DOCSLIB.ORG

Оpćinski Službeni GLASNIK SJENICA

Total Page：16

File Type：pdf, Size：1020Kb

Download full-text PDF Read full-text
Оpćinski Službeni GLASNIK SJENICA Oп штински службени ГЛАСНИК СЈЕНИЦА Оpćinski službeni GLASNIK SJENICA www.sjenica.rs Сјеница, 8. новембар 2019. Sjenica, 8. novembar 2019. Година XX – Број 23 Излази по потреби Godina XX – Broj 23 Izlazi po potrebi САДРЖАЈ – SADRŽAJ Скупштина општине Сјеница Skupština općine Sjenica Одлука о називима улица, тргова и других делова насељених места на територији ...………………………………….. 110. општине Сјеница 2 O nazivima ulica, trgova i drugih dijelova naseljenih mjesta na teritoriji općine sjenica Скупштина општине Сјеница Skupština općine Sjenica 110 На основу члана 93. Закона о локалној Na osnovu člana 93. Zakona o lokalnoj самоуправи („Службени гласник РС“, бр. 129/2007, samoupravi („Službeni glasnik RS“, br. 129/2007, 83/2014 - други закон, 101/2016 - други закон и 83/2014 - drugi zakon, 101/2016 - drugi zakon i 47/2018), члана 181. став 1. Закона о државном 47/2018), člana 181. stav 1. Zakona o državnom премеру и катастру („Службени гласник РС“, бр. premeru i katastru („Službeni glasnik RS“, br. 72/2009, 18/2010, 65/2013, 15/2015 – одлука УС, 72/2009, 18/2010, 65/2013, 15/2015 – odluka US, 96/2015, 47/17 - аутентично тумачење, 113/2017 - 96/2015, 47/17 - autentično tumačenje, 113/2017 - др. закон, 27/2018 - др. закон и 41/2018 - др. закон), dr. zakon, 27/2018 - dr. zakon i 41/2018 - dr. члана 9. Уредбе о адресном регистру („Службени zakon), člana 9. Uredbe o adresnom registru гласник РС“, бр. 63/17), члана 11, 45. и 46. Статута („Službeni glasnik RS“, br. 63/17), člana 11, 45. i општине Сјеница („Општински службени гласник 46. Statuta općine Sjenica („Općinski službeni Сјеница“, бр. 2/2019 и 7/2019), предлога Одбора за glasnik Sjenica“, br. 2/2019 i 7/2019), prijedloga утврђивање предлога назива улица, тргова, Odbora za utvrđivanje prijedloga naziva ulica, заселака и делова насељених места на територији trgova, zaselaka i dijelova naseljenih mjesta na општине Сјеница и сагласности Министарства teritoriji općine Sjenica i saglasnosti Ministarstva државне управе и локалне самоуправе, бр. 015-05- državne uprave i lokalne samouprave, br. 015-05- 00188/2019-24, од 18. октобра 2019. године, 00188/2019-24, od 18. oktobra 2019. godine, Скупштина општине Сјеница, на седници одржаној Skupština općine Sjenica, na sjednici održanoj 4. 4. новембра 2019. године, донела је novembra 2019. godine, donijela je ОДЛУКУ ODLUКU О НАЗИВИМА УЛИЦА, ТРГОВА И ДРУГИХ O NAZIVIMA ULICA, TRGOVA I DRUGIH ДЕЛОВА НАСЕЉЕНИХ МЕСТА НА DIJELOVA NASELJENIH MJESTA NA ТЕРИТОРИЈИ ОПШТИНЕ СЈЕНИЦА TERITORIJI OPĆINE SJENICA Члан 1. Član 1. Овом одлуком утврђују се називи улица и других Ovom odlukom utvrđuju se nazivi ulica i drugih делова насељених места на територији општине dijelova naseljenih mjesta na teritoriji općine Сјеница. Sjenica. Члан 2. Član 2. У насељеном месту Аливеровиће утврђују се U naseljenom mjestu Aliveroviće utvrđuju se следећи називи улица: sljedeći nazivi ulica: 1. Улица Мировића 1. Ulica Mirovića Опис (обухват): Улица почиње од границе са Opis (obuhvat): Ulica počinje od granice sa насељеним местом Расно, иде дуж кп 1723 и naseljenim mjestom Rasno, ide duž kp 1723 i завршава се између кп 297 и 1551, КО Расно. završava se između kp 297 i 1551, КO Rasno. Образложење: Традиционални назив улице, Obrazloženje: Tradicionalni naziv ulice, ustaljen u устаљен у употреби код локалног становништва за upotrebi kod lokalnog stanovništva za dio део насељеног места којим пролази улица. Назив naseljenog mjesta kojim prolazi ulica. Naziv изведен по презимену породице Мировић чији izveden po prezimenu porodice Mirović čiji припадници у претежном броју живе у улици. pripadnici u pretežnom broju žive u ulici. Припадници породице Мировић живе у Сјеници, Pripadnici porodice Mirović žive u Sjenici, Аливеровићима, Расну, Штављу, Новом Пазару и Aliverovićima, Rasnu, Štavlju, Novom Pazaru i другим местима. Један од познатијих представника drugim mjestima. Jedan od poznatijih породице Мировић је бивши дугогодишњи шеф predstavnika porodice Mirović je bivši Месне канцеларије Расно Хасим Мировић (рођ. dugogodišnji šef Mjesne kancijelarije Rasno 1949. године). Припадника породице Мировић Hasim Mirović (rođ. 1949. godine). Pripadnika данас има и међу припадницима српске и међу porodice Mirović danas ima i među pripadnicima припадницима бошњачке националности који живе srpske i među pripadnicima bošnjačke у Сјеници и околним местима, као и широм Србије. nacionalnosti koji žive u Sjenici i okolnim mjestima, kao i širom Srbije. 2. Улица Суљевића 2. Ulica Suljevića Опис (обухват): Улица почиње од кп 1723, иде кп Opis (obuhvat): Ulica počinje od kp 1723, ide kp 1551, до кп 1483, КО Расно. 1551, do kp 1483, КO Rasno. Образложење: Традиционални назив улице, уста– Obrazloženje: Tradicionalni naziv ulice, ustaljen u љен у употреби код локалног становништва за део upotrebi kod lokalnog stanovništva za dio насељеног места којим пролази улица. Назив naseljenog mjesta kojim prolazi ulica. Naziv изведен по презимену породице Суљевић чији izveden po prezimenu porodice Suljević čiji припадници у претежном броју живе у улици. pripadnici u pretežnom broju žive u ulici. Припадници породице Суљевић (Суљовић) живе у Pripadnici porodice Suljević (Suljović) žive u Сјеници, Аливеровићима и другим местима. Међу Sjenici, Aliverovićima i drugim mjestima. Među познатијим представницима породице Суљевић poznatijim predstavnicima porodice Suljević (Суљовић) су: бивши председник општине Сјени– (Suljović) su: bivši predsjednik općine Sjenica, ца, архитекта Џемаил Суљевић (рођ. 1946. године), arhitekta Džemail Suljević (rođ. 1946. godine), анестезиолог Клиничко-болничког центра у Сара– anesteziolog Кliničko-bolničkog centra u Sarajevu јеву и ванредни професор на Медицинском факул– i vanredni profesor na Medicinskom fakultetu u тету у Сарајеву примаријус проф. др Исмет Су– Sarajevu primarijus prof. dr Ismet Suljević (rođ. љевић (рођ. 1956. године), историчар др Касим 1956. godine), historičar dr Кasim Suljević (rođ. Суљевић (рођ. 1942. године), познати новопазарски 1942. godine), poznati novopazarski oftalmolog офталмолог др Мехмед Суљовић (рођ. 1957. годи– dr Mehmed Suljović (rođ. 1957. godine), asistent не), асистент на Државном универзитету у Новом na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru dr Пазару др Јасмин Суљевић (рођ. 1987. године). Jasmin Suljević (rođ. 1987. godine). 3. Улица Садовића 3. Ulica Sadovića Опис (обухват): Улица почиње од кп 1723, иде Opis (obuhvat): Ulica počinje od kp 1723, ide преко кп 1567, 1571, 1572/2, 1535, до кп 1522, КО preko kp 1567, 1571, 1572/2, 1535, do kp 1522, Расно. КO Rasno. Образложење: Традиционални назив улице, уста– Obrazloženje: Tradicionalni naziv ulice, ustaljen u љен у употреби код локалног становништва за део upotrebi kod lokalnog stanovništva za dio насељеног места којим пролази улица. Назив naseljenog mjesta kojim prolazi ulica. Naziv изведен по презимену породице Садовић чији izveden po prezimenu porodice Sadović čiji припадници у претежном броју живе у улици. При– pripadnici u pretežnom broju žive u ulici. падници породице Садовић живе у Аливерови– Pripadnici porodice Sadović žive u Aliverovićima, ћима, Дубову, Новом Пазару и другим местима. Dubovu, Novom Pazaru i drugim mjestima. Познатији представници породице Садовић су Poznatiji predstavnici porodice Sadović su poznati познати новопазарски привредници браћа Осман, novopazarski privrednici braća Osman, Ibrahim i Ибрахим и Мухамед Садовић (сви рођени после Muhamed Sadović (svi rođeni poslije 1960. 1960. године), власници компаније "Садовић godine), vlasnici kompanije "Sadović petrol" iz петрол" из Новог Пазара. Novog Pazara. Члан 3. Član 3. У насељеном месту Багачиће утврђују се следећи U naseljenom mjestu Bagačiće utvrđuju se називи улица: sljedeći nazivi ulica: 1. Улица Марића 1. Ulica Marića Опис (обухват): Улица почиње од Улице Чипаљско Opis (obuhvat): Ulica počinje od Ulice Čipaljsko - - Багачићкe (кп 2674), почиње у кп 2678, између кп Bagačićke (kp 2674), počinje u kp 2678, između 140 и кп 1321, протеже се дуж кп 2678, кп 2679 у kp 140 i kp 1321, proteže se duž kp 2678, kp 2679 којој се и завршава, између кп 1875 и кп 1876, а све u kojoj se i završava, između kp 1875 i kp 1876, a у КО Багачиће. sve u КO Bagačiće. Образложење: Традиционални назив улице, уста– Obrazloženje: Tradicionalni naziv ulice, ustaljen u љен у употреби код локалног становништва за део upotrebi kod lokalnog stanovništva za dio насељеног места којим пролази улица. Назив naseljenog mjesta kojim prolazi ulica. Naziv изведен по презимену породице Марић чији izveden po prezimenu porodice Marić čiji припадници у претежном броју живе у улици. pripadnici u pretežnom broju žive u ulici. Припадници породице Марић живе у Сјеници, Pripadnici porodice Marić žive u Sjenici, Čipalju, Чипаљу, Краљеву, Београду. Међу познатијим Кraljevu, Beogradu. Među poznatijim pripadni– припадницима породице Марић су: познати сје– cima porodice Marić su: poznati sjenički ljekar, нички лекар, педијатар и хематолог др Раде Марић pedijatar i hematolog dr Rade Marić (rođ. 1937. (рођ. 1937. године), нефролог болнице у Лазаревцу godine), nefrolog bolni–ce u Lazarevcu dr Ivko др Ивко Марић (рођ. 1954. године), угледни сјени– Marić (rođ. 1954. godine), ugle–dni sjenički чки бизнисмен Никола Марић (рођ. 1955. године). biznismen Nikola Marić (rođ. 1955. godine). 2. Улица Чипаљско - Багачићкa 2. Ulica Čipaljsko - Bagačićka Опис (обухват): Улица почиње од Улице Марића Opis (obuhvat): Ulica počinje od Ulice Marića (kp (кп 2678), почиње у кп 2674, између кп 1214 и кп 2678), počinje u kp 2674, između kp 1214 i kp 1321, протеже се дуж кп 2674, кп 2386, кп 2679 у 1321, proteže
Load more

Recommended publications
  • Republic of Serbia Ipard Programme for 2014-2020
    EN ANNEX Ministry of Agriculture and Environmental Protection Republic of Serbia REPUBLIC OF SERBIA IPARD PROGRAMME FOR 2014-2020 27th June 2019 1 List of Abbreviations AI - Artificial Insemination APSFR - Areas with Potential Significant Flood Risk APV - The Autonomous Province of Vojvodina ASRoS - Agricultural Strategy of the Republic of Serbia AWU - Annual work unit CAO - Competent Accrediting Officer CAP - Common Agricultural Policy CARDS - Community Assistance for Reconstruction, Development and Stabilisation CAS - Country Assistance Strategy CBC - Cross border cooperation CEFTA - Central European Free Trade Agreement CGAP - Code of Good Agricultural Practices CHP - Combined Heat and Power CSF - Classical swine fever CSP - Country Strategy Paper DAP - Directorate for Agrarian Payment DNRL - Directorate for National Reference Laboratories DREPR - Danube River Enterprise Pollution Reduction DTD - Dunav-Tisa-Dunav Channel EAR - European Agency for Reconstruction EC - European Commission EEC - European Economic Community EU - European Union EUROP grid - Method of carcass classification F&V - Fruits and Vegetables FADN - Farm Accountancy Data Network FAO - Food and Agriculture Organization FAVS - Area of forest available for wood supply FOWL - Forest and other wooded land FVO - Food Veterinary Office FWA - Framework Agreement FWC - Framework Contract GAEC - Good agriculture and environmental condition GAP - Gross Agricultural Production GDP - Gross Domestic Product GEF - Global Environment Facility GEF - Global Environment Facility GES
    [Show full text]
  • 21 Ivanjica 31.03.2014 Copy
    EU PROGRES in Ivanjica Last updated оn 31 March 2014 BASIC INFO ABOUT MUNICIPALITY Population: 31,963 people * Interesting facts about Ivanjica Geographic area: 1,090 km2 Ivanjica is surrounded by seven mountains: Golija, Javor, Average salary: 32,782 RSD Mučanj, Čemerna, Čemernice, Radočela and Kukutnica. Golija, Unemployed: 4,860 people which covers the territory of 75,184 hectares, is declared Municipal Budget: 971,286,000 RSD Biosphere Reserve, the first and only reserve in Serbia included in the UNESCO MAB programme. *Data as per the 2011 census Every year, the municipality hosts the culture event Municipality of Ivanjica “Nušićijada“, with theatre and musical performances. Venijamina Marinkovića 1 32250 Ivanjica +381 (0)32 664 760 The Lakes of Mountain Golija: Heavenly tears Lake (Nebeska www.ivanjica.gov.rs suza), Košanin Lake, Dajićko Lake are located at high altitudes and from a scientific point of view are natural phenomena. EU PROGRES IN IVANJICA “A new approach to socio-economic develop- ment in cooperation with the EU PROGRES has become a need for the municipality and an opportunity that we have not missed. The 16 Projects Municipality of Ivanjica is willing to take Number of projects approved responsibility and show commitment to cooperation with the European donor in the development and implementation of strategic directions, and during the investment of funds in priorities which are of importance for 337,007 Euros improvement of the citizens’ quality of life.” Total value of approved projects Milomir Zorić Mayor of Ivanjica Programme funded by EU Implementing partner RECENT SUCCESS The Care for the Youngest The final construction works, purchase of the equipment and furniture for kindergarten in the local community Bukovica were funded by the European Union and the Government of Switzerland through EU PROGRES with 99,946 Euros.
    [Show full text]
  • Оpćinski Službeni GLASNIK SJENICA Сјеница, 12
    Oп штински службени ГЛАСНИК СЈЕНИЦА Оpćinski službeni GLASNIK SJENICA www.sjenica.rs Сјеница, 12. април 2016. Sjenica, 12. april 2016. Година XVII – Број 7 Излази по потреби Godina XVII – Broj 7 Izlazi po potrebi САДРЖАЈ – SADRŢAJ Општинска изборна комисија Сјеница Općinska izborna komisija Sjenica Решење о утврђивању збирне изборне листе 26. Rješenje o utvrĊivanju zbirne izborne liste ...………………………………….. 2 Број 7 Општински службени ГЛАСНИК СЈЕНИЦА Broj 7 Općinski sluţbeni GLASNIK SJENICA Број 2 Општинска изборна комисија Сјеница Općinska izborna komisija Sjenica 26 Образац ____-7/__ Obrazac ____-7/__ На основу члана 26. став 1. Закона о локалним изборима („Службени гласник РС”, бр. 129/07, 34/10 - одлуka US i 54/11), Na osnovu ĉlana 26. stav 1. Zakona o lokalnim izborima („Sluţbeni glasnik RS”, br. 129/07, 34/10 - odluka US i 54/11), Општинска изборна комисија у Сјеници, на седници одржаној Općinska izborna komisija u Sjenici, na sjednici odrţanoj године, донела је 12. 04. 2016. godine, donijela je Р Е Ш Е Њ Е О УТВРЂИВАЊУ ЗБИРНЕ ИЗБОРНЕ ЛИСТЕ R J E Š E NJ E O UTVRĐIVANJU ZBIRNE IZBORNE LISTE ЗА ЕВРОПСКУ СЈЕНИЦУ – РАСИМ ЉАЈИЋ 1. ZA EVROPSKU SJENICU – RASIM LJAJIĆ ______________________________________________________________________________________ (назив изборне листе и име и презиме носиоца изборне листе ако је одређен - naziv izborne liste i ime i prezime nosioca izborne liste ako je odreĊen) Кандидати на изборној листи су: Kandidati na izbornoj listi su: Година Р. бр. Име и презиме / рођења / Место пребивалишта / Занимање / Zanimanje R. br. Ime i prezime Godina Mjesto prebivališta roĊenja Муриз Турковић Инг. пољопривреде Јабланичка 10, Сјеница 1. 1956.
    [Show full text]
  • Tara-Drina National Park
    Feasibility study on establishing transboundary cooperation in the potential transboundary protected area: Tara-Drina National Park Prepared within the project “Sustaining Rural Communities and their Traditional Landscapes Through Strengthened Environmental Governance in Transboundary Protected Areas of the Dinaric Arc” ENVIRONMENT FOR PEOPLE A Western Balkans Environment & Development in the Dinaric Arc Cooperation Programme Author: Marijana Josipovic Photographs: Tara National Park archive Proofreading Linda Zanella Design and layout: Imre Sebestyen, jr. / UNITgraphics.com Available from: IUCN Programme Office for South-Eastern Europe Dr Ivana Ribara 91 11070 Belgrade, Serbia [email protected] Tel +381 11 2272 411 Fax +381 11 2272 531 www.iucn.org/publications Acknowledgments: A Special “thank you” goes to: Boris Erg, Veronika Ferdinandova (IUCN SEE), Dr. Deni Porej, (WWF MedPO), Ms. Aleksandra Mladenovic for commenting and editing the assessment text. Zbigniew Niewiadomski, consultant, UNEP Vienna ISCC for providing the study concept. Emira Mesanovic Mandic, WWF MedPO for coordinating the assessment process. 2 The designation of geographical entities in this publication, and the presentation of the material, do not imply the expression of any opinion whatsoever on the part of IUCN, WWFMedPO and SNV concerning the legal status of any country, territory, or area, or of its authorities, or concerning the delimitation of its frontiers or boundaries. The views expressed in this publication do not necessarily reflect those of IUCN, WWF MedPO and SNV. This publication has been made possible by funding from the Ministry for Foreign Affairs of Finland. Published by: IUCN, Gland, Switzerland and Belgrade, Serbia in collaboration with WWFMedPO and SNV Copyright: © 2011 International Union for Conservation of Nature Reproduction of this publication for educational or other non-commercial purposes is authorized without prior written permission from the copyright holder, provided the source is fully acknowledged.
    [Show full text]
  • Подкласс Exogenia Collin, 1912
    Research Article ISSN 2336-9744 (online) | ISSN 2337-0173 (print) The journal is available on line at www.ecol-mne.com Contribution to the knowledge of distribution of Colubrid snakes in Serbia LJILJANA TOMOVIĆ1,2,4*, ALEKSANDAR UROŠEVIĆ2,4, RASTKO AJTIĆ3,4, IMRE KRIZMANIĆ1, ALEKSANDAR SIMOVIĆ4, NENAD LABUS5, DANKO JOVIĆ6, MILIVOJ KRSTIĆ4, SONJA ĐORĐEVIĆ1,4, MARKO ANĐELKOVIĆ2,4, ANA GOLUBOVIĆ1,4 & GEORG DŽUKIĆ2 1 University of Belgrade, Faculty of Biology, Studentski trg 16, 11000 Belgrade, Serbia 2 University of Belgrade, Institute for Biological Research “Siniša Stanković”, Bulevar despota Stefana 142, 11000 Belgrade, Serbia 3 Institute for Nature Conservation of Serbia, Dr Ivana Ribara 91, 11070 Belgrade, Serbia 4 Serbian Herpetological Society “Milutin Radovanović”, Bulevar despota Stefana 142, 11000 Belgrade, Serbia 5 University of Priština, Faculty of Science and Mathematics, Biology Department, Lole Ribara 29, 38220 Kosovska Mitrovica, Serbia 6 Institute for Nature Conservation of Serbia, Vožda Karađorđa 14, 18000 Niš, Serbia *Corresponding author: E-mail: [email protected] Received 28 March 2015 │ Accepted 31 March 2015 │ Published online 6 April 2015. Abstract Detailed distribution pattern of colubrid snakes in Serbia is still inadequately described, despite the long historical study. In this paper, we provide accurate distribution of seven species, with previously published and newly accumulated faunistic records compiled. Comparative analysis of faunas among all Balkan countries showed that Serbian colubrid fauna is among the most distinct (together with faunas of Slovenia and Romania), due to small number of species. Zoogeographic analysis showed high chorotype diversity of Serbian colubrids: seven species belong to six chorotypes. South-eastern Serbia (Pčinja River valley) is characterized by the presence of all colubrid species inhabiting our country, and deserves the highest conservation status at the national level.
    [Show full text]
  • Razmatranje Demografskog Pražnjenja Pograničnih Naselja U Kontekstu Nacionalnog Bezbednosnog Rizika
    J. VUKMIROVIĆ i dr. RAZMATRANJE DEMOGRAFSKOG PRAŽNJENJA POGRANIČNIH... Razmatranje demografskog pražnjenja pograničnih naselja u kontekstu nacionalnog bezbednosnog rizika JOVANKA A. VUKMIROVIĆ, Univerzitet u Beogradu, Pregledni rad Fakultet organizacionih nauka, Beograd UDC: 314.116-022.252(497.11) MIROSLAV M. RADOJČIĆ, Óbuda University, 351.862/.863(497.11) Budimpešta, Mađarska DOI: 10.5937/tehnika1602321V ALEKSANDRA D. VUKMIROVIĆ, Beogradska poslovna škola, Visoka škola strukovnih studija, Beograd DRAGAN V. VUKMIROVIĆ, Univerzitet u Beogradu, Fakultet organizacionih nauka, Beograd Prema međunarodno uporedivim statističkim pokazateljima, Srbija spada među zemlje sa najvećim razvojnim disparitetima (regionalnim i lokalnim), kako među balkanskim susedima tako i evropskim razmerama. Velike razlike u razvijenosti nastaju tokom druge polovini prošlog veka, a kulminiraju u periodu neuspešne društveno-ekonomske tranzicije dvehiljaditih. Devastiranost i depopulacija su uzročno-posledične pojave, stanovništvo ubrzano napušta osiromašena područja i gravitira ka većim centrima. Uslovno rečeno, razvijeniji gradovi se i dalje razvijaju dok siromašne varošice i sela i dalje siromaše. Narodna poslovica kaže „Čije ovce, toga i planina“. Pražnjenje teritorija visoko korelira sa povećanjem površina neobrađenog poljoprivrednog zemljišta, te se tako trajno gasi poljoprivreda kao osnovna delatnosti i osnovni izvor prihoda u ruralnim područjima. Pražnjenje teritorija predstavlja najveći razvojni problem u Srbiji ali istovremeno predstavlja i jedan od najvećih nacionalnih bez- bednosnih rizika. Sve češće se otvara pitanje da li će Srbija u budućnosti moći da zadrži teritorije na kojima ostaje bez stanovništva i da li su preko praga bezbednostnog rizika isšražnjene upravo teritorije u pograničnim područjima. U radu je prikazana statistička deskripcija popisnih podataka 1971, 1981, 1991, 2002. i 2011. kao i analiza demografskih kretanja u pograničnim naseljima za posmatrani pe- riod.
    [Show full text]
  • Uredba O Kategorizaciji Državnih Puteva
    UREDBA O KATEGORIZACIJI DRŽAVNIH PUTEVA ("Sl. glasnik RS", br. 105/2013 i 119/2013) Predmet Član 1 Ovom uredbom kategorizuju se državni putevi I reda i državni putevi II reda na teritoriji Republike Srbije. Kategorizacija državnih puteva I reda Član 2 Državni putevi I reda kategorizuju se kao državni putevi IA reda i državni putevi IB reda. Državni putevi IA reda Član 3 Državni putevi IA reda su: Redni broj Oznaka puta OPIS 1. A1 državna granica sa Mađarskom (granični prelaz Horgoš) - Novi Sad - Beograd - Niš - Vranje - državna granica sa Makedonijom (granični prelaz Preševo) 2. A2 Beograd - Obrenovac - Lajkovac - Ljig - Gornji Milanovac - Preljina - Čačak - Požega 3. A3 državna granica sa Hrvatskom (granični prelaz Batrovci) - Beograd 4. A4 Niš - Pirot - Dimitrovgrad - državna granica sa Bugarskom (granični prelaz Gradina) 5. A5 Pojate - Kruševac - Kraljevo - Preljina Državni putevi IB reda Član 4 Državni putevi IB reda su: Redni Oznaka OPIS broj puta 1. 10 Beograd-Pančevo-Vršac - državna granica sa Rumunijom (granični prelaz Vatin) 2. 11 državna granica sa Mađarskom (granični prelaz Kelebija)-Subotica - veza sa državnim putem A1 3. 12 Subotica-Sombor-Odžaci-Bačka Palanka-Novi Sad-Zrenjanin-Žitište-Nova Crnja - državna granica sa Rumunijom (granični prelaz Srpska Crnja) 4. 13 Horgoš-Kanjiža-Novi Kneževac-Čoka-Kikinda-Zrenjanin-Čenta-Beograd 5. 14 Pančevo-Kovin-Ralja - veza sa državnim putem 33 6. 15 državna granica sa Mađarskom (granični prelaz Bački Breg)-Bezdan-Sombor- Kula-Vrbas-Srbobran-Bečej-Novi Bečej-Kikinda - državna granica sa Rumunijom (granični prelaz Nakovo) 7. 16 državna granica sa Hrvatskom (granični prelaz Bezdan)-Bezdan 8. 17 državna granica sa Hrvatskom (granični prelaz Bogojevo)-Srpski Miletić 9.
    [Show full text]
  • Design of Logistic Concepts for Wood Biomass Supply Chains for District Heating Plants in Municipalities of Priboj, Novi Pazar, Bajina Bašta and Nova Varoš
    Design of logistic concepts for wood biomass supply chains for district heating plants in municipalities of Priboj, Novi Pazar, Bajina Bašta and Nova Varoš prepared for: Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH DKTI- Development of a Sustainable Bioenergy Market in Serbia Bože Jankovića 39 11000 Beograd Prepared by: Damir Đaković, PhD Branka Gvozdenac Urošević, PhD Dragan Urošević, PhD January 2015 DKTI (GIZ) Programme "Development of sustainable bioenergy market in Serbia" Design of logistic concepts for wood biomass supply chains for district heating plants in municipalities of Priboj, Novi Pazar, Bajina Bašta and Nova Varoš TABLE OF CONTENTS LIST OF ABBREVIATIONS .............................................................................................................................................. 4 LIST OF TABLES ............................................................................................................................................................ 5 LIST OF FIGURES .......................................................................................................................................................... 8 1. EXECUTIVE SUMMARY ........................................................................................................................................ 9 2. INTRODUCTION AND OBJECTIVE OF THE STUDY ............................................................................................... 10 2.1 SERBIAN LAW REGARDING THE USE OF BIOMASS ............................................................................................
    [Show full text]
  • Republic of Serbia Ipard Programme for 2014-2020
    Ministry of Agriculture and Environmental Protection Republic of Serbia REPUBLIC OF SERBIA IPARD PROGRAMME FOR 2014-2020 1 23/06/2017 2 List of Abbreviations AI - Artificial Insemination APSFR - Areas with Potential Significant Flood Risk APV - The Autonomous Province of Vojvodina ASRoS - Agricultural Strategy of the Republic of Serbia AWU - Annual work unit CAO - Competent Accrediting Officer CAP - Common Agricultural Policy CARDS - Community Assistance for Reconstruction, Development and Stabilisation CAS - Country Assistance Strategy CBC - Cross border cooperation CEFTA - Central European Free Trade Agreement CGAP - Code of Good Agricultural Practices CHP - Combined Heat and Power CSF - Classical swine fever CSP - Country Strategy Paper DAP - Directorate for Agrarian Payment DNRL - Directorate for National Reference Laboratories DREPR - Danube River Enterprise Pollution Reduction DTD - Dunav-Tisa-Dunav Channel EAR - European Agency for Reconstruction EC - European Commission EEC - European Economic Community EU - European Union EUROP grid - Method of carcass classification F&V - Fruits and Vegetables FADN - Farm Accountancy Data Network FAO - Food and Agriculture Organization FAVS - Area of forest available for wood supply FOWL - Forest and other wooded land FVO - Food Veterinary Office FWA - Framework Agreement FWC - Framework Contract GAEC - Good agriculture and environmental condition GAP - Gross Agricultural Production GDP - Gross Domestic Product GEF - Global Environment Facility GEF - Global Environment Facility GES - Greenhouse
    [Show full text]
  • Časopis Skupnosti Šol Biosfernega Območja Julijske Alpe 2019 / 2020
    triglavski1 narodni park ČASOPIS SKUPNOSTI ŠOL BIOSFERNEGA OBMOČJA JULIJSKE ALPE 2019 2020 DALJNI BRATJE TRIGLAVSKEGA NARODNEGA PARKA TRIGLAVSKA VISOKA GREDA JE ZAKON ZAKLADNICA POLNO VSEGA ŽIVEGA ALI BIODIVERZITETA IZ ŽIVLJENJA NARAVOVARSTVENEGA NADZORNIKA POT POD NOGE VARNO V GORE POLETNI TABOR V TRENTI RAZNOLIKA NARAVA, RAZNOLIKE HIŠE SKUPNOST ŠOL 2 TRIGLAVSKI NARODNI PARK 3 DALJNI BRATJE - Polno vsega živega ali prijatelji Triglavskega narodnega parka BIODIVERZITETA 4 1 3 2 3. NARAVNI REZERVAT KRONOTSKI – 4. NARODNI PARK SNOWDONIA – WALES, DOPOLNI POLOTOK KAMČATKA, RUSIJA Naravni rezervat ZDRUŽENO KRALJESTVO VELIKE BRITANIJE IN SEVERNE IRSKE Najvišji vrh narodnega parka IMENA RASTLIN IN ŽIVALI! 1. TRIGLAVSKI NARODNI PARK velja za enega izmed obsega območje veliko kot polovica Slovenije (približno 10.900 iodiverziteta šteje! Biodiverziteta je fantastična raznolikost 2 je gora Snowdon (1085 m), v valižanščini imenovana Yr največjih in najstarejših narodnih parkov v Evropi. Namen km ). Je težko dostopen, ker leži na ruskem vzhodu, na polotoku življenja. Mi vsi smo biodiverziteta, tvoja najljubša žival in V TRIGLAVSKEM NARODNEM Wydffa (izg. urrwidva). Velja za najbolj obiskan vrh celotnega Kamčatka. Zaradi odličnih pogojev v rezervatu živi veliko rjavih Bnajlepša rastlina sta biodiverziteta ... Slovenija se ponaša z PARKU JIH LAHKO SREČAŠ narodnega parka je varovanje edinstvene narave in britanskega otočja, letno ga obišče več kot pol milijona ljudi. ohranjanje izjemne kulturne krajine. Prišteva se med medvedov. Največji tehtajo več kot 500 kilogramov in štejejo eno najvišjih biotskih pestrosti v Evropi! Spoznati in izvedeti več o TUDI TI! Nanj se lahko povzpneš z zobato železnico, vendar vrh najbolj znane in najbolj obiskane v Evropi. med največje na svetu! Obilica hrane, predvsem lososov, in tem je osrednji cilj projekta LIFE NATURAVIVA: Biodiverziteta - veliko ljudi osvoji tudi peš.
    [Show full text]
  • Download File
    Overview of mycological literature, research and herbaria collections on macro fungi of Serbia with reference list The field guides in south Slavic languages with descriptions taken from foreign mycological literature appeared in the second part of the 20th Century and are still used for mushroom determination in the entire region First field guides for mushroom species determination in southern Slavic languages were written by the very dedicated hobbyists mainly from Slovenia and Croatia, where the culture of collecting and consuming mushrooms was well established (Božac 1989, Focht 1979, 1987, 1988). The keys for determining fungal sporocarps compiled by philosopher Ivan Focht (1979, 1987, 1988) have been the most professional taxonomic literature ever published in the ex Yugoslavia region with the original descriptions from the local findings. Even though he was the only person from ex Yugoslavia listed on the Wikipedia List of mycologists (https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_mycologists), Focht himself has never pretended to address to the scientific community - he dedicated his work to the mushroom gatherers (Focht 1987). Hobbyist field books with very basic descriptions, but claimed to be based on findings in Serbia and in Serbian language were published recently (Davidović 2007, Uzelac 2009). The species nomenclature in all these field guides is long outdated, which makes any kind of literature on fungi survey and analysis in Serbia very difficult. The investigations on epigeic fungal diversity in Serbia could be divided in three phases. First published data originate from the late 19th and early 20th centuries, the time of kingdoms of Serbia and Yugoslavia, were the lists of species from the defined territory produced by few foreign and domestic authors (Schröter 1890, Simić 1895, 1900, Ranojević 1900, 1902, 1904, 1905a,b, 1910, 1938, Lindtner 1935, Pilat, 1937, Pilat and Lindtner 1938, Litschawer 1939).
    [Show full text]
  • IN SITNICA/SITNICE and IBAR/IBER RIVER SYSTEM UNEP/OCHA Assessment Report
    PHENOL SPILL ( ( IN SITNICA/SITNICE UNEP AND IBAR/IBER RIVER SYSTEM UNEP/OCHA Assessment Report August 2003 AC-1 ' p7 - pq 4Pll0 # -4 UNEP PHENOL SPILL IN SITNICA/SITNICE AND IBAR/IBER RIVER SYSTEM UNEP/OCHA Assessment Report ( V 4, 0 - op 4 _l Ulm dft 1Iws' SE18A - r _vI I MO N T £ N £4 R 0 4- : V 0 Pww August 2003 PHENOL SPILL IN SITNICA/SITNICE AND IBAR/IBER RIVER SYSTEM United Nations Environment Programme, UNEP/ Office for the Coordination of Humanitarian Affairs, OCHA Assessment Mission 17 - 22 February 2003 REPORT Geneva, April 2003 UNEP/OCHA Assessment - Phenol Spill in Sitnica/Sitnice and Ibar/Iber River System REPORT Table of Contents Page ACKNOWLEDGEMENTS ..........................................................1 1 REQUEST FOR INTERNATIONAL ASSISTANCE ...........................2 2 MISSION ..............................................................................3 3 THE FOCUS AREAS ................................................................4 3.1 The SitnicalSitnice - Ibar/Iber watershed .................................4 3.2 The industrial complex in Obiliq/Obilié - KEK power plant 5 3.3 City of Kraljevo .............................................................. 5 4. FACTS ON PHENOL ...............................................................8 5. PREVIOUS SPILLS OF PHENOL ................................................10 6. ASSESSMENT .......................................................................11 6.1 High levels of phenol in the Jbar/Iber-SitnicalSitnice River System in January 2003 .............................................................
    [Show full text]