pored sudija, za kvalitet takmiåenja veoma su vaæni i plesni struånjaci koji svakodnevno dræe probe i veæbe kandidatima. Ove godine, za prvi krug takmiåenja po propozicijama se izvodio pas de deux iz treñeg åina Kopelije, a u drugom Divertimento koreografa Viktorije Mazareli (Victoria Mazzarelli) koja je na takmiåenju 1984. godine sa samo 17 godina osvojila zlatnu medalju i solo po izboru kandidata. U treñem, najvaænijem delu, kandidati su izvodili pas de deux (Crni labud) iz baleta Labudovo jezero. Naravno da za svladavanje tako teãkih plesnih zadataka nikada nema dovoljno vremena. Posle prvog dela, u kome nastupaju svi pri- javljeni, poåinje selekcija “bolji od boljih” sve do treñe runde kada padaju sudijske odluke o dobitnicima medalja. Na kraju takmiåenja obavezna je gala predstava tokom koje publika ima priliku da vidi (po izboru sudija) nekoliko plesnih nastupa kako nagraðenih, tako i onih kandidata koji do medalja nisu uspeli da stignu. Posle dodele medalja sledi tradicionalna veåera kada i sponzori i donatori koji su pomogli takmiåenje mogu da upoznaju sve kandidate. Ove godine sudije su medalje dodelile na sledeñi naåin: u kategoriji æena – Eun Ji Ha (Koreja, zlatna), Katarina Gonzales (Venecuela, srebrna, angazovana u trupi Tulsa Ballet), Na Eun Kim (Koreja, srebrna) i Seung Won Shin (Koreja, bronzana); u kategoriji muãkarci – zlatna medalja nije dodeljena, Wu Husheng (Kina, srebrna i Nagrada Igor Juskeviå i jednogodiãnji ugovor sa trupom ABT) i Kwi Sub Park (Koreja, bronzana). Nagradu Lefkowitch Award for Artistic Achievement osvojili su Richardo Graziano (Brazil, trenutno angaæovan u trupi Tulsa Ballet) i Young Do Lee (Koreja). Specijalna zlatna medalja dodeljena je rano preminulom baletskom igraåu svetskog ugleda Fernando Buhonesu (Fernando Bujones, 1955-2005.). Medalju je primila njegova supruga, a Eleonor D’ Antunono i Cynthia Gregory evocirale su señanja na privatne trenutke provedene s Buhonesom i na njegova vrhunska plesna dostignuña kao baletskog umetnika prvog reda. Sledeñe takmiåenje u Njujorku odræañe se u junu 2009. godine. Xenia Rakic

Orchestra () 2007. 128 SAD / NJUJORK

KYRA NICHOLS I ALESSANDRA FERRI OPROSTILE SU SE OD PLESNE SCENE LINCOLN CENTER, 22. I 23. JUN 2007.

va velika plesna dogaðaja obeleæila su krajeve sezona kompanija New York City Ballet i ABT. Prvo se 22. juna Dod scene oprostila Kyra Nichols, voljena dugogodiãnja balerina NYCB-a, a veñ sutradan podjednako voljena Alessan- dra Ferri ålanica ABT-a siãla je sa igraåke pozornice. Za obe ve- åeri ulaznice su brzo rasprodate i u oba pozoriãta Linkoln centra traæila se bezuspeãno karta viãe. Bile su to dve baletske ve- åeri koje se ne mogu zaboraviti.

Kyra Nichols je 33 godine igrala u trupi NYCB gde ju je kao sasvim mladu balerinu zapazio Æoræ Balanãin. Tokom njene opro- ãtajne veåeri tuge nije bilo. Vesela i zadovoljna stajala je na sceni zatrpanoj cveñem sa svoja dva mala sina. Uspela je da bude i velika umetnica i uspeãna majka. Njen buduñi æivot biñe po- sveñen radu s mladim kolegama kojima ñe prenositi svoje veliko scensko iskustvo. Balet ñe, dakle, i dalje biti njen æivot. Od profesionalne karijere oprostila se odliåno odabranim programom – Balanãinove Serenade, Davidsbundlertanze i jedan deo Beåkih valcera (Vienna Waltzes) Roberta Ãumana. Kyra je svoje uloge uvek pripremala studiozno. U njenim nastupia uvek se moglo otkriti neãto novo, åak i kada su to bile viãe puta viðene koreografije. Svaki skok je bio lak, svaki pokret glave ili ruke prosto je govorio. Njen burrees bio je divna niska perli koja se neåujno kreñe scenom. Igrala je bez napora, a njen ne- åujni ples magiåno je opijao. Od Kyre su se kolege iz NYCB-a oprostile igrajuñi s njom Beåke valcere, svi zajedno, i prvaci i solisti i ceo ansambl. Bilo je veliåanstveno. Svima je bila jasna poruka koja je stizala sa scene – jedna ugledna umetnica oprostila se dostojanstveno od profesionalne karijere i svoje publike. Osetilo se prisustvo Linkolna Kirsteina i Æoræa Balanãina.

Veñ sutradan, prvakinja ABT-a Alessandra Ferri krenula je istim putem. Od scene se oprostila ulogom Julije iz baleta Ro- meo i Julija Keneta Mek Milana koja je bila kruna njene veoma uspeãne karijere. Ali ove veåeri, za razliku od prethodne, u po- zoriãtu je vladala drugaåija atmosfera. Teãko je objasniti zaãto, ali bilo je jasno da se radi o ABT kompaniji koja je stvorena na nogama svetskih baletskih zvezda, a ne umetniåkim naporima ameriåkih igraåa. Alesandrina Julija punila je pozoriãte. Godinama joj je partner bio Hulio Boka (Hulio Bocca) koji je proãle godine okonåao karijeru. Sada je Ferri dovela novog partnera, svog novog Romea, Italijana Roberta Bolea (Roberto Bolle) koji joj je bio partner i u baletu Manon. Pored Æizele i Julije bila je to joã jedna nezaboravna kreacija. U ulozi Julije Ferri je prvi put nastupila u lon- donskom Kraljevskom baletu (Royal Ballet) 1984. godine åiji je tada bila ålan. Na poziv tadaãnjeg direktora ABT-a Miãe Bari- ãnjikova 1985. godine dolazi u ABT i postaje prvakinja baleta. A zatim su se reðale uloge kao i veliki profesionalni uspesi. Romeo i Julija, Alessandra Feri i Roberto Bole, foto: Rosalie O'Connor Ferri je posebna umetnica. Teãko ju je porediti s bilo kojom drugom. Njeno Bogom dato telo balerine dovoljno je samo posmatrati na sceni. O njenim nogama sa izraðenim svakim miãi- ñem koje se prepoznaju i kada joj se ne vidi lice ne treba ni govoriti, a lakoña njenog tela, fleksibilnost, ris, italijanska stra- stvenost i studiozno prilaæenje ulogama svakako su zaãtitni znak Alesandre Feri. Njena Julija je nezaboravna, ali i Manon koju je tumaåila u zrelom æivotnom dobu. I ona se na kraju na sceni pojavila sa svojom decom, dve devojåice. Joã jedna slika uspeãne umetnice i majke. Uz nju su bile kolege iz trupe, do- ãao je i Hulio Boka. Ipak, ostañe kao nezaboravan momenat kada Feri s crnom puãtenom kosom stoji potpuno sama na pozornici, ne kao Julija, Æizela ili Manon, veñ uvek voljena i poãto- vana balerina Alessandra Ferri.

Xenia Rakic

129 Orchestra () 2007. SAD / NJUJORK

AMERICAN BALLET THEATRE, PROLEÑNA SEZONA 14. MAJ – 07. JUL 2007.

Uspavana lepotica, Veronika Part, foto: Gene Schiavone roleñna sezona kompanije ABT „donela je” novu produkciju, balet Uspavana lepotica u koreografiji direktora Kevina Mek Kenzija (Kevin Mc Kenzie), po Marijusu Petipa. Premijera Pse oåekivala kao veliki baletski dogaðaj i to je i bila, ali – ne u pozitivnom smislu. Auroru je tumaåila solistkinja Veronika Part, a princa prvak Maråelo Gomes. Teãko je u nekoliko reåenica opisati ãta su zapravo æeleli autori nove Uspavane, ali se mirne du- ãe moæe reñi da u svojim namerama nisu uspeli. Nova produkcija doæivela je stroge kritike poznatih baletskih kritiåara (Greãkoviñ piãe: ...recep za konfuziju u baletu...) Kritiåari su pronaãli velike propuste ne samo u koreografskoj postavci, veñ i u samom libretu i muzici. Ova Uspavana lepotica skrañena je na dva åina, a tako veliku predstavu - bajku je teãko na brzinu prikazati. Sto godina uspavanog zamka ne mogu se za jednu sekundu vratiti u æivot !? Nema dueta Maåke i Miãa, ni Crvenkape, a Plava ptica uneta je na scenu u kavezu! (?) Sreña je da je ovaj duet ostao u originalnoj postavci i da ga je fantastiåno odigrao Herman Cornejo, jedan od najboljih ABT igraåa. Na samom kraju Vila Ãeñera s velikom krunom u ruci biva okaåena na sajlu i podignuta u vazduh da bi odatle krunisala Auroru i Princa! Teãko je biti sasvim miran dok se visi u vazduhu, pa je ljuljanje Vile izgledalo pomalo i smeãno. Izbor igraåa kao tumaåa naslov- nih uloga bio je sreñom vrlo odgovarajuñi, a corps de ballet na uobiåajenom profesionalnom nivou.

Na repertoaru sezone bili su i obnovljena predstava Otelo Lara Luboviåa (1997, poslednje izvo- ðenje 1998) i uobiåajene predstave Bajadera (1980, postavila Natalija Makarova po M. Petipa), Mek Milanova Manon (prem. Royal Ballet 1975, ABT 1993), Romeo i Julija Mek Milana (prem. Royal Ballet 1965, ABT 1985), Mek Kenzijevo Labudovo jezero po M. Petipa (2000), a sezonu je za- vrãila Pepeljuga (2004) Dæejmsa Kudelke (James Cudelca). Lep repertoarski potez bila je odluka da se Balanãinova Simphonye Concertante (Ballet Society 1947, ABT 1983) izvede iste veåeri sa baletom San (The Dream) Frederika Eãtona (Frederic Ashton, prem. Royal Ballet 1964, ABT 2002).

Sve predstave izvoðene su po sedam dana. Obiman i zamoran repertoar bio je i moguñnost da se tokom brojnih baletskih veåeri pokaæu svi prvaci, a u manjim ulogama i razni solisti. A iz veåeri u veåe na scenu je izlazio uvek isti ansambl !!!

Balet Manon sa Alesandrom Feri i Robertom Boleom doæiveo je veliki uspeh. O nastupu Roberta Bolea mnogo se pisalo i – priåalo. Visok igraå, odliåno graðen, s telom (i licem) kao Apolon, nepoznat ameriåkoj publici izaãao je na scenu i ostavio publiku bez reåi.Nije åudno da su baã njega dve ugledne svetske balerine odabrale za partnera za svoje oproãtajne veåeri. Ovoga leta, u Lon- donu, Darcey Bussel napustila je scenu s Boleom koji je osam godina bio njen partner, a to je uåi- nila i Alesandra Feri s kojom je igrao pet godina. Bole ima 32 godine. Veñ jedanaest godina gostuje kao igraå u uglednim baletskim kompanijama (Royal Ballet, Balet pariske Opere, Balet milanske Skale), a u Boljãoj baletu je 2002. godine sa Feri gostovao u baletu Romeo i Julija. Njegovo prvo gostovanje u Americi sigurno je tek poåetak susreta ameriåke publike s njim.

Cela sezona bila je veoma uspeÃna i odliåno poseñena. ABT nikada ne zaboravlja ni svoje najmla- ðe gledaoce, buduñu baletsku publiku, pa zato svake sezone ima na repertoaru i predstavu za decu nazvanu ABTKids. U njoj se uvek pojavi lik balerine koja se zove Angelina Ballerina koju manje viãe poznaju sva ameriåka deca jer je o njoj napisano mnogo knjiga i snimljeno puno DVD- a. Posle ove predstave formiraju se dugi redovi dece, buduñih malih balerina, koje æele da se fo- tografiãu s njom. Posle pauze, na scenu se vratila Nina Ananishvilli. U meðuvremenu osnovala je plesnu trupu u Gruziji, postala majka i – pokazala da je neuniãtiva. Njena odliåna tehnika i vladanje scenskim Uspavana lepotica, Herman Cornejo, prostorom moæe da sluæi za primer mladim igraåima ãta se sve moæe postiñi upornim radom. A foto: Gene Schiavone ljubimica publike Ananishvilli svojim imenom i dalje puni salu.

Xenia Rakic

Orchestra () 2007. 13 SAD / NJUJORK

LINCOLN CENTER FESTIVAL 10.- 29. JUL 2007.

radicionalni Festival Linkoln centra ove godine podbacio je po pitanju plesne kategorije. Na programu se naãla samo jedna plesna kompanija – Ballet National de Marseille (Nacionalni balet Marseja, Francuska) åiji je umetniåki direktor koreograf Frede- Tric Flamand. Predstava Metropolis II nije dobro proãla kod publike i za to je postojao ozbiljan razlog. Prvu greãku koreograf Flamand napravio je kada je odluåio da poãto poto u toj predstavi prikaæe neãto novo! U programu piãe da je njegova æelja bila da doåara dominirajuñi odnos ljudskog tela u grada i kako je pozicioniran ples u odnosu na gradsku urbanu celinu i dinamiku danaãnjeg tzv. savremenog naåina æi- vota. Flamand je poznat kao autor koji godinama tokom kreativnog procesa saraðuje sa arhitektama, pa je i za ovu predstavu angaæo- vao osobu po imenu Zaha Hadid, veoma poznatu u svetu arhitekture, a ona je od teãkog aluminijuma napravila tri zik-zak mosta koje su tokom predstave igraåi premeãtali po sceni, igrali po njima, skakali i sakrivali se iza njih. Na neki naåin, ta tri mosta bila su sa- stavni deo scenskog izvoðenja. Flamadnu ni to nije bilo dovoljno. Danaãnja savremena, veoma unapreðena scenska tehnika izaziva mnoge koreografe da te velike tehnoloãke moguñnosti stavljaju u funkciju koreografskog reånika. Igraåi na sceni i istovremeno igraåi na platnu danas nisu nikakva nosvost u svetu igre. Pa je tako, i sada, veliki ekran prikazivao grad, gradske tunele i automobile, pravu gradsku guævu u kojoj su igraåi neprekidno uåestvovali, åesto tråeñim korakom. Muziåka podloga uopãte nije bila vaæna, ali zbog nekog razloga, u jednom ñoãku scene, jedan åovek neprekidno je svirao violinu ne previãe melodiåno. Kostimi su bili priliåno futuristiå- ki, a sami igraåi, i pored sveg uloæenog napora da prikaæu duh prepoznatljive urbane celine i brzog æivota koji se u njoj odvija, åesto su ostajali bez energije. Generalni utisak bio je da ipak nisu dali sve od sebe, te su i oni na neki naåin podbacili. Sve u svemu, u predstavi Metropolis II samo su se nizale scene, jedna je sledila neku prethodnu, i u celini ova kreacija (koja inaåe traje previãe dugo, celih 70 minuta) nije nigde stigla. Sve je liåilo na situaciju kada neka osoba bezuspeãno pokuãava da na vreme stigne na posao...! Naslov Bez veze moæda bi viãe odgovarao predstavi. Posle ovakvih predstava sve åeãñe se postavlja pitanje gde to danas ide plesna umetnost i balet i dokle ñe danaãnji koreografi “otkrivati neãto novo”. Igraåi imaju dve noge, dve ruke, telo i glavu i sve to su imali i na samom poåetku raðanja umetnosti igre. To imaju i danas, mnogo vremena kasnije. Niãta novo! Zaãto to nije dovoljan razlog danaãnjim koreografima da naprave predstave koje ñe publika prihvatiti i koje ñe æeleti ponovo da vidi? Kao druga plesna produkcija, na programu Festivala, ali u kategoriji opera, prikazana je kreacija koreografa Shen Wei Second Visit to the Empress koju je izvela trupa Shen Wei Dance Arts.Shen Wei je vrlo talentovan koreograf. Roðen je u Kini gde je zapoåeo svoje baletsko i opersko obrazovanje. Stipendiju Nikolais/Louis Dance Lab. dobija 1995. godine, pa ãkolovanje nastavlja u Njujorku. Trupu Shen Wei Dan- ce Arts osniva 2.000 godine, pa poslednjih sedam godina åesto putuje svetom i postiæe velike uspehe. Za svaku svoju plesnu predstavu i operu Shen Wei sam pravi dekor i kostime, a bavi se i tipiånom scenskom ãminkom za koju se zna da je veoma vaæna u Kineskoj operi. Opera/plesna predstava Second Visit to the Empress napisana je pre 300 godina i åesto se nalazi na repertoaru Pekinãke opere. Pre nekoliko godina Shen je operu “modernizovao” u smislu broja izvoðaåa. Dvanaest igraåa, obuåenih u sive tunike sa skoro potpuno belim licima, neåujno, kao senke, kreñu se scenom, a njihovi fleksibilni pokreti (polu klasiåni sa mnogo modernog senzibiliteta) åine komad jedinstvenom vizuelnom pojavom. U izvornoj verziji åetiri izvoðaåa obuåenih u tradicionalne kostime “zvuåe” i kreåu se ritmom poznate mirnoñe izvoðaåa ovakvih predstava, a da li je ova “nova igra” donela neãto sveæe prepuãtam sudu buduñnosti. U savremenoj verziji autentiåni su ostali samo muziåari i njihovi instrumenti. Shen Wei svakako je nameravao da operu pribliæi mladoj publici.Uz pomoñ engleskog prevoda predstava Second Visit to the Empress lako se pratila. Pod umetniåkim rukovodstvom koreografa Shen Wei, uz pomoñ dobrih pevaåa, muziåara i igraåa, ostvarila je lep utisak na festivalu.

Xenia Rakic

Second visit to Empress, foto: Stephanie Berger

131 Orchestra () 2007. SADÃVEDSKA / NJUJORK / STOKHOLM

MOSTLY MOZART FESTIVAL 2007 MOZART DANCES – MARK MORRIS DANCE GROUP 15. – 18. AVGUST 2007.

remijera predstave Mozart Dances dogodila se proãle godine na Mostly Mozart festivalu. Isti muziåari uåestvovali su u predstavi Pi tada i sada, jedina razlika ove godine bila je ta ãto je predstava emitovana i na televiziji. Kreacija koju potpisuje koreograf Mark Mor- ris ima dva dela (Eleven i Double) koji se izvode bez pauze. Tokom 2006. i 2007. godine predstava je gostovala u Evropi na srodnim mani- festacijama, pa se osetila promena na bolje kada je kvalitet izvoðenja u pitanju. Izvesni detalji bili su ovoga puta mnogo izraæajniji, uigrani- ji i åistiji. Nastupili su dobro poznati Morisovi igraåi, te je predstava Mozart Dances opet doæivela veliki uspeh, a Mark Moris joã jednom je prepoznat kao jedan od najboljih koreografa danas u svetu. U predstavi su uåestvovali i ugledni umetnici åija imena samo doprinose znaåaju predstave – braåni par pijanista Emanuel Ax i Yoko No- zaki, dirigent Louis Langree sa Mostly Mozart orkestrom, scenski di- zajner Howard Hodskin, kostimograf Martin Pakledinaz i majstor svetla James F. Ingalls. I sve je bilo na svom mestu – praznu scenu u pozadini je krasila zavesa s modernim printovima koji su podseñali na nekoliko oblaka , svetlo koje se menjalo sledeñi stavove Mozartove muzike i kostimi, laki i odgovarajuñi, sve sasvim dovoljno da vreme proleti u najlepãim doæiv- ljajima i oseñanjima muzike i igre. Nezaboravan doæivljaj. Morisovi igraåi bili su kao i uvek odliåni, ali ipak izdvajam igraåicu po imenu Lauren Grant, koja se ne samo svojim fiziåkim izgledom veñ i naåinom igre razlikuje od drugih.Mala, plava, s kovrdæavom kosom kreñe se scenom s neizmerno lakim pokretima, ali dovoljno snaænim, kao odjek same igre. Njen nastup i delu Eleven bio je besprekoran. Deo Double Moris je viãe dodelio muãkim igraåima. Bio je to fantasti- åan splet muãkih tela u formaciji kruga koji se premeãtao i menjao po sceni pokretima koji su asocirali na talase mora koji dolaze i odlaze. O samom programu Orchestra je izvestila u broju 40/41.

Xenia Rakic Lauren Grant, fotografije: Stephanie Berger

Orchestra () 2007. 132 SAD / NJUJORK

MARTHA GRAHAM DANCE COMPANY JOYCE THEATRE, 11.- 23. SEPTEMBAR 2007.

artha Graham Dance Com- pany, trupa koja neguje umet- Mniåku zaostavãtinu legendar- nog koreografa moderne igre Marte Grejam (Martha Graham) izborom njenih koreografija obeleæila je i proslavila 80 godina postojanja ove plesne trupe. Nije bio ni malo lak posao odabrati re- peroar proslave jer trebalo je odluåiti ãta odabrati sa spiska na kome se nalazi 181 kreacija slavne umetnice. Joã je teæi posao bio odrediti igraåe koje ñe izabrane komade izvesti na sceni, ali onako kako ih je Marta liåno postavila. Njene koreografije jedinstvene su i po izvoðaåkoj tehnici i plesnom reåniku, a danas je malo igraåa koji tu tehniku izvode svakodnevno. Trupa Marte Grejam osnovana je 1926. godine. Marta je po svojim igraåima gra- dila svoja dela i uglavnom i sama uåe- stvovala u njima. U to vreme nije bilo DVD i video snimaka ni danaãnjih teh- niåkih moguñnosti uz åiju pomoñ bi Mar- tine kreacije zauvek bile zapisane. Takvi zapisi bili bi od neprocenjivog zbaåaja za danaãnje igraåe u nameri da ostvare Martine umetniåke i plesne zahteve. Kompanija je posle smrti Marte Grejam proãla kroz velike krize koje su se pre svega odnosile na pitanja autorskih prava i legitimnog nasledstva trupe. Zbog toga je Trupa dosta pauzirala u aktivnom, scenskom izvoðenju Marti- nih predstava. Na sreñu, ãkola je nastavila s radom zahvaljujuñi åemu se tehnika Grejam odræala, ali zna se ãta je ãkola, a ãta plesna scena. Sezona proslave bila je podeljena u tri grupe, a svaka je imala po tri kreacije na repertoaru, ãto je ipak bilo dovoljno da danaãnja publika upozna koreografije Marte Grejam i otkrije zaãto je ona i danas jedan od vodeñih kreatora moderne igre ne samo u Americi, veñ dil- jem sveta. Spomenuñu samo nekoliko Martinih dragulja koji su krasili proslavu – Primi- tiv Mysteries (1931), Frontier (1935) i ne- Appalacian Spring (1944), foto: John Deane zaboravni peåat njenih koreografija Ap- palacian Spring (1944). Ko god je prisu- stvao proslavi, mogao je samo da mirno sedi i dopusti sebi da doæivi neãto ãto se danas retko moæe doæiveti. Specijanu zahvalnost na gala predstavi trupa je uputila gospodinu Frensisu Mejsonu (Francis Mason), osobi koja je vrlo dobro poznata u svetu igre. Gospo- din Mejson bio je prva linija odbrane umetniåkog nasleða velike Marte Gre- jam i veliki borac da se kompanija koja nosi njeno ime odræi na plesnoj sceni sveta.

Xenia Rakic

133 Orchestra () 2007. ÃVAJCARSKA/LOZANA

PRIX DE LAUSANNE 2007 - 35. JUBILARNO MEÐUNARODNO BALETSKO TAKMIÅENJE MLADIH IGRAÅA 30. JANUAR – 04. FEBRUAR 2007.

Moreira Telmo Mai Kono

Velika smotra baletskih nada

alo koje mesto u Evropi, pa i u svetu, je toliko posveñeno umetniåkoj igri kao ãto je Lozana, æivopisan ãvajcarski grad strmih ulica i zadivljujuñe lepe arhitekture, koga zapljuskuju vode Lemanskog jezera. Dovoljno bi bilo reñi samo to da u ovom gradu Mveñ 20 godina radi Balet Lozane, velikog koreografskog maga danaãnjice Morisa Beæara, koji je 1. januara 2007. godine proslavio svoj 8o. roðendan izvoðenjem predstave Ljubav-4-dvadeset (Æivot igraåa), koja je ocenjena kao himna ljubavi, igre i mladosti. No, to nije sve. Veñ 35 godina krajem januara i poåetkom februara ulice Lozane oæive igraåkom mladoãñu sa svih svetskih meridijana. Tako je bilo i ove godine.Tradicionalano takmiåenje Prix de Lausanne je okupilo 62 uåesnika, 42 devojåice i 19 deåaka, izmeðu 15 i 18 godina starosti, joã uåenike, koji su zajedno sa svojim rancima punim patika i trikoa doneli svoja sadaãnja igraåka znanja i takmiåar- ski duh iz 27 zemalja s åetiri kontinenta - Australije, Azije, Amerike i Evrope. Posle stroge selekcije na osnovu video snimaka oni su pokazali ãta su do sada nauåili u umetniåkoj igri, koja ñe za njih sigurno znaåiti buduñi æivot. Pod autoritativnim voðstvom Ãarla Gebarda, predsednika Izvrãnog komiteta takmiåenja, organizacija ove baletske smotre se odvijala zaista kao „ãvajcarski sat”. Paæljivo odabrani æiri, koji je je pored geografske pripadnosti imao i spoj iskustva i mladosti, kao i razliåito- sti plesnih stilova, predvodio je Æan Pijer Bonfu, nekadaãnji prvak pariske Opere, a danas umetniåki direktor trupe North Carolina Dance Theater (SAD), a ålanovi su bili Ramona de Saa (Kuba), Aki Saito (Belgija), Kati Ãarp (Ãvajcarska), Irina Sitnikova (Rusija),Vim Broeck (Holandija),Tadeuã Mataå (Nemaåka) i Frederik Oliveira (Italija). Veñina njih su nosioci glavnih nagrada na ranijim takmiåe- njima Prix de Lausanne. Pod sloganim Bolje nego juåe, a slabije nego sutra... u velikoj Palati pozoriãta Bolije takmiåenje se odvijalao prema utvrðenom programu: od 42 devojåice koje su nastupile u åetvrtfinalu, u polufinale se plasiralo 13, a od 19 deåaka njih 12 je igralo u sledeñoj etapi. U finalu se takmiåilo 7 deåaka i 5 devojåica iz Japana,Ãpanije, Juæne Koreje, Belorusije, Kine, Portugala i Velike Britanije. Sadræaj takmiåenja åinile su tri klasiåne varijacije iz najpoznatijih baletskih dela tradicionalnog repertoara i jedno savremeno solo.S takmiåarima su kao supervizori radili istaknuti baletski umetnici Monik Ludier, zvezda pariske Opere i umetniåki direktor Visoke igraåke ãkole „Rosela Hajtauer” u Kanu, Paola Kantalupo, zvezda Baleta Monte Karla i Sergiju Stefanåi, glavni pedagog Ãkole Nacional- nog baleta Kanade u Torontu. Savremeni deo takmiåarskog programa åinile su tri poznate solo varijacije Jiræi Kilijana, po mnogima najznaåajnijeg koreografa dana- ãnjice. Supervizori su bile Megumi Nakamura i Kora Bos-Krus, nekadaãnje igraåice Holandskog plesnog teatra, a danas slobodne umetnice i koreografi savremene igre. Devojåice su birale jednu od solo varijacija – Crna ptica, 27’ 52- Pariz solo i Jedinstvena, a deåaci osim prve dve rado su izvodili i Kilijanovu Sarabandu na muziku J.S.Baha. Svakodnevno su takmiåari imali uobiåajene trening-veæbe koje su vodili istaknuti pedagozi sa izuzetnom naklonoãñu prema njima i uz mnogo taktiånosti pomagali im da ostvare ãto bolje svoj prvi nastup na meðunarodnoj sceni. Posebno su bili inspirativni åasovi savremene igre koje je dræao Semjuel Vrstin, umetniåki direktor Holandskog plesnog Festivala i Roterdamske igraåke Akademije. Sveåanosti proglaãenja pobednika prisutvovala je i gospoða Miãelin Kalmi Rey, predsednica Ãvajcarske federacije, koja se toplim reåima obratila takmiåarima i publici visoko ocenjujuñi doprinos Prix de Lausanne razvoju umetniåke igre u svetu. Predstavljeni su i veterani Fi- lip i Elvira Braunãvajg, koji su decenijama vodili ovaj baletski konkurs za mlade. A dok je æiri imao svoje zadnje zasedanje poznati balet- Blanko

Orchestra () 2007. 13 Zbogom Elvira Braun{vajg

Elvira Braun{vajg Kremi (Elvire Braunschweig Kremis) iznenada je preminula u svom domu 5. avgusta 2007. godine. Sa svojim suprugom Filipom Braun{vajgom (Philippe Braunschweig) osnovala je 1972. godine Me|unarodno baletsko takmi~enje za mlade igra~e Prix de Lausanne. Ako je Filip bio pokreta~ka snaga ovog takmi~enja, tada je Elvira bila njegova du{a i vodi~. Umetni~ka igra bila je njen æivot, a svoje aktivnosti obavljala je samo s jednim ciljem – da pomogne mladom, talentovanom igra~u. Elvira Braun{vajg posedovala je dva esencijalna kvaliteta kada je baletska umetnost u pitanju – snagu i fleksibilnost {to joj je i omogu}ilo pronicljivost neophodnu za ohrabrivanje mladih plesnih umetnika koji su u njenim o~ima imali pred sobom budu}nost profesionalnog baletskog umetnika. U skladu s trideset i pet godina dugom misijom takmi~enja Prix de Lausanne, ~esto je pod svoje krilo primala nekog mladog igra~a koji ~esto nije imao nikakvu finansijsku podr{ku pre nje. Zahvaljuju}i samo njoj mnogi od takvih igra~a postali su veliki plesni umetnici. Iako se poslednjih deset godina zvani~no povukla iz organizacije takmi~enja, Elvira je ipak kontinuirano nastavila da se aktivno interesuje za razvoj ovog svetskog baletskog konkursa. U svojstvu po~asnog ~lana redovno je prisustvovala sastanci- ma Borda osniva~a i nikada, nikada nije propustila da li~nim prisustvom podræi svako izdanje takmi~enja. Njena precizna sposobnost uo~avanja plesnog talenta i teæina procene kvaliteta kandidata nikada nisu izgubili svoju specifi~nu vrednost i snagu. Elvira Braun{vajg nastavi}e da æivi u svojim delima koji se ogledaju u svemu {to je u~inila za mlade igra~e sveta, kao i u srcima i du{i onih koji su je poznavali i iskreno po{tovali.

Prix de Luasanne, press information, 8. avgust 2007. Lozana ski umetnici sadaãnjih generacija su za prepunu salu Pozo- riãta Bolije izveli poseban program: Duet iz Pepeljuge u modernoj postavci Æan Kristof Mejoa odigrali su njegovi prva- Osamdesetogodiãnji jubilej Morisa Beæara ci Paola Kantalupo i Franåesko Napa, Megumi Nakamura je prikazala svoju savremenu plesnu improvizaciju, sjajni Maråelo Gomez i Maria Riceto su bravurozno interpretirali Grand pas de deux iz treñeg åina Labudovog jezera, a Sti- Åetiri puta dvadeset... ven MakRi je superiorno odigrao solo Chrima u postavci Zavrãetak proãle i poåetak ove godine u Lozani je obeleæila proslava MakGregora. osmadesetog roðendana Morisa Beæara (Maurice Bejart), jednog od Na kraju ovog sveåanog popodneva saopãtene su i nagrade, najznaåajnijih i najplodnijih savremenih koreografa. Roðen na sam koje se sastoje od ãest jednogodiãnjih stipendija za ãkolo- dan nove godine – 1. januara 1927. godine u Marseju, Beæar kao da je vanje na najznaåajnijim igraåkim akademijama i u balet- bio predodreðen za bavljenje umetniåkom igrom. Njegov åuveni Balet skim ansamblima, koje dodeljuju sponzori ovog takmiåen- 20. veka , koji je osnovan u Brislu 1960. godine, trijumfovao je decenija. Laureati 35. Meðunarodnog igraåkog takmiåenja mladih jama svetskim igraåkim pozornicama. No, 1987.godine veliki koreo- su : Delija Metjuz (Velika Britanija), Moreira Telmo (Portu- grafski mag je odluåio da svoju trupu premesti u Ãvajcarsku i nastavi gal), Dæejms Haj (Velika Britanija), Kim Åeli (Juæna Kore- da stvara nova baletska dela sa ansamblom mladih kojeg je nazvao Be- ja), Mai Kono (Japan), koja je osvojila i nagradu publike i æarov balet Lozane. I ova Beæarova baletska kompanija trijumfalno veñ prva meðu takmiåarima Park Sae-eun (Juæna Koreja). Za dvadeset godina obilazi svet. Poslednjih godina Beæar i njegova trupa najboljeg interpretatora savremene varijacije proglaãen je nastupili su u Parizu, Briselu,Tokiju,Osaki, Moskvi,Torontu,Vankuve- Ãarl Luis Joãima iz Japana. Ostali uåesnici finala dobili su ru privlaåeñi interes ãiroke publike vrhunskom umeãnoãñu u kombi- od glavnog i dugogodiãnjeg donatora Prix de Lausanne novanju raznorodnih igraåkih i muziåkih stilova. Beæarovi kompozito- BobstSA po hiljadu ãvajcarskih franaka. ri su podjednako i Stravinski i Ravel, i Ofenbah i Roling Stounsi, i Mo- Iz naãeg regiona nastupila je veoma solidno u åetvrtfinalu cart i Grupa Kvin... Pri tome sve bogatsvo igraåke baãtine iz svih kra- samo Leona Sivoã, uåenica Baletske ãkole u Zagrebu, iz kla- jeva sveta on koristi u svojim koreografskim delima ne osvrñuñi se na se pedagoga Suzane Baåiñ. Naãa zemlja ni ove godine nije primedbe da su njegovi baleti eklektiåni. imala predstavnike, a to je velika ãteta i to ne samo zbog Proãle jeseni, na zatvaranju 4o. Bitefa i otvaranju 38. Bemusa, prvi put moguñnosti osvajanja dragocene stipendije, veñ zbog znanje u Beogradu gostovao Beæarov balet Lozane s predstavom Balet za æi- ja koja se mogu steñi radeñi, pa makar i kratko, s vrsnim ba- vot, koju je beogradska publika srdaåno pozdravila. Svestan potrebe stal- letskim umetnicima, pedagozima i repetitorima. O zado- nog obrazovanja svojih igraåa, Beæar je u Briselu 1970. osnovao ãkolu voljstvu druæenja, zdravoj konkurenciji i razmeni iskustava Mudra, a u Lozani 1992. godine svoj Atelje Rudra, multidisciplinarnu ne treba ni govoriti. igraåku ãkolu u kojoj se izuåava igra, muzika, pozoriãte i borilaåke veãti- Na kraju, ali nikako ne na poslednjem mestu, treba pone – sve ono ãto je Beæarovom poimanju savremene igraåke estetike na- sebno istañi izvanrednu komunikaciju i odliåno sroåene suãna potreba. informativne materijale Odeljena za ãtampu Prix de Lau- Svoj „åetiri puta dvadest„ jubilej Beæar je proslavio novom baletskom sanne, koje su sa znanjem, ljubaznoãñu i odgovornoãñu kreacijom Amor- 4 - Dvadeset –Æivot jednog igraåa koji je izveden u Te- vodile sjajne Natali Lud i Katerina Kapitopulos, uvek atru Bolije u Lozani kao himna ljubavi, igre i... mladosti. spremne da pomognu svakom prisutnom novinaru ili kri- U februaru ove godine Beæarov balet Lozane je gostovao s posebno tiåaru, takmiåarima i publici. saåinjenim programom u Palati sportova u Parizu, u gradu u kojem Zahvaljujuñi Gradskom sekretarijatu za kulturu Beograda je debitovao veliki koreograf. Zbog naruãenog zdravlja, Beæar je iz imala sam veliko zadovoljstrvio da zajedno sa Ivanom Mi- bolnice u Lozani pratio ovo gostovanje. Svoj posloviåni optimizam is- lovanoviñ, osnivaåem i glavnim urednikom Orchestre, prikazao je, pomalo rugajuñi se sam sebi, reåima moja dela jesu ekletktiå- sutvujem ovoj velikoj smotri baletskih nada. Bez obzira na meãavina i ja u tome uæivam. Posle svih proteklih godina, posle to- ãto se veñ viãe od pet decenija kontinuirano bavim kriti- liko igraåkih dela, toliko preðenih svetskih puteva, Beæar joã uvek kom umetniåke igre, ovo je bila dragocena prilika da ostaje u svom umetniåkom poslu –na radost oboæavalaca ãirom sve- mnogo toga prvi put vidim i nauåim ãto ñe mi, u to ne tre- ta. Stoga u njihovo ime – Hvala Ti Morise i „ad multos annos” - joã ba sumnjati, koristiti u buduñem radu. mnogo godina!

Milica Zajcev Milica Zajcev

135 Orchestra () 2007. TUNIS/HAMAMET

GOSTOVANJE BALETNE TRUPE CROATIA NA MEÐUNARODNOM FESTIVALU U HAMAMETU 15. JUL – 21. AVGUST 2007.

Hamletov uspeh

aletna trupa Croatia, nakon nedavnog gostovanja u london- skom kazali{tu Sadler’s Wels s predstavom Kaligula, nastupila Bje na 43. Me|unarodnom festivalu u Hamametu u Tunisu na kojem su zastupljeni kazali{te, glazba, balet i poezija.Na Festivalu nastupaju umjetnici s podru~ja Magreba i Mediterana, ali i iz niza ostalih zemalja. U plesnom programu, pored hrvatske Baletne trupe Croatia, sudjelovali su Ballet Flamenco dÁndalousie, Balet Igo- ra Mojsejeva, Ballet Wafa iz Tunisa i Folklorna trupa Mexica. Croatia je izvela balet Hamlet u koreografiji i reìji voditelja trupe Svebora Se~aka koji ujedno tuma~i naslovnu ulogu (za koju je nagra|en Nagradom hrvatskog glumi{ta). U ostalim ulogama nastupili su Ervina Sulejmanova kao Ofelija, Dan Boeru kao Laert, Snje- àna Marasovi} (kraljica Gertruda), Nicolae Vasc (Klaudije), Mladen Mordej (Polonije) i Viorel Dascalu u ulozi Duha. Predstava je posebno prilago|ena za otvorenu amfiteatralnu ljet- nu festivalsku pozornicu. Uspjeh kod publike je bio velik, pa je usli- jedio poziv za nastup sljede}e godine.

izvor: Orchestra

Orchestra () 2007. 136 SEÑANJA

MILICA JOVANOVIÑ Posveñena sledbenica Terpsihore

Malo ko iz nevelike skupine onih koji kvalifikovano piãu, govore i bave se umetniåkom igrom s teorijskog i istorijskog stanoviãta, ima za tu malo vrednovanu profesiju (i moralno i materijalno) toliko obrazovanja i iskustva kao ãto je imala Milica Jovanoviñ, koja nas je zauvek napustila s dolaskom ovogodiãnjeg zimskog leta. Svoje baletsko obrazovanje stekla je pod budnim i znalaåkim okom Milorada-Mileta Jovanoviña i veñ kao uåenica Balet- ske ãkole i diplomac Akademije za pozoriãnu umetnost pokazivala je izuzetnu disciplinu i posveñenost profesiji koju je odabrala. Krhke, a lepe graðe, prelepo izvajanih nogu, krupnih, sugestivnih plavih oåiju, muzikalna, bila je otmena i lirski izraæajna Odeta, Zvezda Danica, Polina Bonaparte, Mirta, Jela, istaknuta solistkinja u Bizeovoj Simfoniji i Ãopenovim Silfidama... Njenu prvenstveno klasiånu baletsku igru odlikovala je vizuelna lepota, prefinjenost i intelektualnost. Za dvadeset godina rada u Narodnom pozoriãtu u Beogradu gde je bila i ãef Baleta, Milica Jovano- Gospoðu Milicu Jovanoviñ prvi put viñ je kao prvakinja i istaknuta solistkinja gostovala sa svojim matiånim ansamblom na mno- sam upoznala u Baletskoj ãkoli u No- gim meðunarodnim scenama, a samostalno je imala uspeh kao Odeta u Labudovom jezeru u vom Sadu 1975. godine kada je doãla trupi Festival baleta u Londonu, kao i u drugim glavnim ulogama u baletskom ansamblu u da nama, tada uåenicima ãestog raz- Oberhauzenu. reda, prenese koreografiju varijacije Iako mlada,uputila se veñ 1961.godine stazama baletske pedagogije i repetitorstva. Odræavala iz treñeg åina baleta Rajmonda. Od je ceo repertoar Narodnog pozoriãta, ãto je teæak i odgovoran zadatak, a od 1971.godine je svo- tada, pa sve do naãeg poslednjeg su- ja znanja i iskustva prenosila na najbolji naåin najistaknutijim umetnicima u tadaãnjem beo- sreta, ona je u meni uvek budila po- gradskom Baletu. Mnogi od njih svoje scenske uspehe duguju Milici Jovanoviñ. O radu s njom sebno poãtovanje zbog svoje posve- veoma slikovito je govorio prvak Aleksandar Izrailovski :...Ona je s nama dræala umetniåke pro- ñenosti umetniåkoj igri. Baletu Srp- be i nikad niko posle njih nije bio umoran. Presreñan sam ãto sam imao moguñnost da radim s njom. skog narodnog pozoriãta podarila je Ona je razumela moju liånost kada je rekla da imam savrãen instinkt i da me on vodi... balet Æizela u svoj svojoj vilinskoj ko- Vremenom Milica Jovanoviñ se zainteresovala za koreografski rad. Tako je postavljala, uglav- ãuljici. Mnogo toga postoji åime je nom, tradicionalne klasiåne balete na scenama u Beogradu, Skoplju, Novom Sadu i Priãtini. gospoða Milica zaduæila baletsku Njene postavke, orginalne ili prenete redakcije pojedinih znaåajnih koreografa, bile su stilski umetnost i to ne samo na prostori- åiste i reæijski promiãljene. ma bivãe Jugoslavije. Veliåine i zna- Uvek posveñena sledbenica Terpsihore, Milica Jovanoviñ se s upornoãñu i entuzijazmom stal- åaja takvog njenog uticaja postañe- no usavrãavala. Svoju umetniåku igru je unapreðivala kod vrsnih pedagoga O. Preobraæenske mo svesni (moæda) tek kada protek- u Parizu i H.Plucisa u Londonu. Studirala je i 1971.godine diplomirala baletsku pedagogiju i nu izvesne godine pred nama. Sma- metodiku klasiånog baleta na Dræavnom institutu pozoriãne umetnosti (GITIS) u Moskvi. Za- trala sam je zakletom poklonicom tim je nastavila postdiplomske studije na tom prestiænom fakultetu scenskih umetnosti, gde klasiånog baleta, pa sam na poåetku odbranila disertaciju Balet Narodnog pozoriãta u Beogradu izmeðu ratova, veoma znaåajnu za iz- susretanja s njom bila iskreno izne- uåavanje razvoja umetniåke igre kod nas. To joj je 1986. godine donelo zvanje privatnog do- naðena s koliko razumevanja i po- centa. Pored veoma struånog rada u baletskoj sali, Milica Jovanoviñ, potekla iz porodice uni- ãtovanja uåestvuje i prati razvoj sa- verzitetskog profesora,bila je pasionirani i uspeãan istoriåar. Imala je strpljenja, volje i znanja vremenog plesa.Ovim skromnim da svaki detalj iz istorje baletske umetnosti analizira i prouåi prikupljajuñi istrajno verodostoj- tekstom samo æelim da joj se zahva- ne podatke i tek tada ih jasno iznosila u svojim knjigama i kritikama. Njeni kritiåki prikazi, ob- lim ãto je uvek bila dosledna u spro- javljivani u naãim najznaåajnijim dnevnim i periodiånim izdanjima, odlikovali su se pregled- voðenju i odbrani sopstvenih stavo- noãñu izlaganja, autoritativnim iznoãenjem stavova i ocena i kao suza åistim jezikom.Tek po- va i tako, liånim primerom, uvek da- nekada, kada su joj se neko baletsko ostrvarenje ili interpretacija posebno svideli, znala je to vala hrabrost i nama da se borimo (i da izrazi na ushiñen, poetiåan naåin. odbranimo) svoje. Njene knjige o Pini i Pinu Mlakaru, Dimitriju Parliñu, Baletskoj ãkoli „Lujo Daviåo”, a naroåito Aleksandra Ketig Istorija beogradskog Baleta – prvih sedamdeset godina, kao i kapitalna Istorija baleta – od igre do scenske umetnosti ostaju savremeni obrazac bavljenja istorijom umetniåke igre u svetu i na ovim prostorima. Sve njene knjige je s vrhunskim umetniåkim nadahnuñem dizajnirao njen suprug Dragoljub Kaæiñ, profesor Akademije za likovnu umetnost, åiju smrt Milica nikada nije prebolela. Bila je Milica Jovanoviñ ålanica æirija uglednih meðunarodnih i domañih baletskih takmiåenja, uåestvovala je sa svojim radovima na simpozijumima o umetniåkoj igri i uåiniula joã mnogo toga zbog åega bi svi oni koji se bave umetniåkom igrom i pozoriãtem trebalo da slede njen primer. Udruæenje baletskih umetnika Srbije je Milici Jovanoviñ dodelilo Na- gradu za æivotno delo. Bilo je u njenom profesionalnom æivotu i trenutaka kada se potpuno neargumentovano odustajalo od njenih znanja i sposobnosti, ali svi koji cene njen doprinos naãoj umetniåkoj igri, posebno oni mlaði koje je volela i nesebiåno saveto- vala do poslednjeg daha, znañe da cene sve ãto je s toliko upornosti, znanja i dostojanstva åinila. Stoga neka slapovi belog cveña na njenom odru, dramatiåna muzika Prokofjeva iz baleta Romeo i Julija, tihe suze tuge budu samo poåetak nezaborava Milice Jovanoviñ koja zasluæuje naãu veliku zahvalnost i naãe poãtovanje.

Milica Zajcev

137 Orchestra () 2007. POGLED U NEPOZNATO - KNJIGE O IGRI

Franca Lehara i Oskara Nedbala, a zatim Index operskih nam se, prvi put na jednom mestu, pruæi- la moguñnost da se upoznamo sa sadræaji- ma legendarnih pozoriãnih postavki mju- i baletskih libreta zikla Moja ljupka dama, Priåa sa zapadne strane i Violinista na krovu, kao i onih poznatih pre svega po svojim filmovanim priredila i prevela: verzijama – poput mjuzikla Evita, Kosa, mr Aleksandra Ðuriåiñ Fantom iz opere (Åetvrti deo, str.212-224). Posebno se izdvaja Domañe stvaralaãtvo u Paideia, Beograd, 2006 oblasti opera (str.225-242) i baleta (str.243-254). Od domañih opera i baleta autorka se opredelila za ona dela koja su ovembra meseca 2006. godine izdavaåka ku- ugraðena u istoriju Narodnog pozoriãta ña Paideia je, u saradnji s Narodnim pozori- kao nacionalnog muziåkog teatra, bez ob- Nãtem u Beogradu, u ediciji Prizma objavila zira da li su radovi srpskih autora ili stva- drugo, proãireno i dopunjeno izdanje knjige Index raoca koji potiåu s nekadaãnjeg jugoslo- operskih i baletskih libreta. Knjigu je priredila i venskog podruåja. U okviru priruånika prevela mr Aleksandra Ðuriåiñ. Posle Knjige o ope- svoje mesto naãla su i libreta domañih rama Joæefa Ãulhofa (Novi Sad, 1954) ovo je jedini opera koje nikada nisu izvedene, s obra- priruånik libreta koji postoji na srpskom govornom zloæenjem da ona predstavljaju deo ionako podruåju. skromne nacionalne baãtine na polju oper- Novo, luksuzno izdanje Indexa operskih i baletskih libreta pojavi- skog libreta, ãto je po naãem miãljenju opravdan stav s obzirom da lo se sedam godina posle prvog, i u formi koja donosi znaåajne do- uvek postoji moguñnost /a svakako nada/ da se i ona, jednog da- pune u obimu i sadræaju. Pored poveñanog broja operskih i baletna, naðu oæivljena na sceni – svedoci smo te „renesanse“ na skih libreta, stranih i domañih autora, uvedena su i libreta opere- evropskoj sceni 20. veka kada je u pitanju (rano)barokna opera. ta i prvi put mjuzikla koji, kako na svetskoj tako i na naãoj sceni, Tako su, pored prve srpske opere iz 1903. Na uranku Stanislava zauzimaju sve viãe prostora. Biniåkog i dela naãeg najplodnijeg kompozitora opera - P.Konjovi- Ukupan obim od 301 strane Indexa Aleksandre Ðuriåiñ podeljen ña, zatim S. Hristiña, Isidora Bajiña i J.Gotovca (Ero s onoga svije- je na nekoliko preglednih celina. U sadræaj knjige uvodi nas Pred- ta), zastupljena i dela Petra Stojanoviña i Svetomira Nastasijeviña govor drugom izdanju (str.5-8) koji objaãnjava autorkinu koncep- koja nisu naroåito poznata. Od literature iz posleratnog perioda ciju Indexa i upoznaje åitaoca sa najvaænijim obeleæjima libreta i predstavljeni su Simonida Stanojla Rajiåiña (1957) i Gilgameã Ru- njegovom ulogom u oblikovanju muziåko-scenskog dela, posebno dolfa Bruåija (1986) jer novih operskih ostvarenja klasiånog tipa u u 20. veku. meðuvremenu nije bilo. Najobimnije poglavlje Indexa je Prvi deo (str.9-168) posveñen ope- Domañe baletsko stvaralaãtvo reprezentuju samo åetiri dela srp- rama stranog porekla koje i inaåe svojom brojnoãñu nadmaãuju skih autora - Ohridska legenda (1947) S.Hristiña, U dolini Morave sve ostale vrste muziåko-scenskih dela. U njemu se nalazi pregled (1942) S. Nastasijeviña i dva baleta novije produkcije – Banoviñ odabranih libreta od vremena pojave ranobarokne opere Klaudija Strahinja (1981) i Jelisaveta (1990) Zorana Eriña, kao i sedam dela Monteverdija Orfej, 1607, do stvaralaãtva koje zahvata 60-te godi- kompozitora hrvatskog i slovenaåkog porekla (Kreãimir Barano- ne 20. veka – poslednja je navedena opera Alojza Cimermana Voj- viñ, Boris Papandopulo, Fran Lhotka, Mihovil Logar) koji su delo- nici iz 1965 godine. Opere su predstavljene hronoloãki, s vrlo ko- vali u Srbiji i åija su dela svoju premijeru imala u Narodnom po- risnim podacima o prvim izvoðenjima, u istorijsko-stilskom sledu zoriãtu u Beogradu. Zato skoro kao apel deluju autorkine reåi da prema godinama roðenja kompozitora, o kojima na poåetku po- je ideja priruånika da ne samo pomogne boljem razumevanju ostva- stoji kratka biografska napomena, ãto je od velike koristi u sluåa- renja koje gledamo na sceni, veñ i da podstakne neke buduñe /doma- jevima manje poznatih autora. Sadræaj libreta je izlagan po åino- ñe/ pisce libreta koji ñe muziåko pozoriãte smatrati umetnoãñu koja vima ili scenama, i u najåeãñe izvoðenim verzijama – za rane ope- ima ãta da saopãti i u buduñnosti. re navedene su njihove osavremenjene verzije. Broj operskih li- Zavrãni deo Indexa åine Mali reånik muziåkih pojmova (str. 255- breta (160) je u ovom izdanju Indexa veñi skoro za polovinu u od- 260) u kome se saæeto i jasno objaãnjavaju termini koji proseå- nosu na prvo izdanje (87), a obuhvañena su uglavnom sva znaåaj- nom ljubitelju muzike mogu biti nepoznati, zatim Osnovna bibli- nija dela operske literature, ali i dela koja se, nekada popularna, ografija (str.261-262), Abecedni indeks autora (po imenima kom- danas retko izvode – poput opere Apotekar Jozefa Hajdna. pozitora) i dela (str.263-271) i Fotografije (str.273-300) na kojima Drugi deo priruånika åine baletski sadræaji (str.169-200) i njihov se, sa preko pedeset ilustracija predstavljaju scene iz odabranih broj je manji (34), s obzirom da se autorka opredelila da ih pred- stranih i domañih dela. Na kraju se upoznajemo s Biografijom pri- stavi kroz integralnu verziju muziåko-scenskog dela s jasnom reðivaåa (str.301), koja govori o kontinuiranom i razgranatom spi- scenskom priåom. Kako je takvih dela srazmerno malo, s napo- sateljskom radu Aleksandre Ðuriåiñ u oblasti muziåko-scenske menom da se baletska umetnost u periodu poslednjih decenija delatnosti. 20. veka sve viãe odriåe narativnosti /priåe/ i konvencionalne Index operskih i baletskih libreta je najkompletniji zbir sadræaja strukture, izbor baleta predstavlja uglavnom stvaralaãtvo pozna- operskih, operetskih, mjuzikl i baletskih dela koji se ikada pojavio tih francuskih i ruskih autora 19. i prve polovine 20. veka, u ra- kod nas. Svedoåi o velikom entuzijazmu i predanom radu na ma- sponu od 1789. godine i baleta Uzaludna predostroænost (F.He- teriji koju u naãoj sredini niko nije prikazao u ovom obimu i ãiri- rol/J.V.Hertel) do godine 1956. i baleta Spartak Arama Haåaturja- ni. Dragoceni doprinos naãoj, inaåe oskudnoj, literaturi ove vrste na. Meðu njima su se naãla i ostvarenja koja u originalu nisu pi- Aleksandra Ðuriåiñ je dala time ãto je, pored dela koja åine stan- sana kao baletska muzika, veñ kao orkestarska dela programskog dardni repertoar veñine operskih i baletskih scena, navela i ona karaktera – poput Ãeherezade N. Rimskog-Korsakova, Debisijevog ostvarenja koja su manje izvoðena kako u svetu, tako i kod nas. dela Prelid za popodne jednog fauna, simfonijske poeme R.Ãtrausa Nadamo se da ñe u sledeñem izdanju (izdanjima) Index joã viãe bi- Til Ojlenãpigel i sliåno - ali su uspeãno zaæivela i na sceni kao mu- ti proãiren delima druge polovine 20. veka i posebno savremenim ziåka podloga. stvaralaãtvom domañih autora. Time ñe svakako potvrditi veñ sa- U izboru opereta i mjuzikla kriterijum opredeljivanja je bila njiho- da jasnu åinjenicu da je Index operskih i baletskih libreta od izu- va popularnost na sceni. Predstavljeni su sadræaji deset zaista naj- zetnog znaåaja i leksikografske vrednosti za naãu muziåku sredi- poznatijih opereta (Treñi deo, str.201-211), na prelazu izmeðu 19. nu, veoma potreban i muziåarima i pozoriãnim poslenicima, kao i 20. veka, odnosno od Æaka Ofenbaha (Orfej u paklu), Franca Su- i svim ljubiteljima muziåkog pozoriãta. pea (Lepa Galatea) i Johana Ãtrausa (Slepi miã, Ciganin baron) do mr Jasenka Anðelkoviñ-Protiñ

Orchestra () 2007. 138 Summary - International

It should be pointed out that the international information CROATIA/ZAGREB (p.76-85), extensive information with has been listed according to countries, to towns in which a many diverse news in the field of dance from the country of particular dance production took place and finally according our first neighbor. Our editors have been particularly to alphabetical order. Almost seventy pages of this issue pleased with the cooperation with the Croatian colleagues. cover the events in the international dance community. Longstanding regional reputation of our magazine is of That is why this summary contains only the most important utmost importance to us and we are seeking to carefully pro- views from the texts contributed by our correspondents. mote it in every issue. Cooperation with all former Yugoslav republics is of particular importance in each new issue of BOSNIA AND HERZEGOVINA/SARAJEVO (p.67) premiere our magazine. Here we present – the anniversary of the of ballet Pictures at an Exhibition (Slike sa izloæbe) by the Croatian choreographer Mr. Milko Ãparemblek (60 years of Belgrade choreographer Vladimir Logunov in the National professional career), a review of one his most important pro- Theater in Sarajevo. The joint composer/choreographer ductions Songs of Love and Death (Pjesme ljubavi i smrti), an effort resulted in 16 short ballet successive forms. They have interview with him, guest performance of troupe Tulsa been inspired equally by artistic masterpieces and melodious Ballet (USA), then a small ballet comedy Five Minutes to rhythmic sound highly suitable for dance. Neo-classic dance Midnight (Pet minuta prije ponoñi)...guest performance by Mrs. technique. We have already written that this dance company Alina Cojocaru, principal of the Royal Ballet (London) in the rose like a phoenix from the ashes after the war devastation. Croatian National Theatre, premiere of ballet Swan Lake We were dead right. On p.68 we bring another text on this (choreographer Derek Deane). In the town of Varaædin, folk- troupe – premiere of ballet Thumbelina (Palåica) (choreogra- lore ensemble Lado staged a modernized production of tradi- pher Nermina Damian, Romania), inspired by Andersen’s tional ballet Veronika Desiniåka (two reviews). In the same fairy tale with the same title. It is intended for audiences town, there was a premiere of ballet Caligula (in cooperation from 7 to 77 years of age. Highly skilled dramaturgy and with the Croatian National Theatre and the Ballet Troupe good direction. On the negative side – a huge musical col- Croatia). On p.86 there is an INTERVIEW with Mr. Sergej lage resulted in an uneven choreography inappropriate for Pristaã on the occasion of research/educational project of the well-known story. the East Dance Academy. The project goal – to present his- tory of dance in East Europe and fresh education models FRANCE/PARIS (p.69), our esteemed pedagogue and chore- and dance practice. ographer Mrs.Katarina Stojkov Slijepåeviñ visited the National Dance Center in Paris. It is housed in a huge CANADA/TORONTO (p.91-98), the National Ballet of cement building looking frighteningly unfriendly on the out- Canada (p.91-93) performed in the new Opera house in side. Once you enter the foyer and see dancers rushing to Toronto. It was a diverse season, with good performances, rehearsals you get a totally different impression. The center choreographers and dancers in lead roles. On p. 94-96 we is exceptionally well equipped. A lot of things go on – lec- carry a review of our correspondent on contemporary dance tures, consultations, seminars or practical lessons. We hope productions, festivals and serials (dance biennale by that this text will be read in Serbia by those who make deci- CanAsian Dance Festival, a new serial of Canadian contem- sions on the future of dance in our country and learn some- porary troupes The Next Steps and new festival The New thing from it. World Stage featuring international dance troupes). On p.97- 98 there is an INTERVIEW with Mrs. Bess Callard, a ballet GREECE/ATHENS (p.70-73), a new Athens festival in professor giving creative dance lessons to children from 3-6 Epidaurus took place for the second year in a row under suc- in the Canadian Children’s Dance Theatre. The school seeks cessful management of art director Giorgos Loukos. The pro- to translate the joy of dance which exists in every child into gram and the festival concept underwent major changes for an art form. the better. Its goal is not just to entertain but to educate audience by offering the best artists, theatrical and top MONACO/MONTE CARLO (p.99), Monaco Dance Forum dance troupes. This year, dance productions took a large 2006, a biennial international platform devoted to various art chunk of the festival’s program featuring famous names like dance forms, techniques and sensibilities as well as choreo- William Forsythe, National Greek Opera, National Ballet of graphic achievements. The fourth one lasted the longest and China, Opera de Lyon, Rozal Ballet of Flanders, Sylvie the productions were staged across the entire principality. In Guillem, Akram Khan, Boris Charmatz, Rodrigo Garcia... the opinion of our correspondent, some productions should not have been included in the program of this prominent GREECE/CALAMATA (p.74-75), Festival of contemporary event. The fourth one was overshadowed by the previous dance was held in a small Greek town for the 13th time. The three. On p.100-101 we have an INTERVIEW with Mrs. festival made a large progress under the management of Ljiljana Periñ Lambelt (former principal of the National artistic director and founder Victoria Marangopoulou. It is Theatre of Sarajevo). She has had a rich international dance worth noting that the festival’s audience was young, ranging career and mostly worked in Monaco (Ballet de Monte from 25 - 30 years of age, that it was curious, fresh, critical Carlo). She is currently holding the position of Assistant Art and open to new dance trends. This year, majority of artists Director of Monaco Dance Forum to Madam Dominique and troupes came from Belgium (Wim Vandekeybus, Koen Passet. This is an honest account of an artist, entitled From Augustijen, Sidi Larbi Cherkaoui), but there were also per- Sarajevo to Monaco (Od Sarajeva do Monaka). formances by Batsheva Dance Company, Beau Geste, Nom de nom...and two Greek artists Photis Nicolaou and Jozef GERMANY/BERLIN (p.102-111), an evening devoted to Frucek and Linda Kapetanea. choreographer Jarom Robbins from Staatsballet troupe, fea-

139 Orchestra () 2007. turing productions The Concert, Afternoon of a Faun and motion of ballet art and contemporary dance is enormous. Fancy Free (p.102); on the occasion of the anniversary of bal- For almost ten years, our magazine has been cooperating let artist Vladimir Malakhov (20 years of professional with Prix de Lausanne whereby the founders of the maga- career), a reprise of event called Malakhov and Friends, an zine attend the competition. Within this text, we present two unforgettable evening of dance duets enthusiastically greet- captions. This first is devoted to the 80th anniversary of one ed by audience (p.103-104); premiere of ballet Sylvia (chore- of the most prestigious and most important choreographers ographer Sir Frederick Ashton), with Polina Semionova as at the international scene, Maurice Bejart who was the first the star of the evening (p.105-106); on p.107 yet another pre- president of the jury of the Prix de Lausanne. Unfortunately, miere, ballet Giselle (Æizela) and again a magnificent perfor- Mr. Bejart passed away in the end of 2007. In the next issue mance by Polina Semionova. On p. 108-111 we carry a of Orchestra, we shall have texts on his extremely rich and detailed review on the unique dance competition important choreographic opus. The other caption is a Tanzolymp. Established by Oleksi Bessmertni in 2004, it has farewell to Madam Elvire Braunschweig Kremis who along evolved ever since. The best news for Serbia is that this year with her husband Philippe Braunschweig established compe- scholarship John Cranko School was awarded to Irena tition the Prix de Lausanne. She died unexpectedly in Ostojiñ, a young student from ballet school “Lujo Daviåo” August 2007. Her selfless support to young dancers will from Belgrade. always be remembered by those who owe their careers to her and who will cherish the memory of her and the Prix de GERMANY/STUTTGART (p.112-114), Marcia Haydee, a Lausanne forever. muse of all choreographers celebrated her 70th birthday (p.112-113). Three choreographers deserve credit for her out- TUNIS/HAMMAMET - After a guest performance in the standing career – John Cranko, John Neumeier and Maurice London theater Sadlers Wells with Calligula, ballet troupe Bejart. Despite her advanced age, Madam Haydee is again Croatia (Croatia) also performed at the International Festival performing this season in the troupe of the Stuttgart Ballet. in Tunisia with Hamlet (choreographer and director Svebor On p.114 there is a review of ballet Silfida by the Stuttgart Secak). The production was adapted to an open-air perfor- Ballet. The principal Elena Tentschikowa gave a gracious mance in the amphitheater. It achieved an enormous suc- performance in the lead role but all the glory went to princi- cess and the performances have been scheduled already for pal Philip Barankiewicz. His performance of James was the next year. bravurous indeed. On p. 137 column MEMORIES is devoted to outstanding per- GERMANY/ESSEN (p.115-116) German Dance Award 2007 sonalities in the world of dance who are unfortunately no went to famous choreographer Susanne Linke. This is the longer with us. Prematurely and suddenly, Madame Milica 25th anniversary of the establishment of this award. In 2005, Jovanovic left us. Hardly anyone in Serbia has been thus another German award was instituted and given to young, qualified to write, speak or review dance from theoretical talented dancers and choreographers. This year it ended up and historical point of view like Milica Jovanovic, educated in the hands of Katja Wunsche and Marian Walter who and experienced in a profession so utterly under-appreciated attended the Staats Ballett School (Berlin). They demonstrat- essentially and materially. It is a huge loss and in such sad ed the high level of performance of German dance talents. circumstances we are even more concerned over the fact SLOVENIA/LJUBLJANA (p.118-119) premiere of ballet Don that in Serbia the most faithful dance art critics, historians, Quichotte (Don Kihot) (choreographer Dinko Bogdanic). publicists and essayists are slowly “leaving the stage”. There Provocative and sharply worded review by an author with are less and less young ones to follow in their outstanding experience in the field of ballet. He greatly footsteps...Since the first issue of our magazine Madame objected that the choreographer put only his name on the Jovanovic supported our work, often personally taking part billing not mentioning all outstanding artists who preceded in the preparation of new issues. We shall be eternally grate- him. The author has very serious objections to the libretto ful to her for her support and shall forever cherish the mem- and choreographic interpretation of lead characters. He com- ory of her and her work. mended the dancers. Column DANCE BOOKS (p. 138) contains book reviews. We USA/NEW YORK (p.120-133), as always, abundant informa- are always heartened and pleasantly surprised by every pub- tion. We are always taken aback by diversity of dance pro- lication. There are hardly any books on dance in Serbia. The ductions originating from the USA. It is difficult to present authors of such books have great difficulties finding publish- briefly 14 reviews in this summary. We believe that the ers and ensuring necessary financial support. Therefore, international dance community knows more than we do each new arrival is a true feast. We are presenting here a about US dance productions particularly about the highlights review for the book Index of opera and ballet librettos (Index of companies like the New York City Ballet or American operskih i baletskih libreta) (prepared and translated by Ballet Theatre. That is why we kept the original titles and Aleksandra Ðuriåiñ, M.A.). A 301-page book is divided in sev- names in the captions. eral meaningful wholes. The biggest part is devoted to for- eign operas which by far outnumber all other music and SWITZERLAND/LAUSANNE (p.134-135), 35th International stage works. The other part includes ballet librettos (34). Ballet Competition for Young Dancers Prix de Lausanne. The author decided to present them through an integral ver- Hardly any place in Europe or in the world for that matter sion with a clear scenic story. Since there is not a lot of such has been so committed to dance as Lausanne. Every year in works, since ballet art in the last decades of the 20th century the end of January, the streets of this city are filled with for most part gave up the narrative (story) and conventional international dance youths. In 2007, 62 candidates took part structure. The ballet selection includes mostly the works of in the competition (42 girls and 19 boys), ranging from 15 to famous French and Russian authors in the 19th and the first 18 years of age, from 27 countries. This competition has half of the 20th century. greatly evolved over the years. Its contribution to the pro- Translated by Marija Cikes

Orchestra () 2007. 1 4UVEFOJDB'PVOEBUJPO ̀ͪͯ;ͱͫͳ͸ͪ͊ͽ;ͯͰ͸ͳ΁ͪ

;BEVßCJOB4UVEFOJDBPTOPWBOBKFV"NFSJDJVKVOVHPEJOF /KFOJPTOJWBǊJCJMJTVHPTQPEB7JEBLƉFMPWJǉ #PSP7VLPWJǉ %SBHPTMBW àPSåFWJǉJ.JSPTMBW.BKLMàPSåFWJǉ;BEVßCJOBKF LBLPLBßVOKFOJ PTOJWBǊJ TUWPSFOBJ[VWFSFOKBEBTFOBSPEJJMKVEJV[EJßVJQBEBKV[CPH TWPKJIJEFKB%PCJMBKFCMBHPTMPWJTBHMBTOPTUNBOBTUJSB4UVEFOJDBEB VQPUSFCJOKFHPWPJNFJTJNCPMFVTWPNSBEV0ETWPHQPǊFULBEP EBOBT ;BEVßCJOBQPNBßF[BTMVßOFTSQTLFTUVEFOUFEB[BWSØFVOJWFS [JUFUTLPPCSB[PWBOKF4UJQFOEJKFKFQSJNJMPQSFLPIJMKBEVTUVEFOBUB (PEJØOKF4UVEFOJDBQPNBßFPLPTUVEFOBUBV4SCJKJ BPLPV "NFSJDJOBQPTUEJQMPNTLJNTUVEJKBNB 4WPKFHMBWOFDJMKFWF4UVEFOJDBVTNFSBWBQSFNBPCSB[PWBOKV BMJ UBLPåF QPNBßFESVHFBLUJWOPTUJJQSPKFLUFSB[OPWSTOPHLBSBLUFSBJPE PQØUFWBßOPTUJ5PTVEJSFLUOPEBSPWBOKF[BTQFDJGJǊOFQSPKFLUFLBPØUP TVQJTBOKFJJ[EBWBOKFWBßOJILOKJHB VTUBOPWMKFOKFLPNQKVUFSTLJIDFO UBSB TQFDJGJǊOJUFNBUTLJGJMNPWJ LOKJßFWOJLPOLVSTJ SBEVSFMJHJP[OJN WFSTLJNQSPKFLUJNB NV[JLBJVNFUOPTUJESVHP DJUBUJ[TQFDJKBMOPHEPEBULBOFEFMKOJLB/*/6TQPOJJQBEPWJTSQTLPH [BEVßCJOBSTUWBm%BSOBSBØUBKJNBJEVHQSFDJNB KVM

7FǉESVHVHPEJOV;BEVßCJOB4UVEFOJDBKF EPCSPUWPSǊBTPQJTB[BVNFUOJǊLVJHSV0SDIFTUSB 0SBEVOBØFSFEBLDJKF BPTWSǉVǉJTFOBLWBMJUFU JTBESßBKǊBTPQJTB HPTQPEJO.JSPTMBW.BKLM àPSåFWJǉ QSFETFEOJL;BEVßCJOF4UVEFOJDB J[KBWJPKFKFEOPNQSJMJLPNV"NFSJDJ0SDIFTUSB ǊBTPQJTTFJTUJǊFVTWFNVWJTPLJNLWBMJUFUPNJ BUSBLUJWOBKFQVCMJLBDJKB+FEOPTUBWOPTBN [BQBOKFOLPMJLPKFMKVCBWJJOBQPSBVMPßFOPV UVQSPEVLDJKV BUBLPåFTBNTJHVSBOEBKF UPVǊJOKFOPPETUSBOFTBNPOFLPMJDJOF QPTWFǉFOJIPTPCB

*TLSFOPN[BIWBMOPØǉV V[WSBǉBKVPTOJWBǊJSFEBLDJKB ǊBTPQJTB0SDIFTUSB

5BMJB1B[ -B$BQJOFSB "ØIFO"UBMKBODJ.JMBO3VT 1P[PSJØUFOB5FSB[JKBNB 'PUP.JMPØ,PEFNP