Sl. List Br. 4

SLU@BENI LIST

OP[ TINE KRU[ EVAC

Godina XXXV 22. 06. 2005. godine Izlazi po potrebi Broj 4

136 I DEO Na osnovu ~lana 54, stav 1 Zakona o planirawu i izgradwi (çSlu`beni glasnik RSé, br. 47/03), ~lana 1. OSNOVNI CIQ EVI, RAZVOJ, 30. Zakona o lokalnoj samoupravi (çSl. glasnik RSé, URE\IVAW E I ZA[TITA br. 9/02) i ~lana 20. Statuta op{tine Kru{evac PROSTORA PLANA (çSlu`beni list op{tine Kru{evacç, br. 3/2002), 1.1 OSNOVNI CIQ EVI I OSNOVE PLANA Skup{tina op{tine Kru{evac, na sednici odr`anoj dana 14.06.2005. i 21.06.2005. godine, Generalnim planom se utvr|uju: donela je

• geografski polo`aj grada u prostoru Republike, wegovi uticaji i uticaji okru`ewa na grad; GENERALNI PLAN KRU[EVCA 2021. • osnovni pravci prostornog razvoja grada;

• op{ta namena prostora kao osnovnih funkcio- U V O D nalnih sadràja (gra|evinsko, poqoprivredno, {umsko i vodno zemqi{te); a tako|e i namene Generalni plan grada (GP) je dugoro~ni plan, prostora za javno i ostalo gra|evinsko zemqi{te; kojim se utvr|uju osnovi dugoro~ne projekcije razvoja • granica Generalnog plana; i prostornog ure|ewa grada, organizacija gra|ewa, • granica gra|evinskog podru~ja plana i osnovna grada i za{tita prostora i sadràja obuhva}enih a ne iskqu~iva namena prostora, stanovawe, granicom Generalnog plana Kru{evca. Generalnim industrija i privredne delatnosti, zelenilo i planom se odre|uju i pravila gra|ewa, javno i rekreativne povr{ine, poqoprivredne povr{ine, ostalo gra|evinsko zemqi{te za prostore plana za vodne povr{ine i {ume i prostori posebnih koje ne predstoji promena regulacije, i uslovi namena; direktne primene odredaba plana u skladu je sa • utvr|ena podru~ja urbanisti~kih celina, zona, prostornim, ambijentalnim, morfolo{kim i prema osnovnim wihovim karakteristikama: infrastrukturnim karakteristikama stawa u funkcionalnim, morfolo{kim i infrastrukturnim prostoru plana. kao i utvr|enim normativima i bliìm uslovima i Granicom Generalnog plana Kru{evca obuhva}en pravilima za primenu Generalnog plana, odnosno je prostor grada i kontaktnih naseqa: Bivoqe, Malo pravila ure|ewa i gra|ewa; Golovode, Paka{nica, Mudrakovac, Parunovac, • uslovi implementacije plana kao planskog ili Kapixija, Dedina, Makr{ane, Lazarica, Begovo Brdo postplanskog postupka, dokumenta u odnosu na i îtluk. odredbe prostornog plana op{tine; Izradi Generalnog plana pristupilo se na • bilansi povr{ina osnovnih utvr|enih namena osnovu Zakona o planirawu i ure|ewu prostora i prostora sa pore|ewem parametara stawa i naseqa (çSl. glasnik RSé, br. 44/95, 16/97 i 46/98), urbanisti~kih, primewenih normativa za planski Zakona o prostornom planu Republike Srbije (çSl. period; glasnik RSé, br. 13/96) i Odluke o pristupawu • generalna regulaciona i tehni~ka re{ewa izradi Generalnog plana Kru{evca (çSl. list sistema saobra}aja i ostalih infrastrukturnih op{tine Kru{evac é, br. 5/94) kojom je utvr|ena i sistema; granica zahva}enog prostora. • na~in organizacije i za{tite ìvotne sredine U toku izrade planskog dokumenta, donet je Zakon i prirode, graditeqskog nasle|a kao i za{tita od o planirawu i izgradwi ( çSl. glasnik RSé, br. poàra, elementarnih i tehnolo{kih katastrofa i 47/03) tako da se plan zavr{ava u skladu sa ~lanom ratnih opasnosti. 170. ovog Zakona. Organizacija, ure|ivawe, kori{}ewe i za{tita Na ukupnom prostoru Generalnog plana, u okviru prostora Generalnog plana utvr|ena je na osnovu: utvr|ene granice plana utvr|uju se uslovi, • elemenata Prostornog plana Republike Srbije, prostorno funkcionalna organizacija, ure|ewe i • elemenata vaè}eg Generalnog plana grada i kori{}ewe zemqi{ta i prostora i wihova za{tita stepena wegove realizacije, za period do 2021. godine. • granskih studija osnovnih funkcionalnih sa- Ukupna povr{ina prostora koji je obuhva}en dràja (stanovawe, industrija, ìvotna sredina, sa- Generalnim planom iznosi 7,377.60 ha. obra}aj i ukupna infrastruktura grada),

158 SLU@ BENI LI ST OP[ TINE KRU[ EVAC BROJ 4 22.06.2005.

• utvr|enog stawa u prostoru granica Generalnog parametara Prostornog plana Srbije utvr|uje plana, osnovnih sadràja i funkcija (u momentu slede}i sistem gradova: izrade plana) naro~ito obzirom na znatni stepen • Sistem pojedina~nog grada bespravne izgradwe u periodu od 1990-2000. god. planova razvoja op{tine Kru{evac, bilo da se radi • Sistem grada ê centra, skupa naseqa i prigrad- o dràvnim strukturama ili javnim preduze}ima i skih naseqa i ustanovama u oblasti dru{tvenih delatnosti, • Sistem grada ê centra, skupa regionalnih naro~ito, a tako|e i preduze}ima privatnih ili centara ê naseqa. dru{tvenih oblika svojine, analiza realizovanih urbanisti~kih planova ura|enih i vaè}ih za OSNOVNI KONCEPT GENERALNOG PLANA podru~je Generalnog plana bez obzira o kojim se PREMA PROSTORNOM PLANU SRBIJE nivoima urbanisti~kih planova radi.

Sastavni deo Generalnog plana ~ini ukupna Kru{evac se po svojim ukupnim karakteristikama postoje}a dokumentaciona osnova u tekstualnom i nalazi u kategoriji 2 utvr|enih sistema gradskih grafi~kom obliku koji se sadrì u dokumentaciji centara {to u osnovi i jeste obzirom na sopstveni prethodnog Generalnog plana (1971-91.), a na osnovu zna~aj i osnovne prostorno vrednosne ~ijih elemenata je realizovana, ili je zapo~eta karakteristike i sopstveni uticaj na okolna naseqa realizacija osnovnih opredeqenih zahvata u i op{tine u okrugu. nameni prostora utvr|enih ovim planom. Pojedini bitni parametri utvr|eni elementima Na osnovu wegovih elemenata zapo~eta je Prostornog plana Srbije u osnovi potvr|uju, ili su u realizacija zna~ajnih infrastrukturnih i skladu sa dosada{wim osnovama planirawa i saobra}ajnih objekata (severna i isto~na obilazna osnovnih koncepcija grada u realizaciji osnovnih saobra}ajnica, mreà gasovoda, deo trase planiranih funkcija, a naro~ito infrastrukturnih regionalnog vodovoda i dr.) kao i planirani zahvata {irih zna~ewa (saobra}aj, regionalni prostori za osnovne prostorne sadràje plana, novu vodovod i dr.). stambenu izgradwu, primarne industrijske zone, Novi Generalni plan grada u osnovi u centralni gradski sportsko-rekreativni centar, kontinuitetu nastavqa ranije utvr|ene koncepte povr{ine pod zelenilom raznih namena i dr. organizacije i kori{}ewa prostora koji nisu u suprotnosti sa elementima Prostornog plana Srbije. 1.2. PLANOVI VI[EG REDA - PROSTORNI U planiranom razvoju sistema gradova u Srbiji, PLAN REPUBLIKE prema osnovnim odredbama Prostornog plana Srbije mogu se konstatovati dve osnovne tendencije: Za prostor Op{tine Kru{evac, do sada nije ura|en Prostorni plan op{tine niti Prostorni • Direktno usmeravawe i uslovno re~eno, plan, ranije regiona, a danas okruga Kru{evac, pa je kontrola daqeg rasta gradova centara Republike i prvi vi{eg reda plan {to se obuhvata prostora /GP/ pokrajina; ti~e i utvr|ivawa namene tog prostora, Prostorni • Ja~awe u funkcionalnom, ekonomskom i pros- plan Republike Srbije usvojen 1995. godine, a tornom smislu gradova regionalnih centara i zavr{na verzija plana utvr|ena je Zakonom o mawih, kao {to je Kru{evac, centar Rasinskog prostornom planu od 19. marta 1996. godine. okruga. Prostorni plan Republike Srbije utvr|uje osnovne ciqeve i na~ine, odnosno uslove koji }e Racionalno i optimalno kori{}ewe postoje}ih, omogu}iti wihovu realizaciju, a naro~ito za prirodnih i stvorenih resursa, a posebno prostora osnovne ciqeve plana kad je generalni plan grada u koji }e se angaòvati za odre|ene osnovne namene pitawu. U Prostorni plan Srbije {to se konkretnih (stanovawe, rad, rekreacija), iskqu~ivo prema zahteva i uslova ti~e, nema potpunijih, sem objektivno utvr|enim potrebama u prostoru za ove na~elnih, sve jedno o kojim se oblastima ìvota i namene a {to je regulisano i odredbama Zakona o rada radi: planirawu i izgradwi ("Sl. glasnik Republike • Za{tita prirodnih i stvorenih resursa Srbije" br. 47/03. godine u delu koji se odnosi na Republike kao i zaustavqawe daqe degradacije izradu generalnih planova). prostora, neplanskom izgradwom i nenamenskim kori{}ewem prostora. KRU[EVAC - OKRU@NI CENTAR • Ravnomerniji razme{taj stanovni{tva, privrednih i drugih aktivnosti, a naro~ito u Prema prostornom konceptu Plana Srbije, slu~ajevima poreme}enih odnosa funkcija u planom vi{eg reda, utvr|ena je potreba izrade prostoru. planova funkcionalnog podru~ja Zapadna Morava i Pe{tar i Pomoravqe i [umadija u kojima se Kategorizacija gradova, koja obavezuje deo Kru{evac, specifi~no prostorno periferno odredaba i organizacije prostora grada a na osnovu nalazi.

22.06.2005. SLU@ BENI LI ST OP[ TINE KRU[ EVAC BROJ 4 159

Isto tako, u prostornom planu industrijskog reke Zapadne Morave, a trasu svakako treba koridora Pojate-Kru{evac-Kraqevo-^a~ak, polo`aj utvrditi na osnovu odgovaraju}ih studija. Sada{wa i zna~aj Kru{evca nije posebno tretiran u pogledu trasa puta M-5, na teritoriji Generalnog plana posebnih zahteva Prostornog plana Srbije. Kru{evca, ostaje kako je planirana prethodnim Kru{evac se nalazi, prema Prostornom planu Generalnim planom grada, na severnim delovima Srbije, u grupi gradova, /veliki industrijski centri/ gradskog prostora, jedna od glavnih gradskih u Srbiji sa 20-50.000 stanovnika zaposlenih u saobra}ajnica u kasnijim etapama a izme|u reke privredi. zapadne Morave i grada i kao takva je realizovana Kru{evac je, tako|e, grad koji }e, po prognozi sa jednom kolovoznom trakom sa dva smera. Prostornog plana Srbije, imati 2011. godine 70.300 stanovnika. TURIZAM

PRIVREDA Pored privrednih aktivnosti, zna~ajnu oblast u Prostornom planu Srbije, u pogledu ekonomskih Prema stepenu ostvarenih privrednih potencijala predstavqa turizam. Rekreativno- aktivnosti (hemijska, ma{inska i dr.) (çTrajalé, lovni na Jastrepcu i potencijal grada u oblasti çMerimaé ç@upaé, ç14. oktobaré i dr. kao i ç~istaé turizma, a pre svega Lazarev grad i Crkva Lazarica industrija çRubiné, Fabrika uqa, klani~na (sa kraja 14. veka) su izuzetno zna~ajne vrednosti industrija ç22. julié, fabrika lekova çFamfarmé i kulture i graditeqskog nasle|a. Iz potencijala dr.), Kru{evac se nalazi u grupi privredno turisti~ke privrede ne iskqu~uju se ni objekti najrazvijenijih centara u Srbiji. sredwevekovnih manastira iz okoline. Ozbiqnije Stepen dostignutog razvoja u oblastima analize za ovu oblast, ukqu~uju}i i ugostiteqstvo navedenih delatnosti ukazuje na nastavak razvoja kao prate}u delatnost, ne postoje. delatnosti i razvoj prate}ih sadràja. Na osnovu prate}ih produkata navedenih ZA[TITA @IVOTNE SREDINE proizvodnih delatnosti u pogledu zaga|ewa ìvotne sredine (zaga|ewe vazduha, vodotoka i zemqi{ta) Prostorni plan Srbije pitawu ocene stawa i Kru{evac se nalazi, po oceni Prostornog plana merama u oblasti za{tite ìvotne sredine poklawa Srbije, u zoni I (najzaga|enije sredine) u Srbiji iako zna~ajnu pa`wu. Prema oceni stawa Kru{evac se podaci Zavoda za zdravstvenu za{titu Kru{evac nalazi po stepenu zaga|enosti u I-oj, najugroènijoj, ukazuje na druga~ije, mnogo povoqnije stawe u zoni po produktima koji zaga|uju vazduh, vodotoka i pogledu zaga|enosti sredine, a za period proteklih zemqi{ta, kao i nekoliko gradova sa nagla{enim 10-ak godina. industrijskim kapacitetima, a naro~ito u oblasti hemijske idnustrije ([abac, Pan~evo, Bor, SAOBRA]AJ Subotica). Prema takvoj oceni stawa, neophodno je uvo|ewe Prostornim planom Srbije se u oblasti niza mera radi svo|ewa novih zaga|ewa do saobra}aja konstatuje potreba izgradwe dozvoqenih nivoa propisima. zapadnomoravske zna~ajne saobra}ajnice (autoputa) Za pitawe zaga|ewa ìvotne sredine, nivoa sa naglaskom da se ona ostvaruje po postoje}oj trasi zaga|ewa, postoji i zna~ajni suprotan stav Zavoda magistralnog puta M-5 Pojate-Kru{evac-Kraqevo- za zdravstvenu za{titu Kru{evac, koji na osnovu â~ak, kao i modernizacija i elektrifikacija svojih ispitivawa konstatuje da zaga|ewe ìvotne èlezni~ke pruge Stala}-Poèga. U pogledu sredine na podru~ju Generalnog plana, od 1997. saobra}aja konstatuje se potreba izgradwe za godine ne prelazi maksimalno dozvoqene negativne potrebe opsluìvawa i susednih op{tina kao i vrednosti pa je neophodno izradom odgovaraju}ih Kru{evca èlezni~kog kolsko-robno-transportnog situacija {to hitnije, utvrditi stvarno stawe nivoa centra (RTC). zaga|ewa, pa time i mere koje }e se sprovoditi u Pitawe kona~ne trase zapadnomoravskog za{titi ìvotne sredine. autoputa, smatra se otvorenim pitawem, obzirom da je trasa puta Pojate-Kru{evac-Kraqevo, gotovo 1.3. METODOLO[KE OSNOVE PLANA - kompletno izgra|ena objektima raznih namena KONTINUITET U PLANIRAWU (proizvodne delatnosti, postoje}e stanovawe i dr.), pa se gotovo moè smatrati naseqskom Analiza realizacije pojedinih zna~ajnih saobra}ajnicom. Alternativno re{ewe trase sadràja utvr|enih elementima prethodnog, vaè}eg autoputa u zoni doline Zapadne Morave zahvata, za Generalnog plana i ukupne dokumentacije koja je trasu Pojate-Kru{evac-Kraqevo-â~ak, povr{inu sastavni deo tog plana (granske studije, analize, od oko 2.500 ha najplodnije moravske zemqe pa se pojedina~ni obra|eni materijali-separati, planovi pitawe trase, smatra otvorenim. Mogu}e je re{ewe dru{tveno politi~ke zajednice za sfere privrede i na osnovu dugoro~nog koncepta saobra}aja ovog vanprivrede i dr.) ukazuje, generalno gledano da se Generalnog plana, traìti uglavnom na levoj obali osnovni koncept plana, a naro~ito na osnovama

160 SLU@ BENI LI ST OP[ TINE KRU[ EVAC BROJ 4 22.06.2005. parametara plana (Generalni urbanisti~ki plan kori{}ewa prostora u periodu od izrade Kru{evca 1973, 1991. godine), odràva, bez bitnih prethodnog plana do vremena izrade novog, promena u kontinuitetu koji omogu}ava kvalitetno sada{weg plana. funkcionalno i racionalno kori{}ewe prirodnih Granske studije obuhvatile su prirodne i i stvorenih resursa i racionalno planirawe daqeg stvorene uslove, a dodatne stru~ne analize ra|ene rasta grada i wegovih osnovnih funkcija. su za pojedine oblasti u kojima su promene bitne za Osnovni formirani koncepti plana odràli su realno sagledavawe uticaja i optimalne predloge se u periodu od 1970.-2000. godine ~ak i u dve re{ewa u nameni i kori{}ewu prostora kroz novi vremenske etape, zna~ajnog nekontrolisanog napada plan, odnosno do 2021. godine. na prostor Generalnog plana, bespravna izgradwa i Posebne studije i analize kao inovacija zemqotres u podru~ju Kopaonika i iseqavawe iz predloènih koncepcija ranijim planom i podru~ja ranije Jugoslavije. uvaàvawe sada{weg stawa, naro~ito su ra|ene za U vreme vaèwa Generalnog plana (1971-91), do oblast saobra}aja, demografije, privrede i dono{ewa Odluke o izradi plana (1994.god.) u pojedinih oblasti infrastrukture kao i ekologije, prostoru obuhva}enom granicom Generalnog plana, odnosno uslova kori{}ewa i za{tite ìvotne ostvaren je znatan obim stambene izgradwe bez sredine. odobrewa za gradwu. Karakteristi~no je da je ova Sve ove studije i analize su sastavni deo izgradwa realizovana na prostorima planiranim za dokumentacije Generalnog plana. zone za{titnog zelenila i prostorima U potrebnoj meri i prema raspoloìvom i poqoprivrednog zemqi{ta, kao i zonama potrebnom obimu dokumentacije, kori{}eni su i stanovawa, odnosno u kontaktnim zonama sa materijali i dokumentacija Prostornog plana prostorima namewenim Generalnim planom za ove Republike Srbije, iz 1996. godine kao obavezni vid namene. Isto to je slu~aj i sa prostorima male povezivawa Generlnih planova gradova i naseqa sa privrede (proizvodni objekti, skladi{ta i servisi) planovima vi{eg reda. koji su realizovani u prostoru industrijskih zona Uslovi i na~in implementacije ovog Generalnog prvenstveno, a i na posebnim lokacijama na plana utvrdi}e se, razumqivo, kao postplanski prostorima drugih namena (stanovawe, dokument, prema mogu}nostima objektivne poqoprivredno zemqi{te, za{titno zelenilo). realizacije pojedinih wegovih segmenata u Ve}i broj objekata stambenih i drugih namena odre|enim fazama wegove realizacije, a prema izgra|en je bez odobrewa za gradwu u zonama posebnim planskim dokumentima koji }e tretirati postoje}ih infrastrukturnih instalacija (trase ovaj deo Generalnog plana i u skladu sa prostornim dalekovoda naro~ito, saobra}ajnice i dr.) a {to }e planovima ~iji je sastavni deo ovaj plan. biti posebno re{avano uz utvr|ivawe apsolutne za{tite izgra|enih objekata za slu~ajeve 1.4. OPIS GRANICE GENERALNOG PLANA tehnolo{kih i drugih havarija, a ako to nije mogu}e, ukloni}e se direktno ugroèni objekti i Teritorija koja je obuhva}ena Generalnim planom onemogu}iti daqa izgradwa. Za sve ovakve prostore Kru{evca obeleèna je na grafi~kim prikazima i (zona "Elektroistoka" npr.), obavezno uraditi zahvata kompleks formiraju}i slede}u granicu: posebne regulacione planove kojima }e se re{iti Granica po~iwe od u{}a potoka Rakovac u reku sada neregulisana pitawa statusa postoje}ih Zapadnu Moravu, ide potokom Rakovac do trome|e objekata kao i novih sadràja. kat. parc. br. 2054, 968 i 7123/2 KO Makre{ane. Svi uslovi i normativi u planirawu novih Odatle nastavqa granicom kat. parc. br. 2054, 2052, sadràja Generalnim planom ili rekonstrukcija, 7155, 1721, 1729 i 1732 KO Makre{ane (sve ostaju u nadgradwa, dogradwa i revitalizacija postoje}ih reonu) do puta k.p. br. 7156, daqe ide ovim putem do sadràja zasnovani su na uslovima vaè}ih wegovog kraja tj. trome|e kat. parc. br. 7156, 3215 i urbanisti~ko-planskih normativa i ugra|enih 3214 KO Makre{ane. Nastavqa granicom kat. parc. elemenata Prostornog plana Republike, vaè}eg br. 3214, 3213 (koje ostaju u reonu) do puta k.p. br. Generalnog plana (1971-91), Zakona o planirawu i 7152. Tim putem ide do trome|e kat. parc. br. 7152, izgradwi ("Sl. glasnik Republike Srbije" br. 47/03 3318 i 3421 KO Makre{ane, daqe granicom kat. god.) Pravilnika o op{tim pravilima parcelacije i parc. br. 3421 KO Makre{ane (koje ostaju u reonu) do izgradwe ("Sl. glasnik Republike Srbije" br. 75/03 puta k.p. br. 7146. Ovim putem do preseka sa putem god.) i ostalih prate}ih akata na osnovu Zakona o k.p. br. 7157, pa wime do preseka putem k.p. br. 7162 planirawu ("Sl. glasnik RS" br. 47/03). Ko Makre{ane. Ovim putem ide do trome|e kat. parc. br. 4573, 4571 i 4574 KO Makre{ane. Od ove DOKUMENTACIONE OSNOVE PLANA troma|e ide granicom kat. parc. br. 4574, 4575/1, 4575/2, 4830, 4831, 4847, 4848/1, 4848/2, 4849, 4950, Za potrebe izrade Generalnog plana za period 4951, 4952, 4965, 4966, 4970, 4971, 4973 KO do 2000.-2021. god., kori{}ena je sva raspoloìva Makre{ane (sve ostaju u reonu) do granice KO dokumentacija prethodnog Generalnog plana sa Makre{ane i KO Dedina tj. do potoka Veliki inovacijama prema uslovima izmena namene Biqevac.

22.06.2005. SLU@ BENI LI ST OP[ TINE KRU[ EVAC BROJ 4 161

Se~e taj potok i nastavqa putem br. 698 i 2831 Veliko Golovode-KO Malo Golovode, zatim KO Dedina, trome|e kat. parc. br. 2831, 674 i 726/1 granicom KO Veliko Golovode-KO Mudrakovac, pa KO Dedina. Daqe ide granicom kat. parc. br. 726/1 granicom KO Mudrakovac - KO Modrica do trome|e KO Dedina (koja ostaje u reonu) do puta br. 2830/2, KO Mudrakovac - KO Lipovac - KO Modrica. se~e isti i ide granicom kat. parc. br. 2647/1, Daqe ide granicom KO Lipovac - KO Modrica, 2648/2 i 2681 KO Dedina (koje ostaju u reonu) do ostavqaju}i u reonu slede}e kat. parcele: 298/2, granice KO Dedina - KO Tekija. 297, 300/3, 300/1, 299, 301/1, 301/2, 301/3, 301/4, 302 Granica Generalnog plana daqe ide granicom i 303 KO Lipovac. Tu ulazi u KO Lipovac i ide KO Dedina - KO Tekija do trome|e kat. parc. br. granicom parcela 303, 304, 305, 306, 295/3, 295/4, 4212, 1028 i 1031 KO Tekija, a zatim granicom kat. 294/2, 294/1, 292/17, 292/18 KO Lipovac. Granica parc. br. 1028, 1029, 1030, 1019 i 961 KO Tekija (sve se~e put k. p. br. 541 KO Lipovac i skre}e prema ostaju u reonu), do puta kat. parc. br. 4201. Se~e taj jugozapadu granicom slede}ih kat. parcela: 234, put i nastavqa prema jugu granicom slede}ih kat. 233, 232, 231/2, 231/1, 228, 227 KO Lipovac (koje parcela: 2222/1, 2222/3, 2224, 2225, 2226/1, 2228, ostaju u reonu). Skre}e daqe prema zapadu granicom 2229/1, 2229/2, 2230, 2234/1, 2234/2, 2249 i 2248/1 slede}ih kat. parcela: 287, 229, 216/2, 216/1, 217/3, KO Tekija (sve ostaju u reonu), daqe putevima k.p. 205, 206/3, 206/2 i 206/1 KO Lipovac (sve ostaju u br.: 2258, 4199, 3648, 3645, 4210 i 4209 do grani~ne reonu), do glavnog puta Kru{evac - Brus kat. parc. belege br. 10 KO Tekija - KO Kapixija. br. 538 KO Lipovac, koji se~e, i nastavqa putem Tom granicom katastarskih op{tina KO Tekija i kat. parc. br. 540 KO Lipovac prema severozapadu KO Kapixija do grani~ne belege br. 5. Zatim ostavqaju}i u reonu slede}e kat. parcele: 21, 23, granica ide Dobromirskim potokom kat. parc. br. 24, 26/1, 26/2, 12/1, 11, 12/2, 12/4, 12/5 i 10 KO 1496 do trome|e kat. parc. br. 1496, 467/2 i 468 KO Lipovac, gde dolazi do granice KO Mudrakovac - KO Kapixija. Odatle granica Generalnog plana ide Lipovac. granicom kat. parc. br. 467/2 i 466/2 KO Kapixija do Granica daqe nastavqa granicom KO poqskog puta, pa tim poqskim putem prema Mudrakovac - KO Lipovac, pa granicom KO severoistoku do trome|e puta i kat. parc. br. 591/2 i Mudrakovac - KO Gari, pa granicom Paka{nica - KO 502 KO Kapixija. Nastavqa granicom slede}ih Gari, pa granicom KO Lazarica-KO Gari pa katastarskih parcela koje ostavqa u reonu: 591/2, granicom KO Lazarica - KO Vu~ak. 585/1, 585/2, 584, 583, 582, 581/2, 581/1, 568/1, 567, Ulazi u KO Vu~ak kod trome|e kat. parc. br. 566, 561, 551/1 i 560 KO Kapixija, se~e put k.p. br. 1415, 720 i 719 KO Vu~ak. Ide granicom kat. parcela 1506 KO Kapixija, a zatim granicom kat. parc. br. 719, 701, 700, 698, 697, se~e put 691, 689, 688, 684/2 545/1, 545/2 KO Kapixija (koje ostaju u reonu) do i 684/1 KO Vu~ak (koje ostaju u reonu). Putem k.p.br. granice KO Kapixija - KO Gaglovo. Odatle granica 1419 KO Vu~ak ide daqe prema severu do trome|e nastavqa granicom KO Kapixija - KO Gaglovo prema kat. parc. br. 341/4, 1419 i 657/4 KO Vu~ak, a odatle jugu, se~e put Kru{evac-Veliki [iqegovac i granicom slede}ih kat. parc. 341/4, 341/2, 342, 343, nastavqa granicom pomenutih katastarskih op{tina 345, 335, 310/1, 310/2, 243/1, 243/2, 243/3, 243/4, 242, sve do kat. parc. br. 817 KO Kapixija. Ulazi u KO 238, 237, 234/3, 232/1, 229/2, 229/1, 228, 224, se~e put Kapixiju i ostavqa slede}e katastarske parcele u 1418, 108, 109/3, 109/2, 109/1, 117/1, 117/2, se~e put reonu: 817, se~e put 1502, 835, 839, 840 i 841 KO 1417, 215/1, 215/2, 208/1, 208/2, 207/1, 207/2, 206, Kapixija i dolazi do granice KO Kapixija - KO 200/2, 200/1, 199, 409, 413/2, 413/1, 414, 415 sve KO Parunovac. Tom granicom ide prema jugoistoku u Vu~ak (ostaju u reonu). Se~e put k.p.br. 1421, pa ide pribli`noj du`ini od oko 300 m, i ulazi u KO do puta br. 424, kojim ide prema zapadu do granice Parunovac. KO Vu~ak - KO Pepeqevac tj. do potoka kat. parc. br. Ostavqa u reonu slede}e katastarske parcele: 1432 KO Vu~ak. 176, 172, 178, 474, 486, 486, 487, 488, 496, se~e put Tu se~e granicu KO Vu~ak - KO Pepeqevac i 3129, 3110, 3105, 3104, 3100, 3099, 3098, 3096, 3095, ulazi u KO Pepeqevac od kat. parc. br. 465/3 KO 3090, 3091, 3092 i 3093 KO Parunovac. Dolazi do Pepeqevac. Ostavqa u reonu slede}e kat. parcele: granice KO Parunovac - KO Kobiqe i nastavqa tom 465/3, 474/3, 474/5, 474/1, 475/2, 2644, 2645, 2646 KO granicom sve do me|inog kamena br. 8. Pepeqevac. Tu se~e glavni put Kru{evac - Tu ponovo ulazi u KO Parunovac ostavqaju}i Aleksandrovac k.p. br. 4050 i nastavqa prema slede}e kat. parc. u reonu: 2524, 2534, 2535, 2536/1, severu putem k.p. br. 4053 u pribli`noj du`ini od 2536/2, 2540, 2541/1, 2541/2, 2444/2, 2444/1, 2564, oko 300 m, do trome|e kat. parc. br. 1183, 1182/2 i 2413/2, 2413/1, 2414/3, 2420/1, 2420/2, 2419/2, 2419/3, 4053. Nastavqa prema zapadu granicom kat. parcela 2418, 2403, 2404, 2405/1, 2405/2, 2405/3, 2405/4, 1182/2, 1181 i 1180/5 KO Pepeqevac (koje ostaju u 2405/5, 2405/6, 2405/7, 2570, 2571, 2600, 2601 se~e reonu) do puta k.p. br. 4051, pa zatim wime prema put 3124, 2602, 2628, 2627, 2626, 2625, 2624, 2757, severu do raskrsnice puteva 4051 i 754. Daqe 2758, 2736, 2753 sve KO Parunovac. ostavqa u reonu slede}e kat. parcele: 753/3, 753/2, Tu nailazi na trome|u KO Parunovac-KO Veliko 753/1, 751, 750/2, 750/1, 747, 745/2, 744/2, 744/1, 803, Golovode-KO Kobiqe. Nastavqa granicom KO 778, 802, 798 i 797 sve KO Pepeqevac do reke Parunovac-KO Veliko Golovode, zatim granicom KO Pepequ{e kat. parc. br. 4038 KO Pepeqevac.

162 SLU@ BENI LI ST OP[ TINE KRU[ EVAC BROJ 4 22.06.2005.

Granica daqe ide rekom Pepequ{om do wenog - Ulivni pravac iz Stala}a (deo pruge Stala}- u{}a u reku Zapadnu Moravu, pa rekom Zapadnom -Poèga) Moravom do po~etne ta~ke tj. u{}a potoka Rakovca u - Ulivni pravac Stala}-\unis. reku Zapadnu Moravu. Razvoj Kru{evca, kao grada i centralnog naseqa Generalnim planom su obuhva}ene kompletne kru{eva~ke op{tine, u periodu od preko 600 godina povr{ine slede}ih katastarskih op{tina: pro{ao je kroz vi{e faza. Od neznatnog naseqa Kru{evac, Bivoqe, Malo Golovode, Mudrakovac, postao je prestonica (u sredwem veku). Do danas je Paka{nica, îtluk i Lazarica, kao i delovi vi{e puta ru{en i obnavqan. Danas je, koriste}i slede}ih katastarskih op{tina: Vu~ak, Dedina, prirodne uslove, geografski poloàj, saobra}ajne i Makr{ane, Pepeqevac, Tekije, Parunovac, Kapixija privredne uslove razvoja prerastao u zna~ajan i Lipovac. industrijski, upravno-administrativni, kulturni, informacioni, prosvetni, zdravstveni i sportski 1.5. GEOGRAFSKI POLO@AJ I UTICAJI GRADA centar. Razvoj Kru{evca ne moè se posmatrati bez 1.5.1. POLO@AJ, MESTO I ULOGA GRADA wegove okoline koja sa wim predstavqa jedinstven organizam. Kroz dugi vremenski period razvoja ova Prostorni plan Republike Srbije je strate{ki organska povezanost nije obuhvatala istu teritoriju planski dokument kojim se globalno, dugoro~no niti je ja~ina veze bila ista. Novi vid planira, usmerava, objediwuje i prati razvoj na organizovanosti proiza{ao je iz me|usobnog dejstva ~itavom podru~ju Republike. grada i wegove okoline, koja predstavqa uticajnu Grad Kru{evac, po svom geografskom poloàju i sferu Kru{evca, koja se stalno razvija, ja~a i geopoliti~kom i ekonomskom zna~aju ~ini deo dobija nove oblike. takozvane ZAPADNO MORAVSKE osovine, U sada{woj upravno-administrativnoj podeli koncentracije i razme{taja stanovni{tva. ve}a naseqa u okolini Kru{evca: Aleksandrovac, Op{tina Kru{evac, a samim tim i grad Brus, Trstenik, ]i}evac i Varvarin predstavqaju Kru{evac se nalazi u centralnom delu Republike sedi{ta istoimenih op{tina u granicama Rasinskog Srbije. Zahvata najju`niji kraj panonskog oboda i okruga. peripanonske Srbije. Granice op{tine su izme|u Najtrajniji me|usobni uticaj izme|u Kru{evca i 43°22å17é severne geografske {irine, 21®9å i {ireg podru~ja ostvaruje se na podru~jima op{tine 21®34å8é isto~ne geografske duìne. Podru~je koje Aleksandrovac, Brus, Trstenik, ]i}evac i zahvata granica Generalnog plana leì u dolini Varvarin. Ovom podru~ju pripada i op{tina Raàw, Zapadne Morave i Rasine izme|u planina koja u svom razvoju pored uticaja Kru{evca ima Kopaonika, @eqina i Jastrepca na povr{ini od oko 2 odgovaraju}u povezanost sa uticajnim sferama 75km , odnosno u kru{eva~koj kotlini, koja je najve}a Ni{a i Para}ina. i najva`nija kotlina u kompozitnoj dolini Zapadne Na susednu op{tinu Blace odvojenu masivom Morave (ona se nalazi izme|u Lev~a i Temni}a na Jastrepca od kru{eva~kog sub regiona pored Ni{a i ataru @upe, podgorine Kopaonika i Jastrepca na Prokupqa ima znatan uticaj i Kru{evac. jugu). Po svom geografskom poloàju i uslovima za 1.5.2. ODNOS GRADA I PRIGRADSKIH NASEQ A funkciju saobra}ajnog sredi{ta u odnosu na susedne op{tine podru~je op{tine Kru{evac je pokriveno Op{tina Kru{evac je izrazito monocentri~no iskqu~ivo kopnenim komunikacijama. @elezni~ki, a podru~je, obzirom da se najve}i deo privrednih posebno drumski saobra}aj, predstavqaju kapaciteta (oko 96%), nalazi u Kru{evcu i saobra}ajni sistem preko koga se podru~je op{tine prigradskim naseqima (urbano podru~je). Ovakva povezuje sa ostalim okruèwem. koncentracija kapaciteta i radnih mesta, uslovila je jaka dnevna migratorna kretawa stanovni{tva. Od saobra}ajno zna~ajnih putnih pravaca u Podru~je kru{eva~ke op{tine je izrazito Kru{evac se ulivaju: imigraciono podru~je. Monocentri~ni razvoj je - Ulivni pravac iz Kragujevca (deo puta R-102) uslovio i veoma izraène dnevne migracije. - Ulivni pravac iz Pojata (deo puta M-5) Kru{evac kao centar i prigradska naseqa sa - Ulivni pravac iz Kraqeva (deo puta M-5) razvojenom privredom je prihvatio vi{ak radne - Ulivni pravac iz Aleksandrovca (deo puta R-119) snage iz primarnog sektora, ne samo sa teritorije - Ulivni put iz Velike Drenove (deo puta R-217) svoje op{tine ve} i sa teritorije {ireg okruèwa. - Ulivni put iz \unisa (deo puta R-221) U ovom podru~ju pored koncentracije proizvodnih kapaciteta i ujedno i radnih mesta veoma je - Ulivni put iz Ribara (deo puta R-221A) izraèna i koncentracija stanovni{tva. - Ulivni put iz Jastrepca (deo puta R-223) Ovakvi efekti postignuti su zahvaquju}i - Ulivni put iz Kaonika (deo puta R-221B). propulzivnim industrijskim granama (metalna, Od saobra}ajno zna~ajnih èlezni~kih pravaca u hemijska, prehrambena, drvna i dr.) koje imaju ve}i Kru{evac se ulivaju: uticaj na {irewe i razvoj drugih delatnosti. Zbog

22.06.2005. SLU@ BENI LI ST OP[ TINE KRU[ EVAC BROJ 4 163

toga Kru{evac (kao i ve}ina gradova sredwe banke, osiguravaju}i zavod, izvestan broj sredwih i veli~ine) i danas karakteri{u efekti vi{ih {kola, kao i ve}i broj objekata kulture. aglomerirawa i koncentracije. Op{tina Kru{evac U okviru ovih zona stanovawe je zastupqeno u se nalazi u fazi kada na 8,71% op{tinske znatnoj meri sa velikim gustinama stanovawa kao teritorije ìvi oko 57% stanovni{tva (grad sa 11 izraz na~ina gradwe u periodu rekonstrukcije prigradskih naseqa ê podru~je Generalnog plana), a glavne ulice 1960-1970 godine. na ostalom podru~ju u 89 naseqa ìvi 43% Izvan zone gradskog centra razvili su se stanovnika op{tine. specijalizovani centri sa mawe ili vi{e Posmatrano sa ekonomskog aspekta, qudsko prisutnom funkcijom stanovawa, odnosno i drugim dru{tvo pod uticajem brze industrijalizacije (gde funkcijama u istim prostornim celinama: je to mogu}e) na najbrì i najuspe{niji na~in • zona medicinskog centra, sa osmogodi{wom ostvaruje materijalna dobra za zadovoqavawe {kolom i Lazarevim gradom u susedstvu; brojnih potreba koje su u porastu. Na osnovu • zona {kolskog i sportskog centra, sa koncen- iskustva uo~eno je da je industrija propulzivna tracijom objekata osnovnih, sredwih i vi{ih {kola, delatnost koja ima generi~ku snagu da u najkra}em sportskih objekata, de~ije, socijalne i zdravstvene vremenu i na ekonomski racionalan na~in çpovu~eé za{tite; ukupan dru{tveni razvoj napred uz prethodne uslove • zona Pionirskog parka i fudbalskog stadiona koji to woj omogu}avaju. sa objektima posebne namene; Na~in razvoja industrije u prostoru uslovqen je • zona Slobodi{ta; optimalnim faktorima lokacija pa je to dovelo i do • severna industrijska zona sa zonom male pojave procesa koji prate industrijalizaciju: privrede ê isto~na i severoisto~na idnustrijska migracije, deagrarizacije i urbanizacije kao zona. posledice (u organizovanom ili neorganizovanom Pod uticajem centralnih funkcija grada na~inu realizacije). Kru{evca u oblastima bitnih dru{tveno Na primeru op{tine Kru{evac, proces je tekao ekonomskih i drugih uticaja, jedanaest okolnih istim, opisanim, putevima. Izgradwa novih naseqa, dobilo je obele`je prigradskih naseqa, a industrijskih kapaciteta locirana je u gradu. naseqa Lazarica, Mudrakovac, Malo Golovode i Izgra|eni industrijski kapaciteti, podsticani Bivoqe, koja se nalaze neposredno uz grad, toliko zakonitostima sopstvenog razvoja, uve}avali su su izmenila svoju fizionomiju u prostornom i fizi~ki obim proizvodwe, finansijske efekte funkcionalnom smislu, da prakti~no predstavqaju proizvodwe, ali su asporbovali veliki broj deo gradskog prostora. radnika. U po~etku je radna snaga crpqena iz grada, Ostala prigradska naseqa: Begovo Brdo, Dedina, kasnije iz neposrednog, a zatim iz sve {ireg Kapixija, Makr{ane, Paka{nica, Parunovac i okruèwa. Kroz razvoj industrije, rastao je i îtluk imaju prostorne mogu}nosti (naro~ito razvijao se grad, pove}avao se obim radne snage, a îtluk, Paka{nica, Begovo Brdo i Dedina) i da time i stanovni{tvo grada. Izraène su i potrebe omogu}e formirawe prostora za stambenu izgradwu za novim prostorima za {irewe grada. mawih gustina sa sadràjima koji }e odgovarati Postoje}a organizaciona struktura grada svakodnevnim potrebama stanovni{tva za period do zasnovana je na centralnom gradskom prostoru i 2021. godine i daqe. wegovim podcentrima, koji su se razvijali Uticaj grada na stanovni{tvo ovog podru~ja je zahvaquju}i tendenciji translatornog {irewa zone veoma intenzivan, tako da ekonomsko-socijalne centra du` glavne gradske saobra}ajnice (od transformacije stanovni{tva dobijaju takve Lazarevog grada ulicom Pana \uki}a prema Trgu razmere da postepeno dolazi do smawewa Kosovskih junaka, ulicom Mirka Tomi}a, ulicom socijalno-ekonomskih razlika stanovni{tva ovog Dositejevom do Trga Rasinskih partizana) i podru~ja i gradskog stanovni{tva, pa ~ak i do perifernim zonama u kojima su se realizovale zone wihovog nestajawa. stanovawa. Osnovna karakteristika urbanizacije op{tine Obzirom na izvr{ene koncentracije funkcija u Kru{evac je da je proces urbanizacije veoma buran okviru centra grada razlikuju se slede}e zone: sa tendencijom trajawa i da zona urbanizacije • zona glavnog gradskog centra sa koncentrisanim zahvata ne samo prigradska naseqa, ve} se proteè slu`bama uprave, sudstva, banaka dru{tvenih i na naseqa koja su u kontaktu sa prigradskim organizacije, izvesnog broja kulturnih institucija, naseqima, sa tendencijom ravnomernog razvoja na kao i ve}im brojem trgovinskih i ugostiteqskih podru~ju op{tine Kru{evac, a {to se moè smatrati objekata. U ovoj zoni nalaze se sva ve}a trgovinska i za planski ispravnu tendenciju za ukupan prostor poslovna predstavni{tva kao i udruèwa (Trg op{tine Kru{evac. Kosovskih junaka); Osobenost razvoja centralnog dela grada • zona oko Trga Oktobarske revolucije i Trga (totalna rekonstrukcija glavne ulice) u kratkom mladih koji se od prethodne zone izdvaja vremenskom periodu (od 1976-80. tih godina) sa koncentracijom ustanova regionalnog karaktera: potrebom i tada aktuelnim zahtevom da se svi zna~ajni objekti u oblasti dru{tvenih aktivnosti,

164 SLU@ BENI LI ST OP[ TINE KRU[ EVAC BROJ 4 22.06.2005. kulture i poslovawa, izgrade u centru grada, u Osnovni pravci razvoja grada i wegovog wegovog glavnoj ulici (od SUP-a do nove Crkve), a prostornog {irewa orijentisani su na prostore koji bez intervencija na okolni prostor sa zate~enom u funkcionalnom smislu odgovaraju ovim namenama starom matricom saobra}aja i funkcionalne (planiranim) i u osnovi su u skladu sa sada{wim prostorne odre|enosti (u vreme grada sa oko 40.000 stawem kori{}ewa prostora (kontinuitet u razvoju stanovnika), danas je zna~ajna smetwa za neophodne osnovnih gradskih funkcionalnih celina): intervencije u prostoru centra grada, koje se svakako moraju ostvariti do 2021.godine kada }e • Prostor izme|u èlezni~ke pruge Stala}-â~ak grad imati preko 100.000 stanovnika, pa stoga i i severne obilaznice (M-5), Pojate-Kraqevo u Generalni plan posebno tretira pitawa koja se osnovi se namewuje zbog sada{we namene tog moraju re{iti za ostvarivawe ovih uslova. prostora, infrastrukture, komunikacionih veza, za industriju, proizvodne i skladi{ne prostore i instalacije infrastrukture regionalnog i lokalnog zna~aja. DEO • Prostor u zonama naseqa îtluk, Paka{nica, II deo Bagdale ("[umice"), Mudrakovac, Stari

aerodrom, deo naseqa Dedina i Makr{ane namewuje

se za nove zone stanovawa i sadràja koji prate 2. PRAVILA URE\EW A - PODRU^JE zone stanovawa. GENERALNOG PLANA • Rekonstrukcija }e se planirati u centralnim delovima gradskog prostora sada sa mawom gustinom 2.1. OP[TI URBANISTI^KI KRITERIJUMI, stanovawa od racionalnih za ovaj prostor i sa CIQ EVI I PRAVCI PROSTORNOG uvo|ewem delatnosti (proizvodnih i uslu`nih), koje RAZVOJA PODRU^JA OBUHVA]ENOG ne}e remetiti uslove ìvotne sredine. GRANICOM GENERALNOG PLANA • Prostori Bagdale }e u osnovi imati sadràje namewene rekreaciji, formirawu {umskih Osnovni koncept u izradi Generalnog plana za{titnih zona i parkovskih povr{ina, a zadrà}e Kru{evac, je te`wa da se nastavi kontinualna se u sada{wem obimu prostori planirani za realizacija strate{kih opredeqewa iz Generalnog stambenu izgradwu. plana iz 1989.godine, uskla|ena sa sada{wim, • Priobalni delovi reke Rasine na vi{im kotama novim zahtevima i potrebama, kao i o~ekivanim }e se planirati za stambenu izgradwu, a na niìm budu}im, naro~ito u skladu sa utvr|enim pravilima kotama, uz vodotok, za zone rekreacije i sporta. ure|ewa i gra|ewa. • Prostor severno od èlezni~ke pruge Stala}- Osnovni ciqevi Generalnog plana Kru{evca, Kru{evac-â~ak do reke Zapadne Morave, sem koji podrazumevaju obezbe|ewe me|usobno namene za proizvodne zone i infrastrukturne uskla|enog ekonomskog, socijalnog i prostornog instalacije, planiran je za poqoprivredu. razvoja, su: • Zona instalacijskih i infrastrukturnih poteza • ostvarewe realnih i racionalnih prostornih (koridora dalekovoda i postrojewa "Elektroistoka" uslova za razvoj proizvodnih i prate}ih delatnosti, u îtluku, nova trasa èlezni~kog koloseka, kao osnova generalnog razvoja, uzimaju}i u obzir saobra}ajnice, gasovodi, toplovodi i dr.) }e se razli~itost prostornih i tehni~kih potreba i definisati bliè izradom odgovaraju}e status vlasni{tva, urbanisti~ke dokumentacije i idejnih projekata na • kontinualno unapre|ewe uslova rada, stano- osnovu trasa utvr|enih Generalnim planom. vawa i rekreacije sa posebnim intenzivirawem pove}awa fonda zelenih povr{ina, a naro~ito u Svi planirani sadràji koji angaùju nove zonama planiranog za{titnog zelenila; prostore obavezno je da se utvrde u optimalnom • unapre|ewe razvoja saobra}aja sa posebnim obimu za planski period i da ne onemogu}e daqu intenzivirawem re{ewa razvoja miruju}eg realizaciju novih sadràja posle zavr{etka saobra}aja (javne garaè, parkirali{ta), pe{a~kog planskog perioda. saobra}aja i izgradwe novog turisti~ko-sportskog aerodroma, 2.2. GRANICE GRA\EVINSKOG ZEMQ I[TA • unapre|ewe razvoja infrastrukturnih sistema i objekata, a posebno u delu tretmana otpadnih voda, distribucije vode i gasifikacije (oblast Granica generalnog plana Kru{evca obuhvata {iroke potro{we) i povr{inu od 7.377.60 ha sa naseqima Kru{evac, Bivoqe, Lazarica, Malo Golovode, Paka{nica, • kompletno ostvarivawe prostornih i tehni~kih Makr{ane, Dedina, Parunovac, Kapixija, mera na unapre|ewu za{tite ìvotne sredine, Mudrakovac, îtluk i Begovo Brdo i delova (KO graditeqskog nasle|a, poqoprivrednog zemqi{ta [anac, Jasika, Kukqin, Pepeqevac, Vu~ak i Tekije) i za{titnog zelenila. bez naseqa.

22.06.2005. SLU@ BENI LI ST OP[ TINE KRU[ EVAC BROJ 4 165

GRA\EVINSKO ZEMQ I[TE (JAVNO I OSTALO severozapada u duìni od 40m skre}e u pravcu GRA\EVINSKO ZEMQ I[TE) IMA PLANOM zapada i ide ju`nom granicom kat. parcela: 5480, UTVR\ENE ZONE GRA\EVINSKOG ZEMQ I[TA 5478, 5473, 7153 (put) do kp.br.5465 i produàva I GRADSKOG GRA\EVINSKOG ZEMQ I[TA A wenom granicom u pravcu jugozapada do potoka kp.br. RADI POTREBNIH USLOVA URE\EWA 7124 se~e potok u pravcu juga i ide isto~nom I KORI[]EWA GRA\EVINSKOG ZEMQ I[TA granicom kp.br. 5516 do puta kp.br. 5510 ide tim putem u pravcu istoka severnom granicom kp.br. Ide zapadnom granicom kp.br. 5868, 5861, 5860/1, 5507/2 do kp.br. 5504/2 lomi se u pravcu istoka i ide 5859, 5858 u pravcu severa (blok 53) potom skre}e u granicom kat. parcela: 5504/2, 5504/1, 5504/3 se~e pravcu istoka se~e puta Kru{evac-Stala} i puta kp.br. 5506 i ide u pravcu juga isto~nom nastavqa putem kp.br. 5895 a zatim u pravcu granicom kat. parcela: 6276/1 i 6276/2 skre}e u jugoistoka potokom Biqevac kp.br. 7127/1 u duìni pravcu istoka i ide severnom granicom kp.br. 6277/1 od 90m. Nastavqa putem kp.br. 5665 u duìni od 60m do puta kp.br. 6281 nastavqa tim putem u pravcu juga ksre}e u pravcu severozapada i ide zapadnom u duìni od 25m, skre}e u pravcu istoka i ide granicom kp.br. 5690 do puta kp.br. 5706/1. Lomi se u severnom granicom kat. parcela: 6289, 6288 pravcu istoka i ide tim putem u duìni od 5m, zatim nastavqa putem kp.br. 6295 u duìni od 70m, lomi skre}e u pravcu severa i ide zapadnom granicom se u pravcu jugoistoka i ide granicom kat. parcela: parcela: 5731/1, 5733/1, 2717.2 do kp.br. 2764 skre}e 5317/1, 5308 skre}e u pravcu severoistoka i ide u pravcu istoka i ide severnom granicom kp.2765, granicom kat. parcela: 5206/1, 5305, 5301 do puta 2766, 2767, 2768, 2769, 2779 do parcele kp.br. 2788, kp.br. 5298 nastavqa tim putem u istom pravcu lomi se u pravcu severoistoka i ide granicom kat. skre}e u pravcu jugoistoka i ide granicom kat. parcela: 2788, 2786, 2785 do puta kp.br. 2791. parcela: 5295, 5278, 5277 do kp.br. 5275 tu se lomi u Nastavqa tim putem u pravcu jugoistoka u duìni od pravcu istoka i ide wenom granicom do puta kp.br. 45m, lomi se u pravcu severoistoka i ide granicom 7144, se~e taj put nastavqa u pravcu juga i ide kat. parcela: 2796, 2799, 2800, 2801, 2802, do kp.br. isto~nom granicom kat. parcele 5220 skre}e u 2803/2, zatim skre}e u pravcu severozapada i ide pravcu zapada i ide granicom kat. parcela: 5220, granicom kat. parcela: 2814, 2824 do puta kp.br. 5219, 5212, 5211, 5210 skre}e u pravcu juga i ide 2791 nastavqa tim putem u duìni od 90m skre}e u granicom kp.br. 5203 skre}e u pravcu zapada i ide pravcu juga i ide granicom kp.br. 2745 nastavqa u granicom kat. parcela: 5202, 5199 do kp.br.5197/2 i pravcu severozapada se~e put Kru{evac-Stala} i nastavqa u pravcu zapada i ide granicom kat. ide granicom kp.br. 2549/3 do èlezni~ke pruge parcela: 5197/2, 5194, 5185 skre}e u pravcu Kru{evac-Stala} nastavqa prugom u pravcu jugoistoka i ide granicom kp.br. 5184 do puta kp.br. severoistoka do potoka Rakovac kp.br. 7123/2. 5174 nastavqa tim putem u pravcu severozapada u Produàva potokom u pravcu istoka se~e put duìni od 70m, skre}e u pravcu jugozapada i ide Kru{evac-Stala} lomi se u pravcu severoistoka i granicom kat. parcela: 6310/2, 6308/3 do puta kp.br. ide granicom kat. parcela: 7123/2 (potok), 1575/2, 6338 produàva tim putem u pravcu severozapada u 1575/3 nastavqa potokom kp.br. 7123/2 u duìni od duìni od 70m lomi se u pravcu zapada i ide 50m. Lomi se u pravcu juga i ide isto~nom granicom granicom kat. parcela: 6340/1, 6343/2, 6344, 6342, kat. parcela: 2076, 2074, 2076, 2080/1, 2080/2, 2081, 6341, 6233, 6235, 6234/1, 6234/3, 6234/2, 6240, 2082, 2086/3, 2086/2, 2086/1, 2086/4, 2090, 2091 6243/1, 6243/2, 6243/3, nastavqa zapadnom granicom skre}e u pravcu jugoistoka i ide granicom kp.br. kp.br. 6244/2 lomi se u pravcu zapada i ide 2363, zatim skre}e u pravcu severo istoka i ide granicom kat. parcela: 6249, 6248, 6257, 6158, granicom kat. parcele 2028/2 nastavqa u pravcu 6157/2, 6157/1, 6160, 6156, 6154, 6152, 6150, 6130, istoka granicom kat. parcela: 2028/1, 2366, daqe 6133/1 do puta kp.br. 7164, lomi se u pravcu juga i ide u pravcu zapada granicom kp: 2365/3, 2365/2. ide tim putem u duìni od 70m nastavqa u pravcu Potom skre}e u pravcu juga i ide granicom kp.br. zapada i ide granicom kp.br. 6093 severnom 2364/1 u duìni od 4m lomi se u pravcu istoka i ide granicom kp.br. 6083, zatim zapadnom granicom ju`nom granicom kat. parcela: 2367/1, 2367/2, 2383 kp.br. 6082, severnom granicom kat. parcela: 6070, do puta kp.br. 7155 zatim se lomi u pravcu juga i ide 6071, isto~nom granicom kat. parcela: 6063/2, du` puta kp.br. 7155 potom nastavqa putem kp.br. 6060/1, 6060/3, severnom granicom kat. parcela: 1966 se~e put kp.br. 7156 i produàva putem kp.br. 6039, 6040, 6041/2 do puta kp.br. 6042 nastavqa tim 2965 do puta kp.br. 7146 se~e taj put i nastavqa putem u pravcu juga do potoka kp.br. 7127/1 nastavqa putem kp.br. 5423 u duìni od 90m lomi se u pravcu tim potokom u pravcu jugoistoka u duìni oko 550m istoka i ide granicom kat. parcela: 5422, 5421, 5420 zatim skre}e u pravcu jugozapada i ide isto~nom do puta kp.br. 7153 nastavqa tim putem u pravcu granicom kp.br. 5987 do puta kp.br. 7165, nastavqa severoistoka u duìni od 150m skre}e u pravcu tim putem u pravcu zapada u duìni od 25m daqe jugoistoka i ide isto~nom granicom kat. parcela: ide putem kp.br. 6485 u duìni od 70m, lomi se u 5389, 5388, 5387 lomi se u pravcu zapada i ide pravcu severozapada i ide granicom kp.br.6623, severnom granicom kat. parcela: 5386, 5393 do puta 6622, 6621, 6626, 6631, 6640, 6642/1, do puta kp.br. kp.br. 5487 nastavqa tim putem u pravcu 6664 se~e taj put nastavqa u pravcu severozapada i

166 SLU@ BENI LI ST OP[ TINE KRU[ EVAC BROJ 4 22.06.2005. ide ju`nom granicom kat. parcela: 6647/2, 6719/1 Kapixija skre}e u pravcu istoka i ide putem kp.br. skre}e u pravcu jugo zapada i ide isto~nom granicom 4224 u duìni oko 220m. Skre}e u pravcu severa i kat. parcela: 6732/2, 6753/2, 6771/4 do granice KO ide granicom kat. parcela: 4027, 4025/1, 4026/1, Makre{ane ê KO Dedina nastavqa tom granicom do 3880, 3881, 3882, 3883, 3884, 3885, 3886, 3887, 3888, puta Kru{evac ê Stala} (sve KO Makre{ane), se~e 3891/1, 3891/2, 3894, 3895, 3896, 3899, 3900, 3906/1, taj put i ide u pravcu severozapada granicom KO 3906/2, 3907, 3910, 3911, 3916, 3917, 3918, 3921/1, Dedina ê KO Makre{ane nastavqa zapadnom 3921/2, 3923 do puta kp.br. 4202. Se~e taj put i granicom kp.br. 6794/6 zatim zapadnom i severnom nastavqa u pravcu jugo istoka i ide granicom kat. granicom kp.br. 6794/1 do parcele 6779/4 tu kre}e u parcela:3831, 3832, 3834, 3836, lomi se u pravcu pravcu severoistoka i ide zapadnom granicom istoka i ide granicom kp.br. 3829/4, do puta kp.br. parcela: 6779/4, 6779/3, 6779/1, 6779/2 do puta kp.br. 4222. Se~e taj put ulazi u KO Kapixija i ide 6782 se~e puta i nastavqa u pravcu severa, granicom kp.br. 133/2, 132/1, 126/4, 123/5, 124/5 do zapadnom granicom kp.br. 5868, skre}e u pravcu puta kp.br. 136. nastavqa tim putem u pravcu severozapada i ide severnom granicom kat. severoistoka u duìni od 30m, zatim se lomi u parcela: 5866, 5865/2, 5842/2 do pruge Kru{evac ê pravcu jugoistoka i ide granicom kat. parcela: 185, Stala}, lomi se u pravcu jugozapada i ide tom 183, 187, 189/1, 171/1, 171/6, 171/10, 171/5, 169, 164, prugom oko 150m do puta kp.br. 950 KO Dedina (blok 165, 163, 165, do puta kp.br. 1503, nastavqa tim 38) ide tim putem u pravcu istoka lomi se u pravcu putem u pravcu severoistoka u duìni oko 100m, juga i ide granicom kat. parcela:951, 2827/1, 942/1, lomi se u pravcu istoka i ide ju`nom granicom kat. 942/2 skre}e u pravcu istoka i ide putem kp.br. parcela: 385/2, 384 do puta kp.br. 399, nastavqa tim 2832/2 se~e puta Kru{evac ê Stala}, nastavqa putem u pravcu severa u duìni oko 170m, lomi se u putem kp.br.2832/1 lomi se u pravcu severa i ide pravcu istoka i ide severnom granicom kat. zapadnom i severnom granicom kat. parcele 1640, parcela: 642, 643, 634, 633, 635/1 do puta kp.br. severnom granicom kp.br. 1638 do puta kp.br. 1649, 638/3 lomi se u pravcu juga i nastavqa tim putem u produàva tim putem u pravcu juga, daqe nastavqa duìni od 80m, lomi se u pravcu istoka i ide ju`nom putem kp.br. 2832/1, do kp.br. 1816 skre}e u pravcu granicom kp.br. 660. Se~e Dobromirski potok kp.br. istoka i ide wenom severnom granicom. Lomi se u 1496 i nastavqa granicom kp.br. 461 do puta kp.br. pravcu juga u duìni od 96m (se~e kp.br. 1858) do 1505. Se~e taj put i ide granicom kat. parcela: 626, puta kp.br. 2820/2 nastavqa tim putem u pravcu 621/2, 621/1, 620/2, 620/1, 619, 617, 614/2, 612/3, severo istoka, potom se lomi u pravcu juga i ide 610/2, 610/3, 610/4, 610/1, 603/4, 603/3, 603/10, putem kp.br. 2005 skre}e u pravcu severoistoka i 603/12, 597, 596/1, 596/2, 588, 586/2, 586/1 do ide putem kp.br. 2836 u duìni od 20m, lomi se u Gaglovske reke kp.br. 1495. Se~e reku ide granicom pravcu severa i ide du` granice parcela 2000, kp.br. 688 do puta Kru{evac ê Ni{. Se~e put 2001, 2003/1, 2003/2 i nastavqa putem kp.br. 2839 u nastavqa u pravcu juga isto~nom granicom kp.br. pravcu istoka do puta kp.br. 2841 se~e taj put, lomi 743/3, lomi se u pravcu zapada i ide granicom kat. se u pravcu severa i ide granicom kat. parcela: parcela: 743/3, 743/2, 740, 739/1, 738, 736, 734 do 1940/1, 1940/2, 1937, 1936, 1931/1, 1929, 1928, 1923, puta kp.br. 732. Se~e put kp.br. 732 i ide isto~nom i 1913/8, 1913/7, 1913/3, 1917, 1915, 1914/1, 1914/3, ju`nom granicom kat. parcela: 714, 711, 705, lomi se 1914/2 do puta kp.br. 2836. Se~e taj put i nastavqa u u pravcu juga i ide granicom kat. parcela: 703, 699, pravcu juga putem kp.br. 2452, lomi se u pravcu 700/2 skre}e u pravcu zapada i ide granicom kat. zapada i ide potokom kp.br. 2847, skre}e u pravcu parcela: 700/2, 700/1, 692/1, 690/2, 1081/2, 1082/2, jugoistoka i ide granicom KO Dedina ê KO Tekija, do 1082/1, 1083/2, 1083/1, 1087, 1088/1, 1088/3, 1089/1, kp.br. 2359 skre}e u pravcu juga i ide granicom 1091, 1092/2, 1093/1, 1116, 1115, 1114/1, 1118 lomi kp.br. 2359, 2367, 2373, 2374, 2378, 2379, 2380, 2355, se u pravcu juga i ide granicom kat. parcela: 1328 zatim nastavqa u pravcu zapada granicom KO (put), 1332/1, 1337/1, lomi se u pravcu zapada i ide Dedina ê KO Tekija do kp.br. 876 KO Tekije, lomi se Gaglovskom rekom kp.br. 1495 do kp.br. 331/2. Zatim u pravcu juga i ide granicom kat. parcela: 876, 877, skre}e u pravcu juga granicom kp.br. 331/2, 331/1 do 878, 4119/1, 4118/1, 4117/1, 4116, 4128/1, 4128/2, Gaglovske reke, nastavqa wome u pravcu zapada do 4109/1, 4108, 4107, 4106/1, 4106/2, do puta kp.br. kp.br. 321/2. Lomi se u pravcu juga i ide granicom 4201, lomi se u pravcu istoka i ide tim putem u kp.br. 327/2, 326 do puta kp.br. 1502. Nastavqa tim duìni od 40m, zatim skre}e u pravcu juga i ide putem u pravcu zapada u duìni od 120m. Skre}e u granicom parcela: 4148, 4147/3, 4147/4, 4147/5, pravcu juga i ide potokom kp.br. 1497 do puta kp.br. nastavqa putem kp.br. 4201 u pravcu jugozapada u 1447 nastavqa putem kp.br. 1447 u pravcu juga u duìni od 40m (blok 40) skre}e u pravcu istoka i duìni od 110m lomi se u pravcu zapada i ide ide granicom kat. parcela: 4151/5, 4152, 4189/1, granicom kp.br. 1453, 1455, 1456 do kp.br. 1463/4, 4185/2, 4185/1, 4184/3, 4184/2, 4184/7, 4184/6 do kp. skre}e u pravcu juga i ide granicom kat. parcela: 4174. Zatim skre}e u pravcu istoka i ide granicom 1463/4, 1463/3 do kp.br. 1462. Lomi se u pravcu kat. parcela: 4174, 4176, 4177/1, 4177/2, 4177/3, severozapada i ide wenom severoisto~nom 4178, 4179, 4180, 4181, 4182, 4183, potom se lomi u granicom, skre}e u pravcu juga i ide granicom kp.br. pravcu severoistoka i ide granicom KO Tekija ê KO 1480 do granice KO Kapixija ê KO Parunovac.

22.06.2005. SLU@ BENI LI ST OP[ TINE KRU[ EVAC BROJ 4 167

Nastavqa granicom katastarskih op{tina u duìni 1132, 1129, severoisto~nom granicom kp.br.: 1127, od 160m, ulazi u KO Parunovac (blok 39) skre}e u 1126, 1125, 1124/1, 1124/2, 1123, 1122, ju`nom pravcu jugozapada se~e put kp.br. 3133 i ide granicom kp.br. 1122, isto~nom granicom kp.br. 1119, isto~nom granicom kat. parcela: 777, 771, 758/4, severnom granicom kp.br. 1118/1, isto~nom granicom 758/5, 758/1 lomi se u pravcu zapada i ide granicom kp.br. 1118/1, 1118/2, severnom granicom kp.br. 1333, kat. parcela: 752/1, 751/3, 750 nastavqa u pravcu isto~nom granicom kp.br. 1333 (se~e kp.br. 1332) juga putem kp.br. 912, lomi se u pravcu istoka i ide naslawa wome do kp.br. 1334. Skre}e u pravcu putem kp.br. 3131/1 u duìni od 40m. Lomi se u istoka i ide severnom granicom kp.br. 1334, 1335, pravcu juga i ide granicom kat. parcela: 979, 977/2, isto~nom granicom kp.br. 1335, 1336 (sve KO 977/1, 976, 975, 973, 971/2, 963/1 do puta kp.br. 3132 Mudrakovac), nastavqa kroz KO Lipovac i ide nastavqa tim putem u pravcu istoka u duìni od isto~nom granicom kp.br.: 251/1, 251/2, 252/2, 252/1, 400m, zatim se lomi u pravcu jugozapada i ide severnom granicom kp.br. 252/1, 254/1, 242/7, 242/10, severozapadnom granicom kp.br. 3121, lomi se u isto~nom granicom kp.br. 242/1, skre}e u pravcu pravcu juga i ide granicom kat. parcela: 1065/2, severoistoka i ide granicom kp.br. 267, 269/1, 1089, se~e put kp.br. 1088, nastavqa granicom kat. nastavqa u pravcu severoistoka i ide granicom parcela: 1086, 1085, 1084, 1082/1 se~e put kp.br. kp.br. 270/2, 270/4, 269/4, se~e put kp.br. 542, 3129/1 nastavqa granicom kat. parcela: 1493, nastavqa isto~nom granicom kp.br. 237/3 skre}e u 1489/2, 1484, 1476, 1477 do puta kp.br. 3163. pravcu zapada i ide granicom kp.br. 237/3, 237/4, Nastavqa u pravcu juga tim putem, ide granicom kat. 237/5, 239, 240/1, 230/3, 230/2, 230/1, 229, 218/4, parcela: 1457/1, 1454, 1455/1, 1452, 1453, 1449, 219/3 do puta kp.br. 220, skre}e u pravcu 1446, 1412, 1416, 1417, 1428, 1393, 1394, 1391, severozapada i ide tim pute, se~e put Kru{evac- 1395/1, 1395/2 do puta kp.br. 3192. Nastavqa tim Brus i nastavqa putem kp.br. 540 skre}e u pravcu putem u pravcu severa u duìni od 10m, lomi se u severa i ide isto~nom granicom kp.br. 12/1 do pravcu zapada i ide granicom kat. parcela: 1386, granice KO Lipovac ê KO Mudrakovac (sve KO 1387, 1388 do puta kp.br. 3181, nastavqa tim putem u Lipovac) skre}e u pravcu zapada i ide granicom KO pravcu severa u duìni od 40m, i ide granicom kat. do kp.br. 1280 KO Mudrakovac. Ide wenom parcela: 1369/2, 1368/2, 1367 nastavqa u pravcu jugoisto~nom granicom i daqe nastavqa granicom severozapada (blok 45) granicom kp.br. 1366, lomi kat. parcela: 1280, 1288/2, 1290, 1291, se~e put se u pravcu jugozapada i ide granicom kat. parcela: kp.br. 1276 i nastavqa granicom kat. parcela: 1178, 1365, 1364/1,1364/2, 1364/3 do puta kp.br. 3100. 1183, 1184, 1201/1, 1201/2, 1201/3, 1201/4, 1201/7, Nastavqa tim putem u pravcu juga u duìni od 20m, 1201/5 do kp.br. 1202/1, lomi se u pravcu severa, skre}e u pravcu severo zapada i ide granicom kp.br. se~e puta i ide isto~nom granicom kat. parcela: 1348 do puta kp.br. 3131. Nastavqa tim putem u 1223, 1225, skre}e u pravcu istoka i ide granicom pravcu jugo zapada do potoka kp.br. 3119, se~e potok kat. parcela: 266/1, 266/3, 265/2, 267/1, 268, 271, i produàva putem kp.br. 3139, 3153 (sve KO 287/1, 279/2, 280/3, 281/3, 286/2, lomi se u pravcu Parunovac) do trome|e KO Parunovac ê KO Veliko jugozapada i ide granicom kp.br. 1307/3, zatim Golovode ê KO Malo Golovode nastavqa granicom skre}e u pravcu severa i ide granicom kat. parcela: KO Veliko Golovode ê KO Malo Golovode u duìni 97/298/2, 105/5, 101/2, 99/5, 99/4, 91/2, 90/2, 92/1, oko 500m, skre}e u pravcu severozapada i ide putem 89/3, 88/4, 85/11, 85/1, 86, 82/2, 82/1, 81/2, 81/1, 78/7, kp.br. 568/1, 568/2 KO Mudrakovac, prelazi most 78/9, 78/10, 78/2, lomi se u pravcu severozapada i preko Rasine (blok 36), nastavqa putem kp.br. 555 u ide granicom kp.br. 28/8 do puta kp.br. 1305 (sve KO duìni od 50m, skre}e u pravcu jugozapada i ide Mudrakovac) nastavqa tim putem u pravcu juga (blok isto~nom granicom kp.br. 558/2, 590/1 se~e put kp.br. 35) granicom KO Mudrakovac-KO Kru{evac van 594 produàva isto~nom granicom kp.br. 596/4, varo{, granicom KO Kru{evac van varo{ - KO 601/5, 619, 631, 612, 611, potom se lomi u pravcu Paka{nica (put kp.br. 2665 KO Kru{evac van varo{ jugoistoka i ide putem kp.br. 807 do sklada, skre}e u (kp.br. 876 KO Paka{nica), skre}e u pravcu zapada pravcu jugozapada i nastavqa skladno pored reke (blok 41) i ide granicom kp.br. 476 do puta 487, Rasine, zatim ide isto~nom stranom kat. parcela: nastavqa putem u pravcu severoistoka u duìni od 871, 872/2, 872/1, se~e put kp.br. 1308/2, nastavqa 50m, lomi se u pravcu severozapada i ide granicom ju`nom granicom kp.br. 778/2 skre}e u pravcu juga i parcela 474, 471/3, 471/1, 468, 467/2, 467/1, 416, ide granicom parcela: 775/2, 774, 772, zatim se 421/23, 421/26, skre}e u pravcu severoistoka i ide lomi u pravcu juga i ide zapadnom granicom puta granicom kp.br. 421/26 do kp.br. 421/1. Tu se lomi u kp.br. 887 do kp.br. 897, skre}e u pravcu severa i pravcu severa i ide granicom kp.br. 421/1, 230/1, ide isto~nom granicom kp.br. 897, ju`nom granicom 229 do kp.br. 232/6, skre}e u pravcu jugo zapada i ide kat. parcela: 316/2, 316/9, 315, 313, 312, isto~nom granicom kp.br. 232/6, 232/7, 232/5, 232/8, 232/5, granicom kat. parcela: 310, 309/1, 308/2, 1147/4, 232/4, 232/2 lomi se u pravcu severoistoka i ide 1147/2, 1145/3, 1146, 1149, 1152/1, 1152/4, 1140/4, granicom kp.br. 232/2, 233/3, 233/11, 233/12, 133/9 1140/1, ju`nom granicom kp.br. 1140/1, 1139/1, (put), skre}e u pravcu juga i ide granicom kp.br. isto~nom granicom kp.br. 1137/4, 1137/1, ju`nom 133/1, 133/2, 134, 226, 228/1 do kp.br. 225/21, granicom kp.br. 1137/1, isto~nom granicom kp.br. nastavqa wome u pravcu severoistoka do kp.br.

168 SLU@ BENI LI ST OP[ TINE KRU[ EVAC BROJ 4 22.06.2005.

140/2, gde se lomi u pravcu severa i ide granicom 25) puta za Novo grobqe (blok 33), nastavqa tim kp.br. 140/2, 140/1, 140/4 do puta kp.br. 141/1, tu putem u pravcu zapada u duìni od 300m lomi se u skre}e u pravcu severozapada i ide putem 141/1 u pravcu severa i ide zapadnom granicom puta kp.br. duìni od 5m, nastavqa granicom kp.br. 122/13, 2092/1 (KO Lazarica) u duìni oko 70m, lomi se u 122/14, 122/18 do puta kp.br. 868, lomi se u pravcu pravcu jugozapada i ide ju`nom granicom kp.br. 1792, jugo zapada i ide desnom stranom puta u duìni oko 1805, 1803,1802 KO Lazarica, skre}e u pravcu 300m, skre}e u pravcu juga, se~e put kp.br. 868 i ide severa i ide ulicom Aleksandrova~kom, zatim se isto~nom granicom kp.br. 233/5, 233/11, 233/4, 233/6, lomi u pravcu severozapada i ide ulicom Apostola 233/7, 233/9 do kp.br. 237/6, lomi se u pravcu Zordumisa, skre}e u pravcu jugozapada i ide ulicom severoistoka i ide granicom kp.br. 231/5, 231/6, Mi{e Mitrovi}a, potom skre}e u pravcu zapada i 231/7, 231/8, 231/9, 231/10, 231/13, skre}e u pravcu ide granicom kat. parcela: 1851/3, 1851/1, 1852/12, jugozapada i ide granicom kp.br. 231/13, 231/1, 237/2 1852/2, 1853, 1854/10, 1854/3, 1854/2, 1854/7 do puta do kp.br. 394 (vojska), nastavqa granicom (ogradom) kp.br. 1855, nastavqa tim putem u pravcu kp.br. 394 obilaze}i vojne magacine do kp.br. 385, severoistoka u duìni od 80m (blok 42) lomi se u lomi se u pravcu jugo zapada i ide grancom kp.br. pravcu severozapada i ide isto~nom granicom kp.br. 385, 376/1, 371/4, 371/3, 371/2, 371/1 do puta kp.br. 1959/1 (kasarna), se~e put kp.br. 2077 i nastavqa 366, skre}e u pravcu severozapada i ide putem u isto~nom granicom kp.br. 1959/1 do granice KO duìni od 10m, lomi se u pravcu juga i ide granicom Lazarica ê KO îtluk. nastavqa isto~nom granicom kp.br. 358, 525, 529, 526, 533/1, 533/2, 534/2, 534/4, kp.br. 2035/1 (kasarna) KO îtluk do Vu~a~kog 536 do kp.br.556/2, zatim skre}e u pravcu istoka i potoka. Produàva Vu~a~kim potokom u pravcu ide granicom kp.br. 554, 553, 549, 551, 548, 542, 540 jugozapada do trome|e KO îtluk ê KO Vu~ak ê KO do puta kp.br. 620, nastavqa tim putem u pravcu juga, Lazarica. Produàva Vu~a~kim potokom du` granice pa produàva putem kp.br. 870 u duìni od 70m, KO îtluk ê KO Vu~ak, du` granice KO Vu~ak ê KO potom ide granicom kat. parcela:568, 571/1, 571/2, Pepeqevac, a zatim nastavqa Garskim potokom 579/2, 734/2, 735/4, 735/1, 736, skre}e u pravcu kp.br. 1416 KO Vu~ak u duìni oko 250m, skre}e u zapada i ide granicom parcela: 736, 737, 738 do pravcu severo zapada i ide granicom kp.br. 184/2 potoka kp.br. 752, lomi se u pravcu juga i ide KO Vu~ak do puta kp.br. 1421. Lomi se u pravcu juga i potokom u duìni od 90m do kp.br. 804 (potok), ide tim putem u duìni od 15m, skre}e u pravcu produàva tim potokom u pravcu juga u duìni od zapada i ide granicom kp.br. 153 do granice KO 330m zatim se lomi u pravcu zapada i ide granicom Vu~ak ê KO Pepeqevac. Nastavqa tom granicom u kp.br. 525/1 KO Gari do puta kp.br. 522. Lomi se u pravcu juga u duìni od 50m, skre}e u pravcu zapada pravcu severa i ide tim putem do granice KO Gari ê i ide granicom kat. parcela: 446, 445/2, 440/10, KO Paka{nica. Skre}e u pravcu zapada i ide tom 440/6, 450, 452 KO Pepeqevac, skre}e u pravcu granicom u duìni od 25m, lomi se u pravcu severa jugoistoka i ide granicom kat. parcela: 456/3, 455, i ide tom granicom u duìni od 50m, daqe nastavqa 454 do ûburskog potoka nastavqa wime u pravcu granicom kat. parcela (KO Paka{nica): 714/2, 716/2, jugozapada u duìni od 65m, lomi se u pravcu severo 718/6, 718/4, 718/8, 719/1, 722/3, 727/1, lomi se u zapada i ide granicom kat. parcela: 454, 455, 456/3 pravcu zapada i ide ju`nom granicom kat. parcele: do puta kp.br. 463. Nastavqa tim putem u pravcu 724/2 do puta kp.br. 867. Skre}e u pravcu severa i severozapada u duìni oko 130m, lomi se u pravcu ide tim putem u duìni od 140m, zatim skre}e u jugozapada i ide granicom kat. parcela: 474/2, 474/7, pravcu severozapada i ide granicom kat. parcela: 474/4, 474/5, skre}e u pravcu zapada i ide granicom 699, 698, 697/3 lomi se u pravcu juga i ide granicom kat. parcela: 474/5, 474/1, 475/2 do puta kp.br. 2657. kp.br. 696 do granice KO Paka{nica ê KO Gari. nastavqa tim putem u pravcu jugozapada u duìni od Lomi se u pravcu zapada i ide tom granicom u 60m, skre}e u pravcu severozapada i ide granicom duìni od 50m, skre}e u pravcu severa i ide kat. parcela: 2644, 2645, 2646 do puta granicom kat. parcela: 691/1, 691/2, 691/3, lomi se u Aleksandrovac-Kru{evac. Produàva tim putem u pravcu zapada i ide putem kp.br. 689/4 u duìni oko pravcu severoistoka u duìni oko 270m, skre}e u 10m, skre}e u pravcu severa i ide granicom kat. pravcu severa i ide granicom kat. parcela: 484/1, parcela: 679, 666, 664/3 do puta kp.br. 692. 484/2, 484/3, 485, 486, 487, 488/1, 488/2, 488/3, 489/1, Nastavqa tim putem u pravcu zapada u duìni od 489/2 do puta kp.br. 490. Nastavqa tim putem u 25m, lomi se u pravcu severo istoka i ide granicom pravcu severa u duìni od 45m, lomi se u pravcu kat. parcela: 660, 654, 645/2, 629, 630, 634, 633, 614, jugoistoka i ide granicom kat. parcele 491/4, zatim 613, 325/2, 327/12, 327/13, 327/14, 327/6, 334/1, 336, skre}e u pravcu severoistoka i ide granicom kat. 342/3, 342/1, 342/2, 343/1, 341, 278/33, 278/31, 278/32, parcela: 493, 495/6, 494/2, 495/5, 495/2, 495/13, 278/1, 277/3, 277/1, 281, 282/1, 282/4, 265/3, 265/2, 495/3, 495/4, 495/8, 495/1 zatim se lomi u pravcu 265/1, 66/23, 66/7 do puta kp.br. 66/10. Nastavqa tim severozapada i ide granicom kat. parcela: 513/3, putem u pravcu severoistoka do puta kp.br. 869. Se~e 513/1 skre}e u pravcu severo istoka i ide granicom taj put i ide granicom kat. parcela: 64/2, 64/1, 58/1, kat. parcela: 513/1, 516, 517/1,517/2, 520/2, 520/1, 59/3, 59/2, 59/1, 54/1, 53/1, do Garskog potoka, skre}e 521, 407/1, 407/3, 407/2, 406/3, 406/2, 406/6, 406/1, u pravcu severozapada i ide tim potokom do (blok 405/4, 405/2, 405/1, 404/1, 404/9, 403, 402, 391/1,

22.06.2005. SLU@ BENI LI ST OP[ TINE KRU[ EVAC BROJ 4 169

391/4, 401 do kp.br. 542/5, lomi se u pravcu pravcu severoistoka i ide granicom kp.br. 827 do jugozapada i ide granicom kat. parcela 542/5, 542/4, kp.br. 820/1. Skre}e u pravcu severa i ide wenom 542/7, zatim se lomi u pravcu jugoistoka i ide granicom do kp.br. 820/2. Skre}e u pravcu granicom kp.br. 560/2, 560/3, skre}e u pravcu severoistoka i ide putem (kp.br.: 824/3, 825/3) do jugozapada i ide granicom kp.br. 560/3, nastavqa u puta kp.br. 2043 (blok 54) produàva tim putem u pravcu severozapada i ide granicom kat. parcela: pravcu istoka u duìni oko 130m daqe ide 560/2, 560/4, 560/6, 560/5, 560/1 do puta kp.br. 561, severozapadnom granicom kat. parcela: 741/1, 674/1 Potom se lomi u pravcu jugozapada i ide tim putem u skre}e u pravcu jugoistoka i ide granicom kat. duìni od 15m, skre}e u pravcu severozapada i ide parcela: 674/1, 674/2, 673 kp.br. 668. Lomi se u granicom kat. parcela: 574, 573, 572, 569/1, 569/2, pravcu severoistoka ide wenom granicom, 597/2 do puta kp.br. 596/3. Skre}e u pravcu produàva isto~nom granicom kat. parcela: 658/1, jugozapada i ide tim putem u duìni od 15m, skre}e u 659 do kp.br. 666/2. Lomi se u pravcu jugoistoka i pravcu severozapada i ide granicom kat. parcela: ide granicom kp.br. 662, nastavqa u pravcu severa 597/3, 613, 615, 617, 620, 621, do kp.br. 606/1. Lomi granicom kp.br.: 632/1, 632/2, 632/3, 629 do granice se u pravcu jugoistoka i ide granicom kat. parcela: KO îtluk ê KO Lazarica. Produàva granicom 606/1, 606/2, 605, 587, 584/2, 584/1, 583/2 do puta katastarskih op{tina u pravcu jugoistoka i ide kp.br. 4053. Zatim skre}e u pravcu severozapada i granicom KO do kp.br. 276/1, lomi se u pravcu ide tim putem u duìni od 180m, lomi se u pravcu severoistoka i ide granicom kp.br. 276/1 i zapada i ide granicom kp.br. 653/1, nastavqa u nastavqa u pravcu jugoistoka granicom kat. parcela: pravcu severa granicom kp.br.: 653/2, 652, 651, 650, 276/2, 276/3, 276/4, 276/5 do Vu~a~kog potoka kp.br. 649/3, 649/2, 649/1, 648, 647, 645/3, 645/2, 644, 631/2, 2059 (sve KO îtluk) (blok 47). Produàva Vu~a~kim 631/4 do kp.br. 633. Lomi se u pravcu zapada i ide potokom u pravcu severa kp.br. 2107 KO Lazarica, wenom granicom, skre}e u pravcu juga i ide zatim nastavqa Garskim potokom (KO îtluk) do granicom kat. parcela: 662/1, 662/2, 665, 668 do puta kp.br. 690/1 KO Lazarica i nastavqa u pravcu kp.br. 669 se~e taj put i ide granicom kp.br. 695 do severa zapadnom granicom kat. parcela: 690/1, puta kp.br. 4051. Lomi se u pravcu juga i ide tim 690/2, 690/4, 690/3, 691/1 do puta Kru{evac- putem u duìni od 40m, zatim skre}e u pravcu Kragujevac. Se~e taj put i ide granicom kat. zapada i ide granicom kp.br. 727, nastavqa u pravcu parcela: 630/1, 630/2, 705, 705/1, 706/2, 706/3, 707/1, severa i ide granicom kat. parcela: 726/1, 726/2, 716/2, 716/1, 720/3, 720/6, lomi se u pravcu 725/2, 724/1, 711/1, 708/2, lomi se u pravcu zapada i severoistoka i ide granicom kat. parcela: 722/4, ide granicom kat. parcela: 709/1, 708/2, 708/1, 244, 722/9, 722/5, 723/5, 726/14, 726/19 do puta kp.br. 245, 246, 247, Skre}e u pravcu severozapada do 726/2. Skre}e u pravcu severa i ide putem u duìni ukr{tawa èlezni~ke pruge i puta Kru{evac ê od 60m, zatim skre}e u pravcu severoistoka i ide Kraqevo. Nastavqa levom ivicom nasipa pruge KO granicom kat. parcela: 727/2, 730/4, 730/3, 731/3, do îtluk do kp.br. 1855. Lomi se u pravcu puta kp.br. 2135/1. Se~e taj put i ide granicom kp.br. severozapada i ide granicom parcela: 1855, 1840, 731/2, lomi se u pravcu istoka i ide granicom kat. 1834/2, 1835/2, 1833/2, 1833/1, 1830/1, 1829, 1828/3, parcela: 748/1, 749, 764/1, 765/1, 766/1, 767/1, 770/3, 1828/2, 1828/5, 1828/1 do reke Pepequ{e. Nastavqa 770/2, nastavqa u pravcu severa i ide granicom kat. rekom u pravcu severoistoka u duìni oko 760m, parcela: 771, 773 skre}e u pravcu istoka i ide zatim nastavqa granicom kat. parcela: 1290/2, granicom kat. parcela: 715, 782, 789, 790, 791, do 1290/1, 1285/1, do puta kp.br. 2047/2. Skre}e u puta kp.br. 2084/1 nastavqa tim putem u pravcu juga pravcu jugoistoka i ide putem (kp.br. 2047/2, 2047/1) u duìni od 35m, zatim se lomi u pravcu istoka i u duìni od 130m, skre}e u pravcu severoistoka i ide granicom kat. parcela: 796/2, 811/1 se~e kp.br. ide granicom kat. parcela: 1268/1, 1263/3, 1263/4, 2132/1 nastavqa u pravcu istoka granicom kp.br. 1263/2, 1263/1 do puta kp.br. 2046/1. Nastavqa tim 811/2 se~e put kp.br. 2083/1, produàva granicom putem u pravcu severoistoka u duìni od 100m, kat. parcela: 818, 819/1, do kp.br. 2126/2 (kanal). skre}e u pravcu jugoistoka i ide granicom kat. Nastavqa kanalom u pravcu severoistoka u duìni parcela: 1242, 1230, 1229, 1226/2, 1226/1, 1226/3, od 55m, lomi se u pravcu istoka i ide kanalom kp.br. 1225/2, 1224, 1220, 1217, 1213, 1211/5, 1211/3, 1207, 2127 do granice KO Lazarica ê KO Bivoqe. Ide tom 1202, 1201 do puta kp.br. 2045/3. Zatim se lomi u granicom u pravcu severa u duìni od 15m zatim se pravcu jugozapada i ide tim putem u duìni od 40m, lomi u pravcu istoka (ulazi u KO bivoqe) i ide nastavqa putem kp.br. 2040 u duìni od 90m, skre}e granicom kat. parcela: 1738, 1740/1 do puta kp.br. u pravcu jugoistoka i ide granicom kp.br. 1038, 3411/1, se~e taj put i produàva granicom kat. 1039/2, 1039/1, lomi se u pravcu severoistoka i ide parcela: 1649/2, 1649/1, 1648/1, 1648/2 do puta kp.br. granicom parcela: 1024/1, 1022/1, 1019/1, potom 1647/1. Se~e taj put i nastavqa u pravcu jugoistoka skre}e u pravcu jugoistoka i ide granicom parcela granicom kat. parcela: 1156, 1159, 1160, 1161/1, 1019/1, 1019/3, 1019/4, 1019/5, 1018/1, 1018/2 lomi se 1161/2, 1162, 1163, 1164 do puta kp.br. 1608. Potom u pravcu severoistoka i ide granicom kp.br. 1015, se lomi u pravcu zapada i ide tim putem u duìni skre}e u pravcu jugoistoka i ide granicom kp.br.: od 40m, skre}e u pravcu jugoistoka i ide granicom 1014, 1013, 1010, 1009, 1008, 1003, 801/4 lomi se u kat. parcela: 1609, 1610, 1614, 1615, 1616, 1618,

170 SLU@ BENI LI ST OP[ TINE KRU[ EVAC BROJ 4 22.06.2005.

1589, 1588, 1584, 1583 do puta kp.br. 3389/2 ide tim putem u pravcu severa do kp.br. 6830. Ide wenom putem u pravcu istoka u duìni od 20m skre}e u severnom granicom do èlezni~ke pruge Kru{evac ê pravcu juga i ide putem kp.br. 1565 do kp.br. 1968. Tu Stala}. skre}e u pravcu juga i ide granicom kat. parcela: 1544/1, 1544/16, nastavqa kanalom kp.br. 1882/12 u 2.3. RAZVOJ FUNKCIJA duìni oko 170m, nastavqa u pravcu juga i ide granicom kat. parcela: 1544/9, 1544/6, 1544/4, Pojedina~ne osnovne urbane funkcije na podru~ju 1544/5, 1547/2, se~e put kp.br. 3414/2, nastavqa Generalnog plana Kru{evca razvija}e se u skladu sa granicom kat. parcela: 1881/5, 1881/14, 1881/1, dosada{wim planskim razvojem i sa novim 1881/18, 1881/11, 1881/25 do kp.br. 1909 skre}e u planiranim prostorno-funkcionalnim sadràjima pravcu jugoistoka (blok 49) i ide granicom kat. gra|evinskog zemqi{ta, a na osnovu prirodnih, parcela: 1909, 1910, 1911/1, 1911/2, 1912/1, 1912/2, ekonomskih, sociolo{kih, kulturnih i drugih 1916/1, 1916/3, 1926/1, nastavqa putem kp.br. 1932 potreba. Razvoj funkcija }e biti s jedne strane do puta kp.br. 2290/1. Skre}e u pravcu severoistoka otvoren prema zahtevima trì{ta, unapred i ide tim putem (kp.br. 2290/1, 2290/3) do kp.br. definisanim kriterijumima kori{}ewa zemqi{ta 1940/1 (blok 52). Lomi se u pravcu severozapada i i izgradwe u Generalnom planu, a sa druge strane, ide zapadnom granicom kat. parcela 1940/1, 1941/1, strogo kontorlisan po pitawu osnovnih parametara 3414/1, nastavqa u pravcu severozapada i ide kojim }e biti za{ti}en javni interes na granicom kat. parcela: 2015, 2000/2, 2015, 1988/2, gra|evinskom zemqi{tu. 2015, daqe nastavqa putem pored grobqa kp.br. Planom se predvi|a uskla|en razvoj 2229/2, 2220/2, nastavqa do kp.br. 2227/1. Skre}e u kompatibilnih funkcija umesto striktne pravcu jugoistoka (blok 49) ide granicom kp.br. funkcionalne raspodele zemqi{ta. U svakom 2227/1 do puta kp.br. 2110/1, nastavqa tim putem slu~aju razvoj funkcija treba da odrazi osnovni severoistoka do kanala kp.br. 3428/1. Produàva karakter specifi~nosti grada Kru{evca kao i tim kanalom u pravcu juga u duìni od 90m, skre}e u posebnost pojedinih urbanisti~kih blokova u kojima pravcu jugoistoka i ide granicom kp.br. 2122/2, se funkcije razvijaju i proìmaju bez prostorno- 2122/5, lomi se u pravcu severa i ide granicom kat. funkcionalnog, pravnog i tehni~kog ugroàvawa parcela: 2129, 2130, 2131, 2132, 2133, nastavqa u drugih funkcija. pravcu jugoistoka i ide granicom kat. parcela: 2134, 3421/2 (staro rasinsko korito) sve KO Bivoqe 2.4. DEMOGRAFSKA PROJEKCIJA produàva rekom Rasinom u pravcu severa (blok 56) do potoka (Dedinac). Nastavqa potokom u pravcu Na osnovu analiza koje su ura|ene i prethodne jugoistoka u duìni od 70m, lomi se u pravcu demografske studije i podataka iz dokumentacionih severoistoka i ide zapadnom granicom kat. parcela: osnova plana moè se zakqu~iti slede}e: 1155/1, 1145/1, 1145/2, 1144, 1143, 1142, 1140, 1139, Kretawe broja stanovnika i doma}instava na 1138, 1137/2, 1137/1, do puta kp.br. 2834/2. Nastavqa podru~ju Generalnog plana pokazuje stalno tim putem u pravcu jugoistoka u duìni oko 150m, pove}awe. skre}e u pravcu severa putem kp.br. 1135 u duìni Statisti~ki podaci o kretawu broja stanovnika i od 30m, lomi se u pravcu istoka i ide granicom doma}instava na podru~ju op{tine Kru{evac i kp.br. 1050 do kp.br. 1059/2. Skre}e u pravcu grada pokazuju da porast stanovni{tva nije bio severoistoka i ide granicom kat. parcela: 1059/2, ravnomeran. Ovakvo kretawe broja stanovnika i 1059/1 do granice KO Dedina ê KO Makre{ane (sve doma}instava uslovqeno je funkcionalnom KO Dedina). Nastavqa granicom katastarskih privla~no{}u grada Kru{evca, kao i nedovoqnom op{tina u pravcu jugoistoka do ograde Trajala. opremqeno{}u okruèwa, {to je dovelo do urbane Nastavqa wome u pravcu severoistoka (KO koncentracije u samom gradu i u prvom prstenu Makre{ane) do puta kp.br. 7166/1. Produàva tim naseqa oko wega, (podru~je Generalnog plana).

Tabela br.1 Projekcija broja stanovnika po naseqima i podru~ju Generalnog plana

R 1991 2001 2010 2021 Begovo Brdo 23 537 767 997 1227 Bivoqe -2,6 186 160 134 108 Dedina 11,6 2798 2914 3030 3146 Kapixija 13,7 1 5 6 0 1697 1834 1971 Kru{evac 573,7 5 8 808 64515 70282 76019 Lazarica -11,8 1329 1211 1093 975

22.06.2005. SLU@ BENI LI ST OP[ TINE KRU[ EVAC BROJ 4 171

R 1991 2001 2010 2021

Makre{ane -8,3 1772 1689 1606 1523 Malo Golovode 29,6 2230 2526 2822 3118 Mudrakovac 112,6 2808 3934 5060 6186 Paka{nica 26,7 1307 1574 1841 2108 Parunovac -0,9 2157 2148 2139 2130 ^itluk 28,4 2978 3262 3546 3830 Podru~je GP-a 795,7 78470 86427 94384 102341

Detaqna analiza migracionih kretawa pokazala • podsticawe poboq{awa stambenog fonda sa je da su migracije na podru~ju Generalnog plana ciqem da se ostvari standard od jedne sobe uz veoma izraène. minimum od 18m2 stambene povr{ine po stanovniku, 96% ukupnih privrednih kapaciteta locirano je u • pove}awe povr{ine stambenog fonda na podru~ju Generalnog plana. Ovakva koncentracija teritoriji Generalnog plana Kru{evca u uslovima kapaciteta i radnih mesta je uslovila jaka koncentrisanog urbanog razvoja (povr{inu treba migratorna kretawa. pove}ati prema tehni~kim, finansijski i U prikazanom stopedesetsedmogodi{wem ekolo{kim mogu}nostima naseqa), periodu kretawa stanovnika grada Kru{evca, • komunalno unapre|ewe stanovawa i potpuno prisutan je trend stalnog pove}awa uz nagli porast opremawe postoje}ih i budu}ih stanova stanovnika koje po~iwe posle Drugog svetskog rata. odgovaraju}im nivoom sanitarnih i drugih Analiza kretawa broja stanovnika po urbanisti~kim komunalnih instalacija sa prioritetom u onim zonama i blokovima, pokazala je da je pove}awe urbanisti~kim blokovima koji su, u ovom pogledu broja stanovnika ispoqeno naro~ito u rubnim najdeficitarniji, zonama. U centralnom gradskom jezgru je ispoqena • omogu}avawe privrednih aktivnosti u depopulacija sa primetnim starewem stanovni{tva. stambenim blokovima, odnosno u stambenim Na bazi istraènih demografskih kretawa objektima, ili uz wih, pod uslovom ispuwenosti i pretpostavki o stopama nataliteta, mortaliteta i postojawa zakonskih propisa i normativa vezanih za prirodnog prira{taja, dati su pokazateqi u tabeli. za{titu i kori{}ewe prostora, zemqi{ta, objekata, Projekcija broja stanovnika po naseqima i podru~ju • obezbe|ewe prostora za potrebe izgradwe Generalnog plana. porodi~nih stambenih zgrada raznih vidova Sva naseqa u datoj projekciji u budu}nosti stanovawa (vi{eporodi~ni, individualni, dvojni, u beleè porast. Neznatni negativan trend kod nizu, i sl.), naseqa Bivoqe, Lazarica, Makr{ane i Parunovac • izgradwa stambenih objekata koji }e posledica je sada{weg trenda. Negativnu zadovoqavati kriterijume pojedinih arhitektonskih demografsku tendenciju kod ovih naseqa treba i op{tih urbanih i ekolo{kih zahteva, uz posmatrati uslovno zbog stapawa ovih naseqa sa uvaàvawe principa i pravila izgradwe u sistemu gradskim podru~jem i uticaja gradskog podru~ja. zatvorenog ili potpuno otvorenog gradskog bloka i Projekcija data za podru~je Generalnog plana sistemu uli~nog fronta, sa dovoqnom koli~inom ukazuje da }e se stanovni{tvo do 2021.god. na ovom zelenih i slobodnih povr{ina blokovskog ili javnog podru~ju uve}ati za 20000-25000 stanovnika. Godine karaktera, 2021. po projekciji u granicama Generalnog plana }e • stambena izgradwa }e biti realizovana prema ìveti oko 105.000 stanovnika. Prose~no je principu lokacija koje }e biti utvr|ene Aktom o projekcijom utvr|eno pove}awe broja stanovnika urbanisti~kim uslovima i na~inom primene plana, godi{we za oko 1000 stanovnika. uskla|ene sa zahtevima trì{ta i programima Na osnovu sagledavawa stawa i projekcija do ure|ewa zemqi{ta. 2021.godine moraju se utvrditi mere populacione politike Op{tine, a samim tim i na podru~ju Generalnim planom planirano je 1682,90 ha Generalnog plana kako bi se planirano stawe za povr{ine za stanovawe oko 105.000 stanovnika. 2021.godinu realizovalo uz optimalne okolnosti Bespravnom izgradwom stvorena je obaveza koje utvr|uje plan. pro{irewa zone stanovawa u uslovima realnih

mogu}nosti razvoja grada i prihvatawe ostvarene 2.4.1.STANOVAWE izgradwe sa svim karakteristikama kao postoje}e

(legalne). Osnovno usmerewe kod daqe izgradwe Kru{evca u oblasti stanovawa bi}e:

172 SLU@ BENI LI ST OP[ TINE KRU[ EVAC BROJ 4 22.06.2005.

Tip stanovawa Planirana povr{ina Procentualno u ha u~e{}e 1. Porodi~no do 100 st/ha 166,50 ha 9,90 % 2. Porodi~no do 200 st/ha 1322,80 ha 78,60 % 3. Me{ovito 144,10 ha 8,55 % 4. Vi{eporodi~no /ve}ih gustina/ 49,50 ha 2,95 % UKUPNO PORODI^NO 1682,90 ha 100 %

Planirani odnos odgovara nasle|enom i zemqi{ta u vrstu javnog zemqi{ta, odn. zemqi{ta planiranom stawu u razvoju stambenih zona grada sa u javnom kori{}ewu. neophodnim uskla|ivawima u pogledu realizacije i Precizno utvr|ivawe reona i koridora javnog odgovaraju}ih programa u izgradwi prate}ih zemqi{ta utvrdi}e se planovima pogodnih sadr`aja, kompletnog opremawa gradskom razmera. infrastrukturom, a time i postizawem optimalne gustine naseqenosti u pojedinim zonama grada. 2.5.1.DE^IJA ZA[TITA

2.5. JAVNO GRA\EVINSKO ZEMQ I[TE U skladu sa demografskom projekcijom, na podru~ju Generalnog plana 2021. godine }e `iveti Generalnim planom utvr|eni su prostori za oko 6500 dece uzrasta do 6 godina. Svaka mesna gradwu objekta od op{teg interesa. Isto tako zajednica treba da ima odgovaraju}i broj de~ijih utvr|en je status zemqi{ta neophodan za wihovu ustanova prema o~ekivanom broju korisnika i izgradwu i kori{}ewe kao javno zemqi{te i to slede}im kriterijumima: prvenstveno za objekte komunalne i saobra}ajne - obuhvat dece (broj korisnika) 25-30% infrastrukture i drugih objekata od op{teg i javnog populacije uzrasta do 6 godina, interesa u skladu sa zakonom. - povr{ina de~je ustanove ê 8 m2/korisniku, Prilikom izrade urbanisti~kih planova u`ih - povr{ina zemqi{ta ê 30m2/korisniku. zona mogu}e je daqe planirawe odn. opredeqivawe Planirane potrebe su slede}e:

Tabela br. 2 De~ija za{tita-planirane potrebe

Red. br. Kriterijumi - norme 1998.g. 2021.g. 1. Broj korisnika 2169 2709 2. Broj objekata 9 9-12 3. Kapacitet po objektu 241 225 4. Povr{ina objekta 9188m2 12000m2 5. m2 objekata po korisniku 4,2m2 4,4m2 6. m2 zemqi{ta po korisniku 16,8m2 18m2 7. Ukupno zemqi{te 36,0ha 49,0ha

Pored objekata de~je za{tite, na podru~ju Dedini, Parunovcu, ^itluku i Bivoqu. Planirano je Generalnog plana, za pred{kolski boravak dece da se pored ovih {kola, jo{ u dve {kole formiraju koriste se objekti u {kolskim objektima u Makr{anu, objekti za pred{kolski boravak dece.

Tabela br. 3 Planirane potrebe de~je za{tite pri {kolama

Red. br. Kriterijumi - norme 1998.g. 2021.g. 1. Broj korisnika 375 425 2. Broj objekata 6 8 3. Kapacitet po objektu 62 53 4. Povr{ina objekta 462m2 562m2 5. m2 objekata po korisniku 1,2m2 1,3m2

Od objekata namewenih rekreaciji za mla|e reonskih parkova na obali Rasine, kao i u okviru uzraste Generalnim planom je planirano ure|ewe blokova namewenih stanovawu. prostora u okviru novog gradskog parka na Bagdali i

22.06.2005. SLU@ BENI LI ST OP[ TINE KRU[ EVAC BROJ 4 173

2.5.2.SOCIJALNA ZA[TITA mirnodopskih vojnih invalida, Op{tinska organizacija Crvenog krsta, Dom za decu "Jefimijaé Na podru~ju Generalnog plana postoji niz i dr. institucija ~ija je delatnost socijalna za{tita: Prema o~ekivanom razvoju grada Kru{evca, u Centar za socijalni rad, Gerontolo{ki centar, skladu sa promenama u socijalnoj strukturi Savez slepih, Organizacija gluvih i nagluvih, stanovni{tva, republi~kim programima razvoja Dru{tvo za pomo} mentalno nedovoqno razvijenim socijalnih institucija i ustanova, pored poten- osobama, Dru{tvo za cerebralnu paralizu, cijala, planirana je izgradwa Dnevnog centra za Udru`ewe distrofi~ara, Udru`ewe ratnih i decu ometenu u razvoju.

Tabela br. 4 Socijalna za{tita planirane potrebe

Red. Broj korisnika Gra|. povr. m2 Zemqi{te u ha br. Vrsta objekta 1998. 2021 1998. 2021. 1998. 2021. 1. Centar za socijalni rad 3900 4500 850 850 0,11 0,11 2. Gerontolo{ki centar 250 350 7500 9500 1,0 1,7 3. Dom za decu "Jefimija" 72 100 3300 4000 0,5 0,5 4. Savez gluvih 1198 1300 80 80 - - 5. Savez slepih 383 420 110 110 0,05 0,05 6. Dru{tvo za cerebralnu paralizu i udru`ewe distrofi~ara 130 190 38 38 - - 7. Op{t. org. Crvenog krsta - - 54 54 - - 8. Udru`ewe CIR 140 50 31 31 - - 9. Dnevni centar za decu ometenu u razvoju - 50 - 200 - 0,6 Ukupno: 6073 6960 11863 14863 1,66 2,96

2.5.3. OBRAZOVAWE postoje}ih {kola i u narednom periodu zadovoqi}e potrebe. Sredwim obrazovawem obuhva}eno je 6.740 OSNOVNO OBRAZOVAWE u~enika u 8 {kola, a sredwo{kolskim domom 160 u~enika. O~ekivana populacija uzrasta od 15 do 19 U Kru{evcu radi ukupno 11 osnovnih {kola, sa 2 godina ima}e 2021. god. 7.000 do 8.000 u~enika, a podru~na odeqewa, u dve smene, sa 8.744 u~enika. Domom }e biti obuhva}eno 250 u~enika. O~ekivana populacija uzrasta od 7-14 godina, ima}e Neophodno je kontinuirno ure|ivawe ili 2021.god. od 8.500 ê 9.500 u~enika. dogradwa svih postoje}ih sredwih {kola prema Prema vaè}im standardima, na podru~ju slede}im normama i kriterijumima: Generalnog plana, a u skladu sa dinamikom razvoja - radijus opsluìvawa ê podru~ja op{tine i stanovawa, razvija}e se sadràj u osnovnom Op{tina u okruèwu, obrazovawu, i wihova realizacija od dostignutog - kapacitet {kole ê 1500 u~enika u 2 smene, dru{teno-ekonomskog standarda. Osnovne {kole - veli~ina {kole ê 6000-6400m2, planirane su prema slede}im kriterijumima: - prose~an broj u~enika ê 24-26, - gravitaciono podru~je 8 ê 10.000 stanovnika - {kolsko dvori{te 1,5-2,0ha. - radijus opsluìvawa 1000-1500m - prose~na povr{ina {kole ê 4500m2 Kod izgradwe primewivati slede}e standarde: - prose~an kapacitet {kole (jedna smena) ê 800 - u~ioni~ki prostor ê 2,0 m2/u~eniku u~enika - {kolski prostor ê 8,0 m2/u~eniku - prose~an broj u~ionica u {koli ê 24 - {kolsko dvori{te ê 25,0 m2/u~eniku Nove osnovne {kole planirati u skladu sa slede}im normativima: - u~ioni~ki prostor ê 2,0m2/u~enik VI[E I VISOKO OBRAZOVAWE - {kolski prostor ê 6,0m2/u~enik - {kolsko dvori{te ê 20-25m2/u~enik Na podru~ju Generalnog plana ostoje 3 vi{e {kole sa oko 1.500 studenata i centri za visoko SREDWE OBRAZOVAWE obrazovawe kao delovi visoko{kolskih ustanova drugih centara. Za odgovaraju}e odvijawe sredweg obrazovawa a Do 2021. godine, razradom Generalnog plana, uz prema o~ekivanoj populaciji od 15-19 godina, broj zadràvawe postoje}ih kapaciteta u vi{em i

174 SLU@ BENI LI ST OP[ TINE KRU[ EVAC BROJ 4 22.06.2005. visokom obrazovawu, kontinuirano stvara}e se pravoslavne crkve, a prema razme{taju i uslovi za razvoj visokog obrazovawa i kolektivni koncentraciji stanovni{tva. sme{taj studenata. Tako|e, razradom Generalnog Generalnim planom tako|e }e se stvoriti uslovi plana, obezbedi}e se uslovi za razvoj i ostvarivawe i pretpostavke za razvoj sistema informisawa, a u funkcija nauke i nau~no-istra`iva~kog rada. skladu sa prostornim, tehni~kim i funkcionalnim zahtevima i potrebama.

2.5.4 ZDRAVSTVO 2.5.6 SPORT I REKREACIJA Planski razvoj objekata zdravstva, mora biti organizovan u skladu sa ulogom Kru{evca kao Objekti sporta i rekreacije, kao jedna od regionalnog centra i programom organizacije i zna~ajnih namena prostora u granicama Generalnog funkcije zdravstvene za{tite na nivou republike. plana, planirani su ovim Generalnim planom kao Generalnim planom se obezbe|uje prostor za sistem, mreè povr{ina i objekata razli~itog osnovnu zdravstvenu za{titu (domovi zdravqa, nivoa, sa ukupnom povr{inom od oko100 ha. dispanzeri, zdravstvene stanice, ambulante, Neujedna~enost postignutog normativa po apoteke, medicine rada, Zavod za za{titu zdravqa nivoima sportsko-rekreativnih centara, uslovqena i hitna pomo}) i stacioniranu (bolnicu). je specifi~nostima postoje}e organizacije Objekti osnovne zdravstvene za{tite (domovi kori{}ewa gra|evinskog zemqi{ta u kojoj nema zdravqa, dispanzeri, zdravstvene stanice, slobodnih povr{ina za formirawe centara ambulante i apoteke) razme{teni su u mreì (min. 5ha), ali zato ima mogu}nosti za organizovawe centara, u centrima svih nivoa, ili u gradskom znatno ve}eg broja lokalnih centara, pa je tako tkivu. dostignuta ukupna povr{ina od 10m2 po stanovniku Domovi zdravqa i dispanzeri razmesti}e se (dok je postoje}a 8,5 m2 po stanovniku). prema veli~ini gravitacionog podru~ja: Svi postoje}i sportski centi i tereni su - gravitaciono podru~je 1-2km, zadràni i ukqu~eni u planiran sistem, sportskih - povr{ina objekta ê 0,05-0,07 m2/st, centara. Ukupna postoje}a povr{ina sportskih - povr{ina zemqi{ta ê 0,3-0,4 m2/st, centara iznosi 7 ha. Gradski sportski centar planiran je na prostoru - domovi zdravqa i dispanzeri u jednom objektu, u podno`ju Bagdale i delovima Bagdale vezuju}i se ali i kao posebni objekti. neposredno sa parkom çBagdalaé. Na planiranom Zdravstvene stanice sa ambulantama i prostoru na Bagdali treba realizovati sve apotekama razvija}e se u centrima mesnih sadràje koji pripadaju nivou gradskog centra zajednica, u skladu sa brojem stanovnika u MZ, (pored postoje}ih i niz otvorenih sportskih terena prema normativima: za takmi~ewe i rekreaciju i sl.) pod uslovom da - gravitaciono podru~je 0,5 - 1 km, ukupan kompleks parka "Bagdala" moè biti izgra|en 2 - povr{ina objekta 0,04 - 0,05 m /st, mah. 25% raspoloìvog prostora. Gradski sportski - povr{ina zemqi{ta 0,2 - 0,3 m2/st, centar opsluìva}e podru~je Generalnog plana svim - zdravstvena stanica i apoteka u jednom objektu, potrebnim aktivnostima sporta i rekreacije. Iz ali i kao posebni objekti. ovog prostora izuzet je samo gradski stadion çMladosté, koji je na posebnoj lokaciji u zoni 2.5.5 KULTURA I INFORMISAWE stanovawa. Sportski centar - Rasina planiran je na levoj Na podru~ju Generalnog plana svoju funkciju obali reke Rasine neposredno uz istoimeni centar ostvaruju ustanove i organizacije u oblasti kulture. u zoni stanovawa. Ovaj sportski centar opsluìva}e Generalnim planom obezbe|uju se uslovi za prevashodno mesne zajednice na levoj i desnoj razvoj kulturnih sadràja putem: obali Rasine pa i podru~je grada. Sadrà}e - za{tite i unapre|ewa prostora od zna~aja za izgra|enost kompleksa mah. 20%. grad, op{tinu, okrug i republiku, sa stanovni{tva Sportsko rekreativni i parkovski centri Zakona o kulturnim dobrima Republike Srbije, planirani su Generalnim planom u zonama svih - obezbe|ewa uslova za ostvarivawe funkcije prigradskih naseqa, sada u granicama Generalnog ustanova i organizacija od {ireg zna~aja, plana, obzirom da }e ova naseqa kao planske - stvarawu novih uslova za razme{taj i razvoj funkcionalne celine imati na kraju planskog drugih kulturnih sadràja namewenih neposrednom perioda 8-12,000 stanovnika. u~e{}u i kori{}ewu od strane gra|ana a u okviru Za svakodnevnu rekreaciju planirani su tereni gravitacionih podru~ja (centri MZ, centri radnih za sport i rekraciju u zonama stanovawa, u {kolama, zona, sekundarni centri), uz zadràvawe mreè radnim zonama, centrima svih nivoa i objektima od postoje}ih objekata. Generalnim planom stvaraju se op{teg interesa (gde je to mogu}e) kao prate}i uslovi za izgradwu novih objekata Srpske sadràji koji }e se definisati Planovima detaqne regulacije.

22.06.2005. SLU@ BENI LI ST OP[ TINE KRU[ EVAC BROJ 4 175

2.5.7 KOMUNALNI OBJEKTI povr{ina grobqa u prigradskim naseqima 20 ar do 1 ha, {to ukupno ~ini oko 18 ha. GROBQ A Prema podacima o izvr{enim sahranama oko 30% sahrana se obavqa na Novom grobqu. Na podru~ju Generalnog plana Kru{evca u Prema demografskoj prognozi, stopi mortaliteta upotrebi su slede}a grobqa: Staro kru{eva~ko i i prora~unu potrebnog broja grobnih mesta, za Novo grobqe i grobqa u naseqima Lazarica, podru~je Generalnog plana Kru{evca potrebno je Begovo Brdo, îtluk, Mudrakovac, Parunovac, planirati oko 23 ha novog prostora za sahrawivawe, Kapixija, Dedina, Makr{ane i Bivoqe. od te povr{ine oko 18 ha na Novom grobqu. U svim Sva grobqa, sem na Begovom Brdu, imaju prigradskim naseqima je potrebno planirati komunalnu infrastrukturu i izgra|enu kapelu. pro{irewe postoje}ih grobaqa u ukupnoj povr{ini Problem nedostatka prostora, odnosno potreba za od oko 5 ha, a na grobqu na Begovom Brdu opremawe pro{irewem je izraèna na svim grobqima. Staro komunalnom infrastrukturom i izgradwu kapele. kru{eva~ko i Lazari~ko grobqe nemaju prostorne Grobqe u Lazarici nema prostornih mogu}nosti za mogu}nosti za {irewe tako da su oni u reìmu {irewe, tako da }e ono biti u reìmu sahrawivawa sahrawivawa u okviru postoje}ih grobnih mesta. na postoje}im grobnim mestima, kao i Staro Povr{ina Novog grobqa je oko 8.5 ha, (prostor za kru{eva~ko grobqe. sahrawivawe) Starog kru{eva~kog oko 5 ha, dok je

Naziv Povr{ina u ha Postoje}e Planirano NOVO GROBQ E KRU[EVAC 9.00,00 18.00,00 STARO GROBQ E KRU[EVAC 5.70.00 - PARUNOVAC 1.70,00 1.50,00 MUDRAKOVAC 0.80,00 0.53,00 DEDINA 0.80,00 0.20,00 KAPIXIJA 0.25,72 - MAKRE[ANE 0.60,76 0.20,00 LAZARICA 1.40,00 - ^ITLUK 0.61,63 0.46,00 BEGOVO BRDO 0.80,08 - BIVOQ E 0.43,64 2.50,00 UKUPNO 22.11,23 23.39,00

KOMUNALNI OTPAD (DEPONIJE) nije bliè razmotren Generalnim planom Kru{evca. Evakuacija i deponovawe komunalnog otpada za podru~je Generalnog plana dugoro~no je re{eno 2.5.8 URE\EWE ZELENIH I REKREATIVNIH izgradwom sanitarne deponije koja je u funkciji od POVR[INA 1978. godine. Deponija je locirana van podru~ja Generalnog plana u ataru sela Srwe na udaqenosti U pogledu funkcionalne i prostorne organiza- od 12 km od centra Kru{evca. Projektovani period cije zelenila i rekreacije zadràva se koncepcija kori{}ewa deponije je min. 50 godina, s tim {to je utvr|ena prethodnim Generalnim planom sa izmena- isti mogu}e znatno produìti putem izgradwe ma, koje su uslovqene promenama u prostoru i sistema za reciklaù sme}a a za koji je planirano i potrebama grada. obezbe|eno zemqi{te na deponiji. Osnovna koncepcija u planirawu zelenila na podru~ju Generalnog plana je povezivawe postoje}eg INDUSTRIJSKI OTPAD (DEPONIJE) zelenila sa novoplaniranim u sistem zelenila, odnosno planirawe novih zelenih povr{ina, prema Postupak evakuacije i deponovawa industrijskog funkciji i nameni gradskog prostora, a na osnovu otpada globalno je opredeqen prostornim Planom usvojenih normi u pogledu povr{ina. Republike Srbije i to putem izgradwe mreè S obzirom na ~iwenicu da je centralni gradski industrijskih deponija tako {to }e jedna deponija prostor izgra|en i da ne postoji mogu}nost opsluìvati vi{e industrijskih centara. Iz planirawa novih, ve}ih povr{ina postoje}e zelene navedenog razloga, problem industrijskog otpada povr{ine se zadràvaju bez mogu}nosti izmene namene prostora, a istovremeno sa planirawem

176 SLU@ BENI LI ST OP[ TINE KRU[ EVAC BROJ 4 22.06.2005. osnovnih sadàja grada planira se zelenilo koje se privremenih objekata servisnog karaktera u moè linearnim zelenilom povezati sa centralnom funkciji osnovne namene prostora. zonom. Osnovna koncepcija planiranog sistema zelenila je da se zelene povr{ine koje se aktivno U ovu kategoriju zelenila spadaju slede}e koriste (parkovi, skverovi, trgovi i sl.) formiraju u povr{ine: zonama stanovawa i rada a da se zelenilo sa prevashodno sanitarno-higijenskom ulogom (u smislu SPECIJALIZOVANI PARKOVI ublaàvawa ekstremnih klimatskih elemenata, spre~avawa {irewa sedimentnih materija i Sportski parkovi su zelene povr{ine sa ve}im sanirawa evidentiranih klizi{ta) formiraju brojem igrali{ta i povr{ina za rekreaciju. izme|u izvora zaga|ewa i zona rada i stanovawa Dozvoqena je izgradwa objekata servisnog (za{titno zelenilo) i na evidentiranim klizi{- karaktera. Razme{taj sportskih parkova je takav da tima odnosno u okviru samih objekata kao prate}e pokriva sva naseqa. U ovu kategoriju spadaju zelenilo. slede}i parkovi: u îtluku, povr{ine 12,9 ha, u Ukupna povr{ina planiranog zelenila je 622,70 Lazarici povr{ine 2,1 ha, u Dedini, povr{ine ha (parkovi 291,00 ha i za{titno 331,70 ha) {to sa 9,8 ha, u Parunovcu, povr{ine 4,40 ha i park na postoje}im i 83,1 ha ~ini 705,80 ha. Ovde nije Aerodromu povr{ine 6,3 ha. razmatrano prate}e zelenilo ustanova i industrijskih objekata kao i oku}nica.

Planirani sistem zelenila zadovoqava osnovne MEMORIJALNI PARKOVI normative u pogledu broja i razme{taja zelenih povr{ina. Izra`eni deficit parkova, odmori{nih U ovu kategoriju spadaju zelene povr{ine ~iji je parkova i skverova kao i blokovskog zelenila u glavni deo memorijalna zona sa spomeni~kim samom centru grada bi}e nadokna|en realizacijom elementima. Na podru~ju Generalnog plana postoje planiranog parka "Bagdala". dva memorijalna parka: "Slobodi{te" i U okviru sistema zelenila planirane su slede}e Arheolo{ki park. kategorije:

SLOBODI[TE URBANO ZELENILO Kompleks Slobodi{ta, povr{ine 62,30 ha, ~ine PARKOVI memorijalni deo povr{ine 15 ha koji je realizovan, parkovski deo povr{ine 19,3 ha i deo Paka{ni~ke U ovu kategoriju zelenila svrstane su sve {ume povr{ine 28 ha. Parkovski deo koji je povr{ine na kojima zelenilo u prostornom i realizovan na povr{ini od oko 50% planiran je za funkcionalnom pogledu ima dominantnu ulogu. To su daqu realizaciju po istom principu. Deo povr{ine javne namene, ~ija se organizacija Paka{ni~ke {ume koji naleè na parkovski deo detaqnije odre|uje Planovima detaqne regulacije. planiran je za ure|ewe po principu park-{ume. Legendom za parkove ozna~ene su i zelene povr{ine stambenih zajednica, skverovi i trgovi. (Zbog izuzetnog zna~aja i potrebe da se neizgra|eni ARHEOLO[KI PARK prostor kompleksa bolnice sa~uva za formirawe zelenila, ovaj prostor je ozna~en istom legendom Povr{ine 3,2 ha. Realizovan je na celokupnoj iako po klasifikaciji spada u povr{ine sa povr{ini. Nalazi se u reìmu urbanisti~ke za{tite stepena. ograni~enim kori{}ewem a na~in wegovog ure|ewa I je u nadle`nosti korisnika prostora). Zelene povr{ine sa ve}im u~e{}em objekata za sport i VI[EFUNKCIONALNI PARKOVI rekreaciju pored osnovne legende imaju i oznaku SRS. Na ovim povr{inama osim igrali{ta Vi{efunkcionalni parkovi po poloàju i dozvoqena je i izgradwa objekata servisno- sadràju obezbe|uju uslove za raznovrstan odmor ugostiteqskog tipa. Normirawe ovih sadràja vr{i posetilaca. Planom je predvi|eno formirawe se na osnovu broja posetilaca, odnosno stanovnika parkova ovakvog tipa u svim naseqima a sadràj i naseqa koje gravitira SRC. vrsta aktivnosti bi}e odre|eni konkretnim Prostor na obalama Rasine od puta za Pojate do uslovima i potrebama gravitiraju}eg stanovni{tva. Mudrakova~kog grobqa ozna~en legendom za park U ovu kategoriju svrstani su: gradski park "Bagdala" objediwuje vi{e razli~itih sadràja: kupali{te, i parkovi u naseqima: îtluk, Lazarica, [umice, igrali{ta, kej i zelenilo u smislu za{tite re~nog Mudrakovac, Parunovac, Kapixija, Dedina, korita. U zoni inundacije nije dozvoqena izgradwa Makr{ane i na prostoru biv{eg aerodroma. Ovde je nikakvih objekata visokogradwe. Van ove zone a u tako|e svrstano zelenilo du` reke Rasine u ukupnoj okviru zelene povr{ine dozvoqena je izgradwa duìni od 5 km.

22.06.2005. SLU@ BENI LI ST OP[ TINE KRU[ EVAC BROJ 4 177

GRADSKI PARK "BAGDALA" ZELENILO OKU]NICA INDIVIDUALNIH STAMBENIH OBJEKATA Po poloàju i veli~ini od 36,7 ha predstavqa vrlo zna~ajnu povr{inu za grad. Planirani su Uzimaju}i u obzir ~iwenicu da oku}nice ~ine raznovrsni sadràji rekreacije, kulture, prosvete i zna~ajnu povr{inu na kojoj je mogu}e podizawe zabave. Objekti visokogradwe i sportski tereni ne zelenila wih tako|e treba posmatrati kao jedan od smeju da pre|u 40% ukupne povr{ine parka. elemenata sistema zelenila. Razme{taj individualnog stanovawa odnosno oku}nica na ZELENILO NA OBALAMA RASINE gotovo celom podru~ju grada i mogu}nost kvalitetnog podizawa i negovawa i utilitarnih i dekorativnih Zelena povr{ina koja po veli~ini i poloàju (uz vrsta u individualnim dvori{tima, predstavqa reku) ima veliki zna~aj za grad iz vi{e razloga. osnovnu vrednost ove kategorije zelenila u pogledu Pre svega ovaj prostor pruà velike mogu}nosti za za{tite ìvotne sredine. raznovrsne aktivnosti u oblasti rekreacije. Naro~ito su interesantni letwi sportovi (plaè, ZA[TITNO ZELENILO kupali{ta formirana sistemom brana, bazeni). U ovom prostoru je tako|e dozvoqena izgradwa Za{titno zelenilo ~ine za{titni pojas izme|u igrali{ta, {etnih staza, prostora za odmor i igru grada i industrije i za{titno zelenilo na dece. Izgradwa objekata visokogradwe servisnog klizi{tima i terenima za rekultivaciju. karaktera a u funkciji osnovne namene prostora Za{titno zelenilo izme|u grada i industrije dozvoqena je samo van zone za{tite re~nog korita. planirano je na neizgra|enom prostoru izme|u Druga va`na uloga ovog prostora je za{titna industrijske zone i isto~ne zaobilaznice, odnosno uloga u smislu za{tite re~nog korita, a tako|e i kao èlezni~ke pruge, na severu. Prema naseqima dopuna za{titnog zelenila prema industriji. U Kapixija, Parunovac i Dedina zbog neplanske pogledu sanitarno-higijenske uloge, zbog svoje izgradwe, ne postoji mogu}nost formirawa tampona veli~ine predstavqa zna~ajan element u regulaciji zelenila. U kontaktnim zonama stanovawa i mikroklimatskih faktora i filtraciji vazduha. industrije preporu~uje se formirawe prate}eg Ostali vi{efunkcionalni parkovi zavisno od zelenila ve}e pokrovnosti. Dopunu za{titnog pojasa prostornih mogu}nosti, poloàja i potreba bi}e predstavqa i zelenilo u zoni odbrambenog nasipa detaqnije definisani planovima detaqne regu- reke Rasine. Ukupna povr{ina za{titnog zelenila lacije. Zbog nemogu}nosti formirawa za{titnog iznosi 338,80 ha. zelenila prema naseqima Parunovac, Kapixija i Za{titno zelenilo u smislu sanacije klizi{ta i Dedina (zbog neplanske stambene izgradwe), rekultivacije kamenoloma planirano je na poseban zna~aj imaju zelene povr{ine u ovim "Bagdali", na podru~ju Novog grobqa i na mestu naseqima. Izbor vrsta, gustina sadwe i sadràj biv{eg kamenoloma u îtluku. parka prema industriji zavise od uslova sredine. Osim u îtluku gde se planira formirawe park- {ume sa sadràjima sporta i rekreacije, u okviru LINEARNO ZELENILO za{titnog zelenila ne planira se nikakva dopunska aktivnost. U pogledu linearnog zelenila osnovna koncepcija je da se paralelno sa planirawem novih NEIZGRA\ENE, NEURE\ENE POVR[INE I ulica planira i linearno zelenilo u vidu drvoreda POVR[INE SA SAMONIKLOM VEGETACIJOM ili zelenih traka kako bi se uskladila {irina profila i raspored uli~nih instalacija. U okviru podru~ja grada predstavqaju povr{ine Zna~aj linearnog zelenila je veliki jer se na taj planirane za izgradwu pa se u okviru wih mogu na~in vr{i aeracija grada i smawuje deficit planirati zelene povr{ine koje se kroz realizaciju zelenila u centralnom delu grada. planiranih sadràja mogu prilagoditi planu ili povr{ine privremenog karaktera. URE\ENO ZELENILO STAMBENIH BLOKOVA VANGRADSKE URE\ENE ZELENE POVR[INE I Kako se na nivou Generalnog plana ne defini{u POVR[INE SA SAMONIKLOM VEGETACIJOM zelene povr{ine blokova pri planirawu se mora imati u vidu procentualno u~e{}e od 30%. U ovu kategoriju zelenila spadaju poqoprivredne povr{ine, {ume i povr{ine sa samoniklom ZELENILO USTANOVA I INDUSTRIJSKIH vegetacijom. Za sistem zelenila zna~ajne su OBJEKATA Paka{ni~ka {uma i podru~je biv{eg kamenoloma u îtluku. Planira se u okviru namene prostora datih objekata prema normativima. Na~in obrade i Paka{ni~ka {uma je povr{ine oko 70 ha. S povr{ina zelenila defini{e se na osnovu obzirom na ~iwenicu da znatnim delom zalazi u funkcije objekta. gradsko tkivo a da se ostatak {ume naslawa na

178 SLU@ BENI LI ST OP[ TINE KRU[ EVAC BROJ 4 22.06.2005. planirano stanovawe u okviru naseqa "[umice" formirawe zelene povr{ine po principu park- planira se prevo|ewe Paka{ni~ke {ume u park- {ume. {umu u povr{ini od oko 50 ha. Osnovni elementi sadr`aja bi bili u funkciji Na podru~ju biv{eg kamenoloma u ^itluku na jednodnevnih izleta i rekreacije. ukupnoj povr{ini od 14 ha planira se tako|e

Zelenilo

Bilans povr{ina /Planirano/

NAZIV Povr{ina (ha) m2/stanovniku % u odnosu na GP

Parkovi 331,60 33,16 4,49% Park-{ume 42,50 2,25 0,57% Za{titno zelenilo 338,80 33,17 4,60% [ume i {umsko zemqi{te 253,60 25,36 3,43% Poqoprivredno zemqi{te 3722,90 369,29 50,46% UKUPNO: 4689,40 465,23 63,50%

2.5.8.1 ZA[TITA PRAVILA I USLOVI EVIDENTIRANA NEPOKRETNA KULTURNA ZA[TITE GRA\EVINSKOG I DOBRA (KOJA U@IVAJU PRETHODNU ZA[TITU) KULTURNOG NASLE\A Ul. Nade Markovi} 7 Lazari~ka ~esma u ul. Nade Markovi} KULTURNA DOBRA Ul. Cara Lazara 238 (stari broj 242) Ul. Cara Lazara 192-194 VALORIZACIJA GRADITEQ SKOG NASLE\A Ul. Cara Lazara 137 Ul. Cara Lazara 135 Generalna valorizacija graditeqskog nasle|a na Ul. Cara Lazara 168 (stari broj 176) Za{tita podru~ju Generalnog plana Kru{evca 2021 kroz dokumentaciju predstavqena je grafi~kim prilogom i slede}im Ul. Cara Lazara 128 spiskovima kategorisanih, za{ti}enih i Ul. Cara Lazara 98 ili 100 evidentiranih kulturnih dobara. Ul. Cara Lazara 92-94 Ul. Cara Lazara 82 KATEGORISANA NEPOKRETNA êsma Dobra voda u ul. Cara Lazara KULTURNA DOBRA Ul. Cara Lazara 66 Ul. Cara Lazara 52-54 - Crkva Svetog Stefana ê Lazarica sa Ul. Cara Lazara 48-50 kru{eva~kim gradom - Spomenik kulture od Ul. Cara Lazara 44-46 izuzetnog zna~aja; Ul. Cara Lazara 40-42 - Zgrada Okru`nog na~elstva - Spomenik kulture Stara "Merima" od velikog zna~aja; Ul. Cara Lazara 17 (stari broj 27) - Gr~ki {or sa Begovom ku}om; prostorna Ul. Cara Lazara 13 (stari broj 25) kulturno-istorijska celina od velikog zna~aja ê na Ul. Cara Lazara 7-9 (stari broj 21-23) karti br. 59 êsma Cara Lazara sa ostacima hamama - Simi}a ku}a u ulici Miloja Zaki}a br.4 - Ul. Cara Lazara 8 Spomenik kulture od velikog zna~aja - na karti broj Ul. Cara Lazara 6 70; Ul. Cara Lazara 55 - Memorijalni kompleks "Slobodi{te" znamenito Ul. Cara Lazara 69 mesto od velikog zna~aja ê na karti broj 107. Ul. Cara Lazara 83 Ul. Bal{i}eva 24 PROGLA[ENA (ZNAÂJNA ) KULTURNA DOBRA Ul. Bal{i}eva 10 ili 18 Ul. Bal{i}eva 16 1. Zgrada umetni~ke galerije u ulici Miloja Ul. Bal{i}eva 21 Zaki}a br.12 - na karti br.72 Ul. Strahiwi}eva 6 2. Spomenik kosovskim junacimaêna karti broj 69 Ul. Strahiwi}eva 12 Ul. Strahiwe}eva 14

22.06.2005. SLU@ BENI LI ST OP[ TINE KRU[ EVAC BROJ 4 179

Ul. Gligorija Dikli}a 8 Ul. Obili}eva 36 Ul. Gligorija Dikli}a 24 ê za{tita kroz Ul. Obili}eva 44 dokumentaciju Ul. Obili}eva 56 Ul. Gligorija Dikli}a 68 ê za{tita kroz Ul. Obili}eva 58 dokumentaciju Ul. Obili}eva 60 Ul. Gligorija Dikli}a 5 Ul. Topli~ina 14 Ul. Gligorija Dikli}a 25 (stari broj 29) Ul. Obili}eva 62 Arheolo{ki park Ul. Kosan~i}eva 50 (stari broj 44) za{tita kroz Ul. Jugovi}eva 10 dokumentaciju Ul. Jugovi}eva 6 Ul. Kosan~i}eva 49 (stari broj 51) Ul. Jugovi}eva 2-4 Ul. Kosan~i}eva 54 (stari broj 52) Rebekino soka~e Ul. Dositejeva 26 Ul.Stevana Visokog 2 Crkva Sv.\or|a u ul. Dositejevoj 1 Ul. Stevana Visokog 6 Ul. Vece Kor~agina 9 Ul. Stevana Visokog 14 Institut za krmno biqe Ul. Mili~ina 17 Memorijalni kompleks "Slobodi{te" Ul. Mili~ina 9 Ul. Takovska 4 Ul. Pana \uki}a 27-29 Ul. Takovska 14 Ul. Pana \uki}a 5-25 (niz ~ar{ijskih objekata) Ul. Takovska 13 Ul. Pana \uki}a 5 Ul. ôlak Antina 37 (stari broj 33) Trg pobede 12-16 Trg rasinskih partizana 41 (stari broj 49). Ul. Jug Bogdanova 21 Zulina ~esma u Jug Bogdanova Metodolo{ki postupak evidentirawa objekata Begova ku}a u ul. Vuka Karaxi}a graditeqskog nasle|a spada u osnovnu delatnost Ul. Partizanskih kurira 52 za{tite i odvija se kao kontinuirani proces, pa se, @elizni~ka stanica stoga, ovi spiskovi ne mogu smatrati kona~nim, jer Gr~ki {or se istraìvawa nastavqaju: podrazumeva se da }e Ul. Raji}eva 18 (stari broj 14) ê za{tita kroz se evidentirati novi objekti, a ve} evidentirani }e dokumentaciju se progla{avati za spomenike kulture, pa ~ak, Ul. Partizanskih kurira 2-10 mo`da, i kategorisati.) Ul. JNA 13-31 (stari broj 11-21) 62A.Ul. JNA 37-39 EVIDENTIRANA NEPOKRETNA KULTURNA Hotel "Evropa" DOBRA KOJA SE ÛVAJU KROZ Spomenik kosovskim junacima DOKUMENTACIJU Simi}a ku}a u ul. Miloja Zaki}a 4 Ul. Miloja Zaki}a 14 (stari broj 10) ê Istorijski Ul. Cara Lazara 168 (stari broj 176) ê na karti arhiv broj 7 Ul. Miloja Zaki}a 16-18 (stari broj 12-14) Zgrada Ul. Gligorija Dikli}a 24 ê na karti broj 36 galerije Ul. Gligorija Dikli}a 68 ê na karti broj 37 Ul. Miloja Zaki}a 23-25 (stari broj 23) Ul. Raji}eva 18 (stari broj 14) ê na karti broj 65 Ul. Obili}eva 10 (stara adresa Miloja Zaki}a 19) Ul. Kosan~i}eva 50 (stari broj 44) ê na karti Ul. Miloja Zaki}a 7 broj 100 Ul. Miloja Zaki}a 5a (stari broj 13) Ul. Miloja Zaki}a 1 (stari broj 11) Obzirom na lo{e gra|evinsko stawe, treba hitno Ul. Kosan~i}eva 2 pristupiti prikupqawu odre|ene dokumentacije: Ul. Kosan~i}eva 4 arhitektonski (detaqni) snimci postoje}eg stawa Zgrada Op{tine (Staro na~elstvo) u ul. Pana celog objekta, fotodokumentacija, pisana gra|a o \uki}a 1 objektu, vlasnicima, graditeqima i sl. tapije, Ul. Stevana Visokog 1 stare fotografije i razglednice, literatura. Trg stubalskih junaka 8 (stari broj 6) Arhitektonsko snimawe treba obaviti na stru~an i Trg stubalskih junaka (stari broj 4) profesionalnan na~in i pod nadzorom nadle`ne Ul. Jak{i}eva 11 slu`be za{tite. Ul. Nemawina 20 (stari broj 14) Ul. Nemawina 10 (stari broj 4) ARHEOLO[KI LOKALITETI Ul. Nemawina 13-17 Ul. Obili}eva 3 Podru~je Generalnog plana Kru{evca 2021. a koje Ul. Obili}eva 9 obuhvata Kru{evac sa prigradskim naseqima, jedno Ul. Obili}eva 22-24 je od arheolo{ki najzanimqivijih delova Ul. Obili}eva 30 Republike Srbije, Praistorijske kulture, neolita, Ul. Obili}eva 36 (stari broj 26) ku}a u dvori{tu bronzanog doba, gvozdenog doba, u îtluku,

180 SLU@ BENI LI ST OP[ TINE KRU[ EVAC BROJ 4 22.06.2005.

"Lazarevom gradu", Makr{anima, dobro su istraène Vi{egodi{wa arheolo{ka iskopavawa iznela su i poznate araheolo{koj nauci, isto kao i na videlo veliku koli~inu pokretnog arheolo{kog sredwovekovni period samog legendarnog materijala sredwovekovnog porekla, posebno se "Lazarevog grada", ali i nalaza iz îtluka i naravno izdvaja kerami~ki materijal, a i kova~ki Makr{ana. alat, finalni kova~ki proizvodi, poqoprivredni alat, kao i finiji metalni proizvodi. Arheolo{kim ÎTLUK - LOKALITET "KONOPQ ARA" iskopavawem otkriveni su zidani objekti kao, cisterna, deo palate, kova~nica, kowu{nice, Arheolo{ko nalazi{te "Konopqara" nalazi se kerami~ke pe}i. na severnoj strani sela îtluk, uz desnu obalu Zapadne Morave, samo 4 km vazdu{ne linije zapadno KRU[EVAC ê "14. OKTOBAR" od sredwovekovnog "Lazarevog grada". Ta~nije re~eno utvr|eno je da je na ovom poloàju Me|utim ima i druga~ijih naznaka kao {to je egzistiralo naseqe od perioda neolita, doba otkri}e, ostataka velikog gra|evinskog objekta, protostar~evo, iz prelaznog perioda bronzanog u mo`da turskog amama, na ne{to severnijem delu u gvozdeno doba, rimskog perioda i sredweg veka. krugu fabrike "14. Oktobar", {to nam govori da se Debqina kulturnih slojeva je oko 0,90 m, sa jamama Kru{evac nekada {irio i na deo prema Moravi, a od 1,70 do anti~ke jame duboke 2,50 m. da je mo~vara bila ograni~ena samo na podru~je Iskopavawa su iznela na videlo tragove zvano "Makva", izme|u sela îtluk i druma kasnoanti~kog naseqa sa ostacima materijalne Kru{evac ê Jasika. kulture uglavnom IV veka. DEDINA - "BRANIK" Katastarske parcele lokaliteta "Konopqara" su: Veliku va`nost ima naàlost jo{ neistraèni KONOPQ ARE: P = 20 x lokalitet "Branik" sme{ten iznad sela Dedine, na visini od 200 m, na zaravwenom delu kod crpne KO îtluk: 1216, 1217, 1218, 1219, 1220, 1221, 1222, 1223, 1224, 1225/1, 1225/2, 1225/3, 1226/1, stanice fabrike "Miloje Zaki}", gde se prostire 1226/2, 1226/3, 1227, 1228, 1229, 1230, 1231/1, zanimqivo neolitsko naseqe na ~ijem prostoru se 1231/2, 1231/3, 1232, 1233/1, 1233/2, 1234, 1235, pored star~eva~ke keramike uo~avaju ogromne 1236, 1237, 1238, 1239, 1240, 1241/1, 1241/2, 1241/3, koli~ine kremenog materijala, kao da je re~ o pravoj 1241/4, 1242, 1243, 1244, 1245, 1246, 1247, 1248/1, "fabrici" kremenih alatki. 1248/2, 1249, 1250/1, 1250/2, 1251, 1252, 1253, 1254/1, 1254/2, 1255/1, 1255/2, 1256, 1257, 1258, Katastarske parcele za "Branik" su: 1259, 1260, 1261, 1262/2, 1263/1, 1263/2, 1263/3, 1263/4, 1264/1, 1264/2, 1265, 1266/1, 1266/2, 1266/3, BRANIK: P = 12 h 1267/1, 1267/2, 1268/1, 1268/2, 1269, 1270/1, 1271/1, 1272/1, 1272/1, 1273/1, 1274/1, 1275/1, 1275/2, 1276/1, KO Dedina: 1861, 1862, 1863/1, 1863/2, 1864, 1276/2, 1277/2, 1260/1, 1280/2, 1280/3, 1186/1, 1186/2, 1865, 1866, 1867, 1868, 1869, 1870, 1871/1, 1871/2, 1187/1, 1187/2, 1188, 1189/1, 1189/3, 1184/1, 1185, 1872/1, 1872/2, 1872/3, 1873/1, 1873/2, 1874/1, 1874/2, 10/1, 11/1, 11/4, 12/3, 13/1, 13/2 (put), 14/1, 14/3, 15/1, 1875, 1876/1, 1876/2, 1876/3, 1877, 1878, 1879, 1880, 15/2, 16/1, 16/2,17, 18/1, 18/2, 19, 20/1, 21/1, 21/2, 1881, 1882, 1883, 1884, 1885, 1887, 1889/1, 1892/2, 22/1, 23/1, 24, 25/1, 204/1 (put). 1891, 1927, 1930/1, 19300/2, 1931/1, 1941, 1942, 1943, 1944, 1945, 1946, 1947, 1948, 2842 (put). KRU[EVAC ê "LAZAREV GRAD" MAKRE[ANE ê JAZBINE Za{ti}eno podru~je Lazareva grada ograni~eno je ulicama koje uglavnom prate obim prostirawa Ne{to zapadnije uzvodno Rasinom, na sredwovekovnog utvr|ewa. To su Lazareva ulica sa Makr{anskom platou zvanom "Jazbine" 1973.godine severa, Strahiwi}eva ulica sa zapada, Ulica prona|ena su dva skeletna groba, orijentisana istok Bra}e Jugovi}a na jugu i Mili~ina ulica sa isto~ne ê zapad. strane. Vi{egodi{wa istraìvawa nisu dala rezultate Tokom arheolo{kih istraìvawa od 1961-1976 {to se ti~e sredwovekovne arheologije, ali su godine na lokalitetu "Lazarev grad" u samom pokazala da se na lokalitetu "Jazbine" u Kru{evcu ustanovqen je kontinuitet naseqavawa, Makr{anima nalazilo naseqe sa kontinuitetom od od najstarije faze neolita, perioda Star~evo, eneolita do gvozdenog doba. perioda Vin~a, zatim eneolita i bronzanog doba, Dakle sasvim je jasno da je u Makr{anima naseqe preko starijeg gvozdenog doba i sredweg veka. kontinuirano od vremena neolita. Prona|eno je Konstatovana je debqina kulturnih slojeva od eneolitsko i bronzano dobno naseqe, a dva groba 0,80 m do 1 m, dok su jame do dubine 1,60 m. svedo~e i sredwovekovnu pro{lost Makr{ana. Iskopavawa su pokazala da najdubqi sloj pripada Katastarske parcele za Jazbine su: proptostar~eva~koj grupi.

22.06.2005. SLU@ BENI LI ST OP[ TINE KRU[ EVAC BROJ 4 181

JAZBINE: P = 8 x samog naseqa na zaravni iznad sela u brdskom delu KO Makr{ane: 6945/1, 6946/1, 6946/2, 6946/3, atara Makr{ana na zapadnim padinama Mojsiwskih 6947, 4948, 6949, 6950, 6951, 6952, 6953, 6954/1, bregova. 6955/1, 6956/1, 6956/1, 6956/2, 6956/4, 6962, 6963, 6954, 6965, 6966, 6967, 6968, 6969, 6970, 6971, 6972, Katastarske parcele za Dugu wivu su: 6973/1, 6974/1, 6992, 6993, 6994, 6995/1, 6995/2, 6995/3, 6996/1, 6997/1, 6998, 6999, 7000/1, 7031/1, KO Makr{ane: 3388/1, 3388/2, 3388/3, 3389/1, 7032/2, 7033/1, 7034/1, 7035, 7036/1, 7036/2, 7037, 3389/2, 3389/3, 3390, 3391/1, 3391/2, 3393/1, 3393/2, 7038, 7039, 7040, 7041, 7042, 7043, 7044/1, 7044/2, 3393/3, 3393/4, 3394, 3395/1, 3395/2, 3396/1, 3396/2, 7045, 7046, 7047, 7048. 3397, 3398, 3399, 3400, 3401, 3402, 3403, 3404, 3405,

ORNICE ê MAKRE[ANE 3414, 3415, 3416, 3417, 3418, 3492, 3493, 3494, 3495, 3496, 3497, 3498, 3499, 3500, 3501, 3502, 7144 (put). Nalazi{te Ornice u selu Makr{anima nalazi se oko 5km severoisto~no od Lazarevog grada. MAKRE[ANE ê STARO GROBQ E Lokalitet Ornice predstavqa ve}u potkovi~astu terasu koja dominira u{}em Rasine u Zapadnu Sa leve strane puta Stala}-Kru{evac, na Moravu. Istraìvawa lokaliteta su obavqena u uzvi{ewu se nalazi staro grobqe sa nadgrobnim periodu 1984-1985.godine. Prose~na debqina spomenicima u obliku grubo otesanih kamenih kulturnog sloja je oko 1,10m i sastoji se od tri plo~a. Lokalitet se prema istim podacima nalazi u horizonta. neposrednoj blizini praistorijskog lokaliteta Prvi sloj uni{ten je obradom zemqe. Pokretni Ornice. arheolo{ki materijal predstavqa me{avinu protostar~eva~ke, star~eva~ke i vin~anske kulture. Katastarske parcele za sam lokalitet Staro Vin~anski materijal su male, okrugle ~inije i grobqe su: posude za ~uvawe hrane, kao i veliki broj kamenih tegova. Najzna~ajniji nalaz iz ovog sloja je STARO GROBQ E: P = 11 x zoomorfna figurina sa stilizovanom qudskom KO Dedina: 1067/1, 1067/2, 1068, 1069, 1070, glavom i cilindri~nim telom. Pored kerami~kog 1071, 1072/1, 1072/2, 1072/3, 1072/4, 1073, 1074, materijala prona|en je izvestan broj kremenog i kvarcnog materijala, kao i veliki broj ìvotiwskih 1075, 1076, 1077, 1078, 1079, 1080, 1081/1, 1081/2, kostiju. 1081/3, 1082/1, 1082/2, 1083, 1084, 1085/1, 1085/2, 1086, 1087, 1088, 1089/1, 1089/2, 1090, 1091, 1092/1, Katastarske parcele za Ornice su: 1092/2, 1093, 1094, 1095, 1096, 1097, 1098, 1099, KO Makr{ane: 2172, 2173, 2174/1, 2176/1, 2177, 1100, 1101, 1102, 1103, 1104, 1105, 1106, 1107, 2178, 2179/1, 2179/4, 2180/1, 2180/5, 2181/1, 2182/1, 1110/8, 1111, 1118/1, 1118/2, 1119, 1120, 1121/1, 2183/1, 2183/2, 2184/1, 2185/1, 2186/1, 2187/1, 2188/2, 1126, 1127/1, 1127/2, 1127/3, 1127/4, 1127/5, 1128/1, 2190, 2191, 2192/1, 2194, 2196/1, 2197, 2198, 2199/1, 2200/1, 2200/4, 2201/1, 2201/4, 2202/1, 2203, 2204/1, 1129/1, 1129/2. 2204/2, 2204/3, 2205/1, 2206/1, 2207/1, 2208, 2209, 2210, 2211/1, 2212, 2213, 2214, 2215, 2216, 2217, NOVI NALAZI, REKOGNOSCIRAWE 2218, 2219, 2220, 2221, 2222, 2223, 2224, 2225, 2226, I VREDNOVAWE 2227, 2228, 2229, 2230, 2231, 2232, 2233, 2234, 2235, 2236, 2237, 2238, 2239, 2240, 2241, 2242, 2243, 2244, Na podru~ju obuhva}enom granicom Generalnog 2245, 2246, 2247, 2248, 2249, 2250, 2251, 2252, 2253, plana konstantovan je izvestan broj lokacija sa 2254, 2255, 2256, 2257, 2258, 2259, 2260, 2261, 2262, nagove{tenim ili ostvarenim nalazima koji upu}uju 2263, 2264, 2265, 2266, 2267, 2268, 2269, 2270, 2271, na mogu}e nove arheolo{ke lokalitete pa }e se ti 2272, 2275, 2276, 2277, 2278, 2279, 2280, 2281, 2282, prostori naknadno istraìti i valorizovati. 2283, 2284, 2298, 2299, 2300, 2301/1, 2301/2, 2301/3, Do sada utvr|eni potencijalni lokaliteti su: 2301/4, 2301/5, 2301/6, 2329, 2330, 2331, 2334, 2335, prostor fabrike "22.julié 2336, 2337, 2339/1, 2339/2, 2339/3, 2341, 2342, 2343, prostor isto~no od fabrike "Cepaké 2344, 2348, 2349, 2350, 2351, 2533/1, 2534, 2563, prostor ju`no od naseqa Mudrakovac 2564, 7124/1 (potok). prostor u potezu "Rosuqeé naseqa Parunovac prostor dvori{ta Osnovne {kole u Dedini MAKRE[ANE - DUGA WIVA prostor "Staro seloé Makr{ane prostor "Sastavcié u nasequ Makr{ane Narodni muzej u Kru{evcu u svojoj anti~koj prostor "âiré Makr{ane zbirci poseduje predmete dobijene 1981.godine u prostor "Dobra vodaé Makr{ane selu Makr{ane, prona|ene na lokalitetu "Duga prostor "Rekaé Makr{ane wivaé. Pomenuti lokalitet je sme{ten u zale|u prostor "Seli{teé Bivoqe

182 SLU@ BENI LI ST OP[ TINE KRU[ EVAC BROJ 4 22.06.2005.

Ciqevi i mere za{tite Na nepokretnim kulturnim dobrima koja uìvaju prethodnu za{titu mogu se izvoditi tehni~ke mere Prostorno i urbanisti~ko planirawe za{tite, a radi konzervacije, restauracije, predstavqa jedan od va`nih vidova za{tite rekonstrukcije i revitalizacije kulturnog dobra. celokupnog graditeqskog nasle|a. Plan za{tite i Tehni~ke mere za{tite i drugi radovi u ciqu revitalizacije tretira graditeqsku ba{tinu na za{tite, preduze}e se i na za{ti}enoj okolini nivou Generalnog planirawa, odnosno na osnovu kulturnog dobra kao i na kulturnom dobru koje uìva evidencije pojedina~nih objekata i celina sa prethodnu za{titu. spomeni~kim i ambijentalnim vrednostima. Uslove za preduzimawe mera tehni~ke za{tite i Stavqawem graditeqskog nasle|a pod za{titu drugih radova na nepokretnom kulturnom dobru utvr|uje se i reìm za{tite odre|enog podru~ja kao utvr|uje nadle`na ustanova za za{titu spomenika i objekata pojedina~no. Jedan od op{tih ciqeva kulture a za istraìvawe arheolo{kih nalazi{ta za{tite je neophodna revizija postoje}ih odgovaraju}a nau~na ustanova. urbanisti~kih planova, odnosno izrada novih Utvr|eni uslovi nadle`nih ustanova za{tite Planova detaqne regulacije, koji obuhvataju koji defini{u na~in i zahteve u pogledu dobara kao definisano podru~je u utvr|enim granicama. i utvr|enih mera i radova u tehni~koj za{titi Ciq za stvarawe zona uè, ili {ire za{tite kulturnih dobara i kulturnih dobara koju uìvaju objekata, celina i ambijenata ogleda se, pre svega, u prethodnu za{titu, ugra|uje se u prostorne i potrebi ostvarewa za{tite neposrednog okruèwa urbanisti~ke planove i sprovode kroz realizaciju spomeni~kih celina, odnosno za{ti}enih objekata ovih planova a utvr|uju se posebna nepokretna ili zone za{tite. Ure|ewe ovih prostora kulturna dobra prema iskazanoj hitnoj potrebi podrazumeva i mogu}nosti nove izgradwe uz za{tite. planerski i projektantski pristup koji odgovara Za posebno utvr|ene prostorne celine sa merilima ambijenta uz o~uvawe identiteta i kulturnim dobrima nagla{enih graditeqsko adekvatno uklapawe za potrebe sada{wice u istorijskih, umetni~kih, prirodnih i drugih prostorne i estetske mogu}nosti i kapacitete vrednosti, pri izradi urbanisti~kih i prostornih urbanog organizma. Ciqevi za{tite i planirawa se planova tih prostornih celina rade se planovi preple}u i spajaju, teè}i najva`nijem ciqu ê stru~nog vrednovawa i ocena osnovnih karaktera i o~uvawu duha mesta ("genius locié) i odbrani vrednosti objekata kulturnih dobara uz utvr|ene idnetiteta grada. Osnovne smernice Plana treba da obaveze uvaàvawa svih tih vrednovawem defini{u ciqeve za{tite i da obaveù donosioca utvr|enih karaktera koji se kao obavezni elementi Plana da ih sprovede kroz izgradwu planova nièg ugra|uju u odgovaraju}e urbanisti~ke planove i reda. sprovode u wihovoj realizaciji. Poseban tretman za{ti}enih zona, kroz op{te U zonama za{tite potrebno je ostvariti (gde god mere za{tite obuhvata: je mogu}e) uslove za produètak ili revitalizaciju - o~uvawe autenti~nosti objekata i prostora u prvobitne namene. Objektima ili celinama koji su granicama za{tite; nepovratno izgubili svoju prvobitnu namenu, - uklawawe neodgovaraju}ih objekata i sadràja; funkciju ili sadràje, mogu se odrediti nove - sprovo|ewe mera pravne i tehni~ke za{tite funkcije, pod uslovom da ne zahtevaju radikalne podrazumevaju}i konzervatorske i restauratorske izmene arhitektonskog, odnosno konstruktivnog intervencije kod objekata koji su ugroèni, odnosno sklopa (objekta), a naro~ito wihovog spoqa{weg kod kojih su prepravkama umawene spomeni~ke izgleda, ili urbane matrice, ako se radi o vrednosti; celinama. - stvarawe neophodnih uslova za savremeno Prema funkcionalnim i graditeqsko prostornim kori{}ewe objekata; karakterima kulturnih dobara /nepokretnih/ prema - eventualna izgradwa novih objekata u zonama zakonom utvr|enim mogu}nostima da se na ovim za{tite, na osnovu i u okvirima regulacionih objektima mogu preduzeti radovi na konzervaciji, planova, urbanisti~kih projekata i programa restauraciji, rekonstrukciji i revitalizaciji revitalizacije, izgra|enih u skladu sa Generalnim kulturnih dobara uz obaveznu nepromewivost planom; dosada{wih karakteristi~nih elemenata objekata - zabrana ru{ewa za{ti}enih i evidentiranih kao i horizontalnih i vertikalnih gabarita objekta, objekata, bez obzira na wihovo gra|evinsko stawe; u osnovi mogu}e je izvesti radove koji }e - asanacija i adaptacija u skladu sa savremenim obezbediti: potrebama, ali uz po{tovawe reìma za{tite i - konstruktivnu stabilnost objekta i sadràja prethodno utvr|enih konzervatorskih uslova od kulturnog dobra strane nadle`ne slu`be za{tite; - opremawe neophodnim komunalnim istalaci- - obrada slobodnih prostora i povr{ina, koji jama objekta i prostora van wega sa~iwavaju odre|en ambijent tako|e treba da se - kvalitetno stawe uz zamenu dotrajalih obuhvati planovima nièg reda. elemenata krovnih i fasadnih delova objekta uz

22.06.2005. SLU@ BENI LI ST OP[ TINE KRU[ EVAC BROJ 4 183

primenu i identi~nih materijala i formi od kojih 2.5.9 RAZVOJ SAOBRA]AJNOG SISTEMA su ovi objekti ili delovi objekata bili izvedeni; - kvalitetno stawe u obradi unutarweg prostora Analiza postoje}eg stawa saobra}aja utvrdila je objekata prema zadrànoj sada{woj ili novoj karakteristike transportnog sistema Kru{evca nameni ovih objekata i uz uvaàvawe u potrebnoj zajedno sa saobra}ajnim studijama koje su meri osnovnih dostignutih karaktera, stilskih, prethodile izradi Generalnog plana. arhitektonskih, likovnih, zanatskih i dr. Saobra}ajni sistem treba da bude takav da Sastavni deo intervencija na objektima i obezbedi optimalna re{ewa i maksimalne funkcije delovima objekata je i intervencija u prostoru koji korisne efekte. se nalazi oko objekata, a za koje vaè isti reìmi Programske osnove i ciqevi se moraju zato tehni~ke za{tite kao i za kulturna dobra, odnosno usmeriti i podeliti na vi{e pravaca kako po vrsti utvr|ivawe svih prethodnih tehni~kih i drugih tako i po dinamici a radi {to racionalnijeg karaktera i vrednosti prostora, pa utvr|ivawa funkcionisawa sistema planiranog saobra}aja: mera i neophodnih intervencija a sve u ciqu zadràvawa i o~uvawa autenti~nih vrednosti i 1. Razdvajawe tranzitnog od lokalnog karaktera prostora utvr|enog kao obaveznog saobra}aja. sastavnog dela sadràja u okviru kojih se nalaze 2. Pove}awe na zadovoqavaju}i nivo usluge kulturna dobra. individualnog saobra}aja. Svi utvr|eni elementi za{tite i kori{}ewa 3. Preuzimawe mnogo zna~ajnije uloge sistema nepokretnih kulturnih dobara zasnovani su na javnog gradskog prevoza. zakonodavnoj osnovi koja reguli{e ovu oblast. 4. Stacionarnom saobra}aju, obezbediti kvalitetna re{ewa. 5. Smawewe u~e{}a pe{a~kih putovawa SMERNICE ZA SPROVO\EWE GENERALNOG prvenstveno u korist pove}awa udela javnog PLANA U OBLASTI ZA[TITE GRA\EVINSKOG gradskog prevoza putnika. I KULTURNOG NASLE\A @elezni~ki saobra}aj, uz wegovo prethodno Osnovnim smernicama za sprovo|ewe mera osavremewivawe koristiti u ve}oj meri za prevoz tehni~ke za{tite objekata i ambijenata u putnika u gradskom i me|ugradskom saobra}aju. za{ti}enim zonama posebno se utvr|uje obaveza Saobra}ajni sistem treba da prati prostorne primene autenti~nih materijala, arhitektonskih parametre rasta (rast grada odnosno broja detaqa i tehnika gra|ewa, i to kod svih stanovnika, pove}awe broja zaposlenih i ekonomski intervencija koje mogu da ugroze, ili degradiraju tj. rast koji ga prati, prostorno {irewe grada, naru{e spomeni~ka svojstva objekta. Ova obaveza je pove}awe stepena motorizacije itd.). nezavisna od izrade i dono{ewa planova nièg Budu}i sistem javnog gradskog prevoza putnika u reda i primewuje se na osnovu vaè}eg, odnosno Kru{evcu mora da preuzme mnogo zna~ajniju ulogu usvojenog Generalnog plana. nego {to je danas ima. Me|utim pored re{ewa koja Smernice za za{titu artheolo{kih terena i treba da obezbedi razgranatiju mreù linija Javnog lokaliteta posebno se utvr|uju i odre|uju za svako gradskog prevoza, ve}u frekvenciju vozila i konkretno podru~je i proisti~u iz ~iwenice da se pove}awe brzine prevoza potrebno je: arheolo{ko nalazi{te od izuzetnog zna~aja sredwevekovni grad Kru{evac sa podgra|em ê • pove}ati komfor i udobnost u vozilima; nalazi u samom gradskom centru. Podrazumeva se i • obezbediti boqi nivo usluge na stajali{tima; obaveza investitora da, na lokacijama predvi|enim • cenu prevoza u~initi pristupa~nijom za novu izgradwu, pre projektovawa obezbedi • u deduktivnom smislu usmeravati stanovnike sredstva za arheolo{ka istraìvawa koja obavqaju grada na javni gradski saobra}aj. ovla{}ene i nadle`ne ustanove (Zavod za za{titu spomenika kulture, Narodni muzej, Arheolo{ki Radi pove}awa brzine tranzita i smawewa institut i dr.). uticaja tranzitnog saobra}aja na grad neophodno je Poseban problem za{tite koji treba re{iti razdvajawe tokova ovog saobra}aja od lokalnog. planskim dokumentima, predstavqa sistem Formirawe posebne mreè teretnog i tranzitnog saobra}aja u za{ti}enim celinama i kompaktnim saobra}aja kao i izgradwa robno-transportnog zonama. centra poboq{a}e uslove odvijawa tranzitnog Istovremeno treba teìti o~uvawu autenti~ne saobra}aja a zadovoqi}e se delimi~no i zahtevi urbane matrice, odnosno ako je poreme}eno ê wenoj gradskog lokalnog saobra}aja. restauraciji, u onolikoj meri koliko je to sada Individualni saobra}aj koji koristi uli~nu mogu}e, imaju}i u vidu drasti~ne urbanisti~ke mreù nalazi}e svoje re{ewe u okviru definisane zahvate iz prethodnih decenija. raspodele na na~ine kretawa sa zadovoqavaju}im nivoom usluge.

184 SLU@ BENI LI ST OP[ TINE KRU[ EVAC BROJ 4 22.06.2005.

Problem stacionaranog saobra}aja posebno u kod naseqa Makr{ane i izlaznim delom kod naseqa centralnoj zoni mora se razre{avati kroz îtluk prema Kraqevu. obezbe|ewe dovoqnog broja parking mesta. Imaju}i u vidu saobra}ajne tokove kao i Pe{a~ka kretawa imaju tendenciju opadawa u perspektivan razvoj podru~ja obuhva}enog procentualnom u~e{}u uz pribli`no zadràvawe Generalnim planom, planskom dokumentacijom za apsolutnog broja pe{a~kih kretawa. magistralni put M-5 se predvi|a slede}e: - Popre~ni profil prema standardima za autoput 2.5.9.1 SAOBRA]AJNI SISTEM (u prvoj fazi polu autoput), - Denivelisani prikqu~ci, Planom se postoje}i, u osnovi radijalni sistem - Izgradwa paralelnih servisnih saobra}ajnica drumskih i gradskih saobra}ajnica, pretvara u za prikupqawe saobra}aja obodnih parcela i radijalno-prstenasti. Time se odràva wihovo distribuirawe na kontrolisane prikqu~ke. konceptualni kontinuitet definisan ranijim Generalnim planovima Kru{evca iz 1983. i 1990. REGIONALNI PUTEVI godine. Planirani saobra}ajni sistem usagla{en je sa Od regionalnih putnih pravaca novim osnovnim koncepcijama namene povr{ina, prate}i i Generalnim planom planira se izgradwa isto~ne dopuwavaju}i realizaciju osnovnih ciqeva izrade obilazne trase desnom obalom reke Rasine, kao plana. Saobra}ajni sistem na podru~ju Generalnog dela regionalnog putnog pravca R-102. U delu od plana predstavqa jedinstvenu celinu u kojoj se ukr{taja postoje}e trase M-5 sa rekom Rasinom do pojedini vidovi saobra}aja razvijaju kao posebni ukr{taja sa R-221-b (Kaonik-Kru{evac) ovaj podsistemi. obilazni pravac je realizovan kao polu autoput. Planira se nastavak sa denivelisanim ukr{tajem sa 2.5.9.2 DRUMSKI SAOBRA]AJ istim na potezu zvanom "Bivoqski kqu~" i ka jugu do ukr{taja sa R-223 (ka izleti{tu na Jastrepcu), Novim Generalnim planom Kru{evca trase ponovnim prelaskom reke Rasine i ukr{tajem sa magistralnih i regionalnih saobra}ajnica u R-102 (Kru{evac-Razbojna) na potezu zvanom "Divqe potpunosti se pridràvaju trasa predvi|enih livade". planovima vi{eg reda, tj. Prostornim planom Radi za{tite ovog koridora predvi|a se da Republike Srbije. budu}a trasa ovog regionalnog puta svojim delom Ovim Planom kao jednim od auto-putskih prolazi kroz za{titni zeleni pojas (za{titno koridora u Republici Srbiji predvi|a se (u zelenilo). Prikqu~ak na ovu saobra}ajnicu se dugoro~nom periodu) i zapadno-moravski koridor predvi|a samo na raskrsnicama koje su planirane koji se poklapa sa pravcem evropskog puta E - 761 projektom, dok se saobra}aj sa obodnih parcela odnosno magistralnog puta M - 5, (Pojate - Kru{evac mreòm saobra}ajnica nièg reda navodi na te - Kraqevo - â~ak), veza auto-puta Beograd - Ni{ i raskrsnice. budu}eg auto-puta Beograd - Ju`ni Jadran (veza na Na ostalim regionalnim saobra}ajnicama koje se poziciji â~ak - Poèga). Trasa auto puta bi}e nalaze na podru~ju novog Generalnog plana ne definisana kroz plansku dokumentaciju nièg reda predvi|aju se izmene u pogledu trase. i tehni~ku dokumentaciju. Regionalna putna mreà i lokalni putevi nisu Mreù regionalnih putnih pravaca sa~iwavaju razmatrani Prostornim planom Republike Srbije, planom: ve} }e biti predmet daqih razrada u planovima • R 102 ê Kragujevac-Razbojna regiona i op{tina. Ovaj putni pravac ima ulazni deo prema Osnovna saobra}ajna mreà postavqena je tako Kragujevcu kod naseqa Jasika a izlazni deo prema da magistralni i regionalni tokovi obilaze Beloqinu kod naseqa Lipovac. centralni deo grada uz {to optimalnije povezivawe Trasa ovog puta, do izgradwe isto~ne obilazne kako svih gradskih zona tako i grada kao celine sa trase, na podru~ju grada transformi{e se u ulice: magistralnom i regionalnom mreòm puteva 14. Oktobar, Jug Bogdanova, Du{anova, Dragomira Republike Srbije. Gaji}a i Blagoja Parovi}a. • R-119 ê îtluk ê Aleksandrovac koji se na MAGISTRALNI PUTEVI gradsku uli~nu mreù ukqu~uje preko ulica Predraga Stanojevi}a i Nada Markovi}. Na podru~ju obuhva}enom novim Generalnim Nakon zavr{etka magistralnog puta M-5, trasa planom Kru{evca od magistralnih puteva planira ovog puta se produàva do novog ukr{taja sa se trasa magistralnog puta M-5 (Pojate-Kru{evac- magistralnim putem M-5 u Ko{evima. Kraqevo-â~ak). • R-221-b ê Kaonik-Kru{evac Trasa magistralnog puta M-5 na podru~ju Na podru~ju grada transformisan na uli~nu Generalnog plana Kru{evca je definisana du` mreù ulica: Milo{a Obili}a kroz naseqeno desne obale reke Zapadne Morave sa ulaznim delom mesto Parunovac i Vece Kor~agina.

22.06.2005. SLU@ BENI LI ST OP[ TINE KRU[ EVAC BROJ 4 185

Nakon zavr{etka isto~ne obilazne trase • Nastavak ulice Kneza Milo{a do nove trase regionalnog puta R-102, put R-221-b zavr{ava se R-102 sa mostom na reci Rasini; ukr{tajem sa budu}om trasom R-102. • Primarna saobra}ajnica severne industrijske • R-223 ê Kru{evacêJastrebac zone koja polazi od ulice 14. oktobar, severno od Na podru~ju grada transformisan na ulice: lokacije Gradske toplane i nove lokacije FAM-a, Radovana Milo{evi}a, Q ube Tripkovi}a, Blaè se~e R-102 i zavr{ava u RTC (planiranom robno- Dumovi}a i Jastreba~ka. transportnom centru); Nakon zavr{etka isto~ne obilazne trase • Novi pristupni put aerodromu "Rosuqe" od regionalnog puta R-102, put R-223 zavr{ava se isto~ne obilaznice do aerodroma. ukr{tajem sa budu}om trasom R-102. Pored navedenih saobra}ajnica, mreù primarnih gradskih saobra}ajnica upotpuwuju i LOKALNI PUTEVI postoje}e ulice: ul. Strahiwi}eva, ul. Kosovska, ul. Radomira Jakovqevi}a, ul. Dragoquba Od lokalnih putnih pravaca novim Generalnim Dimitrijevi}a, ul. Kneza Milo{a, ul. Dositejeva, planom planira se pravac Dedina - Makr{ane i to ul. Hajduk Veqkova. od ukr{taja budu}e trase regionalnog puta R-102 do Ovakvim sistemom magistralnih, regionalnih, ukr{taja sa magistralnim putem M-5. lokalnih i primarnih saobra}ajnica formiran je sa Ostali lokalni putevi na podru~ju Generalnog severne i isto~ne strane gradske aglomeracije i plana se zadràvaju, i to: centralnog gradskog prostora koncentri~ni - lokalni put postoje}i magistralni put M-5 - poluprsten. îtluk - postoje}i magistralni put M-5, Spoqni magistralno-regionalni poluprsten - lokalni put R-119 - Vu~ak, treba da omogu}i distribuciju spoqnog izvorno- - lokalni put Paka{nica - Gari - Cerova, ciqnog saobra}aja na mreù gradskih magistrala i - lokalni put Dedina - Tekija - Kapixija, da istovremeno poveè pravce najintenzivnijeg - lokalni put Parunovac - Dedina, tranzitnog saobra}aja kao i da obezbedi dobre veze - lokalni put R-221-b - Dobromir, industrijskih zona "Sever" i "Istok" sa putnom - lokalni put Kapixija-Parunovac-Veliko Golovode, mreòm Kru{eva~kog zale|a. - lokalni put Pasjak - Parunovac. SEKUNDARNA MRE@A GRADSKIH PRIMARNA SAOBRA]AJNA MRE@A SAOBRA]AJNICA

Primarnu mreù gradskih ulica na uèm podru~ju Ova mreà bi trebala da zadovoqi putovawa sa grada ovim planom sa~iwavaju: izvorom i ciqem u okviru blokova i radnih ili za • ulice koje se poklapaju sa trasom postoje}eg povezivawe istih sa saobra}ajnicama vi{eg reda. magistralnog puta M-5 (ul. Predraga Stanojevi}a, Na {irem gradskom podru~ju ove saobra}ajnice ul. Nade Markovi}, ul. Cara Lazara, ul. Trg mira, predstavqaju, za stambene i industrijske blokove i ul. Jug Bogdanova, ul. JNA i ul. Mi}una Pavlovi}a), prigradska naseqa, obodne i sabirne ulice kao na • ulice koje se poklapaju sa trasom postoje}eg grafi~kom prilogu i sluè povezivawu. regionalnog puta R-102 (ul. 14. oktobra, ul. Kao deo sekundarne mreè gradskih Du{anova, ul. Dragomira Gaji}a i ul. Blagoja saobra}ajnica predvi|a se i postoje}a trasa pruge Parovi}a), Kru{evac - Kraqevo od Kru{evca do îtluka, nakon • ulice koje se poklapaju sa trasom postoje}eg realizacije nove trase. regionalnog puta R-221-b (ul. Vece Kor~agina), • ulice koje se poklapaju sa trasom postoje}eg TERCIJALNE I PRISTUPNE SAOBRA]AJNICE regionalnog puta R-223 (ul. Radovana Milo{evi}a, ul. Q ube Tripkovi}a, ul. Blaè Dumovi}a i ul. Zadràvaju se shodno potrebama povezivawa Jastreba~ka). pojedinih zona i lokacija sa putnom mreòm vi{eg reda. Od planiranih primarnih saobra}ajnica Bliòm razradom pojedinih zona i blokova bi}e predvi|aju se nove saobra}ajnice: detaqnije definisane, uz mogu}nost da gde Zapadna obilaznica od ukr{taja isto~ne • prostorne mogu}nosti i regulacioni elementi obilaznice sa postoje}im putem R-102, iznad dozvoqavaju, pre|u u vi{i saobra}ajni rang. naseqa [umice, ulicom Tri{e Kaclerovi}a do ulice Augusta Cesarca, novom trasom i MRE@A JAVNOG GRADSKOG SAOBRA]AJA denivelisanim ukr{tajem sa lokalnim putem za

Paka{nicu i ju`no od lokacije novog grobqa do Budu}i sistem javnog gradskog prevoza u naseqa "Ravwak" gde se predvi|a ukqu~ewe na Kru{evcu mora da preuzme mnogo zna~ajniju ulogu trenutnu M-5; nego {to je danas ima. Mora se naglasiti da je uz sve • Saobra}ajnica koja se prostire ju`no od napore, pri pove}anom stepenu motorizacije, naseqa Rasadnik do ulice Blagoja Parovi}a; nemogu}e izgraditi takav sistem ulica i parking

186 SLU@ BENI LI ST OP[ TINE KRU[ EVAC BROJ 4 22.06.2005. prostora koji bi dozvolio neograni~eno kori{}ewe • Povezivawe biciklisti~kim stazama ve}ih privatnih putni~kih automobila. industrijskih zona u celokupnu gradsku mreù i Zato se prostorni zahtevi individualne spajawe sa stambenim zonama, motorizacije moraju ograni~iti odre|enim nivoom • Povezati zone {kola a izbegavati ulice sa regulativnih i drugih mera kako bi se upotreba intenzivnim motornim saobra}ajem naro~ito putni~kih automobila svela u odnosu na javni teretnim, prevoz u prihvatqive granice a kretawa putnika • Du` svih koridora gde se predvi|a usmerila na prostorno racionalnije vidove javnog biciklisti~ki saobra}aj obezbediti prostor i gradskog putni~kog prevoza. Kao najfleksibilniji uslove za stacionirawe (parkirawe) bicikala. podsistem javnog gradskog prevoza name}e se prevoz putnika autobusima. Iz tog razloga treba obezbediti razgranatiju 2.5.9.5 STACIONARNI SAOBRA]AJ mreù linija javnog gradskog prevoza, ve}u frekvenciju vozila i pove}awe brzine prevoza {to je Analiziraju}i postoje}e stawe, a radi pak dobrim delom uslovqeno i rekonstrukcijom i omogu}avawa pravilnog, brzog i jeftinog obezbe|ivawem regulacionih elemenata po organizovawa i regulisawa stacionarnog saobra}ajnicama, naro~ito u prigradskim i stambenim saobra}aja, definisani su slede}i kriterijumi koje naseqima: Mudrakovac, Prwavor, Bagdala i Ravwak. treba primeniti pri odre|ivawu reìma uli~nog parkirawa u skladu sa mogu}nostima posmatrane saobra}ajnice i wenim osobinama. 2.5.9.3 PE[A^KI SAOBRA]AJ • definisawe na~ina uli~nog parkirawa i obeleàvawe vertikalnom i horizontalnom U ciqu humanizacije gradskog prostora planira signalizacijom po JUS-u; se jedan od primarnih zadataka u re{avawu • ure|ivawe povr{ina na kojima se ve} vr{i pe{a~kog saobra}aja: parkirawe, a same povr{ine su neure|ene (zemqana • da se za pe{a~ki saobra}aj osiguraju podloga); najkvalitetniji gradski ambijenti: {etali{ta, • ure|ivawe povr{ina pogodnih po svojoj ulice i trgovi uèg centra, parkovi i istorijska lokaciji i veli~ini za otvorena parkirali{ta na jezgra za koje vlada i najve}i interes. kojima se trenutno ne vr{i parkirawe; Kao najpogodniji za ovu svrhu name}e se • definisawe ulaza i izlaza sa novoure|enih centralni gradski prostor, a svi detaqi bi}e parking prostora u skladu sa potrebama i definisani kroz planove nièg reda. mogu}nostima uli~ne mreè. U novoplaniranim stambenim zonama mogu se Svi navedeni kriterijumi predstavqaju formirati pe{a~ke staze nezavisno od neophodne intervencije u definisanoj uticajnoj saobra}ajnica {to je predmet detaqne razrade zoni koji treba da daju pozitivne efekte u plana. predloènom re{ewu. Pe{a~ki saobra}aj odvija}e se i trotoarima U prvoj fazi omogu}avawe brzog, efikasnog i pored svih saobra}ajnica primarne, sekundarne i relativno jeftinog re{ewa pruì}e jo{ i tercijarne uli~ne mreè. predloène intervencije, kojima }e uli~no parkirawe biti svedeno na najmawu mogu}u meru iz razloga promene ranga saobra}ajnica i reìma 2.5.9.4 BICIKLISTI^KI SAOBRA]AJ saobra}aja u istim. Detaqnijom razradom Generalnog plana, Planom se za relativno mali broj naro~ito u centralnom gradskom podru~ju i u biciklisti~kih kretawa (4,5%) sa relativno kontaktu sa eventualnom pe{a~kom zonom, treba skromnim zahtevima predvi|aju odre|ene akcije u predvideti potreban broj parking mesta za ciqu pove}awa broja korisnika u apsolutnom i stanovnike, zaposlene i posetioce. Potreban broj procentualnom smislu. parking mesta utvrditi na osnovu normativa i • Biciklisti~ke staze voditi istim koridorima preporuka. sa pe{a~kim. Bitno je ostaviti dovoqan koridor za Na novim terenima na kojima se planira nemehanizovana kretawa dok }e sama podela stanovawe, stambeno poslovni prostor ili javne prostora unutar wega biti u zavisnosti od funkcije neophodno je obezbediti dovoqno parking pokazanih potreba, prostora kako za potrebe stanovnika i zaposlenih • Planom se uslovqava obaveznost stvarawa tako i za potrebe ostalih korisnika zone. biciklisti~kih staza du` koridora za{titnog zelenila i obilazne regionalne saobra}ajnice na desnoj obali reke Rasine, 2.5.9.6 ROBNO - TRANSPORTNI CENTAR • Teìti stvarawu biciklisti~kih staza gde je to mogu}e unutar novoformiranih stambenih blokova Prostornim planom Republike Srbije u drugoj nezavisno od gradskih saobra}ajnica, fazi, u zavisnosti od transportno - distributivnih

22.06.2005. SLU@ BENI LI ST OP[ TINE KRU[ EVAC BROJ 4 187

zahteva i ekonomskih mogu}nosti, planira se planom Kru{evca iz 1990. godine predvi|ena izgradwa devetnaest RTC-a (distributivni centri, lokacija za re~no pristani{te na u{}u Rasine u kamionski terminali, kontejnerski terminali i Zapadnu Moravu, ovim planom se zadràva lokacija, pograni~ni terminali) izme|u ostalih i u zoni ali realizacija nije realna do 2021. godine tj. sve Kru{evca. do pretvarawa reke Velike Morave u plovni put. Predvi|ena izgradwa RTC-a re{ila bi problem usitwenosti skladi{nih prostora u gradu, racionalizovala distribuciju u uèm podru~ju 2.5.9.9 VAZDU[NI SAOBRA]AJ grada, omogu}ila uvo|ewe savremene informatike i smawila zagu{ewe grada. Tako|e, smawilo bi se Prostorni plan Republike Srbije predvi|a parkirawe teretnih drumskih vozila, zaga|ewe intenzivirawe razvoja i izgradwu sredwih i mawih okoline i obezbedio ve}i kvalitet kompletnih aerodroma {irom Republike, osposobqenih za transportno - logisti~kih usluga. prihvat i otpremu mawih savremenih aviona Lokacija RTC-a predvi|a se ju`no od namewenih za poslovna i turisti~ka putovawa u denivelisanog ukr{taja budu}eg autoputa (M 5) i lokalnom saobra}aju i za obavqawe sportskih isto~ne obilaznice kao dela regionalnog puta d elatnosti. R-102, u kontaktu sa izme{tenom trasom èlezni~ke Plan navodi potencijalne lokacije na kojima se pruge Stala} - Poèga, dok }e se kapacitet ve} obavqaju neke aktivnosti, kao i pojedine nove planiranog RTC-a utvrditi naknadnom studijom. lokacije, sa ciqem da se rezervi{e i sa~uva prostor/zemqi{te za budu}e aerodrome. Me|u ovim prostorima planirano je i podru~je Kru{evca. PUTNI^KI TERMINAL Za potrebe aerodroma utvr|ena je lokacija u "Rosuqama" jugoisto~no od naseqa Parunovac na Do kraja planskog perioda zadràva se autobuska povr{ini od 36,63 ha, koja obezbe|uje prostor za stanica za me|ugradski i lokalni putni~ki poletno-sletnu stazu sa formirawem za{titne saobra}aj u Jug Bogdanovoj ulici. Neophodno tampon zone u kojoj se mogu smestiti svi potrebni pro{irewe lokacije izvr{i}e se po dislokaciji objekti (hangar, pristani{na zgrada, meteo toraw i komunalnog preduze}a "Kru{evac", skladi{ta "Inos" motel sa prate}im sadràjima i sl.) te se moè i "Vo}ar-komerc". omogu}iti kori{}ewe budu}eg aerodroma i u specijalne svrhe, {to }e se bliè programski opredeliti u fazi dislocirawa aerodroma. Po 2.5.9.7 @ELEZNI^KI SAOBRA]AJ kodeksnoj oznaci aerodrom se planira za kategoriju 2B. Prostornim planom Republike Srbije, èlezni~ka pruga Stala} - Poèga nije predvi|ena kao dvokolose~na, ve} se samo planira wena 2.6 MRE@E I OBJEKTI INFRASTRUKTURE elektrifikacija imaju}i u vidu racionalnije kori{}ewe vu~nih sredstava. Tako|e se planira i 2.6.1. ENERGOFLUIDI re{avawe èlezni~kog saobra}aja u ve}im gradovima, ukqu~uju}i i Kru{evac. 2.6.1.1 TOPLOTNA ENERGIJA U tom smislu, planira se izmena trase èlezni~ke pruge Stala}-Poèga sa wenim Generalno re{ewe proizvodwe toplotne izme{tawem od postaje Makr{ane do èlezni~ke energije za konzum Kru{evca planira se u dve stanice Kru{evac (isto~ni pravac), kao i od oblasti: èlezni~ke stanice Kru{evac do nadvo`waka u • Industrijske-parne kotlarnice i industrijska naseqenom mestu îtluk (zapadni pravac), sa loì{ta. zadràvawem postoje}e lokacije èlezni~ke • Planira se konverzija pogonskih goriva, zamena stanice. ugqa i naftnih derivata prirodnim gasom, Do realizacije novih trasa èlezni~ke pruge na dogradwa i rekonstrukcija postoje}ih kotlarnica i podru~ju plana (istok ê zapad), mogu}e i etapno sa loì{ta, kapaciteta toplotne energije do 250 MW . izgradwom RTC-a, postoje}a trasa èlezni~ke pruge }e se prema potrebama rekonstruisati i Komunalni izvori toplotne energije modernizovati. • Planira se konverzija pogonskih goriva, zamena ugqa i naftnih derivata prirodnim gasom za 2.5.9.8 RE^NI SAOBRA]AJ kotlarnice koje su locirane van centra grada:

centralni toplotni izvor 70 MW Prostorni plan Republike Srbije ne predvi|a u • . narednom periodu kori{}ewe reke Zapadne Morave • blok kotlarnica çRasadnik-2é 9,0 MW ; kao plovnog puta. Me|utim, kako je Generalnim

188 SLU@ BENI LI ST OP[ TINE KRU[ EVAC BROJ 4 22.06.2005.

Planira se ukidawe dela vrelovodne mre`e JASTRA 250 Nm 3/h ju`no od Trga rasinskih partizana. Za snabdevawe ç22. julié 800 Nm 3/h toplotnom energijom postoje}ih i novih potro{a~a Fabrika uqa-K[ 600 Nm 3/h planira se izgradwa vi{e kontejnerskih gasnih RUBIN 1 500 Nm 3/h kotlarnica: Fabrika uqa-Ko{evi 3100 Nm 3/h 3 • kontejnerska gasna kotlarnica FAM-fabrika lekova 2000 Nm /h

" Prwavor-2é 4.5 MW U severnoj industrijskoj zoni (projektovani • kontejnerska gasna kotlarnica "Rasadnik-1é 4.5 MW gasovodni krak 02-05) planira se gasifikacija slede}ih privrednih objekata: • kontejnerska gasna kotlarnica "Kolonijaé 4.5 MW - Delta fungi 80 Nm 3/h kontejnerska gasna kotlarnica • - Metalpromet 40 Nm 3/h "Pliva~ki bazenié 2.9 MW - Po{ta 10 Nm 3/h kontejnerska gasna kotlarnica "Dom • - Danol-parket 10 Nm 3/h starihé 1.4 MW - "Branko Peri{i}é 15 Nm 3/h kontejnerska gasna kotlarnica "S[-VNé 3 • 0.6 MW - "çIvané-promet 10 Nm /h kontejnerska gasna kotlarnica "O[-DMé 3 • 1.0 MW - Inos 10 Nm /h 3 • kontejnerska gasna kotlarnica Vrti} - Inter -Frigo 10 Nm /h 3 "Leptiri}é 0.3 MW - Jugoklima 10 Nm /h - Ju komerc 15 Nm 3/h • kontejnerska gasna kotlarnica Vrti} 0.4 MW 3 "Na{a Radosté - Format 10 Nm /h - "Q .M.-W estç 10 Nm 3/h kontejnerska gasna kotlarnica \a~ki • - Dekor 12 Nm 3/h dom 0.3 MW - Motokomerc 10 Nm 3/h 3 Planira se ga{ewe blokovskih kotlarnica - Unimer 15 Nm /h - Komunalno 40 Nm 3/h (sredwe {kole 3.0 MW, zdravstveni centar za decu - "Aromaé 20 Nm 3/h 2.0MW) i povezivawe objekata na toplifikacioni - Dugacomerc 20 Nm 3/h sistem grada. 3 Novo planirani objekti u centru grada planiraju - Dugafruti 20 Nm /h Nm 3/h se za povezivawe na toplifikacioni sistem grada a - Azuro 10 - Srbija-drvo 10 Nm 3/h objekti van centra grada snabdeva}e se toplotnom 3 energijom iz novoplaniranih blokovskih - Tehnokomerc 20 Nm /h Nm 3/h kotlarnica. Pogonsko gorivo novoplaniranih - BIP 10 Nm 3/h blokovskih kotlarnica je prirodni gas. - Novoplanirani objekti 500 Planirani kapacitet komunalnih izvora toplotne energije je 100 MW od ~ega planirani • Gasovodna mreà {iroke potro{we. kapacitet toplifikacionog sistema grada je 70 MW . Razvoj proizvodwe i distribucije toplotne Na osnovu urbanisti~ke dokumentacije, izgra|ene gasovodne mreè (gasovodni prsten i razvodni energije na podru~ju Generalnog plana planira se u 3 centralnom delu grada. Planirana granica gasovodi) i normativa (1.2 Nm /h po prikqu~ku) za toplifikacionog sistema su ulice: Jug Bogdanova, distribuciju prirodnog gasa "{iroke potro{weé na Balkanska, [umadijska, deo Vidovdanske, Du{anova, podru~ju grada Kru{evca planira se 15 000 prikqu- ~aka za stambene jedinice (ku}e i vi{e porodi~ne Poru~nika Boìdara, ]irila i Metodija, deo 3 Kosovske, Cara Lazara i naseqe çUjediwenih zgrade) ili distribucija 18 000 Nm /h prirodnog nacijaé. gasa.

2.6.1.2. PRIRODNI GAS • Planirana podru~ja (naseqa) za "{iroku potro{wué prirodnog gasa Generalno re{ewe gasifikacije konzuma Kru{evca re{ava se u dve gupe: Izgra|eni deo gradskog gasovodnog prstena (71.5%) i razvodnih gasovoda su osnov za planirawe • Gasovodna mreà industrijskih potro{a~a distributivne gasovode prirodnog gasa "{iroke Planira se gradwa "zapadnog krakaé gradskog potro{weé. Sva naseqa u zoni gradskog gasovodnog gasovodnog prstena sa merno-regulacionim prstena i razvodnih gasovoda planiraju se za stanicama za slede}e potro{a~e: snabdevawe prirodnim gasom. GP éJastrebacé 500 Nm 3/h Izgradwa distributivne mreè za "{iroku Gradska toplana 7000 Nm 3/h potro{wué prirodnog gasa planira se kao fazna é14. Oktobaré 2000 Nm 3/h gradwa zbog obima posla i poloàja postoje}ih CEPAK 2000 Nm 3/h naseqa u odnosu prema izgra|enoj gasovodnoj mreì.

22.06.2005. SLU@ BENI LI ST OP[ TINE KRU[ EVAC BROJ 4 189

Prva faza gradwe "{iroke potro{weé prirodnog • Naseqe çBagdala-2é gasa se planira na podru~ju grada koji ima Planira se MRS "Bolnicaé definisane energetske potrebe a locirana je u zoni Planira se 500 prikqu~aka izgra|enog gradskog gasovodnog prstena. Prvom fazom gradwe distributivnih gasovoda "{iroke Drugom fazom gradwe distributivnih gasovoda potro{weé prirodnog gasa planira se oko 2500 "{iroke potro{weé prirodnog gasa planira se oko prikqu~aka. 1500 prikqu~aka.

Podru~ja planirana za realizaciju prve faze su: Tre}a faza izgradwe distributivne mre`e prirodnog gasa ç{iroke potro{weé planira se u • Naseqe "Prwavor-1é naseqima koja su locirana na relativno malim Merno-regulaciona stanica "Prwavor-2é, kapa- rastojawima od gradskog gasovodnog prstena. citeta 1000 Nm 3/h; Planirana naseqa za realizaciju tre}e faze Planirano je prikqu~ewe 600 objekata ç{iroke potro{we" su: • Bivoqe • Naseqe "Rasadnik-1é • Lazarica Merno-regulaciona stanica "Rasadnik-1é, kapaci- • Mudrakovac 3 teta 2000 Nm /h; • [umice Planirano je prikqu~ewe 300 objekata. Planira se prikqu~ewe 5000-6000 objekata.

• Deo trga Kosturnice (Hajduk Veqkova, D. Gaji}a êtvrta faza izgradwe distributivne mreè i Poru~nika Boìdara) prirodnog gasa ç{iroke potro{weé planirana je u Merno-regulaciona stanica "Rasadnik-1é, kapaci- prigradskim naseqima. Snabdevawe prirodnim teta 2000 Nm 3/h; gasom prigradskih naseqa se planira sa razvodnih Planirano je prikqu~ewe 120 objekata. gasovoda "ISTOK: i "ZAPADé. Planirana naseqa za realizaciju ~etvrte faze ç{iroke potro{weé su: • Naseqe çBagdala 3é • Dedina Merno-regulaciona stanice çSportski centaré, • Parunovac 3 kapaciteta 4000 Nm /h; • îtluk Planira se 1200 prikqu~aka stambenih jedinica. Planira se prikqu~ewe 2000 objekata.

• Sportski centar Izgra|eni gradski gasovodni prsten i planirani Planira se gasovodni prsten za distribuciju razvodni gasovodi omogu}uju u budu}nosti ç{iroku prirodnog gasa çSportski centaré potro{wué prirodnog gasa na slede}im podru~jima: Planira se prikqu~ewe 150 objekata • Aerodrom • Jasika Druga faza gradwe "{iroke potro{weé prirodnog • Makre{ane gasa se planira na podru~ju grada koji ima • Ko{evi definisane energetske potrebe a locirano je u zoni izgra|enog gradskog gasovodnog prstena i na delu planiranog gasovodnog prstena (Bagdala-1). 2.6.2 ELEKTROENERGETIKA

Podru~ja planirana za realizaciju druge faze 2.6.2.1 PROGRAMSKE POTREBE su:

• Severni deo naseqa çPrwavor-2é Prostornim planom Republike Srbije na Izgra|ena je merno-regulaciona stanica çPrwa- prostoru Generalnog plana Kru{evac lokacija vor-2é, kapaciteta 1000 3 Nm /h çElektroistokaé planirana je izgradwa TS 400/110 Planirano je prikqu~ewe 500 objekata kV snage 2 h 300 MVA. Napajawe budu}e TS 400/110

kV je planirano izgradwom 400 kV dalekovoda • Ju`ni deo naseqa çRasadnik-1é (oko çbuvqe " Kosovo B ê Kru{evac 1é i "Kru{evac 1 - Jagodina ç. pijaceé) Dosada{wi razvoj mre`e i trafostanica Gradi se merno-regulaciona stanica "Rasadnik- 110/X kV se bazirao na transformaciji 110/10 kV za Nm 3/h 1é, kapaciteta 2000 gradsko podru~je i transformacije 35/10 kV za Planira se 300 prikqu~aka vangradsko podru~je. Me|utim pored navedenog, sredweg napona (35 kV • Naseqe çBagdala-1é i 10 kV) za daqi razvoj planira se postepeni Planirana je MRS çBagdalaé prelazak na sredwi napon 20 kV, a samim tim bi Mogu}e je povezivawe na gasovodni prsten do{lo do postepenog ukidawa transformacije 35/10 "Sportski centaré kV kao i pripadaju}e mre`e 35 kV i 10 kV. Planira se 200 prikqu~aka

190 SLU@ BENI LI ST OP[ TINE KRU[ EVAC BROJ 4 22.06.2005.

Prognoza potro{we elektri~ne energije metodom planom Republike Srbije planirana izgradwa TS opadaju}ih procenata inovirana u odnosu na studiju 400/110kV "Kru{evac 1" snage 2x300MVA. Prostor- razvoja 1995 - 2010 za iskazani period do 2021 god. nim Planom Republike Srbije planirane su jo{ dve Ova prognoza je dosta realna za potrebe jake izvorne ta~ke prakti~no na samim granicama Generalnog plana jer ako se ne realizuju prognoze u distribucije Kru{evac. To je TS 400/110 kV navedenom periodu ostvari}e se godinu ê dve pre "Jagodina ç i TS 400/220/110 kV "Kosovo B ç. ili kasnije {to u su{tini ne mewa zna~aj zauzimawa prostora za objekte koji su neophodni za Sa ove tri izvori{ne ta~ke kao i sa mre`om 110 distribuciju elektri~ne energije. kV, Distribuciji "Kru{evacé se garantuje sigurno i Osnovna upori{na ta~ka napona 110 kV i daqe kvalitetno snabdevawe, na nivou 110 kV, za period }e za distribuciju "Kru{evacé biti TS 220/110 kV du`i i od planiranog. "Kru{evac 1é snage 300MVA stim {to je prostornim

God. Broj Pu% Potro{wa Potro{wa Vr{na Vr{na Potro{wa stano- elektri~ne aktivne el. aktivna aktivna po vnika energije energije za snaga snaga stanovniku W i (MW h) podru~ja (MW h) (MW h) W is ED Kru{evac Op{tine za pod. za Op{. (kW h/s) Kru{evac ED 1995 82791 5 544744 435795 118 118 5264 2000 86731 4,5 678850 543080 147 147 6262 2002 90670 3,5 806261 645009 175 175 7114 2010 94610 3 934677 747742 203 203 7903 2015 98546 2,5 1057502 846001 229 229 8585 2020 102489 2,5 1196466 957173 260 260 9389

MRE@A 110 kV i TS 110 kV 3é iz TS 220/110/35 kV çKru{evac 1é dvostrukim 110 kV dalekovodom ~ija je trasa data u grafi~kom Na osnovu dosada{wih opredeqewa i prilogu ovog elaborata. oslawawem na najnoviju studiju razvoja Elektrodistribucije Kru{evac do 2021.god. MRE@A 35kV i TS 35/10kV planirane su jo{ tri TS 110/X kV i to: çKru{evac 3é - 2 h 31.5 MVA na lokaciji biv{eg Oslawaju}i se na dosada{wi razvoj kao i na streli{ta studiju razvoja do 2010. god. gradsko i prigradsko çKru{evac 5é - 2 h 31.5 MVA koja je planirana na podru~je Kru{evca bi}e pokriveno objektima TS lokaciji çRavwakç 110/H kV dok }e se transformacija 35/10 kV çKru{evac 6é - 2 h 31.5 MVA prema grafi~kom postepeno ugasiti. Sa druge strane seoska podru~ja prilogu Generalnog plana. }e biti pokrivena trafostanicama 35/10 kV i Mreà 110 kV }e se formirati na taj na~in {to mreòm 35 kV. TS 110/10 kV çKru{evac 4é ostaje na vezi sa TS Mreà 35 kV se u principu re{ava kao i mreà 220/110 kV "Kru{evac 1" preko dvostrukog 110 kV. Svaka od TS 35/10 kV treba da ima dalekovoda 110 kV. obezbe|eno dvostrano napajawe bilo iz istog ili Povezivawe TS 110/10 kV çKru{evac 6é dva razli~ita izvora. Za vangradsko podru~je sa planirano je alternativno: Kablovskim vodom 110 malim gustinama optere}ewa i sa malim jedini~nim kV iz TS 110/35 kV ç Kru{evac 2é, nadzemnim vodom snagama TS 35/10 kV opravdano je odstupiti od 110 kV sa dalekovoda "Kru{evac 1 - Kru{evac 2" gorweg principa dvostranog napajawa svake TS trasom koja }e se utvrditi posebnim urbanisti~kim 35/10 kV i zadovoqiti se radijalnim napajawem. elaboratom nakon izrade nove studije razvoja i Naravno u skladu sa mogu}nostima i porastom idejnog projekta. optere}ewa, treba postepeno obezbe|ivati Budu}u vezu TS 110/10 kV "Kru{evac 3", sa dvostrano napajawe i za ove trafostanice. novoplaniranom TS 110/10 kV "Kru{evac 6" ostvari}e se preko 110 kV kablovskog voda koji je MRE@A 35kV i TS 35/10kV dat u grafi~kom prilogu ovog elaborata. Trafostanice 110/10 kV çKru{evac 5é i Re{avawe mreè sredweg napona u mnogome je çKru{evac 3é se napajaju iz TS 220/35/10 kV uslovqeno re{avawem mreè visokog napona (110 "Kru{evac 1é kablovskim 110 kV vodom ~ija je trasa kV) i re{avawem niskonaponske mreè (0.4 kV), data u grafi~kom prilogu. Ostavqa se mogu}nost odnosno zahtevanom pouzdano{}u napajawa nadzemnog napajawa budu}e TS 110/10 kV çKru{evac potro{a~a i wenim re{avawem na niskom naponu.

22.06.2005. SLU@ BENI LI ST OP[ TINE KRU[ EVAC BROJ 4 191

Budu}a mreà 10 (20) kV na podru~ju grada mora vodova mogu}e je izmeniti izradom planova nièg da bude iskqu~ivo kablovska. Koncepcija 10(20) kV reda za predmetni objekat. mreè çotvoreni prstenovié sa koncepcijom Za{titna zona dalekovoda je definisana na taj çme|upovezanih vodovaé. na~in {to je odre|ena sigurnosna udaqenost sa obe Vangradsku vazdu{nu mreù 10 (20) kV re{avati strane dalekovoda koja iznosi 5 m, ili 8 m sa obe kao radijalnu izuzev u slu~ajevima gde je uz mawe strane osovine dalekovoda. izdatke mogu}e ostvariti vezu sa napajawem iz U za{titnoj zoni se ne dozvoqava podizawe drugog pravca. objekta visokogradwe i podizawe zasada visoke Na prostoru obuhva}enim Generalnim planom vegetacije. U delu za{titne zone gde postoje objekti budu}e TS 10(20)/0.4 kV moraju da budu tipske visokogradwe, a zadovoqena su minimalna slobodnostoje}e sa objektima za snagu od 1h630 kVA horizontalna i vertikalna odstojawa vodovi moraju i od 2h630 kVA. U izuzetnim slu~ajevima (kao na imati poja~anu mehani~ku i elektri~nu sigurnost. primer blok radne zone, seosko naseqe) mogu se postaviti objekti TS 10/0.4 kV koji nisu tipski KABLOVSKI 110 kV VODOVI slobodnostoje}i a na osnovu posebnih urbanisti~kih uslova i elaborata. Sve budu}e kablovske 110 kV vodove raditi u Sve budu}e trafostanice postavqati u centru skladu sa vaè}im tehni~kim propisima i potro{we. preporukama za tu vrstu objekata. Trasa budu}ih kablovskih 110 kV vodova je data ovim Generalnim MRE@A 0.4 kV planom. Trasu kablovskih 110 kV vodova koja je data ovim planom mogu}e je izmeniti jedino uz prethodnu Mreù 0.4 kV na podru~ju Generalnog plana izradu Urbanisti~kih planova nièg reda za raditi kao radijalnu u svim slu~ajevima izuzev u predmetni objekat. onim gde su u pitawu objekti posebne namene i zna~ewa za koje je neophodno obezbediti neprekidno TRAFOSTANICE 110/H i sigurno napajawe (bolnice, po{te, vojni objekti i sli~no.). Za takve objekte napajawa re{avati Dozvoqava se pro{irewe ili rekonstrukcija posebno od slu~aja do slu~aja u zavisnosti od postoje}ih 110/H u skladu sa mogu}nostima kompleksa. postavqenih zahteva. Poloàj i broj trafostanica 110/H dat ovim Ovim Generalnim planom se blagovremeno planom moè se promeniti u skladu sa rezervi{u koridori za elektroenergetski sistem elektroenergetskim zahtevima i mogu}nostima kao i lokacije za budu}e TS 110/H. Imaju}i u vidu kompleksa. Minimalna povr{ina lokacija za budu}e TS tro{kove izgradwe infrastrukturnih sistema i 2 date ekonomske mogu}nosti, teì{te je na 110/H su 6000m . poboq{awu postoje}ih sistema kao i na Urbanisti~kim planovima nièg reda razra|iva}e se posebno svaka budu}a lokacija poboq{awu uslova wihovog funkcionisawa. Za sve 110/H a na osnovu elektroenergetskih zahteva i budu}e objekte i vodove elektroenergetskog sistema mogu}nosti kompleksa. obavezna je izrada adekvadne urbanisti~ke dokumentacije. Urbanisti~kim planovima nièg DALEKOVODI I KABLOVSKI VODOVI 35 kV reda odre|iva}e se ta~an broj i lokacija budu}ih

TS 10(20)/0.4 kV kao i wihova snaga, tip a sve u Postoje}i dalekovodi i kablovski vodovi 35 kV skladu sa ovim Generalnim planom, va`e}im se zadr`avaju osim dela trase 35 kV dalekovoda tehni~kim propisima i preporukama za tu vrstu çKru{evac 1 ê Stala}ç koja se ukida. Veza prema objekata. Stala}u }e se ostvariti iz TS "Kru{evac 2ç.

Defini{e se za{titna zona od po 8 m sa obe 2.6.2.2 SMERNICE I OP[TA PRAVILA ZA strane osovine dalekovoda. SPROVO\EWE GENERALNOG PLANA U za{titnoj zoni se ne dozvoqava podizawe

objekata visokogradwe i podizawe zasada visoke Za izgradwu elektroenergetskog sistema i vegetacije. za{titu postoje}ih objekata i mre`a u skladu sa U delu za{titne zone gde postoje objekti uslovima Generalnog plana definisani su slede}i visokogradwe a zadovoqena su minimalna uslovi, pravila i mere za uvo|ewe i kori{}ewe horizontalna i vertikalna odstojawa vodovi moraju prostora. imati mehani~ku i elektri~nu sigurnost.

DALEKOVODI 110 kV TRAFOSTANICE 35 kV

Postoje}i dalekovodi 110 kV se zadr`avaju sve Dozvoqava se pro{irewe ili rekonstrukcija dok se ne steknu uslovi za izgradwu novoplaniranih postoje}ih 35/10 kV trafostanica u skladu sa 110 kV dalekovoda ~ije su trase date u grafi~kom elektroenergetskim zahtevima i mogu}nostima prilogu ovog elaborata. Trase budu}ih 110 kV kompleksa.

192 SLU@ BENI LI ST OP[ TINE KRU[ EVAC BROJ 4 22.06.2005.

TRAFOSTANICE 10 (20) kV MRE@A JAVNE RASVETE

Postoje}e trafostanice 10/0.4 kV Tipizirati Mreà javne rasvete je previ|ena kao i 1 kV gra|evinski i energetski sa mogu}no{}u uklapawa u mreà, du` saobra}ajnica, sportsko-rekreativnih arhitektonske ê celine u gra|evinskom smislu. centara i parkovskih povr{ina. Postoje}e stubne TS 10/0.4 kV zameniti Stubovi i svetiqke treba da budu slobodnostoje}im objektima u skladu sa standardizovani radi lak{eg odràvawa. urbanisti~kom dokumentacijom za taj deo prostora. Za reprezentativne prostore mogu se primeniti Trafostanice koje se nalaze u stambenim specifi~ni tipovi svetiqki i na~in osvetqavawa objektima pa se javqa problem zvu~ne izolacije kao o ~emu se odlu~uje u konkretnim slu~ajevima. i preno{ewe vibracija iste izmestiti ili na}i U svim slu~ajevima mora se zadovoqiti najadekvatnije tehni~ko re{ewe za prevazilaèwe potreban osvetqaj u zavisnosti od namene problema. saobra}ajnice t.j. prostora koji se osvetqava.

Izvr{iti parcelaciju svih postoje}ih 2.7 TELEKOMUNIKACIONI SISTEMI slobodnostoje}ih 10/0.4 tako da minimalna TS kV parcela za iznosi (6h5)m2 a TS 10/0.4 kV 1x630 kVA U Prostornom planu Republike Srbije iz 1996. za iznosi (7h6)m2 (ukoliko ne TS 10/0.4 kV 2x630 kVA godine u poglavqu 6. Plan telekomunikacionog postoje uslovi za formirawe parcele nazna~enih sistema navedeni su ciqevi i planska koncepcija u dimenzija za postoje}e 10/0.4 izvr{iti TS kV oblasti telekomunikacionog sistema PTT i u parcelaciju tako da povr{ina gra|evinskog oblasti telekomunikacionog sistema radio zemqi{ta na kojoj je izgra|ena Trafostanica difuzije. ustvari predstavqa parcelu za istu, a sve to }e se Poboq{awe stawa telekomunikacionog sistema ta~no definisati izradom adekvatne urbanisti~ke u Srbiji treba da predstavqa jedan od strate{kih dokumentacije. ciqeva razvoja Republike. Imaju}i u vidu Na prostoru obuhva}enim Generalnim planom najsavremenija tehnolo{ka dostignu}a, svetske budu}e TS 10/0.4 kV moraju da budu tipske trendove i ekonomi~nost izgradwe treba teìti slobodnostoje}e sa objektima za snagu od 1x630 kVA izgradwi telekomunikacionog sistema, koji }e za koju se mora obezbediti parcela min. dimenzija osigurati visok kvalitet, pouzdanost u radu i (6h5)m2 i od 2h630 kVA za koje se mora obezbediti 2 raspoloìvost, uz po{tovawe svih tehni~kih parcela minimalnih dimenzija (7h6 )m . zahteva razli~itih korisnika i punu saradwu svih U izuzetnim slu~ajevima (kao na primer blok imalaca sistema veza. radne zone, seosko naseqe) mogu se postaviti U oblasti telekomunikacionog sistema PTT neki objekti TS 10/0.4 kV koji nisu tipski od osnovnih ciqeva navedenih u Prostornom planu slobodnostoje}i a na osnovu posebnih Republike Srbije su: urbanisti~kih uslova i elaborata. Najmawe udvostru~iti postoje}i broj telefona. U Na kompleksima {kola i obdani{ta izbegava se tabeli VI-2 Prostornog plana Republike Srbije gradwa trafostanica, izuzetno je mogu}a gradwa navedeno je za Kru{evac: ukupan broj telefona slobodnostoje}ih tipskih objekata pod uslovom da je 1995. godine je 48.701, {to iznosi 16.3 telefona na trafostanica ogra|ena prema kompleksu. Teìti da 100 stanovnika, a planirani broj telefona 2005. budu}e lokacije TS 10(20)/0.4 kV budu u centru godine je 121.201, {to iznosi 39.9 telefona na 100 potro{we. stanovnika. Poloàj i broj TS 10/(20) kV nije predmet ovog Obezbediti telefone za sve privredne subjekte, elaborata ve} }e se ta~no odre|ivati ustanove i druge korisnike. urbanisti~kim planovima nièg reda a na osnovu Zameniti dotrajalu opremu i modernizovati elektroenergetskih zahteva, potreba, kao i mreù, da bi se obezbedilo pouzdanije i mogu}nostima prostora. kvalitetnije funkcionisawe telekomunikacionog Lokacija trafostanice kao i poloàj svih sistema PTT, i uslovi za uvo|ewe novih usluga. Do budu}ih vodova definisati u skladu sa tehni~kim i 2000. godine treba zameniti oko 30% sada ukqu~ene urbanisti~kim uslovima za tu vrstu objekata. opreme, a u periodu do 2005. godine oko 60% postoje}e opreme. Uvesti nove telekomunikacione usluge, primenom novih tehnologija, a posebno uvo|ewem opti~kih MRE@A 0.4 kV kablova u mesne mreè. U Republici sistematski stvarati uslove za formirawe {irokopojasne Niskonaponsku mreù 1kV u delu naseqa sa ISDN malim gustinama graditi kao nadzemnu osim u (digitalne mreè integrisanih usluga). slu~ajevima gde infrastrukturna opremqenost Uvesti mobilne usluge zasnovane na radio prenosu. zahteva izradu kablovske NN mreè {to }e se ta~no odrediti t.j. razraditi urbanisti~kim planovima Izgraditi moderne pristupne (kablovske) mreè nièg reda. za obezbe|ewe {irokopojasnih servisa.

22.06.2005. SLU@ BENI LI ST OP[ TINE KRU[ EVAC BROJ 4 193

U oblasti telekomunikacionog sistema radio- Planska koncepcija u oblasti difuzije neki od osnovnih ciqeva navedenih u telekomunikacionog sitema za potrebe radio- Prostornom planu Republike Srbije su: difuzije u Prostornom planu Republike Srbije - Razvoj i afirmacija javnih, komercijalnih i obuhvata: regionalnih/lokalnih radio i TV programa teleko- Izgradwu novih kapaciteta, regionalnih munikacionog sistema radio-difuzije Republike, uz /lokalnih i komercijalnih radio i televizijskih permanentno pra}ewe i ukqu~ivawe novih stanica, u zavisnosti od raspoloìvosti tehnologija u skladu sa svetskim trendovima, frekvencija, a u skladu sa planom raspodele - Izgradwa kablovskog distribucionog sistema frekvencija. (po fazama), Razvoj i obnovu telekomunikacionog sistema, - Izgradwa mikrotalasnih sistema za osnovne TV, VHF-FM, ST i KT mreè i mreè za distribuciju radio i televizijskog programa - dopunsko pokrivawe, mreè za regionalnu/lokalnu MMDS, koji kao komunalni sistem zajedni~ke TV, mreè radio - relejnih veza, kablovskih i distribucije i prijema, pruà izvanredne mikrotalasnih (MMDS) sistema. mogu}nosti u seoskim i malim gradskim sredinama i Izmenama i dopunama Generalnog urbanisti~kog za dotur signala izolovanim ostrvima KDS. plana Kru{evaca objavqenim u Slu`benom listu Planska koncepcija telekomunikacionog sistema op{tine Kru{evac broj 17 od 12.jula 1990.godine u u Prostornom planu Republike Srbije je slede}a: poglavqu 2.4.8.5.- PTT saobra}aj navodi se slede}e: Razvoj i unapre|ewe telekomunikacionog Razvoj telefonskog saobra}aja kreta}e se u sistema ma teritoriji u granicama Generalnog okviru programa pro{irewa mreè me|umesnih plana, realizova}e se u skladu sa kablova, radio relejnih veza i pove}awa prostornofunkcionalnom teritorijalizacijom telefonskih prikqu~aka. Republike, a na osnovu utvr|enih generalnih U severnoj industrijskoj zoni obezbedi}e se planova razvoja pojedinih imalaca sistema veza. prostor za izgradwu gara`no - skladi{nog prostora Planska koncepcija u oblasti sa distributivnim po{tanskim centrom. telekomunikacionog sitema za potrebe PTT i Izgradi}e se ATC u Mudrakovcu, u nasequ funkcionalnih sistema u Prostornom planu [umice i Lazarici. Republike Srbije je slede}a: Pored pro{irewa GATC u zgradi U pogledu osigurawa prostora za potrebe telekomunikacionog centra u gradu izvr{i}e se telekomunikacionog saobra}aja treba obezbediti: rekonstrukcija i pro{irewe TT mreè u ulici Osigurawe prostora za telekomunikacione Obili}evoj i u naseqima: Bivoqe, Lazarica - 4, objekte u centrima naseqa. Rasadnik - 1, Prwavor - 2, podru~ja Centra - 2, Osigurawe koridora za telekomunikacione [umice, Parunovac, Mudrakovac i îtluk. kablove du` novih i postoje}ih puteva. Realizacija kablovske TT kanalizacije Osigurawe koridora za RR veze. (magistralno pro{irewe TT mreè do 1991. godine) Budu}i telekomunikacioni sistemi fiksne vodi}e se prema slede}im pravcima: telefonije, sastoja}e se od tri funkcionalne Od zgrade Po{te, Obili}evom ulicom preko Trga celine: rasinskih partizana do ulice Hajduk Veqkove, od Komutirana mreà na bazi savremenih raskrsnice ul. Hajduk Veqkove i Radomira digitalnih komutacionih sistema velikog Jakovqevi}a ka Novoj pijaci (ul. Poru~nika kapaciteta i mo}nih resursa procesorskog Boìdara) i Bagdali-3 (ul. Radomira Jakovqevi}a), upravqawa. Od ulice Radomira Jakovqevi}a ka ulici Transportna mreà u skladu sa najnovijim Blagoja Parovi}a, trendovima svetskih dostignu}a, treba da ima Ulicom Blagoja Parovi}a prema Vaspitno- prstenastu topologiju. popravnom domu ka nasequ [umice kao priprema za Pristupne mreè treba graditi uz maksimalnu izgradwu nove ATC. primenu opti~kih kablova i sistema prenosa. Izmenama i dopunama Generalnog urbanisti~kog Medijumi prenosa, u svim saobra}ajnim ravnima, plana Kru{evca objavqenim u Slu`benom listu predstavqa}e opti~ki kablovi i RR sistemi. op{tine Kru{evac broj 17 od 12.jula 1990.godine u Osnovni koridori mreè opti~kih kablova poglavqu 2.7.6.- Smernice za izgradwu telekomunikacionih sistema i RR veza telekomunikacione mreè navodi se slede}e: telekomunikacionog sistema, u Srbiji prikazani na Po{to je za potrebe razvoja telekomunikacija karti 15. u Prostornom planu Republike Srbije za naseqa izgra|en i pu{ten u upotrebu podru~je Kru{evca su: planirani opti~ki kabl od telekomunikacioni centar sa kapacitetom od 25 000 Kru{evca preko Pojata za vezu prema Beogradu i prikqu~aka, to u narednom periodu razvoja treba Ni{u, planirani opti~ki kabl Kru{evac - Kraqevo, dovr{iti izgradwu PTT vodova za postoje}e i planirani opti~ki kabl od Kru{evca preko planirane korisnike. Beloqina za vezu prema Ni{u, koridor RR veze Planirawe i razvoj mreè treba uskladiti sa Kru{evac - Aleksandrovac, koridor RR veze funkcionalnim razvojem naseqa. Prioritet dati Kru{evac - Veliki [iqegovac. podru~jima i funkcionalnim zonama sa

194 SLU@ BENI LI ST OP[ TINE KRU[ EVAC BROJ 4 22.06.2005. formiranim sadràjima kao i zonama budu}eg isti kriterijum za odre|ivawe kapaciteta intenzivnog razvoja. komutacije (40 telefona na 100 stanovnika). Generalnim planom Kru{evac 2021., na osnovu I ê varijanta: IS Paka{nica na lokaciji br.1 u odredbi iz Prostornog plana Republike Srbije (iz nasequ Bagdala 4 pokrivala bi naseqe Bagdala 4 i 1996. godine), odredbi iz starog Generalnog Paka{nicu. urbanisti~kog plana Kru{evca (Izmene i dopune Generalnog urbanisti~kog plana Kru{evaca II ê varijanta: IS Paka{nica na lokaciji br.2 objavqene u Slu`benom listu op{tine Kru{evac izme|u naseqenog mesta Paka{nica i naseqenog broj 17 od 12.j ula 1990. godine), i na osnovu mesta Gari pokrivala bi ova dva naseqena mesta. postoje}eg stawa telekomunikacionog sisteme KC Parunovac (treba da preraste u IS planira se slede}e: Parunovac): Telefonska centrala KC Parunovac pokriva naseqena mesta Parunovac, Kapixiju, CENTRALE (KOMUTACIJE) Dedinu, Tekije, Gaglovo i Dobromir. Planira se da KC Parunovac preraste u IS glavne centrale Teì}e se zameni starih kapaciteta telefonskih (planira se zamena stare centrale u programu centrala novim kapacitetima u programu EWSD, kao SI 2000/224 centralom ve}eg kapaciteta u programu i pro{irewu postoje}ih kapaciteta u programu EWSD po kriterijumu 40 telefona na 100 EWSD. Pri tom }e se imati u vidu zahtev o stanovnika). zadovoqewu nivoa od 40 telefona na 100 KC îtluk (treba da preraste u IS îtluk 1): stanovnika u {irem gradskom podru~ju, {to Telefonska centrala KC îtluk pokriva naseqeno predstavqa svetski standard. mesto îtluk. O~ekuje se porast broja stanovnika na Planira se izgradwa novih telefonskih ovom prostoru, pa se planira zamena stare centrale centrala tipa Isturenih (udaqenih) stepena GC u programu I 500A/1000 centralom ve}eg kapaciteta Kru{evac u podru~jima gde se o~ekuje pove}awe u programu EWSD po kriterijumu 40 telefona na broja stanovnika, kako bi se re{ili zahtevi 100 stanovnika. stanovnika za uvo|ewem telefona (i ovde }e vaìti IS îtluk 2: Planirana je izgradwa telefonske isti kriterijum za odre|ivawe kapaciteta centrale IS îtluk 2 u programu EWSD pored puta komutacije). za Aleksandrovac. Ova centrala bi pokrivala GC Kru{evac: Teì}e se zameni kapaciteta u naseqena mesta deo îtluka (zona uz @upski put), programu M10C programom EWSD, kao i pro{irewu Begovo Brdo i Vu~ak po kriterijumu 40 telefona na postoje}ih kapaciteta u programu EWSD, a sve 100 stanovnika. prema zahtevu o zadovoqewu nivoa od 40 telefona IS Makr{ane: Planirana je izgradwa na 100 stanovnika u {irem gradskom podru~ju. telefonske centrale u Makre{anu u programu IS Prwavor: Planirana je izgradwa stambeno ê EWSD ~iji }e kapacitet biti odre|en kriterijumom poslovnih objekata i pove}awe broja stanovnika na 40 telefona na 100 stanovnika. Ova centrala }e podru~ju starog aerodroma. O~ekuje se i pove}awe pokrivati naseqena mesta Makr{ane i Mrzenicu. broja stanovnika na podru~ju Prwavora, Malog IS Lazarica: O~ekuje se porast broja stanovnika Golovoda i Mudrakovca. Ova podru~ja pokriva na prostoru Lazarice, Ravwaka i Ujediwenih telefonska centrala IS Prwavor, pa se mora nacija, pa je planirana izgradwa isturenog stepena planirati pro{irewe kapaciteta ove centrale u u programu EWSD na jednoj od rezervisanih lokacija programu EWSD po kriterijumu 40 telefona na 100 u Lazarici (1. i 2.varijanta). stanovnika. IS Radna zona. Iz postoje}e urbanisti~ke IS [umice: O~ekuje se pove}awe broja dokumentacije je preuzeta obaveza za izgradwu novog stanovnika na podru~ju [umica i Lipovca. Ova objekta po{te na podru~ju severne industrijske zone. podru~ja pokriva telefonska centrala IS [umice, Ovaj objekat moè biti iskori{}en za ugradwu nove pa se mora planirati pro{irewe kapaciteta ove centrale tipa udaqenog stepena IS Radna zona, centrale u programu EWSD po kriterijumu 40 koja bi opsluìvala korisnike na podru~ju severne telefona na 100 stanovnika. industrijske zone. IS Rasadnik: Planira se izgradwa stambeno - IS Bivoqe: U zoni novootvorene po{te poslovnih objekata i pove}awe broja stanovnika na "Bivoqe", planira se adaptacija prostora za podru~ju Rasadnika i Bagdale 3. Ova podru~ja montaù nove telefonske centrale tipa isturenog pokriva telefonska centrala IS Rasadnik, pa se stepena glavne centrale u programu EWSD. IS mora planirati pro{irewe kapaciteta ove Bivoqe }e pokrivati deo grada ome|en ulicama centrale u programu EWSD po kriterijumu 40 Du{anovom, Vece Kor~agina, rekom Rasinom, telefona na 100 stanovnika. èlezni~kom prugom i kasarnom "7. juli". IS Paka{nica: Planira se izgradwa novog isturenog stepena u Paka{nici, kako bi se re{ili SPOJNI PUTEVI zahtevi stanovni{tva, koje }e se nalaziti na ovom podru~ju, za uvo|ewem telefona. I ovde }e vaìti Planira se, saglasno rastu}im potrebama, pro{irewe ili izgradwa spojnih puteva po

22.06.2005. SLU@ BENI LI ST OP[ TINE KRU[ EVAC BROJ 4 195

opti~kim kablovima i montaà novih digitalnih ra~vast nastavak iz koga bi se odvojio opti~ki kabl sistema prenosa odgovaraju}eg kapaciteta, koji je prema IS Radna zona. uslovqen kapacitetima centrala. Planira se izgradwa spojnog puta po opti~kom Odnos broja pretplatnika i broja kanala treba kablu GC Kru{evac - IS Bivoqe tako {to }e na da bude 8 : 1. magistralnom opti~kom kablu Kru{evac ê Pojate - Planirana je izgradwa magistralnog pravca ka Ni{ (ako u istom ima rezervnih opti~kih vlakana za Beloqinu opti~kim kablom (za Prokupqe, Ni{ i niù ravan) biti ura|en ra~vast nastavak iz koga }e Pri{tinu). Deo ovog pravca od zgrade TK centra do se odvojiti opti~ki kabl prema IS Bivoqe, ili IS [umice je realizovan. novim opti~kim kablom od GC Kru{evac (kroz Planirana je izgradwa spojnog puta po opti~kom postoje}u kablovsku TT kanalizaciju ulicama JNA i kablu Kru{evac - Zdraviwe i to od IS Prwavor Mi}una Pavlovi}a). ulicama: Brestova~kom, Milosava Pavlovi}a, Vojislava Petrovi}a, Borivoja Ivanovi}a, Mladena PRETPLATNI^KA TELEFONSKA MRE@A Simi}a, Q ube Tripkovi}a i daqe prema telefonskim centralama u Velikom Golovodu, Pretplatni~ku telefonsku mreù na podru~ju Modrici, Dvoranu i Zdraviwu, i krak prema IS GP-a treba re{iti kao decentralizovanu, i to Bovan. uvo|ewem isturenih stepena (IS) GC Kru{evac, Planira se izgradwa spojnog puta po opti~kom kako bi duìna glavnih kablova u gradu bila mawa kablu od IS Prwavor do IS Parunovac ulicama: od 1,5 km, a u seoskim podru~jima mawa od 3 km. Kneza Milo{a, Radovana Milo{evi}a i Vece Planira se pro{irewe postoje}e i izgradwa Kor~agina. novih mesnih telefonskih mreà u delovima grada Planirana je izgradwa spojnog puta po opti~kom i naseqima gde se o~ekuje porast broja stanovnika i kablu GC Kru{evac - IS Makr{ane, tako {to }e na gde postoje}a mreà ne moè da zadovoqi zahtev o opti~kom kablu Kru{evac ê Pojate biti ura|en nivou od 40 telefona na 100 stanovnika. ra~vast nastavak iz koga }e se odvojiti opti~ki Planira se pro{irewe mesne telefonske mreè kabl prema IS Makr{ane. u nasequ Prwavor. Koridori novoplanirane Planira se izgradwa spojnog puta po opti~kom kablovske TT kanalizacije prolaze ulicama: kablu GC Kru{evac - IS îtluk 1 tako {to }e na Gavrila Principa, Rade Gavrilovi} i 21. srpske opti~kom kablu Kru{evac ê Kraqevo biti ura|en divizije. ra~vast nastavak iz koga }e se odvojiti opti~ki Planira se izgradwa kablovske TT kanalizacije kabl prema IS îtluk 1. u nasequ Mudrakovac ~ija se trasa poklapa sa Planira se izgradwa spojnog puta po opti~kom trasom opti~kog kabla Kru{evac ê Zdraviwe kablu GC Kru{evac - ^C Aleksandrovac od zgrade ulicama: Brestova~kom, Milosava Pavlovi}a, TK centra ulicama: Nemawinom, Kosovskom, Vojislava Petrovi}a, Borivoja Ivanovi}a, Mladena Strahiwi}evom, Cara Lazara, Nade Markovi} i Simi}a do ulice Q ube Tripkovi}a. daqe putem Kru{evac - Aleksandrovac. Planira se pro{irewe mesne telefonske mreè Planira se izgradwa spojnog puta po opti~kom u nasequ Bagdala 3. Planira se izgradwa kablovske kablu GC Kru{evac - IS îtluk 2 tako {to }e na TT kanalizacije ulicama: Nate Veqkovi}, Augusta planiranom opti~kom kablu Kru{evac- C e s a r c a , Tri{e Kaclerovi}a, Kosovske bitke, êAleksandrovac biti ura|en ra~vast nastavak iz Radivoja Uvali}a, Perside [i{kovi}, Radomira koga }e se odvojiti opti~ki kabl prema IS îtluk 2. Jakovqevi}a, Druge dalmatinske proleterske Planira se izgradwa spojnog puta po opti~kom brigade. kablu GC Kru{evac - IS Paka{nica. Planira se izgradwa kablovske TT kanalizacije I ê varijanta: od IS Rasadnik ulicama: Radomira ulicama: Gligorija Dikli}a, Mihajla Jefti}a, Jakovqevi}a, Nove Kosovske, Augusta Cesarca, Branislava @ivkovi}a (od Kosovske ulice do Tri{e Keclerovi}a, M. Ivi}a Junaka do IS lokacije nove telefonske centrale u Paka{nici 2. Paka{nica 1. varijanta). Planira se izgradwa kablovske TT kanalizacije ê varijanta: od zgrade TK centra ulicama: II od IS Rasadnik ulicama: 4. Crnogorske brigade i Nemawinom, Kosovskom, Gligorija Dikli}a, Mihajla Hajduk Veqkovom do ulice Poru~nika Boìdara. Jevti}a, Branislava @ivkovi}a do IS Paka{nica 2. Planira se izgradwa kablovske TT kanalizacije Planira se izgradwa spojnog puta po opti~kom Takovskom ulicom (od ôlak Antine ulice do kablu GC Kru{evac ê IS Lazarica, tako {to bi na Du{anove ulice). planiranom opti~kom kablu Kru{evac ê Planira se izgradwa kablovske TT kanalizacije Aleksandrovac bio ura|en ra~vast nastavak iz koga Zaki}evom ulicom (od Obili}eve ulice do Kosovske bi se odvojio opti~ki kabl prema IS Lazarica (za 1. ulice), Kosovskom, Novom Kosovskom i Radomira i 2. varijantu). Jakovqevi}a (od Nemawine ulice do ulice Druge Planira se izgradwa spojnog puta po opti~kom dalmatinske proleterske brigade). kablu GC Kru{evac ê IS Radna zona, tako {to bi na Planira se pro{irewe mesne telefonske mreè opti~kom kablu Kru{evac ê Jasika bio ura|en u nasequ Bivoqe. Koridori novoplanirane

196 SLU@ BENI LI ST OP[ TINE KRU[ EVAC BROJ 4 22.06.2005. kablovske TT kanalizacije prolaze ulicama: KDS (KABLOVSKO DISTRIBUTIVNI SISTEM) [umadijskom i Save Milo{evi}a. Planira se pro{irewe mesne telefonske mreè Planira se izgradwa KDS (TV, internet i dr.) na u naseqima Lazarica, Ravwak, Ujediwene Nacije. podru~ju obuhva}enom Generalnim planom. Ovaj Koridori novoplanirane kablovske TT kanalizacije sistem }e se sastojati od nekoliko mawih sistema prolaze ulicama: Moravskom, Mi{e Mitrovi}a, na nivou naseqa, ili delova gradskog podru~ja, sa Aleksandrova~kom, Save Erakovi}a, Antona vi{e distribucionih centara. Za glavne koridore Pordu{i}a, novoplaniranom zapadnom saobra}aj- mreè KDS-a bi}e kori{}ena postoje}a i nicom (od magistralnog puta Kru{evac - Kraqevo novoplanirana kablovska TT kanalizacija, a u do Aleksandrova~ke ulice), Partizanke Dijane, slu~ajevima gde je nema mogu}i su i novi koridori, Cankarevom i Jordana Simi}a. zavisno od potreba grada, i bi}e definisani planovima nièg reda. Planira se izgradwa nove telefonske mreè na podru~ju starog aerodroma. Koridor planirane 2.8 SISTEM VODOSNABDEVAWA I ODVO\EWA kablovske TT kanalizacije prolazi du` OTPADNIH I ATMOSFERSKIH VODA novoplanirane saobra}ajnice, a planira se weno spajawe sa postoje}om kablovskom TT kanalizacijom 2.8.1 VODOVOD (PROGRAMSKE POTREBE I u ulici Dragoquba Dimitrijevi}a i Bruskom putu. CIQ EVI RAZVOJA) Planira se pro{irewe mesne telefonske mreè u naseqenim mestima Parunovac, Kapixija, Gaglovo, U narednom periodu vodovodni sistem Kru{evca Tekije, Dedina i Dobromir. mora da se prilagodi razli~itim zahtevima u Planira se pro{irewe mesne telefonske mreè pogledu vodosnabdevawa. Sistem vodosnabdevawa u naseqenim mestima îtluk, Begovo Brdo i Vu~ak. predstavqa deo regionalnog sistema kojim se iz Planira se izgradwa nove mesne telefonske pravca ]elija napajaju naseqa Kru{evac, Varvarin mreè na podru~ju naseqenog mesta Paka{nica. i ]i}evac. Vodoprivrednom osnovom Srbije (VOS, Planira se pro{irewe mesne telefonske mreè 1996.god) akumulacija ]elije je strate{ki deo u nasequ [umice. Planira se izgradwa kablovske Rasinskoêpomoravskog regionalnog sistema TT kanalizacije du` novoplanirane zapadne vodosnabdevawa koji obuhvata nizvodni deo toka saobra}ajnice kroz naseqe [umice. Zapadne Morave i uzvodni deo toka Velike Morave. Planira se pro{irewe i izgradwa telefonske Ovaj sistem ~ine izgra|ena akumulacija ]elije, mreè na podru~ju severne industrijske zone. planirane akumulacije Ravna Reka na Resavi i Planira se izgradwa kablovske TT kanalizacije du` Zabrege na Crnici. VOS se planira da se deo voda novoplaniranih saobra}ajnica u severnoj iz akumulacije ]elije distribuira ka naseqima industrijskoj zoni. Para}in, ]uprija i Jagodina. Planira se izgradwa mesne telefonske mreè Polazne pretpostavke za razvoj sistema na podru~ju Makr{ana. vodosnabdevawa su slede}e: vodosnabdevawe stanovni{tva vodom je prioritetno u odnosu na sve

ostale mogu}nosti kori{}ewa vodnih resursa,

planira se prikqu~ivawe na vodovodnu mreù 90% MOBILNA TELEFONIJA doma}instava, potrebno je obezbediti koli~inu od 230 l/stan/dan za potrebe kori{}ewa u doma}instvu, {to Planira se izgradwa bazne radio stanice je na nivou razvijenih zemaqa, odnosno 600 l/stan/dan preduze}a "Telekom Srbija" u GSM Ic sistemu ako se ura~unaju i prikqu~ene industrije, ostali (Global sistem for Mobile Comunications - potro{a~i i gubici u sistemu (prema VOS). Globalni sistem mobilne telefonije) na objektu DP Prema postoje}im podacima i studijskim Progres u ulici Vece Kor~agina. analizama ove koli~ine vode koje daju za gradsko Ve}ina izgra|enih objekata mobilne mreè ima stanovni{tvo Kru{evca specifi~nu potro{wu od privremeni karakter jer se zbog potrebe optimizacije 370 l/stan/dan ({to se moè smatrati merodavnim rada mobilne mreè lokacije mogu i mewati. podatkom za specifi~nu potro{wu zajedno sa S obzirom da se broj pretplatnika mobilne industrijskim prikqu~cima i gubicima u mreì) i telefonije stalno pove}ava, pro{irewe mobilne za seosko stanovni{tvo od 150 l/stan/dan ne mreè je stalan proces. Ukoliko se ukaè potreba za prema{uju potro{wu koja se predvi|a VOS. Za izgradwom novih radio baznih stanica, a u skladu naredni period se predvi|a porast specifi~ne sa Generalnim planom razvoja mobilne mreè na potro{we od 40 l/stan/dan na svakih deset godina teritoriji Republike Srbije, bi}e mogu}e izdavawe za gradsko podru~je i od 30l/stan/dan za seosko Akta o urbanisti~kim uslovima na osnovu podru~je. Predvi|a se korekcija koeficijenta Generalnog plana za postoje}e i nove lokacije, koje dnevne neravnomernosti sa sada{we vrednosti od ispuwavaju sve uslove za tu vrstu 1.45 na Qmax dn =1.35 za gradsko podru~je, {to je telekomunikacionih objekata. uslovqeno porastom konzumnog podru~ja, a za seosko Imaju}i u vidu svetske trendove razvoja sistema podru~je ovaj koeficijent iznosi usled specifi~nosti naseqa mobilne telefonije teì}e se uvo|ewu Qmax dn =2.0. najmodernije opreme i najnovijih sistema prenosa. Prikazano tabelarno:

22.06.2005. SLU@ BENI LI ST OP[ TINE KRU[ EVAC BROJ 4 197

1996 2001 2011 2021 Gradsko podru~je qsr (l stan/dan) 370 385 425 465 qmax (l stan/dan) 525 540 595 630 Seoska naseqa qsr (l stan/dan) 150 165 195 225 qmax (l stan/dan) 330 330 390 450

Na osnovu studijske analize vodosnabdevawa seoskim doma}instvima koji }e se snabdevati vodom Kru{evca projektovani broj stanovnika koji }e se na sa gradskog sistema iznosi oko 45,000. Prikazano podru~ju Generalnog plana snabdevati vodom tabelarno potrebe za vodom iznose: 2021.godine, iznosi oko 120,000, a broj stanovnika u

Planirana distribucija vode kroz magistralni cevovod iznosi:

1996 2001 2011 2021 qsr (l/sec) 337 403 514 653 Gradsko podru~je qmax n (l/sec) 480 565 720 885

qsr (l/sec) 13 82 100 119 Seoska naseqa qmax n (l/sec) 27 180 200 238 UKUPNO: qsr (l/sec) 350 485 614 772 qmax n (l/sec) 507 746 920 1122

Qmax dn (l/sec) 1996 2011 2021 Kru{evac 507 920 1122 Varvarin, ]i}evac 0 210 260 Distribucija ka sistemu Para}in, Jagodina, ]uprija 0 ? ? Ukupna distribucija ka severnim potro{a~ima 507 1130 1382 Aleksandrovac 40 225 260 UKUPNO: 547 1355 1642

Na osnovu sprovedenih hidrolo{kih studija iz grubih prognoza, po{to su istra`ni radovi akumulacije ]elije se za potrebe vodosnabdevawa obustavqeni usled nedostatka sredstava, moè se moè ra~unati sa prose~nim zahvatom od 1800 l/sec ra~unati sa koli~inom od 120 l/sec izuzetno {to zadovoqava potrebe regionalnog sistema kvalitetne vode. Ovako dobijeni podaci pokazuju da vodosnabdevawa. Postoje}i kapacitet postrojewa za je izvori{te od regionalnog zna~aja za pripremu pitke vode iznosi 600 l/sec, a propusna vodosnabdevawe. Me|utim, neplanskim kori{}ewem mo} magistralnodovodnog cevovoda je 1200 l/sec. izuzetno kvalitetnih arterskih voda od strane Kao potencijalna dopunska izvori{ta privatnika i nekvalitetno izvedenim radovima vodosnabdevawa treba pomenuti slede}a: izvori{te je ugroèno pa je potrebno u daqem Najnovija istraìvawa u delu re~nog aluviona periodu preduzeti mere za za{titu izvori{ta i Zapadne Morave na potezu starog izvori{ta u nastaviti sa ispitivawem wegovih potencijala; îtluku ukazuju na to da je voda trenutno Karstne izdanske vode isto~nog Kopaonika, ~ije zadovoqavaju}eg kvaliteta u pogledu zahteva je detaqnije ispitivawe otpo~elo nakon vodosnabdevawa i da se trenutno iz 4. kopana katastrofalnih zemqotresa 1980. i 1984. god. se bunara moè ra~unati sa koli~inom vode od 30 karakteri{u veoma povoqnim fizi~kim i hemijskim l/sec. Potrebno je nastaviti sa preduzetim merama svojstvima. Problem u kori{}ewu ovih voda je {to za{tite ovog izvori{ta i odràvawe pogonske nisu dovoqno ispitane u pogledu prora~una rezervi spremnosti. Mogu}nosti upotrebe ove vode su kako i bliè odredbe reìma podzemnih voda. za tehni~ku industrijsku vodu, tako i u slu~aju Preliminarni prora~un bilansa ukazuje na havarijskih potreba; minimalnu koli~inu od 350 l/sec. Problem U podjastreba~kom podru~ju u delu naseqa kori{}ewa ovih voda je u relativnoj udaqenosti od Kaonik po~etkom devedesetih godina su izvr{ena Kru{evca od oko 50 km, ali u svakom slu~aju bu{ewa arterskih bunara i na osnovu dobijenih istra`ne radove na ovim izvori{tima treba

198 SLU@ BENI LI ST OP[ TINE KRU[ EVAC BROJ 4 22.06.2005. nastaviti daqe s obzirom na izuzetan kvalitet gradskom jezgru. Na ovaj na~in se obezbe|uje vode i raspoloìvu koli~inu i ispitati mogu}nosti dovoqna koli~ina vode prema napred pomenutim wihovog iskori{}avawa (fla{irawe i dr.). potro{a~ima kao i pouzdanije funkcionisawe Postoje}i kapacitet postrojewa za pripremu vode sistema vodosnabdevawa. Treba pomenuti i dodatnu u Majdevu od 650 l/sec je ve} dostignut pa je potrebno funkciju koju bi ovaj rezervoar imao u regionalnom {to hitnije pristupiti rekonstrukciji i dogradwi sistemu vodosnabdevawa prema ]i}evcu i postoje}eg postrojewa sa pove}awem kapaciteta na Varvarinu. Izgradwom posebnog dovodnog i 900 l/sec, zatim pove}awe kapaciteta na 1400 l/sec do odvodnog voda ka pomenutim op{tinama bi se 2011.god., da bi u krajwoj fazi, na isteku 2021.g. osigurala apsolutna kontrola vodosnabdevawa i kapacitet postrojewa iznosio 1800 l/sec. obezbedila pouzdanost sistema jer bi se voda iz Potreban rezervoarski prostor na kraju 2021. ovog rezervoara distribuirala ka Kru{evcu, god. za potrebe podru~ja obuhva}enog Generalnim ]i}evcu i Varvarinu sa konstantnim planom iznosi oko 19,000 m3. Raspoloìvi pijezometarskim pritiscima. U ovom rezervoaru se rezervoarski prostor iznosi 2800m3, a u toku su moè predvideti i dodatna kontrolna zapremina zavr{ni radovi na izgradwi rezervoarske komore koja bi obezbe|ivala konstantnu obezbe|enost zapremine 6000m3 na Bagdali. protoka ka severnim potro{a~ima, bez ugroàvawa U pogledu distribucione mreè je potrebno distributivnog sistema Kru{evca. eliminisati direktne veze sa magistralnim Najzna~ajniji novoplanirani cevovodi ~ija se cevovodom ~ime se smawuje mogu}nost ve}ih izgradwa planira u narednom periodu su: cevovod havarija. U tu svrhu se predvi|a izgradwa novog du` novoplanirane saobra}ajnice u severnoj rezervoara u Lipovcu sa direktnim dovodom sa industrijskoj zoni planiranih dimenzija –500mm, magistralnog cevovoda i nezavisnim odvodom. cevovod du` ulice 14.oktobar planiranih dimenzija Planirana zapremina rezervoara iznosi oko – 300mm, cevovod od rezervoara na Bagdali, preko 5000 m3, kota dna iznosi 210.50 mNm. Odvod se naseqa Lazarica do veze sa novoplaniranim grana u dva pravca: postoje}im cevovodom –1000mm cevovodom severne industrijske zone, planiranih koji vi{e nije magistralni ve} deo gradske dimenzija –300mm, ~ime se zatvara obodni prsten distribucione mreè koji doprema vodu do oko Kru{evca, izgradwa paralelnog cevovoda od postoje}eg rezervoarskog prostora na Bagdali i postrojewa u Majdevu do rezervoara u Lipovcu ~ime trasom budu}eg cevovoda –1000mm prema Varvarinu se dostiè zahtevani kapacitet dovoda od i ]i}evcu. Po{to novoplanirani cevovod 1800 l/sec. nadma{uje potrebe naseqa ]i}evac i Varvarin, Ostale intervencije na mreì se odnose na planira se i ostvarivawe veza sa gradskom rekonstrukciju postoje}ih dotrajalih vodovodnih distribucionom mreòm ~ime se u sistem plasiraju cevi, zatvarawe pojedinih nedovr{enih sekundarnih zna~ajne koli~ine vode i rastere}uju postoje}i prstena, rekonstruciju cevi nedovoqnog kapaciteta u glavni pravci vodosnabdevawa i postiè pogledu protivpoàrnih propisa, potpuno otvarawe ravnomerna raspodela pritisaka u sistemu. zatvorenih ili delimi~no zatvorenih zatvara~a na Kao drugi prioritetni zadatak funkcionalne pojedinim deonicama i sl. optimizacije distribucione mreè name}e se potreba za formirawem visinskih zona REZIME vodosnabdevawa. Prvu visinsku zonu ~ine objekti vodosnabdevawa na kotama od 140.0 do 190.0 mNm, a Na osnovu napred re~enog aktivnosti na sistemu drugu visinsku zonu objekti na kotama 190.0 do v o dosnabdevawa Kru{evca u periodu do 2021.god. su 230.0 mNm. U tu svrhu je potrebno izgraditi slede}e: rezervoar druge visinske zone potrebne zapremine od oko 500 m3, na Bagdali, sa kotom dna od IZVORI[TA pribli`no 250 mNm. Osim izgradwe posebnog rezervoarskog prostora u ciqu formirawa druge Generalno opredeqewe vodosnabdevawa je sa visinske zone i izgradwe crpne stanice u okviru akumulacije ]elije. U ciqu o~uvawa izvori{ta postoje}eg rezervoarskog prostora na Bagdali nije permanentno preduzimati mere sanitarne za{tite potrebno vr{iti nikakve intervencije na postoje}oj akumulacije. Ispitati alternativna izvori{ta distributivnoj mreì. vodosnabdevawa i preduzeti sve neophodne mere za Planirani porast potro{we name}e potrebu za wihovu za{titu. izgradwom novog rezervoarskog prostora sem napred pomenutog. Izgradwom rezervoarskog prostora na PROIZVODWA PITKE VODE podru~ju Dedine, planirane zapremine za potrebe potro{a~a u okviru Generalnog plana oko 5000 m3, Hitna dogradwa i rekonstrukcija postoje}eg sa kotom dna 205.20 mNm bi se voda distribuirala postrojewa za proizvodwu vode i pove}awe industrijskim centrima na podru~ju Dedine, prema kapaciteta sa 650 na 900 l/sec. Do kraja planskog severnoj industrijskoj zoni, ka seoskim naseqima na perioda potrebno je dograditi postrojewe na desnoj obali Zapadne Morave i prema centralnom projektovani kapacitet od 1800 l/sec.

22.06.2005. SLU@ BENI LI ST OP[ TINE KRU[ EVAC BROJ 4 199

DISTRIBUCIJA VODE ZA PI]E 2.8.2 SISTEM ODVO\EWA OTPADNIH VODA

PROGRAMSKE POTREBE I CIQ EVI RAZVOJA Hitne mere koje se moraju preduzeti na distributivnoj mreì su: podela mreè na dve U narednom periodu se predvi|a rekonstrukcija visinske zone izgradwom rezervoara çBagdala 2é, i dogradwa postoje}e kanalizacione mreè i hitni dovr{etak zapo~etih radova na izgradwi izgradwa postrojewa za pre~i{}avawe otpadnih 3 rezervoarske komore zapremine 6000 m na Bagdali voda na desnoj obali Zapadne Morave. Treba i prikqu~ivawe na distributivnu mreù, napomenuti da su radovi na realizaciji postrojewa spre~avawe distribucije vode direktno iz otpo~eti po~etkom devedesetih godina, izgra|ena je magistralnog cevovoda u razvodnu mreù izgradwom crpna stanica, ali su radovi obustavqeni usled rezervoarskog prostora u Lipovcu, povezivawe nedostatka finansijskih sredstava. Osnovna nedovr{enog cevovoda u zoni autobuske stanice, karakteristika sistema odvo|ewa otpadnih voda je izgradwa vodovoda u ulici "14. oktobar" kao hitna da je koncipirana po separatnom sistemu, nezavisno mera poboq{awa snabdevawa postoje}ih objekata u odvo|ewe otpadnih i atmosferskih voda. severnoj industrijskoj zoni. Tako|e treba {to Da bi se ostvarilo sadejstvo gradske kana- hitnije nastaviti izgradwu magistralnog cevovoda lizacione mreè i postrojewa za pre~i{}avawe, da ka ]i}evcu i Varvarinu i iz wega ostvariti bi se izbegle ekscesne situacije na postrojewu koje periferne veze ka distributivnoj mreì Kru{evca. bi mogle ozbiqno da poremete wegovu funkcionalnost potrebno je u sistemu odvo|ewa otpadnih U periodu do 2011. godine treba izgraditi voda otkloniti do sada sve uo~ene nedostatke. rezervoarski prostor u Dedini i otpo~eti sa Napomiwe se da poreme}aji u sistemu pre~i{}avawa formirawem obodnog prstena severne industrijske otpadnih voda mogu prekinuti wegov rad na duì zone. vremenski period. Produkcija otpadnih voda koja se gradskom Do kraja planskog perioda 2021. godine treba kanalizacionom mreòm odvodi do postrojewa za okon~ati sve planske aktivnosti: formirati kompletan obodni prsten oko Kru{evca i pre~i{}avawe iznosi prema studijskim analizama na osnovu kojih je izvr{eno dimenzionisawe zaokruìti sve potrebne radove na rekonstrukciji postrojewa: mreè.

Dnevna koli~ina Dnevno organsko ekvivalentnih otpadnih voda optere}ewe stanovnika m3/dan % kg/BPK/dan % Stanovni{tvo 22,500 46,7 4,500 23,5 75,000 Industrija sa razvoj.rezervom 23,850 49,5 14,640 76,5 325,000 Infiltracione vode 1,850 3,8 Svega I Etapa 48,200 100 19,140 100 400,000 II Etapa (2011. god.) 24,100 9,570 200,000 III Etapa (2021. god.) 24,100 9,570 200,000

Primetno je da je koli~ina otpadnih voda koje u okviru predtretmana otpadne vode iz poti~u iz doma}instva pribli`no jednaka koli~ini industrija çCepaké i çMerimaé }e biti oslobo|ene otpadne vode iz industrije, dok je u~e{}e taloìvih organskih materija. industrijskih voda u ukupnom zaga|ewu tri puta Biolo{ki teè razgradqiv karakter otpadnih ve}e. Treba re}i da pretpostavqeno organsko voda je prisutan kod industrija: çMerimaé, çCepaké, optere}ewe iz industrije podrazumeva wihove çRubiné, çFAMé i delimi~no ç14.oktobaré. predtretmane i upu{tawe u kanalizacionu mreù na Upu{tawe kanalizacionih voda HI ç@upaé u javnu nivou zaga|ewa propisanih çOdlukom o kori{}ewu, kanalizacionu mreù je neracionalno, a eventualne upravqawu i odràvawu izgra|ene vodovodne, havarije na internom postrojewu za pre~i{}avawe fekalne i atmosferske kanalizacione mreè na bi dovele do zna~ajnih zastoja na centralnom teritoriji op{tine Kru{evacé iz maja 1991.god. i gradskom postrojewu. Usled toga nije planirano prate}im çPravilnikom o tehni~kim i sanitarnim upu{tawe otpadnih voda HI ç@upaé u sistem javne uslovima za upu{tawe otpadnih voda u javnu kanalizacije. kanalizacijué. Potrebno je da se u okviru svake industrije re{i Osnovne pretpostavke o industrijskim otpadnim sistem interne kanalizacije i odvoje sve otpadne vodama koje se upu{taju u javnu kanalizaciju su vode prema tipu i da se vode koje poti~u iz slede}e: rashladnih sistema posle potrebnog hla|ewa

200 SLU@ BENI LI ST OP[ TINE KRU[ EVAC BROJ 4 22.06.2005. upuste u sistem atmosferske kanalizacije ~ime se industrije, kako u pogledu koli~ina tako i u pogledu posti`e mawe optere}ewe sistema odvo|ewa kvaliteta na mestima ispusta u sistem javne otpadnih voda. kanalizacije, {to predstavqa i zakonsku obavezu, a Generalna je karakteristika da industrije ne omogu}ilo bi permanentno nadgledawe sitema poseduju precizne dugoro~ne planove razvoja {to kanalisawa i eventualne korekcije u budu}em ote`ava dimenzionisawe sistema odvo|ewa planirawu sistema kanalisawa. otpadnih voda. Karakteristike vodoprijemnika Zapadne Morave U budu}nosti je potrebno organizovati na mestu ispusta iz centralnog sistema za permanentno pra}ewe otpadnih voda iz svake pre~i{}avawe otpadnih voda su slede}e:

Vodotok Merni profil Klasa vodotoka propisana stvarna Zapadna Morava Jasika II a III-II Karakteristi~an proticaj Q95% Qsr Ql% m3/sek m3/sek m3/sek 14,99 106,2 1871 kota krune nasipa uz lokaciju postrojewa 142,22mNm potreban stepen pre~i{}avawa 93%

Postoje}u gradsku mreù treba prilagoditi treba da pruì odgovor na pitawe da li je tehno- zahtevima odvo|ewa planiranih otpadnih voda do ekonomski opravdano prikqu~ivati seoska naseqa centralnog postrojewa za pre~i{}avawe. U tu svrhu na gradsku razvodnu mreù ili ih grupisati i se palnira izgradwa tri glavna kolektora nazvanih graditi posebna postrojewa za pre~i{}avawe çAé, çBé i çCé. Radovi na izgradwi ovih kolektora su otpadnih voda. Napred navedeno vaì i za u toku, a u nastavku se daje opis trase i osnovne çLevoobalni rasinski kolektoré za koji tako|e karakteristike kolektora. postoje terenski uslovi za izgradwu sa mogu}no{}u Kolektor çAé se nastavqa na postoje}i prikqu~ewa na krak çBivoqskogé kolektora u zoni çBivoqskié kolektor. Trasa prolazi pored budu}e postrojewa FAM-a u Lipovcu. isto~ne obilaznice do postrojewa za Trasa kolektora çCé se nastavqa na postoje}i pre~i{}avawe. Ovim kolektorom se doprema glavni gradski kolektor i prolazi du` trase najve}i deo voda iz uèg gradskog tkiva do severne gradske obilaznice sa prikqu~kom na postrojewa. Naime, u wemu se susti~u kolektori kolektor çAé u zoni centralnog postrojewa za çKoètinskié, çKo{ijskié i çBivoqskié, ~ija se pre~i{}avawe. Ovim kolektorom se transportuju rekonstrukcija predvi|a usled nedovoqne propusne otpadne vode industrija: çRubiné, ç22.julié, mo}i. Trenutno se veliki deo otpadnih voda iz ovih ç14.oktobaré i çCepaké, kao i naseqa îtluk, kolektora odvodi putem preliva direktno u Lazarica i urbanisti~ke celine koje se nalaze u vodotoke {to dovodi do wihovog zaga|ewa. Wihovom zapadnoj zoni Kru{evca. Ovim kolektorom se rekonstrukcijom }e se ovaj problem eliminisati. predvi|a i evakuacija otpadnih voda iz severne Trasa kolektora çBé polazi od uliva u kolektor industrijske zone. U ciqu evakuacije otpadnih voda çAé, skre}e na istok, preseca vodotok Rasinu i kre}e iz ovog podru~ja planira se izgradwa posebnog se du` isto~ne obilaznice. Ovim kolektorom se kolektora koji se prikqu~uje na postoje}i glavni planira odvo|ewe otpadnih voda industrije gradski kolektor, a trasa prolazi du` stacionirane du` desne obale Rasine: çTrajalé, novoplanirane saobra}ajnice koja se postavqa uz çMerimaé, DIP çSavremeni Domé, kao i obli`wih desnoobalni nasip Garskog potoka i vodi do naseqa: Dedina, deo naseqa Makr{ane, Parunovac, çLazari~kogé kolektora ~iji se deo voda kroz ovaj Kapixija. Povoqna terenska konfiguracija novoplanirani kolektor evakui{e i time se omogu}ava nastavak izgradwe ovog kolektora prema postiè wegovo rastere}ewe. naseqima koja se nalaze na desnoj obali Rasine Kao poseban problem u funkcionisawu gradske prema nasequ Lomnica, ~ime on prerasta u kanalizacione mreè treba pomenuti da usled çDesnoobalni rasinski kolektoré. Naime, planska nedovoqne izgra|enosti atmosferske kanalizacije izgradwa seoskih vodovoda name}e potrebu u saobra}ajnicama velika koli~ina atmosferskih izgradwe kanalizacije u ovim naseqima. Ideja je da voda se distribuira putem fekalne kanalizacije se seoske otpadne vode prikupe zajedni~kim {to dovodi do optere}ewa kanalizacije i izlivawa kolektorom i odvedu do centralnog gradskog u slu~aju ja~ih padavina. U narednom periodu treba postrojewa za pre~i{}avawe. Me|utim, uslovi ovaj problem eliminisati jer }e pored ugroàvawa prikqu~ivawa seoskih naseqa na kanalizacionu sistema odvo|ewa otpadnih voda dovesti i do mreù moraju se posebno studijski istraìti i pove}awa optere}ewa centralnog sistema za prou~iti tehno-ekonomski parametri odvo|ewa pre~i{}avawe ~ime se ugroàva wegova datih otpadnih voda. Dato studijsko istraìvawe funkcionalnost.

22.06.2005. SLU@ BENI LI ST OP[ TINE KRU[ EVAC BROJ 4 201

REZIME atmosferskih voda predstavqa nedostatak planskog osmatrawa i merewa protoka u zavisnosti od palih Na osnovu napred re~enog aktivnosti na sistemu ki{a na datom podru~ju. Ovo name}e potrebu za odvo|ewa otpadnih voda Kru{evca u periodu do izradom planske studije kojom se mogu dati egzaktni 2021. god. su slede}e: pravci razvoja mreè atmosferske kanalizacije. Izrada planske studije je tim neophodnija jer se sa KANALISAWE OTPADNIH VODA pove}anom urbanizacijom naseqa u budu}nosti mogu o~ekivati znatno ve}e posledice plavqewa Usled nedovoqne propusne mo}i postoje}e atmosferskim vodama. kanalizacione mreè potrebno je {to hitnije Generalno se moè re}i da se u narednom dovr{iti izgradwu glavnih gradskih kolektora i periodu mora znatno pro{iriti mreà atmosferske uvesti ih u sistem gradske kanalizacije. Paralelno kanalizacije ~ija je dosada{wa izgra|enost na sa ovim je potrebno funkcionalno osposobiti crpnu nezadovoqavaju}em nivou. Planskom izgradwom stanicu budu}eg postrojewa za pre~i{}avawe atmosferske kanalizacije se pored smawewa otpadnih voda. Najhitnija izgradwa glavnih opasnosti od plavqewa terena poboq{avaju uslovi gradskih kolektora je çAé i çCé. oticawa sa kolovoznih povr{ina i samim tim se Od sekundarnih kolektora prioritetna je pove}ava wihova trajnost, onemogu}ava se prodor izgradwa kolektora çKoètinskogé i çKo{ijskogé. atmosferskih voda u sistem gradske kanalizacione Tako|e je nu`no da se u okviru svake industrije mreè, ~ime se spre~avaju kako ekscesne situacije u izvr{i rekonstrukcija interne kanalizacije ~ime se sistemu odvo|ewa otpadnih, tako i enormna postiù racionalniji predtretmani i upu{tawe u optere}ewa na centralnom gradskom postrojewu za sistem gradske kanalizacije. pre~i{}avawe otpadnih voda. atmosfersku Na karakteristi~nim ispusnim mestima kanalizaciju treba graditi u svim novoplaniranim (industrijski ispusti) kao i na karakteristi~nim gradskim saobra}ajnicama kao i u svim postoje}im deonicama kanalizacione mreè je potrebno prilikom rekonstrukcije. Naro~ito treba usmeriti organizovati permanentna merewa protoka i akcije za izgradwu atmosferske kanalizacije u kvaliteta otpadnih voda. naseqima gde je taj problem naro~ito izraèn kao Paralelno sa izgradwom kanalizacione mreè je {to su naseqa çBagdala 3é, Lazarica, Bivoqe... potrebno {to hitnije pristupiti izradi studije Pored nedovoqnog stepena izgra|enosti mreè odvo|ewa otpadnih voda grada Kru{evca sa atmosferske kanalizacije problem koji se u posebnim osvrtom na prikqu~ivawe seoskih naseqa narednom planskom periodu mora eliminisati je na podru~ju op{tine na kanalizacionu mreù. ~iwenica da odràvawe ove mreè nije Studijska analiza bi morala da prikaè sve tehno- permanentno. Naime, odràvawe sistema nije ekonomske parametre kanalisawa seoskih naseqa i povereno nijednoj organizaciji pa je veliki deo da da odgovor da li je opravdano otpadne vode iz mreè trenutno van funkcije usled nagomilavawa ovih naseqa odvesti na gradsko postrojewe za taloìvih materija kako u sistemu kanala tako i na pre~i{}avawe ili se u budu}nosti strate{ki slivnim re{etkama u saobra}ajnicama. opredeliti za parcijalne sisteme kanalisawa gde Prirodni odvodnici atmosferskih voda su bi se grupisawem odre|enog broja naseqa gradili vodotoci koji prolaze kroz uè gradsko jezgro i interni sistemi pre~i{}avawa. pripadaju slivovima reka Zapadne Morave i Rasine. Centralni sistem za pre~i{}avawe otpadnih Najzna~ajniji deo odvoda atmosferskih voda je voda. usmeren ka vodotocima sliva Zapadne Morave i to: Usled nedostatka finansijskih sredstava su Ko{ijski, Koètinski, Garski, Vu~a~ki i Merimin obustavqeni radovi na izgradwi centralnog potok. Slivu reke Rasine pripadaju: Gaglovska, sistema za pre~i{}avawe. Potrebno je {to hitnije Kobiqska reka i potoci Bunarac i Dedinski potok. nastaviti sa radovima na wegovoj izgradwi. Realizacija postrojewa je planirana etapno, sa VODOTOCI zavr{nom tre}om fazom na kraju planiranog perioda 2021.god. Karakteristi~ni vodotoci koji se nalaze na podru~ju Generalnog plana su: 2.8.3 SISTEM ODVO\EWA ATMOSFERSKIH VODA • Reka Zapadna Morava Duìna trase kroz podru~je Generalnog plana: PROGRAMSKE POTREBE I CIQ EVI RAZVOJA 10 km Vodomerna stanica: Jasika Sa pove}anim stepenom urbanizacije naseqa Karakteristi~ni proticaji: Qsr god = 106.2 m3/sec bitno se mewa karakter slivne povr{ine ~ime se 3 Q95% = 14.99 m /sec pove}avaju realni koeficijenti oticaja, a samim 3 tim je ugroènost od povr{inskih voda ve}a. Q1% = 1871 m /sec Najve}i problem u planirawu odvo|ewa Povr{ina sliva: F = 14,721 km2

202 SLU@ BENI LI ST OP[ TINE KRU[ EVAC BROJ 4 22.06.2005.

Reka Zapadna Morava ~ini severnu granicu kanalizacijom, a usled uspora koji se javqaju u podru~ja Generalnog plana. Desnoobalni nasip u sistemu kanalizacije otpadnih voda zbog wihove ciqu za{tite od plavqewa zemqi{ta je izgra|en nedovoqne propusne mo}i. Planskom izgradwom od postrojewa stare crpne stanice do u{}a reke sistema fekalne kanalizacije ovaj problem }e u Rasine u Zapadnu Moravu. Daqe prema istoku trup budu}nosti biti re{en. Vodotok se formira iznad auto puta Kraqevo-Pojate predstavqa desnoobalni naseqa çBagdala 3é i ve}im delom je regulisan nasip Morave. Reka je postoje}i recipijent za zatvorenim profilom. Regulacija se pruà od ulice prijem gradske kanalizacione mreè, a planira se i Wego{eve prema severu do ulice Radomira kao recipijent za prijem pre~i{}enih voda iz Jakovqevi}a, nastavqa kroz naseqe Rasadnik, centralnog gradskog postrojewa za pre~i{}avawe. ukr{ta sa ulicom Radomira Jakovqevi}a u zoni sportskog centra i pravcem severozapad prolazi • Garski potok kroz sportski centar, tehni~ki {kolski centar i Duìna trase kroz podru~je Generalnog plana: nastavqa kroz centralno gradsko jezgro gde se~e 8 km ulice Topli~inu, Miloja Zaki}a, Nemawinu, prolazi pored stare pijace, pruà se paralelno sa Desna pritoka Zapadne Morave. Vodotok se ulicom Mili~inom, do Trga mira, prolazi ispod formira u zoni naseqa Gari. Kroz podru~je èlezni~ke pruge, nastavqa daqe du` ulice Generalnog plana se pruà pravcem jug ê sever. "14.oktobar", pored objekta Metaloplastike skre}e regulacija je izvr{ena na delu od mosta u ulici na zapad i daqe nastavqa pravcem severozapad do Nade Markovi} do uliva u Zapadnu Moravu u zoni uliva u Garski potok. Na mestima ukr{taja sa jasi~kog mosta. Karakteristika vodotoka je da gradskim saobra}ajnicama je neophodno izvr{iti trenutno sluì kao zna~ajan prijemnik rekonstrukciju trase usled potencijalne nedovoqne nepre~i{}enih voda iz doma}instava koji u wega nosivosti svoda postoje}eg regulacionog profila. dospevaju ili direktnim prikqu~ivawem ili iz pritoka (npr. Koètinski potok u koji se prelivaju • Merimin potok zna~ajne koli~ine fekalnih otpadnih voda iz Duìna trase kroz podru~je Generalnog plana: sistema gradske kanalizacije usled uspora koji se 0.6 km javqaju u woj). Planira se kompletna regulacija ovog vodotoka, a izme{tawe dela trase se predvi|a Leva pritoka Koètinskog potoka. Vodotok se na delu ukr{taja postoje}e trase sa nastavkom formira u zoni stare fabrike Merima i pruà saobra}ajnice "14.oktobar" koja }e se preko petqe prema severu. Prolazi kroz industrije FAM i stara ukrstiti sa auto putem Pojate ê Kraqevo. Merima, se~e ulicu Ratomira Hercega i èlezni~ku prugu, nastavqa pravcem pruàwa kroz industrije • Vu~a~ki potok 22.juli i Jugopetrol gde se uliva u Koètinski Duìna trase kroz podru~je Generalnog plana: potok. Celom trasom vodotok je regulisan 5 km zatvorenim profilom. Ovaj vodotok trenutno sluì kao zna~ajan sabirnik industrijskih otpadnih voda i Leva pritoka Garskog potoka. Vodotok se formira u velikoj meri je zaga|en. Izgradwom internih u zoni naseqa Vu~ak. Generalno se pruà pravcem postrojewa za pre~i{}avawe u okviru industrijskih jug ê sever sem u zoni industrije çRubiné, gde skre}e krugova i prikqu~ivawem na sistem gradske na istok, prolazi kroz fabri~ki krug i daqe kanalizacije vode ovog potoka ne}e trpeti nastavqa ka severu do uliva u Garski potok. U delu industrijska zaga|ewa. na kome prolazi kroz industrijski kompleks "Rubin", vodotok je regulisan zatvorenim profilom. U zoni • Ko{ijski potok gde prolazi kroz naseqeni deo grada predvi|a se Duìna trase kroz podru~je Generalnog plana: wegova regulacija. 7.5 km

• Koètinski potok Desna pritoka Zapadne Morave. Kao i Duìna trase kroz podru~je Generalnog plana: Koètinski potok, ovaj vodotok prolazi najve}im 5.5 km svojim delom kroz centralno gradsko jezgro i sluì kao zna~ajan sabirnik voda iz atmosferske gradske Desna pritoka Garskog potoka. Vodotok kanalizacije. Najve}im delom kroz gradsko jezgro je celokupnim svojim tokom i slivnom povr{inom se regulisan zatvorenim profilom. Napomene koje se nalazi na gradskom podru~ju. Najve}im delom odnose na produkte zaga|ewa su iste kao i za prolazi kroz centralno gradsko jezgro i wime se Koètinski potok. evakui{e veliki deo atmosferskih voda putem Trasa regulacije zatvorenim profilom polazi izgra|ene atmosferske kanalizacije. Ovim od Vatrogasnog doma na bruskom putu i generalno se vodotokom se evakui{e i velika koli~ina otpadnih pruà ka severu. Prolazi kroz objekt çAgroprometaé, voda iz doma}instava putem preliva napravqenih se~e ulicu "17.srpske brigade", nastavqa pored na pojedinim mestima ukr{taja sa fekalnom pijace u Rasadniku i naseqa Marko Orlovi}, se~e

22.06.2005. SLU@ BENI LI ST OP[ TINE KRU[ EVAC BROJ 4 203

ulicu Hajduk Veqkovu, pravcem severozapad ide Desna pritoka Rasine. Pravac pruàwa od istoka ulicom Vlade Cvetkovi}a do ukr{taja sa ulicom prema zapadu. Regulacija je izvr{ena na prolasku Vece Kor~agina gde nastavqa pravcem prema severu kroz fabri~ki krug çTrajalé. Regulisan je i uliv u se~e ulice Stojana Milo{evi}a, Takovsku, Rasinu, zajedno sa ulivom Kobiqske reke u ûpi}evu, JNA, Jug Bogdanovu, prolazi pored Gaglovsku. Potrebno je izvr{iti regulaciju reke na autobuske stanice gde skre}e na istok do propusta duèm potezu. na èlezni~koj pruzi. U daqem toku potok je otvorenog profila generalnog pravca pruàwa • Kobiqska reka prema severoistoku gde se ukr{ta sa auto putem i Duìna trase kroz podru~je Generalnog plana: uliva u Zapadnu Moravu. Idejni projekt regulacije 3 km do uliva u Zapadnu Moravu je ura|en sa varijantnim Leva pritoka Gaglovske reke. Generalni pravac re{ewem da se trasa potoka skrene na istok i ulije pruàwa je od juga ka severu do uliva u Gaglovsku u Rasinu. reku. Reka je delimi~no regulisana na delu prolaza kroz industrijski krug çTrajalé. Planira se da • Slenin potok prihvati vode iz vodotoka koji seku pistu Duìna trase kroz podru~je Generalnog plana: planiranog aerodroma na Rosuqama. U tu svrhu je 2.2 km potrebno izvr{iti kompletnu regulaciju celog slivnog podru~ja aerodromskih vodotoka. Desna pritoka Zapadne Morave. Prolazi kroz centralni deo naseqa Makr{ane. Generalni pravac • Potok Jasikovac pruàwa od istoka ka severu. Se~e magistralni put Duìna trase kroz podru~je Generalnog plana: Kru{evac ê Pojate i autoput Pojate - Kraqevo. 4 km Vodotok je jednim delom regulisan. Predvi|a se Leva pritoka Gaglovske reke. Generalni pravac regulacija uliva u Zapadnu Moravu od propusta na pruàwa od istoka ka severu. auto putu. • Dobromirski potok • Rakova~ki potok Duìna trase kroz podru~je Generalnog plana: Duìna trase kroz podru~je Generalnog plana: 1 km 0.8 km Desna pritoka Gaglovske reke. Regulacija nije Desna pritoka Zapadne Morave. Se~e izvr{ena. magistralni put Kru{evac ê Pojate i autoput Pojate - Kraqevo. Vodotok je jednim delom regulisan. • Potok Bunarac Predvi|a se regulacija uliva u Zapadnu Moravu od Duìna trase kroz podru~je Generalnog plana: propusta na auto putu. 2.5 km Desna pritoka Rasine. Generalni pravac • Reka Rasina pruàwa od istoka ka zapadu. Trasa delimi~no Duìna trase kroz podru~je Generalnog plana: r e gulisana kroz krug industrije DIP çSavremeni domé. 12 km Vodomerna stanica: Bivoqe • Potok Dedinac Karakteristi~ni proticaji: Qsr god = 7.96 m3/sec Duìna trase kroz podru~je Generalnog plana: 3 4 km Q95% = 0.68 m /sec Desna pritoka Rasine. Generalni pravac 3 Q1% = 405 m /sec pruàwa od istoka ka zapadu. Regulacija delimi~no Povr{ina sliva: F = 958 km2 izvr{ena kroz industriju guma çTrajalé i deo naseqa Dedina. Desna pritoka Zapadne Morave. Pravac pruàwa je od juga ka severu. Kroz podru~je Generalnog plana, • Potok Biqevac reka je regulisana na pojedina~nim deonicama. Duìna trase kroz podru~je Generalnog plana: Planira se potpuna regulacija toka. [irina pojasa 4 km regulacije iznosi prose~no 100m. U zoni naseqa Desna pritoka Rasine. Formira se u ju`nom delu çPrwavor 2é se planira izgradwa ve{ta~ke naseqa Makr{ane. Uliv u Rasinu je neposredno kod pregrade i formirawe mini akumulacije u mosta na auto putu. Regulacija delimi~no izvr{ena. rekreativne svrhe. Reka je recipijent za prijem pre~i{}enih otpadnih voda HI ç@upaé. 2.8.4 ZONE ZA[TITE • Gaglovska reka Duìna trase kroz podru~je Generalnog plana: Da bi infrastrukturni sistemi i objekti 5 km planirani Generalnim planom za kasnije etape realizacije bili obezbe|eni za budu}e funkcije za

204 SLU@ BENI LI ST OP[ TINE KRU[ EVAC BROJ 4 22.06.2005. koju su nameweni Generalnim planom, odre|uju se 2.9 OSTALO GRA\EVINSKO ZEMQ I[TE za{titni infrastrurkturni pojasevi i zone du` infrastrukturnih trasa i oko objekata u skladu sa 2.9.1 USLOVI ZA GRADWU propisima za pojedine vrste infrastrukturnih instalacija i objekata. Da bi se odre|eni prostor priveo planiranoj Zemqi{te u za{titnom infrastrukturnom i nameni i omogu}ila izgradwa objekata, obavezno je drugom pojasu moè se koristiti kao poqoprivredno obezbediti slede}e: i {umsko pod uslovima koji su propisani sa uspostavqawem pojedinih infrastrukturnih i 1. Gra|evinska parcela mora leàti na drugih za{titnih pojaseva. regulacionoj liniji ulice, odnosno puta i imati Na prostoru obuhva}enom za{titnim trajni pristup na ulicu, ili put propisne {irine infrastrukturnim pojasom koji je u statusu javnog kolovoza. gra|evinskog zemqi{ta nije dozvoqeno graditi 2. Obezbe|ena gra|evinska parcela, a ona se objekte i vr{iti radove suprotne svrsi zbog koje je pojas uspostavqen. Ukoliko postoje objekti formira, ako nije postoje}a, od jedne ili vi{e podignuti u za{titnom pojasu suprotno utvr|enoj katastarskih parcela, odnosno od delova vi{e katastarskih parcela ili, pod posebnim uslovima, nameni na wih se odnosi reìm privremenog kori{}ewa do privo|ewa za{titne zone planiranoj unutar podru~ja podelom parcela, obuhva}enog planom, na osnovu urbanisti~kog projekta. nameni. Za{titni putni pojas tako|e u statusu javnog 3. Gra|evinska parcela treba da ima gra|evinskog zemqi{ta uz javne puteve podrazumeva propisanu veli~inu i oblik, zavisno od namene za trasu puta sa objektima i povr{inama koje koju se odre|uje i uslova koji su odre|eni Planom za neposredno sluè javnom saobra}aju, kao i konkretni prostor. zemqi{ni pojas sa obe strane puta (pojas regulacije). 4. Sukorisnici pojedinih gra|evinskih Sve vrste prate}ih objekata uz puteve parcela mogu me|usobno sporazumno regulisati (prikqu~ci i stanice, stajali{ta, benzinske pravo kori{}ewa zemqi{ta i izgradwe objekata na stanice, auto-servisi, moteli, parkinzi, zasadi, parceli bez prava fizi~ke deobe prethodno oznake, instalacije i drugo) mogu se graditi i u oformqene gra|evinske parcele. za{titnom pojasu u skladu sa Generalnim planom. Za{titni pojas èlezni~ke pruge podrazumeva 5. Ste~eno pravo suvlasni{tva, ili èlezni~ku prugu sa postrojewima, ure|ajima i sukorisni{tva po osnovu pravnih objektima koji neposredno sluè èlezni~kom re{ewa ne daje prava izgradwe na delu gra|evinske saobra}aju i odre|uju se u skladu sa Zakonom o parcele. èleznici. Izuzetno u za{titnom pru`nom pojasu moè se 6. Prilikom izrade planova detaqne odobriti izgradwa instalacija i ure|aja za op{te regulacije i urbanisti~kih projekata u zonama potrebe na osnovu urbanisti~kog plana pod uslovom namewenim za porodi~no, me{ovito i da se wihovom izgradwom ne ometa rad èleznice, vi{eporodi~no stanovawe, moraju se po{tovati uz saglasnost i posebne uslove koje odre|uje propisani uslovi za porodi~no, me{ovitu i nadle`na slu`ba èleznice Srbije i Crne Gore. vi{eporodi~nu stambenu izgradwu, kako u pogledu Za{titni pojas magistralnog gasovoda, razvodnih gustine naseqenosti koeficijenta izgra|enosti, trasa gradske gasovodne mreè i oko gasovodnih procenta iskori{}enosti, tako i u pogledu postrojewa odredi}e se u skladu sa vaè}im obezbe|ewa potrebnog prostora za ostale prate}e tehni~kim propisima za ovu vrstu instalacija i u sadràje (pomo}ni objekti, uslu`ne delatnosti, kategoriji je javnog gra|evinskog zemqi{ta. obrazovawe, de~ija, socijalna i zdravstvena Za{titni energetski pojas utvr|uje se planovima za{tita, rekreativne povr{ine saobra}ajnice, detaqne regulacije, odnosno urbanisti~kim infrastruktura, zelenilo i dr.). projektom, shodno odredbama Zakona. 7. Veli~inu i oblik parcela u urbanisti~kim U za{titnim pojasevima zelenila (za{titno planovima prilagoditi nameni planiranoj zelenilo), a koji u ciqu za{tite ìvotne sredine, Generalnim planom. ~ine zonu, a dele me|usobno razli~ite namene (industriju od stanovawa, saobra}aj od stanovawa, 8. U zavisnosti od planirane namene, saobra}aj od rekreacije, specijalne namene od gra|evinska parcela mora da zadovoqava planom drugih namena i dr.). Pored sportsko-rekreacionih propisane uslove u pogledu veli~ine i oblika. i parkovskih sadràja, daje se mogu}nost izgradwe i drugih sadràja, uslu`nih, koji ne ugroàvaju 9. Nije dozvoqeno gra|ewe i izvo|ewe drugih dominantnu namenu, ve} podràvaju osnovnu namenu radova za odre|ene namene i objekata i sadràja na prostora, servisima i uslu`nim delatnostima. prostoru koji Generalnim planom nije odre|en za te namene.

22.06.2005. SLU@ BENI LI ST OP[ TINE KRU[ EVAC BROJ 4 205

10. Do privo|ewa planiranoj nameni Generalnim ugroèno izgradwom novog objekta, ili adaptacijom, planom, neizgra|eni prostor moè se privremeno rekonstrukcijom i dogradwom postoje}eg, izgradwa urediti kao slobodna zelena povr{ina i koristiti objekata se ne moè dozvoliti dok se ne izvr{i kao povr{ina za rekreaciju na otvorenom prostoru izme{tawe ovih objekata i infrastrukturnih uz eventualnu izgradwu otvorenih sportskih vodova ako su ispuweni uslovi u poglavqu ç7é za povr{ina. urbanisti~ku zonu, u kom se nalazi gra|evinska parcela. 11. Kada je izgra|en prostor predvi|en Generalnim planom za druge namene na postoje}im objektima mogu se do privo|ewa planiranoj 2 . 9 . 2 . 2 D O GRADWA STAMBENIH OBJEKATA U nameni izvoditi radovi na rekonstrukciji i obnovi STAMBENIM KOMPLEKSIMA KOJI SE objekta radi poboq{awa uslova za kori{}ewe IZGRA\UJU U SKLADU SA GENERALNIM prostora, odnosno postoje}ih objekata. PLANOM MO@E SE UTVRDITI IZVODOM IZ GENERALNOG PLANA POD SLEDE]IM 12. Izvo|ewe radova iz prethodnog stava moè se USLOVIMA: odobriti pod uslovom da obim i na~in izvo|ewa radova ne predstavqa smetwu za privo|ewe • ako se objekat, za koji se zahteva dogradwa, prostora planiranoj nameni, odnosno da ne nalazi na gra|evinskoj parceli ili parceli na ugroàva postoje}e i planirano kori{}ewe okolnog osnovu Akta o urbanisti~kim uslovima na osnovu prostora. urbanisti~kog projekta ili se nalazi u bloku u kome se ne mewa regulacija i parcelacija i utvr|enih 13. Na podru~ju Generalnog plana, odnosno granica parcele; urbanisti~kih blokova, gde se ne mewaju regulacija, • ako se predloènom dogradwom mogu ostvariti oblik i veli~ina parcele, i ukoliko z a h t e v a n a o dstojawa od izgra|enih objekata na samoj parcela ispuwava uslova iz poglavqa 11. parceli, kao i objekata na susednim parcelama; Generalnog plana "pravila gra|ewa", mogu}a je • ako se dogradwom ne ugroàva prostor izme|u primena plana izvodom iz plana a na r e g u l a c i o n e i gra|evinske linije, kao i prostor osnovu poglavqa 11 - pravila gra|ewa, uslovi i predvi|en za trase saobra}ajnica i drugih mogu}nosti gra|ewa, odnosno op{ta pravila infrastrukturnih objekata i instalacija, odnosno urbanisti~ke parcelacije. prostor namewen za javno zemqi{te; • ako postoji mogu}nost prikqu~ka na sve 14. Za podru~je Generalnog plana, odnosno, dela komunalne instalacije; jednog ili vi{e urbanisti~kih zona za koje je donet • ako se na gra|evinskoj parceli ne nalaze Urbanisti~ki plan koji sadrì i n s t a l i r a n i komunalni vodovi i drugi objekti koji elemente regulacije i parcelacije, a nije u su u upotrebi, ~ije bi funkcionisawe bilo ugroèno suprotnosti sa namenom iz Generalnog plana ovom dogradwom dok se isti ne izmeste; mogu}a je primena plana na osnovu • ukoliko je parcela optere}ena pravom slu`be- Akta o urbanisti~kim uslovima. nog prolaza, isti se ne sme ugroziti ili se mora obezbediti adekvatni u drugom delu parcele;

• ako su ispuweni uslovi u poglavqu "6" za 2.9.2 STANOVAWE urbanisti~ku zonu, u kojoj se nalazi gra|evinska

parcela. 2.9.2.1 AKT O URBANISTI^KIM

USLOVIMA ZA GRADWU PORODI^NIH 2.9.2.3 NADZI\IVAWE STAMBENIH OBJEKATA STAMBENIH OBJEKATA U DELOVIMA IZGRADWOM NOVOG SPRATA ILI NASEQ A KOJI SE IZGRA\UJU U SKLADU PREURE\EWEM I REKONSTRUKCIJOM SA PLANOM UTVR\IVA]E SE UZ POSTOJE]EG KROVA, ODNOSNO SLEDE]E ISPUWENE PRETHODNE POTKROVQ A, U STAMBENIM USLOVE: KOMPLEKSIMA KOJI SE GRADE U

SKLADU SA GENERALNIM PLANOM, • da je gra|evinska parcela formirana, ili se MO@E SE UTVRDITI AKTOM O moè formirati u skladu sa urbanisti~kim planom, URBANISTI^KIM USLOVIMA NA ili urbanisti~kim projektom ili se nalaze na OSNOVU IZVODA IZ GENERALNOG podru~ju GP-a gde se ne mewa postoje}a regulacija i PLANA: parcelacija; da postoji mogu}nost prikqu~ka na sve potrebne • • ako se objekat za koji se traì nadzi|ivawe komunalne instalacije; nalazi na gra|evinskoj parceli ili ako se u bloku • ukoliko se na gra|evinskoj parceli nalaze ne mewa regulacija i parcelacija, ili ako se nalazi postoje}i komunalni vodovi i drugi sli~ni objekti na kat. parceli koja se moè tretirati kao koji su u upotrebi i ~ije bi funkcionisawe bilo gra|evinska;

206 SLU@ BENI LI ST OP[ TINE KRU[ EVAC BROJ 4 22.06.2005.

• ako je objekat lociran na planom definisanim 2.9.2.6 NAÎN I USLOVI IZGRADWE NA gra|evinskim parcelama ili, ako se nadzi|ivawem PODRU^JIMA SA IZVR[ENOM objekta ne ugroàva kori{}ewe postoje}ih objekata IZGRADWOM KOJA NIJE U SKLADU SA o ~emu odlu~uje nadle`ni organ uprave u postupku PLANIRANOM NAMENOM izdavawa odobrewa; PROSTORA IZ GENERALNOG PLANA • ako objekat nije izgra|en do visine predvi|ene Urbanisti~kim planom; Na prostoru Generalnog plana, odnosno • ako nadzi|ivawe odgovara arhitektonskom planirane namene prostora, mogu}e je slede}e izgledu zgrade i urbanisti~kom sklopu ulice i stawe izgra|enog prostora: ambijenta; Izgra|eni objekti na gra|evinskim parcelama • ako je objekat konstruktivno podoban za pre dono{ewa Generalnog plana (1974.g.); nadzi|ivawe; Izgra|eni objekti na osnovu Generalnog plana iz • ako se moè obezbediti prikqu~ak svih 1974. (prethodni Generalni plan); potrebnih komunalnih instalacija; Izgra|eni objekti bez odobrewa za gradwu i u suprotnosti sa namenom prostora iz Generalnog • ako su ispuweni uslovi u poglavqu "6" za urbanisti~ku zonu, u kojoj se nalazi gra|evinska plana (novi plan); parcela. Izgra|eni objekti bez odobrewa za gradwu i u suprotnosti sa planiranom namenom prostora iz Generalnog plana (1974.g.). 2.9.2.4 REKONSTRUKCIJA STAMBENIH Osnovni elementi proistekli iz zakonskih OBJEKATA U STAMBENIM odredaba na osnovu kojih }e se utvrditi status KOMPLEKSIMA KOJI SE IZGRA\UJU U objekata kao i mogu}i neophodni radovi na objektu i SKLADU SA GENERALNIM PLANOM unutar objekta (rekonstukcija, promena namene i MO@E SE ODOBRITI I UTVRDITI neophodna dogradwa, a prema vaè}oj nameni AKTOM O URBANISTI^KIM USLOVIMA prostora iz Generalnog plana su: POD SLEDE]IM USLOVIMA: Zakon o planirawu i ure|ewu prostora i naseqa ("Sl.gl. R.Srbije" br.47/03.) Pravilnik o op{tim uslovima urbanisti~ke • ako se objekat koji se rekonstrui{e nalazi na regulacije i parcelacije ("Sl.gl. R.Srbije" br. 75. gra|evinskoj parceli oformqenoj ili koja se moè od 25. jula 2003. god.) sa pravilima iz poglavqa 11 oformiti u skladu sa odredbama plana detaqne od ta~ke 11.1-11.5.7 i ta~ke 11.6.-11.6.10 br. 5, 6, 2.9 regulacije ili urbanisti~kog projekta, a ako se u i 11 u poglavqu Generalnog plana. bloku ne mewaju regulacija i parcelacija; Za objekte u ta~kama 1-4 utvr|uju se i posebni ako je objekat lociran na gra|evinskoj liniji • slede}i uslovi: ako je propisno udaqen od objekata na susednim Objekti izgra|eni pre 2003. god. (Zakon o gra|evinskim parcelama; planirawu i izgradwi ("Sl.gl. R.Srbije" br. 47/03)) • ako se moè izvr{iti prikqu~ak na sve mogu se prikqu~iti na sve instalacije potrebne komunalne instalacije; infrastrukture, a na osnovu vaè}ih zakonskih • ako su ispuweni uslovi u poglavqu "6" za propisa. Ovi objekti, ukoliko to nisu, mogu se u urbanisti~ku zonu, u kojoj se nalazi gra|evinska potpunosti zavr{iti do stepena (gabarit i parcela. spratnost objekta) planirane izgradwe (maks. spratnosti za prizemne objekte P+Pk i spratne objekte maks. P+1). Poseban uslov je da se objekti ne 2.9.2.5 DOGRADWA I NADZI\IVAWE DVOJNIH nalaze na trasama planiranih saobra}ajnica, ili STAMBENIH OBJEKATA: trasama ostalih infrastruktunih instalacija. Objekti i prostori ambijentalne celine koji se Dogradwa i nadzi|ivawe dvojnih stambenih nalaze u prostorima drugih namena a imaju objekata moè se izvoditi iskqu~ivo nad celim karaktere za{ti}enih objekata ili uìvaju status objektom. prethodno za{ti}enih objekata i celina }e u Pored uslova navedenog u prethodnom stavu pogledu mogu}ih rekonstrukcija, sanacija ili moraju se ispuniti i slede}i uslovi: uklawawa, obavezno o planiranom obezbediti • ako je objekat lociran na gra|evinskoj liniji i uslove nadle`nog Zavoda za za{titu kulturnih ako je propisno udaqen od objekata na susednim dobara. gra|evinskim parcelama; • ako su postignuta potrebna odstojawa od ZA[TITA SUSEDNIH OBJEKATA objekata na samoj parceli; • ako postoji mogu}nost prikqu~ka na sve Za{tita susednih objekata kod izvo|ewa radova potrebne komunalne instalacije; na objektima koji se nalaze u bliskom kontaktu a na • ako su ispuweni drugi uslovi propisani u susednim parcelama je mogu}a u svakom slu~aju ali poglavqu 6. ako dovede do namernih ili slu~ajnih o{te}ewa na

22.06.2005. SLU@ BENI LI ST OP[ TINE KRU[ EVAC BROJ 4 207

susednom objektu u tim slu~ajevima obaveza je radova na za{ti}enim zonama i na objektima na investitora objekta na kome se izvode radovi da wima pribaviti uslove i saglasnosti od nadle`nog susedni objekat dovede u stawe pre po~etka radova Zavoda za za{titu spomenika kulture. na sopstvenom objektu. Pribavqawe saglasnosti i odre|ivawe uslova Ako se novi objekat izvodi neposredno uz susedni iz prethodnog ~lana neophodni su i za izvo|ewe objekat, investitor je duàn da preduzme sve mere radova na objektima koji se nalaze neposredno uz da se susedni objekat ne o{teti. za{ti}ene objekte ili uz prostor stavqen pod Temeqe i zid novog objekta izvesti tako da za{titu. slegawe terena ne o{teti susedne objekte, ne uti~e Prirodne retkosti stavqene pod za{titu ne wihova stabilnost. smeju se uni{tavati. Ukoliko su temeqi nove zgrade dubqi od temeqa Ukoliko se u toku ru{ewa objekata, kopawa postoje}e zgrade, temeqi se moraju poduhvatiti uz zemqe za temeqe, prekopavawe grobqa i pri preduzimawe mera da se zgrada ne o{teti, svi ostalim zemqanim radovima nai|e na predmete elementi za{tite utvr|uju se posebnim projektom koji su tretirani odredbama Zakona o za{titi konstrukcije. spomenika kulture (stari novac, natpisi na kamenu, Ako se na susednoj zgradi pojave o{te}ewa sudovi od zemqe itd.), izvo|a~ radova obavezan je investitor je duàn da nadoknadi {tetu odnosno da o tome obavesti nadleàn Zavod za za{titu popravi o{te}ewa. spomenika kulture, uz primenu mere obavezne Ukoliko se ru{i objekat uz koji se na susednoj za{tite na|enih predmeta a od uni{tewa. parceli nalazi dotrajali objekat ~ija je sigurnost ru{ewem ovog objekta ugroèna, investitor pre po~etka ru{ewa mora pribaviti odobrewe za PRIVREMENI OBJEKTI ru{ewe objekta. Kada se na jednoj parceli podiè objekat vi{i od Postavqawe privremenih objekata vr{i}e se u susednog a najblià strana dimwaka niè zgrade skladu sa vaè}im zakonskim propisima i odlukama nalazi se do granice parcele ili na odstojawu do Skup{tine op{tine Kru{evac uz po{tovawe uslova 1,00 m, investitor izgradwe novog objekta duàn je i normativa iz ovog Plana. da o svom tro{ku podigne visinu dimwaka susednog Na podru~ju Generalnog plana mogu}e je objekta do propisane visine. postavqawe privremenih objekata prema posebnoj U ciqu za{tite susednih parcela i objekata od Odluci SO Kru{evac. Tip, vrsta, (prema nameni) i vlage i eventualnih zaga|ewa vlasnici i korisnici visina privremenih objekata, kao i vreme ostajawa gra|evinskih parcela i izgra|enih objekata na privremenog objekta na utvr|enoj lokaciji, utvr|uju wima du`ni su da na propisan na~in reguli{u se posebno elementima op{tinske Odluke. odvod atmosferskih i drugih voda bez upu{tawa u Privremeni objekti se mogu postavqati uz susedne parcele urbanisti~ke regulacije. po{tovawe uslova i normativa iz odredaba Prilikom izrade Planova detaqne regulacije i Generalnog plana grada i to samo na utvr|enoj izdavawa Akta o urbanisti~kim uslovima, u ciqu nameni prostora za javno gra|evinsko zemqi{te. za{tite susednih objekata neophodno je propisati uslove za otvarawe prozorskih i drugih otvora na objektima ~ija }e se izgradwa, dogradwa, 3. VERSKI OBJEKTI rekonstrukcija i nadzi|ivawe izvoditi. Za vreme izvo|ewa gra|evinskih radova, moraju Generalnim planom su opredeqeni prostori za se od strane investitora za{tititi od mogu}ih izgradwu verskih objekata. Razme{taj verskih o{te}ewa javni objekti i drugi sadràji u objekata je dat na karti MRE@A VERSKIH neposrednoj okolini gradili{ta (spomenici, OBJEKATA. Osnovna mreà ovih objekata planirana zgrade, komunalni objekti, katastarske i druge je na osnovu programa za realizaciju objekata ove oznake, instalacije, drve}e, zelenilo i drugo). vrste koje su sa~inile Crkvene vlasti. Sva eventualna o{te}ewa na napred navedenim Na prostoru Generalnog plana Kru{evca nalaze objektima investitor je duàn da otkloni i objekat se, kao postoje}i sadràji verskih objekata, jedan dovede u prvobitno stawe. broj objekata ê crkava iz ranijih perioda, jedan broj U zavisnosti od utvr|enog nivoa i stepena objekata koji je sada u gradwi, kao i planirani novi o~uvawa ambijentalnih celina i evidentiranog broj crkvenih objekata koji se planira na osnovu graditeqskog nasle|a, stavqenog pod za{titu u zahteva nadle`ne Crkvene op{tine uz sprovo|ewe skladu sa odredbama Zakona o za{titi spomenika uobi~ajenog normativa (broj stanovnika - jedan kulture, neophodno je pre obavqawa bilo kakvih crkveni objekat).

OBJEKTI LOKACIJA cr. SV. \or|e ^itluk postoje}a cr. SV. Velikomu~enika Agatonika staro grobqe postoje}a cr. Lazarica Lazarev grad postoje}a

208 SLU@ BENI LI ST OP[ TINE KRU[ EVAC BROJ 4 22.06.2005.

OBJEKTI LOKACIJA cr. SV. \or|a Ul. Dositejeva postoje}a cr. SV. Trojice Mudrakovac postoje}a cr. Presvete Bogorodice Prwavor /pored reke Rasine/ u izgradwi cr. SV.Arhangela Mihajla i Gavrila Rosuqe - Parunovac postoje}a cr. SV. Atanasija Dedina postoje}a cr. SV. Pantelejmona Makre{ane postoje}a cr. SV. Jovana Prete~e Gospodweg Makre{ane postoje}a cr, SV. Proroka Ilije Makre{ane postoje}a cr. na Bagdali u izgradwi Crkva na Novom grobqu u izgradwi crkva SV. Bogorodice Kapixija postoje}a

Na osnovu planirane prostorne organizacije osnovne poluge za prihvatawe vi{ka radne snage grada do 2021. god. i potreba za gradwu verskih nastale zatvarawem ili restruktuirawem velikih objekata ê Crkva na podru~ju Generalnog plana grada dràvnih i dru{tvenih preduze}a, koja bi svojom i normativa koji odre|uju potreban broj objekata ove proizvodwom nadoknadila izgubqeno i stvorila vrste, planirano je Generalnim planom pored uslove za pove}awe dru{tvenog proizvoda i postoje}ih crkava: smawewa stope nezaposlenosti. - lokacija nove crkve na Bagdali Ova dva procesa moraju te}i uporedo, a za - lokacija crkve na prostoru parkovskih povr{i- wihovo ostvarivawe ovim Generalnim planom je na kompleksa "Aerodrom" planirana povr{ina od oko 300 hektara. - lokacija crkve na Novom gradskom grobqu kao i Razvoj takozvane male industrije (proizvodnog i druge nove lokacije uslu`nog zanatstva moè se obavqati i u okviru Bliè lokacije i uslovi odredi}e se razradom stambenog prostora ili u samom objektu u okviru lokacija planiranih Generalnim planom. Za slu~aj gra|evinske parcele za koju nadle`ni organ proceni daqih potreba, kako je insistirano od strane da je podobna za obavqawe takve delatnosti, a ista Crkvene op{tine, mogu}e je utvr|ivawe i drugih, ne sme zagra|ivati ìvotnu sredinu, vodu, zemqu, novih lokacija crkava u prostoru planiranih vazduh i proizvoditi buku koja prelazi dozvoqene povr{ina pod zelenilom (parkovi i sl.), uz vrednosti. zadovoqavawe i drugih uslova neophodnih za funkciju ovakvih objekata. A u vreme kada se budu Razme{taj privrede i delatnosti na podru~ju konkretizovale programske osnove i vreme Generalnog plana opredeqeju se putem: realizacije ovih objekata. • organizacije makroproizvodnih, uslu`nih, 4. PRIVREDA /INDUSTRIJA I DELATNOSTI/ industrijskih i prate}ih delatnosti (radne zone: severna, severoisto~na i isto~na) sa konceptom Privreda (industrija i delatnosti) sa stvarawa uslova za daqi razvoj ve} lociranih dominacijom industrijskih delatnosti je vode}i velikih industrijskih kapaciteta i mawih faktor u pogledu stvarawa dru{tvenog proizvoda, proizvodnih, uslu`nih i skladi{nih funkcija (tzv. u~e{}a u zaposlenosti u ostvarivawu mala privreda), investicionog razvoja, pa je zbog takvog poloàja • zadràvawem razvojnih proizvodno-radnih prema odredbama 1.2. Prostornog plana Republike funkcija implementiranih u druge sadràje, ~ije su Srbije ista opredeqena, za selektivni razvoj lokacije disperzne u odnosu na prostor Generalnog sredwe sloènih i visokih tehnologija na podru~ju plana u okviru me{ovitih namena, sa stvarawem Kru{evca. Za razvoj novih proizvodnih kapaciteta mogu}nosti za daqi razvoj i bez ugroàvawa utvr|en je {iri pojas u dolini Zapadne Morave u interesa susednih namena, prostoru ve} formirane severne industrijske zone. U prvoj polovini perioda sprovo|ewa ovog • stvarawa uslova, a na osnovu planova detaqne Generalnog plana sa po~etkom tranzicije privrede, regulacije i urbanisti~kih projekata za izgradwu do}i }e do pada dru{tvenog proizvoda i pove}awa mawih funkcionalnih celina, posebno u delu stope nezaposlenosti koja }e po~etkom perioda tercijalnih delatnosti, u okviru preovladaju}ih iznositi preko 25 odsto. namena (stanovawe, poqoprivredno zemqi{te, Dubina pada prethodna dva kqu~na faktora za{titne zone i dr.), i poslovawa zavisi}e od brzine kreirawa • daqeg razvoja odre|enih sadràja u okviru odgovaraju}eg privrednog okruèwa koje podsti~e centralnih funkcija (turizam, ugostiteqstvo, osnivawe novih preduze}a i nova investiciona trgovina, poslovne banke i dr.). ulagawa, pre svega prilivom stranog kapitala, kao

22.06.2005. SLU@ BENI LI ST OP[ TINE KRU[ EVAC BROJ 4 209

5. GENERALNI KONCEPT PLANA sadràja, ukupan prostor Generalnog plana }e u zoni gra|evinskog zemqi{ta (javnog i ostalog 5.1. NAMENA PROSTORA gra|evinskog zemqi{ta) imati zone izrade urbanisti~kih planova i zone koje }e imati Ostvarivawe osnovnih ciqeva Generalnog plana utvr|enu zonu regulacije bez promena, odnosno kojim se u osnovi odre|uju dugoro~ni ciqevi u mogu}nost primene istih pravila gra|ewa (prema razvoju grada i wegova prostorna organizacija i Pravilniku od 25. jula 2003. godine çSl. glasnik RSé ure|ewe treba na kraju planskog perioda (2021), bez br. 75), odnosno izdavawe izvoda i Generalnog ograni~ewa za daqi razvoj, da obezbede takvu plana kao osnove za Akt o urbanisti~kim uslovima. prostornu organizaciju naseqa u kojoj }e se Za prostore Generalnog plana kod kojih stawe ostvarivati kvalitetniji ìvotni uslovi, o~uvawe parametara koji defini{u funkcionalno prostorne poqoprivrednog zemqi{ta, prirodnih vrednosti i vrednosti tih prostora nije mogu}e izdavawe Akta ìvotne sredine, realizovanih i planiranih o urbanisti~kim uslovima na osnovu izvoda iz sistema saobra}aja i infrastrukture uskla|enih sa Generalnog plana, obevezna je izrada: opredeqewem i ure|ewem javnog gra|evinskog • Plana detaqne regulacije ili zemqi{ta. • Urbanisti~kog projekta ili Namena prostora koja se u osnovi planira na • Sprovo|ewe urbanisti~kog Konkursa, na osnovu osnovu prete`nih funkcionalnih karaktera ~ijih }e se sadràja utvr|ivati elementi Akta o pojedinih prostornih celina grada, obuhvata u osnovi namene prostora za: gra|evinsko (javno i urbanisti~kim uslovima. ostalo gra|evinsko zemqi{te), poqoprivredno, Namena prostora u osnovnoj funkcionalnoj {umsko i vodno zemqi{te. podeli na gra|evinsko, poqoprivredno, {umsko i U okviru prete`nih namena prostora u odnosu na vodno zemqi{te sadràna u tabeli: stepen rezalizacije pojedinih funkcionalnih

Namena Povr{ina u ha % u~e{}a Gra|evinsko zemqi{te 2872,05 38,92 Poqoprivredno 3722,90 50,46 [ume,{umsko zemqi{te i ostale zel.povr{ine 621,70 8,42 Vodno zemqi{te 160,95 2,20 UKUPNO: 7377,60 100,00

Pokazateqi dati u tabeli pokazuju da je {irilo na jug, istok i zapad (za zone stanovawa), a procentualna zastupqenost gra|evinskog zemqi{ta sa na sever za zone rada (industrija). 38,92%, odnosno 2.872,05ha, poqoprivredno, sa 50,46% Za namenu gra|evinskog zemqi{ta u periodu od odnosno 3.722,90ha, dok je u~e{}e {uma {umskog i 1970. god., a naro~ito od 1980. godine do danas, ostale zel. povr{ine 8,42%, a vodnog 2,20%. opredequju se i prostori ranijih seoskih, a sada prigradskih naseqa, na bliskoj udaqenosti od 5.2. GRA\EVINSKO ZEMQ I[TE centralne zone grada. Tereni, veoma povoqni za gra|evinsko Povr{inom planiranom za gra|evinsko zemqi{te zemqi{te, na kotama 20-50 m vi{im od moravskog (planirano i novo) od 2.872,05 ha (38.92%), prostor platoa (zona industrije), u kontaktu sa ve} Generalnog plana predvi|en za ovu namenu angaùje postoje}im stambenim naseqima i poznatim drugi po veli~ini prostor u zoni plana ~ija ukupna ukupnim stawem, bili su prostori nagla{ene povr{ina iznosi 7.377,60 ha. Najve}u povr{inu stambene izgradwe bez odobrewa za gradwu sa angaùje namena stanovawa (oko 1.700 ha), privredne mawim delom organizovane stambene izgradwe. delatnosti (oko 650 ha), servisne i ostale namene (oko Prostor angaòvan u periodu posledwih 20-ak 210 ha), odnosno ukupno gra|evinsko zemqi{te 2872,05 godina (za realizovanu bespravnu izgradwu) iznosi ha, a gra|evinsko zemqi{te za javne namene, od toga oko 500 ha sa planiranim novim povr{inama za 169,30 ha. stambenu izgradwu od oko 240 ha i racionalnu Specifi~nost organizacije i kori{}ewa organizaciju stambene izgradwe za period do 2021. prostora za namenu gra|evinskog zemqi{ta je godine, mogu se ostvariti objektivne i racionalne uvaàvawe (u osnovi) prvih koncepata organizacije potrebe obezbe|ewa prostora za normalno grada iz 1899., 1938. i kasnijih planova, kada se funkcionisawe grada od oko 100.000 stanovnika formirano gradsko jezgro (zadràno i do danas), (106.000) u oblasti stanovawa.

210 SLU@ BENI LI ST OP[ TINE KRU[ EVAC BROJ 4 22.06.2005.

Realizovana namena prostora za gra|evinsko delova), a pri kona~no utvr|enim zonama regulacije zemqi{te kvalitetna je osnova za daqe racionalno vodotoka (reka i potoka) mogu}e je pove}awe zona kori{}ewe zemqi{ta za planirane osnovne vodnog zemqi{ta na ra~un poqoprivrednog namene. zemqi{ta, kao i neophodno ure|ewe prostora regulisanog korita (reka i potoka). 5.3. POQ OPRIVREDNO ZEMQ I[TE 5.5. [UMSKO ZEMQ I[TE Namena prostora za poqoprivredno zemqi{te u odnosu na ukupnu povr{inu zahva}enu granicama Zone {umskog zemqi{ta (253,60 ha odnosno Generalnog plana od 7.377,60 ha iznosi 3.722,90 ha, 3,43% ukupne povr{ine), nalaze se u osnovi na odnosno 50.46% ukupne povr{ine. Osnovne zone ove ju`nim delovima prostora Generalnog plana, na namene nalaze se u severnim zonama grada, izme|u potezu Bagdale i Tekijskog brda, kao i dela Rosuqa. èlezni~ke pruge Stala} - Poèga i reke Zapadne Postoje}e povr{ine pod {umama ne}e biti Morave, na severu i reke Rasine, na istoku, kao i u smawivane niti je umesto wih prostor planiran za okviru korita, i neposredno uz vodotok reke Rasine druge namene. na ju`nim delovima grada. Prostor pod {umama ({umsko zemqi{te) Osnovna namena ovog prostora za poqoprivredno planiran je da se uve}a izvo|ewem zona za{titnog zemqi{te omogu}ava kori{}ewe ovog prostora za tu zelenila (izme|u industrija i drugih namena) namenu, a tako|e je zna~ajan rezervisani prostor za sistema {umskih kompleksa u osnovi. zone za{titnog zelenila i druge namene posle Postoje}e i planirane zone {umskih kompleksa planskog perioda od 2021. godine. po poloàju, naro~ito u odnosu na stambene zone Namena ovog prostora je iskqu~ivo za delatnosti grada i pravce vetrova, naro~ito u letwim iz oblasti poqoprivrede za odgovaraju}i kvalitet mesecima zna~ajno doprinose kvalitetnijim poqoprivrednog zemqi{ta a u skladu sa ta~kom 9.1 ekolo{kim uslovima gradske sredine. poglavqa 9. Generalnog plana. BILANS POVR[INA 5.4. VODNO ZEMQ I[TE Podru~jem Generalnog plana obuhva}eno je javno Vodno zemqi{te karakteri{u, u osnovi, delovi gra|evinsko zemqi{te, ostalo gra|evinsko vodotoka reke Zapadne Morave na severu prostora zemqi{te, poqoprivredno i {umsko zemqi{te u zahva}enog Generalnim planom (severna granica ukupnoj povr{ini od 7377,60 ha. plana), u{}e reke Rasine u Zapadnu Moravu i deo U okviru gra|evinskog zemqi{ta, na osnovu vodotoka, kao i nekoliko potoka koji iz ju`nih op{te namene izdvojeni su prostori za stanovawe, delova prostora Generalnog plana prolaze kroz industriju i delatnosti, javne povr{ine, gradski prostor i ulivaju se u reku Zapadnu Moravu. rekreacione, parkovske i povr{ine za{titnog Vodotoke (vodno zemqi{te) povr{ine 160,95 ha zelenila. Ove povr{ine zajedno sa povr{inama koje ili 2,20% ukupne povr{ine karakteri{u u osnovi obuhvataju poqoprivredno zemqi{te i {ume ~ine neregulisana korita reka i potoka (sem mawih ukupnu povr{inu u granicama Generalnog plana.

Namena Povr{ina u ha % u~e{}e

Stanovawe 1682,80 22,80 Industrije i delatnosti 669,10 10,0 Poqoprivredno zemqi{te i {ume 3976,50 53,9 Javne povr{ine 192,50 2,60 Rekreacija, parkovske povr{ine i za{titno zelenilo 717,30 9,0 Povr{ine posebne namene 142,00 1,9 UKUPNO: 7377,60 100

Pokazateqi dati u tabeli ilustruju da u 22,80%, dok zajedno, industrija i delatnosti sa prostoru Generalnog plana najve}e u~e{}e ima javnim, za{titnim i parkovsko-rekreacionim poqoprivredno zemqi{te sa {umama 53,90%. povr{inama zauzima 23,3% ukupne povr{ine. U~e{}e prostora namewenog za stanovawe je

22.06.2005. SLU@ BENI LI ST OP[ TINE KRU[ EVAC BROJ 4 211

REKAPITULACIJA Namena prostora postoje}e planirano povr{ina povr{ina /ha/ % /ha/ % 1. Porodi~no stanovawe sredwe gustine do 100 st/ha 942,6 12,8 166,50 2,25 2. Porodi~no i vi{eporodi~no stanovawe sredwih gustina do 100-200 st/ha 390,4 5,3 1322,80 17,92 3. Vi{eporodi~no stanovawe velikih gustina preko 200 st/ha 3,4 0,0 49,50 0,67 4. Me{ovita namena 67,4 0,9 144,00 1,95 5. Posebna namena 139,4 1,9 142,00 1,92 6. Industrija /proizvodwa, skladi{ta, komunalne usluge, servisi/ 552,1 7,5 669,10 9,0 7. [ume, {umsko zemqi{te 263,6 3,6 253,60 3,4 8. Za{titno zelenilo 0,0 0,0 338,80 4,6 9. Parkovi 93,8 1,3 331,60 4,5 10.Park {ume 41,8 0,6 42,50 0,57 11.Sport i rekreacija 21,1 0,3 16,20 0,2 12.Grobqe 22,8 0,3 45,45 0,6 13.Poqoprivredno zemqi{te 4717,0 63,9 3722,90 50,46 14.Komercijalne funkcije 15,8 0,2 22,70 0,3 15.Javne funkcije 37,8 0,5 46,60 0,6 16.Glavna crpna stanica 26,9 0,4 10,90 0,1 17.Aerodrom 41,7 0,5 30,60 0,4 18.Robno-transportni centar 0,0 0,0 10,80 0,1 UKUPNO: 7377,6 100,0 7377,60 100,0

6. NAMENE PROSTORA U prostorima preovladaju}ih namena, za{titnog zelenila kao i kod drugih namena zadrà}e se Svaka od planom utvr|enih namena, zavisno od izgra|eni objekti /stambeni, proizvodni, skladi{ni potreba koje se u odre|enom prostoru ostvaruju i drugi/ ako su izgra|eni do stupawa na snagu Zakona moè biti osnovna, preovla|uju}a, me{ovita i o planirawu i izgradwi (çSl. glasnik RSé br. 47/03) specijalna namena. i ako se ne nalaze na lokacijama zna~ajnih pravaca infrastrukturnih koridora i objekata, kao i 6.1. OSNOVNA NAMENA zna~ajnih pravaca saobra}ajne infrastrukture. Gradwa na lokacijama drugih namena, razli~itih od Osnovna namena odnosi se na prostore ~ije je preovla|uju}e, mogu}a je samo radi uobli~avawa u kori{}ewe odre|eno za razvoj prete`no jedne funkcionalnom i prostorno-arhitektonskom smislu namene. Osnovna namena zastupqena je u postoje}ih objekata i sadràja a maks. do 50% industrijskim, stambenim zonama, zelenilu, postoje}ih prostornih vrednosti. poqoprivrednim povr{inama, sportu i rekreaciji, U zonama i blokovima izgra|enih objekata na povr{inama za komunalne delatnosti, u preovla|uju}e namene za stanovawe utvr|uju se za{titnom zelenilu, u blokovima specijalne namene. obaveze uvo|ewa prate}ih delatnosti, za U blokovima osnovne namene mogu se nalaziti i zadovoqewe potreba stanovnika odre|enog podru~ja drugi saadràji koji proizilaze iz potrebe osnovne (snabdevawe, usluge odgovaraju}e privredne, namene, i iz drugih ciqeva utvr|enih Generalnim proizvodno-zanatske i uslu`ne delatnosti, planom, a koji nisu u suprotnosti sa razvojem i ugostiteqstvo, dru{tveni prostor, i sl.), i za zna~ewem osnovne namene i svojim postojawem ne zadovoqewe potreba odre|enih kategorija ugroàvaju osnovnu namenu, a ni stawe ìvotne stanovni{tva (de~ije ustanove, osnovne {kole i sl) sredine. i za zadovoqewe i zadràvawe postoje}ih povremenih potreba stanovnika (zdravstvo, 6.2. PREOVLA\UJU]A NAMENA razli~ite usluge, i sl.). U podru~jima stanovawa mogu}e je uvo|ewe i drugih sadràja koji ne remete Preovla|uju}a namena odnosi se na prostore sa osnovnu namenu stanovawa, a {to se posebno odnosi vi{e namena od kojih je jedna preovla|uju}a. na zate~eno stawe namene prostora i objekata u momentu izrade plana.

212 SLU@ BENI LI ST OP[ TINE KRU[ EVAC BROJ 4 22.06.2005.

6.3. ME[OVITA NAMENA - Koeficijent izgra|enosti do 1,0 - Stepen iskori{}enosti parcele do 40% Prostor opredeqen kao çme{ovita namenaé • Visina novih objekata ne moè da pre|e odnosi se na prostor koji ima dve ili vi{e namena P+1+Pk. koje su me|usobno uskla|ene i ne ometaju jedna • Slobodna povr{ina treba da iznosi 120 m2/st i drugu. vi{e. Me{ovita namena karakteristi~na je za • Potrebno je obezbediti 2 parking mesta po centralne gradske zone, zone centra pojedinih stanu u okviru gra|evinske parcele objekta. oblasti i zone gde se uz stanovawe obavqa • U okviru parcele moè se organizovati odre|ena delatnost. poqoprivredno doma}instvo, sa stambenim i Daqom razradom ovog Generalnog plana bliè }e ekonomskim delom dvori{ta. Dati urbanisti~ki se odre|ivati odnos i drugo uskla|ivawe pokazateqi u ovom slu~aju se odnose na stambeni razli~itih namena. Osnovni polazni parametri za deo parcele. Uslovi za gradwu poqoprivrednih ovu namenu dati su u ta~ki 6.5.5. objekata se posebno utvr|uju. • Mogu}a je organizacija poqoprivredne 6.4. SPECIJALNA NAMENA proizvodwe na nivou oku}nice, sa sadràjima povrtarstva i vo}arstva. Izgradwa mini farmi nije Prostori specijalne namene razvija}e se prema dozvoqena. posebno utvr|enim programima i urbanisti~kim • Ekonomsko dvori{te ne moè se graditi uz parametrima. ulicu, ve} po dubini parcele.

• Stambeno dvori{te sadr`i: objekat za 6.5. STANOVAWE stanovawe i pomo}ne objekte (letwa kuhiwa, gara`a

itd.) U okviru stambenih zona mogu se obavqati i Ekonomsko dvori{te sadrì: garaù ili druge delatnosti u sklopu stambenog objekta ili u • nadstre{nicu za parkirawe poqoprivredne zasebnom objektu, za koju se oceni da ne ometa i ne mehanizacije, objekte za skladi{tewe ugroàva stanovawe, i to u fazi dono{ewa poqoprivrednih proizvoda, objekte za sme{taj urbanisti~ke dokumentacije ili izdavawa stoke (one koja se koristi za potrebe doma}instva) i odobrewa za gradwu. mawe objekte za preradu poqoprivrednih

proizvoda. Ulaz u ekonomsko dvori{te treba da 6.5.1 STANOVAWE MALIH GUSTINA SA bude odvojen od stambenog dela dvori{ta. PROIZVODNIM DELATNOSTIMA U okviru oku}nice mogu se nalaziti i vo}wak, ili

povrtwak, a oni mogu biti i sa uli~ne strane Osnovni pokazateqi: parcele. - Gustina naseqenosti do 100 st/ha Dozvoqena je izgradwa objekata proizvodnih - Odnos stanovawa i delatnosti do 60%:40% delatnosti prema definisanim orijentacionim - Koeficijent izgra|enosti do 1,0 parametrima za parcelu uve}anim do 20%. - Stepen iskori{}enosti parcele do 40%

• Visina novih objekata je do P+1+Pk. 2 6.5.3 STANOVAWE SREDWIH GUSTINA • Slobodna povr{ina treba da iznosi 50 m /st i vi{e. Osnovni pokazateqi: • Potrebno je obezbediti 1 parking mesto po - Gustina naseqenosti 100 - 200 st/ha stanu u okviru gra|evinske parcele objekta. - Odnos stanovawa i delatnosti 60 (70) : 40(30)% • U okviru gra|evinske parcele (ili samog - Koeficijent izgra|enosti 0,80 ê 1,60 objekta) dozvoqena je izgradwa objekta (prostora) - Stepen iskori{}enosti parcele do 50% proizvodnih delatnosti. Wihovom izgradwom ne • Spratnost objekata P+2 do P+3. smeju se naru{iti parametri u pogledu stepena i • Slobodne povr{ine treba da iznose minimum koeficijenta izgra|enosti. Objekti proizvodnih 20 m2/st. delatnosti mogu se realizovati i na posebnim • Potrebno je obezbediti 1,5 parking mesto po parcelama u okviru ove osnovne namene uz stanu. pove}awe datih parametra do 20%.

6.5.4 STANOVAWE VELIKIH GUSTINA 6.5.2 STANOVAWE MALIH GUSTINA SA

ELEMENTIMA POQ OPRIVREDNE Orijentacioni pokazateqi: PROIZVODWE I DRUGIH PROIZVODNIH - Gustina naseqenosti do 450 st/ha DELATNOSTI - Odnos stanovawa i delatnosti 80 (90): 20(10)%

- Koeficijent izgra|enosti do 3,0 Osnovni pokazateqi: - Stepen iskori{}enosti parcele do 60% - Gustina naseqenosti do 100 st/ha Spratnost objekta je od P+3 do P+6. - Odnos stanovawa i delatnosti do 60%:40% •

22.06.2005. SLU@ BENI LI ST OP[ TINE KRU[ EVAC BROJ 4 213

• Slobodne povr{ine treba da iznose minimum A. I Op{ta pravila regulacije 15 m2/ha. • Potrebno je obezbediti 1,5 parking mesto po II Op{ta pravila urbanisti~ke stanu. parcelacije (çSl. glasnik RSé 75/03) Realizovani sadràji proizvodnih delatnosti u okviru 8.1 - 8.8 moraju u potpunosti da obezbede III Osnovna namena prostora (ta~ka 6) i za{titu ìvotne sredine, vodu, vazduh i zemqi{te pravila gra|ewa (ta~ka 11.) bez zaga|ewa kao i da buka bude u okviru propisanog maks. nivoa za odgovaraju}u namenu prostora i B. Namena prostora u urbanisti~kim zonama planiranih sadràja. Prostor planirane namene u okviru granica 6.5.5 STANOVAWE SA DELATNOSTIMA U Generalnog plana podeqen je na 27. urbanisti~kih NASLE\ENIM DELOVIMA zona uz uvaàvawe parametara koji ih u osnovi odre|uju: Orijentacioni pokazateqi: - Gustina naseqenosti od 150 -300 Funkcionalna namena prostora - Odnos delatnosti i stanovawa 40(60) : 60(40)% Realizovani infrastrukturni sadràji - Koeficijent izgra|enosti do 3,0 Morfologija prostora - Stepen iskori{}enosti parcele do 60% • Spratnost objekata je P+4 do P+6. Pri daqoj razradi Generalnog plana, odnosno • Slobodne povr{ine treba da iznose minimum primeni, utvr|eni prostori urbanisti~kih zona 10 m2/st. (1-27) ne moraju se smatrati za iskqu~ive prostorne • Potrebno je obezbediti jedno parking mesto po celine, ve} je mogu}e da u okviru (Planova detaqne stanu i potreban broj parking mesta prema vrsti regulacije) budu sadràni pojedini delovi delatnosti. urbanisti~kih zona sa svojim parametrima i karakteristikama kao posebne prostorne celine. Izrada novih urbanisti~kih planova nièg reda, 7. PODRU^JA URBANISTI^KIH CELINA PO kao razrada Generalnog plana i u skladu sa SVOJIM FUNKCIONALNIM, odredbama Generalnog plana, moè sadràti i INFRASTRUKTURNIM I MORFOLO[KIM elemente ranijih planova, koji su zadràni u KARAKTERISTIKAMA celini ili delovima na osnovu usagla{avawa (ZONSKI RED) (preispitivawa) a na osnovu odredaba Zakona o planirawu i izgradwi br. 47/03 R.Srbije. Radi kvalitetnijeg sagledavawa prostora i U okviru utvr|enih urbanisti~kih zona od 1-27, primena Generalnog plana, na podru~ju obuhva}enog analizom stawa i mogu}e direktne primenqivosti granicama Generalnog plana, izvr{ena je podela na plana utvr|ene su zone: urbanisti~ke zone. One su formirane na bazi /PR/ zadràvawe postoje}e regulacije uvaàvawa morfolo{kih, funkcionalnih i /NR/ nova regulacija, odnosno prethodna izrada i infrastrukturnih osobenosti pojedinih urbanih usvajawe odgovaraju}eg plana regulacije (prema celina. Pored ovih osobenosti, kori{}eni su odredbama Zakona (éSl. glasnik RSé br. 47/03. god.). podaci popisa stanovni{tva, odnosno, na taj na~in /PN/ posebna specijalna namena, a prema se formirala informaciona osnova i ugra|ena u potrebama korisnika ovih prostora na teritoriji elemente urbanisti~kih zona (1-27). Generalnog plana Specifi~nost izvr{ene izgradwe po na~inu /TR/ zona totalne rekonstrukcije. gradwe (izgradwa sa ili bez odobrewa za gradwu) i U zonama sa oznakom /PR/ zadràvawe postoje}e vrsti izgra|enih objekata (stambenih i ostalih regulacije mogu}a je primena odredba plana namena) i uz naj~e{}u raznorodnost namena izvodom iz plana a na osnovu poglavqa plana br. 5, prostora u jednoj urbanisti~koj zoni kao i stepen 6, 2.9 i 11 i sa bliìm odredbama - urbanisti~ke zastupqenosti odre|ene namene prostora (osnovna zone 1-27, u celini ozna~enih delova plana namena, preovla|uju}a i me{ovita), uslovqavaju (prostora) ili delova såtim {to se prema naknadno radi sagledavawa objektivnog stawa, a time i utvr|enim potrebama (naro~ito u zonama bespravne plana, obavezu da se pri sprovo|ewu plana - gradwe) mogu raditi planovi detaqne regulacije, OP[TA PRAVILA REGULACIJE, koeficijenti za delove plana koji se prema planu zadràvaju sa izgra|enosti (k) i stepen iskori{}enosti parcele, postoje}om regulacijom /PR/. kao i gustine stanovawa utvr|uju za deo prostora Za utvr|ene reìme i mogu}e direktne primene ili ~ak pojedina~nu parcelu, a ne za ~itav blok ili plana ili obaveze wegove daqe razrade putem urbanisti~ku zonu, {to je ~esto op{ti ali propisanih zakonom, planova nièg reda, sastavni neobjektivan pokazateq. deo grafi~ke dokumentacije Generalnog plana je Ostali bitni elementi utvr|eni su kao osnovna karta razmere 1:10 000 reìmi primene Generalnog obaveza po{tovawa odredaba Generalnog plana: plana.

214 SLU@ BENI LI ST OP[ TINE KRU[ EVAC BROJ 4 22.06.2005.

7.1. URBANISTI^KA ZONA 1 • revitalizacija Ulice Karaxi}eve (turisti~ki sadràji i delatnosti) Granica po~iwe od ugla Ulice JNA i • nadgradwa postoje}ih objekata za 1 sprat ili Omladinske, ide osovinom Omladinske ulice do potkrovqe preseka sa Ulicom Perice Ceki}a-Bate, zatim • prostor vi{eporodi~nog stanovawa zbog veli- produàva tom ulicom do granice kompleksa Vojske kih dostignutih gustina stanovawa, ne}e se ç7.julié, ide istom granicom u pravcu severozapada nadgra|ivati sem mogu}ih rekonstrukcija krovnih oko 130m, nastavqa u istom pravcu u duìni oko 60m delova objekata (ravni-kosi krovovi) do preseka sa @elezni~kom ulicom, produàva • obzirom da se u zahva}enom prostoru osovinom Ulice Druge ju`nomoravske brigade do urbanisti~ke zone 1 nalazi èlezni~ka i autobuska ugla sa Ulicom 14. oktobra, zatim preko Trga mira u stanica za me|ugradski i lokalni saobra}aj, pravcu jugoistoka osovinom ulice Pana \uki}a do Generalnnim planom se planira formirawe Trga kosovskih junaka. Odatle nastavqa osovinom predstani~nog trga sa me{ovitom namenom objekata. Ulice JNA sve do ugla sa Ulicom Omladinskom. • izmena namena stambenog prostora u poslovni Zonu karakteri{e raznorodnost funkcija od • tehni~ki deo autobuske stanice se ne}e komercijalnih namena u delu koji je u kontaktu sa zadràti na ovoj lokaciji Trgom kosovskih junaka (4,40 ha), preko me{ovite • autobuska stanica }e rekonstrukcijom odvojiti namene (stanovawe i delatnosti 16,90 ha), Ulice lokalni od me|umesnog saobra}aja u planiranim Partizanskih kurira do Ulice @ivke Mi}i}, rekonstrukcijama ovog prostora zadrà}e se bez izuzimaju}i prostor Ulice Karaxi}eve (za{ti}ena izmena dve postoje}e, stare gradske ~esme ambijentalna celina). postoje}e individualno stanovawe (zona Ulice • @ivke Mi}i}), zadràva se sa tom namenom Namera plana je da se u ovom prostoru såtim {to se gustina stanovawa pove}ava na (centralni gradski prostor) ostvari: 100ê200 st/ha. znatan obim poslovnih i komercijalnih sadràja • Za ovaj prostor i druge u statusu /PR/ postoje}a i delatnosti (tr`ni centri i poslovne ulice) regulacija vaè odredbe Generalnog plana, • stanovawe na nivou vi{ih etaà poglavqe 5, 6, 2.9. i 11. a za ostali prostor /NR/ • gara`ni prostori u vi{eeta`nim objektima nova regulacija, obaveza je izrade Planova detaqne (300-500 pm) regulacije.

URBANISTI^KA ZONA BR. 1 Namena prostora postoje}e planirano povr{ina povr{ina /ha/ % /ha/ % 1. Porodi~no stanovawe sredwe gustine do 100 st/ha 3,50 7,2 - - 2. Porodi~no i vi{eporodi~no stanovawe sredwih gustina do 100-200 st/ha 7,90 16,4 2,30 4,75 3. Vi{eporodi~no stanovawe velikih gustina preko 200 st/ha 5,90 12,2 10,50 21,70 4. Posebna namena 18,80 38,9 18,80 38,9 5. Industrija /proizvodwa, skladi{ta, komunalne usluge, servisi/ 6,60 13,2 - - 6. Poqoprivredno zemqi{te 0,60 1,2 - - 7. Komercijalne funkcije - - 4,40 9,0 8. Javne funkcije 5,10 10,5 5,10 10,5 UKUPNO: 48,40 100 49,20 100 9. Broj stanovnika 1420 100% 2500 uve}awe 80%

7.2. URBANISTI^KA ZONA 2 ide osovinom Ulice Vece Kor~agina u pravcu severozapada do raskrsnice sa Du{anovom ulicom. Granica urbanisti~ke zone 2 po~iwe od ugla Urbanisti~ku zonu karakteri{e raznorodnost ulica Vece Kor~agina i Du{anove, a zatim namena u mawoj meri. Osnovna namena je porodi~no nastavqa osovinom Du{anove ulice do preseka sa i vi{eporodi~no stanovawe (Ul. Du{anova-Ul. Ulicom JNA do Ulice [umadijske i osovinom te [umadijska) poznato kao "novo naseqe". Za zonu se iste u pravcu jugoistoka do Ulice Vece Kor~agina, planom omogu}ava:

22.06.2005. SLU@ BENI LI ST OP[ TINE KRU[ EVAC BROJ 4 215

• pove}awe iskori{}enosti parcela za • sadràji me{ovitih namena (Ul. Vece Kor~a- porodi~no stanovawe sa gustinama stanovawa od gina }e imati poslovni prostor u niìm etaàma i 100-200 st/ha prizemqu a stanovawe na vi{em. • spratnost objekata do P+2+Pk a prema • spratnosti objekata su odre|ene odredbama o uslovima parcele sprovo|ewu ovog plana • industrija ("Du{an Petronijevi}") nema • obzirom da se u urbanisti~koj zoni 2 ne mewa mogu}nosti za daqe {irewe na ra~un okolnog regulacija, mogu}a je obrada akta o urbanisti~kim prostora uslovima na osnovu ovog plana, odnosno primena • svi sadràji na prostoru urbanisti~ke zone 2 odredba za postoje}u regulaciju zone /PR/ i (gradski fudbalski stadion, park, de~ja ustanova se elemenata 5, 6, 2.9 i 11. Generalnog plana. ne}e prostorno mewati, obzirom na zate~eno stawe)

URBANISTI^KA ZONA BR. 2 Namena prostora postoje}e planirano povr{ina povr{ina /ha/ % /ha/ % 1. Porodi~no stanovawe sredwe gustine do 100 st/ha 0,40 1,3 - - 2. Porodi~no i vi{eporodi~no stanovawe sredwih gustina do 100-200 st/ha 20,10 63,2 16,2 52,80 3. Me{ovita namena - - 3,70 11,6 4. Industrija /proizvodwa, skladi{ta, komunalne usluge, servisi/ 4,20 13,2 4,20 13,2 5. Parkovi 4,10 12,9 4,10 12,9 6. Sport i rekreacija 2,40 7,5 2,40 7,5 7. Javne funkcije 0,60 1,9 0,60 1,9 UKUPNO: 31,80 100 31,80 100 8. Broj stanovnika 1350 100% 2300 uve}awe 70%

7.3. URBANISTI^KA ZONA 3 gradski prostor pa je ovolika raznorodnost funkcija posledica takvog na~ina gradwe. U ciqu Granica urbanisti~ke zone 3. po~iwe od racionalnijeg kori{}ewa gradskog prostora raskrsnice Ulica Miloja Zaki}a i Kosovske, ide (posebno centra), planira se u ovoj urbanisti~koj osovinom Ulice Miloja Zaki}a u pravcu zoni: severoistoka pa preko Trga kosovskih junaka • znatno pove}awe povr{ina sa me{ovitom osovinom Ulice JNA do ugla sa Ulicom Du{anovom namenom (sa 8.6 na 24.40 ha) nastavqa osovinom Ulice Du{anove do raskrsnice sa Ulicom Vece Kor~agina. Daqe ide osovinom • racionalnije kori{}ewe prostora sa sada{- Ulice Vece Kor~agina u pravcu zapada do Crkve wim namenama za porodi~no stanovawe u namenu za çSvetog \or|aé skre}e prema jugu i ide isto~nom vi{eporodi~no i me{ovito granicom crkvene porte do preseka sa Ulicom • pove}awe komercijalnih na ra~un me{ovitih Dositejevom, pa preko Trga rasinskih partizana do namena, {to je teè ostvarivo zbog zate~enog stawa Ulice Luke Ivanovi}a. Se~e Ulicu Luke Ivanovi}a i produàva isto~nom granicom dvori{ta O[ • prostori javnih namena ({kole, de~je ustanove, çDragomir Markovi}é nastavqa isto~nom i ju`nom zdravstvene ustanove, sportski objekti) mogu se granicom de~jeg vrti}a do kraja, a zatim u istom rekonstruisati i dogra|ivati u okviru sada pravcu u duìni oko 100m produàva do Ulice Nove raspoloìvih prostora parcela kosovske kod Gerontolo{kog centra. Daqe granica • rekonstrukcijom objekata u glavnoj Ulici Mirka zone nastavqa osovinom Kosovske ulice u pravcu Tomi}a i Trg oktobarske revolucije podrazumeva severozapada do raskrsnice sa Ulicom Miloja delimi~nu do totalne rekonstrukcije objekata u Zaki}a. smislu poslovnog i estetskog osavremewavawa Urbanisti~ka zona zahvata centralni gradski objekata prostor i raznorodnih je sadràja. Raznorodne namene karakteristi~ne su za • kod svih objekata sa vi{eporodi~nim centralni prostor grada obzirom da je u periodu od stanovawem mogu}a je rekonstrukcija krovnih 1965-1980. g. sva izgradwa bila usmerena na ovaj

216 SLU@ BENI LI ST OP[ TINE KRU[ EVAC BROJ 4 22.06.2005. delova objekata (kose krovne ravni i formirawe Ovoj urbanisti~koj zoni nova regulacija /NR/ podkrovqa) planirana je na delovima gde je zbog stawa u • postoje}e povr{ine pod zelenilom ne mogu se prostoru potrebno uraditi Planove detaqne smawivati regulacije a za ostale prostore /PR/ postoje}a • u kona~noj fazi ure|ewa ove urbanisti~ke zone regulacija, mogu}a je primena odredaba plana, realizova}e se pe{a~ka zona (od Trga oktobarske poglavqe 5, 6, 2.9 i 11. revolucije do zgrade SUP-a)

URBANISTI^KA ZONA BR. 3 Namena prostora postoje}e planirano povr{ina povr{ina /ha/ % /ha/ % 1. Porodi~no stanovawe sredwe gustine do 100 st/ha 0,80 1,5 - - 2. Porodi~no i vi{eporodi~no stanovawe sredwih gustina do 100-200 st/ha 30,00 55,5 11,10 20,50 3. Vi{eporodi~no stanovawe velikih gustina preko 200 st/ha - - 2,90 5,3 4. Me{ovita namena 8,60 15,9 24,40 45,10 5. Parkovi 0,70 1,3 0,70 1,3 6. Sport i rekreacija 3,40 6,3 3,40 6,3 7. Komercijalne funkcije 0,40 0,7 1,40 2,50 8. Javne funkcije 10,20 18,8 10,20 18,8 UKUPNO: 54,10 100 54,10 100 9. Broj stanovnika 3250 100% 4200 uve}awe 30%

7.4. URBANISTI^KA ZONA 4 • planirane namene industrija (radne zone) na severnom delu ove urbanisti~ke zone (skladi{ta Granica urbanisti~ke zone po~iwe od Trga "Metalpromet", "Kru{evac promet" i dr.) odnose se kosovskih junaka i pruà se osovinom Ulice Miloja samo na sada angaòvane povr{ine i mogu biti samo Zaki}a do kraja te ulice, skre}e ka severozapadu i sada{we ili sli~ne delatnosti (skladi{ta i mawi ide u duìni oko 90m do ugla Ulice Q udevita Gaja i zanatski pogoni koji ne naru{avaju uslove ìvotne Wego{eve, nastavqa osovinom Wego{eve ulice do sredine) raskrsnice sa Ulicom Mihajla Jevti}a, produàva • zona Arheolo{kog parka predstavqa za{ti}e- do raskrsnice sa Ulicom Sr|ana Rodi}a, daqe ni kompleks ({ira zona) i utvr|ena je kao prostor nastavqa osovinom Ulice Sr|ana Rodi}a u pravcu za koji }e se uraditi posebni planovi severa, se~e Ulicu Cara Lazara i produàva revitalizacije i za{tite gra|evinskog nasle|a na osovinom Ulice Dragomira Q ubisavqevi}a, do osnovu uslova nadle`nih organizacija raskrsnice sa Ulicom Ratomira Hercega. Granica • gradska bolnica zadràva mogu}nost pla- nastavqa osovinom Ulicom Ratomira Hercega u nirawa novih sadràja u okviru postoje}ih parcela pravcu istoka do Trga mira i osovinom Ulice Pana bolni~nog kompleksa ukqu~uju}i i objekat \uki}a u pravcu jugoistoka sve do Trga kosovskih dijagnosti~kog centra kao i Zavod za zdravstvenu junaka. za{titu Karakteristika ove zone je raznorodnost • prostorni blok u okviru koga se nalazi objekat funkcija i izgra|enost prostora u maksimalnom SO Kru{evac, po{ta, hotel i Stara zelena pijaca obimu pa je namena prostora planom usmerena na: }e se re{iti posebnim urbanisti~kim planom pri • racionalnije kori{}ewe povr{ina pod ~emu }e se obezbediti izme{tawe Okru`nog namenom za stanovawe gde se sada{we stanovawe zatvora, rekonstrukcija Stare zelene pijace, (gustina do 100 st/ha) planira sa gustinama od 100- izgradwa garaà i parkirali{ta kao i tr`nog 200 st/ha prema uslovima parcela kao zate~enog centra na prostoru stawa. Ulica Obili}eva-Trg kosovskih junaka • ranije radne zone (Fabrika maziva, Fabrika • postoje}e povr{ine sa namenom za zelenilo i uqa "Rubin", raniji prostor "Merime"), ne mogu se grobqe (staro gradsko grobqe) ne}e se mewati sem planirati za nove tehnologije ve} }e se prostora gradskog grobqa koje }e na severnoj strani dislocirati sa ovih prostora a umesto sada{wih pove}ati prostor do postoje}ih proizvodnih sadràja }e se realizvati sadràji komercijalnih objekata "Elektrouniverzala" i dr., uz izradu delatnosti. odgovaraju}eg urbanisti~kog plana

22.06.2005. SLU@ BENI LI ST OP[ TINE KRU[ EVAC BROJ 4 217

• lokacije de~je ustanove i Osnovne {kole ne}e prostore ozna~ene sa /PR/ postoje}a regulacija, mewati svoje parcele na ra~un okolnih sadr`aja. mogu}a je obrada Akta o urbanisti~kim uslovima uz Za prostore ozna~ene sa /NR/ nova regulacija primenu odredaba iz poglavqa 5, 6, 2.9. i 11. obaveza je izrade Planova detaqne regulacije a za

URBANISTI^KA ZONA BR. 4 Namena prostora postoje}e planirano povr{ina povr{ina /ha/ % /ha/ % 1. Porodi~no stanovawe sredwe gustine do 100 st/ha 2,30 2,0 - - 2. Porodi~no i vi{eporodi~no stanovawe sredwih gustina do 100-200 st/ha 67,80 60,0 52,90 46,7 3. Me{ovita namena - - 16,70 14,7 4. Industrija /proizvodwa, skladi{ta, komunalne usluge, servisi/ 17,80 15,7 12,60 11,7 5. Parkovi 8,20 7,3 9,70 8,5 6. Grobqe 5,70 5,0 5,70 5,0 7. Poqoprivredno zemqi{te 1,60 1,3 - - 8. Komercijalne funkcije 1,70 1,5 7,40 6,5 9. Javne funkcije 8,10 7,2 8,10 7,2 UKUPNO: 113,10 100 113,10 100 10. Broj stanovnika 7500 100% 9500 uve}awe 25%

7.5. URBANISTI^KA ZONA 5 povr{inom od 15.70ha (7,5%) ukupne povr{ine. Prostor komunalno nije dovoqno opremqen. Granica po~iwe od raskrsnice Ulice Ratomira Prostor ove urbanisti~ke zone karakteri{e Hercega i Dragomira Q ubisavqevi}a, odatle ide znatan obim bespravne stambene izgradwe, zapadno osovinom Ulice Dragomira Q ubisavqevi}a u i ju`no od DP "Rubin" i severno od saobra}ajnice pravcu juga se~e Ulicu Cara Lazara i nastavqa Nada Markovi} do èlezni~ke pruge Stala}- osovinom Ulice Sr|ana Rodi}a do Ulice Gligorija -Kraqevo. Dikli}a, produàva osovinom te ulice i Ulicom Planom se nagla{ava potreba: Mihajla Jevti}a, a zatim skre}e u pravcu zapada • racionalnije izgradwe stambenih zona gustina osovinom Ulice Milisava Stojadinovi}a-Osmana 100-200 st/ha do raskrsnice sa Ulicom Timo~ke bune, Ulicom • kompletne komunalne opremqenosti i Timo~ke bune nastavqa u duìni oko 90m pravcem regulacija Garskog potoka severa do raskrsnice sa putem kp.br. 1792 KO • formirawe centralnog dela naseqa (komer- Kru{evac, tim putem produàva u pravcu jugozapada, cijalne i uslu`ne delatnosti) prolazi pored kompleksa ZZ çZadrugaré, zatim • formirawe povr{ina za zelenilo i rekreaciju skre}e u pravcu severozapada se~e kp.br. 1805 KO • zadràvaju se bez promena u veli~ini sada{we Kru{evac (parcela ZZ çZadrugaraé) i nastavqa parcele {kole, de~je ustanove, putem kp.br. 1801 KO Kru{evac, se~e Ulicu Aleksandrova~ku, a zatim produàva Ulicom DP "Rubin" Apostola Zordumisa do Ulice Mi{e Mitrovi}a, nastavqa osovinom Ulice Mi{e Mitrovi}a u • postoje}e grobqe u prostoru ove urbanisti~ke pravcu jugozapada u duìni oko 150m do isto~ne zone, "Lazari~ko grobqe", prema zahtevu granice kompleksa Vojske çRavwaké, a zatim tom stanovni{tva mo}i }e da se pro{iri na ra~un granicom u pravcu severa, se~e put Kru{evac- neizgra|enih parcela na isto~noj i ju`noj strani, u Kraqevo i nastavqa sve do èlezni~ke pruge. povr{ini od oko 0.7ha. Osovinom èlezni~ke pruge produàva u pravcu Planirane gustine od 100-200 st/ha omogu}avaju u istoka do Ulice Isidore Sekuli}, nastavqa odnosu na uslove svake parcele posebno izgradwu osovinom te ulice i Ulice Ratomira Hercega do objekata odre|enih gabarita i spratnosti do ugla sa Ulicom Dragomira Q ubisavqevi}a, gde se i P+2+Pk. zavr{ava. Nova regulacija /NR/ i izrada Planova detaqne Urbansiti~ku zonu karakteri{e namena prostora regulacije predvi|en je zbog sada{weg stawa i iskqu~ivo za stanovawe izuzimaju}i proizvodni znatnog stawa bespravne izgradwe na ve}em delu prostor DP "Rubin" i "Zadrugar" sa ukupnom prostora zone. Na ostalom delu zadràva se

218 SLU@ BENI LI ST OP[ TINE KRU[ EVAC BROJ 4 22.06.2005. postoje}a regulacija /PR/, pri obradi Akta o radne zone 4, 8, i 9, sem kontaktne zone prostora urbanisti~kim uslovima primewiva}e se odredbe specijalne namene çRavwaké koje su posebno iz poglavqa Generalnog plana 5, 6, 2.9, 11. i za utvr|ene Odredbama plana

URBANISTI^KA ZONA BR. 5 Namena prostora postoje}e planirano povr{ina povr{ina /ha/ % /ha/ % 1. Porodi~no stanovawe sredwe gustine do 100 st/ha 149,90 67,9 - - 2. Porodi~no i vi{eporodi~no stanovawe sredwih gustina do 100-200 st/ha 15,90 7,3 158,60 75,2 3. Vi{eporodi~no stanovawe velikih gustina preko 200 st/ha 10,90 4,9 10,90 5,1 4. Me{ovita namena 8,70 3,9 7,50 3,6 5. Industrija /proizvodwa, skladi{ta, komunalne usluge, servisi/ 15,70 7,1 15,70 7,5 6. Za{titno zelenilo - - 4,80 2,3 7. Parkovi - - 9,30 4,4 8. Grobqe 1,40 0,6 1,40 0,7 9. Poqoprivredno zemqi{te 18,20 8,3 - - 10. Javne funkcije - - 2,60 1,2 UKUPNO: 220,70 100 210,80 100 11.Broj stanovnika 7200 100% 10500 uve}awe 45%

7.6. URBANISTI^KA ZONA 6 [umadijske, formiraju}i prigradsko naseqe "Bivoqe"). Granica bloka po~iwe od raskrsnice Ulica Vece Na povr{ini ove urbanisti~ke zone od oko 10% Kor~agina i [umadijske, ide osovinom [umadijske izgra|eni su proizvodni objekti "Kristal", "25.maj", ulice u pravcu severa do wenog kraja, se~e Ulicu "FAMFARM", "Jedinstvo" i glavna veterinarska Mi}una Pavlovi}a i nastavqa osovinom Ulice stanica. Omladinske do preseka sa Ulicom Perice Ceki}a- Bate, zatim produàva tom ulicom do granice Planom se predvi|a: kompleksa Vojske ç7.julié, ide istom granicom u • racionalnije kori{}ewe stambenih povr{ina pravcu severozapada oko 130m, nastavqa u istom sa gustinama stanovawa od 100-200 st/ha u pravcu u duìni oko 60m do preseka sa @elezni~kom spratno{}u do P+2 ulicom, nastavqa @elezni~kom ulicom u pravcu severoistoka, zatim Ulicom Svetislava • komunalno opremawe ukupnog prostora Milosavqevi}a-@ileta u istom pracu sve do urbanisti~ke zone èlezni~ke pruge Kru{evac-Stala}, nastavqa • nemogu}nost pro{irewa sada{wih radnih zona osovinom èlezni~ke pruge do preseka sa rekom (industrija) na ra~un susednih namena. Rasinom. Odatle nastavqa uzvodno rekom Rasinom do mosta na putu Kru{evac-Ribarska Bawa, skre}e u • dogradwa objekata Osnovne {kole bez promene pravcu zapada i ide osovinom Ulice Vece sada{we parcele Kor~agina do raskrsnice sa [umadijskom ulicom. • realizacija povr{ina planiranih za zelenilo Kompleks urbanisti~ke zone izgra|en je u sa sadràjima za sport i rekreaciju najve}oj meri objektima za porodi~no stanovawe (preko 70%) i to znatnim delom bespravno gra|enim Ukupan prostor urbanisti~ke zone 6, je u reìmu objektima na prostoru izme|u Ulice Save zadràvawa postoje}e regulacije /PR/ pa je mogu}a Milo{evi}a i reke Rasine i Ulice Save izgradwa, nadgradwa, rekonstrukcija i drugo uz Milo{evi}a i Ulice [umadijske, ne ra~unaju}i primenu odredaba Generalnog plana iz poglavqa objekte koji su izgra|eni u ranijem periodu du` ovih plana br. 5, 6, 2.9. i 11, a za postoje}e radne zone i saobra}ajnica (naro~ito Ul. Save Milo{evi}a i odredbe iz poglavqa 2.5.8, 8. i 9. plana.

22.06.2005. SLU@ BENI LI ST OP[ TINE KRU[ EVAC BROJ 4 219

URBANISTI^KA ZONA BR. 6 Namena prostora postoje}e planirano povr{ina povr{ina /ha/ % /ha/ % 1. Porodi~no stanovawe sredwe gustine do 100 st/ha 29,90 27,2 - - 2. Porodi~no i vi{eporodi~no stanovawe sredwih gustina do 100-200 st/ha 52,30 49,2 80,30 75,4 3. Me{ovita namena - - 2,20 2,1 4. Industrija /proizvodwa, skladi{ta, komunalne usluge, servisi/ 8,70 8,2 10,50 9,9 5. Za{titno zelenilo - - 11,20 10,5 6. Poqoprivredno zemqi{te 14,30 13,3 - - 7. Javne funkcije 2,20 2,1 2,20 2,1 UKUPNO: 106,40 100 106,40 100 8.Broj stanovnika 6050 100% 8340 uve}awe 40%

7.7. URBANISTI^KA ZONA 7 konceptu funkcionalnih i prostornih sadràja obezbediti: Granica urbanisti~ke zone po~iwe od ugla Ulica • prostorni zavr{etak centra grada - tri trga (Trg Vece Kor~agina i Dragomira Gaji}a, a potom mira, Trg kosovskih junaka, Trg rasinskih partizana) nastavqa osovinom Ulica Dragomira Gaji}a i • zadràvawe postoje}ih povr{ina pod Blagoja Parovi}a do raskrsnice sa Ulicom zelenilom u prostoru Trga i uklawawe objekata ~ija Dragoquba Dimitrijevi}a, skre}e u pravcu zapada i je izgradwa zapo~eta u wegovom centralnom delu ide u duìni oko 180m, zatim se lomi u pravcu • osnovna namena sadràja koji }e se graditi su severozapada i ide u duìni oko 270m do po~etka komercijalne, poslovne i turisti~ke prirode sa severoisto~ne granice dvori{ta E.[.C. stanovawem u okviru osnovne namene sadràja - çI.L.Ribaré. Granica zone daqe nastavqa du` te me{ovita namena granice do wenog kraja, a potom produàva u istom • za ovaj prostor neophodno je uraditi pravcu do Ulice Radomira Jakovqevi}a, se~e tu odgovaraju}i urbanisti~ki plan po posebnom ulicu i ide severoisto~nom granicom kompleksa programu i uz sprovo|ewe odgovaraju}eg Konkursa. sporstkog centra çVlada Baj~evi}é, zatim isto~nom Na ostalim prostorima urbanisti~ke zone u granicom de~jeg vrti}a i dvori{ta O[ çDragomir okviru planirane namene - me{ovita namena i Markovi}é do preseka sa Ulicom Luke Ivanovi}a, pa porodi~no i vi{eporodi~no stanovawe mogu}a je preko Trga rasinskih partizana se~e Ulicu izgradwa objekata spratnosti do P+2+Pk uz Dositejevu i nastavqa isto~nom granicom porte uvaàvawe odredaba Generalnog plana iz poglavqa Crkve çSvetog \or|aé do Ulice Vece Kor~agina plana br. 5, 6, 2.9. i 11. i izradu odgovaraju}ih daqe produàva osovinom Ulice Vece Kor~agina u Planova detaqne regulacije. pravcu istoka do ugla sa Ulicom Dragomira Gaji}a, Specifi~ni prostorno komunalni problem gde se i zatvara granica. predstavqa naseqe Roma u ju`nom delu Raznorodnost sadràja je karakteristika i ove urbanisti~ke zone koji sa delom ovog prostora u urbanisti~ke zone sa preovladavaju}om namenom za urbansiti~koj zoni 9. (severni deo zone) predstavqa stanovawe (porodi~no) izuzimaju}i deo prostora jedinstveni funkcionalni prostor i potrebno ga je du` Ulice Vece Kor~agina i isto~no od Nove crkve, {to hitnije re{iti u prostornom i komunalnom na kome su izgra|eni objekti kolektivne izgradwe- smislu uz uvaàvawe navedenih odredaba plana u vi{eporodi~ni. meri u kojoj je to mogu}e obzirom na na~in kako je ovo Centralni prostor ove urbanisti~ke zone naseqe gra|eno i gotovo u potpunosti izgra|eno. predstavqa Trg Rasinskih partizana koji }e po

URBANISTI^KA ZONA BR. 7 Namena prostora postoje}e planirano povr{ina povr{ina /ha/ % /ha/ % 1. Porodi~no stanovawe sredwe gustine do 100 st/ha 3,40 9,0 - - 2. Porodi~no i vi{eporodi~no stanovawe sredwih gustina do 100-200 st/ha 23,10 61,1 13,70 36,2 3. Me{ovita namena 2,50 6,6 16,80 44,5 4. Parkovi 1,30 3,4 3,30 8,7 5. Sport i rekreacija 2,50 6,6 2,50 6,6

220 SLU@ BENI LI ST OP[ TINE KRU[ EVAC BROJ 4 22.06.2005.

6. Poqoprivredno zemqi{te 3,50 9,3 - - 7. Vi{eporodi~no stanovawe velikih gustina preko 200 st/ha 1,50 4,0 1,50 4,0 UKUPNO: 37,80 100 37,80 100 8. Broj stanovnika 3200 100% 4500 uve}awe 40%

7.8. URBANISTI^KA ZONA 8 Osnovni sadràji ove zone su parkovski kompleks "Bagdala" (36,70 ha) i stambeni kompleks "Bagdalski Po~etak granice zone je raskrsnica Ulica Tri{e venac". U okviru parkovskog kompleksa planirana je Kaclerovi}a i Augusta Cesarca, a zatim ide realizacija sportsko rekreativnih sadràja na osovinom Ulice Augusta Cesarca u pravu povr{ini od novih 9,80 ha. severoistoka do preseka sa Ulicom Novom Na prostoru zone 8. planirana je izgradwa Kosovskom, produàva osovinom te ulice u pravcu objekata Osnovne {kole, crkve, pro{irewe severozapada, do raskrsnice sa Ulicom Radomira postoje}ih gradskih rezervoara vodovoda i Jakovqevi}a, zatim skre}e u pravcu severoistoka i pro{irewe sadràja Gerontolo{kog centra. ide tom ulicom u duìni oko 300m, a potom Zbog zna~aja objekta, planirani crkveni objekt severoiosto~nom granicom kompleksa sportskog povr{ine od oko 500m2 (bruto), planiran u ovoj centra çVlada Baj~evi}é, ju`nom granicom de~jeg urbanisti~koj zoni }e se graditi po posebnom vrti}a i nastavqa u istom pravcu u duìni oko 100m projektu, a na osnovu prethodno sprovedenog do Ulice Nove Kosovske kod Gerontolo{kog centra. konkursa za izbor najkvalitetnijeg re{ewa. Daqe granica produàva osovinom Kosovske ulice u Postoje}i restoran "Bagdala", radi pravcu severozapada do raskrsnice sa Ulicom kompletirawa sadràja moè imati aneksni deo Miloja Zaki}a, a potom osovinom te ulice u pravcu (stambeni sa 30-50 leàjeva). jugozapada do kraja te ulice, skre}e ka severozapadu U ukupnom prostoru zone zadràva se postoje}a i ide u duìni oko 90m do ugla Ulica Q udevita Gaja regulacija /PR/ a za potrebe utvr|ivawa uslova i Wego{eve, nastavqa osovinom Wego{eve ulice do izgradwe, nadgradwe, rekonstrukcije i drugog ugla sa Ulicom Tri{e Kacleovi}a, a zatim osovinom primewiva|e se odredbe Generalnog plana iz Ulice Tri{e Kaclerovi}a do raskrsnice sa Ulicom poglavqa 5, 6, 2.9. i 11. ovog plana. Augusta Cesarca.

URBANISTI^KA ZONA BR. 8. Namena prostora postoje}e planirano povr{ina povr{ina /ha/ % /ha/ % 1. Porodi~no stanovawe sredwe gustine do 100 st/ha 15,00 22,3 - - 2. Porodi~no i vi{eporodi~no stanovawe sredwih gustina do 100-200 st/ha 2,80 4,2 17,80 26,30 3. Parkovi 38,70 57,5 36,70 54,5 4. Sport i rekreacija 9,80 14,5 9,80 14,5 5. Javne funkcije 1,00 1,5 3,00 4,4 UKUPNO: 67,30 100 67,30 100 6. Broj stanovnika 1950 100% 2450 uve}awe 36,5%

7.9. URBANISTI^KA ZONA 9 Ulicom Dragoquba Dimitrijevi}a, skre}e u pravcu zapada i ide u duìni oko 180m, zatim se lomi u Granica zone po~iwe od raskrsnice Ulica pravcu severozapada i ide u duìni oko 270m do Augusta Cesarca i Nove Kosovske, zatim nastavqa po~etka severoisto~ne granice dvori{ta E.[.C. osovinom Ulice Nove Kosovske u pravcu juga do çI.L.Ribaré. Granica zone daqe nastavqa du` te preseka sa Ulicom Radomira Jakovqevi}a daqe granice do wenog kraja, a potom produàva u istom produàva osovinom te ulice u pravcu juga sve do pravcu do Ulice Radomira Jakovqevi}a, nastavqa raskrsnice sa Ulicom Perside [i{kovi}, a potom tom ulicom u pravcu jugozapada do raskrsnice sa skre}e u pravcu istoka i ide u duìni od oko 600m Novom Kosovskom, osovinom te ulice produàva u do preseka sa Bruskim putem (presek je na 110m od pravcu jugoistoka do ugla sa Ulicom Augusta ju`ne granice kompleksa Vatrogasnog doma). Zatim Cesarca. nastavqa osovinom Bruskog puta u pravcu severa, • Za ovu urbanisti~ku zonu karaktaeristi~an je osovinom Ulice Blagoja Parovi}a do raskrsnice sa znatan obim vi{eporodi~nog stanovawa (34%) koje je realizovano na ranije neizgra|enim prostorima

22.06.2005. SLU@ BENI LI ST OP[ TINE KRU[ EVAC BROJ 4 221

(gustine preko 300 st/ha) a bez prate}ih sadràja monta`nih objekata, u vreme zemqotresa. Za ovaj koji se trenutno nadokna|uju izgradwom prostor uz zadràvawe regulacije neophodna je privremenih objekata umesto izgradwom izrada urbanisti~kih projekata radi re{avawa kvalitetnih sadràja tipa ê tr`nog centra. Na ovim pitawa sada{we parcelacije. postoje}im objektima mogu}a je nadgradwa krovnih Prostori servisa i vatrogasnog doma ne delova sa namenom za stanovawe (podkrovqa). pove}avaju se: deo neizgra|enog prostora prema • Isto tako, umesto privremenih objekata u nasequ, do planirane saobra}ajnice moè se centralnom delu naseqa "Rasadnik 2" planira se koristiti za rekreativne povr{ine pored izgradwa tr`nog centra, spratnosti P+1 kao i planirane nove stambene izgradwe. pro{irewe stambene zone (kolektivno stanovawe) Zbog stawa izgra|enosti ove zone obavezna je prema novoplaniranoj saobra}ajnici (izme|u izrada Planova detaqne regulacije uz obavezno kompleksa "Slobodi{ta" i stambenih objekata). uvaàvawe odredaba Generalnog plana u Poseban problem predstavqa naseqe "Rasadnik poglavqima 5, 6, 2.9. i 11. 2" (oko 6 ha) gra|eno ve}im delom u sistemu

URBANISTI^KA ZONA BR. 9. Namena prostora postoje}e planirano povr{ina povr{ina /ha/ % /ha/ % 1. Porodi~no stanovawe sredwe gustine do 100 st/ha 13,5 12,9 - - 2. Porodi~no i vi{eporodi~no stanovawe sredwih gustina do 100-200 st/ha 3,80 8,1 17,30 37,3 3. Vi{eporodi~no stanovawe velikih gustina preko 200 st/ha 15,80 34,0 15,80 34,0 4. Me{ovita namena - - - - 5. Industrija /proizvodwa, skladi{ta, komunalne usluge, servisi/ 4,60 9,9 5,00 10,8 6. Parkovi 4,60 9,9 4,60 9,0 7. Poqoprivredno zemqi{te 7,70 16,5 - - 8. Komercijalne funkcije 0,90 2,0 0,90 2,0 9. Javne funkcije 2,80 6,0 2,80 6,0 UKUPNO: 46,40 100 46,40 100 10.Broj stanovnika 4200 100% 5300 uve}awe 25%

7.10. URBANISTI^KA ZONA 10 Ovu urbanisti~ku zonu prestavqa kompleks stambenog, izgra|enog prostora "Bagdala 3" 54,30 ha, Granica zone po~iwe od raskrsnice Ulica Nove odnosno 83,40%. Stambena izgradwa je planirana za Kosovske i Augusta Cesarca, ide osovinom Ulica stanovawe sredwih gustina 100-200 a spratnost Augusta Cesarca u pravu jugozapada, nastavqa objekata do P+2. osovinom Ulicom Tri{e Kaclerovi}a u pravcu juga, Na prostoru urbanisti~ke zone nalazi se TS-110 i a zatim osovinom Ulice Kosovske bitke potom parkovski prostor povr{ine 3,70ha u okviru koga se produ`ava ju`nom i isto~nom granicom kp.br. 3803/1 mogu, za potrebe naseqa i druge korisnike planirati KO Kru{evac, a daqe nastavqa Ustani~kom ulicom rekreativni sadr`aji. do raskrsnice sa Ulicom Radomira Jakovqevi}a, Postoje}a regulacija u urbanisti~koj zoni se ne}e potom osovinom te ulice u pravcu severa, delom mewati. Nove Kosovske do raskrsnice sa Ulicom Augusta Na osnovu stawa da se elementi postoje}e regu- Cesarca. lacije ne}e mewati /PR/ primewiva}e se za ovu zonu odredbe Generalnog plana iz poglavqa 5, 6, 2.9 i 11.

URBANISTI^KA ZONA BR. 10. Namena prostora postoje}e planirano povr{ina povr{ina /ha/ % /ha/ % 1. Porodi~no i vi{eporodi~no stanovawe sredwih gustina do 100-200 st/ha 54,30 83,4 54,30 83,4 2. Industrija /proizvodwa, skladi{ta, komunalne usluge, servisi/ 4,10 6,3 4,10 6,3

222 SLU@ BENI LI ST OP[ TINE KRU[ EVAC BROJ 4 22.06.2005.

3. Za{titno zelenilo - - 3,00 4,6 4. Parkovi 3,70 5,7 3,70 5,7 5. Poqoprivredno zemqi{te 3,00 4,60 - - UKUPNO: 65,10 100 65,10 100 6. Broj stanovnika 5250 100% 7300 uve}awe 40%

7.11. URBANISTI^KA ZONA 11 realizacija sadràja me{ovite namene sa totalnom gra|evinskom i funkcionalnom rekonstrukcijom Po~etak granice zone je raskrsnica Ulice Vece sada{weg stawa. Spratnost novih sadràja je Kor~agina i Dragomira Gaji}a, nastavqa osovinom P+2+Pk. Ulice Vece Kor~agina u pravcu istoka do Ulice Ostali sadràji javnih namena: Osnovna {kola, Radovana Milo{evi}a produàva osovinom te de~ija ustanova, zdravstvena ustanova, ulice u pravcu juga do ugla sa Ulicom Dragoquba komercijalne funkcije, pijaca, ne}e mewati Dimitrijevi}a, daqe nastavqa osovinom te ulice lokacijsku, postoje}u odre|enost. do preseka sa Ulicom Blagoja Parovi}a i daqe Svi elementi za rekonstrukciju dela stambenog osovinom te ulice i Ulice Dragomira Gaji}a u naseqa sadràni su u poglavqu - odredbe o pravcu severa do raskrsnice sa Ulicom Vece sprovo|ewu Generalnog plana. Kor~agina. Totalna rekonstrukcija /TR/ (uklawawe svih Karakteristika izgra|enosti ove urbanisti~ke postoje}ih vi{eporodi~nih stambenih objekata) u zone je znatan obim vi{eporodi~nog stanovawa stambenom nasequ ç14. oktobaré ostvari}e se na (64%) od kojih je 40% prostora izgra|eno osnovu zahteva i programa investitora a uz uslove nekvalitetnim stambenim fondom (naseqe "14. poglavqa Generalnog plana 5, 6, 2.9 i 11. u delu u oktobar" za koje se planira totalna rekonstrukcija). kome se odredbe odnose na vi{eporodi~nu stambenu Naro~ito }e se, obzirom na potrebe, omogu}iti izgradwu. Za ovaj prostor obavezna je izrada Plana du` Ulica Vece Kor~agina i Dragomira Gaji}a detaqne regulacije.

URBANISTI^KA ZONA BR. 11. Namena prostora postoje}e planirano povr{ina povr{ina /ha/ % /ha/ % 1. Porodi~no i vi{eporodi~no stanovawe sredwih gustina do 100-200 st/ha 2,10 8,1 4,0 7,8 2. Vi{eporodi~no stanovawe velikih gustina preko 200 st/ha 18,00 69,4 16,60 64,0 3. Me{ovita namena - - 3,40 13,1 4. Komercijalne funkcije 1,60 6,1 1,60 6,2 5. Javne funkcije 2,30 8,8 2,30 8,9 UKUPNO: 25,90 100 25,90 100 6.Broj stanovnika 3500 100% 4750 uve}awe 35%

7.12. URBANISTI^KA ZONA 12 sanacija. Kompleks je mogu}e racionalnije izgraditi i kvalitetno komunalno opremiti. Po~etak granice zone je ugao Ulica Radovana Milo{evi}a i Vece Kor~agina, nastavqa osovinom • Prostor namewen za vi{eporodi~no stanovawe Ulice Vece Kor~agina u pravcu istoka do mosta na (gustina preko 200 st/ha) i organizovati sa sadràjima centra naseqa (kultura, trgovina, reci Rasini. Produàva uzvodno Rasinom do Ulice Vojislava Petrovi}a, daqe nastavqa osovinom te servisi i sl.). ulice i Ulice Stanislava Zaki}a u pravcu zapada • prostor parkova u kontaktu sa rekom Rasinom do Ulice Q ube Tripkovi}a. Granica zone tretirati kao sportsko- rekreativni prostor {ireg produàva u pravcu severa osovinom Ulice Q ube zna~aja (bazeni, kupali{ta, sportski tereni, Tripkovi}a i Ulice Radovana Milo{evi}a do rekreativne povr{ine i odgovaraju}i prate}i preseka sa Ulicom Vece Kor~agina. objekti (turisti~ki, ugostiteqski, servisni, motel i Karakteristika ove urbanisti~ke zone da je u dr.) planirane namene ne mogu se realizovati u znatnom procentu izgra|ena objektima bespravno prostoru inundacije reke Rasine, ve} se u tim gra|enim naro~ito po dubini zone u odnosu na Ulicu prostorima mogu realizovati samo sadràji Vece Kor~agina, Radovana Milo{evi}a i Q ube dozvoqeni Zakonom o vodama Tripkovi}a. Ura|ena je urbanisti~ka dokumentacija-

22.06.2005. SLU@ BENI LI ST OP[ TINE KRU[ EVAC BROJ 4 223

• za zone stanovawa u odnosu na planirane postoje}om regulacijom /PR/ i uz primenu odredaba gustine, primewuju se odredbe ovog plana u pogledu 5, 6, 2.9. i 11. Generalnog plana a za centralni deo mogu}e izgradwe, nadgradwe i dogradwe objekata prostora ove urbanisti~ke zone planirana je izrada kao i legalizacije izgra|enih objekata bez odgovaraju}ih Planova detaqne regulacije /NR/ sa odobrewa za gradwu i to na osnovu utvr|enog novom regulacijom. prihvatawa izgra|enog prostora kao prostora sa

URBANISTI^KA ZONA BR. 12. Namena prostora postoje}e planirano povr{ina povr{ina /ha/ % /ha/ % 1. Porodi~no stanovawe sredwe gustine do 100 st/ha 21,70 15,0 - - 2. Porodi~no i vi{eporodi~no stanovawe sredwih gustina do 100-200 st/ha 78,20 57,0 82,80 60,6 3. Vi{eporodi~no stanovawe velikih gustina preko 200 st/ha 9,10 6,6 9,10 6,7 4. Me{ovita namena 2,70 0,12 13,20 9,7 5. Industrija /proizvodwa, skladi{ta, komunalne usluge, servisi/ 1,00 0,7 1,00 0,7 6. Parkovi - - 29,70 21,7 7. Poqoprivredno zemqi{te 32,20 23,50 - - 8. Javne funkcije 0,8 - 0,80 0,6 UKUPNO: 136,60 100 136,60 100 9.Broj stanovnika 7250 100% 9500 uve}awe 30%

7.13. URBANISTI^KA ZONA 13 sto~ne pijace (postoje}i sadràj) kao komercijalne funkcije ~ija se relokacija preporu~uje, do zone Po~etak granice zone je raskrsnica Ulica stanovawa, ju`no od sada{weg aerodroma koja je za Blagoja Parovi}a i Dragoquba Dimitrijevi}a, sada izgra|ena uglavnom objektima bespravne zatim ide osovinom Ulice Dragoquba izgradwe, koji se zadràvaju sa namenom prostora za Dimitrijevi}a do ugla sa Ulicom Q ube Tripkovi}a, stanovawe (gustina 100-200 st/ha) povr{ine od 93,70 nastavqa osovinom te ulice u pravcu juga, zatim ha pa preko prostora namewenog poqoprivredi osovinom Ulice Blaè Dumovi}a, putem kp.br. (wive, livade, vo}waci, do krajne ju`nih pozicija 1308/1 KO Mudrakovac, putem kp.br. 1212 KO ove zone u okviru koje se nalazi prostor namewen Mudrakovac, sve u istom pravcu do granice izme|u (industriji - proizvodni pogoni, skladi{ta i dr.) KO Mudrakovac i KO Lipovac, daqe nastavqa tom Ovi sadràji proizvodnih delatnosti obzirom da su granicom u pravcu jugoistoka do preseka te granice zate~eni kao postoje}e stawe moraju u funkciji sa granicom Generalnog plana, odatle je deo ju`ne proizvodwe i skladi{tewa da obezbede primenu granice Generalnog plana ujedno i granica zone sve svih uslova a radi apsolutne za{tite ìvotne do preseka sa Bruskim putem (presek je ugao puta sredine (za{tita vazduha, zemqi{ta i vodotoka). kp.br. 220 KO Lipovac i Bruskog puta), zatim Kroz prostor zone 13. prolazi deo magistralne nastavqa osovinom Bruskog puta u pravcu severa, saobra}ajnice - istok i na zapadnoj poziciji tangira produàva osovinom Ulice Blagoja Parovi}a sve do je saobra}ajnica Kru{evac - Brus. raskrsnice sa Ulicom Dragoquba Dimitrijevi}a, Zbog zna~aja prostora urbanisti~ke zone 13. gde se i zavr{ava. obaveza je izrade Planova detaqne regulacije za Specifi~nost ove urbanisti~ke zone je ukupan prostor zone sem krajwe ju`ni deo prostora raznorodnost sadràja, po~ev od tipi~nih sadràja zone gde se zadràva postoje}a regulacija /PR/ pa je gradskog centralnog prostora (prostor ranijeg mogu}a realizacija izvoda iz Generalnog plana kao gradskog aerodorma na kome su planirani sadràji osnova za obradu Akta o urbanisti~kim uslovima a me{ovite namene (300-350 st/ha i prostori parkova, uz primenu odredaba iz poglavqa 5, 6, 2.9, 11, i sa ckvenim objektom, u kontaktu sa spomen i posebno poglavqa 8 i 9. parkovskim prostorom "Slobodi{te" do prostora

224 SLU@ BENI LI ST OP[ TINE KRU[ EVAC BROJ 4 22.06.2005.

URBANISTI^KA ZONA BR. 13. Namena prostora postoje}e planirano povr{ina povr{ina /ha/ % /ha/ % 1. Porodi~no stanovawe sredwe gustine do 100 st/ha 57,50 20,6 - - 2. Porodi~no i vi{eporodi~no stanovawe sredwih gustina do 100-200 st/ha - - 93,70 33,6 3. Me{ovita namena - - 37,00 13,0 4. Industrija /proizvodwa, skladi{ta, komunalne usluge, servisi/ 4,70 0,16 10,60 3,8 5. Parkovi - - 27,00 10,0 6. Sport i rekreacija 0,80 0,02 - - 7. Poqoprivredno zemqi{te 167,30 60,0 106,10 38,1 8. Komercijalne funkcije 6,10 0,2 4,60 1,6 9. Javne funkcije 0,70 0,03 - - 10. Aerodrom 41,70 15,0 - - UKUPNO: 278,60 100 278,80 100 11 Broj stanovnika 3650 100% 7500 uve}awe 100%

7.14. URBANISTI^KA ZONA 14 Karakteristika urbanisti~ke zone je prostor namewen parkovskim povr{inama i park {umama Granica zone po~iwe od raskrsnice Ulica (deo Paka{ni~ke {ume), sa spomen kompleksom Radomira Jakovqevi}a i Perside [i{kovi}, ide u "Slobodi{te" (ukupno 62,50 ha) koji se zadràvaju u pravcu istoka u duìni oko 600m do preseka sa sada{woj nameni sa kvalitetnijim ure|ewem Bruskim putem (presek je na 110m od ju`ne granice prostora. kompleksa Vatrogasnog doma). Zatim nastavqa Prostor specifi~ne namene (18,30 ha) je prostor osovinom Bruskog puta u pravcu juga do ju`ne granice Vaspitno popravnog doma, koji se ne}e {iriti na kompleksa Vaspitno popravnog doma, daqe ra~un okolnog prostora. Na krajwem ju`nom delu produàva tom granicom do wenog kraja, zatim ide urbanisti~ke zone, zbog planirane gradske zna~ajne granicom izme|u KO Kru{evac i KO Mudrakovac, saobra}ajnice od dela prostora posebne namene, daqe ide u pravcu severozapada i se~e kp.br. 2619, planirano je 1,80 ha prostora za stambenu izgradwu kp.br. 2620 (put), kp.br. 2621 sve KO Kru{evac do gustina 100-200 st/ha. puta kp.br. 2612 tako|e KO Kru{evac, nastavqa tim Severni deo kompleksa Vaspitno popravnog doma, putem u pravcu severa, se~e kp.br. 2626/2 KO trenutno izgra|en stambenim objektima za Kru{evac i produàva zapadnom granicom kp.br. kolektivno stanovawe ima novu namenu (me{ovita 3861 KO Kru{evac do Ulice Tri{e Kaclerovi}a, namena), da bi ova atraktivna lokacija mogla, pored skre}e u pravcu jugoistoka i ide osovinom Ulice stambenih, da dobije i druge (poslovno Kosovske bitke, a zatim produàva ju`nom i komercijalne) namene. isto~nom granicom kp.br. 3803/1 KO Kru{evac, Za prostor zone 14. utvr|eni su posebni uslovi daqe nastavqa Ustani~kom ulicom do raskrsnice izgradwe i ure|ewa prostora a naro~ito za sa Ulicom Radomira Jakovqevi}a, potom osovinom komplekse Vaspitno popravnog doma, koji }e se te ulice u pravcu severa do raskrsnice sa Ulicom realizovati po posebnim zahtevima ovog prostora Perside [i{kovi}. posebne namene.

URBANISTI^KA ZONA BR. 14. Namena prostora postoje}e planirano povr{ina povr{ina /ha/ % /ha/ % 1. Porodi~no stanovawe sredwe gustine do 100 st/ha 2,20 2,50 - - 2. Porodi~no i vi{eporodi~no stanovawe sredwih gustina do 100-200 st/ha - - 1,80 2,10 3. Me{ovita namena - - 2,20 2,5 4. Posebna namena 18,50 21,30 16,50 19,2 5. Parkovi 32,5 38% 34,30 40,0 6. Park {ume 30,10 35 30,80 35,9 7. Poqoprivredno zemqi{te 2,50 2,9 - - UKUPNO: 85,60 100 85,60 100 8. Broj stanovnika 165 100% 250 uve}awe 50%

22.06.2005. SLU@ BENI LI ST OP[ TINE KRU[ EVAC BROJ 4 225

7.15. URBANISTI^KA ZONA 15 3861 KO Kru{evac do ugla Ulica Tri{e Kaclerovi}a i Kosovske bitke. Granica zone po~iwe od ugla Ulica Tri{e Ova zona karakteri{e se stambenom izgradwom, Kaclerovi}a i Kosovske bitke, ide jednim delom sada gustine do 100 st/ha. U delu naseqa "[umice" Ulice Tri{e Kaclerovi}a u pravcu juga, zatim u (u severnom i ju`nom delu ove zone). Planom se istom pravcu nastavqa granicom izme|u KO prostor namewuje u osnovi za stanovawe gustina Kru{evac i KO Paka{nica, potom granicom izme|u 100-200 st/ha a u centralnom delu naseqa "[umice" KO Mudrakovac i KO Paka{nica do trome|e izme|u ê me{ovita namena (9,60 ha) u okviru koje }e se KO Mudrakovac, KO Gari i KO Paka{nica. Od realizovati sadràji poslovnog karaktera, trome|e produàva u pravcu juga, odatle je deo trgovinskih i uslu`nih delatnosti kao i sadràji zapadne granice Generalnog plana ujedno i granica javnih namena ({kola, de~ja ustanova i dr.). zone do preseka granice Generalnog plana sa Prostori sada angaòvani za potrebe Javnog Bruskim putem (presek je ugao puta kp.br. 540 KO preduze}a "Vodovod" i skladi{ta ne}e se Lipovac i Bruskog puta), zatim nastavqa osovinom pove}avati na ra~un susednih sadràja. Bruskog puta u pravcu severa do ju`ne granice Prostor poqoprivrednog zemqi{ta i {uma kompleksa Vaspitno popravnog doma, daqe koristi}e se prema sada{woj nameni. produàva tom granicom do wenog kraja, zatim ide Utvr|eni prostori nove regulacije /NR/ zna~e granicom izme|u KO Kru{evac i KO Mudrakovac, obavezu izrade Planova detaqne regulacije za daqe ide u pravcu severozapada i se~e kp.br. 2619, navedene planirane sadràje a prema odredbama kp.br. 2620 (put), kp.br. 2621 sve KO Kru{evac do Generalnog plana a za prostore /PR/ sa zadrànom puta kp.br. 2612 trome|e KO Kru{evac, nastavqa postoje}om regulacijom mogu}a je obrada, na osnovu tim putem u pravcu severa, se~e kp.br. 2626/2 KO izvoda iz plana, Akta o urbanisti~kim uslovima a uz Kru{evac i produàva zapadnom granicom kp.br. uvaàvawe odredaba poglavqa 5, 6, 2.9 i 11. plana.

URBANISTI^KA ZONA BR. 15. Namena prostora postoje}e planirano povr{ina povr{ina /ha/ % /ha/ % 1. Porodi~no stanovawe sredwe gustine do 100 st/ha 48,10 - - - 2. Porodi~no i vi{eporodi~no stanovawe sredwih gustina do 100-200 st/ha - - 76,80 33,5 3. Me{ovita namena - - 9,60 4,2 4. [ume i {umsko zemqi{te 68,70 - 66,10 29,1 5. Za{titno zelenilo - - - - 6. Parkovi - - 7,80 3,4 7. Poqoprivredno zemqi{te 109,70 - 66,90 29,5 UKUPNO: 226,50 100 226,50 100 8. Broj stanovnika 3100 100% 6250 uve}awe 100%

7.16. URBANISTI^KA ZONA 16 150m do isto~ne granice kompleksa Vojske éRavwaké, a zatim tom granicom u pravcu juga do ju`ne granice Granica zone po~iwe od raskrsnica Ulica parcele 1961/2 KO Lazarica, zatim nastavqa Wego{eve i Tri{e Kaclerovi}a, nastavqa ju`nom granicom kp.br. 1977/1, 1789/1 KO Lazarica, osovinom Wego{eve ulice do raskrsnice sa Ulicom potom isto~nom granicom kp.br. 1785/3, nastavqa Mihajla Jevti}a, delom te ulice ide u pravcu juga a severnom granicom kp.br. 1785/57, a zatim severnom zatim skre}e u pravcu zapada i ide osovinom Ulice i isto~nom granicom kp.br. 1785/16 i isto~nom Milisava Stojadinovi}a-Osmana do raskrsnice sa granicom kp.br. 1785/17, 1785/18, 1785/52 sve KO Ulicom Timo~ke bune. Ulicom Timo~ke bune Lazarica do granice izme|u KO Lazarica i KO nastavqa u duìni oko 90m pravcem severa do Paka{nica. Tom granicom nastavqa u pravcu raskrsnice sa putem kp.br. 1792 KO Kru{evac, tim jugozapada do ju`ne granice kp.br. 2027, nastavqa putem produàva u pravcu jugozapada, prolazi pored tom granicom, zatim ju`nom granicom kp.br. 2026, kompleksa ZZ çZadrugaré zatim skre}e u pravcu 2026/3, 2003/1, 2003/4, 2003/2, 2002/1, 2002/2 do severozapada se~e kp.br. 1805 KO Kru{evac preseka sa granicom Generalnog plana, odatle je (parcela ZZ çZadrugaré) i nastavqa putem kp.br. deo jugozapadne granice Generalnog plana ujedno i 1801 KO Kru{evac, se~e Ulicu Aleksandrova~ku, a granica zone do trome|e izme|u KO Mudrakovac, KO zatim produàva Ulicom Apostola Zordimusa do Gari i KO Paka{nica. Od trome|e nastavqa Ulica Mi{e Mitrovi}a nastavqa osovinom Ul. granicom izme|u KO Mudrakovac i KO Paka{nica u Mi{e Mitrovi}a u pravcu jugozapada u duìni oko pravcu severa, zatim granicom izme|u KO Kru{evac

226 SLU@ BENI LI ST OP[ TINE KRU[ EVAC BROJ 4 22.06.2005. i KO Paka{nica, osovinom Ulice Tri{e Najve}i deo izgra|enog prostora zone je u Kaclerovi}a u pravcu severa do raskrsnice sa kategoriji /NR/ nove regulacije, obaveze izrade Wego{evom ulicom gde se i zavr{ava. plana detaqne regulacije sa posebnom obavezom Na najve}em delu prostora ove urbanisti~ke zone re{ewa infrastrukture a naro~ito regulacijom obzirom da se nalazi periferno u odnosu na Garskog potoka. Za prostor ozna~en sa /PR/ postoje}a centralni gradski prostor, namena prostora je za regulacija mogu}a je izdavawe izvoda iz Generalnog poqoprivredu, {ume i za{titno zelenilo (58.0%). plana a obrada Akta o urbanisti~kim uslovima Znatan deo prostora namewen je porodi~nom utvr|uje se uz primenu odredaba poglavqa 5, 6, 2.9 i stanovawu gustina 100-200 st/ha (23,40%). Na 11. plana, uz prostore ozna~ene sa /PN/ posebna prostoru zone nalazi se i prostor posebne namene namena, gradsko grobqe i objekata vojske u (1,7%) koji }e se uve}ati na ra~un poqoprivrednog Paka{nici, va`e posebni re`imi (izgradwe i zemqi{ta i koristiti prema potrebama Vojske ure|ewa prostora). (poglavqe 9.3.6 6.4.plana).

URBANISTI^KA ZONA BR. 16. Namena prostora postoje}e planirano povr{ina povr{ina /ha/ % /ha/ % 1. Porodi~no stanovawe sredwe gustine do 100 st/ha 58,30 15,1 22,90 5,9 2. Porodi~no i vi{eporodi~no stanovawe sredwih gustina do 100-200 st/ha - - 90,40 23,4 3. Me{ovita namena 2,60 0,7 2,60 0,7 4. Posebna namena 6,60 1,7 6,60 1,7 5. [ume i {umsko zemqi{te 32,30 8,4 23,90 6,1 6. Za{titno zelenilo - - 24,40 6,3 7. Park {ume 11,70 3,0 11,70 3,0 8. Grobqe 9,50 2,5 27,10 7,0 9. Poqoprivredno zemqi{te 264,80 68,6 176,20 45,6 UKUPNO: 385,80 100 385,80 100 10. Broj stanovnika 4100 100% 6050 uve}awe 50%

7.17. URBANISTI^KA ZONA 17 Nalazi se periferno u odnosu na centralne gradske sadràje. Osnovna namena prostora Granica zone po~iwe od raskrsnice puteva urbanisti~ke zone je poqoprivredno zemqi{te Kru{evac-Kraqevo i Kru{evac-Aleksandrovac, 60,3% i prostor posebne namene 24,90%. Planirana zatim nastavqa osovinom puta Kru{evac-Kraqevo u i postoje}a namena stanovawa je gustine 100-200 pravcu istoka do isto~ne granice kompleksa Vojske st/ha sa spratno{}u do P+2 a prema odredbama éRavwaké produàva tom granicom u pravcu juga do (poglavqe 7) Generalnog plana Kru{evca. ju`ne granice parcela kp.br. 1961/2 KO Lazarica, Stambeni i drugi objekti koji se nalaze u zatim nastavqa ju`nom granicom kp.br. 1977/1, za{titnoj zoni kompleksa Vojske "Ravwak", a 1789/1 KO Lazarica, potom isto~nom granicom kp.br. posebno u delu bespravne izgradwe (isto~no i 1785/3, nastavqa severnom granicom kp.br. 1785/57, zapadno od granice kompleksa "Ravwak") imaju a zatim severnom i isto~nom granicom kp.br. poseban status i tretiraju se prema zahtevima 1785/16 i isto~nom granicom kp.br. 1785/17, 1785/18, Vojske Srbije i Crne Gore i drugim uslovima plana. 1785/52 sve KO Lazarica do granice izme|u KO Za najve}i deo prostora zone 17 utvr|ena je obaveza Lazarica i KO Paka{nica, tom granicom nastavqa u izrade Planova detaqne regulacije zbog znatnog pravcu jugozapada do ju`ne granice kp.br. 2027, obima bespravne izgradwe i nere{enih objekata nastavqa tom granicom, zatim ju`nom granicom infrastrukture /NR/. Mawi deo kompleksa je u kp.br. 2026, 2025/3, 2003/1, 2003/4, 2003/2, 2002/1, reìmu, postoje}e regulacije /PR/ sa mogu}im 2002/2 do preseka sa granicom Generalnog plana, izdavawem izvoda iz Generalnog plana i obradom odakle je deo ju`ne granice Generalnog plana Akta o urbanisti~kim uslovima uz primenu ujedno i granica zone do preseka sa putem odredaba ~l. 5, 6, 2.9 i 11. plana. Kru{evac-Aleksandrovac (presek je ugao puta kp.br. Na ju`nom delu za{titna zona je {irine 300m, i u 4061 KO Pepeqevac i puta Kru{evac- okviru we nije dozvoqena bilo kakva izgradwa. Aleksandrovac), daqe nastavqa osovinom puta Posebni reìmi za navedene za{titne zone i Kru{evac-Aleksandrovac u pravcu severoistoka do objekte u wima utvr|uju se merama Aneksa za{tite raskrsnice sa putem Kru{evac-Kraqevo. Generalnog plana.

22.06.2005. SLU@ BENI LI ST OP[ TINE KRU[ EVAC BROJ 4 227

URBANISTI^KA ZONA BR. 17. Namena prostora postoje}e planirano povr{ina povr{ina /ha/ % /ha/ % 1. Porodi~no stanovawe sredwe gustine do 100 st/ha 43,90 14 - - 2. Porodi~no i vi{eporodi~no stanovawe sredwih gustina do 100-200 st/ha - - 47,50 14,8 3. Posebna namena 19,10 25,4 80,00 24,9 4. Poqoprivredno zemqi{te 198,20 61 193,70 60,3 UKUPNO: 321,20 - 321,20 100 5. Broj stanovnika 2750 100% 5500 uve}awe 100%

7.18. URBANISTI^KA ZONA 18 obavezna je izrada urbanisti~ke dokumentacije, kojom bi se definisali koridori i za{titne zone u Granica zone po~iwe od raskrsnice puteva kojima nije mogu}a bilo kakva izgradwa za sve Kru{evac-Kraqevo i Kru{evac-Aleksandrovac, sada{we i planirane dalekovode, kako bi se zatim nastavqa osovinom puta Kru{evac- utvrdio status svih izgra|enih objekata u ovom Aleksandrovac u pravcu jugozapada do preseka sa prostoru, sa ili bez odobrewa za gradwu, a u ciqu granicom Generalnog plana (presek je ugao puta wihove eventualne legalizacije. kp.br. 4061 KO Pepeqevac i puta Kru{evac- Novoplanirana izgradwa stambenih objekata Aleksandrovac), odakle je deo zapadne i severne planira se na prostoru povoqnom za te namene i granice Generalnog plana ujedno i granica zone do znatno je koncentrisana, da bi se prostor i kp.br. 7/1 KO îtluk, ide wenom isto~nom granicom infrastruktura racionalnije koristili. do kanala za navodwavawe çZadrugaré, kp.br. 2063/1 U ovoj urbanisti~koj zoni planira se izgradwa KO îtluk, zatim nastavqa tim kanalom u pravcu prostora centra naseqa, prostor parkova i sportsko jugoistoka do kp.br. 600 KO îtluk, ide wenom rekreativnih sadràja, pored prostora i objekta isto~nom granicom, potom nastavqa isto~nom Osnovne {kole koji ve} postoje. granicom kp.br. 598, 595, 594, 590, 706, severnom i Ozbirom na potrebe obaveznog opremawa isto~nom granicom kp.br. 700, 699, zatim produàva komunalnim instalacijama i mogu}nosti gradwe, ova isto~nom granicom kp.br. 698, 697, 696/2, 681, 680, stambena zona }e predstavqati zna~ajan gradski 738, 737, 735, se~e put kp.br. 2043, daqe produàva prostor (tzv. kategorije satelitskih mawih gradova). zapadnom granicom kp.br. 772/1, 773, 774, zapadnom i Posebnom analizom su utvr|ene i prikazani ju`nom granicom kp.br. 775 do isto~ne granice kp.br. delovi ove urbanisti~ke zone (uglavnom postoje}i - 802/1 sve KO îtluk, se~e èlezni~ku prugu i dolazi stari delovi naseqa îtluk, delom Begovo brdo i do puta Kru{evac-Kraqevo, skre}e u pravcu zapada Vu~ak) za koje je mogu}a obrada Akta o urbanisti~kim i ide osovinom puta Kru{evac-Kraqevo do uslovima na osnovu izvoda iz Generalnog plana i raskrsnice sa putem Kru{evac-Aleksandrovac. primene odredaba iz poglavqa 11. Generalnog Osnovna namena prostora zone 18. je stanovawe plana - op{ta pravila urbanisti~ke regulacije i od koga je preko 50% izgra|eno kao bespravna poglavqa 5, 6. i 2.9. Generalnog plana odnosno izgradwa, a naro~ito delovi naseqa u zoni poglavqa - Osnovna namena prostora (5), namena dalekovoda 35-220 kW "Elektroistoka" i TS. prostora i kombinovana namena (6) i na~in gradwe Za ukupnu zonu koridora dalekovoda na strani (2.9), oznaka u karti plana je /NR/ postoje}a i nova severno i ju`no od TS "Elektoistok" - îtluk regulacija.

URBANISTI^KA ZONA BR. 18. Namena prostora postoje}e planirano povr{ina povr{ina /ha/ % /ha/ % 1. Porodi~no stanovawe sredwe gustine do 100 st/ha 116,00 22 34,50 6,6 2. Porodi~no i vi{eporodi~no stanovawe sredwih gustina do 100-200 st/ha - - 115,00 22 3. Me{ovita namena 2,60 0,49 1,80 0,3 4. Industrija /proizvodwa, skladi{ta, komunalne usluge, servisi/ - - 7,70 1,5 5. Za{titno zelenilo - - 14,00 2,6 6. Parkovi - - 29,30 5,6 7. Sport i rekreacija 0,60 0,11 0,60 0,1

228 SLU@ BENI LI ST OP[ TINE KRU[ EVAC BROJ 4 22.06.2005.

8. Grobqe 1,30 0,25 1,90 0,3 9. Poqoprivredno zemqi{te 393,90 71,5 314,5 60,0 10. Javne funkcije 1,10 0,21 1,80 0,3 UKUPNO: 522,60 100 522,50 100 11. Broj stanovnika 5300 100% 9500 uve}awe 80%

7.19. URBANISTI^KA ZONA 19 ulice, osovinom Ulice Ratomira Hercega do preseka sa Garskim potokom gde se i zavr{ava. Granica zone po~iwe od preseka Garskog potoka i Skoro 90% povr{ine ove zone predstavqa Ulice Ratomira Hercega, daqe nastavqa nizvodno prostor namewen poqoprivredi (wive, livade, Garskim potokom, sve do preseka sa granicom vo}naci, povrtwaci i dr.). Postoje}a (bespravna) Generalnog plana (u{}e u Moravu), odakle je deo stambena izgradwa zadrà}e se na ukunoj povr{ini severne granice Generalnog plana ujedno i granica od 12,5 ha utoliko pre {to kompleks ograni~ava na zone do kp.br. 7/1 KO îtluk, ide wenom isto~nom severnoj strani nova trasa èlezni~ke pruge a na granicom do kanala za navodwavawe ZZ çZadrugaré ju`noj postoje}a (kasnije saobra}ajnica). (kp.br. 2063/1 KO îtluk), zatim nastavqa tim U okviru planiranih povr{ina pod zelenilom kanalom u pravcu jugoistoka do kp.br. 600 KO îtluk, planira se sportsko rekreativni centar lokacijski ide wenom isto~nom granicom, potom nastavqa naro~ito pogodan za naseqe "Ujediwene nacije" u isto~nom granicom kp.br. 598, 595, 594, 590, 706, ~ijoj je neposrednoj blizini i u direktnoj vezi, po severnom i isto~nom granicom kp.br. 700, 699, zatim ukidawu sada{we èlezni~ke pruge. produàva isto~nom granicom kp.br. 698, 697, 696/2, Zona ranije glavne crpne stanice koja se 681, 680, 738, 737, 735, se~e put kp.br. 2043, daqe zadràva kao rezervna i arheolo{ko nalazi{te, produàva zapadnom granicom kp.br. 772/1, 773, 774, obezbe|uju se znatnom povr{inom za{titnog zapadnom i ju`nom granicom kp.br. 775 do isto~ne zelenila. granice kp.br. 802/1 sve KO îtluk, se~e èlezni~ku Za legalizaciju stambenih objekata vaè prugu i dolazi do puta Kru{evac-Kraqevo, skre}e u utvr|ene odredbe Generalnog plana, odnosno zona pravcu istoka ide osovinom puta Kru{evac- bespravno izgra|enog naseqa çPawevacé, zbog Kraqevo u duìni oko 150m, zatim produàva na~ina izgra|enosti a posebno infrastrukture osovinom èlezni~ke pruge Kru{evac-Kraqevo do tretira se kao /NR/ nova regulacija sa obavezom Ulice Isidore Sekuli}, nastavqa osovinom te izrade odgovaraju}eg Plana detaqne regulacije.

URBANISTI^KA ZONA BR. 19. Namena prostora postoje}e planirano povr{ina povr{ina /ha/ % /ha/ % 1. Porodi~no stanovawe sredwe gustine do 100 st/ha 12,5 3,30 - - 2. Porodi~no i vi{eporodi~no stanovawe sredwih gustina do 100-200 st/ha - - 12,50 3,3 3. Industrija /proizvodwa, skladi{ta, komunalne usluge, servisi/ 1,6 0,42 1,60 0,4 4. Za{titno zelenilo - - 26,90 7,2 5. Parkovi - - 22,10 5,9 6. Poqoprivredno zemqi{te 334,30 89,0 301,30 80,1 7. Glavna crpna stanica 26,90 7,1 10,90 2,9 UKUPNO: 375,30 100 375,30 100 8. Broj stanovnika 650 100% 1250 uve}awe 100%

7.20. URBANISTI^KA ZONA 20 Rasine sa èlezni~kom prugom Kru{evac-Stala}, skre}e u pravcu severozapada i ide osovinom Granica urbanisti~ke zone po~iwe od preseka èlezni~ke pruge, daqe nastavqa osovinom Ulice Garskog potoka sa Ulicom Ratomira Hercega, daqe Svetislava Milosavqevi}a - @uleta, zatim nastavqa nizvodno Garskim potokom do preseka sa osovinom @elezni~ke ulice, produàva osovinom granicom Generalnog plana (u{}e u Moravu) odakle Ulice Druge ju`nomoravske brigade, osovinom je deo severne granice Generalnog plana ujedno i Ulice Ratomira Hercega do preseka sa Garskim granica zone do u{}a reke Rasine u Moravu, zatim potokom. nastavqa uzvodno rekom Rasinom do preseka reke

22.06.2005. SLU@ BENI LI ST OP[ TINE KRU[ EVAC BROJ 4 229

Ovu urbanisti~ku zonu karakteri{e osnovna Koncentrisana zona industrije (sada{wi namena prostora za industriju (258 ha i dodatnih proizvodni sadràji, skladi{ta, pogoni i prostorne novih, oko 50 ha u zoni severno od RTC-a a na osnovu celine "male privrede", komunalni objekti), zakqu~aka iz javnog uvida Generalnog plana) i planirani su sadràji u okviru ovog prostora za koji poqoprivredno zemqi{te (899,20 ha). Kroz ovu zonu se planira kompletno opremawe infrastrukturom. realizuje se najve}i deo zna~ajnih Na prostoru namewenom ovim delatnostima infrastrukturnih objekata (severna obilazna planira se etapno opremawe pojedinih prostornih saobra}ajnice, deo isto~ne obilazne saobra}ajnice celina infrastrukturom, a ne kao do sada gradwa i najve}i deo planiranog novog èlezni~kog samo pored postoje}ih saobra}ajnica, {to u koloseka Poèga-Stala} kao i regulacija dela zna~ajnoj meri poskupquje izgradwu i opremawe korita reke Rasine. prostora u kona~nom re{ewu. Trasa èlezni~ke pruge Stala}êPoèga, koja je Prostor namene za proizvodne delatnosti od sada izuzetno nepovoqno locirana (8.5km duìne okolnih sadràja odvajaju tamponi za{titnog èlezni~kog koloseka prolazi kroz prostor gradskih zelenila {irina (150-250m), a u zonama uticaja funkcija). Izme{tawe dela trase i zadràvawe hemijske industrije. postoje}e èlezni~ke stanice (izuzetno povoqna Na prostoru ove zone planirana je realizacija lokacija) sa denivelisanim prelazom isto~ne sistema za pre~i{}avawe otpadnih voda, naseqa obilaznice preko èlezni~kog koloseka, kvalitetno Bivoqe. je dugoro~no re{ewe saobra}aja na podru~ju Zbog istaknutih nere{enih pitawa naro~ito Generalnog plana. infrastukture u radnim zonama novim a delom i U kontaktu sa novim èlezni~kim kolosekom i postoje}im ve}i deo zone je ozna~en sa /NR/ nova isto~nom obilaznicom planirana je realizacija regulacija, a za postoje}i deo vaè odredbe robno transportnog centa (RTC) lokacijski i Generalnog plana (izvod iz plana) ozna~en sa /PR/ prostorno veoma povoqno odre|en u odnosu na postoje}a regulacija, odnosno primena odredaba funkcije. poglavqa Generalnog plana 5, 6, 2.9 i 11,a za radne zone 8 i 9.

URBANISTI^KA ZONA BR. 20. Namena prostora postoje}e planirano povr{ina povr{ina /ha/ % /ha/ % 1. Porodi~no stanovawe sredwe gustine do 100 st/ha 1,50 - - 0,1 2. Industrija /proizvodwa, skladi{ta, komunalne usluge, servisi/ 258,00 - 335,40 28,9 3. Za{titno zelenilo - - 140,70 12,1 4. Parkovi - - 2,50 0,2 5. Grobqe 1,00 - 3,00 0,3 6. Poqoprivredno zemqi{te 899,20 - 666,20 57,3 7. Komercijalne funkcije - - 1,30 0,1 8. Javne funkcije 0,9 - 0,90 0,1 9. Robno-transportni centar - - 10,80 1,0 UKUPNO: 1160,8 1160,80 100 10.Broj stanovnika 75 120

7.21. URBANISTI^KA ZONA 21 - KO Makr{ane, zatim tom granicom produ`ava u pravcu severozapada do preseka sa putem Kru{evac- Granica zone po~iwe od preseka granice izme|u Pojate, gde se i zavr{ava. KO Dedina - KO Makr{ane i puta Kru{evac-Pojate, Urbanisti~ka zona obuhvata {iri prostor daqe nastavqa osovinom tog puta u pravcu severa naseqa Makr{ane, a posebno prostor namewen do isto~ne granice kp.br. 5747 KO Makr{ane ide poqoprivredi u ovoj fazi, a kao zna~ajni rezervat tom granicom, zatim severnom granicom iste za stambenu izgradwu na zaravni izme|u naseqa parcele, potom produ`ava severnom granicom kp. Makr{ane i Dedina. br. 5748, 5749, 5814, 5776, 5773/1, 5773/2, 5767 do Osnovni vid je porodi~na stambena izgradwa a reke Rasine, daqe nastavqa nizvodno rekom prema odredbama Generalnog plana. Zna~ajno je Rasinom do u{}a u Moravu (do preseka sa granicom o~uvawe povr{ina pod {umama u ovoj zoni (20%). Generalnog plana) odakle je deo severne i isto~ne Prostor stambene izgradwe planiran je da se granice Generalnog plana ujedno i granica zone sve komunalno opremi. do preseka sa granicom izme|u KO Dedina -

230 SLU@ BENI LI ST OP[ TINE KRU[ EVAC BROJ 4 22.06.2005.

Komunalnom opremawu prethodi izrada nova regulacija daqe za delove naseqa ozna~ene sa odgovaraju}ih Planova detaqne regulacije za /PR/ postoje}a regulacija va`e odredbe Generalnog delova naseqa Makre{ane koji su osna~eni sa /NR/ plana grada ~l. 5, 6, 2.9 i 11. plana.

URBANISTI^KA ZONA BR. 21. Namena prostora postoje}e planirano povr{ina povr{ina /ha/ % /ha/ % 1. Porodi~no stanovawe sredwe gustine do 100 st/ha 84,80 10,24 47,90 5,7 2. Porodi~no i vi{eporodi~no stanovawe sredwih gustina do 100-200 st/ha - - 61,70 7,4 3. [ume i {umsko zemqi{te 161,80 19,5 161,80 19,5 4. Parkovi - - 7,70 0,9 5. Grobqe 0,80 0,09 2,10 0,3 6. Poqoprivredno zemqi{te 580,00 70,0 545,40 65,9 7. Javne funkcije 0,4 0,05 1,30 0,2 UKUPNO: 827,90 100 827,90 100 8. Broj stanovnika 2750 100% 6950 uve}awe 150%

7.22. URBANISTI^KA ZONA 22 utvr|ivawe i sprovo|ewe mera za{titne ìvotne sredine, posebno stambenih naseqa Dedina, Granica urbanisti~ke zone po~iwe od mosta u Bivoqe i Makr{ane a i {irih zona. Obavezna u tom Dedini na reci Rasini, daqe ide nizvodno rekom smislu je i realizacija zona za{titnog zelenila i Rasinom do severne granice kp.br. 5767 KO sprovo|ewa mera sa ugra|ivawem opreme koja }e Makr{ane, nastavqa tom granicom, zatim severnom spre~iti {irewe produkata postoje}e tehnologije granicom kp.br. 5773/2, 5773/1, 5776, 5314, 5749, koji zaga|uju ìvotnu sredinu. 5748 severnom i isto~nom granicom kp.br. 5747 se~e Za ovu zonu karakteristi~no je utvr|ivawe èlezni~ku prugu i dolazi do puta Kru{evac-Pojate, reìma /PR/ postoje}a regulacija, pa je mogu}e skre}e u pravcu juga i ide osovinom tog puta do utvr|ivawe elemenata Akta o urbanisti~kim mosta na reci Rasini u Dedini. uslovima na osnovu izvoda iz Generalnog plana i Preovladavaju}i sadràji ove zone su sadràji primena odredaba plana iz poglavqa 5, 6, 2.9, 11 a Hemijske industrije "@upa", "Trajal". Osnovna drugih, posebno poglavqa 8 i 9. obaveza ove zone prema susednim sadràjima je

URBANISTI^KA ZONA BR. 22. Namena prostora postoje}e planirano povr{ina povr{ina /ha/ % /ha/ % 1. Porodi~no stanovawe sredwe gustine do 100 st/ha 3,20 1,6 - - 2. Porodi~no i vi{eporodi~no stanovawe sredwih gustina do 100-200 st/ha - - 2,80 1,4 3. Industrija /proizvodwa, skladi{ta, komunalne usluge, servisi/ 55,00 27,6 80,50 40,5 4. Za{titno zelenilo - - 34,80 17,5 5. Parkovi - - 2,70 1,4 6. Poqoprivredno zemqi{te 140,80 70,75 78,20 39,2 UKUPNO: 199,00 100 199,00 100 7. Broj stanovnika 150 100% 1250 uve}awe 650%

7.23. URBANISTI^KA ZONA 23 granica zone, sve do preseka sa putem kp.br. 4199 KO Tekije, zatim nastavqa granicom izme|u KO Granica urbanisti~ke zone po~iwe od preseka Kapixija i KO Tekija u pravcu jugozapada do isto~ne granice izme|u KO Dedina ê KO Makr{ane i puta granice kp.br. 3847, potom tom granicom i isto~nom Kru{evac-Pojate, nastavqa granicom izme|u KO granicom kp.br. 3839 KO Tekije, a zatim isto~nom Dedina ê KO Makr{ane u pravcu jugoistoka sve do granicom kp.br. 3840 KO Tekije do puta kp.br. 4202 preseka sa granicom Generalnog plana, odakle je KO Tekije, nastavqa tim putem do granice izme|u deo isto~ne granice Generalnog plana ujedno i KO Kapixija i KO Tekija produ`ava tom granicom u

22.06.2005. SLU@ BENI LI ST OP[ TINE KRU[ EVAC BROJ 4 231

pravcu zapada sve do preseka sa isto~nom granicom Na prostoru ove urbanisti~ke zone, planiran je kompleksa çSrbija {umeé, zatim produàva tom prostor posebne namene (kompleks novog okru`nog granicom u pravcu severa, nastavqa severnom zatvora) na povr{ini od 25.0 ha. granicom istog kompleksa, a potom severoisto~nom Plan uslovqava da se na neizgra|enom prostoru granicom kompleksa [IK çCrvena zastavaé, daqe poqoprivrednog zemqi{ta u kontaktu sa produàva industrijskom prugom u pravcu industrijom realizuje za{titno zelenilo a da se severozapada, a zatim u istom pravcu nove stambene zone planiraju na ve}im udaqewima severoisto~nom granicom kompleksa HI çMerimaé od nepovoqnih uticaja industrija. do preseka sa putem Kru{evac-Pojate, skre}e u U okviru povr{ina pod zelenilom planira se pravcu severa i ide osovinom tog puta do preseka sa izgradwa nedostaju}eg sportsko rekreativnog granicom izme|u KO Dedina ê KO Makr{ane. centra. Ova urbanisti~ka zona se karakteri{e znatnim Ukupan prostor stambene zone planiran je da se obimom bespravne stambene izgradwe u kontaktu sa komunalno opremi. granicom Hemijske industrije "Merima" i [IK Za novoplanirane sadràje sa novom regulacijom "Savremeni dom". Na severnom delu urbanisti~ke /NR/ u ju`nom delu zone 23 planirana je izrada zone je proizvodni kompleks "Du{an Risti}" u odgovaraju}eg Plana detaqne regulacije - za ostale nepovoqnom kontaktu sa grobqem zbog sirovinske prostore kod kojih se ne planira promena regulacije baze (glina) i sa delom stambene zone Dedina. /PR/ mogu}e je utvr|ivawe izvoda iz Generalnog plana a na osnovu poglavqa 5, 6, 2.9 i 11. plana.

URBANISTI^KA ZONA BR. 23. Namena prostora postoje}e planirano povr{ina povr{ina /ha/ % /ha/ % 1. Porodi~no stanovawe sredwe gustine do 100 st/ha 78,00 25,00 4,5 2. Porodi~no i vi{eporodi~no stanovawe sredwih gustina do 100-200 st/ha - 75,60 13,35 3. Industrija /proizvodwa, skladi{ta, komunalne usluge, servisi/ 9,90 24,30 4,3 4. [ume i {umsko zemqi{te 0,80 1,80 0,3 5. Za{titno zelenilo - 6,60 1,1 6. Parkovi - 28,90 5,2 7. Grobqe 0,90 2,20 0,4 8. Poqoprivredno zemqi{te 463,00 388,10 68,9 9. Javne funkcije 1,60 1,60 0,3 UKUPNO: 563,10 563,10 100 10.Broj stanovnika 3250 100% 6500 uve}awe 100%

7.24. URBANISTI^KA ZONA 24 dom" i mawi broj skladi{ta (64, 50 ha) kao i znatan po obimu planirani tampon za{titnog zelenila Granica urbanisti~ke zone po~iwe od mosta u (28,10 ha). Mawi obim stambene izgradwe realizo- Parunovcu na reci Rasini, daqe nastavqa van je du` po obliku saobra}ajnice Kru{evac - osovinom puta Kru{evac-Ribarska Bawa u pravcu Parunovac. Za najve}i deo stambene bespravne istoka do ugla sa isto~nom granicom kompleksa izgradwe i legalno ostvarewe stambene izgradwe çSrbija {umeé zatim produàva tom granicom u vaè odredbe Generalnog plana za ovu oblast. Zona pravcu severa, nastavqa severnom granicom istog stanovawa ne}e se, obzirom na lokacijsku kompleksa, a potom severoisto~nom granicom nepovoqnost, pove}avati. kompleksa [IK çCrvena zastavaé daqe produàva Postoje}a industrija u obavezi je da sprovede industrijskom prugom u pravcu severozapada, a mere za{tite ìvotne sredine u potpunosti a radi zatim u istom pravcu severoisto~nom granicom za{tite vazduha, zemqi{ta i vodotoka, reali- kompleksa HI çMerimaé do preseka sa putem zacijom za{titnog zelenila u svom proizvodnom Kru{evac-Pojate, odatle skre}e u pravcu jugozapada krugu i van wega i primenom tehni~kih sredstava. i ide osovinom puta Kru{evac-Pojate do mosta u U ovoj zoni sem maweg dela proizvodno radne Dedini na reci Rasini. Zatim produàva uzvodno zone pored Isto~ne obilazne saobra}ajnice za koju rekom Rasinom do mosta u Parunovcu, gde se i se planira izrada Plana detaqne regulacije /NR/ zavr{ava. za ukupne ostale sadràje ove urbanisti~ke zone Zonu karakteri{e znatan obim prostora planira se primena odredaba Generalnog plana sa namewenog za proizvodno-industrijske delatnosti postoje}om regulacijom, poglavqa br. 5, 6,2.9, 11. i (hemijska industrija "Merima", DIP "Savremeni poglavqa 8 i 9.

232 SLU@ BENI LI ST OP[ TINE KRU[ EVAC BROJ 4 22.06.2005.

URBANISTI^KA ZONA BR. 24. Namena prostora postoje}e planirano povr{ina povr{ina /ha/ % /ha/ % 1. Porodi~no stanovawe sredwe gustine do 100 st/ha 15,00 12,4 0,70 0,5 2. Porodi~no i vi{eporodi~no stanovawe sredwih gustina do 100-200 st/ha - - 14,30 11,8 3. Industrija /proizvodwa, skladi{ta, komunalne usluge, servisi/ 61,70 51,1 64,50 0,5 4. Za{titno zelenilo - - 28,10 23,2 5. Parkovi - - 12,50 10,3 6. Sport i rekreacija 1,60 1,3 - - 7. Poqoprivredno zemqi{te 42,50 35,2 - - 8. Komercijalne funkcije - - 0,70 0,5 UKUPNO: 120,80 100 120,80 100 9.Broj stanovnika 750 100% 1500 uve}awe 100%

7.25. URBANISTI^KA ZONA 25 Urbanisti~ku zonu sa~iwavaju prostori naseqa Parunovac i Kapixija i isto~ni neizgra|eni Granica urbanisti~ke zone po~iwe od ugla prostori do granice Generalnog plana, ne isto~ne granice kompleksa Korporacija "Trajalé i ra~unaju}i pogon Korporacije "Trajal" u zoni puta Kru{evac-Ribarska Bawa, daqe nastavqa "Rosuqe" na kome se nalazi i novoplanirani osovinom tog puta u pravcu istoka do ugla sa aerodrom ê Kru{evac. isto~nom granicom kompleksa çSrbija {umeé, zatim Zbog nepovoqnih uticaja industrije (zaga|ewe nastavqa tom granicom u pravcu severa do preseka ìvotne sredine), zone stanovawa planiraju se sa granicom izme|u KO Kapixija i KO Tekije, zatim isto~no od industrija na terenima povoqnim za nastavqa tom granicom u pravcu istoka, potom stambenu izgradwu. Na~in i mogu}nosti izgradwe putem kp.br. 4202 KO Tekija do kp.br. 3840 KO Tekija, stambenih objekata ostvariva}e se iskqu~ivo na wenom isto~nom granicom, zatim isto~nim osnovu odredaba Generalnog plana uz izradu granicama kp.br. 3839 i 3847 KO Tekija do granice odgovaraju}ih Planova detaqne regulacije. izme|u KO Kapixija i KO Tekija, daqe nastavqa Proizvodni pogon na "Rosuqama" Korporacije tom granicom u pravcu severoistoka, a zatim putem "Trajal" ne moè se pove}avati a u obavezi je da kp.br. 4199 KO Tekija do preseka sa granicom ostvari maksimalnu za{titu ìvotne sredine putem Generalnog plana, deo isto~ne i ju`ne granice primene svih tehni~kih sredstava u procesu Generalnog plana ujedno i granica zone, do preseka proizvodwe, kojima }e se iskqu~iti mogu}nost sa putem kp.br. 3145 KO Parunovac, zatim nastavqa zaga|ewa vazduha, vodotoka i zemqi{ta. tim putem u pravcu severa, a potom putevima kp.br. Namena prostora ove urbanisti~ke zone ozna~ena 3100, 1337, 1354, 3135 KO Parunovac do isto~ne je sa /PR/, zadràvawe postoje}e regulacije i moè granice kompleksa Korporacija "Trajalé, nastavqa se realizovati na osnovu izvoda iz Generalnog tom granicom do ugla sa putem Kru{evac-Ribarska plana, odredbe poglavqa 5, 6, 2.9 i 11. a za mawi Bawa. deo zone je obaveza izrade odgovaraju}eg Plana detaqne regulacije.

URBANISTI^KA ZONA BR. 25. Namena prostora postoje}e planirano povr{ina povr{ina /ha/ % /ha/ % 1. Porodi~no stanovawe sredwe gustine do 100 st/ha 115,70 12,1 35,50 3,7 2. Porodi~no i vi{eporodi~no stanovawe sredwih gustina do 100-200 st/ha - - 124,40 13,1 3. Me{ovita namena - - 2,90 0,3 4. Industrija /proizvodwa, skladi{ta, komunalne usluge, servisi/ 34,50 3,6 34,50 3,6 5. Za{titno zelenilo - - 1,50 0,2 6. Parkovi - - 15,20 1,6 7. Grobqe 1,4 0,14 3,60 0,4

22.06.2005. SLU@ BENI LI ST OP[ TINE KRU[ EVAC BROJ 4 233

8. Poqoprivredno zemqi{te 794,30 83,70 697,70 73,5 9. Javne funkcije 2,50 0,3 2,50 0,3 10. Aerodrom - - 30,60 3,2 UKUPNO: 948,40 100 948,40 100 11.Broj stanovnika 4250 100% 8500 uve}awe 100%

7.26. URBANISTI^KA ZONA 26 infrastrukture. Ne mogu se graditi objekti i sadràji koji }e ugroàvati stawe ìvotne sredine Granica urbanisti~ke zone po~iwe od preseka niti objekti za stanovawe. puta Kru{evac-Ribarska Bawa i reke Rasine (na U prostoru postoje}eg stanovawa mogu}a je mostu) daqe produàva u pravcu istoka tim putem nadgradwa objekta do spratnosti P+1+Pk, a prema do isto~ne granice kompleksa Korporacija "Trajalé, uslovima iz odredaba o sprovo|ewu Generalnog zatim nastavqa tom granicom do puta kp.br. 3135 KO plana. Parunovac, produàva tim putem u pravcu juga a Objekti i prostor sada posebne namene (Vojska, potom putevima kp.br. 1354, 1337, 3100, 3145 KO 13.40ha) moè izmeniti namenu u prostor Parunovac do preseka sa granicom Generalnog komercijalnih delatnosti, prema potrebama Vojske plana. Odatle je deo ju`ne granice Generalnog i to kao celi kompleks (13.40ha) ili u delovima. plana ujedno i granica zone do preseka sa putem Zone za{titnog zelenila }e se realizovati na Kru{evac-Jastrebac, skre}e u pravcu severozapada na~in da ostvaruju efikasnu za{titu rada i ide osovinom tog puta do mosta u Mudrakovcu na industrije, odnosno produkata koji zaga|uju vazduh, reci Rasini, a zatim nizvodno rekom Rasinom do kao i odgovaraju}a tehni~ka sredstva u procesu mosta u Parunovcu. proizvodwe. Prostor urbanisti~ke zone ~ine Korporacija Prostor planiran za poqoprivredno zemqi{te "Trajal", prostor sa posebnom namenom, deo moè se koristiti prema potrebama vlasnika postoje}e namene za stanovawe i prostor (wive, povrtwaci, vo}waci, livade i dr.). komercijalnih delatanosti (ugostiteqsko Obzirom da je namena prostora ukupne turisti~ki punkt sa servisom i sme{tajnim urbanisti~ke zone tretirana u Generalnom planu kapacitetima, tipa motela). U industrijskim zonama kao prostor sa zadrànom postoje}om regulacijom bloka, mogu}a je izgradwa i dogradwa postoje}ih mogu}e je utvr|ivawe izvoda iz Generalnog plana uz sadràja namewenih proizvodwi, skladi{tewu roba odredbe i poglavqa plana br. 5, 6, 2.9, 11. kao i i komercijalnih sadràja kao i prate}i sadràji naro~ito za radne zone i poglavqa 8 i 9.

URBANISTI^KA ZONA BR. 26. Namena prostora postoje}e planirano povr{ina povr{ina /ha/ % /ha/ % 1. Porodi~no stanovawe sredwe gustine do 100 st/ha 1,40 0,6 - - 2. Porodi~no i vi{eporodi~no stanovawe sredwih gustina do 100-200 st/ha - - 1,40 0,6 3. Posebna namena 16,60 7,3 13,40 5,9 4. Industrija /proizvodwa, skladi{ta, komunalne usluge, servisi/ 54,1 23,7 54,10 23,8 5. Za{titno zelenilo - - 40,90 17,9 6. Poqoprivredno zemqi{te 156,00 68,40 116,90 51,2 7. Komercijalne funkcije - - 1,40 0,6 UKUPNO: 228,10 100 228,10 100 8.Broj stanovnika 98 100% 130 uve}awe 30%

7.27. URBANISTI^KA ZONA 27 Rasinom do mosta u Mudrakovcu, a potom skre}e jugoisto~no i produ`ava osovinom puta Kru{evac- Granica zone po~iwe od raskrsnice Ulica Q ube Jastrebac do preseka sa granicom Generalnog Tripkovi}a i Stanislava Zaki}a, daqe nastavqa plana, odakle nastavqa u pravcu puta i deo isto~ne osovinom Ulice Stanislava Zaki}a u pravcu istoka granice Generalnog plana je ujedno granica zone do nastavqa osovinom Ulice Vojislava Petrovi}a do trome|e katastarskih op{tina Mudrakovac, preseka sa rekom Rasinom, zatim ide uzvodno rekom Modrica i Lipovac. Potom nastavqa granicom

234 SLU@ BENI LI ST OP[ TINE KRU[ EVAC BROJ 4 22.06.2005. izme|u KO Mudrakovac i KO Lipovac do puta kp.br. Poqoprivredno zemqi{te se moè koristiti 1312 KO Mudrakovac, zatim produàva tim putem u prema potrebama vlasnika (wive, livade, povrtwa- pravcu severa, daqe putem kp.br. 1308/1 KO ci i vo}waci). U okviru ove prostorne zone nalazi Mudrakovac, potom osovinom Ulice Blaè se deo vodotoka reke Rasine, koji }e se regulisati Dumovi}a, osovinom Ulice Q ube Tripkovi}a tako|e prema posebnim projektima i urbanisti~koj u pravcu severa do raskrsnice Ulica Q ube dokumentaciji. Tripkovi}a i Stanislava Zaki}a. Deo zone stanovawa (isto~ni potez) izme|u reke Osnovna namena u prostoru ove zone je stanovawe Rasine, mawe izgra|en nego centralni i mawi deo sredwih gustina (100-200 st/ha) sa planiranom na severnom delu urbanisti~ke zone 27, obradi}e se spratno{}u do P+2+Pk u zavisnosti od elemenata izradom Plana detaqne regulacije obzirom na parcele i odredaba koje su utvr|ene ovim Generalnim stepen izgra|enosti. Ostali deo sa zadrànom planom. Za postoje}e grobqe planirano je pro{irewe. postoje}om regulacijom je u reìmu /PR/ i Povr{ine pod zelenilom }e biti u funkciji obra|iva}e se izvodom iz odredaba poglavqa 5, 6, parkovskih povr{ina sa odgovaraju}im sadràjima. 2.9 i 11.

URBANISTI^KA ZONA BR. 27. Namena prostora postoje}e planirano povr{ina povr{ina /ha/ % /ha/ % 1. Porodi~no stanovawe sredwe gustine do 100 st/ha 61,80 32,2 - - 2. Porodi~no i vi{eporodi~no stanovawe sredwih gustina do 100-200 st/ha 18,60 9,7 94,20 49,2 3. Parkovi - - 23,50 12,2 4. Grobqe 0,80 0,4 1,30 0,7 5. Poqoprivredno zemqi{te 109,50 57,0 71,70 37,4 6. Javne funkcije 0,80 0,4 0,80 0,4 UKUPNO: 191,50 100 191,50 100 7.Broj stanovnika 3050 100% 7500 uve}awe 150%

NAPOMENA: III DEO

Planirana namena prostora Generalnim planom 8. USLOVI I MERE ZA[TITE @IVOTNE proistekla je iz analiza stawa realizovanih SREDINE sadràja i sada{wih funkcija kao i prognoza za planski period do 2021.godine. Obzirom da problem za{tite ìvotne sredine Demografskom prognozom, kad je stanovawe u mora biti integrisan u planove budu}eg razvoja, tj. pitawu utvr|eno je da }e na podru~ju Generalnog konkretno za uslove izbora i odobravawa lokacije plana na kraju planskog perioda 2021. u granicama za pojedine aktivnosti, neophodno je definisati plana ìveti oko 105.000 stanovnika. strategiju unapre|ewa i za{tite ìvotne sredine. Obzirom da se realizacija planiranog do sada, i Odrìvo upravqawe prirodnim vrednostima i izvesno u narednom periodu ne}e odvijati za{tita ìvotne sredine podrazumevaju pre svega iskqu~ivo na osnovu planova (realizacije posebnih planirawe i odrìvo kori{}ewe prirodnih prostornih celina kao celina u okviru jedne etape resursa i pojedinih ~inioca ìvotne sredine. i jedne prostorne celine), ve} heterogeno (po Tako|e je neophodno dono{ewe i sprovo|ewe odluka ukupnom planiranom prostoru) planski su prostori i programa kojima }e biti obezbe|ena pove}ani za oko 10% u odnosu na utvr|ene), pa se uravnoteènost izme|u ìvotne sredine i ra~una da }e se i na taj na~in spre~iti nastajawe ekonomskog razvoja grada kroz integraciju za{tite bespravne izgradwe, pored drugih mera utvr|enih ìvotne sredine. ovim planom. Izrada urbanisti~kih planova kojima se Isti princip sproveden je i kod utvr|ivawa razra|uje prostor Generalnog plana treba da povr{ina industrije (radnih zona). sadrè procenu uticaja na ìvotnu sredinu, kojima Ovim planom je na osnovu odredaba Zakona o bi se uspostavio okvir za wihovu realizaciju. planirawu i izgradwi (Sl. glasnik 47/03) ostvarena Realizacija programa i konkretnih projekata, mogu}nost obrade Akta o urbanisti~kim uslovima a vr{i}e se na osnovu procene uticaja na ìvotnu na osnovu izvoda iz Generalnog plana a na osnovu sredinu i to za sve objekte i delatnosti koji mogu odredaba plana. uticati na stawe ìvotne sredine i zdravqa qudi, a u skladu sa odredbama Zakona o za{titi ìvotne

22.06.2005. SLU@ BENI LI ST OP[ TINE KRU[ EVAC BROJ 4 235

sredine, Zakona o strate{koj proceni uticaja na uprave (kao posebne celine ili u okviru kompleksa ìvotnu sredinu, Zakona o proceni uticaja na stanovawa i centralnih delatnosti), kao i radne ìvotnu sredinu i Zakona o integrisanom zone, uz primenu odgovaraju}ih tehnolo{kih mera spre~avawu i kontroli zaga|ivawa ìvotne sredine kojim se smawuje ekolo{ki nepovoqni uticaji na (Sl. glasnik RS, br. 135/04). okolinu i zdravqe stanovni{tva. Koncepcija za{tite i unapre|ewa ìvotne Potencijalni uticaji koji smawuju ekolo{ki sredine odnosi se pre svega na predlog mera kapacitet su: saobra}aj u uòj gradskoj zoni, za{tita i uslova kori{}ewa pojedinih segmenata nedostatak zelenila i nedovoqna komunalna ìvotne sredine, kako bi se eventualni nepovoqni opremqenost u perifernim zonama. Prirodne ekolo{ki uticaji sveli na minimum. Zna~ajni karakteristike i stvoreni uslovi i uticaji u ovim faktori za obezbe|ewe minimuma za odre|ivawe zonama smawenog ekolo{kog kapaciteta, ekolo{kih kapaciteta jesu: uslovqavaju posebne mere i uslove kori{}ewa ovog • uspostavqawe monitoringa, kontrolom kvali- prostora: teta ìvotne sredine, • Ure|ewe i regulacija Garskog potoka i dr. • sanacija ugroènih i o{te}enih prostora i vodotokova ove zone uz ure|ewe, o~uvawe i zona, floristi~ko oboga}ivawe. • uspostavqawe informacionog sistema prirod- • Za postoje}e radne komplekse u okviru ove zone nih vrednosti i ìvotne sdredine. uraditi analizu stawa i kapacitete lokacija kao

uslov za daqu aktivnost uz obaveznu izradu 8.1 EKOLO[KA VALORIZACIJA PROSTORA procene uticaja na `ivotnu sredinu.

Ekolo{ka valorizacija prostora ura|ena je na • Izgradwa objekata u stambenim zonama za osnovu relevantnih podataka o prostoru, obavqawe delatnosti ~iji rad moè imati uticaj na ispitivawa i sistematskih merewa, studija, ìvotnu sredinu i zdravqe qudi, mogu}a je izve{taja, evidentiranih izvora zaga|ewa, kao i realizacija uz obaveznu procenu uticaja na ìvotnu kroz me|uzavisnost uticaja, odnosno proceweni sredinu. kapacitet ìvotne sredine. • U zonama stanovawa gde je mogu}e obavqawe Na osnovu izvr{ene valorizavije prostora delatnosti, realizacija planiranih sadràja utvr|ene su ekolo{ke celine-zone ekolo{kih rizika mogu}a je na osnovu procene uticaja na ìvotnu i dat je predlog mera za{tite i uslovi kori{}ewa i sredinu i zdravqe stanovni{tva. budu}eg ure|ewa prostora. • Izbor i ugradwu tehnologija u okviru radnih kompleksa koji mogu imati uticaj na okolinu EKOLO[KI NEPOVOQ NE ZONE izvr{iti na osnovu procene uticaja na ìvotnu

sredinu uz obaveznu ugradwu odgovaraju}ih mera za Ova zona predstavqa prostore sa najmawim smawewe nepovoqnih uticaja na okolinu. ekolo{kim kapacitetom, {to uslovqava preduzimawe odgovaraju}ih mera, pre svega sanacije i promene namene kori{}ewa radi daqe EKOLO[KI POVOQ NE ZONE realizacije: Ova zona predstavqena je {umama i zelenilom i • Za{tita i ure|ewe priobaqa vodotoka obradivim povr{inama, predstavqa zonu sa (regulacija, zabrana izliva otpadnih voda, sanacija najve}im ekolo{kim kapacitetom i povoqnim spontanih deponija). ekolo{kim uslovima. Prostor u ovoj zoni treba • Planirane radne komplekse realizovati na koristiti i ure|ivati prema posebnim uslovima: osnovu utvr|enog kapaciteta ìvotne sredine • Za{tita, revitalizacija i unapre|ewe ekolo{kim vrednovawem. parkovskih povr{ina i spomen parka Slobodi{te i park {ume Bagdala. • U zonama stanovawa podi}i stepen komunalne opremqenosti i ozelewavawa kroz uslove gra|ewa. • [umski kompleksi predstavqaju zone sa prioritetnom funkcijom za{tite sa obavezom • Objekti ili delatnosti za koje se procenom za{tite i unapre|ewa. uticaja utvrdi da ugroàvaju ekolo{ki kapacitet • Izvr{iti analizu sadràja u ovoj zoni i svaku ove zone ne mogu se realizovati. novu aktivnost ili planirane sadràje realizovati • Zelene povr{ine u ovoj zoni imaju prioritetnu na osnovu procene uticaja na ìvotnu sredinu. za{titnu funkciju. ZONE POTENCIJALNOG EKOLO[KOG RIZIKA EKOLO[KI USLOVNO POVOQ NE ZONE Ova zona obuhvata proizvodne kapacitete koji su Ovo su zone smawenog ekolo{kog kapaciteta kojim evidentirani kao pogoni u kojima postoji opasnost su obuhva}eni pre svega stambeni kompleksi i od hazarda, akcidenta i prostori sa posebnom celine, zatim objekti zdravstva, obrazovawa, namenom. Zbog postojawa opasnosti od mogu}eg udesa

236 SLU@ BENI LI ST OP[ TINE KRU[ EVAC BROJ 4 22.06.2005. neophodna je izrada elaborata (analize) o proceni • zabranom deponovawa otpadnih materija van ugroènosti od hemijskog udesa i usvajawe plana prostora za to namewenih, za{tite od udesa. • zabranom nekontrolisane upotrebe hemijskih preparata na 8.2 MERA ZA[TITE VAZDUHA • poqoprivrednim povr{ina, • zabranom ispu{tawa otpadnih voda, Za{tita vazduha se pre svega ostvaruje • za{titom zemqi{ta od plavqewa. preduzimawem mera sistematskog pra}ewa kvaliteta vazduha i pra}ewem uticaja zaga|enog 8.4 ZA[TITA VODA vazduha na zdravqe qudi i ìvotnu sredinu, kao i preduzimawe potrebnih mera (tehni~ko- Za{tita voda ostvaruje se u okviru integralnog tehnolo{kih i drugih). Prema vaè}im propisima upravqawa vodama i wihovih rezervi, kvaliteta i zaga|iva~ vazduha je duàn da obezbedi propisana koli~ina, kao i za{titom korita, a u skladu sa merewa emisije i da vodi evidenciju o izvr{enim posebnim propisima. merewima, kao i da obave{tava javnost o Za{tita voda sprovodi}e se merama: eventualnim prekora~ewima grani~nih vrednosti. • obavezan predtretman specifi~nih otpadnih Kontrola kvaliteta i stepen zaga|enosti vazduha voda proizvodnih kapaciteta pre upu{tawa u na podru~ju grada sprovodi se na osnovu Programa kanalizacioni sistem i obavezna ugradwa kontrole kvaliteta vazduha sistematski, a za{tita ure|aja za pre~i{}avawe otpadnih voda; vazduha se zasniva na sprovo|ewu mera: • izgradwa zapo~etog postrojewa za • kontinualnom merewu imisije, povremenom pre~i{}avawe gradskih komunalnih merewu emisije i pra}ewu uticaja zaga|enog otpadnih voda kao i potpuna sanacija naseqa vazduha na zdravqe qudi, kao i spre~avawe kanalizacionim sistemom; {irewa neugodnih mirisa, naro~ito u pravcu zona • za{tita vodotokova i mawih vodotokova namewenih za stanovawe; (potoka) na podru~ju plana i zabrana ispu{tawa • izrada katastra zaga|iva~a vazduha po otpadnih voda u vodotokove; jedinstvenoj metodologiji i u zavisnosti od mogu}eg • ure|ewe vodotokova podizawem za{titnog obima zaga|ivawa utvrditi zone za{tite; linearnog zelenila prema lokacijskim uslovima • eliminisawe tranzitnog saobra}aja iz autohtonih materijala; centralne gradske zone uz adekvatnu regulaciju • evidentirawe svih zaga|iva~a na podru~ju saobra}aja u gradu sa prioritetom na zavr{etak grada i sprovo|ewe kontrole kvaliteta voda; izgradwe severne i isto~ne obilaznice; • za sve aktivnosti u prostoru koje mogu biti pove}awe obima gasifikacije industrije i • potencijalni zaga|iva~i voda obavezna je Procena naseqa i toplifikacija kako bi se smawila emisija uticaja na ìvotnu sredinu i primena propisanih zaga|uju}ih materija iz individualnih loì{ta; mera. • obavezna ugradwa ure|aja za pre~i{}avawe vazduha za objekte i tehnologije koji su izvor 8.5 ZA[TITA OD BUKE zaga|ewa, kao i izvori neprijatnog mirisa; • pove}awe broja ulica sa adekvatnim zastorima, Za{tita od buke vr{i se primenom mera redovno ~i{}ewe i prawe ulica, pove}awe obima neutralisawa buke na samom izvoru, primenom zelenih povr{ina (formirawe drvoreda, o d g o v a r a j u}ih tehni~kih mera i pravilnom maksimalno ozelewavawe slobodnih povr{ina) u organizacijom saobra}aja. Na podru~ju Generalnog skladu sa datim parametrima po urbanisti~kim plana u ciqu za{tite od {tetnog uticaja buke zonama, u ciqu smawewa zaga|enosti p r i m e w i v a|e se: vazduha, neprijatnog mirisa u samom gradu i drugim • obavezno usmeravawe tranzitnog saobra}aja na delovima namewenim radu, stanovawu u granicama obilaznice i formirawe linearnih tampon zona Generalnog plana. za{titnog zelenila zna~ajnih saobra}ajnica.

• uspostaviti kontrolu i pra}ewe nivoa buke u 8.3 MERE ZA[TITE ZEMQ I[TA gradskoj sredini i izvr{iti analizu i vrednovawe -

zonirawe prostora sa aspekta buke; Za{tita, kori{}ewe i ure|ewe tla obuhvata pre u pojedinim zonama (stanovawe, obrazovawe, svega o~uvawe produktivnosti, strukture, slojeva, • de~ja i zdravstvena za{tita) ne mogu se obavqati formacije stena i minerala i wihovih prirodnih delatnosti i koristiti ure|aji koji mogu da oblika i procesa. pove}aju nivo buke utvr|ene za tu zonu; Zemqi{te kao neobnovqivi prirodni resurs {titi se pre svega Planom namene povr{ina i • kod izgradwe, rekonstrukcije objekata i Planom ure|ewa zelenih povr{ina, a za{tita pretvarawa stambenih u poslovne prostore zemqi{ta sprovodi}e se preko mera i uslova za: obavezna je primena propisanih mera za{tite od buke i vibracija. • za{titu zemqi{ta od zaga|ivawa,

• za{titu produktivnog zemqi{ta,

22.06.2005. SLU@ BENI LI ST OP[ TINE KRU[ EVAC BROJ 4 237

8.6 ZA[TITA OD [TETNOG UTICAJA OSTALIH Ciq upravqawa komunalnim otpadom je za{tita IZVORA ZAGA\EWA ZA[TITA OD UDESA zdravqa stanovni{tva i ìvotne sredine. U okviru upravqawa otpadom Kru{evac teì da postigne Evidentirana opasnost od mogu}eg hemijskog visoke ekolo{ke standarde, pa je i predstavqen udesa (hlor i ugqendisulfid) uslovila je izradu projekat Odrìvo integralno upravqawe elaborata o proceni ugroènosti od akcidenata. komunalnim ~vrstim otpadom u Kru{evcu. Elaborati o proceni rizika od mogu}eg hemijskog Mere za{tite u upravqawu otpadom udesa ra|eni su za zna~ajnije zaga|iva~e (@upa, podrazumevaju pre svega: Trajal, Merima) koji su u fazi usvajawa, odnosno • skup pravila pona{awa sa otpadom od wegovog overe od strane nadle`nih organa. neatanka do kona~nog odlagawa (sakupqawe, • U za{titi od udesa neophodno je planirawe i razvrstavawa, promet, transport, reciklaà, preduzimawe preventivnih i drugih mera tretman, skladi{tewe); upravqawa opasnim materijama, a na osnovu • sprovo|ewe programa i projekata upravqawa analize opasnosti od udesa. otpadom i pravilan kona~an izbor opcije • Postupawe sa opasnim materijama u proizvod- upravqawa otpadom. wi, upotrebi, prevozu, prometu, skladi{tewu i odlagawu vr{iti na propisani na~in, tako da se ne 8.8 MERE ZA[TITE @IVOTNE SREDINE dovede u opasnost stanovni{tvo i ìvotna sredina. • Za sve aktivnosti, tehni~ko-tehnolo{ke 1. Pri planirawu i izvo|ewu objekata, procese i postrojewa u kojima se p r o i z v o d n i h pogona ili izvo|ewu radova koji mogu koriste opasne materije koje mogu izazvati imati {tetan uticaj na zdravqe qudi i kvalitet akcident, obavezna je izrada analize - procene ìvotne sredine obavezna je procena uticaja na opasnosti od udesa i plana za{tite od udesa. ìvotnu sredinu u skladu sa Zakonom o za{titi ìvotne sredine (Sl. glasnik RS, br. 135/04). ZA[TITA [UMA I PRIRODNIH DOBARA 2. Neophodno je institucionalno ja~awe i formirawe posebnog Odeqewa-odseka za za{titu Za{tita {uma sprovodi se merama ìvotne okoline u okviru lokalne uprave, {to ima revitalizacije, po{umqavawa i nege. Na podru~ju za ciq stvarawe osnove za preduzimawe konkretnih Generalnog plana neophodno je sprovoditi: aktivnosti u re{avawu ekolo{kih problema • mere nege i za{tite na {umskim kompleksima; op{tine i koje }e se u okviru svojih nadle`nosti • mere za pove}awe {umovitosti na {irem starati o sprovo|ewu osnovnih na~ela i podru~ju; kriterijuma strate{ke procene uticaja, kao i • za{titu i floristi~ko oboga}ivawe parka na Bagdali; integrisanog spre~avawa i kontrolu zaga|ivawa, monitoringa i obave{tavawa, odnosno odrìvom • za sve aktivnosti koje mogu ugroziti prirodna dobra (za{ti}ena ili evidentirana) obavezni su upravqawu i o~uvawu prirodne ravnoteè. uslovi i mere za{tite nadle`nih organa. 3. Pristupiti izradi lokalnog ekolo{kog akcionog plana, koji ima zadatak da proceni stawe ZA[TITA JONIZIRAJU]EG I ìvotne sredine u gradu i op{tini, odredi NEJONIZIRAJU]EG ZRAÊWA prioritetne aktivnosti i ukaè na mogu}e pravce re{avawa tih problema. Ukqu~ivawe LEA P-a u Mere za{tite od joniziraju}eg zra~ewa legalne postupke olak{alo bi re{avawe ekolo{kih sprovoditi: problema. • stalnom kontrolom i pra}ewem radio- 4. Uraditi katastar zaga|iva~ ìvotne sredine, aktivnosti u biodiverzitetu u granicama koja ~ini osnovu za uspostavqawe ekolo{kog Generalnog plana; sistema i sistema informacionog sistema i • kontrola razme{taja i ispravnosti radioaktiv- sistema monitoringa ìvotne sredine. nih gromobrana, joniziraju}ih javqa~a poàra i drugih izvora zra~ewa; 5. Potrebno je u skladu sa vaè}im propisima uspostaviti program monitoringa, kroz kontrolu i • uspostaviti monitoring ìvotne sredine u pra}ewe stawa ìvotne sredine, kao sastavnog dela funkciji joniziraju}eg i nejoniziraju}eg zra~ewa. jedinstvenog informacionog sistema ìvotne

sredine. 8.7 UPRAVQ AWE OTPADOM

9. MERE ZA UNAPRE\EWE ZA[TITE Upravqawe otpadom podrazumeva rukovawe na OD PO@ARA otpadnom izvoru:

odvojeno sakupqawe; • URBANISTI^KO - ARHITEKTONSKE MERE • recikla`u; • ekolo{ki odr`ivo kona~no odlagawe otpada. Kod urbanisti~ko ê arhitektonskog projektovawa posebna pa`wa mora se posvetiti me|usobnim

238 SLU@ BENI LI ST OP[ TINE KRU[ EVAC BROJ 4 22.06.2005. rastojawima i dimenzijama urbanisti~kih projektovawu i izgradwi moraju imati slede}e elemenata, pristup objektima, primeni otvorenog elemente u vidu: sistema gradwe, povr{ini i visini zgrada, • da {irina saobra}ajnica u proizvodnim oblikovawe prostora za intervenciju (naro~ito objektim obezbedi prolaze i izlaze za visokih objekata), konstruktivnih elemenata, evakuaciju qudi i imovine u slu~aju poàra, komunikacija u zgradama, saobra}ajnice, instalacije • da pristupni putevi do proizvodnih objekata u za vodu, grejawe i druge instalacije, a u svemu okviru radnih organizacija omogu}e prilaz prema postoje}im tehni~kim propisima za za{titu vatrogasnim vozilima do svakog objekta i wihovo od poàra, Zakonu o za{titi od poàra, propisa manevrisawe za vreme ga{ewa poàra, donetih na osnovu ovog Zakona, kao i odluka • da me|usobna rastojawa stambenih i javnih Op{tine Kru{evac. objekata odgovaraju stepenu vatrootpornosti i visini tih objekata, MERE ZA[TITE KOD PROJEKTOVAWA • da me|usobna rastojawa objekata u okviru proizvodnog kompleksa odgovaraju stepenu U ciqu preduzimawa savremene za{tite od vatrootpornosti objekata vezano za tehnologiju, poàra, projektantske organizacije i organizacije visinu objekta u odnosu na susedne objekte, koje se bave projektovawem, a koje imaju svoje • da {irina saobra}ajnica u blokovskom sistemu ovla{}ene biroe, obavezni su da pri projektovawu gradwe mora odgovarati mogu}nostima nesmetanog objekata razrade i mere protivpoàrne za{tite i kretawa i manevrisawa vatrogasnih vozila za to: slu~aj intervencije. • u industrijskim objektima i delovima objekata • da {irina saobra}ajnica i prilaza do u kojima se vr{i tehnolo{ki proces sa zapaqivim industrijskih kompleksa mora odgovarati uslovima te~nostima i gasovima, eksplozivnim materijalima za prolaz i prilaz vatrogasnih vozila. ili u kojima se stvaraju eksplozivne sme{e i u objektima u kojima se zapaqive materije ili MERE ZA[TITE KOD IZGRADWE OBJEKATA materijali ili gde se stvara pra{ina i zapaqivi gasovi. U javnim objektima, javne uprave, Kod izgradwe objekata obaveza investitora bioskopima, pozori{tima, bolnicama, robnim odnosno izvo|a~a radova je da u svemu urbanizovane ku}ama, hotelima, stalnim izlo`bama, domovima za i projektovane mere budu izvedene s tim da se za decu i stare, muzeima, bibliotekama, skladi{tima sve objekte u izgradwi i po wihovom zavr{etku mora zapaqivih te~nosti i gasova, eksploziva, drvnih pribaviti saglasnost da su projektovane mere od proizvoda, hartije, tekstila, ve}im garaàma, poàra i izvedene. trafo stanicama, kotlarnicama na uqe za loèwe i gas, poslovne prostorije i drugim objektima, moraju MERE ZA[TITE KOD STAMBENIH I JAVNIH primeniti u svemu propisane mere za za{titu od OBJEKATA poàra i to prikazati u elaboratu za{tite od poàra. Kod izgradwe stambenih i javnih objekata Kod izrade projekata posebno razraditi: preporu~uje se kori{}ewe vatrogasnog materijala, a lokacije ovih objekata, vatrootpornosti materijala u posebno osetqivim stambenim i javnim objektima konstrukcije i pregradnih zidova, izolacionih vatrootpornost mora biti u potpunosti zastupqena. zidova, me|uspratnih konstrukcija, otvorena okna i Elektri~ne i druge instalacije moraju biti kanale, protivpoàrnih prepreka, izlaza, prelaza, izvedene tako da ne predstavqaju opasnost za hodnika i sli~nih komunikacija, pomo}nih prouzrokovawe poàra. vatrogasnih stepenica, liftova, instalacija za Stepeni{te, podesti, hodnici, rukohvati, ulazi, grejawe, elektike, pomo}ne sigurnosne instalacije, izlazi, moraju biti tako izvedeni da omogu}e brzo i ubacivawe i izno{ewe sme}a, ure|aja za ga{ewe blagovremeno napu{tawe objekta. Stepeni{ta koja poàra. nemaju prirodne svetlarnike moraju imati obavezna Gore spomenuti elementi moraju se razraditi i u nu`na svetla. skladu sa postoje}im tehni~kim propisima za Objekti ~ija visina prelazi 22m moraju imati za{titu od poàra, Zakonu o za{titi od poàra, spoqna sigurnosna stepeni{ta. propisa donetih na osnovu ovog Zakona, kao i odluka U objektima u kojima se predvi|a kori{}ewe, Op{tine Kru{evac. sme{taj i upotreba uqa za loèwe ili gasnih kotlarnica moraju se obavezno primeniti tehi~ki SAOBRA]AJNICE propisi za ovu vrstu goriva. Stambeni i javni objekti moraju biti obezbe|eni Jednu od osnovnih komponenata za blagovremenu odgovaraju}im sredstvima za ga{ewe poàra intervenciju, predstavqaju saobra}ajnice, pa (poàrnim hidrantima, vatrogasnim aparatima i samim tim i obaveza projektanata i organizacija drugim odgovaraju}im sredstvima). koje izgra|uju ove saobra}ajnice je da pri

22.06.2005. SLU@ BENI LI ST OP[ TINE KRU[ EVAC BROJ 4 239

SPOQ A[WA HIDRANTSKA MRE@A KAO 11.1. URBANISTI^KI NORMATIVI MERA ZA[TITE Pravila gra|ewa sadrè sve uslove za izgradwu Grad raspolaè spoqa{wom hidrantskom objekata na gra|evinskim parcelama u zonama sa mreòm sa nedovoqnim i neispravnim spoqa{nim zadrànom postoje}om regulacijom ili sa hidrantima, na koje se vatrogasna jedinica u slu~aju planiranom novom regulacijom. intervencije ne sme sa sigurno{}u osloniti. Iste je Pravila gra|ewa utvr|uju se za ukupno potrebno proveriti i doprojektovati u skladu sa gra|evinsko zemqi{te a karakteri{u ih: vaè}im tehni~kim propisima. Sistemi urbanisti~kih pokazateqa (koeficijent izgra|enosti, stepen iskori{}enosti parcele), 10. MERE I ZA[TITA OD ELEMENTARNIH urbanisti~kom mreòm linija (regulaciona linija, NEPOGODA I RATNIH RAZARAWA gra|evinska linija, osovinska linija saobra}ajnica, grani~na linija urbanisti~kog bloka), sistemom Poglavqe Generalnog plana koje se odnosi na urbanisti~kih odnosa koji reguli{u pravila utvr|ivawe mera i na~ina za{tite od elementarnih ure|ewa prostora i izgradwe (postavqawe nepogoda i ratnih razarawa sadràno je u objekata, udaqenost objekata, visina objekata, elaboratu - Generalni plan Kru{evca, urbanisti~ke postavqawe ograde, parkirawe i garaìrawe i dr.). mere ze{tite - Aneks ovoga plana, koji je ura|en kao Objekti koji su planirani za gradwu ili sastavni deo ovog plana. izgra|eni u odre|enom prostoru prema svojim Osnovna poglavqa ovog Aneksa plana su: specifi~nim funkcionalnim karakteristikama predstavqaju prostorne zone: A - prirodni i stvarni uslovi koji opredequju 1. Zone ku}a za odmor funkcionalnu organizaciju grada, iskazuju stepen 2. Seoske zone ugroènosti i utvr|uju mere za{tite kod 3. Zone naseqa malih gustina elemenarnih nepogoda. 4. Stambene zone naseqa sredwih gustina

B - procene ugroènosti podru~ja u uslovima 5. Me{ovite industrijske zone ratnih razarawa i mere 6. Gradske zone ve}ih gustina, stambene i op{te 7. Zone rekonstrukcije i obnove C - odluka o utvr|ivawu stepena ugroènosti 8. Centralne urbanisti~ke i poslovne zone naseqenih mesta u op{tini Kru{evac sa rejonima 9. Ostala posebna podru~ja i objekti infrastruk- ugroènosti odre|enom vrstom i za{tite u tim ture i drugo. rejonima. Na ura|eni Aneks o merama za{tite, data je Op{te stambene zone na osnovu ovog prikaza saglasnost. prema svojim funkcionalnim karakteristikama su zone sa najmawe dva tipa stambene izradwe. Porodi~ni stambeni objekti su stambeni objekti sa najvi{e 2 stambene jedinice. Vi{eporodi~ni stambeni objekti smatraju se objekti sa tri i vi{e IV DEO stambenih jedinica.

11. PRAVILA GRA\EWA - USLOVI I 11.1.1 URBANISTI^KI POKAZATEQ I MOGU]NOSTI GRA\EWA Indeks ili stepen izgra|enosti çKé (odnos izme|u bruto povr{ine svih etaà podzemnih i OP[TA PRAVILA REGULACIJE nadzemnih osim garaà u podzemnim garaàma koje su u funkciji stanovawa i povr{ine parcele) Op{ta pravila urbanisti~ke regulacije su skup primewuju se u slede}im rasponima maksimalno me|usobno zavisnih elemenata, a za formirawe i dozvoqeni: ure|ivawe gra|evinskih parcela, utvr|ivawe regulacionih i gra|evinskih linija, me|usobnih * zone ku}a za odmor 0,3 poloàja, visine i izgleda objekata, a za * seoske zone 0,6 formirawe urbanisti~ko-tehni~kih uslova, * zone retkih naseqa i porodi~ne gradwe 1,0 urbanisti~ke dozvole i urbanisti~ke saglasnosti. * op{te stambene zone u naseqima Elementi izgradwe i parcelacije odre|eni su na sredwih gustina 1,6 osnovu Pravilnika o op{tim uslovima o * me{ovite i industrijske zone i ostala parcelaciji, izgradwi i sadrìni Akta o posebna podru~ja 2,1 urbanisti~kim uslovima (çSl.gl RS", br. 75 od 25. * gradske stambene i op{te zone ve}ih jula 2003. god.). gustina 2,4 * zone rekonstrukcije i obnove 3,0 * centralne urbane zone i poslovne zone 3 , 0

240 SLU@ BENI LI ST OP[ TINE KRU[ EVAC BROJ 4 22.06.2005.

11.1.2 Indeks ili stepen izgra|enosti parcele zoni op{teg interesa, mogu da budu ukloweni u ciqu izgra|enim delovima naseqa moè biti razli~ito za{tite namene prostora, odnosno-op{teg interesa. primewen na pojedina~noj gra|evinskoj parceli. Indeks ili stepen izgra|enosti ni na jednoj 11.1.7 Regulaciona linija i osovine novih gra|evinskoj parceli u izgra|enim delovima saobra}ajnica utvr|uju se u odnosu na postoje}u naseqa ne moè biti ve}i od maks. dozvoqenog za regulaciju i parcelaciju i postoje}e trase odnosnu urbanisti~ku zonu, a {to }e biti saobra}ajnica, a prema zahtevanoj funkcionalnosti definisano za svaku urbanisti~ku zonu posebno, saobra}ajne mreè. Nivelacija saobra}ajnica i prema sadràjima te zone. Ovo se naro~ito odnosi drugih javnih povr{ina defini{e se kotama na zone sa sadràjima stanovawa realizovanog niveleteta. putem izgradwe bez odobrewa za gradwu kao i gra|ewe objekata od op{teg interesa. 11.1.8 Mreà infrastrukture (primarna i 11.1.3 Iskori{}enost zemqi{ta çCé (odnos sekundarna) postavqa se u pojasu regulacije. izme|u bruto povr{ine pod objektom i povr{ine Pojas regulacije u gradskom prostoru koristi se gra|evinske parcele pomnoèn brojem 100) i za postavqawe javnog zelenila (drvoredi i primewuje se kao maks. dozvoqeni za zone: parkovi).

* zone ku}a za odmor 20 11.1.9 Gra|evinska linija se nalazi unutar * seoske zone 30 gra|evinske parcele na odre|enom rastojawu od * zone retkih naseqa i porodi~ne gradwe 40 regulacione linije. Gra|evinska i regulaciona * op{te stambene zone sredwih gustina 50 linija se mogu poklapati. * gradske stambene i op{te stambene zone 11.1.10 Gra|evinski objekat se postavqa ve}ih gustina 60 predwom fasadom na gra|evinsku liniju ili se * me{ovite i industrijske zone i ostala nalazi unutar odre|enog gra|evinskim linijama. posebna podru~ja 60 * zone rekonstrukcije i obnove 60 11.1.11 Objekti koji se nalaze izvan osnovne * centralne urbane zone i poslovne zone 6 0 g r a | e v i n ske linije, iz razloga ekolo{ke funkcionalne ili estetske prirode mogu se 11.1.4 Regulaciona linija razgrani~uje parcele posmatrati i posebno kroz utvr|ivawe dvori{nih i prostore od op{teg interesa tj. javnog gra|evinskih linija, a {to se posebno odnosi na gra|evinskog zemqi{ta od parcela sa statusom - objekte graditeqskog nasle|a. ostalo gra|evinsko zemqi{te. 11.1.12 Podzemna gra|evinska linija utvr|uje se 11.1.5 Rastojawe izme|u regulacionih za podzemne objekte ili delove objekata. Ovi linija ({irina pojasa regulacije) utvr|uje se objekti se mogu graditi i u prostoru izme|u poloàjem regulacionih linija u odnosu na osovine regulacione i gra|evinske linije i u dvori{nom ulica ili grani~nu liniju posebne namene (trase delu i van osnovnih gabarita, ukoliko ne pruge, park, saobra}ajnice, bolnica i dr). u predstavqaju funkcionalnu smetwu drugim zavisnosti od funkcije i ranga saobra}ajnica, objektima ili infrastrukturnoj mreì, podzemni odnosno infrastrukture. Defini{e se kao objekt, prolazi, garaè, skloni{ta i sl. mogu se horizontalna, vertikalna, nadzemna i podzemna graditi i u zoni od op{teg interesa. regulacija. Ukoliko vaè}im planom nije utvr|eno, {irina pojasa regulacije (rastojawe izme|u 11.1.13 Nadzemni gra|evinski objekti koji se regulacionih linija) u izgra|enom i novom grade u zoni od op{teg interesa (pe{a~ki urbanisti~kom bloku (nasequ), ne moè biti mawa prelazi, nadzemni i sl.) ima}e utvr|ene od slede}ih vrednosti: gra|evinske linije (nadzemne) i u pojasu regulacije.

* stambene ulice 8,00 * sabirne ulice 10,00 11.2 URBANISTI^KA PRAVILA GRA\EWA * pe{a~ke staze 1,50 * kolski prolazi 5,00 11.2.1 Na~in postavqawa, odnosno na~in * privatni prolazi 2,50 izgradwe gra|evinskog objekta u granicama * saobra}ajnice u seoskim naseqima 10,00 Generalnog plana na gra|evinskoj parceli mo`e biti: Regulaciona linija se obele`ava analiti~ko • U neprekidnom nizu, kada objekat na parceli geodetski za sve planirane saobra}anice u nasequ. dodiruje obe bo~ne linije gra|evinske parcele

• U prekinutom nizu, kada objekat dodiruje samo 11.1.6 Svi objekti zate~eni ispred regulacione jednu bo~nu liniju gra|evinske parcele linije, u pojasu izme|u dve regulacione linije ili

22.06.2005. SLU@ BENI LI ST OP[ TINE KRU[ EVAC BROJ 4 241

• Kao slobodnostoje}i, kada objekat ne dodiruje - rastojawe od kote nivelete javnog puta do kote ni jednu liniju gra|evinske parcele slemena (venca) umaweno za razliku visine preko • Kao poluatrijumski, kada dodiruje tri linije 2,00 m; gra|evinske parcele. 4. na strmom terenu sa nagibom od ulice (naniè), kada je nulta kota objekta 11.2.2 Me|usobna udaqenost slobodnostoje}ih nià od kote javnog ili pristupnog puta - rastojawe vi{espratnica i objekata koji se grade u o d k o te nivelete puta do kote slemena odnosno prekinutom nizu, iznosi najmawe 1/2 visine vi{eg venca; objekta. Udaqenost se moè smawiti na 1/4 u 5. na strmom terenu sa nagibom koji prati prekinutom nizu ukoliko objekti na naspramnim nagib saobra}ajnice visina objekta utvr|uje se fasadama ne sadrè otvore prostora za stanovawe. primenom odgovaraju}ih ta~aka ovog ~lana. Ova udaqenost ne moè biti mawa od 4 m ako jedan od zidova objekta sadrì otvore prostora Visina objekata koji imaju indirektnu vezu sa za dnevno osvetqewe za stambene i poslovne javnim ili pristupnim putem preko privatnog prostorije. prolaza utvr|uje se u skladu sa odredbama Za vi{espratne stambene objekte dodatni uslov ta~. 1 do 5 ovog ~lana. U slu~aju ekstremnih razlika za me|usobno udaqewe je: da jedan objekat ne moè za ta~ke od 1-5 visina objekta se upore|uje za svaki zaklawati direktno osun~awe drugom objektu vi{e objekat posebno. od polovine trajawa direktnog osun~awa, a {to se utvr|uje za svaki objekat posebno prema uslovima 11.2.6 Kota prizemqa objekta odre|uje se u poloàja objekta u prostoru. odnosu na kotu nivelete javnog ili pristupnog puta, odnosno prema nultoj koti objekta, i to: 11.2.3 Visina objekta je rastojawe od nulte kote 1. kota prizemqa novih objekata na ravnom objekta do slemena (za objekte sa kosim t e r e n u ne moè biti nià od kote krovom) odnosno do venca (za objekte sa ravnim nivelete javnog ili pristupnog puta; krovom). Nulta kota objekta se odre|uje na osnovu 2. kota prizemqa moè biti najvi{e 1,20 m karakteristi~nog profila (niveleta saobra}anice, vi{a od nulte kote; i vertikalna osa objekta, a u zavisnosti od 3. za objekte na strmom terenu sa nagibom od karakteristika terena lokacije). ulice (naniè), kada je nulta kota nià od kote Najve}a dozvoqena visina porodi~nog stambenog nivelete javnog puta, kota prizemqa moè biti objekta ne moè pre}i visinu od 12 m. Visina najvi{e 1,20 m nià od kote nivelete javnog puta; vi{eporodi~nog stambenog objekta ne moè pre}i 4. za objekte na strmom terenu sa nagibom koji visinu od 22 m sem izgra|ene objekte bez odobrewa prati nagib saobra}ajnice kota prizemqa objekta za gradwu koji se legalizuje za koje vaè posebni o d r e |uje se primenom odgovaraju}ih ta~aka ovog uslovi (kao u ta~ki 3) ovih pravila. ~lana. 5. za objekte koji imaju indirektnu vezu sa 11.2.4 Relativna visina objekata je ona koja se javnim putem, preko privatnog prolaza, kota odre|uje prema drugim objektima ili {irini prizemqa utvr|uje se aktom o urbanisti~kim regulacije. Relativna visina objekta je: uslovima i primenom odgovaraju}ih ta~aka ovog 1. visina novog objekta mawa od 1,5 {irina ~lana; regulacije ulice 6. za objekte koji u prizemqu imaju nestambenu namenu (poslovawe i delatnosti) kota prizemqa 2. visina venca novog objekta ili susednih obje- moè biti maksimalno 0,20 m vi{a od kote kata uskla|uje se po pravilu sa visinom venca trotoara (denivelacija do 1,20 m savladava se susednog objekta. unutar objekta). 7. za javne objekte obavezno obezbediti 11.2.5 Visina objekta je: prilaze do kote poda prizemqa rampom za lica smawenih sposobnosti. 1. na relativno ravnom terenu - rastojawe od nulte kote do kote slemena (za objekte sa kosim 11.2.7 Ispadi na objektu ne mogu prelaziti krovom), odnosno venca (za objekte sa ravnim gra|evinsku odnosno regulacionu liniju vi{e od krovom); 1,20m, i to na delu objekta vi{em od 3,50 m. 2. na strmom terenu sa nagibom prema ulici Horizontalna projekcija ispada postavqa se u (naniè), kada je rastojawe od nulte kote i odnosu na gra|evinsku, odnosno regulacionu liniju. nivelete javnog ili pristupnog puta mawe ili jednako 2,00 m - rastojawe od nulte kote do slemena, 11.2.8 Gra|evinski elementi na nivou prizemqa odnosno venca; mogu pre}i gra|evinsku, odnosno regulacionu liniju 3. na strmom terenu sa nagibom prema ulici (ra~unaju}i od osnovnog gabarita objekta do (navi{e), kada je rastojawe od nulte kote i horizontalne projekcije ispada), i to: nivelete javnog ili pristupnog puta ve}e od 2,00 m

242 SLU@ BENI LI ST OP[ TINE KRU[ EVAC BROJ 4 22.06.2005.

1. izlozi lokala - 0,30 m, po celoj visini, kada 11.2.12 Visina nazitka stambene potkrovne etaè najmawa {irina trotoara iznosi 3,00 m, a ispod te iznosi najvi{e 1,60 m ra~unaju}i od kote poda {irine trotoara nije dozvoqena izgradwa p o t k r o v n e e taè do ta~ke preloma krovne kosine. ispada izloga lokala u prizemqu; 2. izlozi lokala - 0,90 m po celoj visini u 11.2.13 Gra|evinske parcele mogu se ogra|ivati pe{a~kim zonama; zidanom ogradom do visine od 0,90 m 3. transparentne bravarske konzole (ra~unaju}i od kote trotoara) ili transparentnom nadstre{nice u zoni prizemne etaè - o g r a d o m d o v isine od 1,40 m. 2,00 m po celoj {irini objekta sa visinom iznad Parcela ~ija je kota niveleta vi{a od 0,90 m od 3,00 m; susedne, mogu se ogra|ivati transparentnom 4. platnene nadstre{nice sa masivnom ogradom do visine od 1,40 m koja se moè bravarskom konstrukcijom do spoqne p o s t a v q a t i na podzid ~iju visinu odre|uje ivice trotoara na visini iznad 3,00 m, a u nadle`ni op{tinski organ. pe{a~kim zonama prema konkretnim uslovima Zidane i druge vrste ograda postavqaju se na lokacije; regulacionu liniju tako da svi elementi budu na 5. konzolne reklame - 1,20 m na visini iznad gra|evinskoj parceli koja se ogra|uje. 3,00 m. Zidana neprozirna ograda izme|u parcela podiè se do visine 1,40 m uz saglasnost suseda, 11.2.9 Gra|evinski elementi (erkeri, doksati, tako da stubovi ograde budu na zemqi{tu vlasnika balkoni, ulazne nadstre{nice sa i bez o g r a de. stubova, nadstre{nice i sl.) na nivou prvog sprata Susedne gra|evinske parcele mogu se ogra|ivati mogu da pre|u gra|evinsku, odnosno regulacionu ìvom zelenom ogradom koja se sadi u osovini liniju (ra~unaju}i od osnovnog gabarita objekta do g r a n ice gra|evinske parcele ili transparentnom horizontalne projekcije ispada) i to uz po{tovawe ogradom do visine od 1,40 m, koja se postavqa prema svih ograni~avaju}ih parametara: katastarskom planu i operatu, tako da stubovi ograde budu na zemqi{tu vlasnika ograde. 1. na delu objekta prema predwem dvori{tu ili Vrata i kapije na uli~noj ogradi ne mogu se ulici -1,60 m, otvarati van regulacione linije. 2. na delu objekta prema bo~nom dvori{tu prete`no severne orijentacije (najmaweg rastojawa 11.2.14 Parcela u seoskom nasequ moè se od 1,50 m od granice parcele - 0,60 m ); ogra|ivati na na~in utvr|en u ~lanu 29. ovog 3. na delu objekta prema bo~nom dvori{tu pravilnika, a moè se pregra|ivati u funkcionalne prete`no ju`ne orijentacije (najmaweg rastojawa od celine (stambeni deo, ekonomski pristup, stambeni 2,50 m od granice parcele - 0,90 m ); pristup i oku}nica), s tim da visina unutra{we 4. na delu objekta prema zadwem dvori{tu ograde ne moè biti ve}a od visine spoqne ograde. parcele (najmaweg rastojawa od 5,00 m od granice parcele - 1,60 m). 11.2.15 Parcele za objekte od op{teg interesa

ogra|uju se na na~in utvr|en ovim 11.2.10 Otvorene spoqne stepenice mogu se pravilnikom. postavqati na objekat (predwi deo) ako je Gra|evinske parcele na kojima se nalaze objekti gra|evinska linija 3,00 m uvu~ena u odnosu na koji predstavqaju neposrednu opasnost po `ivot regulacionu liniju i ako savla|uje visinu do 1,20 m. qudi, kao i gra|evinske parcele specijalne namene, Stepenice iz stava 1. ovog ~lana koje savla|uju ogra|uju se na na~in koji odredi nadle`ni organ. visinu preko 1,20 m ulaze u gabarit objekta za Gra|evinske parcele na kojima se nalaze visinu preko 1,20 m. industrijski objekti i ostali radni i

poslovni objekti industrijskih zona (skladi{ta, 11.2.11 Gra|evinski elementi ispod kote radionice i sl.) mogu se ogra|ivati zidanom trotoara - podrumske eta`e - mogu pre}i ogradom visine do 2,20 m. gra|evinsku, odnosno regulacionu liniju (ra~unaju}i od osnovnog gabarita objekta do horizontalne 11.2.16 Odvodwavawe povr{inskih voda utvr|uje projekcije ispada), i to: se nivelacionim re{ewem u Planu detaqne 1. stope temeqa i podrumski zidovi - 0,15 m do regulacije. dubine od 2,60 m ispod povr{ine trotoara, a ispod Ako takvo re{ewe ne postoji, povr{inske vode se te dubine - 0,50 m; odvode sa parcele slobodnim padom prema rigola- 2. {ahtovi podrumskih prostorija do nivoa ma, odnosno prema ulici. kote trotoara - 1,00 m. Povr{inske vode sa jedne gra|evinske parcele Stope temeqa ne mogu prelaziti granicu susedne ne mogu se usmeravati prema drugoj parceli. parcele osim uz saglasnost vlasnika ili korisnika parcele. 11.2.17 Spoqni izgled objekta, oblik krova, primeweni materijali, boje i drugi

22.06.2005. SLU@ BENI LI ST OP[ TINE KRU[ EVAC BROJ 4 243

elementi utvr|uju se idejnim arhitektonskim gra|evinske parcele razli~ito od vrednosti projektom. utvr|enih u stavu 1. mogu se novi objekti postavqati Spoqni izgled objekta u urbanisti~koj celini i na rastojawima koja su ranijim pravilima posebnih kulturnih vrednosti, uskla|uju se sa postavqena i to: konzervatorskim uslovima, odnosno uslovima 1. slobodnostoje}i objekti na delu bo~nog nadle`nih ustanova za za{titu kulturnih dobara. dvori{ta severne orijentacije 1 , 0 0 m

2. slobodnostoje}i objekti na delu bo~nog 11.3 OP[TA PRAVILA GRA\EWA ZA dvori{ta ju`ne orijentacije 3,00 m PORODI^NE STAMBENE OBJEKTE Rastojawe porodi~nog stambenog objekta koji ima 11.3.1 Minimalno rastojawe izme|u gra|evinske indirektnu vezu sa javnim putem, preko privatnog i regulacione linije za porodi~ni stambeni objekat prolaza, do granice gra|evinske parcele, utvr|uje je 3,0 m. se Aktom o urbanisti~kim uslovima prema vrsti U zoni u kojoj postoje izgra|eni porodi~ni izgradwe u skladu s ovim pravilnikom. stambeni objekti rastojawe iz stava 1. ovog ~lana utvr|uje se na osnovu ve}ine izgra|enih objekata 11.3.4 Najve}a dozvoqena spratnost porodi~nog (preko 50%). stambenog objekta u seoskim naseqima je do P+1, a u naseqima mawih gustina i stambenim zonama i Za porodi~ni stambeni objekat a koji ima naseqima do P+1+Pk, a u stambenim zonama i indirektnu vezu sa javnim putem preko n a s e q ima sredwih i ve}ih gustina do P+2+Pk privatnog prolaza rastojawa iz stava 1. ovog ~lana (P-prizemqe, 1,2-broj spratova; Pk-potkrovqe). utvr|uje se aktom o urbanisti~kim uslovima. 11.3.5 Visina porodi~nog stambenog objekta ne 11.3.2 Me|usobna udaqenost porodi~nih stambe- moè pre}i 12,00m. Porodi~ni stambeni nih objekata (minimalna) osim poluatrijumskih objekti mogu imati podrumske ili suterenske objekata i objekata u neprekinutom je 4,0 m. prostorije ako ne postoje smetwe geotehni~ke i Za izgra|ene porodi~ne stambene objekte ~ija hidrotehni~ke prirode. me|usobna udaqenost iznosi mawe od 3,00 m, u slu~aju rekonstrukcije ne mogu se na susednim 11.3.6 Za parkirawe vozila za sopstvene stranama predvi|ati naspramni otvori stambenih potrebe, vlasnici porodi~nih i stambenih prostorija. objekata obezbe|uju na sopstvenoj gra|evinskoj Udaqenost porodi~nog stambenog objekta koji ima parceli. indirektnu vezu sa javnim putem preko privatnog Za parkirawe vozila za sopstvene potrebe, prolaza od susednih objekata utvr|uje se Aktom o vlasnici ostalih objekata svih vrsta obezbe|uju urbanisti~kim uslovima prema vrsti izgradwe u prostor na sopstvenoj gra|evinskoj parceli, i to - skladu s ovim pravilnikom. jedno parking ili gara`no mesto na 70,00 m2 Udaqenost novog porodi~nog stambenog objekta korisnog prostora, s tim da najmawe tre}ina vozila od drugog objekta bilo koje vrste izgradwe ili bude sme{teno u garaì. nestambenog objekta, moè biti najmawe 4,00 m, odnosno udaqenost se utvr|uje primenom op{teg 11.3.7 Aktom o urbanisti~kim uslovima na istoj pravila iz ta~ke 16 ovih pravila. gra|evinskoj parceli moè se utvrditi izgradwa i drugog objekta prema posebnim uslovima 11.3.3 Najmawe dozvoqeno rastojawe osnovnog za odre|enu zonu gradwe. gabarita (bez ispada) porodi~nog stambenog objekta i linije susedne gra|evinske parcele je za: 11.3.8 [irina privatnog prolaza za parcele 1. slobodnostoje}e objekte na delu koje nemaju direktan pristup javnom putu ne dvori{ta severne orijentacije 1 , 5 0 m m o ` e b i t i m a wa od 2,50 m. 2. slobodnostoje}e objekte na delu dvori{ta ju`ne orijentacije 2,50 m 11.4 OP[TA PRAVILA GRA\EWA ZA SEOSKE 3. dvojne objekte i objekte u prekinutom OBJEKTE

nizu na bo~nom delu dvori{ta 4,00 m 4. prvi ili posledwi objekat u 11.4.1 Rastojawe regulacione linije od gra|e- neprekinutom nizu 1,50 m vinske linije za seoski stambeni objekat je 5,0 m. U zoni izgra|enih seoskih stambenih objekata Za izgra|ene porodi~ne stambene objekte ~ije je rastojawe iz stava 1. utvr|uje se na osnovu pozicije rastojawe do granice gra|evinske parcele mawe od izgra|enih objekata (preko 50%). vrednosti utvr|enih u stavu 1. u slu~aju Za seoske stambene objekte koji imaju indirektnu rekonstrukcije ne mogu se na susednim stranama predvi|ati otvori stambenih prostorija. vezu sa javnim putem preko privatnog prolaza, Za zone izgra|enih porodi~nih stambenih rastojawe iz stava 1. ovog ~lana utvr|uje se Aktom o objekata ~ije je rastojawe do granice u r b a n isti~kim uslovima.

244 SLU@ BENI LI ST OP[ TINE KRU[ EVAC BROJ 4 22.06.2005.

11.4.2 Me|usobna udaqenost spratnih seoskih Ako se ekonomski deo jedne parcele neposredno stambenih objekata je 10,00m, a prizemnih g r a n i ~i sa stambenim delom druge parcele, slobodnostoje}ih 6,00 m. rastojawe novih ekonomskih objekata utvr|uje se Za seoske objekte na gra|evinskim parcelama primenom pravila 43. ovog pravilnika. ~ija je {irina fronta parcele ve}a od 15,00 m me|usobna udaqenost je najmawe 6,0 m. 11.4.5 Na parceli sa nagibom terena od javnog Za stambene objekte na gra|evinskim parcelama puta (naniè), u slu~aju nove izgradwe, ~ija je {irina fronta parcele mawa od 15,00 m stambeno dvori{te se postavqa na najvi{oj koti uz me|usobna udaqenost iznosi najmawe 6,00 m. javni put. Najmawa {irina pristupnog ekonomskog Za izgra|ene seoske objekte koji su me|usobno puta na parceli iznosi 3,00 m. Ekonomsko dvori{te udaqeni mawe od 3,00 m ne mogu se na susednim se postavqa iza stambenog dvori{ta (naniè). stranama predvi|ati otvori stambenih prostorija. Na parceli sa nagibom terena prema javnom putu Me|usobna udaqenost seoskih objekata koji imaju (navi{e), u slu~aju nove izgradwe, stambeno indirektnu vezu sa javnim putem, preko privatnog dvori{te se postavqa na najvi{oj koti. Najmawa prolaza, utvr|uje se Aktom o urbanisti~kim {irina pristupnog stambenog puta je 2,50 m, a uslovima prema vrsti izgradwe u skladu s ovim ekonomskog 3,00 m. pravilnikom. Ako su ispuweni uslovi iz stava 2. ekonomsko dvori{te moè biti uz javni put, a 11.4.3 Rastojawe osnovnog gabarita (bez ispada ekonomski objekti na gra|evinskoj liniji. Rastojawe slobodnostoje}eg stambenog objekta na delu bo~nog od gra|evinske do regulacione linije utvr|uje se dvori{ta severne orijentacije i linije susedne primenom op{tih pravila regulacije utvr|enih gra|evinske parcele je 2,50 m, a dvojnih i objekata u ovim pravilnikom utvr|enim za najmawe 3,00 m prekinutom nizu 4,00 m. zelenilom. Za izgra|ene stambene objekte ~ije je rastojawe do granice gra|evinske parcele mawe od vrednosti 11.5 OP[TA PRAVILA GRA\EWA ZA utvr|enih u stavu 1. ovog ~lana ne mogu se na VI[EPORODI^NE STAMBENE OBJEKTE susednim stranama predvi|ati otvori stambenih prostorija. 11.5.1 Rastojawe izme|u regulacione i gra|evinske linije za vi{eporodi~ne stambene 11.4.4 Ekonomski objekti jesu: objekte osim objekata u nizu je 3,0 m, osim kada se Aktom o urbanisti~kim uslovima izdaje za 1. sto~ne staje (ìvinarnici, sviwci, regulisani deo ulice u kome se gra|evinske i govedarnici, ov~arnici, kozarnici), ispusti za regulacione linije poklapaju. stoku, |ubri{ne jame - |ubri{ta i dr. U zoni izgra|enih vi{eporodi~nih stambenih 2. uz stambeni objekat: letwa kuhiwa, mlekara, objekata rastojawe iz stava 1. ovog ~lana utvr|uje sanitarni propusnik, magacin hrane za sopstvenu se na osnovu pozicije ve}ine izgra|enih objekata upotrebu i dr.; (preko 50%). 3. pu{nice, su{nice, ko{, ambar, nadstre{nica za ma{ine i vozila, magacini hrane i objekti 11.5.2 Me|usobna udaqenost planiranih vi{e- nameweni ishrani stoke i dr. porodi~nih stambenih i okolnih objekata odre|ena je u ta~ki 11.2.2. Me|usobna rastojawa stambenog objekta i sto~ne staje je 15,00 m |ubri{te i poqski klozet mogu biti Za izgra|ene objekte koji su udaqeni mawe od udaqeni od stambenog objekta, bunara, odnosno 3,00 m ne mogu se na susednim stranama predvi|ati ìvog izvora voda najmawe 20,00 m, i to samo na naspramni otvori stambenih prostorija. niòj koti. Udaqenost vi{eporodi~nog stambenog objekta od Me|usobna rastojawa ekonomskih objekata iz ta~. drugog objekta bilo koje vrste izgradwe ili 1, 2. i 3. stav 1. zavise od organizacije ekonomskog nestambenog objekta utvr|uje se primenom op{teg dvori{ta i propisanih sanitarnio-tehni~kih pravila iz ~l.18. ovog pravilnika, ali ne moè biti uslova. mawi od 4,00 m. Pozicija objekata iz stava 1. ovog ~lana u odnosu na gra|evinsku liniju utvr|uje se Aktom o 11.5.3 Rastojawe osnovnog gabarita (bez ispada) urbanisti~kim uslovima i primenom najmawih vi{eporodi~nog stambenog objekta i linije susedne dozvoqenih ili optimalnih rastojawa utvr|enih gra|evinske parcele je 2,5 m. ovim pravilnikom. Za izgra|ene vi{eporodi~ne stambene objekte Ako se ekonomski delovi susednih parcela ~ije je rastojawe do granice gra|evinske parcele neposredno grani~e, rastojawe novih m a w e od vrednosti utvr|enih u stavu 1. ovog ~lana ekonomskih objekata od granice parcele ne moè ne mogu se na susednim stranama predvi|ati biti mawe od 1,00 m. naspramni otvori stambenih prostorija.

22.06.2005. SLU@ BENI LI ST OP[ TINE KRU[ EVAC BROJ 4 245

11.5.4 Spratnost vi{eporodi~nog stambenog gra|ewu i tehni~kih propisa, po pravilu gra|. objekta pokazuje se prema slede}im oznakama, i to: parcela ima oblik pravougaonika. 1. u zoni sredwih gustina od P+2 do P+3 2. u zoni velikih gustina do P+6 Elementi gra|evinske parcele su:

- regulaciona linija prema javnom putu Aktom o urbanisti~kim uslovima moè se - granice gra|evinske parcele prema susednim utvrditi i ve}a spratnost od spratnosti parcelama odre|ene ta~kom 2. stav 1. ovog ~lana, a u skladu s - promene ta~ke parcele utvr|ene geodetskim mesnim prilikama. elementima u horizontalnom smislu. Vi{eporodi~ni stambeni objekti mogu imati podrumske ili suterenske prostorije ako ne postoje Gra|evinska parcela moè se deliti smetwe geotehni~ke i hidrotehni~ke prirode. parcelacijom do veli~ine utvr|ene pravilima o parcelaciji. 11.5.5 Parkirawe vozila za sopstvene potrebe vlasnici vi{eporodi~nog stambenog objekta, svih 11.6.2 Najmawa gra|evinska parcela za gradwu vrsta izgradwe, po pravilu obezbe|uju na objekata utvr|uje se prema vrsti izgradwe u gra|evinskoj parceli izvan povr{ine javnog puta i postoje}im ili novim naseqima, a prema postoje}oj to jedno parking ili gara`no mesto na jedan stan, ili planiranoj nameni koja nije stambena. odnosno jedno parking mesto na 70 m2 korisne Najmawa gra|evinska parcela za izgradwu povr{ine, s tim da najmawe polovina vozila bude porodi~nog stambenog objekta, prema tipu objekata sme{tena u garaàma. koji se gradi je: Garaè vi{eporodi~nih stambenih objekata 2 planiraju se ili ispod objekta u gabaritu, podzemno a) slobodnostoje}i objekat 3 0 0 m izvan gabarita objekta ili nadzemno na gra|evinskoj b) dvojni 400 m2/2h200 m2 parceli. v) poluatrijumski 130m2

g) u neprekinutom stam. nizu 150m2 11.5.6 U slu~aju da se gra|evinske parcele za 2 vi{eporodi~nu stambenu izgradwu ogra|uju, d) u prekinutom nizu 200m ogra|ivawe se vr{i prema odredbama pravilnika (75/03.god). Na gra|evinskoj parceli ~ija je povr{ina do 15% mawa od navedenih minimalnih veli~ina mogu}a je 11.5.7 Odnos stanovawa i delatnosti u izgradwa stambenog objekta spratnosti do P+1, vi{eporodi~nom stambenom objektu odre|uje se i n d e ksa izgra|enosti do 1,0 stepena iskori{}e- urbanisti~kim planom. Ukoliko to nije druga~ije nosti parcele do 60%. odre|eno povr{ina za delatnosti u stambenom objektu moè biti do 20%, ukupne bruto povr{ine u 11.6.3 Najve}a gra|evinska parcela za gradwu zoni van centralnih delova grada (naseqa), objekta utvr|uje se prema vrsti izgradwe u novim odnosno do 40% u centralnim delovima i l i i zgra|enim stambenim prostorima, naseqa ili grada (naseqa). Dozvoqene delatnosti su one koje novim i postoje}im delovima naseqa koja imaju su ekolo{ki i funkcionalno primerene zoni drugu namenu. vi{eporodi~nog stanovawa i ne mogu ni na koji Gra|evinska parcela se moè uva}ati a prema na~in ugroàvati osnovnu funkciju objekata potrebama pro{iriti iz plana ili uslova namewenih za stanovawe. parcelacije i regulacije. Uve}awe gra|evinske parcele, moè se utvrditi 11.6 OP[TA PRAVILA URBANISTI^KE izradom odgovaraju}eg urbanisti~kog projekta. PARCELACIJE Najve}a gra|evinska parcela za izgradwu porodi~nog stambenog objekta prema tipu objekata koji se grade je: Op{ta pravila urbanisti~ke parcelacije predstavqaju osnovne urbanisti~ke normative na a) slobodnostoje}i objekat 6 0 0 m 2 osnovu kojih se mogu formirati gra|evinske b) dvojni 800 m2/2h400 m2 parcele, kao osnovni element ome|en granicama i 2 odre|en regulacionom linijom prema prostorima v) poluatrijumski 200m javne, op{te namene. g) u neprekinutom nizu 250m2 d) u prekinutom nizu 300m2 Pojam, veli~ina i oblik gra|evinske parcele Na gra|evinskoj parceli ~ija je povr{ina najvi{e do 20% ve}a od utvr|enih maksimalnih 11.6.1 Gra|evinska parcela je najmawa veli~ina mogu se raditi stambeni objekti zemqi{no-prostorna jedinica na kojoj se moè spratnosti do P+2+Pk, indeksa izgra|enosti do 0,3 graditi, a na osnovu re{ewa iz plana, pravila o a stepena izgra|enosti 20%-30%.

246 SLU@ BENI LI ST OP[ TINE KRU[ EVAC BROJ 4 22.06.2005.

11.6.4 Najmawa {irina gra|evinske parcele za Op{ta pravila za uslove izgradwe igradwu porodi~nog stambenog objekta, a prema vi{eporodi~nih objekata defini{u minimalne vrsti objekta koji }e se graditi je: uslove veli~ine i {irine fronta parcela radi mogu}e izgradwe objekata ove vrste. a) slobodnostoje}i objekat 1 3 , 0 m m i n . b) dvojni 16,0m/2h8m/ 11.6.9 Najmawa i najve}a {irina parcele v) u neprekinutom stam. nizu 5,0m utvr|uje se na:

g) u prekinutom nizu 12,0m za najmawu {irinu . Na gra|evinskoj parceli ~ija je {irina mawa za a) slobodnostoje}i objekat 20,0 m 10% od minimalno utvr|enih, sem za ta~ku (v) koja se ne mo`e mewati, mogu se graditi objekti b) u prekinutom nizu 15,0 m spratnosti do P+1, indeksa izgra|enosti do 1,5 i stepena izgra|enosti do 50%. za najve}u {irinu . Na podru~ju Generalnog plana grada u zonama a) slobodnostoje}i objekat prigradskih naseqa postoji znatan broj doma}instava koja se bave poqoprivrednom delatno{}u, b) u neprekinutom nizu 20,0 m me{ovitih doma}instava i nepoqoprivrednih, pa v) u prekinutom nizu 15,0 m se utvr|uju osnovni normativi za veli~ine parcela i objekata koji se mogu graditi. 11.6.10 Najmawa povr{ina parcele za vi{eporodi~ne stambene objekte utvr|uju se na:

11.6.5 Najmawa veli~ina parcela, obzirom na a) slobodnostoje}i objekat 600m2 min karakter doma}instva utvr|uje se: 2 b) u neprekinutom nizu 600m " a) nepoqoprivredno 400m2 min v) u prekinutom nizu 600m2 " b) me{ovito 600m2 " 2 v) poqoprivredno 800m " Na gra|evinskim parcelama ~ija je povr{ina mawa do 20% od utvr|enih minimalnih, mogu}a je dogradwa novih ili dogradwa postoje}ih objekata V DEO spratnosti do P+1+Pk, indeks a izgra|enosti do 0,6m stepena iskori{}enosti do 40%. 12. PRELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE 11.6.6 Najve}a parcela, a prema osnovnim karakterima i delatnosti doma}instva, 1 2 .1. Op{ta pravila za sprovo|ewe utvr|uje se na: Generalnog plana

2 a) nepoqoprivredno 600m maks. Urbanisti~ke pokazateqe (procenti i b) me{ovito 1200m2 " koeficijenti) date ovim Generalnim planom v) poqoprivredno 2500m2 " smatrati maksimalnim za predvi|eni planski period 2021. godina. Za izradu urbanisti~ke Na gra|evinskim parcelama ~ija je povr{ina do dokumentacije, urbanisti~ke pokazateqe prilago- 20% ve}a od mah. utvr|enih mogu}a je izgradwa, diti konkretnim zonama analizom urbanisti~kih dogradwa i nadgradwa postoje}ih objekata, trendova za planski period. spratnosti do P+1+Pk, koeficijenta izgra|enosti U skladu sa va`e}im Zakonom o planirawu i do 0,15m stepena iskori{}enosti parcele do 15%. izgradwi, sprovo|ewe Generalnog plana Kru{evca

2021., vr{i}e se: 11.6.7 Najmawa {irina fronta parcela, a prema pravilu 57, odnosno najmawoj povr{ini parcele a) NOVIM URBANISTI^KIM PLANOVIMA na iznosi 15,0m. osnovu ovog Generalnog plana. Izrada ovih planova

vr{i}e se za odre|ene urbanisti~ke i regulacione 11.6.8 Najve}a povr{ina ekonomskog dela celine, u okviru odgovaraju}ih zona i namena, na dvori{ta ê parcele u novim i izgra|enim osnovu PRAVILA GRA\EWA propisanih u poglavqu delovima naseqa, na kojima se obavqaju 4. Izrada odgovaraju}ih planova regulacije mogu}a poqoprivredne delatnosti iznosi: je u svim zonama u kojima se za to uka`e potreba. 2 a) me{ovito 800m min. Etapnost realizacije definisa}e se b) poqoprivredna op{teg tipa sredworo~nim i godi{wim programima. Razrada proizvodwe 1200m2 " urbanisti~kim projektima definisa}e se Planovima detaqne regulacije, a obavezna je za v) poqoprivredna specijalizovane 2 javne objekte od op{teg interesa. proizvodwe 2000m "

22.06.2005. SLU@ BENI LI ST OP[ TINE KRU[ EVAC BROJ 4 247

b) NA OSNOVU POSTOJE]E URBANISTI^KE 12.2. Primena Generalnog plana u odre|ivawu DOKUMENTACIJE koja je progla{ena vaè}om javnog zemqi{ta Odlukama Skup{tine op{tine ("Slu`beni list op{tine Kru{evac", br. 5/03 i 7/03), u delovima koji Odredbe kojima ovaj Generalni plan odre|uje nisu u suprotnosti sa odredbama ovog Generalnog javno zemqi{te sadràne su u ta~ki 2.5. plana. Pri tome treba permanentno obnavqati i 12.3. Urbanisti~ka dokumentacija u izradi unapre|ivati sistem regulacije pojedinih zona i grada u celini, i to fazno, po prioritetima Sva urbanisti~ka dokumantacija koja se nalazi u utvr|enim sredworo~nim i godi{wim planovima i izradi u trenutku stupawa na snagu ovog Generalnog programima, ukqu~uju}i i poteze postoje}ih plana mora se izraditi u skladu sa odredbama ovog verifikovanih planova koji onemogu}avaju punu plana. realizaciju ciqeva, koncepta i kapaciteta Ukoliko postoje odstupawa u donetim Generalnog plana. Programima za izradu urbanisti~ke dokumentacije od odredbi ovog Generalnog plana, izmene Programa v) DIREKTNO NA OSNOVU PRAVILA GRA\EWA se ne}e vr{iti, ve} }e se izrada urbanisti~ke (POGLAVQ E 4) definisanih ovim Generalnim dokumentacije nastaviti po odredbama i planom. Ove zone definisane su u grafi~kom smernicama ovog Generalnog plana. prilogu 6 "Planirani reìm izgradwe" i opisane u te~ki 7. Izdavawe odobrewa na osnovu ovog Plana, 12.4. Izdata akta na osnovu da sada vaè}e vr{i}e se na osnovu analiza lokalnih i mesnih urbanisti~ke dokumentacije prilika (analizom mikrolokacije) posebno uzimaju}i u obzir kapacitete komunalne Sva do sada izdata akta vaì}e do roka infrastrukture i drugih zakona kojima se propisuju utvr|enog samim aktom ili drugim propisom i ne}e druge norme za konkretnu namenu, iz ovog Generalnog se preispitivati po odredbama ovog Generalnog plana. plana. Mogu}e je izdavawe, odnosno promena izdatog 12.1.1. Odstupawa od utvr|enih pokazateqa i odobrewa na zahtev - u skladu sa odredbama ovog uslova datih ovim Generalnim planom Generalnog plana.

12.1.1. Odstupawa od utvr|enih pokazateqa i 12.5. Stupawem na snagu ovog Generalnog plana uslova datih ovim Generalnim planom K r u { evca 2021. - obustavqa se primena Generalnog mogu}a su pod slede}im uslovima: urbanisti~kog plana Kru{evca iz 1974.god. i wegove izmene i dopune iz 1983. i 1990. godine. • usled nepovoqne konfiguracije terena i in`ewersko-geolo{kih karakteristika tla, koje se utvr|uju naknadnim mikrolokacijskim analizama; 12.6. Ovaj Generalni plan stupa na snagu osmog dana od dana objavqivawa u "Slu`benom listu • zbog obaveza uslovqenih ranije usvojenim op{tine Kru{evac". urbanisti~kim planovima koji ostaju na snazi, odnosno planovima ~ija je realizacija zapo~eta pre usvajawa ovog Generalnog plana; SKUP[ TINA OP[ TINE KRU[ EVA C

• zbog posebnih uslova za{tite kulturno- I Broj: 350-553/2005 PREDSEDNI K istorijskih spomenika i prirode; Branislava Brki}, s.r. zbog posebnih uslova za{tite `ivotne sredine. •

248 SLU@ BENI LI ST OP[ TINE KRU[ EVAC BROJ 4 22.06.2005.

S A D R @ A J

I - AKTA SKUP[ TINE OP[ TINE KRU[ EVAC

Red. br. Strana

136 Generalni plan Kru{evca 2021. godine...... 157

SLU@ BEN I Izdava~: O p{ tinska uprava op{tine Kru{evac. Adresa: 37000 Kru{evac, Trg kosovskih junaka 1. LI ST Telefon: 21-567. Telefaks: 30-332. @iro-ra~un: 41900-637-1-1130. Glavni i odgovorni urednik: Dragica O P[ TIN E Bojkovi}, sekretar Skup{tine op{tine Kru{evac. [ tampa: [ tamparija RTK "PO BEDA" Kru{ evac, KRU[ EVA C Trg Kosovskih junaka 6.