ELE K TROTE H N I ČKI INSTITUT "NIKOLA TESLA" Centar z a elektr o energet s k e sisteme Beograd

PROJEKAT

TEHNI Č KE USLUGE MIN I STAR S TVU RUDARSTVA I ENER G ET I KE ZA IMPLEMENTACIJU ALTERENERGY PROJEKTA (RADNI PAKET 4)

L O KANI ENERGETSKI PLAN OP Š T INE Č OKA

2014. god i na

ELE K TROTE H N I ČKI INSTITUT "NIKOLA TESLA" Centar z a elektr o energet s k e sisteme Beograd, Koste Glavin i ć a 8a

Projekat br. 114013/4

TEHNI Č KA USLUGE M I NISTAR S TVU RUDAR S TVA I ENERGET I KE ZA IMPLEMENTACIJU ALTERENERGY PROJEKTA (RADNI PAKET 4) L O KALNI ENER G ET S KI PLAN O P Š TINE Č OKA

Korisnik: Ministarstvo rudarstva i energetike

Ur a đeno prema: Ugovor u br . 1 1 9 - 01 - 0 0 311/ 2 013 - 0 4 o d 5 . 6. 20 1 4, Ugovor o us l ugama br. STR/00 01 /0/T - 01 (M i n i starstvo rudarstva i energetike) Ugovoru br. 01 / 2454 od 4. 6. 2014. (Institut “Nikola Tesla”)

Broj strana: 31 I z veštaj isp o ručen: 27. 1 1 . 2 01 4 . Ključni eks p ert 1: Saša Minić, dipl. el. ing. Ključni eks p ert 2: Gordana Radović, d ipl i n g. Saradnici: Branislav Ć up ić, dipl. el. i ng. Dragan Đ o r đ ević, m ast. el. ing. Jelena Per i ć, mast. el. ing. Miloš A nđ elković, m a st. el. ing. Milica Dilparić, m ast. el. ing. Rastko Kostić, m ast. el. i n g. Ana Janković, mast. el. ing. Ana Šaranović, dipl. el. i n g. dr. Mirjana St a m enić, dipl. maš. ing.

M. P. Direktor Centra EES ______Saša Minić, dipl. el. ing.

Sadržaj 1. UVOD ...... 1 2. OPŠTE INFORMACIJE O OPŠTINI ČOKA ...... 3 3. OPŠTE INFORMACIJE O POTROŠNJI, DISTRIBUCIJI I PROIZVODNJI ENERGIJE U OPŠTINI ČOKA ...... 5 4. STRUKTURA KRAJNJIH KORISNIKA ELEK TRIČNE ENERGIJE U JAVNOM SEKTORU ...... 6 4.1 Potrošnja električne energije u javnim zgradama ...... 6 4.2 Potrošnja električne energije za javnu rasvetu i potencijali za unapređenje javnog osvetljenja ...... 15 4.3 Potrošnja goriva i energije u različitim javnim preduzećima ...... 17 4.3.1 Vodovod i kanalizacija ...... 17 4.3.2 Čistoća ...... 18 4.3.3 Zelenilo ...... 18 4.3.4 Potrošnj a goriva za vozila ...... 18 4.3.5 Sistem distribucije prirodnog gasa ...... 18 5. POTENCIJAL UNAPREĐENJA ENERGETSKE EFIKASNOSTI U SEKTORU JAVNIH ZGRADA OPŠTINE ČOKA ...... 19 6. POTENCIJAL OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE U OPŠTINI ČOKA ...... 22 7. PRIORITETI I OČEKIVANI REZULTATI REALIZACIJE PLANA ...... 23 7.1 Prioritetni ciljevi lokalnog energetskog plana ...... 23 7.2 Prioritetne aktivnosti i projekti lokalnog energetskog plana sa definisanom vremenskom dinamikom realizacije ... 25 8. ZAKLJUČAK ...... 31 9. LITERA T URA ...... 32

1. UVOD

Energetski plan opštine Čoka predstavlja integralni deo strategije održivog razvoja opštine. Formiran je na osnovu raspoloživih podataka o potrošnji energije i energenata u javnom sektoru u 2013. godini, a njegov vremenski okvir je četiri godine (2015 - 2018. godina). Osnovni cilj ovog dokumenta je unapređenje e nergetske efikasnosti u potrošnje energije i smanjenju troškova za nabavku energije i energenata. U skladu sa ovim ciljem je i njegova prirodna posledica - drugi osnovni cilj: smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte. Realizacija osnovnog cilja trebalo bi da proizvede značajan efekat na smanjenje budžetskih troškova opštine Čoka na energiju i energente i omogući korišćenje oslobođenih sredstava za druge namene, pre svega unapređenje obrazovanja, zdravstvene i socijalne zaštite stanovništva opšti ne. Energetski plan opštine donosi se po donošenju Zakona o efikasnom korišćenju energije [1] i Drugog akcionog plana za energetsku efikasnost [2], koji su doneti u 2013. godini. Njegovi ciljevi su u skladu sa osnovnim ciljevima zakona [1], i to pre svega sa: - povećanjem sigurnosti snabdevanja energijom i njenim efikasnijim korišćenjem (cilj 1), - smanjenjem negativnog uticaja energetskog sektora na životnu sredinu (cilj 3) i - podsticanjem odgovornog ponašanja prema energiji, na osnovu sprovođenja po litike efikasnog korišćenja energije i mera energetske efikasnosti u sektorima proizvodnje, prenosa, distribucije i potrošnje energije (cilj 4). Potreba za donošenjem plana proistekla je iz člana 4. zakona [1] kojim je njegova primena postala obavezna za javni sektor. Ovaj plan se u velikoj meri podudara sa zahtevima iz člana 10. zakona [1], kojim se propisuje obaveza donošenja Programa energetske efikasnosti za svaku lokalnu zajednicu. Osnovni obavezni elementi Programa sadržani su u ovom planu: (1) plan irani cilj uštede energije koji je u skladu sa osnovnim strateškim dokumentima: Strategije, Programom ostvarenja strategije i Akcionog plana za energetsku efikasnost, (2) pregled i procenu godišnjih energetskih potreba, uključujući energetska svojstva obje kata, (3) predlog mera i aktivnosti koje će obezbediti efikasno korišćenje energije, (4) nosioce, rokove i procenu očekivanih rezultata svake od mera kojima se predviđa ostvarivanje planiranog cilja i (5) sredstva potrebna za sprovođenje programa, izvore i način njihovog obezbeđenja. Vremenski okvir Drugog akcionog plana [2] i lokalnog energetskog plana opštine Čoka se ne podudaraju, s obzirom da prvi sagledava period zaključno sa 2015. godinom, a drugi, zaključno sa 2018. godinom. U toku je izrada Trećeg akcionog plana za koji se očekuje sličan vremenski okvir kao u slučaju lokalnog energetskog plana opštine Čoka. Planirane procentualne uštede u potrošnji energije u javnom sektoru su bliske ciljnim vrednostima iz pomenutog Drugog akcionog pla na koje se odnose na javno - komunalni sektor (oko 16.8%). Usklađenost sa Strategijom održivog razvoja opštine prikazana je u posebnom poglavlju plana (poglavlje 7 ). Osnova za formiranje ovog plana bilo je "Uputstvo za izradu lokalnih planova razvoja u oblasti energetike" [3], čije su pojedine sugestije vezane za izradu lokalnog energetskog plana modifikovane u skladu sa raspoloživim saznanjima stečenim u procesu prikupljanja podataka i izrade samog plana. U planu su najpre prezentirane osnovne informa cije o opštini Čoka (poglavlje 2), podaci o potrošnji, distribuciji i proizvodnji energije u opštini Čoka (poglavlje 3), a zatim je u poglavlju 4 detaljno analizirana struktura potrošnje energije krajnjih korisnika u 2013. godini. Analizom ovih podataka došlo se do prepoznatog potencijala za unapređenje energetske efikasnosti u svim sektorima potrošnje energije u javnom sektoru. Ovaj potencijal je prikazan u poglavlju 5. U poglavlju 6 predstavljene su mogućnosti za proizvodnju energije iz obnovljivih izv ora - pre svega iz biomase kojom je bogata opština.

1

Na osnovu prepoznatog potencijala, u poglavlju 7 formirani su prioritetni ciljevi lokalnog energetskog plana i proverena njihova usklađenost sa osnovnim strateškim dokumentima na lokalnom nivou, a z atim su definisane aktivnosti, mere i projekti koje je u planskom periodu neophodno realizovati, sa preciznim vremenskim, i koliko je to bilo moguće, finansijskim okvirom za njihovu realizaciju. Za prioritetne ciljeve su vezani merljivi indikatori njiho ve realizacije, čime se omogućuje jednostavan monitoring realizacije plana i preventivne i korektivne mere u slučaju da se plan ne realizuje u skladu sa planiranom dinamikom. Poglavlje 8 sadrži zaključne napomene, a poglavlje 9 - korišćenu literaturu.

2

2. O PŠTE INFORMACIJE O OPŠTINI ČOKA

Opština Čoka se nalazi u Regionu severnoistočne Srbije u Banatu (44°56′20″ severne geografske širine i 20°08 ′22″ istočne geografske dužine), okružena sledećim opštinama: Novi Kneževac, Kikinda, Senta, Ada, kao rumunskom opš tinom Timis. Površina opštine je 321 km2, a prosečna nadmorska visina je 79 m. Nadmorska visina varira od 78 m do 84 m. Oblast severni Banat karakteriše se ujednačenim godišnjim tokom temperaturom sa najvišim vrednostima u julu i minimumom u januaru. Opsezi dnevnih temperatura su tipični za Banatsku oblast. Najhladniji mesec je januar sa prosečnom temperaturom 0° C u analiziranom periodu. Najtopliji mesec je jul sa prosečnom temperaturom 21.9° C.

Slika 1: Čo k a - geografs k i polo ž aj Slika 2: S t arosna pira m ida stanovni š tva Čoke

Centar opštine (grad Čoka) nalazi se na putu Bačka Topola - Senta - Kikinda, i udaljen je oko 50 km od Panevropskog Koridora 10 (Potez B: Beograd - Budmpešta). Pored toga Čoka jer relativno blizu reke Tise, koja je pogodna za rečni saobraćaj. Takođe, opština Čoka izlazi na državnu granicu sa Ruminijom, što otvara mogućnost za prekograničnu saradnju. Centar opštine je Čoka, a opština obuhvata 8 naselja. Prema poslednjem popisu stanovništva iz 2011. godine, Čoka ima populaciju od 11 398 stanovnika (više od trećine - 4 019 u centru opštine), a prema statističkim podacima Zavoda za statistiku Republike Srbije, taj broj je u 2014. godini još manji - 11081 stanovnika. Gustina naseljenosti je oko 35 stanovnika/km2. Broj stanovnika konstantno opada od 1948. godine (kada je Čoka bila naseljena sa 19302 stanovnika). Očekivani životni vek muškaraca je 67.7 godina a životni vek žena 70.9 godine, što je skoro 3 godine kraće od očekiv anog životnog veka u Srbiji. Starosna piramida stanovništva (Slika 2) ukazuje na relativno staru populaciju. Postoji ukupno 5 720 stanova u opštini Čoka. Od toga je 4550 stalno naseljeno. Veliki deo, odnosno 77% je povezan sa sistemom javnog vodovoda (4 40 0), a dodatnih 945 praznih ili povremeno korišćenih stanova, je takođe povezano sa sistemom javnog vodovoda. Što se tiče kanalizacije, 1 102 useljenih i 179 praznih ili povremeno korišćenih stanova su povezani na postojeći kanalizacioni sistem. Gotovo svi useljeni stanovi su povezani na električnu mrežu, a samo 13% njih je povezano sa nekom vrstom centralizovanog sistema grejanja.

3

Što se tiče javnih institucija (i njihovih zgrada) postoje: četiri obdaništa (jedno u okviru zgrade osnovne škole), šest osnov nih škola, jedna srednja škola, šest domova zdravlja, osam administrativnih zgrada, osam domova kulture (jedan od njih je u okviru administrativne zgrade), jedna zgrada policije, jedna autobuska i jedna železnička stanica, što ukupno čini trideset i četiri javne zgrade. U pogledu troškova za energiju, tekuće i investiciono održavanje, dvadest dve zgrade je u nadležnosti lokalne administracije. Zaposleno stanovništvo čini samo 34.4% (3 927, prema poslednjem popisu) od ukupne populacije. Skoro 38% njih se bav i poljoprivredom (uključujući šumarstvo i ribolov). Oko 20% je angažovano u proizvodnji, a oko 12% se bavi trgovinom i pratećim delatnostima, 3% čini stanovništvo angažovano u transportu (uključujući skladištenje) i skoro 3% u građevinarstvu. Nezaposleno s tanovništvo čini 6.4% (737, prema poslednjem popisu) od ukupnog stanovništva, odnosno skoro 16% ekonomski aktivnog stanovništva. Postoje različiti izvori podataka koji se odnose na obradive površine u opštini Čoka. Prema lokalnim vlastima, obradivih pov ršina ima 29 101 hektar, ali prema poslednjem popisu poljoprivrede, iskorišćena obradiva površina iznosi samo 21 767 hektara. Većinu neiskorišćene obradive površine čine pašnjaci (19% obradive površine). Dominantni usevi su žitarice (49% ukupne obradive po vršine), industrijsko bilje (13.7% obradive površine) i suncokret (10.5 % obradive površine). Šumsko zemljište zauzima 249 hektara, prema statističkim podacima iz 2008 (gotovo celokupna površina je u državnom vlasništvu). Poseče se u proseku 500 - 2000 m3 dr veta. Stočarstvo i živinarstvo su važne delatnosti stanovništva Čoke. Prema popisu poljoprivrede iz 2012, uzgaja se skoro 46 300 brojlera, kokošaka i živine, kao i oko 8 670 ovaca, 23 000 svinja, preko 600 koza i više od 25 100 krava i goveda. Ovi poljopri vredni podaci su značajni za identifikaciju potencijala biomase. Opština Čoka ima na raspolaganju sledeća strateška planska dokumenta: Strateški plan razvoja opštine (usvojen 2010. godine), Prostorni plan opštine (usvojen 2013. godine), Plan generalne regu lacije (usvojen 1987. godine), Strategija ruralnog razvoja (usvojena 2010. godine sl. list 16/10) i Zelena agenda (usvojena 2014. godine sl. list 3/2014). Opštinski budžet je oko 350 miliona dinara, odnosno oko 3 miliona evra.

4

3. OPŠTE INFORMACIJE O POTROŠNJI, DISTRIBUCIJI I PROIZVODNJI ENERGIJE U OPŠTINI ČOKA

Primarni energetski resursi u opštini Čoka su električna energija i biomasa. Ne postoji centralizovana proizvodnja toplotne energije, a pregled potrošnje električne energije po najopštijim ka tegorijama prikazan je u sledećoj tabeli. Tabela 1: Potrošnja elektr i čne e n ergi j e u opštini Čoka u 2 01 3 . godini

Kategorija potrošača Broj potrošača Potrošnja (MWh) Procenat ( % ) Potrošnja na srednjem naponu 15 128 4 6 32. 0 8 D o m aćinstva 4 6 3 1 22 3 46 55. 8 1 Ostatak konzuma 402 4 8 4 9 12. 1 1 Ukupno 5 048 40 041 100 Distribucija električne energije se vrši iz dve 110/20 kV/kV trafostanice (iz obližnjih opština Senta i Novi Kneževac) preko 82 , 5 km dugih 20 kV dalekovoda. Broj trafostanica 20/0.4 kV/kV je 73 (ukupne snage 26 MW). Imajući u vidu da ne postoji centralizovan sistem grejanja i usled nedostataka statističkih podataka o potrošnji, pretpostavlja se da su prirodni gas, ogrevno drvo i ugalj osnovni izvori toplotne energije za većinu domaćinstava. I ako je prepoznat značajan potencijal poljoprivredne i stočne biomase na područiju opštine Čoka ne postoji ni jedno postrojenje za preradu i korišćenje biomase. Glavne aktivnosti usmerene na poboljšanje energetske efikasnosti u poslednje tri godine su: reko nstrukcija sistema grejanja, stolarije, fasade, poboljšanje uslova boravka u vrtićima, rekonstrukcija stolarije i fasade na zgradi Opštine Čoka i unapređenje unutrašnje rasvete uvođenjem fluorescentnih cevi u javnim objektima. Glavne aktivnosti lokalne adm inistracije su usmerene na jedan od najvažnijih energetskih problema opštine - nisku energetsku efikasnosti javnih objekata, zbog niskog nivoa izolacije. Drugi prepoznat problem je nestabilno snabdevanje i niska efikasnost javne rasvete. Što se tiče ekolo ških problema tri glavna, prepoznata od strane lokalnih vlasti, su: uklanjanje divljih deponija, izgradnja postrojenja za preradu otpadnih voda i izgradnja sanitarne deponije za odlaganje uginule stoke. Kao prioriteti za unapređenje energetske efikasnosti u javnom sektoru i upotrebu obnovljivih izvora energije, sledeći projekti su prepoznati od strane lokalnih vlasti: rekonstrukcija fasada, zamena stolarije i sistema grejanja u javnim zgradama, unapređenje ulične rasvete uvođenjem LED rasvete, izgradnja pos trojenja za preradu u korišćenje biomase i odabir adekvatnog načina tarifiranja električne energije u javnim objektima radi smanjenja troškova.

5

4. STRUK TU RA KRA J NJIH KORISNIKA E LEKTR IČ NE EN ERGIJE U JAVNOM SEKTORU

4.1 Potrošnja električne energije u javnim zgradama

Pregled potrošnje električne energije i drugih relevantnih karakteristika javnih objekata prikazuje Tabela 2. Nepopunjena polja u tabeli posledica su nedostajućih podataka ili podataka čija je vrednost sumnjiva i nije pouzdana za donošenje bilo ka kvih zaključaka. Dvadeset dve zgrade, od ukupno trideset pet, koje su u nadležnosti lokalne samouprave, je prikazano u tabeli. Ove dvadeset dve zgrade su u 2013. godini ostvarile potrošnju električne energije od oko 631 000 kWh i oko 4 puta veću potrošnju drugih izvora energije za potrebe grejanja. Električna energija ima veću jediničnu cenu, 10 dinara/kWh vis - à - vis 4.4 dinara/kWh za druge izvore energije. Najjeftiniji izvor energije je drvo sa prosečnom cenom od oko 1.8 dinara/kWh, a zatim lignit sa proseč nom cenom od oko 2.4 dinara/kWh. Da bi se sagledale mogućnosti unapređenja energetske efikasnosti u sektoru javnih zgrada i smanjenja godišnjih troškova za energiju, energente i vodu proračunate su osnovne vrednosti indikatora potrošnje električne i toplot ne energije (Tabela 3) i vode (Tabela 4).

6

Tabela 2: Pregled energi j e i drugih relevantnih ka r a kteristika javnih z g rada

Kategorija Potkategorija Godina Godina Ukupan Kapacitet Broj Ukupna Grejna Ukupna Grejna Javna zgrada izgradnje poslednje broj povremeni površina površina zapremina zapremina značajne korisnika h korisnika zgrade zgrade zgrade zgrade rekonstrukcije (m2) (m2) (m3) (m3) Hemijsko prehrambena srednja škola Čoka Obrazovne institucije Srednje škole 1978 2008 245 360 1968 1968 13776 13776 Osnovna škola Jovan Popović Čoka Obrazovne institucije Osnovne škole 1890 1977 390 800 3300 3300 13500 13500 Osnovna škola Obrazovne institucije 1963 2003 328 350 3315 3315 11353 11353 Dr Tihomir Ostojić Ostojićevo Osnovne škole Osnovna škola Jovan Popović Vrbica Obrazovne institucije Osnovne škole 6 60 200 200 500 500 Osnovna škola Jovan Popović Obrazovne institucije Osnovne škole 173 250 750 750 3175 3175 i Vrtić Mala sirena Sanad Osnovna škola Jovan Popović Crna Bara Obrazovne institucije Osnovne škole 20 90 730 730 1825 1825 Osnovna škola Servo Mihail Padej Obrazovne institucije Osnovne škole 1964 215 340 2720 2720 16320 16320 Vrtić Radost - Leptirić Padej Obrazovne institucije Vrtići 57 100 312 312 780 780 Vrtić Radost - Zvončić Ostojićevo Obrazovne institucije Vrtići 49 100 492 492 1230 1230 Vrtić Radost - Duga Čoka Obrazovne institucije Vrtići 123 200 1700 1700 4250 4250 Dom zdravlja Čoka Zdravstveni centri 1983 2 80 80 240 240 Ambulanta Crna Bara Domovi zdravlja Dom zdravlja Čoka - Ambulanta Sanad Zdravstveni centri Domovi zdravlja 1960 1981 2 96 96 288 288 Dom zdravlja Čoka - Ambulanta Vrbica Zdravstveni centri Domovi zdravlja 1974 2 96 96 288 288 Dom zdravlja Čoka - Ambulanta Padej Zdravstveni centri Domovi zdravlja 1960 2008 5 425 390 1 275 1 170 Dom zdravlja Čoka Zdravstveni centri 1960 1985 5 300 300 900 900 Ambulanta Ostojićevo Domovi zdravlja Dom zdravlja Čoka - Senćanska 3 Zdravstveni centri Domovi zdravlja 1968 2008 46 946 946 2 838 2 838 Zgrade uprave opštinske Zgrada mesne zajednice Padej Administrativni objekti 1 1580 1185 4740 3555 /gradske/državne Zgrade uprave opštinske Zgrada mesne zajednice Ostojićevo Administrativni objekti 1914 1 /gradske/državne Zgrade uprave opštinske Zgrada Mesne zajednice Crna Bara Administrativni objekti 1910 1 392 40 1176 120 /gradske/državne Zgrade uprave opštinske Zgrada Opštine Čoka Administrativni objekti 1961 2006 75 1650 1650 11500 1500 /gradske/državne Zgrade uprave opštinske Zgrada mesne zajednice Čoka - KOC Administrativni objekti 1953 2007 41 838 838 3586 3586 /gradske/državne Javno komunalno preduzeće Čoka Administrativni objekti Ostalo 1930 41 15 300 300 900 900 Ukupno 1 828 2 650 15 22 190 21 408

7

Tabela 2 (nastavak): Pregled energije i drugih relevantnih kar a kteristika javnih z g rada

G o d i šn j a p ot ro šn j a Osta l i ene r g e nti J e dini c a G o di š n j a po tr o š n j a God i šn j a po t r o š n ja G od i šn j i t ro šk o v i G od i šn ji t ro šk o v i U ku p ni g od i šn j i Ja v na zgra d a ele k tri č n e e n e rgi j e ostalih o s talih e n e r g e n a ta o s talih e n e r g e n a ta z a ele k tri č n u z a o stale e n e r g e n te t ro šk o v i z a ( k W h ) e n er g e n a ta ( k W h ) e n er g i j u ( R S D ) e n er g e n te ( R SD) ( R S D ) He m i j sk o p r e h ra m be n a s r ed n j a šk o la Čoka 38 045 Pr ir o dni g a s m 3 2 0 9 99 1 9 4 4 51 37 4 1 84 1 02 5 180 1 3 99 364 O sn o vn a šk o la Jo v a n P o p o v i ć Č o k a 48 666 Pr i ro dni g a s m 3 1 0 1 41 9 3 9 06 48 3 8 37 1 39 5 877 1 8 79 714 O sn o vn a šk o la D r T i h o m ir O s t o j ić 45 389 Mr k i u g a lj t 1 00 5 0 0 0 00 34 6 8 03 1 55 6 400 1 9 03 203 O s t o j i će v o O sn o vn a šk o la Jo v a n P o p o v i ć V rb i c a 13 999 / / 12 6 0 4 0 1 26 040 O sn o vn a šk o la Jo v a n P o p o v i ć 13 237 L o ž u lje m 3 8 .97 1 0 2 2 33 10 6 2 16 63 0 637 7 36 853 i Vrtić Ma la s i re n a S a n a d O sn o vn a šk o la Jo v a n P o p o v i ć C r n a B ara 19 369 / 8 0 7 53 80 753 Mr k i u g a lj t 1 1 2.5 5 6 2 5 00 1 81 5 750 O sn o vn a šk o la S er v o M i h a il P ad e j 27 492 47 6 0 63 2 4 40 313 Dr v o m 3 6 7.5 1 1 3 4 00 14 8 500 Mr k i u g a lj t 1 2.5 6 2 5 00 20 1 750 Vrtić Ra d o s t - L ep ti r i ć Padej 6 337 4 8 6 52 2 66 902 Dr v o m 3 7.5 1 2 6 00 1 6 500 L i g nit s uš e ni t 2 5 .64 1 1 5 3 80 28 1 195 Vrtić R ado s t - Z von č ić O s t o j i ć e vo 10 332 8 2 8 93 4 12 088 Dr v o m 3 10 1 6 8 00 4 8 000 Vrtić R ado s t - D ug a Č o k a 31 839 Pr i ro dni g a s m 3 2 1 9 39 2 0 3 1 55 51 8 6 57 1 22 3 488 1 7 42 144 Dom z d ravlja Č o k a - Am b u l a n ta C r n a Ba ra 17 983 / / 14 5 8 3 8 1 45 838 Dom z d ravlja Č o k a - Am b u l a n ta S a n a d 13 290 / / 10 8 7 0 9 1 08 709 Dom z d ravlja Č o k a - Am b u l a n ta V rb i c a 8 894 / / 7 3 5 91 73 591 Dom z d ravlja Č o k a - Am b u l a n ta P a d e j 65 416 / / 53 4 0 0 0 5 34 000 Dom z d ravlja Č o k a - Am b u l a n ta O s t oj i će v o 30 767 / / 25 1 2 4 8 2 51 248 Dom z d ravlja Č o k a - S e n ća ns ka 3 48 426 Pr i ro dni g a s m 3 1 8 6 36 1 7 2 5 69 44 5 7 76 83 3 554 1 2 79 330 Zg rad a m e s n e za j e dni c e P ad e j 41 404 / / 53 2 2 1 9 5 32 219 Zg ra d a m e s n e za j edni c e O s t o j i ć e vo 18 404 / / 19 6 2 2 2 1 96 222 Zg ra d a M e s ne za j e d n i c e Crn a B ara 2 459 / / 2 3 9 75 23 975 Zg rad a Opštine Č o k a 75 715 Pr i ro dni g a s m 3 1 7 5 75 1 6 2 7 45 95 1 6 52 83 4 466 1 7 86 118 Zg rad a m e sn e za j edni ce Č o k a - K O C 44 114 Pr i ro dni g a s m 3 6 2 74 5 8 0 97 35 3 3 47 29 6 335 6 49 682 Jav n o ko m un a l n o pr edu z eć e Č o k a 10 054 Pr i ro dni g a s m 3 9 5 20 8 8 1 55 8 1 6 17 42 4 535 5 06 152 U k upno 631 631 2 45 8 491 6 34 2 29 2 1 0 73 2 167 1 7 07 4 459

8

Tabela 2 (nastavak): Pregled energije i drugih relevantnih kar a kteristika javnih z g rada

Jedinična cena Ostali Jedinična cena Emisija CO 2 Emisija CO 2 Ukupna Godišnja Godišnji električne energenti ostalih usled potrošnje usled potrošnje emisija CO potrošnja vode troškovi za Javna zgrada 2 energije energenata električne ostalih (kg) (m 3 ) vodu (RSD/kWh) (RSD/kWh) energije (kg) energenata (kg) (RSD) Hemijsko prehrambena srednja škola 9.8 Prirodni gas 5.3 30 436 38 890 69 326 125 14 656 Čoka Osnovna škola Jovan Popović Čoka 9.9 Prirodni gas 14.9 38 933 18 781 132 18 820 065 640 47 992 Osnovna škola Dr Tihomir Ostojić 7.6 Mrki ugalj 3.1 36 311 175 000 211 311 302 22 011 Ostojićevo Osnovna škola Jovan Popović Vrbica 9.0 / 11 199 11 199 120 8 835 Osnovna škola Jovan Popović 8.0 Lož ulje 6.2 10 590 25 556 36 145 120 8 835 i Vrtić Mala sirena Sanad Osnovna škola Jovan Popović Crna Bara 4.2 / 15 495 15 495 120 8 835 Mrki ugalj 3.2 196 875 Osnovna škola Servo Mihail Padej 17.3 21 994 252 889 252 17 643 Drvo 1.3 34 020 Mrki ugalj 3.2 21 875 Vrtić Radost - Leptirić Padej 7.7 5 070 30 725 120 8 822 Drvo 1.3 3 780 Lignit sušeni 2.4 40 383 Vrtić Radost - Zvončić Ostojićevo 8.0 8 266 53 689 120 8 822 Drvo 2.9 5 040 Vrtić Radost - Duga Čoka 16.3 Prirodni gas 6.0 25 471 40 631 66 102 550 40 501 Dom zdravlja Čoka - Ambulanta Crna Bara 8.1 / 14 386 14 386 12 828 Dom zdravlja Čoka - Ambulanta Sanad 8.2 / 10 632 10 632 60 4 140 Dom zdravlja Čoka - Ambulanta Vrbica 8.3 / 7 115 7 115 120 8 292 Dom zdravlja Čoka - Ambulanta Padej 8.2 / 52 333 52 333 Dom zdravlja Čoka - Ambulanta 8.2 / 24 614 24 614 156 10 764 Ostojićevo Dom zdravlja Čoka - Senćanska 3 9.2 Prirodni gas 4.8 38 741 34 514 73 255 1 399 95 597 Zgrada mesne zajednice Padej 12.9 / 33 123 33 123 Zgrada mesne zajednice Ostojićevo 10.7 / 14 723 14 723 Zgrada Mesne zajednice Crna Bara 9.8 / 1 967 1 967 Zgrada Opštine Čoka 12.6 Prirodni gas 5.1 60 572 32 549 93 121 978 66 415 Zgrada mesne zajednice Čoka - KOC 8.0 Prirodni gas 5.1 35 291 11 619 46 911 Javno komunalno preduzeće Čoka 8.1 Prirodni gas 4.8 8 043 17 631 25 674 Ukupno 10.0 4.4 505 305 19 459 495 19 964 800 5 194 372 989

9

Tabela 3: Pregled godišnjih vrednosti osnovnih i n dikatora po t rošnje elektr i čne i toplotne energije

Specifična potrošnja Specifična Specifična potrošnja Specifična Specifični troškovi Specifični Specifični troškovi Specifični električne energije potrošnja toplotne energije po potrošnja električne energije troškovi električne toplotne energije po troškovi toplotne po jedinici površine električne energije jedinici grejane toplotne energije po jedinici energije po jedinici grejane energije po Javna zgrada objekta (JZE1) po korisniku površine objekta (JZG1) po korisniku površine objekta korisniku (JZTE2) površine objekta korisniku (kWh/m 2 ) (JZE2) (kWh/kor.) (kWh/m 2 ) (JZG2) (JZTE1) (RSD/m 2 ) (RSD/kor.) (JZTG1) (RSD/m 2 ) (JZTG2) (kWh/kor.) (RSD/kor.) Hemijsko prehrambena srednja škola Čoka 19.33 155.29 98.81 793.68 190.13 1527.28 520.92 4184.41 Osnovna škola Jovan Popović Čoka 14.75 124.78 28.46 240.78 146.62 1240.61 422.99 3579.17 Osnovna škola Dr Tihomir Ostojić Ostojićevo 13.69 138.38 150.83 1524.39 104.62 1057.33 469.50 4745.12 Osnovna škola Jovan Popović Vrbica 70.00 2333.17 630.20 21006.67 Osnovna škola Jovan Popović 17.65 76.51 136.31 590.94 141.62 613.96 840.85 3645.30 i Vrtić Mala sirena Sanad Osnovna škola Jovan Popović Crna Bara 26.53 968.45 110.62 4037.67 Osnovna škola Servo Mihail Padej 10.11 127.87 248.49 3143.72 175.02 2214.25 722.15 9136.05 Vrtić Radost - Leptirić Padej 20.31 111.18 240.71 1317.54 155.94 853.55 699.52 3828.95 Vrtić Radost - Zvončić Ostojićevo 21.00 210.86 268.66 2697.55 168.48 1691.69 669.10 6718.27 Vrtić Radost - Duga Čoka 18.73 258.85 119.50 1651.67 305.09 4216.72 719.70 9947.06 Dom zdravlja Čoka - Ambulanta Crna Bara 224.79 8991.50 1822.97 72918.99 Dom zdravlja Čoka - Ambulanta Sanad 138.44 6645.00 1132.39 54354.58 Dom zdravlja Čoka - Ambulanta Vrbica 92.65 4447.00 766.57 36795.37 Dom zdravlja Čoka - Ambulanta Padej 153.92 13083.20 1256.47 106800.00 Dom zdravlja Čoka - Ambulanta Ostojićevo 102.56 6153.40 837.49 50249.66 Dom zdravlja Čoka - Senćanska 3 51.19 1052.74 182.42 3751.51 471.22 9690.78 881.14 18120.74 Zgrada mesne zajednice Padej 26.21 41404.00 336.85 532219.48 Zgrada mesne zajednice Ostojićevo 18404.00 196221.92 Zgrada Mesne zajednice Crna Bara 6.27 2459.00 61.16 23975.28 Zgrada Opštine Čoka 45.89 1009.53 98.63 2169.93 576.76 12688.69 505.74 11126.21 Zgrada mesne zajednice Čoka - KOC 52.64 1075.95 69.33 1417.01 421.66 8618.22 353.62 7227.68 Javno komunalno preduzeće Čoka 33.51 245.22 293.85 2150.13 272.06 1990.65 1415.12 10354.52

10

Tabela 4: Pregled godišnjih vrednosti osnovnih i n dikatora po t rošnje vode

Specifična Specifična Specifični Specifični potrošnja vode potrošnja vode troškovi vode po troškovi vode po jedinici po korisniku jedinici površine po korisniku J av n a z g r a da površine (JZV2) objekta (JTZV2) objekta (JZV1) (m 3 /kor.) (JZTV1) (RSD/kor.) ( m 3 / m 2 ) (RSD/m 2 ) H e m i j sko pr eh r a m b ena s r e d n j a š k o la Č o k a 0.06 0.51 7.45 59.82 Osn o vn a š k o la J o v an P op ov i ć Č o k a 0.19 1.64 14.54 123.06 Osn o vn a š k o la D r T i h o m ir Ost o j ić Ost o j ić evo 0.09 0.92 6.64 67.11 Osn o vn a š k o la J o v an P op ov i ć V r b i ca 0.60 20.00 44.18 1472.56 Osn o vn a š k o la J o v an P op ov i ć 0.16 0.69 11.78 51.07 i V r tić Ma la sir e n a S a n a d Osn o vn a š k o la J o v an P op ov i ć C r n a B a ra 0.16 6.00 12.10 441.77 Osn o vn a š k o la S er v o M i h a il Pad e j 0.09 1.17 6.49 82.06 V r tić R ado s t - Le p ti r ić P a d ej 0.38 2.11 28.27 154.76 V r tić R ado s t - Z v o nčić O s t o j ić e v o 0.24 2.45 17.93 180.03 V r tić R ado s t - D u ga Č o k a 0.32 4.47 23.82 329.28 D o m zd r a v l j a Č o k a - A m b u l a n ta C r n a B a ra 0.15 6.00 10.35 414.00 D o m zd r a v l j a Č o k a - A m b u l a n ta S a n a d 0.63 30.00 43.13 2070.00 D o m zd r a v l j a Č o k a - A m b u l a n ta V r b i ca 1.25 60.00 86.38 4146.00 D o m zd r a v l j a Č o k a - A m b u l a n ta P a dej D o m zd r a v l j a Č o k a - A m b u l a n ta O s t oji ć e v o 0.52 31.20 35.88 2152.80 D o m zd r a v l j a Č o k a - Senćans k a 3 1.48 30.41 101.05 2078.20 Z gr ad a m es n e z aje dnice P a d ej Z gr ad a m es n e z aje dnice Ost o j i ć evo Z gr ad a M es n e za j e d nice C r n a B a r a Z gr ad a O p štine Č o k a 0.59 13.04 40.25 885.54 Z gr ad a m es n e z aje dnice Č o k a - K O C Ja v no k o m u nalno p r ed u z e će Č o k a

Pored prezentiranih podataka, za donošenje adekvatnih zaklj u čaka o n a činu unapr e đ enja energetske efikasnosti i smanjenja troškova za energiju, e n ergente i vo d u, važ n o je znati i d o datne činjenice. Vrtić Radost – Leptirić Padej ne m a podatke o utrošenoj kol i čini e n ergenata za greja n je, jer se nabavka vrši zbirno sa os n ovnom škol o m Servo Mihail Padej. Činjenica da se utrošena toplotna energi j a ne m eri je d an je od osn o vnih razloga protiv pov e ćanja energetske efikasnosti u javnim zgra d a m a. Naime, u tom sl u čaju mere unapr eđ enja energetske efikasnosti m ogu samo da utiču na p ov e ćanje kvaliteta uslova u javnim zgra d a m a (npr. srednje te m p era t ure u zagrevanom prostoru) koji se i dalje pruža za isti novac. Po š t o je jedan od osno v nih r azloga unapr e đ enja energetske efikas n osti s m anjenje troškova za energiju i energente ovakav n a čin naplate toplotne energije, pored činjenice da je desti m ulativan za unapr e đ enje energetske efikasnosti, prikriva i n eracionalnosti u utrošku e nergenata. Zbog toga jedan od osno v nih elemenata u e n ergetskom planu p o m enutog siste m a obr a čuna potro š n je energenata treba da bude ugradnja m ernih ure đ aja za toplotnu energiju preuzetu iz zajedn i čkog k o tla. Indikatori v e zani za broj korisnika ne k og od objek a ta od sekun d arnog su zn a čaja z a rangi r anje objekata za primenu bu d ućih m era e n ergetske efikasnosti zbog činjenice da broj korisni k a u v e ćini objekata odstupa od projektovan o g , a za neke projektovani broj korisnika nije ni dat. Zbog toga će pre d m et procene, s a asp ek ta m ogu ćnosti unapre đ enja energetske ef i k asnosti, biti indikatori ko j i su vezani za površinu i g r ejanu površinu objekata. U narednoj tabeli dat je pre g led zgrada sa osnovnim zaključci m a na osno v u analize raspoloživih p o dataka.

11

Tabela 5: Tabela z g rada sa osnovnim z a klju č cima na osnovu a nali z e raspolo ž ivih podataka Naziv zgrade Osnovni zaključci Objekat je izgrađen 1978. godine, a poslednja značajnija rekonstrukcija je izvedena 2008. godine, kada je urađena zamena stolarije. Indikatori potrošnje električne energije u zgradi škole iznose 190 RSD/m 2 (što odgovara potrošnji od oko 19 kWh/m 2 ), što je iznad proseka energetski efikasnih objekata. Mogući razlog za to je što se brojilo električne Hemijsko prehrambena srednja energije nalazi u objektu susedne osnovne škole p a se ne može sa sigurnošću reći koja škola Čoka energija se obračunava. Indikatori potrošnje toplotne energije su zadovoljavajući 99 kWh/m 2 . Precizniju vrednost potencijala za unapređenje energetske efikasnosti omogući će realizacija detaljnog energetskog pregleda zgr ade, ali je evidentno da on postoji i to u domenu unapređenja izolacije zidova i tavanice. Ova zgrada je pretrpela veliku rekonstrukciju 1977. godine sa aspekta unapređenja energetske efikasnosti. Realizovana je zamena sto larije, izolacija zidova i poda i unapređen je sistem grejanja i unutrašnjeg osvetljenja. U tom smislu su i zadovoljavajući indikatori energetske efikasnosti sa gledišta potrošnje električne energije - oko 15 kWh/m 2 . Osnovna škola Jovan Popović Indikator potrošnje toplotne energije za ovaj objekat su nerealno niski - oko 28 kWh/m 2 Čoka grejane površine (što je daleko ispod ciljne vrednosti za energetski efikasne objekte), pa se pretpostavlja da je greška u dostavljenim podacima ili eventualno nezadovoljavajući uslovi konfora u školi . U tom smislu treba proveriti i nivo osvetljaja, s obzirom da je sistem rasvete u školi rekonstruisan još 1977. godine. Svakako se preporučuje detaljan energetski pregled zgrade koji bi doneo konačne zaključke o potrebnim merama energetske efikasnosti. Objekat je izgrađen 1963. godine, a u 2003. godini je izvršena zamena stolarije. Indikatori potrošnje električne energije su zadovoljavajući - oko 105 RSD/m 2 (što odgovara potrošnji od oko 14 kWh/m 2 ). Dok su indik atori potrošnje toplotne energije iznad proseka O snovna škola Dr Tihomir energetski efikasnih objektata - oko 151 kWh/m 2 . Detaljan energetski pregled biće osnova Ostojić Ostojićevo za donošenje konačnih odluka o primeni mera, ali se očekuje da je neophodno srediti kompletnu izolaciju zgrade škole, z ameniti zastarele električne instalacije. U ovom trenutku nije opravdana promena energenta. Nemamo podataka o starosti objekta i eventualnim rekonstrukcijama, ali je evidentno da su indikatori potrošnje električn e energije jako visoki - oko 630 RSD/m 2 (što odgovara Osnovna škola Jovan Popović potrošnji od oko 70 kWh/m 2 ). Razlog za to je grejanje na električnu energiju. Ukoliko su Vrbica parametri kvaliteta komfora radnog prostora zadovoljeni, zbog malog broja korisnika (6), ova zgrada ne mora da bu de u vrhu prioriteta energetskog plana, ali se preporučuje zamena grejanja na električnu energiju nekim jeftinijim i ekološki prihvatljivim energentom. Nemamo podataka o starosti objekta i eventualnim rekonstrukcijama. Indikatori potrošnje električne energije su iznad granice zadovoljavajućih - oko 141 RSD/m 2 (što odgovara potrošnji od oko 18 kWh/m 2 ), dok su indikatori potrošnje toplotne energije takođe Osnovna škola Jovan Popović i z adovoljavajući i iznose oko 136 kWh/m 2 . I pored toga moguće je dalje unapređenje Vrtić Mala sirena Sanad energetske efikasnosti nakon detaljnog energetskog pregleda, ali je najverovatnije potrebno izvršiti termoizolaciju zidova u objektu. Takođe poželjna je supstitucija l ož ulja jeftinijim i ekološki prihvatljivijim energentom (npr. prirodnim gasom ili peletom). Nemamo podataka o starosti objekta i jedina rekonstrukcija koja je izvršena je zamena stolarije na objektu. Evidentno d a su indikatori potrošnje električne energije iznad proseka za energetski efikasne objekte - oko 26 kWh/m 2 . Razlog za to je grejanje na Osnovna škola Jovan Popović električnu energiju. Ukoliko su parametri kvaliteta komfora radnog prostora Crna Bara zadovoljeni, zbog malog broja korisnika (20), ova zgrada ne mora da bude u vrhu prioriteta energetskog plana, ali se preporučuje zamena grejanja na električnu energiju nekim jeftinijim i ekološki prihvatljivim energentom. Ova zgrada nije pretrpela znač ajnu rekonstrukciju od same izgradnje 1964. godine. Indikatori potrošnje električne energije su zadovoljavajući - oko 175 RSD/m 2 (što odgovara potrošnji od oko 10 kWh/m 2 ). Iako je osvetljenje izvedeno fluorescentnim svetiljkama, postavlja se pitanje nj egovog kvaliteta i efikasnosti, jer nije bilo rekonstrukcije osvetljenja od izgradnje škole. Indikatori za potrošnju toplotne energije su Osnovna škola Servo Mihail vrlo nezadovoljavajući - oko 249 kWh/m 2 . Razlog za to je najverovatnije velika grejna Padej površina objekta i to što ni je bilo rekonstrukcije objekta još od njegove izgradnje. Detaljan energetski pregled biće osnova za donošenje konačnih odluka o primeni mera, ali se očekuje da je neophodno srediti kompletnu izolaciju zidova i tavanice zgrade škole, zameniti stolariju, t e inovirati sistem osvetljenja i zameniti zastarele električne insalacije. U ovom trenutku nije opravdana promena energenta.

12

Nemamo podataka o starosti objekta, ali je poznato da je izvršena zamena stolarije i izolacija zidov a na objektu, što ne pokazuju indikatori potrošnje električne i toplotne energije koji su iznad granice zadovoljavajućih, oko 20 kWh/m 2 za električnu, odnosno oko 241 kWh/m 2 za toplotnu energiju. Razlog za veliku potrošnju električne energije Vrtić Radost - Leptirić Padej može biti nee fikasan sistem osvetljenja ili eventualno dogrevanje objekta električnom energijom. Detaljan energetski pregled biće osnova za donošenje konačnih odluka o primeni mera, ali se očekuje da je neophodno dodatno poboljšati izolaciju zidova i krova zgrade vrtić a. O ovom objektu takođe nemamo podatke o godini izgradnje i rekonstrukcije, jedino je poznato da je izvršena zamena stolarije na objektu. Indikatori potrošnje električne energije su nezadovoljavajući i iznose o ko 168 RSD/m 2 (što odogovara potrošnji od oko 21 kWh/m 2 ), što se može objasniti i namenom objekta, obzirom da se u njemu vrši i Vrtić Radost - Zvončić priprema hrane, kao i upotrebom neefikasnog sistema osvetljenja. Indikator za potrošnju Ostojićevo toplotne energije je takođe nezadovoljavajući i iznosi oko 241 kWh/m 2 . Najverovatnije je potrebno izvršiti izolaciju zidova i tavanice, kao i unapređenje sistema rasvete i klimatizacije. Prethodno je neophodno obaviti detaljan energetski pregled. U ovom trenutku nije opravdan a promena energenta. O ovom objektu takođe nemamo podatke o godini izgradnje i rekonstrukcije, jedino je poznato da je izvršena zamena stolarije na objektu, što pokazuju i indikatori potrošnje električne energije u zgrad i škole od oko 305 RSD/m 2 , (što je iznad proseka za obrazovne objekte – oko 160 RSD/m 2 ) što odgovara potrošnji od oko 19 kWh/m 2 . Iako je osvetljenje izvedeno fluorescentnim svetiljkama, postavlja se pitanje njegovog kvaliteta i efikasnosti, Vrtić Radost - Duga Čoka jer nije bilo r ekonstrukcije osvetljenja od izgradnje škole. Indikator potrošnje toplotne energije je nešto iznad zadovoljavajućih i iznosi oko 120 kWh/m 2 . I pored povoljnog indikatora potrošnje toplotne energije moguće je dalje unapređenje energetske efiksnosti, najvero vatnije zamenom stolarije na celom objektu, kao i izolacijom spoljnih zidova. Prethodno je neophodno obaviti detaljan energetski pregled. Ambulanta Crna Bara Ovi objekti su izgrađeni u periodu od 1960 do 1980. godine. U svim objektima osim u Ambulanta Sanad objektu ambulante u Padeju je izvršena izolacija krova, dok je zamena stolarije izvršena Ambulan ta Vrbica samo u objektima u Padeju i Ostojićevu. Ne postoji podatak o godinama rekonstrukcije Ambulanta Padej objekata. Svi pomenuti objekti greju se na električnu energiju, s tim da ambulanta u Pad eju poseduje i električni kotao. Zbog toga su indikatori potrošnje električne energije izrazito nepovoljni, kreću se od 92 kWh/m 2 do 225 kWh/m 2 (u proseku 143 kWh/m 2 ). Ukoliko su parametri kvaliteta radnog prostora zadovoljeni, zbog malog broja korisnika Ambulanta Ostojićevo ( 2 - 5), ove zgrade ne moraju da budu u vrhu prioriteta energetskog plana, ali se zbog velike potrošnje električne energije u perspektivi preporučuje zamena električne energije nekim jeftinijim i ekološki prihvatljivijim energentom. Objekat je izgrađen 1968. godine, a u 2008. godini je izvršena njegova rekonstrukcija, pri čemu nisu dostavljeni precizni podaci o realizovanim radovima. Indikatori potrošnje električne energije su vrlo visoki - oko 182 RSD/m 2 (što odgovara potrošnji od oko 51 Dom zdravlja Čoka – kWh/m 2 ). S obzirom da nisu dostavljeni podaci o servisima u zgradi, pretpostavlja se da je Senćanska 3 uzrok velike potrošnje električne energije neefikasno inkadescentno o svetljenje, kao i eventualno neracionalno korišćenje električne energije. Indikatori za potrošnju toplotne energije su takođe nezadovoljavajući - oko 182 kWh/m 2 . Detaljan energetski pregled biće osnova za donošenje konačnih odluka o primeni mera. Zgrada mesne zajednice Padej Ovi objekti su izgrađeni u periodu od 1900 do 1914. godine. Od njihove izgradnje objekti Zgrada mesne zajednice nisu rekonstruisani. Greju se na električnu energiju, ali s obzirom na malu površinu i mali Ostojićevo broj korisnika (1), indikatori potrošnje električne e nergije su relativno niski. Detaljan energetski pregled biće osnova za donošenje konačnih odluka o primeni mera, ali se Zgrada mesne zajednice Crna preporučuje zamena grejanja na električnu energiju nekim jeftinijim i ekološki Bara prihvatljivim energentom, kao i eventualne rekonstrukcije izolacije zidova i krova i zamena stolarije. Objekat je izgrađeni 1961. godine, a u 2006. godini je izvršena zamena stolarije. Indikatori potrošnje električne energije su veoma visoki - 577 RSD/m 2 (što odogovara potrošnji od oko 46 kWh/m 2 ). Razlog za to je najverovatnije dogrevanje objekta i Zgrada opštine Čoka neracion alno korišćenje električne energije. Iako je osvetljenje izvedeno fluorescentnim svetiljkama, postavlja se pitanje njegovog kvaliteta i efikasnosti. Potrebno je obaviti detaljan energetski pregled i na osnovu toga doneti mere za unapređenje energetske efik asnosti.

13

U okviru objekta Kulturno omladinski centar nalaze se biblioteka, dom kulture i kancelarija mesne zajednice Čoka. Zgrada je izgrađena 1953. godine, a poslednja investicija u zamenu stolarije i unutrašnje osvetljenje je realizovana 2007. godine. Zgrada mesne zajednice Čoka - Indikatori potrošnje električne energije su veoma visoki - 422 RSD/m2 (što odogovara KOC potrošnji od oko 53 kWh/m 2 ). Razlog za to je najverovatnije dogrevanje objekta i neracionalno korišćenje električne energije. Potr ebno je uraditi energetski pregled objekta, ali se može pretpostaviti da je potrebno izvršiti rekonstrukciju sistema grejanja, izolaciju zidova i krova i zamenu stolarije u delu objekta gde to nije ralizovano. Objekat je izg rađen 1930. godine. Na objektu je izvršena zamena stolarije i rekonstrukcija unutrašnjeg osvetljenja, ali nije dostavljen podatak o godini realizacije. Indikatori potrošnje električne energije su vrlo isoki - oko 272 RSD/m 2 (što odgovara potrošnji od Javno komunalno preduzeće oko 34 kWh/m 2 ). Indikatori za potrošnju toplotne energije su takođe vrlo Čoka nezadovoljavajući - oko 294 kWh/m 2 . Detaljan energetski pregled zgrade će utvrditi uzroke velike potrošnje električne i toplotne energije i definisati mere unapređenja energetske efikasn osti, ali se i pre toga može pretpostaviti da je neophodno uraditi izolaciju zidova i krova.

Ono što se zapaža kod pojedin i h a n aliziranih o b jekata je visoka pot r o šn j a energenata bez obzira na prethod n o v e ć realizovane rekonstrukcije u cilju unapr e đ enja e n ergetske efi k asnosti. U ovim situacijama posebnu pažnju je potrebno obratiti na pr a ćenje stvarne potrošnje energenata i n j egovo ade kv atno skladištenje koje one m ogućuje neovlaš ć eno preuzimanje. Analiza potencijala za unapre đ enje e n ergetske efi k asnosti u ja v nim zgradama i rangiranje javnih zgrada po ovom i ostalim parametr i ma za ulazak u plan b i će p r e d m et posebnog p oglavlja ovog plana.

14

4.2 Potrošnja električne energije za javnu rasvetu i potencijali za unapređenje javnog osvetljenja

U javnom osvetljenju opštine Čoka koristi se ukupno 1600 sijalica. Stubovi na kojima su postavljene svetiljke su u vlasništvu lokalne elektro distribucije, dok su svetiljke u vlasništvu opštine. Održavanje javne rasvete obavlja kompanija Sombor Elektro . Proces unapređivanja javne rasvete u smislu energetske efikasnosti je na početku što pokazuje sledeća tabela.

Tabela 6: Pregled javne rasvete u opštini Č oka

U k u p no % S n a g e i z v or a (W) B roj P ( k W ) B r o j (%) P (%) INC 1 0 0 2 00 30 0 5 0 0 0 Inkan d e s centne (užareno 1 si j /stub 0 0 .0 0 .0 0 . 000 vl a k n o ) 2 si j /s tub 0 P M Hy b, C FL i M L 32 1 1 0 160 2 20 3 5 0 0 H i b r i d n e ž i v i n e , k o m pa k t n e 1 si j /stub 0 0 .0 0 .0 0 . 000 flu ore s c entne i o s t a le 2 si j /s tub 0 H PM 80 1 2 5 250 4 00 7 0 0 0

1 si j /stub 0 0 .0 0 .0 0 . 000 Živ a v i s o k o g pri tiska 2 si j /s tub 0 H PS 70 1 0 0 150 2 50 4 0 0 1 489

1 si j /stub 9 7 1 1 65 3 5 3 1 48 9 9 3 .1 75 . 6 1 37 . 420 N a t ri j um v i s o k o g p ri t is k a 2 si j /s tub 0 MH 70 1 0 0 150 2 50 4 0 0 111

1 s i j / s tub 111 111 6 .9 24 . 4 44 . 400 M e t al h a l o g e ne 2 si j /s tub 0 U k u p an b r o j s t u bo v a 1 6 00 U k u p an b r o j s v e ti l j k i / s i j a l ica 1 6 00 Uk u p n a insta l ir a n a s n a g a si j a li c a (k W ) 1 81 . 820

Regulisanje uključenja/isključenja javne rasvete se vrši po m o ću podešavanja uklopnog sata i ne postoji regulacija fotometrijskih p a rametara. S v e glavne i bo č ne ulice u gradu su osvetlj e ne. Ukupna potr o šnja električ n e energije za javnu rasvetu u 2013. god i ni bila je 952 000 kWh, a ukupni t r oško v i energije bili su 5.12 m iliona dinara. Ukupni t r ošk o vi održavanja su iznosili 498 000 dina r a, dakle ukupan trošak za javnu rasvetu u 2013. godini iznosio je oko 5.62 m iliona dinara. Procenjena e m isija C O 2 , usled potrošnje električne energije za javnu rasvetu je 761 6 00 k g u 20 1 3. god i ni. Osnovni pokazatelji ener g ije i troškova javne rasvete u 2013. god i ni prikazani su u sled e ćoj tabeli.

15

Tabela 7: Osnovni po k a zatelji energije i troškova z a javnu rasvetu u 20 1 3. godini

Ener g e t s k i indi k ator i za 2 013 . go dinu V r edn o st J O E 1 Bro j s v etil j ki p o sta n o v ni k u ( s vet./st.) 0. 1 2 J O E 2 P ro s e č n a sn a g a s v e til j ke j av n o g o s v etl j e n j a ( k W ) 0. 0 1 J O E 3 Bro j s v etil j ki p o k m o sv e tl j e n ih ulica ( s v et./k m ) 15. 7 4 J O E 4 P o t ro š n j a el e k t r ič n e e n e rgi j e za j a vn o o s vetl j e n j e p o s v etil j c i (k W h g od. /s v et.) 671. 9 6 J O E 5 P o t ro š n j a el e k t r ič n e e n e rgi j e za j a vn o o s vetl j e n j e p o sta n o v n i k u g o d i šn j e ( k W h g od. /st . ) 83. 5 4 J O E 6 P o t ro š n j a el e k t r ič n e e n e rgi j e za j a vn o o s vetl j e n j e p o k m o sv e tl j e n ih u lica g od iš n j e ( k W h 1 0 597.70 Sp e ci f ični t r o š k ov i si s te m a jav n o g o s v e t l j en ja V r edn o st Sp e ci f ični go dišn j i bru t o t r o š a k za ele k t r ič nu en e r g i j u J O T E 1 P o s v etil j ci (RSD g o d. / s vet.) 3 613.97 J O T E 2 P o sta n o v n i k u ( R SD g od. /st . ) 449.29 J O T E 3 P o k m o sv e tl j e n ih u lica ( RSD g o d. / k m ) 5 6 900.00 Sp e ci f ični go dišn j i bru t o t r o š a k za o drž a va n je J O T O1 P o s v etil j ci (RSD g o d. / s vet) 351.68 J O T O2 P o sta n o v n i k u ( R SD g od. /st . ) 43.72 J O T O3 P o k m o sv e tl j e n ih u lica ( RSD g o d. / k m ) 5 537.07 Sp e ci f ični go dišn j i bru t o t r o š a k za s is t em jav n o g o s ve tl j en j a J O T U1 P o s v etil j ci (RSD g o d. / s vet) 3 965.66 J O T U2 P o sta n o v n i k u ( R SD g od. /st . ) 493.01 J O T U3 P o k m o sv e tl j e n ih u lica ( RSD g o d. / k m . ) 6 2 437.07 U češće uku p nih t ro š k o v a z a j av n o o s v etl j e n j e u g od i š n j em b u d žetu op šti n e ( %) 0.02

Iako u poslednje tri godine na teritoriji opštine Čoka nije bilo investicija u javnoj rasveti, evidentno je da su u upotrebi samo energetski efikasne natrijumove i metal halogene svetiljke. Zbog toga se može preporučiti samo dalji nastavak modernizacije javnog osvetljenja uz eventualno poboljšanje nivoa osvetljaja.

16

4.3 Potrošnja goriva i energije u različitim javnim preduzećima

4.3.1 Vodovod i kanaliz acija Vodovod i kanalizacija spadaju u nadležnost Javnog komunalnog preduzeća Čoka. Oko 10 500 stanovnika je povezano na javni sistem vodosnabdevanja posredstvom 5 945 priključaka. Postoji dvadeset jedan vodozahvat (tj. bunar) koji snab d evaju vo dom sva naselja u opštini Čoka. Najčešće nekoliko vodozahvata snab d eva jedno naselje. Ukupni kapacitet vodovodnog sistema iznosi 186.7 l/s. Godišnja proizvodnja vode u 2013. godini bila je 833 358 m3, dok podatak o distribuiranoj količini vode nisu dostupn i, zbog specifičnosti načina obračuna utrošene vode. Godišnja potrošnja električne energije za sistem vodosnabdevanja je 230 354 kWh (godišnji trošak za električnu energiju je ≈1.26 miliona dinara). Jedino u okviru vodozahvata sa najvećim kapaci tetom (B - 1 i B - 2 Čoka) prisutno je merenje i obračun potrošnje reaktivne energije - 8 479 kvarh. Ukupni troškovi proizvodnje i distribucije vode u 2103. godini bili su oko 21.5 miliona dinara. Dostavljeni podaci ne sadrže validne informacije o gubicima vod e u sistemu. Naime u JKP Čoka se vrši merenje samo proizvedene vode po vodozahvatima, ali se u velikom broju slučajeva ne vrši merenje distribuirane količine vode. Prema informacijama iz JKP Čoka, gubici vode u sistemu su evidentni. Zbog toga se kao prva mera preporučuje merenje isporučene količine vode kod svih potrošača, a zatim revitalizacija cevovodnog sistema. Kanalizacioni sistem obuhvata 28 km kanalizacionih cevi, bez tretiranja otpadnih voda. Oko 20% cevi je mlađe od 5 godina, 40% cevi je star osti između 5 i 10 godina, dok je 20% cevi starosti između 10 i 20 godina, odnosno 10% je starosti između 20 i 30 godina, dok je 10% cevi starije od 30 godina. Većina domaćinstava u centru grada Čoka je povezana na kanalizacioni sistem. Količina ispuštene kanalizacione vode se meri od septembra 2013. godine i do kraja godine izmerena količina je dostigla 95 185 m3. Ukupna potrošnja električne energije za kanalizaciju vode je iznosila 4 417 kWh, a njeni ukupni troškovi 79 140 RSD. Osnovni indikat ori za snabdevanje vodom prikazani su u sledećoj tabeli.

Tabela 8: Osnovni indi ka tori z a snabdevanje vod o m

In d i ka t o r N a z i v i nd i k a t ora Vrednost P V TR 01 Koli čina isporučene v o d e p o j e di n i ci u k up n ih troš k o v a ( m 3 / R S D ) 0 . 0 31 P V TR 02 U k u pni troš k o v i po j e dinici is p or u čene v ode (RS D / m 3 ) 32.487 P V P R 01 Koli čina isporuč en e v o d e p o j e di n ic i utr o šen e el . ener g i j e ( m 3 / k W h) 2 . 8 70 P V P R 02 Koli čina isporučene v o d e p o j ed i n i ci k o li č ine proi zv edene v o d e ( m 3 / m 3 ) 0 . 7 93 P V PO T 01 Koli čina isporuč e ne v o d e p o s ta no v n i k u ( m 3 /s t . ) 5 7 .9 9 7 P V PO T 02 Koli čina isporučene v o d e p o p ri k l j uč k u ( m 3 /p r .) 111.193

17

4.3.2 Čistoća

Sakupljanje i tretiranje otpada spadaju u nadležnosti JKP Čoka. Postoji jedna privremena deponija (do izgradnje sanitarne deponije). U toku 2013. godine prikupljeno je oko 1700 m3 otpada. Oko 5 t PET i HDPR otpada tretirano je u toku 2013. godine. Za prikupljanje otpada se koriste dva specijalna vozila, ona su potrošila 1818 l dizel goriva, a ukupna emisija CO2 zbog ove potrošnje bila je 4 908 kg u 2013. godini.

4.3.3 Ze lenilo

JKP Čoka stara se o održavanju javnih parkova i sakupljanju i tretiranju zelenog otpada. Oko 30 t zelenog otpada prikupljeno je u 2013. godini, bez daljeg tretiranja. Mašine za održavanje su potrošile 681 l benzina 638 l dizel goriva, a ukupna emis ija CO2 zbog ove potrošnje bila je 3272 kg u 2013. godini.

4.3.4 Potrošnja goriva za vozila

Delatnosti JKP Čoka su čistoća, zelenilo, vodosnabdevanje i distribucija prirodnog gasa, pa preduzeće pored navedenih vozila u okviru Čistoće i Zelenila poseduje još 5 vozila opšte namene. Pored vozila u okviriru JKP Čoka postoji još 23 vozila koja koriste različite službe lokalne samouprave. Ukupno 27 vozila (20 na benzin, odnosno TNG i 7 na dizel gorivo) su potrošila 24 622 litara benzina, 11 763 litara TNG - a i 12 848 litara dizel goriva, što je izazvalo emisiju od 107 750 kg CO2 u 2013. godini. Ukupna pređena kilometraža svih ovih vozila je 430 681 km, ili oko 15 951 km/vozilu sa prosečnom potrošnjom od 11.4 l/100 km. Jasno je da ima značajnog prostora za uštedu na tr oškovima goriva za vozila. Kod vozila koja koriste benzin kao gorivo, kao jednu od mera moguće je analizirati ugradnju instalacije i rezervoara za LPG čime bi se značajno smanjili troškovi goriva i emisija CO2. Za tačnu procenu efekata neophodno je razmatr ati pojedinačna vozila.

4.3.5 Sistem distribucije prirodnog gasa

JKP Čoka zaduženo je za distribuciju prirodnog gasa. Sistem distribucije gasa je izgrađen 1987. godine, ukupna dužina cevi je 43.6 km (3.1 km čeličnih i 40.5 km polietilenskih). Sistem se sastoji od glavne merno regulacione stanice i 805 podstanica ( 790 sa protokom ≤ 6 m3/h, 3 sa protokom 6 ÷ 10 m3/h, i 12 sa protokom 10 ÷ 160 m3/h). U 2013. godini distribuirano je 661 000 m3 prirodnog gasa (što je 30.4 miliona dinara, sa prosečnom jediničnom ce nom isporučenog gasa 46 din/m3).

18

5. POTENCI JA L UNA P RE Đ ENJA EN ER GE T SKE EFIKASNOSTI U SEKT O RU JAVN I H Z GRADA OPŠTINE ČOKA

Potencijal za unapređenje energetske efikasnosti sagledavan je pre svega sa aspekta potrošnje energije za grejanje u javnim zgradama. Kao osnov za procenu potencijala poslužile su referentne vrednosti potrošnje energije za grejanje u različitim tipovima javnih zgrada iz "Pravilnika o energetskoj efikasnosti zgrada" iz 2011. godine [4]. Ovaj Pravilnik se, u osnovi, oslanja na standard SRPS E N ISO 13790 iz januara 2010. godine. U tabeli 6.11b ovog Pravilnika definisane su vrednosti dozvoljene godišnje potrošnje finalne energije za postojeće zgrade. Iako se radi o ukupnoj specifičnoj potrošnji finalne energije, u proračunu maksimalnog potencija la energetske efikasnosti ove vrednosti su korišćene kao vrednosti specifične potrošnje za grejanje po jedinici grejane površine, budući da u dosadašnjoj analizi praktično nijedna zgrada (bez obzira na do sada izvedene radove u cilju unapređenja energetske efikasnosti) nije ni blizu ovih vrednosti ukoliko temperaturni uslovi zadovoljavaju projektovane. Pri proračunu realnog očekivanog potencijala za unapređenje energetske efikasnosti, navedene vrednosti su dodatno povećane za 20%. U slučaju da se kao energe nt za grejanje koristi električna energija obe ciljne vrednosti su uvećane za procenjenu vrednost specifične potrošnje električne energije po jedinici grejanje površine za tu vrstu delatnosti, datu u tabeli 6.5 Pravilnika [4]. Obe ciljne vrednosti specifične energije po jedinici grejane površine za različite sektore javnih zgrada date su narednoj tabeli.

Tabela 9: Ciljne vrednosti specif i č n e en e rgije za grejanje po jedinici grejane površine z a r a z l i č ite tipove javn i h z g rada

Maksimalna dozvoljena Realna očekivana Očekivana godišnja godišnja potrošnja za godišnja potrošnja za potrošnja elektr ične grejanje po jedinice grejanje po jedinice energije po jedinice Vrsta zgrade grejane površine za grejane površine za grejane površine za postojeće objekte postojeće objekte (kWh/m2) (kWh/m2) (kWh/m2) Upravne i poslovne zgrade 65 78 20 Zgrade namenjene obrazovanju 75 90 10 Zgrade namenjene zdravstvu i socijalnoj 120 145 30 zaštiti (uključujući i vrtiće) Zgrade namenjene turizmu i ugostiteljstvu 100 120 30 10 Z grade namenjene sportu i rekreaciji 90 108 60 za unutrašnje bazene Zgrade namenjene trgovini i uslužnim 80 96 30 delatnostima

Na osnovu razlike u specifičnoj potrošnji za grejanje po jedinici grejane površine i ciljnih vrednosti, proračunat je potencijal za uštede u energiji za grejanje po jedinici površine i ukupno, a na osnovu cene energenta koji se koristi za grejanje i potencijal u smanjenju godišnjih troškova grejanja za ceo objekat i po jedinici površine. Tabela 10 prikazuje pregled proračunatih vrednosti za sve zgrade gde je potencijal moguće proračunati i gde on postoji. Zgrade su poređane po opadajućim vrednostima specifičnog realno očekivanog potencijala u smanjenju troškova po jedinici površine.

19

Tabela 10: P regled potencijala z a unapr e đenje energetske efik a snosti u pog l edu potro š nje energije z a grejanje u javnim z g rad a ma

Gre j n a Ukupan Maksimalni Maksimalni Specifični Ukupan realni Realni Realni Specifični po v r š i n a potencijal za očekivani očekivani maksimalni potencijal za očekivani očekivani realni ( m 2 ) smanjenje potencijal u potencijal u očekivani smanjenje potencijal u potencijal u očekivani potrošnje smanjenju smanjenju potrošnje smanjenju smanjenju Ja vn a potencijal u potencijal u energije za potrošnje troškova za smanjenju energije za potrošnje troškova za smanjenju z g r ad a grejanje energije za energiju za troškova za grejanje (kWh) energije za energiju za troškova za (kWh) grejanje grejanje toplotnu grejanje grejanje energiju za (kWh/m2) (RSD) energiju (kWh/m2) (RSD) grejanje (RSD/m2) (RSD/m2) J a v no k o m u na l n o pred u z e će Č o ka 300 6 8 655 229 33 0 6 28 1 102 6 4 755 216 3 1 1 846 1 039 O s n o v na š k o l a Se r vo M i h a i l P a d ej 2 720 47 1 900 173 1 37 1 4 00 504 41 7 500 153 1 21 3 307 446 V r t i ć Ra d o s t - Z v o n č i ć O s to j i ćevo 492 9 5 280 194 23 7 2 95 482 8 5 440 174 2 1 2 789 432 V r t i ć R a d o s t - L ep t ir ić P a dej 312 5 1 700 166 15 0 2 47 482 4 5 460 146 1 3 2 112 423 O s n o v na š k o l a Jo v a n P opo v ić i Vrt i ć M a l a s ire n a S a n ad 750 4 5 983 61.31 28 3 6 53 378 3 0 983 41 1 9 1 124 255 D o m z d r a vl j a Č o k a - S e n ćan s ka 3 946 5 9 049 62 28 5 2 23 302 3 5 399 37 1 7 0 988 181 O s n o v na š k o l a D r T i h o m i r O st oj ić O s to j i će v o 3315 25 1 375 75.83 78 2 4 80 236 18 5 075 56 5 7 6 101 174 V r t i ć Ra d o st - D u ga Č o k a 1700 7 5 655 45 45 5 6 28 268 4 1 655 25 2 5 0 865 148 Zg r ad a Op š t i ne Č o k a 1650 5 5 495 34 28 4 5 46 172 3 4 045 21 1 7 4 562 106 H e m i j sk o p r e h r a m be n a sre d n j a š k ol a Č o k a 1968 4 6 851 23.81 24 7 0 06 126 7 491 4 3 9 493 20 Zg r ad a m es n e z a j e d ni c e Č o k a - KOC 838 3 627 4 1 8 5 01 22 0 0 0 0 Z b i rno (jav ne zg r a de k o d k oji h p o s t oj i p ote nc ijal) 1 4 991 1 22 5 570 82 4 44 6 6 0 7 297 94 7 803 63 3 27 3 187 218

Analizom prethodne tabele dolazi se do zaključka da realno očekivani potencijal unapređenja energetske efikasnosti u sektoru javnih zgrada u opštini Čoka je izuzetno značajan. Procena je da se on kreće između 0 , 95 i 1 , 2 miliona kWh godišnje. Novčano izražen ovaj potencijal godišnjih ušteda iznosi između 3 , 3 i 4 , 4 miliona dinara. Verovatno je on i veći, jer u njega nije uključena električna energija za grejanje energetski neefikasnih zgrada. Deo potencijala godišnjih ušteda posledica je smanjenja troškova energije, a deo posledica visoke cene energenata koji se koriste. Supstitucija skupih energenata za grejanje (lož ulja) jeftinijima (npr. drvnom biomasom, ili peletom) omogućila bi dodatne uštede. Potencijal za unapređenje energetske efikasnosti biće osnova za rangiranje mera energetske efika snosti koje će biti uključene u ovaj plan.

21

6. POTENCI JA L OBN O VLJIVIH IZV O RA EN ERGIJE U OPŠTINI ČOKA

Veliki broj sunčanih dana, kao i raspoložive površine pogodne su za postavljanje solarnih panela na krovove objekata. Takođe, oblast Banata je ima jako doba r potencijal energije vetra. Potencijal biomase u ovoj oblasti je, takođe značajan, na osnovu podataka, dostupnih iz poljoprivrednog popisa za 2012. godinu, o obradivim površinama, šumama i stočnom fondu i podataka o srednjem desetogodišnjem prinosu useva. Iako je taj potencijal veliki, ne postoji nijedno postrojenje za obradu i korišćenje biomase. Energetski potencijal je predstavljen u sledećim tabelama.

Tabela 11: E nergetski potencijal biomase od useva Tip us ev a Pov r š i n a P r in o s us ev a K o e f i c ij e n t D e o b i o m a s e P roc e nat Do n j a to pl ot n a E n e rg e t ski Ener g et s k i (h a ) p o ha (t / h a) o s tat k a u s ev a k oj i s e v l až n o s ti m o ć - H d ( G J / t) p ote n c ij a l p ot enci ja l us ev a m o že k o r i st i ti za (%) b i o m a s e b i o m a s e e n e r gets k e s vr h e ( G J ) ( M W h) P š e n i c a 3418. 21 4.4 1 0 .3 15 14.4 5 5 227 1 5 341 J e č am 539 . 49 3.8 0.8 0 .3 15 14.5 6 0 64 1 684 R a ž 143 . 17 2.2 1.1 0 .3 15 14.5 1 2 81 356 O v as 273 . 53 3 1 0 .3 15 14.5 3 0 34 843 K uku r uz 6101. 91 5.5 1.1 0 .3 15 15.5 14 5 913 4 0 531 Sun co k r e t 2294. 64 2.3 2.5 0 .3 20 13.5 4 2 749 1 1 875 S oja 438 . 54 2.5 2 0 .3 7 15.7 9 6 05 2 668 R epa 0 2.4 3 0 .3 15 14.5 0 0 Š e ć e rna r epa 128 . 05 46.1 0.75 0 .3 18 15 1 6 337 4 538 U k u p no 1 3 338 28 0 210 7 7 836

Tabela 12: E nergetski potencijal biomase od drveta Po s e č en Po s e č en P o s ečeno P o s ečeno Sre d nja Deo biomase Pr o s ečna Pr o c e n at Donja Ene r g e ts k i En e r g e t s k i o drvo - o drvo - d r v o - drvo - v r edn o st drveta koji se gu s t ina vl a žno s t i t opl o tna m o ć po t enci ja l p o tencij a l Tip dr v eta 20 06 2 0 07 2 0 08 ( m 3) 2 0 09 ( m 3) može koristiti drve t a ( %) - Hd (GJ/ t ) bio m a s e ( G J ) bi o m ase ( m 3) ( m 3) ( m 3) u energetske ( k g / m 3) ( M W h) svrhe L i š ćari - U ku p n o 97 0 1 9 69 5 98 6 66 3 5 80 9 95 L i š ćari - T e hn ič k o d rvo 80 0 1 3 80 4 79 4 85 0 . 42 6 45 10 1 7.9 2 1 16 5 88 L i š ćari - Ostatak 1 7 0 5 89 1 19 1 81 1 6 4 5 30 1 7.9 1 4 65 4 07 Če tin a r i - U ku p n o 6 6 0 1 45 2 65 54 2 81 8 69 2 41 Če tin a r i - T e hn ič k o d rvo 6 6 0 1 32 2 40 51 2 71 0 . 4 2 4 2 0 10 1 8.9 8 12 2 26 Če tin a r i - Ostat a k 0 13 25 3 1 0 1 4 2 0 30 1 8.9 57 1 6 Uk upno 7 5 7 1 45 2 2 34 6 52 9 47 4 4 50 1 2 3 6

Tabela 13: Energetski potencijal biomase od stočnog fon d a Godišnje tečno Ukupno godišnje Količina biogasa po Ukupna godišnja Donja Energetski Energetski đubrivo po grlu tečno đubrivo jedinici tečnog količina biogasa toplotna moć potencijal potencijal V r sta s t o k e Bro j st o k e stoke (t/ god ) đubriva (m3) - Hd biogasa biogasa (t/ god ) (m3/t) (GJ/m3) (GJ) (MWh) G o v e d a 5 3 1 8 1. 6 2 8 6 15 2 45 2 1 10 714 0 . 02 1 6 4 5 5 9 1 1 2 6 6 4 Sv i n j e 22 9 0 1 0.3 6 8 70 4 30 2 9 54 229 0 . 02 1 6 6 3 8 1 1 1 7 7 2 5 Ov ce 6 9 9 8 0.3 2 0 99 4 30 9 02 7 42 0 .02 1 6 1 9 4 9 9 5 4 1 6 K o z e 8 6 7 0 0.3 2 6 01 4 30 1 1 18 430 0. 02 1 6 2 4 1 5 8 6 7 1 1 Živ i n a 46 3 0 1 0. 2 1 9 7 23 4 50 4 3 75 445 0. 02 3 4 1 0 2 3 8 5 2 8 4 4 0 U k up n o 90 1 8 8 29 9 09 11 4 61 5 60 2 5 5 4 4 5 7 0 9 5 7

Ukupan procenjeni energetski potencijal biomase i biogasa dobijenog iz useva, drveta i stočnog fonda je više od 133 000 MWh godišnje.

22

7. PRIORITETI I O ČEKIVANI R E ZU LT ATI REAL IZ ACIJE P L ANA

7.1 Prioritetni ciljevi lokal n og energetskog plana

Na osnovu analize postojećeg stanja i prepoznavanja potencijala u unapređenju energetske efikasnosti i kao posledica toga smanjenju emisije štetnih gasova sa efektom staklene bašte postavljeni su prioritetni ciljevi ovog lokalnog energetskog plana. Prioritetni ciljevi ovog lokalnog energetskog plana su sledeći: 1. Ugradnja merne i prateće informacione infrastrukture koja omogućuje bilansiranje utrošenih energen ata u javnim zgradama gde to sada nije moguće; 2. Podizanje svesti o potrebi unapređenja energetske efikasnosti i stalnoj potrebi za racionalnom potrošnjom energije; 3. Unapređenje energetske efikasnosti najkritičnijih javnih zgrada na području opštine Čoka i supstitucija skupih energenata jeftinijim, po mogućstvu obnovljivim izvorima energije; 4. Nastavak procesa modernizacije i racionalizacije sistema javnog osvetljenja na području opštine Čoka; 5. Unapređenje energetske efikasnosti potrošnje e lektrične energije u javnim objektima na teritoriji opštine Čoka; 6. Smanjenje specifične potrošnje goriva i postepena zamena vozila u voznom parku institucija u opštini Čoka vozilima sa manjom i ekološki prihvatljivijom potrošnjom ili njihova nadogradnja tako da koriste ekonomičnija i ekološki prihvatljivija goriva. Navedeni prioritetni ciljevi su u skladu sa prioritetima, postavljenim ciljevima i merama definisanim u ostalim strateškim dokumentima opštine Čoka: 1. Prostornom planu opštine Čoka [5]: a) o pštim ciljem: teritorijalni razvoj i kooperacija sa susednim jedinicama lokalne samoprave b) posebnim ciljevima u oblasti: - javnih službi: poboljšanje uslova funkcionisanja postojećih javnih službi i izgradnja objekata za smeštaj novih, rekonstrukcija, adaptacija i opremanje osnovnih škola i fiskulturnih sala, vraćanje u funkciju domova kulture; - infrastrukturnih sistema: rekonstrukcija detaljne kanalske mreže, rešavanje problema nepropisnog ispuštanja optadnih voda iz domaćinstava, izgradnja kanalizaci je i prečistača otpadnih voda i vode iz vodovodne mreže za sva naselja, uređivanje zone sanitarne zaštite za sva izvorišta, razvoj elektroenergetske infrastrukture, razvoj gasovodne infrastrukture (izgradnja razvodnih gasovoda i MRS za snadbevanje gasom naselja); - životne sredine: formiranje lokalnog registra izvora zagađivanja životne sredine, implementacija Lokalnog plana upravljanja otpadom koji je kompatibilan sa Regionalnim planom, zakonskom regulativom i strategijom upravljanja otpadom, realizacija regionalnog sistema upravljanja otpadom; sanacija i rekultivacija svih naseljskih neuređenih odlagališta otpada i stočnih groblja i deponija isplake na teritoriji opštine, očuvanje biodiverziteta ukupnog prostora, definisanje upravljanja ekološkom mrež om, zasnivanje i obnavljanje vodozaštitnih šuma, formiranje mreže zaštitinih pojaseva zelenila (vetrozaštitno i poljozaštitno zelenilo na prostorima uz kanale, saobraćajnice i u okviru poljoprivrednog zemljišta), povezivanje zaštitinih pojaseva zeleni la sa šumama u sistem zelenih površina; 2. Strategiji održivog razvoja opštine Čoka za period 2010 - 2020. godine [6]: a) merama definisanim u prioritetnoj oblasti 4 - Unapređenju komunalnih delatnosti i komunalne infrastrukture: - upravljanje prirodnim vrednostima i zaštita životne sredine (mera 4.2); - upravljanje vodama (mera 4.3); - upravljanje otpadom (mera 4.4); 3. Zelenoj agendi opštine Čoka [7]: a) prioritetima definisanim u oblasti očuvanja i zaštite životne sredine: 23

- razvijanje ekološke svesti približavanjem ove vrednosti stanovništvu kroz edukacije i animacije; - izgradnja kanalizacije, kolektora i prečistača koje bi sprečilo izlivanje otpadnih voda u kanale za atmosferske vode i otklonilo negativan uticaj na zdravlje stanovnika; - eduka cija poljoprivrednika i veća kontrola prometa i upotrebe pesticida i veštačkih đubriva u cilju očuvanja kvaliteta zemljišta, kao i povećanje stepena pošumljenosti kojim bi se smanjili negativni uticaji vetra; - korišćenje biomase kao alternativnog izvora e nergije, posebna edukacija iz ove oblasti; - zaštita i razvijanje ekološke svesti kod građana o značaju rezervata i njegove zaštite, o štetnosti i sprečavanju ugrožavajućih faktora; - edukacija stočara o kontrolisanom napasanju stoke u zaštićenom području; - redovno održavanje zelenih površina i planska sadnja novih stabala; Za navedene prioritetne ciljeve u narednoj tabeli su definisani indikatori kojima se prati nivo njihove realizacije i ciljne vrednosti indikatora.

Tabela 14: Pregled prioritetnih ciljeva plana, indikatora za njihovo p raćenje i njihovih ciljnih vrednosti

Ciljne vrednosti Nosioci real i z a cije Prioritetni c i lj Indikatori I z vori finansiranja indikatora aktivnosti Ugradnja merne i prateće informacione infrastrukture koja omogućuje bilansiranje Broj šk o la sa praćenjem po t ro šn je 3 Opšt i n ska upr a v a Opšt i n ski bud ž et utrošenih energenata u javnim zgradama e n e r genata gde to sada nije moguće; B r o j o d rž a n i h p r e d a v a n j a u os no vnim i sre dn j im ško l a m a o 1 g o d iš nje po z n a čaju r acio n aln o g ko r išćenja š k oli energije B r o j o d rž a n i h p r e d a v a n j a u J KP o Po d izan j e s v est i o p o tre b i 1 g o d iš nje po z n ač aju r acio n aln o g ko r išćenja un ap re đ en j a en er g e ts k e efi k a s n o sti i J K P Stru č ne s l užbe op št i n e, energije Opšt i n ski bud ž et staln o j po t rebi za racionalnom sp o lj n i stru č n i sarad n ici B r o j o d rž a n i h p r e d a v a n j a u potrošnjom energije; 0 . 5 g o d iš nje p o z d ra v s t v e n i m o bj e k ti m a o z n ačaju ob j e k t u racionalnog k o r išće n j a e n er g i j e B r o j p r o m o ti vn ih a kc ija n a n i v o u o p št i n e o z n ač a j u r acio n aln o g 2 g o d i š nje ko r išćenja energije Unapređenje energetske efikasnosti S m anjenje g od išnje po t ro šn je 6 5 0 0 00 k Wh Opšt i n ski bud ž et, sreds t va najkritičnijih javnih zgrada na području e n e r gije u ja v n im zgrad am a Stru č ne s l užbe op št i n e, iz donacija i na m enska opštine Čoka i supstitucija skupih S m anjenje g odi šnj i h t r o š k o va za 2 . 27 m i l i ona sp o lj n i stru č n i sarad n ici s re d stva iz budžeta energenata jeftinijim, po mogućstvu e n erg i ju i energ e nte u j a vnim RSD R e publike Srb i je obnovljivim izvorima energije; zgr a da m a Nastavak procesa modernizacije i Stru č ne s l užbe op št i n e, racionalizacije sistema javnog osvetljenja na - - Opšt i n ski bud ž et sp o lj n i stru č n i sarad n ici području opštine Čoka; Opšt i n ski bud ž et, sreds t va Unapređenje energetske efikasnosti S m anjenje g od išnih t ro š k o va za 1 . 5 m i l i ona Stru č ne s l užbe op št i n e, iz donacija i na m enska potrošnje električne energije u javnim el e k t r i č nu energiju RSD sp o lj n i stru č n i sarad n ici s re d stva iz budžeta zgradama na području opštine Čoka; R e publike Srb i je Smanjenje specifične potrošnje goriva i postepena zamena vozila u voznom parku Stru č ne s l užbe opš t i ne, institucija u opštini Čoka vozilima sa Procenat s m anjenja t ro š k o va za Opšt i n ski bud ž et, sreds t va j a vne i n stit u ci j e i JKP manjom i ekološki prihvatljivijom go r iv o za m o t o r n a vo zila u 2 0 % J KP na terit o ri j i o p štine n a teritori j i opšt i ne potrošnjom ili njihova nadogradnja tako da i n stit u ci j a m a u o p šti n i Čoka Čoka Čo k a koriste ekonomičnija i ekološki prihvatljivija goriva;

24

7.2 Prioritetne aktivnosti i projekti loka l nog energetskog plana sa defi ni sanom vremenskom dinamikom realizacije

Da bi se u okviru prioritetnog cilja "Unapređenje energetske efikasnosti najkritičnijih javnih zgrada na području opštine Čoka i supstitucija skupih energenata jeftinijim, po mogućstvu obnovljivim izvorima energije" izabrale javne zgrade koje će biti predmet primene mera unapređenja energetske efikasnosti, potrebno je izvršiti i rangiranje objekata u smislu veličine njihovog doprinosa ostvarenju postavljenog prioritetnog cilja. Rangiranje je izvršeno formi ranjem ocena četiri parametra na osnovu čije vrednosti je procenjena veličina uticaja primene mera energetske efikasnosti na ostvarenje prioritetnog cilja. To su veličina specifičnog maksimalnog očekivanog potencijala u smanjenju troškova za toplotnu ene rgiju, ukupan potencijal za smanjenje potrošnje energije za grejanje, broj mera energetske efikasnosti koje je po preliminarnoj proceni moguće primeniti na zgradu u odnosu na ukupan broj mera energetske efikasnosti za zgradu i potreba za zamenom energenta. Prva dva parametra su u postupku ocenjivanja upoređena sa maksimalnom pojedinačnom vrednošću svakog od njih, treći je iskazan kao procenat, a četvrti je ocenjen ocenom 4 ukoliko postoji potreba za zamenom energenta, a sa ocenom 0, ukoliko ne postoji. Na o snovu procentualnih vrednosti dobijenih za prva tri parametra, proračunate su prosečne ocene uticaja prema formuli: 4 - 3 × (100 - i) 2 /1600 , gde je i vrednost dobijena na osnovu opisa za prva tri parametra, pri čemu se za vrednosti manje od nule usvaja vrednost 0. Primenom ove formule tek za vrednost 54% i veću, proračunate na osnovu određenog parametra (npr. ukoliko je potencijal za smanjenje potrošnje toplotne energije 54% od maksimalnog) dobija se vrednost ocene veća od 0, a maksimalna ocena koja se može dobit i je 4. Kada su proračunate ocene za sva četiri analizirana parametra, njihova prosečna vrednost je bila osnov za rangiranje. U narednoj tabeli su dati rezultati primene opisane metodologije.

25

Tabela 15: R angiranje j a vnih z grada pre m a potencijalu z a ostvarenje postavljenog prio r itetnog cilja uz najni ž e troškove

Gre j n a U k upan Maksimalni Maksimalni Specifični P r oce n at o d P r oce n at o d P r oce n at p o v r šina po te n ci j a l z a očekivani potencijal očekivani potencijal maksimalni n a j b o l j e g u n a j b o l j e g u po t re bnih ra d o v a ( m 2 ) s m a n jenje u smanjenju u smanjenju očekivani potencijal s m a n je n j u s p e c ifi č n im u o d n o s u na J a vn a z g rad a p o t ro šn j e potrošnje energije troškova za u smanjenju p o tr o šn j e tr o šk o v i m a n aj v e ć i ob im en e r g i j e za za grejanje energiju za grejanje troškova za e n er g i j e za po t re bnih r a do v a g re j a n je ( RSD/m 2 ) (RSD) toplotnu energiju gre j a n j e ( k Wh) (RSD /m 2 ) O sn o vn a šk o la S er v o M ih a il P ade j 2 720 471 900 173 1 371 400 504 100 46 100 Vrtić Ra d o s t - L ep ti r ić Pade j 312 51 700 166 150 247 482 11 44 60 Do m zdr a vlj a Č o k a - S e n ća ns ka 3 946 59 049 62 285 223 302 13 27 60 Vrtić R ado s t - Z von č ić O s t o j i će v o 492 95 280 194 237 295 482 20 44 80 O sn o vn a šk o la Jo v a n P op ović i V r tić Ma la s ir e n a S a n a d 750 45 983 61 283 653 378 10 34 40 Zg rad a m e sn e za j e dni c e P ade j 1 185 0 0 0 0 0 0 60 O sn o vn a šk o la Jo v a n P op ović C r n a Bara 730 0 0 0 0 0 0 20 Ja v n o ko m un a l n o pre du z e ć e Č o k a 300 68 655 229 330 628 1 102 15 100 40 O sn o vn a šk o la Jo v a n P op ović Vrb i c a 200 0 0 0 0 0 0 0 Do m zdr a vlj a Č o k a - A m b u l a n ta C r n a Ba ra 80 0 0 0 0 0 0 0 Do m zdr a vlj a Č o k a - A m b u l a n ta S a n a d 96 0 0 0 0 0 0 0 Do m zdr a vlj a Č o k a - A m b u l a n ta V rb i c a 96 0 0 0 0 0 0 20 Do m zdr a vlj a Č o k a - A m b u l a n ta P a d e j 390 0 0 0 0 0 0 0 Do m zdr a vlj a Č o k a - A m b u l a n ta O s t oj i će vo 300 0 0 0 0 0 0 40 Zg ra d a m e sn e za j ednice O s t o j i će v o 0 0 0 0 0 0 0 Zg rad a M e sne za j ed n i c e Cr n a B ara 40 0 0 0 0 0 0 0 Zg rad a m e sn e za j ednic e Č o k a - K O C 838 3 627 4 18 501 22 1 2 80 O sn o vn a šk o la Dr T i h o m i r O s t o j ić O s t oj i će v o 3 315 251 375 76 782 480 236 53 21 40 Zg ra d a Opštine Č o k a 1 650 55 495 34 284 546 172 12 16 60 Vrtić R ado s t - D ug a Č o k a 1 700 75 655 45 455 628 268 16 24 40 He m i j sk o p r ehra m be n a s r e d n j a šk o la Č o k a 1 968 46 851 24 247 006 126 10 11 40 O sn o vn a šk o la Jo v a n P op ović Č o k a 3 300 0 0 0 0 0 0 20

26

Tabela 15 (nastavak) : R a ngiranje j a vnih z g rada pre m a potencijalu z a ostvarenje postavljenog prio r itetnog cilja uz najni ž e troškove

Ocena Ocena Ocena Ocena Pro s eč na Po t reb n i rado v i potencijala potencijala stanja potrebe o cena Sistem Izolacija Izolacija Zamena Rekonstrukcija Rekonstrukcija Rekonstrukcija Ostalo J a vn a z gr a d a smanjenja specifičnih objekta zamene grejanja zidova krova stolarije sistema sistema električnih potrošnje troškova energenta klimatizacije unutrašnjeg instalacija energije osvetljenja O sn o v na šk ol a S er v o Mi h ai l P a dej 4.00 2.23 4.00 0 .00 2.56 x x x x x Vrtić Ra do s t - L ep ti r i ć P a dej 0.00 2.10 1.00 4 .00 1.77 x x x Do m zdra v l j a Č o k a - S e n ć a ns ka 3 0.00 0.83 1.00 4 .00 1.46 x x x Vrtić R a do s t - Z v o n čić O s t o j ić e v o 0.18 2.10 3.25 0 .00 1.38 x x x x O sn o v na šk o la J ovan P o po v ić i V r tić Mal a s i re n a S a n a d 0.00 1.41 0.00 4 .00 1.35 x x Z g rad a m e sn e za j ed n i c e P a d ej 0.0 0 0.0 0 1.0 0 4 .0 0 1.25 x x x O sn o v na šk o la J ovan P o po v ić Crna B a ra 0.00 0.00 0.00 4 .00 1.00 x J a vn o k o m un a lno pred u ze će Č o k a 0.00 4.00 0.00 0 .00 1.00 x x O sn o v na šk o la J ovan P o po v ić V rb i ca 0.00 0.00 0.00 4 .00 1.00 Do m zdra v l j a Č o k a - Am b u l a n ta C r na B a ra 0.00 0.00 0.00 4 .00 1.00 Do m zdra v l j a Č o k a - Am b u la n ta S a nad 0.00 0.00 0.00 4 .00 1.00 Do m zdra v l j a Č o k a - Am b u la n ta V rb i ca 0.00 0.00 0.00 4 .00 1.00 x Do m zdra v l j a Č o k a - Am b u la n ta P a dej 0.00 0.00 0.00 4 .00 1.00 Do m zdra v l j a Č o k a - Am b u la n ta O s t o j ić e v o 0.00 0.00 0.00 4 .00 1.00 x x Z g ra d a m e sn e za j e d n ice O s t o j ić e v o 0.00 0.00 0.00 4 .00 1.00 Zg r a d a M e s ne za jed n ice C r na B a ra 0.00 0.00 0.00 4 .00 1.00 Zg rad a m e sn e za j ed n i c e Č o k a - KOC 0.00 0.00 3.25 0 .00 0.81 x x x x O sn o v na šk o la Dr T iho m ir O s t o j ić O s t o j ić e v o 2.69 0.29 0.00 0 .00 0.75 x x Z g rad a O p štine Č o k a 0.00 0.00 1.00 0 .00 0.25 x x x Vrtić R ado s t - D u ga Č o k a 0.00 0.56 0.00 0 .00 0.14 x x He m ijs k o prehra m b e n a s r e d n j a šk o la Č oka 0.00 0.00 0.00 0 .00 0.00 x x O sn o v na šk o la J ovan P o po v ić Čok a 0.00 0.00 0.00 0 .00 0.00 x

27

Na osnovu for m irane rang liste zgrada for m ir a će s e p lan energets k ih pregleda i plan realiz a c i je predloženih mera energetske efikasnosti koji proist i ču iz ovih p r egleda. Ovi planovi ene r getskih preg l eda i realizacije predloženih mera e n ergetske efikasnosti su integ r alni delovi l okalnog energetskog pla n a za potrebe realizacije prioritetnog ci l ja " Unapre đ enje enrgetske efikasnosti najkritičnijih javnih zgrada na podr u čju opštine Čoka i supstitucija skupih e n ergenata jeftinij i m, po mog u ć s tvu obnovljivim izvorima energij e ". U narednoj tabeli prikazan je plan m era i aktivnosti za period od naredne četiri godine na podr u čju opštine Čoka radi unapr e đ enja energetske efikasnosti (i kao posledica smanjenja e m isije gasova sa e fektom stakl e ne bašte), smanjenja troškova za energiju i energente i unapr e đ enja nivoa pojed i nih usluga.

Tabela 16: Prioritetne mere, aktivnosti i projekti na reali z aci j i prioritetnih ciljeva energetskog plana sa vreme n s k om dinamikom i finansijskim okvirom

Vremenski okvir realizacije Godina Godina Godina Godina Finansijski okvir Prioritetni ciljevi Mere i aktivnosti 2015 2016 2017 2018 realizacije (RSD) Kvartal Kvartal Kvartal Kvartal 1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4

e o e ć u t j

e n a t e a t e a a j d

a Definisanje metodologije za praćenje potrošnje uglja i drveta u dva r r ć o i g n e - p u

s k

e

n a i

g vrtića i dve osnovne škole n

e g o a o e r r i m l i c e u n a m t r a b n d

k e e e a e j

m u r

j i r m r

g t h u n o i a s z ć f j a n a u n n r e d

i Implementacija metodologije za praćenje potrošnje uglja i drveta u m g f š d a i -

o n s a o n i

r dva vrtića i dve osnovne škole r v t m g a u o j U

e

k Periodična predavanja u vrtićima, osnovnim i srednjim školama o

s 150 000

t

e značaju racionalnog korišćenja energije g

r e m n o e n

l a a j n n e o Periodična predavanja u JKP o značaju racionalnog korišćenja i đ 60 000 c e a

r energije r p a a z n

i u

b i e b r e t r o t Periodična predavanja u zdravstvenim objektima o značaju p o

e 95 000 j p j

i racionalnog korišćenja energije o o g n i l r t a e s t n e s

e v i

s i

t m e s

o Promotivne akcije o značaju racionalnog korišćenja energije j j o n n n a

š (štampanje nalepnica i oblepljivanje oglasnih tabli, bilbordi, 200 000

s z o i a r k d t štampanje i podela flajera) i o o f P e p

28

Tabela 16 (nastavak): Prioritetne mere, aktivnosti i projekti na realizaciji prioritetnih ciljeva energetskog plana sa vremenskom dinamikom i finansijskim okvirom

Vremenski okvir realizacije Godina Godina Godina Godina Finansijski okvir Prioritetni ciljevi Mere i aktivnosti 2015 2016 2017 2018 realizacije Kvartal Kvartal Kvartal Kvartal (RSD) 1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4 Energetski pregled i specifikacija troškova opreme i radova za implementaciju mera energetske efikasnosti u Osnovnoj 70 000 školi Servo Mihail Padej Energetski pregled i specifikacija troškova opreme i radova

, za implementaciju mera energetske efikasnosti u vrtiću 70 000 m

i Radost - Leptirić Padej j i n

i Na osnovu t

f Realizacija projekta implementacije mera energetske

e energetskog j

efikasnosti u Osnovnoj školi Servo Mihail Padej a

t pregleda a

n Na osnovu e Realizacija projekta implementacije mera energetske g

r energetskog e efikasnosti u vrtiću Radost - Leptirić Padej n pregleda e

h

i Analiza potrošnje električne energije i energenata u javnim p

u zgradama i promene indikatora realizacije 3. prioritetnog - k s cilja uz eventualnu reviziju ciljnih vrednosti indikatora a j i

c Procena potrebnog kapaciteta i tipa grejanja za vrtić Radost -

u 35 000 t i Leptirić Padej t s

p Energetski pregled i specifikacija troškova opreme i radova u s

i za implementaciju mera energetske efikasnosti vrtiću Radost 70 000

a e

k - Zvončić Ostojićevo j i o g Č r Na osnovu

e

e Nabavka opreme i ugradnja novog tipa grejanja u vrtiću n

n procenjenog e i

t Radost - Leptirić Padej š a kapaciteta i tipa p m o i

r Na osnovu u o

j Realizacija projekta implementacije mera energetske v č energetskog z u i efikasnosti u vrtiću Radost - Zvončić Ostojićevo r

d pregleda m o i p v

Analiza potrošnje električne energije i energenata u javnim i a j l n

v zgradama i promene indikatora realizacije 3. prioritetnog -

a o d n cilja uz eventualnu reviziju ciljnih vrednosti indikatora a b r o g Energetski pregled i specifikacija troškova opreme i radova z u

v h

t za implementaciju mera energetske efikasnosti u zgradi 70 000 i s n ć

v Osnovne škole Jovan Popović i vrtića Mala sirena Sanad u a g j

o Energetski pregled i specifikacija troškova opreme i radova h i m j

i za implementaciju mera energetske efikasnosti u zgradi 70 000 o n p č

i mesne zajednice Padej t i r Realizacija projekta implementacije mera energetske Na osnovu k j

a efikasnosti u zgradi Osnovne škole Jovan Popović i vrtića energetskog n

i

t Mala sirena Sanad pregleda s o

n Na osnovu

s Realizacija projekta implementacije mera energetske a energetskog k

i efikasnosti u zgradi mesne zajednice Padej f pregleda e

e

k Analiza potrošnje električne energije i energenata u javnim s t

e zgradama i promene indikatora realizacije 3. prioritetnog - g r cilja uz eventualnu reviziju ciljnih vrednosti indikatora e n e

Procena potrebnog kapaciteta i tipa grejanja za zgradu

e 35 000 j Osnovne škole Jovan Popović i vrtića Mala sirena Sanad n e

đ Procena potrebnog kapaciteta i tipa grejanja za zgradu e

r 35 000

p zgradu mesne zajednice Padej a

n Na osnovu

U Nabavka opreme i ugradnja novog tipa grejanja za zgradu procenjenog Osnovne škole Jovan Popović i vrtića Mala sirena Sanad kapaciteta i tipa Na osnovu Nabavka opreme i ugradnja novog tipa grejanja u zgradi procenjenog mesne zajednice Padej kapaciteta i tipa

29

Tabela 16 (nastavak): Prioritetne mere, aktivnosti i projekti na reali z aciji prioritetnih ciljeva energetskog plana sa vr em ensk o m dinamikom i finansijskim okvirom

V r e m e n s ki o k vir r e aliz a ci j e Godin a G o di n a Godin a G o di n a Fi n a n s i j ski o kvir P r i o ritet n i cil j e v i M e r e i a k tiv n o s ti 2 015 20 1 6 2 017 20 1 8 r e a l i z a c i j e Kva r t a l Kv a rtal K v a r t a l Kva r tal ( R S D) 1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4

S i s t e m atiza c i j a vozila iz voz n o g p a r k a i ns t it uci j a u op š t ini m i - o m k j

š Č o k a u o kvi r u u s p o st a vl j en o g inf o r m a ci o n o g s ist e m a o i o n v l i z

j Us po s t a v l j an j e si s t e m a m e se č n o g pr a ć en j a p o t ro š n j e g ori v a o l o t

k - v a e v o zi l a i z vo z nog p a rka in s ti t u c i j a u o p š ti n i Č o k a

v u i

h

i a a R a n gir a n j e v o zila pr e m a pot ro š n j i i id e n ti f i k a ci j a r l j i i p z

n m o g u ć n o sti s m a n j en j a s pe ci f ične po t ro š n j e ili t ro š k o va - i o č k i v š g or i va v oz i la sa n a j ve ćo m p otro šn j om m o a l o n o

n Mo n it or i ng s pro v ođe n j a m e r a s m a n j en j a s pe ci f ične N a o s n o vu e k o e m k p o t ro š n j e i l i t ro š k o v a g or i v a v oz i l a sa na j v e ć o m i d entifik o v a ni a i e

z

e p o t ro šn j om h m o g u ć n o s ti m t a s o n i j e r a Godi š n j a ana li za potro šn j e g or i va v oz i l a i z v o zn o g p a r k a n p v o a i e k r

t in s t itu c i j a u op š t i n i i r e v i z i j a r a n g l is t e v o z i l a p r e m a -

m s o a

o g a d po tr o šn j i i t ro š k o v i m a g or i va i m o n it o risane gru p e v o z ila

p s

a o i j a

i k Mo n it or i ng s pro v ođe n j a m e r a s m a n j en j a s pe ci f ične N a o s n o vu a v a m i t v i j i l p o t ro š n j e i l i t ro š k o v a g or i v a v oz i l a sa na j v e ć o m i d entifik o v a ni l i r a t j z o a

n p o t ro šn j om h m o g u ć n o s ti o g v d

v h

a e i j r Godi š n j a ana li za potro šn j e g or i va v oz i l a i z v o zn o g p a r k a a r n g k p š o o in s t itu c i j a u op š t i n i i r e v i z i j a r a n g l is t e v o z i l a p r e m a - o d r Č t a po tr o šn j i i t ro š k o v i m a g or i va i m o n it o risane gru p e v o z ila i o n

n p i a

t Mo n it or i ng s pro v ođe n j a m e r a s m a n j en j a s pe ci f ične N a o s n o vu v e š o n p p o t ro š n j e i l i t ro š k o v a g or i v a v oz i l a sa na j v e ć o m i d entifik o v a ni č h o i i

j f u i

n p o t ro šn j om h m o g u ć n o s ti

c

a i e j l i i p Godi š n j a ana li za potro šn j e g or i va v oz i l a i z v o zn o g p a r k a

s c

u m t e in s t itu c i j a u op š t i n i i r e v i z i j a r a n g l is t e v o z i l a p r e m a - i j o t j n s n

e po tr o šn j i i t ro š k o v i m a g or i va i m o n it o risane gru p e v o z ila n j š i

n o

r Mo n it or i ng s pro v ođe n j a m e r a s m a n j en j a s pe ci f ične N a o s n o vu a u t k o m r p o t ro š n j e i l i t ro š k o v a g or i v a v oz i l a sa na j v e ć o m i d entifik o v a ni p a S p p o t ro šn j om h m o g u ć n o s ti

30

8. ZAK LJU Č AK

Lokalni energetski plan predstavlja jed a n od na j važnijih op e rativnih dokumenata opštine Čoka. On predstavlja operacionalizaciju elemenata Strategije održivog razvoja opštine Čoka [ 6 ] . Sa druge strane, ovaj lokalni energetski plan p r edstavlja i odgovor na z akonske ob a veze definisane u Zakonu o efikas n om korišćenju energije [ 1 ] , ali i na realne potrebe koju na m e ću ogran ičenja skupih i ograničenih energetskih resursa koji se koriste na t eritoriji opštine i ekološki zahtevi koji se postavljaju pred državu Srbiju, a time, posredno, i p r ed opštinu Č oka u pogledu s m anjenja em isije gasova s a efekt o m st ak lene bašte. Prvi deo pla n a posvećen je analizi postoj e ćeg stanja potrošnje energije i energenata u opštini Čoka ko j i je pod j u risdi k cijom lokalne a d m inistr a cije i javnih ko m unalnih preduz e ća na teritoriji opštine. Pos l e prezentacije opštih geog r afskih, ekonomskih i energ e tskih pokazatelja na teritoriji opštine izvrše n a je detaljna analiza potrošnje energije i energenata u sektoru javnih z g rada, javnog osvetljenja i u sektoru javnih ko m unalnih preduz e ća na teritoriji opštine u 2013. godini. Ova a n aliza je ukazala na: ( 1 ) potencijal za unapre đ enje energetske efikasno s ti u javnom sektoru opštine Čoka, u cilju uštede energije i smanjenja e m isije C O 2 i (2) potencijal za proizvodnju energije iz obnovlj i vih izvora na teritoriji opštine Čoka, koja bi trebalo da zameni proizvodnju energije iz fosilnih g o riva i tak o đ e redukuje emisiju C O 2 . Tako đ e, por e d utv r đ enog potencijala za s manjenje potroš n je energije, energenata i goriva za m o torna vozila, ova analiza je ukazala na mogućnosti supstitucije pojedinih skupih (uvoznih) en e rgenata, jeftinijim (d o m a ćim) obnovljivim izvorima energije. Ova supstitucija bi o m og u ćila smanjenje troškova za ener g ente finansirane iz opštinskog budžeta. U posebnom poglavl j u iz v ršena je sistematizacija potencij a la za smanjenje potrošnje energije i energenata u sektoru javn i h zgrada bazirana na p odaci m a i u n apr e đ enoj metodologiji iz Pravilnika o energetskoj efikasnosti zgrada [ 4 ] . Si s t e m at i zacija j e pokazala da postoji zn a čajan potencijal za unapre đ enje energetske efikasnosti u sektoru javn i h zgrada i v e ći broj m era, aktivnosti i p rojekata koje se predlažu za realizaciju u okviru ovog plana vezan je upravo za zgrade sa prepoznat i m najveć i m potenci j al o m . Predstavljeni podaci vezani za potenc i jal proizvodnje energije iz obnovlj i vih izvora m ogu da posluže kao osnova za dogovore sa potencijalnim i n vestitorima, n ar o čito i m aj u ći u vidu činjenicu da su o n i povezani s a poljopr i v rednom proizvodnjo m , što je jedna od osno v nih delatnosti u o v oj o p šti n i. Najzn a č ajniji deo plana čini poglavlje u kojem su definisani priori t etni ciljevi ovog plana, utv r đ eni indikatori za merenje njihove realizacije, prepo z nati nosioci realizaci j e akt i vnosti za rea l izaciju cilje v a i potencija l n i izvori za finansiranje ovih aktivnosti. P rioritetni ciljevi su u skladu sa osnovnim strateškim doku m entom opštine [ 6 ] . Definisano je šest ciljeva i indikato r i njihove realizacije na o snovu analize potencijala za unapre đ enje energetske efikasnosti i z vršene u prethodnim poglavljima. Na osnovu definisanih ciljeva fo r m iran je plan mer a , aktivnosti i projekata za njihovu realizaciju u per i odu 2015 - 2018. godina. Pri definisanju mera vezanih za j a vne zgrade i zvršeno je rangiranje zgrada pre m a čet i ri izabrana kriterijuma. Kriteriju m i su izabrani imajući u vidu n j ih o vu korelaciju sa definisanim indikatorima nivoa ostvarenja pojedin i h ciljeva. Kroz visinu pro s e čne ocene za izabrane kriterijume odre đ ene su zgrade koje najviše doprinose ostvarenju prior i t etnog cilja vezanog za sektor javnih zgr a da. Važan elemenat plana predstavlja godišnja analiza p r o m ene indikatora pot r o šnje energije i energenata, odnosno, energetske efikasnosti i analiza nivoa ostvarenja ciljnih vrednosti ind i katora realizacije prioritetnih ciljeva. Ova analiza bi po pravilu trebalo da se vrši u prvom kvartalu svake godine i da bude osnova za eventualno redefinisanje ciljeva, te sadržaja i dina m i k e m era, aktivnosti i proje k ata za njiho v u realizaciju. Za pojedine m ere, aktivnosti i projekte u p l anu nisu definisani finans i jski o k viri. O n i će biti definisani tek nakon izrade tehn i č ke i projektne doku m ent a c i je za real i zac i ju pojedinih mera i projekata.

31

9. LITERA T URA

[ 1 ] Zakon o efik a snom kori š ćenju energije, Službeni glasnik RS, br. 2 5 /13, 20 1 3. g odina [ 2 ] Drugi akcioni plan za energetsku efikasnost R e publike Srbije za period od 201 3 . do 2 0 15. g odine, Službeni glasnik RS, br. 9 8 /13, 20 1 3. g odina [ 3 ] Uputstvo za izradu lokaln i h planova razvoja u oblasti energetike, Elektrotehn i čki institut Nikola Tesla Beograd i Ministarstvo ru d arstva i energetike, 201 3 . g odina [ 4 ] Pravilnik o energetskoj efikasnosti zgrada, Službeni glasnik RS, b r. 61/ 1 1 , 2 0 1 1 . g o dina [ 5 ] Prostorni pl a n opštine Č ok a, Zavod za u rbanizam Vojvodine, 20 1 3. god i na [ 6 ] Strategija održivog razvoja opštine Čoka za period 2 0 10 - 2 0 20. go d ine, 20 1 0. go d ina [ 7 ] Zelena agenda opštine Čo k a, 2014. g o d i na

32

Odbijanje odgovornosti: “ Ova procena je napravljena uz finansijsku podršku IPA Programa jadranske prekogranične saradnje. Sadržaj ove procene je isključiva odgovornost Ministarstva rudarstva i energetike Republike Srbije i ni pod kakvim okolnostima se ne može smatrati da izražava stavo ve predstavnika IPA Jadrans kog programa preko granične saradnje ”

33