Изборном већу Биолошког факултета Универзитет у Београду Студентски трг 16

На X редовној седници одржаној 06. септембра 2019. одређени смо у Комисију за оцену научноистраживачког рада и утврђивање испуњености услова за избор др Невене Кузмановић, запослене на Биолошком факултету у Београду, у научно звање виши научни сарадник. На основу приспеле документације која је обухватила биографију и библиографију, као и на основу личног увида у рад кандидаткиње, достављамо Изборном већу следећи

ИЗВЕШТАЈ

1. БИОГРАФСКИ ПОДАЦИ

Невена В. Кузмановић рођена је 20. августа 1981. године у Београду, где је са одличним успехом завршила основну школу и Прву земунску гимназију. Школске 2000/2001. године уписала је студије биологије на Биолошком факултету Универзитета у Београду. Дипломирала је на Катедри за екологију и географију биљака школске 2007/2008. године са темом „Анатомско-еколошка диференцијација популација ригидне шашике (Sesleria rigida Heuff. sensu lato, Poaceae) у Србији“ са оценом 10. Студије је завршила са просечном оценом 8,19. По завршетку студија. 2007/2008. године уписала је докторске студије на Биолошком факултету Универзитета у Београду, студијски програм Екологија, биогеографија и заштита биодиверзитета, модул Екологија и географија биљака. Докторску дисертацију под насловом „Морфолоки, генетички и фитогеографски показатељи диференцијације популација комплекса Sesleria rigida Heuff. ex Rchb. (Poaceae)“, под менторством проф. Др Дмитра Лакушића, одбранила је 4. јула 2014. године на Катедри за екологију и географију биљака Биолошког факултета у Универзитета у Београду. Од 2008. године је учествовала у реализацији практичних вежби на Катедри за екологију и географију биљака на предметима Екологија биљака, Екосистеми и станишта Балканског полуострва и Основи екологије. Од 2012. године је укључена и у реализацију курса Теренски практикум 2. Од 2011. године запослена је на истој катедри на пројекту основних истраживања Министарства за науку и технолошки развој за период 2011-2019. године под називом „Биодиверзитет биљног света Србије и Балканског полуострва – процена, одрживо коришћење и заштита (ОИ 173030)“ најпре као истраживач–приправник. У звање истраживач–сарадник изабрана је на IV редовној седници Изборног и Наставно-научног већа Универзитета у Београду, 27. јануара 2012. године, а у звање научни сарадник 29. априла 2015. на седници Комисије за стицање научних звања. Током свог досадашњег рада учествовала је у 10 националних и 6 међународних пројеката. Боравила је на стручним усавршавањима у иностранству и у земљи. Успешно је завршила следеће курсеве у еминентним страним научним институцијама:  Methods in population biology - Праг, Чешка, Факултет природних наука, Карлов Универзитет (15-19. фебруар 2010)  Molecular Markers in Biogeography, Plant Systematics and Evolutionary Research - Инсбрук, Аустрија, Институт за ботанику, Универзитет у Инсбруку (новембар2011)  Botanical Nomenclature Course- Лондон, Енглеска, Краљевска ботаничка башта "Kew" (28. јануар -1.фебруар 2013)  Philosophy of Biological Systematics -Брисел, Белгија, Музеј природних наука (8.- 12. септембар 2014)  ГИС основни курс – QGIS osnovni tečaj, Prehnit d.o.o., Zagreb, Hrvatska (5-9. фебруар 2018) Додатно, прошла је и обуку за учешће у Natura 2000 активностима реализовану у координацији TAIX канцеларије из Брисела у сарадњи са Министарством пољопривреде и заштите животне средине и Заводом за заштиту природе Србије  TAIEX event: ETT IND/EXP 64733: TAIEX Expert Mission on Establishment of Natura 2000 (17/07/2017 - 21/07/2017) - organised by the European Commission's DG Neighbourhood and Enlargement Negotiations within the framework of the TAIEX Instrument.

Два пута је била добитник стипендије SYNTHESYS (the European Union-funded Integrated Activities grant) за пројекте реализоване у хербаријумима природњачког музеја у Бумипешти (BP) и Прагу (PR). Такође, добитник је и WUS стипендије (Аустријског Министарства Науке и Истраживања), као и DEST стипендије (Royal Belgian Institute of Natural Sciences, Brisel, Belgija).

Активно користи енглески језик. Користи програме Microsoft Office пакета, различите програмске пакете за статистичку обраду подaтака (Statistica for Windows, Juice, PcOrd. Canoco, Past), програме за обраду молекуларних података (Arlequin, Genographer, R package), програме за мерења (Digimizer, LeicaQWin), као и програме за рад са подацима о локацијама различитих објеката на Земљи (Ozi Explorer, ArcGis, QGis, Google Earth). Увид у научно-истраживачки профил др Невене Кузмановић може се остварити на следећим интернет странама:

ORCID: https://orcid.org/0000-0003-3463-5541 ResearchGate: https://www.researchgate.net/profile/Nevena_Kuzmanovic

2. НАУЧНО-ИСТРАЖИВАЧКИ РАД

Др Невена Кузмановић се бави истраживањима из уже научне области Екологија, биогеографија и заштита биодиверзитета, са посебним фокусом на области: фитоекологије и географије биљака, фитоценологије, хорологије и флористике, таксономије (укључујући номенклатуру) и систематике васкуларних биљака. Резултате укупног досадашњег научно-истраживачког рада др Невена Кузмановић објавила је као аутор или коаутор, у 91 библиографских јединица. Библиографија обухвата 1 лексикографску јединицу или карту у публикацији међународног значаја, 30 радова у међународним и 11 радова у националним часописима, 48 саопштења са националних и међународних скупова, као и 1 предавање по позиву. У периоду од последњег избора у научно звање научни сарадник др Невена Кузмановић је резултате свог рада објавила у укупно 53 библиографске јединице: 1 лексикографску јединицу или карту у публикацији међународног значаја, 1 рад у међународном часопису изузетних вредности, 5 рада у врхунским међународним

2 часописима, 9 радова у истакнутим међународним часописима, 4 рада у међународним часописима, 4 рада у домаћим часописима међународног значаја верификованим посебном одлуком, 1 рад у истакнутом часопису националног значаја, 1 предавање по позиву са међународног скупа штампано у изводу, 27 саопштења са међународних скупова штампаних у изводу; 1 саопштење са националног скупа штампано у изводу.

3. БИБЛИОГРАФИЈА *Број поена након нормирања за радове са више од 7 коаутора

1. Лексикографска јединица или карта у публикацији међународног значаја (М16):

Након избора у звање научни сарадник

1.1. Kuzmanović, N., Lakušić, D. & Barina, Z. (2017): Sesleria. In: Barina, Z. (ed.) Atlas of the vascular flora of Albania, pp. 366-367. Hungarian Natural History Museum, Budapest, Hungary. Број хетероцитата=0 M16 (број поена = 2)

Радови објављени у научним часописима међународног значаја; научна критика; уређивање часописа (М20)

2. Рад у међународном часопису изузетних вредности (М21а):

Након избора у звање научни сарадник

2.1. Radosavljević, N., Kuzmanović, N., Vukojičić, S., Lakušić, D., Jovanović, S. (2017): Floristic diversity, composition and invasibility of riparian habitats with Amorpha fruticosa: A case study from Belgrade (Southeast Europe). Urban Forestry & Urban Greening 24: 101– 108. Број хетероцитата = 6 Forestry (2017) 5/66 M21a, i.f. (2017)= 3,521 (број поена = 10)

3. Рад у међународном часопису изузетних вредности (М21):

Пре избора у звање научни сарадник

3.1. Kuzmanović, N., Comanescu, P,. Frajman, B., Lazarević, M., Paun, O., Schönswetter, P. & Lakušić, D. (2013): Genetic, cytological and morphological differentiation within the Balkan-Carpathian Sesleria rigida sensu Fl. Eur. (Poaceae), a taxonomically intricate tetraploid-octoploid complex. Taxon 62 (3): 458–472. Број хетероцитата = 16 Plant Sciences (2011), 43/190 M21, i.f. (2011)= 2,804 (број поена = 8)

У периоду између покретања поступка и одлуке о избору у звање

3 3.2. Kuzmanović, N., Lakušić, D., Ronikier, M. (2014): Lectotypification of Campanula orbelica Pančić. - In: Ronikier, М. & Zalewska-Gałosz, Ј.: Independent evolutionary history between the Balkan ranges and more northerly mountains in Campanula alpina s.l. (Campanulaceae): Genetic divergence and morphological segregation of taxa. Taxon 63 (1): 128. Број хетероцитата = 0 Plant Sciences (2014), 44/204 M21, i.f. (2014)= 3,109 (број поена = 4)

Након избора у звање научни сарадник

3.3. Lazarević, M., Kuzmanović, N., Lakušić, D., Alegro, A., Schönswetter, P., Frajman, B. (2015): Patterns of cytotype distribution and genome size variation in the genus Sesleria Scop. (Poaceae). Botanical Journal of the Linnean Society 179(1): 126-143. Број хетероцитата = 9 Plant Sciences (2015), 48/209 M21, i.f. (2013)= 2,699 (број поена = 8)

3.4. Janković, I., Liber, Z., Šatović, Z., Kuzmanović, N., Radosavljević, I., Lakušić, D. (2016): Genetic diversity and morphological variability within the Balkan endemic Campanula secundiflora s.l. (Campanulaceae). Botanical Journal of the Linnean Society 180: 64-88. Број хетероцитата = 9 Plant Sciences (2015), 48/209 M21, i.f. (2014)= 2,534 (број поена = 8)

3.5. Kuzmanović, N., Lakušić, D., Frajman, B., Alegro, A., Schönswetter, P. (2017): Phylogenetic relationships in Seslerieae (Poaceae) including resurrection of Psilathera and Sesleriella, two monotypic genera endemic to the Alps. Taxon 66(6): 1349–1370. Број хетероцитата = 5 Plant Sciences (2017), 49/223 M21, i.f. (2017)= 2,964 (број поена = 8)

3.6. Janković, I., Šatović, Z., Liber, Z., Kuzmanović, N., Di Pietro, R., Radosavljević, I., Nikolov, Z., Lakušić, D. (2019): Genetic and morphological data reveal new insights into the taxonomy of Campanula versicolor s.l. (Campanulaceae). Taxon 68(2): 340-369. Број хетероцитата = 1 Plant Sciences (2018), 47/228 M21, i.f. (2018)= 3,251 (број поена = 6,67)

4. Рад у истакнутом међународном часопису (М22):

Пре избора у звање научни сарадник

4.1. Kuzmanović, N., Šinžar-Sekulić, J., Lakušić, D. (2012): Ecologically determined variation in leaf anatomical traits of Sesleria rigida Heuffel ex Reichenb. (Poaceae) in Serbia - Multivariate morphometric evidence. Folia Geobotanica 47: 41–57. Број хетероцитата = 4 Plant Sciences (2012), 78/197 M22, i.f. (2012)= 1,800 (број поена = 5)

4

4.2. Kuzmanović, N., Clementi, M., Kabaš, E. &Vukojičić, S. (2013): Retypification of the name Eryngium palmatum (Apiaceae). Phytotaxa 105 (2): 58–60. Број хетероцитата = 1 Plant Sciences (2013), 98/199 M22, i.f. (2013)= 1,391 (број поена = 5)

4.3. Tomović, G., Kuzmanović, N., Barina, Z., Đurović, S., Jakovljević, K. &Vukojičić, S. (2013): Nomenclatural notes on three names in Viola Sect. Melanium (Violaceae). Phytotaxa 123 (1): 56–60. Број хетероцитата = 1 Plant Sciences (2013), 98/199 M22, i.f. (2013)= 1,391 (број поена = 5)

4.4. Di Pietro, R., Kuzmanović, N., Iamonico, D., Pignotti, L., Barina, Z., Lakušić, D. & Alegro, A. (2013). Typification of the names in the Sesleria juncifolia species complex (Poaceae). Phytotaxa 152 (1): 18–32. Број хетероцитата = 6 Plant Sciences (2013), 98/199 M22, i.f. (2013)= 1,391 (број поена = 5)

4.5. Clementi, M., Kuzmanović, N., Barina, Z., Lakušić, D. Vukojičić, S. (2014): Typification of five names listed by Roberto de Visiani in Plantarum Serbicarum Pemptas. Phytotaxa 170 (1): 57–60. Број хетероцитата = 4 Plant Sciences (2014), 105/204 M22, i.f. (2014)= 1,444 (број поена = 5)

4.6. Vukojičić, S., Jakovljević, K., Đurović, S., Kuzmanović, N., Janković, I. & Stevanović, V. (2014): Typification of the plant names described by Nedeljko Košanin from the Balkan Peninsula. Phytotaxa 163 (2): 101–112. Број хетероцитата = 0 Plant Sciences (2014), 105/204 M22, i.f. (2014)= 1,444 (број поена = 5)

4.7. Nikolić, D., Kuzmanović, N., Walter, J., Lakušić, D., Ranđelović, V. & Letz, D. R. (2014): Lectotypification of some names in the Jovibarba heuffelii group (Crasulaceae). Phytotaxa 174(4): 206–222. Број хетероцитата= 3 Plant Sciences (2014), 105/204 M22, i.f. (2014)= 1,444 (број поена = 5)

Након избора у звање научни сарадник

4.8. Clementi, M., Vukojičić, S., Lakušić, D., Kuzmanović, N. (2015): Typification of the names published by Roberto de Visiani and Josif Pančić in Plantae Serbicae Rariores aut novae – Decas I. Phytotaxa 202 (2): 121-134. Број хетероцитата = 5 Plant Sciences (2014), 105/204 M22, i.f. (2014)= 1,444 (број поена = 5)

5

4.9. Kuzmanović, N., Barina, Z., Otakar, Š., Lakušić, D. (2015): Typification of names in the group Coerulans of the genus Sesleria (Poaceae). Phytotaxa 202 (2): 103-120. Број хетероцитата = 0 Plant Sciences (2014), 105/204 M22, i.f. (2014)= 1,444 (број поена = 5)

4.10. Kuzmanović, N., Kabaš, E., Jovanović, S., Vukojičić, S., Aćić, S., Surina, B. & Lakušić, D. (2016): Syntaxonomy and nomenclatural adjustments of steppe-like vegetation on shallow ultramafic soils in the Balkans included in the order Halacsyetalia sendtneri. Tuexenia 36: 293–320. Број хетероцитата = 6 Plant Sciences (2016), 112/212 M22, i.f. (2016)= 1,364 (број поена = 5)

4.11. Lakušić, D., Stefanović, S., Siljak-Yakovlev, S., Rakić, T., Kuzmanović, N., Surina, B. (2016): Edraianthus stankovicii (Campanulaceae), an overlooked taxon from the Balkan Peninsula - Evidence from morphometric, molecular and genome size studies. Phytotaxa 269(2): 69–89. Број хетероцитата = 1 Plant Sciences (2016), 122/212 M22, i.f. (2016)= 1,267 (број поена = 5)

4.12. Di Pietro, R., Kuzmanović, N., Iamonico, D., Lakušić, D. (2017): Nomenclatural and taxonomic notes on Sesleria sect. Argenteae (Poaceae). Phytotaxa 309(2): 101–117. Број хетероцитата = 1 Plant Sciences (2016), 122/212 M22, i.f. (2016)= 1,267 (број поена = 5)

4.13. Janković, I., Lakušić, D., Di Pietro, R., Kuzmanović, N. (2017): Nomenclatural notes and typifications in Campanula versicolor (Campanulaceae) and related names. Phytotaxa 323(3): 264–274. Број хетероцитата = 0 Plant Sciences (2016), 122/212 M22, i.f. (2016)= 1,267 (број поена = 5)

4.14. Vassilev, K., Ruprecht, E., Alexiu, V., Becker, T., Beldean, M., Biță-Nicolae, C., Csergő, AM., Dzhovanova, I., Filipova, E., Frink, JP, Gafta, D., Georgieva, M., Germany, M.S., Goia, I., Gumus, M., Hennekens, S.M., Janišová, M., Knollová, I., Koleva, V., Kostadinova, S., Kuzmanović, N., Loos, J., Mardari, C., Michl, T., Neblea, M.A., Nicoară, R.I., Novák, P., Öllerer, K., Onete, M., Palpurina, S., Paulini, I., Pedashenko, H., Pușcaș, M., Roman, A., Šibík, J., Sîrbu, C., Stancu, D., Sutcliffe, L., Szabó, A., Tomescu, C-V., Totev, E., Tsvetanov, B., Turtureanu, P.D., Vassileva, P., Velev, N. & Dengler, J. (2018): The Romanian Grassland Database (RGD): historical background, current status and future perspectives. Phytocoenologia, 48(1): 91-100. DOI: 10.1127/phyto/2017/0229 Број хетероцитата = 8 Plant Sciences (2017), 119/223 M22, i.f. (2017)= 1,372 (број поена = 0.56)

6 4.15. Đurović, S., Kuzmanović, N., Tomović, G., Niketić, M. (2018): Nomenclatural notes and typification of the names related to Silene saxifraga group (Caryophyllaceae). Phytotaxa 344(3): 201–214. Број хетероцитата = 0 Plant Sciences (2016), 122/212 M22, i.f. (2016)= 1,267 (број поена = 5)

4.16. Stanković, V., Kabaš, E., Kuzmanović, N., Vukojičić, S., Lakušić, D., Jovanović, S. (2019): A suitable method for assessing invasibility of habitats in the Ramsar sites - an example of the southern part of the Pannonian Plain. Wetlands. DOI: 10.1007/s13157-019- 01227-x Број хетероцитата = 0 Environmental Sciences (2018), 135/250 M22, i.f. (2018)= 2,165 (број поена = 5)

5. Рад у међународном часопису (М23):

Пре избора у звање научни сарадник

5.1. Kabaš, E., Alegro, A., Kuzmanović, N., Jakovljević, K., Vukojičić, S., Lakušić, D. (2013): Stipetum novakii ass. nova - new association of serpentine rocky ground vegetation (Halacsyetalia sendtneri) in Serbia. Acta Botanica Croatica 72 (1): 169–184. Број хетероцитата = 5 Plant Sciences, 135/190 M23, i.f. (2011) 0,702 (број поена = 3)

5.2. Jakovljević, K., Šinžar-Sekulić, J., Vukojičić, S., Kuzmanović, N., Lakušić, D. (2014): Leaf anatomy of Carex humilis does not correlate with selected habitat conditions in C&SE Europe. Biologia 69 (3): 332–340. Број хетероцитата = 1 Biology, 65/85 M23, i.f. (2013)= 0,696 (број поена = 3)

5.3. Jakovljević, K., Kuzmanović, N., Vukojičić, S., Lakušić, D. (2014): Leaf anatomical variation in Cephalaria laevigata (Dipsacaceae) under different ecological conditions. Archives of Biological Sciences 66 (1): 161–171. Број хетероцитата = 3 Biology, 60/82 M23, i.f. (2012)= 0,791 (број поена = 3)

У периоду између покретања поступка и одлуке о избору у звање

5.4. Kabaš, E., Batanjski, V., Glasnović, P., Vicić, D., Tanasković, A., Kuzmanović, N., Lakušić, D., Šinžar-Sekulić, J. (2014): Towards detecting bioclimatic niche - species distribution modelling in four maple species (Acer spp.). Acta botanica croatica 73 (2): 401- 417. Број хетероцитата = 1 Biology, 65/85 M23, i.f. (2013)= 0,696 (број поена = 2,5)

7 Након избора у звање научни сарадник

5.5. Batanjski, V., Kabaš, E., Kuzmanović, N., Vukojičić, S., Lakušić, D., Jovanović, S. (2015): New invasive forest communities in the riparian fragile habitats – the case study from Ramsar cite Carska bara (Vojvodina, Serbia). Šumarski list (3-4): 155-169. Број хетероцитата = 2 Forestry (2013), 56/64 M23, i.f. (2013)= 0,288 (број поена = 3)

5.6. Kuzmanović, N., Schönswetter, P. (2016): No confirmation for previously suggested presence of diploid cytotypes of Sesleria (Poaceae) on the Balkan Peninsula. Biologia 71/6: 639–641. Број хетероцитата = 0 Biology (2016), 67/85 M23, i.f. (2016)= 0,803 (број поена = 3)

5.7. Sabovljević, M., Kuzmanović, N., Vreš, B., Ruščić, M., Surina, B. (2018): Contribution to the bryophyte flora of the island of Rava (Adriatic Sea, Mediterranea) and Zygodon conoideus new to Croatia. Herzogia 31(2): 988–994. Број хетероцитата = 1 Plant Sciences (2018), 163/228 M23, i.f. (2018)= 1,024 (број поена = 3)

6. Рад часопису међународног значаја верификован посебном одлуком (М24)

Пре избора у звање научни сарадник

6.1. Jakovljević, K., Šinžar-Sekulić, J., Vukojičić, S., Kuzmanović, N. & Lakušić, D. (2013): Leaf anatomy of Carex humilisLeysser (Cyperaceae) from Central and South Eastern Europe. Botanica Serbica 37(1): 3–11. Број хетероцитата = 6 M24 (број поена = 2)

6.2. Kuzmanović, N., Vukojičić, S., Barina, Z. & Lakušić, D. (2013): Sesleria serbica (Poaceae), a neglected species of the Balkan Peninsula. Botanica Serbica 37(2): 113–120. Број хетероцитата = 2 M24 (број поена = 2)

У периоду између покретања поступка и одлуке о избору у звање

6.3. Kuzmanović, N., Vukojičić, S., Strid, A., Stevanović, V. (2014): Review of nomenclatural notes in the European Gesneriaceae. Botanica Serbica 38(2): 247-250. Број хетероцитата = 0 M24 (број поена = 2)

6.4. Janković, I., Kuzmanović, N., Clementi, M., Lakušić, D. (2014): Lectotypification of Campanula secundiflora Vis. & Pančić (Campanulaceae), a species of European concern. Botanica Serbica 38(2): 269-271. Број хетероцитата = 0 M24 (број поена = 2)

8

Након избора у звање научни сарадник

6.5. Lakušić, D., Tomović, G., Gussev, Ch., Barina, Z., Siljak-Yakovlev, S., Kuzmanović, N., Janković, I. & Vukojičić, S. (2018): Distribution and variability of Balkan endemic Geum bulgaricum (Rosaceae) - a species of European concern. Botanica Serbica 42(1): 71–90. Број хетероцитата = 0 M24 (број поена = 1,67)

6.6. Jovanović, S., Kabaš, E., Kuzmanović, N., Jakovljević, K., Vukojičić, S., Lakušić, D. (2017): Phytosociological characteristics of seven poorly known associations of serpentine rocky grassland vegetation of the order Halacsyetalia sendtneri in Serbia. Botanica Serbica 41(2): 221-247. Број хетероцитата = 1 M24 (број поена = 2)

7. Предавање по позиву са међународног скупа штампано у изводу (М32):

Након избора у звање научни сарадник

7.1. Lazarević, M., Tomović, G., Rakić, T., Kuzmanović, N., Aleksić, J., Janković, I., Niketić, M., Stevanović, V., Lakušić, D., Sabovljević, M. (2015): Plant diversity drivers in the Balkans: ploidization, hybridization and cryptic speciation. 2nd International Conference on Plant Biology, 21st Symposium of the Serbian Plant Physiology Society and COST action FA1106 quality fruit workshop – joint meetings., 17-20 June 2015. Petnica, Serbia. (број поена = 1,5)

8. Саопштење са међународног скупа штампано у изводу (М34):

Пре избора у звање научни сарадник

8.1. Kuzmanović, N., Šinžar-Sekulić, J., Lazarević, M., Lakušić, D. (2009): Sesleria serbica (Adamović) Ujhelyi (Poaceae), a neglected species of the Balkan peninsula. - 5th Balkan Botanical Congress, Book of Abstracts, p. 54. Belgrade. (број поена = 0,5)

8.2. Vicić, D., Jakovljević, K., Kuzmanović, N., Batanjski, V., Stevanović, B., Stevanović, V. (2011): Serpentine of the central Balkans: a retrospective and ongoing research.-7th International Conference on Serpentine Ecology, Book of Abstracts, Coimbra, Portugal, 136. (број поена = 0,5)

8.3. Frajman, B., Alegro, A., Bogdanović, S., Kuzmanović, N., Lakušić, D., Lazarević, M., Niketić, M., Rešetnik, I., Tomović, G., Schönswetter, P. (2012): BalkBioDiv - Insights into the plant diversity of the Balkan Peninsula. Polyploid evolution of Cerastium, Knautia and Sesleria. – The International Symposium on "Evolution of Balkan Biodiversity" BalkBioDiv Consortium and Croatian Botanical Society, Zagreb, June 28th to June 29th 2012, Book of Abstract, p. 16. (број поена = 0,5)

8.4. Lazarević, M., Alegro, A., Lakušić, D., Kuzmanović, N., Frajman, B., Schönswetter, P. (2012): Genome size and chromosome numbers in the genus Sesleria Scop. (Poaceae). – The International Symposium on "Evolution of Balkan Biodiversity" BalkBioDiv Consortium and

9 Croatian Botanical Society, Zagreb, June 28th to June 29th 2012, Book of Abstract, p. 19. (број поена = 0,5)

8.5. Kuzmanović, N., Comanescu, P., Paun, O., Frajman, B., Schönswetter, P., Lazarević, M. & Lakušić, D. (2012): Genetic and morphological differentiation within the Balkan- Carpathian Sesleria rigida sensu Fl. Eur. (Poaceae), a taxonomically intricate tetraploid- octoploid complex. - The International Symposium on "Evolution of Balkan Biodiversity" BalkBioDiv Consortium and Croatian Botanical Society, Zagreb, June 28th to June 29th 2012, Book of Abstract, p. 33. (број поена = 0,5)

8.6. Di Pietro, R., Kabaš, E., Vukojičić, S., Fortini, P., Alegro, A., Kuzmanović, N., Lakušić, D., Surina, B. (2013): Phytosociological features of the amphi-Adriatic Sesleria juncifolia s.l. grasslands. 35th meeting Eastern Alpine and Dinaric Society for Vegetation Ecology. Ohrid (Republic of Macedonia), July 3-6, 2013. Book of abstracts pp. 9. (број поена = 0,5)

8.7. Lakušić, D., Kuzmanović, N., Alegro, A., Frajman, B., Schönswetter, P. (2013): Molecular phylogeny of the genus Sesleria (Poaceae) based on AFLP and plastid DNA. XIV OPTIMA Meeting, Palermo (Italy), 9-15 September 2013, Book of abstracts pp. 128. (број поена = 0,5)

8.8. Кabaš, E., Kuzmanović, N., Vukojičić, S. & Lakušić, D. (2014): Nomenclature and syntaxonomic notes on the alpine and subalpine basiphylous grasslands from the class Elyno- Seslerietea Br.-Bl. in Serbia. European Vegetation Survey workshop, Ljubljana, Slovenia, 8- 12 May 2014, Book of abstracts pp. 114. (број поена = 0,5)

Након избора у звање научни сарадник

8.9. Kuzmanović, N., Lakušić, D., Alegro, A., Frajman, B., Schönswetter, P. (2015): Intricate Sesleria Section Calcariae (Poaceae) revisited – a molecular genetic approach. 6th Balkan Botanical Congress, Book of Abstracts, p. 28. Rijeka. (број поена = 0,5)

8.10. Kuzmanović, N. & Lakušić, D. (2015): Insight into morpho-anatomical variability of Festuca violacea group (Poaceae) on the Balkan Peninsula. 6th Balkan Botanical Congress, Book of Abstracts, p. 82. Rijeka. (број поена = 0,5)

8.11. Di Pietro, R., Lakušić, D., Iamonico, D., Kuzmanović, N. (2015): The Sesleria sect. Argenteae (Poaceae) in the Amphi-Adriatic area. Nomenclatural and coenological remarks. 6th Balkan Botanical Congress, Book of Abstracts, p. 22. Rijeka. (број поена = 0,5)

8.12. Janković, I., Nikolov, Z., Kuzmanović, N., Lakušić, D. (2015): Morphological variability of isophylloid bellflower Campanula versicolor Andrews (Campanulaceae) from the Balkan Peninsula. 6th Balkan Botanical Congress, Book of Abstracts, p. 26. Rijeka. (број поена = 0,5)

8.13. Kabaš, E., Kuzmanović, N., Vukojičič, S., Lakušić, D. (2015): Stipa tirsa dominated stands in Serbia. 6th Balkan Botanical Congress, Book of Abstracts, p. 75. Rijeka. (број поена = 0,5)

8.14. Stanković, V., Kabaš, E., Kuzmanović, N., Vukojičić, S., Lakušić, D., Jovanović, S. (2015): Distribution of invasive plant species and floristical diversity of their habitats in the

10 Ramsar areas of Vojvodina (Serbia). 6th Balkan Botanical Congress, Book of Abstracts, p. 110. Rijeka. (број поена = 0,5)

8.15. Kuzmanović, N. & Lakušić, D. (2016): Coenoecological differentiation of the Balkan- Carpathian Sesleria rigida complex. 11th International Conference Advances in research on the flora and vegetation of the Carpato-Pannonian region”. 12–14 February 2016, Budapest. (број поена = 0,5)

8.16. Vassilev, K., Ruprecht, E., Bita-Nicolae, C., Filipova, E., Pedashenko, H., Loos, J., Sutcliffe, L., Beldean, M., Janišová, M., Kuzmanović, N., Dan Turtureanu, P., Palpurina, S., Becker, T., Dengler, J. (2016): Romanian grassland database (EU-RO-008): The national database for non-forest vegetation of Romania. European Vegetation Survey 25th Meeting, 6- 9 April 2016, Rome (Italy). (број поена = 0,5)

8.17. Kuzmanović, N. & Lakušić, D. (2016): Diversity of Sesleria species (Poaceae) and their habitats on vertical profile of Mt. Pirin (Bulgaria). 12th Symposium on the flora of southeastern Serbia and neighboring regions, Abstracts p. 28, Department of Biology and Ecology, Faculty of Sciences and Mathematics, University of Niš. (број поена = 0,5)

8.18. Milekić, T., Kuzmanović, N., Lakušić, D. (2016): Anatomical differentiation of populations of Sesleria juncifolia complex (Poaceae) on the Balkan Peninsula. 12th Symposium on the flora of southeastern Serbia and neighboring regions, Abstracts p. 14-15, Department of Biology and Ecology, Faculty of Sciences and Mathematics, University of Niš. (број поена = 0,5)

8.19. Janković, I., Lakušić, D., Kuzmanović, N. (2016): Nomenclatural notes on Campanula versicolor (Campanulaceae) and related names. 12th Symposium on the flora of southeastern Serbia and neighboring regions, Abstracts p. 22-23, Department of Biology and Ecology, Faculty of Sciences and Mathematics, University of Niš. (број поена = 0,5)

8.20. Milekić, T., Kuzmanović, N., Lakušić, D. (2016): Sesleria ujhelyii Strgar (Poaceae), a neglected species of the Balkan Peninsula. 5th Congress of Ecologists of Macedonia with International Participation. (број поена = 0,5)

8.21. Kuzmanović, N., Lakušić, D., Frajman, B., Janković, I., Conti, F., Schönswetter, P. (2018). Long neglected diversity in the accursed mountains: Ranunculus bertisceus is a genetically and morphologically divergent species. 7th Balkan Botanical Congress, Book of abstracts, Novi Sad, Serbia, Botanica Serbica, 42, supplement 1, 56. (број поена = 0,5)

8.22. Kuzmanović, N., Schönswetter, P., Janković, I., Lakušić, D. (2018). Hybridization in Sesleria (Poaceae) – new hybrid revealed by molecular and morphometric analyses from Komovi Mts. in Montenegro. 7th Balkan Botanical Congress, Book of abstracts, Novi Sad, Serbia, Botanica Serbica, 42, supplement 1, 57. (број поена = 0,5)

8.23. Janković, I., Kuzmanović, N., Schönswetter, P., Frajman, B. (2018). Disentangling relationships between amphi-adriatic Euphorbia spinosa and Balkan endemic E. glabriflora (Euphorbiaceae). 7th Balkan Botanical Congress, Book of abstracts, Novi Sad, Serbia, Botanica Serbica, 42, supplement 1, 60. (број поена = 0,5)

11 8.24. Janković, I., Šatović, Z., Liber, Z., Kuzmanović, N., di Pietro, R., Radosavljević, I., Nikolov, Z., Lakušić, D. (2018). Genetic and morphological differentiation within the broadly defined Campanula versicolor (Campanulaceae). 7th Balkan Botanical Congress, Book of abstracts, Novi Sad, Serbia, Botanica Serbica, 42, supplement 1, 60. (број поена = 0,5)

8.25. Đurović, S. Z., Kuzmanović, N., Tomović, G., Niketić, M. (2018). Review of nomenclatural notes of the names related to Silene saxifraga group (Caryophyllaceae). 7th Balkan Botanical Congress, Book of abstracts, Novi Sad, Serbia, Botanica Serbica, 42, supplement 1, 47. (број поена = 0,5)

8.26. Milekić, T., Kuzmanović, N., Lakušić, D. (2018). Anatomical variability of populations of Festuca valesiaca complex (Poaceae) in western and central Serbia. 7th Balkan Botanical Congress, Book of abstracts, Novi Sad, Serbia, Botanica Serbica, 42, supplement 1, 14-15. (број поена = 0,5)

8.27. Sekulić, D., Kuzmanović, N., Lakušić, D., Šinžar-Sekulić, J. (2018). Modelling the spatial distribution of beech-fir forests (Abieti-Fagenion moesiacae) in Serbia. 7th Balkan Botanical Congress, Book of abstracts, Novi Sad, Serbia, Botanica Serbica, 42, supplement 1, 102. (број поена = 0,5)

8.28. Vassilev, K., Macanović, A., Pedashenko, H., Aćić, S., Apostolova, I., Assenov, A., Barudanović, S., Bergmeier, E., Boch, S. E., Čarni, A., Chytrý, M., Ćušterevska, R., Fanelli, G., Filipova, E., Fotiadis, G., Ganeva, A., Georgiev, S., Gospodinov, G., Grigorov, B., Gumus, M., Kabaš, E., Konstantinou, M., Karakis, G., Kostadinova, S., Kostadinovski, M., Krasniqi, E., Ćuk, M., Kuzmanović, N., Lakušić, D., Mašić, E., Matevski, V., Nacheva, R., Nazarov, M., Palpurina, S., Pirini, C., De Sanctis, M., Selisiou, M., Shivarov, V. V., Sopotlieva, D., Stešević, D., Dajić Stevanović, Z., Stoyanov, Y., Tsiripidis, I., Velev, N., Vrahnakis, M., Zelnik, I., Dengler, J. (2018). Balkan dry grassland database - overview, current status and future perspectives. 7th Balkan Botanical Congress, Book of abstracts, Novi Sad, Serbia, Botanica Serbica, 42, supplement 1, 72. (број поена = 0,5)

8.29. Stanković, V., Kabaš, E., Kuzmanović, N., Vukojičić, S., Lakušić, D., Jovanović, S. (2018) Shrub community Humulus lupulus - Echinocystis lobata in the Ramsar sites of Serbia. Zbornik sažetaka, str. 9. 3. Hrvatski simpozij o invazivnim vrstama s međunarodnim sudjelovanjem, 26-27.11.2018, Zagreb, Hrvatka, Organizator: Hrvatsko ekološko društvo. (број поена = 0,5)

8.30. Sekulić, D., Kuzmanović, N., Lakušić, D., Lazarević, P., Kovačević, J., Šinžar-Sekulić, J. (2019): Mapping and monitoring of wetlands using remote sensing in Tara national park, Serbia. 13th Symposium on the Flora of Southeastern Serbia and Neighboring Regions, Stara planina Mt., 20th to 23th June 2019. Book of abstracts, pp. 78. (број поена = 0,5)

8.31. Mišljenović, T., Jovanović, S., Kuzmanović, N., Niketić, M., Jakovljević, K. (2019): Distribution and ecological preferences of Noccaea kovatsii in Serbia. 13th Symposium on the Flora of Southeastern Serbia and Neighboring Regions, Stara planina Mt., 20th to 23th June 2019. Book of abstracts, pp. 69. (број поена = 0,5)

8.32. Đurović, S., Vukojičić, S., Kabaš, E., Veljić, M., Kuzmanović, N., Pantović, J., Sekulić, D., Lazarević, P. (2019): Habitat types inventory in the area of Nature Park Golija in

12 2018. 13th Symposium on the Flora of Southeastern Serbia and Neighboring Regions, Stara planina Mt., 20th to 23th June 2019. Book of abstracts, pp. 85. (број поена = 0,5)

8.33. Vukojičić, S., Đurović, S., Kabaš, E., Veljić, M., Kuzmanović, N., Pantović, J., Sekulić, D., Lazarević, P. (2019): Inventory of protected plant species in Nature Park Golija recorded in 2018. 13th Symposium on the Flora of Southeastern Serbia and Neighboring Regions, Stara planina Mt., 20th to 23th June 2019. Book of abstracts, pp. 86. (број поена = 0,5)

8.34. Jiménez-Alfaro, B., Abdulhak, S., Bergamini, A., Carranza, M.L., Ćušterevska, R., Font, X., Giusso del Galdo, G., Kuzmanović, N., Marcenó, C., Milanović, Đ., Ruprecht, E., Šibik, J., Stanisci, A., Vassilev, K. (2019): The diversity of European alpine vegetation: a new assessment based on the integration of plot databases. 62nd Annual symposium of the International Association for Vegetation Science. Bremen, Germany. Book of abstracts, pp. 111. (број поена = 0,5)

8.35. Jiménez-Alfaro, B., Abdulhak, S., Bergamini, A., Carranza, M.L., Ćušterevska, R., Font, X., Giusso del Galdo, G., Kuzmanović, N., Marcenó, C., Milanović, Đ., Ruprecht, E., Šibik, J., Stanisci, A., Vassilev, K., Wilner, W. and EUROALP Consortium (2019): Biogeography of alpine plant communities in southern EuropeEuropean Vegetation Survey 28th Meeting, 2-6 September 2019, Madrid (Spain). (број поена = 0,5)

9. Рад у водећем часопису националног значаја и рад у страном часопису који није на SCI, односно SCIе листи (М51):

Пре избора у звање научни сарадник

9.1. Comanescu, P., Kuzmanović, N. (2010): Characterization of leaf epidermis of two Sesleria species. Journal of Plant Development 17:23–28. Број хетероцитата = 5 M51 (број поена = 2)

9.2. Kuzmanović, N., Comanescu, P., Lakušić, D. (2012): Sesleria uliginosa Opiz – A comparative study of leaf anatomical traits. Journal of Plant Development 19: 3–12. Број хетероцитата = 0 M51 (број поена = 2)

9.3. Kuzmanović, N., Comanescu, P., Lakušić, D. (2012): First record of vivipary in a species of the genus Sesleria (Poaceae). Botanica Serbica 36 (2): 111–116. Број хетероцитата = 2 M51 (број поена = 2)

9.4. Kabaš, E., Vukojičić, S., Alegro, A., Surina, B., Kuzmanović, N., Šegota, V., Lakušić, D. (2013): Numerical evaluation of grasslands dominated by Sesleria juncifolia in Serbia. Hacquetia13 (1): 57–77. Број хетероцитата = 2 M51 (број поена = 2)

10. Рад у часопису националног значаја (М52):

13

Пре избора у звање научни сарадник

10.1. Kuzmanović, N., Šinžar-Sekulić, J., Lakušić, D. (2009): Leaf anatomy of the Sesleria rigida Heuffel ex Reichenb. (Poaceae) in Serbia. Botanica Serbica 33(1): 51–67. Број хетероцитата = 6 M52 (број поена = 1,5)

Након избора у звање научни сарадник

10.2. Niketić, M., Tomović, G., Perić, R., Zlatković, B., Anačkov, G., Djordjević, V., Jogan, N., Radak, B., Duraki, Š., Stanković, M., Kuzmanović, N., Lakušić, D., Stevanović, V. (2018): Material on the Annotated Checklist of Vascular Flora of Serbia. Nomenclatural, taxonomic and floristic notes I. Bulletin of the Natural History Museum in Belgrade 11: 101- 180 Број хетероцитата = 0 M52 (број поена = 0,68)

11. Саопштење са скупа националног значаја штампано у изводу (М64):

Пре избора у звање научни сарадник

11.1. Dragićević, I., Kuzmanović, N., Todorović, S., Grubišić, D. (2007): The effect of liquid smoke extracts on tuberization process in potato shoots grown in vitro. XVII Symposium of Society of Plant Physiology SCG, Programme and abstracts, p. 50. Banja Junaković. (број поена = 0,2)

11.2. Kuzmanović, N., Karadžić, B., Šinžar-Sekulić, J., Lakušić, D. (2010): Coenoecologicaldifferentiation of the population of taxon Sesleria rigida Heuff sensu lato in Serbia, 3rd Croatian Botanical Congress, Book of Abstracts, p.119. (број поена = 0,2)

11.3. Kuzmanović, N., Comanescu, P., Šinžar-Sekulić, J., Lakušić, D. (2010): Anatomical differentiation of Carpathian and Balkan populations of taxon Sesleria rigida sensu lato, Annual scientific session, Gradina botanica “D. Brandza”, Bucuresti, Romania. (број поена = 0,2)

11.4. Comanescu, P., Kuzmanović, N., Ovidiu, P. (2010): Genetical study of Balkan and Carpathian populations of Sesleria rigida sensu lato using AFLP technic, Annual scientific session, Gradina botanica “D. Brandza”, Bucuresti, Romania. (број поена = 0,2)

11.5. Comanescu, P., Kuzmanović, N., Šinžar-Sekulić, J. (2010): Chorological data about Sesleria rigida sensu lato in Europe. Homage Session "The human impact on plant diversity. Structural and functional implications "University of Iasi. Romania. (број поена = 0,2)

11.6. Comanescu, P., Kuzmanović, N. (2011): Sesleria uliginosa Opiz – a comparative study of leaf anatomical traits. Scientific Session In situ and ex situ Plant Diversity Conservation., Gradina Botanica, Iasi, Romania. (број поена = 0,2)

11.7. Kuzmanović, N., Lazarević, M., Lakušić, D. (2011): Anatomical and kariological differentiation of population of the species Sesleria robusta Schott & al. on the vertical

14 profile of Montenegro. “Zaštita prirode u XXI vijeku”, Zbornik referata, rezimea referata i poster prezentacija, Knjiga 2: 916, Žabljak, Montenegro. (број поена = 0,2)

11.8. Lakušić, D., Kuzmanović, N., Alegro, A., Frajman, B., Schönswetter, P. (2013): Molecular study of Sesleria robusta species complex (Poaceae). 11th Symposium on the flora of southeastern Serbia and neighboring regions, Abstracts p. 21-22, Department of Biology and Ecology, Faculty of Sciences and Mathematics, University of Niš. (број поена = 0,2)

11.9. Kuzmanović, N., Vukojičić, S., Lakušić, D. (2013): Sesleria filifolia Hoppe (Poaceae), a neglected species of the Balkan peninsula. 11th Symposium on the flora of southeastern Serbia and neighboring regions, Abstracts p. 25, Department of Biology and Ecology, Faculty of Sciences and Mathematics, University of Niš. (број поена = 0,2)

11.10. Kuzmanović, N., Đurović, S., Jakovljević, K., Janković, I., Lakušić, D., Surina, B. (2013): Geometric morphometrics – a useful tool in grass taxonomy. A case study on representatives of Sesleria sect. Calcariae. 11th Symposium on the flora of southeastern Serbia and neighboring regions, Abstracts p. 26, Department of Biology and Ecology, Faculty of Sciences and Mathematics, University of Niš. (број поена = 0,2)

11.11. Batanjski, V., Kabaš, E., Kuzmanović, N., Vukojičić, S., Lakušić, D., Jovanović, S. (2013): Floristic and phytocoenological characteristics of the forests dominated by invasive species Acer negundo L. and Fraxinus pennsylvanica Marshall in Ramsar site Carska bara (Vojvodina, Serbia). 11th Symposium on the flora of southeastern Serbia and neighboring regions, Abstracts p. 49, Department of Biology and Ecology, Faculty of Sciences and Mathematics, University of Niš. (број поена = 0,2)

11.12. Janković, I., Kuzmanović, N. & Lakušić, D. (2013): An insight into the morphological variability of the Balkan paleo-endemic species Campanula secundiflora Vis. & Pančić (Campanulaceae) inferred from traditional and geometric morphometrics, 4th Croatian Botanical Congress, Book of Abstracts, p.181. (број поена = 0,2)

11.13. Kuzmanović, N., Alegro, A., Frajman, B., Di Pietro, R., Schonswetter, P. & Lakušić, D. (2013): Molecular study of Sesleria autumnalis species complex, 4th Croatian Botanical Congress, Book of Abstracts, p.182. (број поена = 0,2)

Након избора у звање научни сарадник

11.14. Frajman, B., Kuzmanović, N., Lakušić, D. & Schönswetter, P. (2016): Origin of and diversification patterns within taxonomically intricate polyploid Sesleria (Poaceae) and resurrection of Psilathera and Sesleriella, two monotypic Alpine endemic genera. 17. Treffen der Österreichischen Botanikerinnen und Botaniker, 2016. Book of abstracts, pp. 22. (број поена = 0,2)

12. Одбрањена докторска дисертација (М71):

Пре избора у звање научни сарадник

12.1. Kuzmanović, N. (2014): „Morfološki, genetički i fitogeografski pokazatelji diferencijacije populacija kompleksa Sesleria rigida Heuff. (Poaceae)”. Doktorska disertacija, Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu, 228 pp (број поена = 6)

15

4. АНАЛИЗА НАУЧНИХ РАДОВА

Научни рад кандидаткиње др Невене Кузмановић везан је у ширем смислу за област таксономије васкуларних биљака. У периоду од избора у звање научни сарадник, па до сада, највећи део свог научно-истраживачког рада, кандидаткиња посвећује истраживању молекуларне филогеније и филогеографских односа у оквиру агрегата и критичких родова (Sesleria, Festuca - Poaceae, Campanula - Campanulaceae, Ranunculus – Ranunculaceae), укључујући откривање и описивање «скривених» таксона (3.3-3.6). Такође, у склопу ових свеобухватних истраживања, др Невена Кузмановић ради на утврђивању цитогенетичке, морфолошке и еколошке диференцијације популација поменутих родова. У оквиру проблематике ботаничке номенклатуре (област таксономије у ширем смислу), кандидат је дао значајан допринос типификовању имена критичних таксона и агрегата (Sesleria ceorulans групе, Sesleria sect. Argenteae, Campanula versicolor s.l., Silene saxifraga s.l., и др.), што је публиковано у радовима у истакнутим међународним часописима (4.8, 4.9., 4.11.-4.13., 4.15., 6.3.-6.4.). У области фитоценолошких истраживања травних заједница, кандидат је учествовао у прикупљању и обради свих расположивих података за травне заједнице са подручја Балканског полуострва које су класификоване у ред Halacsyetalia sendtneri H. Ritter-Studnička 1970, и детаљнијег сагледавања екологије и синтаксономске структуре овог реда (4.10.). Такође, детаљно су анализиране фитоценолошке карактеристике седам слабо познатих асоцијација овог реда. За сваку од ових седам асоцијација су дати додатни описи, као и листе дијагностичких, доминантних и константних врста, а њихов синтаксономски положај је потврђен (6.6.). Такође, др Невена Кузмановић је учествовала и у фитоценолошким истраживањима нешумских типова станишта ван територије Србије (4.14.), као и анализи података који се тичу флористичког диверзитета, састава и инвазибилности рипаријалних станишта са територије града Београда у којима доминира врста Amorpha fruticosa (2.1.). Кандидаткиња је учествовала и у прикупљању и анализи фитоценолошких података о заједницама инвазивних врста Fraxinus pensylvanica и Acer negundo у првој зони заштите рамсарског подручја Царска бара, описивању нових инвазивних заједница, а утврђена је и дистрибуција одабраних инвазивних врста у рамсарским подручјима Војводине (5.5.). Предложена је и нова методологија процене инвазибилности осетљивих влажних станишта у рамсарским подручјима панонске низије (4.16.).

4.1. Најзначајнија научна остварења кандидата у периоду од избора у звање научни сарадник

1. Lazarević, M., Kuzmanović, N., Lakušić, D., Alegro, A., Schönswetter, P., Frajman, B. (2015): Patterns of cytotype distribution and genome size variation in the genus Sesleria Scop. (Poaceae). Botanical Journal of the Linnean Society 179(1): 126-143. У склопу опширних цитогенетичких истраживања рода Sesleria, на материјалу сакупљеном са читавог ареала рода, одређени су релативни и апсолутни ДНК садржај (величина генома), а такође су и пребројани бројеви хромозома за врсте из свих секција препознатих у оквиру овог рода. Циљеви су били да се истражи варирање цитотипова у оквиру врста, географски обрасци дистрибуције цитотипова као и њихова могућа корелација са еколошким факторима. Такође је тестирано смањење количине ДНК са порастом плоидног нивоа. Резултати су показали да су најшире распрострањени тетраплоидни цитотипови, након којих следе октоплоиди, док су

16 диплоиди и додекаплоиди регистровани само унутар популација две врсте. Одређени су и први бројеви хромозома за тетраплоидне Sesleria doerfleri, S. phleoides, S. skipetarum и S. tuzsonii, као и за диплоидну S. ovata. Плоидни ниво је први пут одређен у тетраплоидним S. rhodopaea и S. voronovii, док су нови цитотипови идентификовани код S. interrupta, S. kalnikensis и S. wettsteinii (тетраплоиди), S. caerulea, S. klasterskyi, S. latifolia, S. tenerrima, S. ujhelyii и S. vaginalis (октоплоиди), као и S. albanica и S. vaginalis (додекаплоиди). Популације већине врста су имале униформни плоидни ниво, док је код популација S. vaginalis регистровано чак три различита плоидна нивоа. Смањење генома након полиплоидизације је потврђено негативном корелацијом између плоидног нивоа и моноплоидне величине генома. Такође је регистровано и повећање моноплоидне релативне величине генома према рубу ареала рода, што може да буде узроковано појачаном активношћу трансозона у популацијама које су изложене неком срединском или геномском стресу.

2. Kuzmanović, N., Kabaš, E., Jovanović, S., Vukojičić, S., Aćić, S., Surina, B. & Lakušić, D. (2016): Syntaxonomy and nomenclatural adjustments of steppe-like vegetation on shallow ultramafic soils in the Balkans included in the order Halacsyetalia sendtneri. Tuexenia 36: 293–320. У склопу фитоценолошких истраживања, за потребе овог рада су прикупљени сви расположиви подаци (аналитичке и синоптичке табеле) за све травне заједнице са подручја Балканског полуострва које су класификоване у ред Halacsyetalia sendtneri H. Ritter-Studnička 1970, са циљем да се на основу нумеричких анализа и традиционалних фитоценолошких метода ових заједница да бољи увид у екологију и синтаксономску структуру овог реда (класе Festuco-Brometea Br.-Bl. et Tx. ex Klika et Hadač 1944 по концепту којег су дали Rodwell и сарадници 2002 год.). Резултати добијени анализом овог сета података су омогућили да се предложи нови синтаксономски концепт, који је делимично у сагласности са претходно постављеним синтаксономским схемама. Издвојене су две свезе: Centaureo kosaninii-Bromion fibrosi и Potentillion visianii, за које су дате дијагнозе, описи као и спискови дијагностичких и константних врста. Синтаксономски положај реда Halacsyetalia sendtneri је продискутован у односу на класе Festuco-Brometea и Koelerio-Corynephoretea, јер су у анализираним заједницама регистровани многи таксони који су дијагностички управо за класу Koelerio- Corynephoretea. У том смислу су посебно интересантне термофилне пионирске травне заједнице укључене у свезу Thymion jankae (nomen. inval.), које карактерише присуство таксона дијагностичких за класу Koelerio-Corynephoretea, као и одсуство типичних врста реда Halascyetalia sendtneri. Ове заједнице су по предложеној синтаксономској схеми ипак задржане унутар реда Halacsyetalia sendtneri класе Festuco-Brometea. На крају, за анализиране заједнице су урађене и номенклатурне корекције, у случајевима када је то било потребно. Међутим, како у већини анализираних заједница није било довољно података о маховинама и лишаејвима, дефинитиван статус истраживаних заједница ће моћи да се одреди само након детаљнијих теренских истраживања као и укључивања у анализе флористички и еколошки сличних синтаксона (нпр. Astragalo- Potentilletalia, Festucetalia valesiacae).

3. Janković, I., Šatović, Z., Liber, Z., Kuzmanović, N., Radosavljević, I., Lakušić, D. (2016): Genetic diversity and morphological variability within the Balkan endemic Campanula secundiflora s.l. (Campanulaceae). Botanical Journal of the Linnean Society 180: 64-88. У оквиру комплекса Campanula pyramidalis, након детаљних морфолошких и молекуларних истраживања, утврђени су филогеографски односи популација са

17 централног дела Балканског полуострва које припадају таксонима C. austroadriatica, C. secundiflora и C. versicolor. На основу анализа микросателитних локуса, показало се да истраживане популације имају висок укупни генетички диверзитет, и велику варијаблиност алела унутар седам истраживаних локуса. Резултати анализа генетичких као и морфолошких података су показали издвајање четири групе популација. На основу добијених резултата предложен је нови таксономски концепт. Отркивена је и описана нова врста Campanula montenegrina I.Janković & D.Lakušić, распрострањена у континенталном делу Црне Горе и северним деловима Албаније. Додатно, дефинисани су ареали и преосталих врста које припадају овом комплексу. Врста C. pyramidalis обухвата популације распрострањене у северном и централно-источном делу Јадранске обале (северна Италија, Хрватска) до делте и долине реке Неретве (Хрватска); врста C. austroadriatica је распрострањена у јужном делу Јадранске обале од делте и долине реке Неретве (Хрватска и Босна и Херцеговина) до места Крује у северозападној Албанији; врста C. secundiflora је распрострањена у југозападној Србији и североисточној Црној Гори. На крају, врста C. versicolor је балканско-апенинске дистрибуције, а њене популације се налазе у јужној Србији, Македонији, Албанији, југозападној Бугарској, Грчкој и јужној Италији.

4. Kuzmanović, N., Lakušić, D., Frajman, B., Alegro, A., Schönswetter, P. (2017): Phylogenetic relationships in Seslerieae (Poaceae) including resurrection of Psilathera and Sesleriella, two monotypic genera endemic to the Alps. Taxon 66(6): 1349–1370. Иако је у претходних 80 година било пуно истраживања рода Sesleria са различитих аспеката (морфолошки, анатомски, цитолошки, еколошки), опсежна филогенетска истраживања до овог рада нису била урађена. Додатно, постојали су различити ставови таксонома о родовима који припадају трибусу Seslerieae и њиховом односу (различите класификације), као и односу врста Sesleria ovata и S. sphaerocephala са другим врстама рода Sesleria. Узимајући ово у обзир, циљ овог рада је био да се утврде односи измеђуе рода Sesleria и претпостављених блиско сродних родова. Такође, циљ је био и да се истражи да ли би диплоидне врсте Sesleria ovata и S. sphaerocephala требало третирати као посебне родове Sesleriella и Psilathera како је било предложено у ранијим таксономским третманима, или би их требало третирати као врсте унутар рода Sesleria како се наводи у већини флора. Такође, циљ је био и да се на основу резултата провери претходна класификација врста унутар рода у секције и серије (неформалне групе назване турме). Урађена је анализа пластидних (cpDNA) и нуклеарних секвенци (ITS), као анализе полиморфизма дужине умножених фрагмената (AFLP), на узорку од 292 популације које су сакупљене са читавог ареала рода. Резултати су показали да је Sesleria s.str вероватно алополиплоидног порекла, где је S. sphaerocephala била мајчинска врста а S. ovata очинска врста. Како популације Sesleria s.l. нису формирале монофилетску кладу, подржано је третирање S. ovata и S. sphaerocephala као посебних родова Psilathera и Sesleriella. Њихово издвајање, које је подржано и специфичним морфолошким карактеристикама, је повећао број ендемичних родова у источним Алпима на пет. Резултати анализе полиморфизма дужине умножених фрагмената су потрвдиле издвајање две секције унутар рода (sect. Argenteae, sect. Sesleria), док се за врсту S. vaginalis претпоставило да је недавно настали интерсекцијски хибрид. Унутар две секције, добијене групе се делимично поклапају са претходно предложеним групама које су биле издвојене на основу морфолошких и еколошких карактеристика врста. Резултати су показали да су хибридизација и полиплоидизација имали важну улогу у диверзификацији рода Sesleria.

18 5. Radosavljević, N., Kuzmanović, N., Vukojičić, S., Lakušić, D., Jovanović, S. (2017): Floristic diversity, composition and invasibility of riparian habitats with Amorpha fruticosa: A case study from Belgrade (Southeast Europe). Urban Forestry & Urban Greening 24: 101– 108 Amorpha fruticosa (багремац) је једна од најопаснији инвазивних врста која се брзо шири по многим државама и градовима југоисточне Европе. Преферира влажна и периодично плављена станишта, што представља посебну опасност за ионако фрагилна влажна станишта. Управо из тог разлога, главни циљ овог рада је био да се утврди флористички диверзитет, састав и инвазибилности рипаријалних станишта у којима доминира врста Amorpha fruticosa. У анализу су укључене урбане и субурбане рипаријалне шуме и отворена станишта у којима се јавља багремац на ушћу река Сава и Дунав у Беораду. Узети су фитоценолошки снимци који су касније обрађени различитим методама статистичких анализа. Резултати су показали да се станишта са доминацијом багремца могу класификовати у седам ценоеколошких група. Ове ценозе су развијене унутар станишта врба и топола, влажних ливада и тршћака. Такође, утврђена је и директна негативн корелација између промене у броју врста и удела инвазивних врста у анализираним састојинама. Ценоеколошка група у којој доминирају Rubus caesius и A. fruticosa представља најопаснији извор инвазивних врста, који би могао да буде озбиљна претња урбаним рипаријалним стаништима.

5. ЦИТИРАНОСТ НАУЧНИХ РАДОВА (БЕЗ АУТОЦИТАТА)

Према подацима из релевантних база података (SCIENCE CITATION INDEX, WEB OF SCIENCE GOOGLE SCHOLAR, Research Gate), др Невена Кузмановић има укупно 125 цитата, h индекс 6 на дан 04.10.2019. Од овог укупног броја цитата, радови др Невена Кузмановић су цитирани 90 пута у часописима са SCI листе. Радови су такође цитирани и у иностраним и домаћим докторским дисертацијама, као и у радовима објављеним у часописима ван SCI листе.

Kuzmanović, N., Šinžar-Sekulić, J., Lakušić, D. (2009): Leaf anatomy of the Sesleria rigida Heuffel ex Reichenb. (Poaceae) in Serbia. Botanica Serbica 33(1): 51-67. 1. Tardella, F. M., Bricca, A., Piermarteri, K., Postiglione, N., & Catorci, A. (2017): Context-dependent variation of SLA and plant height of a dominant, invasive tall grass (Brachypodium genuense) in sub-Mediterranean grasslands. Flora 229: 116-123. [M22] 2. Martínez-Sagarra, G., Abad, P., & Devesa, J. A. (2017): Study of the leaf anatomy in cross-section in the Iberian species of Festuca L. (Poaceae) and its systematic significance. PhytoKeys (83): 43. [M22] 3. Puglielli, G., Crescente, M. F., Frattaroli, A. R., & Gratani, L. (2015): Morphological, anatomical and physiological leaf trait plasticity of Sesleria nitida (Poaceae) in open vs shaded conditions. Polish Journal of Ecology 63(1): 10-23. [M23] 4. Puglielli, G., Crescente, M. F., Frattaroli, A. R., & Gratani, L. (2015): Leaf mass per area (LMA) as a possible predictor of adaptive strategies in two species of Sesleria (Poaceae): analysis of morphological, anatomical and physiological leaf traits. Annales Botanici Fennici 52 (1–2): 135-144). [M23] 5. Gratani, L., Crescente, M.F., D’amato, V., Ricotta, C., Frattaroli, A.R., Puglielli, G. (2014): Leaf traits variation in Sesleria nitida growing at different altitudes in the Central Apennines. Photosynthetica 52(3): 386-396. [M23]

19 6. Lakušić, B., Lakušić, D. (2011): Anatomy of four taxa of the Genus Juniperus sect. Juniperus (Cupressaceae) from the Balkan peninsula. Botanica Serbica 35(2): 145- 156. [M24]

Comanescu, P., Kuzmanović, N. (2010): Characterization of leaf epidermis of two Sesleria species. Journal of Plant Development 17: 23-28. 1. Khan, R., Kiliç, Ö., Sheikh Zain Ul Abidin, Ullah, A., Ullah, H., Zafar, M., Ahmad, M., Khan, S.M. (2019): Utilization of foliar cuticle morphology for the identification of weedy grasses. Microscopy Research and Technique 82(4): 1231-1239. [M23] 2. Zhang, J-W., D’Rozario, A., Liang, X-Q., Zhou, Z-K. (2019): Middle Miocene Cephalotaxus (Taxaceae) from Yunnan, Southwest China, and its implications to taxonomy and evolution of the genus. Palaeoworld 28(3): 381-402. [M22] 3. Khan, R., Ullah, A., Khan, B., Khan, S.M., Rashid, A. (2017): Comparative foliar micro morphological studies of tribe arundineae, aristideae and chlorideae from malakand agency, Khyber Pakhtunkhwa, Pakistan. Pakistan Journal of Botany 49(SI): 33-42. [M23] 4. Ramos, G.Q., Cotta, E.A., da Fonseca Filho, H.D. (2016): Studies on the ultrastructure in Anacardium occidentale L. leaves from Amazon in northern Brazil by scanning microscopy. Scanning 38(4):329-335. [M22] 5. Ramos, G.Q., Cotta, E.A., da Fonseca Filho, H.D. (2015): Análise Morfológica das Folhas de Anacardium occidentale L. Biota Amazonia 6(1): 16-19. [M51]

Kuzmanović, N., Šinžar-Sekulić, J., Lakušić, D. (2012): Ecologically Determined Variation in Leaf Anatomical Traits of Sesleria rigida (Poaceae) in Serbia – Multivariate Morphometric Evidence. Folia Geobotanica 47(1): 41 -57. 1. Blair, W. K. (2018). Morphological characterization of Badis species (Teleostei: Badidae) from Nepal (Doctoral dissertation). [M70] 2. Blair, W. K., der Voort Van, S., & Edds, D. R. (2018): Morphological characterization of Badis species (Teleostei: Badidae) from Nepal. Zootaxa 4524(1): 97-111. [M22] 3. Martínez-Sagarra, G., Abad, P., & Devesa, J. A. (2017): Study of the leaf anatomy in cross-section in the Iberian species of Festuca L. (Poaceae) and its systematic significance. PhytoKeys (83) 43-74. [M22] 4. Nikolić, D., Šinžar-Sekulić, J., Ranđelović, V., Lakušić, D. (2015): Morphological variation of Jovibarba heuffelii (Crassulaceae) in the central Balkan Peninsula—The impact of geological, orographical and bioclimatic factors on the differentiation of populations. Phytotaxa 203(3): 213-230. [M22]

Kuzmanović, N., Comanescu, P., Lakušić, D. (2012): First record of vivipary in a species of the genus Sesleria (Poaceae). Botanica Serbica 36 (2): 111-116. 1. Sinclair, E.A., Hovey, R., Statton, J., Fraser, M.W, Cambridge, M.L., Kendrick, G.A. (2016): Comment on ‘Seagrass Viviparous Propagules as a Potential Long-Distance Dispersal Mechanism’ by A. C. G. Thomson et al. Estuaries and Coasts 39(1): 290- 293. [M21] 2. Karmakar, N. C., Hazra, A. (2016): First evidences for induced pseudo-viviparous germination in Ageratina adenophora (Crofton weed), a common alien weed of Darjeeling Himalaya, India. Plant Science Today 3(3): 249-257. [M51]

Kuzmanović, N., Vukojičić, S., Barina, Z. & Lakušić, D. (2013): Sesleria serbica (Poaceae), a neglected species of the Balkan Peninsula. Botanica Serbica 37(2): 113-120.

20 1. Lukić, T., Bubalo Živković, M., Đercan, B. (2015): Reliability of internet sources in geography: Case study of mountains Studena and Zaracka, Serbia. Journal of the Geographical Institute "Jovan Cvijic" 65(3): 341-356. [M51] 2. Lakušić, B., Lakušić, D. (2014): Morpho-anatomical differentiation of the species Teucrium montanum (Lamiaceae) in the Central Balkan Peninsula. Botanica Serbica 38(1): 109-120. [M24]

Di Pietro, R., Kuzmanović, N., Iamonico, D., Pignotti, L., Barina, Z., Lakušić, D. & Alegro, A. (2013): Typification of the names in the Sesleria juncifolia species complex (Poaceae). Phytotaxa 152 (1): 18-32. 1. Mahmutaj, E., Shuka,. L., Xhulaj, M., Hoda, P., Mersinllari, M. (2015): Rare and Endemic Plants in the Southern Mountain Ecosystems of Albania, their Threats and Diversity. Albanian journal of agricultural sciences 14(1): 1-10. [M51] 2. Peruzzi, L., Galasso, G., Domina, G., Bartolucci, F., Santangelo, A., Alessandrini, A., Astuti, G., D'Antraccoli, M., Roma-Marzio, F. et. al. (2019): An inventory of the names of native, non-endemic vascular plants described from Italy, their loci classici and types. Phytotaxa 410(1): 1-215. [M22] 3. Iamonico, D., Peruzzi, L. (2016): Typification of the names Centaurea aspera, C. nudicaulis and C. uniflora (Asteraceae). Taxon 65(1): 163-165. [M21] 4. Alonso, A., Acedo, C., Di Pietro, R., Iamonico, D., Llamas, F. (2016): Typification of some names in the genus Sesleria (Poaceae). Phytotaxa 253(3): [M22] 5. Iamonico, D., Domina, G. (2015): Nomenclatural notes on the Polycarpon tetraphyllum aggregate (Caryophyllaceae). Plant Biosystems - An International Journal Dealing with all Aspects of Plant Biology 149:4: 720-727. [M22] 6. Di Pietro, R., Iamonico, D. (2014): Neotypification of the name Plantago alpina (Plantaginaceae). Taxon 63(6): 1347-1349. [M21]

Kabaš, E.N., Alegro, A.A., Kuzmanović, N.V., Jakovljević, K.M., Vukojičić, S.S., Lakušić, D.V. (2013): Stipetum novakii ass. nova–a new association of serpentine rocky grassland vegetation (Halacsyetalia sendtneri) in Serbia. Acta Botanica Croatica 72(1): 169-184. 1. Teptina, A., Paukov, A., Rajakaruna, N. (2018): Ultramafic vegetation and soils in the circumboreal region of the Northern Hemisphere. Ecological Research, pp.1-20. 2. Becker, T., Csecserits, A., Deák, B., Janišová, M., Sutcliffe, L. (2016): Different approaches in grassland analysis–Editorial to the 11th EDGG Grassland Special Feature. Tuexenia 36: 287-291. [M22] 3. Vicić, D.D., Stoiljković, M.M., Sabovljević, M.S., Stevanović, B.M. (2015): Seasonal changes in photosynthetic rate and pigment content in two populations of the monotypic Balkan serpentine endemic Halacsya sendtneri. Australian Journal of Botany 63(2): 167-171. [M22] 4. Aćić, S., Šilc, U., Petrović, M., Tomović, G., Dajić Stevanović, Z., (2015): Classification, ecology and biodiversity of Central Balkan dry grasslands. Tuexenia 35: 329-353. [M22] 5. Kabaš, E., Vukojičić, S., Čušterevska, R., Tzonev, R., Lakušić, D. (2019): Contribution to the knowledge on relic Stipa spp.-dominated ultramafic grasslands of the Central Balkans. Plant Biosystems 153(3): 461-477. [M22]

Jakovljević, K., Šinžar-Sekulić, J., Vukojičić, S., Kuzmanović, N., Lakušić, D (2013): Leaf anatomy of Carex humilis (Cyperaceae) from Central and South Eastern Europe. Botanica Serbica 37(1): 3-11.

21 1. Jušković, M.Ž., Vasiljević, P.J., Savić, A.V., Jenačković, D.D., Stevanović, B.M. (2017): Comparative morphoanatomical analysis of the leaves and stems of Daphne (Thymelaeaceae) species. Biologia 72(7): 709-721. [M23] 2. Gutiérrez, J., Terrazas, T., Luna-Vega, I. (2017): Morphometric analysis of Milla biflora (Asparagaceae: Brodieaoideae), with an identification key for Milla. Plant Ecology and Evolution 150(1): 76-86. [M22] 3. Jušković, M. Z., Vasiljević, P. J., Savić, A. V., Tomović, G. M., & Stevanović, B. M. (2017): Comparative anatomy of leaves and stems of Daphne oleoides Schreb. (Thymelaeaceae). Bangladesh journal of botany 46(4): 1357-1365. [M23] 4. Tholt, G., Samu, F., Kiss, B. (2015): Feeding behaviour of a virus‐ vector leafhopper on host and non‐ host plants characterised by electrical penetration graphs. Entomologia Experimentalis et Applicata 155(2): 123-136. [M22] 5. Jušković, M., Vasiljević, P., Savić, A., Jenačković, D., Stevanović, B. (2016): Morho- anatomical differentiation of the populations of Daphne cneorum L. (Thymelaeaceae) from Serbia. Biologica Nyssana 7(1): 1-9. [M52] 6. Nikolić, D., Šinžar-Sekulić, J., Ranđelović, V., Lakušić, D. (2015): Morphological variation of Jovibarba heuffelii (Crassulaceae) in the central Balkan Peninsula—The impact of geological, orographical and bioclimatic factors on the differentiation of populations. Phytotaxa 203(3): 213-230. [M22]

Kuzmanović, N., Comanescu, P,. Frajman, B., Lazarević, M., Paun, O., Schönswetter, P. & Lakušić, D. (2013): Genetic, cytological and morphological differentiation within the Balkan- Carpathian Sesleria rigida sensu Fl. Eur. (Poaceae), a taxonomically intricate tetraploid- octoploid complex. Taxon 62 (3): 458–472. 1. Stift, M., Kolář, F., Meirmans, P.G. (2019): Structure is more robust than other clustering methods in simulated mixed-ploidy populations. Heredity 123(4):429-441. [M21] 2. Vestek, A., Slovák, M., Weiss-Schneeweiss, H., Temsch, E.M., Luković, J., Kučera, J., Anačkov, G. (2019): Morpho-anatomical differentiation and genome size variation in three ploidy levels within the B7 cytotype of Prospero autumnale (Hyacinthaceae) complex from the Balkan Peninsula and Pannonian Basin. Plant Systematics and Evolution 305(8): 597-609. [M22] 3. Carnicero, P., Schönswetter, P., Fraga Arguimbau, P., Garcia-Jacas, N., Sáez, L. & Mercè Galbany-Casals (2018): Phylogeography of western Mediterranean Cymbalaria (Plantaginaceae) reveals two independent long-distance dispersals and entails new taxonomic circumscriptions. Scientific Reports 8: 18079. DOI: 10.1038/s41598-018- 36412-1 [M21] 4. Melichárková, A., Španiel, S., Brišková, D., Marhold, K., Zozomová-Lihová, J. (2017): Unravelling allopolyploid origins in the Alyssum montanum-A. repens species complex (Brassicaceae): Low-copy nuclear gene data complement plastid DNA sequences and AFLPs. Botanical Journal of the Linnean Society 184(4): 485- 502. [M21] 5. Đurović, S., Schönswetter, P., Niketić, M., Tomović, G., Frajman, B. (2017): Disentangling relationships among the members of the Silene saxifraga alliance (Caryophyllaceae): Phylogenetic structure is geographically rather than taxonomically segregated. Taxon 66(2): 343-362. [M21] 6. Olšavská, K., Slovák, M., Marhold, K., Štubňová, E., Kučera, J. (2016): On the origins of Balkan endemics: The complex evolutionary history of the Cyanus napulifer group (Asteraceae). Annals of Botany 118(6):1071-1088. [M21a]

22 7. Koutecky, P. (2015): MorphoTools: a set of R functions for morphometric analysis. Plant Systematics and Evolution 301:1115–1121. [M22] 8. Nikolić, D., Šinžar-Sekulić, J., Ranđelović, V., Lakušić, D. (2015): Morphological variation of Jovibarba heuffelii (Crassulaceae) in the central Balkan Peninsula—The impact of geological, orographical and bioclimatic factors on the differentiation of populations. Phytotaxa 203(3): 213-230. [M22] 9. Hodálová, I., Mereďa, P., Kučera, J., Marhold, K., Kempa, M., Olšavská, K., & Slovák, M. (2015): Origin and systematic position of Jacobaea vulgaris (Asteraceae) octoploids: genetic and morphological evidence. Plant Systematics and Evolution 301(5):1517-1541. [M22] 10. Hurdu, B.I., Escalante, T., Pușcaș, M., Novikoff, A.V., Bartha, L., & Zimmermann, N.E. (2016): Exploring the different facets of plant endemism in the South-Eastern Carpathians: A manifold approach for the determination of biotic elements, centres and areas of endemism. [M23] 11. Mraz, P., Ronikier, M. (2016): Biogeography of the Carpathians: evolutionary and spatial facets of biodiversity. Biological Journal of the Linnean Society 119(3):528- 559. [M23] 12. Saarela, J.M., Bull, R.D., Paradis, M.J., Ebata, S.N., Peterson, P.M., Soreng, R.J., Paszko, B. (2017): Molecular phylogenetics of cool-season grasses in the subtribes Agrostidinae, Anthoxanthinae, Aveninae, Brizinae, Calothecinae, Koeleriinae and Phalaridinae (Poaceae, Pooideae, Poeae, Poeae chloroplast group 1). Phytokeys 87: 1- 139. [M22] 13. Španiel, S., Marhold, K., & Zozomová-Lihová, J. (2017): The polyploid Alyssum montanum-A. repens complex in the Balkans: a hotspot of species and genetic diversity. Plant Systematics and Evolution 303(10):1443-1465. [M22] 14. De Godoy, S.M., Da Silva, J.F.M., Paulo, M.R., Ritter, M.R., De Paula, G.B.N., Maffei, E.M.D., Góes, B.D., De Fátima Ruas, C. (2019): Multilocus approach reveals a complex evolutionary history of the invasive mile-a-minute plant, Mikania micrantha (Asteraceae), in its natural habitat. Botanical Journal of the Linnean Society 191(2): 188–215. [M21] 15. Niketić, M. (2014): Nomenclature review of the plants published by Josif Pančić (Nomenclator Pancicianus novus). Botanica Serbica 38(2): 209-236. [M24] 16. Lakušić, D., Lakušić, B. (2014): Morpho-anatomical differentiation of the species Teucrium montanum (Lamiaceae) in the Central Balkan Peninsula. Botanica Serbica 38(1): 109-120. [M24]

Kuzmanović, N., Clementi, M., Kabaš, E. &Vukojičić, S. (2013): Retypification of the name Eryngium palmatum (Apiaceae). Phytotaxa 105 (2): 58–60. 1. Clementi, M., Vukojičić, S., Miola, A., Niketić, M. (2016):Typification and nomenclature of the names published in Plantae Serbicae Rariores aut Novae—Decas III. Phytotaxa 252(2): 85-98. [M22]

Kabaš, E., Vukojičić, S., Alegro, A., Surina, B., Kuzmanović, N., Šegota, V., Lakušić, D. (2013): Numerical evaluation of grasslands dominated by Sesleria juncifolia in Serbia. Hacquetia13 (1): 57–77. 1. Apostolova, I., Dengler, J., Di Pietro, R., Gavilan, R., Tsiripidis, I. (2014): Dry grasslands of Southern Europe: syntaxonomy, management and conservation. Hacquetia 13(1): 5-18. [M51]

23 2. Di Pietro, R., Frohner, S.E., Gottschlich, G., Minutillo, F., Tondi, G. (2015): New floristic records for the Apennines with some biogeographical and phytosociological considerations. Atti della Societa Toscana di Scienze Naturali 122:43-60. [M51]

Tomović, G., Kuzmanović, N., Barina, Z., Đurović, S., Jakovljević, K., Vukojičić, S. (2013): Nomenclatural notes on three names in Viola Sect. Melanium (Violaceae). Phytotaxa 123(1): 56-60. 1. Tomović, G., Zlatković, B., Lazarević, M. and Niketić, M. (2016): Viola orbelica (Violaceae), new species for the flora of Serbia. Bulletin of the Natural History Museum 9: 67-79. [M52]

Nikolić, D., Kuzmanović, N., Walter, J., Lakušić, D., Ranđelović, V. & Letz, D. R. (2014): Lectotypification of some names in the Jovibarba heuffelii group (Crasulaceae). Phytotaxa 174(4): 206–222. 1. Nikolić, D., Šinžar-Sekulić, J., Ranđelović, V., Lakušić, D. (2015): Morphological variation of Jovibarba heuffelii (Crassulaceae) in the central Balkan Peninsula—The impact of geological, orographical and bioclimatic factors on the differentiation of populations. Phytotaxa 203(3): 213-230. [M22] 2. Nikolić, D., Spasić, M., Šinžar-Sekulić, J., Ranđelović, V., Lakušić, D. (2015): Morphometric analysis of nectaries and their potential use in the taxonomy of the Jovibarba heuffelii complex (Crassulaceae). Archives of Biological Sciences 67(2): 511-524. [M23] 3. Von Raab-Straube, E., Raus, T. (2018): Euro Med-Checklist Notulae, 9. Willdenowia 48(2): 195-221. [M22]

Clementi, M., Kuzmanović, N., Barina, Z., Lakušić, D. Vukojičić, S. (2014): Typification of five names listed by Roberto de Visiani in Plantarum Serbicarum Pemptas. Phytotaxa 170 (1): 57–60. 1. Clementi, M., Anačkov, G., Miola, A., Vukojičić, S. (2015): Typification and taxonomical notes on the names published by Roberto de Visiani and Josif Pančić in Plantae Serbicae Rariores aut Novae – Decas II. Phytotaxa 224(1): 29-44. [M22] 2. Clementi, M., Vukojičić, S., Miola, A., Niketić, M. (2016):Typification and nomenclature of the names published in Plantae Serbicae Rariores aut Novae—Decas III. Phytotaxa 252(2): 85-98. [M22] 3. Iamonico, D., Clementi, M. (2016): Nomenclatural notes about the names in Amaranthaceae published by Roberto de Visiani. Hacquetia 15(1): 101-106. [M51] 4. Clementi, M., D Antraccoli, M., Miola, A. (2019): Nomenclatural and taxonomical notes on some taxa described by Roberto de Visiani from Egypt and Sudan. Phytotaxa 399(1): 49-64. [M22]

Jakovljević, K., Šinžar-Sekulić, J., Vukojičić, S., Kuzmanović, N., Lakušić, D (2014): Leaf anatomy of Carex humilis does not correlate with orographic, geological and bioclimatic habitat conditions in C&SE. Biologia 69(3): 332-340. 1. Lakušić, D., Lakušić, B. (2014): Morpho-anatomical differentiation of the species Teucrium montanum (Lamiaceae) in the Central Balkan Peninsula. Botanica serbica 38(1): 109-120. [M24]

Jakovljević, K., Kuzmanović, N., Vukojičić, S., Lakušić, D. (2014): Leaf anatomical variation in Cephalaria laevigata (Dipsacaceae) under different ecological conditions. Archives of Biological Sciences 66(1): 161-171.

24 1. Słomka, A., Kwiatkowska, M., Bohdanowicz, J., Shuka, L., Jędrzejczyk-Korycińska, M., Borucki, W., Kuta, E. (2017): Insight into “serpentine syndrome” of Albanian, endemic violets (Viola L., Melanium Ging. section)–Looking for unique, adaptive microstructural floral, and embryological characters. Plant Biosystems 151(6): 1022- 1034. [M22] 2. Vukićević, D.R., Stevanović, D.D., Genčić, M.S., Blagojević, P.D., Radulović, N.S. (2016): Essential‐ oil constituents and alkanes of Cephalaria ambrosioides Roem. & Schult. (Family Caprifoliaceae, Subfamily Dipsacaceae) and (chemo) taxonomic discernment of the subfamilies Dipsacaceae and Morinaceae. Chemistry and Biodiversity 13(2): 198-209. [M22] 3. Hernandez, J.O., Malabrigo Jr, P.L., Quimado, M.O., Maldia, L.S., Fernando, E.S. (2016): Xerophytic characteristics of Tectona philippinensis Benth. & Hook. f. Philippine Journal of Science 145(3): 259-269. [M52]

Kabaš, E., Batanjski, V., Glasnović, P., Vicić, D., Tanasković, A., Kuzmanović, N., Lakušić, D., Šinžar-Sekulić, J. (2014): Towards detecting bioclimatic niche–species distribution modelling in four maple species (Acer spp.). Acta Botanica Croatica 73(2): 401-417. 1. Tóth, E. G., Bede-Fazekas, Á., Vendramin, G. G., Bagnoli, F., & Höhn, M. (2017): Mid-Pleistocene and Holocene demographic fluctuation of Scots pine (Pinus sylvestris L.) in the Carpathian Mountains and the Pannonian Basin: Signs of historical expansions and contractions. Quaternary International 504: 202-2013. [M22]

Clementi, M., Vukojičić, S., Lakušić, D., Kuzmanović, N. (2015): Typification of the names published by Roberto de Visiani and Josif Pančić in Plantae Serbicae Rariores aut novae – Decas I. Phytotaxa 202 (2): 121-134. 1. Clementi, M., d'Antraccoli, M., Miola, A. (2019): Nomenclatural and taxonomical notes on a taxa described by Roberto de Visiani from Egypt and Sudan. Phytotaxa 399(1): 49-64. [M22] 2. Iamonico, D., Clementi, M. (2016): Nomenclatural notes about the names in Amaranthaceae published by Roberto de Visiani. Hacquetia 15(1): 101-106. [M51] 3. Clementi, M., Vukojičić, S., Miola, A. and Niketić, M. (2016): Typification and nomenclature of the names published in Plantae Serbicae Rariores aut Novae—Decas III. Phytotaxa 252(2): 85-98. [M22] 4. Clementi, M., Anačkov, G., Miola, A., Vukojičić, S. (2015) Typification and taxonomical notes on the names published by Roberto de Visiani and Josif Pančić in Plantae Serbicae Rariores aut Novae—Decas II. Phytotaxa 224(1): 29-44. [M22] 5. Buzurović, U., Bogdanović, S., Niketić, M., Tomović, G. (2016): Goniolimon dalmaticum Rchb. f. and G. tataricum (L.) Boiss.(Plumbaginaceae) in the Croatian flora and their distribution in the Balkan Peninsula. Acta Botanica Croatica 75(2): 164-172. [M23]

Batanjski, V., Kabaš, E., Kuzmanović, N., Vukojičić, S., Lakušić, D., Jovanović, S. (2015): New invasive forest communities in the riparian fragile habitats – the case study from Ramsar cite Carska bara (Vojvodina, Serbia). Šumarski list (3-4): 155-169. 1. Голуб, В.Б., Бондарева, В.В. (2017): Сообщества класса Salicetea purpureae в долине Нижней Волги. Фиторазнообразие Восточной Европы 11(2): 21-57. [M51] 2. Khapugin, A. (2019): A global systematic review of publications concerning the invasion biology of four tree species. Hacquetia 18(2): 233-270. [M51]

25

Lazarević, M., Kuzmanović, N., Lakušić, D., Alegro, A., Schönswetter, P., Frajman, B. (2015): Patterns of cytotype distribution and genome size variation in the genus Sesleria Scop. (Poaceae). Botanical Journal of the Linnean Society 179(1): 126-143. 1. Frajman, B., Rešetnik, I., Weiss-Schneeweiss, H., Ehrendorfer, F., Schönswetter, P. (2015). Cytotype diversity and genome size variation in Knautia (Caprifoliaceae, Dipsacoideae). BMC evolutionary biology 15(1): 140. [M22] 2. Kolano, B., McCann, J., Orzechowska, M., Siwinska, D., Temsch, E., Weiss- Schneeweiss, H. (2016): Molecular and cytogenetic evidence for an allotetraploid origin of Chenopodium quinoa and C. berlandieri (Amaranthaceae). Molecular phylogenetics and evolution 100,:109-123. [M21] 3. Kadereit, J.W., Albach, D.C., Ehrendorfer, F., Galbany-Casals, M., Garcia-Jacas, N., Gehrke, B., Kadereit, G., Kilian, N., Klein, J.T., Koch, M.A., Kropf, M. (2016) Which changes are needed to render all genera of the German flora monophyletic?. Willdenowia 46(1): 39-92. [M23] 4. Štubňová, E., Hodálová, I., Kučera, J., Mártonfiová, L., Svitok, M., Slovák, M. (2017): Karyological patterns in the European endemic genus Soldanella L.: Absolute genome size variation uncorrelated with cytotype chromosome numbers. American Journal of Botany 104(8): 1241-1253. [M21] 5. Španiel, S., Marhold, K., Zozomová‐ Lihová, J. (2019): Polyphyletic Alyssum cuneifolium (Brassicaceae) revisited: Morphological and genome size differentiation of recently recognized allopatric taxa. Journal of Systematics and Evolution 57(3): 287-301. [M21a] 6. Zahradníček, J., Chrtek, J., Ferreira, M. Z., Krahulcová, A., Fehrer, J. (2018): Genome size variation in the genus Andryala (Hieraciinae, Asteraceae). Folia geobotanica 53(4): 429-447. [M22] 7. Španiel, S., Haburajová, L., Cetlova, V. (2018): Diploid and tetraploid cytotypes and subspecies of Odontarrhena tortuosa (Brassicaceae) in Pannonia: differences in morphology, ecology and genome size. Phytotaxa 358(2): 162-180. [M22] 8. Kolano, B., McCann, J., Oskędra, M., Chrapek, M., Rojek, M., Nobis, A., Weiss- Schneeweiss, H. (2019): Parental origin and genome evolution of several Eurasian hexaploid species of Chenopodium (Chenopodiaceae). Phytotaxa 392(3): 163-185. [M22] 9. Budzakova, M. M., Galvanek, D., Majekova, J., Sibik, J. (2016): Assessment of the Ecological and Habitat Preferences of the Species Sesleria caerulea and S. tatrae (Poaceae) in the Western Carpathians. Phyton-annales Rei Botanicae 56(2): 161-180. [M23]

Kuzmanović, N., Kabaš, E., Jovanović, S., Vukojičić, S., Aćić, S., Surina, B. & Lakušić, D. (2016): Syntaxonomy and nomenclatural adjustments of steppe-like vegetation on shallow ultramafic soils in the Balkans included in the order Halacsyetalia sendtneri. Tuexenia 36: 293–320. 1. Becker, T., Csecserits, A., Deák, B., Janišová, M., Sutcliffe, L. (2016): Different approarches in grassland analysis–Editorial to the 11th EDGG Grassland Special Feature. Tuexenia 36: 287-291. [M22] 2. Novaković, J., Zlatković, B., Lazarević, M., Garcia‐ Jacas, N., Susanna, A., Marin, P.D., Lakušić, D., Janaćković, P. (2018) Centaurea zlatiborensis (Asteraceae, Cardueae− Centaureinae), a new endemic species from Zlatibor mountain range, Serbia. Nordic journal of botany 36(6): e01893. DOI: 10.1111/njb.01893 [M23]

26 3. Fanelli, G., Gjeta, E., Mahmutaj, E., Mullaj, A., Salvatori, F., De Sanctis, M. (2018): The ophiolitic communities of Shebenik-Jablanice National Park (Albania). Rendiconti Lincei. Scienze Fisiche e Naturali 29(2): 309-328. [M22] (2017) 4. Deák, B., Becker, T., Boch, S., Wagner, V. (2018): Conservation, management and restoration of semi-natural and natural grasslands in Central Europe–Editorial to the 13th EDGG Special Feature. Tuexenia 38: 305-310. [M22] 5. Kabaš, E., Vukojičić, S., Ćušterevska, R., Tzonev, R., Lakušić, D. (2019): Contribution to the knowledge on relic Stipa spp.-dominated ultramafic grasslands of the Central Balkans. Plant Biosystems-An International Journal Dealing with all Aspects of Plant Biology 153(3): 461-477. [M22] 6. Nachychko, V.O., Sosnovsky, Y.V., Honcharenko, V.I. (2019): First record of Balkan Thymus jankae (Lamiaceae) from Ukraine, with taxonomic remarks on the species. Botany Letters 166(1): 41-50. [M22]

Janković, I., Liber, Z., Šatović, Z., Kuzmanović, N., Radosavljević, I., Lakušić, D. (2016): Genetic diversity and morphological variability within the Balkan endemic Campanula secundiflora s.l. (Campanulaceae). Botanical Journal of the Linnean Society 180: 64-88. 1. Jones, K. E., Korotkova, N., Petersen, J., Henning, T., Borsch, T., Kilian, N. (2017): Dynamic diversification history with rate upshifts in Holarctic bell‐ flowers (Campanula and allies). Cladistics 33(6): 637-666. [M21] 2. Španiel, S., Marhold, K., Zozomová-Lihová, J. (2017): The polyploid Alyssum montanum-A. repens complex in the Balkans: a hotspot of species and genetic diversity. Plant systematics and evolution 303(10): 1443-1465. [M22] 3. Vuksanović, S., Tomović, G., Niketić, M., Stevanović, V. (2016): Balkan endemic vascular plants of Montenegro—critical inventory with chorological and life-form analyses. Willdenowia 46(3) 387-398. [M23] 4. Barina, Z., Somogyi, G., Pifkó, D., Rakaj, M. (2018): Checklist of vascular plants of Albania. Phytotaxa 378(1): 1-339. [M22] 5. Terzi, M., Jasprica, N., Caković, D., Di Pietro, R. (2018). Revision of the central Mediterranean xerothermic cliff vegetation. Applied vegetation science 21(3): 514- 532. [M21] 6. Aleksić, J. M., Škondrić, S., Lakušić, D. (2018): Comparative phylogeography of capitulate Campanula species from the Balkans, with description of a new species, C. daucoides. Plant systematics and evolution 304(4): 549-575. [M22] 7. Bogdanović, S., Rešetnik, I., Jeričević, M., Jeričević, N., Brullo, S. (2019): Molecular and morphological survey on Campanula cremnophila (Campanulaceae), a new isophyllous species from Croatia. Plant Systematics and Evolution 305(8): 687-703. [M22] 8. Glasnović, P., Temunović, M., Lakušić, D., Rakić, T., Grubar, V. B., Surina, B. (2018): Understanding biogeographical patterns in the western Balkan Peninsula using environmental niche modelling and geostatistics in polymorphic Edraianthus tenuifolius. AoB Plants 10(6): ply064. [M21] 9. Coyago Cruz, E.D.R. (2017): Estudio sobre el contenido en carotenoides y compuestos fenólicos de tomates y flores en el contexto de la alimentación funcional. Doctoral Thesis, Departamento de Ciencias Agroforestales, Universidad de Sevilla. [M70]

Lakušić, D., Stefanović, S., Siljak-Yakovlev, S., Rakić, T., Kuzmanović, N., Surina, B. (2016): Edraianthus stankovicii (Campanulaceae), an overlooked taxon from the Balkan

27 Peninsula - Evidence from morphometric, molecular and genome size studies. Phytotaxa 269(2): 69–89. 1. Politeo, O., Talić, S., Ruščić, M. (2019): Edraianthus pumilio (Schult.) A. DC.: Phytochemical and biological profile. Journal of medicinal plant research 13(5):96- 103. [M51]

Di Pietro, R., Kuzmanović, N., Iamonico, D., Lakušić, D. (2017): Nomenclatural and taxonomic notes on Sesleria sect. Argenteae (Poaceae). Phytotaxa 309(2): 101–117. 1. F. Bartolucci, L. Peruzzi, G. Galasso, A. Albano, A. Alessandrini, N. M. G. Ardenghi, G. Astuti, G. Bacchetta, S. Ballelli, E. Banfi, G. Barberis, L. Bernardo, D. Bouvet, M. Bovio, L. Cecchi, R. Di Pietro, G. Domina, S. Fascetti, G. Fenu, F. Festi, B. Foggi, L. Gallo, G. Gottschlich, L. Gubellini, D. Iamonico, M. Iberite, P. Jiménez-Mejías, E. Lattanzi, D. Marchetti, E. Martinetto, R. R. Masin, P. Medagli, N. G. Passalacqua, S. Peccenini, R. Pennesi, B. Pierini, L. Poldini, F. Prosser, F. M. Raimondo, F. Roma- Marzio, L. Rosati, A. Santangelo, A. Scoppola, S. Scortegagna, A. Selvaggi, F. Selvi, A. Soldano, A. Stinca, R. P. Wagensommer, T. Wilhalm & F. Conti (2018) An updated checklist of the vascular flora native to Italy, Plant Biosystems - An International Journal Dealing with all Aspects of Plant Biology 152(2): 179-303. [M22]

Kuzmanović, N., Lakušić, D., Frajman, B., Alegro, A., Schönswetter, P. (2017): Phylogenetic relationships in Seslerieae (Poaceae) including resurrection of Psilathera and Sesleriella, two monotypic genera endemic to the Alps. Taxon 66(6): 1349–1370. 1. Cresti, L., Schönswetter, P., Peruzzi, L., Barfuss, M. H., Frajman, B. (2019): Pleistocene survival in three Mediterranean refugia: origin and diversification of the Italian endemic Euphorbia gasparrinii from the E. verrucosa alliance (Euphorbiaceae). Botanical Journal of the Linnean Society 189(3): 262-280. [M21] 2. Frajman, B., Schönswetter, P., Weiss-Schneeweiss, H., Oxelman, B. (2018): Origin and diversification of South American polyploid Silene sect. Physolychnis (Caryophyllaceae) in the Andes and Patagonia. Frontiers in genetics 9: 639. [M21] 3. Ubaldi, D., Garavaglia, C. (2018): About Sesleria nitida Ten. and Sesleria feretrana sp. nova in Tuscan-Romagna Apennines (Italy). Quaderno di Studi e Notizie di Storia Naturale della Romagna 47: 25-40. [M51] 4. Tkach, N., Schneider, J., Döring, E., Wölk, A., Hochbach, A., Nissen, J., Winterfeld, G., Meyer, S., Gabriel, J., Hoffmann, M.H., Röser, M. (2019): Phylogeny, morphology and the role of hybridization as driving force of evolution in grass tribes Aveneae and Poeae (Poaceae). bioRxiv 707588. [M51] 5. Yu, C. C., Chung, K. F. (2017): Why Mahonia? Molecular recircumscription of Berberis sl, with the description of two new genera, Alloberberis and Moranothamnus. Taxon 66(6):1371-1392. [M21]

Radosavljević, N., Kuzmanović, N., Vukojičić, S., Lakušić, D., Jovanović, S. (2017): Floristic diversity, composition and invasibility of riparian habitats with Amorpha fruticosa: A case study from Belgrade (Southeast Europe). Urban Forestry & Urban Greening 24: 101– 108. 1. Delai, F., Kiss, T., Nagy, J. (2018) Field-based estimates of floodplain roughness along the Tisza River (Hungary): The role of invasive Amorpha fruticosa. Applied geography 90: 96-105. [M21]

28 2. Stešević, D., Luković, M., Caković, D., Ružić, N., Bubanja, N., Šilc, U. (2017): Distribution of alien species along sand dune plant communities zonation. Periodicum biologorum 119(4): 239-249. [M23] 3. Đurđić, S. (2017). Protected areas in the function of sustainable development: Case study on the city of Belgrade. Zbornik radova-Geografski fakultet Univerziteta u Beogradu 65(1): 319-329. [M51] 4. Kucsicsa, G., Grigorescu, I., Dumitraşcu, M., Doroftei, M., Năstase, M., Herlo, G. (2018) Assessing the potential distribution of invasive alien species Amorpha fruticosa (Mill.) in the Mureş Floodplain Natural Park (Romania) using GIS and logistic regression. Nature Conservation 30: 41-67. [M22] 5. Milanović, Đ., Maslo, S., Šarić, Š. (2018): Four neophytes new for the flora of Bosnia and Herzegovina. Botanica Serbica 42(1): 139-146. [M24] 6. Vincetić, M. (2018). Širenje vrste Amorpha fruticosa L. na području Županje. Doctoral dissertation, Josip Juraj Strossmayer University of Osijek. Department of biology. [M70]

Jovanović, S., Kabaš, E., Kuzmanović, N., Jakovljević, K., Vukojičić, S., Lakušić, D. (2017). Phytosociological characteristics of seven poorly known associations of serpentine rocky grassland vegetation of the order Halacsyetalia sendtneri in Serbia. Botanica Serbica 41(2): 221-247. 1. Nachychko, V.O., Sosnovsky, Y.V. and Honcharenko, V.I. (2019): First record of Balkan Thymus jankae (Lamiaceae) from Ukraine, with taxonomic remarks on the species. Botany Letters 166(1): 41-50. [M22]

Vassilev, K., Ruprecht, E., Alexiu, V., Becker, T., Beldean, M., Biță-Nicolae, C., Csergő, AM., Dzhovanova, I., Filipova, E., Frink, JP, Gafta, D., Georgieva, M., Germany, M.S., Goia, I., Gumus, M., Hennekens, S.M., Janišová, M., Knollová, I., Koleva, V., Kostadinova, S., Kuzmanović, N., Loos, J., Mardari, C., Michl, T., Neblea, M.A., Nicoară, R.I., Novák, P., Öllerer, K., Onete, M., Palpurina, S., Paulini, I., Pedashenko, H., Pușcaș, M., Roman, A., Šibík, J., Sîrbu, C., Stancu, D., Sutcliffe, L., Szabó, A., Tomescu, C-V., Totev, E., Tsvetanov, B., Turtureanu, P.D., Vassileva, P., Velev, N. & Dengler, J. (2018): The Romanian Grassland Database (RGD): historical background, current status and future perspectives. Phytocoenologia, 48(1): 91-100. DOI: 10.1127/phyto/2017/0229 1. Török, P. and Dengler, J., 2018. Palaearctic grasslands in transition: overarching patterns and future prospects. In: Squires, V.R., Dengler, J., Hua, L., Feng, H. (eds.): Grasslands of the world: diversity, management and conservation. CRC Press, Boca Raton, US. [M13] 2. Bruelheide, H., Dengler, J., Jiménez‐ Alfaro, B., Purschke, O., Hennekens, S.M., Chytrý, M., Pillar, V.D., Jansen, F., Kattge, J., Sandel, B. and Aubin, I. (2019). sPlot– A new tool for global vegetation analyses. Journal of Vegetation Science 30(2): 161- 186. [M21] 3. Těšitel, J., Vratislavská, M., Novák, P., Chorney, I.I., Roleček, J. (2018): Merging of Pedicularis exaltata and P. hacquetii in the Carpathians: from local history to regional phylogeography based on complex evidence. Folia geobotanica 53(3): 301- 315. [M22] 4. Venn, S., Ambarlı, D., Biurrun, I., Dengler, J., Kuzemko, A., Török, P., Vrahnakis, M. (2018): The Eurasian Dry Grassland Group (EDGG) in 2016–2017. Hacquetia 17(1): 17-23. [M51]

29 5. Dengler, J., Becker, T., Heinken, T., Kurzböck, C.M., Pätsch, R. (2018): News from GrassVeg. DE, the German grassland vegetation database. Palaearctic Grasslands 38: 26-29. [M51] 6. Willner, W., Roleček, J., Korolyuk, A., Dengler, J., Chytrý, M., Lengyel, A. (2019): Formalized classification of the semi-dry grasslands of Central and Eastern Europe. Preslia 91(1): 25-49. [M21] 7. Roman, A., Ursu, T.M., Onțel, I., Marușca, T., Pop, O.G., Milanovici, S., Sin- Schneider, A., Gheorghe, C.A., Avram, S., Fărcaș, S., Frink, J.P. (2019): Deviation from Grazing Optimum in the Grassland Habitats of Romania Within and Outside the Natura 2000 Network. In: Habitats of the World. IntechOpen. DOI: 10.5772/intechopen.84872. [M14] 8. Starrs, P.F., Huntsinger, L. and Spiegal, S., 2018. North American Grasslands and Biogeographic Regions. . In: Squires, V.R., Dengler, J., Hua, L., Feng, H. (eds.): Grasslands of the World, pp. 253-286, CRC Press, Boca Raton, US. [M13]

Sabovljević, M., Kuzmanović, N., Vreš, B., Ruščić, M., Surina, B. (2018): Contribution to the bryophyte flora of the island of Rava (Adriatic Sea, Mediterranea) and Zygodon conoideus new to Croatia. Herzogia 31(2): 988–994. 1. Šegota, V., Gulin, I., Rimac, A. and Alegro, A., 2019. Contribution to bryophyte flora of Croatia: new finding of rare aquatic moss Fissidens fontanus (Bach. Pyl.) Steud. in Lake Visovac (Krka National Park). Natura Croatica: Periodicum Musei Historiae Naturalis Croatici 28(1): 63-71. [M51]

Janković, I., Šatović, Z., Liber, Z., Kuzmanović, N., Di Pietro, R., Radosavljević, I., Nikolov, Z., Lakušić, D. (2019): Genetic and morphological data reveal new insights into the taxonomy of Campanula versicolor s.l. (Campanulaceae). Taxon 68(2): 340-369. 1. Bogdanović, S., Rešetnik, I., Jeričević, M., Jeričević, N., Brullo, S. (2019): Molecular and morphological survey on Campanula cremnophila (Campanulaceae), a new isophyllous species from Croatia. Plant Systematics and Evolution 305(8): 687-703. [M22]

6. ОЦЕНА САМОСТАЛНОСТИ КАНДИДАТКИЊЕ У НАУЧНО-ИСТРАЖИВАЧКОМ РАДУ

На основу увида у научно-истраживачки рад и допринос кандидаткиње као аутора научних публикација, може се закључити да је др Невена Кузмановић дала изузетно важан допринос у таксономским и геоботаничким истраживањима на ширем подручју Србије и региона, дајући значајан допринос бољем познавању таксономских и фитоценолошких карактеристика Балканског полуострва, уз учешће у свим фазама научно-истраживачког рада, од планирања рада на терену до писања манускрипта. Изузетан допринос кандидаткиња др Невена Кузмановић је дала и у номенклатурним истраживањима, као и истраживањима инвазивних биљних врста као и заједница у којима оне доминирају. У периоду након избора у звање научни сарадник, ефикасност кандидаткиње резултирала је бројним научним публикацијама: 1 лексикографска јединица или карту у публикацији међународног значаја, 1 рад у међународном часопису изузетних вредности, 5 рада у врхунским међународним часописима, 9 радова у истакнутим међународним часописима, 4 рада у међународним часописима, 4 рада у домаћим часописима међународног значаја верификованим посебном одлуком, 1 рад у истакнутом часопису националног значаја, 1 предавање по позиву са међународног

30 скупа штампано у изводу, 27 саопштења са међународних скупова штампаних у изводу; 1 саопштење са националног скупа штампано у изводу.

7. КВАЛИТАТИВНИ ПОКАЗАТЕЉИ НАУЧНОГ АНГАЖОВАЊА

Поред наведених квантитативних показатеља, научно-истраживачко ангажовање др Кузмановић се карактерише високим научним квалитетом. Анализом научно-истраживачког рада др Невене Кузмановић, и нарочито на основу личног увида у њен досадашњи рад морамо истаћи да њу одликује велика посвећеност научном раду, изузетна ефикасност и способност да са лакоћом савладава и примењује нове технике и методе у ботаничким истраживањима, као и њена кооперативност и комуникативност која се огледа у изванредној сарадњи коју је успоставила са многобројним институцијама и водећим истраживачима у земљи и иностранству. Све ове особине су довеле до њене надпросечне продукције публикованих радова у најеминентнијим научним часописима. Поред тога, њен веома успешан рад са студентима основних и мастер студија Биолошког факултета, говори о томе да кандидаткиња поседује и значајне педагошке квалитете.

7.1 Међународна сарадња

Током свог досадашњег рада, др Невена Кузмановић је остварила веома добру сарадњу са већим бројем међународних институција и истакнутих истраживача из чега је проистекао велики број заједничких публикација, као и значајних теренских истраживања по Балкану, па и Европи. Најзначајнију сарадњу је успоставила са:  Институт за Ботанику, Универзитета у Инзбруку (Аустрија) – Dr Peter Schönswtter и Dr Božo Frajman, сарадња пре свега везана за решавање молекуларне филогеније и филогеографије рода Sesleria, као и цитогенетичких истраживања у оквиру рода  Природњачки музеј, Одељак за ботанику, Будимпешта (Мађарска) – Dr Zoltan Barina, сарадња на пољу номенклатуре и хорологије  ПДТА одељење (Planning, Design, and Technology of Architecture), Сапиенза Универзитет, Рим (Италија) – Dr Romeo di Pietro, сарадња на решавању таксономских проблема у оквиру рода Sesleria, Campanula, Quercus  Ботанички завод, Природословно-математички факултет, Загреб (Хрватска) – Др Антун Алегро, сарадња на решавању проблема у оквиру рода Sesleria  Природословни музеј, Ријека (Хрватска) – Др Боштјан Сурина, таксономска и фитоценолошка истраживања

7.2 Образовна делатност и формирање научних кадрова

Др Невена Кузмановић активно учествује у извођењу наставе на обавезним и изборним предметима на Катедри за екологију и географију биљака, Биолошког факултета Универзитета у Беораду: Од 2008-2011, др Невена Кузмановић је учествовала у реализацији практичних вежби на предметима Екологија биљака, Екосистеми и станишта Балканског полуострва и Основи екологије. Од 2012. године је сарадник и на курсу Теренски практикум 2, а од 2018. и на курсу Основе географских информационих система. Од 2015. године учествује у настави на докторским студијама студијског програма Екологија, такође на Биолошком факултету, на предмету Фитоценологија Балканског полуострва.

31 Такође, др Невена Кузмановић је аутор једног универзитетског практикума и једног уџбеника за основну школу: 1) Шинжар-Секулић, Ј., Лазаревић, М., Кузмановић, Н., Јанковић, И., Ракић, Т., Лакушић, Д. (2017). Практикум из Основа екологије. Универзитет у Београду, Биолошки факултет, Београд. 2) Маркелић, М., Лакић, И., Зељић, К., Кузмановић, Н. (2019). Биологија. Уџбеник за шести разред основне школе. Вулкан Знање, Београд.

7.2.1. Менторства и чланства у комисијама Др Невена Кузмановић је до сада била ментор у изради једног дипломског рада, члан комисије за одбрану једног дипломског рада, као и ментор два стручно- истраживачког рада / пројекта: 1) Тијана Милекић (2016). “Анатомска диференцијација популација комплекса Sesleria juncifolia (Poaceae) са подручја Балканског полуострва”, дипломски рад. Комисија: др Дмитар Лакушић, редовни професор-ментор, др Невена Кузмановић, научни сарадник-ментор. 2) Ранка Добранић (2016).“Флора шибљака (Pruno tenellae-Syringion) у Србији”, дипломски рад. Комисија: др Дмитар Лакушић, редовни професор-ментор, др Невена Кузмановић, научни сарадник-члан комисије. 3) Слађана Шеатовић и Снежана Тимотијевић (2016). “Заједнице са доминацијом Poa bulbosa на псековима Новог Београда”, стручно-истраживачки рад. Ментори: др Дмитар Лакушић, редовни професор, др Невена Кузмановић, научни сарадник. 4) Илија Пантелић и Владана Радовановић (2016). “Анализа састава и структуре сегеталних окопавина кукуруза у околини села Петница (Ваљево)”, стручно- истраживачки пројекат реализован у Истраживачкој станици Петница (рад објављен у Петничким свескама бр. 75: 310-318). Ментори: др Невена Кузмановић, научни сарадник, Тијана Милекић, докторанд.

Др Невена Кузмановић је до сада била ментор и у изради 5 мастер радова:

1) Ирена Миљковић (2017). "Моделовање просторне дистрибуције букових шума са мечјом леском (подвеза Corylo colurnae-Fagenion moesiacum) у Србији”. Комисија: др Јасмина Шинжар-Секулић, ванредни професор-ментор, др Невена Кузмановић, научни сарадник-ментор, др Дмитар Лакушић, редовни професор-члан комисије. 2) Димитрије Секулић (2017). "Моделовање просторне дистрибуције буково- јелових шума (подсвеза Abieti-Fagenion moesiacae) у Србији”. Комисија: др Јасмина Шинжар-Секулић, ванредни професор-ментор, др Невена Кузмановић, научни сарадник-ментор, др Дмитар Лакушић, редовни професор-члан комисије. 3) Ивана Зарић (2018). "Моделовање просторне дистрибуције ацидофилних букових шума (подсвеза Abieti-Fagenion moesiacae) у Србији”. Комисија: др Јасмина Шинжар-Секулић, ванредни професор-ментор, др Невена Кузмановић, научни сарадник-ментор, др Дмитар Лакушић, редовни професор-члан комисије. 4) Слађана Доронтић (2018). "Еколошко и просторно моделовање дистрибуције Trapa natans у Србији”. Комисија: др Јасмина Шинжар-Секулић, ванредни професор-ментор, др Невена Кузмановић, научни сарадник-ментор, др Дмитар Лакушић, редовни професор-члан комисије.

32 5) Невена Максимовић (2019). "Моделовање просторне дистрибуције планинских ацидофилних ливада и пашњака (свеза Nardion strictae) у Србији”. Комисија: др Јасмина Шинжар-Секулић, ванредни професор-ментор, др Невена Кузмановић, научни сарадник-ментор, др Дмитар Лакушић, редовни професор-члан комисије.

Др Невена Кузмановић је била члан комисије за оцену испуњености услова и научне заснованости предложене теме за израду докторске дисертације “Морфолошка и генетичка варијабилност изофилоидних звоничића групе "Versicolor" комплекса Campanula pyramidalis (Campanulaceae)” кандидата Иване Јанковић (2016), као и члан комисије за јавну одбрану докторске дисертације “Морфолошка и генетичка варијабилност изофилоидних звоничића групе "Versicolor" комплекса Campanula pyramidalis (Campanulaceae)” кандидата Иване Јанковић (2017).

Такође, др Невена Кузмановић активно учествује у изради докторске дисертације докторанда Тијане (Милекић) Ђенадер као и докторанда Димитрија Секулића.

7.2.2. Ангажовање у активностима везаним за едукацију шире јавности

Др Невена Кузмановић је у периоду 2017-2019. учествовала у реализацији два семинара биологије у Истраживачкој станици Петница, у својству стручног сарадника. Ангажман је подразумевао држање теоријских предавања и практичних радионица и вежби из области таксономије и фитоценологије полазницима семинара – ученицима средњих школа. Такође, др Кузмановић је одржала предавање по позиву на Универзитету у Копру (Словенија) у периоду од 23-25. априла 2018. године. У току ове посете, одржала је предавања студентима основних студија студијског програма Биодиверзитет, на тему филогенетских, филогеографских, морфолошких и еколошких истраживања рода Sesleria на читавом ареалу распрострањења рода.

7.2.3. Студијски боравци

Др Невена Кузмановић је од 2011. године остварила осам краћих или дужих боравака на Институту за ботанику Универзитета у Инзбруку (Аустрија), где у оквиру заједничких истраживања реализује цитогенетичка и молекуларна истраживања на узорцима популација родова Sesleria, Festuca и Ranunculus.

7.2.4. Ангажовање у научним друштвима

Др Невена Кузмановић је члан следећих међународних и националних научних друштава:

1. South-East European Dry Grassland Group (SEEDGG) 2. Српско биолошко друштво 3. IAPT (International Association for Plant Taxonomy) – Међународна асоцијација за биљну таксономију 4. Systematics Association – Удружење систематичара

7.3 Учешће у реализацији научних пројеката и ангажовање у руковођењу научним радом

33

Др Невена Кузмановић је у периоду од последњег избора у научно звање учествовала или учествује у 9 национална научна пројекта, као и 5 међународна пројекта.

7.3.1 Пројекти основних истраживања: 1. “Биoдивeрзитeт биљнoг свeтa Србиje и Бaлкaнскoг пoлуoстрвa - прoцeнa, oдрживo кoришћeњe и зaштитa”, Mинистaрствo прoсвeтe, нaукe и тeхнoлoшкoг рaзвoja Рeпубликe Србиje (2011-2019)

7.3.2. Остали национални пројекти: 1. Истраживања травних станишта у Националном парку „Тара“, Mинистaрствo пoљoприврeдe и зaштитe живoтнe срeдинe Рeпубликe Србиje, Нaциoнaлни пaрк „Taрa (2015) 2. “Пoдaци и услугe вeзaни зa успoстaвљaњe eкoлoшкe мрeжe нa тeритoриjи Рeпубликe Србиje jн бр. oп 01/2015“, Mинистaрствo пoљoприврeдe и зaштитe живoтнe срeдинe Рeпубликe Србиje. (2016) 3. “Пoдaци и услугe вeзaни зa изрaду црвeних књигa и црвeних листa флoрe, фaунe и гљивa нa тeритoриjи Рeпубликe Србиje jн бр. oп 02/2015“, Mинистaрствo пoљoприврeдe и зaштитe живoтнe срeдинe Рeпубликe Србиje (2016) 4. Мониторинг станишта и флоре на подручју Националног парка "Тара", Mинистaрствo пoљoприврeдe и зaштитe живoтнe срeдинe Рeпубликe Србиje, Нaциoнaлни пaрк „Taрa (2017) 5. Мониторинг станишта и флоре на подручју Националног парка "Тара", Mинистaрствo пoљoприврeдe и зaштитe живoтнe срeдинe Рeпубликe Србиje, Нaциoнaлни пaрк „Taрa (2018) 6. Услуге инвентаризације и картирања типова станишта и значајних врста биљака ПП „Голија“ ШГ „Голија“ Ивањица,. ЈП "Србијашуме" (2018) 7. „Инвентаризација и мапирање станишта на подручју Националног парка "Тара"“, Mинистaрствo пoљoприврeдe и зaштитe живoтнe срeдинe Рeпубликe Србиje, Нaциoнaлни пaрк „Taрa (2019) 8. „Прибављање података и друге услуге у циљу успостављања еколошке мреже Европске уније Натура 2000 као дела еколошке мреже Републике Србије“ ЈНОП 02/ 2018 и „Прибављање података и друге услуге у циљу наставка израде црвених листа појединачних група организама флоре, фауне и гљива у Републици Србији“ ЈНОП 03/ 2018 (2018-2019)

7.3.3. Међународни пројекти

1. Билатерални пројекат (AT-SRB, Пројекат бр. SRB 07/2016): Диверзификација биљака на Балканском полуострву: филогенетске и филогеографске анализе Ranunculus sect. Leucoranunculus sensu Florae Europaeae (Ranunculaceae) и комплекса Sesleria coerulans (Poaceae) [Plant diversification on the Balkan Peninsula: phylogenetic and phylogeographic analyses of Ranunculus sect. Leucoranunculus sensu Florae Europaeae (Ranunculaceae) and the Sesleria coerulans species complex (Poaceae)] (1. јануар 2016 – 31. децембар 2017)

34 2. Билатерални пројекат (AT-SRB, Пројекат бр. SRB 07/2018): Расветљавање односа унутар две ценолошки значајне групе биљака помоћу генетичких и морфолошких података [Disentangling relationships in two vegetation-forming plant froups using genetic and morphological data] (1. јул 2018 – 30. јун 2020) 3. “Establishment of Natura 2000 network – Montenegro”, Europe Aid/137266/DH/SER/ME. Short-Term Assignment of Freshwater habitats. AAM Management Information Consulting Ltd., Budapest, Hungary (2018) 4. "SKADAR LAKE HABITAT MAPPING" Očuvanje i održivo korišćenje biodiverziteta na Prespanskom jezeru, Ohridskom i Skadarskom jezeru. (27 мај до 30. новембар 2019. године). Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ), Podgorica 5. "Mapiranje staništa i vrsta za potrebe identifikacije područja Nature 2000 u Crnoj Gori" (01. јул 2019. до 30. децембар 2019. године). Agencija za zaštitu prirode i životne sredine, Podgorica

7.3.4. Руковођење пројектима и потпројектним задацима

Др Невена Кузмановић је у периоду након последњег избора у звање научни сарадник руководила радом на једном националном пројекту: „Инвентаризација и мапирање станишта на подручју Националног парка "Тара"“. Такође, др Кузмановић је руководила следећим потпројектним задацима у оквиру пројекта “Пoдaци и услугe вeзaни зa успoстaвљaњe eкoлoшкe мрeжe нa тeритoриjи Рeпубликe Србиje ЈН бр. ОП 01/2015“ и “Пoдaци и услугe вeзaни зa изрaду црвeних књигa и црвeних листa флoрe, фaунe и гљивa нa тeритoриjи Рeпубликe Србиje ЈН бр. ОП 02/2015“,, Mинистaрства пoљoприврeдe и зaштитe живoтнe срeдинe Рeпубликe Србиje:  Координацији посла на прикупљању и обради фитоценолошке литературе  Обради података из фитоценолошке литературе (прикупљање, дигитализација и конвертовање фитоценолошке у хоролошке податке)  Формирању база података (примарна дигитализација) о стаништима и врстама биљака, и  Интеграцији података о дистрибуцији станишта у Србији.  У оквиру пројекта „Прибављање података и друге услуге у циљу наставка успостављања еколошке мреже у Републици Србији“ ЈНОП 01/ 2018, „Прибављање података и друге услуге у циљу успостављања еколошке мреже Европске уније Натура 2000 као дела еколошке мреже Републике Србије“ ЈНОП 02/ 2018 и „Прибављање података и друге услуге у циљу наставка израде црвених листа појединачних група организама флоре, фауне и гљива у Републици Србији“ ЈНОП 03/ 2018, др Невена Кузмановић руководила је следећим пројектним задацима:

• Оперативна координација рада на базама података за све групе станишта.

7.3.5. Постдокторско усавршавање

Др Невена Кузмановић је за постдокторски пројекат под називом „Обрасци хибридизације код симпатричких популација врста шашика (Sesleria, Poaceae) са Балканског полуострва“ добила стипендију Аустријске Академије Наука ("Joint Excellence in Science and Humanities" of the Austrian Academy of Sciences), када је

35 четири месеца боравила у Инзбруку у Аустрији у периоду између октобра 2016. до октобра 2017. године.

7.4. Остали показатељи успеха у научном раду

7.4.1. Рецензије научних радова

Др Невена Кузмановић је након избора у звање научни сарадник рецензирала десет научних радова у часописима:

Phytotaxa (M22) 2015 – 2 рецензије 2016 – 1 рецензија 2019 – 1 рецензија

Tuexenia (M22) 2019 – 1 рецензија

Plant Systematics and Evolution (M22) 2019 – 1 рецензија

Botanica Serbica (M24) 2016 – 1 рецензија 2017 – 1 рецензија

Hacquetia (M51) 2015 – 1 рецензија

Webbia (M52) 2017 – 1 рецензија

8. КВАНТИТАТИВНА ОЦЕНА НАУЧНИХ РЕЗУЛТАТА

Квалитет и вредност научно-истраживачког рада др Невене Кузмановић у периоду након избора у звање научни сарадник може се сумарно приказати у следећем прегледу вредности индикатора научне компетентности у односу на прописани минимум квантитативних захтева за стицање појединих научних звања (Правилник о поступку и начину вредновања, и квантитативном исказивању научноистраживачких резултата истраживача - Прилог 4):

Категорија Вредност Број радова Укупно* радова (након избора у звање (након избора у звање научни сарадник) научни сарадник) М16 2 1 2 М21а 10 1 10 М21 8 5 34,67 М22 5 9 40.56 М23 3 4 11,5 М24 2 4 7,67

36 М32 1 1,5 1,5 М34 0,5 27 13,5 М52 1,5 1 0,68 М64 0,2 1 0,2 *након нормирања за радове са више од 7 коаутора

Укупно од последњег избора у научно звање = M: 122,28 (прописани минимум ≥ 50)

Категорија Неопходно Остварено из XX= области природних наука након избора у научно звање Виши научни Укупно 50 122,28 сарадник М10+М20+М31+М32+М33 Обавезни (1) М41+М42+М90 ≥ 40 107,9 Обавезни (2) М11+М12+М21+М22+М23 ≥ 30 96,73

37 9. ЗАКЉУЧАК И ПРЕДЛОГ КОМИСИЈЕ

На основу увида у научно-истраживачке активности др Невене Кузмановић, Комисија сматра да се научни рад кандидаткиње може оценити као изузетно квалитетан и успешан. Др Невена Кузмановић већ 10 година активно учествује у таксономским и геоботаничким истраживањима на ширем подручју Србије и региона, дајући значајан допринос бољем познавању таксономских и еколошких карактеристика биљног света Балканског полуострва. Резултате укупног досадашњег научно-истраживачког рада је као аутор или коаутор објавила у 91 библиографских јединица, које обухватају једну лексикографску јединицу или карту у публикацији међународног значаја, 30 радова у међународним и 11 радова у националним часописима, 48 саопштења са националних и међународних скупова, као и једно предавање по позиву. Њени научни резултати су према подацима релевантних база података цитирани 125 пута, што потврђује актуелност и значај научних резултата које је до сада постигла. Поред досадашње научне продукције која сведочи о изузетном научном квалитету др Невене Кузмановић, овде је потребно истаћи и њену посвећеност, упорност, ефикасност и способност да са лакоћом савладава и примењује нове технике и методе у ботаничким истраживањима. Такође, изузетна кооперативност и комуникативност, која се огледа у изванредној сарадњи коју је успоставила са многобројним институцијама и водећим истраживачима у земљи и иностранству, резултирали су у надпросечној продукцији публикованих радова у најеминентнијим научним часописима. Поред тога, њен веома успешан рад са студентима основних и мастер студија Биолошког факултета, говори о томе да кандидаткиња поседује и значајне педагошке квалитете. На основу свега изнетог, Комисија сматра да др Невена Кузмановић испуњава све услове за избор у више звање, па са задовољством предлаже Изборном већу Биолошког факултета да подржи предлог за избор др Невене Кузмановић у научно звање виши научни сарадник.

У Београду, 04. октобар 2019.

Комисија

______др Дмитар Лакушић - редовни професор Биолошки факултет, Универзитет у Београду

______др Јасмина Шинжар-Секулић - ванредни професор Биолошки факултет, Универзитет у Београду

______др Марјан Никетић - научни саветник и музејски саветник Природњачког музеја у Београду

38 Прилог 5.

Назив института – факултета који подноси захтев:

РЕЗИМЕ ИЗВЕШТАЈА О КАНДИДАТУ ЗА СТИЦАЊЕ НАУЧНОГ ЗВАЊА

I Општи подаци о кандидату Име и презиме: Невена Кузмановић Година рођења: 1981 ЈМБГ: 2008981715037 Назив институције у којој је кандидат стално запослен: Биолошки факултет

Дипломирао-ла: 2008. година, Биолошки факултет Универзитета у Београду Докторирао-ла: 2014. година, Биолошки факултет Универзитета у Београду Постојеће научно звање: научни сарадник Научно звање које се тражи: виши научни сарадник Област науке у којој се тражи звање: Природноматематичке науке Грана науке у којој се тражи звање: Биологија Научна дисциплина у којој се тражи звање: екологија и географија биљака Назив научног матичног одбора којем се захтев упућује: Матични научни одбор за биологију

II Датум избора-реизбора у научно звање: Научни сарадник: 29.04.2015. Виши научни сарадник:

III Научно-истраживачки резултати (прилог 1 и 2 правилника):

1. Монографије, монографске студије, тематски зборници, лексикографске и картографске публикације међународног значаја (уз доношење на увид) (М10):

број вредност укупно М11 = М12 = М13 = М14 = М15 = М16 = 1 2 2 М17 = М18 = 2

2. Радови објављени у научним часописима међународног значаја, нaучнa критикa; урeђивaњe чaсoписa (М20):

број вредност укупно М21а = 1 10 10 М21 = 8 5 34,67 М22 = 9 5 40,56 М23 = 4 3 11,5 М24 = 4 2 7,67 М25 = М26 = М27 = М28 =

3. Зборници са међународних научних скупова (М30):

број вредност укупно М31 = М32 = 1 1,5 1,5 М33 = М34 = 27 0,5 13,5 М35 =

4. Moнoгрaфиje нaциoнaлнoг знaчaja (М40):

број вредност укупно М41 = М42 = М43 = М44 = М45 = М46 = М47 = М48 = М49 =

5. Рaдoви у чaсoписимa нaциoнaлнoг знaчaja (М50):

број вредност укупно М51 = М52 = 1 1,5 0,68 М53 = М54 = М55 = М56 =

2

3

6. Зборници скупова националног значаја (М60):

број вредност укупно М61 = М62 = М63 = М64 = 1 0,2 0,2 М65 = М66 =

7. Магистарске и докторске тезе (М70): број вредност укупно М71 = М72 =

8. Техничка и развојна решења (М80) број вредност укупно М81 = М82 = М83 = М84 = М85 = М86 =

9. Патенти, ауторске изложбе, тестови (М90): број вредност укупно М91 = М92 = М93 =

IV Квалитативна оцена научног доприноса (прилог 1 правилника):

1. Показатељи успеха у научном раду: (Награде и признања за научни рад додељене од стране релевантних научних институција и друштава; уводна предавања на научним конференцијама и друга предавања по позиву; чланства у одборима међународних научних конференција; чланства у одборима научних друштава; чланства у уређивачким одборима часописа, уређивање монографија, рецензије научних радова и пројеката)

Др Невена Кузмановић је након избора у звање научни сарадник рецензирала десет научних радова у часописима: Phytotaxa (M22), Tuexenia (M22), Plant Systematics and Evolution (M22), Botanica Serbica (M24), Hacquetia (M51), Webbia (M52).

3

4

Такође, др Кузмановић је одржала предавање по позиву на Универзитету у Копру (Словенија) у периоду од 23-25. априла 2018. године. У току ове посете, одржала је предавања студентима основних студија студијског програма Биодиверзитет, на тему филогенетских, филогеографских, морфолошких и еколошких истраживања рода Sesleria на читавом ареалу распрострањења рода. Одржала је и једно предавање по позиву на међународном скупу штампано у изводу. Два пута је била добитник стипендије SYNTHESYS (the European Union- funded Integrated Activities grant) за пројекте реализоване у хербаријумима природњачког музеја у Бумипешти (BP) и Прагу (PR). Такође, добитник је и WUS стипендије (Аустријског Министарства Науке и Истраживања), као и DEST стипендије (Royal Belgian Institute of Natural Sciences, Brisel, Belgija). Др Невена Кузмановић је за постдокторски пројекат под називом „Обрасци хибридизације код симпатричких популација врста шашика (Sesleria, Poaceae) са Балканског полуострва“ добила стипендију Аустријске Академије Наука ("Joint Excellence in Science and Humanities" of the Austrian Academy of Sciences), када је четири месеца боравила у Инзбруку у Аустрији у периоду између октобра 2016. до октобра 2017. године.

2. Ангажованост у развоју услова за научни рад, образовању и формирању научних кадрова: (Допринос развоју науке у земљи; менторство при изради мастер, магистарских и докторских радова, руковођење специјалистичким радовима; педагошки рад; међународна сарадња; организација научних скупова)

Др Невена Кузмановић је до сада била ментор у изради једног дипломског рада, члан комисије за одбрану једног дипломског рада, као и ментор два стручно- истраживачког рада / пројекта: 1) Тијана Милекић (2016). “Анатомска диференцијација популација комплекса Sesleria juncifolia (Poaceae) са подручја Балканског полуострва”, дипломски рад. Комисија: др Дмитар Лакушић, редовни професор-ментор, др Невена Кузмановић, научни сарадник-ментор. 2) Ранка Добранић (2016).“Флора шибљака (Pruno tenellae-Syringion) у Србији”, дипломски рад. Комисија: др Дмитар Лакушић, редовни професор-ментор, др Невена Кузмановић, научни сарадник-члан комисије. 3) Слађана Шеатовић и Снежана Тимотијевић (2016). “Заједнице са доминацијом Poa bulbosa на псековима Новог Београда”, стручно-истраживачки рад. Ментори: др Дмитар Лакушић, редовни професор, др Невена Кузмановић, научни сарадник. 4) Илија Пантелић и Владана Радовановић (2016). “Анализа састава и структуре сегеталних окопавина кукуруза у околини села Петница (Ваљево)”, стручно- истраживачки пројекат реализован у Истраживачкој станици Петница (рад објављен у Петничким свескама бр. 75: 310-318). Ментори: др Невена Кузмановић, научни сарадник, Тијана Милекић, докторанд.

Др Невена Кузмановић је до сада била ментор и у изради 5 мастер радова:

4

5

1) Ирена Миљковић (2017). "Моделовање просторне дистрибуције букових шума са мечјом леском (подвеза Corylo colurnae-Fagenion moesiacum) у Србији”. Комисија: др Јасмина Шинжар-Секулић, ванредни професор-ментор, др Невена Кузмановић, научни сарадник-ментор, др Дмитар Лакушић, редовни професор-члан комисије. 2) Димитрије Секулић (2017). "Моделовање просторне дистрибуције буково- јелових шума (подсвеза Abieti-Fagenion moesiacae) у Србији”. Комисија: др Јасмина Шинжар-Секулић, ванредни професор-ментор, др Невена Кузмановић, научни сарадник-ментор, др Дмитар Лакушић, редовни професор-члан комисије. 3) Ивана Зарић (2018). "Моделовање просторне дистрибуције ацидофилних букових шума (подсвеза Abieti-Fagenion moesiacae) у Србији”. Комисија: др Јасмина Шинжар-Секулић, ванредни професор-ментор, др Невена Кузмановић, научни сарадник-ментор, др Дмитар Лакушић, редовни професор-члан комисије. 4) Слађана Доронтић (2018). "Еколошко и просторно моделовање дистрибуције Trapa natans у Србији”. Комисија: др Јасмина Шинжар-Секулић, ванредни професор- ментор, др Невена Кузмановић, научни сарадник-ментор, др Дмитар Лакушић, редовни професор-члан комисије. 5) Невена Максимовић (2019). "Моделовање просторне дистрибуције планинских ацидофилних ливада и пашњака (свеза Nardion strictae) у Србији”. Комисија: др Јасмина Шинжар-Секулић, ванредни професор-ментор, др Невена Кузмановић, научни сарадник-ментор, др Дмитар Лакушић, редовни професор-члан комисије.

Др Невена Кузмановић је била члан комисије за оцену испуњености услова и научне заснованости предложене теме за израду докторске дисертације “Морфолошка и генетичка варијабилност изофилоидних звоничића групе "Versicolor" комплекса Campanula pyramidalis (Campanulaceae)” кандидата Иване Јанковић (2016), као и члан комисије за јавну одбрану докторске дисертације “Морфолошка и генетичка варијабилност изофилоидних звоничића групе "Versicolor" комплекса Campanula pyramidalis (Campanulaceae)” кандидата Иване Јанковић (2017).

Такође, др Невена Кузмановић активно учествује у изради докторске дисертације докторанда Тијане (Милекић) Ђенадер као и докторанда Димитрија Секулића.

3. Организација научног рада: (Руковођење пројектима, потпројектима и задацима; технолошки пројекти, патенти, иновације и резултати примењени у пракси; руковођење научним и стручним друштвима; значајне активности у комисијама и телима Министарства за науку и технолошки развој и телима других министарстава везаних за научну делатност; руковођење научним институцијама)

Др Невена Кузмановић је у периоду након последњег избора у звање научни сарадник руководила радом на једном националном пројекту: „Инвентаризација и мапирање станишта на подручју Националног парка "Тара"“.

5

6

Такође, др Кузмановић је руководила следећим потпројектним задацима у оквиру пројекта “Пoдaци и услугe вeзaни зa успoстaвљaњe eкoлoшкe мрeжe нa тeритoриjи Рeпубликe Србиje ЈН бр. ОП 01/2015“ и “Пoдaци и услугe вeзaни зa изрaду црвeних књигa и црвeних листa флoрe, фaунe и гљивa нa тeритoриjи Рeпубликe Србиje ЈН бр. ОП 02/2015“,, Mинистaрства пoљoприврeдe и зaштитe живoтнe срeдинe Рeпубликe Србиje: • Координацији посла на прикупљању и обради фитоценолошке литературе • Обради података из фитоценолошке литературе (прикупљање, дигитализација и конвертовање фитоценолошке у хоролошке податке) • Формирању база података (примарна дигитализација) о стаништима и врстама биљака, и • Интеграцији података о дистрибуцији станишта у Србији. У оквиру пројекта „Прибављање података и друге услуге у циљу наставка успостављања еколошке мреже у Републици Србији“ ЈНОП 01/ 2018, „Прибављање података и друге услуге у циљу успостављања еколошке мреже Европске уније Натура 2000 као дела еколошке мреже Републике Србије“ ЈНОП 02/ 2018 и „Прибављање података и друге услуге у циљу наставка израде црвених листа појединачних група организама флоре, фауне и гљива у Републици Србији“ ЈНОП 03/ 2018, др Невена Кузмановић руководила је следећим пројектним задацима:

• Оперативна координација рада на базама података за све групе станишта. 4. Квалитет научних резултата: (Утицајност; параметри квалитета часописа и позитивна цитираност кандидатових радова; ефективни број радова и број радова нормиран на основу броја коаутора; степен самосталности и степен учешћа у реализацији радова у научним центрима у земљи и иностранству; допринос кандидата реализацији коауторских радова; значај радова)

У периоду од последњег избора у научно звање научни сарадник др Невена Кузмановић је резултате свог рада објавила у укупно 53 библиографске јединице: 1 лексикографску јединицу или карту у публикацији међународног значаја, 1 рад у међународном часопису изузетних вредности, 5 рада у врхунским међународним часописима, 9 радова у истакнутим међународним часописима, 4 рада у међународним часописима, 4 рада у домаћим часописима међународног значаја верификованим посебном одлуком, 1 рад у истакнутом часопису националног значаја, 1 предавање по позиву са међународног скупа штампано у изводу, 27 саопштења са међународних скупова штампаних у изводу; 1 саопштење са националног скупа штампано у изводу. Према подацима из релевантних база података (SCIENCE CITATION INDEX, WEB OF SCIENCE GOOGLE SCHOLAR, Research Gate), др Невена Кузмановић има укупно 125 хетероцитата, h индекс 6 на дан 04.10.2019. Од овог укупног броја цитата, радови др Невена Кузмановић су цитирани 90 пута у часописима са SCI листе. Радови су такође цитирани и у иностраним и домаћим докторским дисертацијама, као и у радовима објављеним у часописима ван SCI листе. Др Невена Кузмановић је у периоду од последњег

6

7

избора у научно звање учествовала или учествује у 9 национална научна пројекта, као и 5 међународна пројекта.

V Оцена комисије о научном доприносу кандидата са образложењем:

На основу прегледане приложене документације и увида у научно- истраживачке активности др Невене Кузмановић, Комисија сматра да се укупни научни рад кандидаткиње може оценити као изузетно квалитетан и успешан, као и да је у периоду од избора у звање научног сарадника показала завидну научну продуктивност о чему сведочи број радова и укупан број остварених поена који далеко превазилази потребни минимум.

На основу свега изнетог, Комисија сматра да др Невена Кузмановић испуњава све услове за избор у више звање, па са задовољством предлаже Изборном већу Биолошког факултета да подржи предлог за избор др Невене Кузмановић у научно звање виши научни сарадник.

ПРЕДСЕДНИК КОМИСИЈЕ

______др Дмитар Лакушић, редовни професор Биолошког факултета Универзитета у Београду

7

8

МИНИМАЛНИ КВАНТИТАТИВНИ ЗАХТЕВИ ЗА СТИЦАЊЕ ПОЈЕДИНАЧНИХ НАУЧНИХ ЗВАЊА

За природно-математичке и медицинске струке

Остварено из области Неопхо природних наука у Категорија дно периоду након избора XX= у звање научни сарадник Научни Укупно 16 сарадник M10+M20+M31+M32+M33+M Обавезни (1) 10 41+M42 Обавезни (2) M11+M12+M21+M22+M23 6 Виши научни Укупно 50 122,28 сарадник М10+М20+М31+М32+М33 Обавезни (1) 40 107,9 М41+М42+М90 Обавезни (2) M11+M12+M21+M22+M23 30 96,73 Научни Укупно 70 саветник M10+M20+M31+M32+M33+M41 Обавезни (1) 50 +M42+M90 Обавезни (2) M11+M12+M21+M22+M23 35

8