DOCSLIB.ORG

Nevena-Kuzmanovic-Visi-Naucni-Saradnik-Bf.Pdf

Total Page：16

File Type：pdf, Size：1020Kb

Download full-text PDF Read full-text
Nevena-Kuzmanovic-Visi-Naucni-Saradnik-Bf.Pdf Изборном већу Биолошког факултета Универзитет у Београду Студентски трг 16 На X редовној седници одржаној 06. септембра 2019. одређени смо у Комисију за оцену научноистраживачког рада и утврђивање испуњености услова за избор др Невене Кузмановић, запослене на Биолошком факултету у Београду, у научно звање виши научни сарадник. На основу приспеле документације која је обухватила биографију и библиографију, као и на основу личног увида у рад кандидаткиње, достављамо Изборном већу следећи ИЗВЕШТАЈ 1. БИОГРАФСКИ ПОДАЦИ Невена В. Кузмановић рођена је 20. августа 1981. године у Београду, где је са одличним успехом завршила основну школу и Прву земунску гимназију. Школске 2000/2001. године уписала је студије биологије на Биолошком факултету Универзитета у Београду. Дипломирала је на Катедри за екологију и географију биљака школске 2007/2008. године са темом „Анатомско-еколошка диференцијација популација ригидне шашике (Sesleria rigida Heuff. sensu lato, Poaceae) у Србији“ са оценом 10. Студије је завршила са просечном оценом 8,19. По завршетку студија. 2007/2008. године уписала је докторске студије на Биолошком факултету Универзитета у Београду, студијски програм Екологија, биогеографија и заштита биодиверзитета, модул Екологија и географија биљака. Докторску дисертацију под насловом „Морфолоки, генетички и фитогеографски показатељи диференцијације популација комплекса Sesleria rigida Heuff. ex Rchb. (Poaceae)“, под менторством проф. Др Дмитра Лакушића, одбранила је 4. јула 2014. године на Катедри за екологију и географију биљака Биолошког факултета у Универзитета у Београду. Од 2008. године је учествовала у реализацији практичних вежби на Катедри за екологију и географију биљака на предметима Екологија биљака, Екосистеми и станишта Балканског полуострва и Основи екологије. Од 2012. године је укључена и у реализацију курса Теренски практикум 2. Од 2011. године запослена је на истој катедри на пројекту основних истраживања Министарства за науку и технолошки развој за период 2011-2019. године под називом „Биодиверзитет биљног света Србије и Балканског полуострва – процена, одрживо коришћење и заштита (ОИ 173030)“ најпре као истраживач–приправник. У звање истраживач–сарадник изабрана је на IV редовној седници Изборног и Наставно-научног већа Универзитета у Београду, 27. јануара 2012. године, а у звање научни сарадник 29. априла 2015. на седници Комисије за стицање научних звања. Током свог досадашњег рада учествовала је у 10 националних и 6 међународних пројеката. Боравила је на стручним усавршавањима у иностранству и у земљи. Успешно је завршила следеће курсеве у еминентним страним научним институцијама: Methods in population biology - Праг, Чешка, Факултет природних наука, Карлов Универзитет (15-19. фебруар 2010) Molecular Markers in Biogeography, Plant Systematics and Evolutionary Research - Инсбрук, Аустрија, Институт за ботанику, Универзитет у Инсбруку (новембар2011) Botanical Nomenclature Course- Лондон, Енглеска, Краљевска ботаничка башта "Kew" (28. јануар -1.фебруар 2013) Philosophy of Biological Systematics -Брисел, Белгија, Музеј природних наука (8.- 12. септембар 2014) ГИС основни курс – QGIS osnovni tečaj, Prehnit d.o.o., Zagreb, Hrvatska (5-9. фебруар 2018) Додатно, прошла је и обуку за учешће у Natura 2000 активностима реализовану у координацији TAIX канцеларије из Брисела у сарадњи са Министарством пољопривреде и заштите животне средине и Заводом за заштиту природе Србије TAIEX event: ETT IND/EXP 64733: TAIEX Expert Mission on Establishment of Natura 2000 (17/07/2017 - 21/07/2017) - organised by the European Commission's DG Neighbourhood and Enlargement Negotiations within the framework of the TAIEX Instrument. Два пута је била добитник стипендије SYNTHESYS (the European Union-funded Integrated Activities grant) за пројекте реализоване у хербаријумима природњачког музеја у Бумипешти (BP) и Прагу (PR). Такође, добитник је и WUS стипендије (Аустријског Министарства Науке и Истраживања), као и DEST стипендије (Royal Belgian Institute of Natural Sciences, Brisel, Belgija). Активно користи енглески језик. Користи програме Microsoft Office пакета, различите програмске пакете за статистичку обраду подaтака (Statistica for Windows, Juice, PcOrd. Canoco, Past), програме за обраду молекуларних података (Arlequin, Genographer, R package), програме за мерења (Digimizer, LeicaQWin), као и програме за рад са подацима о локацијама различитих објеката на Земљи (Ozi Explorer, ArcGis, QGis, Google Earth). Увид у научно-истраживачки профил др Невене Кузмановић може се остварити на следећим интернет странама: ORCID: https://orcid.org/0000-0003-3463-5541 ResearchGate: https://www.researchgate.net/profile/Nevena_Kuzmanovic 2. НАУЧНО-ИСТРАЖИВАЧКИ РАД Др Невена Кузмановић се бави истраживањима из уже научне области Екологија, биогеографија и заштита биодиверзитета, са посебним фокусом на области: фитоекологије и географије биљака, фитоценологије, хорологије и флористике, таксономије (укључујући номенклатуру) и систематике васкуларних биљака. Резултате укупног досадашњег научно-истраживачког рада др Невена Кузмановић објавила је као аутор или коаутор, у 91 библиографских јединица. Библиографија обухвата 1 лексикографску јединицу или карту у публикацији међународног значаја, 30 радова у међународним и 11 радова у националним часописима, 48 саопштења са националних и међународних скупова, као и 1 предавање по позиву. У периоду од последњег избора у научно звање научни сарадник др Невена Кузмановић је резултате свог рада објавила у укупно 53 библиографске јединице: 1 лексикографску јединицу или карту у публикацији међународног значаја, 1 рад у међународном часопису изузетних вредности, 5 рада у врхунским међународним 2 часописима, 9 радова у истакнутим међународним часописима, 4 рада у међународним часописима, 4 рада у домаћим часописима међународног значаја верификованим посебном одлуком, 1 рад у истакнутом часопису националног значаја, 1 предавање по позиву са међународног скупа штампано у изводу, 27 саопштења са међународних скупова штампаних у изводу; 1 саопштење са националног скупа штампано у изводу. 3. БИБЛИОГРАФИЈА *Број поена након нормирања за радове са више од 7 коаутора 1. Лексикографска јединица или карта у публикацији међународног значаја (М16): Након избора у звање научни сарадник 1.1. Kuzmanović, N., Lakušić, D. & Barina, Z. (2017): Sesleria. In: Barina, Z. (ed.) Atlas of the vascular flora of Albania, pp. 366-367. Hungarian Natural History Museum, Budapest, Hungary. Број хетероцитата=0 M16 (број поена = 2) Радови објављени у научним часописима међународног значаја; научна критика; уређивање часописа (М20) 2. Рад у међународном часопису изузетних вредности (М21а): Након избора у звање научни сарадник 2.1. Radosavljević, N., Kuzmanović, N., Vukojičić, S., Lakušić, D., Jovanović, S. (2017): Floristic diversity, composition and invasibility of riparian habitats with Amorpha fruticosa: A case study from Belgrade (Southeast Europe). Urban Forestry & Urban Greening 24: 101– 108. Број хетероцитата = 6 Forestry (2017) 5/66 M21a, i.f. (2017)= 3,521 (број поена = 10) 3. Рад у међународном часопису изузетних вредности (М21): Пре избора у звање научни сарадник 3.1. Kuzmanović, N., Comanescu, P,. Frajman, B., Lazarević, M., Paun, O., Schönswetter, P. & Lakušić, D. (2013): Genetic, cytological and morphological differentiation within the Balkan-Carpathian Sesleria rigida sensu Fl. Eur. (Poaceae), a taxonomically intricate tetraploid-octoploid complex. Taxon 62 (3): 458–472. Број хетероцитата = 16 Plant Sciences (2011), 43/190 M21, i.f. (2011)= 2,804 (број поена = 8) У периоду између покретања поступка и одлуке о избору у звање 3 3.2. Kuzmanović, N., Lakušić, D., Ronikier, M. (2014): Lectotypification of Campanula orbelica Pančić. - In: Ronikier, М. & Zalewska-Gałosz, Ј.: Independent evolutionary history between the Balkan ranges and more northerly mountains in Campanula alpina s.l. (Campanulaceae): Genetic divergence and morphological segregation of taxa. Taxon 63 (1): 128. Број хетероцитата = 0 Plant Sciences (2014), 44/204 M21, i.f. (2014)= 3,109 (број поена = 4) Након избора у звање научни сарадник 3.3. Lazarević, M., Kuzmanović, N., Lakušić, D., Alegro, A., Schönswetter, P., Frajman, B. (2015): Patterns of cytotype distribution and genome size variation in the genus Sesleria Scop. (Poaceae). Botanical Journal of the Linnean Society 179(1): 126-143. Број хетероцитата = 9 Plant Sciences (2015), 48/209 M21, i.f. (2013)= 2,699 (број поена = 8) 3.4. Janković, I., Liber, Z., Šatović, Z., Kuzmanović, N., Radosavljević, I., Lakušić, D. (2016): Genetic diversity and morphological variability within the Balkan endemic Campanula secundiflora s.l. (Campanulaceae). Botanical Journal of the Linnean Society 180: 64-88. Број хетероцитата = 9 Plant Sciences (2015), 48/209 M21, i.f. (2014)= 2,534 (број поена = 8) 3.5. Kuzmanović, N., Lakušić, D., Frajman, B., Alegro, A., Schönswetter, P. (2017): Phylogenetic relationships in Seslerieae (Poaceae) including resurrection of Psilathera and Sesleriella, two monotypic genera endemic to the Alps. Taxon 66(6): 1349–1370. Број хетероцитата = 5 Plant Sciences (2017), 49/223 M21, i.f. (2017)= 2,964 (број поена = 8) 3.6. Janković, I., Šatović, Z., Liber, Z., Kuzmanović, N., Di Pietro, R., Radosavljević, I., Nikolov, Z., Lakušić, D. (2019): Genetic and morphological data reveal new insights into the taxonomy of Campanula versicolor s.l. (Campanulaceae). Taxon 68(2): 340-369. Број хетероцитата = 1 Plant Sciences (2018), 47/228 M21, i.f. (2018)= 3,251 (број поена = 6,67) 4. Рад у истакнутом међународном часопису
Load more

Recommended publications
  • Globalna Strategija Ohranjanja Rastlinskih
    GLOBALNA STRATEGIJA OHRANJANJA RASTLINSKIH VRST (TOČKA 8) UNIVERSITY BOTANIC GARDENS LJUBLJANA AND GSPC TARGET 8 HORTUS BOTANICUS UNIVERSITATIS LABACENSIS, SLOVENIA INDEX SEMINUM ANNO 2017 COLLECTORUM GLOBALNA STRATEGIJA OHRANJANJA RASTLINSKIH VRST (TOČKA 8) UNIVERSITY BOTANIC GARDENS LJUBLJANA AND GSPC TARGET 8 Recenzenti / Reviewers: Dr. sc. Sanja Kovačić, stručna savjetnica Botanički vrt Biološkog odsjeka Prirodoslovno-matematički fakultet, Sveučilište u Zagrebu muz. svet./ museum councilor/ dr. Nada Praprotnik Naslovnica / Front cover: Semeska banka / Seed bank Foto / Photo: J. Bavcon Foto / Photo: Jože Bavcon, Blanka Ravnjak Urednika / Editors: Jože Bavcon, Blanka Ravnjak Tehnični urednik / Tehnical editor: D. Bavcon Prevod / Translation: GRENS-TIM d.o.o. Elektronska izdaja / E-version Leto izdaje / Year of publication: 2018 Kraj izdaje / Place of publication: Ljubljana Izdal / Published by: Botanični vrt, Oddelek za biologijo, Biotehniška fakulteta UL Ižanska cesta 15, SI-1000 Ljubljana, Slovenija tel.: +386(0) 1 427-12-80, www.botanicni-vrt.si, [email protected] Zanj: znan. svet. dr. Jože Bavcon Botanični vrt je del mreže raziskovalnih infrastrukturnih centrov © Botanični vrt Univerze v Ljubljani / University Botanic Gardens Ljubljana ----------------------------------- Kataložni zapis o publikaciji (CIP) pripravili v Narodni in univerzitetni knjižnici v Ljubljani COBISS.SI-ID=297076224 ISBN 978-961-6822-51-0 (pdf) ----------------------------------- 1 Kazalo / Index Globalna strategija ohranjanja rastlinskih vrst (točka 8)
    [Show full text]
  • Designing W Grasses Complete Notes
    DESIGNING W/ GRASSES: SLIDESHOW NAMES TONY SPENCER Google search botanical plant names or visit Missouri Botanical Garden site for more info: 1. Pennisetum alopecuroides + Sanguisorba + Molinia arundinacea ‘Transparent’ 2. Pennisetum alopecuroides + Aster + Molinia arundinacea ‘Transparent’ 3. Calamagrostis x. acutiflora ‘Karl Foerster’ + Panicum ‘Shenandoah’ 4. Helianthus pauciflorus – Photo Credit: Chris Helzer 5. Nassella tenuissima + Echinacea simulata + Monarda bradburiana 6. Hordeum jubatum + Astilbe 7. Deschampsia cespitosa + Helenium autumnale 8. Calamagrostis brachytricha + Miscanthus sinensis + Cimicifuga atropurpurea 9. Sporobolus heterlolepis + Echinacea pallida 10. Panicum virgatum + Echinacea pallida + Monarda + Veronica 11. Molinia arundinacea ‘Transparent + Sanguisorba officinalis 12. Bouteloua gracilis 13. Calamagrostis brachytricha + Helenium autumnale 14. Peucedanum verticillare 15. Anemone ‘Honorine Jobert’ 2016 Perennial Plant of the Year 16. Miscanthus sinsensis 17. Calamagrostis brachytricha 18. Molinia caerulea + Calamagrostis ‘Karl Foerster’ 19. Calamagrostis ‘Karl Foerster’ + Lythrum alatum + Parthenium integrafolium 20. Panicum virgatum ‘Shenandoah’ 21. Bouteloua gracilis + Echinacea ‘Kim’s Knee High’ + Salvia nemorosa 22. Baptisia alba 23. Calamagrostis ‘Karl Foerster’ in Hummelo meadow planting 24. Panicum amarum ‘Dewey Blue’ + Helenium autumnale 25. Deschampsia cespitosa 26. Echinacea purpurea seedheads 27. Calamagrostis brachytricha + Calamagrostis ‘Karl Foerster’ + Echinacea + Veronicastrum + Eupatorium
    [Show full text]
  • Flora Mediterranea 26
    FLORA MEDITERRANEA 26 Published under the auspices of OPTIMA by the Herbarium Mediterraneum Panormitanum Palermo – 2016 FLORA MEDITERRANEA Edited on behalf of the International Foundation pro Herbario Mediterraneo by Francesco M. Raimondo, Werner Greuter & Gianniantonio Domina Editorial board G. Domina (Palermo), F. Garbari (Pisa), W. Greuter (Berlin), S. L. Jury (Reading), G. Kamari (Patras), P. Mazzola (Palermo), S. Pignatti (Roma), F. M. Raimondo (Palermo), C. Salmeri (Palermo), B. Valdés (Sevilla), G. Venturella (Palermo). Advisory Committee P. V. Arrigoni (Firenze) P. Küpfer (Neuchatel) H. M. Burdet (Genève) J. Mathez (Montpellier) A. Carapezza (Palermo) G. Moggi (Firenze) C. D. K. Cook (Zurich) E. Nardi (Firenze) R. Courtecuisse (Lille) P. L. Nimis (Trieste) V. Demoulin (Liège) D. Phitos (Patras) F. Ehrendorfer (Wien) L. Poldini (Trieste) M. Erben (Munchen) R. M. Ros Espín (Murcia) G. Giaccone (Catania) A. Strid (Copenhagen) V. H. Heywood (Reading) B. Zimmer (Berlin) Editorial Office Editorial assistance: A. M. Mannino Editorial secretariat: V. Spadaro & P. Campisi Layout & Tecnical editing: E. Di Gristina & F. La Sorte Design: V. Magro & L. C. Raimondo Redazione di "Flora Mediterranea" Herbarium Mediterraneum Panormitanum, Università di Palermo Via Lincoln, 2 I-90133 Palermo, Italy [email protected] Printed by Luxograph s.r.l., Piazza Bartolomeo da Messina, 2/E - Palermo Registration at Tribunale di Palermo, no. 27 of 12 July 1991 ISSN: 1120-4052 printed, 2240-4538 online DOI: 10.7320/FlMedit26.001 Copyright © by International Foundation pro Herbario Mediterraneo, Palermo Contents V. Hugonnot & L. Chavoutier: A modern record of one of the rarest European mosses, Ptychomitrium incurvum (Ptychomitriaceae), in Eastern Pyrenees, France . 5 P. Chène, M.
    [Show full text]
  • Sesleria Serbica (Poaceae), a Neglected Species of the Balkan Peninsula
    37 (2): (2013) 113-120 Original Scientific Paper Sesleria serbica (Poaceae), a neglected species of the Balkan Peninsula Nevena Kuzmanović1✳, Snežana Vukojičić1, Zoltán Barina2 and Dmitar Lakušić1 1 Institute of Botany and Botanical Garden Jevremovac, Faculty of Biology, University of Belgrade, Takovska 43, 11000 Belgrade, Serbia 2 Department of Botany, Hungarian Natural History Museum, Könyves Kálmán krt. 40, 1476 Budapest, Hungary ABSTRACT: Sesleria serbica is a neglected taxon traditionally wrongly synonymised with S. rigida. Our multifaceted study confirmed its specific status. Herewith we comprehensively describe its morpho-anatomical and ecological features. It is an obligate serpentinophyte, and a protected species in Serbia. Regarding its distribution, S. serbica is a Balkan endemic species (local endemic of the eastern part of the Illyrian province). Nomenclatural and taxonomical notes are also provided, as well as the national conservation status of this species. Key words: Sesleria serbica, Poaceae, neglected species, morpho-anatomy, ecology, chorology Received 25 May 2013 Revision accepted 30 July 2013 UDK 582.542.11(497) INTRODUCTION S. rigida and S. serbica. These results have shown that the genetic differentiation pattern was reflected by The species, treated now as Sesleria serbica (Adam.) Ujhelyi, morphological differentiation, where leaf morphology and has been first recognised byAdamović (1896) as a variety especially anatomy play a primary role in morphological of S. rigida Heuff. ex Rchb., and later raised to specific level discrimination of the constituents of S. rigida s.l. In by Ujhelyi (1959a). Traditionally, the taxon S. serbica addition, further discrimination can be obtained using was included in the complex S. rigida (section Calcariae the characters of overall habit such as the shape of tufts Deyl, sub-section Rigida Deyl; Deyl 1946).
    [Show full text]
  • R. Di Pietro, E. Bergmeier & P. Dimopoulos Sesleria Autumnalis
    R. Di Pietro, E. Bergmeier & P. Dimopoulos Sesleria autumnalis (Gramineae) a new addition to the flora of Greece Abstract Di Pietro, R., Bergmeier, E. & Dimopoulos, P.: Sesleria autumnalis (Gramineae) a new addi- tion to the flora of Greece. — Fl. Medit. 15: 343-349. 2005. — ISSN 1120-4052. Populations of Sesleria autumnalis (Scop.) F. W. Schultz have been found in the Aoos gorge, situated in the Pindhos mountain range (N.E. Greece). The species is new to Greece. Morphological description, chromosome number and habitat features are given. Introduction The genus Sesleria is notoriously controversial with respect to the status and delimita- tion of the taxa. According to Deyl (1946; 1980), the genus Sesleria is represented by eight species in Greece; the same number is accepted by Gustavsson (1991) although the report- ed taxa are different (the status of S. bielzii Schur and S. korabensis (Kümmerle & Jáv.) Deyl, is considered to be uncertain). Five of these taxa (S. tenerrima (Fritsch) Hayek, S. rigida Heuffel ex Reichenb. subsp. achtarovii (Deyl) Deyl, S. coerulans Friv., S. vaginalis Boiss. & Orph. and S. robusta Schott & al.) occur in mainland Greece, while the other three are restricted to small areas in the Peloponnisos (S. taygetea Hayek), Crete (S. doer- fleri Hayek) and the East Aegean island of Samos (S. anatolica Deyl, more widespread in Anatolia). Three species, namely S. robusta, S. tenerrima and S. vaginalis, have been reported from the Timfi area in northern Pindhos, at altitudes ranging from (1100-)1600 to 2400 m (A. Strid, pers. inf.). S. albicans subsp. angustifolia (Hackel & Beck) Deyl and S.
    [Show full text]
  • Grasses & Sedges from the Ground Cover Up
    Grasses & Sedges from the Ground Cover Up Shannon Currey Marketing Director UGA Landscape Planning Short Course February 7, 2018 What We Grow Prime Time for Grasses & Sedges • GRAPHIC? • Popularity of native plants • Move toward green infrastructure and sustainable landscapes • Progressive planting design Carex eburnea and Sesleria autumnalis on the High Line, NYC 2.5 Native Interest Total # of plants sold 2.0 1.5 1.0 0.5 0.0 2006 2017 Native Introduced Residential Landscape Architecture Trends American Society of Landscape Architects, 2017 Residential Landscape Architecture Trends Survey Reduced stormwater runoff Reduced street repairs Improved memory & concentration “Economic, Environmental, and Health/Well-Being Benefits Associated with Green Industry Products and Services: A Review” (Journal of Environmental Horticulture 29(2):96-103). Doing More with Grasses & Sedges • Require few inputs • Help suppress weeds • Support wildlife, including pollinators • Slow storm water, increase infiltration, and store carbon • Prevent erosion “Green Infrastructure uses vegetation, soils, and natural processes to manage water and create healthier urban environments.” -US EPA AFTER Adding ecological function to new and existing development North Carolina State University, Raleigh, NC Photo credit: Jon Blasco The managed urban landscape is green infrastructure. North Carolina Stormwater Design Manual Bioretention Plant List 20+ 40+ 70+ 2018 8 22 26 2015 North Carolina Stormwater Design Manual Bioretention Plant List 2015 2018 Carex spp. Carex amphibola
    [Show full text]
  • Landowner Toolkit Show Your Hoosier Roots - Stay Native, Not Invasive
    Landowner Toolkit Show your Hoosier roots - stay native, not invasive. Toolkit Contents • SICIM promotional flier • MIPN brochure – Landscape alternatives for Invasive Plants • IPSAWG brochure – Landscaping with non-invasive plant species: Making the right choice • 7 Invasive Plant Species Fact Sheets – glossy from IPSAWG (Periwinkle, Privet, Autumn Olive, Oriental Bittersweet, Japanese Honeysuckle, Crown Vetch, Asian Bush Honeysuckle) • 2 “Keep a Lookout” fliers with color pictures of 16 new invasive species – one flier for aquatic plants and one for terrestrial • Invasive plant species resource sheet – helpful websites, books and articles • Where do I start?! – INPAWS newsletter article by Ellen Jacquart on prioritizing invasive plant control actions on a given piece of land • Funding programs for invasive species control in Indiana – list and descriptions compiled by Ron Rathfon Thank you for your interest in invasive species control! This package of resource material, compiled by the Southern Indiana Cooperative Invasives Management, is intended to help landowners and land managers: • identify invasive species threats, • determine what options are effective to control them, and • find assistance for control efforts Southern Indiana Cooperative Weed Management Area What is the Southern Indiana Cooperative nate produce. Some invasive plants can even Weed Management Area (CWMA)? cause direct harm to humans or domestic It is a partnership between several federal and state animals. agencies, organizations, and universities aimed at coordinating efforts and programs to address the Why is the CWMA important? threat of invasive plants. Aren’t invasive plants already being managed? Yes, the agencies and organizations involved Where is the CWMA? are actively managing invasive plants, but The 37 counties in the southern 1/3 of the state of through the CWMA efforts can be coordi- Indiana are within the CWMA area.
    [Show full text]
  • Carex Obnupta)
    PLANT SELECTION, SUSTAINABILITY, AND SITE SAFETY/DESIGN THE STRATEGIC IMPORTANCE OF PLANT SELECTION Clayton Antieau Horticulturist / Botanist / Environmental Scientist Seattle Public Utilities [email protected] 206-233-3711 “Nature in the Balance” University of Washington, Seattle January 11-12, 2017 TOPICS • Ecological Restoration remarks • Plant Selection = fundamental process underlying planting outcomes and achievement of goals— whether restoring native ecosystems or designing aesthetic / ornamental, or functional landscapes • Plant Selection Model • ‘Limiting Factors’ for Plant Growth and Design Success • Examples: Maintenance, Climate Change • Observations What About the Last 40 Years? diversification, specialization, and consolidation technological innovation (GIS, barcoding, radio frequency ID; automated data collection, remote sensing, telemetry…) workforce changes native plants; ecological restoration wildlife habitat; beneficial insect support water and soil conservation urban forests, green infrastructure, stormwater management pesticide and fertilizer use (education; reduction of use) edible landscaping greater diversity of plant materials; landscape plant selection weed and pest management (diagnosis; integrated management) management of invasive species more and diverse training/education opps for public and professionals recycling of green wastes and biomass organic, climate-appropriate gardening (enviro. issues; sustainability….) CROSS-DISCIPLINE INTEGRATION AND USE OF SCIENCE • Deeper understandings
    [Show full text]
  • Ecology and Niche Assembly of Campanula Tommasiniana, a Narrow Endemic of Mt U~Ka (Liburnian Karst, North-Western Adriatic)
    Color profile: Generic CMYK printer profile Composite Default screen Acta Bot. Croat. 73 (1), 221–254, 2014 CODEN: ABCRA25 ISSN 0365-0588 eISSN 1847-8476 DOI: 10.2478/botcro-2013-0015 Ecology and niche assembly of Campanula tommasiniana, a narrow endemic of Mt U~ka (Liburnian karst, north-western Adriatic) BO[TJAN SURINA1,2*,ANDREJ MARTIN^I^3 1 Faculty of Mathematics, Natural Sciences and Information Technologies, University of Primorska, Glagolja{ka 8, SI-6000 Koper, Slovenia 2 Natural History Museum Rijeka, Lorenzov prolaz 1, 51000 Rijeka, Croatia 3 Zalo{ka cesta 78a, SI-1000 Ljubljana, Slovenia Abstract – Campanula tommasiniana is a typical chasmophyte occupying calcareous rock crevices and cracks along a wide range of ecological gradients, demonstrating a high degree of ecological plasticity and stress tolerance with regards to abiotic factors. General- ly, three ecologically and floristically distinct groups of stands were recognized and typi- fied according to a sigmatistic approach: (a) Seslerio juncifoliae-Campanuletum tomma- sinianae ass. nov., with stands occupying higher elevated sites fully exposed to sun and strong winds; (b) Seslerio autumnalis-Campanuletum tommasinianae ass. nov., represent- ing stands predominantly developed within thermophytic beech stands, semi- to fully- -shaded by the tree canopy; (c) Cystopteri fragilis-Campanuletum tommasinianae, scio- phytic, stands adapted to moisture and cold with high frequency and coverage of bryophytes. Results of DCA analyses using a unimodal model suggest that Campanula tommasiniana is primarily a plant of open and exposed sites of higher elevation despite being most frequently found in rock crevices within thermophytic and altimontane beech forests. Key words: Campanula tommasiniana, Campanulaceae, Dinaric Alps, ecology, endemic species, Liburnian karst, Mt.
    [Show full text]
  • PUBLICATION LIST Božo Frajman
    PUBLICATION LIST Božo Frajman Scientific articles in SCI journals 1. Frajman, B., Rabeler, R. K. (2006) Proposal to conserve the name Heliosperma against Ixoca (Caryophyllaceae, Sileneae). Taxon 55: 807–808. 2. Frajman, B., Oxelman, B. (2007) Reticulate phylogenetics and phytogeographical structure of Heliosperma (Sileneae, Caryophyllaceae) inferred from chloroplast and nuclear DNA sequences. Molecular Phylogenetics and Evolution 43: 140–155. 3. Manel, S., Berthoud, F., Bellemain, E., Gaudeul, M., Luikart, G., Swenson, J. E., Waits, L. P., Taberlet, P., & Intrabiodiv-Consortium1 (2007) A new individual-based spatial approach for identifying genetic discontinuities in natural populations. Molecular Ecology, 16: 2031–2043. 4. Ehrich, D., Gaudeul, M., Assefa, A., Koch, M. A., Mummenhof, K., Nemomissa, S., Intrabiodiv- Consortium1, & Brochmann, C. (2007) Genetic consequences of Pleistocene range shifts: Contrast between the Arctic, the Alps and the East African mountains. Molecular Ecology, 16: 2542–2559. 5. Frajman, B. (2007) Proposal to reject the name Cucubalus quadrifidus (Heliosperma quadrifidum, Silene quadrifida) (Caryophyllaceae, Sileneae). Taxon 56: 260–261. 6. Frajman, B., Schönswetter, P (2008) Notes on some rare Orobanche and Phelipanche species (Orobanchaceae) in Croatia. Acta Botanica Croatica 67: 103-107. 7. Schneeweiss, G. M., Frajman, B., Dakskobler, I. (2009) Orobanche lycoctoni Rhiner (Orobanchaceae), a poorly known species of the Central European flora. Candollea (Genève), 64: 91–99. 8. Frajman, B., Eggens, F., Oxelman, B. (2009) Hybrid origins and homoploid reticulate evolution within Heliosperma (Sileneae, Caryophyllaceae)-a multigene phylogenetic approach with relative dating. Systematic Biology 58: 328–345. 9. Frajman, B., Schneeweiss, G. M. (2009) A campanulaceous fate : the albanian stenoendemic Asyneuma comosiforme in fact belongs to isophyllous Campanula.
    [Show full text]
  • Lista Rossa Vol.2 Flora Italiana
    REALIZZATO DA LISTA ROSSA DELLA FLORA ITALIANA 2. ENDEMITI e altre specie minacciate WWW.IUCN.ITWWW.IUCN.IT 1 LISTA ROSSA della flora italiana 2. ENDEMITI e altre specie minacciate 2 Lista Rossa IUCN della flora italiana:2. ENDEMITI e altre piante minacciate Pubblicazione realizzata nell’ambito dell’accordo quadro “Per una più organica collaborazione in tema di conservazione della biodiversità”, sottoscritto da Ministero dell’Ambiente e della Tutela del Territorio e del Mare e Federazione Italiana Parchi e Riserve Naturali. Compilata da Graziano Rossi, Simone Orsenigo, Domenico Gargano, Chiara Montagnani, Lorenzo Peruzzi, Giuseppe Fenu, Thomas Abeli, Alessandro Alessandrini, Giovanni Astuti, Gian- luigi Bacchetta, Fabrizio Bartolucci, Liliana Bernardo, Maurizio Bovio, Salvatore Brullo, Angelino Carta, Miris Castello, Fabio Conti, Donatella Cogoni, Gianniantonio Domina, Bruno Foggi, Matilde Gennai, Daniela Gigante, Mauro Iberite, Cesare Lasen, Sara Ma- grini, Gianluca Nicolella, Maria Silvia Pinna, Laura Poggio, Filippo Prosser, Annalisa Santangelo, Alberto Selvaggi, Adriano Stinca, Nicoletta Tartaglini, Angelo Troia, Maria Cristina Villani, Robert Wagensommer, Thomas Wilhalm, Carlo Blasi. Citazione consigliata Rossi G., Orsenigo S., Gargano D., Montagnani C., Peruzzi L., Fenu G., Abeli T., Alessan- drini A., Astuti G., Bacchetta G., Bartolucci F., Bernardo L., Bovio M., Brullo S., Carta A., Castello M., Cogoni D., Conti F., Domina G., Foggi B., Gennai M., Gigante D., Iberite M., Lasen C., Magrini S., Nicolella G., Pinna M.S., Poggio L., Prosser F., Santangelo A., Selvaggi A., Stinca A., Tartaglini N., Troia A., Villani M.C., Wagensommer R.P., Wilhalm T., Blasi C., 2020. Lista Rossa della Flora Italiana. 2 Endemiti e altre specie minacciate. Ministero dell’Ambiente e della Tutela del Territorio e del Mare Foto in copertina Astragalus gennarii, Gravemente Minacciata (CR), Foto © G.
    [Show full text]
  • FLORA DELLA VAL ROSANDRA (Trieste)
    OTTOBRE TS Le guide di Dryades 4 - Serie Flore III (F-III) GUIDE ALLA FLORA - III GUIDA ILLUSTRATA ALLA FLORA DELLA VAL ROSANDRA (Trieste) Pier Luigi Nimis, Livio Poldini & Stefano Martellos Foto di Andrea Moro Copertina: La Val Rosandra vista dal M.Stena Foto di Andrea Moro INDICE (*) Riassunto - Abstract - Ringraziamenti 7 INTRODUZIONE Classificazione ed identificazione 9 Il progetto Dryades 10 Le fonti dei dati 12 Come utilizzare le chiavi 13 La terminologia 15 I CARATTERI PRINCIPALI I gruppi principali di piante vascolari 16 La forma biologica 17 La foglia 18 Il fusto 22 Peli e spine 23 Gli organi sotterranei 24 Il fiore 24 Le infiorescenze 26 Il frutto 27 CARATTERI DI GRUPPI PARTICOLARI Apiaceae 28 Asteraceae 29 Cyperaceae 30 Euphorbia 31 Lamiaceae 31 Poaceae 32 APPENDICE Nomi comuni Nomi latini Famiglie Nomi latini, nomi italiani, famiglie BIBLIOGRAFIA Riassunto: Questa guida alle 987 piante vascolari della Val Rosandra (Glinščica Dolina) - uno degli ambienti naturalisticamente più importanti del Carso Triestino - è divisa in quattro parti: 1) un’introduzione che include la storia dell’esplorazione botanica del Carso, commenti alla flora ed alla vegetazione e nozioni di botanica elementare, 2) una chiave dicotomica basata su caratteri di facile osservazione e quindi relativamente facile anche per principianti, 3) un atlante con fotografie a colori, carte distribuzionali e note ad ogni pianta, 4) un’appendice che include una sintetica spiegazione della nomenclatura biologica e che associa i nomi latini a quelli italiani ed alle famiglie. Abstract: This book is a guide to all vascular plants hitherto known for Val Rosandra (Glinščica Dolina), one of the most interesting biotopes of the Trieste Karst in NE Italy (987 taxa).
    [Show full text]