Beograd UDK/UDC 167.7:63 ISSN: 0354-1320

RADOVI SA XXV SAVETOVANJA AGRONOMA, VETERINARA I TEHNOLOGA Vol. 17. br. 1-2

Proceedings of XXV Conference of Agronomist, Veterinarians and Technologists Vol. 17. No. 1-2

Beograd 2011. Redakcioni odbor/Editorial board Milan Veljović (Beograd), mr Nenad Đurić (Beograd), dr Ankica Kondić-Spika (Novi Sad), prof. dr Miroslav Malešević (Novi Sad), prof. dr Đorđe Glamočlija (Beograd), prof. dr Slaven Prodanović (Beograd), prof. dr Radovan Sabovljević (Beograd), dr Radoš Pavlović (Čačak), dr Tihomir Kasalica (Beograd), prof. dr Sreten Mitrović (Beograd), prof. dr Tomislav Živanović (Beograd).

Izdavački savet/Publishing council Mr Radmila Beskorovajni (Beograd), mr Nenad Đurić (Beograd), prof. dr Vukašin Bijelić (Beograd), prof. dr Nenad Đorđević (Beograd), prof. dr Mihailo Ostojić (Beograd), dr Petar Stojić (Beograd), mr Snježana Pupavac (Beograd), dr Divna Simić (Beograd), dr Mihailo Radivojević (Beograd), Nada Erić, dipl. ing. (Beograd), Snežana Đurović, dipl. biolog (Beograd).

Glavni i odgovorni urednik/Editor - in chief Mr Radmila Beskorovajni

Urednici/Editors Dr Divna Simić Dr Mihailo Radivojević

Uredništvo i administracija/ Editorial board and administration Institut PKB Agroekonomik Industrijsko naselje bb 11213 Padinska Skela

Tel. 011 8871-175, 8871-550, fax: 8871-125 E- mail: institut-pkb@hotmail. com

Priprema/Word processing: PORTAL, Beograd

Štampa/ Printed by: PORTAL, Beograd

Tiraž/ No. of copies: 200

Zbornik Naučnih radova XXV Savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa, štampan je uz pomoć Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije. Proccedings of research papers of XXV Conference of agronomists, veterinarians and technologists, are published by Ministry of science and technological development of Republic of Serbia. Sadržaj/Content

Biserka Badivuk, Mile Ivanović, Aleksandra Pudlo, Dejan Kovačević ANALIZA PROIZVODNJE RATARSKIH USEVA U PKB KORPORACIJI U 2009-2010. GODINI PRODUCTION ANALYSIS OF FIELD CROPS IN PKB CORPORATION IN 2009-2010. YEAR ...... 7

Nenad Đurić, Svetlana Obradović, Vesna Trkulja, Maja Martić ANALIZA KVALITETA SEMENA PKB SORTI OZIME PŠENICE DORAĐENIH U PERIODU 2005-2010. GODINE ANALYSIS OF SEED QUALITY OF WINTER WHEAT VARIETIES PKB REFINEMENT IN THE PERIOD 2005-2010. YEAR ...... 13

Vladimir Perišić, Milivoje Milovanović, Mirjana Staletić, Vera Đekić NASLEĐIVANJE DUŽINE KLASA I BROJA ZRNA U KLASU KOD HIBRIDA PŠENICE INHERITANCE OF SPIKE LENGTH AND KERNEL NUMBER PER SPIKE IN WHEAT HYBRIDS ...... 19

Svetlana Roljević, Drago Cvijanović, Radojica Sarić GENETIČKI RESURSI PŠENICE U SVETU I SRBIJI GENETIC RESOURCES OF WHEAT IN THE WORLD AND IN SERBIA ...... 27

Radovan Sabovljević, Divna Simić, Zlatoljupka Stanković, Nenad Đurić, Đorđe Goranović, Branka Jokić, Dubravka Radivojević VARIJABILNOST I KORELACIJE OSOBINA SEMENA PŠENICE PROIZVEDENOG NA PODRUČJU PKB VARIABILITY AND CORRELATION PROPERTIES OF WHEAT SEED PRODUCED IN PKB ...... 35

3 Nenad Đurić, Vesna Trkulja, Slaven Prodanović, Radovan Sabovljević OPLEMENJIVANJE OZIMOG TRITIKALEA PKB VOŽD STVORENOG U INSTITUTU PKB AGROEKONOMIK BREEDING WINTER TRITICALE PKB VOŽD CREATED IN THE INSTITUTE PKB ...... 43

Vera Đekić, Milivoje Milovanović, Mirjana Staletić, Vladimir Perišić SADRŽAJ PROTEINA RAZLIČITIH SORTI TRITIKALEA U PERIODU 2007-2008. GODINE PROTEIN CONTENT OF TRITICALE DIFFERENT VARIETIES IN THE PERIOD 2007-2008. YEAR ...... 49

Đorđe Glamočlija, Gordana Dražić, Jela Ikanović, Vera Popović, Saša Stanković, Marija Spasić, Sveto Rakić, Marina Milutinović UTICAJ SORTE I POVEĆANIH KOLIČINA AZOTA NA MORFOLOŠKE I TEHNOLOŠKE OSOBINE PIVRSKOG JEČMA THE EFFECT OF THE INCREASED AMOUNTS OF NITROGEN ON MORPHOLOGIKAL AND TEHNOLOGICAL CHARACTERISTICS OF MALTING BARLEY ...... 55

Mirjana Staletić, Milivoje Milovanović, Vera Đekić, Vladimir Perišić OTPORNOST NEKIH GENOTIPOVA JAROG OVSA PREMA Puccinia coronata avenae RESISTANCE OF SOME SPRING OATS GENOTYPES TO Puccinia coronata avenae ...... 67

Divna Simić, Nada Erić, Miodrag Pavlović, Nenad Đurić, Radovan Sabovljević REJONIZACIJA HIBRIDA KUKURUZA INSTITUTA PKB AGROEKONOMIK THE REGION HYBRIDS INSTITUTE PKB IN PRODUKTION 2010 YEAR ...... 73

Radovan Sabovljević, Divna Simić, Sandra Milosavljević, Božana Aćimović, Đorđe Goranović, Dragojlo Selaković UTICAJ KALIBRIRANJA NA OSOBINE HIBRIDNOG SEMENA KUKURUZA EFFECT calibration PROPERTIES OF HYBRID SEED CORN ...... 81

4 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

Snežana Parađenović, Luka Matić, Piljo Dakić, Janko Šešić, Dejan Gajin DVOGODIŠNJI REZULTATI SUZBIJANJA KOROVA U KUKURUZU HERBICIDIMA NA PODRUČJU SREDNJEG BANATA TWO-YEAR RESULTS WEED CONTROL IN MAIZE HERBICIDES IN THE MIDDLE OF BANAT ...... 101

Nedeljko Nenadić, Vladan Plazinić, Srđan Anđelović UTICAJ EKOLOŠKIH USLOVA NA KVALITET SEMENA SOJE EFFECT OF ENVIRONMENTAL CONDITIONS ON QUALITY OF SOYBEAN SEEDS ...... 111

Vera Popović, Đorđe Glamočlija, Miroslav Malešević, Miloš Vidić, Mladen Tatić, Jela Ikanović, Snežana Jakšić, Marija Spasić UTICAJ FOLIJARNOG PRIHRANJIVANJA I TRETIRANJA SEMENA PREPARATOM NA BAZI CO I MO NA PRINOS SOJE EFFECTS OF FOLIAR FERTILIZATION AND SEED TREATMENT WITH A PREPARATION BASED ON CO AND MO ON SOYBEAN YIELD ...... 117

Đorđe Moravčević, Damir Beatović, Vukašin Bjelić UTICAJ KOLIČINE SEMENA NA KVALITET RASADA KUPUSA EFFECT OF SEED QUANTITY ON CABBAGE NURSERY PLANT QUALITY ...... 125

Dobrivoj Poštić, Nebojša Momirović, Zoran Broćić, Željko Dolijanović, Nenad Trkulja, Nenad Dolovac, Žarko Ivanović OCENA KVALITETA SEMENA PARADAJZA (Licopersicum esculentum L.) EVALUATION OF QUALITY OF TOMATO (Lycopersicum esculentum L.) SEEDS ...... 131

Dušica Delić, Olivera Stajković-Srbinović, Đorđe Kuzmanović, Nataša Rasulić,Dragana Jošić, Srboljub Maksimović, Bogić Miličić ZNAČAJ AZOTOFIKSINA U POVEĆANJU PRINOSA I KVALITETA LEGUMINOZA ZA LJUDSKU I STOČNU ISHRANU SIGNIFICANCE of AZOTOFIKSIN in increasing yield and quality of leguminous fodder and food crops ...... 137

5 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

Dragan Vajgand FAMILIJA COSSIDAE (Lepidoptera) U SOMBORU (VOJVODINA, SRBIJA) I ELEMENTI PROGNOZE GOAT MOTH FAMILY (Cossidae, Lepidoptera) IN SOMBOR (VOJVODINA, SERBIA) AND FORECAST ELEMENTS ...... 149

Drago Cvijanović, Vesna Paraušić, Branko Mihailović AFIRMACIJA MARKETING PRISTUPA U POLJOPRIVREDI SRBIJE AFFIRMATION OF MARKETING APPROACH IN SERBIAN AGRICULTURE ...... 157

Jonel Subić, Lana Ivanović, Marko Jeločnik OSTVARENE INVESTICIJE U OSNOVNA SREDSTVA POLJOPRIVREDE - ANALIZA STANJA OPŠTINE LAJKOVAC INVESTMENTS IN ASSETS IN AGRICULTURE - STATE ANALISIS OF LAJKOVAC MUNICIPALITY ...... 167

6 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

UDK:633”2010” Stručni rad

ANALIZA PROIZVODNJE RATARSKIH USEVA U PKB KORPORACIJI U 2010. GODINI

∗ B. Badivuk, M. Ivanović, D. Kovačević, A. Pudlo1

Uvod

U Srbiji nema veće proizvodnje pod otvorenim nebom, od one koja se već 65. godina ostvaruje u PKB-u. PKB Korporacija pravni sledbenik Poljoprivrednog kombinata Beograd koji je odlukom Vlade Republike Srbije, osnovan 27. decembra 1945.g. sa za- datkom da snabdeva grad Beograd osnovnim proizvodima ishrane. Retko koja metropola u svetu ima takve potencijale u poljoprivredi sa kojima ras- polaže Beograd. Ovo je veliko nacionalno bogatstvo, i zato PKB mora imati specijalnu poziciju kao jedno od strateških preduzeća grada Beograda. Usklopu PKB-a nalazi se devet gazdinstava na čijih se 22.000 hektara, organizuje ratarska proizvodnja. Osim ovih 22.000 hektara obradivih površina, osnovne kapacitete čine još: stočarska proizvodnja, tehnička infrastruktura za podršku osnovne proizvodne delatnosti (radionice, tehnički centri, administrativni prostor, magacin), pogoni za smeštaj i doradu žitarica, pogoni za proizvodnju vode (sopstveni vodovod) za snabdevanje sanitarnom vodom, pogoni za proizvodnju industrijske pare za potrebe prehrambene industrije, poljoprivredna mehaniza- cija i transportna sredstva. Pored proizvodnih, PKB pokriva i vitalni deo komunalnih funkcija u naseljima i industrijskoj zoni u Pančevačkom ritu. Nekoliko stotina hiljada tona poljoprivrednih proizvoda godišnje, rezultat su teškog pregalačkog rada na poljima PKB-a. Od žitarica do industrijskih krmnih i semenskih useva celokupna proizvodnja na poljima PKB-a zadovoljava potrebe u stočnoj hrani, na farmama ovog velikog poljoprivrednog kompleksa. Po svojim osobinama, zemljišta u Pančevačkom ritu, zbog visokog sadržaja gline (70%) su najtežeg mehaničkog sastava, pa je obrada vrlo specifična i zahteva složenu tehnologiju. Visoka relativna vlažnost vazduha i visok nivo podzemnih voda su idealni uslovi za razvoj korova, biljnih bolesti i štetočina, pa je u toku vegetacije neophodna per- manentna borba protiv njih. Poljoprivredna proizvodnja u ovoj godini nije bila miljenica neba. Nepovoljni klimatski uslovi pratili su je od početka tekuće proizvodne godine. Nepovoljne klimatske pojave tokom 2010. g. posebno su pogodile proizvođače strnina, voća i povrća. Posto- je podaci da je od oktobra 2009. godine do kraja žetve sredinom jula 2010.g. palo oko 1.300l kiše po m2.

∗ Biserka Badivuk, dipl.inž., dr Mile Ivanović, Dejan Kovačević, dipl.inž., Aleksandra Pudlo, dipl. inž., PKB Korporacija, Padinska Skela- Beograd.

7 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

Klimatski uslovi u toku 2010.g.

Tab. 1. Srednje mesečne t (C0), suma padavina (mm) i broj kišnih dana (januar- decembar u 2010.g. u poređenju sa 2009.g.) Medium monthly temperature (C), the amount of rainfall (mm) and number of rainy days(January-December) in 2010. year compared with the 2009 th year Srednja mesečna Broj kišnih dana temperature Suma padavina Number Godina / Year Medium monthly Amount of rainfall of rainy days mesec/ Month temperature

2009 2010 2009 2010 2009 2010

Godina/Year 0,71 1,08 34,2 47,8 23 8

Januar/January 3,85 1,74 11,4 64,2 6 19

Februar/February 7,59 6,62 60,6 44,4 18 8

Mart/March 12,07 11,39 37,6 30,0 15 19

April/April 17,09 15,63 49,0 112,0 13 19

Maj/May 20,96 19,46 39,6 90,8 14 20

Jun/June 21,1 22,2 42,0 48,0 9 10

Jul/July 21,3 21,12 35,0 28,0 6 10

Avgust/August 14,79 15,54 70,0 63,6 15 14

Septembar/Septem. 11,84 8,51 18,6 45,8 15 16

Oktobar/October 6,8 8,48 68,0 78,2 20 22

Novembar/November 3,18 0,19 77,0 39,2 19 13

Decembar/December 11,77 10,99 45,25 57,7 14,5 14,8

Posmatrano u celini za vegetacioni period 2010.g., u odnosu na isti period 2009.g. može se uočiti da je srednja mesečna temperatura, bila nešto niža nego 2009.g., da je broj kišnih dana bio gotovo identičan ali je suma padavina pokazala velike razlike po mese- cima, što se odrazilo i na količinu vodenog taloga. Bez obzira na smenjivanje kišnih i sušnih perioda, setva ozimih kultura je obavljena u roku. Duga zima je odložila početak prolećnih radova. Veliki napor je uložen da svih 10.800 hektara pod prolećnim kultura- ma bude posejano u roku. Ogromne padavine koje su u maju iznosile 135 mm, uticale su na to da je 250 hektara ostalo neposejano. Procena je da su padavine na 8-10% useva napravile štetu.

8 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

Ostvareni prinosi u biljnoj proizvodnji u PKB Korporaciji 2010.g.

Tab. 2. Prinos ratarskih i povrtarskih kultura u 2010.g. u odnosu na 2009.g. Yield of field and vegetable crops in 2010. year compared to the 2009 Površine propale od vode (ha) 2009 2010 Usev Failed surface of the Crops water (ha)

ha tona t/ha ha tona t/ha 498

Pšenica/ Wheat 4.894 26.948 5,51 4.067 20.536 5,04 156

Ječam ozimi 1.201 6.608,4 5,50 1.307 6.526 5,00 Winter barley

Kukuruz semenski 581 2.350,9 4,05 386 1.028,72 2,66 Corn seed

Kukuruz merkantilni 4.012 33.455,07 8,34 2.887 18.855 6,53 Corn Mercantile

Šećerna repa 1.248 55.689 44,62 950 47.955,7 50,47 Sugar beet

Soja/ Soya 2.318 7.890,32 3,4 2.512 9.440,6 3,75

Suncokret semen. 137 153,76 1,12 272 185,66 0,682 Sunflower seed

Ulj. rep (zrno) 603 1.776,91 2,95 466 1.285 2,75 129 Rapeseed (seed)

Lucerka seno/ 2.553 26.610 9,23 2.726 22.207,2 8,14 Alfalfa hay

Kuk. sil. I setva 2.416 96.032 39,75 2.612 89.624 34,31 Corn falling sowing I

Pšenica/ Wheat 259 4.936,6 19,06 700 13.246,08 18,92

Ozima mešavina 326 4.411,1 13,53 273 2.985 10,93 31 Winter mix

Setvena površina 20.289 - - - 18.458 814 Sowing area

Na osnovu prikaza (tabela 2) vidi se da proizvodnja kukuruza i pšenice zauzima najveće površine. Kod proizvodnje pšenice na površini od 4067 ha ostvaren je prosečan prinos od 5,04 t/ha šro je za 9 % manji prinos nego 2009.g. U proizvodnji merkantilnog kukuruza na površini od 2.887 ha realizovan je prosečan prinos zrna od 6,35 t/ha što je za 22 % umanjen rod u odnosu na prethodnu godinu. Do umanjenja roda došlo je zbog niskih temperatura u trećoj i četvrtoj fazi organogeneze što je uslovilo sktaćenje klipa i broj redova zrna na klipu.

9 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

Šećerna repa je bila zasejana na površini od 950 ha i sa prinosom od 50,47t bila je nešto bolje prinosna oko 13% u odnosu na predhodnu godinu. Velike površine u proizvodnji zauzima i soja. Kod proizvodnje soje prinos zrna je iznosio 3,75t/ha što je za 12% bolje nego 2009.g. Manji prinosi u odnosu na predhodnu godinu bili su kod sledećih kultura: ozimi ječam 9%, semenski kukuruz 35%, semenski suncokret 40%, uljana repica 7%, lucerkino seno 12%, ozima mešavina 20%. Tab 3. Prinos žitarica (t/ha) u 2010.g. Grain Yield (t / ha) in 2009. Kukuruz Pšenica Ječam ozimi Kukuruz semenski Gazdinstvo merkantilni Wheat Winter barley Corn seed Farm Corn Mercantile ha t/ha ha t/ha ha t/ha ha t/ha Mladost 396 4,97 156 5,27 39 3,26 137 5,84 Lepušnica 515 5,33 225 5,14 57 2,75 505 7,09 Kovilovo 469 5,49 126 4,56 28 3,30 329 8,37 P.Skela 476 4,51 131 4,76 40 2,26 163 5,29 Pionir 461 5,06 154 5,75 50 3,54 233 7,70 P.Prelaz 471 4,01 143 5,22 30 2,12 176 8,71 Dunavac 342 5,41 46 6,06 54 3,55 55 8,72 Čenta 384 5,56 - - 38 2,17 256 5,88 7.Juli 553 5,20 326 4,40 50 0,90 1.033 5,35 PKB 4.067 5,04 1.307 5,00 386 2,66 2.887 6,53 Iz tabele 3 vidi se da su najuspešniji proizvođači pšenice bila sledeća gazdinstva: Čenta sa prinosom 5,56t/ha, Kovilovo 5,49t/ha, Dunavac 5,41t/ha. Najbolji proizvođači ozimog ječma za 2010.g. su Dunavac sa 6,06t/ha, Pionir sa 5,75t/ha i Mladost sa 5,27t/ha. Najuspešnija gazdinstva u visini realizovanog prinosa semenskog kukuruza su: Dunavac sa 3,55t/ha, Pionir sa 3,54t/ha i Kovilovo sa 3,30t/ha. Prinos merkantilnog kukuruza se kreće u rasponu od 5,35t/ha do 8,37t/ha. U tabeli 4. Prikazani su rezultati ostvarenih prinosa industrijskih kultura po gazdinstvima PKB Korporacije. Tab. 4. Prinos industrijskih kultura (t/ha) u 2010.g. Yield industrial culture t / ha in 2010 Šećerna repa Soja Suncokret semenski Uljana repica Gazdinstvo Sugar beet Soya Sunflower seed Oilseed rape Farm ha t/ha ha t/ha ha t/ha ha t/ha Mladost 91 39,72 153 3,54 - -- Lepušnica 140 45,74 282 4,21 - 57 2,0 Kovilovo 111 50,31 427 3,73 - 113 2,57 P.Skela 110 53,45 318 3,22 - - Pionir 184 54,92 197 4,59 124 0,64 - P.Prelaz 184 49,09 276 4,59 78 0,65 - Dunavac 88 56,87 110 3,35 70 0,78 - Čenta 7 32,42 213 3,25 - 116 3,12 7.Juli 35 60,01 545 3,39 - 180 2,88 PKB 950 50,47 2512 3,75 272 0,682 466 2,75

10 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

Za PKB Korporaciju, najveći značaj od industrijskih kultura imaju soja i šećerna repa. U 2010.g. industrijsko bilje je požnjeveno sa 3.462 ha. Najveći prinos slatkog korena je dobijen na gazdinstvu 7.Juli u Surčinu sa 60,01t/ha i na gazdinstvu Pionir sa 54,92t/ ha. Soja je ove godine zauzela udarnu poziciju. Prosečan prinos os 3,75t/ha je za svaku pohvalu. Najbolja su bila gazdinstva Pionir i P.Prelaz sa 4,59t/ha. Prošla godina je bila nepovoljna za semenski suncokret što se vidi iz ostvarenih prinosa. Uljana repica je bila na gazdinstvima: Lepušnica, Kovilovo, Čenta i 7. Juli-Surčin. Prinos ove kulture je bio 2,75t/ha. Tab. 5. Prinos krmnih kultura t/ha (kukuruz, lucerka, ozima mešavina) u 2010.g. Yield forage culture t / ha in 2010. Kuk. silaž. Lucerka seno Ozima mešavina Gazdinstvo Corn falling Alfalfa hay Winter mix Farm ha t/ha ha t/ha ha t/ha Mladost 517 31,46 428 8,6 32 7,81 Lepušnica 335 38,00 444 7,56 30 7,50 Kovilovo 360 32,81 351 9,00 36 11,4 P.Skela 376 27,72 342 7,30 55 11,89 Pionir 292 43,79 296 9,56 47 12,72 P.Prelaz 448 34,21 360 8,40 38 10,34 Dunavac 284 36,20 277 6,45 35 12,94 Čenta ------7.Juli - - 228 8,17 - - PKB 2.612 34,31 2726 8,14 273 10,93

Gajenje krmnog bilja ima veliki značaj s obzirom na osnovnu delatnost predu- zeća a to je stočarstvo. U 2010.g. pod krmnim biljem bilo je 5.611 ha ili 30% zasejanih površina. Silažni kukuruz je požnjeven sa 2.612ha sa prosečnim prinosom od 34,31t/ha i suvom materijom u optimalnom opsegu od 31-35%. Kvalitet silaže pripada prvoj klasi. Saprosečnim prinosom od 8,14t/ha sa površinama od 2.726ha PKB-ove farme će biti obezbeđene stočnom hranom tokom zimskog perioda.

Zaključak

Na osnovu prikaza i analize ostvarenih rezultata u biljnoj proizvodnji u PKB Kor- poraciji u 2010.g. može se zaključiti: Biljna proizvodnja za većinu kultura bila je lošija u odnosu na 2009.g. izuzev kod proizvodnje šećerne repe i soje. Pšenica je ostvarila prosečan prinos od 5,04t/ha, ozimi ječam je realizovao prose- čan prinos od 5,00t/ha, Kukuruz je imao prinos od 6,53t/ha, Prosečan prinos šećerne repe je 50,47t/ha, Soja je imala izuzetan prinos od 3,75t/ha, Kod proizvodnje silažnog kukuruza pro- sečan prinos je 34,31t/ha a najbolje je bilo gazdinstvo Pionir 43,79t/ha.

11 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

12 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

UDK:631.576.3+633“2005/2010“ Originalni naučni rad

ANALIZA KVALITETA SEMENA PKB SORTI OZIME PŠENICE DORAĐENIH U PERIODU 2005-2010. GODINE

∗ N. Đurić, S. Obradović, V. Trkulja, M. Martić2

Izvod: Osnovni preduslov za postizanje visokih i stabilnih prinosa pšenice je upotreba sortnog i kvalitetnog semena za setvu, naravno uz primenu odgovarajuće tehnologije gajenja. Činjenica je da i danas imamo korišćenje nekvalitetnog i nedeklarisanog semena, u proizvodnji pšenice i to u velikom procentu. Pokazatelji kvaliteta semena pšenice (čistoća, masa 1000 zrna, vlaga, klijavost, frakcija sitnog semena i zdravstveno stanje) prikazani su na pet PKB sorata ozime pšenice. Rezultati pokazuju da je po svim parametruma ispitivano seme PKB sorti zadovoljavalo norme propisane Zakonom o semenu i Pravilnikom. U proseku za sve godine čistoća je bila 98,8%, vlaga 12,5%, masa 1000 zrna 42,5 g, klijavost 92,1%, broj zrna korova u 1000 g semena 0,9, procenat frakcije 1,7% i Fusarium spp. 1,4%.

Ključne reći: pšenica, sorta, seme, pokazatelji kvaliteta.

Uvod

U vekovnoj borbi za opstanak i preživljavanje, čovek se uvek okretao prirodi i to onom njenom delu od kojeg je najviše zavisio, a to je hrana. Iz tih egzistencijalnih razloga poljoprivredna proizvodnja a posebno stvaranje novih sorata pšenice i njeno dalje širenje kroz proizvodnju semena i semenarstvo različiti kategorija ima izuzeta značaj, jer se 95% hrane proizvodi od semena (Đurić i sar. 2008.). Pšenica je osnovna hlebna biljka, kojom se hrani 70% celokupnog stanovništva Zemlje (Jeftić, 1986.), a gaji se na oko 23-25% obradivih površina u svetu. Proizvodnja pšenice u Srbiji na žalost beleži stalan pad iz godine u godinu. Po zasejanim površinama ove godine smo na najnižim granama, jer po nekim statistikama one iznose 450-480.000 hektara. Za obezbeđenje veće ukupne proizvodnje pšenice, kao i postizanje stabilnih prinosa u prvom redu je potrebno koristiti kvalitetno seme za setvu, što i jeste primarni zadatak semenarstva. Razvijeno i dobro organizovano semenarstvo PKB sorata podrazumeva stalnu proizvodnju semena svih kategorija i na taj način održavanja nivoa genetske čistoće sorti pšenice.

∗ Mr Nenad Đurić, istraživač-saradnik, Vesna Trkulja, dipl. inž., Institut PKB Agroekonomik, Padin- ska Skela-Beograd, mr Svetlana Obradović, Maja Martić, dipl. inž., „Eko Lab“ DOO za upravljanje kvalitetom, Padinska Skela-Beograd.

13 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

O čuvanju genetskog indentiteta PKB sorti vode računa selekcioneri-oplemenji- vači u Institutu PKB Agroekonomik, odnosno stručne službe koje vrše aprobaciju semenskih useva. Deklarisano seme ima visoku sortnu čistoću i visok procenat klijavosti. Proces proizvodnje sortnog semena započinje proizvodnjom selekcionarevog semena, u Institutu PKB Agroekonomik. Od tog semena proizvode se dalje ostale – niže kategorije semena, predviđene Zakonom o semenu. Može se ispravno tvrditi da postoji znak jednakosti između kvalitetnog i dekla- risanog semena, pšenice. Kvalitetno seme dobija se u dugom procesu proizvodnje koji započinje setvom, a završava se žetvom i usladištenjem, uz zakonom predviđen stručni i zdravstveni pregled u toku vegetacije (aprobacije). Seme postaje deklarisano sa ispitivanjem kvaliteta u labolatorijama, doradom i izdavanjem potebnih uverenja i atesta. Takvo seme daje mogućnost postizanja visokih i ujednačenih prinosa, jer seme visokih fizioloških vrednosti daje ujednačen ponik, a snažno razvijena biljka visok prinos ( Savić i sar., 2000.).

Materijal i metod rada

Kao materijal ispitivanja korišćeno je pet sorata ozime pšenice, stvorenih u Insti- tutu PKB Agroekonomik, različitih po svojim morfološkim osobinama, dužini vegetacije, prinosu i kvalitetu zrna i to: PKB Mlinarka, BG Merkur, PKB Vizeljka, PKB Talas i PKB Lepoklasa. Analizirani su uzorci semena pšenice, kategorije osnovno seme (OS), po partija- ma za period od 2005 do 2010. godina. Ispitivane su: čistoća, frakcija, masa 1000 zrna, vlaga, klijavost i Fusarium spp. Metode ispitivanja su po Pravilnicima o kvaliteu semena poljoprivrednog bilja. Ispitivanje je rađeno u akreditovanoj labolatoriji „Eko Lab“. Sve vrednosti o kvalitetu semena predstavljaju višegodišnji prosek. Treba podsetiti na nekoliko parametara klijavosti semena predviđenih Zakonom o semenu i Pravilnikom o kvalitetu semena:

Veličina partije je propisana na 20.000 kg semena iste sorte Prosečan uzorak je uzorak od 1000 g Najmanja Zakonom predviđena čistoća je 97% Najveća dozvoljena vlaga kod semena pšenice je 14% Najmanja dozvoljena klijavost je 88% Procenat frakcije ne sma biti veći od 3% Korovskog semena ne sme biti više od pet zrna u uzorku Zdravstveno stanje: do 5% Fusarium spp.

Rezultati istaživanja i diskusija

Čistoća semena u proseku za sav ispitivani period bila je 98,8% i dosta je ujedna- čena u svim godinama ispitivanja. Ipak najviša je 2010. godine 99,4% iako je to najnepo- voljnija po meteorološkim uslovima godina za proizvodnju pšenice, zbog obilnih padavina, a to je verovatno rezultat dobre agrotehnike. Najmanja je bila 2008. godine 98,1%

14 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

(tab. 1.). U odnosu na sorte, najviša je bila kod sorte BG Merkur 99,3%, a najmanja kod sorte PKB Mlinarka 98,1% (tabela 2). Sadržaj vlage u semenu za sav ispitivani period bio je 12,5%. U žetvenoj 2008. godini bio je najniži i iznosio je 11,4%, a najviši je bio 2005. godine i iznosio je 13,8% (tab. 1). U odnosu na sorte , najviša je bila kod sorte BG Merkur 12,8%, a najmanja kod sorte PKB Mlinarka 12,3% (tabela 2). Masa 1000 semena za sve godine ispitivanja bila je 42,5 g. Najniža je bila 2008 godine 40,9g, a najviša 2009. godine 45,4 g (tab.1). U odnosu na sorte , najviša je bila kod sorte PKB Mlinarka 49,2g a najmanja kod sorte PKB Talas 39,3 g (tabela 2). Klijavost u proseku za sve godine ispitivanja je bila 92,1%. Najmanja je bila 2010. godine 90,6% što je i razumljivo s obzirom na količinu padavina koja je u toku vegetacije pala, a najveća je bila 2007. godine 94,0% (tabela 1). U odnosu na sorte , najviša je bila kod sorte BG Merkur 93,7%, a najmanja kod sorte PKB Mlinarka 89,5% (tabela 2). Procenat frakcije semena, odnosno procenat semena koje propada krz sito prome- ra 2,2 x 2,50 mm u proseku za sav ispitivani period bio je 1,7% i kretao se od 0,8% do 2,5% (tab. 1). U odnosu na sorte , najviši je bio kod sorte PKB Mlinarka 2,0%, a najmanja kod sorte PKB Lepoklasa 1,2% (tabela 2). Broj zrna korova u proseku za sve godine ispitivanja bio je 0,9 (tabela 1). To ukazuje na dobru zaštitu semeskih useva od korova kao i pravilne mere nege. U odnosu na sorte , najviši je bio kod sorte BG Merkur 1,0, a najmanji kod sorte PKB Talas 0,2 (tabela 2). Sve ispitivane sorte u svim godinama ispitivanja u pogledu zdravstvenog stanja (Fusarium spp.) zadovoljavaju zakonom predviđene norme (tabele 1 i 2). Treba istaći da je u Poljoprivrednoj korporaciji Beograd kao obavezna mera nege u semenskim usevima pšenice uvedena zaštita fungicidima protiv fuzarioza u fazi cvetanja pšenice. Tab.1. Prosečni kvalitet semena PKB sorti ozime pšenice roda 2005-2010. godine The average quality of seed varieties PKB winter wheat crop from 2005 to 2010. Br. zrna korova Masa 1000 Procenat Fusarium u 1000g semena Godina Čistoća% Vlaga % semenag Klijavost % frakcije% spp. No. weed seeds Year Clean% Humidity% 1000 seed Germination % Percentage Fusarium in the seed weight g fractions % spp. 1000g

2005 98,9 13,8 43,9 91,8 1,8 1,0 2,4

2006 98,7 12,4 41,1 92,2 1,8 1,8 2,0

2007 98,7 12,3 41,8 94,0 2,5 1,0 1,4

2008 98,1 11,4 40,9 91,8 2,5 1,3 0,6

2009 99,1 12,6 45,4 92,2 0,7 0,3 0,

2010 99,4 12,7 41,8 90,6 0,8 0,2 1,9

Prosek 98,8 12,5 42,5 92,1 1,7 0,9 1,4 Average

15 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

Tab.2. Kvalitet semena PKB sorti ozime pšenice u periodu 2005-2010. godine Seed quality PKB varieties of winter wheat in the period 2005-2010. Br. zrna korova Masa 1000 Procenat Fusarium u 1000g Sorta Čistoća% Vlaga % semenag Klijavost % frakcije% spp. semena Cultivar Clean% Humidity% 1000 seed Germination% Percentage Fusarium No. weed weight g fractions % spp. seeds in the seed 1000g

PKB 98,1 12,3 49,2 89,5 2,0 0,3 2,3 Mlinarka

BG Merkur 99,3 12,8 39,7 93,7 1,3 1,0 0,9

PKB Vizeljka 98,8 12,4 43,1 91,8 2,0 0,2 1,5

PKB Talas 98,8 12,5 39,3 92,3 1,6 0,2 1,1

PKB 98,9 12,7 40,7 92,5 1,2 0,3 1,2 Lepoklasa

Zaključak

Na osnovu rezultata analize kvaliteta semena PKB sorti pšenice roda 2005-2010. godine mogu se doneti sledeći zaključci:

∗ Čistoća se kretala od 98,1% kod PKB Mlinarke do 99,3% kod sorte BG Merkur. ∗ Sadržaj vlage u semenu pšenice se kretao od 12,3% kod sorte PKB Mlinarka do 12,8% kod sorte BG Merkur. ∗ Masa 1000 semena kretala se od 39,5g kod sorte PKB Talas, do 49,2g kod sorte PKB Mlinarka. ∗ Klijavost semena se kretala od 89,5% kod sorte PKB Mlinarka, do 93,7% kod sorte BG Merkur. ∗ Procenat frakcije semena je bio nizak kod svih sorti. ∗ Sve ispitivane sorte u pogledu zdravstvenog stanja (broj zrna korova u uzorku i Fusarium spp.) zadovoljavaju norme propisane Zakonom.

Literatura

1. Đurić, N., Obradović, S., Martić, M., Trkulja, V., Prodanović, S. (2008): Analiza kvaliteta semena PKB sorti ozime pšenice roda 1995-2007. godine. Zbornik naučnih radova, vol.14., br.1-2, str. 31-35. 2. Jeftić, S. (1986): Pšenica, Naučna knjiga. 3. Savić, M. Milošević, K., Protić, R., Đurić, N. (2000.): Analiza kvaliteta semena pšenice roda 1995-1999. godine. Zbornik naučnih radova Instituta PKB Agroekonomik, vol.6, br.1, str. 31-35.

16 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

UDC: 631.576.3+633“2005/2010“ Original scientific paper

ANALYSIS OF SEED QUALITY OF WINTER WHEAT VARIETIES PKB refinement in the period 2005-2010. YEAR

∗ N. Đurić, S. Obradović, V. Trkulja, M. Martić3

Summary

The main prerequisite for achieving high and stable yield of wheat is the use of certi- fied and quality seeds for sowing, of course, with the application of appropriate technology inputs. The fact is that today we do not use the declared quality and seed production in wheat and to a large percentage. Indicators of quality wheat seed (purity, weight of 1000 seeds, scales, seed, small seed fractions and health) are presented in five PKB varieties of winter wheat. The results show that in all parametruma tested seed varieties PKB satisfy standards prescribed by the Seed and the Regulations. The average for all the purity was 98.8%, moisture 12.5%, 1000 seed weight 42.5 g, 92.1% germination, number of seeds in the weed seed 1000g 0.9, the percentage fraction of 1.7% and Fusarium spp. 1.4%.

Key words: wheat variety, seed quality parameters.

∗ Nenad Đurić, M.Sc., Vesna Trkulja, B.Sc., Institut PKB Agroekonomik, Padinska Skela-Belgrade; Svetlana Obradović, M.Sc., Maja Martić, B.Sc. “Eco-Lab”, LLC Quality Management, Padinska Skela -Bel- grade

17 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

18 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

UDK:581.169+631.524+633.11 Originalni naučni rad

NASLEĐIVANJE DUŽINE KLASA I BROJA ZRNA U KLASU KOD HIBRIDA PŠENICE

* V. Perišić, M. Milovanović, V. Đekić, M. Staletić4

Izvod: U radu je ispitivan način nasleđivanja dužine primarnog klasa i broja zrna po primarnom klasu kod hibrida pšenice, kao i kombinacione sposobnosti pet domaćih sorti ozime hlebne pšenice za posmatrane osobine. Pri nasleđivanju dužine klasa, u najvećem broju kombinacija ispoljena je dominacija boljeg roditelja (BP). Sve tri komponente varijanse kombinacionih sposobnosti su pokazale visoko značajne razlike, pri čemu je najveći udeo imala varijansa OKS, što ukazuje na važnost aditivnog delovanja gena u nasleđivanju dužine primarnog klasa. Kod najvećeg broja kombinacija ukrštanja ispoljena je superdominacija boljeg roditelja pri nasleđivanju broja zrna primarnog klasa u F1 generaciji. Analiza varijanse kombinacionih sposobnosti za broj zrna primarnog klasa pokazala je da su varijabilnost usled OKS i PKS ispoljile visoko značajne razlike, pri čemu su vrednosti OKS izrazito veće. To ukazuje na važnu ulogu gena sa aditivnim delovanjem u nasleđivanju broja zrna primarnog klasa.

Ključne reči: kombinaciona sposobnost, nasleđivanje, osobina, pšenica.

Uvod

Rodnost genotipova pšenice predstavlja složeno svojstvo, čija realizacija zavisi od ekspresije većeg broja kvantitativnih osobina, kao njenih komponenata. U definisanju rodnosti najvećim delom učestvuje broj klasova po jedinici površine, broj zrna po klasu i masa zrna po klasu (Kraljević-Balalić i sar., 2001). Međutim, ekspresija ovih kvantitativnih osobina posledica je delovanja gena sa malim efektom (minor geni), tako da je stepen njihovog delovanja uslovljen međusobnom interakcijom i uticajem spoljne sredine. Zbog ovakve prirode gena, proces oplemenjivanja pšenice ne može se sprovesti jednostavnim poboljšanjem pojedinačnih komponenata rodnosti i svaki takav pokušaj biva obezvređen usled uslovljenosti i negativne korelacije koja postoji između pojedinih komponenti (Jos- hi i sar., 2002). Jednu od mogućnosti upoznavanja prirode i stepena delovanja gena kvantitativnih osobina, kao i njihove ekspresije, predstavlja primena dialelnih ukrštanja, gde se upotre-

∗ Mr Vladimir Perišić, dr Milivoje Milovanović, dr Mirjana Staletić, dr Vera Đekić, Centar za strna žita, Kragujevac, e-mail: [email protected]. Rezultati prikazani u radu su deo istraživanja Projekta TP20063, finansiranog od strane Ministarstva nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, na čemu su autori zahvalni.

19 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2 bom genetski divergentnih roditelja može spoznati učešće svake komponente genetičke varijabilnosti i na osnovu toga izvući zaključak o načinu nasleđivanja i delovanja gena i heritabilnosti proučavanog svojstva. Određivanje kombinacionih sposobnosti predstavlja jedan od metoda pomoću kojeg se sa dosta verovatnoće saznaje od kojih kombinacija ukrštanja se može dobiti superiornije potomstvo (Gorjanović i Kraljević-Balalić, 2004). Opšte kombinacione sposobnosti su pokazatelj aditivnog delovanja gena, koje je moguće fiksirati u kasnijim generacijama. Dužina klasa ima indirektan uticaj na prinos zrna preko broja klasića, broja zrna po klasiću i broja zrna po klasu, sa kojima se nalazi u visoko značajnoj korelaciji (Kumb- har i sar., 1983). Smatra se da dužina i arhitektura klasa pružaju mogućnost daljeg pobolj- šanja. Tako Denčić (1990), kao i Borojević i sar. (1994), smatraju da izvore za povećanje asimilativa treba tražiti u germ plazmi koja još nije dovoljno iskorišćena, kao što su kod roda Triticum dugački i razgranati klasovi, s ciljem da se dobiju rekombinacije sa vrlo plodnim klasovima normalne forme. Broj zrna primarnog klasa proističe iz dužine klasa i broja klasića primarnog klasa. Već odavno je utvrđena obrnuta proporcija između broja zrna i mase zrna po klasu. Rad na poboljšanju ovog svojstva u velikoj meri je doprineo povećanju prosečnih prinosa pšenice. Naime, današnje sorte pšenice sposobne su da stvore veći broj zrna po klasu i jedinici površine u odnosu na nekada gajene sorte.

Materijal i metod rada

Hibridni materijal, korišćen kao predmet istraživanja, stvoren je planskom hibri- dizacijom 2003. godine. Za dialelno ukrštanje korišćeno je 5 sorti ozime meke pšenice (Triticum aestivum ssp vulgare), stvorenih u institutima u Kragujevcu i Novom Sadu. Sorte odabrane za roditelje su: Lazarica, Takovčanka, Pobeda, Matica i Vizija. Reč je o domaćim visokoprinosnim sortama koje zauzimaju, manje ili više, značajne površine u proizvodnji ozime pšenice u našoj zemlji. Za ovo istraživanje su odabrane na osnovu razlika (divergentnosti) u ekspresiji najznačajnijih kvantitativnih osobina: ranostasnost, visina biljke, dužina klasa, broj zrna po klasu, masa 1000 zrna, hektolitarska masa zrna, tehnološki kvalitet zrna. Takođe, ove sorte predstavljaju bogat izvor poželjnih gena, s obzirom da su u njihovom stvaranju učestvovale brojne domaće i strane sorte. Time se stvara dobra osnova za veliki broj pozitivnih rekombinacija gena u potomstvu, kao i mo- gućnost izdvajanja perspektivnih genotipova u kojima su sjedinjena dobre osobine roditeljskih sorata. Ogled je izveden po metodu potpunog dialelnog ukrštanja. Ogled sa dobijenim zigotima F1 generacije je postavljen na oglednom polju Centra za strna žita u Kragujevcu.

U cilju utvrđivanja načina nasleđivanja komponenti rodnosti u F1 generaciji izvršena je analiza 3 x 15 biljaka kod roditelja i F1 generacije. Dialelno ukrštanje (5x5) izvedeno u ovom istraživanju primenjeno je u cilju dobijanja direktnih i recipročnih kombinacija kod 5 ispitivanih sorti ozime hlebne pšenice.

Pored roditelja, proučavana je F1 generacija. Kod dobijenih rezultata za proučavana kvantitativna svojstva korišćene su biometričko genetičke metode za obradu podataka, testiranje pouzdanosti, značajnosti razlika i nulte hipoteze. Izračunati su osnovni biome-

20 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2 trički parametri: aritmetička sredina, standardna greška, standardna devijacija, varijansa i koeficijent varijacije (relativna varijabilnost). Rezultati istraživanja su obrađeni metodom analize varijanse, a ocena značajnosti razlika ispitivanih osobina je testirana na osnovu grupnog (F-testa) i pojedinačnog (LSD-testa) za nivoe rizika (P=0,05 i 0,01). Za procenu načina delovanja gena, na osnovu vrednosti posmatranog svojstva roditelja i potomstava (slika 1), korišćen je metod Allard (1960) i Mather i Jinks (1977). Termin opšte kombinacione sposobnosti (OKS) korišćen je da označi prosečnu performansu genotipa u hibridnim kombinacijama, dok je termin posebne kombinacione sposobnosti (PKS) korišćen za oznaku slučajeva u kojima se izvesne kombinacije ponašaju bolje ili lošije od očekivanog na osnovu proseka performansi genotipova koji su bili uključeni u ukrštanja. Vrednosti OKS pokazuju efekte aditivnih gena i njihovih interakcija, a vrednosti PKS efekte domi- nantnih i epistatičnih gena. Opšte i posebne kombinacione sposobnosti ispitivanih roditelja za posmatrano svojstvo u dialelnom ukrštanju određene su po Griffing (1956).

Rezultati istraživanja i diskusija

U pogledu dužine primarnog klasa, sorte korišćene u dialelnom ukrštanju mogu se podeliti u 3 grupe između kojih postoje značajne i visoko značajne razlike (tabela 1). Najveću prosečnu dužinu primarnog klasa imala je sorta Vizija a najmanju sorta Matica. U najvećem broju kombinacija ukrštanja (12) ispoljena je dominacija BP, u 5 parcijalna dominacija BP, a u 3 kombinacije superdominacija BP (Lazarica x Takovčanka, Takovčanka x Matica i Matica x Takovčanka). Između direktnih i recipročnih ukrštanja ne postoje značajne razlike.

Tab. 1. Dužina primarnog klasa kod roditelja i F1 generacije (dialel 5x5)

Length of primary spike of cultivars and F1 generation (diallel 5x5) Roditelji Lazarica Takovčanka Pobeda Matica Vizija

Lazarica 10,94 12,14 sd 11,17 d 11,46 d 12,38 d

Takovčanka 12,00 d 10,73 11,37 d 11,96 sd 12,78 d F1 Pobeda 12,00 d 11,63 d 10,35 10,66 d 11,79 pd

Matica 11,69 d 11,96 sd 11,29 d 9,47 12,40 d

Vizija 12,11 pd 12,00 pd 11,73 pd 11,86 pd 12,54

LSD0,05 = 1,189

LSD0,01 = 1,586 Rezultati analize varijanse kombinacionih sposobnosti za dužinu primarnog klasa prikazani su u tabeli 2. Sve tri komponente varijanse su pokazale visoko značajne razlike, pri čemu je najveći udeo imala varijansa OKS. Iz ovoga se može izvući zaključak o važnosti aditivnog delovanja gena u nasleđivanju dužine primarnog klasa. Vrednost

21 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2 varijanse PKS je za 4 puta manja od varijanse OKS. Međutim, uticaj ove komponente ukupne varijanse, kao i efekat recipročnih ukrštanja nije bio zanemarljiv u nasleđivanju proučavanog svojstva. Tab. 2. Analiza varijanse kombinacionih sposobnosti roditelja za dužinu primarnog klasa Analysis of combining ability variance of cultivars for length of primary spike

Izvor varijacije Suma kvadrata Sredina kvadrata df Fe Ft Ft Source of variation (SS) (MS) 0,05 0,01

OKS (GCA) 4 7,533 1,883 62,087** 2,6 3,9

PKS (SCA) 10 4,648 0,465 15,322** 2,1 2,8

Recipročni(REC) 10 3,798 0,380 12,521** 2,1 2,8

Greška (E) 40 0,030

Najbolji opšti kombinator za dužinu primarnog klasa bila je sorta Vizija, a kao najslabiji pokazale su se sorte Matica i Pobeda (tab. 3). U okviru direktnih ukrštanja, dobre PKS imale su kombinacije Matica x Vizija (loš x dobar opšti kombinator), Takovčanka x Matica (prosečan x loš), Takovčanka x Vizija (prosečan x dobar) i Lazarica x Takov- čanka (prosečan x prosečan). Kod kombinacija recipročnih ukrštanja dobre PKS ispoljile su Matica x Takovčanka, Pobeda x Lazarica, Matica x Pobeda, Pobeda x Takovčanka i Takovčanka x Lazarica. Može se uočiti da su sve kombinacije recipročnih ukrštanja, u kojima je Vizija figurirala kao majka, imale slabe PKS, što nije bio slučaj u kombinacijama gde je bila u ulozi oca. Tab. 3. Vrednost OKS (po dijagonali), PKS (iznad dijagonale) i recipročnih vrednosti (ispod dijagonale) za dužinu primarnog klasa Value of GCA (diagonal), SCA (above diagonal) and reciprocal value (below diagonal) for length of primary spike

Roditelji Lazarica Takovčanka Pobeda Matica Vizija

Lazarica 0,025 0,536+ -0,035 0,329 0,313

Takovčanka 0,364+ 0,101 0,090 0,750++ 0,637++ F1 Pobeda 0,787++ 0,486++ -0,295- -0,151 0,046

Matica 0,673++ 1,015++ 0,761++ -0,368- - 0,726++

Vizija -0,269 -0,310 -0,160 0,168 0,564++

LSD 0,05 0,01 SE (OKS) 0,188 0,251 0,093 (PKS) 0,420 0,562 0,208 (REC) 0,351 0,470 0,174

22 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

Rezultati analize dialelnog ukrštanja za broj zrna primarnog klasa prikazani su u tabeli 4. Kao posledica velike divergentnosti, između roditeljskih sorata su se javile značajne i visoko značajne razlike.

Tab. 4. Broj zrna primarnog klasa kod roditelja i F1 generacije (dialel 5x5)

Kernel number of primary spike of cultivars and F1 generation (diallel 5x5)

Roditelji Lazarica Takovčanka Pobeda Matica Vizija

Lazarica 49,89 74,44 sd 66,16 sd 65,56 sd 61,29 pd

Takovčanka 56,64 d 54,22 63,62 sd 56,80 sd 68,22 d F1 Pobeda 73,04 sd 76,69 sd 56,42 64,00 sd 76,11 sd

Matica 71,13 sd 61,87 sd 66,84 sd 46,87 69,09 d

Vizija 68,51 d 74,53 sd 77,49 sd 71,24 sd 67,40

LSD0,05 = 2,502

LSD0,01 = 3,337

Kod najvećeg broja roditeljskih parova (15) ispoljena je superdominacija BP pri nasleđivanju broja zrna primarnog klasa u F1 generaciji. U 4 kombinacije ukrštanja prisutna je dominacija BP, dok je samo u kombinaciji Lazarica x Vizija ispoljena parcijalna dominacija BP. Kod većine kombinacija roditeljskih parova postoje visoko značajne razlike između direktnih i recipročnih ukrštanja. Analiza varijanse kombinacionih sposobnosti za broj zrna primarnog klasa i testiranje značajnosti razlike komponenata varijanse F-testom (tab. 5), pokazali su da su varijabilnost usled OKS i PKS ispoljile visoko značajne razlike, pri čemu su vrednosti OKS izrazito veće. To ukazuje na važnu ulogu gena sa aditivnim delovanjem u nasleđivanju broja zrna primarnog klasa. Tab. 5. Analiza varijanse kombin. sposobnosti roditelja za broj zrna primarnog klasa Analysis of comb. ability variance of cultivars for kernel number of primary spike

Izvor variranja Suma kvadrata Sredina kvadrata df Fe Ft Ft Source of variation (SS) (MS) 0,05 0,01

OKS (GCA) 4 4.088,418 1.022,105 158,458** 2,6 3,9

PKS (SCA) 10 -3.091,630 -309,163 -47,930** 2,1 2,8

Recipročni(REC) 10 134,042 13,404 2,078 2,1 2,8

Greška (E) 40 6,450

Dobri opšti kombinatori za broj zrna primarnog klasa bile su sorte Vizija i Pobeda (tabela 6). Kao loš opšti kombinator pokazala se sorta Takovčanka. Od svih kombinacija direktnih ukrštanja, samo je roditeljski par Lazarica x Takovčanka imao dobru PKS. Kod recipročnih ukrštanja znatno veći broj kombinacija je pokazao dobre posebne kombinacione sposobnosti: Pobeda x Lazarica, Pobeda x Takovčanka, Matica x Lazarica, Matica x

23 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

Pobeda, Vizija x Takovčanka, Vizija x Pobeda i Vizija x Matica (varijante dobar x prose- čan, prosečan x prosečan i prosečan x loš opšti kombinator). Tab. 6. Vrednost OKS (po dijagonali), PKS (iznad dijagonale) i recipročnih vrednosti (ispod dijagonale) za broj zrna primarnog klasa Value of GCA (diagonal), SCA (above diagonal) and reciprocal value (below diagonal) for kernel number of primary spike

Roditelji Lazarica Takovčanka Pobeda Matica Vizija

Lazarica -1,260 16,217++ 0,935 6,053 -7,346- -

Takovčanka -6,331- -3,186- 0,328 -0,777 1,514 F1 Pobeda 11,361++ 11,165++ 3,809++ -0,572 2,412

Matica 14,537++ 1,431 7,700++ -1,909 1,107

Vizija 3,603 5,787+ 10,029++ 8,875++ 7,220++

LSD 0,05 0,01 SE (OKS) 2,742 3,665 1,358 (PKS) 6,132 8,196 3,036 (REC) 5,131 6,858 2,540

Zaključak

Proučavanjem pet roditeljskih sorti ozime pšenice spoznali smo prirodu dejstva njihovih gena, podelu genetičke varijabilnosti na osnovne komponente, način nasleđivanja i ekspresije gena kod pojedinih osobina. U dialelnom ukrštanju korišćene su sorte Lazarica, Takovčanka, Pobeda, Matica i Vizija. Za analizu je korišćeno 3 x 15 biljaka roditelja i hibridnog potomstva (F1 generacije). Pri nasleđivanju dužine primarnog klasa, u najvećem broju kombinacija ukrštanja ispoljena je dominacija BP. Rezultati analize varijanse kombinacionih sposobnosti za dužinu primarnog klasa ukazuju da su sve tri komponente varijanse pokazale visoko značajne razlike, pri čemu je najveći udeo imala varijansa OKS. Iz ovoga se može izvući zaključak o važnosti aditivnog delovanja gena u nasleđivanju dužine primarnog klasa. Najbolji opšti kombinator za dužinu primarnog klasa bila je sorta Vizija, a kao najslabiji pokazale su se sorte Matica i Pobeda. Kod najvećeg broja roditeljskih parova ispoljena je superdominacija BP pri nasleđivanju broja zrna primarnog klasa u F1 generaciji. Analiza varijanse kombinacionih sposobnosti za broj zrna primarnog klasa i testiranje značajnosti razlike komponenata varijanse F-testom, pokazali su da su varijabilnost usled OKS i PKS ispoljile visoko zna- čajne razlike, pri čemu su vrednosti OKS izrazito veće. To ukazuje na važnu ulogu gena sa aditivnim delovanjem u nasleđivanju broja zrna primarnog klasa.

24 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

Literatura

1. Allard, W.R. (1960): Principles of Plant Breeding. John Wiley and Sons Inc., New York-London, 472. 2. Borojević, S., Ivanović, M., Škorić, D., Dokić, P., Đorđević, S. (1994): Pravci promena u oplemenjivanju bilja danas. Selekcija i semenarstvo, Vol. 1, br. 1, Novi Sad, 9-15. 3. Denčić, S. (1990): Oplemenjivanje pšenice promenom arhitekture klasa. Savremena poljoprivreda, Vol. 38, br. 1-2, Novi Sad, 137-144. 4. Gorjanović, B., Kraljević-Balalić, M. (2004): Genetska analiza komponenti prinosa kod pšenice. Selekcija i semenarstvo, Vol. H, br. 1-4, Novi Sad, 89-94. 5. Griffing, B. (1956): Concept of general and specific combining ability in relation to diallel crossing system. Aust. J. Biol. Sci., 9, 463-493. 6. Joshi, S.K., Sharma, S.N., Singhania, D.L., Sain, R.S. (2002): Genetic analysis of quantitative and quality traits under varying environmental coditions in bread wheat. Wheat Information Service, 95, 5-10. 7. Kraljević-Balalić, M., Worland, A.J., Porceddu, E., Kuburović, M. (2001): Varijability and gene effects in wheat. Genetics and Breeding of Small Grains, Beograd, 9-49. 8. Kumbhar, M.B., Larik, A.S., Hafiz, H.M.I., Rind, M.J. (1983): Interrelationship of pol- ygenic traits affecting grain yield in Triticum aestivum L. Wheat Information Service, No. 57, p. 42. 9. Mather, K., Jinks, J.L. (1977): Introduction to biometrical genetics. Second edition, Chapman and Hall, London.

25 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

UDC: 581.169+631.524+633.11 Original scientific paper

INHERITANCE OF SPIKE LENGTH AND KERNEL NUMBER PER SPIKE IN WHEAT HYBRIDS

* V. Perišić, M. Milovanović, V. Đekić, M. Staletić5

Summary

In this study, inheritance of primary spike length and kernel number of primary spike of wheat hybrids and combining ability of five domestic winter wheat cultivars were investigated. In the most number of cases, inheritance of spike length was domi- nance of better parent (BP). Highly significant differences are established for combining ability components of variance. The greatest part had GCA variance, which shows importance of additive gene effect in inheritance of primary spike length. Overdominance of better parent are established for inheritance of kernel number of primary spike in F1 generation in the most number of cases. Analysis of combining ability variance for kernel number of primary spike established highly significant differences of variability due to GCA and SCA. Values for GCA were meaningly higher. It shows important role of genes with additive effect in inheritance of kernel number of primary spike.

Key words: Combining ability, inheritance, trait, wheat

∗ Vladimir Perišić, M.Sc., Milivoje Milovanović, Ph.D., Mirjana Staletić, Ph.D., Vera Đekić, Ph.D., Center for Small Grains, Kragujevac, e-mail: [email protected] Results shown in this paper are part of investigation of Project TP20063, financed of Ministry of science of Republic of Serbia.

26 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

UDK:633.11+575.16 Pregledni rad

GENETIČKI RESURSI PŠENICE U SVETU I SRBIJI

∗ S. Roljević, D. Cvijanović, R. Sarić6

Izvod: Cilj rada je da ukaže na značaj očuvanja genetičkih resursa pšenice, kao najznačajnije poljoprivredne kulture, kako bi se sačuvale osnove za njeno oplemenjivanje u budućnosti. S obzirom na sve dramatičnije posledice uzrokovane promenama klime, osiromašenje biodiverziteta poljoprivrednih biljaka i stvaranje otpornosti korova, bolesti i štetočina na agro-hemikalije, osnova za opstanak budućih generacija leži upravo u očuva- nju najekspresivnih genotipova gajenih useva koje je priroda sama stvorila. Desk metodom istraživanja prikupljeni su podaci o brojnosti uzoraka germplazme pšenice najvećih gen-banki u svetu, zatim podaci Evropskog kolaborativnog programa za genetičke resurse kao najznačajnije institucije ove vrste u Evropi, kao i podaci centara u Srbiji koji se bave sakupljanjem i čuvanjem genetičkih resursa pšenice. Opšti zaključak koji proizilazi iz pregleda ovih podataka jeste da sve zemlje uveliko rade na stvaranju sopstvenih baza germplazme velikog broja biljaka, u ovom slučaju pšenice, kako bi usled promena kroz koje prolazi cela civilazija, ali i sama planeta, mogle da obezbede prehrambenu sigurnost za buduće naraštaje. Iako se o pšenici govori kao o našem najvažnijem strateškom usevu, kolekcije germplazme pšenice u Srbiji nisu na zavidnom nivou. Zato bi trebalo uložiti više napora i sredstava u stvaranju adekvatne infrastrukture koja bi omogućila čuvanje gena pšenice i drugih biljaka koje gaje, kao i onih čija je upotreba u ekspanziji.

Ključne reči: pšenica, genetički resuri, kolekcije germplazme.

Uvod

Pšenica (Triticum sp.), pored kukuruza i pirinča, pripada grupi najviše gajenih biljnih vrsta u svetu. Od ukupno milijardu hektara obradivih površina na Zemlji, pod pšenicom je oko 23%, odnosno 239.215.000 hektara na kojima se proizvodi više od 600 miliona tona godišnje. Najveće površine pod pšenicom nalaze se u Aziji (98 miliona hektara), Evropi (60 miliona hektara) i Africi (10 miliona hektara). Glavna uloga pšenice kao hrane proizilazi iz osobina njenih proteina, koji su jedinstveni među poljoprivrednim biljkama. Produkti pšenice, a pre svih hleb, predstavljaju bazične elemente ishrane ljudske populacije jer se pšeničnim hlebom danas hrani preko 70% stanovnika na planeti. Zastupljenost pšenice i drugih strnih žlta u ishrani ljudi kreće se od 25% u razvijenim pa

∗ Svetlana Roljević, dipl.inž., istraživač saradnik, dr Drago Cvijanović, Radojica Sarić, dipl.ecc. Insti- tut za ekonomiku poljoprivrede, Beograd, e-mail: [email protected]. Rad je rezultat Projekta 46006: “Održiva poljoprivreda i ruralni razvoj u funkciji ostvarivanja strateških ciljeva Republike Srbije u okviru dunavskog regiona” koji finansira Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije.

27 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2 do 80% u nerazvijenim zemljama, sto znači da su za veliki deo ljudske populacije strna žita jedini izvor ugljenih hidrata, proteina, vitamina B i minerala. Po potrošnji proizvoda od pšeničnog zrna Srbija zauzima jedno od vodećih mesta u Evropi. Iako je važan faktor u ostvarivanju prehrambene sigurnosti svih zemalja, poslednjih godina primetan je gubitak diverziteta pšenice usled povećanja broja stanovnika na zemlji i stvaranja novih visokoprinosnih i intenzivnih sorti, ali i zbog pratećih ekonomskih i ekoloških promena. Iz tog razloga, širom sveta formirane su brojne gen-banke koje kolekcionišu germplazmu različitih vrsta pšenice kako bi se njeni genetički resursi sačuvali i učinili dostupnim za buduće generacije. Kao i sve zemlje sveta, Rebublika Srbija intenzivno radi na očuvanju genetičih resursa najvažnijih poljoprivrednih biljaka, samim tim i pšenice, kroz angažovanje velikog broja institutcija na sakupljanju, čuvanju, umnožavanju, distribuciji i evaluaciji germplazme, ali i stvaranju novih sorti.

Kolekcije germplazme pšenice u svetu i Evropi

Na globalnom nivou postoji preko 80 kolekcija germplazme pšenice u kojima se nalazi oko 800.000 uzoraka (15% ukupnog broja ex situ uzoraka). Najveće kolekcije germplazme pšenice imaju International Maize and Wheat Improvement Center (CIM- MYT) u Meksiku (više od 100.000 uzoraka), National Plant Germplasm Systems (NPGS) u Americi (oko 40.000 uzoraka), N.I. Vavilov Research Institute of Plant Industry (VIR) u Rusiji, zatim International Center for Agricultural Research in the Dry Areas (ICARDA) u Siriji, National Bureau of Plant Genetic Resources (NBPGR) u Indiji i druge gen-banke sa manje od 30.000 uzoraka u kolekciji. Kolekcije germplazme pšenice podeljene su u 6 velikih grupa: Savremene sorte u upotrebi, Zastarele sorte koje su se koristile u prošlosti i koje se mogu naći u pedigreu savremenih sorti, Lokalne populacije, Divlji srodnici gajenih Triticale vrsta, Gen kolekcije i, Linije. U Evropi je 1980. godine osnovan Evropski kolaborativni program za genetičke resurse (ECP/GR) koji obuhvata 38 zemalja u cilju obezbeđivanja dugoročnog čuvanja biljnih genetičkih resursa u Evropi. ECP/GR radna grupa za pšenicu osnovana je 1996. godine. Ovu grupu čini oko 220.000 uzoraka, kolekcionisanih u 65 kolekcija u zemljama članicama. Fokus radne grupe za pšenicu jeste poboljšanje saradnje i koordinacije među evropskim centrima za pšenicu. U kolekcijama germplazme postoji veliki broj duplikata pa je neophodno sprovesti istraživanja za utvrđivanje njihove brojnosti. Poseban značaj imaju kolekcije divljih srodnika pšenice jer one predstavljaju osnov za povećanje divr- gentnosti germplazme i osnov za oplemenjivanja u budućnosti.

Počeci stvaranja kolekcija germplazme pšenice u Srbiji

Naučni rad na genetičkim resursima pšenice u našoj zemlji započet je u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu i u Centru za strna žita u Kragujevcu. Pre toga nije bilo kolekcionisanja strnih žita na prostorima naše zemlje (Denić, 2001). U periodu 1965.-1970. godine u Centru za strna žita u Kragujevcu započeto je prikupljanje lokalnih

28 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2 sorti i divljih srodnika pšenice, ječma, ovsa i raži u predelima centralne i južne Srbije, Kosovu i Metohiji. Prikupljeno je i opisano oko 1.000 uzoraka. Najveći deo tog materijala poslat je institutu VIR u Rusiji, a većinski deo kolekcije koja je ostala u našoj zemlji izgubljen je zbog neadekvatnog održavanja i retkom korišćenju u programima oplemenjivanja. Nedavno su učinjeni napori da se ponovo vrate uzorci koji su dati Rusiji pre 40 godina. Zahvaljujući saradnji naših institucija sa mnogim institucijama u inostranstvu pri- bavljani su uzorci pšenice iz svih zemalja sveta koje se bave proizvodnjom strnih žita. Sve kolekcije strnih žita nalaze se u institucijama koje se bave oplemenjivanjem i organizovane su tako da se mogu koristiti u oplemenjivačkom radu. Od 1950. godine programima oplemenjivanja u našoj zemlji stvoreno je preko 300 sorti pešnice (Denić, 2001). Sorte su genetski heterogene u pogledu velikog broja osobina što dokazuje da su stvorene pomoću genetski različitog materijala. Neke od naših sorti prihvaćene su i u drugim zemljama (Rusija, Mađarska, Češka Republika, Slovačka, Švajcarska, Rumunija, Grčka i Španija) i nastavljena je i razmena germplazme sa stranim istraživačkim centrima. Mnoge od naših sorti koriste se za razvoj novih sorti u velikom broju zemalja. U Rusiji na primer, „Partizanka“ i sorta „Balkan“ su roditeljske linije nekim novim vodećim sortama kao što su „Olimpija 2“, „Saratovska“ i dr.

Centri kolekcionisanja germplazme pšenice u Srbiji

Odluka o osnivanju Nacionalne gen-banke doneta je 1988. godine i njena izgradnja započeta je 1990. godine. Međutim zbog raspada Jugoslavije i loše ekonomske situacije izgradnja Nacionalne gen-banke je obustavljana. Nakon nekoliko godina projekat osnovanja gen-banke biljaka ostvaren je u dve etape: „Razvoj gen-banke biljaka“ i „Pri- kupljanje genetičkih resursa za potrebe gen-banke“. U ostvarivanju druge faze projekta učestvovalo je 26 istraživačkih institucija iz oblasti poljoprivrednih nauka. Prikupljena germplazma žitarica i kukuruza danas se čuva u Institutu Zemun polje, gde se uzorci semena održavaju u hladnim komorama na +4˚C i relativnoj vlažnosti vazduha 50%. Ve- liki je nedostatak što su podaci samo jednog dela kolekcionisanog materijala elektronski dokumentovani (pasoški podaci, karakterizacija, evaluacija) i dostupni drugim istraži- vačkim centrima, dok se podaci za veći deo kolekcije čuvaju u arhivi. Osim u Institutu Zemun polje, kolekcije germplazme čuvaju se i u još nekoliko istraživačkih centara: Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, Centar za strna žita u Kragujevcu, Centar za poljoprivredna i tehnološka istraživanja u Zaječaru, PKB Agroekonomik u Beogradu, Poljoprivredni fakultet u Zemunu, Odeljenje za biljne i animalne resurse pri Ministrastvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Prema procenama i podacima FAO organizacije u Srbiji je prikupljeno 8.646 uzoraka germplazme žitarica i kukuruza. Od ukupnog broja uzoraka germplazme žitarica i kukuruza:

1. In situ i na farmama održava se 2.758 uzoraka (sorte, lokalne populacije, i srodnici), Ex situ2. (Institucije i Nacionalna gen banka) čuva se 5.888 uzoraka

29 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

Tab 1: Broj uzoraka u ex situ kolekcijama germplazme pšenice u Srbiji u 2005. godini Number of samples in ex situ collections of wheat’s germplasm in Serbia in 2005

Lokalne i tradicionalne Pšenica Ječam Ovas Raž Kukuruz sorte Wheat Barley Oats Rye Corn Institucije Local and traditional Institutions varieties 70 30 15 10 2500

Srodnici Relatives 200 100 20 5 0

Genbanka/GenBank 439 117 180 18 2184

Ukupno Total 5888 709 247 218 33 4684

Izvor: „Državni izveštaj o stanju biljnih genetičkih resursa za hranu i poljoprivredu, Republika Srbija“ Source: „Country report on the state of plant genetic resources for food and agriculture, Repubic of Serbia“

Prema FAO izveštaju „Country report on the state of plant genetic resources for food and agriculture, Repubic of Serbia“ iz 2005. godine kolekcija germplazme pšenice u Srbiji broji 1.509 uzoraka, od čega se ex situ čuva 709 uzoraka (Tabela broj 1). U Na- cionalnoj gen banci čuva se 439 uzoraka (323 uzorka meke i 116 uzoraka germplazme tvrde pšenice) dok se preostali broj ex situ uzoraka germplazme pšenice (270) čuva u istraživačkim centrima. Prema podacima tabele broj 2, među prikupljenim genotipovima žitarica i kukuruza nalaze se sorte domaćeg porekla, njih 2.251, dok je 3.957 stranog, sa oko 22% i 10% duplikata. Tako veliki broj duplikata opravdava se činjenicom da sve pomenute institucije koje rade na održavanju istovremeno rade i na oplemenjivanju, pa se mnogi genotipovi mogu naći u više kolekcija. Tab. 2: Institucije koji kolekcionišu germplazmu strnih žita i kukuruza u Srbiji Institutions which collect germplams of small grains and maize in Serbia Institucije Broj uzoraka Institutions Number of samples Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad 3.557 Centar za strna žita Kragujevac 1.291 Centar za poljoprivredna i tehnološka istraživanja, Zaječar 363 “PKB Agroekonomik” Beograd 697 Odeljenje za biljne i animalne resurse pri Ministrastvu poljoprivrede,šumarstva 272 i vodoprivrede Institut za ratrstvo, Poljoprivredni fakultet Zemun 328 Broj sorti domaćeg porekla 2.251 Broj introdukovanih sorti 3.957 Izvor: Report of Working Group on Wheat, 2001.

Uzimajući u obzir zastupljenost pojedinih kategorija materijala, najveće učešće imaju nove sorte, zatim glavni usevi, srodnici, lokalne populacije, a namanje je genetič- kog materijala zapostavljenih useva (konoplja, bib, lan i td.) (Grafik br. 1)

30 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

Graf. 1: Učešće pojedinih kateg. matrijala u domaćim kolekcijama germplazme pšenice Participation of some materials categories in local collections of the wheat’s germplasm

60 G lavni u s evi 50 Nove sorte 40 Zapostavljani usevi 30

20 Lokalne populacije

10 S ro d n ic i

0 Kateg orije m aterijala u g en- bankam a u %

Izvor: Report of Working Group on Wheat, 2001.

Prioriteti rada na genetičkim resursima pšenice. S obzirom na veliki značaj pšenice, u bliskoj budućnosti prioritet će biti prikupljanje novih uzoraka, evaluacija i održavanje uzoraka u postojećim zbirkama. Imajući u vidu sadašnje stanje u našoj zemlji trebalo bi poraditi na ostvarivanju sledećih ciljeva:

• Sve domaće kolekcije trebalo bi da koriste iste deskriptore odobrene od strane međunarodnih organizacija kao što su ECP/GR ili IPGRI, • Kolekcije bi trebalo da imaju baze podataka dostupne na internetu, • Organizovanje prikupljanja novih uzoraka na terenu. Prethodna ekspedicija je potvrdila da u našoj zemlji ima više lokalnih populacija diploidne i triploidne pšenice, • Sve baze podataka trebalo bi da budu povezane sa resornim Ministrarstvom, • Korišćenjem novih metoda biotehnologije, posebno molekularnih markera, treba dati više pažnje u procesu evaluacije uzoraka, • Saradnja sa drugim institucijama koje se bave kolekcionisanjem germplazme pšenice, razmena uzoraka i širenje kolekcije kao i učešće u svim radnim grupama ECP/GR.

Sistem dokumentacije igra veoma važnu ulogu u upravljanju genetičkim resursima. Nažalost, zbog loše ekonomske situacije u zemlji i istraživačkim institucijama koje se bave kolekcionisanjem germplazme useva, baze podataka se održavaju na veoma ni- skom nivou.

31 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

Zaključak

Pšenica je pored kukuruza i pirinča najvažnija gajena biljka. Njena domestifikacija počela je još pre deset hiljada godina i danas se pod pšenicom nalazi oko 23% ukupnih obradivih površina na planeti. Zbog izuzetnog značaja koji ima u ishrani ljudi, poslednjih decenija intenizvno se radi na prikupljanju i čuvanju njenih mnogobrojnih formi, sa ciljem da se obezbedi prehrambena sigurnost i narednim generacijama. Širom sveta postoji preko 80 kolekcija germplazme pšenice, koje broje oko 800.000 uzoraka. Kolekcije germplazme pšenice u Srbiji nisu na zavidnom nivou, pre svega zbog nedostatka sredstava koja bi obezbedila prikupljanje, čuvanje, obnavljanje i evaluaciju uzoraka kao i dostupnost podataka široj javnosti. Zbog toga bi u narednom periodu jedan od prioriteta rada na genetičkim resursima pšenice bila adekvatna dokumentacija svih podataka koji se odnose na kolekcije germplazme biljaka za hranu i poljoprivredu. U Srbiji se nekoliko institucija bavi čuvanjem genetičkih resursa pšenice. Kako te institucije pripadaju naučno-tehnološkog infrastukturi, one se istovredmeno bave i oplemenjivanjem i stvaranjem novih sorti, tako da u kolekcijama postoji značaj procenat duplikata. Genetički diverzitet predstavlja neophodnu osnovu za život ljudi i za ekonomski razvoj, pa je zato politika očuvanja genetičkih resursa osnovna komponenta globalne ekonomije.

Literatura 1. Country report on the state of plant genetic resources for food and agriculture, Repubic of Serbia, http://www.fao.org/docrep/013/i1500e/Serbia.pdf 2. Denčić, S. (2006): Genetika i oplemenjivanje strnih žita, “Zbornik radova”, Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, Sveska 42, str. 337-394 3. „Global strategy for the ex situ conservation with enhanced access to wheat, rye and triticale genetic resources“ International Maize and Wheat Improvement Center (CI- MMYT) Apdo. Postal 6-641, 06600 Mexico, DF Mexico, September 2007 4. „Report of Working Group on Wheat“, First meeting, 8–10 November 2001., Prague- Ruzyne, Czech Republic - L. Maggioni, I. Faberová, A. Le Blanc and E. Lipman, compilers,“Current status of wheat collections in Yugoslavia“ autor: Srbislav Denčić, str 108. 5. Stojković, L. (1963): Oplemenjivanje bilja, semenarstvo i agrotehnika, „Zbornik radova“, Instituta za poljoprivredna istra`ivanja u Novom Sad. Jubil. sv. 1. povodom 25- god. rada ustanove, 29-56.

32 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

UDC: 633.11+575.16 Review paper

GENETIC RESOURCES OF WHEAT IN THE WORLD AND IN SERBIA

∗ S. Roljević, D. Cvijanović, R. Sarić7

Summary

This paper’s goal is to point out to a significance of preserving genetic resources of wheat, as the most important crop, in order to secure the basis for its cultivation in the future. Regarding more dramatically consequences caused by the climate changes, im- poverishment of biodiversity of crops and making weed, diseases and pest resistance to agro-chemicals, the base for future generations’ existence lies exactly in preservation of the most expressive genotypes of grown crops the nature had made by itself. The data on wheat germplasm’s number of samples of the biggest gene-banks in the world were co- llected by desk-research, then the data of the European Cooperative Programme for Plant Genetic Resources as the most significant institution of this type in Europe, as well as the data of the centers in Serbia which deal with collection and preservation of wheat genetic resources. The common conclusion which come out of these data preview is, that all countries, in large, work on making their own bases of germplasm of numerous plants, in this case wheat, in order to provide food security for future generations, due to the changes the whole civilization, and the planet Earth, is passing through. Although the wheat is described as our most important strategic crops, the collections of the wheat’s germplasm in Serbia are not satisfactory. Therefore should make more efforts and assets in making adequate infrastructure, in order to ensure preservation of wheat’s and other grown plants’ gene, as well as those whose utilization is in expansion.

Key words: wheat, genetic resources, collection of germplasm.

∗ Svetlana Roljević, Drago Cvijanović, Radojica Sarić, Institute for agricultural economics, Belgrade, e-mail: [email protected] This paper was financed by Ministry of Science of Republica Serbia, Project 46006

33 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

34 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

UDK:631.11+631.576.3+663.421+581.142 Originalni naučni rad

VARIJABILNOST I KORELACIJE OSOBINA SEMENA PŠENICE PROIZVEDENOG NA PODRUČJU PKB

R. Sabovljević, D. Simić, Z. Stanković, N. Đurić, Đ. Goranović, ∗ B. Jokić, D. Radivojević8

Izvod: Osobine semenskog materijala sorata pšenice zavise od brojnih činilaca-od kojih su neki potpuno nekontrolisani od strane čoveka-proizvođača, neki su delimično kontrolisani a neki su potpuno kontrolisani. Osobine semenskog materijala pšenice zavise od sortnosti (kategorijasemena), uslovi proizvodnje semena (semenskog useva), vremena i načina žetve, postupaka u doradi i postupanja sa semenom posle žetve, tokom dorade i tokom čuvanja. U radu su prikazani rezultati za osobine semena i semenskog materijala dve domaće sorte pšenice proizvedenog na proizvodnom području PKB (na po dve lokacije). Rezultati obuhvataju fizičko-mehaničke i fiziološke osobine semena dve sorte pšenice. Primenjeno je eksperimentalno razdvajanje semenskog materijala na frakcije veličine semena (seme ≥2,25 mm) podeljeno je u četiri frakcije veličine. Ispitivanja osobina semena urađena su u 10 ponavljanja po 50 semena (za masu semena, brzinu klijanja i ukupno klijanje). Određeni su pokazatelji varijacionog reda (X;C.V.) i prosti koeficijenti korelacija između mase i klijavosti semena. Izmerene su i zatim izračunate vrednosti za broj i masu semena u jednom litru i broj semena u jednom kg. Rezultati istraživanja pokazuju razlike i sličnosti po svim osnovama obuhvaćenim u radu (po osnovi sorte pšenice; po osnovi mesta proizvodnje semena; po osnovi frakcija semena; po osnovi svake osobine semena i semenskog materijala).

Ključne reči: pšenica, lokacija, seme, osobine, varijabilnost.

Uvod

Na osobine semena pšenice, kao semensko-setvenog materijala, utiču brojni činio- ci. Neki od tih činilaca su pod potpunom kontrolom čoveka-proizvođača, neki su pod de- limičnom i ograničenom kontrolom a neki su potpuno van kontrole. Neke oblike kontrole čovek uspostavlja kroz duži niz godina (npr. otpornosti sorata protiv insekata i tolerancije na bolesti). Čovek-proizvođač može da utiče na osobine semena i semenskog materijala pšenice u svakoj fazi proizvodnje i dorade semena. Najdirektniji i najpotpuniji uticaj na osobine semena pšenice čovek-proizvođač može da ostvari tokom primene postupaka dorade semenskog materijala.

∗ Dr Radovan Sabovljević, vanredni profesor, Branka Jokić, dipl.inž., Dubravka Radivojević, dipl. inž., Poljoprivredni fakultet, Zemun-Beograd; dr Divna Simić, istraživač-saradnik, mr Nenad Đurić, istraživač- saradnik, Institut PKB Agroekonomik, Padinska Skela- Beograd; dr Zlatoljupka Stanković, Institut za poljoprivredna i tehnološka istraživanja, Zaječar,; mr Đorđe Goranović, Jugoinspekt-Topčider, Beograd.

35 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

Osobine semena i semenskog materijala sorata pšenice zavise od brojnih činilaca koji deluju u semenskom usevu a posebno uslovi za cvetanje, oprašivanje, plodonošenje i sazrevanje semena. Vreme i način žetve i postupanje sa semenskim materijalom do dorade takođe su činioci od velikog značaja za osobine semena. Primenom različitih postupaka tokom dorade semenskog materijala vrši se ujednačavanje osobina semena u tom materijalu. Osobine semena mogu se ujednačavati po različitim osnovama ali se to mora zasnivati na predhodnim ogledima i istraživanjima. Kalibriranje semena predstavlja postupak u doradi semenskog materijala kojim se seme ujednačava po osnovi oblika, veličine, mase. U posebne frakcije (kalibre) izdvajaju se sva pojedinačna semena koja se nalaze u datim granicama za osobinu-oblik, veličinu, masu. Postupak višestrukog kalibriranja zastupljen je u doradi semena šećerne repe već dva veka a u doradi hibridnog semena kukuruza skoro ceo vek. U ovim istraživanjima učinjen je pokušaj da se primenom jednostavnog i jednostrukog kalibriranja, po osnovi veličine semena, izvrši ujednačavanje fizičko-mehaničkih i fizioloških osobina semena pšenice. Seme pšenice proizvedeno je u različitim agroeko- loškim uslovima i standardno je dorađeno. Eksperimentalno kalibriranje urađeno je sa standardno dorađenim semenskim materijalom.

Materijal i metode rada

Materijal rada u izvršenim istraživanjima bilo je seme dve domaće NS sorte pše- nice (sorta A i sorta B) proizvedeno na proizvodnom području PKB Korporacije, na po dve lokacije u sezoni 2006/2007.godini. Očišćeni semenski material (na donjem rešetu sa pravougaonim otvorima 2,25mm)razdvojen je na frakcije veličine:

frakcija 1: >2,25-2,50mm (sitno seme) frakcija 2: >2,50-2,75mm (srednje sitno seme) frakcija 3: >2,75-3,00mm (srednje krupno seme) frakcija 4: >3,00-3,25mm (krupno seme).

Razdvajanje na frakcije veličine izvršeno je na laboratorijskim uređajima u AD”Agroseme-Panonija” u Subotici (cilindrična rešeta sa pravougaonim otvorima). Standardna dorada semenskih materijala predhodno je izvršena u PKB Fabrici za dorado semena u Padinskoj Skeli. Iz svake frakcije semena, za svaku lokaciju posebno, izdvojeno je 10 x 50 semena za dalja ispitivanja u laboratoriji:

m-masa 50 semena K1-normalno klijala semena 3. dan K2-normalno klijala semena 4. dan UK- ukupno klijala semena 8. dan

Ispitivanje klijavosti izvršeno je po standardnoj procedure za pšenicu: t=200C const, u filter-papiru, bez predhodnog hlađenja.

36 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

Sva laboratorijska ispitivanja izvršena su u ISTA akreditovanoj laboratoriji Zavod Topčider-Jugoinspekt Beograd. Eksperimentalni podaci su obrađeni na pokazatelje varijacionog reda (X i C.V.). Između klijanja semena (kao zavisno promenljive osobine) i mase semena u svakoj frakciji veličine posebno izračunati su prosti koeficijenti korelacija. Vrednosti za broj semena u kg su izračunate.

Rezultati istraživanja i diskusija

Rezultati istraživanja prikazani su tabelarno. Rezultati za srednje vrednosti i varijabilnost osobina semena prikazani su za svaku sortu posebno ali za obe lokacije proizvodnje semena i za sve četiri frakcije. Isti način prikazivanja rezultata primenjen je i za korelacionu analizu, klijavost semena u (%) i broj semena u 1 kg semenskog materijala. Tab. 1. Varijabilnost mase i klijavosti semena pšenice sorte A The variability of mass and germination of wheat varieties A

Frakcija Lokacija Dunavac / Location Lokacija Mladost / Location semena Pokazatelj m 50 K1 K2 UK m 50 K1 K2 UK Frakcion Indicator X 1,507 43,4 46,4 48,2 1,469 45,8 47,2 48,4 1 CV 1,97 7,74 4,96 3,08 1,84 3,24 1,77 2,36 X 1,713 43,6 45,2 47,8 1,795 43,8 45,2 47,6 2 CV 4,22 5,28 3,28 1,75 3,60 2,98 2,88 1,89 X 2,114 47,0 48,0 48,2 2,175 45,6 47,2 49,0 3 CV 2,47 3,36 1,47 1,74 1,54 3,33 1,77 2,50 X 2,561 47,2 47,2 48,4 2,555 46,2 48,5 49,2 4 CV 1,26 1,77 1,77 2,36 0,75 4,69 3,15 1,70

Tab. 2. Varijabilnost mase i klijavosti semena pšenice sorte B The variability of mass and germination of wheat varieties B

Frakcija Lokacija Dunavac / Location Lokacija Lepušnica / Location semena Pokazatelj m 50 K1 K2 UK m 50 K1 K2 UK Frakcion Indicator X 1,401 44,4 46,4 47,2 1,477 46,0 47,0 47,8 1 CV 9,32 4,39 2,89 1,77 1,32 1,53 1,50 0,93 X 1,766 46,8 49,0 49,4 1,746 47,0 47,6 48,8 2 CV 1,78 2,79 1,44 1,11 1,69 3,36 2,39 0,92 X 2,135 47,4 48,4 49,0 2,101 46,6 47,2 48,8 3 CV 1,45 2,40 1,85 2,50 2,48 1,17 0,95 1,71 X 2,493 48,4 49,2 49,4 2,562 48,8 49,2 49,2 4 CV 1,35 1,85 1,70 1,11 1,54 0,92 1,70 1,70

37 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

Tab. 3. Klijavost semena (%) pšenice sorte A Seed germination (%) A wheat variety Frakcija semena Lokacija Dunavac / Location Lokacija Mladost / Location Frakcion K1 K2 UK K1 K2 UK 1 86,8 92,8 96,4 91,6 94,4 96,8 2 87,2 90,4 95,6 87,6 90,4 95,2 3 94,0 96,0 96,4 91,2 94,4 98,0 4 94,4 94,4 96,8 92,4 97,0 98,4

Tab. 4. Klijavost semena (%) pšenice sorte B Seed germination (%) B wheat variety Frakcija semena Lokacija Dunavac / Location Lokacija Mladost / Location Frakcion K1 K2 UK K1 K2 UK 1 88,8 92,8 94,4 92,0 94,0 95,6 2 93,6 98,0 98,8 94,0 95,2 97,6 3 94,8 96,8 98,0 93,2 94,4 97,6 4 96,8 98,4 98,8 97,6 98,4 98,4

Sa gledišta upotrebne vrednosti semena pšenice poželjno je da klijavost semena bude visoka i da seme klija u prvom terminu u što većem broju (%). Rezultati pokazuju da ukupno klijanje semena (UK osmog dana) daleko nadmašuje propisane vrednosti (88%) u svim slučajevima obuhvaćenim istraživanjem. Razlike se ispoljavaju između klijanja semena u prvom terminu (K1 treći dan) i ukupnog klijanja. Takođe, klijanje semena pokazuje najmanje vrednosti u frakciji (1) sitnog semena. Klijavost se, uglavnom kod obe sorte pšenice i na obe lokacije proizvodnje semena, pravilno povećava sa povećanjem frakcije veličine.

Tab. 5. Broj semena u 1 kg semenskog materijala pšenice sorte A The number of seeds in 1 kg of wheat seed varieties A Frakcija semena Frakcion Lokacija Dunavac / Location Lokacija Mladost / Location 1 33,178 34,176 2 29,185 27,846 3 23,655 22,985 4 19,307 19,572

Tab. 6. Broj semena u 1 kg semenskog materijala pšenice sorte B The number of seeds in 1 kg of wheat seed varieties B

Frakcija semena Frakcion Lokacija Dunavac / Location Lokacija Mladost / Location

1 35,686 33,847 2 28,316 28,625 3 23,415 23,802 4 20,053 19,514

Rezultati za broj semena u 1 kg semenskog materijala srazmerni su masi 50 semena u svakoj frakciji veličine. Razlike su lepo izražene između lokacija proizvodnje u

38 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2 svakoj sorti. Razlike između različitih frakcija su očekivane ali nisu očekivane tolike razlike u okviru iste frakcije. Ali, to i omogućuje pravilno i potpuno korišćenje svih osobina semena i semenskog materijala. Rezultati pokazuju da su razlike između sorata u istoj frakciji veličine manje nego između lokacija za istu sortu u jednoj-istoj frakciji veličine. Korekcija po osnovi klijavosti semena nije potrebna, ali bi bila potreba sa gledišta agrotehnike tj. setve. Rezultati za broj semena u 1 kg semenskog materijala, u frakcijama veličine semena, pokazuju sledeće: za sortu A treba sejati po jednom hektaru (za 6.000.000 semena) od 176 kg do 307 kg; a za sortu B treba sejati od 168 kg do 307 kg po jednom hektaru. Takav pristup omogućava agrotehnički dobru i poželjnu setvu. U svakom slučaju, treba količinu semena (u kg/ha) koja se primenjuje za setvu preispitati i dovesti na približno pravu količinu (u odnosu na potreban broj klijalih semena). Tab. 7. Korelaciona zavisnost klijanja semena pšenice sorte A od mase semena-prosti koeficijenti korelacije Correlation of germination of wheat varieties of seed weight A-simple correlation coefficients Frakcija semena Lokacija Dunavac / Location Lokacija Mladost / Location Frakcion K1 K2 UK K1 K2 UK 1 0,6697 -0,2538 -0,1753 0,5250 -0,0075 0,6721 2 0,1800 -0,1469 -0,6104 -0,9066 -0,8052 -0,9368 3 0,2412 -0,7251 0,8451 -0,9673 -0,8250 -0,2750 4 -0,8741 -0,8741 -0,7925 0,8538 -0,3583 0,8937

Tab. 8. Korelaciona zavisnost klijanja semena pšenice sorte B od mase semena-prosti koeficijenti korelacije Correlation of germination of wheat varieties of seed weight B-simple correlation coefficients Frakcija semena Lokacija Dunavac / Location Lokacija Mladost / Location Frakcion K1 K2 UK K1 K2 UK 1 -0,2280 -0,2906 0,0492 -0,7734 -0,8006 -0,2234 2 0,8877 -0,8640 -0,7479 0,3431 0,4564 0,6818 3 -0,4682 0,8072 0,5015 0,6717 0,2731 0,5323 4 0,8341 0,9078 0,9099 0,6482 0,9326 0,9326

Rezultati za korelacionu zavisnost klijanja semena od mase semena, u okviru frakcija veličine i po lokacijama proizvodnje, pokazuju nesistematski raspored vrednosti prostih koeficijenata korelacije. To se ispoljava kod obe sorte pšenice kako po predzna- ku tako i po veličini koeficijenata korelacije. Kod obe sorte pšenice, i na obe lokacije proizvodnje, korelaciona zavisnost klijanja semena od mase semena ispoljena je samo u frakciji krupno seme. Kod sorte B koeficijenti korelacije su uglavnom visoki i pozitivnog predznaka. Kod sorte A razlike se pokazuju između lokacija proizvodnje. Rezultati izvršenih istraživanja pokazuju da se primenom jednostrukog (eksperi- mentalnog) kalibriranja standardno dorađenog semenskog materijala dve domaće sorte pšenice fizičko-mehaničke osobine semena (masa semena) mogu ujednačiti vrlo uspešno (C.V. <4%) ali različito po sortama-kao prvoj odrednici. U okviru jedne sorte ujednače-

39 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2 nost je vrlo visoka za obe lokacije proizvodnje i u sve četiri frakcije a u okviru druge sorte ispoljavaju se veće razlike u vrednostima varijabilnosti. Srednje vrednosti (X) za masu 50 semena nisu ocenjivane posebno jer one zavise direktno od genotipa sorte i interakcije sa agroekološkim uslovima u toku vegetacionog perioda semenskog useva. Raspored varijabilnosti mase semena razlikuje se po frakciji u okviru sorata. Korelaciona zavisnost klijanja semena od njegove mase (frakcije veličine) pokazuje delimičnu pravilnost samo za frakciju krupnog semena na obe lokacije proizvodnje i za obe sorte. U svim ostalim slučajevima rezultati su interesantni jer su, na prvi pogled nelogični u velikom stepenu. U svakom slučaju, veoma su dobri za dalju i potpuniju analizu. Klijavost semena obe sorte pšenice za obe lokacije proizvodnje i za sve frakcije semena pokazuje vrlo visoke vrednosti. Ali tek klijavost treba analizirati-posebno po ter- minima brojanja normalno klijalih semena. Broj semena u 1 kg semenskog materijala pokazuje razlike koje su od značaja za doradu-a posebno za način pakovanja dorađenog semenskog materijala. Međutim, vrlo visoka ukupna klijavost semena u tom materijalu prividno obezvređuje razlike u broju semena u 1 kg. Sve frakcije semena zadovoljavaju standardni propisani zahtev da je klijavost semena veća od 88% osmog dana brojanja. To može povući pogrešno ocenjivanje upotrebne vrednosti dorađenog semenskog materijala.

Zaključak

Na osnovu rezultata dobijenih u izvršenim istraživanjima, možemo formulisati nekoliko zaključaka:

• primenom kalibriranja u doradi semena pšenice (ujednačavanje semena po veličini a time i po masi) postiže se različita efikasnost u pogledu fizičko-mehaničkih osobina semena zavisno od sorte, lokacije proizvodnje i frakcije veličine: • ukupna klijavost semena pšenice, u svim frakcijama veličine sa obe lokacije proizvodnje i za obe sorte, pokazuje znatno veće vrednosti od standardima propisane minimalne vrednosti (min 88% osmog dana); • kalibriranjem dorađenog semena pšenice ostvaruje se poboljšavanje upotrebne vrednosti tog semena kroz povećavanje vrednosti klijavosti trećeg i četvrtog dana posebno u frakcijama 2,3, i 4 (srednje sitno, srednje krupno i krupno seme); • poboljšavanje klijavosti trećeg i četvrtog dana brojanja nije isto u svakoj frakciji za obe lokacije proizvodnje i u obe sorte tako da treba nastaviti započeti eksperimentalno-istraživački rad; • broj semena u 1 kg semenskog materijala omogućava primenu odgovarajućih načina pakovanja jer je ukupna klijavost tog semena veoma dobra. Odgovarajućim pakovanjem semena omogućila bi se racionalnija i tehnološki bolja setva pšenice i za merkantilne i za semenske useve.

40 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

Literatura 1. R. Sabovljević, Divna, Simić, Zlatoljupka Stanković, Nenad Đurić, Đorđe Goranović (2010): Frakcije veličine i klijavost semena pšenice proizvedenog na području PKB. Zbornik naučnih radova, vol.16., br.1-2, str. 27-34 2. Sabovljević, R., Petrović, B., Stanković, Zlatoljupka, Marković, Divna, Goranović, Đ. (2003): Uticaj agroekoloških uslova na frakcioni sastav i klijavost semena dve zaje- čarske sorte pšenice. II simpozijum Sekcije za oplemenjivanje organizama Društva genetičara Srbije, Zbornik Abstrakta str.14. Vrnjačka Banja. 3. Voronov, I. G. i sotrudniki (1959): Očistka i sortirovanie semjan (vtore izdanie, perera- botanie). GIZSHL, Moskva. 4. Jeftić, S. (1981): Biologija i proizvodnja semena ratarskih kultura. Nolit, Beograd. 5. Marić, M (2004): Semenarstvo, Draganić; Beograd

41 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

DC: 631.11+631.576.3+663.421+581.142 Original scientific paper

VARIABILITY AND CORRELATION PROPERTIES OF WHEAT SEED PRODUCED IN PKB

R. Sabovljević, D. Simić, Z. Stanković, N. Đurić, Đ. Goranović, ∗ B. Jokić, D. Radivojević9

Summary

Features seed varieties of wheat depend on numerous factors-some of which are completely uncontrolled by man-producers, some are partially controlled and some are completely controlled. Seed traits of wheat depend on varietal, conditions of production of seed (seed crop), time and method of harvest, the procedures in processing and han- dling of seeds after harvest, during processing and during storage. This paper presents the results of quality of seeds and seed of two local varieties of wheat produced in the production area PKB (at two locations). Results include physical-mechanical and physiological properties of seeds of wheat cultivars. Applied an experimental separation of seed to seed size fractions (seeds ≥ 2.25 mm) were divided into four size fraction. Seed quality tests were done in 10 repetitions of 50 seeds (for seed weight, germination rate and total germination). Certain indicators of variation of order (X, CV) and ordinary coefficient of correlation between weight and seed germination. Were measured and then calculated values for the number and mass of seeds in one liter and the number of seeds in one kg. The study results show the differences and similarities on all grounds covered in the paper (based on wheat varieties, based on place of production of seeds, based on fractions of seeds, on the basis of each seed characteristics and seed).

Key words: wheat, location, seed, featuresv variability.

∗ Radovan Sabovljević, Prof. Ph.D., Branka Jokić, B.Sc Dubravka Radivojević, B.Sc Faculty of Ag- riculture, Zemun-Belgrade; Divna Simić, Ph.D., Nenad Đurić, M.Sc., Institute PKB Agroekonomik, Padin- ska Skela-Belgrade; Zatoljupka Stanković, Ph.D., CZPI Zajecar, Đorđe Goranović, M.Sc., Zavod Jugoinspekt Topcider.

42 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

UDK:633”324”+633.11+664.71-12:631.527 Originalni naučni rad

OPLEMENJIVANJE OZIMOG TRITIKALEA PKB VOŽD STVORENOG U INSTITUTU PKB AGROEKONOMIK

* N. Đurić, V. Trkulja, S. Prodanović, R. Sabovljević10

Izvod: Tritikale predstavlja biljnu hibridnu vrstu, novog botaničkog roda u poro- dici Poaceae, nastale sa težnjom da se spoje pozitivne osobine pšenice i raži. Napredak u selekciji i oplemenjivanju ozimog tritikalea zavisi od raspoložive genetičke varijabilnosti, načina ugradnje poželjnih gena u superiorne genotipove, kao i efikasnost selekcije (odabira) poželjnih genotipova, odnosno linija. Za skoro deset godina oplemenjivanja tritikalea u Institutu PKB Agroekonomik priznata je jedna sorta ozimog tritikalea (PKB Vožd) 2010. godine, a čije semenarstvo i komercijalna prodaja semena odmah i počela.

Ključne reči: ozimi tritikale, selekcija i oplemenjivanje, sorta.

Uvod

Tritikale je hibrid pšenice i raži i on objedinjuje pozitivna svojstva jednog i drugog žita (visok prinos, dobar kvalitet zrna, veliki broj cvetova po klasiću, otpornost na poleganje, dobar kvalitet brašna i hleba i dr. od pšenice, a od raži: veliki broj klasića po klasu, otpornost prema bolestima, štetočinama, stresnim klimatskim i zemljišnim uslovima). Stoga ova biljna vrsta postaje sve atraktivnija i zauzima sve veće površine kako u zemlji tako i u inostranstvu (Denčić i Kobiljski 2004, Milovanović i sar., 2007). Tritikale se u svetu gaji na površinama od blizu pet miliona hektara. Površine pod ovom kulturom su u stalnom porastu, tako da su se utrostručile u proteklih deset godina. Najveće površine pod tritikaleom su u Nemačkoj, Poljskoj, Rusiji, SAD, Kini, Francu- skoj i dr. Hibirdi tritikale i sam naziv dobio je spajanjem naziva za pšenicu i raž, tako što prvi deo reči potiče od triticum (pšenica), a drugi deo od secale (raž).Ukrštanjem više tipova pšenice i raži dobijeno je više tipova tritikalea. U samom početku tritikale su zahvaljujući nutritivnim vrednostima većim i od kukuruza, selekcioneri i stručnjaci za ishranu stoke preporučivali isključivo u ishrani svih vrsta stoke. Može se koristiti na različite načine, i to: kao zrno, za ispašu pošto ima izuzetan rani vegetativni vigor, kao zelena stočna hrana za spravljanje sena, a cela biljka se može koristiti za spremanje kvalitetne silaže (Denčić i Kobiljski 2004).

* Mr Nenad Đurić, istraživač saradnik, Vesna Trkulja, dipl.inž., Institut PKB Agroekonomik, Padinska Skela-Beograd; dr Slaven Prodanović, redovni profesor, dr Radovan Sabovljević, vanredni profesor, Poljo- privredni fakultet, Zemun - Beograd

43 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

Poslednjih godina nutricionisti ga sve više uvode u ljudsku ishranu, u proizvodnju tzv. integralnih proizvoda, najčešće u kombinacijama sa pšeničnim brašnom (50 : 50), te je stoga po mnogim naučnicima tritikale jedno od najperspektivnijih žita u humanoj ishrani, jer je zrno po obliku vrlo slično krupnozrnim tipovima pšenice. Odlika tritikalea je nepravilan oblik i broj slojeva aluronskih ćelija koji u predelu brazdice može biti dva, pa čak i tri. Najveći deo tritikalea je sada usmeren prema pekarskoj proizvodnji, jer po tehnološkim karakteristikama brašno tritikalea se nalazi između brašna pšenice i brašna od raži.Utvrđeno je da tek u kombinaciji sa pšeničnim brašnom može se postići odgovara- juća zapremina i spoljašnji izgled hleba. Međutim, ako se primene recepture i tehnološke šeme kao za proizvodnju raženog hleba sa tritikaleom se postižu isti pa i bolji rezultati nego sa samom raži (Zečević i sar., 2005). Treba istaći da su naša iskustva sa tritikaleom jako slaba, kako u proizvodnji tako i u pre- radi i pekarskoj proizvodnji. Srbija ima jako malo svojih iskustava sa ovom biljnom vrstom.

Materijal i metod rada

Kao materijal istraživanja korišćena je sorta ozimog tritikalea PKB Vožd koja je poređena sa standardnom sortom Favorit. Ispitivanja su izvedena u šest lokaliteta (Kikin- da, Novi Sad, Pančevo, Sremska Mitrovica, Sombor i Zaječar) u proizvodnim 2008/2009 i 2009/2010. godina. Metodika ogleda je blok sistem sa pet ponavljanja, a veličina elementarne parcele je pet metara kvadratnih. Osnovna obrada je izvedena po sistemu „ori, pripremaj i sej“. Tip zemljišta je različit od lokaliteta do lokaliteta. Setva je obavljena mašinski, sa rasto- janjem između redova 12 cm uz uobičajenu agrotehniku za ozimi tritikale u Republici Srbiji. Vreme setve je kraj septembra, početak oktobra meseca. Analizu kvaliteta radio je Tehnološki fakultet u Novom Sadu. Korišćeni su rezultati Komisije za priznavanje sorti Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Rezultati istraživanja i diskusija

Genetički potencijal za prinos sorte ozimog tritikalea PKB Vožd iznosio je do 10.500 kg/ha zrna, dok je prosek u ove dve godine istraživanja (2008/2009, 2009/2010) iznosio 8.016 kg/ha (tabela 1. i tabela 2). Tab. 1. Prinos zrna po sortama i lokalitetima u 2008/2009. godini. Grain yield by variety and location in 2008/2009. year. P R I N O S (kg) YIELD (kg) Sorte L o k a l i t e t i / Lokality Cultivar Kikinda N. Sad Pančevo Sr.Mitrov. Sombor Zaječar Prosek PKB Vožd 10.448 7.617 8.651 8.960 8.248 8.785 Favorit 7.880 5.634 7.408 7.600 6.196 6.944

Iz prikazanih rezultata u tabeli 1 može se videti da je sorta ozimog tritikalea PKB Vožd na svim lokalitetima imala značajno veći prinos zrna od sorte Favorit. Prinos se kretao od 7.617 kg u Pančevu do 10.448 kg u Novom Sadu. U proseku sorta tritikalea PKB Vožd je imala veći prinos od standardne sorte Favorit na svim lokalitetima za 1.841 kg/ ha zrna.

44 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

Tab. 2. Prinos zrna po sortama i lokalitetima u 2009/2010. godini Grain yield by variety and location in 2009/2010. year P R I N O S (kg) YIELD (kg) Sorte L o k a l i t e t i / Lokality Cultivar Kikinda N. Sad Pančevo Sr.Mitrov. Sombor Zaječar Prosek PKB Vožd 8.126 7.991 6.774 6.786 8.853 5.928 7.376 Favorit 7.415 7.059 5.493 3.937 5.583 5.562 5.842

Iz prikazanih rezultata u tabeli 2 može se videti da je sorta ozimog tritikalea PKB Vožd na svim lokalitetima imala značajno veći prinos zrna od sorte Favorit. Prinos se kretao od 5.928 kg u Zaječaru do 8.653 kg u Somboru. Iako su u ovoj godini prinosi ne- što niži na svim lokalitetima u proseku sorta tritikalea PKB Vožd je imala veći prinos od standardne sorte Favorit na svim lokalitetima za 1.534 kg/ha zrna. Prikaz važnijih morfoloških kao i fizičkih osobina zrna i hemijsko-tehnoloških osobina sorti PKB Vožd i Favorit dat je u tabeli 3. Tab. 3. Prikaz važnijih osobina sorte PKB Vožd u komparaciji sa standardnom sortom Favorit (u proseku za 2008-2009 godini) Showing the most important feature of the variety of PKB Vožd in comparison with the standard cultivar Favorit (average for 2008-2009) Važnije osobine PKB Vožd Favorit (standard) Important properties Visina biljke (cm) Plant height (cm) 114,8 98,4 Klasanje (+/-) dana od standarda 2,5 Spike (+/-) days of standard Otpornost prema poleganju (1-9) 1,15 2,9 Resistance to lodging (1-9) Otpornost prema niskim temperaturama (% preživelih 100 80 biljaka) / Resistance to low temperatures (% plant survival) Tolerantnost prema pepelnici / Tolerance 5 10 Tolerantnost prema lisnoj rđi 5 20 Tolerance to leaf rust Tolerantnost prema stabljičinoj rđi Tolerance 0 0 Sadržaj vlage zrna (%) 12,9 12,6 The moisture content of grain (%) Hektol.masa očišćenog zrna (kg/hl) 77,28 71,2 Hektol.m. processed grains (kg / hl) Krupnoća zrna (%) / Grain size (%) Na rešetu 2,8 mm / At 2.8 mm winniwing fan 62,3 49,2 Na rešetu 2,5 mm / At 2.5 mm winniwing fan 28,4 35,1 Na rešetu 2,2 mm / At 2.2 mm winniwing fan 7,9 13,9 Na rešetu 2,0 mm / At 2.0 mm winniwing fan 1,4 1,8 Masa 1000 zrna (g) / 1000 grain weight (g) 41,4 39,4 Sadržaj sirovih proteina u zrnu (%) 14,0 14,8 The crude protein content (%) Sadržaj pepela u zrnu (%) 1,65 1,74 Ash content in grain (%) Broj padanja po Hagbergeru (s) 68 86 Falling number by Hagbergeru (s)

45 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

Iz prikazanih rezultata u tabeli 3. može se videti da je sorta PKB Vožd nešto višlje stabljike od sorte Favorit (za 16,4 cm), gde je kasnija u klasanju za 2,5 dana, ali da je izuzetne otpornosti na poleganje i niske temperature što je kod tritikalea posebno važno. Takođe se može videti da je sorta Vožd i izuzetne tolerantnosti na važnije bolesti tritikalea u odnosu na sortu Favorit. Sorta PKB Vožd je izuzetne hektolitarske mase (77,28 kg/hl zrna) i mase 1.000 zrna (41,4 g) što je daleko više od sorte standarda. Otuda i ne čudi da je na sistemu sita i najveća frakcija na situ od 2,8 mm (62,3 %), što ukazuje da je sorta PKB Vožd izuzetno krupnog i teškog zrna. Sadržaj sirovih proteina kod sorte PKB Vožd je bio nešto niži (14,0 %) od sorte standarda (14,8 %) što pokazuje da je vrlo visok sadržaj sirovih proteina kod obe sorte.

Zaključak

Iz svega iznetog može se zaključiti da je tritikale kultura budućnosti, jer je veoma otporna na sve limitirajuće faktore kao što su: bolesti, insekti, stresni uslovi, kako klimatski tako i zemljišni. To je biljna vrsta koja će u budućnosti moći da zadovolji kako potrebe stočarstva, tako i potrebe ljudske ishrane, jer će se u mešavinama sa pšeničnim brašnom koristiti za proizvodnju specijalnih vrsta hleba i drugih proizvoda. Proizvodi tritikalea su prijatnog ukusa i mirisa, poboljšavaju unutrašnju strukturu proizvoda i privlačni su za potrošače. Po nekim istraživanjima (Denčić i Kobiljski 2004) tritikale je i biljka za dobijanje energije što je jako važno, jer ako se uporede pšenica, tritikale i kukuruz utvrđeno je da je tritikale najefikasnija biljna vrsta od koje se može dobiti gorivo bioetanol. Obezbeđivanje dovoljnih količina goriva će predstavljati pored proizvodnje dovoljnih količina hrane jedan od najvažnijih zadataka naučnika u budućnosti. ova biljna vrsta ima jako aktivan en- zim alfoamilazu, koja vrši hidrolizu skroba i za razliku od kukuruza ne treba ga tehnički dodavati, nema dodatnih troškova, a uz to ona sama sebe razgrađuje. Tokom jedne decenije oplemenjivanja ozimog tritikalea u Institutu PKB Agroeko- nomik stvorena je sorta PKB Vožd, dobrih agronomskih i tehnoloških osobina. Ova sorta postiže sasvim zadovoljavajući prinos u proseku od 8.000 kg/ha zrna na svim lokalitetima, te se može preporučiti za aktuelni sortiment tritikalea u Republici Srbiji.

Literatura

1. Denčić, S., Kobiljski, B. (2004): Pšenica i tritikale kao stočna hrana. Acta agriculturae Serbica, vol. 9, br. spec. br., str. 485-492. 2. Đekić, V., Milovanović M., Staletić, M., Perišić, V. (2010): Ispitivanje komponenti prinosa kragujevačkih sorti ozimog tritikalea. Zbornik naučnih radova, vol. 16., br. 1-2, str. 35-41. 3. Zečević, V., Knežević, D., Mićanović, D. (2005): Tehnološki kvalitet mešavina brašna pšenice i tritikalea. Traktori i pogonske mašine, vol. 10, br. 2, str. 448-453.

46 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

UDC: 633”324”+633.11+664.71-12:631.527 Original scientific paper

BREEDING WINTER TRITICALE PKB VOŽD CREATED IN THE INSTITUTE PKB

* N. Đurić, V. Trkulja, S. Prodanović, R. Sabovljević11

Summary

Triticale is a hybrid plant species, a new botanical genus in the family Poaceae, created with the aim to combine the positive properties of wheat and rye. Progress in breeding of winter triticale depends on the available genetic variability, method of in- stallation of desired genes into superior genotypes, and the efficiency of selection (choi- ce) of desirable genotypes or lines. For almost ten years of breeding triticale from the Institute recognized PKB is a cultivar of winter triticale (PKB Vožd) 2010. and whose seed production and commercial sale of seeds and immediately began.

Key words: winter triticale, selection and breeding, variety.

* Nenad Đurić, M.Sc, Vesna Trkulja, B.Sc. Institute PKB Agroekonomik, Padinska Skela - Belgrade, Slaven Prodanovic, Ph.D., Radovan Sabovljević, Ph.D., Faculty of Agriculture, Zemun – Belgrade.

47 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

48 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

UDK: 633.11+664.71-12:636.085.1 Originalni naučni rad

SADRŽAJ PROTEINA RAZLIČITIH SORTI TRITIKALEA U PERIODU 2007-2008. GODINE

∗ V. Đekić, M. Milovanović, M. Staletić, V. Perišić12

Izvod: U radu su prikazani rezultati ispitivanja kragujevačkih ozimih sorti tritikalea (Kg 20, Favorit i Trijumf). Istraživanja su sprovedena u 2007-2008. godini u Centru za strna žita u Kragujevcu. Prosečan sadržaj proteina sorte tritikalea Kg 20 iznosio je 13,200% sm, Favorita 13,287% sm i Trijumfa 13,615% sm. Ustanovljene razlike značaj- nosti sa stanovišta uticaja godine na prosečne vrednosti sadržaja proteina ispitivanih sorti tritikalea statistički nisu bile signifikantne (P>0,05).

Ključne reči: tritikale, kvalitet, sorta, hrana.

Uvod

Tritikale kao nova veoma uspešna vrsta strnih žita sve više zavređuje pažnju i postaje zastupljenija i značajnija, kako kod naših proizvođača, tako i u svetu. U današnje vreme, zahvaljujući intenzivnom programu oplemenjivanja, naročito u Centru za strna žita u Kragujevcu, na sortnim listama nalaze se nove domaće komercijalne sorte. One se odlikuju čitavim nizom dobrih agronomskih osobina, koje doprinose da ova vrsta postaje sve atraktivnija i zauzima sve veće površine (Đekić Vera i sar., 2009.a). Sadržaj ukupnih proteina je najvažniji hemijski parametar kompleksnog kvaliteta zrna. Ova osobina je značajna za tehnološki kvalitet i biološku vrednost proizvoda, bilo da je on namenjen za ishranu ljudi ili domaćih životinja. Od saržaja proteina u zrnu zavisi hranljiva vrednost zrna. Proteini su visokokalorične materije od kojih jedino mast sadrži više kalorija. Veoma bitan pokazatelj ekonomskog značaja je i prinos proteina po jedinici površine. Navedena svojstva su značajna za biološku vrednost i tehnološki kvalitet proizvoda namenjenih kako za ishranu ljudi, tako i za ishranu domaćih životinja (Đekić Vera i sar., 2010). Od sadržaja proteina u zrnu zavisi hranljiva vrednost zrna, a samim tim i proizvoda. Belančevine sa većim sadržajem nezamenljivih amino kiselina imaju veću nutritivnu vrednost, pri čemu najvažniju ulogu ima sadržaj lizina, kao prve deficitarne aminokiseline kod žita (Milovanović i sar., 2001; Mosse i sar., 1988.). Sadržaj proteina u zrnu kragujevačkih sorti najčešće varira u granicama od 14 do 17%, dok sadržaj lizina prevazilazi komercijalne sorte pšenice za 10 do 30% (Milovanović i sar., 2007.a). Milovanović i sar., (1995), su kod različitih genotipova ozimog tritikalea u 4 godišnjem proseku dobili od 14,32 do 16,29% protena, dok su sorte ozime pšenice imale 13,57 do 13,70%.

∗ Dr Vera Đekić, istraživač-saradnik, dr Milivoje Milovanović, naučni savetnik, dr Mirjana Staletić, naučni saradnik, mr Vladimir Perišić, istraživač-saradnik, Centar za strna žita, Kragujevac; e-mail: [email protected] Rezultati prikazani u radu su deo istraživanja Projekta TP20063, finansiranog od strane Ministarstva nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije

49 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

Veoma je bitno poznavati prosečan sadržaj proteina ispitivanih sorti tritikalea da bi se procenilo koliko su podesni za upotrebu u ishrani ljudi i životinja. U radu je prikazan prosečan sadržaj proteina tri kragujevačke sorte tritikalea gajenih u Centru za strna žita u Kragujevcu tokom 2007-2008. godine.

Materijal i metod rada

Za potrebe eksperimenta odabrane su tri sorte tritikalea (Kg 20, Favorit i Trijumf) koje su gajene u četri ponavljanja u Centru za strna žita u Kragujevcu tokom 2007-2008. godine. Ogledi su dizajnirani po slučajnom blok sistemu, sa veličinom parcelice od 2,5 ara u četri ponavljanja. Za poređenje je poslužila sorta Kg 20, sorta standard. Na osnovu hemijskih osobina zrna po genotipu i ponavljanjima određen je prosečan sadržaj proteina za ispitivane sorte i standard. Hemijske osobine sorti tritikalea ispitivane su u agrohemij- skoj laboratoriji Centra za strna žita u Kragujevcu. Sadržaj proteina utvrđen je u skladu sa metodom po Kjeldahlu (Kaluđerski i Filipović, 1990). Za ispitivane osobine izračunata je aritmetička sredina i statistički obrađeni metodom analize varijanse, dok je ocena značaj- nosti razlika rezultata testirana primenom LSD-testa. Meteorološki uslovi tj. temperatura i padavine u vegetacionom periodu ozimog tritikalea u 2007-2008. godini istraživanja su bili relativno povoljni (tabela 1). Tab. 1. Srednje mesečne temperature vazduha i količina padavina (Kragujevac) Middle monthly air temperature and precipitation amount (Kragujevac) God./ Meseci / Months Pros. Year X XI XII I II III IV V VI VII Aver. Srednje mesečne temperature vazduha (°C)/ Middle monthly air temperature (°C) 2007-08 10,8 4,5 0,6 2,5 4,5 8,1 12,6 17,3 21,8 22,4 10,5 Pr../Aver. 12,5 6,8 2,7 4,3 5,4 8,6 12,4 17,8 22,3 23,6 11,6 1980-06 Količina padavina (mm) / Precipitation amount (mm) 2007-08 92,8 110,4 28,1 36,6 13,0 53,2 30,1 13,1 65,7 51,5 494,5 Pr../ Aver. 52,1 55,4 53,3 35,4 43,2 56,3 67,8 51,8 68,3 59,6 543,2 1980-06

U vegetacionom periodu 2007-2008. godine bilo je 494,5 mm padavina, što je za 48,7 mm manje od višegodišnjeg proseka, dok je prosečna temperatura vazduha bila manja za 1,1°C u odnosu na višegodišnji prosek. U oktobru je bilo 92,8 mm padavina, što je za 40,7 mm više od višegodišnjeg proseka, dok je srednja mesečna temperatura za 1,7°C bila niža u odnosu na prosek. Iz iznetog se može zaključiti da su uslovi za nicanje i jesenji razvoj biljaka bili povoljni. Količina padavina u novembru bila je skoro dva puta veća u odnosu na višegodišnji prosek. Tokom februara, aprila i maja količine padavina su bile znatno manje u odnosu na višegodišnji prosek, što je nepovoljno uticalo na normalan razvoj biljaka, odnosno nalivanje zrna. U istom periodu temperatura vazduha se kretala u granicama višegodišnjeg proseka. U junu i julu vremenski uslovi bili su povoljni za razvoj biljaka, što je uslovilo i uspešnu žetvu. Vegetaciona 2007-2008. godina bila je po- voljna za razvoj ozimog tritikalea, što je imalo uticaja i na dobijene pozitivne rezultate.

50 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

Rezultati rada i diskusija

Prosečne vrednosti sadržaja proteina kod ispitivanih kragujevačkih sorti tritikalea gajenih u četri ponavljanja u Centru za strna žita u Kragujevcu, tokom vegetacione sezone 2007-08., prikazani su u tabeli 2. Tab. 2. Prosečan sadržaj ukupnih proteina ispitivanih sorti tritikalea, % Average total protein content of triticale cultivars tested, %

Sorta Ponav. Prosek n Min Max Cv S Varietes Repetit. Average S x 1 3 13.000 12.600 13.250 0.122 0.350 0.202 2 3 13.200 12.900 13.450 0.077 0.278 0.161 Kg 20 3 3 13.400 13.150 13.550 0.047 0.218 0.126 4 3 13.200 13.000 13.400 0.040 0.200 0.115

x 12 13.200 12.600 13.550 0.074 0.272 0.079 1 3 13.107 12.746 13.450 0.124 0.352 0.203 2 3 13.467 13.251 13.700 0.051 0.225 0.130 Favorit 3 3 13.367 13.350 13.400 0.001 0.028 0.016 4 3 13.207 13.100 13.400 0.028 0.167 0.097

x 12 13.287 12.746 13.700 0.058 0.241 0.070 1 3 14.117 13.950 14.301 0.031 0.176 0.102 2 3 13.113 12.889 13.250 0.038 0.196 0.113 Trijumf 3 3 13.457 13.421 13.500 0.002 0.040 0.023 4 3 13.773 13.550 14.019 0.055 0.235 0.136

x 12 13.615 12.889 14.301 0.174 0.417 0.120

Sadržaj ukupnih proteina ispitivanih sorti tritikalea nalazi se u opsegu od 13,200 do 13,615% sm. Sorta tritikalea Trijumf je imala veći prosečan sadržaj proteina od sorte Kg 20 za 0,415% sm. Za sortu Favorit može se reći da je imala približno isti sadržaj proteina (13,287% sm), kao i standard. Sadržaj proteina po uzorcima kod sorte Kg 20 varirao je od 13,000% do 13,400% sm. Kod sorte Favorit prosečne vrednosti sadržaja proteina po uzorcima varirao je od 13,107% do 13,467%, dok je kod sorte Trijumf isti varirao od 13,113% do 14,117% sm. Dobijeni rezultati bili su bolji od rezultata do kojih su u svojim istraživanjima došli Milovanović i sar., 2007.a i b, Đekić Vera i sar., 2009.b, a niži od rezultata koje su konstatovali Perišić i sar., 2008; Đekić Vera i sar., 2010. U pogledu, sadržaja proteina u suvoj materiji zrna različitih sorti tritikalea, može se reći da postoje značajne varijacije u pogledu hemijskog sastava zrna tritikalea što je posledica postojanja velikog broja hibrida s veoma različitim svojstvima, koji predstavljaju odličnu komponentu za spravljanje krmnih smeša (Đekić Vera i sar., 2009.a, 2010.). Ocena značajnosti prosečnih vrednosti sadržaja ukupnih proteina u % suve materije ispitivanih sorti tritikalea prikazana je u tabeli 3.

51 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

Tab. 3. Analiza značajnosti sadržaja ukupnih proteina, % Analysis of the significance of the total protein content ,% Lsd 0.05 Sorta Pon. Sor./Var Pros. Kg 20 Cv S God. Varietes Rep. (a, b, c) Aver. S Sor./Var. x Year 1 13.107 13.000 13.053 0.102 0.319 0.130 0.418 0.301 2 13.467 13.200 13.333 0.073 0.269 0.110 0.827 0.065 a) Favorit 3 13.367 13.400 13.383 0.020 0.140 0.057 0.334 0.207 4 13.207 13.200 13.203 0.027 0.165 0.067 0.409 0.084

x 13.287 13.200 13.243 0.065 0.255 0.052 0.416 0.132 1 14.117 13.000 13.558 0.436 0.660 0.269 0.189 0.986 2 13.113 13.200 13.156 0.049 0.220 0.090 0.001*** 0.880 ** b) Trijumf 3 13.457 13.400 13.428 0.021 0.144 0.059 0.009 0.293 4 13.773 13.200 13.486 0.137 0.370 0.151 0.067 0.255

** x 13.615 13.200 13.407 0.164 0.404 0.083 0.009 0.187

Prosečne vrednosti sadržaja proteina između sorte Favorit i Kg 20, statistički nije bio značajan, dok je između sorte Trijumf i standarda statistički bio vrlo značajan. Uticaj godine na sadržaj proteina kod ispitivanih sorti statistički nije bio značajan. Sadržaj proteina u zrnu je svojstvo genotipa i njihovo nasleđivanje je kontrolisano faktorima komplek- sne prirode, a sadržaj u mnogome zavisi i od uslova spoljne sredine (Milovanović i sar., 2006; Filipčev i sar., 2005; Perišić i sar., 2008; Đekić i sar., 2009.a, 2009.b, 2010).

Zaključak

Rezultati sadržaja ukupnih proteina u % sm ukazuju na malu varijabilnost parametara hemijskog sastava za ispitivane sorte tritikalea. Analizom varijanse je utvrđen statistički vrlo značajan uticaj sorte Kg 20 na sadržaj ukupnih proteina u odnosu na sortu Trijumf. Zbog niza povoljnosti u tehnologiji proizvodnje, kao i zbog povećanog sadržaja proteina u zrnu, tritikale zauzima sve značajnije mesto u proizvodnji žitarica namenjenih ishrani ljudi i domaćih životinja.

Literatura 1. Đekić Vera, Milovanović, M., Glamočlija, Đ., Mirjana Staletić (2009.a): Mogućnost primene tritikalea u ishrani živine. XXIII Savetovanje agronoma, veterinara i tehnologa. Zbornik naučnih radova, Vol. 15, br. 1-2, str. 39-48, Beograd. 2. Đekić Vera, Mirjana Staletić, Perišić, V., Glamočlija, Đ. (2009.b): Hemijski sastav kragujevačkih sorti tritikalea u periodu 2007-2008. godine. XIV Savetovanje o biotehnologiji sa međunarodnim učešćem. Zbornik radova, vol. 14 (15), str. 73-77, Čačak. 3. Đekić Vera, Milivoje Milovanović, Đorđe Glamočlija, Mirjana Staletić (2010): Utjecaj sorte i godine na urod i kvalitetu zrna kragujevačkih sorti tritikalea. 45rd Croatian and 5rd International Symposium on Agriculture, Zbornik radova, p. 707-711, Opatija, Croatia.

52 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

4. Filipčev, B., Mastilović, J., Bodroža-Solarov M. (2005): Hemijski sastav sorti tritikalea i ozimog ječma u periodu 2002-2004. godine, Žito Hleb, 32, 3, 3, 85-88, Novi Sad. 5. Kaluđerski, G., Filipović, N. (1990): Metode ispitivanja kvaliteta brašna, pekarskih i testeničarskih proizvoda, Novi Sad, Cvetnik. 6. Milovanović, M., Kuburović, M., Stojanović, S., Ognjanović, R. (1995): Some recent results of winter triticale breeding in Kragujevac. 1st Balkan Symposium “Breeding and cultivation of wheat, sunflower and legume crops”, Albena-IWS, Proceedings,125- 129, Bulgaria. 7. Milovanović, S.M.; Rigin, V.B.; Xynias, N.I. (2001): Genetic and breeding studies on triticale (X Triticosecale Wittmack). In: Genetics and breeding of small grains. ARI SERBIA, 235-298, Belgrade. 8. Milovanović, M., Perišić, V., Mirjana Staletić (2006): Ozimi tritikale za intenzivne uslove proizvodnje-sorta Favorit. Zbornik radova Više tehničke škole Požarevac, 1-2, str. 93-97, Požarevac. 9. Milovanović, M., Perišić, V., Mirjana Staletić, Jelena Milivojević, Snežana Živanović-Ka- tić, Vera Đekić (2007a): Sorta ozimog tritikalea Knjaz. Zbornik radova Više tehničke ško- le Požarevac, br. 1, str. 13-18, Požarevac. 10. Milovanović, M., Perišić, V., Vera Đekić, Vesna Stevanović (2007b): KG Rubin-nova sorta ozimog tritikalea. Zbornik radova Više tehničke škole Požarevac, 1, 19-23, Po- žarevac.

53 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

UDC: 633.11+664.71-12:636.085.1 Original scientific paper

PROTEIN CONTENT OF TRITICALE DIFFERENT VARIETIES IN THE PERIOD 2007-2008. YEAR

V. Đekić, M. Milovanović, M. Staletić, V. Perišić∗

13*

Summary

This paper presents the results of Kragujevac varieties of winter triticale (Kg 20, Favorit and Trijumfh). Research conducted in 2007-2008. year at the Center for Small Grains in Kragujevac. The average protein content of triticale cultivar Kg 20 was 13.200% while triticale cultivar Favorit had 13.287% and Trijumf 13.615% of dry matter (DM). Established significant differences from the point of impact was on the average protein content of triticale cultivars tested were not statistically significant, P>0.05.

Key words: triticale, quality, variety, food.

* Vera Đekić, Ph.D., research assistant, Milivoje Milovanović, Ph.D., principal research fellow, Mir- jana Staletić, Ph.D., research associate, Vladimir Perišic, M.Sc., research assistant, Center for Small Grains, Kragujevac; [email protected] Plenary invited paper. Research presented in the paper was financed by the Ministry of Science of Re- public of Serbia. Project TP20063.

54 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

UDK:633.421:631.811+631.84:631.576.3 Originalni naučni rad

UTICAJ SORTE I POVEĆANIH KOLIČINA AZOTA NA MORFOLOŠKE I TEHNOLOŠKE OSOBINE PIVARSKOG JEČMA

Đ. Glamočlija, G. Dražić, J. Ikanović, V. Popović, S. Stanković, ∗ M. Spasić, S. Rakić, M. Milutinović14

Izvod: Ogledi su postavljeni u Centru za poljoprivredna i tehnološka istraživanja u Zaječaru. Materijal istraživanja bilo je šest genotipova pivarskog ječma koji su tokom vegetacionog perioda prihranjivani sledećim količinama azota 40, 60, 80 i 100 kg ha-1. Kao kontrola poslužila je varijanta bez prihranjivanja. Dobijeni rezultati pokazali su da genotipovi reaguju na povećane količine azota promenom morfoloških i bioloških osobina, kao i promenama tehnološke vrednosti semena. Efekti upotrebljenog azota značajno zavise od rasporeda padavina u periodima najveće potrošnje vode.

Ključne reči: pivarski ječam, sorta, ishrana azotom, morfološke i tehnološke osobine zrna.

Uvod

Privredni značaj pivarskog ječma proizilazi iz upotrebe njegovog zrna u industriji piva i žestokih alkoholnih pića. Kvalitetan ječam za sladarsku industriju u treba da ima skroba više od 60%, ukupnih proteina manje od 12%. Zapreminska masa semena treba da je iznad 65 kg, a masa 1000 semena veća od 40 g. Savremena selekcija ječma usmerena podrazumeva dobijanje genotipova koji će zadovoljiti potrebe industrije (Đurić i sar. 2009). Na kvalitet zrna, pored genotipa veliki uticaj ima i pravilno izbalansirana mineralna ishrana, koja je prilagođena prirodnoj plodnosti zemljišta i potrebama ječma za azotom (Glamočlija i sar. 1998). Poznato je da azot najviše utiče na povećanje prinosa, ali u ve- ćim količinama može nepovoljno uticati na kvalitet zrna (Thompson i Woodward, 1994). Efekti azota na ispitivane osobine zavise od upotrebljene količine i od uslova godine. Sa rastućim količinama azota opada pozitivan efekat na dužinu klasa, broj zrna u klasu, masu 1000 zrna i prinos. Međutim sadržaj proteina u zrnu raste do najveće doze azota, čime se pogoršava kvalitet pivarskog ječma (Malešević i sar. 2010). U uslovima intenzivnije ishrane biljaka azotom signifikantno se povećava prinos dok kvalitet zrna, odnosno njegova upotrebna vrednost zavisi od genotipa (Pržulj i Momčilović, 2002). Najveći prinos zrna dobijen je ishranom biljaka sa 80 odnosno 100 kg ha-1 azota, u zavisnosti od godine

∗ Dr Đorđe Glamočlija, redovni profesor, mr Jela Ikanović, Marija Spasić, dipl.inž., Sveto Rakić, dipl. inž., Marina Milutinović, dipl.inž., Poljoprivredni fakultet, Zemun – Beograd; prof. dr Gordana Dražić, Fakultet za primenjenu ekologiju, „Futura“, Beograd; mr Vera Popović, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad; dr Saša Stanković, Institut za poljoprivredna i tehnološka istraživanja, Zaječar,; e-mail: [email protected]

55 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2 ispitivanja (Malešević i sar. 2010). Efekat iskorišćenja upotrebljenog azota zavisi i od uslova spoljne sredine. U godinama sa manje prolećnih padavina biljke bolje iskoriste azot upotrebljen za prihranjivanje (Pagola i sar., 2009). U brojnim istraživanjima autori (Maksimović i Popović, 1978, Malešević, 1985, Pržulj i sar., 1998, Paunović i sar., 2006, 2008, Madić i sar., 2009) konstatuju da se sa povećanjem broja klasova povećava i prinos pivarskog ječma. Novi genotipovi ozimog ječma imaju veliki genetički potencijal rodnosti i po rodnosti se približavaju pšenici. Zbog toga se ječam može smatrati perspektivnom biljnom vrstom u Srbiji, posebno sa stanovišta klimatskih promena koje su zahvatile našu planetu, pa i poljoprivredna područja Srbije. Evidentno je da je uticaj suše na gajene biljke sve intenzivniji. Zbog čega treba širiti u proizvodnji prava žita jer su tolerantnija na nju. Ječam je tolerantniji na sušu i visoke temperature i pripada vrstama kojima se mogu ublažiti štetni uticaji klimatskih promena. Cilj istraživanja bio je iznalaženje najpodesnijeg sistema ishrane biljaka azotom nekoliko domaćih sorti pivarskog ječma i linija u priznavanju na morfološke osobine i tehnološki kvalitet zrna.

Materijal i metod rada

Trogodišnji ogledi (2003. do 2005.) su izvedeni u agroekološkim uslovima Ti- močke krajine (imanje Centra za poljoprivredna i tehnološka istraživanja Zaječar) na ze- mljištu tipa beskarbonatna smonica. Prema agrohemijskim analizama ovo zemljište je slabo kisele reakcije (pH 5,80), obezbeđeno je fosforom (P2O5-17,5%) i kalijumom (K2O- 29,95%), srednje obezbeđeno azotom (N-0,12%) i bogato humusom (3,08%).

Materijal istraživanja bile su sorte ozimog pivarskog ječma Kristal (G1), Premi- jum (G2), NS-519 (G3), NS-525 (G4) i dve linije ZA-82/1 (G5) i ZA-12/1 (G6). Za ishranu biljaka korišćene su sledeće količine mineralnih hraniva. U predsetvenoj pripremi u ze- -1 -1 -1 mljište je unešeno 30 kg ha N, 80 kg ha P2O5 i 60 kg ha K2O. Prihranjivanje useva je -1 obavljeno tokom zime sa 40, 60, 80, odnosno 100 kgha azota (varijante N1, N2, N3 i N4).

Varijanta bez prihranjivanja bila je kontrola (N0). Pre ručne berbe uzeti su uzorci biljaka za morfološke analize, i to visina biljaka, broj klasova po m2 i dužina klasa. Posle berbe određeni su masa 1000 zrna, zapreminska i energija klijanja semena. Dobijeni eksperimentalni podaci analizirani su uz pomoć statističkog paketa STA- TISTICA 7.1 for Windows (Stat Soft 2005). Ispitivanje razlika između tretmana i ocena njihove značajnosti izvršena je metodom analize varijanse (MANOVA) i LSD- testom (1% i 5%). Godišnje sume padavina u sve tri godine (638 mm, 665 mm i 672 mm) bile su iznad višegodišnjeg proseka (586 mm). Raspored padavina u prvoj godini istraživanja bio je nepovoljan. Dugi periodi suše u fazama bokorenja, vlatanja i klasanja značajno su uticali na ukupan razvoj biljaka. Najviše padavina tokom vegetacionog perioda bilo je u drugoj godini, dok je najpovoljniji raspored padavina bio u trećoj godini. Raspored toplote bio je u granicama višegodišnjih prosečnih vrednosti za ovo područje. Vremenski podaci dobijeni su iz meteorološke stanice Zaječar.

56 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

Rezultati i diskusija

Na visinu stabla ječma uticale su povećane količine azota i genotipovi u sve tri godine. Na efekat ispitivanih tretmana veliku zavisnost ispoljili su vremenski uslovi tokom vegetacionog perioda ječma što potvrđuju i rezultati koje navode Malešević i sar. (2010), (tabela 1). U svojim rezultatima Pecio i Bichonski (2002) ističu veliki uticaj azota na ukupan porast biljaka ječma.

Tabela. 1. Visina stabla cm / Stem Height, cm prikaz na kraju rada

Broj klasova po kvadratnom metru, odnosno intenzitet bokorenja bio je najmanji u prvoj godini (318). U trećoj godini bokorenje je bilo za 2 puta veće, a u drugoj za 2.5 puta u odnosu na prvu godinu. Azotna hraniva su uticala na intenzitet bokorenja u sve tri godine, a razlike među genotipovima bile su značajne samo u drugoj godini (tabela 2).

Tabela 2. Broj klasova per m2 / Spike Number per m2 prikaz na kraju rada Ječam je pravo žito koje ima najveći koeficijent bokorenja. On zavisi od genotipa, ishrane biljaka azotom, ali i od uslova spoljne sredine (Madić i sar. 2006). Dužina klasa je u sve tri godine zavisila od genotipa i količine azota, dok je interakcija ova dva faktora bila značajna samo u trećoj godini (tabela 3).

Tabela 3. Dužina klasa, cm / Spike Lenght, cm prikaz na kraju rada

Masa 1000 zrna je vrlo značajan pokazatelj upotrebne vrednosti pivarskog ječma. Ova vrednost je bila najmanja u prvoj godini i u ukupnom proseku bila je ispod 40 grama. U drugoj i trećoj godini masa 1000 semena u svih 6 genotipova bila je iznad 40 grama što znači da je dobijena kvalitetna sirovina za industriju piva. Variranja grupnih tretmana bila su vrlo značajna i po genotipovima, i po varijantama ishrane biljaka azotom (tabela 4). Prema rezultatima Pržulja i Momčilovića, (2002) optimalne količine azota u ishrani pivarskog ječma sa stanovišta krupnoće semena su 80 kg ha-1.

Tabela 4. Masa 1000 semena, g / 1000 Seed Weight, g prikaz na kraju rada

Zapreminska masa zrna je takođe značajan pokazatelj tehnološke vrednosti semena. U prvoj godini bila je na donjoj granici kvaliteta (ukupna prosečna vrednost 64.2 kg). U drugoj i trećoj seme je bilo odličnog kvaliteta jer je zapreminska masa bila 69.4, odnosno 72.1 kilogram. Najveća variranja u vrednosti zapreminske mase bila su u prvoj godini kada su zabeležene značajne razlike između genotipova, količina upotrebljenog azota i interakcije ova dva faktora. U drugoj godini nije bilo značajnih razlika, a u trećoj interakcija genotip x azot nije bila značajna (tabela 5).

Tabela 5. Zapreminska masa, kg / Seed Weight per Hectoliter, kg prikaz na kraju rada

Zrno ječma dobijeno u drugoj godini imalo je najmanju energiju klijanja (84.9%), u trećoj 89.2%, a u prvoj 92.3%. Ova vrednost u trogodišnjem proseku, i po godinama istraživanja ispoljila je veliku zavisnost od genotipa i količine azota. Interakcija genotip x azot nije bila značajna samo u prvoj godini (tabela 6). Veliki uticaj vremenskih uslova na kvalitet semena pokazala su istraživanja Glamočlije i sar. (1998).

57 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

Tabela 6. Energija klijanja, % / Energy of Germination, % prikaz na kraju rada

Zaključak

Prema rezultatima istraživanja uticaja sorte i povećanih količina azota na morfo- loške i tehnološke osobine zrna pivarskog ječma, mogu se istaći sledeći zaključci: • u godini sa nepovoljnim rasporedom padavina azot upotrebljen za prihranjivanje ječma uticao je na povećanje prosečne visine stabla za 29.1%, a u povoljnijim godinama za 19.5%, odnosno 19.6%; • broj klasova po jedinici površine u ukupnom proseku bio je najveći pri upotrebi 100 kgha-1 azota (643), najveći efekat je bio u prvoj, sušnoj godini; • vodni režim je uticao i na dužinu klasa. U uslovima suše, ali i ukupnom proseku značajno duži klas formirali su genotipovi NS-519 i linija i ZA-12/1. • genotipovi NS-519, NS-525 imali su najkrupnije zrno čija je apsolutna masa i u sušnoj godini bila veća od 40 grama; • zapreminska masa semena u celini bila je vrlo dobra, manje je zavisila od rasporeda padavina. U godini sa najpovoljnim vodnim režimom ispitivani faktori nisu uticali na ovu vrednost. Linija ZA-82/1 se tokom istraživanja izdvajala po najvećoj zapreminskoj masi semena; • obilne padavine u toku sazrevanja ječma u drugoj godini nepovoljno su uticale na energiju klijanja semena koja nije zadovoljavala standarde industrije piva.

Literatura 1. Đurić, N., Trkulja, V., Prodanović, S. (2009): Oplemenjivanje i proizvodnja pivskog ječma stvorenog u Institutu PKB Agroekonomik. Zbornik naučnih radova Instituta PKB Agroekonomik, vol. 15, br. 1-2, 21-26 2.Glamočlija, Đ., Kovačević, D., Ružičić, L. (1998): Effects of nitrogen top dressing and microelements foliar fertilization on the yield and yield components of malting barley. Proceedings, Breeding of Small Grains, Kragujevac, 401-405. 3. Madić M., Knežević, D., Paunović, A. Bokan, N. (2006): Variability and inheritance of tillering in barley hibrids, GENETIKA, Vol. 38 No. 3,193-202. 4.Madić M., Paunović, A., Knežević, D., Zečević, V. (2009): Prinos zrna i komponente prinosa sorti i linija ozimog dvoredog ječma, Acta agriculturae Serbica, vol. 14, br. 27, 17-22. 5. Maksimović D, Popović, A. (1978): “Kraguj” nova domaća sorta pivskog ječma. Pivar- stvo. Beograd, 29-39. 6. Malešević M. (1985): Vreme, gustina setve i sorte, i prinos jarog pivarskog ječma. Sa- vremena poljoprivreda, Novi Sad, 5-6, 186-207. 7. Malešević, M., Glamočlija, Đ., Pržulj, N., Popović, V., Stanković, S., Tapanarova, A. (2010): Production characteristics of different malting barley genotypes in intensive nitrogen fertilization. Genetika, Vol.42,No,2, pp.323-330. 8. Pagola, M., Rubcbn, S., Irigoyen, I., Bustince, H., Barrenechea, E., Aparicio-Tejo, P., Lamsfus, C., Berta, L. (2009): New method to assess barley nitrogen nutrition status

58 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

based on image colour analysis: Comparison with SPAD-502. Computers and Electro- nics in Agriculture, Vol.65, Issue 2, 213-218. 9. Paunović A., Knežević, D., Madić, M. (2006): Genotype variations in grain yield of spring barley depending on sowing density, Genetika, Zemun-Belgrade, Vol. 38 No. 2., 107-114. 10. Paunović, A., Madić, M. Knežević, D., Biberdžić, D. (2008): Nitrogen and seed desity effects on spike length and grain weight per spike in barley. Cereal Research Commu- nications, Vol. 36, 75-78, 2008. 11. Pecio, A. Bichonski, A. (2002): Productive results of malting barley nitrogen fertilization. Pamietnik-Pulawski, No.130 (2), 557-564. 12. Pržulj, N., Momčilović, V. (2002): NS sorte ječma za agroekološke uslove jugoistoč- ne Evrope. Zbornik radova Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, br. 36, str. 271-282 13. Pržulj, N., Dragović, S., Malešević, M., Momčilović, V., Mladenov, N. (1998): Com- parative performanse of winter and spring malting barleys in semiarid growing conditions. Euphytica, 101: 377-382.

14. Thompson, B. Woodward, I. (1994): Some influences of CO2 enrichment, nitrogen nutrition and competition on grain yield and quality in spring wheat and barley. Journal of Experimental Botany, Vol. 45, No 7, 937-942.

59 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2 _ * x X 4 N ** 3 2002/3. N Nitrogen AxB 2 2004/5. N 1 N Sorta Variety 0 x N 4 N 3 N 2002/3. Nitrogen AxB 2 2003/4. N 1 Sorta Variety N 0 x N 4 ** ** ** ** NS ** N Nitrogen AxB 3 2002/3. N 2 2002/3. N Sorta Variety 1.16031.6503 0.8560 2.2438 1.1268 3.6093 3.0493 5.1337 1.6044 2.1178 5.1384 7.1178 1.4038 1.9967 1.1094 1.4603 2.8532 3.8677 1 N 0 33 3832 41 3832 44 41 4234 46 44 44 4333 40.4 46 45 66 44 3735 40.2 45 77 46 67 41 41 41.6 82 46 73 42 68 44 42.6 85 77 44 76 45 68 83 39.4 78 79 46 78.6 76 64 80 42.2 57 81 80 75.0 76 67 81 64 58 83 77 77.0 76 69 84 62 59 79 84 78.2 72 66 80 64 57 83 75.2 73 69 66 84 65 56 67.0 78.8 70 70 70 61 62.0 57 65.0 70 74 66 65 60.1 65.9 75 67 71 61.5 68.2 68 75 63.0 63.6 76 59.4 68.8 62.3 N 33.2 39.8 42.5 44.3 45.5 41.1 66.7 75.7 79.8 81.5 82.0 77.1 57.3 63.5 68.0 70.5 72.0 66.3 61.5 1% Test F test ** LSD 5% 1 2 3 4 5 6 G G G G G G Sorta Variety Prosek Average Visina stabla, cm Visina Stem Height, cm Trait osobina Tree hight Tree Ispitivana Visinastabla Tab. 1. Tab.

60 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2 _ x X Nitro. AxB 4 N 2002/3. 3 N NS ** NS Sorta Variety 2004/5. 2 N 1 N * 0 x N ** 2002/3. Nitrogen AxB 4 N 3 N Sorta Variety 2 2003/4. N 1 N 0 x N 4 2002/3. Nitrogen AxB N 3 N Sorta Variety 12.0048 9.4283 24.2884 10.6032 8.7004 22.3140 10.9456 9.326 23.5391 17.0750 12.4107 32.9314 15.0815 11.5578 30.1967 15.5685 12.2772 31.8224 2 N 2002/3. 2 1 2 N 5% 1% Test LSD F test NS ** NS ** 0 N 250 287 349 353 353 318 649 797 853 873 878 810 556 656 686 697 698 659 596 253 283243 345 285248 347 349 349 281246 352 315 348 352 295257 652 352 316 351 787 352 289253 652 352 847 316 352 833 355 861 288 633 360 860 860 320 348 795 357 880 652 801 355 860 881 323 790 353 560 878 648 821 855 884 319 655 801 568 872 662 810 679 855 881 656 779 555 887 699 810 685 845 889 663 695 557 864 695 815 688 873 651 658 697 546 700 805 689 591 652 660 700 550 695 691 599 660 661 701 701 688 596 659 696 696 596 657 702 598 659 594 Trait 1 2 3 4 5 6 osobina Broj klasova per m klasova per Broj Spike umber per m Ispitivana G G G G G G No. of spikes Broj klasova Broj Sorta Variety Prosek Average Tab. 2 . Tab.

61 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2 _ x X ** * Nitrogen AxB 4 N 2002/3. 3 N Sorta Variety 2 2004/5. N 1 N 0 x N ** NS ** Nitrogen AxB 2002/3. 4 N 3 N Sorta Variety 2003/4. 2 N 1 N 0 ** NS * x N Nitrogen AxB 2002/3. 4 N 3 N Sorta 0.2619 0.1661 0.4568 0.4380 0.4121 1.0175 0.2330 0.1820 0.4695 0.3724 0.2186 0.6244 0.6229 0.5425 1.3709 0.3314 0.2395 0.6367 Variety 2 2002/3. N 1 N 1% Test F test ** LSD 5% 0 N 7.1 7.37.0 8.0 7.77.2 8.3 8.3 8.17.1 8.5 8.4 8.7 7.9 7.87.0 8.6 8.7 8.7 8.4 8.0 7.67.1 9.0 9.6 8.8 8.7 8.6 8.3 8.0 8.9 10.57.1 9.8 8.8 8.7 8.9 8.2 10.6 8.9 7.8 10.6 10.2 9.3 8.3 10.7 8.2 10.9 10.8 8.5 9.4 10.0 9.8 8.5 10.9 11.4 8.7 8.5 7.7 10.5 10.2 10.0 11.2 8.9 9.3 8.5 10.9 10.6 7.4 10.5 8.2 10.2 10.9 8.6 10.8 7.8 8.4 8.7 11.3 10.1 10.7 9.1 9.2 9.0 11.7 9.9 7.7 10.1 9.5 11.9 9.8 9.4 10.7 7.9 8.6 10.9 10.2 8.7 11.1 9.4 8.6 9.2 10.5 8.0 11.1 8.8 8.9 9.2 9.5 9.4 9.2 10.3 9.0 9.4 10.0 9.4 7.8 9.4 10.4 9.4 8.8 8.9 10.3 8.9 9.3 9.6 9.1 9.7 9.1 9.7 9.8 9.1 9.2 Dužina klasa, cm Spike lenght, cm 1 2 3 4 5 6 Trait G G G G G G osobina Ispitivana Sorta Spike lenght Variety Prosek Average Dužina klasa Tab. 3. Tab.

62 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2 _ * AxB 2.1376 2.8861 x X 4 N 2002/3. 3 ** N Nitrogen 2 2004/5. N 1 N 0 x N 4 N ** ** ** Nitrogen AxB 3 2002/3. N 2003/4. 2 N Sorta Variety 1 N 0 x N 4 N Nitrogen AxB 2002/3. 3 N 2 Sorta 0.3801 0.3095 0.7899 0.4558 0.5602 1.3223 0.9658 0.8543 0.5406 0.4074 1.0696 0.6483 0.7374 1.7679 1.3737 1.1246 Variety N 2002/3. 1 N 1% Test F test ** ** ** ** LSD 5% 0 N 37.1 39.1 40.2 40.6 41.2 39.7 40.5 43.3 45.0 45.6 45.9 44.0 42.1 45.5 47.2 48.0 48.5 47.8 43.8 36.4 37.736.9 39.0 37.6 39.237.6 39.2 39.9 40.5 40.036.4 38.5 42.0 40.8 40.0 42.2 42.338.0 38.9 43.5 42.5 43.2 40.7 44.7 38.7 43.237.3 41.1 41.4 45.9 39.6 43.6 40.6 43.4 38.1 40.0 46.0 41.6 44.5 43.9 38.6 40.2 40.0 46.0 44.0 39.1 43.9 39.3 44.8 47.3 41.1 39.4 40.7 47.7 42.6 47.1 38.5 43.3 44.5 47.1 41.6 41.2 44.4 45.1 46.2 48.2 42.3 43.8 44.9 45.7 46.7 43.6 45.6 45.3 45.5 46.5 44.1 47.1 41.1 45.7 43.8 48.1 44.4 45.1 47.2 46.0 42.1 49.5 43.1 49.3 44.5 46.7 42.5 49.7 41.2 50.7 48.0 47.9 44.0 42.0 51.8 49.1 46.2 48.0 44.7 49.5 46.4 47.1 45.1 46.7 44.9 43.4 42.2 Masa 1000 semena, g 1000 seed weight, g 1 2 3 4 5 6 Trait semena osobina G G G G G G w eight, g 1000 seed Ispitivana Masa 1000 Sorta Variety Prosek Average Tab. 4 . Tab.

63 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2 _ NS x X 4 N 2002/3. 3 N Nitrogen AxB 2 2004/5. N 1 Sorta Variety N 0 x N 4 N Nitrogen AxB 3 2002/3. N 2 2003/4. N Sorta Variety 1 N 0 x N ** ** NS NS NS ** ** 4 N Nitrogen AxB 2002/3. 3 N 2 Sorta 1.2946 0.9021 2.4253 2.4077 1.6022 4.3730 0.9223 1.0550 2.5268 0.9102 0.6853 1.7860 1.6928 1.2172 3.2147 0.6484 0.8014 1.8902 Variety 2002/3. N 1 N 1% 5% Test LSD F test ** 0 N 61.4 62.462.5 63.0 64.5 65.562.2 65.8 64.3 64.0 67.2 62.962.1 65.4 76.5 69.0 64.3 65.4 65.562.5 69.9 65.9 65.9 68.4 72.0 63.9 66.9 64.654.1 72.7 71.1 64.4 67.4 68.0 73.9 72.8 61.2 64.8 65.3 74.6 74.2 71.360.8 61.8 65.8 68.2 73.5 65.1 75.1 62.8 64.3 63.4 66.4 72.6 70.1 72.6 63.6 68.4 64.4 68.8 73.5 66.5 73.4 62.7 67.9 73.9 72.6 65.4 72.3 69.5 68.2 68.9 71.9 65.6 67.3 74.7 70.1 66.7 74.1 73.3 68.0 64.2 72.0 70.7 69.5 72.9 65.8 74.0 71.6 68.4 67.4 69.4 73.2 69.1 72.2 70.4 71.9 72.6 67.7 73.8 70.7 73.0 69.1 69.5 68.6 72.3 73.6 73.5 72.3 66.4 74.1 73.9 68.5 67.5 71.1 71.9 72.1 68.2 73.6 66.2 69.5 71.0 69.7 67.9 70.4 70.1 69.2 68.4 71.0 67.8 71.8 69.4 68.6 Zapreminska masa, kg Zapreminska Seed weight per hectoliter, kg Seed weight per hectoliter, Trait masa 1 2 3 4 5 6 osobina G G G G G G Ispitivana hectoliter, kg hectoliter, Sorta Zapreminska Variety Prosek Average Seed weight per Tab. 5. Tab.

64 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2 _ ** x X 4 N ** 2002/3. Nitrogen AxB 3 N 2004/5. 2 N Sorta Variety 1 N 0 x N ** ** ** 4 N Nitrogen AxB 2002/3. 3 N 2 2003/4. Sorta Variety N 1 N NS ** 0 x N * 4 Nitrogen AxB 2002/3. N 3 N Sorta 0.97411.3856 0.7622 1.0033 1.9655 2.6653 1.1300 1.6072 0.9143 2.3371 1.2035 3.1653 0.8206 1.1672 0.9149 1.2043 2.1905 2.9364 Variety 2 N 2002/3. 1 N 1% Test F test ** LSD 5% 0 N 89.4 90.1 92.8 94.1 95.1 92.3 82.7 81.6 84.8 87.0 82.3 84.9 86.9 86.6 89.5 91.1 92.0 89.2 88.8 88.7 90.089.7 93.7 90.790.3 94.7 93.7 90.090.7 95.7 94.7 90.7 92.5 90.389.0 96.3 77.0 92.7 94.0 93.0 90.7 78.388.0 92.7 79.7 93.7 93.7 82.0 91.3 89.0 81.7 94.7 78.7 84.0 94.7 91.0 86.3 92.7 85.0 76.0 96.0 87.0 87.7 94.0 81.3 78.3 92.8 89.3 85.3 95.3 85.7 86.7 81.3 84.9 89.0 91.5 87.7 84.0 88.7 88.3 87.0 90.0 90.3 79.7 90.0 88.3 91.0 79.7 92.3 85.3 91.7 91.3 88.5 83.3 84.0 92.0 94.0 93.0 87.0 87.0 87.3 89.7 85.3 89.9 88.3 94.7 89.0 86.7 89.0 87.9 85.1 88.3 91.2 89.3 90.3 88.3 90.0 89.7 86.0 86.9 91.0 91.3 89.0 86.0 88.5 92.0 90.7 89.9 89.7 91.0 90.7 89.0 88.5 Energija klijanja, % nergy of germination, % E nergy Trait osobina 1 2 3 4 5 6 nergy of E nergy Ispitivana G G G G G G germination, % Sorta Variety Prosek Energija klijanja Average Tab. 6. Tab.

65 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

UDC: 633.421:631.811+631.84:631.576.3 Original scientific paper

THE EFFECT OF THE INCREASED AMOUNTS OF NITROGEN ON MORPHOLOGICAL ANDTECHNOLOGICAL CHARACTERISTICS OF MALTING BARLEY

Đ. Glamočlija, G. Dražić, J. Ikanović, V. Popović, S. Stanković, ∗ M. Spasić, S. Rakić, M. Milutinović15

Summary

Experiments have been conducted at the Center for Agricultural and Technologi- cal Research in Zaječar. Materials research were six genotypes of malting barley, which are fed during the growing season following quantities of nitrogen 40, 60, 80 and 100 kg ha-1. Control was the variant without recharge. The results showed that genotypes respond to increased amounts of nitrogen morphological and biological characteristics, as well as changes in technological value of seeds. Effects of nitrogen were significantly associated with distribution of rainfall during the highest water consumption.

Key words: malting barley cultivar, nitrogen nutrition, morphological and technological characteristics of grain.

∗ Đorđe Glamočlija, Ph.D., Jela Ikanović, M.Sc., Marija Spasić, B.Sc., Sveto Rakić, B.Sc., Marina Milutinović, B.Sc.,Faculty of Agriculture, Belgrade; Gordana Dražić, Ph.D., professor, Faculty of Applied Ecol- ogy, Futura, Belgrade; Vera Popović, M.Sc., Institute of Field and Vegetable Crops, Novi Sad; Saša Stanković, Ph.D., Agricultural and Technological Research Centre, Zaječar; e-mail: [email protected]

66 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

UDK:633″321″.13+632.25 Originalni naučni rad

OTPORNOST NEKIH GENOTIPOVA JAROG OVSA PREMA Puccinia coronata avenae

* M. Staletić, M. Milovanović, V. Đekić, V. Perišić16

Izvod: Prinos ovsa je povećan kod nas i u svetu zahvaljujući uvođenju u proizvodnju novih sorti. Tokom 2002, 2003. i 2004. godine proučavana je otpornost nekih genotipova jarog ovsa iz kolekcije evropskog rasadnika za bolesti ovsa (EODN) osno- vanog 1969. godine sa sedištem u Pragu (Šebesta i sar., 1995). u fazi odraslih biljaka u polju prema Puccinia coronata avenae u uslovima veštačkih inokulacija. Može se istaći da su vrlo otporni genotipovi bili A. sterilis CAV 2648, A. sterilis WYR 343-1 i A. sterilis WYR 343-2 sa koeficijentom infekcije 0% i A. fatua CS 1 čiji je koeficient infekcije bio 1%. Međutim, selekcija na otpornost nije sama sebi cilj, potrebno je stvoriti otporne i visokoproduktivne sorte, a da bi se to postiglo, pri izboru roditelja za ukrštanje treba znati i njihove proizvodne osobine.

Ključne reči: jari ovas, lisna rđa, otpornost.

Uvod

Veoma važan problem u oplemenjivanju i selekciji ovsa je otpornost prema bolestima, koje izazivaju smanjenje ukupne svetske proizvodnje ove kulture za 12% (Janjić i sar., 1995). Lisna rđa ovsa je rasprostranjena i ekonomski veoma značajna bolest ovsa (Šebe- sta i sar., 2003). Podataka o rasprostranjenosti i štetama koje ovaj patogen pričinjava U Srbiji gotovo da nema (Staletić, 2006). Bolest se redovno javlja u našoj zemlji. Prve podatke o pojavi i rasprostranjenosti ove rđe na ovsu u Srbiji saopštio je Ranojević (1906). Jak napad bolesti zabeležen je 1959. godine (Kostić, 1965). Stojanović i sar. (1995) ističu da je bolest široko rasprostranjena u Srbiji, ali da je intenzitet njenog razvoja promenljiv u pojedinim godinama i lokalitetima. Intenzivnije se razvija u brdsko planinskom području, gde se ovas više gaji i gde mu je vegetacija duža (Kostić i sar., 1973). U 2001. godini su registrovane lokalne epidemije u Šumadiji na ozimoj sorti Vranac (Stojanović, 2004). Različite su mogućnosti zaštite ovsa od bolesti. Stvaranje i gajenje otpornih sorti ima primarni značaj u zaštiti ovsa od prouzrokovača lisne rđe (Singh i sar., 1995). Međutim to je i najteža mera borbe, jer se radi o dva živa organizma, biljci i patogenu, koji se nalaze u interakciji kako međusobno tako i sa spoljnom sredinom, što stvara posebno složenu situaciju u oplemenjivanju na otpornost. Stojanović i sar. (1997) ukazuju da je plansko stvaranje otpornih sorti ovsa prema prouzrokovaču lisne rđe kod nas na samom početku.

* Dr Mirjana Staletić, dr Milivoje Milovanović, dr Vera Đekić, mr Vladimir Perišić, Centar za strna žita, Kragujevac; e-mail: [email protected] Rezultati prikazani u radu su deo istraživanja Projekta TP20063, finansiranog od strane Ministarstva nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, na čemu su autori zahvalni.

67 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

Materijal i metod rada

Tokom 2002., 2003. i 2004. godine proučavana je otpornost nekih sorti jarog ovsa u fazi odraslih biljaka u polju prema Puccinia coronata avenae u uslovima veštačkih inokulacija na oglednom polju Centra za strna žita u Kragujevcu. Inokulacija biljaka vršena je u više navrata počevši od faze 23 BBCH-skale, u večernjim satima prskanjem biljaka suspenzijom uredospora patogena. Tipovi infekcije su određivani po metodi (Stakman i sar., 1962.). Koeficijenti infekcije izračunavani su prema formuli (Levine i Basile, 1959): 0-5%= vrlo otporne (VR); 6-10%= otporne (R); 11-25%=srednje otporne (MR); 26-40%=intermedijarne (I); 41-65%=srednje osetljive (MS); 66-100%=vrlo osetljive (VS). Biljke sa tipovima infekcije VR, R i MR pripadaju kategoriji otpornih, a sa tipovima infekcije MS i VS osetljivim.

Rezultati istraživanja i diskusija

Testiranjem genotipova ovsa na otpornost prema P. coronata avenae u stadijumu odraslih biljaka u polju, utvrđeno je u 2002. godini 38 otpornih genotipova. Vrlo otporni su bili genotipovi A. sterilis CAV 2648, A. sterilis WYR 343-1 i A. sterilis WYR 343-2 sa koeficijentom infekcije 0. Ovi genotipovi vode poreklo od divljih srodnika ovsa. Gru- pi vrlo otpornih genotipova pripadali su i A. fatua CS1, Rodney H (Pg-9), POB 1429/93 i POB 14391/93 čiji se koeficijent kretao od 2 do 5%. Otpornost su ispoljili genotipovi Rodney M (Pg-13), Pg-16, Manod, Mostin (Eg-3), Roxton, Vermiou, Cc 4761, IL 85- 2069, IL 85-6467, IL 86-1158, IL 86-4189 i A. fatua x Leanda 74-36 sa koeficijentom infekcije od 8 do 10%. Veći broj genotipova (19) je ispoljio srednju otpornost kao što su Pen2 x CAV 1376 (12%), KR 288/73L/569 (20%), KR 9046 (16%), Rodney A (Pg-2) (16%), Maelor (20%), OM 1387 (16%), SG-K-93682 (6%) i drugi. Vrlo osetljivih genotipova nije bilo, a kategoriji srednje osetljivih pripadale su sorte Orlando i Zlatak i genotipovi OM 1621 i A. fatua x Leanda 74-95-99 sa koeficijentom infekcije 50%. Ostali genotipovi su ispoljili intermedijarnost. U 2003. godini 40 genotipova je pripadalo kategoriji vrlo otpornih, šest kategoriji otpornih i pet kategoriji srednje otpornih, dok su svega dva genotipoa ispoljila intermedijarnost. Osetljivih genotipova nije bilo, što je u saglasnosti sa rezultatima (Staletić i sar., 2007). U 2004. godini, šest genotipova je bilo vrlo otporno. Genotipovi A. fatua CS 1, A. sterilis CAV 2648, A. sterilis WYR 343-1 i A. sterilis WYR 343-2 bili su najotporniji sa koeficijentom infekcije 0%, kao i Mostin (Eg-3) i IL 86-1158 (4%). Visoko otporni su bili genotipovi Rodney A (Pg-2), OM 1621, IL 85-2069, IL 86-4467, IL 86-6404, OA 504-6 (PGR 8647), POB 1429/93 i A. sterilis 2648 x KR 396 x Pan 2010/2-8-2-57 i sorta Adam, sa koeficijentom infekcije od 8 do 10%. Za razliku od 2002. godine u kojoj nije bilo genotipova u kategoriji vrlo osetljivih, u ovoj godini, četiri sorte su bile vrlo osetljive (Pirol, Garland, Orlando i Zlatak) sa koeficijentom infekcije 70%. U kategoriji srednje osetljivih genotipova bilo je 11, a 13 genotipova je ispoljilo intermedijarnost.

68 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

Prosečan koeficijent infekcije bio je najveći u 2004. godini i iznosio je 29,32%, a najmanji u 2003. godini (4,11%), dok je u 2002. godini iznosio 19,86%. Ako se izuzmu podaci o otpornosti genotipova u 2003. godini, može se istaći da su u 2002. i 2004. godini vrlo otporni bili A. sterilis CAV 2648, A. sterilis WYR 343-1 i A. sterilis WYR 343-2 sa koeficijentom infekcije 0% i A. fatua CS 1 čiji je koeficient infekcije bio 1%. Visoku otpornost ispoljili su genotipovi Rodney H (Pg-9), IL 86-1158, IL85-2069, POB 1429/93 i A. sterilis 2648 x KR 396 x Pan 2010/2-8-2-57 čiji se koeficijent infekcije kretao od 6 do 10%. Veći broj genotipova i sorti bio je srednje otporan (Pen2 xCAV 1376, Rodney A (Pg-2), Mostin (Eg-3), Roxton, OA 504-6 (PGR 8647)) i kod njih se koeficijent infekcije kretao od 12 do 25%. Ostali genotipovi su ispoljili osetljivost. Tab. 1. Pregled otpornosti odraslih biljaka nekih genotipova jarog ovsa iz kolekcije EODN prema P. coronata avenae u 2002, 2003. i 2004. godini Resistence of adult plants of some spring oat genotypes from colection eODN to P. coronata avenae in 2002., 2003. and 2004. year Godina Prosek Koeficijent Stepen Year Average Infekcije K.o.* otpornosti (2002 i Infection 2002. 2003. 2004. Type of resistence 2004) coefficient (%) No* % No % No % No % VR-vrlo otporne I 0-5 7 13,20 40 75,47 6 11,32 13 12,26 VR-very strong R-otporne II 6-10 12 22,64 6 11,32 9 16,98 21 19,81 R-resistant MR-srednje otporne III MR-moderately 11-25 19 35,84 5 9,43 10 18,86 29 27,35 resistant I- intermedijarne IV 26-40 11 20,75 2 3,77 13 24,52 24 22,64 I-intermediate MS-srednje osetljive V 41-65 4 7,54 0 0,00 11 20,75 15 14,15 MS-medium-sensitive VS-vrlo osetljive VI 66-100 0 0,00 0 0,00 4 7,54 4 3,77 VS-very sensitive Ukupno / Totaly 53 100 53 100 53 100 106 100

K. o.- kategorija otpornosti; No-broj genotipova / K. o. - The category of resistance, No-number of genotypes Napomena: Iz proseka je izostavljeno prikazivanje podataka iz 2003. godine zbog neo- stvarenih sekundarnih infekcuja u polju

U 2002. i 2004. godini 59,42% genotipova je bilo otporno. Najveći broj njih pripadao je kategoriji srednje otpornih (27,35%), nešto manje otpornih (19,81%), dok je vrlo otpornih bilo znatno manje (12,26%). Visok procenat (22,64%) je ispoljio intermedijarnost. Najmanje genotipova je bilo u kategoriji vrlo (3,77%) i srednje osetljivih (14,15%). U 2003. godini skoro svi genotipovi (96,22%) su bili otporni, a osetljivih nije bilo.

69 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

Međutim, selekcija na otpornost nije sama sebi cilj, potrebno je stvoriti otporne i visokoproduktivne sorte, a da bi se to postiglo, pri izboru roditelja za ukrštanje treba znati i njihove proizvodne osobine (Stojanović i sar., 1995.).

Zaključak

Na osnovu rezultata istraživanja može se zaključiti:* U 2002. - 2004. godini 59,42% genotipova je bilo otporno. *Najveći broj njih pripadao je kategoriji srednje otpornih (27,35%), nešto manje otpornih (19,81%), dok je vrlo otpornih bilo znatno manje (12,26%). *Visok procenat (22,64%) je ispoljio intermedijarnost. *Najmanje genotipova je bilo u kategoriji vrlo (3,77%) i srednje osetljivih (14,15%). *U 2003. godini skoro svi genotipovi (96,22%) su bili otporni, a osetljivih nije bilo. *Prosečan koeficijent infekcije bio je najveći u 2004. godini i iznosio je 29,32%, a najmanji u 2003. godini (4,11%), dok je u 2002. godini iznosio 19,86%. Može se istaći da su vrlo otporni genotipovi bili A. sterilis CAV 2648, A. sterilis WYR 343-1 i A. sterilis WYR 343-2 sa koeficijentom infekcije 0% iA. fatua CS 1 čiji je koeficient infekcije bio 1%. Plansko stvaranje otpornih sorti ovsa prema prouzrokovaču lisne rđe ovsa kod nas je na samom početku, tako da rad na ovom problemu može da bude od velike naučne i praktične koristi.

Literatura 1. Janjić, V., Stojanović, S., Ivanović, M., Sekulić, R., Marinković, N. (1995): Zaštita ratarskih kultura i povrtarskih biljaka od bolesti, štetočina i korova. Zbornik radova, knjiga II. IV Kongres o hrani, 33-34, Beograd. 2. Kostić, B. (1965): Fiziološke rase Puccinia coronata Ceda. var. avenae Fraset et Led. i stepen osetljivosti nekih sorata i hibrida ovsa prema njima. Zaštita bilja, 83: 99-108. 3. Kostić, B., Tešić, T., Smiljaković, H. (1973): Pojava i jačina bolesti i štetočina na strnim žitima u brdsko planinskim reonima Srbije u vremenu od 1966 do 1971. godine. Sa- vremena poljoprivreda, 9-10: 1-112. 4. Levine M.N., Basile, R. (1959): A review and apraisal of thirty years research on cereal uredinology in Italy. Boll. Staz. Pat. Veget., XVII: 1-36. 5. Ranojević, N. (1906): Praktična poljoprivredna pouka o bolestima i štetočinama gajenih biljaka. Srpsko poljoprivredno društvo, Beograd. 6. Singh, R.P., Ma, H., Rajaram, S. (1995): Genetic analysis of resistance to scab in spring wheat cultivar Frontana. Plant Dis., 79: 238-240. 7. Stakman, E.C., Stewart, D.M., Loegering, W.Q. (1962): Identification of Physiological races of Puccinia graminis var. tritici. U. S. Agric. Res. Serv., ARS E 617: 1-53. 8. Staletić, M. (2006): Struktura populacije Puccinia coronata avenae i otpornost genotipova ovsa prema prevalentnim rasama patogena. Doktorska disertacija, 130. Beo- grad. 9. Staletić, M. (2007): Otpornost kragujevačkih sorti jarog ovsa prema lisnoj rđi. XII Sa- vetovanje o biotehnologiji, Zbornik radova, vol. 12. (13): 377-380, Čačak.

70 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

10. Stojanović, S., Milovanović, M., Stojanović, J., Ognjanović, R. (1995): The virulence spectrum of oat crown rust and stem rust in Serbia. Petria, 5: 63-64. 11. Stojanović, S., Šebesta, J., Stojanović, J. (1997): Pregled otpornosti sorti ovsa iz programa EODN prema Puccinia graminis avenae i Puccinia coronata avenae u Jugo- slaviji (1974-1995). Zaštita bilja, 220 : 81-93. 12. Stojanović, S. (2004): Poljoprivredna fitopatologija. 1-777, Srpsko biološko društvo Kragujevac. 13. Šebesta, J., Zwatz, B., Corazza, L., Stojanović, S. (1995): Oat Diseases in Europe and the European oat disease nursery. Petria, 5: 35-49. 14. Šebesta, J., Zwatz, B., Roderick, H., Corazza, L., Manisterski, J., Stojanović, S. (2003): Incidence of crown rust and virulence of Puccinia coronata Cda. f. sp. avenae Eriks. And the effectiviness of Pc genes for resistance in Europe, middle east and North Africa. Archives of Phytopathology and Plant Protection, 36: 199-194.

71 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

UDC: 633″321″.13+632.25 Original scientific paper

RESISTANCE OF SOME SPRING OATS GENOTYPES TO Puccinia coronata avenae

∗ M. Staletić, M. Milovanović, V. Đekić, V. Perišić17

Summary

Among integral protection measures resistant cultivars creation and growing has primary importance of oat protection against causes of leaf rust. The cultivar A. sterilis CAV 2648, A. sterilis WYR 343-1 i A. sterilis WYR 343-2 shown resistance with infection coefficient of 0%. In category of resistant types there were 59,42%, 22,22% of that were resistant and 27,35% were medium resistant. In category of medium susceptible cultivars were 14,15% %.

Key words: spring oat, crovn rust, resistance.

∗ Mirjana Staletić, Ph.D., Milivoje Milovanović, Ph.D., Vera Djekić, Ph.D., Vladimir Perišić, M.Sc., Center for Small Grains, , Kragujevac; e-mail: [email protected] Research presented in the paper was financed by the Ministry of Science of Republic of Serbia. Project TP20063.

72 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

UDK: 633.15+631.576.3”2010” Pregledni rad

REJONIZACIJA HIBRIDA KUKURUZA INSTITUTA PKB AGROEKONOMIK U PROIZVODNOJ 2010. GODINI

∗ D. Simić, N. Erić, M. Pavlović, N. Đurić, R. Sabovljević18

Izvod: Rezultati demoogleda hibrida kukuruza Instituta PKB Agroekonomik u 2010. godini su nastavak višegodišnjih istraživanja koja se sprovode na teritoriji Srbije i regiona, a sve u cilju pravilne rejonizacije hibrida kukuruza. Rejonizacija je najpouz- daniji pokazatelj za davanje preporuka za setvu hibrida kukuruza i to na osnovu osobina samog hibrida i na osnovu prirodnih karakteristika svakog rejona. Rezultati istraživanja su pokazali da je najveći prosečan prinos suvog zrna ostvario kasni hibrid Maksim FAO 600 (14,9 t/ha) na lokalitetu Ogledno polje Instituta PKB Agroekonomik, slede hibridi Kondor FAO 350 sa ostvarenim prosečnim prinosom suvog zrna od (14,8 t/ha), na istom lokalitetu i ostali sa po 13 t/ha. Svi hibridi Instituta PKB Agroekonomik su odličnog kvaliteta zrna i izvanredni za spravljanje silaže visokog stepena svarljivosti.

Ključne reči: hibridi; kukuruz; prinos zrna; rejonizacija.

Uvod

Koristeći savremena znanja iz oblasti selekcije i oplemenjivanja kukuruza u In- stitutu PKB Agroekonomik kontinuirano se nastavlja tradicija duga već 45-godina u stvaranju visokoprinosnih hibrida kukuruza. Institut danas ima oko 40 priznatih hibrida kukuruza u zemlji i četiri priznata hibrida u inostranstvu. U Institutu se odabiraju supe- riorni hibridi kukuruza otporni na stresne uslove gajenja i otporni na najvažnije bolesti i štetočine koje su karakteristične za uslove kukuruznog pojasa jugoistočne Evrope (uslovi umerenog klimatskog pojasa). Mnogi ovaj pojas svrstavaju po značaju za proizvodnju kukuruza kao drugi centar u svetu, prvi je svakako u SAD-u. Superiorno odabiranje omo- gućava našim hibridima visoku adaptabilnu sposobnost i visok prinos. Rejonizacija ima za cilj da se visoki genetički potencijal rodnosti hibrida potvrdi u odgovarajućim rejonima i da se za svaki rejon odrede najrodniji i najstabilniji hibridi kukuruza (Sabovljević i sar., 2008.g.). Preporuka je da se u većini proizvodnih rejona proizvodnja kukuruza organizuje tako da bude zastupljeno: 25 % srednje ranih hibrida, 25 % srednjestasnih i 50 % sred- njekasnih hibrida. U rejonima sa manje padavina trebalo bi više proizvoditi hibride FAO grupa 300-500 u odnosu na hibride sa dužim periodom vegetacije, (Glamočlija 2003.g.). Dobar raspored i ukupna količina padavina omogućava gušći sklop biljaka po hektaru,

∗ Dr Divna Simić, istraživač-saradnik, Nada Erić, dipl.inž., Miodrag Pavlović, mr Nenad Đurić, istraživač-saradnik, Institut PKB Agroekonomik, Padinska Skela- Beograd; dr Radovan Sabovljević, vanredni profesor, Poljoprivredni fakultet, Zemun-Beograd.

73 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2 ekonomičniju upotrebu mineralnih đubriva po hektaru a samim tim i veći prinos hibrida kukuruza. Porastu proizvodnje kukuruza najviše doprinose: kontinuitet u stvaranju visokoprinosnih hibridnih kombinacija, razvoj tehnologije i industrije semenarstva, unapre- đenje tehnologije proizvodnje, inovacije u razvoju velikog asortimana tehničkih i prehrambenih proizvoda od kukuruza kao i proizvodnja bioetanola kao alternativnog goriva, (Ivanović i sar., 2010.g.).

Materijal i metode rada

Komercijalni hibridi kukuruza Instituta PKB Agroekonomik ispitivani su u 2010. godini u ogledima postavljenim na sledećim lokalitetima: Padinska Skela, Požarevac, Kovin, Dobrinci, i na lokalitetu Lušci Palanka (Republika Srpska). Ogledi su postavljani kao makroogledi na različitim tipovima zemljišta u zavisnosti od lokaliteta ispitivanja. Predusevi hibridima kukuruza takođe su se razlikovali po lokalitetima ispitivanja ali je u većini slučajeva predusev bila pšenica što je i inače najčešće u našin plodoredima. Veličina elementarne parcele za svaki hibrid zavisila je od izvođača ogleda i kretala se od 400 - 600 m2. Makroogledi na svim lokalitetima ispitivanja pose- jani su pneumatskim sejalicama, što je i karakteristično za ovu vrstu ogleda. Zajedno sa semenom izvođačima ogleda je dostavljana i preporuka za izvođenje ogleda a koja je sadržala preporučenu gustinu setve, preporuku za izvođenje agrotehnike naročito vezanu za đubrenje i zaštitu useva. Makroogledi su izvođeni od strane Stručnih poljoprivrednih službi Srbije, od strane Poljoprivrednih školi i od registrovanih poljoprivrednih proizvođača zavisno od lokaliteta ispitivanja. U 2010. godini Institutu PKB Agroekonomik od strane Ministarstva poljoprivrede Odeljenja za priznavanje novih sorata priznata su dva nova hibrida kukuruza koji po ranostasnosti pripadaju grupi zrenja FAO 400 i FAO 500, a koji se odlikuju izuzetnim svojstvima visokih prinosa i brzog otpuštanja vlage u završnim fazama zrenja.

Rezultati istraživanja i diskusija

Rezultati izvršenih ispitivanja hibrida kukuruza Instituta PKB Agroekonomik u makroogledima u proizvodnoj 2010. godini prikazani su tabelarno. Rezultati makroogleda po lokalitetima ispitivanja prikazani su u prvih pet tabela, dok su u tabeli 6. prikazane prosečne vrednosti prinosa zrna ispitivanih hibrida za sve ispitivane lokalitete. Ostvareni prinosi ispitivanih 14 hibrida kukuruza u makroogledu na lokalitetu Ogledno polje Instituta PKB Agroekonomik u Padinskoj Skeli prikazani su u tabeli 1. Na ovom lokalitetu ispitivani su hibridi grupa zrenja FAO (100-700): Slavuj, Soko, Sava, Zlatar 2, Staniša, Kondor 4, Kristal, Dukat 4, Srećko 5, Safir, Orkan, Dijamant 6, Maksim, Rubin 7. Kasni hibrid Maksim ostvario je najveći prinos zrna 14,9 t/ha ovaj hibrid sazre- va za 125 dana uz primenu optimalne agrotehnike zagarantovan je visok prinos odličnog kvaliteta, dobar je i za čuvanje u zrnu ali i za spravljanje visokosvarljive silaže. Srednje rani hibrid Kondor 4 ostvario je prinos zrna 14,8 t/ha, ovaj hibrid spada u vodeće iz ove grupe zrenja, izvrstan je i kao silažni hibrid jer daje veliku količinu zelene mase dobre

74 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2 svarljivosti i visoke energetske vrednosti. Ovaj hibrid brzo otpušta vlagu pri završnim fazama zrenja tako da ne dolazi do osipanja zrna pri berbi. Visoki prinosi i ostalih hibrida kukuruza svih FAO grupa zrenja rezultat su visokih genetičkih mogućnosti samih hibridnih kombinacija ali i blagovremeno izvedenih agrotehničkih mera nege useva. Akcenat u primeni agrotehničkih mera treba staviti na raniju setvu početkom aprila meseca ako vremenski uslovi to dozvoljavaju, zatim na primenu đubriva ali i na planiranje zaštite useva. Naročito prilikom primene zaštite useva protiv korova treba obratiti pažnju na usklađivanje sledećeg: faze porasta useva, faze porasta korova i vremenskih prilika tokom izvođenja tretiranja. Tab. 1. Prinos zrna (t/ha) na lokalitetu Padinska Skela u 2010. g. Grain yield (t/ha) in locality Padinska Skela in 2010

Gustina setve Prinos zrna % vlage zrna pri berbi R.b. Hibrid br. zrna (14%vl.) Rang FAO % Grain moisture at S.n. Hybrid Seed density Grain yield Rank harvest No.grains (14%moisture)

1 100 Slavuj 84.000 9,92 12,600 13

2 100 Soko 84.000 8,78 12,800 11

3 100 Sava 84.000 8,59 12,500 14

4 200 Zlatar 2 84.000 8,57 12,700 12

5 300 Staniša 70.000 10,50 13,800 5

6 350 Kondor 4 74.000 13,24 14,800 2

7 400 Kristal 71.000 13,10 13,400 8

8 450 Dukat 4 68.000 14,64 13,600 7

9 500 Srećko 5 68.000 14,39 12,900 10

10 500 Safir 68.000 15,30 13,700 6

11 500 Orkan 68.000 15,20 13,200 9

12 600 Dijamant 6 56.000 15,50 14,000 4

13 600 Maksim 56.000 16,50 14,900 1

14 700 Rubin 7 53.000 16,60 14,100 3

Rezultati makroogleda osam ispitivanih hibrida kukuruza, na lokalitetu Požarevac prikazani su u tabeli 2. Na ovom lokalitetu ispitivani su hibridi grupa zrenja FAO (200- 700): Zlatar 2, Staniša, Kondor 4, Dukat 4, Srećko 5, Dijamant 6, Maksim, Rubin 7. Naj- veći prinos zabeležio je hibrid Maksim grupe zrenja FAO 600 i to 13,3 t/ha. Na ovom lokalitetu izuzetne prinose ostvaruju i hibridi FAO 400-500 kao što su Kondor 4, Dukat 4.

75 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

Tab. 2. Prinos zrna (t/ha) na lokalitetu Požarevac u 2010. g. Grain yield (t/ha) in locality Pozarevac in 2010

Obrano biljaka/ha Prinos zrna % vlage zrna pri berbi R.b. Hibrid (u 000) (14%vl.) Rang FAO % Grain moisture at S.n. Hybrid Lines of plants / ha Grain yield Rank harvest (in 000) (14%moisture)

1 200 Zlatar 2 84.000 9,10 11,100 8

2 300 Staniša 70.000 14,10 11,900 7

3 350 Kondor 4 74.000 14,50 13,100 3

4 450 Dukat 4 54.000 17,30 12,800 4

5 500 Srećko 5 53.000 18,30 12,600 5

6 600 Dijamant 6 52.000 17,60 12,080 6

7 600 Maksim 56.000 17,50 13,300 1

8 700 Rubin 7 51.000 20,10 13,200 2

U tabeli 3. prikazani su rezultati makroogleda osam ispitivanih hibrida kukuruza, na lokalitetu Kovin. Na ovom lokalitetu ispitivani su hibridi FAO grupa zrenja (200-700): Zlatar 2, Staniša, Kondor 4, Dukat 4, Srećko 5, Dijamant 6, Maksim, Rubin 7. Na ovom lokalitetu naši hibridi tradicionalno ostvaruju dobre prinose, a ističu se hibridi: Maksim, Kondor 4, Dukat 4, Rubin.

Tab. 3. Prinos zrna (t/ha) na lokalitetu Kovin u 2010. g. Grain yield (t/ha) in locality Kovin in 2010

Gustina setve % vlage zrna pri Prinos zrna R.b. Hibrid br. zrna berbi (14%vl.) Rang FAO S.n. Hybrid Seed density % Grain moisture at Grain yield Rank No.grains harvest (14%moisture)

1 200 Zlatar 2 84.000 10,0 10,000 8

2 300 Staniša 70.000 15,8 11,100 7

3 350 Kondor 4 74.000 15,6 13,000 2

4 450 Dukat 4 62.100 17,5 11,800 5

5 500 Srećko 5 62.100 17,5 11,600 6

6 600 Dijamant 6 54.900 17,9 12,080 4

7 600 Maksim 56.000 18,2 13,300 1

8 700 Rubin 7 54.900 19,4 12,400 3

76 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

Rezultati makroogleda osam ispitivanih hibrida kukuruza, na lokalitetu Dobrinci prikazani su u tabeli 4. Na ovom lokalitetu ispitivani su hibridi FAO grupa zrenja (200- 700): Zlatar 2, Staniša, Kondor 4, Dukat 4, Srećko 5, Dijamant 6, Maksim, Rubin 7. Svi hibridi u ogledu iskazali su zadovoljavajuće prinose. Tab. 4. Prinos zrna (t/ha) na lokalitetu Dobrinci u 2010. g. Grain yield (t/ha) in locality Dobrinci in 2010

Gustina setve Prinos zrna R.b. Hibrid br. zrna (14%vl.) Rang FAO S.n. Hybrid Seed density Grain yield Rank No.grains (14%moisture)

1 200 Zlatar 2 84.000 9,000 8

2 300 Staniša 70.000 10,100 7

3 350 Kondor 4 74.000 12,700 2

4 450 Dukat 4 59.500 11,800 4

5 500 Srećko 5 68.000 11,200 6

6 600 Dijamant 6 56.000 11,400 5

7 600 Maksim 56.000 13,000 1

8 700 Rubin 7 51.000 12,400 3

U tabeli 5. prikazani su rezultati makroogleda sedam ispitivana hibrida kukuruza, na lokalitetu Lušci Palanka (Republika Srpska). Na ovom lokalitetu ispitivani su hibridi FAO grupa zrenja (200-700): Zlatar 2, Staniša, Kondor 4, Dukat 4, Dijamant 6, Maksim, Rubin 7. Na ovim prostorima naš hibrid Staniša već duži niz godina zauzima značajne površine. Tab. 5. Prinos zrna (t/ha) na lokalitetu Lušci Palanka u 2010. g. Grain yield (t/ha) in locality Lusci Palanka in 2010

Gustina setve Prinos zrna R.b. Hibrid br. zrna (14%vl.) Rang FAO S.n. Hybrid Seed density Grain yield Rank No.grains (14%moisture)

1 200 Zlatar 2 84.000 10,300 7 2 300 Staniša 70.000 10,500 6 3 350 Kondor 4 74.000 11,600 2 4 450 Dukat 4 64.000 10,800 5 5 600 Dijamant 6 56.000 11,000 3 6 600 Maksim 56.000 11,800 1 7 700 Rubin 7 51.000 10,900 4

77 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

Za sve ispitivane hibride po lokalitetima ispitivanja u tabeli 6. dat je zajednički pregled prinosa zrna, kao i prosečne vrednosti koje su ostvarili ispitivani hibridi. Tab. 6. Prinos zrna (t/ha) hibrida kukuriza po lokalitetima u 2010. g. Grain yield (t/ha) corn hybrids in locality in 2010

Lokaliteti R.b Hibridi Lokality Prosek S.n. Hybrids Average Padinska Lušci Požarevac Kovin Dobrinci Skela Palanka

1 Slavuj 12,600 12,600

2 Soko 12,800 12,800

3 Sava 12,500 12,500

4 Zlatar 2 12,900 12,100 10,000 9,000 10,300 10,860

5 Staniša 13,800 11,900 11,100 10,100 10,500 11,480

6 Kondor 4 14,800 13,100 13,000 12,700 11,600 13,040

7 Kristal 13,400 13,400

8 Dukat 4 13,800 12,800 11,800 11,800 10,800 12,200

9 Srećko 5 13,100 12,600 11,600 11,200 12,125

10 Safir 13,700 13,700

11 Orkan 13,200 13,200

12 Dijamant 6 14,000 12,080 12,080 11,400 11,000 12,112

13 Maksim 14,900 13,300 13,300 13,000 11,800 13,260

14 Rubin 7 14,000 13,400 12,400 12,400 10,900 12,620

Zaključak

Osnovni cilj oplemenjivanja kukuruza nije se menjao od njegovog nastanka do danas a to je razume se prinos zrna. Najmodernije oplemenjivačke metode i dalje prinosu zrna pripisuju najveću pažnju. U našem klimatskom području najčešće dominiraju hibridi kukuruza FAO 300 – FAO 700. Pravilnim odabirom hibridne kombinacije vezano za namenu i lokalitet proizvodnje omogućava se pre svega stabilnost u proizvodnji, spravljanje kvalitetne silaže, ranija berba sa nižim sadržajem vlage u zrnu a samim tim i smanjivanje ukupnih troškova. Da bi hibrid kukuruza bio prihvaćen u širokoj proizvodnji mora da poseduje sle- deće osobine: visok i stabilan prinos zrna, dobru prilagodljivost različitim agroekološkim uslovima proizvodnje, hibrid mora posedovati visok stepen tolerantnosti prema najvaž-

78 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2 nijim prouzrokovačima bolesti kukuruza kao i prema poleganju. Sve je više važno da je hibrid tolerantan na stresne uslove suše tj. na uslove nedovoljnog i nepravilnog rasporeda padavina u toku vegetacionog perioda kukuruza, važno je i da se hibrid odlikuje skraće- nim periodom od polinacije do cvetanja, a produženim periodom tokom nalivanja zrna. I ono što u poslednje vreme sve više dobija na finansijskom značaju je to da hibrid poseduje gene za brzo otpuštanje vlage iz zrna nakon fiziološke zrelosti zrna. Genetički potencijal za prinos zrna danas iznosi preko 20 t/ha. U Institutu PKB Agroekonomik za dalji kontinuitet i napredak u oplemenjivanju kukuruza postoji velika kolekcija genetičke varijabilnosti raspoloživog materijala. Kada kupujete seme kukuruza Instituta PKB Agroekonomik sigurni ste da kupujete kvalitet, a tome u prilog govori medalja za kvalitet osvojena na Novosadskom Sajmu 2010.godine.

Literatura 1. Aćimović, B., Sabovljević, R., Simić D.,, Goranović, Đ., Milosavljević, S. (2006): Uti- caj oblika i veličine semena kukuruza na varijabilnost i korelacije promena tokom klijanja. IV JUSEM simpozijum, zbornik abstrakta, str. 164. Zlatibor. 2. Aćimović, B, Sabovljević, R., Simić, D., Goranović, Đ., Milosavljević, S., Stanković, Z. (2008): Varijabilnost i korelacije promena tokom klijanja hibridnog semena kukuruza. V Simpozijum iz Selekcije i Semenarstva, Vrnjačka Banja, Abstrakt, str.75. 3. Đukanović, L. (2003): Uticaj uslova i načina čuvanja na starenje semena kukuruza (Zea mays L.). Doktorska disertacija. Poljoprivredni fakultet u Beogradu – Zemunu. 4. Erić, N., Simić,D., Pavlović, M. (2009): Produktivne mogućnosti hibrida kukuruza Instituta PKB Agroekonomik u makroogledima u 2008.g. Zbornik naučnih radova 15 (1-2):33-38. 5. Glamočlija, Đ. (2003): Posebno ratarstvo, Draganić, Beograd. 6. Hallauer A R, Miramda J B (1988): Quantative genetics in maize breeding. 2nd (ed). Iowa State University. Ames I.A. 7. Marić, M. (2005): Semenarstvo, Draganić, Beograd. 8. Yan W, Hunt L A (2003): Biplot analysis of multienvironment trial data. In. Kang M. S. (ed). Quantitative Genetics, Genomics, and Plant Breeding. CAB International, Wal- lingford, Oxon, UK, 289-313.

79 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

UDC: 633.15+631.576.3”2010” Review paper

THE REGION HYBRIDS INSTITUTE PKB IN PRODUKTION 2010 YEAR

∗ D. Simić, N. Erić, M. Pavlović, N. Đurić, R. Sabovljević19

Summary

Results demoogleda hybrid PKB Institute in 2010. year are a continuation of many years of research conducted in Serbia and the region, with the aim of proper zoning hybrids. The region is the most reliable indicator for making recommendations for wheat and maize on the basis of characteristics of the hybrids and the natural characteristics of each district. The results showed that the highest yield of dry beans made late hybrid Maksim FAO 600 (14.9 t / ha) at the site of an experimental site of the Institute PKB, fo- llowed by hybrids FAO 350 Kondor, with the realized average yield of dry grain (14.8 t / ha) on the same site and the other with 13 t / ha. All hybrids Institute PKB are excellent grain quality and excellent for making high digestibility silage.

Key words: hybrid maize, grain yield, site.

∗Divna Simić, Ph.D., Nada Erić, B.Sc., Miodrag Pavlović, Nenad Đurić, M.Sc., Institute PKB Agroekono- mik, Padinska Skela-Belgrade; Radovan Sabovljević, Prof. Ph.D., Faculty of Agriculture, Zemun-Belgrade.

80 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

UDK:633.15+631.576.3+531.4+581.142 Originalni naučni rad

UTICAJ KALIBRIRANJA NA OSOBINE HIBRIDNOG SEMENA KUKURUZA

R. Sabovljević, D. Simić, S. Milosavljević, B. Aćimović, ∗ Đ. Goranović, D. Selaković20

Izvod: U radu je istraživano kako i koliko osobine hibridnog semena utiču na tok i obim-kvantitet klijanja kukuruza. Za materijal je uzeto hibridno seme kukuruza od dve potpuno različite kombinacije. Hibridno seme proizvedeno je na po dve lokacije. Posle čišćenja, semenski materijal je podeljen u dve frakcije oblika (pljosnato i okruglo) i tri frakcije veličine (sitno seme, srednje veličine seme, krupno seme). U laboratoriji su iz- vršena ispitivanja osobina semena–ISTA akreditovana laboratorija Zavod „Topčider“– Jugoinspekt Beograd. Iz svake frakcije hibridnog semena kukuruza (posebno za svaku kombinaciju i svaku lokaciju proizvodnje semena) uzeto je 10x50 semena za grupni uzorak i 20x10 semena za pojedinačna semena–po varijantama ispitivanja. Grupni uzorak semena ispitivan je pri dva temperaturna režima: t1=20/300C (naizmenično 16/8 časova), i t2=100C const. pet dana i zatim pri t1=20/300C naizmenično pet dana. Pojedinačna semena ispitivana su kao suva i klijala. Eksperimentalni podaci obrađeni su kao varijacioni redovi, analizom varijanse (trofaktorijalna za grupni uzorak i dvofaktorijalna za poje- dinačna semena) i korelacionom analizom (primenom jednačine višestruke regresije za grupni uzorak, gde su izračunati R, D, r-prosti i r-parcijalni i prosti koeficijenti korelacija za pojedinačna semena). Rezultati pokazuju razlike između hibridnih kombinacija, lokacije proizvodnje semena, frakcije semena i temperaturnog režima ispitivanja. Korelaciona povezanost menja se, takođe, po lokacijama proizvodnje semena i temperaturnim režimima ispitivanja klijanja semena.

Ključne reči: kukuruz, hibridno seme, frakcija veličine, masa, klijavost.

Uvod

Klijanje semena kukuruza predstavlja složen sistem promena svih komponenti građe i svih osobina tog semena i predstavlja niz uzročno-posledičnih pojava. Klijanje semena kukuruza, usled navedenog, možemo utvrditi, meriti, ocenjivati i analizirati sa ra- zličitih pozicija. Metode koje se primenjuju u tim proučavanjima mogu biti destruktivne i nedestruktivne, posebne ili dopunjavajuće. Sa gledišta semenarstva hibridnog kukuruza,

∗ Dr Radovan Sabovljević, vanredni profesor, mr Božana Aćimović, Poljoprivredni fakultet, Zemun- Beograd; dr Divna Simić, istraživač-saradnik, Institut PKB Agroekonomik, Padinska Skela- Beograd; mr San- dra Milosavljević, mr Đorđe Goranović, Jugoinspekt-Topčider, Beograd; dr Dragojlo Selaković, Institut za kukuruz- Zemun Polje.

81 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2 kao posebne naučne i tehnološke discipline, najbolje je proučavati klijanje semena kao celovit i jedinstven morfološko-fiziološki proces (niz promena svih osobina semena) primenom nedestruktivnih metoda. Ovakav pristup proučavanju klijanja semena kukuruza omogućava pravilno utvrđivanje i ocenjivanje semensko-tehnološke i agrotehničko-teh- nološke vrednosti hibridnog semena kukuruza. O klijanju hibridnog semena kukuruza postoje brojni objavljeni radovi i kod nas i u svetu. Svi ti radovi ukazuju na potrebu stalnog proučavanja i redefinisanja već dobijenih rezultata o klijanju hibridnog semena kukuruza. Fizičko-mehaničke osobine semena i morfološko-fiziološke promene tokom klijanja tog semena proučavane su u odnosu na tri potpuno definisana uzroka: hibridna kombinacija (dve potpuno različite hibridne kombinacije), lokacija proizvodnje semenskog useva (po dve potpuno različite kombinacije u jednoj godini) i frakcija oblika i veličine semena (dve frakcije oblika i tri frakcije veličine). Kalibriranje odnosno ujednačavanje hibridnog semena kukuruza (prema obliku i veličini) uvedeno je kao mera u doradi radi što potpunijeg iskorišćavanja efekta pozitivnog heterozisa u hibridnoj kombinaciji a putem tačnog i pouzdanog obezbeđivanja po- trebnog broja i rasporeda biljaka u merkantilnom usevu hibridnog kukuruza.

Materijal i metod rada

Materijal u istraživanjima bilo je hibridno seme F1 generacije dve komercijalne kombinacije. Seme ove dve hibridne kombinacije proizvedeno je na dve lokacije. Postu- panje sa klipovima iz semenskih useva posle veštačkog dosušivanja bilo je ručno. Sa svake lokacije proizvodnje semena za obe hibridne kombinacije ručnim krunjenjem dobijeno je po cca 50 kg semena, koje je zatim čišćeno i kalibrirano na laboratorijskim uređajima. Semenski materijal podeljen je na dve frakcije po osnovu oblika (pljosnato i okruglo-lop- tasto seme) i tri frakcije veličine(krupno seme, srednje veličine seme i sitno seme). Tako je dobijeno ukupno šest frakcija semena za svaku lokaciju u svakoj hibridnoj kombinaciji. Obe hibridne kombinacije proizvedene su iz standardnih verzija roditeljskih linija. Frakcije semena okruglog oblika obuhvataju svo seme koje nije pljosnato: kugli- často, deformisanog oblika, poliedrično, pretežno piramidalno, nepravilno kupasto. Pljo- snato seme ima stabilan tipičan oblik i proporcije dimenzija u odnosu na seme okruglog oblika. Učešće pojedinih frakcija oblika i veličine semena bilo je različito po hibridnim kombinacijama i lokacijama proizvodnje. Materijal istraživanja je potpuno i jasno definisan u pogledu pokazatelja polaznih osnova: potpuno različite genotipske kombinacije F1 generacije hibridnog semena, potpuno definisan u pogledu agro-ekoloških uslova proizvodnje semenskog useva i definisan u pogledu fizičko-mehaničkih osobina semena (kalibriranje). U izvršenim istraživanjima primenjene su sledeće grupe metoda: Metod ekspe- rimentalne dorade; Metodi uzorka; Metodi laboratorijskog ispitivanja osobina semena; Matematičko-statistički metodi obrade eksperimentalnih podataka i analize i ocene rezultata rada.

82 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

Metodi uzorka obuhvatali su nekoliko vrsta uzoraka: iz eksperimentalno dorađe- nog semenskog materijala (po frakcijama oblika i veličine semena), grupni uzorak semena za ispitivanja u laboratoriji i uzorke pojedinačnih semena za ispitivanja u laboratoriji. Metodi laboratorijskog ispitivanja osobina semena obuhvatali su ispitivanja poje- dinačnih semena i ispitivanja grupnog uzorka semena. U laboratorijskim uslovima ispitivane su fizičke osobine semena i morfo-fiziološke osobine semena. Kod pojedinačnih semena ispitivane su posebno osobine na uzorku suvih semena, posebno na uzorku nabubrelih semena i posebno na uzorku klijalih semena. Svako od ovih ispitivanja vršeno je na deset pojedinačnih semena u deset ponavljanja (100 pojedi- načnih semena po svakom statusu tj. 300 pojedinačnih semena iz svake frakcije oblika i veličine). Od fizičkih osobina merene su masa i zapremina svakog suvog semena i masa i zapremina prilikom bubrenja semena. Za suvo seme mereni su i masa i zapremina suvog endosperma i masa i zapremina suve klice. Grupni uzorak sastojao se od 50 semena u deset ponavljanja iz svake frakcije oblika i veličine semena. Za grupni uzorak utvrđivana je masa suvog semena pre ispitivanja klijanja. Po završetku klijanja utvrđivana je masa ostatka endosperma i masa suvog klijanca. Na osnovu izmerenih vrednosti za suvu masu semena pre i posle klijanja izračunat je gubitak suve mase semena pri klijanju. Ispitivanje klijanja u grupnom uzorku semena 0 0 0 vršeno je pri dva temperaturna režima : t1=20/30 C i t2=(10 ) 20/30 C (modifikovani cold test u filter papiru). Sva merenja masa semena (pojedinačnih semena i grupnog uzorka) vršena su sa tačnošću tri decimalna mesta. Zapremina pojedinačnih semena merena je u ml sa tačno- šću 0.025 ml primenom insulinskog šprica i menzure. Matematičko-statistička obrada originalnih eksperimentalnih podataka izvršena je po osnovi: Pokazatelja varijacionog reda (X, S2 , S.D. i C.V.) za svaku osobinu semena u svim varijantama istraživanja; Trofaktorijalne analize varijanse za grupni uzorak semena gde su faktori temperaturni režim, frakcija semena i lokacija proizvodnje semena; Dvo- faktorijalne analize varijanse za pojedinačna semena (faktori su frakcija semena i lokacija proizvodnje semena); Korelacione analize primenom jednačine višestruke regresije za morfo-fiziološke promene semena tokom bubrenja i klijanja. Matematičko-statistička obrada originalnih eksperimentalnih podataka izvršena je primenom programskog paketa MSTAT. Sva laboratorijska ispitivanja osobina semena izvršena su u ISTA akreditovanoj Laboratoriji za ispitivanje semena Zavod „Topčider“ Jugoinspekt Beograd.

Rezultati istraživanja i diskusija

Rezultati izvršenih istraživanja prikazani su po svim osnovama obuhvaćenim u radu. Grupisanje originalnih rezultata istraživanja izvršeno je prema primenjenim mate- matičko-statističkim metodama: Prema pokazateljima varijacionog reda; Prema rezultatima analize varijanse i Prema rezultatima korelacione analize. U okviru ovog osnovnog grupisanja posebno su prikazani rezultati za pojedinačna semena i rezultati za grupne uzorke.

83 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

Takođe, u okviru prikaza originalnih rezultata po osnovi primenjenih matematič- ko-statističkih metoda obuhvaćeni su i pokazatelji od naučno-istraživačkog, tehnološko- istraživačkog, semenarsko-tehnološkog i agrotehničko-tehnološkog karaktera. Kod ocene varijabilnosti, tj. vrednovanja koeficijenta varijacije (C.V.), bilo u tabelama srednjih vrednosti varijabilnosti bilo u tabelama analize vrijanse primenjena je cela skala: C.V. ≤5,00% vrlo niska; >5,00–15,00% niska; >15,00–30,00% umereno visoka; >30,00–50,00% visoka; >50,00–75,00% vrlo visoka; >75,00% izuzetno visoka.

Varijabilnost i srednje vrednosti osobina pojedinačnih semena

Kada posmatramo rezultate u pogledu srednjih vrednosti osobina semena, is- pitivanog kao prosečan uzorak i kao pojedinačna semena, možemo zapaziti sličnosti i razlike u varijabilnosti tih osobina. Varijabilnost se razlikuje po hibridnim kombinacijama, po lokacijama proizvodnje hibridnog semena i po statusima semena. U celini posmatrano,varijabilnost ispitivanih osobina u sva tri statusa pojedinačnih semena pokazuje veću ujednačenost, po frakcijama oblika i veličine, kod hibridne kombinacije A. Kod ove kombinacije varijabilnost je najviše zastupljena u okviru niske, umereno visoke i visoke varijabilnosti. Najveću neujednačenost varijabilnosti pokazuju zapremina klice kod suvog semena, zapremina klice i Δm kod nabubrelog semena i Δm kod klijalog semena. Kod hibridne kombinacije B varijabilnost je upadljivo neujednačena sa velikom razlikom u okviru iste frakcije između lokacija. Najviše je zastupljena niska, umereno visoka, visoka i izuzetno visoka varijabilnost. Po statusima semena najveću varijabilnost kod suvog semena pokazuju zapremina klice i masa klice, kod nabubrelog semena zapremina klice i Δm, a kod klijalog semena Δm i masa suvog klijanca. Tab. 1. Varijabilnost osobina suvog hibridnog semena kombinacije A Variability properties of dry hybrid seed combinations A a) Lokacija Tovariševo / Locality Tovarisevo

Frakcija Pokazatelj mo Vo m1 V1 m2 V2 Frakcion Indicator X 0,23 0,16 0,22 0,13 0,01 0,03 KP C.V. 11,67 32,78 11,86 34,72 37,39 0,78 X 0,20 0,18 0,19 0,15 0,01 0,03 SSP C.V. 11,38 26,86 11,62 26,14 52,00 73,17 X 0,17 0,13 0,16 0,09 0,01 0,03 SP C.V. 11,37 27,52 11,23 41,67 32,08 75,38 X 0,28 0,17 0,27 0,14 0,01 0,02 KO C.V. 13,76 28,37 14,32 44,18 18,77 88,56 X 0,25 0,12 0,24 0,09 0,01 0,03 SSO C.V. 14,25 22,86 14,06 34,35 29,94 58,18 X 0,20 0,10 0,20 0,07 0,01 0,03 SO C.V. 17,62 40,84 17,37 53,81 46,71 61,70

84 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2 b) Lokacija Panonija / Locality Panonija

Frakcija Pokazatelj mo Vo m1 V1 m2 V2 Frakcion Indicator X 0,22 0,18 0,21 0,14 0,01 0,04 KP C.V. 11,51 22,28 11,87 26,55 30,15 67,65 X 0,19 0,18 0,18 0,15 0,01 0,03 SSP C.V. 15,19 21,00 18,84 23,03 20,40 64,76 X 0,24 0,17 0,15 0,11 0,01 0,06 SP C.V. 97,10 19,39 14,79 36,89 33,63 55,47 X 0,31 0,22 0,29 0,16 0,01 0,05 KO C.V. 13,58 18,07 13,70 27,82 25,43 61,55 X 0,25 0,14 0,24 0,11 0,01 0,00 SSO C.V. 9,65 27,20 10,17 36,07 76,35 75,60 X 0,19 0,11 0,18 0,08 0,01 0,03 SO C.V. 13,13 33,19 13,55 40,22 29,12 49,88 mo=celo seme; m1 i V1=endosperm, m2 i V2=klica / mo = whole seeds, m1, and V1 = endosperm, m2, and V2 = germ

Tab. 2. Varijabilnost osobina klijalog hibridnog semena kombinacije A Variability properties germination A combination of hybrid seeds a) Lokacija Tovariševo / Locality Tovarisevo

Frakcija Pokazatelj m10 m11 V11 m13 m14 ∆m Frakcion Indicator X 0,39 0,27 0,17 0,19 0,02 0,02 KP C.V. 14,47 16,08 34,37 21,81 35,45 174,23 X 0,38 0,27 0,17 0,19 0,03 0,01 SSP C.V. 11,06 10,64 25,78 10,32 17,90 174,79 X 0,00 0,00 0,00 0,16 0,03 0,18 SP C.V. 19,56 15,41 20,70 17,39 24,69 21,42 X 0,46 0,32 0,26 0,23 0,04 0,03 KO C.V. 15,66 18,37 17,89 20,16 21,18 60,06 X 0,34 0,28 0,19 0,21 0,03 0,01 SSO C.V. 20,05 11,73 25,40 15,94 30,85 74,54 X 0,36 0,25 0,11 0,18 0,02 0,01 SO C.V. 16,81 12,75 33,58 14,13 42,83 56,57 b) Lokacija Panonija / Locality Panonija

Frakcija Pokazatelj m10 m11 V11 m13 m14 ∆m Frakcion Indicator X 0,43 0,31 0,16 0,22 0,04 0,01 KP C.V. 11,97 11,41 26,72 13,03 22,18 123,38 X 0,34 0,24 0,14 0,17 0,03 0,03 SSP C.V. 11,55 15,27 41,51 21,65 34,52 200,66 X 0,34 0,22 0,17 0,29 0,03 0,17 SP C.V. 17,18 14,82 15,11 12,03 24,02 16,12 X 0,51 0,37 0,22 0,25 0,04 0,01 KO C.V. 16,14 19,64 24,07 19,59 22,47 54,77 X 0,40 0,27 0,17 0,19 0,03 0,02 SSO C.V. 15,41 13,64 27,92 16,18 26,83 37,31 X 0,32 0,22 0,11 0,15 0,02 0,02 SO C.V. 13,29 10,33 38,68 13,58 29,62 27,88 m13=osušen endosperm; m14=osušena klica; ∆m=gubitak mase pri klijanju semena m13 = dried endosperm; m14 = dried seeds, Δm = mass loss during germination of seeds

85 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

Tab. 3. Varijabilnost osobina suvog hibridnog semena kombinacije B Variability properties of dry hybrid seed combinations B a) Lokacija Bezdan / Locality Bezdan

Frakcija Pokazatelj mo Vo m1 V1 m2 V2 Frakcion Indicator

X 0,33 0,26 0,32 0,22 0,01 0,04 KP C.V. 12,70 19,31 12,51 20,90 40,00 73,72

X 0,31 0,23 0,30 0,20 0,01 0,04 SSP C.V. 11,71 17,20 11,72 21,54 28,39 51,21

X 0,21 0,17 0,18 0,13 0,02 0,05 SP C.V. 12,36 22,46 10,70 32,28 63,19 63,71

X 0,40 0,30 0,39 0,27 0,01 0,03 KO C.V. 10,44 9,99 10,73 11,96 24,45 74,17

X 0,31 0,23 0,30 0,17 0,01 0,06 SSO C.V. 10,72 23,86 10,82 21,87 33,44 79,67

X 0,24 0,14 0,23 0,10 0,01 0,04 SO C.V. 13,38 29,90 13,26 37,26 37,28 56,83

b) Lokacija Inđija / Locality Indjija

Frakcija Pokazatelj mo Vo m1 V1 m2 V2 Frakcion Indicator X 0,28 0,22 0,28 0,17 0,01 0,05 KP C.V. 7,51 19,01 7,60 18,87 60,21 66,54 X 0,25 0,20 0,24 0,15 0,01 0,05 SSP C.V. 7,80 14,96 8,12 22,47 29,14 54,62 X 0,22 0,20 0,21 0,16 0,01 0,03 SP C.V. 9,33 17,25 9,77 23,21 23,52 47,38 X 0,33 0,24 0,32 0,20 0,01 0,04 KO C.V. 14,87 16,07 15,06 24,21 29,60 66,46 X 0,26 0,16 0,25 0,12 0,01 0,04 SSO C.V. 10,97 19,12 11,28 34,16 34,79 55,73 X 0,19 0,10 0,17 0,06 0,01 0,04 SO C.V. 15,96 39,65 26,83 54,38 36,14 82,31 mo=celo seme; m1 i V1=endosperm, m2 i V2=klica / mo = whole seeds, m1, and V1 = endosperm, m2, and V2 = germ

86 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

Tab. 4. Varijabilnost osobina klijalog hibridnog semena kombinacije B Variability properties germination hybrid seed combinations B

a) Lokacija Bezdan / Locality Bezdan

Frakcija Pokazatelj m10 m11 V11 m13 m14 ∆m Frakcion Indicator X 0,55 0,39 0,25 0.29 0.04 0.03 KP C.V. 7,32 10,83 30,07 10.32 36.63 240.17 X 0,51 0,34 0,31 0.24 0.04 0.03 SSP C.V. 15,11 9,96 13,96 11.20 29.22 95.37 X 0,35 0,25 0,17 0.19 0.02 0.02 SP C.V. 14,10 16,45 36,35 16.80 43.40 238.41 X 0,39 0,30 0,22 0.22 0.02 0.13 KO C.V. 78,21 78,87 80,46 77.25 86.90 133.08 X 0,48 0,35 0,20 0.25 0.04 0.02 SSO C.V. 15,28 26,43 34,73 25.81 32.08 227.65 X 0,39 0,24 0,13 0.17 0.02 0.05 SO C.V. 15,00 45,30 57,84 45.78 55.26 132.02

b) Lokacija Inđija / Locality Indjija

Frakcija Pokazatelj m10 m11 V11 m13 m14 ∆m Frakcion Indicator X 0,43 0,30 0,18 0.29 0.04 0.03 KP C.V. 35,06 34,89 38,88 10.32 36.63 240.17 X 0,42 0,30 0,26 0.24 0.04 0.03 SSP C.V. 9,38 11,18 13,84 11.20 29.22 95.37 X 0,29 0,21 0,16 0.19 0.02 0.02 SP C.V. 36,06 37,13 48,29 16.80 43.40 238.41 X 0,50 0,37 0,29 0.22 0.02 0.13 KO C.V. 11,33 15,21 14,27 77.25 86.90 133.08 X 0,44 0,32 0,20 0.25 0.04 0.02 SSO C.V. 19,95 19,64 32,02 25.81 32.08 227.65 X 0,44 0,32 0,15 0.17 0.02 0.05 SO C.V. 13,71 16,71 35,79 45.78 55.26 132.02 m13=osušen endosperm; m14=osušena klica; ∆m=gubitak mase pri klijanju semena m13 = dried endosperm; m14 = dried seeds, Δm = mass loss during germination of seeds

87 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

Varijabilnost i srednje vrednosti osobina semena u grupnom uzorku

Varijabilnost je vrlo niska i niska izuzev za Δm. Međutim, i kod Δm varijabilnost je, pre svega, neujednačena po frakcijama i lokacijama, pa tek onda po temperaturnim režimima ispitivanja.

Tab. 5. Varijabilnost osobina hibridnog semena u grupnom uzorku za kombinaciju A Variability characte. of hybrid seeds in the sample group for the combination of A

0 0 a) Lokacija Tovariševo za t1= 20/30 C / Locality Tovarisevo t1= 20/30 C Pokazatelj Klijalih Frakcija / Frakcion m m m Δm Indicator 0 1 k germination X 11,64 9,60 1,56 0,32 49,70 KP C.V. 3,60 2,53 2,07 29,23 0,97 X 9,89 8,18 1,33 0,28 49,50 SSP C.V. 2,16 3,25 3,66 34,29 1,43 X 8,93 7,45 1,24 0,16 49,60 SP C.V. 1,73 2,31 2,00 54,94 1,41 X 13,61 10,88 1,86 0,51 48,70 KO C.V. 2,59 3,79 2,97 59,92 2,91 X 11,70 9,31 1,57 0,42 48,30 SSO C.V. 3,07 3,73 3,94 32,89 2,40 X 9,68 7,70 1,35 0,25 48,00 SO C.V. 4,38 4,68 5,45 21,62 3,11

0 0 b) Lokacija Panonija za t1= 20/30 C / Locality Panonija za t1= 20/30 C Pokazatelj / Klijalih Frakcija / Frakcion m0 m1 mk Δm Indicator germination X 11,90 9,99 1,58 0,26 49,70 KP C.V. 1,63 2,37 2,83 35,33 1,36 X 10,10 8,49 1,34 0,14 49,30 SSP C.V. 1,59 1,93 2,79 22,30 1,67 X 8,06 6,47 1,14 0,22 48,50 SP C.V. 2,34 4,21 3,67 17,76 2,62 X 14,03 11,27 1,77 0,40 47,90 KO C.V. 2,47 5,14 6,05 118,35 3,03 X 11,10 8,95 1,38 0,22 47,50 SSO C.V. 2,20 3,93 4,61 30,06 3,18 X 8,61 6,85 1,05 0,11 46,50 SO C.V. 2,16 5,39 6,59 72,73 6,27 m0 = m 50 sem.; m1 = m suvog endos. posle klijanja; mk = m suvog klijanca posle klijanja; Δm = gubitak mase pri klijanju semena / m0 = m 50 seeds, m1 = m dry endosperm after germination; mk = m dry seedlings after germination, Δm = mass loss during germination of seeds

88 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

Tab. 6. Varijabilnost osobina hibridnog semena u grupnom uzorku za kombinaciju A Variability character. of hybrid seeds in the sample group for the combination of A

0 0 a)Lokacija Tovariševo za t2= 10-20/30 C/Locality Tovariševo za t2= 10-20/30 C Klijalih Frakcija / Frakcion Pokazatelj / Indicator m m m Δm 0 1 k germination X 11,64 9,92 1,45 0,16 49,50 KP C.V. 2,79 2,16 2,10 70,56 1,06 X 9,97 8,26 1,24 0,16 48,50 SSP C.V. 1,48 3,68 3,73 20,63 3,54 X 8,84 7,44 1,15 0,13 49,30 SP C.V. 2,00 2,35 1,48 25,37 0,98 X 14,28 11,54 1,73 0,64 48,70 KO C.V. 6,65 4,75 5,85 137,84 2,57 X 11,86 9,95 1,50 0,28 49,30 SSO C.V. 2,02 2,24 3,81 17,51 1,37 X 9,89 8,22 1,26 0,21 49,00 SO C.V. 1,55 2,90 2,53 54,25 1,67

0 0 b) Lokacija Panonija za t2= 10-20/30 C / Locality Panonija za t2= 10-20/30 C Klijalih Frakcija / Frakcion m0 m1 mk Δm Pokazatelj / Indicator germination X 12,17 10,26 1,44 0,39 49,60 KP C.V. 1,90 2,60 2,44 15,00 1,04 X 10,14 8,55 1,25 0.39 49,40 SSP C.V. 0,97 5,83 3,57 131,45 3,19 X 8,31 6,78 1,01 0,37 49,00 SP C.V. 2,15 2,98 4,00 45,89 2,55 X 14,15 11,47 1,68 0,27 47,40 KO C.V. 1,97 2,94 3,95 33,05 2,48 X 11,42 9,18 1,30 0,31 47,20 SSO C.V. 2,78 6,60 8,19 26,08 4,44 X 8,70 6,62 0,99 0,30 45,40 SO C.V. 3,63 6,24 5,98 111,78 4,89 m0 = masa 50 semena; m1 = masa suvog endos. posle klijanja; mk = masa suvog klijanca posle klijanja; Δm = gubitak mase pri klijanju semena / m0 = mass of 50 seeds, m1 = mass of dry endosperm after germination; mk = mass of dry seedlings after germination, Δm = mass loss during germ. of seeds

89 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

Tab. 7. Varijabilnost osobina hibridnog semena u grupnom uzorku za kombinaciju B Variability characteristics of hybrid seeds in the combination group sample B

0 0 a) Lokacija Bezdan za t1= 20/30 C / Locality Bezdan za t1= 20/30 C Klijalih Frakcija / Frakcion Pokazatelj / Indicator m m m Δm 0 1 k germination X 17.55 13,42 2,15 0,12 44,70 KP C.V. 2,10 9,37 7,71 163,55 8,31 X 15,10 11,83 1,91 0,29 45,50 SSP C.V. 1,62 3,47 3,40 21,96 3,40 X 12,15 8,50 1,39 0,12 41,20 SP C.V. 3,04 9,54 9,24 56,04 8,55 X 20,01 15,93 2,41 0,10 46,10 KO C.V. 1,52 4,14 7,34 92,05 4,85 X 15,8 11,83 1,85 0,14 43,70 SSO C.V. 1,30 7,54 10,85 96,77 6,11 X 11,67 8,43 1,33 1,33 42,40 SO C.V. 2,58 7,69 8,32 110,32 6,69

0 0 b) Lokacija Inđija za t1= 20/30 C / Locality Inđija za t1= 20/30 C Klijalih Frakcija / Frakcion Pokazatelj / Indicator m0 m1 mk Δm germination X 14,58 12,27 2,00 0,16 49,50 KP C.V. 1,65 2,14 1,79 20,22 1,96 X 12,58 10,54 1,73 0,17 49,40 SSP C.V. 1,86 3,43 3,42 19,10 2,18 X 10,73 8,95 1,48 0,21 49,60 SP C.V. 2,19 3,91 2,68 23,67 1,70 X 16,47 13,58 2,10 0,12 47,90 KO C.V. 1,86 3,13 4,52 44,64 3,18 X 13,31 11,10 1,71 0,18 48,80 SSO C.V. 1,86 4,04 6,21 44,41 2,87 X 10,55 8,57 1,26 0,38 48,40 SO C.V. 2,35 3,11 3,11 11,26 2,79 m0 = masa 50 semena; m1 = masa suvog endosperma posle klijanja; mk = masa suvog klijanca posle klijanja; Δm = gubitak mase pri klijanju semena. / m0 = mass of 50 seeds, m1 = mass of dry endosperm after germination; mk = mass of dry seedlings after germination, Δm = mass loss during germination of seeds.

90 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

Tab. 8. Varijabilnost osobina hibridnog semena u grupnom uzorku za kombinaciju B Variability characteristics of hybrid seeds in the combination group sample B

0 0 a) Lokacija Bezdan za t2= 10-20/30 C / Locality Bezdan za t2= 10-20/30 C Klijalih Frakcija / Frakcion Pokazatelj / Indicator m m m Δm 0 1 k germination X 17,31 13,79 2,10 0,13 46,3 KP C.V. 2,05 4,52 5,74 55,80 4,33 X 15,08 11,89 1,86 0,04 45,7 SSP C.V. 1,96 5,72 5,45 95,72 5,26 X 11,99 9,03 1,43 0,15 44,1 SP C.V. 3,35 8,52 8,09 31,26 6,45 X 19,94 14,88 2,25 0,27 43,6 KO C.V. 1,33 9,82 10,31 44,64 8,93 X 15,55 12,01 1,83 0,03 44,6 SSO C.V. 2,37 5,89 6,54 108,31 5,20 X 11,76 8,66 1,30 0,24 43,2 SO C.V. 1,57 5,37 5,38 49,87 5,65

0 0 b) Lokacija Inđija za t2= 10-20/30 C / Locality Inđija za t2= 10-20/30 C Klijalih Frakcija / Frakcion Pokazatelj / Indicator m0 m1 mk Δm germination X 14,68 12,51 1,90 0,19 49,70 KP C.V. 1,88 2,86 4,29 29,42 1,91 X 12,70 10,63 159,60 0,26 49,40 SSP C.V. 1,87 1,85 312,92 26,66 1,05 X 10,95 9,14 1,46 0,20 49,30 SP C.V. 1,97 2,08 2,56 27,17 1,37 X 16,86 1328,1 2,07 0,20 48,30 KO C.V. 2,08 312,87 5,20 37,54 3,53 X 13,25 10,77 1,55 0,22 47,10 SSO C.V. 1,53 4,01 7,60 77,39 3,39 X 10,50 8,60 1,25 0,27 48,20 SO C.V. 6,37 7,48 6,41 28,96 2,36 m0 = masa 50 sem.; m1 = masa suvog endosp. posle klijanja; mk = masa suvog klij. posle klijanja; Δm = gubitak mase pri klijanju semena. / m0 = mass of 50 sem., m1 = mass of dry spores. after germination; mk = mass of dried sprouts. after germination, Δm = mass loss during germination of seeds.

91 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

Analiza varijanse osobina pojedinačnih semena

Rezultati dvofaktorijalne i trofaktorijalne analize varijanse potvrđuju da je faktor frakcija statistički vrlo značajan u svim analizama varijanse i kod obe hibridne kombinacije. Rezultati analize varijanse,posebno kod grupnih uzoraka i trofaktorijalne varijanse, pokazuju da razdvajanje semena na frakcije oblika i veličine daju svoj efekat bez obzira na lokaciju proizvodnje i hibridnu kombinaciju. Razlike u varijabilnosti osobina pojedinačnih semena i osobina semena u grupnim uzorcima potvrđuju da se osobine pojedinačnih semena ujednačavaju kada se, kao jedinica posmatranja, uzima više semena odjednom.

Tab. 9. Dvof. analiza varijanse suvog semena hibrida A za osob.: mo, Vo, m1, V1, m2, V2. Two factorial analysis of variance of dry seeds of a hybrid features: power, In, M1, V1, M2, V2. Izvor variranja df mo Vo m1 V1 m2 V2. Source of variation

Ponavljanja / Replication 19 0.395 0.008** 0.231 0.393 0.210 0.682

Lokacija / Locality 1 0.645 0.000** 0.422 0.031** 0.000** 0.025**

Frakcija / Frakcion 5 0.000** 0.000** 0.000** 0.000** 0.000** 0.000**

Interakcija 5 0.015* 0.068 0.000** 0.332 0.032* 0.000**

Greška / Error 209

Ukupno / Totaly 239

C.V % 4.630 7.877 5.293 15.178 21.166 22.226

Tab. 10. Dvofaktorijalna analiza varijanse suvog semena hibrida B za osobine: mo,Vo, m1, V1, m2, V2. Two factorial analysis of variance of dry seeds of hybrid B features: power, In, M1, V1, M2, V2. Izvor variranja df mo Vo m1 V1 m2 V2. Source of variation

Ponavljanja / Replication 19 0.187 0.028* 0.119 0.020* 0.557 0.507

Lokacija / Locality 1 0.000** 0.000** 0.000** 0.000** 0.000** 0.549

Frakcija / Frakcion 5 0.000** 0.000** 0.000** 0.000** 0.000** 0.274

Interakcija 5 0.001** 0.000** 0.000** 0.000** 0.000** 0.061

Greška / Error 209

Ukupno / Totaly 239

C.V % 3.856 5.993 3.915 9.377 23.984 21.408

92 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

Analiza varijanse osobina semena za grupni uzorak

Tab. 11. Trofak.analiza varijanse za broj klijalih semena hibridn. komb. A i B Three factorial analysis of variance for the number of germinated seeds, hybrid. comb. A and B

Izvor variranja df A B Source of variation

Ponavljanja / Replication 9 0.476 0.839

Lokacija / Locality 1 0.000** 0.000**

Frakcija / Frakcion 5 0.000** 0.000**

Temperatura /Temperature 1 0.667 0.700

Interakcija 12 5 0.000** 0.001**

Interakcija 13 1 0.364 0.181

Interakcija 23 5 0.830 0.141

Interakcija 123 5 0.068 0.020*

Greška / Error 207

Ukupno / Totaly 239

C.V. % 1.242 2.080

Korelaciona analiza osobina semena

Korelaciona analiza osobina semena urađena je na dva načina: a) za pojedinačna semena izračunati su prosti koeficijenti korelacija između zavisno i nezavisno promen- ljivih osobina semena, b) za grupne uzorke korelaciona analiza urađena je primenom jednačine višestruke regresije. Korelaciona analiza za pojedinačna semena urađena je primenom programskog paketa Microsoft Office Excel a korelaciona analiza grupnog uzorka urađena je primenom programskog paketa MSTAT. Za vrednovanje koeficijenata korelacije primenjena je sledeća skala: ≥ 0,25 korelacija bez značaja (odsustvo korelacije); >0,25 – 0,35 korelacija moguća; >0,35 – 0,45 korelacija izvesna; >0,45 – 0,55 korelacija nepouzdana; >0,55 – 0,65 korelacija slaba;> 0,65 – 0,75 korelacija umerena;> 0,75-0,85 korelacija jaka; > 0,85-0,95 korelacija vrlo jaka; >0,95 skoro potpuna korelacija (podudarnost). Ovi intervali vrednosti primenjeni su i za vrednovanje koeficjenata R i D.

Korelaciona analiza osobina pojedinačnih semena

Kod hibridne kombinacije ZPSC 599 najpre se mogu uočiti razlike u vrednostima prostih koeficijenata korelacije između lokacija. Kod suvog semena hibridne kombinacije ZPSC 599 samo između zapremine celog suvog semena i zapremine endosperma

93 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2 postoji jaka korelaciona povezanost na obe lokacije, kao i skoro potpuno podudaranje između mase suvog semena i mase endosperma na prvoj lokaciji. Kod hibridne kombinacije ZPSC 704 u tri slučaja prosti koeficijenti korelacija su u istom rangu: između mase i zapremine suvog semena, između suve mase semena i mase endosperma i zapremine celog suvog semena i zapremine endosperma. Koeficijenti korelacija su u istom rangu na obe lokacije.

Tab. 11. Korelac. analiza za pojedinačna suva semena hibrida A-prosti koeficjenti Correlation. nalysis of individual dry seeds of hybrids A-prime Coefficient Osobine Lokacija(1) Lokacija(2) Lokacija(1) Lokacija(2) r Features Locality(1) Locality(2) Locality(1) Locality(2) Vo : mo r1 0,3639 0,2816 0,7448 0,6546 mo : m1 r2 0,9969 0,4435 0,9948 0,9512 Vo : v1 r3 0,8162 0,7973 0,8972 0,8810 mo : m2 r4 0,3791 0,2757 -0,1519 0,0009 Vo : V2 r5 0,2741 0,4202 0,1838 0,2527

Korelaciona analiza osobina semena za grupni uzorak

Rezultati korelacione analize za grupni uzorak prikazani su uporedo kao jednačine višestruke regresije i kao prosti i parcijalni koeficijenti korelacija. Za hibridnu kombinaciju A koeficijenti višestruke regresije R pokazuju jake,vrlo jake i skoro potpune korelacije. Jednačine višestruke korelacije za ukupno klijanje semena pokazuju promene u koeficijentima regresije (b0, b1, b2, b3 i b4). Ovo potvrđuje uticaj lokacije proizvodnje semena i temperaturnog režima ispitivanja na ispoljavanje osobine ukupno klijanje semena. Prosti koeficijenti korelacija za ukupno klijanje semena ili nemaju značaj ili pokazuju moguće korelacije istovremeno, parcijalni koeficijenti su vrlo visoki za osobine semena m0 i m1,dok se parcijalni koeficijenti Δm menjaju po temperaturnim režimima i lokacijama proizvodnje. Takođe,po lokacijama proizvodnje i temperaturnim režimima veoma izraženo menjaju se i parcijalni koeficijenti od mk. Svi ovi rezultati primene jednačine višestruke regresije pokazuju da ukupno klijanje semena na različite načine zavisi od osobina semena u grupnom uzorku.

94 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

Tab. 12. Korelaciona analiza za grupni uzorak hibrida A. Rezultati za UK Correlation analysis of a sample group of hybrids A. The results for the UK UK11=48,587-4,656mo+4,273m1+0,047mk+0,517Δm R=0,9115 UK12=49,007-7,376mo+5,698m1+0,988mk+1,610Δm R=0,9721 UK21=47,973-5,030m0+4,309m1+0,739mk+0,595Δm R=0,9857 UK22=47,605-4,164mo+3,358m1+1,029mk+0,335Δm R=0,9489 Prosti i parcijalni koeficjenti korelacija Simple and partial correlation Coefficient Lokacija (1) Lokacija(2) Locality(1) Locality (2) Nez. t1=20/300 C t2=10-20/300 C t1=20/300 C t2=10-20/300 C Osob. Prosti parc. Prosti parc. Prosti parc. Prosti parc. simple partial simple partial simple partial simple partial mo -0,1514 -0,9047 -0,0464 -0,9716 0,1140 -0,9819 0,0718 -0,9444 m1 0,0373 0,8748 0,1019 0,9508 0,2878 0,9577 0,2787 0,8528 mk -0,0234 0,0234 0,0929 0,5893 0,3588 0,6967 0,2662 0,4856 Δm -0,0623 -0,6737 -0,0432 0,9577 0,0667 0,9399 -0,0302 0,6898

Tab. 13. Korelaciona analiza za grupni uzorak hibrida B.Rezultati za UK Correlation analysis of a sample group of hybrids B. Results for the UK UK11=43,279-2,527mo+2,690m1+0,434mk+0,194Δm R=0,9869 UK12=43,540-2,732mo+2,774m1+0,243mk+0,168Δm R=0,9795 UK21=49,160-5,638mo+4,918m1+0,786mk+0,206Δm R=0,9875 UK22=48,935-5,355mo+4,847m1+0,639mk+0,161Δm R=0,9709 Prosti i parcijalni koeficjenti korelacija Simple and partial correlation Coefficient Lokacija (1) Lokacija(2) Locality(1) Locality (2) Nez. t1=20/300 C t2=10-20/300 C t1=20/300 C t2=10-20/300 C Osob Prosti parc. Prosti parc. Prosti parc. Prosti parc. simple partial simple partial simple partial simple partial mo 0,4366 -0,9759 0,1227 -0,9740 -0,1878 -0,9860 -0,0013 -0,9636 m1 0,6684 0,9501 0,4365 0,8956 -0,0272 0,9732 0,1569 0,9288 mk 0,6716 0,5268 0,4433 0,1919 0,0480 0,7797 0,2588 0,5627 Δm .0,0629 0,7573 -0,1406 0,6061 0,0587 0,6524 0,0623 0,5508

Semenarsko- tehnološki pokazatelji

U izvršenim istraživanjima pored naučno-istraživačkih zadataka i ciljeva,a mogu se izdvojiti i semenarsko-tehnološki pokazatelji i rezultati.Semenarsko-tehnološki pokazatelji i rezultati obuhvataju, pre svega, rezultate ostvarene ispitivanjem semena u grupnom uzorku u odnosu na njegovo poreklo i u odnosu na temperaturni režim ispitivanja klijavosti.Rezultati ostvareni ispitivanjem pojedinačnih semena predstavljaju naučno- istraživačku osnovu za pravilno tumačenje i razumevanje rezultata ostvarenih ispitivanjem grupnih uzoraka.

95 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

Pri razmatranju semenarsko-tehnoloških pokazatelja rezultata izvršenih istraživanja najpre moramo pogledati rezultate za klijavost semena u grupnom uzorku tj. ukupan broj normalnih klijalih semena 5.dan. Već i zaoštravanje kriterijuma za utvrđivanje i ocenjivanje broja normalno klijalih semena (treći, četvrti i peti dan) predstavlja doprinos tehnologiji u semenarstvu. Takođe, uvođenje modifikovanog metoda za ispitivanje osobina (klijavosti) hibridnog semena kukuruza predstavlja doprinos tehnologiji semenarstva: uvođenjem filter papira kao podloge za ispitivanje uticaja nepovoljnih toplotnih uslova predstavlja poboljšavanje tog metoda (koji se primenjuje na supstratu zemljište). Tab. 14. Klijavost (%) semena hibridne kombinacije A Germination (%) A combination of hybrid seeds Frak.semena Lokacija (1) / Locality(1) Lokacija(2) / Locality (2) Frakcion t1=20/300 C t2=10-20/300 C t1=20/300 C t2=10-20/300 C KP 99,4 99,0 99,4 99,2 SSP 99,0 97,0 98,6 98,8 SP 99,2 98,6 97,0 98,0 KO 97,4 99,4 95,8 94,8 SSO 96,6 98,6 96,0 94,4 SO 96,0 98,0 93,0 90,8

Tab. 15. Klijavost (%) semena hibridne kombinacije B Germination (%) of seeds of hybrid combinations of B Frak.semena Lokacija (1) / Locality(1) Lokacija(2) / Locality (2) Frakcion t1=20/300 C t2=10-20/300 C t1=20/300 C t2=10-20/300 C KP 89,4 92,6 99,0 99,4 SSP 91,0 91,4 98,8 98,8 SP 82,4 88,2 99,2 98,6 KO 92,2 87,2 95,8 96,6 SSO 87,4 89,2 97,6 94,2 SO 84,8 86,4 96,8 96,4

Rezultate izvršenih istraživanja možemo analizirati, vrednovati, ocenjivati, diskutovati i razmatrati sa različitih pozicija posmatranja. Imajući u vidu materija- le istraživanja,njihovo poreklo i genotipsku konstituciju primenili smo nedestruktivne metode istraživanja. Materijali su bili prisutni u više oblika:kao grupni uzorci iz svake frakcije oblika i veličine semena sa svake lokacije posebno,kao radni uzorci za ispitivanja promena tokom klijanja semena i dva temperaturna režima,kao pojedinačna semena iz svake frakcije i sa svake lokacije proizvodnje semena kod kojih su ispitivane promene tokom bubrenja i klijanja. U vezi sa tim,primenjene su i odgovarajuće matematičko-sta- tističke metode. Rezultate dobijene u izvršenim istraživanjima, i prikazane po osnovi primenjenih matematičko-statističkih metoda,možemo diskutovati grupisano na sledeći način: Sred- nje vrednosti i analiza varijanse osobina semena; Korelaciona analiza osobina semena; Semenarsko-tehnološko značenje rezultata; Naučno-istraživačko značenje rezultata; Me- todološko značenje rezultata.

96 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

Ova klasifikacija diskusije rezultata istraživanja je vrlo uslovna. Ovakvim pristu- pom neki od rezultat biće više istaknuti, neki će biti manje istaknuti a neki će biti potpuno zanemareni. U svakom pogledu,pokušaćemo da rezultate prikažemo što potpunije,ističući svako njihovo značenje bilo očekivano bilo neočekivano, bilo pozitivno bilo negativno. Rezultati izvršenih istraživanja su veoma složeni u istraživačko-metodološkom pogledu a samim tim i u semenarsko-tehnološkom pogledu.U semenarsko-tehnološkom pogledu rezultati imaju značaj po tri osnove: po osnovi lokacija proizvodnje semenskog useva,po osnovi dorade proizvedenog semenskog materijala i po osnovi metoda za ispitivanje i ocenu osobina hibridnog semena kukuruza. U pogledu lokacije proizvodnje semenskog useva rezultati pokazuju da je uticaj konkretnih agro-ekoloških uslova različit na osobine semena od značaja za njegovu primenu u proizvodnji merkantilnih useva. Re- zultati pokazuju da lokacija proizvodnje ima značaj kao pojedinačni faktor ili kao faktor u interakcijama. Međutim,najveći značaj lokacije proizvodnje pokazuje se u vrdnostima koeficijenata korelacija (R, prosti koeficijenti, parcijalni koeficijenti). Poznavanje koeficijenata korelacija pružilo bi odličnu osnovu za ocenu osobina semena prilikom određiva- nja postupaka u doradi. Od istovetnog značaja su i koeficijenti korelacija dobijeni iz prostih korelacija ili iz jednačine višestruke regresije. Naravno,nije moguće predviđati kakve će biti osobine semena proizvedenog u datim konkretnim agro-ekološkim uslovima u jednoj godini i na jednoj lokaciji. Međutim,semenski usevi se proizvode,uglavnom,na istim mestima uz pridržavanje plodoreda. Višegodišnjim praćenjem osobina pojedinačnih semena,dobijenih iz tih useva,moguće je utvrditi koje mere u doradi treba kasnije prime- niti da bi se proizvedeni semenski materijal što potpunije iskoristio,ili na osnovu dobijenih pokazatelja iz više godina praćenja osobina semena napustiti proizvodnju semenskih useva pojedinih hibrida na pojedinim lokacijama. U pogledu dorade semenskog materijala pre nego što se pristupi tom procesu treba uraditi probnu doradu. U izvršenim istraživanjima primenjeno je razdvajanje semenskog materijala na šest frakcija oblika i veličine. Na osnovu rezultata ispitivanja osobina semena moglo bi se odrediti koliko i kojih frakcija oblika i veličine semena treba izdvojiti iz proizvedenog semenskog materijala. Rezultati pokazuju da semenski materijal može biti i detaljnije podeljen na frakcije oblika i veličine–ako se imaju u vidu pokazatelji varijabilnosti mase suvih pojedinačnih semena. U izvršenim istraživanjima nije primenjivan gravitacioni separator za izdvajanje semena po masi u okviru iste frakcije oblika i veliči- ne. Rezultati pokazuju da bi takva mera imala svoje opravdanje. Suviše veliko razdvajanje semena na frakcije oblika,veličine i mase moglo bi da predstavlja probleme u doradi. To zavisi od količine proizvedenog semenskog materijala na jednoj lokaciji. Što je veća količina proizvedenog semenkog materijala veća je i potreba za detaljnijim razdvajanjem na veći broj frakcija (oblika, veličine i mase). Razdvajanje semena na frakcije oblika, veličine i mase ima puno opravdanje kada se dorađeni semensko materijal pakuje prema broju semena. U pogledu metoda za ispitivanje semena i utvrđivanje i ocenjivanje njegovih osobina iz dobijenih rezultata proizilazi jasno pitanje:da li u metodologiju ispitivanja i oce- njivanja osobina semena uvesti i ispitivanje osobina pojedinačnih semena. Rezultati pokazuju da se ispitivanjem pojedinačnih semena,pri istim spoljnim uslovima,mogu pravil- nije i potpunije sagledati i oceniti osobine tog semena. Uvođenje ispitivanja pojedinačnih

97 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2 semena predstavlja jednu od mogućnosti poboljšavanja ukupne metodologije za ocenjivanje osobina semena. Međutim, ispitivanje pojedinačnih semena može se pimenjivati i kao dopunska neobavezna mera. Isto kao i modifikovani metod za ispitivanje osobina semena koji je primenjen u izvršenim istraživanjima.

Zaključak

Zaoštravanje kriterijuma za utvrđivanje i ocenjivanje broja normalno klijalih semena (treći, četvrti i peti dan) predstavlja doprinos tehnologiji u semenarstvu. Takođe, uvođenje modifikovanog metoda za ispitivanje osobina (klijavosti) hibridnog semena kukuruza predstavlja doprinos tehnologiji semenarstva: uvođenjem filter papira kao podloge za ispitivanje uticaja nepovoljnih toplotnih uslova predstavlja poboljšavanje tog metoda (koji se primenjuje na supstratu zemljište). Masa 50 suvih semena hibridne kombinacije B veća je na obe lokacije i u svim frakcijama oblika i veličine od mase 50 semena hibridne kombinacije A. Kod obe hibridne kombinacije značaj lokacije, frakcije i njihove interakcije statistički je vrlo značajan za ispoljavanje ove osobine. Rezultati pokazuju punu opravdanost kalibriranja semena obe hibridne kombinacije radi poboljšavanja njegove upotrebne vrednosti. Posebno treba istaći da je od velikog značaja ispitivanje klijavosti pod nepovoljnim toplotnim uslovima. Takođe, rezultati pokazuju da i lokacija proizvodnje semenskog useva ima veliki značaj za fiziološke osobine semena a koje su ispitivane po različitim osnovama. Rezultati izvršenih istraživanja su višestruko složeni, slojeviti, sadrže u sebi brojne afirmativne vrednosti. Faktor frakcije statistički je vrlo značajan u svim analizama varijanse i kod obe hibridne kombinacije. Rezultati analize varijanse, posebno kod grupnih uzoraka i trofaktorijalne varijanse, pokazuju da razdvajanje semena na frakcije oblika i veličine daju svoj efekat bez obzira na lokaciju proizvodnje i hibridnu kombinaciju. Takvi rezultati potvrđuju neke od polaznih hipoteza. Rezultati nam najbolje pokazuju da hibridna kombinacija i lokacija proizvodnje semena određuju povezanost u ispoljavanju istih osobina. Usled toga, ako hoćemo da procenjujemo unapred moguće ponašanje semena različitih hibridnih kombinacija pri istim spoljnim uslovima to ne možemo utvrditi samo na osnovu prostih koeficijenata korelacije. U semenarsko-tehnološkom pogledu rezultati imaju značaj po tri osnove: po osnovi lokacija proizvodnje semenskog useva, po osnovi dorade proizvedenog semenskog materijala i po osnovi metoda za ispitivanje i ocenu osobina hibridnog semena kukuruza. U pogledu dorade semenskog materijala pre nego što se pristupi tom procesu treba uraditi probnu doradu. U izvršenim istraživanjima primenjeno je razdvajanje semenskog materijala na šest frakcija oblika i veličine. Na osnovu rezultata ispitivanja osobina semena moglo bi se odrediti koliko i kojih frakcija oblika i veličine semena treba izdvojiti iz proizvedenog semenskog materijala. Rezultati pokazuju da semenski materijal može biti i detaljnije podeljen na frakcije oblika i veličine–ako se imaju u vidu pokazatelji varijabilnosti mase suvih pojedinačnih semena.

98 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

Literatura 1. Aćimović, B., Sabovljević, R., Simić, D., Goranović, Đ., Milosavljević, S., Stanković, Z. (2008): Varijabilnost i korelacije promena tokom klijanja hibridnog semena kukuruza. V Simpozijum iz Selekcije i Semenarstva, Vrnjačka Banja, Abstrakt, str.75. 2. Galečić, J. (1989): Proučavanje uticaja kalibriranog semena na elemente rodnosti nekih hibrida kukuruza. Magistarski rad. Poljoprivredni fakultet u Beogradu – Zemunu. 3. Milosavljević, S. (2010): Uticaj genotipa, oblika i veličine semena na klijanje kukuruza. Magistarski rad. Poljoprivredni fakultet u Beogradu – Zemunu 4. Sprague, G. F. (1962): Kukuruz i unapređenje njegove proizvodnje, prevod, Beograd. 5. Wright, A. H. (1941): Seed corn grading in relation to planting; Agr. Eng. (22)., 18-24.

99 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

UDC: 633.15+631.576.3+531.4+581.142 Original scientific paper

EFFECT CALIBRATION PROPERTIES OF HYBRID SEED CORN

R. Sabovljević, D. Simić, S. Milosavljević, B. Aćimović, ∗ Đ. Goranović, D. Selaković 21

Summary

How and how much seed characteristics influente to flow and scope–quantity of germination has been examined in this thesis. Hybride maize seed of two completely different combinations has been chosen as material for examination. Hybride seed has been produced on two locations. Seed material has been separated into two seed-shape fractions (flat and rounded)and thre seed-size fractions (small seed, medium seed and large seed) after the cleaning. Seed-characteristics testing have been performed in ISTA accre- dited Seed Testing Laboratory, Zavod Topčider, Jugoinspekt Beograd. 10X100 seeds have been taken as group sample from each combination and from each location, particulary and 20X10 single seeds have been chosen for examination variants. Group seed sample o has been examined under two temperature regeimes: t1=20/30 C (alternatelly 16/8 hours) o o and t2=10 C const for five days and after that 1t =20/30 C alternatelly for 5 days. Single seeds has been examined as dry seed, imbibed seed and germinated seed. Experimental datas has been calculated as varietal ques, variance analysis (three way analysis for group sample and two way analysis for single seeds) and correlation analysis (multiple regresi- on equatations has been calculated with determination of R, D, r-single and r-partial for group sample and single correlation coefficiente has been calculated for single seeds). Results show differences between hybride combinations, seed production location, seed fraction and seed-testing temperature regeim. Correlation connection changes according to seed-production locations and seed-testing temperature regeimes.

Key words: hybride, maize seed, frakcion, mass, germination.

∗ Dr Radovan Sabovljević, Ph.D, professor, Božana Aćimović, M.Sc., Faculty of Agriculture, Zemun- Belgrade; Divna Simić, Ph.D., Institute PKB Agroekonomik, Padinska Skela-Belgrade; Sandra Milosavljević, M.Sc., Đorđe Goranović, M.Sc., Jugoinspekt-Topčider, Belgrade; Dragojlo Selaković, Ph.D., Maize research Institute, Zemun Polje.

100 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

UDK: 632.51+632.954 Originalni naučni rad

DVOGODIŠNJI REZULTATI SUZBIJANJA KOROVA U KUKURUZU HERBICIDIMA NA PODRUČJU SREDNJEG BANATA

∗ S. Parađenović, L. Matić, P. Dakić, J. Šešić, D. Gajin22

Uvod

Korovska flora koja se pojavljuje u kukuruzu u manjoj ili većoj meri je slična sa korovskom florom ostalih okopavina. Najzastupljeniji su jednogodišnji uskolisni i širo- kolisni korovi. Višegodišnji uskolisni i širokolisni korovi su manje zastupljeni, ali oni svojom agresivnošću i štetnošću mogu predstavljati i najveću konkurenciju gajenom usevu. U toku 2009-2010. godine ispitivana je efikasnost herbicida Rezon (a.m. terbutilazin), Talisman (a.m. nikosulfuron), Tangenta (a.m. sulkotrion), Acetogal plus (a.m. acetohlor), Plamen (a.m. dikamba), Moto (2,4 D 2EHE), Esteron (2,4 D 2EHE), Avalon (a.m. dikamba+bentazon), i njihovih kombinacija u usevu kukuruza. Ogledi su postavljeni sa- glasno metodama EPPO/ OEPP kao slučajni blok sistem u četiri ponavljanja. Ispitivanja su obavljena u Zrenjaninu. Suzbijanje korova u kukuruzu primenom herbicida je veoma važna agrotehnič- ka mera bez koje je nezamisliva intentzivna proizvodnja ovog useva. Samo suzbijanje korova se sastoji iz čitavog niza operacija koje bi trebale da budu prilagodjene kukuruzu kao gajenoj biljci, uslovima gajenja useva, florističkom sastavu i biološkim osobinama korovskih biljaka.

Ključne reči: korovi, kukuruz, herbicidi.

Materijal i metod rada

Ispitivanje suzbijanja korova primenom herbicida je izvedeno Zrenjaninu tokom 2009-2010. godine. Ogledi su postavljeni na parcelama sa zemljištem tipa černozem sa 4% humusa, koje su zakorovljene sa višegodišnjim i jednogodišnjim monokotiledonim i dikotiledonim korovskim vrstama, kao što su: Polygonum convolvulus, Amaranthus retroflexus, Datura stramonium, Chenopodium album, Cirsium arvense, Sinapis arvensis, Xanthium strumarium, Sorghum halepense, Helianthus annuus. Ispitivana je efikasnost, Rezon (a.m. terbutilazin), Talisman (a.m. nikosulfuron), Tangenta (a.m. sulkotrion), Ace-

∗ Snežana Parađenović, dipl. inž., PSS Zrenjanin; Luka Matić, dipl. inž., mr Piljo Dakić, Janko Šešić, dipl. inž., Dejan Gajin, dipl. inž., Galenika-Fitofarmacija a.d., Beograd – Zemun; e-mail: [email protected]

101 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2 togal plus (a.m. acetohlor), Plamen (a.m. dikamba), Moto (2,4 D 2EHE), Esteron (2,4 D 2EHE), Avalon (a.m. dikamba+bentazon). Ogledne parcele su postavljene po slučajnom blok sistemu, u četiri ponavljanja sa veličinom osnovne parcele od 25 m2. Tretmani su izvedeni neposredno posle setve i u fazama 2-3, 5-6 i 7-8 listova kukuruza. Tretiranja su izvedena sa ledjnim prskalicama tipa „Solo“ i sa 400 l/ ha vode. Za obeležja posmatranja je uzeta brojna zastupljenost korovskih vrsta koja je praćena uzimanjem korova sa površine od 1 m2 po parceli, pomoću ramova. Efikasnost preparata je izračunavana kao srednja vrednost tretmana u odnosu na srednju vrednost ne tretiranih kontolnih parcela. Ocene su izvedene nakon 30 i 60 dana. Ocenjivanje je izvršeno po procentualnoj skali gde je KE: 80% nedovoljno delovanje; 85% delimično delovanje; 90% granica efikasnosti; 95% efikasano; 100% veoma efikasano. Navedeni KE (koeficijenti efikasnosti u %) u tabeli predstavlja rezime I i II oce- njivanja, dati su za svaku korovsku vrstu pojedinačno i kroz ukupan KE za svaku varijantu. Tokom 2009. ogled je postavljen u usevu kukuruza hibrida „Luče“. Predusev je bio suncokret, a u 2010. godini herbicidi su ispitivani u usevu kukuruza hibrida NK Syco- ra, predusev je bio pšenica. Setve su izvršene 23.04.2009. i 20.04.2010. Datum i vreme tretiranja: Tokom 2009. godine tretmani su izvedeni: 27.04.2009 pre em 09.05.2009 post em 1 (kukuruz 2- 3 lista) 25.05.2009 post em 2 (kukuruz 5-6 lista) 31.05.2009 post em 3 (kukuruz 7-8 lista) U 2010. godini, tretmani su izvedeni: 27.04.2010. preem 04.05.2010. post em 1 (kukuruz 2- 3 lista) 26.05.2010. post em 2 (kukuruz 5-6 lista) 07.06.2010. post em 3 (kukuruz 7-8 lista) Faze useva i korova 2009. godina Post em 1 – faza kukuruza 2- 3 lista faza korova: Helianthus annuus, Datura stramonium, Solanum nigrum, Amarant- hus retroflexus- u fazi kotiledona. Post em 2 faza kukuruza: 5-6 listova faza korova: Helianthus annuus- kotiledoni - 6 lista, Chenopodium album- kotile- doni-2 lista, Datura stramonium- 2 lista, Amaranthus retroflexus, Xanthium strumarium- kotiledoni-2 lista, Sinapis arvensis, Solanum nigrum- 2-4 listova. Ambrosia artemisifolia- 2-4 lista, Cirsium arvense- 2-4 lista, Sorghum halepense- početak nicanja 3- 5cm Post em 3 faza kukuruza: formirano 7 listova i početak formiranja 8 lista faza korova: Helianthus annuus- 4 - 8 lista, Chenopodium album- 2-4 listova, Sinapis arvensis- do 4 lista, Amaranthus retroflexus, Xanthium strumarium od 2-6 lista, Datura stramonium, Solanum nigrum- 2-4 listova, Ambrosia artemisifolia- 2-6 lista. Cirsium arvense- 4 lista rozeta- početak porasta u stablo, Sorghum halepense- 15-20 cm

102 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

Faze useva i korova 2010. godina

Rani Post em 1-04.05.2010 faza kukuruza 3 lista-samo u 2,4 i 38 varijanti, faza korova: Datura stramonium, Solanum nigrum, Amaranthus retroflexus-kotiledoni, Cirsium arvense- 2 lista Xanthium strumarium- kotiledoni. Post em 2- 26.05.2010- faza kukuruza: formirano 5 listova, i početak formiranja 6 lista faza korova: Chenopodium album kotiledoni-2 lista, Datura stramonium 2 lista, Amaranthus retroflexus, Xanthium strumarium kotiledoni-2 lista, Polygonum convolvulus kotiledoni, Cirsium arvense 2-4 lista Sinapis arvensis, Solanum nigrum 2-4 listova, Sorghum halepense početak nicanja do 3- 5cm, Setaria spp. početak nicanja-do 1 cm Post em 3-07.06.2010 faza kukuruza: formirano 7 listova i početak formiranja 8 lista faza korova: Chenopodium album 2-4 listova, Sinapis arvensis do 4 lista, Amaranthus retroflexus, Xanthium strumarium od 2-6 lista, Polygonum convolvulus kotiledoni- 2 lista Datura stramonium, Solanum nigrum 2-4 listova Cirsium arvense 4 lista rozeta- početak porasta u stablo, Sorghum halepense 15-20 cm, Setaria spp. od 1 do 2 cm. Tab. 1. Doze i vreme primene herbicida 2009. i 2010. Dosages and date of application herbicides 2009. i 2010. Red.br. Primenjeni hebicidi l ili kg/ha Vreme primene O. n. Applied herbicides l, kg/ha Time of application Acetogal plus 2 Pre em 1. Moto 0,7 Post em 2 Talisman 1,2 Post em 3 Acetogal plus 2 Pre em 2. Plamen 0,7 Post em 2 Talisman 1,2 Post em 3 Acetogal plus 2 Pre em 3. Esteron 0,8 Post em 2 Talisman Avalon 2 Post em 2 4. Talisman 1 Post em 3 Plamen 0,7 Post em 2 5. Talisman 1,2 Post em 3 Tangenta 1,5 Post em 2 6. Talisman 1 Post em 3

METEOROLOGICAL DATA: 2009. Mesec Dekada Mesec Dekada Mesec Dekada Month Decade Month Decade Month Decade APRIL I II III MAJ I II III JUN I II III Sred. Sred.dnev. Sred.dnev. 15,4 15,1 14,5 16,0 21,0 19,0 dnev. 19,8 22,1 18,7 toC toC toC toC vazduha toC na toCna toC na 3,4 5,4 4,6 4,1 10,2 10,4 11,6 12,9 13,1 5 cm 5 cm 5 cm Pada-vine 0,6 0,6 1,3 Pada-vine 0,7 27,7 18,2 Padavine 26,6 40,6 57,2 toC na toC na toC na 15,0 16,4 17,6 19,5 23,2 22,4 21,7 25,2 21,4 toC 5 cm 5 cm 5 cm zemljišta toC na toC na toC na 14,3 15,9 16,8 18,4 22,2 21,8 20,9 24,4 21,4 10 cm 10 cm 10 cm

103 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

U tabeli su predstavljeni meterološki pokazatelji (tem. vazduha i zemljišta, padavine) koji su imali direktan ili indirektan uticaj kako na stanje useva, pojavu korova, tako i na sprovedene mere zaštite.

METEOROLOGICAL DATA: 2010. Mesec Dekada Mesec Dekada Mesec Dekada Month Decade Month Decade Month Decade MART I II III APRIL I II III MAJ I II III Sred. Sred. Sred. dnev. 2,0 5,2 13,3 dnev. 10,6 11,7 15,1 dnev. 18,4 13,8 19,0 toC toC toC toC vazduha toC toC na toC -1,3 -2,9 6,0 2,7 4,0 5,7 na 11,1 8,8 11,7 5 cm na 5 cm 5 cm Pada- Padavine 16,5 5,1 4,9 Padavine 20,0 19,1 4,1 51,8 73,2 37,1 vine toCna 5 toCna 5 toCna5 2,4 3,9 12,2 11,0 12,3 16,0 19,6 15,0 20,5 toC cm cm cm zemljišta toCna 10 toC toC na 2,8 4,0 11,7 11,2 12,2 15,5 19,1 15,1 20,0 cm na 10 cm 10cm Zimski period 2009/2010 377 l/m2 (X – III)

Rezultati istraživanja i diskusija

Korovska flora koja se pojavljuje u kukuruzu u manjoj ili većoj meri je slična sa korovskom florom ostalih okopavina. Najzastupljeniji su jednogodišnji uskolisni i širokolisni korovi. Višegodišnji uskolisni i širokolisni korovi su manje zastupljeni, ali oni svojom agre- sivnošću i štetnošću mogu predstavljati i najveću konkurenciju gajenom usevu. Sporiji rast i slaba pokrovnost u prvim fazama razvoja, kao i širok sklop useva, pogoduju brzom razvoju korovske zajednice, koji smanjuju prinos useva i poskuplju- ju proizvodnju. Samo pravilnom i pravovremenom primenom agrotehničkih i hemijskih mera moguće je obezbediti sigurnu proizvodnju uz postizanje zadovoljavajućih prinosa. Za suzbijanje korova u usevu kukuruza postoji veliki broj herbicida različitih hemijskih grupa. Neki od njih se koriste od setve do nicanja, a neki posle nicanja useva. Pravi izbor herbicida je veoma bitan momenat i uslovljen je prisustvom korovskih vrsta u usevu. Pored efikasnosti veoma je bitna i selektivnost herbicida prema gajenom usevu (Konstan- tinović, 1999).

104 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

Tab. 2. Prisutnost korova na svakoj pojedinačnoj parceli pre tretmana post-em 2009. The presence of weeds on each single plot before treatment post-em 2009. R.b 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 1 4 3 5 7 5 8 10 7 23 4 10 86 2 6 5 8 9 7 9 11 6 14 7 9 91 3 8 4 4 10 6 8 12 3 11 6 11 83 4 11 13 17 10 13 4 9 3 16 9 17 122 5 7 14 15 14 11 4 8 5 10 8 19 115 6 12 9 14 11 10 6 10 4 13 9 17 115

Tab. 3. Prisutnost korova u kontroli 2009. The presence of weeds in control plot, 2009. Prisutni korovi u kontroli 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 Weeds present in the control plot Br. korova/m2 25 27 21 15 18 11 12 9 33 21 29 221 The number of weeds/m2

1.Chenopodium album; 2Amaranthus retroflexus; 3. Datura stramonium; 4.Xanthium strumarium; 5.Solanum nigrum; 6.Cirsium arvense; 7.Sinapis arvensis; 8.Polygonum convolvulus;9.Helianthus annuus; 10. Setaria spp;Sorghum halepense;11.Summ The presence of weeds in control plot, 2009. 35 Prisutni korovi u kontroli 30

15 Br. korova / m2 10

0 Datura annuus album Sorghum Xanthium Helianthus halepense strumarium stramonium Polygonum retroflexus Setaria spp. Amaranthus Chenopodium Solanum nigrum Solanum Cirsium arvense Cirsium Sinapis arvensis Sinapis

Tab. 4. Ocena efikasnosti (KE %) herbicida primenjenih u pre em kukuruzu (rezime obe ocene) 2009. Efficiency evaluation (KE %) herbicides - pre em (both ratings) 2009.

R.b. varijante 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 No. of variant 1 85% 95% 85% 80% 90% 80% 90% 80% 80% 95% 95% 2 85% 95% 85% 80% 90% 80% 90% 80% 80% 95% 95% 3 85% 95% 85% 80% 90% 80% 90% 80% 80% 95% 95%

105 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

Efficiency evaluation (KE %) herbicides -pre em (both ratings) 2009.

Ocena efikasnosti (KE %) herbicida primenjenih u pre em kukuruzu Varijanta 3 (rezime obe ocene) 2009. Varijanta 2 Varijanta 1

95% 95% 95% 90% 90% 85% 85% 80% 80% 80% 80%

95% 90% 90% 95% 95% 85% 85% 80% 80% 80% 80%

85% 95% 85% 80% 90% 80% 90% 80% 80% 95% 95% nigrum Cirsium Sinapis arvense Solanum arvensis annuus Datura album Xanthium Sorghum Helianthus strumarium halepense Polygonum retroflexus stramonium stramonium convolvulus Setaria spp. Amaranthus Chenopodium

Tab. 5. Ocena efikasnosti (KE %) herbicida primenjenih u post em kukuruzu (rezime obe ocene) 2009. Efficiency evaluation (KE %) herbicides – post em (both ratings) 2009.

R.b. Amar Sam Cheno Sina S.ha vari anthu Datur Xanth Solan Cirsiu P.conv on Seta po isa le jante sre astra iumstru umn mar olvu ikli ria dium rvn pe No. of tro monium marium igrum vense lus sunco spp. album sis nse variant flexus kret 1 100% 100% 100% 95% 95% 95% 100% 90% 100% 90% 100% 2 100% 100% 100% 100% 100% 100% 100% 95% 100% 90% 100% 3 100% 100% 100% 95% 95% 95% 100% 90% 100% 80% 80% 4 100% 100% 100% 95% 95% 90% 100% 90% 100% 85% 100% 5 100% 100% 100% 100% 100% 100% 100% 95% 100% 90% 100% 6 100% 100% 100% 80% 95% 90% 100% 80% 90% 85% 100%

Tab. 6. Ocena efikasnosti herbicida primenjenih u kukuruzu (rezime obe ocene) 2010. efficiency evaluation (KE %) herbicides (both ratings) 2010.

Ocena efikasnosti (KE %) herbicida primenjenih u post em kukuruzu Varijanta 1 Varijanta 2 (rezime obe ocene) 2009. Varijanta 3 Varijanta 4 Varijanta 5 Varijanta 6

100% 100% 100% 100% 90% 80% 95% 90% 100% 80% 85% 100% 100% 100% 100% 100% 100% 100% 100% 100% 95% 90% 100% 100% 100% 100% 100% 95% 95% 90% 100% 90% 85% 100% 100% 100% 95% 95% 95% 100% 100% 80% 90% 80%

100% 100% 100% 100% 100% 100% 100% 95% 100% 90% 100%

100% 100% 100% 95% 95% 95% 100% 90% 100% 90% 100% Cirsium nigrum nigrum Sinapis arvense Solanum arvensis Datura album Sorghum Xanthium Samonikli halepense strumarium suncokret suncokret stramonium Polygonum retroflexus convolvulus Amaranthus Setaria spp. Setaria spp. Chenopodium

106 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

X. S. A. S. C. P. C. D.stra stru S.arv ha Prosečan r.b. retro nig arv convo S.spp. album moniu ma ensis lep KE% flexus rum ense lvulus rium ense 1 100% 100% 100% 100% 100% 95% 100% 85% 100% 100% 98,0% 2 100% 100% 100% 100% 100% 95% 100% 85% 100% 100% 98,0% 3 100% 100% 100% 95% 95% 90% 100% 85% 100% 100% 96,5% 4 100% 100% 100% 95% 95% 90% 100% 85% 90% 95% 95,0% 5 100% 100% 100% 100% 95% 95% 100% 85% 95% 100% 97,0% 6 100% 100% 100% 90% 90% 90% 100% 80% 90% 100% 94,0%

U toku 2009. u velikoj meri na efikasnost herbicida je imao uticaj meteoroloških činilaca, pre svega temperature i padavina. Visoke temperature i sušni periodi isprovoci- rali nicanje uskolisnih korova veoma rano (termofite koje nisu imale problema sa uslovima koji ne pogoduju gajenim usevima Setaria spp., Sorghum halepense). Od širokolisnih korova dominantni su bili krupnosemeni korovi, a nešto kasnije je nikao i samonikli suncokret, pošto je predusev bio suncokret. Maksimalne temperature u I dekadi aprila je iznosila 230C, u II dekadi 21,50C i u III dekadi aprila 20,90C. Kukuruz posejan u zadnjoj dekadi aprila u suvo zemljište (videti meteorološke podatke gde su padavine u prvoj dekadi iznosile 0,6 ml/m2, zatim isto toliko u drugoj i u trećoj 1,3 ml/m2. Tokom maja meseca: I dekada 0,7 ml/m2 u II dekadi 27,7 i u III dekadi 18,2. Tretmani pre-em, su zavisno od postojanosti aktivne mterije i mogućnosti reaktivacije podsticane zaista minimalnim padavinama jedino mogli da smanje intenzivan pritisak korova, ali ne i da budu do kraja efikasni zbog banke semena i klijanja korova sa većih dubina od setvene, jer su majske kiše koje su kontinuirano padale – u prvoj dekadi 3 kišna dana - padavine od 0,1-05 mm/m2; u drugoj 3 kišna dana padavine od 0,2- 7,8 mm/m2; u trećoj 4 kišna dana od 0,1- 10,7 mm/m2 uticale da i ova semena klijaju i uz obilje visokih temperatura. Varijante u pre em nisu mogle ispoljiti očekivanu efikasnost zbog nedovoljne količine padavina u periodu pre i posle setve. Smatramo da je minimum padavina ipak donekle uticao na aktivaciju herbicida iz grupe acetohlora, njegove kombinacije sa ter- butilazinom. Acetogal plus je ispoljio efikasnost u pre-em tretmanu od 80 do 95% (videti Ta- belu br. 4); Varijanta 1- Moto + Talisman je ispoljila efikasnost od 96,8% (videti Tabelu br. 5); Varijanta 2- Plamen + Talisman je ispoljila efikasnost od 98,6% (videti Tabelu br. 5); Varijanta a 3- Esteron + Talisman je ispoljila efikasnost od 94,1% (videti Tabelu br. 5); Varijanta 4- Avalon + Talisman je ispoljila efikasnost od 95,9% (videti Tabelu br. 5); Varijanta 5- Plamen + Talisman je ispoljila efikasnost od 98,6% (videti Tabelu br. 5); Varijanta 6- Tangenta + Talisman je ispoljila efikasnost od 92,7% (videti Tabelu br. 5). Tokom 2010. godine efikasnost je iznosila: Varijanta 1- Moto + Talisman je ispoljila efikasnost od 94,1% (videti Tabelu br. 6); Varijanta 2- Plamen + Talisman je ispoljila efikasnost od 94,1% (videti Tabelu br. 6); Varijanta a 3- Esteron + Talisman je ispoljila efikasnost od 91,76% (videti Tabelu br. 6); Varijanta 4- Avalon + Talisman je ispoljila efikasnost od 95% (videti Tabelu br. 6); Varijanta 5- Plamen + Talisman je ispoljila efikasnost od 92,9% (videti Tabelu br. 6); Varijanta 6- Tangenta + Talisman je ispoljila efikasnost od 94% (videti Tabelu br. 6).

107 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

Tab. 7. Spektar dejstva herbicida na korove u kukuruzu Range of effects herbicides in maize. TANGENTA TALISMAN PLAMEN AVALON MONO REZON ACETOGAL KOROVI SANHERBI, PLUS,TROPHY WEEDS MOTO, EC ESTERON

JEDNOGODIŠNJI KOROVI / ANNUAL WEEDS USKOLISNI / GRAMINEA WEEDS SRPSKI NAZIV/ Latin name DEJSTVO / ACTION Serbian name Echinochloa crus - gali ili Proso korovsko DA DA DA Panicum spp. Setaria glauca Muhar sivi DA Setaria spp. Muhari DA Sorghum halepense Divlji sirak iz semena DA DA ŠIROKOLISNI/

BROADLEAVED WEEDS Abutilon theophrasti Lipica teofrastova DA DA DA Adonis aestivalis Zečiji mak DA Amaranthus blitoides Štir bljutavi DA DA Amaranthus retroflexus Štir obični DA DA DA DA DA DA Ambrosia artemisiifolia Ambrozija pelenasta DA DA DA DA Anagalis arvensis Vidovčica crvena DA Anthemis arvensis Prstenak poljski DA Atriplex patula Loboda obična DA DA DA DA Bilderykia convolvulus Vijušac njivski DA DA DA Brassica juncea Slačica DA Capsella bursa - pastoris Tarčužak obični DA DA Chenopodium album Pepeljuga obična DA DA DA DA DA DA DA Chenopodium hybridum Pepeljuga srcolisna DA DA DA DA DA DA Consolida regalis Žavornjak obični DA Datura stramonium Tatula obična DA DA DA DA DA DA DA Daucus carota Mrkva obična DA DA Fumaria officinalis Dimnjača obična DA DA DA Galinosoga parviflora Konika obična DA DA Helianthus annus Suncokret divlji DA Hibiscus trionum Lubeničarka njivska DA DA DA Kickxia spuria Lanilist šareni DA Lamium purpureum Mrtva kopriva DA DA DA Matricaria chamomilla Kamilica prava DA Myosothis arvensis Spomenak sitnocvetni DA Papaver rhoes Bulka obučna DA Polygonum aviculare Dvornik ptičiji DA DA DA DA Polygonum lapathifolium Dvornik veliki DA DA DA DA DA DA Polygonum persicaria Dvornik običnii DA DA DA DA Portulaca oleracea Tušt obični DA DA Ranunculus arvensis Ljutić njivski DA Salvia verticillata Žalfija prstenasta DA Silene alba Pucavica bela DA Simphytum officinale Gavez obični DA Sinapis alba Slačica bela DA Sinapis arvensis Gorušica poljska DA DA DA DA DA DA Solanum nigrum Pomoćnica obična DA DA DA DA DA DA DA Sonchus arvensis Poljska gorčika DA DA

108 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

Sonchus asper Gorčika rapava DA Sonchus oleraceus Obična gorčika DA DA Stachus annua Čistac jednogodišnji DA DA DA Stellaria media Mišjakinja obična DA DA DA DA Thlaspi arvense Kravlja trava DA Veronica hederifolia Čestoslavica srcolisna DA Veronica persica Čestoslavica persijska DA Viola arvensis Lubičica poljska DA Xanthium strumarium Boca obična DA DA DA DA DA VIŠEGODIŠNJI KOROVI GRAMINEA WEEDS USKOLISNI Sorghum halepense Divlji sirak iz rizoma DA BROADLEAVED WEEDS/

ŠIROKOLISNI Cirsium arvense Palamida njivska DA DA DA DA Convolvulus arvensis Poponac njivski DA DA DA DA Euphorbia sp. Mlečike DA Mentha arvensis Nana poljska DA Mentha longifolia Nana divlja DA DA Plantago major Bokvica velika DA Rumex crispus Štavelj obični DA Sambucus ebulus Burjan, aptovina DA Sonhus arvensis Gorčika poljska DA Viola tricolor Ljubičica trobojna DA

Zaključak

Na osnovu istraživanja o efikasnosti herbicida u suzbijanju korova u usevu kukuruza tokom 2009. i 2010. godine, može se zaključiti sledeće: U korovskoj zajednici na ispitivanom lokalitetu dominirali su širokolisni korovi. U toku 2009. godine najveću efikasnost je ispoljila kombinacija Plamen + Talisman, efikasnost je iznosila 98,6%. Dok je u 2010. godini najveću efikasnost imala kombinacija herbicida Avalon + Talisman, efikasnost je iznosila 95%. Iz navedenih rezultata se može zaključiti da za efikasno suzbijanje korova u use- vukukuruza treba koristiti herbicide koji se dopunjuju u spektru delovanja, kako bi se suzbili i širokolisni i uskolisni korovi

Literatura

1. Društvo za zaštitu bilja Srbije (2008): Pesticidi u poljoprivredi i šumarstvu u Srbiji. 2. Glamočlija, Đ. (1997): Ratarstvo. Beograd. 3. Konstantinović, B. (1999): Poznavanje i suzbijanje korova. Univerzitet u Novom Sadu. 4. Poljoprivredni fakultet. Novi Sad. 5. http://www.fitofarmacija.rs

109 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

UDC: 632.51+632.954 Original scientific paper

TWO-YEAR RESULTS WEED CONTROL IN MAIZE HERBICIDES IN THE MIDDLE OF BANAT

∗ S. Parađenović, L. Matić, P. Dakić, J. Šešić, D. Gajin23

Summary

Weed flora that occurs in the corn to a lesser or greater extent, is similar to the weed flora of other row crops. The most common are one-and narrow-leafed weeds. Narrow- leafed perennial weeds and wide-leafed weeds are less common, but they harmful its ag- gression and may pose the greatest competition in cultivated crops. During 2009-2010. the efficacy of the herbicide rationale (am terbutilazin), Tali- sman (am nicosulfuron), Tangent (sulkotrion pm), plus Acetogal (am acetochlor), Flame (dicamba pm), moto (2.4 2EHE D), Esteron (2.4 D 2EHE), Avalon (am dicamba + bentazon), and their combinations in maize. Experiments have been conducted in accordance with methods EPPO / OEPP as a random block design with four replications. Tests were conducted in Zrenjanin. Weed control in corn herbicide application is very important agro-technical measures, without which the unthinkable intentzivna production of this crop. Just weed control consists of a series of operations that should be adapted as a cultivated plant corn, crop conditions, floristic composition and biological properties of weeds.

Key words: weed, maize, herbicides.

∗ Snežana Parađenović, B.Sc., PSS Zrenjanin; Luka Matić, B.Sc., Piljo Dakić, M.Sc., Janko Šešić, B.Sc., Dejan Gajin, B.Sc., Galenika-Fitofarmacija a.d., Belgrade; e-mail: [email protected]

110 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

UDK: 581.5:631.576.3+633.34 Originalni naučni rad

UTICAJ EKOLOŠKIH USLOVA NA KVALITET SEMENA SOJE

∗ N. Nenadić, V. Plazinić, S. Anđelović24

Izvod: Za uspešnu proizvodnju soje vrlo je važan kvalitet semena (enrgija klijavosti,ukupna klijavost i odlično zdravstveno stanje). Standard kvaliteta semena soje u našoj zemlji, izražen ukupnom klijavosti, je vrlo nizak (75%). U bliskoj i daljoj prošlo- sti dešavalo se da se kod nas, iz raznih razloga, a pre svega manje klijavosti od standarda, a na osnovu uredbi nadležnih institucija, pomenuta vrednost standarda smanjivala na 70 i 72% klijavosti. Ovakvo seme je, pre svega, pored male klijavosti, sa slabijom energijom usled čega je neujednačeno nicanje, neujednačene su biljke u usevu (prema stepenu razvijeno- sti, potencijalu rodnosti i vremenu sazrevanja), potrebne su veće količine semena u setvi, biljke od ovakvog semena su manje otporne prema patogenima i dr. U radu je pokazano da ekološki uslovi, pre svega uslovi vlažnosti naročito u avgustu, kada je nalivanje i sazrevanje semena, mogu vrlo značajno da utiču na kvalitet semena.

Ključne reči: soja, ekološki uslovi, kvalitet semena, klijavost i energija klijavosti

Uvod

Na kvalitet semena soje utiču brojni faktori: vreme i kvalitet žetve kombajnima; uslovi manipulacije pokošenog semena – od kombajna do centra za doradu; uslovi ču- vanja naturalnog i dorađenog semena; vreme i način dorade semena i dr. Soja kombajni- rana pri neodgovarajućoj vlažnosti semena (manjoj ili većoj od 12 do 14%), sa velikim procentom loma semena i oštećenosti semenjače, ne može se smatrati dobrim semenskim materijalom. Pri većim ,,udarima“ semena u transportu i prijemu u usipne koševe, neodgovara- jućim uslovima čuvanja do dorade (naročito u pogledu uslova vlažnosti), neodgovarajuće čistoće lagerovanog semena, dugog perioda čuvanja do dorade i dr., vrlo značajno može da se izgubi u kvalitetu od prijema do egalizacije i otpremanja kupcima. O svemu ovome dovoljno je poznato u nauci i širokoj praksi proizvodnje soje. Međutim, nedovoljno je saznanja o uticaju primenjene agrotehnike kod semenskih useva na kvalitet semena, što je vrlo važno s obzirom na okolnost da se u našoj zemlji i danas, u velikoj meri, proizvodnja semenske soje poverava proizvođačima kod kojih nivo primenjene savremene agrotehnike nije zavidan. Osim toga, proizvodnja semenske soje

∗ Dr Nedeljko Nenadić, redovni profesor, Delta Agrar, Beograd, dr Vladan Plazinić, dr Srđan Anđelović, Selsem, Beograd.

111 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2 uglavnom se odvija na parcelama bez navodnjavanja. Takođe, još je manje pouzdanih informacija o uticaju ekoloških faktora (temperatura i vlažnost ) na kvalitet semena. Tab. 1. Godine u kojima je proizvedeno seme soje različitog kvaliteta Years in whom the different quality of soybean seed was produced Ocena kvaliteta semena Godina Quality evaluation of seed Year loš dobar odličan 1991. - dobar - 1992. vrlo loš - - Katastrofalno mali prinos i vrlo loš kvalitet 1993. Disastrously low yields and very poor quality Katastrofalno mali prinos i vrlo loš kvalitet 2000. Disastrously low yields and very poor quality 2003. vrlo loš - - 2004. - dobar - 2005. - - odličan 2006. - - odličan 2007. - dobar - 2008. vrlo loš - - 2009. loš - - 2010. - - odličan

U višegodišnjem periodu (1991. – 2010.), koji je analiziran u ovom radu, postignuti su vrlo različiti rezultati, kako u pogledu ostvarenog prinosa tako i kvaliteta semena. Ako se uzmu u obzir samo podaci o kvalitetu semena (tabela1.) vidi se da je u šest godina klijavost i energija klijavosti semena bila loša. Tokom tri godine kvalitet semena je bio dobar, da bi, najzad, tokom tri godine seme bilo odličnog do inzvanrednog kvaliteta. U periodu od 1994. do 1999. godine prinos i kvalitet semena soje kod nas je bio zadovolja- vajući, mada se proizvodnom procesu soje tih godina poklanjala manja pažnja nego što je to slučaj danas. U godinama kada je kvalitet semena soje bio vrlo loš ( 1992., 1993., 2000., 2003. i 2008.) bilo je dovedeno u pitanje obezbeđenja semena soje u narednim godinama. Do- govoreno je jedino moguće rešenje ( smanjenje standarda ). U ovakvim okolnostima, raduje podatak o saznanju da kvalitet semena soje koji postižu naši proizvođači može da bude odličan do izvanredan. To potvrđuju rezultati dve naše najveće kompanije – proizvođači semena soje (Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad i Delta Agrar Beograd ). U 2005. I 2006. godini Delta Agrar je godišnje proizvodila oko 3.500 tona Selse- movih sorti soje kategorije C1. Od ukupne te proizvodnje oko 90% dorađenog semena imalo je klijavost 90 – 97%. Slična je situacija i u 2010. godini, te se proizvođačima soje u 2011. godini nudi seme odličnog kvaliteta.

112 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

Analiza uslova toplote i vlažnosti i njihov uticaj na produktivnost soje, sa posebnim osvrtom na kvalitet semena

U višegodišnjem periodu (1991. – 2010.) analizirani su uslovi toplote i vlažnosti tokom jula i avgusta (koji su za soju posebno važni ) na prinos i kvalitet semena. Prika- zani su podaci Hidrometeorološkog zavoda Srbije za 13 mernih stanica, pretežno u Voj- vodini (tabela 2 i 3). Tab.2. Srednje mesečna tem. vazduha i količina padavina u julu i avgustu (2003-2009.) Mean monthly air temperature and precipitation in July and August (2003-2009). temperatura, oC / padavine, mm / precipitation, mm Merna stanica Temperature, 0C Measurement Station jul / July avgust / August jul / July avgust / August Beograd 23,8 23,0 61,8 67,7 Novi Sad 22,4 21,8 68,1 63,0 Bač 23,2 20,0 56,5 56,7 Bečej 23,3 22,6 49,5 52,7 Senta 23,1 22,3 58,0 40,4 Palić 22,9 22,0 69,1 60,5 Aleksa Šantić 23,3 22,2 58,3 60,1 Sombor 22,6 21,6 77,0 73,3 Kikinda 22,9 22,1 51,2 46,5 Zrenjanin 23,2 22,3 58,3 50,8 Ban. Karlovac 22,4 21,8 62,0 54,8 Inđija 23,4 22,6 71,6 71,9 Sremska Mitrovica 21,9 21,0 66,9 76,3 PROSEK/ Average 22,9 21,9 61,4 59,5

Na osnovu ovih podataka, kao i rezultata brojnih istraživanja, zatim iskustava ši- roke prakse, utvrđen je veliki uticaj, prvenstveno uslova vlažnosti, kako na prinos tako i kvalitet semena. U ovom radu više pažnje posvećeno je analizi uticaja temperature i vlažnosti na kvalitet semena. U tabeli 1 prikazani su rezultati kvaliteta semena postignuti u masovnoj proizvodnji definisani kaološi (do vrlo loši ), dobri i odlični ( do izvanredni ). U 1993. i 2000. godini uslovi vlažnosti bili su toliko nepovoljni da su postignuti katastrofalno loši rezultati, te se o njima neće više govoriti. Poznato je da soja ima velike zahteve u vodi, prvenstveno u julu, kada završava cvetanje, kada je intenzivno obrazovanje mahuna i semena u njima, ali i u avgustu kada seme naliva i počinje sazrevanje. Prema rezultatima naših brojnih ogleda, u višegodišnjem periodu (Nenadić, i sar. 1995.) konstatovano je sledeće: ako biljke soje uđu u juli sa povoljnim uslovima vlažnosti i ako u ovom mesecu padne 100,0 – 150,0 mm vodenog taloga (pravilno raspoređenog ) i ako u avgustu padne 50,0 – 60,0 mm kiše, rezultati u proizvodnji soje ni jedne godine nisu bili loši. Iz podataka u tabeli 2 se vidi da je u sedmogodišnjem periodu (2003.-2009.) pro- sečna temperatura jula, 13 mernih stanica, bila veća za 1,0 0C, a količina padavina veća

113 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2 za 1,9 mm nego u avgustu. Polazeći od pomenute potrebe soje u vodi tokom jula, može se zaključiti da su padavine ovih analiziranih godina bile nedovoljne kod svih mernih stanica. Ovaj zaključak važi u toliko pre ako su još u junu padavine bile male. Pri ovakvim uslovima vlažnosti na kolencima biljaka se obrazuje manji broj mahuna, a u mahunama manji broj semena. Ako se nepovoljno stanje vlažnosti (nedostatak padavina) produži i na avgust postiže se prosečan ili slab prinos, sitno seme, sa većim brojem frakcija kru- pnoće, ali često i fiziološki nedozrelo seme. Međutim, povoljni uslovi vlažnosti u avgustu ( veća količina padavina ) produžavaju vegetacioni period soji (naročito poznih sorti), produžavaju intenzivno nalivanje i sazrevanje semena, čime se obezbeđuje krupnije seme vrhunskog kvaliteta. Prikaz uticaja ekoloških uslova na prinos i kvalitet semena soje preko prosečnih višegodišnjih vrednosti ne daje pravu sliku. Zbog toga se moraju odvojeno posmatrati godine sa povoljnim i nepovoljnim uslovima toplote i vlažnosti. Prema tome, polazeći od mišljenja da kvalitet semena soje prvenstveno zavisi od uslova toplote i vlažnosti tokom avgusta, posebno se analiziraju dve povoljne godine (2005. i 2006.) i dve osobito nepovoljne (2003. i 2008.). Podaci o vrednostima temperature i padavina u pomenutim godinama prikazani su u tabeli 3. Tab.3. Srednja mesečna temp. vazduha i količina padavina u avgustu u anali. godinama The mean monthly temperature and rainfall in August in the analyzed years Merna stanica temperatura, oC / padavine, mm / precipitation, mm Measurement temperature, 0C Station 2005. 2006. 2003. 2008. 2005. 2006. 2003. 2008. Beograd 20,6 20,9 25,6 24,0 144,4 120,6 4,6 45,6 Novi Sad 19,5 19,7 24,3 22,2 133,9 124,9 30,4 14,0 Bač 19,9 19,8 24,1 22,4 142,5 102,7 29,6 17,8 Bečej 20,3 20,5 24,6 23,2 112,9 93,5 11,0 18,4 Senta 20,6 20,1 24,7 23,3 34,0 112,2 25,4 15,6 Palić 20,0 19,8 24,6 22,4 135,1 83,4 51,4 35,7 Aleksa Šantić 19,9 19,9 24,7 22,7 133,1 93,6 23,3 30,0 Sombor 19,3 19,5 24,5 21,8 154,7 89,9 24,3 65,0 Kikinda 20,1 19,9 24,4 23,8 32,2 88,4 17,4 21,3 Zrenjanin 19,9 20,1 24,8 23,1 146,2 99,9 4,2 10,9 Ban. Karlovac 20,3 19,9 23,7 22,6 150,4 98,1 4,4 18,3 Inđija 20,4 20,4 24,8 23,5 162,9 115,1 11,3 38,3 Sr. Mitrovica 19,7 19,1 23,5 21,5 100,8 156,2 38,4 22,7 PROSEK/Average 20,0 19,9 24,5 22,8 121,8 106,0 21,3 27,2

Iz podataka u tabeli 1. vidi se da je u 2005. i 2006. godini, kao i u 2010. postignut odličan kvalitet semena, ali i visok prinos, za razliku od 2003. I 2008., kao i 1992. godine, kada je, pre svega, kvalitet semena bio vrlo loš. U avgustu 2005. i 2006. godine, u proseku za merne stanice, palo je 106,0 – 121,8 mm kiše, a istog meseca 2003. i 2008. godine 21,3 – 27,2 mm. Kada se ovome doda podatak da je prosečna temperatura avgusta 2003 i 2008. godine iznosila 22,8 – 24,5 0C, a 2005. i 2006. znatno manje (19,9-20 0C), jasno je zašto je dobijena velika razlika u kvalitetu semena soje.

114 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

Zaključak

Na osnovu višegodišnjih iskustava iz nauke i široke prakse gajenja soje u našoj zemlji i značaja kvaliteta semena za uspešnu proizvodnju ove u svetu, ali i u našoj zemlji, sve važnije biljne vrste, mogu se izvesti sledeći zaključci: • Kvalitetno seme podrazumeva seme visoke ukupne klijavosti, visoke energije klijavosti iseme odličnog zdravstvenog stanja, neoštećene semenjače odgovarajuće boje i sjaja konkretne sorte; • Pored spomenutih najvažnijih osobina, kvalitetno seme treba da je optimalne krupnoće ujednačenog oblika, odnosno da je sa što manje frakcija krupnoće; • Zbog svoje prirode, odnosno morfološke građe, seme soje, odnosno njegova klica je, usled raznih razloga, podložna destruktivnim promenama više nego što je slučaj kod drugih biljnih vrsta; • Standard kvaliteta semena soje, prema pozitivnim zakonskim propisima naše zemlje je mali, godinama i decenijama on je 75% ukupne klijavosti. On bi trebao da bude znatno veći; • Seme i njegove najvažnije kvalitativne osobine se obrazuju, uglavnom, tokom avgusta, zbog čega je važno da uslovi spoljne sredine, pre svega, uz optimalnu agrotehniku, uslovi vlažnosti obezbede dobar kvalitet semena; • U ovom radu je konstatovano da uslovi vlažnosti i toplote vrlo značajno utiču na kvalitet semena soje; • Radi uspešne proizvodnje soje, većih prinosa, obezbeđenja kvalitetnijeg semena, vrlo je važno da se što više semenske soje gaji u uslovima navodnjavanja. Dobar kvalitet semena soje, dobrih sorti kojima raspolažemo, postignut na proizvodnim parcelama treba da se maksimalno sačuva do egalizacije u centrima za doradu, prodaje i upotrebe u novoj proizvodnji, i • Samo dobro zdravo seme daje visok i kvalitetan prinos.

Literatura 1. Anđelović, S.(2005): Uticaj gustine semenskog useva na rodnost i prinos soje. Doktor- ska disertacija. Beograd. 2. Nenadić, N., Stikić, R., Pekić, S. (1995): Odnos soje prema faktorima spoljne sredine. Monografija. Soja – proizvodnja i prerada, str 139 – 156, Beograd. 3. Meteorološki podaci. Hidrometeorološki zavod Republike Srbije, Beograd, 2010. 4. Nenadić, N., Nedić , M., Živanović, LJ., Kolarić, LJ., Zeković, J., Anđelović, S. (2007): Prinos soje od 5.000 – 6.000 kg/ha – stvarnost ili zabluda. Zbornik naučnih radova PKB INI Agroekonomik. Vol. 13. Br.1 – 2, str. 73 – 83. 5. Nenadić, N., Nedić, M., Živanović, LJ., Kolarić, LJ., Zeković, J.(2008): Prinos i kvalitet sorti soje u različitim agroekološkim uslovima. Zbornik naučnih radova PKB INI Agroekonomik. Vol. 14. Br.1 – 2, str. 81 - 87. 6. Plazinić, V., Anđelović, S., Nićiforović, N. (2006): Uticaj vegetacionog prostora na prinos i kvalitet semena soje. Zbornik naučnih radova PKB INI Agroekonomik. Vol. 12., br.12, str. 75 - 79.

115 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

UDC: 581.5:631.576.3+633.34 Original scientific paper

EFFECT OF ENVIRONMENTAL CONDITIONS ON QUALITY OF SOYBEAN SEEDS

∗ N. Nenadić, V. Plazinić, S. Anđelović25

Summary

For successful production of soybean is very important seed quality (enrgija germination, germination and good health). Standard soybean seed quality in our country, expressed overall germination was very low (75%). In the near and distant past, happened to be with us, for various reasons, primarily the lower germination of standards and regulations based on relevant institutions, the said standard value decreased to 70 and 72% germination. This seed is, above all, in addition to low germination rate, with a lower energy causing the uneven emergence, uneven plants in the crop (the degree of development, potential yield and ripening time), requires large quantities of seed at sowing, plants from such seeds are less resistant to pathogens and others. It is shown that environmental conditions, especially moisture conditions, especially in August, when the filling and seed development may significantly affect seed quality.

Key words: strain, environmental conditions, seed quality, germination and germination energy.

∗ Nedeljko Nenadić, Ph.D., professor, Delta Agrar, Belgrade; Vladan Plazinić, Ph.D., Srđan Anđelović, Ph.D., Selsem, Belgrade.

116 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

UDK: 631.816.3:546.73+546.77:631.539+633.34 Originalni naučni rad

UTICAJ FOLIJARNOG PRIHRANJIVANJA I TRETIRANJA SEMENA PREPARATOM NA BAZI Co I Mo NA PRINOS SOJE

V. Popović, Đ. Glamočlija, M. Malešević, M. Vidić, ∗ M. Tatić, J. Ikanović, S. Jakšić, M. Spasić26

Izvod: U radu je proučen uticaj folijarnog prihranjivanja soje, kompleksnim teč- nim hranivom, sa makroelementima (N, P i K) i mikroelementima (Mn, B, Zn, Co), kao i tretiranje semena preparatom na bazi kobalta i molibdena na prinos tri sorte soje, razli- čite grupe zrenja. Primenom folijarnog prihranjivanja, kod sve tri sorte soje, postignuti su statistički značajno veći prinosi, u odnosu na kontrolnu varijantu i varijantu sa primenom preparata na bazi kobalta i molibdena. Tretiranjem semena preparatom na bazi kobalta i molibdena, posle nicanja na mladim biljkama pojavili su se fitotoksični simptomi u vidu žućenja vršnih i rubnih delova lista, biljke su zaostale u porastu, što se negativno odrazilo na prinos.

Ključne reči: folijarno prihranjivanje, kobalt, molibden, prinos soje.

Uvod

Soja - Glycine max (L.) Merr. je biljka sa dugom tradicijom u gajenju i korišćenju. Značaj ovoj biljci, pre svega daje hemijski sastav zrna, u kome se nalazi oko 40% proteina i oko 20% ulja, odnosno više od 60% hranjivih materija upotrebljivih u razne svrhe (Miladi- nović i sar. 2008). Soja, kao leguminoza, svojom sposobnošću fiksiranja azota iz atmosfere obezbeđena je znatnim količinama lakopristupačnog azota, tako da se smanjuje upotreba azotnih hraniva i veoma je cenjen član ratarskih plodoreda (Hrustić i sar. 2008). Bakterije Bradyrhizobium japonicum, Bradyrhizobium elkaniu i Sinorhizobium fredi žive u simbiozi na korenovima, gde formiraju kvržice, pomoću kojih se fiksira i do 180 kg ha-1 azotnih soli. Ove bakterije proizvode i materije rasta kao što su giberelini i indoli, što podstiče intenzivniji porast biljaka domaćina (Martinez Romero & Caballero-Mellado, 1996). Važna odlika savremene poljoprivredne proizvodnje je gajenje prinosnih sorti i hibrida, visokotolerantnih na štetočine, uzročnike bolesti i druge nepovoljne uslove. Pri- nos soje zavisi od agroekoloških uslova, sorte i primenjene agrotehnike (nivoa ulaganja i znanja proizvođača). Tehnologija proizvodnje soje je hronološki niz agrotehničkih mera, kojima se postojeći agroekološki uslovi prilagođavaju biološkim potrebama soje u cilju što boljeg iskorišćavanja genetičkog potencijala rodnosti. Efekat agrotehničkih mera u

∗ Mr Vera Popović, prof.dr Miroslav Malešević, dr Miloš Vidić, dr Mladen Tatić, Snežana Jakšić, dipl.inž., Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, , e-mail:[email protected]; prof. dr. Đorđe Glamočlija, mr Jela Ikanović, Marija Spasić, dipl.inž., Poljoprivredni fakultet, Zemun – Beograd.

117 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2 značajnoj meri zavisi od godine, odnosno od momenta pojave, dužine trajanja i intenziteta ispoljavanja nepovoljnog vremenskog faktora, koji ograničava prinos (Crnobarac i sar., 2008). Racionalna primena mineralnih hraniva u poljoprivrednoj proizvodnji podrazumeva kontrolu plodnosti zemljišta, odnosno utvrđivanje hranljivih materija neophodnih za uspešnu proizvodnju soje u određenim agroekološkim uslovima (Glamočlija i Vuč- ković, 2001). Za podsticanje azotofiksatora na intenzivnije usvajanje atmosfeskog azota potrebno je prisustvo mikroelemenata kobalta i molibdena. Molibden ima značajnu ulogu u fiksaciji azota jer ulazi u sastav enzima nitrogenaze. Đukić i sar. (2009) ističu da on utiče na smanjenje ukupnog broja kvržica, ali su one krupnije i fiziološki aktivnije. Kobalt, takođe ima značaj pri biološkoj fiksaciji molekularnog azota. Njegova uloga ogleda se u aktivaciji procesa biosinteze proteina kvržica, nitrogenaze i leghemoglobina. Među- tim, suvišak kobalta izaziva hlorozu i nekrozu, a u ekstremnim slučajevima odumiranje i opadanje listova, kao i određene morfološke promene na korenovima (Maksimović i Petrović, 2008). Cilj ovog rada bio je da se utvrdi uticaj tretiranja semena folijarnim kompleksnim tečnim hranivom kao i uticaj koncentrovane suspenzije sa kobaltom i molibdenom na prinos zrna soje.

Materijal i metod rada

U cilju proučavanja uticaja predsetvenog tretiranja semena soje preparatom na bazi kobalta i molibdena i folijarnog prihranjivanja biljaka kompleksnim tečnim hranivom sa makro i mikroelementima u toku vegetacionog perioda na prinos soje, ogledi su izvedeni na zemljištu Instituta za ratarstvo i povrtarstvo na Rimskim Šančevima. Ogledi su postavljeni po planu podeljenih parcela u tri ponavljanja, sa tri sorte soje različite du- žine zrenja: Merkur (00 grupa), Galina (0 grupa) i Tea (I grupa). Osnovna parcela iznosila je 8 m2, odnosno, 4 reda dužine 4 m, na međurednom razmaku od 50 cm. Neposredno pre setve vršena je inokulacija semena mikrobiološkim preparatom NS Nitragin. U varijantama sa kobaltom i molibdenom obavljeno je dodatno tretiranje semena preparatom koji sadrži 16,5 % Mo i 1,65 % Co. Seme je tretirano vodenom suspenzijom hraniva Wuxal CoMo u količini od 1,2 ml razblaženog u 2,4 ml vode na 1 kg semena. Varijante ogleda sa folijarnim prihranjivanjem tretirane su 0,25 % rastvorom teč- nog hraniva Fertilin normal sa 12% N, 4% P2O5, 6% K2O, 0,013% Mn, 0,010% Fe, 0,008% B, 0,006% Cu, 0,005% Zn, 0,0008% Mo i 0,0003 % Co. Na svaku osnovnu par- celu aplicirano je po 0,8 l 0,25 % rastvora folijarnog hraniva u dva navrata. Prvo tretiranje bilo je kad su biljke dostigle visinu od 15 cm, a drugo pred cvetanje. Predusev je bila še- ćerna repa, a gustine useva su određene prema grupama zrenja (Merkur 550 000 biljaka, Galina 500 000 biljaka i Tea 450 000 biljaka po hektaru). U dopunskoj ishrani soje nisu korišćena NPK mineralna hraniva. Primenjena je standardna agrotehnika za soju, berba je obavljena mašinski. Posle berbe uzeti su uzorci i utvrđena je vlažnost zrna. Prinos zrna je obračunat po jedinici po-

118 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2 vršine, svođenjem na vlažnost od 14%. Agrometeorološki podaci dobijeni su iz meteoro- loške stanice na Rimskim Šančevima, koja je u blizini oglednih parcela. Agroekološki uslovi. Mnoga ekonomski značajna svojstva, kao što su prinos i kvalitet zrna nasleđuju se kvantitativno (poligeno), ali se nalaze pod jakim uticajem faktora spoljašnje sredine (Miladinović i sar., 2008. i Popović, 2010). Ostvarenje što ve- ćih prinosa krajnji je cilj svake biljne proizvodnje. Sa sigurnošću se ne mogu predvideti spoljnji uslovi za biljnu proizvodnju u određenom području. Zbog toga je veoma značaj- no pratiti variranja spoljašnjih činilaca i poznavati njihov uticaj na fiziološke procese koji određuju produktivne osobine gajene biljke. Na uspeh u proizvodnji soje veliki uticaj imaju toplotni uslovi, posebno u ranom prolećnom periodu, odnosno u vreme setve i nicanja biljaka. Pored toplotnih uslova i raspored padavina, kao i njihove količine u fazama najveće potrošnje, značajno utiču na prinos i kvalitet zrna. Početak vegetacionog perioda soje u 2009. praćen je povoljnim vremenskim uslovima. U aprilu i maju srednje dnevne temperature bile su više u odnosu na višegodišnji prosek, što se povoljno odrazilo na ujednačeno i brzo nicanje soje (grafikon 1). Graf. 1. Temperature i padavine u vegetacionog periodu 2009. godine, Rimski Šančevi Fig. 1. Temperatures and precipitation for the growth period 2009, Rimski Šančevi

lm-2 oC 140 25 120 20 100

80 15

60 10 40 5 20

0 0 A p ril Maj Jun J u li Avgust Septem bar

Padavine 2009 Padavine (prosek) Tem peratura 2009 Tem peratura (prosek)

Od nicanja useva do kraja prve dekade jula raspored padavina bio je povoljan za rastenje i razviće biljaka. Međutim, u drugoj polovini jula i u avgustu, kada su za bujan usev soje bile neophodne veće količine vode, radi formiranja i nalivanja zrna, deficit vode u zemljištu bio je izrazit, što je nepovoljno uticalo na obrazovanje prinosa. Iako su u drugom delu ontogeneze vremenski uslovi bili manje povoljni, sve tri sorte, dale su veliki prinos zrna zahvaljujući visokom genetičkom potencija i dobroj adap- tiranosti na kratkotrajne letnje suše. Ostvareni prinosi su u saglasnosti sa rezultatima Mi- ladinovića i sar. (2008) i Vidića i sar. (2010) koji ističu da, pored vremenskih uslova i

119 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2 nivoa primenjene agrotehnike, na prinos zrna značajno utiče tolerantnost novih sorti na agroekološke uslove naših najvažnijih proizvodnih područja. Rezultati su obrađeni analizom varijanse za dvofaktorijalni ogled, a značajnost razlika između varijanti testirana je LSD testom i prikazani su tabelarno i grafički.

Rezultati i diskusija

Prosečan prinos zrna za ceo ogled bio je 4.395 kg ha-1 što je na nivou genetičlog potencijala rodnosti ovih genotipova (tabela 1 i grafikon 2). Tab. 1. Prosečni prinosi sorti soje pri različitim varijantama ishrane, kg ha-1 Average soybean yield in different fertilization treatments, kg ha-1 Ishrana (B) – fertilization (B) Sorta (A) Prosek (A) Kontrola Folijarno Variety (A) Co, Mo Average (A) Control Foliar Merkur 4.171 4.317 4.083 4.190 Galina 4.547 4.745 4.118 4.470 Tea 4.532 4.730 4.315 4.526 Prosek (B) 4.417 4.598 4.172 4..395 Average (B) Test A B AxB

LSD0,05 64,495 82,802 143,42

LSD0,01 130,060 116,090 201,07

Graf. 2. Prosečni prinosi sorti soje (kg ha-1) pri različitim varijantama ishrane Fig. 2. Average soybean yield (kg/ha) in different fertilization treatments k g ha-1 4800

4600

4400

4200

4000

3800

3600 Kontrola Folijarno CoMo M e rk u r G a lin a Tea

Analiza prosečnih prinosa zrna po sortama pokazala je da je sortom Merkur on bio najmanji (4190,35 kg ha-1). Ova vrednost bila statistički značajno manja u odnosu na Galinu (4469,94 kg ha-1) i Teu (4525,78 kg ha-1), odnosno na sorte dužeg vegetacionog perioda. Najveći prinos zrna dobijen je sortom Tea, ali razlika u odnosu na Galinu nije značajna.

120 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

Tretiranjem semena i folijarnim prihranjivanjem useva variranja u prinosu zrna bila su značajna u ukupnim tretmanima. Tako je najmanji prinos dobijen kad je seme tretirano kobaltom i molibdenom (4.172 kg ha-1), značajno veći u kontroli, a vrlo značajno veći u varijanti sa prihranjivanjem. Folijarnim prihranjivanjem biljaka prinos zrna bio je veći nego u kontroli za oko 4% i ova razlika je signifikantna. Analizom pojedničnih tretmana uticaja sorte i dopunske ishrane razlike u prinosu pokazale su da sorte različito reagovale na upotrebljena hraniva. Folijarnim prihranjivanjem u dva navrata prinos zrna u odnosu na kontrolu povećao se u sorte Merkur za 3,5%, a kod sorti Galina i Tea za 4,4%. Ove razlike su statistički značajne. Tretiranje semena kobaltom i molibdenom u sve tri sorte smanjili je prinos zrna. Smanjenje u odnosu na kontrolu bilo je u sorte Merkur (3,5%) i Tea (5%) značajno, a za Galinu vrlo značajno (10,4%). Tretiranjem semena pre setve preparatom na bazi Co i Mo u početnim fenofazama uočene su, kod svih ispitivanih genotipa soje fitotoksične promene na mladim biljkama. Promene su se manifestovale u vidu zaostajanja u porastu mladih biljaka i pojave hloro- tičnih i nekrotičnih pega po rubovima listova (slika 1). Stoga su i prinosi u varijantama, u kojima je seme tretirano ovim preparatom, bili značajno manji nego u kontroli i varijantama sa folijarnim prihranjivanjem. Prethodna istraživanja Dozeta (2009), kao i Đukića i sar. (2009), takođe ukazuju da uloga kobalta u fiksaciji molekularnog azota, i pored brojnih istraživanja, nije u potpunosti rasvetljena. Na osnovu rezultata ovih istraživanja ne može se pouzdano utvrditi koji je od ova dva mikroelementa ispoljio negativan uticaj na rastenje soje u početnim fenofazama. Sl. 1. Fitotoksične promene na listovima soje Pict. 1. Phytotoxic changes on soybean leaves

Značajno veći prinos zrna ostvaren upotrebom malih količina mikrohraniva rezultat je poboljšanja odnosa makro i mikroelemenata neophodnih za pravilan metabolizam biljaka, odnosno enzimske procese, koji, u celini utiču na obrazovanje prinosa i kvaliteta zrna soje. Dobijeni rezultati su u saglasnosti sa rezultatima do kojih su došli Đukić i sar.

121 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

(2009). Ovi autori zaključuju da se folijarnim prihranjivanjem, sa povećanim udelom azota, mogu ostvariti veći prinosi zrna nego upotrebom 200 kg ha-1 mineralnog hraniva AN.

Zaključak

Na osnovu ispitivanja uticaja predsetvenog tretiranja semena preparatom na bazi kobalta i molibdena i folijarnog prihranjivanja biljaka soje kompleksnim tečnim hranivom sa makro i mikroelementima, mogu se izvesti sledeći zaključci: *Folijarnim prihranjivanjem useva postiže se značajno veći prinos zrna u odnosu na varijantu bez dopunske ishrane. Tako su sve tri sorte su dale najveći prinos uz dopunsku ishranu biljaka makro i mikroelementima u početnim fenofazama. *Tretiranje semena soje preparatom na bazi Co i Mo izazvalo je fitotoksične promene na mladim biljkama i značajno je smanjilo prinos soje. Razlike u prinosu između sorti, u ukupnom proseku, bile su značajne. Najmanji prinos imala je sorta Merkur. Prinosi rasli su idući od ranostasnih ka kasnostasnim genotipovima soje.

Literatura 1. Crnobarac, J., V. Đukić, B. Marinković (2008): Agrotehnika soje. U: Miladinović J, Hrustić. 2. Dozet, G. (2009): Uticaj đubrenja predkulture azota i primene Co i Mo na prinos i osobine zrna soje. Doktorska disertacija, Fakultet za biofarming, B. Topola. 3. Đukić, V., V. Đorđević, V. Popović, M. Kostić, A. Ilić i G. Dozet (2009): Uticaj đubrenja na prinos soje, Zbornik radova, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, 17-23. 4. Glamočlija, Đ. i S. Vučković (2001): Uticaj mineralne ishrane na produktivnost soje i sadržaj proteina u semenu. Arhiv za poljopriv. nauke. Vol. 62, No 220. str. 36-41. 5. Hrustić M. i J. Miladinović (2008): Značaj, poreklo i širenje soje, Novi Sad, Sojapro- tein Bečej, 13-30. 6. Martinez Romero, E. And J. Caballero Mellado (1996): Rhizobium phylogenies and bacterial genetic diversity. Critical Rev. Plant Sci. 15, 113-140. 7. Miladinović, J, Hrustić M, Vidić M (2008): Soja. Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, Sojaprotein Bečej, 61-62. 8. Popović, V. (2010): Agrotehnički i agroekološki uticaji na proizvodnju semena pšenice, kukuruza i soje. Doktorska disertacija, Poljoprivredni fakultet, Zemun, str. 33-48. 9. Vidić, M. (2009): Soja. Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, str: 289-319. 10.Vidić, M., M. Hrustić, J. Miladinović, V. Đukić, V. Đorđević i V. Popović (2010): No- vine u sortimentu soje. Ratarstvo i povrtarstvo, Zbornik radova Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, str. 347-355.

122 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

UDC: 631.816.3:546.73+546.77:631.539+633.34 Original scientific paper

EFFECTS OF FOLIAR FERTILIZATION AND SEED TREATMENT WITH A PREPARATION BASED ON CO AND MO ON SOYBEAN YIELD

V. Popović, Đ. Glamočlija, M. Malešević, M. Vidić, ∗ M. Tatić, J. Ikanović, S. Jakšić, M. Spasić27

Summary

In this paper we studied the effect of foliar fertilization with a complex liquid fertilizer, that contains macro elements (N, P, K) and microelements (Mn, B, Zn, Co), and seed treatment with cobalt and molybdenum based preparation, on yield performance of three soybean cultivars, of different maturity groups. The application of the foliar fertilizer, in all three soybean cultivars, has achieved significantly higher yields, compared with the control variant and the variant with the preparation based on cobalt and molybdenum. Seed treatment with the cobalt and molybdenum based preparation, the emerged seedlings exhibited phytotoxic symptoms of excess of these heavy metals. Leaf tips and margins of these seedlings turned yellow, and the growth of these plants was retarded, which ad- versely affected their yield performance.

Key words: foliar fertilization, cobalt, molybdenum, soybean yield.

∗ Vera Popović, M.Sc., Miroslav Malešević, Ph.D., professor, Miloš Vidić, Ph.D., Mladen Tatić, Ph.D., Snežana Jakšić, B.Sc., Institute of Field and Vegetable Crops, Novi Sad; e-mail: vera.popovic@ifvcns. ns.ac.rs; Đorđe Glamočlija, Ph.D., professor, Jela Ikanović, M.Sc., Marija Spasić, B.Sc., Faculty of Agriculture, Zemun – Belgrade.

123 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

124 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

UDK: 635.34+631.531+635.03 Originalni naučni rad

UTICAJ KOLIČINE SEMENA NA KVALITET RASADA KUPUSA

∗ Đ. Moravčević, D. Beatović, V. Bjelić28

Izvod: Ispitan je rasad koji nalazi primenu u kasnoj proizvodnji kupusa. Korišće- ne su sledeće količine semena: 2, 3, 4, 5 i 6g/m2 zemljišta. Za merenje rasada iz ogleda su uzimani odgovarajući uzorci. Dobijeni su podaci za visinu biljke, broj i površinu listova po biljci, te masu biljke (nadzemni deo). Manje količine semena dale su kvalitetniji rasad, ali su smanjile broj biljaka po jedinici površine (m2). Najbolje su umerene količine semena (3-5g/m2). Rasadni period je trajao 38 dana.

Ključne reči: kupus, seme, rasad, površina lista, masa biljke.

Uvod

Kupus je veoma značajno povrće. Gaji se radi glavica koje se sastoje od listova. Koristi se u svežem, kuvanom ili na neki način prerađenom obliku. Sadrži znatnu količinu vitamina C, šećera i mineralnih materija. Posebno se ceni po visokom sadržaju vitamina U, koji ima lekovitu moć, tako što deluje na rane da brzo zarastu i efikasno isceljuje či- reve. Kupus se gaji kao rani prolećni, letnji i jesenji usev. Najviše se gaji radi kiseljenja i potrošnje u toku zime. Proizvodnja rasada je veoma složen i odgovoran posao. Greške se moraju izbe- gavati. Tako se dolazi do kvalitetnog rasada, koji treba da bude zdrav, čvrst i ujednačen. Metod rasada ima veliki značaj u poljoprivredi. Kupus se proizvodi uglavnom iz rasada. Koristi se pikirani i nepikirani rasad. Prvi se koristi u ranoj, a drugi u srednje ranoj i kasnoj proizvodnji. Najveću zastupljenost ima kasna proizvodnja. Na kvalitet rasada utiču razni faktori, gde spada i gustina useva. Kod nepikiranog rasada gustina se određuje preko količine semena po jedinici površine (m2, ar). Najbolja je ona količina koja obezbeđuje dobar kvalitet i nisku cenu koštanja rasada. Za kupus je to najčešće 3-5g/m2 semena (Doolan i sar., 1999; Nelson, 2003; Gopalakrishnan, 2007). Naš rad će, verujemo, doprineti boljem razumevanju ove problematike.

Materijal i metod rada

Ogled sa rasadom kupusa izveden je u 2008. godini. Lokacija je Radmilovac (oko- lina Beograda). Korišćeno je seme sorte Srpski melez. Ono je imalo odličan kvalitet (kli-

∗ Mr Đorđe Moravčević, Damir Beatović, dipl.inž, prof. dr Vukašin Bjelić, Poljoprivredni fakultet, Zemun-Beograd. [email protected]

125 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2 javost 96%). Sejane su sledeće količine semena: 2, 3, 4, 5 i 6g/m2. To su varijante ispitivanja. Ogled se sastojao od četiri leje (ponavljanja). Na svakoj leji nalazilo se pet parceli- ca, što je odgovaralo broju varijanata u ogledu. Kupus je posejan 3. juna. Nikao je za šest dana (9. jun). Rasad je redovno zalivan i štićen od bolesti i štetočina (plamenjača, buvač, lisne vaši). Izvedeno je i jedno prihranjivanje (KAN). Merenje rasada usledilo je 14. jula (35 dana posle nicanja). Sa svake parcelice uzimano je po 30 biljaka ili 120 biljaka za svaku varijantu ogleda. Dobijeni su podaci za visinu biljke, broj listova po biljci, površinu lista i masu biljke (nadzemni deo). Rezultati ogleda obrađeni su analizom varijanse, a ocena statističke značajnosti LSD testom.

Rezultati istraživanja i diskusija

Visina biljke u proseku je dostigla 18,65 cm (tab.1). Ona se najviše ispoljila u varijanti sa 2g semena, gde iznosi čak 26,58cm. Slede varijante sa 3 i 4g semena, koje su dale sledeće vrednosti: 17,66 i 17,21cm. Ove dve vrednosti se međusobno razlikuju samo za 0,45cm. One su značajno manje od prethodne vrednosti, a razlike iznose 8,92 i 9,37 cm. U varijantama sa 4 i 5g semena visina biljke je dostigla 16,07cm, odnosno 15,72cm, što ih značajno deli samo od varijante sa 2g semena. Tab.1. Uticaj količine semena na visinu biljke effects of seed quantity on plant height Količina semena (g) Visina biljke (cm) Seed quantity Plant height 2 26,58 3 17,66 4 17,21 5 16,07 6 15,72 Prosek 18,65 Average 0,05 1,38 LSD 0,01 1,94

Veće količine semena smanjivale su visinu rasada (biljaka). Od njih su dobijani gušći usevi, koji su manje povoljni za uspevanje rasada. Do ovakvih zaključaka došli su brojni istraživači (Doolan i sar., 1999; Romano i sar., 2003; Craig i Andersen, 2009). Optimalna visina rasada kupusa (i ostalih kupusnjača) iznosi oko 20cm (Bjelić, 1993; Červenski i sar., 2009). Rasad je u proseku formirao 4,72 lista (tab.2). Najveći broj listova donele su biljke koje su uspevale u varijantama sa 2 i 3g semena. To iznosi 5,93 i 5,63 lista. Razlika koja deli ove dve vrednosti je samo 0,3 lista. U ostalim varijantama na biljkama je postojao značajno manji broj listova. To se najviše odnosi na varijantu sa 6g semena, gde su regi-

126 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2 strovana 3,73 lista. Varijanta sa 5g semena je u prednosti za samo 0,22 lista, kojih je ovde bilo 3,95. U varijanti sa 4g semena utvrđen je prosečan broj listova, a to je 4,35. Tab.2. Uticaj količine semena na broj listova po biljci Effect of seed quantity on the number of leaves per plant Količina semena (g) Broj listova Seed quantity Number of leaves 2 5,93 3 5,63 4 4,35 5 3,95 6 3,73 Prosek 4,72 Average 0,05 0,54 LSD 0,01 0,75

Količina semena je uticala i na broj listova kod rasada. Oni su nalazili povoljnije uslove u ređim usevima, za koje su korišćene manje količine semena. Za listove je ka- rakteristično da su veoma osetljivi na sredinu u kojoj vlada velika konkurencija između biljaka u usevu, najviše zbog iskorišćavanja svetlosti. U ovom pogledu kupus se bolje ponašao u ređim i umereno gustim usevima. Andrejev (2003) je pokazao da se takvi usevi rasada kupusa dobijaju setvom 3-4g/m2 semena, dok Craig i Andersen (2009) ističu da je to 3g. Površina lista po biljci u proseku iznosi 210,81cm2 (tab.3). U varijanti sa 2 g semena ona je dostigla čak 336,05cm2. Na drugom mestu je varijanta sa 3g semena, gde ova površina iznosi 238,65cm2, što je za 97,40cm2 manje nego u prethodnom slučaju. U varijanti sa 4g semena površina lista je dostigla 177,41cm2 i dalje nije značajnije padala. Preostale dve vrednosti za ovaj parametar su: 157,47 i 144,47cm2. Razlika koja deli najmanju od najveće površine lista iznosi čak 191,58cm2. Ona se nalazi između varijanate sa 2 i varijante sa 6g semena. Tab. 3. Uticaj količine semena na površinu lista po biljci effect of seed quantity on the leaf area per plant

Količina semena (g) Površina lista (cm2) Seed quantity Leaf area 2 336,05 3 238,65 4 177,41 5 157,47 6 144,47 Prosek 210,81 Average 0,05 25,14 LSD 0,01 35,26

127 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

Ovo je veoma značajna osobina rasada (biljaka). Na površinu lista dospeva sve- tlost bez koje se ne može izvoditi fotosinteza. Kod kvalitetnog rasada kupusa ova povr- šina treba da iznosi oko 200cm2 (Ugarkova, 2002; Gopalakrishnan, 2007). Ona zavisi od sorte (hibrida), tipa proizvodnje, vremenskih uslova i dr. Poželjno je da biljke imaju izraženu lisnu površinu. Prosečna vrednost za masu biljke dostigla je 3,48g (tab.4). Ovaj parametar se ta- kođe najsnažnije ispoljio u varijanti sa 2g semena, odnosno u najređem usevu. Vrednost koja je ovde ostvarena iznosi 6,65g. U varijanti sa 3g semena masa biljke je dostigla 3,95g, a od prethodne vrednosti zaostaje 2,70g. Ostvarena razlika je statistički vrlo zna- čajna. Varijante u kojima je korišćeno 4 i 5g semena dale su ujednačene vrednosti za po- smatrani parametar, a to je 2,49 i 2,44g. Razlika koja postoji između ove dve vrednosti iznosi samo 0,05g. U poređenju sa prethodnim varijantama razlike su veoma izražene i kao takve su statistički značajne. U najgušćem usevu, gde je korišćeno 6g semena, masa biljke je dostigla 1,85g. Tab. 4. Uticaj količine semena na masu biljke Effect of seed quantity on plant weight

Količina semena (g) Masa biljke (g) Seed quantity Plant weight 2 6,65 3 3,95 4 2,49 5 2,44 6 1,85 Prosek 3,48 Average 0,05 0,41 LSD 0,01 0,57

Evidentan je uticaj primenjenih količina semena i na ovu osobinu rasada. Manje količine su podsticajno uticale na masu biljke, dok su se veće količine ispoljile obrnuto. Poželjno je da biljke rasada imaju umerene parametre, jer se takve biljke lako čupaju i jednostavno rasađuju. U tom pogledu nije poželjan jako bujan, kao i sitan rasad. Brojna ispitivanja su pokazala da optimalana masa biljke kod ovog rasada iznosi oko 4g (Doolan i sar., 1999; Ugarkova, 2002; Craig i Andersen, 2009).

Zaključak

Rasad se bolje pokazao u ređim usevima. Pošto jako retki usevi daju malu količinu rasada ne treba ih primenjivati. Najbolji su srednje gusti usevi, za koje je potrebno od 3 do 5 g semena. U jako gustim usevima rasad se izdužuje i poleže. Rasad koji je ovde ispitan u proseku je dostigao odličan kvalitet.

128 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

Literatura 1. Andrejev, M. (2003): Ovošćevodstvo. Akademija, Moskva, 114-121. 2. Bjelić, V. (1993): Uticaj mineralne ishrane na rastenje i razviće karfiola. Doktorska disertacija, Poljoprivredni fakultet, Beograd-Zemun. 3. Craig, R., Andersen, N. (2009): Cabbage. University of Arkansas, Jonesboro, 163- 169. 4. Červenski, J., Gvozdenović, Đ., Gvozdenović-Varga, J., Kandić, S. (2009): Tehnologija proizvodnje rasada za kasnu proizvodnju kupusa. Zbornik radova Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, 46(2): 229-234. 5. Doolan, D.W., Leonardi, C., Baudoin, W.o. (1999): Vegetable seedling production ma- nual. FAO, Rim, 87-93. 6. Gopalakrishnan, T. R. (2007): Vegetable crops. Ja i Bharat printing press, New Delhi, 203-224. 7. Nelson, R. (2003): Vegetables. Lerner publictions, Minneapolis, 46-73. 8. Romano, D., Paratore, A., Rosi, A. L. (2003): Plant density and container cell on volu- me on solanaceous seedling growth. Acta Horticulturae, 614: 247-253. 9. Ugarkova, T. J. (2002): Rasad. IKMC »Marketing«, Moskva, 74-81.

129 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

UDC: 635.34+631.531+635.03 Original scientific paper

EFFECT OF SEED QUANTITY ON CABBAGE NURSERY PLANT QUALITY

∗ Đ. Moravčević, D. Beatović, V. Bjelić29

Summary

The aim was to test the late maturing cabbage cultivars. The following seed quantities were used for sowing: 2, 3, 4, 5 and 6g/m2. Nursery plants were weighed on day 38 (following germination). The following data were recorded: plant height, number of leaves per plant, leaf area and leaf weight. A smaller amount of seeds contributed to a more favourable quality of nursery plants but tended to decrease the number of plants per m2. Moderate seed amounts (3-5g/m2) were the most favourable. Five-leaf cabbage nursery plants were the most convenient for planting.

Key words: cabbage, seeds, seedlings, leaf area, plant mass

∗ Đorđe Moravčević, M.Sc., Damir Beatović, B.Sc., Vukašin Bjelić, Ph.D., prfessor, Faculty of Agri- culture, Belgrade-Zemun. [email protected]

130 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

UDK:631.164:631.531+535.64 Originalni naučni rad

OCENA KVALITETA SEMENA PARADAJZA (Lycopersicum esculentum L.)

D. Poštić, N. Momirović, Z. Broćić, Ž. Dolijanović, N. Trkulja, ∗ N. Dolovac, Ž. Ivanović30

Izvod: Cilj ispitivanja bio je ocena kvaliteta semena sedam sorti paradajza. Pro- sečna energija klijanja bila je 76%, dok je prosečna ukupna klijavost bila 85%. Najmanju energiju klijanja postigla je sorta Merkati 65%, dok je najveću postigla sorta Heinz 1370 85%. Sorta Heinz 1370 postigla je i najveću ukupnu klijavost od 93%. Zdravstveno stanje svih ispitivanih sorti bilo je ispravno, što zadovoljava zakonom propisane vrednosti.

Ključne reči: kvalitet, seme, paradajz, sorta.

Uvod

Seme obeležava početak svake biljne proizvodnje i zato je obezbeđivanja njegovog kvaliteta prioritet savremenog semenarstva i preduslov za visoke prinose svih biljnih vrsta. Kvalitet semena se može definisati kao skup osobina koji obezbeđuju uspešan razvoj nove biljke u okviru agroekoloskih uslova sredine. Kvalitet semena zavisi od sorte, odnosno određen je genetikom, a takođe ga u visokoj meri definišu uslovi gajenja i fizi- ološki procesi. Kao što je dobro poznato klijavost i vigor semena paradajza definisani su genetikom, uslovima gajenja, zrelošću plodova (Rosales, 2002) i metodom ekstrakcije (Demir i Samit, 2001). Seme visokog kvaliteta je jedan od osnovnih preduslova za sigurne, visoke i kvalitetne prinose paradajza. Klijavost semena predstavlja jedan od najvažnijih pokazatelja kvaliteta semena, odnosno životne sposobnosti od koje zavisi i njena upotrebna vrednost (Poštić i sar., 2010a). Ukoliko su uslovi zemljišta skoro idealni klijavost semena dobijena u laboratorijskim uslovima dobar je pokazatelj životne sposobnosti semena kojim može da se predvidi poljsko nicanje (Durrant and Gummerson, 1990). Klijavost predstavlja sposobnost semena da u povoljnim uslovima omogući normalan rast i razvoj klice iz koje će se razviti buduća biljka. Međutim, osim visoke ukupne klijavosti važno je da seme ima i visoku energiju klijanja koja predstavlja važan pokazatelj životne sposobnosti semena. U proizvodnji svake gajene biljke veoma je važno brzo i ujednačeno nicanje koje upravo zavisi od energija klijanja semena (Poštić i sar., 2010b). Brže klijanje semena u polju, usloviće bolje i ujednačenije nicanje biljaka, bujniji razvoj, veću otpornost na uslove spoljne sredine, bolesti i štetočine, jer razvijenije biljke poseduju veću otpornost.

∗ Mr Dobrivoj Poštić, Nenad Trkulja, dipl. inž., Nenad Dolovac, Žarko Ivanović, dipl. inž., Institut za zaštitu bilja i životnu sredinu, e-mail: [email protected]; dr Nebojša Momirović, dr Zoran Broćić, dr Željko Dolijanović, Poljoprivredni fakultet, Zemun-Beograd.

131 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

Cilj rada je da se prikažu pokazatelji kvaliteta semena sedam sorti paradajza ocenjivanih u laboratoriji za ispitivanje kvalitet semena Instituta za zaštitu bilja i životnu sredinu, Beograd, u periodu od 2000. do 2005. godine.

Materijal i metod rada

Kao materijal u istraživanjima poslužili su uzorci semena paradajza prikupljeni u periodu od 2000. do 2005. godine. Ispitivanja su obuhvatila sedam sorti (Novosadski ja- bučar, Volovsko srce, Arizona, Merkati, Heinz 1370, Marglobe i Saint Pierre). Ocena kvaliteta semena obavljena je u laboratoriji za ispitivanje kvaliteta semena poljoprivrednog bilja Instituta za zaštitu bilja i životnu sredinu u Beogradu. Praćeni su sledeći pokazatelji kvaliteta: procenat čistoće semena, energija klijanja, ukupna klijavost, broj nenormalnih klijanaca, ostalo neklijavo seme i vlažnost semena. Ispitivanje klijavosti 70 uzoraka semena izvršeno je standardnom laboratorijskom metodom između filter papira navla- ženog 0,2% vodenim rastvorom KNO3 na 4x100 semena. Seme je inkubirano 14 dana na temperaturi 20 - 30 ºC i relativnoj vlažnosti vazduha od 95 %. Petog dana inkubacije ocenjena je energija klijanja (EK), a 14-og dana ukupna klijavost (UK), odnosno broj ti- pičnih ponika (ISTA Rules, 2009). Energija klijanja predstavlja broj normalnih klijanaca u odnosu na broj semena stavljenih na klijanje utvrđen posle isteka vremena predviđenog za prvo ocenjivanje. Klijavost semena predstavlja broj normalnih klijanaca u odnosu na ukupan broj semena stavljenih na klijanje utvrđen posle isteka vremena predviđenog za završno ocenjivanje. Nenormalni klijanci su oni za koje se oceni da nemaju sposobnost da se razviju u normalnu biljku u povoljnim poljskim uslovima, jer je jedna ili više osnovnih struktura nepovratno oštećeno (oštećeni, deformisani, truli). Neklijavo seme je seme koje ne klija do isteka vremena predviđenog za trajanje ispitivanja (tvrdo, sveže, mrtvo seme itd.) (Sl. list SFRJ br. 47/87). Pravilnikom o kvalitetu semena (Sl. list SFRJ br. 47/87) definisani su parametri kvaliteta semena paradajza neophodni za rad: veličina partije 10.000 kg semena jedne sorte, prosečni uzorak 15 g, najmanja propisana čistoća 97%, najveća dozvoljena vlaž- nost 12%, minimalna dozvoljena klijavost 75%. Prema Pravilniku o zdravstvenom pregledu useva i objekata za proizvodnju semena, rasada i sadnog materijala i zdravstvenom pregledu semena, rasada i sadnog materijala (Sl. glasnik RS br.119/2007) izvršeno je ispitivanje zdravstvenog stanja semena (tabela 1): Tab. 1. Dozvoljeni (%) zastupljenosti štetnih organizama u semenu paradajza Allowed (%) presence pests in the seeds of tomato Dozvoljeni (%) u sadnom Štetni organizmi materijalu u prometu Pests Allowed (%) in the plant material in trade Alternaria solani 5 Rhizoctonia solani 5 Septoria lycopersici 5 Clavibacter michiganensis ssp. 0 Pseudomonas syringae pv. tomato 1 Fusarium spp. 5 Botrytis cinerea 1 Virusi TabaccoMV.,Tomato MV. 0

132 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

Dobijeni rezultati su obrađeni statistički, korišćenjem osnovnih pokazatelja de- skriptivne statistike (SD i CV) kojima je utvrđeno apsulutno i relativno odstupanje ispitivanih obeležja od sredine.

Rezultati istraživanja i diskusija

Prosečna čistoća semena sorti paradajza u ispitivanom periodu bila je 99,5 % (tabela 2) što predstavlja odličan rezultat. Najnižu vrednost čistoće semena kod sorti zabe- ležila je sorta Merkati 99,2% (tabela 2). Čistoća semena predstavlja značajan pokazatelj kvaliteta i čini udeo čistog semena u uzorku. Sorte su postigle prosečnu energiju klijanja od 76 %, dok je ukupna klijavost bila 85% (tabela 2). Najmanju energiju klijavosti postigla je sorta Merkati 65%, a najveću sorta Hainz 1370 85%. Najveću ukupnu klijavost za- beležila je sorta Hainz 1370 93%, dok je najmanju imala sorta Saint Pierre 76%. Energija klijanja je važna biološka osobina semena od koje zavisi brzina i ravnomernost klijanja i nicanja u polju (Poštić i sar., 2010b). Najveći procenat rasada povrća proizvodi se u zašti- ćenom prostoru bez dopunskog zagrevanja tako da od veličine ovog pokazatelja kvaliteta semena direktno zavisi i procenat niklih biljaka. Procenat učešća nenormalnih klijanaca i ostalog neklijavog semena kod sorti raste sa smanjenjem energije klijanja i ukupne klijavosti semena. Klijavost predstavlja procenat sposobnog semena da proizvede tipičan ponik, odnosno da nikne u polju pod optimalnim uslovima sredine (Poštić i sar., 2010b). Za predviđanje poljskog nicanja klijavost semena predstavlja veoma pouzdan pokazatelj. Durrant and Gummerson (1990) su dobili visok stepen korelacije (r=0,75-0,97) ove dve vrednosti, ali samo u idealnim uslovima polja.

Tab. 2. Prosečni kvalitet sorti semena paradajza u periodu od 2000-2005 godine. Average seed quality of tomato cultivars during 2000-2005 Sorta/Cultivars ČS*(%) EK (%) NK (%) NS (%) UK (%) VS (%) Volovsko srce 99,6 66 5 12 83 11,0 NS. jabučar 99,6 80 3 6 91 11,0 Arizona 99,4 69 7 14 79 11,3 Merkati 99,2 65 1 12 87 11,1 Heinz 1370 99,7 85 3 4 93 11,2 Marglobe 99,7 81 2 9 89 11,4 Saint Pierre 99,5 84 2 7 91 11,1 Prosek/Average 99,5 76 3,3 9,14 85 11,2 SD 0,18 8,71 2,06 3,67 6,32 0,15 CV 0,18 11,51 62,65 40,15 7,40 1,35 Prosečna poljoprivredna (upotrebna) vrednost semena sorti je 84,99 (%)

*ČS- Procenat čistoće semena (Pure seeds), EK- energija klijanja (Germination energy), NK- nenormalni klijanci (Abnormal sedlings), NS- Neklijavo seme (Hard, fresh and dead seeds), UK- ukupna klijavost (Ger- minability), VS- vlažnost semena (Seed moisture). * CS-percentage purity (Pure seeds), EC-germination (Germination energy), NK-abnormal seedlings (Abnor- mal sedlings), NS-Neklijavo seeds (hard, fresh and dead seeds), UK-germination (Germinability) VS-moisture seed (seed moisture).

133 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

Dobijen stepen varijabilnosti energije klijanja i ukupne klijavosti ispitivanih sorti paradajza je manji u odnosu na varijabilnost semena sorti paprike ispitivanih u istom periodu (Poštić i sar., 2010b). Prosečna vlažnost semena bila je 11,2 %. Vlažnost semena sorti paradajza kretala se u intervalu 11,0-11,4 %. Zdravstveno stanje bilo je na zadovolja- vajućem nivou, time su zadovoljene norme predviđene Pravilnikom o zdravstvenom pregledu useva i objekata za proizvodnju semena, rasada i sadnog materijala i zdravstvenom pregledu semena, rasada i sadnog materijala (Sl. glasnik RS br.119/2007).

Zaključak

Na osnovu iznetih rezultata ispitivanja kvaliteta semena sedam sorti paradajza možemo zaključiti sledeće: Čistoća semena je u proseku za sve ispitivane sorte iznad zakonom propisanog minimuma od 97%. Razlike u čistoći semena između pojedinih sorti su male (0,1-0,5 %). Vlaga semena ocenjivanih sorti varirala je u intervalu (11,0-11,4%). Sorte koje su imale veću energija klijanja semena uticaće na brže i ravnomernije nicanje što će naročito doći do izražaja u proizvodnji rasada paradajza u zaštićenom prostoru bez dopunskog zagrevanja. Procenat učešća nenormalnih klijanaca i ostalog neklijavog semena ispitivanih sorati paradajza raste sa smanjenjem energije klijanja i ukupne klijavosti semena. Niže vrednosti ukupne klijavosti semena ispitivanih sorti uticaće na smanjenje upotrebne vrednosti, odnosno povećanja količine semena za setvu po jedinici površine. Ocenjeni pokazatelji kvaliteta semena sorti paradajza bili su iznad zakonom propisanih normi i ispunjavaju uslove stavljanja semena u promet.

Literatura 1. Demir, I., Samit, Y. (2001): Quality of tomato seeds as affected by fruit maturity at harvest and seed extraction method. Gartenbauwi- ssenschaft, 66 (4) p. 199-202. 2. Durrant, M.J., Gummerson, R J. (1990): Factors associated with germination of su- garbeet seed in the standard test establishment in the fild. Seed Sci.and Technology, 18, 1-10. 3. ISTA (2009): International Rules for Seed Testing. International Seed Testing Associ- ation, Switzerland. 4. Pravilnik o kvalitetu semena poljoprivrednog bilja (1987): Službeni list SFRJ broj 47 5. Poštić, D., Protić, R., Aleksić, G., Gavrilović, V., Živković S., Trkulja, N., Ivanović, Ž., (2010a): Ispitivanje kvaliteta semena ozime pšenice u periodu 2000-2005 godina, Za- štita bilja, IZBIS-Beograd, Vol. 61, str. 20-24. 6. Poštić, D., Momirović, N., Dolijanović, Ž., (2010b): Ocena kvaliteta semena paprike. Prvi međunardni naučni simpozijum agronoma, Jahorina, st. 405-410. 7. Pravilnik o zdravstvenom pregledu useva i objekata za proizvodnju semena, rasada i sadnog materijala i zdravstvenom pregledu semena, rasada i sadnog materijala (2007): Službeni glasnik RS broj 119 8. Rosales, G.R., (2002): Carotenoid and fruit development effects on germination and vigor of tomato (Lycopersicon esculentum Mill.), Dissertation of the Ohio State Uni- versity. p 1-148.

134 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

UDC: 631.164:631.531+535.64 Original scientific paper

EVALUATION OF QUALITY OF TOMATO (Lycopersicum esculentum L.) SEEDS

D. Poštić, N. Momirović, Z.Broćić, Ž. Dolijanović, ∗ N. Trkulja, N. Dolovac, Ž. Ivanović31

Summary

The aim of the study was to evaluate the quality of seeds of seven varieties of to- matoes. Average germination energy was 76%, while the average total germinability was 85%. The lowest germination energy is achieved variety Merkati 65%, while the largest 85% reached variety Heinz 1370. Variety Heinz 1370 has achieved the highest total germinability of 93%. Health status of all investigated cultivars was correct and all values observed parameters the quality seeds are within the legally prescribed limits.

Key words: quality, seeds, tomato, cultivar.

∗ Dobrivoj Poštić, M.Sc., Nenad Trkulja, B.Sc., Nenad Dolovac, Žarko Ivanović, B.Sc., Institute for plant protectionand environment, e-mail: [email protected]; Nebojša Momirović, Ph.D., Zoran Broćić, Ph.D., Željko Dolijanović, Ph.D., Faculty of Agriculture, Zemun-Belgrade.

135 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

136 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

UDK: 631:461.5+631.847+633.31/.37:639.559 Pregledni rad

ZNAČAJ AZOTOFIKSINA U POVEĆANJU PRINOSA I KVALITETA LEGUMINOZA ZA LJUDSKU I STOČNU ISHRANU

D. Delić, O. Stajković-Srbinović, Đ. Kuzmanović, N. Rasulić, ∗ D. Jošić, S. Maksimović, B. Miličić32

Izvod: Efikasna azotofiksacija između zemljišnih bakterija tzv. rizobija (bakterije familije Rhizobiaceae) i leguminoznih biljaka (fam. Fabaceae) obezbeđuje oko 50% od ukupne količine azota koji se fiksira na Zemlji što čini ovu simbioznu zajednicu najefikasnijim agrikulturnim sistemom za biološku fiksaciju azota na Zemlji. Veštačka inokulacija semena ili zemljišta pred setvu rizobijalnim inokulantom kao mikrobiološkim N đubruvom predstavlja važnu agrotehničku meru u poljoprivrednoj proizvodnji leguminoza, koja se primenjuje u cilju poboljšanje azotofiksacionog potencijala zemljišta ili nado- knađivanja odsustva autohtonih sojeva rizobija. Azotofiksin je mikrobiološko azotno đubri- vo čiji su aktivni agensi efikasne rizobijalne bakterije, koje u procesu azotofiksacije snabdevaju leguminoze azotom iz vazduha. To je jedan od najstarijih i u praksi potvrđenih mikrobioloških preparata u produkciji ekonomski važnih leguminoza, naročito soje u Srbiji. Azotofiksin utiče na povećanje prinosa leguminoza i obezbeđuje više od 60% njihovih potreba u azotu.

Ključne reči: Azotofiksin, fiksacija azota, leguminoze, prinos,Rhizobium.

Uvod

Jedan od najstarijih i u praksi potvrđenih bioloških preparata u proizvodnji ekonomski značajnih leguminoza, posebno soje, u našoj zemlji je Azotofiksin, Instituta za zemljište u Beogradu. Azotofiksin je azotno (N) mikrobiološko đubrivo čiji su aktivni agensi određene vrste bakterija iz familije Rhizobiaceae tzv. rizobije ili kvržične bakterije koje imaju sposobnost da u simbioznoj zajednici sa leguminozama redukuju molekularn iz vazduha (biološka azotofiksacija) i na taj način čine biljku domaćina manje zavisnom od N u zemljištu. Sadrži visoko efikasne i kompetitivne sojeve određenih vrsta rizobija, u velikom broju umnožene u sterilnom tresetu i specifične za određene vrste leguminoza (najmanje 2.5-3.0x109 bakterija g-1 treseta). Primenjuje se za tretiranje (inokulaciju) semena leguminoza neposredno pred setvu (Miličić i sar., 2006c). Seme leguminoza tretirano Azotofiksinom nosi na površini veliki broj bakterija koje, kada inokulisano seme proklija u zemljištu, prodiru u koren stvarajući mnogobrojene kvržice odnosno nodule u kojima se razmnožavaju, trasformišu u bakteroide, posebne forme koje, u okviru svog metabo-

∗ Dr Dušica Delić, mr Olivera Stajković-Srbinović, Đorđe Kuzmanović dipl.inž., mr Nataša Rasulić, dr Dragana Jošić, dr Srboljub Maksimović, dr Bogić Miličić, Institut za zemljište, Beograd; e-mail: vukmirdu- [email protected].

137 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2 lizma, vrše azotofiksaciju u kojoj snabdevaju biljku domaćina azotom iz vazduha (Dixon i Weller, 1986). Azot je hranljivi element koji ima poseban značaj u ishrani biljaka jer je njegova potrošnja za izgradnju jedinice organske materije veća od bilo kog elementa mineralne ishrane. Zbog toga je on biljkama potreban u najvećoj količini i njegova deficitarnost u prirodi neposredno utiče na kvalitet i kvantitet biljnog prinosa, pa je od ogromne važnosti za gajene kulture u poljoprivrednoj proizvodnji. Sadržaj mineralnog azota u zemljištu, u - + formi azotnih jedinjenja pristupačnih za biljku (NO3 , NH4 ), nije dovoljan za intezivnu biljnu proizvodnju jer je vrlo promenjljiv i lako se gubi (Mengel i Kirkby, 2001). To je, sredinom prošlog veka, uslovilo intenzivnu primenu azotnih mineralnih đubriva koja je neposredno poslužila kao osnova za unapređenje biljne proizvodnje i postizanje visokih prinosa. Međutim, njihova povećna proizvodnja i potrošnja prouzrokuje ekonomske i ekološke probleme u svetu. Osim zagađenja podzemnih voda i biljne hrane usled nekon- trolisanog korišćenja azotnog đubriva javlja se problem „staklene bašte” (Sikora i sar., 2000; BNF, 1994). Visoka cena proizvodnje đubriva industrijskom fiksacijom i zagađenje sredine imaju dalekosežne negativne posledice u odnosu na trenutnu korist u povećanju biljne produkcije. Alarmantno smanjenje fosilnih goriva u prirodi, potrebnih za proizvodnju azotnog mineralnog đubriva, 70-ih godina je skrenulo pažnju u svetu na biološku azotofiksaciju kao prirodan i zdrav način snabdevanja biljke i zemljišta azotom.

Značaj biološke azotofiksacije

Biološka azotofiksacija je prva karika u lancu kruženja azota u biosferi i jedan od esencijalnih procesa u održavanju živog sveta na Zemlji odmah posle fotosinteze (Gra- ham, 1999). Azotofiksatore čine neke vrsta arhebakterija i izvestan broj rodova bakterija i cijanobakterija (Garrity i sar., 2004). Dele se na one koji samostalno fiksiraju atmosferski azot i one mikroorganizme koji to čine u simbioznim zajednicama sa višim biljkama, kao simbiozni azotofiksatori (Dixon i Wheeler, 1986). Simbiozna azotofiksacija je od posebnog značaja za ishranu biljaka i za oboga- ćivanje zemljišta azotom. Ona je najznačajnija u interakciji između specifičnih zemljiš- nih bakterija tzv. rizobija (bakterije familije Rhizobiaceae) i leguminoznih biljaka (fam. Fabaceae). Rizobije kao simbiozni azotofiksatori su smešteni u nodulama, specijalnim organima uglavnom na korenu biljke domaćina, nastalim kao posledica infekcije korena od strane ovih bakterija (Pawlowski i Bisseling, 1996). Nodulacija predstavlja visokos- pecifičan proces jer se ostvaruje zahvaljujući specifičnom afinitetu određene vrste rhizobija prema određenoj vrsti ili rodu leguminoza i ima genetičku osnovu (Graham, 1999; Ferguson i sar., 2010). Ova simbioza predstavlja kompleksnu vezu između prokariota i eukariota: od biljaka bakterije dobijaju ugljene hidrate i pogodnu sredinu, a biljkama daju redukovan azot iz vazduha (Dixon i Wheeler, 1986). Pored specifičnosti, infektivnosti i kompetitivnosti, važna osobina rizobija u simbioznoj zajednici je njihova aktivnost odnosno sposobnost da redukuju odnosno fiksiraju dovoljno N2 za potrebe biljke domaćina. Proces redukcije azota odigrava se u bakteroi- dima zahvaljujući nitrogenaznoj reakciji uz znatnu potrošnju energije. Da bi se postigla efikasna razmena metabolita između simbionata mora da postoji odgovarajuća kompati-

138 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2 bilnost među njima. Nodulacija i efikasnost procesa azotofiksacije u nodulama je složena aktivnost, u kojoj učestvuju i interaguju geni oba simbionta (Kondorosi, 1986; Ferguson i sar., 2010). Efikasno snabdevanje leguminoze azotom kao biljke domaćina odražava se na povećanje prinosa biljne mase u poljoprivredi, ali i na snabdevanje azotom neleguminoznih kultura (žitna i pašnjačka produkcija) (Dixon i Wheeler, 1986). Neleguminozne biljke u monokulturi smanjuju količinu azota u zemljištu. Prirodan i zdrav način nado- knađivanja azota zemljištu postiže se gajenjem neleguminoznih biljaka sa leguminozama u smeši ili u plodoredu sa njima (rotacija useva). Efikasna azotofiksacija između rizobija i leguminoza obezbeđuje oko 50% od ukupne količine azota koji se fiksira na Zemlji što čini ovu simbioznu zajednicu najefikasnijim agrikulturnim sistemom za biološku fiksaciju azota (Villatoro, 2000). Pored poboljšanja i održavanja azotnog bilansa zemljišta, azotofiksatori su producenti vitamina (tiamina, B12, riboflavina) i materija rasta (hetero- auksina, giberelina i citokinina) koji deluju stimulativno na rast biljke. Stepen aktivnosti rizobija predstavlja sposobnost rizobije da određenim intenzite- tom fiksira azot iz vazduha kada je u simbiozi sa specifičnom leguminozom. Samo mali broj simbioznih zajednica leguminoza fiksira azot sa značajnom efikasnošću, pri čemu nisu sve kombinacije biljke domaćina i bakterijskih sojeva podjednako efikasne (Gibson, 1976; Nutman, 1981). Autohtone populacije rizobija u simbiozi sa biljkom domaćinom fiksiraju N2 različitom efikasnošću zavisno od svoje gustine i aktivnosti (Delić-Vukmir, 1994; Delić-Vukmir, 1995). Osim faktorima spoljašne sredine od kojih je tip zemljišta veoma važan, varijabilnost procesa azotofiksacije je uslovljena i genetičkim faktorima oba simbionta (Phillips i Teuber, 1985; Hefney i sar., 2001; Delić i sar., 2002; Appuny i sar., 2008). U cilju povećanja produktivnosti određene leguminoze i obezbeđivanja kvali- tetnije proteinske hrane, selekcija i stvaranje novih sorata ukrštanjem postale su jedna od najvažnijih oblasti u istraživanju i gajenju leguminiza. Selekcija leguminoza i specifič- nih rizobija na visok potencijal azotofiksacije je do sredine 20-og veka je bila odvojena, kada počinje ekspanzija istraživanja vezana za azotofiksaciju koja je ukazala na potrebu za uporednom selekcijom oba simbionta (Smith i sar., 2001; Appuny i sar., 2008; Delić i sar., 2010). U Srbiji bi u program selekcije leguminoza trebalo uvrstiti i selekciju na pove- ćan intenzitet azotofiksacije, sa visoko efikasnim i visoko kompetitivnim sojevima. To bi povećalo verovatnoću da će selektirane biljke imati afinitet za efikasne sojeve u poljskim uslovima. Sa ciljem da se nadoknadi odsustvo autohtonih sojeva ili poboljša azotofiksa- cioni potencijal zemljišta, veštačka inokulacija semena ili zemljišta pred setvu mikrobio- loškim N đubruvom (u našoj zemlji se tretira seme) predstavlja važnu agrotehničku meru u poljoprivrednoj proizvodnji leguminoza (Radenović, 2000). Time se u poljoprivrednoj proizvodnji, povećava intenzitet azotofiksacije i zadovoljava potrebe biljke za N (Vlassak i Vanderleyden, 1997; Herridge i sar., 2005).

Mikrobiološko N đubrivo sa rizobijumom kao inokulantom

Rizobijalni inokulanti odnosno mikrobiološka N đubriva se uspešno koriste u svetskoj poljoprivredi već više od jednog veka. Oko 40 miliona hektara pod leguminozama u svetu je inokulisano svake godine (25% svih gajenih leguminoza) mada ta karakteristika može biti povećana kada bi visoko kvalitetni inokulantni bili dostupni svim poljoprivred-

139 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2 nim proizvođačima (Herridge, 2008). Zahtevi za povećanjem proteinske hrane u svetu rastu iz godine u godinu a time mikrobiološko N đubrivo indirektno, postaje važno za produkciju leguminoza.Veštačka inokulacija leguminoza rizobijalnim bakterijama u formi N đubriva vrši se obavezno na zemljištu gde se one uopšte ili skoro nisu gajile kao što je slu- čaj sa sojom u našoj zemlji kao i kada je autohtona populacija umerene ili slabe aktivnosti pa je neophodno uvođenje visoko efikasnih sojeva. Ovim putem se povećava kvalitet i kvantitet rizobija u zemljištu (Vojinović, 1973; Radenković, 2000). Američka istraživanja su još davno pokazala da je stalna primena inokulacije leguminoza, bez obzira na vreme udaljavanja domaćina u plodoredu, uvek dala veći prinos sena i semena nego kontrola bez inokulacije te preporučuju inokulaciju kao obaveznu agrotehničku meru (Vojinović, 1964). Pošto leguminozni usevi zauzimaju glavno mesto u svetskoj proizvodnji hrane, iskorišćavanje njihove sposobnosti za simbioznom azotofiksacijom uslovljava potrebu za razvojem kvalitetnih inokulanata koje čine odabrani, visoko aktivni sojevi specifičnih rizobija razmnoženih u određenom nosaču. Da bi se dobio kvalitetan inokulum velika pažnja se poklanja selekciji visoko kompetitivnih i efikasnih sojeva kao i sojeva tolerantnih na sledeće osobine: nisku pH ze- mljišta, povišenu temperaturu, sušu, pesticide, antibiotike, teške metale (Vojinović, 1963; Somasegaran i sar., 1994; Miličić i sar., 2006a, 2006b). Takođe, tu se ubraja i što bolja sposobnost preživljavanja na semenu kao i sposobnost nodulacije u prisustvu mineralnog azota (Miličić i sar., 2006e). Međutim, sa razvojem molekularne biologije, program istraživanja je usmeren ka genetičkim izmenama u genomu rhizobija (posebno kod S. meliloti), pri čemu je osobina visoke efektivnosti u azotofiksaciji združena sa nekim osobinama kao što su: virulentnost, kompetitivnost, neke biohemijske osobine (Beringer, 1983, Vojinović i sar., 1989). Povećanje intenziteta azotofiksacije od 31-128% dobijeno je inokulacijom lucerke genetički izmenjenim S. meliloti (Phillips i Teuber, 1985). Do sredine 70-ih godina istraživanja u oblasti simbiozne azotifiksacije bila su usmerena na ulogu rizobija u ovom procesu, naročito na efikasnost sojeva. Ali upravo su rezultati tih istraživanja ukazala na značaj i biljke domaćina i potrebu za uporednom selekcijom oba simbionata (Viands i sar., 1981; Delić i sar., 2010a,b; Ferguson i sar., 2010). Mikrobiološka laboratorija Instituta za zemljište je svojim dugogodišnjim istra- živačkim radom stvorila Kolekciju sojeva kvržičnih bakterija (Rhizobium spp.) koja je uvršćena u Svetski katalog kolekcija Rhizobium-a 1973. godine (IBP World Catalogue of Rhizobium Collection) i u svetski registar kultura mikroorganizama (World Directory of Collections of Cultures of Microorganisms). Kolekcija predstavlja bazu autohtonog genetskog materijala za različita naučna istraživanja i za permanentnu selekciju efektivnih sojeva Rhizobium spp. u cilju proizvodnje mikrobioloških azotnih đubriva za različite leguminoze. Oni sojevi koji su ostvarili visok prinos zrna u odnosu na netretiranu kontrolu (∅) i đubrenu kontrolu (N∅) predstavljaju potencijalne agense Azotofiksina (Miličić i sar., 2007) (slika 1).

140 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

Sl. 1. Efekat različitih sojeva Bradyrhizobium japonicum na prinos semena soje (Glycine max. L.) Pict. 1. Effect of different Bradyrhizobium japonicum strains on the yield in soybean grain* g/40 plants Grain yield of soybean 500 450 400 350 300 250 200 150 100 50 0 527525539523526524518 ØN 512507517538532542502520519530522511554521531 Ø □ B. japonicum strains, Ø-netretirana kontrola, NØ-kontrola sa N *preuzeto iz Miličić i sar., 2007 dowenload from Miličić i sar., 2007 Isto tako, jedan od ciljeva pored selekcije i karakterizacije sojeva Rhizobium spp. iz postojeće kolekcije je i stalno njeno popunjavanje novim sojevima iz različitih staništa radi dobijanja većeg izbora najefektivnijih sojeva za praktičnu primenu kao inokuluma (Miličić i sar., 2005; 2007; Jošić i sar., 2007; Delić i sar., 2010a,b). Takođe, Institut vrši razmenu sojeva rizobia iz Kolekcije sa sojevima iz kolekcija drugih zemalja u svetu. U želji da se olakša inokulacija i održavanje rizobija u nosaču koji je sastavni deo mikrobiološkog đubriva, ispituju se nove vrste nosača. Nosač treba da omogući rast i raz- množavanje rizobija, da ima visoki procenat organske materije, optimalnu pH vrednost i sadržaj N, povoljan vodno-vazdušni kapacitet, da je netoksičan i da omoguci opstanak rizobija i posle inokulacije semena. Takođe je potrebno da je inokulant ekonomski ispla- tiv i upotrebljiv cele vegetacione sezone. Azotofiksin Instituta za zemljište zadovoljava sve ove kriterijume već više od 50 godina i predmet je neprekidnog naučnoistraživačkog rada tima istraživača Instituta. Nezavisno od konačne forme mikrobiološkog đubriva tehnološki postupak njegovog dobijanja svuda u svetu uključuje sledeće faze: čuvanje kultura Rhizobium spp., izbor forme preparata (vlažna, tečna, granulisana), dobijanje tečnog inokuluma, izbor nosača i njegova priprema, čuvanje preparata, kontrola kvaliteta gotovog proizvoda. Većina leguminoznih inokulanata se priprema aplikacijom tečne kulture visoko efikasnih rizobija na pogodan nosač, najčešće treset koji je široko rasprostranjen nosač (Burton, 1967; Peter- son i Loynachan, 1981). Inokulant sadrži visok broj rizobija (>108 bakterija/g), za vreme čuvanja na temperature od 3 to 28 °C (Burton, 1967; Van Schreven, 1970). Kako treset nije dostupan većini zemalja (Tilak i Subba Rao, 1978; Corby, 1976), vršena je procena različitih materijala za ulogu nosača za rizobijum kao što su perlit, vermikulit, filtrirano blato, lignit, ugalj, celuloza, kompostni materijal, određen industrijski otpad (Daza i sar., 2000; Rebah i sar., 2007). U skladu sa ovim vršna su i ispitivanja vezana za nosač Azoto- fiksina (Miličić i sar., 2006c). U poređenju sa tradicionalnim načinom inokulacije legumi-

141 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2 noza kojim se tretira seme, unošenje mikrobiološkog đubriva direktno u zemljiše (u suvoj formi: granule ili smrznuti) ima praktičan značaj, naročito, i ukoliko je seme tretirano fungicidima koji bi mogli da inhibiraju rizobie čime je povećan procenat nodulacije. Uno- si se u zemljište uz pomoć prskalica ili sistema za navodnjavanje (Radenković, 2000.). Karakteristike visokokvalitetnog inokulanta su u vezi sa nosačem, efikasnošću sojeva, titrom rizobija kao i prisutnim mikroorganizmima kontaminantima u inokulantu (Herridge, 2008). U zemljama sa postojećim standardom za inokulante, kao što je Austra- lija, nosač (ugalvnom običan treset) mora da sadrži više od 109 rizobija po gramu nosača i manje od 106 kontaminanata po gramu nosača sa čime je u skladu i titar bakterija u Azo- tofiksinu. U Francuskoj je određeno da bi titar rizobija u inokulumu trebalo da obezbedi 106 rizobija po semenu soje. Istraživanja u većini zemalja su pokazala da su najefikasniji inokulantni proizvedeni korišćenjem sterilnih nosača i sa rokom trajanja do 6 meseci jer rizobijalni inokulanti gube efikasnost sa dužinom skladištenja, čega se i Institut za ze- mljište pridržava u proizvodnji Azotofiksina. Uključivanje institucija privatnog sektora u proizvodju i marketing, a javnog sektora u kontrolu kvaliteta, predstavlja uspešan model za produkciju i korišćenje inokulanata. Budućnost industrije inokulanata i njena poten- cijalna korist za svetsku poljoprivredu zavisi od povećanja kvaliteta inokulanta, vrste i efikasnosti soja. Nove tehnologije mogu da vode ka poboljšanju inokulanata u industrij- skim zemljama ali ostaje činjenica da je u mnogim zemljama još uvek zastupljena stara tehnologija. Paradoks je da su mnogi od proizvedenih inokulanata u svetu i danas lošeg kvaliteta uprkos stogodišnjem istraživanju i iskustvu u proizvodnji. Čak i inokulanti do- brog kvaliteta često nisu dali najveću korist u praksi. Budućnost inokulantske idustrije i njena korist za svetsku poljoprivredu zavisi od unapređenja kvaliteta inokulanata.

Uloga i značaj azotofiksina

Azotofiksin je rezultat višegodišnjih ispitivanja obavljenih u Institutu za zemljište u Beogradu. Njegova proizvodnja je započeta davne 1952. godine od strane dr Živote Vo- jinovića i od tada je pod stalnom kontrolom Odelenja mikrobiologije u Laboratoriji Insti- tuta. Poseduje visok kvalitet dokazan dugogodišnjim plasmanom na tržištu i referencama koje se odnose na permanentno ispitivanje uticaja na kvantitet i kvalitet prinosa njime inokulisanih leguminoza (Miličić i sar., 2007; Maksimović i sar., 2007). Iako efekat inokulacije zavisi od niza abiotičkih faktora (u prvom redu tipa zemlji- šta), efikasnost upotrebljenog soja kao inokuluma i kompatibilnost sorta-soj predstavljaju osnovu uspeha inokulacije (Miličić i sar., 2007; Delić i sar., 2002; 2010). Ispitivanje uticaja sojeva Kolekcije Instituta na prinos i sadržaj ukupnog N u biljnoj masi i zrnu vrši se u cilju selekcije visoko efikasnih sojeva koji predstavljaju potencijalni agens Azotofiksina. Istraživanja efikasnosti različitih sojeva rizobija u simbiozi sa odabranim sortama njima specifičnih leguminoza su ukazala da prinos i kvalitet zrna i suve nadzemne mase leguminoza za ljudsku i stočnu ishranu zavisi od efikasnosti soja ali i sorte. U protekloj deceniji rezultati pokazuju uspešnu selekciju visoko efikasnih sojeva koji se koriste za proizvodnju Azotofiksina (tabela 1).

142 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

Tab. 1. Uticaj sojeva rizobia na prinos zrna, suve nadzemne mase i sadržaj fiksiranog N leguminoza za ljudsku i stočnu ishranu Influence of rhizobia on grain yield, shoot dry yield and fixed N content of food and forage legumes Broj Indeks sojeva sa uvećanja prinosom Broj sojeva Vrste rizobija Leguminoza Sorta Index of ≥ NØ Fiksirani N No. Rhizobial species Legume Cultivar increasing Strain no. Fixed N (%) of strains yield with yield Ø=1 ≥ NØ NØ=100% Galeb 1.19-2.21 B. japonicum 23 Glycine max* 10 29-70 Balkan 1.09-2.16 R. Phaseolis Galeb 1.19-1.62 leguminosarum 12 0 31-63 vulgaris* Biser 1.09-0.67 bv. phaseoli R. Pisum leguminosarum 12 Visak 1.07-1.98 2 18-69 sativum* bv. viciae K-22 K-28 10 Medicago 4 12-60 S. meliloti Vanda 01.09-1.72 5 sativa** 2 70-80 Soča BH-88 Trifolium R. ptatense** K-17 1.1-1.82 86 leguminosarum 20 1 Trifolium K-33 1.05-1.70 73 bv. trifolii repens** Bradyrhizobium Vigna Komercijalna 5 1.31-1.68 / 73-88 spp. angularis** Commercial Bradyrhizobium Vigna Komercijalna 1.190 / 65-82 11 spp. radiata*,** Commercial 1.11-1.60 1 22-45 Bradyrhizobium Vigna Komercijalna 1.21-1.28 1 62 4 spp. mungo*, ** Commercial 1.4 / 51

Ø –netretirana kontrola; NØ –kontrola sa punom normom N; prinos zrna*, prinos suve nadzemne mase** Ø –untreated control; NØ –control with full N content; grain yield*, shoot dry yield**

Poljoprivrednim proizvođačima u Srbiji stoji na raspolaganju Azotofiksin za sle- deće leguminoze: ‘’Azotofiksin S’’ za soju; ‘’Aztofiksin P’’ za pasulj i boraniju; ‘’Azoto- fiksin G’’ za grašak, grahoricu, bob i sočivo; ‘’Azotofiksin L’’ za lucerku; ‘’Azotofiksin D’’ za crvenu i belu detelinu; ‘’Azotofiksin Z’’ za zvezdan (smiljkita), ‘’Gala-Azotofik- sin’’ za Galega orientalis (kozja rutvica); ‘’Azotofiksin V’’ za crnu, zelenu vignu i adzuki (Vigna mungo, V. radiata i V. angularis). Tretiranjem semena soje Azotofiksinom S prinos zrna se povećava za više od 90% u odnosu na netretiranu kontrolu. Značajno je istaći da je prinos zrna veći za više od 20% u odnosu na kontrolu sa đubrenjem. Azotofiksin S omogućava biljci veći % N u zrnu u odnosu na đubrenu kontrolu i omogućava biljci fiksciju do 70% N od ukupnog N u zrnu (tabela 2).

143 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

Tab. 2. Uticaj Azotofiksina na prinos leguminoza za ljudsku ishranu Influence of Azotofiksin on leguminous crops for human nutrition Indeks uvećanja Prinos semena Usev Tretman* Index of Procenat N Fiksirani N Grain yield Crop Treatment increasing yield Percentage of N% Fixed N% g/40 plants Ø =1,00 Azotofiksin S 657,91 2,05 6,03 68,37 Glycine max L. Ø 321,5 1 3,76 - Galeb ΝØ 604,42 1,88 5,7 - Azotofiksin S 464,61 1,93 5,43 65,58 Glycine max L. Ø 241,12 1 3,54 - Balkan ΝØ 417,14 1,73 5,54 - Azotofiksin P 380,26 1,56 3,49 60,02 Phaseolus Ø 242,98 1 2,18 - vulgaris L. Galeb ΝØ 408,21 1,68 3,47 - Azotofiksin P 459,65 1,65 3,75 62,81 Phaseolus vulgaris L. Ø 279,42 1 2,29 - Biser ΝØ 491,78 1,76 3,64 - Azotofiksin G 236,70 1,83 3,75 66,47 Pisum sativum L. Ø 129,13 1,00 2,28 - Visak ΝØ 209,19 1,62 3,32 - Vigna radiata L. Azotofiksin V 299,00 1,52 4,50 47,00 Komercijalna Ø 196,47 1 3,60 - sorta Commercial 318,8 1,62 4,40 - cultivar ΝØ

*Ø –netretirana kontrola; NØ –kontrola sa punom normom N Ø –untreated control; NØ –control with full N content

Azotofiksin P povećava prinos zrna pasulja za oko 60% u odnosu na netretiranu kontrolu. Njegovom primenom postiže se isti procenat N u zrnu kao i đubrenjem N mineralnim đubrivom. Procenat fiksiranog N u zrnu iznosi oko 60% ukupnog sadržaja N (Ta- bela 2). Azotofiksin G povećava prinos zrna graška za oko 83% u odnosu na netretiranu kontrolu i za 20% u odnosu na đubrenu kontrolu. Znaćajno povećava procenat N u zrnu u odnosu na kontrolu đubrenu mineralnim N đubrivom. Procenat fiksiranog N je iznosio do 66 % od ukupnog sadržaja N u zrnu (tabela 2). Azotofiksin L povećava suvu biljnu masu lucerke do 70% u odnosu na kontrolu, i omogućava procenat fiksiranog N u bijlnoj masi do 60%. Treba istaći da je tretiranjem Azotofiksinom L procenat N u suvoj biljnoj masi isti kao kod biljaka đubrenih N mineralnim đubrivom (tabela 3).

144 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

Tab. 3. Uticaj Azotofiksina na prinos leguminoza za stočnu ishranu Influence of Azotofiksin on leguminous fodder crops Suva nadzemna Indeks uvećanja Fiksirani Usev Tretman* masa Index of Procenat N N Crop Treatment Shoot dry weight increasing yield Percentage of N Fixed N g pot-1** Ø =1,00 % % Azotofiksin L 3,212 1,66 3,72 61,37 Medicago sativa L. Ø 1,939 1 2,38 - K22 ΝØ 3,392 1,75 3,78 - Azotofiksin D 2,296 1,78 3,47 72,05 Trifolium pratense Ø 1,292 1 1,72 - L. K17 ΝØ 2,223 1,72 3,52 - Azotofiksin D 1,323 1,71 3,48 71,70 Trifolium repens L. Ø 0,775 1 1,68 - K33 ΝØ 1,318 1,7 3,42 -

*Ø–netretirana kontrola; NØ-kontrola sa punom normom N; **30 biljaka lucerke/saksiji; 50 biljaka crvene ili bele deteline/saksiji Ø –untreated control; NØ - control with full N content; 30 alfalfa plants/pot, 50 red or white clover plants/pot Azotofiksin D utiče na povećanje suve biljne mase kod crvene deteline za oko 80%, odnosno oko 70% kod bele deteline u odnosu na netretiranu kontrolu. Procenat fiksiranog N u odnosu na sadržaj ukupnog N u suvoj biljnoj masi kod crvene i bele deteline je oko 70% (Tabela 3). Azotofiksin V povećava prinos zrna zelene vigne (Vigna radiata L.) od 11-50% u odnosno na netretiranu kontrolu. Primenom Azotofiksina V postiže se isti procenat N u zrnu kao i đubrenjem N mineralnim đubrivom. Procenat fiksiranog azota u zrnu biljaka tretiranih ovim Azotofiksinom iznosi do 45% od ukupnog sadržaja N u zrnu (tabela 2). Navedeni rezultati ukazuju da efikasni sojevi rizobijuma u formi Azotofiksina uti- ču na povećanje prinosa i sadržaja N u zrnu komercijalnih sorti leguminoza za ljudsku ishranu kao i na produkciju i kvalitet suve biljne mase krmnih leguminoza. Zato primena Azotofiksina specifičnog za određene vrste leguminoza predstavlja alternativu mineralnim azotnim đubrivima u poljoprivrednoj proizvodnji.

Zaključak

Veštačka inokulacija mikrobiološkim azotnim đubrivima je internacionalna prak- sa kojom se povećava biološka azotofiksacija i smanjuje korišćenje N mineralnih đubriva uz održanje ili povećanje kvaliteta i kvantiteta optimalnog biljnog prinosa. Azotofiksin povećava prinos leguminoza (najmanje 20-50%) i poboljšava kvalitet proteina u zrnu i senu usled većeg prisustva esencijalnih aminokiselina. Prosečna količina fiksiranog azota iznosi oko 60% i varira u zavisnosti od vrste leguminoze, tipa zemljišta, efektivnosti upotrebljenog soja kvržičnih bakterija (rizobija) kao inokuluma, kompatibilnosti sorta-soj i ostalih biotičkih i abiotičkih faktora. Azotofiksin smanjuje potrebu za đubrenjem leguminoza mineralnim azotnim đubrivima i obogaćuje zemljište azotom za naredne poljpri- vredne kulture.

145 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

Literatura

1. Appunu, C.C., Sen, D., Singh, M.K., Dh, B. (2008): Variation in symbiotic performance of Bradyrhizobium japonicum strains and soybean cultivars under field conditions. J. Cent. Eur. Agr., 9, 185-189. 2. Beringer, J. E. (1983): The Rhizobium-plant interaction, p. 9-13. In A. Puhler (ed.), Mole- cular genetics of bacteria-plant interaction. Springer-Verlag KG, Germany. 3. BNF (1994): Biological Nitrogen Fixation: Research Challenges - A Review of Research Grants Funded by the U.S. Agency for International Development (1994), http://www.nap. edu/readingroom/books/BNF/chapter1.html 4. Burton, J.C. (1967): Rhizobium culture and use. In: Peppler, H.J. (Ed.), Microbial Techno- logy. Reinhold Publishing Corp., New York, pp. 1–33. 5. Corby, H.D.L. (1976): A method of making a pure-culture, peat-type legume inoculant, using a substitute for peat. In: Nutman, P.S. (Ed.), Symbiotic Nitrogen Fixation in Plants, IBP Vol. 7. Cambridge University Press, London, pp. 169–173. 6. Daza, A., Santamaria, C., Rodriguez, N.D.N., Camacho, M., Orive, R., Temprano, F., (2000): Perlite as a carrier for bacterial inoculants. Soil Biology and Biochemistry 32, 567–572. 7. Delić, D., Miličić, B., Rasulić, N., Jošić, D., Kuzmanović, Đ. (2005): Importance of “AZO- TOFIKSIN” in production legume fooder crops in Serbia. 8th International Symposium Modern Trends In Livestok Production Belgrade-Zemun, Serbia and Montenegro, 5.-8- .10.2005. Biotechnology in Animal Husbandry, Institute for Animal Husbandry, 21 (5-6), 163-167. 8. Delić, D., Radović, J., Jovanović, V., Jovanović, Lj., Vaskrsija, J., Simić D. (2002): Varija- bilnost efikasnosti azotofiksacije kod lucerke Medicago sativa L. u zavisnosti od genotipa domaćina (klonovi u kulturi in vitro) i sojeva Sinorhizobium meliloti. Arhiv za poljoprivredne nauke, 63, 223-234. 9. Delić, D., Stajković, O., Radović, J., Stanojković, A., Kuzmanović, Đ., Rasulić, N., Miličić,

B. (2010a): Genotypic differences in symbiotic N2 fixation of some alfalfa (Medicago sativa L.) genotypes. C. Huyghe (ed.), In book: Sustainable Use of Genetic Diversity in Forage and Turf Breeding, Springer, pp. 79-84. 10. Delić, D., Stajković, O., Rasulić, N., Kuzmanović, Đ., Jošić, D., Miličić, B. (2010b): Nodu-

lation and N2 Fixation Effectiveness of Bradyrhizobium Strains in Symbiosis with Adzuki Bean, Vigna angularis. Brazilian Archives of Biology and Technology, 53 (2), pp. 293- 299. 11. Delić, D., Stajković, O., Rasulić, N., Kuzmanović, Đ., Pivić, R., Jošić, D., Miličić, B. (2007): Uticaj sojeva određenih vrsta rizobia na azotofiksacionu sposobnost zelene vigne, Vigna radiate (L.) Wilczek, Zbornik radova Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, 44, I, 439-445. 12. Delić, D., Tomić, Z., Miličić, B., Radović, J., Stajković, O., Stanojković, A., Knežević-Vuk-

čević, J. (2006): Evaluation of Sinorhizobium meliloti effect on N2 fixation variability in alfalfa. XXVI EUCARPIA Fodder Crops and Amenity Grasses Section and XVI Medica- go spp. Group joint Meeting.: Breeding and seed production for conventional and organic agriculture.3-7 september 2006, Perugia, Proceedings, pp. 369-372. 13. Delić-Vukmir, D., Lugić. Z., Radin, D., Knežević-Vukčević, J., Simić, D. (1994): Presence and density of root nodulation Rhizobium meliloti bacteria in different soil types of the Krusevac region. Mikrobiologija, 31, 117-122. 14. Delić-Vukmir, D., Lugić. Z., Radović, J., Knežević-Vukčević, J., Simić, D. (1995): Deter- mination of activity of Rhizobium meliloti strains izolation from different soil types of the Krusevac region. Mikrobiologija, 32, 247-258.

146 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

UDC: 631:461.5+631.847+633.31/.37:639.559 Review paper

SIGNIFICANCE OF AZOTOFIKSIN IN INCREASING YIELD AND QUALITY OF LEGUMINOUS FODDER AND FOOD CROPS

D. Delić, O. Stajković-Srbinović, Đ. Kuzmanović, N. Rasulić, ∗ D. Jošić, S. Maksimović, B. Miličić33

Summary

Azotofiksin is a microbial nitrogen fertilizer whose active agents are rhizobial bacteria, which supply the plant with nitrogen from air in a symbiotic process with legumes. It is one of the oldest and in practice confirmed microbial preparation in production of economically important legumes, particularly soybean in Serbia. Azotofiksin provides more than 60% of N requirements in leguminous fodder and food crops in Serbia making the plant less de- pendent on soil N. The application of Azotofiksin with high effective strains of rhizobia specific and compatible with particular legumes clearly showed an increase in crop yield and quality of proteins in seeds and hay.

Key words: azotofiksin, nitrogen fixation, legumes, rhizobia.

∗ Dušica Delić, Ph.D., Olivera Stajković-Srbinović, M.Sc, Đorđe Kuzmanović,B.Sc., Nataša Rasulić, M.Sc., Dragana Jošić, Ph.D., Srboljub Maksimović,Ph.D., Bogić Miličić, Ph.D, Institut za zemljište, Beograd, e-mail: [email protected]

147 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

148 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

UDK: 596.78(497.113) Originalni naučni rad

FAMILIJA COSSIDAE (LEPIDOPTERA) U SOMBORU (VOJVODINA, SRBIJA) I ELEMENTI PROGNOZE

∗ D. Vajgand34

Izvod: U radu su prikazani podaci o četiri vrste familije Cossidae koje su registrovane u okolini Sombora u periodu od 1985. do 2010. godine. To su vrste Cossus cossus, Dyspessa ulula, Zeuzera pyrina i Phragmataecia castaneae. Dinamika leta i elementi prognoze su prikazani na osnovu podataka prikupljenih pomoću svetlosne klopke tip RO Agrobečej za period od 1994. do 2010. godine u Somboru. Kod vrste C. cossus godišnje se ulovi 0 do 4 primerka ili u proseku 3 leptira na dve godine. Leptiri su prisutni od 30. maja do 24. avgusta. Najveći udeo populacije je prisutan u periodu od 06. do 10. juna. Tokom godine se registruje 0 do 2 leptira vrste D. ulula ili u proseku 1 leptir za dve godine. Svi leptiri su registrovani u periodu od 15. maja do 07. juna. Z. pyrina je godišnje prisutna sa 0 do 47 leptira godišnje ili u proseku sa 10 leptira godišnje. Leptiri su prisutni od 23. maja do 18. avgusta. Najveći udeo leptira je prisutan od 01. do 05. jula. Kod vrste Ph. castaneae je registrovano od 5 do 112 leptira godišnje. U proseku je registrovan 41 primerak godišnje. Najveći udeo leptira je prisutan u periodu od 16. juna do 05. jula.

Ključne reči: Cossidae, Cossus, Dyspessa, Phragmataecia, Zeuzera pyrina

Uvod

Familija Cossidae je mala familija leptira koja je u Evropi zastupljena sa svega 19 vrsta (Karsholt i Razowski, 1996). U Srbiji je registrovano šest vrsta (Zečević, 2002). Iako je familija mala u njoj su vrste koje mogu biti ekonomski značajne u biljnoj proizvodnji. Za našu zemlju ne postoje podaci o elementima prognoze ni jedne vrste iz ove familije, pa smo odlučili da ih saopštimo za okolinu Sombora.

Materijal i metod rada

Istraživanje familije Cossidae u okolini Sombora traju od 1985. godine. Za period od 1994. do 2009. godine su prikupljeni detaljni podaci o letu leptira na svetlosnoj klopci tip RO Agrobečej u okolini Sombora. Klopka je u periodu od 1994. do 1999. godine bila postavljena na Fernbahovom salašu u Lugovu. To je 4 km jugoistočno od Sombora. U periodu od 2000. do 2007. godine je bila postavljena 1 km jugoistočno od Sombora (kod Gradske Toplane). Tokom perioda od 2008. do 2010. godine klopka je bila postavljena na južnoj periferiji Sombora. Sva tri lokaliteta se nalaze u kvadratu koji je na UTM kar-

∗ Mr Dragan Vajgand, Agroprotekt d.o.o, Sombor, e-mail:[email protected]

149 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2 ti označen sa CR56. Leptiri su svakodnevno prikupljani i determinisani. Determinacija leptira je urađena pomoću ključeva Freina i Witt (1990) i Forster Wohlfahrt (1984). Di- namika leta je dobijena tako što se za svaki primerak registrovan na svetlosnoj klopci u periodu od 1994. do 2010. godine računao njegov procentualni udeo u godišnjem ulovu, a zatim su udeli iz različitih godina sabrani i prikazani za periode od pet dana. Podaci o biologiji vrsta su preuzeti iz Alamši i sar. (2004), Forster i Wohlfahrt (1984), Freina i Witt (1990) i Mihajlović (2008).

Rezultati istraživanja i diskusija

U okolini Sombora su registrovane četiri vrste ove familije. Cossus cossus (Linnaeus, 1758) - drvotočac (engleski - Goat Moth). Na svetlosnoj klopci u periodu od 1994. do 2010. godine ukupno je registrovano 24 primerka drvotočca (lokaliteti Lugovo i Sombor). Znači da se u proseku registruje 3 primerka za 2 godine. Najviše leptira tokom godine je registrovano tokom 2003. i 2005. godine, po četiri primerka. Tokom više godina nije registrovan ni jedan primerak (Grafikon 1.). Leptiri lete u periodu od 30. maja do 12. avgusta. Uvek je registrovan po jedan leptir za noć. Na grafi- konu 2 se uočava da brojnost leptira nakon pojave leptira brzo poraste do maksimuma, a zatim prema kraju leta leptira opada. Najveći udeo populacije leptira registruje se u periodu od 06. do 10. juna (23,3%) i od 21.do 25. juna (15,9%). Ukoliko se dinamika leta uporedi sa podacima za Mađarsku (www.julia-nki.hu) može se zaključiti da su slične, to jest brojnost nakon početka leta leptira brzo dostigne maksimum a zatim opada. Jedina razlika je u tome da se u Mađarskoj let leptira završava sredinom jula, a u Somboru sredinom avgusta. Leptiri su registrovani i: 28. jula 1985.; 14. juna i 17. jula 1986.; 03. jula 1987.; 13. i 25. juna i 24. avgusta 1989.; 19. jula 1992.; 22. juna 1993. godine, svi na lokalitetu Lugovo. Odrasla gusenica ove vrste je registrovana 25. septembra 2010. godine na lokalitetu Kupusina, Kupusinski dunavac (prema UTM karti CR46). Graf. 1. Brojnost leptira Cossus cossus po godinama Fig. 1. Annual frequency of Cossus cossus

5 4 3 2 broj leptira 1 number of moths 0 1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 g o d i n e - y e a r s

150 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

Graf. 2. Dinamika leta leptira Cossus cossus na svetlosnoj klopci u Somboru Fig. 2. Flight dinamic of moths Cossus cossus at light trap in Sombor

25 20 15 10 5

u d e o l p t i r a 0 Percentage of total (%) Percentage 22-26.04 02-06.05 12-16.05 22-26.05 01-05.06 11-15.06 21-25.06 01-05.07 11-15.07 21-25.07 09-13.09 10-14.08. 20-24.08. 19-23.09. 31.07-04.08 30.08-03.09.

f i v e d a y s p e r i o d - p e n t a d e

Biologija: Leptiri polažu jaja najčešće na prizemi deo stabala u pukotine kore. Embrionalni razvoj traje 8 do14 dana. Gusenice se nakon dan dva ubušuju u stablo. To je momenat kada se mogu efikasno suzbiti primenom insekticida na prizemni deo stabla. Nakon ubušenja se mogu suzbiti jedino traženjem crvotočine u prizemnom delu stabla i ubrizgavanjem insekticida špricem u rupu što je veoma teško izvodljivo. Gusenica dr- votočca se hrani u drvenastim biljkama i može biti štetna u voćarstvu (jabuka, orah), šumarstvu (vrba, topola, brest, lipa, hrast, joha, breza, bukva) i hortikulturi (ukrasno dr- veće). Razvoj gusenice traje dve do četiri godine i odvija se u debelim granama i stablima biljaka. U šumama su najčešće napadnuta pojedinačna stabla na kojima se nađe veći broj gusenica. Gusenice se retko registruju u značajnijem obimu, a obično je to u šumarskim rasadnicima. Dyspessa ulula (Borkhausen, 1790) (engleski - Garlic Mottled). Ukupno je zabe- leženo svega osam primeraka ove vrste na svetlosnoj klopci. Svi leptiri su registrovani u drugoj polovini maja i početkom juna; na svetlosnoj klopci lokalitet Lugovo: 22. i 27. maj 1994.; 22. maj 1998.; na svetlosnoj klopci lokalitet Sombor 25. i 30. maja 2004. i 25. maj 2005.; 05. i 07. juna 2010. godine. Jedan primerak je registrovan u fazi mirovanja na zidu (ne na svetlosnu klopku) na lokalitetu Kruševlje 15. maja 2001. godine (na UTM mapi je to u kvadrantu sa oznakom CR58). Biologija: Vrsta se hrani spontanim vrstama roda Alium spp. Može biti štetna na gajenom luku na Iberijskom polustrvu (Messiaen i sar., 1993). Male gusenice se sa luko- vicama unesu u skladište, pa tamo prave glavne štete. Suzbijanje se tada obavi fumigaci- jom skladišta. Kod nas nikada nisu registrovane štete od ove vrste. Zeuzera pyrina (Linneaus, 1761) - granotočac (engleski - Leopard Moth). Broj leptira na godišnjem nivou u periodu od 1994. do 2010. godine se kretao između 0 i 47 primeraka na svetlosnoj klopci (Grafikon 3.). Najveći broj leptira je registrovan 1994. godine. Ukupno je registrovano 167 leptira ili u proseku 10 leptira godišnje. Leptiri su bili prisutni u periodu od 27. maja do 18. avgusta. Brojnost postupno raste od početka leta pa do kraja jula, nakon čega se brojnost brzo smanji (Grafikon 4.). Povećanje broja leptira u periodu od 01. do 05. jula na kratko menja tendenciju porasta brojnosti, ali je ona prvenstveno posledica povećane brojnosti u tom periodu samo tokom 1994. godine.

151 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

Za jednu noć je najviše registrovano četiri primerka. Najveći udeo leptira je registrovan u periodu od 01. do 05. jula i od 31. jula do 04. avgusta. Dinamika leta u Somboru se razlikuje od dinamike leta u Mađarskoj (www.julia-nki.hu). Tamo let traje od početka juna do sredine avgusta. Brojnost postupno raste i postupno pada, a masimum leta se registruje oko 1. jula. Graf. 3. Brojnost leptira Zeuzera pyrina po godinama Fig. 3. Annual frequency of Zeuzera pyrina

50 40 30 20 broj leptira 10 number of moths 0 1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 g o d i n e

Graf. 4. Dinamika leta leptira Zeuzera pyrina na svetlosnoj klopci u Somboru Fig. 4. Flight dinamic of moths Zeuzera pyrina at light trap in Sombor

18 16 14 12 10 8 6 4 2 u d e o l p t i r a 0 Percentage of total (%) 22-26.04 02-06.05 12-16.05 22-26.05 01-05.06 11-15.06 21-25.06 01-05.07 11-15.07 21-25.07 09-13.09 10-14.08. 20-24.08. 19-23.09. 31.07-04.08 30.08-03.09.

f i v e d a y s p e r i o d - p e n t a d e

Na lokalitetu Lugovo je registrovana pomoću svetlosne klopke i 16. i 27. jula 1986.; 24. jula, 07. jula i 12. avgusta 1987.; 15. avgusta 1988.; 23. i 24 maja, 21., 23. i 26. juna i 03., 16., 23. i 31. jula 1990. godine. Biologija vrste: Leptiri polažu jaja na lisne drške, u osnovu pupoljaka i na koru grana na mestu grananja (Almaši i sar. 2004). Embrionalni razvoj traje 10 do 15 dana. Gusenice se brzo po piljenju ubušuju u grane. U granama drvenastih biljaka se razvijaju dve godine. Gusenica može biti štetna u voćarstvu (jabuci), šumarstvu i hortikulturi (klen, brekinja, bukva, lipa, topola, glog, topola, joha, Tamarix, Punica, Fucus). Kod nas se retko registruju u većoj brojnosti, obično u rasadnicima, a poseban je problem što naseljava podpuno zdrava stabla. Manja stabla propadaju a na većima dolazi do lomljenja grana i deformacija. Leptiri u Somboru su registrovani od 23. maja do 18. avgusta. Pharagmataecia castaneae (Hübner, 1790) (engleski - Reed Leopard) se registruje svake godine. Na svetlosnoj klopci najmanje leptira je registrovano 2000. godine 5

152 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2 primeraka, a najviše 1997. godine 112 primeraka godišnje (Grafikon 5.). Svi leptiri su registrovani u periodu od 01. maja do 02. septembra. Ukupno je registrovano 696 primeraka. Prosečno se godišnje registruje 41 primerak. Brojnost leptira je prilično ujednačena od 07. maja do 30. jula. Najveći udeo leptira je u periodu od 16. juna do 05. jula, kada se tokom svake pentade registruje oko 8% populacije. Na lokalitetu Lugovo je registrovano još nekoliko primeraka: 17., 21. i 26. jula 1986. i 14. i 30. juna, i 10. i 27. avgusta 1987. godine.

Graf. 5. Brojnost leptira Phragmataecia castanea po godinama Fig. 5. Annual frequency of Phragmataecia castanea

120 100 80 60 40 broj leptira

number of moths 20 0 1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 g o d i n e

Graf. 6. Dinamika leta leptira Ph. castaneae na svetlosnoj klopci u Somboru Fig. 6. Flight dinamic of moths Ph. castaneae at light trap in Sombor

9 8 7 6 5 4 3 2 1 u d e o l p t i r a 0 Percentage of total (%) 22-26.04 02-06.05 12-16.05 22-26.05 01-05.06 11-15.06 21-25.06 01-05.07 11-15.07 21-25.07 09-13.09 10-14.08. 20-24.08. 19-23.09. 31.07-04.08 30.08-03.09.

f i v e d a y s p e r i o d - p e n t a d e

Biologija vrste: Gusenice se razvijaju tokom dve godine u trsci i može biti štetna, ukoliko se trska koristi za preradu. Leptiri u Somboru su registrovani od 01. maja do 02. septembra.

153 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

Zaključak

U radu su prikazani podaci o četiri vrste familije Cossidae koje su registrovane u okolini Sombora u periodu od 1985. do 2010. godine. To su vrste Cossus cossus, Dyspe- ssa ulula, Zeuzera pyrina i Phragmataecia castaneae. Dinamika leta i elementi prognoze su prikazani na osnovu podataka prikupljenih pomoću svetlosne klopke tip RO Agrobečej za period od 1994. do 2010. godine. Kod vrste C. cossus godišnje se ulovi 0 do 4 primerka ili u proseku 3 leptira na dve godine. Leptiri su prisutni od 30. maja do 24. avgusta. Najveći udeo populacije je prisutan u periodu od 06. do 10. juna. Tokom godine se registruje 0 do 2 leptira vrste D. ulula ili u proseku 1 leptir za dve godine. Svi leptiri su registrovani u periodu od 15. maja do 07. juna. Z. pyrina je godišnje prisutna sa 0 do 47 leptira godišnje ili u proseku sa 10 leptira godišnje. Leptiri su prisutni od 23. maja do 18. avgusta. Najveći udeo leptira je prisutan od 01. do 05. jula. Kod vrste Ph. castaneae je registrovano od 5 do 112 leptira godišnje. U proseku je registrovan 41 primerak godišnje. Najveći udeo leptira je prisutan u periodu od 16. juna do 05. jula.

Literatura

1. Almaši, R., Injac, M., Almaši Š. (2004): Štetni i korisni organizmi jabučastih voćaka. Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Novom Sadu, Departman za zaštitu bilja i život- ne sredine Dr Pavel Vukasović. Novi Sad. 2. Forster, W., Wohlfahrt, Th. (1984): Die Schmetterlinge Mitteleuropas Spinner und Schwärmer (Bombyces und Sphinges). Franckh’sche Verlagshandlung Stuttgart. pp 239 3. Freina, J., Witt, Th. (1990): Die Bombyces und Sphinges der Westpalaearktis (Insecta Lepidoptera) Band 2. Edition Forschung und Wissenschaft VerlagGmbH. Minhen pp 141 4. Karsholt, O., Razowski, J. (1996): The Lepidoptera of Europe. A distributional Chec- klist. Apollo Books. 380 pp. Stenstrup. 5. Messiaen, C.M., Cohat J., Leroux J. P., Pichon M., Beyries. (1993): Les Allium alimen- taires reproduits par voie végétative. INRA Paris. pp 20. 6. Mihajlović, Lj. (2008): Šumarska entomologija. Univerzitet u Beogradu, Šumarski fakultet. pp 549-553. 7. Survey, D. (1973): UTM karta Beograd Series 1404, Sheet 251-D, Edition 2-GSGS. 1:500 000 Ministry of Defence, United Kingdom 8. Zečević, M. (2002): Fauna leptira Timočke krajine (Istočna Srbija). DŠIP Bakar Bor i Narodni muzej Zaječar. pp 307. 9. www.julia-nki.hu

154 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

UDC: 596.78(497.113) Original scientific paper

GOAT MOTH FAMILY (COSSIDAE, LEPIDOPTERA) IN SOMBOR (VOJVODINA, SERBIA) AND FORECAST ELEMENTS

∗ D. Vajgand35

Summary

This research presents data for four species of Goat Moth family registered in Sombor surroundings between 1985 and 2010. Those are Goat Moth (Cossus cossus), Garlic Mottled (Dyspessa ulula), Leopard Moth (Zeuzera pyrina), and Reed Leopard (Phragmataecia castaneae). Flight dynamic and forecast elements are based on specimens caught with the RO Agrobečej type of light trap for the period 1994–2010. Each year there were between 0 and 4 caught specimens of the Goat Moth (C. cossus), on average 3 specimens in two years. Moths are present from May 30 to August 24. Majority of the population appears between June 6 and 10. There were between 0 and 2 Garlic Mottled a year, on average one specimen in two years. All moths were recorded between May 15 and June 7. Presence of the Leopard Moth (Z. pyrina) was 0 to 47 specimens a year, with average 10 specimens per year. They were recorded from May 23 until August 18. Most of the records came between July 1 and 5. Presence of the Reed Leopard (Ph. castaneae) was 5-112, or 41 specimens per year on average. Most of the records came between June 16 and July 5.

Key words: Cossidae, Cossus, Dyspessa, Phragmataecia, Zeuzera pyrina.

∗ Dragan Vajgand, M.Sc., Agroprotekt doo, Sombor; e-mail: [email protected]

155 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

156 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

UDK: 339.138+631:65.012.3 Originalni naučni rad

AFIRMACIJA MARKETING PRISTUPA U POLJOPRIVREDI SRBIJE

* D. Cvijanović, V. Paraušić, B. Mihailović36

Izvod: Kreiranje i implementacija marketing strategije podrazumeva aktivan odnos prema tržišnim kretanjima i internim mogućnostima preduzeća. Tržišni uspeh je de- terminisan sposobnošću preduzeća da prepozna atraktivne tržišne segmente, identifikuje ključne faktore uspeha i razvije proizvodne procese kojima će da stekne konkurentnu prednost na tržištu. Redefinisanje tržišnog i konkurentskog prostora je kontinuiran zadatak, pre svega marketing menadžmenta preduzeća. Shodno tome, od marketinga se očekuje da ostvari kontakte sa spoljnim akterima (konkurencijom i klijentima) koji imaju nezavisno postojanje. Sam opstanak preduzeća zavisi od toga koliko se dobro me- nadžment prilagođava tržišnim uslovima koji su pod uticajem aktivnosti velikog broja tržišnih aktera. Pri tome, marketinški posao se pojavljuje u dva oblika – u formulaciji strategije i organizaciji menadžmenta različitih tržišno orijentisanih aktivnosti prodaje, reklamiranja, proizvodnje i istraživanja tržišta, fizičke distribucije itd. Imajući u vidu savremeno poimanje konkurentnosti, kao i sadašnje performanse domaće poljoprivrede i nizak potencijal tržišta poljoprivrednih proizvoda, nužni su procesi transformacije doma- će poljoprivrede i svih formi subjekata privređivanja u ovoj delatnosti.

Ključne reči: marketing, poljoprivreda, konkurentnost, strategija, menadžment.

Uvod

Konvencionalan pogled na izvore produktivnosti i konkurentnosti u fokus stavlja eksterne faktore proizvodnje, kao što su rad, kapital i prirodni resursi. Tako, u konkurent- skoj utakmici pobeđuju oni koji imaju tzv. komparativnu prednost, odnosno prednost u troškovima na bazi superiorne kombinacije eksternih efekata proizvodnje. Globalizacija, međutim, relativizira značaj eksternih izvora konkurentske prednosti, tako da centralno pitanje razvoja svake nacionalne ekonomije postaje stvaranje uslova za brz i održiv rast produktivnosti – korišćenjem znanja i drugih internih izvora konkurentske prednosti, kao što su strategija i kvalitet poslovnog ambijenta. Iako je konkurencija na bazi obilja prirodnih resursa i jeftine radne snage legiti- mna konkurentska strategija, problem je u tome što se ova resursna kombinacija da lako

* Dr Drago Cvijanović, mr Vesna Paraušić, dr Branko Mihailović, Institut za ekonomiku poljoprivrede, Beograd; e-mail: [email protected] Rad je deo istraživanja na projektu III 46006 “Održiva poljorivreda i ruralni razvoj u funkciji ostvarivanja strateških ciljeva Republike Srbije u okviru dunavskog regiona” finansiranog od strane Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije.

157 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2 imitirati i postoji velika verovatnoća pojave novih konkurenata, koji isti proizvod mogu ponuditi po nižoj ceni. Takođe, više je nego očigledno da ova strategija ne može na- domestiti prednosti znanja, novih razvojnih strategija preduzeća i razvijenog poslovnog ambijenta. Sve ovo najbolje potvrđuje naša zemlja, koja je dosledna konvencionalnom poimanju konkuretnosti (u ukupnom izvozu i izvozu agrara dominiraju sirovine i polufabri- kati, odnosno radno i resursno intenzivni proizvodi) i koja na domaćem i međunarodnom tržištu nije konkurentna ni po jednom osnovu, a ponajmanje po cenama. Pri tom, trebalo bi naglasiti i to da je, s obzirom na strukturu našeg izvoza, cena još uvek presudan faktor konkurentnosti (ona delimično gubi na značaju kod proizvoda višeg stepena finalne obrade i kod proizvoda sa razvijenom markom, odnosno prepoznatljivošću). Srbija u ekonomskim odnosima sa inostranstvom beleži višegodišnje kumuliranje negativnih tendencija po raznim apektima (pokrivenost uvoza izvozom, struktura izvoza i uvoza, odnosi domaćih i izvoznih cena, regionalna usmerenost izvoza, tehnološko zastarevanje proizvodnje i sl.). Kumulativno posmatrano, ukupan trgovinski deficit u nekoliko poslednjih godina približava se visini našeg spoljnog duga i ukoliko se ne napravi radikalan zaokret ka novim izvorima konkurentnosti, privredni rast i rast izvoza neće omogući otplaćivanje spoljnog duga u narednim godinama. Istovremeno, bez povećanja produktivnosti i razvoja odgovarajućih marketing strategija, baziranih na znanjima i inovacijama, u sektoru preduzeća, i bez razvoja kvalitetnog i stabilnog poslovnog ambijenta, u segmentu makroekonomije, komparativna prednost koju Srbija ima u oblasti agrara ostaće samo neiskorišćena izvozna šansa i razvojna perspektiva.

Pojam marketinga

U stručnoj literaturi prisutne su mnogobrojne definicije po kojima je marketing: Proces planiranja i izvršavanja koncepcije cena, promocije i distribucije ideja, dobara i usluga sa ciljem da se ostvari razmena koja zadovoljava individualne i organizaci- one ciljeve (AMA). Upravljački proces pomoću koga pojedinci i grupe obezbeđuju sebi ono što im je potrebno i ono što žele kroz stvaranje i razmenjivanje proizvoda i vrednosti sa drugima (Kotler, Keller, 2006). Ukupan sistem međusobno povezanih aktivnosti namenjen planiranju, određiva- nju cena, promociji i distribuciji proizvoda i usluga koje zadovoljavaju potrebe sadašnjih i potencijalnih kupaca (Stenton, 1967). Shodno navedenim definicijama marketing predstavlja zbir aktivnosti koje su upotrebljene u cilju usmeravanja tokova proizvoda i usluga od proizvođača prema potrošaču (korisniku, kupcu, klijentu). Marketing se može predstaviti kroz proces od četiri koraka, koji počinje analizom i definisanjem «univerzuma» potencijalnih korisnika ili kupaca. Posle prve faze marketinškog procesa sledi proces skretanja pažnje korisnika koji su spre- mni na kupovinu, iz «univerzuma» ciljane populacije. U trećoj fazi sistemski se utiče na potencijalne korisnike da se zainteresuju i prihvate postojeće koncepte ili ponude, koje su kreirane na osnovu marketinških aktivnosti organizacije. Konačno, uspeh prethodne tri faze trebalo bi da dovede do prelaska potencijalnih kupaca u «prave» kupce putem

158 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2 aktivnosti koje se sprovode da bi potencijalni korisnici obavili željenu akciju - kupovina, poziv, skidanje dokumenata, pretplata, članstvo, prodaja, itd. Predstavljeni proces od četiri koraka (pažnja, interesovanje, želja, akcija), obično se odnosi na početak marketinškog procesa za neki proizvod, uslugu, ili organizaciju. Ve- ćina aktuelnih marketinških procesa u organizacijama odnosi se na zadatak zadržavanja stalnih klijenata kroz aktivnosti kreiranja odnosa s klijentima, poboljšanje korisničkog servisa, bolje predstavljanje prednosti proizvoda i usluga, itd. Marketing je nastao radi rešavanja problema proizvodnje i proizvođača onda kada je ponuda bila veća od tražnje, a krajnji cilj je bila realizacija proizvedene robe i ostvarivanje profita za preduzeće. Danas se suština marketinga sastoji u rešavanju problema potrošača - brže i bolje od konkurencije. Shodno tome, s pravom se ističe da ”posedovati konkurentsku prednost isto je što i imati pištolj u borbi noževima (Kotler, 2003).

Doba elektronskog marketinga - “on line” marketing u poljoprivredi

Direktan marketing ima tri bitne komponente: privredna propaganda sa direktnim reagovanjem, razvijena i efikasna banka podataka, direktno građenje odnosa sa potroša- čima da se poveća obim prodaje, tržišno učešće i dobit. Za razliku od masovnog marketinga koji potrošače identifikuje kao grupu koja ima zajedničke demografske karakteristike, direktan marketing identifikuje potrošača po imenu, adresi, i ponašanju u kupovini. Direktan marketing u proizvodnji i prodaji može se ostvariti putem: maksimarketinga, marketinga baze podataka, telemarketinga i inte- raktivnog marketinga. Maksimarketing predstavlja korišćenje banke podataka o potroša- čima i privredne propagande u funkciji stvaranja ciljno usmerene poruke koja doprinosi stvaranju i proširenju dugoročnih odnosa sa specifičnom grupom potrošača. Marketing baze podataka uključuje ekstenzivnu listu relevantnih informacija za užu ciljnu grupu veoma perspektivnih potrošača sa ponudom preduzeća od interesa upravo za njih. Tele- marketing, kao što sam naziv govori, predstavlja prodaju putem telefona. Poslednji oblik direktnog marketinga, tzv. interaktivni marketing podrazumeva sistem medija koji omo- gućava preduzećima i pojedincima kao potrošačima da učestvuju u dvostranom komuni- ciranju putem računara, televizije, telefaksa. Naslednica industrijske revolucije – infor- maciona ekonomija i virtuelni Internet prostor – uspešno prodiru u sve aspekte svakod- nevnog života, ekonomije i trgovine, menjajući dosadašnju praksu i norme. Digitalna revolucija i kompjuterska tehnologija iz osnove menjaju poimanje prostora, vremena i materije. Naime, preduzeće više ne mora da zauzima mnogo prostora, ono može biti virtuelno i nalaziti se bilo gde. Poslovanja mogu biti povezana međusobno i sa kupcima u besprekornu virtuelnu mrežu. Konačno, sve više raste značaj i uloga elektronske trgovine (“on line” ili trgovina preko Interneta), u odnosu na maloprodajne kanale. U razvijenim zemljama tržišne ekonomije, Internet je već zašao i u oblast poljoprivrede, a spektar primene Interneta za svhe marketinga je veoma širok: od on line- propagande, preko on line kupovine (odnosno prodaje), pa do on line servisa. Kompanija može da koristi Internet da istražuje okruženje i tržište, da daje informacije (kreirajući svoju Web stranicu), učestvuje u diskusijama, obavlja direktnu Internet kupovinu i prodaju, razmene, aukcije i sl. Naime, na Internetu se uvek može pronaći najsvežija

159 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2 lokalna vremenska prognoza, ali se može, i putem svetom razapete mreže kompjutera, kupiti seme ili đubrivo ili prodati finalni proizvod. Broj farmera koji pokreću vlastiteWeb stranice u Holandiji (situacija u Holandiji je ogledalo opšteg smera u celoj Evropskoj uniji) brzo se povećava, tako da ih sada ima oko 40% od ukupnog broja ljudi koji žive od poljoprivrede (www.pikbecej.co.yu). Interesantno je primetiti da je i u svetu upravo nova generacija farmera - mladi, obrazovani, i ambiciozni – ona koja koristi Net tehnologiju, da bi povećali produktivnost i profit. Smisao korišćenja on line marketinga, odnosno Interneta u poljoprivredi farmeri vide u brzini i lakoći pristupa brojnim informacijama, kao i u mogućnostima da poslovne transakcije (kupovine i prodaje) obavljaju bez posrednika i iz “svog dvorišta”. Mladi farmeri danas nemaju dovoljno vremena i žele da iskoriste sve mogućnosti koje im se pružaju i sve alate koji su im na raspolaganju - softver, Internet, satelite, robotiku (npr za muženje), biotehnologiju - da urade mnogo više za manje vremena. U tom smislu Internet berze poput Farmbid-a omogućavaju da farmeri naručuju i prodaju 24 časa dnevno i da razmenjuju narudžbe u realnom vremenu, ne gubeći dragoceno vreme od radnog dana na kontakte sa lokalnim dilerima, radi nabavke inputa ili prodaje svojih proizvoda. To umnogome menja poziciju proizvođača, koji su gotovo i potpuno izbačeni iz novčanih transakcija vezanih za trgovinu njihovim proizvodima. Jedan od problema moderne tehnologije je i taj što ona omogućava velikim farmerima da postanu još veći, ali ta ista tehnologija povećava konkurenciju među malim proizvođačima. Jedan od sajtova Internet berze – Farmbid, međutim, omogućava malim farmerima da opstanu na tržištu, time što se mogu udruživati i stvoriti “virtuelnu kooperaciju”, koja će igrati ulogu jednog velikog proizvođača. Digitalna revolucija je otvorila vrata tek pokrenutim preduzećima, koja sprovode strategiju niša, da sa malim kapitalom nastupe na svetskom tržištu. Na primer, kompanija vina Klo LaŠans (Clos LaChance) je pokrenula posao kao virtuelni vinograd. Naime, vlasnik kupuje grožđe od drugih vinograda, iznajmljuje prostor za proizvodnju i skladištenje, pronalazi ljude talentovane za pravljenje vina, etiketa, boca i zapušača i prodaje samo preko Interneta. Kao virtuelna kompanija, nastoji da se takmiči sa Mondavijem (Mondavi) i drugim, finansijski dobro stojećim i organizovanim, proizvođačima vina. Konačno, danas postoji mnogo Web-sajtova, koji se bave agrobiznisom i mnoge kompanije pokušavaju da postanu sprega između proizvođača, distributera i kupaca na jednom mestu kreirajući Internet sajtove kao: www.AgLink.com, www.AgriPlace.com, www.DirectAg.com, www.Farms.com, www.XSAg.com.

Marketing program poljoprivrednih proizvoda

Osobenosti poljoprivrednih proizvoda i njihove namene, kao i karakteristike ponude i tražnje utiču da program marketing aktivnosti ovih proizvoda bude značajno specifičan.

160 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

Proizvod

Specifičnost proizvoda u marketing miksu poljoprivrednih proizvoda proizilazi iz samih specifičnosti poljoprivredne proizvodnje, koje su posledica njenog biloškog karaktera. Naime, proizvodni program poljoprivrednih proizvođača je dobrim delom uslovljen prirodom zemljišta, plodoredom, klimom, postojanjem vegetacionih perioda u biljnoj i stočarskoj proizvodnji, te je uvažavajući sve pomenute faktore potrebno vršiti prilagođavanje proizvoda potrebama tržišta. Pored toga, s obzirom da su poljoprivredni proizvodi u velikom procentu homogeni, male su mogućnosti za diferenciranje proizvoda, i to posebno onih proizvoda koji predstavljaju inpute za prehrambenu industriju. No, za one poljoprivredne proizvode, koji se prodaju na zelenim pijacama i/ili preko supermarketa postoje izvesne mogućnosti diferenciranja, pre svega, kroz dva bitna svojstva proizvoda, a to su: pakovanje i obeležavanje. Poseban aspekt poljoprivrednih proizvoda jeste kvalitet i marka. Pakovanje proizvoda za međunarodna tržišta. Problemi pakovanja u međunarodnom marketingu vezuju se za: savlađivanje većih geografskih distanci; savlađivanje brojnih kulturnih razlika; suočavanje sa različitim ekološkim standardima u svetu. Postoji opšte slaganje da su dve funkcije savremenog pakovanja dominantne i nezaobilazne: zaštitna i promotivna. Trebalo bi spomenuti i da je ekološko razmišljanje u domenu pakovanja (green thinking) postalo imperativ u EU, a i pored viših troškova, ovo prilagođavanje je često jeftinije i prihvatljivije od alternative – biti isključen iz tržišne “utakmice”. Trebalo bi istaći i da plasman našeg voća na evropsko tržište upravo ograničava ne kvalitet, već neispunjavanje strogih procedura branja, zamrzavanja, pakovanja, utovara i transporta. Primer valjevske firme “Voće promet” jasno govori da se na evropsko i svetsko tržište može samo sa kvalitetnom saradnjom. Primera radi, ova firma je 2003. godine izgubila oko 30.000 evra na izvozu šljive, jer ambalaža u koju je bila upakovana nije u potpunosti odgovarala evropskim standardima (Poljoprivrednik, septembar 2003). Sada se šljiva pakuje u vrhunske plastične gajbe koje dostavlja nemački partner Naime, kvalitet našeg voća (šljive, maline) je bez premca na rigoroznom evropskom tržištu, ali cenu često obara loša ambalaža i nepoštovanje nekih elemenata jasno preciziranih u ugovorima (npr. rokovi isporuke). Stoga, zbog vrhunskog pakovanja i propisno ubranih plodova višu cenu na primer postiže šljiva iz Poljske, Češke, Mađarske, Turske, koja inače po kvalitetu znatno zaostaje za srpskom. Obeležavanje proizvoda je bitno obeležje pakovanja, odnosno svojstvo poljoprivrednih proizvoda (radi se o namirnicama koje utiču na zdravlje ljudi, podložne su kvarenju i sl). Označavanje proizvoda (zaštitni znaci, deklaracija o poreklu i kvalitetu proizvoda) značajno doprinosi i diferenciranju proizvoda, koji se mogu učiniti različitim sa stanovišta autohtonosti, sa aspekta zdrave, organske hrane i sl. Obeležavanje proizvoda ima presudnu ulogu i zbog sve veće zastupljenosti genetski modifikovane hrane (soja; kukuruz šećerac sorte BT 11, za koji je dozvoljena samo distribucija na teritoriji EU, ali ne i uzgajanje). Za genetski modifikovane proizvode EU sve lakše «daje zeleno svetlo», iako ankete pokazuju da je 70% potrošača u zemljama EU protiv genetski izmenjene hrane (Večernje novosti, 22. maj 2004). Interesantno je da na dozvolu da se upiše u spisak legalnih, koji sada čine 34 genetski modifikovane namirnice,

161 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2 u ovom trenutku čeka još osam «natprirodnih. U EU-25 od aprila 2004. godine važi oba- veza markiranja genetski modifikovanih namirnica, u cilju delimične zaštite potrošača, ali jasno samo onih sa većim dohotkom. Siromašniji će se i dalje opredeljivati za cenu, a neki drugi, pa, čak, i zdravstveni kriterijumi će padati u vodu, uz blagoslov EU.

Cena

Mogućnost uticaja na cene poljoprivrednih proizvoda je manja nego na cene industrijskih proizvoda. Za dobar broj poljoprivrednih proizvoda, načelno govoreći, postoji tržište potpune konkurencije. Kako na strani ponude, tako i na strani tražnje ima više učesnika u procesu razmene, a proizvod je homogen. Vezano za uticaje na cene, u teoriji i praksi izdvajaju se dva tipa aktera na tržištu poljoprivrednih proizvoda: prvo, oni koji imaju mogućnosti da značajnije utiču na visinu tržišne cene svojih proizvoda i drugo, oni koji po prirodi svoje delatnosti (radi se uglavnom o berzanskim proizvodima – pšenica, industrijsko bilje) nemaju tu mogućnost. Budući da većina poljoprivrednih proizvoda ima berzanske cene, jasno je da je međunarodna konkurencija na podlozi cena sve intenzivnija. U tom smislu, srpski proizvođači i izvoznici (za koje je dostizanje cenovne konkurentnosti kod ovih proizvoda nemoguće) - moraju se okrenuti izvozu onih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, koji zahtevaju više faze prerade i kod kojih postoje mo- gućnosti diferenciranja, bilo kroz stanovište autohtonosti proizvoda, visokog kvaliteta i/ili ekološke ispravnosti. U izvozu poljoprivrednih proizvoda iz Srbije, važan element konkurentnosti u budućnosti biće upravo razvijanje i unapređivanje necenovnih aspekata konkurentnosti: kvalitet, inovacije, dizajn, ambalaža, pouzdanost i brzina isporuke, trgo- vinska marka, sposobnost zadovoljenja specifičnih zahteva potrošača i sl.

Distribucija

U Srbiji proizvođači poljoprivrednih proizvoda imaju ograničen izbor alternativ- nih kanala prodaje na domaćem tržištu. Naime, dobar broj poljoprivrednih proizvođača direktno prodaje svoje proizvode na najbližem lokalnom tržištu potrošačima ili/i trgovci- ma (nakupcima), dok jedan broj prodaje prerađivačima. Dobar deo svojih potreba za poljoprivrednim proizvodima građani podmiruju na pijacama, koje će imati značajnu ulogu sve dok se trgovina, radikalno reorganizovana i odgovarajuće opremljena (odgovaraju- ćim hladnjačama i skadištima) ne osposobi za kvalitetno i cenovno konkurentno snabdevanje građana Kod nas je ovo područje marketinga veliki problem. Naime, nedostatak dobro organizovanog sistema otkupa, efikasne trgovinske mreže i saobraćane infrastrukture - onemogućava mobilisanje svih raspoloživih tržišnih viškova na svim suficitarnim područjima i, ujedno, ograničavanja ostvarivanje dva osnovna cilja: objedinjavanje ponude za izvoz i uravnoteženje, odnosno snižavanje cena na domaćem tržištu. Specifič- nosti poljoprivredne proizvodnje i poljoprivrednih proizvoda (neravnomerno prostorno raspoređena poljoprivredna proizvodnja, sezonski karakter, kabasti proizvodi podložni kvarenju) uslovljavaju da su problemi distribucije, tačnije kanala prodaje, transporta i skladištenja (zaliha) poljoprivrednih proizvoda veliki i u razvijenim zemljama. Stoga je u svetu uloga produktnih berzi i aukcija veoma razvijena u prometu poljoprivrednih proizvoda (Cvijanović i sar., 2009).

162 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

Promocija

Promocija ima manje značajnu ulogu u marketing programu poljoprivrednih u odnosu na industrijske proizvode. U principu, samo veliki proizvođači ili udruženi pro- izvođači mogu imati proizvode sa markom. Za stimuliranje primarne tražnje za određe- nim poljoprivrednim proizvodom moguće je ići na kooperativnu privrednu propagandu udruženih proizvođača. U tom kontekstu, trebalo bi istaći da u mnogim zemljama postoje zajednički programi određenih grupa proizvođača, kojima je cilj bolji plasman njihovih proizvoda na domaćem tržištu ili u izvozu. Ovde se radi o strategiji koja se sprovodi kroz generičko reklamiranje i promociju određenih proizvoda. Pri tom, na generičku reklamu i promociju se ne gleda samo kao na instrument tržišne konkurentnosti pojedinca, već kao na pojavu koja ima opštu korist sa stanovišta širenja znanja ljudi o adekvatnoj ishrani. Konačno, promocija u međunarodnim okvirima ima i dodatni oblik, koji bi se mogao označiti kao promocija nacionalnog identiteta, odnosno nacionalna promocija izvoza. Preduzeća u mnogim zemljama ozbiljno računaju na pomoć države (informativna, finan- sijska i promotivna) pri izlasku na međunarodno tržište, a ovu pomoć opravdano bi mogli da očekuju i proizvođači i izvoznici poljoprivrednih proizvoda iz Srbije. U tom kontekstu, unapređenje imidža zemlje porekla “Made in Serbia” (razvoj imidža ekološki čiste zemlje, područja bez genetski proizvedene hrane i sl.) veoma je značajno, jer direktno utiče na imidž određenih proizvoda (vina, mesa, voća i sl).

Zaključak

Sagledavajući svetske trendove (većina poljoprivrednih proizvoda ima berzanske cene, a međunarodna konkurencija na podlozi cena je sve intenzivnija), a imajući u vidu dostignuti nivo proizvodnje i konkurentnost domaćih proizvođača, može se izvesti zaklju- čak, da smo, pod pretpostavkom ispunjavanja standarda kontrole kvaliteta, na svetskom tržištu po pitanju izvoza agrarnih proizvoda - konkurentni samo ukoliko diferenciramo ponudu, u smislu izvoza visoko kvalitetnih proizvoda viših faza prerade, organske hrane, proizvoda sa brendom ili/i oznakom autohtonog porekla. Ovu strategiju Srbija delom koristi u plasmanu junećeg mesa (male količine visoko kvalitetnog junećeg mesa mladih grla, po znatno višim cenama od svetskih plasiraju se na tržišta Grčke i Italije), među- tim svoju pravu dimenziju ova strategija dobija tek kod proizvoda višeg stepena finalne obrade, čime se sa izvoza resursa i sirovina, pomeramo ka izvozu znanja, tehnologija, inovacija. Generalno, poljoprivredni proizvodi imaju male mogućnosti za primenu strategije diferenciranja, ali se kod ovih proizvoda i najbolje proverava talenat za marketing. Naime, mogućnosti diferenciranja ograničene su time što je najveći broj poljoprivrednih proizvoda, a nekih prehrambenih (sirovo meso) homogen po svojim osnovnim tržišnim i komercijalno-tehnološkim odlikama. Izuzetak je sasvim sigurno proizvodnja prehrambenih proizvoda, proizvodnja zdrave, organske hrane (gde postoje značajne mogućnosti za razvoj robne marke), kao i plasman poljoprivrednih proizvoda preko supermarketa, gde se mogućnosti diferenciranja ponude, uglavnom, baziraju na pakovanju i obeležavanju proizvoda. S obzirom da se ukusi, potrebe i navike potrošača značajno razlikuju, javlja se i opravdanost segmentacije

163 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2 tržišta poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. U tom smislu, analiza svih prednosti i značaja segmentacije, ukazala je da bi domaći proizvođači i izvoznici ovu marketing strategiju trebalo da respektuju, imajući u vidu da je značaj segmentacije veći na tržištima visokog dohotka, tehnologije i sofisticiranih potrošača, kao i kod visoko diferenciranih proizvoda. U suštini, primena međunarodne marketing strategije, kao pretpostavka konkurentnosti poljoprivrednih proizvođača i izvoznika na svetskom tržištu, u osnovi znači izbor optimalne kombinacije strategija segmentacije tržišta i diferenciranja proizvoda, koje se najčešće simultano koriste. Konačno, implementacija marketing strategija poljoprivrednih proizvođača i izvoznika, baziranih na savremenom poimanju faktora konkurentnosti, podrazumeva značajna investiciona sredstva, a u mnogome će biti pospešena razvojem i kreiranjem klastera i drugih formi udruživanja koje bitno doprinose kvalitetu poslovne sredine.

Literatura 1. Cvijanović, D., Mihailović, B., Simonović, Z. (2009): Uloga i značaj marketinga u razvoju agrarnog sektora Srbije, monografija, Institut za ekonomiku poljoprivrede, Be- ograd. 2. Kotler, P. (2003): Kako kreirati, upravljati i dominirati tržištem, Adižes, Novi Sad. 3. Kotler, P., Keller, K. L. (2006): Marketing menadžment, Data status, Beograd. 4. Stenton, V.J. (1967): Osnove marketinga, Mejdnhed: Megrou hil. 5. www.pikbecej.co.rs

164 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

UDC: 339.138+631:65.012.3 Original scientific paper

AFFIRMATION OF MARKETING APPROACHES IN AGRICULTURE OF SERBIA

* D. Cvijanović, V. Paraušić, B. Mihailović37

Summary

Creating and implementing marketing strategy involves an active relation to market trends and internal capabilities of companies. Market success is determined by the ability of firms to identify attractive market segments, identify the key success factors and develop manufacturing processes that will gain a competitive advantage in the market. Redefinition of the market and the competitive space is a continuous task, especially marketing management company. Accordingly, the marketing is expected to establish contacts with external stakeholders (competitors and customers) that have independent existence. Survival of companies depends on good management adapts to market conditions that are influenced by the activities of a large number of market participants. In addition, marketing work appears in two forms - in the formulation of strategy and orga- nization management of various market-oriented activities of sales, advertising, production and market research, physical distribution, etc. Bearing in mind the modern concept of competitiveness, as well as the current performance of domestic agriculture and low potential market for agricultural products, are necessary processes of transformation of local agriculture and all forms of business entities in the industry.

Key words: marketing, agriculture, competitiveness, strategy, management.

* Drago Cvijanović, Ph.D., Vesna Paraušić, M.Sc., Branko Mihailović Ph.D., Institute for agricultural economics, Belgrade, e-mail: [email protected] Paper is a part of investigation on project III 46006 financed by Ministry of science of Republic of Serbia.

165 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

166 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

UDK:330.322.3+657.421:631 Originalni naučni rad

OSTVARENE INVESTICIJE U OSNOVNA SREDSTVA POLJOPRIVREDE ANALIZA STANJA OPŠTINE LAJKOVAC

∗ J. Subić, L. Ivanović, M. Jeločnik38

Izvod: Kao osnovni materijalni činilac privrednog i društvenog razvoja, investicije u osnovna sredstva predstavljaju uslov za povećanje broja radnih mesta, podizanje učinka oruđa za rad, bolju produktivnost rada, raznolikost proizvodnje i slıčno. U posmatranom višegodišnjem periodu (1999-2008.), opštinu Lajkovac karakteri- še veoma slabo investiranje u osnovna sredstva poljoprivrede, kao i privrede u celini (bez obzira da li je reč o zameni, rekonstrukciji ili proširivanju već postojećih kapaciteta, ili o izgradnji novih objekata). Ovo nedovoljno ulaganje je, pre svega, posledica hroničnog nedostatka finansijskih sredstava (internih i eksternih) neophodnih za finansiranje investicionih projekata. Sa druge strane, u pod periodu 1999-2000. i 2003-2008. godina u opštini Lajkovac nije bilo ostvarenih investicija u osnovna sredstva poljoprivrde. U ovom se radu analiziraju ostvarene investicije u osnovna sredstva kako na regionalnom, tako i na nacionalnom nivou. Shodno tome, istraživanjem je obuhvaćen višego- dišnji investicioni trend u poljprivredi opštine Lajkovac i karakteristike procesa investiranja u poljoprivredi na teritoriji Kolubarskog okruga, Centralne Srbije, kao i Republike Srbije u celini. Takođe, data je ocena ostvarenih investicija u poljoprivredi opštine Lajko- vac, Kolubarskog okruga, Centralne Srbije i Republike Srbije u celini.

Ključne reči: investicije, osnovna sredstva, poljoprivreda.

Uvod

Srbija se nalazi u centralnoj fazi tranzicije koja bi trebalo da predstavlja radikalni zaokret i pravu prekretnicu u budućem razvoju domaće ekonomije i njenih aktera. Razvoj tržišne ekonomije može se ubrzati prilivom sredstava kroz investicije u nova preduzeća, dokapitali- zacijom postojećih preduzeća i konsolidacijom finansijskog sistema. Međutim, mnoga preduzeća u Srbiji imaju nepovoljne poslovne performanse koje se manifestuju kroz opadanje tržišnog učešća i rentabiliteta, povećanje zaduženosti, neadekvatno investiranje i povećan obim diversifikovanih poslovnih poduhvata na račun primarne delatnosti. Iako je ustanovljen rastući trend investiranja, makroekonomski pokazatelji investicionih kretanja u Srbiji pokazuju visok rizik ulaganja u domaća preduzeća, koji onemogućava dinamičnije

∗ Doc. dr Jonel Subić, naučni saradnik, e-mail: [email protected]; mr Lana Ivanović, istraživač saradnik, mr Marko Jeločnik, istraživač saradnik, Institut za ekonomiku poljoprivrede, Beograd. Rad je deo istraživanja na projektu Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije pod nazi- vima - 46006 „Održiva poljoprivreda i ruralni razvoj u funkciji ostvarivanja strateških ciljeva Republike Srbije u okviru dunavskog regiona“

167 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2 investiranje. Smanjenjem rizika povećala bi se atraktivnost ulaganja, što je stimulans za domaće i strane investitore koji vrednuju različite kombinacije rizika i prinosa. Poslovni ambijent u opštini Lajkovac i Republici Srbiji u celini znatno je unapređen zahvaljujući usvajanju velikog broja pravnih propisa od 2001. godine do danas. Osnovni ciljevi zakonodavnih reformi, koji se odvijaju u skladu sa regulativama EU, usmereni su ka jednostavnosti poslovanja i sigurnosti ulaganja. U procesu pridruživanja EU očekuje se donošenje brojnih novih reformskih propisa, a za investitore najveći značaj imaju zakoni u oblasti zemljišta i izgradnje, kao i regulativa industrijskih i tehnoloških parkova. Veličina tržišta, makroekonomska stabilnost, troškovi poslovanja, ljudski resursi, geografski po- ložaj i investiciona infrastruktura predstavljaju najvažnije među brojnim faktorima koji opštinu Lajkovac čine jednim od veoma atraktivnih lokacija za poslovanje u ovom delu Jugoistočne Evrope. Takođe, opština Lajkovac svim investitorima nudi relativno dobar potencijal prodaje za veći broj industrijskih i poljoprivednih proizvoda, kako na svetskom, tako i na domaćem tržištu, koji proizilazi iz bescarinskog pristupa tržištima EU, SAD, Rusije i Jugoistočne Evrope, tržištima od skoro milijardu ljudi.

Materijal i metod rada

Cilj rada je da se na osnovu statističke dokumentacije analiziraju ostvarene investicije u osnovna sredstva, koje su dale svoj doprinos dosadašnjem razvoju nacionalne ekonomije. Shodno tome, akcenat je stavljen na poljoprivredu opštine Lajkovac. Za potrebe ovog rada, ostvarene investicije u osnovna sredstva su analizirane na osnovu sledećih kriterijuma: Opšta obeležja dosadašnjih investicionih ulaganja; Investi- cije kao faktor razvoja poljoprivrede; Ostvarene investicije u poljoprivredi; Ocena ostvarenih investicija u poljoprivredi.

Rezultati istraživanja i diskusija

Da bi se što realnije sagledala kretanja dosadašnjih investicionih aktivnosti, data je tabela u kojoj je prikazano kretanje ukupno ostvarenih investicija u osnovna sredstva na području Republike Srbije, Centralne Srbije, Kolubarskog okruga i opštine Lajkovac. Analiza je obuhvatila period od deset godina (1999-2008.) za sva gore navedena područja (Tabela 1.).

168 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

Tab. 1. Prostorna distribucija ukupno ostvarenih investicija* (u 000 RSD) Spatial distribution of total investments* (in 000 RSD) Teritorija / (Territory)

Godina J.M. ** (Year) (U.M.) Republika Srbija Centralna Srbija Kolubarski okrug Opština Lajkovac (Republic ofSerbia) (Central Serbia) (Kolubarskicounty) (Lajkovacmunicipality)

RSD 17.488.422 13.978.308 1.358.913 258.188 1999. % 100,00 79,93 7,77 1,48 RSD 39.874.609 31.366.027 3.008.546 406.212 2000. % 100,00 78,66 7,55 1,02 RSD 55.188.399 41.840.003 2.356.976 430.787 2001. % 100,00 75,81 4,27 0,78 RSD 102.860.663 79.557.972 4.342.904 337.409 2002. % 100,00 77,35 4,22 0,33 RSD 115.662.223 89.976.409 2.422.334 90.643 2003. % 100,00 77,79 2,09 0,08 RSD 152.929.464 123.445.066 1.713.754 182.501 2004. % 100,00 80,72 1,12 0,12 RSD 163.549.507 133.776.108 1.844.394 374.078 2005. % 100,00 81,80 1,13 0,23 RSD 291.845.739 218.719.601 6.403.543 743.037 2006. % 100,00 74,94 2,19 0,25 RSD 398.990.391 307.876.297 4.823.438 437.483 2007. % 100,00 77,16 1,21 0,11 RSD 472.746.680 360.307.995 7.765.761 550.296 2008. % 100,00 76,22 1,64 0,12

Izvor: Investicije Republike Srbije 1999-2008., Republički zavod za statistiku, Beograd. * Investicije u osnovna sredstva društvenog sektora (koji obuhvata i zadružni, mešoviti i državni oblik svojine) u tekućim cenama. ** Nisu obuhvaćeni podaci za Kosovo i Metohiju. Izvor: Investicije Republike Srbije 1999-2008., Republički zavod za statistiku, Beograd. * Investicije u osnovna sredstva društvenog sektora (koji obuhvata i zadružni, mešoviti i državni oblik svojine) u tekućim cenama. ** Nisu obuhvaćeni podaci za Kosovo i Metohiju.

Analizom perioda od 1999. do 2008. godine, u kretanju ukupnih investicionih aktivnosti može se uočiti da na području Republike i Centralne Srbije iz godine u godinu dolazi do konstantnog povećanja investicionih ulaganja, odnosno prisustvo pozitivnog trenda. U istom periodu, visina investicionih ulaganja u Kolubarskom okrugu ima izraže- no variranje, tako da se učešće investicija Kolubarskog okruga u ukupnim investicijama Republike kreće od 1,12 – 7,77%. Najveći iznos investicija u Okrugu ostvaren je 2008. godine, ali je njegovo učešće u odnosu na Republiku Srbiju iznosilo samo 1,64%.

169 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

Nivo ostvarenih investicija u opštini Lajkovac je izuzetno nizak i kreće se od 90.643 hiljade dinara (u 2003. godini) do 743.037 hiljada dinara (u 2006. godini), odnosno ostvaruje učešće od samo 0,08-1,48% u investicijama Republike Srbije u celini. U posljednjoj analiziranoj godini (2008. godini) ukupno ostvarene investicije Opštine obuhvataju 7,09% od ostvarenih investicija na nivou Kolubarskog okruga, odnosno 0,15% od ukupno ostvarenih investicija na nivou Centralne Srbije, ili jedva 0,12% od celokupnih investicija u Republici Srbiji. Analizom apsolutnih vrednosti ukupno ostvarenih investicija u višegodišnjem periodu, mogu se prikazati prosečne godišnje stope rasta na analiziranim područjima. Najveća prosečna godišnja stopa rasta je ostvarena na nivou Republike Srbije u celini (44,24%), nešto manji rast je ostvaren na nivou Centralne Srbije (43,48%), još manji na području Kolubarskog okruga (21,37%), dok je na nivou opštine Lajkovac ostvareni pokazatelj ubedljivo najniži, i iznosi samo 8,77%. Shodno tome, može se konstatovati da je markantno slabija investiciona aktivnost uslovila manji privredni rast opštine Lajkovac u odnosu na ekonomski razvoj Republike Srbije u celini. U procesu reformi i pripremanja Republike Srbije za pristupanje Evropskoj uniji, realizacija ciljeva nacionalnog programa za ekonomski oporavak i veće respektovanje postulata tržišne ekonomije jesu, u velikoj meri, uslovljeni ostvarivanjem višeg stepena efektivnosti i rentabilnosti proizvodnje i proizvodnih faktora. Imajući u vidu proces proširenja EU i perspektive koje iz toga proizilaze za Srbiju, evidentno je da će u budućem razvoju naših poljoprivrednih gazdinstava investiciona aktivnost zauzimati krucijalno mesto. Investicije imaju odlučujuću ulogu u realizovanju ciljeva i prioriteta agrarnog i ruralnog razvoja, pre svega kao pokretački instrument kvantitativnog i kvalitativnog rasta ukupnih agrarnih proizvodnih faktora i same proizvodnje, ali i stvaranja uslova za bolji život na selu. U ovoj etapi, rast investicija u poljoprivredi predstavlja uslov njene tehničke i tehnološke modernizacije, a u krajnjoj liniji i jedan od uslova ekonomske stabilnosti čitave nacionalne privrede. Bez adekvatnog obima i osmišljene strukture investicionih ulaganja ne može se obezbediti rast osnovnih i trajnih obrtnih sredstava, povećanje broja radnih mesta, podizanje učinka oruđa za rad, bolja produktivnost rada, raznolikost proizvodnje i slično, na bilo kom regionalnom agrarnom i ruralnom nivou, pa ni na nacionalnom. (Subić J. (2007): Mesto Južnog Banata u poljoprivredi Srbije i Crne Gore na putu ka evropskoj integraciji. Monografija. Institut za ekonomiku poljoprivrede, Beograd.) Među aktivnostima koje se odvijaju u ruralnim područjima, značajno mesto pripada proizvodnji dobara neophodnih za ljudsku ishranu, te za potrebe tekstilne, prehrambene i drugih industrija. Ove aktivnosti su direktno vezane za ekonomsku funkciju poljoprivrede, utiču na rast konkurentnosti i značajno doprinose održivom razvoju. Opština Lajkovac, po svom geografskom položaju, reljefu, raspoloživim prirod- nim resursima, kao i stvorenim privrednim potencijalima predstavlja interesantno podru- čije za poslovne aktivnosti domaćim i stranim investitorima. Područje opštine Lajkovac ima tradicionalno razvijeno stočarstvo, ima izuzetno povoljne uslove za gajenje priplodnih krava i junica simentalske rase. (Kolubarski stočari od 1995. godine izlažu priplod- ne krave i junice simentalske rase na međunarodnom poljoprivrednom Sajmu u Novom Sadu, a sva izložena grla ocenjivana su i svrstavana u najveće klase u svojim kategori- jama i nagrađena sa ukupno 195 zlatnih medalja. Sedam godina krave sa ovog područja

170 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2 proglašavane su šampionkama Sajma, a Centar za poljoprivredu Lajkovac je šest puta nagrađivan velikim šampionskim peharom kao znak priznanja za kompletan program i kvalitet izloženih grla simentalske rase). Tradicionalna izložba priplodnih krava i junica simentalske rase održava se svake godine u Lajkovcu. Takođe, relativno je značajno gajenje ratarskih kultura, kao i proizvodnja bezvirusnog sadnog materijala.( Centar za poljoprivredu u Lajkovcu je uspešan proizvođač bezvirusnog sadnog materijala, i to: maline (sorte WILLAMETTS i MEKER) i šljive (STENLEJ, ČAČANSKA RODNA i ČAČANSKA LEPOTICA). Povoljni prirodni uslovi za razvoj poljoprivrede uslovili su da na području Opštine poljoprivredno zemljište zauzima 83% ukupne površine, odnosno obuhvata površinu od oko 12.500 hektara. Takođe na području Opštine prisutni su povoljni hidrogeološki uslovi i dobra putna struktura koji su neophodni za uspešan razvoj savremene poljoprivredne proizvodnje. Na području Opštine od poljoprivrednih delatnosti su razvijene stočarska i ratarska proizvodnja, dok je voćarska proizvodnja zastupljena na manjim površinama (5,2%). U strukturi poljoprivrednog zemljišta, najveće učešće imaju oranice (69,5%), po- tom livade (15%) i pašnjaci (10,1%), dok su površine pod vinogradima zanemarljive. Žita zauzimaju najveće površine pod oranicama (58,6%), a najzastupljenije kulture su: kukuruz i pšenica. Krmno bilje zauzima 23,9% (od čega: najveće površine su pod detelinom i lucer- kom). Povrće zauzima 8,7% oranica, a od povrtarskih kultura najzastupljenije su: krompir, pasulj, kupus i paprika. Soja je jedino industrijsko bilje koje se uzgaja na ovom području, sa ostvarenim učešćem od 0,4%. Stočarstvo je razvijena grana poljoprivrede i tradicionalno je zastupljena u opštini Lajkovac, ali je broj stoke u stalnom padu i to znatno više u odnosu na Okrug i Republiku. Po podacima RSZ (na dan 01.12.2007. godine), na području Opštine je bilo 4.243 grla goveda (od čega 2.819 krava i steonih junica), 16.546 svinja (od čega 2.623 krmača i su- prasnih nazimica), 7.842 ovaca (od čega 5.808 ovaca za priplod) i 64.527 grla živine. Investicije u poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu na nivou Republike Sr- bije pokazuju tendenciju rasta tokom čitavog analiziranog perioda, sa izuzetkom 2002. godine. Centralna Srbija ostvaruje učešće od 23,56% do 57,24% u ukupno ostvarenim investicijama Republike u pomenutim delatnostima. Najveće investiciono ulaganje u ana- liziranom periodu ostvareno je u 2007. godini, kada je učešće u odnosu na nivo Republi- ke iznosilo 39,63%. Najveći rast ovog pokazatelja zabeležen je 2005. u odnosu na 2004. godinu (sa 45,98% na 57,24%, odnosno za 11,26%), dok je najveći pad zabeležen 2008. u odnosu na 2007. godinu (sa 39,63% na 23,56%, odnosno za 16,07%). Na nivou Kolubarskog okruga u periodu 1999-2002. godine dolazi do stalnog porasta ovog pokazatelja, ali njegovo učešće u investicijama Republike varira od 3,27% do 7,35%. U 2003. i 2004. godini nije bilo ostvarenih investicija na ovom nivou, međutim od 2005. godine ponovo se ostvaruju investicije u poljoprivredu. U periodu 2005-2008. godine dolazi, kako do porasta apsolutnog iznosa, tako i do povećanja učešća Kolubar- skog okruga u ostvarenim investicijama u Republici (sa 0,20% na 0,57%, odnosno dolazi do povećanja za 0,37%). U većini godina u periodu 1999-2008. godine nije bilo ostarenih investicija u poljoprivredi na području opštine Lajkovac. Jedino je u 2001. i 2002. godini ova delatnost imala učešća u ukupno ostvarenim poljoprivrednim investicijama Republike i to u obe posmatrane godine ostvareno je izuzetno nisko učešće od samo 0,01% (Tabela 2.).

171 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

Tab. 2. Prostorna distribucija ostvarenih investicija* u poljoprivredi, šumarstvu i vodo privredi** (u 000 RSD) Spatial distrib. of total inve.* in agric., forestry and water manag** (in 000 RSD) Teritorija (Territory) Godina J.M. Opština Lajkovac (Year) (U.M.) Republika Srbija** Centralna Srbija Kolubarski okrug (Lajkovac (Republic of Serbia) (Central Serbia) (Kolubarski county) municipality) RSD 738.513,00 323.136,00 24.166,00 - 1999. % 100,00 43,75 3,27 - RSD 1.896.896,00 795.133,00 81.143,00 - 2000. % 100,00 41,91 4,28 - RSD 3.146.845,00 998.683,00 108.048,00 201,00 2001. % 100,00 31,74 3,43 0,01 RSD 4.947.895,00 2.012.596,00 382.780,00 502,00 2002. % 100,00 38,65 7,35 0,01 RSD 3.260.612,00 1.219.717,00 - - 2003. % 100,00 38,12 - - RSD 3.721.166,00 1.686.235,00 - - 2004. % 100,00 45,98 - - RSD 5.028.799,00 2.878.779,00 10.254,00 - 2005.*** % 100,00 57,24 0,20 - RSD 13.016.883,00 5.010.696,00 34.756,00 - 2006. % 100,00 38,49 0,27 - RSD 14.111.462,00 5.592.974,00 46.701,00 - 2007. % 100,00 39,63 0,33 - RSD 21.099.194,00 4.970.315,00 120.763,00 - 2008. % 100,00 23,56 0,57 - Izvor: Opštine u Srbiji, 1999-2008., RZS, Beograd; Investicije Republike Srbije 2005., RZS, Beograd. * Investicije u osnovna sredstva društvenog sektora (koji obuhvata i zadružni, mešoviti i državni oblik svojine) u tekućim cenama. Poljoprivreda, lov i šumarstvo (statistički pregledi od 2003. godine). ** Nisu obuhvaćeni podaci za Kosovo i Metohiju. Source: Municipalities in Serbia, 1999-2008., RSO, Belgrade; Investments of the Republic of Serbia in 2005., RSO, Belgrade. * Investments in fixed assets of the social sector (which includes the cooperative, mixed and state form of owner- ship) at current prices. Agriculture, hunting and forestry (statistical reviews of 2003).. ** Not including data for Kosovo and Metohija.

Shodno tome, može se konstatovati da poljoprivreda vrednovana sa multifunkcional- nog aspekta daje veoma slab doprinos održavanju ekonomsko-socijalne sigurnosti građana na području opštine Lajkovac.

172 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

Prosečne godišnje stope rasta investicija ostvarenih u poljoprivredi dobijenih na osnovu prikazanih apsolutnih vrednosti na skoro svim nivoima (sa izuzetkom opštine Lajkovac) su pozitivne. Na području čitave Republike, prosečna godišnja stopa rasta je najviša (45,13%), nešto niža je na području Centralne Srbije (35,48%), dok je najniža na nivou Kolubarskog okruga (19,57%). Kako su na području opštine Lajkovac u toku čita- vog analiziranog perioda samo u dve godine zabeležene investicije u delatnost poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, ovaj pokazatelj nije prikazan za ceo posmatran period. Na području Republike Srbije, učešće poljoprivrednih investicija u ukupno ostvarenim investicijama ima izraženo variranje iz godine u godinu, tako da je najve- će učešće ove delatnosti ostvareno u 2001. godini (5,70%), dok je najniže ostvareno 2004. godine (iznosilo je 2,43%). Međutim, u poslednjoj analiziranoj godini (2008.) ostvaren je porast učešća sa 3,54%, koliko je iznosio ovaj pokazetelj u 2007. godini, na 4,46%. U posmatranom periodu (1999-2008. godine), učešće poljoprivrednih investicija u ukupno ostvarenim investicijama Centralne Srbije opalo je sa 2,31% na 1,38% (odnosno za 0,93%) u prvoj u odnosu na posljednju analiziranu godinu. Najveći pad ovog pokazatelja zabeležen je 2003. u odnosu na 2002. godinu, (sa 2,53% na 1,35%, odnosno za 1,18%), a tokom čitavog perioda izraženo je veliko variranje pokazatelja. Kolubarski okrug po pitanju kretanja učešća poljoprivrednih investicija u ukupno ostvarenim investicijama je veoma specifičan. U periodu od 1999. do 2002. godine učešće ovog pokazatelja je imalo konstantan rast od 1,78% (koliko je iznosio 1999. godine) do 8,83% (u 2002. godini). Isti trend se nastavlja i u periodu od 2005. do 2008. godine (u 2003. i 2004. godini nije bilo investicija u poljoprivredu), s tim što je povećanje učešća ove delatnosti znatno manje, odnosno došlo je do povećanja za 1,00% (sa 0,55% na 1,55%). Na nivou opštine Lajkovac, ovaj pokazatelj je moguće prikazati jedino u 2001. i 2002. godini, sa obzirom da su jedino tada evidentirana investiciona ulaganja u delatnost poljoprivrede. U dve navedene godine pokazatelj je ostvario porast od 0,09%, odnosno sa 0,06% na 0,15%. I u ovom slučaju, dolazi se do zaključka da poljoprivredni sektor jako malo doprinosi održavanju ekonomsko-socijalne sigurnosti građana na području opštine Lajkovac. U cilju određivanja ocene ostvarenih investicija u poljoprivredi opštine Lajko- vac, koristiće se sledeći pokazatelji: Ostvarene investicije u poljoprivredi po aktivnom poljoprivredniku; Ostvarene investicije u poljoprivredi po jedinici poljoprivredne površine; Ostvarene investicije u poljoprivredi po jedinici obradive površine; Ostvarene investicije u poljoprivredi po jedinici oranične površine. Radi dobijanja što realnije ocene ostvarenih investicija u poljoprivredi na područ- ju opštine Lajkovac, u narednoj tabeli su dati pokazatelji koji se odnose kako na regional- ni, tako i na nacionalni nivo (u 2002. godini),

173 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

Tab. 3. Ocena ostvarenih investicija* u poljoprivredi** Evaluation of total investments* in agriculture** Teritorija (Territory) Pokazatelj J.M. Opština Cen. (Indicator) U.M. Rep. Srbija*** Kolubarski okrug Lajkovac Srbija (Rep. of Serbia) (Kolubarski county) (Lajkovac (C. Serbia) municipality) Ostvarene investicije u poljoprivredi RSD 55.557,70 30.397,37 30.837,08 2.311,34 po aktivnom poljoprivredniku Ostvarene investicije u poljoprivredi po RSD 968,86 605,52 2.238,15 36,14 jedinici poljoprivredne površine Ostvarene investicije u poljoprivredi po jedinici RSD 1.162,98 771,78 2.592,38 40,23 obradive površine Ostvarene investicije u poljoprivredi po jedinici RSD 1.476,50 1.136,71 3.678,17 52,15 oranične površine

Izvor: Investicije Republike Srbije, 2001 -2005., RZS, Beograd. Opštine u Srbiji 2006, RZS, Beograd. * Investicije u osnovna sredstva društvenog sektora (koji obuhvata i zadružni, mešoviti i državni oblik svojine) u tekućim cenama. ** Poljoprivreda, ribarstvo, lov, šumarstvo i vodoprivreda (noviji statistički pregled). *** Nisu obuhvaćeni podaci za Kosovo i Metohiju. Source: Investments of the Republic of Serbia, 2001 -2005., RSO, Belgrade. Municipalities in Serbia 2006, Statistical Office, Belgrade. * Investments in fixed assets of the social sector (which includes the cooperative, mixed and state form of owner- ship) at current prices. ** Agriculture, fishing, hunting, forestry and water (recent statistical report). *** Not including data for Kosovo and Metohija.

Na osnovu analize rezultata prikazanih u Tabeli 3. mogu se izvesti zaključci da je u 2002. godini od svih posmatranih pokazatelja najveća vrednost dobijena kod ostvarenih investicija u poljoprivredi po aktivnom poljoprivredniku, dok je najmanja vrednost dobijena kod ostvarenih poljoprivrednih investicija po jedinici poljoprivredne površine, i to u slede- ćem odnosu: Republika Srbija (57,34:1,00); Centralna Srbija (50,20:1,00); Kolubarski okrug (13,78:1,00); Opština Lajkovac (63,95:1,00). U skladu sa dobijenim rezultatima za navedene pokazatelje može se konstatovati da su najveća investiciona ulaganja po aktivnom poljoprivredniku ostvarena na nivou Republike Srbije, dok je najniža vrednost ostvarena u opštini Lajkovac. Činjenica je da je učešće aktivnog poljoprivrednog u ukupno aktivnom stanovništvu najniže u Republici Srbiji (15,6%), što je nešto niže u odnosu na Centralnu Srbiju (16,2%) i opštinu Lajkovac (18,5%), dok je najviša vrednost na nivou Kolubarskog okruga (35,4%). Na osnovu prikazanih pokazatelja vidi se da je opština Lajkovac u pogledu visine svih navedenih pokazatelja daleko lošija u odnosu na druge analizirane nivoe.

174 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

Zaključak

Rezultati istraživanja koji su prikazani u ovom radu ukazuju na sledeće: Na nivou opštine Lajkovac, najveća zbirna ulaganja su ostvarena u 2004. godini, pri čemu je u ana- liziranom periodu ostvareno učešće od samo 0,08-1,48% ukupnih investicija u Republici. U 2008. godini ukupno ostvarene investicije Opštine obuhvataju 7,09% od ostvarenih investicija Okruga, odnosno 0,15% od investicija ostvarenih na nivou Centralne Srbije, ili 0,12% od celokupnih investicija u Republici. U opštini Lajkovac u periodu 1999-2008. godina, investicije u poljoprivredu ostvarene su samo u 2001 i 2002. godini, kada je ostvareno izuzetno nisko učešće od samo 0,01% u ukupno ostvarenim investicijama u poljoprivredu u Republici. Analizom ostvarenih investicija u poljoprivredu po aktivnom poljoprivredniku, ostvarenih investicija u poljoprivredu po jedinici poljoprivredne površine, ostvarenih investicija u poljoprivredu po jedinici obradive površine i ostvarenih investicija u poljoprivredu po jedinici oranične površine na nivou Republike, Centralne Srbije, Okruga i opštine Lajkovac, dolazi se do zaključka da su najlošiji investicioni rezultati otvareni na nivou posmatrane Opštine. Da bi se podstakao razvoj poljoprivredne proizvodnje i poboljšali uslovi rada poljoprivrednih proizvodjača na području opštine Lajkovac, neophodno je da se permanentno vrše investiciona ulaganja u delatnost poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Na ovaj način bi se uvela savremena tehnička i tehnološka rešenja u ovoj delatnosti, što bi kao posledicu imalo po- većanje konkurentnosti poljoprivrednih gazdinstava, te dovelo do poboljšanja socio-ekonomske sigurnosti građana, sa obzirom da se značajan broj domaćinstava bavi poljoprivrednom proizvodnjom kao osnovnom delatnosti, ili im ona služi kao dodatni izvor prihoda.

Literatura

1. Andrić, J., Vasiljević, Z., Sredojević, Z. (2005): Investicije - Osnove planiranja i analize. Univerzitet u Beogradu, Poljoprivredni fakultet, Zemun – Beograd. 2. Anketna dokumentacija (2010), Privredno društvo Centar za poljoprivredu – Konzorcijum doo Lajkovac, Lajkovac. 3. Budžet opštine Lajkovac za 2006-2010. godinu, SO Lajkovac. 4. Investicije Republike Srbije, 1999-2008., Republički zavod za statistiku, Beograd. 5. Opštine u Srbiji, 1999-2008., Republički zavod za statistiku, Beograd. 6. Program za razvoj i unapređenje poljoprivrede na teritoriji opštine Lajkovac u 2010. godini, SO Lajkovac. 7. Subić, J. (2010): Specifičnosti procesa investiranja u poljoprivredi. Institut za ekonomiku poljoprivrede, Beograd. 8. Subić J. (2007): Mesto Južnog Banata u poljoprivredi Srbije i Crne Gore na putu ka evropskoj integraciji. Monografija, Institut za ekonomiku poljoprivrede, Beograd. 9. www.siepa.sr.gov.yu

175 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

UDC: 330.322.3+657.421:631 Original scientific paper

INVESTMENTS IN ASSETS IN AGRICULTURE - STATE ANALISIS OF LAJKOVAC MUNICIPALITY

∗ J. Subić, L. Ivanović, M. Jeločnik39

Summary

As basic material factor of economic and social development, investments in assets represent condition for employment growth, more effective performances of used tools, better productivity, diversity of production, etc. In observed period (1999-2008.), Lajkovac municipality was characterized by low investment in agricultural assets, as well as in whole economy (regardless of whether it is activity of replacement, reconstruction or extension of existing, or building of new facilities). This under-investment is primarily result of constant lack of financial assets (internal and external) that are necessary for investment projects financing. Additionally, during the period 1999-2000 and 2003-2008 in Lajkovac municipality was not realized any investment in assets in agriculture. In paper were analyzed investments in assets, both at regional and national level. Accordingly, research included a several years investment trend in agriculture of Laj- kovac municipality and characteristics of the investment process in agriculture at the territory of Kolubara region, Central Serbia and whole Republic. Also, it was presented the estimation of realized investments in agriculture in Lajkovac municipality, Kolubara region, Central Serbia and whole Republic.

Key words: investments, assets, agriculture.

∗ Jonel Subic, Ph.D., assistant professor, scientific associate, e-mail: [email protected]; Lana Ivanovic, M.Sc., research associate, Marko Jelocnik, M.Sc. Research Associate, Institute of Agricultural Eco- nomics, Belgrade. Paper is a part of research project of Ministry of Science and Technological Development of Republic of Serbia - 46006 „Sustainable agriculture and rural development in the function of strategic goals achievement within Danube region“.

176 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

GENERALNI SPOZORI XXV SAVETOVANJA AGRONOMA, VETERINARA I TEHNOLOGA

 PKB KORPORACIJA, Beograd  EKO-LAB. DOO, Beograd  PKB AGROSEME, Beograd  FANON D.O.O., Petrijanec – Hrvatska  BIOCHEM Balkan D.O.O., Beograd  CENTAR ZA STOČARSTVO PKB, Beograd  PKB INSHRA A.D., Beograd  IMLEK A.D., Beograd  KOMERCSERVIS-AGROVOJVODINA, Subotica  DUNAV OSIGURANJE, beograd  BASF, SRBIJA DOO, Beograd  FEED & SEED TECHNOLOGIES, Beograd  AGRO-MARKET, Kragujevac  AGROUNIK, Beograd  POLJOINDUSTRIJA, Beograd

177 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

178 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

179 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

180 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2 39 By - pass protein za muzne krave

jedinstveni proizvod za povećanje mlečnosti udeo UDP-a veći od 60% obrada sirovina opticon® tehnologijom bez uporabe aditiva kontinuisana kontrola kvalitete Fanon FANON d.o.o., TSH Petrijanec Hrvatska tel: ++385 42 714 700 www.pehra.hr • [email protected]

181 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

��

182 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

183 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

184 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

185 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

186 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

187 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

188 Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa Vol. 17. br. 1-2

189

CIP – Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd

ZBORNIK naučnih radova/ glavni i odgovorni urednik Radmila Beskorovajni. –Vol. 17, br. 1-2 (2011) – Padinska Skela: Institut PKB Ageoekonomik, 2011- (Beograd: Grafiprof). -24 cm

ISSN 0354- 1320 = Zbornik naučnih radova – Institut PKB Agroekonomik COBISS. SR- ID 105536775

190