Ja Bu Ke AU to MAT UMP 45 Oru` Je Sma

ARSENASpecijalni prilogL

AU TO MAT UMP 45 Oru` je smawe ne te`i ne

IZ VI \A^ KE VA RI JAN TE AVI O NA MIG-21 Super soni~ ne o~i avi ja cije

RU^ NE BOM BE

Va tre ne ja bu ke AU TO MAT UMP 45 Oru` je sma

SADR@AJ

Automat UMP45 Oru`je smawene a da se spo me ne po zna ta ne ma~ ka fir ma Heckler & teìne 2 Raz vo jem auto ma ta UMP Koch svi odmah pomi sle na wenu seri ju ~uve nih au - i mo dela ko ji su do bili to mata MP 5 ili na malo ~u dan auto mat u kate go- Vozila MRAP ri ji oru` ja za li~ nu sa mo od bra nu (Per sonal De- oznake po ka li bri ma u K - 7 u kali bru 4,7 mili meta ra. Za{tita u vru}im fence We apon) PDW zonama 6 ko jima su iz ra|e ni - UMP9, Na kraju, tu je najno vi ja auto matska pu{ka ko ja po- lako, ali si gurno, osva ja svetsko tr ì {te – G 36. Izvi|a~ke varijante aviona UMP40 i UMP45, pozna ta Iako ~i we ni ce go vo re da je MP 5, pored izrael - MiG-21 nema~ ka fir ma Hekler skog oru`ja uzi, najra spro stra we ni ji auto mat u ruka ma Supersoni~ne o~i pravde (ali i tero ri sta i drugih kri mina la ca), ni on avijacije 11 i Koh oprav da la je mesto ni je bez mana. Kriti ko va ni su za drà~ za tva ra~a i au- jednog od naj u spe {ni jih to matska brzi na dejstva. Preko oke ana stiza le su najo - Ru~ne bombe zbiq ni je zamer ke - taj auto mat se ne proiz vo di u kali - Vatrene jabuke 24 pro iz vo |a~a stre qa~ kog bru .45 ACP, ko ji je po wima mnogo efika sni ji u poli - oru` ja. Stvore no je sjajno cijskim akci jama jer ima ve}u zau stavnu mo} i mawu Vi{enamenski proboj nost. Za kri tiku je i ce na MP 5, ko ja se u zavi - borbeni avion oru`je koje pruà sve {to sno sti od mode la i opreme kre}e od 1.200 do 2.800 KFIR ame ri~ kih do la ra. Opasan lavi} 28 i pret hodni auto mat MP5, pa To je na ve lo i dru ge drà ve ko je imaju tradi ci ju u pripremila i mnogo vi {e. A i cena je proiz vod wi streqa~ kog oru` ja da na trì {te plasi ra - Mira [vedi} ju svoja re{e wa za danas aktu el nu ka te go riju oru`ja za povoq na - ~ak i du plo ma wa li~nu samo od bra nu. Ta ko su Ita li jani ponu dili spektru, od slav nog pret hod ni ka. 2 15. avgust 2009. we ne te ì ne

dok se na isto ka poja vqu ju cele fami li je Kod au to ma ta UMP oti{li su toli ko u lo va od ~e li~ nog li ma, pa i we go vog za va ri- oru` ja te name ne, a me |u wi ma najpo zna ti ji kraj nost da su sve de lo ve ko je su mo gli iz rava wa, {to su uglavnom do ta da radi li u fir - su groza, ke dr, klin... di li od po li me ra. Po red do weg de la san du - mi H&K. Za hva qu ju }i to me sma we na je te ì - Sve to nate ralo je qude iz ~uve ne kom- ka, pi{toq skog ru ko hva ta, pred we oblo ge, na oru`ja, iako au to mat izgle da malo ne - pa nije Hec kler & Koch da po ku {a ju da tr ì{tu od po li me ra je iz ra|en ~ak i uda ra~, a me - zgrap no – robu sno. To je veli ki uspeh jer su po nu de nasled ni ka auto mata MP 5. Novo talni ~ep posta vqen je samo na mestu gde na taj na~in u te ì ni presti gli ~u ve ni oru` je poja vi lo se 1999. pod ozna kom UMP uda ra~ uda ra udarnu iglu. Kod tog oru` ja od - MP5A2 i opasno se pribli ì lo MP5K, iako (Univer sa le Maschinen pi sto le). usta lo se od tradi ci o nalnog pre so va wa de- on ima sko ro duplo duù cev. Novi koncept Razvoj no ve fa mi li je auto mata po ~e li su u fir mi Hec kler & Koch dva de set go di na na kon po jave na tr ì {tu oru` ja MP 5. Na to ih je na veo ame ri~ ki kon kurs JSSAP (Jo int Ser - vice Small Arms Pro gram), ko ji je tre ba lo da re zul ti ra je din stve nim oru` jem za opre ma - we re gu larnih i spe ci jal nih je di ni ca voj ske i po li ci je. No, Ameri kan ci su na kraju kupi - li stari MP 5 i sami nasta vi li usavr {ava - we tog mo dela da bi dobi li svoj mo del HK 54A1. Inè weri u H&K na stavi li su to kom osam de se tih i de ve de se tih da eks pe ri men ti - {u sa modu lar nim koncep ti ma au to ma ta. Kao re zul tat na sta ja li su mo de li MP 2000 i MP 5PIP, a na kraju je razvi jen i UMP. U toj firmi odu sta li su od svog ~uve - nog si stema tr zaja sa bra vqewem vaqci - ma, koji su kori sti li mitra qez MG-42, seri ja mi tra qeza HK 13/23 i pu {aka HK 33, te au tomat MP 5. Prvi znak da se ~u - vena fa brika po lako dis tan cira od ovog prin ci pa bio je kada su za svoju juri {nu pu{ku G 36, a kasni je i na UMP, prime - nili princip pozaj mi ce ba rut nih ga so va sa kli pom. Pre {lo se na prin cip tr za ja zatva ra~a sa rela tiv no la ganim blo kom Automati u kalibrima zatva ra ~a i sa malo pokret nih delo va. (od gore na dole) Ugra|en je i zadr à~ zatva ra ~a, {to je – .40, 9h19 mm, i .45 ACP bi lo jed na od glav nih pri medbi kod MP 5.

Po li meri

Kon strukto ri su u iz radi auto mata UMP oti {li to li ko u krajnost da su sve de lo ve ko je su mo gli izra di li od po li - me ra. Po red do weg de la san du ka, pi {toq skog ru kohva ta, predwe oblo ge, od po li me ra je iz ra |en ~ak i uda ra~, a me - talni ~ep po stavqen je samo na mestu gde udara~ udara udarnu iglu. Kod tog oru` ja odu sta lo se od tradi ci o nalnog pre - so va wa delo va od ~e li~ nog li ma, pa i wego vog za va riva wa, {to su uglavnom do tada ra di li u firmi H&K. Zahva quju }i to me smawe na je teì na oru`ja. To je veli ki uspeh jer su na taj na ~in pre sti gli ~u ve ni MP5A2 i opasno se pribli ì lo MP5K, ia ko on ima sko ro du plo du ù cev.

3 na pi {toq ski ru ko hvat (ne gde ot prili ke na Si stem posta vqa wa {ine ni je se pro- Pre ci znost pr voj tre }i ni ru ko hvata sa gor we stra ne), a me nio od pro ve re nog na ~i na ko ji je prime - sa dru ge na utvr |i va~ okvira. U su mu - wen na , iz ve denoj za Ameri kan ce od Auto mat UMP po ka zao se i na stre - H&K XM-8 G- li {tu kao ve o ma preci zno oru` je. U polu - dro re{i li jo{ jedno pi tawe - is pred oba- 36. Sva ka {ina utvr|u je se na oru`ju pomo }u au to mat skom re ì mu paqbe, na re lativ noj ra ~e osta vi li su do voq no me sta da stre lac dva utvr|i va ~a ko ji su u wu uli ve ni. Sa gor - veli koj daqi ni od 100 m, ostva ru je se mu - mo è ko ri sti ti i ru ka vi ce, bi lo da je re~ o we stra ne au to mata mo gu }a je mon ta à {i ne zim skim ili onim koje nose spe ci jala ci. du ì ne {est in ~a (152 mm), dok se sa le ve, ni ci jom .45 ACP grupa pogo daka pre~ni ka 150 mm, {to je za ovaj rela tiv no spor me- Pred wi do wi ru kohvat, koji u sebi de sne i do we stra ne mo gu po sta vi ti {ine du- skriva cev, tako |e je izra |en od pla sti ke tak odli ~an rezul tat. Prili kom ga|a wa na ì ne ~e ti ri in ~a (102 mili meta ra). viso kog kvali te ta i otpor nosti na viso ke ve }im uda qe no stima, smet we ne stva ra ni Kundak, koji je skelet ni, prekla pa se u tem pe ratu re. Radi brèg hla |e wa cevi na desnu stranu, ~i me se smawu je duì na oru`- zakri vqe na trajek to rija muni ci je.45 ACP, do woj ob lo zi – ru ko hva tu posto je dva veli ka ja sa 690 mm na 450 mi li me tara. Ve} po zbog preci zne regu la ci je ni{a na i u ver - i jedan ma li uz du `ni otvor kroz koji struji ti kalnoj i u ho rizon tal noj ravni za kom - standard noj {e mi fir me, na sa mom kunda ku va zduh i rashla |u je cev. Na woj se na laze i mon ti rani su gu meni oslon ci za rame i za pen zaci ju bo~ nog ve tra. I prili kom dej- le ì {ta za sme{taj Pi ka ti ni jeve ili Vi ve - stva sa dva metka auto mat se poka zao kao obraz. Kundak je tako |e od poli me ra. Me- ro ve {i ne. hani zam za odbra vqi vawa kunda ka je jedno - ve o ma preci zan jer se na da qi na ma od 15 Od plasti ke je i poklo pac sandu ka, ko - m do bi ja grupa pre~ni ka od 50 do 100 mi- sta van i pou zdan i ne posto ji mogu} nost da ji za tva ra san duk sa gor we stra ne. Na we mu se s vreme nom raskli ma. li meta ra. se nala ze me hani~ ki ni {ani i le ì {ta za sme {taj Pi ka ti ni je ve ili Vi ve ro ve {i ne. Cev novog auto ma ta iz ra |e na je po naj - Sa pred we le ve stra ne, od mah is pod ku }i - boqoj tra di ci ji fir me – po li go nal na je i {ta pred weg ni {a na, na lazi se uz du `ni hro mira na, do bi jena hladnim kova wem. Na otvor kroz ko ji se kre}e ru~i ca zatva ra~a we nom predwem delu, ko ji jedva viri iz na pred-nazad. pred weg ru ko hvata, nala zi se je din stven gre - Er gono mi ja oru` ja ne od stupa od do - ben za koji se utvr|u je pri gu {i va~. Za ovaj sa da {wih mode la firme H&K, pa se po je- au to mat pri gu {i va~ je pri pre mi la {vaj car- dine koman de nala ze go to vo na identi~ nim mesti ma kod vi {e mo dela oru`ja. Na taj ska fir ma Bru eg ger & Tho met, i on sma wu je bu ku za najma we 20 , ka da se kori sti stan- na~in uspe li su da smawe peri od prila go - dB |a va wa trenut nih kli je na ta. Au to mat ima dardna mu ni ci ja. se lek tor sa ru ~i com sa obe stra ne, dok se Od ni {anskih sprava auto mat ima iz baci vawe praznih ~a u ra obavqa iskqu - ugra |en me ha ni~ ki ni{an ~iji zadwi ni{an ~ivo na de snu stranu. Iz baci va~ je sme- ima dva polo à ja i pode siv je po prav ci i {ten u sandu ku tako da usmera va ~au ru po vi sini, dok je predwi ni {an okrugla mu- pre ma do la, a ne u li ce strel ca. Zbog ovo - {i ca za{ti }e na ku }i {tem. ga i le voru ki strel ci bez ikakvih proble - Do wi deo sandu ka, tako |e iz ra|en od ma mo gu da ko riste to oru` je. poli me ra ili plasti ke, go to vo je iden ti ~an onom kod MP5 auto mata. Ruko hvat je anatom - Fleksi bil nost ski – pi{toq ski, sa unutra {we stra ne {u- paq (opet ra di sma wi va wa te ì ne), po sta- Ne za o bila zna oso bi na svih oru` ja, vqen malo na pred od vrata kun daka. Iz nad koje pre ten du ju da bu du upo tre bqa va na u we ga nala zi se regu lator paqbe, ko jim se okvi ru nekih speci jal nih jedi ni ca vojske i ve o ma jedno stavno i prosto ruku je. De{wa - po li ci je, jeste wego va flek sibil nost. Ona, ci ma je dovoq no samo da podig nu palac, popre svega, omo gu }ava kori {}e we razli ~i- stave ga na re gu lator i mo gu ma ni pu li sati tih do data ka – op ti~kih, la serskih i dru gih re ìm va tre. vrsta opto elek tron skih ni {ana, zatim tak- Oba ra~a je kla si~ na i ima ve o ma mali ti~kih sveta la, pa verti kal nog predweg ru- prazan hod. Ka rak te ri sti ~an je za {tit nik ko hvata, koji se uspe {no monti ra ju na ~e ti - oba ra~e jer se ona sa jedne strane oslawa ri standard ne {i ne.

OSNOVNI TT PO DACI

Kali bar .45 in ~a 11,43 mm Du ì na ce vi 200 mm Teo ret ska br zi na ga |a wa 580-700 m/m Po~et na br zi na zr na 381-412 m/s Teì na 2,09 kg bez opre me 2,81 kg pun i sa do datnom opremom Du ì na 690 / 450 mm Ka pa ci tet okvi ra 10 i 25 me taka Prin cip ra da trzaj neza bra vqe nog za tva ra~a

4 Po sle kriti ka da auto mat MP5 kori sti U po lu au to mat skom reì mu paqbe, na re- samo mu ni ci ju 9h19 mm, ~u ve na ne ma~ ka fir - lativ noj ve likoj daqi ni od 100 m, ostva - No vi ra da ri za Fin ce ru je se mu ni cijom .45 grupa po go daka ma pri lago di la je oru` je i ne kim dru gim ka - ACP Izra el sko-ame ri~ ki konzor ci jum li bri ma, poput . i 10 mm auto , ~i me pre~ nika 150 mm, {to je za ovaj rela tiv - 40S&W primio je porux bi nu od je u ve }oj meri pove }ana zau stavna mo} i do - no spor me tak od li ~an re zul tat, a {to je Thales-Raythe on ne kle efi ka snost. Kod no vog mo dela iz - jo{ bo qe, u ni vou je sa stari jim „bra tom“ finske vlade za ispo ru ku novih radar skih UMP si stema 403 za potre be o stavqen je ka li bar 10 mm au to, a ume sto MP 5 u svim kali brima. Smetwe prili kom Ground Master fin ske armi je. Ta drà va izdvo ji }e 200 we ga uba ~en je sta ri pro ve re ni .45 ACP. ga |awa na ve}im uda qe nosti ma nije stva- Po zna to je da je taj ka li bar ve o ma popu la - rala ni za krivqe na trajek tori ja muni ci - mi li ona evra za 12 ra darskih je dini ca ran u Ameri ci ne samo zbog tradi ci je, ve} i je .45 ACP, zbog pre cizne regu la ci je ni- sme{te nih na kami onskoj {asi ji. Domet prak ti~no sti – veli ka za u stav na mo} i re - {ana i u verti kalnoj i u ho rizon talnoj novog rada ra je 440 kilo meta ra i to }e lativ no ma la pro boj nost ga ran tu ju da }e ravni za kompen za ci ju bo~nog ve tra. I umno go me dopri ne ti boqoj kon tro li fin- kri mina lac biti zau stavqen bez bo jazni od prili kom dejstva sa dva metka auto mat se skog vazdu {nog pro stora. prostrel nih ra na i po vre |iva wa ne du`nih poka zao kao veo ma pre cizan jer se na da- M. B. ci vi la. Osim toga, iako podzvu~ na muni ci ja qi nama od 15 m do bi ja gru pa pre~ni ka od kali bra 9h19 mm ima osetno smawe nu efi- 50 do 100 mi li me ta ra. kasnost, to se ne mo è re}i za staru pod- Kon tro la oru`ja je veo ma dobra, ~ak i zvu~ nu mu ni ci ju u kali bru .45 ACP. prili kom rafal ne paqbe, bez ob zi ra na vr- Ne ki mo deli no vog stu i labor ci ju muni ci je. Kori ste }i stan- ne ma~kog au to mata do - dardnu mu nici ju .45 ACP od 230 grs, 14,9 g, bili su oznake zahva qu - ostva rena je brzi na ga|a wa od 580 meta ka u ju }i kali bri ma u koji ma mi nu ti. Sa ma lo sna `ni jom mu ni ci jom +P su iz ra|e ni, pa tako po - 185 grs, 12 g pove }a na je brzi na na 800 me- stoje UMP9, UMP40 i ta ka u mi nu ti. Sem te mu ni ci je, UMP45 moè UMP45. da ko ri sti i sna`ni ju .45 super 185-260 grs, Ka paci tet okvi ra 12-16,8 g gde se brzi na kre}e od 298 do 428 je ta ko|e raz li ~it za - meta ka u minu ti. Po red toga, preci znost ni - hva quju }i kali bru. Zna je naru {e na ni upo trebom prigu {i va ~a. se da je muni ci ja .45 ACP dale ko ve}ih dimen - Mode li za ci vilno zija ne go 9h19 mm, ta ko tr ì {te da se mo ra ko ri sti ti jed nored ni okvir izra - êl ni ci ~u ve ne fir me è leli su da |en od pla sti~ ne ma se i kvali te te auto ma ta UMP maksi mal no isko - kapa ci te ta 10 i 25 me- riste i po nu de ga i civil nom tr ì {tu. Ta ko ta ka. Po sto je i va ri jan - je nastao model USC45 kara bin sa duì nom te sa ~e li~ nim okvi rom ce vi od 16 in ~a (406,4 mm), ali bez mo gu} - Izrael izvo zi u Rusi ju i to sa starih ameri~ kih nosti dej stva au to mat skom paq bom i pre la - bespi lot ne le te li ce au to mata iz Drugog svet - ma wa kun da ka. Ia ko se zna da du à cev da je skog rata M3 Grea se gun boqu ba li sti ku i jo{ ve}u za ustav nu mo}, pa Po sle isku stva sa gruzij skim bes pi- ili pak od malo pozna - ~ak i do met, kara bin USC45 ni je na i{ao na lot nim le te li ca ma u toku kratkog pro {lo - ti jeg In gra ma MAC-10, do bar pri jem na civil nom tr ì{tu. Je dan od godi {weg suko ba, Rusi ja je od lu~i la da na - gde je potreb na mala mo- raz lo ga za to je ste pro ble mati~ no skri ve no bavi izrael ske bespi lot ne lete li ce. To }e di fi ka ci ja. Dru ga dva no {ewe ispod jakne ili sakoa za qude koji biti prvi zva ni~ni transfer izrael skih auto mata u ka li bri ma se ba ve obezbe |e wem. borbe nih le teli ca Ru si ji u istori ji. Na - 9h19 mm i .40 S&W ko- Ipak, au tomat UMP45 na {ao se u asor - bav ka se odno si na ne koli ko mode la raz - ri ste po sto je }e ba na na tima nu pripad ni ka speci jal nih jedi ni ca voj- li ~ite name ne. Bird eye i I-WI EW Mk 150 okvire od MP5, ka paci - ske i po li ci je, ~ak i u slu `ba ma obez be |e wa, bespi lot na su lete li ca kratkog do meta, a te ta 15 i 30 meta ka. naro ~i to aero droma. Tamo se, zbog veli kog Se ar cher 2 i Heron du gog. Vred nost ugo vora No vi auto mat u bro ja qudi, po ka za la kao pred nost oso bi na je 50 mi li o na dola ra. naj ja~em ka li bru (.45 ograni ~e ne pro bojno sti. Ve li ka ko li ~i na M. B. ACP) ima isti tr zaj kao kom pozit nog pla sti~nog ma teri ja la od ko ga su i 5 u kali bru 9h19 izgra |e ni poje di ni de lo vi, ta ko |e pove }a va MP Dugometni Heron mm. Za to je najve ro - ot pornost oru`ja prili kom upotre be u ra- vatni je „kriv“ princip znim agre siv nim sre dina ma - u slu`be nim trza ja zatva ra ~a, kod ~amci ma, bro dovi ma i lu ka ma, gde oru` je koga se kreta we bloka moè da do|e u kontakt sa maglom i slanom zatva ra ~a zna~aj no vo dom. uspora va povrat nom Kada se sve sagle da, mo è se za kqu ~iti oprugom, a poseb na pa - da je po zna ta nema~ ka fir ma po novo oprav - `wa posve }e na je ergo - da la epi tet jed nog od naj u spe {ni jih proiz vo - no miji i mekom oslon- |a~a stre qa~ kog oru`ja. Stvore no je sjajno cu za rame. oru` je koje pruà sve {to i MP5, pa i mnogo I na stre li {tu se vi{e. A i cena je povoq na – novi auto mat taj au to mat poka zao kao sta je ma lo is pod 900 ame ri~ kih dola ra. ve oma pre ci zno oru` je. I{tvan POQA NAC

5 VOZILA MRAP Za{tita u vru}im zonama

adle`ni organi ameri~kih snaga tokom posadama vozila da }e preìveti eventual- Vozila MRAP, namewena da zamene planirawa operacije Ira~ka sloboda ni napad, a sa druge strane dodatni oklop HUMVEE, imala su op{tu konfiguraciju: nisu imali u vidu da }e posle brzog pa- prouzrokovao je smawewe takti~kih sposob- {asiju od balisti~kog ~elika sa dnom u ob- da Sadamovog reìma buknuti pobuna nosti vozila i wihovo brè propadawe zbog liku slova „V“ i komponente komercijalnog Nprotiv koalicionih snaga i,stoga, zab teìne oklopa. porekla (COTS), koje ukqu~uju dizel motor, oravqaju}i lo{a iskustva ste~ena tokom Gubici qudskih ìvota u ameri~kim i automatski mewa~, nezavisno ve{awe sa hidrauli~kim amortizerima i lisnatim prethodnih misija u „vru}im” zonama, koalicionim snagama koje su prouzrokovale oprugama. Kapsula za za{titu i takti~ka transportna vozila (od lakih IED pove}avali su se iz godine u godinu, da bi tek 2006, dodu{e sa velikim preìvqavawe osobqa omogu}ava za{titu HUMVEE do te{kih HEMTT) nisu raspola- po normama 4569 nivoa 3 protiv gala nikakvom balisti~kom za{titom. zaka{wewem, bio pokrenut program MRAP STANAG namewen municije KE (kalibra 7,62 mm AP) i nivo 2a/b Posebno su laki vi{enamenski HUMVEE, (Mine Resistant Ambush Protected), ili 3a/b protiv eksplozija protivoklopnih jo{ od po~etka 2003, bili izloèni napadi- razvoju specijalno projektovanog vozila. mina, a i otporna je na efekte IED blast ma pobuwenika. Kako bi se koliko-toliko Osim glavnog ciqa da posadi pruì snage i do 50+ TNT sa daqine od pet i vi- za{titili, primewena je solucija add-on ar- odgovaraju}u za{titu, desilo se i to da se, sine od jednog metra. mor, odnosno izra|en je dodatni oklop koji je zahvaquju}i pre svega drasti~nom smawewu montiran na vozila kao odgovor na sve ve}u gubitaka qudstva, pove}ao moral trupa. One Bezbednost posada ubojnost improvizovanih eksplozivnih su postale mawe rawive, a sa druge strane naprava (IED – Improvised Explosive Devices). smawila se i borbenost gerilaca jer su Postoje tri kategorije vozila iz pro- Me|utim, to nije dovoqno garantovalo uvideli sve mawu efikasnost svojih napadi. grama Joint MRAP Program, koja su naru~ili Ve} ne{to vi{e od godinu dana ameri~ke oruàne snage raspore|ene u Iraku i Avganistanu koriste ve}i broj novih oklopnih vozila izra|enih tako da obezbede boqu za{titu vojnika koji operi{u u zonama gde se nalaze mine i eksplozivi razli~ite prirode. Ameri~ka vlada uloìla je dosta novca kako bi {to vi{e ubrzala razvoj i proizvodwu vozila MRAP, a iskustva sa rati{ta uticala su da se pokrene i program MRAP II, sa jo{ ve}om balisti~kom za{titom.

Vozilo FPI Cougar 4h4 US Marine Corps System Command i US bez prethodnog iskustava u sektoru Smawewe gubitaka Army po~ev od 2007, sa isporukama koje su takti~kih oklopnih vozila. BAE Systems (i u toku sve do cifre od 16.000 vozila AH) osigurao se sa 37 odsto naruxbina, FPI Od improvizovanih eksplozivnih (12.000 je ve} raspore|eno u Iraku i Av- sa 19 odsto, a GDLS samo sa ~etiri. naprava raznih tipova i snage koje ko- ganistanu). Intenzivna upotreba ve}eg broja riste ira~ki pobuwenici (vi{e od 6.000 U kategoriji jedan su Mine Resistant Util- vozila MRAP na boji{tima sredweg Istoka napada tokom 2006–2007) poginulo je oko ity Vehicle – MRUV, najmawa i najlak{a omogu}ila je da se ona ispitaju na terenu, 63 odsto od ukupno poginulih ameri~kih vozila namewena za patrolirawe i op- a iz analiza izvedeni su pozitivni i nega- vojnika (87 smrtnih slu~ajeva od ukupno eracije u urbanim sredinama. To su na tivni zakqu~ci. âk su upu}ene i ozbiqne 101 napada izvedenih januara 2007); primer: Caiman 4x4, BAE OMC RG-31N kritike. Me|utim, mora se re}i da je pri- broj rawenih bio je u proseku 69 odsto 4x4, BAE RG-33 4x4, Cougar H 4x4, Navistar marna osobina, da vozilo garantuje od ukupnog broja. Defense International MaxxPro 4x4. bezbednost posade od napada pobuwenika, Godine 2008. situacija se naglo Drugoj kategoriji pripadaju vozila u potpunosti ispunila o~ekivawa. poboq{ala zahvaquju}i pre svega uspehu namewena misijama poput pratwa/vo|a Od improvizovanih eksplozivnih nove vojno-politi~ke strategije, a znatan konvoja, transport trupa, ambulanta i naprava raznih tipova i snage koje koriste deo pripao je i vozilima MRAP: u periodu januar–decembar 2008. ukupni gubici inìwerija. To su: BAE RG-33L 6x6, FPI ira~ki pobuwenici poginulo je oko 63 , GDLS . Firma- ameri~kih snaga smaweni su za 65 odsto Cougar HE 6x6 RG-31E 4x4 odsto od ukupno poginulih ameri~kih vojni- u odnosu na isti period 2007. (broj ma i Navistar Defense Armor Holding ka (87 smrtnih slu~ajeva od ukupno 101 na- poginulih smawio se sa 809 na 277), a u naru~eno je samo po 16 primeraka vozila pada izvedenih januara 2007), a broj posledwih ~etiri meseca 2008. broj predserije. Re~ je o i MaxxPro XL 4x4 rawenih je bio u proseku 69 odsto od poginulih od IED bio je mawi od 20 (samo Caiman 6x6. ukupnog broja. nekolicina je bila ukrcana u nova oklop- Vozila nameweno za operacije Godine 2008. situacija se naglo na vozila. lokalizacije i neutralizacije mina i IED – poboq{ala zahvaquju}i pre svega uspehu Mine Clearance Protected Vehicle – MCPV nove vojno-politi~ke strategije, a znatan (vi{e od 2.000 m/s). Oklopna za{tita prve generacije u ve}ini pripadaju tre}oj kategoriji, a reprezent te deo pripao je i vozilima MRAP. Ali, ni ona MRAP grupe je PI Buffalo 6x6. nisu svemogu}a. slu~ajeva nije u stawu da spre~i probi- Iznena|uju}e je da je 40 odsto Napadi sa najteìm posledicama po jawe vozila sa tim projektilima . naruxbine vozila povereno firmi Ipak, odgovorni u ameri~koj vojsci MRAP vozila MRAP bili su oni izvedeni sa poznatom proizvo|a~u ocenili su da su vozila zadovoqila Navistar Defense Inc., IED/EFP (Explosively Formed Penetrator) – MRAP komercijalnih i industrijskih vozila, ali bombama koje su ira~ki pobuwenici postavqene zahteve, pre svega jer su smaw- po~eli koristiti polovinom 2005. u sve ila gubitke za 90 odsto prilikom napada ve}em broju i sve ve}oj ja~ini. Trenutno sa IED, a i vojnici preferiraju da se wima se u oko 10-15 odsto svih zaseda sa ek- voze dok patroliraju urbanim sredinama. Da bi jo{ pove}ali bezbednost tih vozila splozivnim napravama koriste IED/EFP, obi~no postavqenih u uskim prolazima i tako ih doveli na nivo „bez gubitaka“, u ili raskrsnicama, ta~kama na kojima US Army i USMC uveliko se traè boqe meta mora smawiti brzinu. Ovaj tip solucije. oru`ja koristi eksplozivno puwewe sa jednim hiperbrzim metalnim projektilom Operativna sposobnost Upotreba vozila MRAP u te{kim i ne- prohodnim ambijentima pokazala je i nega- tivne strane koje uti~u na operativnu sposobnost. Jo{ na po~etku razvoja program MRAP bio je predmet kritika ne samo zbog cene od 817,6 milijardi dolara, ve} i zbog

7 Caiman 6h6 Cougar HE 6x6 u transportnoj verziji i ~etiri Buffalo 6x6 za zadatke EOD/anti IED. Dodajmo i to da je u toku razvoj novog vozila u saradwi italijanskog IVECO DV i nema~kog proizvo|a~a Krauss Maffei Wegmann (KMW) pod nazivom VTM-X (Veicolo Tattico Multiruolo) 4x4 sa visokom oklopnom za{titom protiv IED pomo}u jednog GVM (ukupna masa) od 18 tona. Prva vozila trebalo bi da u|u u operativnu u upotrebu krajem ove godine. Paralelno sa tim programom, KMW razvija i verziju 6h6 tog vozila koje u~estvuje na konkursu GFF Classe 4 nema~ke vojske (na ovom konkursu u~estvuje Rheinmetall Land Sisteme sa svojim WISENT 8x8). Posledwih meseci pojavquje se sve ve}i broj zemaqa koje u redove svojih armija uvode vozila tipa MRAP, namewenih pre svega za u~estvovawe u misijama u Iraku i Avganistanu. Do sada su vozila MRAP u Iraku i Av- ganistanu pokazala zadovoqavaju}e rezul- tate, ali nadle`ni u vojsci uveliko rade na karakteristika tih vozila (dimenzija i otklawawu preostalih uo~enih mana. teìne), {to je ometalo wihovo strategijsko Izvoz transportovawe (morskim i vazdu{nim Budu}i razvoj putem). To je neposredno uticalo i na lo- Tokom 2006–2007 vozila sa karak- U pogledu oklopne za{tite, glavni gisti~ki lanac snabdevawa. Tako|e, wihova teristikama MRAP bila su izvezena {iroka primena i prete}i izgled negativno problem je neutralizovawe efekata IED/EFP. slede}im zemqama: 10 FPI (pet Cougar HE Prvo ponu|eno re{ewe bilo je da se monti- su uticali na lokalno stanovni{tvo. i pet ) kanadskim snagama, 6x6 Buffalo 107 ra dodatna za{tita koju je razvio Jo{ ve}e probleme ta vozila imala su britanskoj armiji (naz- Frag Kit 6, FPI Cougar HE 6x6 za ve} postoje}a u Avganistanu gde su izvodila misije po vani su a 1.050 komada US Army Research Laboratory Mastiff PPV), ILAV vozila i prqavim i uskim putevima i stazama u varijanta HUMVEE „up armored“ M-1114 (Iraqi Light Armoured Vehicle, M.1151. Taj dodatni oklop montira se na seoskim i planinskim zonama sa neodgo- Cougar H 4x4) Amerikanci su dali varaju}om infrastrukturom (mostovi sa Ira~anima, sa isporukama koje bi treba- vozilo u zoni gde se nalazi posada. Teàk je ograni~enom nosivo{}u, putevi sa odronom). lo da se zavr{ile do kraja 2009. oko 1.000 kg i debeo oko 30 cm. Me|utim, oklop uti~e na mobilnost vozila, jer se Tamo je ve}a opasnost od IED dolazila usled incidenata na putu ili preturawa vozila znatno pove}ava masa, a ukupna {irina ments), u vrednosti od 115 miliona dolara zbog wegove visine i nestabilnosti, te neod- dostiè ~ak tri metra. Sve to stvara prob- za 174 vozila Cougar H 4x4 u osovnoj verz- leme tokom vo`we. govaraju}eg ve{awa to~kova i amortizera. iji sa integrisanim dodatnim modularnim U periodu izme|u novembra 2007. i juna Imaju}i u vidu te pote{ko}e, jula 2007. bo~nim oklopom protiv EFP i najverovatnije 2008, u Avganistanu je od 66 incidenata u Marine Corps system Command pokrenuo je sa spoqa{wim „kavezom“ (slat cage) protiv najmawe ~etiri uzrok bio prevrtawe vozila RPG, sistemima za komunikaciju i zbog lo{eg puta ili ru{ewa mostova, specifi~nom opremom za protivelektronske Opasnost od improvizovanih nepredvidivih prepreka ili lo{e vo`we sa mere. To vozilo je u britanskoj armiji naz- eksplozivnih naprava vreba na put fatalnim posledicama po pet vojnika. vano RIidgeback. – FPI Cougar Ipak, moèmo zakqu~iti da su se i Francuska vojska je, na osnovu ugovora pored tih nedostataka vozila prve MRAP sa firmom FPI u vrednosti od 8,5 miliona serije pokazala kao dobro re{ewe za dolara, po~ela da dobija pet te{kih vozila za{titu jedinca u operacijama u „vru}im Buffalo 6x6 za razminirawe. Na sajmu zonama“. To je bilo dobra reklama za naoruàwa Eurosatory 2008 prikazana su i zemqe koje trenutno nemaju svoje projekte dva prototipa oklopnog vozila to~ka{a 4h4 tih vozila. klase 12 tona sa nivoom za{tite Nato 3-4 francuske industrije. To su vozila Nexter U drugim armijama ARAVIS na {asiji MB Unimog U5000 I Pan- . Tako|e, tom prilikom prikazano Tokom 2006. britanska armija nabavi- hard PVP/XL je i te{ko vozilo AMC (Armoured Multirole la je za operacije u Iraku 104 blindiranih koje izra|uje na , lokalno nazvanih Carrier), Renault Truck Defence Cougar HE 6x6 PPV (Pro- mehanici Sherpa 10 6x6. tected Patrol Vehicle) Mastiff. Za svoje trupe u Italijansko ministarstvo odbrane Avganistanu britansko ministarstvo potpisalo je februara 2008. ugovor u vred- odbrane predvidelo je nabavku vozila tipa nosti od 8,3 miliona dolara sa firmom . Feb- FPI MPPV (Medium Protected Patrol Vehicle) o isporuci 10 vozila MRAP, koja bi koris- ruara 2008. potpisali su ugovor, u okviru tile trupe raspore|ene u Avganistanu i Li- programa UOR (Urgent Operational Require- biji. Naruxbina ukqu~uje {est vozila

8 program MRAP II, sa ve}om balisti~kom Mastiff PPV vojske za{titom, posebno protiv IED/EFP. Ta vozi- Velike Britanije la trebalo bi da inkorpori{u u strukturi dela vozila za transport posade usavr{eni sistem za{tite zasnovan na tehnologiji Frag Kit 6. Na zahtev USMC predstavqene su dve ponude. Jedna super za{ti}ena verzija vozila Armor Holding (BAE) Caiman i Bull reali- zovana je u saradwi firmi Ceradyne i I3 (Idea Innovations Inc.) za oklopnu strukturu, i Oshkosh Truck Defense za {asiju i ostale komponente. Me|utim, vozila nisu zadovoqila postavqene zahteve budu}i da je wihova ukupna masa izazvala jo{ ve}e probleme prilikom kretawa. Kao zakqu~ak, Pentagon i daqe naru~uje 2007. vozila MRAP I kategorije I i II sa dodatnom oklopnom za{titom na bazi Frag Kit 6. Da bi uspe{no re{ili problem nabavke vozila sposobnih da uspe{no izvr{avaju misije patrolirawa, urbane protivgerile i izvi|awa maweg radijusa, ameri~ko ministarstvo odbrane nedavno i sa maksimalnim nivoom za{tite koja bi od napada, ve}im od onih u tradicional- je pokrenulo konkurs RfI (Request for Infor- trebalo da izdrì napade sa . Vozilo bi nim operacijama i borbama. Takvi uslovi za novo vozilo 4h4 koje }e biti u EFP mation) imalo motor snage 220 kW, maksimalnu name}u da se borbene i bezbedonosne je- stawu da na putu i van wega pruì mobil- {irinu od 2,3 m, pneumatike 365/80R20 i dinice opreme odgovaraju}om logisti~kom nost poput HMMWV i za{titu ekvivalent- radijus okreta od 6,85 m. Bilo bi isto ili podr{kom, da budu u stawu da operi{u za- nu ili ~ak ve}u od aktuelnih vozila MRAP. vi{e mobilno od HUMVEE sa autonomijom jedno sa tim snagama i da preìve Trenutno na ovom projektu rade ameri~ki (800 km) ve}om za 60 odsto. mno{tvo pretwi. Zato moraju raspola- i . Force Protection Oshkosh Sa druge strane Oshkosh ispituje vozi- gati vozilima sa odgovaraju}im nivoom Ameri~ki FPI radi na razvoju svog lo klase devet tona, ne{to izme|u su- balisti~ke za{tite posebno protiv IED. vozila MPV (Mine Protected Vehicle) Cheetan perblindiranog HUMVEE i budu}eg JLTV. Tako su britanske i ameri~ke snage 4x4, koje bi trebalo da zadovoqi sve za- Prvi put predstavqeno je na sajmu pokrenule programe za nabavku oklopnih hteve za U originalnoj verziji MRAP II. naoruàwa Eurosatory 2008. Vozilo se bazi- vozila za logisti~ku podr{ku. Cheetan ima GVM teìne oko 10 tona, dnom ra na jednoj jako za{ti}enoj (struktura od Ameri~ke snage koje su aktivne na u obliku slova „V“ i moè da primi ~etiri ~elika presvu~ena od modularnog kompozi- Bliskom istoku imaju potrebu za odgovara- vojnika plus jednog mitraqesca u kupoli O- ta/keramike, koje je projektovala izraelska ju}om logisti~kom podr{kom jedinica koje su GPK. U stawu je da izdrì eksploziju 14 kg firma Plasan) kapsuli za posadu (4–6 osobe), opremqene vozilima MRAP. Za izvla~ewe tih TNT pod bilo kojim to~kom i sedam kilogra- sme{tenoj na {asiju komercijalnog vozila o{te}enih vozila usled napada eksplozivn- ma TNT pod bilo kojom ta~kom ispod vozila, Ford F-550 sa motorom V-8 od 257 kW. im napravama, uzimaju}i u obzir wihovu ve- bez posledica po kapsulu za preìvqavawe liku teìnu, danas se koriste te{ki Logisti~ka komponenta guseni~ari M-88A2 ili Wrecker M-934 8x8. Tragaju}i za idealnijim vozilima tipa ARV Dok se ~eka na ta nova vozila, US Ma- (Armoured Recovery Vehicle) ameri~ka armija rine Corps Command naru~ila je po~etkom pokrenula je program Operational Need State- oktobra 2008. od Navistar Defense 822 vozi- ment (ONS) za nabavku 134 vozila za la International MaxxPro DASH, u vrednosti izvla~ewe sa nivoom balisti~ke za{tite od 752 miliona dolara, kako bi ih odmah kakvu imaju vozila MRAP Classe I. upotrebili u Avganistanu. Novo vozilo Predvi|eno je da novi ARV imaju na raspo- DASH bazira se na standardnoj platformi lagawu jedne dizalice nosivosti 25 t i ~ekr- vozila MaxxPro, modifikovanoj jednom in- ka za izvla~ewe od 22,5 t koji je u stawu da tervencijom tipa „downsizing“ tako da se vu~e vozila MRAP. poboq{a upotreba u tom specifi~nom am- Osim General Dynamics Land systems bijentu. GVM je smawen za oko 2.250 kg, koji je prezentovao jednu verziju ARV ok- ograni~avaju}i dimenzije u visini i {irini lopnog vozila ICV Stryker 8x8 relativno i na taj na~in olak{avaju}i kompletnu zad- lakog za upotrebu sa vozilima MRAP, na za- wu osovinu, a instaliran je i ja~i motor. htev US Army odgovorili su BAE systems i Sa isporukom vozila DASH, ukupan Force Protection Inc. sa vozilima baziranim broj MRAP MaxxPro za US Army i USMC, na platformama MRAP kategorija II 6x6, koja je Navistar Defense ve} isporu~io (ili odnosno BAE RG-33 MRRRV (Mine Resistant je u naruxbini po~ev od 2007), prelazi Recovery and Rescue Vehicle) i Cougar HE 6.200 komada. TSV/RV (Recovery Vehicle). Te platforme, sa Dinamika asimetri~nih sukoba dugim ili kratkim kabinama, koriste se i izlaè takti~ke snage i snage za za druge konfiguracije namewene takti~koj logisti~ku podr{ku bezbrojnim rizicima podr{ci, poput cargo standard, transport

9 Vozila Zahtevi za novo vozilo FPI Cougar 4x4 TSV Medium namewena su Da bi uspe{no re{ili problem za podr{ku u nabavke vozila sposobnih da uspe{no mawe opasnim izvr{avaju misije patrolirawa, urbane zonama ili u protivgerile i izvi|awa maweg radijusa, onim gde se ameri~ko ministarstvo odbrane nedavno je teà vozila pokrenulo konkurs za novo vozilo 4h4. ne mogu kre- Glavni zahtevi su: da GVM ne bude ve}a od tati. Za tu 9.000 kg, maksimalna brzina 105 km/~ na kategoriju iz- putu i 35 km/~ van puta sa korisnim teretom abran je od 1.130 kg, mogu}nost da transportuje min- proizvod imalno ~etiri opremqena vojnika. Po ameri~ke pitawu za{tite, vozilo mora imati za{titu firme Navistar nivoa III protiv lakog vatrenog oru`ja, i is- Defense Inc., to tako mora biti otporno na napade sa odnosno IED MXT- (tako|e i EFP) pove}e snage, te prenosnih MVA (Military protivoklopnih oru`ja tipa RPG. To ne}e Vehicle Ar- biti lak zadatak, ali ne zna~i da }e biti moured), naz- nemogu}e ga izvesti, uzimaju}i u obzir lim- van u britan- it teìne (MRAP I teì izme|u 14 i 16 tona). skoj vojsci Zadovoqiti te zahteve predstavqa pravi Husky, u os- izazov za eventualne proizvo|a~e. novnoj verziji i verziji pick-up sa duga~kom oklopnom kabi- Dodatni oklop na vozilu Caiman tipa nom sa ~etvora vrata (1+4 mesta), sa 6 Me|utim, sve to moè se opravdati hitno{}u Frag kit mogu}no{}u montaè dodatnih platformi. jedinice da se {to pre popune ovim vozili- Naruxbina ukqu~uje ukupno 280 vozila ~ija ma. Ipak, postavqa se pitawe {ta }e biti je isporuka u toku. sa svim tim vozilima ~iji je vek upotrebe od Dizel motor V-8 razvija snagu od 220 10 do 15 godina, kada se trenutna situacija kW, mewa~ je automatski, ve{awe je nezav- u Iraku i Avganistanu vojno i politi~ki sta- isno, a pneumatici su tipa 365/80R20. Spo- bilizuje. Jedan deo vozila sigurno }e ostati qa{we dimenzije vozila su: duìna 6,1 m, u upotrebi u inìwerijskim jedinicama {irina 2,4 m, visina 2,35 m, sa nosivo{}u namewen aktivnostima EOD, drugi }e mo`da od 1.800 kg GVM (maksimalna) je oko 9 tona. biti stavqen u rezervu da bi se aktivirala Oktobra 2008. Navistar MXT-MVA u slu~aju potrebe, a jedan deo mo`da }e pro- u~estvovao je zajedno sa jo{ osam drugih dati novoosnovanim vojskama i policijama vozila na konkursu Operational Utility Vehicle zemaqa koje su se vratile pod demokratsku System (OUVS) za zamenu xipova land rover kontrolu poput Iraka ili Avganistana. shelter/container, pokretnih radionica, cis- i ostalih lakih vozila britanske vojske. Na pitawe kakva }e biti budu}nost lako oklopno vozilo za po- terni za gorivo i vodu... TSV Light je vozila MRAP u takti~kim flotama sredwih Osim naruxbina iz 2008. za razna dr{ku, za upotrebu u veoma surovim ambi- mehanizovanih snaga sposobnih da operi{u u laka i sredwa oklopna vozila tipa Patrol jentima poput onog u Avganistanu i sluì misijama o~uvawa mira i u eventualnim kon- Vehicle (PV), Buffalo 6x6 za zadatke EOD, kao podr{ka vozilima Long Range Patrol Ve- vencionalnim konfliktima maweg i sredweg britansko MO objavilo je oktobra pro{le hicle (LRPV) Supacat 4x4 Jackal, odli~ne mo- intenziteta, moè se re}i da bi te jedinice godine nabavku jednog Protection Mobility bilnosti van puteva. Izabrano vozilo je trebalo da imaju na raspolagawu miks ok- Package, u vrednosti ve}oj od 700 miliona Supacat serie 600 6h6 Coyote sa otvorenom lopnih vozila i sredwe/te{kih {asijom tipa AFV/APC funti, za nabavku vi{e od 700 vozila SOV (Special Operation Vehi- MRAP (kategorija II i III) sa dobrom namewenih za pove}awe sigurnosti i cle) sa lakom bo~nom za{titom. logisti~kom podr{kom. za{tite trupa u Avganistanu. Paket Tactical Finansije za nabavku vozila MRAP i U svakom slu~aju, ve}i deo vozila na Support Vehicles (TSV) ukqu~uje nova oklopna TSV i ostale intervencije u okviru programa raspolagawu snaga za zadatke patrolirawa, vozila za pratwu i snabdevawe sredwih UOR za modernizaciju, posebno u pogledu transport osobqa, brze intervencije (od de- mehanizovanih jedinica. Program za za{tite ve} postoje}ih vozila, dovele su do jstva na otvorenom boji{tu do onih u urban- nabavku tih vozila pokrenut je krajem trenutnog stopirawa programa FRES-UV, im sredinama), bi}e dobro za{ti}ena 2008. i sa wima }e britanska armija odnosno platforma 8h8 za familiju sredwih vi{enamenska vozila sa visokom mobil- imati najkompletniju flotu vozila u Evropi vozila AFV, ~ije je uvo|ewe u operativnu no{}u i manevrisawem, ukupne mase izme|u za suprotstavqawe uslovima tzv. upotrebu bilo planirano za 2012. godinu. 8 i 10 tona. asimetri~nog ratovawa. Perspektiva U Evropi ve} postoje vozila sa tim Postoje tri verzije TSV – te{ki, sred- karakteristikama: re~ je o IVECO LMV wi i laki. TSV Heavy – te{ki oklopni Dramati~na evolucija i pove}ani in- (nalazi se u naoruàwu osam zemaqa), za- kamioni na nivou MRAP za podr{ku i snab- tezitet napada na koalicione snage u Iraku i tim Mowag EAGLE IV (koriste ga tri devawe PPV Mastiff, i Ridgeback za dejstva u Avganistanu dovele su do naglog zahteva da evropske vojske) i uskoro AMPV (Armoured visokorizi~nim oblastima. Izabran je se pove}a za{tita trupa na terenu nabavkom Multi-Purpose Vehicle) trenutno jo{ u razvoju, proizvod ameri~ke firme FPI, Cougar 6x6 vozila MRAP (koja su dosta skupa i glomazna) proizvod zajedni~kog projekta nema~kog sa kratkom kabinom (1+2 mesta) i prikoli- i na taj na~in stvorena je specijalizovana KMW (Kraus Maffei Wegmann) i RLS (Rhein- com ili cisternom, lokalno nazvano flota, ne tako homogena i fleksibilna. metall Land System). Wolfhound. Zoran MILO[EVI]

10 15. avgust 2009. IZ VI \A^ KE VA RI JAN TE AVI O NA MIG-21 Super soni~ ne o~i avi ja cije

ad na projektovawu izvi|a~kog aviona na bazi MiG-21PF u OKB 155 (MIG) pokrenut je odlukom vlade SSSR-a iz oktobra 1963. i naredbom Dr`avnog Rsekretarijata za vazduhoplovnu tehniku (GKAT) od 19. novembra 1963. godine. Razradu projekta proveli su stru~waci fabrike aviona No. 21 u Gorkom u kojoj su izradili kontejner i preradili serijski primerak MiG-21PF za novu namenu. Ka ko su ekono mi~ nost i brzi na ra da bi li prio rite ti, ni su se predu zi mali ve }i za hva ti na kon struk ci ji avi o na. Aero-fo to ka mere (AFK) tre ba lo je da se sme ste u kon - tejne re pod ve {e ne na cen tralni no sa~, pred vi |en za do dat ni re zer vo ar za go ri vo. Na vr hu ver ti kalnog stabi li zato ra posta vqe na

je ante na sa radio-pro zra~ nim poklop cem. Poka za lo se da proto tip sa oznakom E-7/8 ne mo`e da postig ne zado - vo qava ju }i tak ti~ ki ra di jus za iz vi|a~ ke za datke. Iz vi|a ~i su mora li du`e da osta- nu u va zdu hu u od no su na lov ce pre sreta ~e,

Je dan od iz da na ka ve li ke po ro di ce lo va~ kih avi o na MiG-21 je nad zvu~ ni iz vi |a~ ki avi on MiG-21R. U Ju go slo venskom rat nom va zdu ho plov stvu i pro tiv va zdu{noj od bra ni lete lo je 12 ko mada tog avio na u ulozi stra te{ki vredne izvi |a~ ke plat for me. Naknad no su lovci MiG-21MF i M mo difi ko va ni za ko so sni mawe sa veli kih udaqe no sti.

11 MiG-21R na aerodromu Batajnica 1970/71. godine u periodu kada je leteo u sastavu 204. lova~kog puka pa je tre ba lo da se pro na |e na ~in ka ko bi Iz vi |a~ki kon tej neri Osim kame ra u kontej ne ru „D“ bili su se pove }ao obim rezer vo ara. To je re {e no magne tofon MS-61 lira za snima we go vor - ta ko {to se gr ba iza pi lot ske ka bi ne, ka - U po~et ku, MiG-21R sti zali su ko ri- nih iz vi |a~ kih poda ta ka i sred stva za sa - rakte ri sti~ na za MiG-21PF, za ravna la do sni ci ma sa dva kontej ne ra „D“ za dnevno mo za{ti tu avio na od protiv ni~ke PVO – baze ver ti kalnog stabi li zato ra i tako je AFS i „R“ za radio-teh ni~ko iz vi |a we auto mat ASO-21 za odba ci va we proti vra - do bi jeno me sto za dodat nih 340 l go riva, (RTI) – za otkri va we i auto mat sko regi - darskih ma maca za stva rawe pa siv nih sme - od no sno ukup no 2.800. Pride, na potkril nim strova we signa la impuls nih radar skih sta- tawu avion skim i zemaq skim rada ri ma u nosa ~ima bila su dva dodat na rezer vo a ra nica. Podve {a va li su se na pod trup ni no - tala snom op segu od 0,6 do 12,5 cm i sta ni - sa~ kru tom ve zom i za to se ni su mo gli od - od 490 lita ra. ca SPO-3 si re na za upo zo rewe pilo ta o baci ti to kom leta. Glavni deo seta „D“ ~i- Iz mena projek ta odra zi la se na sve radar skom ozra ~e wu avi ona i za auto mat - ni le su kame re AFA-39 sa foku som od 100 sko akti vira we si ste ma ASO-21 ka da se slede }e ~lano ve po rodi ce MiG-21 jer su i mm i A[Â FA-5 sa fo ku som od 200 mm, sa one do bi li hrbat izve den po uzo ru na izvi - le teli ca ozra ~i iz stra `we po lus fe re. prore zom i dva ob jek ti va sa zahva tom te - An te ne stani ce sme{te ne su na zavr {e tak |a~a kao i ~etiri potkrilna nosa~a, umesto re na do 1,7 vi si ne le ta. Ka me re su po sta - dotada{wa dva. Prelazno re{ewe bila su krila u vrete na stim ku}i {ti ma, blok sig- vqe ne unu tar podve sni ka za snima we iz vi - nali za ci je u kon tejne ru, a indi ka tor na in - dva prototipa nastala prepravkom iz MiG- {e ra kur sa za vi sno od za dat ka. strumen talnoj ta bli u pi lot skoj ka bi ni. Sa 21 PFM, zavr{ena 1965. i zatim novi U prvoj va ri jan ti ko ri {}e wa ka me ra kon tejne rom „D“ moglo je da se izvr {i ae- prototip izvi|a~a E-7R, od nosno izde lie sa ~e ti ri ver ti kal no-ko se ka me re za mar- 94R. Za drà na je avi o ni ka sa lo va~ ke va - {rutno sni mawe zahva tao se te ren od pet rofo to sni ma we iz ho rizon talnog le ta, iz zao kre ta, pewa wa i po ni rawa sa isto vre - ri jante, ukqu ~u ju }i ra dar RP-21 i ko li ma - vi si na leta, u drugoj vari janti AFS pro vo - me nim ma nevrom po vi si ni, br zini i kur su torski ni {an PKI. di lo se kon ti nu al no sa ka me rom A[Â FA- na brzi na ma do 1.500 km/~. U RV SSSR-a perfor man se avio na 5M i dve ko se kame re AFA-39, a u tre}oj Namen ski ure |aji za ra dio-teh ni~ ko oce ni li su kao dobre i uveli su izvi |a ~a u vari janti sa dve predwe ko se kame re za - izvi |a we u kon tejne ru „R“ bile su avion ske nao ruà we pod oznakom MiG-21R. Proiz - hva ta od 3,3 vi si ne le ta. vodi li su se od 1965. do 1971. go dine u fa - Aero-foto bri ci u Gor kom. To kom pro iz vod we na deo kamera AFA-39 avi o na ugra |eni su ja ~i mo to ri R13F-300 i prome we na su tri auto pi lo ta KAP-1, KAP-2 i AP-155. Raz li ka Usled ve}e mase i podve snog te reta, u odno su na lovca izvi |a~ ima niì prakti~ ni vrhu nac leta (15.100 umesto 19.000 m), mak si malnu br zi nu od 1.700 km/~ na vi si ni od 13.000 m, dolet od 1.130 km od nosno sa dva dodat na re zer - voa ra do 1.600 km. U RV SSSR-a per for - manse avio na oceni li su kao dobre i uve li su izvi |a~a u nao ruà we pod oznakom MiG-21R.

12 izvi |a~ ke sta nice SRS-6 sa 12 an tena i Dola zak u Jugo slavi ju SRS-7 sa {est ante na koje su auto mat ski Borbe na upo treba re gistro va le ra dar ske sig na le u op se gu od Izvi |a~ke avi jacij ske eska drile (iae) 2,9 do 200 centi me tara. Za kontrol ne JRV i PVO ko risti le su sredi nom {ezde se - Borbe ni de bi avi o ni MiG-21R ima - snimke na mar{ru ti, radi preci znosti u tih ameri~ ke avi one podzvu~ nih brzi na li su 1970. godi ne na Bli skom isto ku u sa- IF-86D, RT-33A, IT-33A i RF-84G. U to sta vu tzv. ogra ni~e nog kon tingen ta sovjet - odre |i va wu stvarne po zici je avio na, ko - vreme lo va~ ka avi ja cija pre nao ruà va la ri sti la se kame ra AFA-39, a za ko menta - ske vos ke u Egiptu. U stalnim oruà nim in - se na nadzvu~ ne lov ce presre ta ~e MiG-21. ci den ti ma sa Izra e lom u~e stvo va li su pi- re pi lo ta mag ne to fon MS-61 li ra. Si stem Na poda tak da se u SSSR-u ko risti iz vi - za sa mo za {ti tu, kao i kod kontej ne ra „D“, lo ti RV SSSR-a sa avio ni ma u pustiw skoj |a~ki MiG-21R, u JRV i PVO re ago va li su {e mi bo jawa i oznaka ma doma }i na zbog ~i ni li su ASO-21 i SPO-3. 1967. zahte vom da se naba vi 12 prime ra - prikri va wa stvarnog po rekla. Tride set Na knad no su pro {i re ne takti~ ke mo- ka za zadat ke strate {ko-ope rativ nog zna - MiG-21R i MiG-21MF i 42 pilo ta ~ini li gu} nosti MiG-21R na aero fo to sni mawe ~aja. Za preo buku izabra ni su pilo ti i teh - su 35. samo stal nu iz vi |a~ ko-lova~ ku eska- no}u sa kontej ne rom „N“. U we mu su bi li ka - ni~a ri 352. iae sa aero dro ma Pleso , u ko - drilu zadu è nu za odbra nu glav ne mor na - mera UA FA-47, zatim 188 foto-pa tro na joj su kori {}eni avi oni IF-86D. U isto ri~ ke ba ze u Alek sandri ji i grado va na za osvetqa va we te rena FP-100, MS-61 vreme na Plesu su bi le dve eskadri le 117. seve ru od Port-Sa ida do Mer sa-Ma tru ha li ra i standard ni set za samo za {titu pu ka na oru à ne lovci ma F-86D. Sve tri i za takti~ ke izvi |a~ ke zadat ke. SPO-3 i ASO-21. eskadri le treba lo je, po planu Ko mande Deo avi o na preda ta RV Egipta bili JRV i PVO, da se pripre me za prena o ru- Kroz ispi ti va wa u RV SSSR pro{li su MiG-21RF, ko ji su imali tri kame re à we na MiG-21 i za pre se qe we na ae ro - sme {te ne u do wem de lu tru pa u vi si ni pi - su kon tejne ri sa siste mom za TV iz vi |a we drom Bi ha} pod ko man dom 117. pu ka. De - sa linkom za direk tan prenos slike do ze- lot ske kabi ne. Za arapske pilo te jedi ni cembra 1967. godi ne konzer vi ra ni su IF- na~in da preì ve susret sa izra el skim maqske sta nice, zatim laser ski sistem 86D, a pri padni ci 352. iae pri pre mili su [PIQ i infra crve ni sistem pro stor. U si ste mom PVO bio je let na eks trem no ma - se za pre obu ku na nadzvu~ ni avion. lim visi na ma. Pone kad su snima li teren Avganistanu su MiG-21R iz 263. Po ~et ni deo preo bu ke pro{li su u 204. sa sa mo de se tak me ta ra vi si ne. Sa mo na samostalne eskadrile koristili za lo va~ kom pu ku na aero dro mu Bataj ni ca. Od taj na ~in ima li su {an se da se vra te ku }i takti~ko izvi|awe sistem TARK-2. mar ta do ju na 1968. ~e tiri naji skusni ja pi- sa vred nim snim ci ma. Na ta ko ma lim vi - lo ta i deset ofici ra i si na ma kame re AFA-39 ni su bi le od ko - podo fi ci ra tehni~ ke ri sti zbog tehni~ kih li mi ta. Nai me, snim- slu `be bi li su na pre o - ci se nisu prekla pa li pa foto-ce li ne ni - bu ci u Krasno daru u cen- su bi le od ko ri sti. Zato su Egip}a ni ko ri - tru za obu ku strana ca. stili kame re naba vqe ne po verqi vim ka- Kada se ovla da lo nali ma od zapad nih pro iz vo |a~a. Kame re sa avi o nom MiG-21, na - su dosta vi li i RV SSSR-a na is pi ti va wa. red bom Dr àv nog se kre - Avi oni MiG-21RF bi li su vrlo ak- ta ri jata za na rod nu od - tiv ni u ok to barskom ratu 1973. godi ne. bra nu od 8. ju la 1968. Ira ~a ni su ko ri sti li MiG-21R u ra tu sa go dine 352. iae prefor - Ira nom od 1980. do 1988. go di ne. U po - mira na je u 352. lo va~ - ~et ku, ula zi li su u dubi nu Irana u sasta vu ko-iz vi |a~ku avi ja cij sku para, ali se to po ka za lo kao lo{ po tez eskadri lu (liae) u sasta - jer su ih oba rali iran ski pre sreta ~i vu 117. lova~ kog puka. F- 14A Tom ket. Le ta 1968. pripad ni ci Samo stalne eskadri le MiG-21R RV eskadri le bili su u novoj SSSR-a lete le su tokom rata u Avga ni sta- ba zi u Biha }u i ~e kali nu na na men ske zadat ke dnev nog i vr lo ~e - no ve avi o ne. Zbog odr - sto no} nog iz vi |awa u sloè nim uslo vi ma à va wa tre naè u 352. le ta iznad viso ko-pla nin skog te re na. No- li ae, privre me no su }u su svetle }im avio-bom ba ma SAB-100 i uvr{e ni lov ci MiG- SAB-250 po drà va li va trena dejstva dru- 21F-13 i dvo sedi MiG- gih avi o na. Vrlo ~e sto, MiG-21R ko ri{}e - 21U. Ka da je usle di la ni su za zadat ke va trene po dr{ke po seb no in ter venci ja is to~nog no}u i u „slobod nom lovu“, samo stal noj bloka na êho slova~ ku po trazi, a zatim u dejstvu pro tiv ka rava - avgu sta 1968, ~ini lo se na za prevoz na o ruà wa za muxa he di ne. da Moskva ne }e odo bri - ti iz voz MiG-21R za JRV i PVO, ali su dozvo le 1968. na ae ro drom Ba taj ni ca i pri mqe na pristi gle jer su ti avi o - su u 204. lova~ ki puk. Nai me, prvih go dinu ni po sluì li kao poru ka dana avio ni su bili u garan tom roku pa su Be o gradu da ih ideo lo - na ae ro dro mu bora vi li meha ni ~a ri „ga - MiG-21R sa {ki save zni ci ne }e ranti {~i ki“, ko ji iz bez bedno snih razlo ga ugro zi ti. kontejnerom „D" nisu bili poèq ni u Bi ha }u. Prva dva Prva dva avi o na slete la su 28. ok tobra MiG-21R sa ev. br. 26101 i 26102 prele - teli su u Biha} 6. decem bra 1969, dan po-

13 sle is te ka ro ka od 12 me seci od da tu ma le na „Slo bo di 71“ pred ~istku hr vatskog Proce wi va lo se da se u lova~ koj name ni ne prije ma avio na. Na iden ti ~an na ~in pr vu na ci o na li sti~ kog po kre ta. Za to su le to vi ostvari vi {e od 20 odsto nale ta, da je pogo dinu u 204. puku prove li su i preo sta li MiG-ova bili is kaz na me re drà ve da za- trebno preki nuti sa deùr stvi ma u siste mu avi oni. Primer ci MiG-21R sa ev. br. od {ti ti celo vi tost po cenu prime ne si le. PVO i da bi treba lo da se na ve`ba ma 26103 do 26108 primqe ni su 15. jula primar no kori sti u ulozi protiv ni~ke 1969, a pre dati su 352. li ae tokom ju na i Di lema: lov ci ili „pla ve“ stra ne, ka ko bi se kvali tet no uve- jula slede }e go di ne. Avi o ni sa ev. br. od iz vi |a~i `bala u prodo ru kroz PVO. Kona~ no, 26109 do 26112 pri mqe ni su 24. apri la 1973. od lu ~e no je da se uki ne dvoj na na me - 1970, a u Biha} su prele te li 31. maja U po ~et ku je po sto jala di le ma oko za - na eskadri le. Da bi se pribli ì la stvar - 1971. Tek posle tog datu ma svih 12 MiG- data ka koje je treba lo da izvr {a va 352. nim po tre ba ma vi da 1974. go di ne iz u ze ta 21R bi lo je u 352. li ae. li ae jer se ko ri sti la primar no u lova~ koj je iz 117. lova~ kog puka i prefor mi ra na u Za vreme slu`be u 204. puku lete lo se name ni, a pilo ti su deù rali u siste mu 352. iae (bez lova~ ke na mene u ozna ci), na avio ni ma MiG-21R, ali samo u lo va~ koj PVO u Bi ha}u i Pu li za za{ti tu Ti ta u vre- pot~i wenu Koman di RV i PVO. Ve} te go di- name ni. Kon tejne ri i prate }a oprema nisu me ka da se na lazio na Bri o ni ma. Na pri- ne 52 odsto nale ta utro{i lo se za namen - kori {}e ni, a ni su ~ak ni ura |e ne teh ni~ ke mer, 1972. godi ne 70 odsto nale ta eska- ske izvi |a~ke zadat ke. prove re. Tek u Biha }u po~e la je obuka za na- drile od nosi lo se na lo va~ ke za datke, a 30 Pro le }a 1974. go di ne 352. iae ima - men ske izvi |a~ke zadat ke. U po~et ku se od odsto na iz vi |a~ke za dat ke i to pre te `no la je prili ku da po kaè ume }e u vr lo zah - eskadri le traì lo da se 1. avija cij sko ode - RTI. Pri tom, radi se o godi ni u kojoj se tev noj ve `bi „Kopar 74“. Istovre me no, ve - qe we ob u ~i za vi zu el no iz vi |awe (VI), prvi put 352. li ae ozbiq ni je ob u ~a va la po li ku ve `bu iz vo di li su Itali jani i delo vi AFS i RTI i, a u po mo} noj na meni pre sre- iz vi |a~ koj na me ni. ame ri~ ke 6. flo te i ti do ga |aji su se po du - ta we u PMU na sred wim vi si na ma. Od 2. Na ve`bi „Pod go ra 72“ eskadri la se da ra li sa po li ti~ kim priti sci ma veza nim ode qewa traì lo se da provo di samo obu ku ko ri stila u lo va~koj ulo zi sa aero droma u presre ta wu. Za RTI treba lo je da se obu - Mostar , a dva MiG-21R no sila su pod ve- ~e de{i franti. Kurs za sedam ofici ra pro- Pre o buka u Rusi ji snik za RTI. Veli ki zna ~aj i obim ve`be ve den je u Bataj ni ci od 1. do 30. ok to bra pri vu kli su pa `wu Na toa i za to su se u Ja - 1969. pod vod stvom ka pe ta na Mi ha e la Ki - dran skom mo ru u me |u narod nim vo dama na - Od marta do ju na 1968. ~e ti ri naj - ri lo vi ~a Ata ma nova. U okvi ru kursa izve - isku sni ja pilo ta i deset ofici ra i podo - {li brodo vi za elektron sko izvi |a we. Pi- de no je pr vo RTI sa MiG-21R ra da ra u Ita - fi cira tehni~ ke slu `be bi li su na pre o- lo ti 352. li ae do{li su u par na vra ta do li ji i Gr~ koj. U prika zu de{i fro va wa loci - buci u Krasno da ru u cen tru za obu ku tih bro dova u bri{u }em letu u radio-ti - rani su po lo à ji i osnov ni po da ci de la ra- strana ca. Na ~e lu ti ma bio je Mar ko Ku - darskih sta ni ca u su sed nim dr à va ma. {ini. Le teli su do same grani ce te rito rili}. On je bio ko mandir 352. eskadri le Ma ne vri „Slo bo da-71“ bi li su prva jalnih voda Ita li je i, po sle sni mawa, vra - po sle prena o ruà wa na MiG-21, ali pri li ka za prak ti~ ni pri kaz 352. li ae. tili su se u Mostar. krat ko se za dr ào na toj du `no sti jer je Ia ko se ra dilo o ve `bi, ne mo è da se za - Ana li za bor be ne go to vosti Ko man de bio pred vi |en za ko mandne du `no sti vi - ne mari poli ti~ ki zna ~aj demon stra ci je si- RV i PVO za 1972. zau sta vila je trend pre- {eg ni voa. tvara wa 352. liae u lo va~ku eskadri lu. Oznake

Pre ma si stemu inter nog ozna ~ava - wa u JRV i PVO slovo u ozna ci od re |i - valo se prema osnov noj na meni, a red - ni broj prema nizu pokre nu tom nasu mi~ - no. Pre fik si od no si li su se na poseb - nu na me nu. Prvi u ni zu lo va~kih avi o na bio je L-12, alijas MiG-21F-13. Za MiG-21PFM do de qena je ozna ka L-14. Dvosed MiG-21US izve den od PFM bio je NL-14 (N od na stavni) i sled stve no tom pristu pu u ranim doku men ti ma za MiG-21R kori sti se oznaka IL-14 (izvi|a~ lovac). Ve} prve godi ne slu`be u JRV i PVO u ve}i ni do ku me nata ko ri sti se oznaka L-14R sa su fik som izve de nim iz ruskog nazi va name ne – razved ~ik ili en gleskog ri ko insens (re con na issan - ce). Tek se dam de se tih se usta lila ozna - ka L-14i, sa neo bi~ nim izbo rom malog slova {to se ne sre}e kod ostalih ozna - ka u JRV i PVO. Za MiG-21MF sa LO - RAP-om u po ~etku se ko risti la oznaka MiG-21R 1974. godine u galeriji L-15i, a zatim se ustali lo L-15M. aerodroma Biha} koja se u zvani~nim dokumentima zvala objekat „Klek"

14 15. avgust 2009. za sta tus Tr sta i Istre. Za to su se u JRV i PVO po - brinu li da koncen tri{u sve sna ge na de mon straci - ju sile i even tu alnu od - branu. U toj atmos fe ri 352. iae je preve de na u povi {e nu borbe nu goto - vost sa deùr stvom za RTI. Sredi nom sedam de se - tih pot puno se ovlada lo sa avio ni ma MiG-21R. Osim rado va na odr à va wu u je - dini ci, avi oni su do{li do vreme na prvog remon ta. U za vod „Zmaj“ u Ve li koj Gori ci prvi iz vi|a~ 26103 pre le teo je 22. ja - nua ra 1975, a vratio se u Bi ha} posle godi nu dana. Do novem bra 1977. svi avio ni pro {li su kroz pr - vi remont. Pi lo ti su prema godi {wem na re |e wu za obuku ima li odobre nih 80 ~a- so va na le ta, kao i svi osta li pi lo ti nad - zvu~ ne avi jaci je. Ob u ~a va li su se za VI i se dam izla za sa jednim avi onom za jedan Ma nevri „Slobo da-71” AFS po danu i za RTI po danu i no }i. Deo dan. Da bi se sledio takav primer u JRV i pilo ta obu ~a van je za VI po no }i u PMU uz PVO prove de ne su proce ne po u zdano sti Ma ne vri „Slo boda-71“ bi li su pr- prime nu svetle }ih avio-bom bi (SAB). avi ona u uslo vi ma in tenziv nog iz vr {a va - va pri li ka za prak ti~ ni pri kaz 352. li - Radio-teh ni~ ko iz vi |awe sma tralo se wa bor be nih zada ta ka: tokom 1976. go di ne ae. Eskadri la se sa ~i tavim pu kom pre - poseb no va `nim za datkom ko ji se provo dio na MiG-21R i MiG-21PFM u Bi ha }u le te lo ba zira la na ae ro drom Ple so oda kle se po opera tiv nom planu drugog ode qewa KRV se oko 110 ~a so va po avi onu. Po seb no su vrlo in teziv no le te lo na zadat ke lo va~ ke i PVO zadu è nog za obave {tajno-iz vi|a~ - di nami~ no ko ri {}eni avi o ni ko ji su bi li za{ti te i va trene po dr{ke Kop ne noj voj - ke poslo ve. Svake godi ne za to iz vi|a we tek remon to vani u zavo du „Zmaj“. sci, poseb no u vre me kada su tenko vi plani rano je po pet dana na tri do pet ae- Od 1978. avi o ni MiG-21R ko ri stili forsi ra li reku Kupu u zavr {ni ci ve `be. rodro ma. su se i za no}no ae ro-fo to snima we. Te go- U pripre mi i za vreme ve`be 12 MiG-21R Na pri padni ke JRV i PVO snaàn di ne pri mqeni su pod ve sni ci „N“, a u Bi - ima li su na let od 130 ~ u 146 le to va sa uti sak ostavi la su is kustva iz oruà nih ha }i su bora vili instruk tori iz SSSR-a. stopro cent nom isprav no {}u avio na.Svi konfli ka ta na Bliskom isto ku, poseb no di- Pilo ti iz ko mandnog sa stava eskadri le avioni koji su u~estvovali na manevrima nami ka borbe nih le tova RV Iz rae la – do izve li su 13 no}nih iz vi |a~kih le tova za imali su belu muwu na trupu (na slici).

MiG-21R sa podvešenim kontejnerom „R”na aerodromu Mostar za vreme obuku, a 1979. godine i ostali pilo ti ve`be „Gora” 1972. godine eskadri le dobi li su prili ku da ko riste pod ve snik „N“. Za pri mer ak tiv no sti 352. iae na vo - di mo 1979. kada je 15 pilo ta iz stalnog sasta va je di nice imalo 1.463 leto va i to 914 za iz vi |a~ ku obuku – 678 VI, 238 VI i 549 RTI. Te godi ne avi o ni MiG-21R pro- se~no su le teli 102 sata. Pogled u dvori {te suse da Pore klo lov ca MiG-21M ima dodir ne ta~ ke sa MiG-21R. Na i me, po ve }ana ko li - ~ina gori va smatra la se kori snom i za lovce, pa je prime we na i na MiG-21S, uz novi radar RP-22 i niz izme na u avio ni - ci. Za dr`a ne su, kao osnov no na o ru`a we, samo dve ra ke te va zduh-va zduh i pre ma pro - ceni po treba posta vqao se podve snik sa oru|em G[-23.

15 Za izvoz (od 1968) proiz vodio se MiG-21M sa osi ro ma{e nim iz bo rom avi - oni ke, pre svega starim rada rom RP- 21MA, i auto mat ski ni {an ASP-PFD. Avio ni MiG-21M bili su nao ru àni dvo - cevnim topom 23 mm G[-23 u polu u pu {te - noj gondo li i imali su ~eti ri potkril na nosa ~a, ume sto dva, kao na pret hod nim dva- de se tjedi ni ca ma. Proiz vo di li su se u mo- skov skoj fabri ci „Znamja Truda“ od 1968. do 1971. go di ne. Iz me |u 1970. i 1972. go - di ne, za JRV i PVO uveze no je iz SSSR-a 25 avio na MiG-21M. Od 1968, za RV SSSR-a masov no su se proiz vo dili avi o ni MiG-21SM, ko ji su za raz li ku od MiG-21S ima li po boq {ani mo - tor R-13-300. Po uzoru na izvo zni mo del M, do bi li su G[-23 u polu u pu{te nom ku }i - {tu i do ~e ti ri rake te va zduh-va zduh. Na bazi MiG-21SM od 1970. proiz vo dio se izvo - zni de rivat MiG-21MF. Po sledwi primer - ci iza {li su iz fa bri ke 1975. go dine. Te go dine {est ko mada MF-a primqe - no je u 204. lova~ ki puk JRV i PVO. U toj je di nici su, u po~et ku, sluì li i svi MiG- 21M. Posle do laska no vih avio na – MiG- 21bis 1978. i 1979. MiG-21M/MF – pre - pu {teni su pri{tin skom 83. lova~ kom pu - ku. Svi MiG-21M u JRV i PVO pri mqeni su ra pod kontro lom sa mo to ri ma R-11F2S-300, ko ji su ima li protiv ni ka. U prego - do ma}u inter nu ozna ku MM-14. Na re dov - vori ma o nabav ci nim tehni~ kim pregle di ma umesto starih RF-5E iz SAD 1980. mo to ra ugra |eni su no vi R-13F-300, ali - traè ne su i ae ro- jas MM-16. U JRV i PVO i za MiG-21M i fo to kame re za bo~- za MiG-21MF ko risti la se ista inter na no sni mawe sa veli - oznaka L-15. kih vi sina. Nabav ka ameri~ kih avi ona Aero-fo to ka me re nije ostvare na, ali su za to ame ri~ ke ka - zapad nog pore kla me re uvede ne u in- Takti~ ke i teh ni~ke karak te ri stike ventar JRV i PVO. MiG-21R i IJ-21 ja streb ve} u po znim se- Godi ne 1981. naru - damde se tim nu dile su pre malo in for maci - ~e na su ~eti ri siste - ma veli kog do meta Otvoreni ja u odno su na potre be koje je ima la JNA. kontejner LO RAP (Long Ran ge Tra èn je bo qi „po gled« na su sed ne dr à - sistema ve u mi ru, odno sno u ratu, u dubi nu prosto - Ae rial Pho to graphy) sa ka me rom KA- LORAP Takti~ ki postup ci 112A, proiz vede - nom u ameri~ koj firmi Fer~ajld Veston razmerni objekti prepoznatqivi su na (Fa irchild We ston), sa prate }im ure |aji ma udaqenosti do 110 km. Za ra dio-teh ni~ ko iz vi|a we radar - firme Hjuz (Hughes ) i kon tejne rom nema~ - Kame ra ske nira teren pod uglom od skih polo à ja i rada ra siste ma PVO su- ke fir me Me ser{mit-Bol kov blem (Mes- 30°. Skeni rawe moè da po~ne od 0° ili od sed nih dr à va pri me wi va ni su raz li ~i - serschmitt-Bölkow blohm). 6° ra~u nato od hori zonta. Ka me ra mo è da ti takti~ ki postup ci – let na pravo linij - LO RAP se kao sistem strate {ke na me- sni ma sa le vog ili de snog boka, zavi sno od skim mar {ru tama, po iz lo mqenoj mar - ne kori sti za ko so ae ro-fo to sni mawe ko man de pi lo ta. Mak si malan broj sni maka {ruti, let po mar{ru ti sa izvo |ewem za- (KAFS) te ri to ri je sa vi si na od 8.000 do iz nosio je 570 na 600 me ta ra fil ma {i - o kre ta – osmi ca, let u sadej stvu sa dru- 15.000 me ta ra. Naj ve }a daqi na sni mawa ri ne 127 mm. U praksi jedan film je bio gim vrsta ma avija ci je i grupni let na vi - iz no sila je od 9,5 visi na le ta avio na do li- do vo qan za tri-~e tiri sni mawa. Pra te}i si nama od 500 do 10.000 me ta ra. êsto ni je hori zonta, a mi nimal na od 1,7 do 2 vi- deo si ste ma ~i ni la je mo bil na fo to-la bo - su avio ni iz lo va~ kih eskadri la 117. pu- si ne le ta. Ka me ra je pano ramskog mo de la sa ra tori ja za au tomat ski pro ces raz vi ja wa ka ima li za datak da iza zo vu re ak ci ju si - fo ku snom du ì nom od 1.828,2 mm. Vid no po- filma i izra du foto gra fi ja i sa prosto - stema PVO i da na taj na~in stvo re pri- qe je 3,5° u pravcu leta i 30° popre~ no na rom za rad de {i frana ta. La bora to ri ja, liku ka ko bi MiG-21R pro na{ao {to vi - pravac le ta. Sa LORAP sistemom snimala sme{te na u tri priko li ce, primqe na je de- {e izvo ra radar skog zra~e wa. se aerofoto celina prostora udaqenog do cembra 1982. i time se krenu lo sa osvaja - 150 km od izvi|a~kog aviona. Malo- wem siste ma LO RAP.

16 15. avgust 2009. vodu „Zmaj“, istovre me no sa re mon tom avi - re na avio nu 22865 postig nu ta je visi na ona. Zatim su 1983. dva avio na 22865 i od 9.500, a 22867 9.200 me ta ra. Ve }a vi - 22867 pre data Va zdu hoplov no opit nom si na podra zu me vala je pove }a we brzi ne cen tru (VOC) na prove re ra da izvi |a~ kog leta, a to se limi ti ra lo na 850 km/~ stvar- si ste ma i ae rodi na mi~ kih osobi na avio na ne brzi ne. u letu sa podve snim tere tom ve li kog po - Jed nu od te {ko}a izazva li su mete o- pre~nog prese ka. Rado vi na ugradwi siste - rolo {ki uslovi, ko ji iznad Balka na ni kada ma LO RAP prove de ni su u VOC-u u drugoj po- ni su onakvi ka kvi su u ameri~ kim pusti wa - lovi ni 1983. godi ne. ma. Zato su predstav ni ci pro iz vo |a~a bi - Aero di na mi~ ka ispi ti va wa obavqe na li ne za do voq ni ti me {to su se prob ni le - su u 14 leto va od 7. ok tobra do 24. novem - to vi izve li u uslo vi ma sa ko som vi dqi vo - bra 1984. na avi onu 22865. Is pi tiva wa {}u od 40 do 50 km, jer se na taj na~in u ve - IV vrste (prime na si ste ma LO RAP) potra ja - likoj smeri snizi la detek cija na ve}im da- la su do decem bra 1984. godi ne. Pi lot pot - qina ma. Po ka za lo se da to kom se dam me se - pukov nik Branko Bil bija tokom borav ka ci utro{e nih za prijem sredsta va, ni jed- MiG-21MF u VOC-u imao je 22 leta na nom ni su ostvare ni me te oro lo {ki uslo vi avi o nu 22865, a na 22867 tri leta sa 25 za kosom vidqi vo {}u ve }om od 50 km, a sata i 5 mi nuta, od no sno 2 sa ta i 55 min traè no je mini mal nih 65 ki lo me tara. nale ta. Zbog ve li ke po tro{we elek tri~ ne ener gi je Avi on u iz vi|a~ koj konfi gu raci ji sa za izvi |a~ ki sistem, kada se nala zio u ra- kontej ne rom ma se 590 kg, dva pot kril na re - du nije se mogao kori sti ti avi onski radar. zervo ara od 490 l, pripre mqen za pole ta - Zato su sa sva ~e ti ri avi ona skinu ti ra da- MiG-21MF sa podvešenim kontejnerom we sa pi lo tom imao je ma su od 9.373,16 kg. ri, opti~ ki ni {anski ure|aj i G[-23. Cen- LORAP tokom ispitivawa u Pore |e we radi, isti avion sa tri rezer - Vazduhoplovnom opitnom centru na voa ra imao je ma su od 9.229 ki lo grama. aerodromu Batajnica Vi sina pogod na za koso snima we na la zi la se izme |u 9.500 i 10.000 me tara zavi sno Zbog po treb nog pro sto ra za sme {taj od mete oro lo {kih uslo va, pri brzi ni od tere ta na central nom no sa~u, pre svega ni- pribli `no 0,8 Maha. Usled ~vr sto }e kon- skog kli rensa podve snika i cen traè avi o- tejne ra, na visi na ma do 3.000 meta ra, br- na, izabra na su za platfor mu ~eti ri avio - zina je ograni ~e na od 850 km/~, a na ve }im na MiG-21MF sa ev. br. od 22865 do vi sina ma do 0,82 Maha. Na proba ma kame - 22868, izu ze ta iz 83. lova~ kog pu ka iz Pri {ti ne. Upravqa~ka kutija sistema LORAP u Mo difi kaci je na instru men tal noj ta- kabini aviona MiG-21MF bli i cen tralnom no sa~u prove de ne su u za- Si stem LO RAP LO RAP se kao si stem strate {ke na - me ne kori sti za ko so ae ro-fo to sni mawe (KAFS) te rito rije sa vi sina od 8.000 do 15.000 me ta ra. Najve }a da qi na sni - mawa iz nosi la je od 9,5 vi si na le ta avi - ona do lini je hori zonta, a mi ni malna od 1,7 do 2 visi ne leta. Kame ra je pano ram - skog mo dela sa foku snom duì nom od 1.828,2 mm. Vid no poqe je 3,5° u pravcu leta i 30° popre~ no na pravac leta. Ka me ra ske ni ra teren pod uglom od 30°. Skani rawe moè da po~ne od 0° ili od 6° ra~u nato od ho rizon ta. Kame ra mo- è da snima sa levog ili de snog bo ka za- visno od koman de pilo ta. Maksi malan broj sni maka iz no sio je 570 na 600 meta ra fil ma {i ri ne 127 mm. U prak si, je - dan film bio je dovo qan za od tri do ~e- tiri sni mawa. Pra te}i deo siste ma ~i - nila je mo bil na fo to-la bora to ri ja za auto mat ski pro ces raz vi jawa fil ma i iz - radu fo to grafi ja i sa pro sto rom za rad de {ifra na ta. La bo ra tori ja, sme {tena u tri priko lice, primqe na je decem bra 1982. i time se krenu lo sa osvaja wem si- Skidawe kontejnera sa centralnog nosa~a aviona MiG-21M stema LO RAP. LORAP

17 Avioni 352. izvi|a~ke eskadrile oktobra 1992. na aerodromu Batajnica traà avi ona odrà la se posta vqa wem veli kih otklo na no`nim koman da ma ima si stemom LO RAP ne mo è sma tra ti rutin - olovnih plo~a u predwem delu avio na. ten denci ju vaqa wa. Zato se prepo ru ~i lo skim, poseb no u fazi sleta wa. Pre ma is kustvi ma pilo ta, avion sa preci zno i bla go ko mando va we po prav - Nezva ni~ no, izvi |a ~i MiG-21MF kon tejne rom osetqiv je oko uzdu `ne ose cu. Samo pilo ti sa najbo qom tehni kom ozna ~eni su kao L-15M. Pod tom oznakom na veli kim brzi na ma i vi sina ma. Avion pilo ti ra wa ima li su pri liku da le te sa vodi li su se u do ku men ti ma 352. iae. je po pre~ no-smer no stabi lan, ali se po- MiG-21MF. U po~et ku su to bila sa mo ~e - Foto-cen tar eskadri le duìo je ze- kaza lo da je po treb no preci zni je ko man- tiri pilo ta, a do rata obu ~e na su osmo- maq ski deo si ste ma. Po sle ob ra de sni ma ka dova we kormi lom prav ca jer kod naglih i rica. Poka za lo se da se nije dan let sa iz ve {taj se slao siste mom vi kon 80 (Vicon

Perfor man se:: Tak ti~ ko-tehni~ ke karak te ri sti ke MiG-21R: maksi mal na brzi na na visi ni od 11.000 m bez podve snog tere ta 2.130 km/~ Pogon ska gru pa: maksi mal na brzi na sa izvi |a~kim kon tejne rom 1.700 km/~ je dan tur bomla zni mo tor MM-14(R-11F2S-300) vrhu nac leta na izvi |a~kom zadat ku 15.100 m poti sak 38,26 kN odno sno 60,57 kN sa na knad nim sa go reva wem duì na zale ta sa kontej ne rom „D“ 1.040 m Dimen zi je: duì na pole ta wa do vi sine od 25 m 2.030 m duì na bez pi to-ce vi 14,1 m duì na sleta wa sa visi ne od 25 m 2.630 m razmah krila 7,15 m duì na vo èwa 1.180 m vi sina 4,125 m Nao ru à we: po vr {i na kri la 23 m² ~e ti ri potkril na nosa ~a od ko jih se unutra {wi ko riste za pod ve {ava we na o ruà wa, a spo qa{wi za re zer vo a re za Ma se: go ri vo i ra ke te SR-20 ako ne ma potre be za re zervo ari ma. prazan 5.350 kg 2 h 16 ne vo |e nih ra ket nih zr na 57 mm BR-1-57 (S-5M) odno - sno BR-2-57 (S-5K) ili 2 h 1 rake ta vazduh-va zduh SR-20 (R- nor malna u po le tawu u ~i stoj kon fi gu raci ji 7.810 kg 3S), 2 h 1 ra ke ta va zduh-va zduh RVV-22 (RS-2US) ili 2 h 1 avio-bom ba 250 kg od no sno 500 kg (u pre op te re}e noj va ri - nor malna u po leta wu sa kon tej ne rom „D“ i dva pot krilna rezer vo ara 9.030 kg janti na o ruà wa) ili dve rake te 240 mm S-24

18 15. avgust 2009. Svedo ~e we da bi ostvario po treb ne uslo ve za efi - Nesva ki da {wi kasan rad si stema. za da tak U po~et ku prime ne LO RAP-a ~e sto se Poka za lo se da nije dan let sa siste - de {ava lo da se ure|aj pre greje tokom le- U pi lot skim kru go vi ma iz uzet no ce - mom LO RAP ne mo è bi ti ru tin ski, po - ta i pot pu no zaka è. Proble mom se po za - we ni Ro do qub Gaji} Ro}ko (koman dir sebno u fazi sleta wa. Zlatko Uzur, jedan bavio iz uze tan pozna va lac elektro ni ke i 352. iae od 1985. do 1989. godi ne, pogi - od ve te rana izvi |a~ ke avi jaci je, sada meha ni ke avio na MiG-21, meha ni ~ar za- nuo u udesu avio na Utva-66 okto bra penzi oni sa ni pot pu kovnik, koji je od stavnik prve klase Brani slav Laslo, sa 1991) i Ar kadi je La li} (koman dant 352. 1992. do 2001. go di ne le teo u avi onu ko- timom sa radni ka. Otkri li su da je na me - iae 1994/95. go dine) iz ve li su ne svaki - ji je imao sistem LO RAP, kaè: stu da va ~a tem pe ra tu re, lo ci ra nog u da{wi za datak iz nad Otran ta. Sa aero - „Pilot ska pali ca avi o na sa podve - pred wem de lu kon tej ne ra, gre ja~ ko ji je droma Go lubov ci pole te li su, Gaji} u avi- {e nim LO RAP-om mo rala se drà ti mu- tre balo da se nala zi u zadwem delu. Po - onu MiG-21MF 22866 i Lali} u MiG- {ki, ~i tavom {akom, ali istovre me no sle za mene ure|a ja te {ko}e se vi{e ni su 21R sa kontej ne rom „R“, i u bri{u }em le- bi ti to liko ne àn u ko manda ma kao da se de{a va le. U eskadri li je ostalo gorko tu pre{li pu~i nu Jadran skog mora sve do drì samo sa jedni prstom“. uve re we da se ra di lo o sve snom poku {aju Otranta. Ka da su pri krive no do {li do Uzur kaè da su zbog stabil no sti sabo ta è po~i wenom u nema~ koj firmi, a za date po zi ci je is ko~i li su na visi nu iz - avio na pilo ti vo leli da lete sa potkril - ne o ne na mer nom tehni~ kom pre vidu. Na - vi |a wa. Vra ti li su se sa vr lo skrom nom nim rezer vo ari ma za gori vo, makar bili ime, tokom duèg leta de fekt bi doveo do ko li ~inom gori va. La li }ev avion morao i prazni. Se }a se da se tokom pole ta wa, po à ra i, vero vat no, do udesa. se do bro opra ti jer je bio slan od mor - u trenut ku od vaja wa od polet no-slet ne ske pene ko ju je iza sebe ostavqao vode - staze, de {a va lo da avi on jako kli zi, naj- Po verqi vi za da ci }i avi on to kom bri{u }eg leta. ~e {}e u levu stranu. Pilot je tome pari - rao bri`qi vo le vom no gom. Druga polo vi na osamde se tih predsta - Turbu len ci je su stvara le ve li ke te - vqa la je vre me pu ne zre lo sti 352. iae. Avi - {ko }e, poseb no na ae ro dro mu u Bi ha }u o ni su vi|a ni na ra znim ae ro dro mi ma na ro~i to po ver qi vi za da ci. Pilo ti ~esto niza ko ji su karak te ri sti~ na stalni sna `ni po seb nim za daci ma RTI i ko sog AFS. U od - su ima li pri li ku da vi de {ta su sni mi li. Ka - ve tro vi pro mewi vog sme ra. U praksi se no su na forma cij skih 16 avi o na, u 352. iae da je snim kom tre ba lo da se za hva ti ve }a du - poka za lo da je naj boqa vi si na rada na uvek se na lazio pone ki vi {ak. Na primer, bi na sused nih drà va, i{lo se na ve }e vi - izvi |a~kom zadat ku od 12.000 do 12.500 1984. u jedi ni ci je bi lo 10 MiG-21R i ~e ti - si ne le ta i do 14.000 me ta ra. Ima i pri me - meta ra na kojoj se vrlo te{ko odrà va la ri MiG-21M za na menske za datke, pet MiG- ra do laska do za date po zi ci je sni mawa na kon stantna brzi na od 0,82 Maha. Nai me, 21PFM i dva MiG-21US za trena ì, te jed- eks tremno ma lim vi sina ma. da bi se posti gla potreb na brzi na mo- na utva-66 za ve zu. Da bi se si stem PVO sused nih dr àva tor je tre ba lo odrà va ti na re ì mu iz- Od 1990. godi ne 352. iae pono vo se na veo na reak ci je i ukqu~i va we rada ra kome|u pu nog ga sa i mi ni malnog for sa à, nala zi la u sasta vu 117. pu ka, ali je u ratu ri sti la se tak ti ka u ko joj se MiG-21MF slao kakav ne posto ji na avio nu MiG-21. Zlat- pre pot ~i we na koman di vida. U toj posled woj na KAFS sa ve li ke vi si ne. Ra dari iz su sed - ko Uzur ob ja{wa va da se, ako se avion predrat noj go di ni u 352. iae ima li su ~e ti - ne drà ve ozra~i va li bi taj avion, a na vi - kretao prebr zo, po javqi va lo sna`no ri pi lo ta ospo so bqe na za dej stva u svim si ni od 5.000 do 6.000 me tara nala zio se tre{e we, zbog poja ve lo kalne brzi ne uslovi ma, 12 za dejstva u povoq nim me te o - MiG-21R na za dat ku pri ku pqawa po da ta ka o zvu ka na obodi ma kontej ne ra, a ako se ro lo {kim uslovi ma po no}i i dva pilo ta za aktiv no stima tih rada ra. Kada su avio ni instru men tal na brzi na snià vala do dnev ne uslo ve. bi li u blizi ni grani ce suse da u lova~ koj za- 410–420 km/~, on da se avi on sna `no qu- Iz vi |a~ki le to vi sa siste mom LO RAP {titi, nala zi la su se dva MiG-21bis u zo ni qao zbog lete wa na brzi na ma ispod evo- provo dili su se po poseb nom planu kao na - o~eki vawa. Ako su izvi |a ~i bi li u vazdu hu lu tivnih, za tu le te licu. Za to su pi loti bi li prinu |e ni da dozvo le pad brzi ne i MiG-21R pred poletawe na izvi|a~ki onda su, nakrat ko, ukqu~i va li puni for- zadatak sa kontejnerom „D” sa`. Instru men tal na brzi na podi za la se do bli zu 500 km/~, a on da se forsa` iskqu~i vao i ciklus gubit ka i dobi ja wa br- zine odr à vao se do za vr {et ka za datka. Pri sleta wu poseb no se vo dilo ra~u na o sklono sti avio na naglom propa da wu. Malo gru bqe sle ta we o{te ti lo bi kontejner, {to se pa`wom pi lota nika da nije desi lo.

80) u Ko mandu RV i PVO. U pri pre mi za- data ka veli ka pa `wa posve }i va la se odr - `ava wu mikro kli me oko kame re pomo }u ure|a ja za kondi ci o ni rawe. U zimskim uslovi ma ka mera se mo rala dr `ati u po - sebno pri premqe noj pro stori ji pre postavqa wa na avion jer se poka za lo da na- menskom ure|a ju treba previ {e vreme na

19 Na stajanci 352. iae oktobra 1992. godine nalazila se mešavina aviona MiG-21R, MiG-21MF, MiG-21PFM i MiG-21UM do 45 minu ta, on da se provo di la i smena lo - i to da pro na |u po jedi na~no va treno sred- sti deù ra la su dva avio na sa podve sni ci- va~ kog para. Zadat ke lo va~ ke za{ti te posle stvo, umesto da to obave iz vi |a~ke jedi ni ce ma „D“ i „R“ i je dan iz vi|a~ ki avion ja- su iz vo dili lov ci MiG-29. na KoV. streb. Zbog br è ob rade po data ka mo di fi - Za vreme gra|an skog rata izvi |a~ki Pi lo ti 352. iae izvo di li su leto ve vi - ko vani su izvi |a~ki podve snici „D“ zame - MiG-ovi nisu inte ziv no kori {}e ni za ae ro- so kog ri zika da bi priba vi li sveè podat - nom predwih ko sih AFK sa vi deo-ka merom fo to izvi |a we ko li ko bi se to o~eki valo s ke o prili kama na rati {tu. Kada su stekli Vinten si ste ma VHS. obzi rom na potre be za sveìm poda ci ma u po~et na isku stva proce ni li su da na otkri - Je dan MiG-21R i je dan pi lot 352. iae flu idnoj atmos fe ri na tere nu. ê sto se de- veni ciq ~esto treba odmah i dejstvo va ti i {a va lo da se ne ra ci onal no avio ni po{a qu zato su nao ru à vali avio ne naj~e {}e sa 25. ok to bra 1991. go di ne po stali su udar - na iz vi |awe si tu aci je na li ni ji raz dva jawa ne vo |enim ra ket nim zr ni ma. Usled hit no- na vest: Rudolf Pere {in od lu~io se za

Perfor man se:: Tak ti~ ko-teh ni~ke ka rak teri sti ke MiG-21MF: mak simal na brzi na na vi sini od 13.000 m bez pod ve snog te re ta 2.230 km/~ (2,1 Maha) maksi mal na brzi na pri zemqi 1.300 km/~ Pogon ska gru pa: po~et na brzi na pewa wa 113 m/s je dan tur bomla zni mo tor MM-16 (R-13F-300) vr hu nac leta u lova~ koj vari jan ti 18.000 m poti sak 39,93 kN od nosno 63,67 kN sa na knad nim sa go re va wem vr hu nac leta sa kontej ne rom LO RAP 14.000 m Dimen zi je: do let 980 km maksi mal ni do let 1.450 km duì na bez pi to-ce vi 14,7 m duì na zale ta 920 m razmah krila 7,15 m duì na protr ~a va wa sa izvu ~e nim pado bra nom 650 m vi sina 4,125 m

povr {i na kri la 23 m² Na o ru `a we lova~ ke va ri jan te: Ma se: top 23/2 mm G[-23 sa 200 meta ka prazan 5.760 kg 1.000 kg bor be nog te reta na ~eti ri potkril na no sa~a za od dve do ~eti ri nor malna u po le tawu u ~i stoj kon fi gu raci ji 7.965 kg rake te va zduh-va zduh SR-20 (R-2S) ili dve RVV-22 (RS-2US) do ~eti ri lan- normalna u poletawu sa tri podvesna rezervoara 9.312 kg se ra ne vo |enih raket nih zrna 57 mm BR-1-57 (S-5M), odno sno BR-2-57 (S- 5K), ili dva lan se ra nevo |enih ra ke ta 128 mm muwa ili dve ra ke te 240 masa u po le ta wu sa si ste mom LO RAP i dva potkril na rezer vo ara mm S-24 ili do osam bombi FAB-100 ili do ~e ti ri bombe FAB-250 ili go riva 9.373 kg dve bombe FAB-500

20 15. avgust 2009. 16. decem bra 1991, avi on 26103 po le - teo je sa Ple sa. Po sle kratke zimske pau ze na bal- kan skom rati {tu, sa dola skom prole }a 1992. po ~ele su bor be u BiH. Izvi |a~ ki avio ni po novo su po le te li na zadat ke. Iz nad rejona [uji ca-Mo krono ge, sever - no od Duv na, 12. aprila 1992. Hrva ti su siste mom igla po go dili MiG-21R ev. br. 26111. Ka pe tan pr ve kla se Pre drag Grandi} je isko ~io, ali je pri tom zaro - bqen. Bio je u lo go ru Kere sti nec do razme ne – 14. av gusta 1992. kod Neme ti na. Tokom borbe nih dejsta va vode }i pi- loti 352. iae imali su po tride se tak izvr{e nih zada ta ka. Na osnovu nared be za povla ~e we fede ral nih OS u gra ni ce SRJ 22. i 23. MiG-21R u deùrstvu sa kontejnerom „D” maja 1992. godine, u vreme kad se apri la 1992, na ae ro drom Ba taj ni ca odràvala povišena borbena gotovost usled rata u Bosni prele te la je 352. iae. Avi o ni su do bi li sta jan ku sme {te nu izme |u PSS 1 i PSS 2, lo kaci ju pozna tu kao tri jangl. Za sme- {taj eskadri le is kori {}e na je zgrada koja je u godi nama pre rata pri pada la Cen- tru za preo bu ku pilo ta, odno sno 128. eskadri li. Izvi|a~ka eska drila je u{la u sa stav 204. pu ka (od le ta 1992. go di ne briga de). U woj su tada bi la ~e tiri MiG- 21MF, pre osta lih {est MiG-21R, se dam MiG-21PFM i je dan MiG-21US. Iz vi|a ~i su po novo izvu ~e ni iz struktu re briga de avgu sta 1994. i di rekt- no pot ~i weni Ko mandi RV i PVO. Kada se 1996/97. godi ne broj borbe nih avi ona morao dove sti unutar li mita od 155 komada, ob uhva }e ni su i iz vi |a~i. U re duk - ci ji vi{ko va strada le su lete li ce ko je su MiG-21MF sa podvešenim -om oktobra 1992. godine na aerodromu Batajnica LORAP imale naj ma we preo stalog me|u re mont nog prebeg avi onom broj 26112 sa zada ta ka ci klusa. Na ae rodro mu Bataj ni ca eksplo - U vreme borbe nih dejsta va jedan avi- zivnim tra ka ma uni {tena su ~e tiri MiG- obez be|e wa izvla ~e wa JNA iz Vrhni ke u on 26103 na la zio se na re mon tu u VZ luku Ko par. U niskom letu poja vio se u Au - 21R ev. br. 26101, 26104, 26107 i „Zmaj“ u Ve li koj Gori ci. Rado vi su bi li stri ji i sle tio na ae ro drom u Kla gen fur tu 26108 i sva ~e tiri MiG-21MF. U slu`bi za vr{e ni, ali je zbog bloka de ae rodro ma na iz nena |e we austrij skog siste ma PVO, RV i PVO ostala su samo dva MiG-21R. Za avion zadr àn u Zavo du. Tek su se u de- ko ji je od po ~etka konflik ta u SFRJ bio u Kona~na sudbina izvi|a~kih MiG-21MF: vi sokoj borbe noj goto vo sti. Pere {in je do- cembru JNA i hrvat ske vlasti dogo vori le da se Za vod iseli uz garan ci je bezbed no - avioni uništeni po preceduri za redukciju bio posao u Hrvat skom RV i PVO. Izgu bio morali su da budu izloèni za pregled sti. Posled weg dana roka za odla zak JNA, je ìvot na bor be nom zadat ku u avi onu MiG- verifikatora 21bis 2. ma ja 1996. go di ne. Avi on 26112, pre ma do go voru Be~a i Beo gra da, u po ~et ku su re dov no odr à va li ju go sloven ski meha - ni~a ri koji su peri o di~no dola zi li u Au- stri ju. Kasni je je, zbog ra ta, sudbi na MiG- 21R pala u za bo rav. Au stri jan ci su avi on pohra ni li u Vojnom muze ju u Be~u. Sud bi na iz vi |a~ke eskadri le U oko li ni Del ni ca 8. no vembra 1991, lakim preno snim raket nim si ste - mom stre la-2M hr vatske snage obori le su MiG-21R 26109. Pi lot pu kov nik Ste van Ja wa nin is ko~io je iz avi ona. Razme wen je 25. novem bra 1991. godi ne.

21 MiG-21bis sa izvi|a~kim kontejnerom RP-V-D

iz vi |a~e iza brana su ~e tiri avio na MiG- Po sle te re duk ci je ode qewe se sve lo Udesi 21M sa ev. br. 22816, 22819, 22823 i na sa mo je dan MiG-21MF 22823 sa si ste - 22824. Sa mo na avi o nu 22823 pro ve de ne mom LO RAP. Kada je is te kao ì votni vek i tog Tokom 35 go di na slu`be u JRV i PVO su 1998. u Zavo du Most preprav ke po treb ne avio na, 2007. na{ao se na listi za proda ju tri avi o na MiG-21R uni {te na su u ka ta - za si stem LO RAP, a pre osta la tri ko ri {}e - vi {kova pokret nih stvari Mini star stva od - strofa ma. Prili kom sleta wa na aero - na su za trena ù pilo ta i kao rezer va za bra ne. Na otvore nom tende ru nije prodat i drom u Biha }u, 2. septem bra 1975, pao je even tu al ni gubi tak avio na izvi |a~ ke plat- sada se na lazi na ae ro dro mu Ba taj nica . avion 26106 u kojem je stradao zame nik for me. Zbog po trebe da se odrè mi ni malne Osim prome na broja izvi |a~kih avi o- mogu} no sti za izvi |awe iz va zdu{nog pro- ko mandi ra 352. iae ka petan pr ve kla se sto ra avio nom vi sokih per forman si, u Za- na, iz 352. iae povu ~eni su preo stali MiG- [i me Ko{ta. vo du Most modi fi ko vani su podve sni ci re- 21PFM i US. Preo stalo je osam lete li ca: Po ru~nik Slo bodan [a kota pole - zer vo a ri go riva u iz vi |a~ ki kon tej ner RP- ~eti ri MiG-21M, dva MiG-21R 26103 i teo je 23. aprila 1986. u avio nu 26110 V-D za ugradwu aero-fo to kame re Vinten 880 sa po letno-slet ne staze 2 aero dro ma u 26105 i dva dvo seda MIG-21UM 16176 i i V753A. Tako mo di fi ko va ni avi on mo è da 16178. Kako se taj broj ni je sma trao do - Bi ha}u. Pri{ao je levoj ivi ci PSS, se ko risti za aero-fo to sni mawe sa vi sina voq nim za po sto jawe samo stalne eska dri- od 50 do 10.000 me tara. To kom re mon ta, u usled prome ne pravca ve tra, energi~ no le ona je 29. maja 1997. rasfor mi rana i je od lepio avion sa tri pod vesna rezer - ka bi ni na dva avi o na MiG-21bis – ev. br. weno qudstvo i tehni ka pridru è ni su 353. 17407 i 409 ume sto ra darskog po ka zi va ~a voa ra pri maloj du ì ni za le ta i ma loj iae, kao we no 1. avi jacij sko ode qewe bez ugra |e ne su ko man de AFK. br zi ni, pa je do {lo do slo ma uz gona. prome ne mesta bazi ra wa. Pr vi prob ni le to vi sa avi o nom 17407 Avi on se okrenuo u skoro le| ni po loàj, U vreme agresi je Nato uni {tena su iz vede ni su decem bra 2003. godi ne. Za tim su udario u zemqu i eksplo di rao. U povrat - tri MiG-21M. Ode qe we se sve lo, ra ~u na - 2004. i 2005. usle dili le tovi u VOC-u za ku na bi ha}ki ae rodrom sa no}nog le ta, ju}i i dvo se de, na sa mo pet avi ona. @ivot- po trebe prove re izvi |a~kog kon tejne ra. U 17. avgu sta 1991, po ru~nik Ro man Xa lev ni vek dva MiG-21R is te kao je 2003. go di- je sen 2005. go di ne za vr {e ni su ra do vi i na za ka~io je levim krilom verti kal nu stenu ne. U ok tobru te godi ne dobi li su novo ko - avi onu 17409.Obe lete li ce su u 204. avija - na samom vr hu pla ni ne Pqe {e vice. Na- na~no bora vi {te – muzej. Do tada su svi cijskoj bazi i ko riste se za obuku 1. iz vi - avi oni MiG-21R ostva rili nalet od kon 150–200 meta ra leta avion broj |a~kog avi jacij skog ode qewa, formiranog 21.108 ~a so va sa pro se kom is pravno sti od 2006. od biv {eg 1. ode qe wa 353. iae. 26102 eks plodi rao je u vazdu hu. ~ak 89,5 odsto. Alek sandar RADI]

22 15. avgust 2009. Ispo ru ka tajfu na Turska Kaya Au striji Turski pro iz vo |a~ oklop nih te ren skih au to mo bi la i vo zi la Oto kar de fi ni tiv no je iza{ao iz okvi ra licen ce bri tanskog Land Ro vera . Prika za no je vo zi lo Kaya, koje je, po put mase drugih, gra|e no na {a si ji vo zi la Unimog 500. In te resant no je po to me {to je nad grad wa iz dva de la. U pred wem de lu na - la zi se ka bi na za vo za ~a i su vo za ~a, dok se po zadi posta vqa kabi na sa otvori ma za li~ no na o ru`a we najvi {e 10 vojni ka. Drugi mo dul je transport ni. Bor bena masa vozi la je 12,5 t, sna ga mo to ra je 218 KS, a mak si - mal na br zi na 96 km/~. Po seb no je za ni mqi - vo da je Oto kar razvio pro gram za si mula - ci ju eksplo zi ja mina i wihov uti caj na oklopno vo zilo. Kona~ ni testo vi iz vr {eni su u skladu sa standar di ma Natoa. S. B.

Au strija je peta evropska zemqa Au strali ja osavre me wa va arti qe ri ju koja je kupi la eu ro fajter – tajfun . Bi lo je govo ra o tome da }e {vedski gripen U okviru pro grama mo derni za ci- mo `da zame ni ti zasta re lu austrij sku je arti qe ri je na zva nog land 17, Au- flotu, ali to je sada pro{lost, jer prvi stra li jan ci na me ra va ju da ku pe {ved - tajfu ni ve} sle}u u austrij sku bazu Cel- sku samo hod nu ha u bi cu Ar cher. Taj si - tveg. Ne treba da ~udi za{to se sve vi- stem sa sto ji se od ce vi hau bi ce FH77 {e zema qa odlu ~u je za taj avion jer kon- sme {te ne na te ret ni ka mi on Volvo zor ci jum Euro faj ter nudi i ukqu~i vawe a30d 6x6. Auto mat ski puwa~ omogu }a va fabri ka ze mqe kupca u parti ci paci ju is pa qi va we devet grana ta u minu ti. proiz vod we, ali i razne druge povoq - Kon ku rent na ten de ru ha u bi ci Ar - nosti prili kom pla}a wa. cher bio je francu ski ce zar, ali je ot- M. B. pao zbog ne do voq ne za {ti te posa de. Au strali ja plani ra da za komplet nu Po qaci skla pa ju moder ni zaci ju arti qeri je izdvo ji 600 blek hok mi li ona dola ra. M. B. Ameri~ ka kompa ni ja Si kor ski ku pi la je 2007. po znatu poq sku kom - Produ è we ve ka i pani ju PZL-Mi e lec i od mah je ukqu~i la u fina li za ciju pro izvod we heli kop- moder ni za ci ja F-15 tera. Poqski trenut no radi samo PZL Ameri~ ko rat no va zduho plov stvo od lu - kabi nu, ali se u nared nom pe rio du ~i lo je da pokre ne program produ è wa rad- o~eku je potpu no usvaja we pro izvod we nog veka i moder ni za ci ju avi o na . Taj i fi nalno sklapa we he li kop te ra F-15 program dobio je ve} uobi ~a jeni na ziv blek hok. je pri mer ka ko se od fa - MLU PZL , ko ji je is ko ri {}en i pri brike sa zasta re lom tehno lo gi jom – Mid-li fe Upda te moder ni za ci ji i produ è wu veka avio na tran sfe rom zna wa i teh no lo gi je, bi - F- , u ~e mu su u~estvo va le narav no SAD, Ho - rawem ade kvat nog stra te {kog part - 16 landi ja, Belgi ja, Norve {ka i Dan ska. Tim nera do lazi do naj vi{ih po zi ci ja u progra mom predvi |a se produ è we radnog vazdu ho plovnoj in dustri ji. ve ka sa 8.000 na 12.000 radnih ~a so va, a i M. B. odre |e na poboq {a wa avio nike. Pro gram je pokre nut jer je daqa proiz vod wa nakon be dili do datno fi nan sira we tog pro grana ru~e nih 183 F-22 ot ka za na, a kasni se i u ma kako bi se ce na no vih pri mera ka ovih progra mu F-35. avio na mogle smawi ti na ispod „obe}a nih” Po sled wih par me se ci F-15 privu kao 100 mili ona do lara. Nije pozna to da li je do datnu pa `wu po javom ver zi je F-15SE sa }e program MLU bi ti pro{i ren modi fi ka - znatno smawe nim ra darskim odra zom. Tre- ci jama na nivo ver zi je F-15SE. nut no Bo e ing tra ì part ne re ko ji bi obez - S. B.

23 RU^ NE BOM BE Vatre ne ja bu

sto rija ru~nih bom bi po ~i we u Vi zan ti ji oko 750 go di ne no ve ere, ka da su voj ni ci shva ti li da se „gr~ ka va tra“, tj. pri mi tiv ni ba ca~ pla me na mo `e sme sti ti u ke rami~ ke ili sta kle ne te gle i ba ca ti na ne prija teqa ru~no. Na kon Vi zanti je, prve ru~ ne bom be upo tre- Ibqa va le su mu sli man ske voj ske na Bli skom is to ku, i pre ko wih sti - gle su u 10. ve ku do Ki ne. Ki ne zi su oko 950. go di ne no ve ere prvi pri me ni li eks plo ziv, ume - sto zapa qi ve sme {e, u ru~ nim bom ba ma. Tokom di na stije Song, u bom be su sta vqali svoj na ci onal ni izum – barut. Godi ne 1044. ki ne ski voj ni pri ru~ nik pr vi put opi su je ra zne ba rut ne sme {e i ono {to li ~i na sa - vre me nu ru~ nu bom bu. Ki ne zi su i pr vi po ~e li sa upo tre bom bom bi iz - ra|e nih od li ve nog gvo`|a. Odatle se tek nakon pola mile - ni juma, 1643, poja vqu ju u En gle skoj.

Ru~ ne bom be su po mno go ~e mu jedin stve no oru` je jer ni jedno ni je u tom bro ju iz ra |i va no, ta ko jef ti no, ubi ta~ no i to li ko la ko do stup no sva kom voj ni ku. Go to vo sve ze mqe mo gu da ih iz ra |u ju, voj ske ko ri ste, a kraj wi re zul tat upo tre be je wi ho vo pot pu no uni {te we. Vre me no vih ma te ri ja la i teh no lo gi ja do la zi i u na o ru `a we ulaze i iz la ze ra zna oru` ja, ali je sa svim ja sno da }e ru~ na bom ba osta ti kod voj nika ono li ko du go ko li ko i vojni~ ke ~izme.

24 15. avgust 2009. Srpska kon strukci ja Pr va sa vreme na ru~na bomba bi la je srpske kon struk ci je – pu kov ni ka Mi lo {a Vasi }a, po kome je i dobi la ime va si} M12. On je od 1903. raz vi jao sopstve nu kon struk ci ju ru~ ne bombe od ~e tvr ta stog u ke li ve nog te la sa udarnim vre men skom me - ha ni zmom. Taj meha ni zam, sa mawim modi - fika ci ja ma, ima ju sve stra ne si le i osta - }e u upo trebi na rednih po la ve ka.

Sve svet ske sile tog vre mena imaju {e ciqao, te je udari la spu{te ni krov au to - Hra bri gre nadi ri pred Prvi svetski rat svoje kon strukci je mo bi la, pa ju je nadvoj vo da mahi nalno ru kom ru~ nih bom bi – Ru sija, Nema~ ka, Francu ska Kada su se po javi le u En gle skoj u 17. od ba cio. Eks plo dira la je sa strane, a pre- i Au strou garska. Od malih drà va jedi no se sto lo na sledni~ ki par se, bar za par ~aso va ve ku u bi le su rela tiv no sku pe, jer je ba- iz dvaja Sr bi ja. Moè se slobod no re}i da spasao od atenta ta. rut bio re dak, a li ve ni pro iz vo di luk suz. je Sr bi ja prva ope rativ no i na te re nu upo - Zaple we ne bom be kod pohap {e nih Ko ri sti le su ih po seb ne je di ni ce bom ba - trebi la bom be na mawe-vi {e isti na ~in na atenta to ra po sluì le su, izme |u ostalog, {a, pa je od engle ske re ~i gre nejd nastao ko ji }e se one ko risti ti u predsto je }em ratu kao „dokaz“ o „ume{a no sti Srbi je“ u aten- naziv gre nadi ri. To su bi le elit ne for - i sve do da nas. Nai me, Sr bi ja, Gr~ka i Bu - tat, {to je bilo nei sti ni to, ali sasvim doma ci je sa ~i we ne od iz u zet no hra brih qu - garska vo di le su ge ril sku oslo bodi la~ ku voqan da se Sr bi ji uputi ulti matum, i kadi. Za baca we bom bi ta da je treba lo bi ti bor bu na prosto ri ma Stare Srbi je, Koso va snije ob javi rat koji je bio uvod u Prvi ve o ma hrabar jer je crni barut bio ne sta- i Ma ke doni je. U geril skim akci jama, ru~na svetski rat. bi lan, a fiti qi za paqe we grana ta lo- bom ba bi la je kao stvore no oru` je. Bom be pu kovni ka Vasi }a osta}e u na- {eg kva li te ta pa se, u princi pu, ni kada oru à wu voj ske Kra qevi ne Ju go slavi je, pr - ni je znalo ka da }e stvarno eks plo di rati. Va si} ke vo u vidu modi fiko va nog meha ni zma kojim su opre mane ne ma~ ke bom be iz rat nog ple - U to vreme bi le su rela tiv no sku pe, jer Bu gari su pr vi upo trebi li „jabu ku za na, ali i one britan skog i francu skog poje ba rut bio re dak, a li ve ni pro iz vo di luk - Turke“, kako su konspi rativ no nazi vali re kla. Me hani zam va si} isko ri{ten je za suz. Ko ri sti le su ih po seb ne je di ni ce bom - bombu na fi tiq kon strukto ra Nau ma ]u - doma }e bombe M-35 i M-38 sa koji ma je Ju- ba{a, pa je od engle ske re~i grenejd nastao fek~i je va. Re~ je o li ve noj sfe ri~ noj bom - gosla vi ja do~e kala i Drugi svetski rat, a u naziv – gre nadi ri. To su bile elitne for- bi sa fiti qem na ~ijem kraju se nala zio nao ru à wu su se zadr à le dugo po sle ra - maci je sa ~i we ne od iz u zet no hra brih qu di. mali doda tak nalik na {ibi cu. Me|u tim, ta, kao remon to vane ili u vi du novih bom - Pri mi tiv ne ru~ ne bom be kori sti le su pr va sa vre me na ru~ na bom ba bila je srpske bi sa Vasi }e vim meha ni zmom, sve do poja ve se u Krim skom ra tu 1854, a sa vre me ni je kon strukci je – pukov nika Milo {a Vasi }a. savre me nih ka{i ka ra . tek to kom ameri~ kog Gra|an skog rata On je od 1903. razvi jao sopstve nu kon- 1861. go di ne. Ta da su se upo tre bqa va le struk ci ju ru~ ne bom be od ~e tvr ta stog li ve - nog te la sa udarnim vremen skom meha ni - û ve ne nema~ ke ru~ ne bom be na fitiq, a prvi put, {til hand gra nate i masov ni je, sa udarnim upaqa - zmom. Taj me hani zam, sa ma wim mo difi ka- ~em. U to vreme iska zale su se ci jama, imaju sve strane sile i osta}e u Od postan ka savre me ne bom be su se uglavnom bom be kon strukto - upotre bi na rednih po la veka. de li le na one sa udarnim me ha ni zmom i one ra Rej nsa, Adam sa i Ke ~a - Bomba va si} M12 ulazi u ope rativ nu sa povla ~e }im me ha ni zmom. Pred stav ni ci ma. One tipa ke ~am ima- upotre bu kao zvani~ no na o ruà we srpske prvih bile su vasi} ke, a i ostale bombe ko- le su ve li ku sli~ nost sa voj ske. Me |u tim, ta bom ba po sta }e po zna ta je su se akti vi ra le kada se upaqa~ udari u ka sni je po zna tim ne ma~ - 28. juna 1914. pri li kom aten ta ta na nad voj - tvr di predmet, na kon ~e ga je po sto jao vre - kim bom bama. Nai me, vo du Franca Ferdi nan da u Sa raje vu. Je dan menski peri od od 3 do 10 se kun di do eks- ima le su dr ve nu dr {ku sa od aten ta to ra imao je ru~ ne bom be va si} i plozi je. kril ci ma ili bez wih, a jed nu od wih bacio je na kola koji ma se car- Najpo zna ti je bom be sa po vla ~e}im boj no pu we we bi lo je u ski par vo zio ulica ma Sa raje va, ali je lo - upa qa ~em bi le su ne ma~ ke {til hand gra na - li ve noj „glavi“. Bi le te – sa drve nom dr- su za ni mqi ve jer su Ru~na bomba {kom, upotre bqa va ne ima le upa qa~ u Pr vom i Dru gom na udar, a na vasi} M12 svet skom ra tu. Uve de - vrhu se nala zi la ne su u upotre bu tek okru gla plo~i ca ko- 1915. u je ku ro vovskog ja je pri uda ru deto - ra to va wa, kada su se ni rala puwe we od cr- ra zni mo deli poka za - nog ba ruta. li kao ne e fika sni i Po tom se ru~ne bom be bile su pr ve ma sov no po lako osa vreme wu ju i sve proiz vo|e ne bom be u do bi jaju vremen ski meha ni zam – ne ma~koj upotre bi. bom ba se akti vi ra pote zom ili Te ~u ve ne ne ma~- udarom o kapi slu, a meha ni zam ke bom be sasto ja le su obezbe |u je vremen ski otklon do akti - se od eksplo ziv nog pu - vi rawa, to jest eksplo zi je. we wa od li ve nog gvo -

25 Ka {i ka ra Doma }a ru~ na bom ba sa vre me ne kon strukci je M-75 ili popu lar ni je „ka - {i kara“ ima rebra sto plasti~ no telo ukupne mase 365 grama, pre~ni ka 57 mi- lime ta ra. Sasto ji se od spoqa {weg omo- ta ~a, iza ko jeg sle di sloj od 3.000 ~e li~ - nih ku glica ulive nih u plasti~ nu masu i na kraju je u jezgru eksplo ziv no pu we we. Upaqa~ je udar ni i ak ti vi ra se tri do ~e - tiri sekun de nakon udara. Smatra se jednom od najsa vre me nijih i ubo jiti jih ofanziv nih bom bi. Ubojni radi jus joj je 15, a ra wava ju}i 30 me tara.

Ne u obi ~a jen raz voj Po ~eo je od toga da bomba mora da bude oru`je prila go|e no voj niku, a ne suprot - Za raz li ku od osta lih re {e wa, bom - no, da je bezbed na, mala, laka za upotre bu i ba mils imala je sasvim druga ~i ji razvoj - laga na. Ta ko je konstru i sao oval no te lo ni put. Nai me, wen kon struktor ser Vili - bom be u ob li ku li muna, ko je lak{e le ì u ru- jam Mils bio je dizaj ner sportske opreme, ci voj ni ka. Po stavio je dva sigur no sna meha - ta~ni je pali ca za golf! On je proble mu ni zma, me|u sobno po ve zana: lime nu ka{i ku konstruk ci je ru~ne bombe pri{ao kao da ko ja je bila glav ni osi gu ra~ i ko ja je uz te lo ra di no vu opre mu za spor ti ste. bom be bi la priqu bqe na uz pomo} sigur no - sne igle u ob li ku al ke. Telo bom be je pr vi put stan dardi zo va- Jedin stve na mils no sa ka rakte risti~ nim kocka stim iz bo ~i - Prva sa vre me na bomba sa meha ni~ kim nama, to jest bilo je prefrag menti sa no sa osi gu ra ~em („ka{i kom“) i sigur no snom iglom spoqne strane. Za div no ~u do, Mils se po - i li ve nim te lom sa spoqnom prefrag men ta- neo kao pravi kon struktor ko ji brine za udob nost ko ri{}e wa krajweg proiz vo da. Po Najpoznatija ci jom, bi la je britan ska bom ba ti pa mils. Na ziva na je sigur nom bom bom i to kom Pr- sop stve nom pri zna wu, ti ka rak te ri sti~ ni bomba sa ure zi po te lu bom be ni su ima li za ciq po - povla~e}im vog svet skog rata ura|e na je u pribli `no 75 mi li ona prime ra ka. Wen iz gled go to vo je boq {awe fragmen taci ja tela bombe, ve} upaqa~em bila je „da boqe prija wa ju u {aci voj ni ka“! {tilhand gra na te iden ti ~an savre menim ru~ nim bom ba ma. Za raz liku od ostalih re{e wa, mils Prin cip dejstva ostao je isti do dana - `|a (u re|em slu~a ju od alumi ni ju ma, a u Au- je ima la sasvim dru ga~i ji raz voj ni put. Na - {wih dana – bom ba se drà la u jednoj {a ci strou gar skoj ~ak i od ke rami ke), ko ji je bio i me, wen kon struktor ser Vili jam Mils ta ko da se tom ru kom pri ti ska la li me na „ka - po stavqen na vrhu drve ne dr{ke kr oz ko ju je bio je di zajner sportske opreme, ta~ni je {i ka“ uz telo bom be, dok se drugom rukom iz - od puwe wa do dna bila provu ~e na uzica. pa li ca za golf! On je pro ble mu kon struk - vla~i la sigur no sna iglica, ko ja je osloba |a- Bomba se akti vi rala tako {to se od vr tala cije ru~ne bom be pri{ao kao da radi no vu la „ka {i ku“ ko ja je osta jala ne po me re na zbog kapi ca na dowem delu dr{ke i po vla~i la opremu za sporti ste. priti ska stisnu te {ake, zatim se pri stupa lo uzi ca, {to je dovo dilo do paqe wa vremen - skog upaqa ~a i do eks plo zi je nakon 7–10 se - Podela kundi. Za razli ku od bombi sa udar nim upa - Da nas se goto vo sve bom be dele na qa~em, one ni su ima le pre frag men ti sa no dve grupe – na ofanziv ne i defan ziv ne. ~e li~ no te lo pa je efekat bio primar no na - Raz li ka je u tome {to je kod ofanziv nih no {ewe {tete od eksplo zi je dok je par~ad ni ru~nih bom bi uboj ni radi jus mawi od efekat bio sekun dar nog ka rak te ra. dome ta baca wa bombe, {to go vori da Nem ci su pro iz vo di li po me nu te bom be se mo è ba cati u ju ri{u i na stu pawu, u vi{e razli ~i tih mode la, a stan dardi za ci - bez ve }e bo ja zni da }e voj nik ko ji ju je ju bomba doì vqava tek 1917, pri kraju ra- bacio strada ti od fragme nata vlasti te ta. Nakon po raza Ne ma~ke, na stavqa se raz- bombe, {to na ravno ne is kqu~u je mere voj ni put bom be. Sma we no je boj no pu we we i opreza i za{ti te. uklo we na je alka za no{e we za poja som – to De fanziv ne ru~ ne bom be ve}e su je bi lo usta novqe no kod bombe „mo del 24“, ma se i sa ve }im eks plo ziv nim pu we wem, dok je ratni „mo del 43“ imao mini mal ne koje im omogu }a va da le ko ve}i ubojni ra- raz li ke i to ra di po jed no sta vqe wa pro iz - dijus, pa se mo ra ju ba ca ti iskqu ~ivo iz vodwe. Prednost nema~ ke bom be nad stan- za klona, rova i zaklo we nog polo à ja na dardnom bi la je u da qi ni ba cawa. Na i me, na stupa ju }e ne prija teq ske jedi ni ce – a nema~ ka je mogla da se baci na do dva puta ubojni radi jus je ve}i od daqi ne baca wa ve }u daqi nu od stan dardne, na pri mer bri - bom be pa je voj nik koji je baca direkt no tan ske mils. unutar ubojnog radi ju sa.

26 15. avgust 2009. ba cawu bom be – u le tu bi se oslo bodi la „ka - ma se – 520 gra ma, uboj nog dej stva 6–20 me - ta ci jom sa unu tra {we stra ne. Po u ~e ni is - {i ka“ i do ve la do to ga da unutra {wi me ha - ta ra i po qa si gur no sti od 100 meta ra. ku stvom sa mark 2, Ame rikan ci su vi {e vo - ni zam sa oprugom akti vi ra upaqa~ koji bi Kon strukci ja RGN/RGO bom bi raz li ~i - di li ra ~u na da bom ba ima ja ko eks plo ziv no nakon se dam sekun di akti vi rao bombu. ta je od ostalih savre me ni. Te lo se sasto ji pu we we dok su se opre de li li da par ~ad ni Savre me ne bom be go to vo se ne razli - od dva odvoje na alumi ni jumska tela – prvo efekat bude se kundar ni. Prefrag menta cije ku ju od po me nu tog kon cep ta. Uz do datak no - spoqa {we i prefrag men ti sano, a drugo unu - nije ade kvat no ura |e na pa se de {a va da se vih mate ri ja la, osavre me wi va wa upaqa ~a, tra {we po de qe no u dve po lu sfe re. bom ba prili kom eksplo zi je raspad ne na skoro sve su nasta vak puta ko ji je utrla svega ne ko li ko par~a di, ali opasnih i ubo - bomba mils. Dva ame ri~ka mo dela ji tih. Uboj no dej stvo bom be je 15 me ta ra, dok Drugi svet ski rat je malo {ta no vog do - je maksi mal ni do met par~a di 230 meta ra. neo, iz u zev ne ko li ko slu ~a je va prinud nih re - Ameri~ ka voj ska ni je pri dava la po seb - Pre~ nik je 64 mm, ma sa 395 gra ma, od ~e ga {e wa i bombi iz tajnih radi o ni ca. Ni kada nu pa`wu ru~nim bomba ma, pa se zadr à la je puwe we 185 grama kompo zi ta ili TNT-a. go vo rimo o savre me nim bom ba ma ne posto ji na dva osnov na mo dela bez kon struk ci o nih Iako su bom be sa dr {kom bi le ra {i- re vo luci o nar ni na pre dak, pa je naj bo qe da po seb no sti. Prva je mark 2 ko ja je upo tre- re ne po sve tu, goto vo su nesta le sa sce ne. po me ne mo pri me re ru~ nih bom bi iz na o ru - bqa va na to kom Dru gog svet skog ra ta pa sve Je dina si la ko ja je zadr àla taj si stem sa à wa ve li kih svet skih si la, a sa mim tim i do kraja Vijet namskog. Re~ je o bom bi ti pa dr{kom je NR Kina koja je proiz ve la ogrom- onih naj raspro stra we ni jih. ne koli ~i ne ru~nih bombi Tip 77. Sa da{wa Li monka bom ba u Sa vre meni raz voj upotre bi u Po stoje dva osnovna ti pa sovjet - armi ji SAD Pi ta we je kuda vodi razvoj ru~nih bom - skih/ru skih ru~nih bom bi ko je su danas u bi. Wiho va osnova nije se me wa la de ce ni- upo tre bi u Ru si ji a i u neka da{wim ze mqama je M67 jama, ali sve osta lo je ste – eks plo zi vi od is to~ nog blo ka, te wi ho vim ide o lo {kim sa - kojih se radi puwe we, mate ri jal od kojeg su ve zni ci ma. Pr va je F-1 li monka, standard na iz ra|e ne, masa, ubo jitost. ru~na bomba sa prefrag men ti ra nim spoq- Po stoje ra zni prime ri po ku {a ja mo - nim live nim telom od ~eli ka. Ima sigur no - derni za ci je i pra vqe wa „vi {e na men skih snu ka{i ku, a upaqa~ je karak te risti ~an jer sred sta va“. Bri tan ci su po ~e li da is paqu ju {tr~i par santi me tara van tela. To je zbog mils bom be sa cevi pu{a ka. Sli~ne na prave to ga {to bom ba ko risti isti upaqa~ kao i po javi le su se {i rom sve ta, pa i kod nas za RDG-5, RG-42 i RG-41. Ima pu we we od 60 gra- bom bu M-75, i ko ri {te ni su u ra to vi ma. ma TNT-a i maksi malni ra di jus leta {rap- Naj da qe su oti {li, na rav no, Kine zi. ne la od 200 m, dok je efika sno dejstvo 30 Wiho va bomba „tip-79” poja vi la se po~et - me ta ra. Za hva qu ju }i svom upa qa~u, bom ba se kom osamde se tih pro {log ve ka. Karak te ri - mo è ko risti ti i kao minsko-eks ploziv no sti~ na je po svom dvostru kom na~i nu upo tre- sred stvo, po ve zi va wem upa qa~a sa po te znom be – mo è se baca ti kao kon ven ci o nalna uzi com i ma skira wem bom be do bi ja se pri - bomba ili se is paqi va ti pomo }u sop stve- ru~ no ubo jito sredstvo. „ka {i ka ra“, sa elipso idnim te lom od li ve - nog raket nog mo to ra. Moè se ispa li ti di- nog ~eli ka, prefrag men ti sa noj sa spoq ne rekt nim ga |awem na daqi nu od 25 me tara, Ruska strane, ma se od oko 600 gra ma i pu we na sa a mak si malni do met je 400 me ta ra. Bom ba RGN TNT-om. Pro blem je bio {to je TNT pu we we je par~ad nog dej stva, ma se 650 gra ma, pre~ - bomba do vo di lo do pre ve li kog ras prska va wa bom - ni ka 45 mili meta ra. Upaqa~ je ili pote zni be pa je par ~ad ni efe kat bio mi ni ma lan, kroz dr{ku bom be ili udarni sa meha ni - osta vqaju }i samo efe kat eks plozi je. zmom u vr hu eks plo zivnog pu we wa. Sada {wa bom ba u upotre bi u armi ji Sasto ji se od cilin dri~ne dr{ke sa SAD je M67, teh no lo{ki na pred nija, sa te- raket nim mo to rom u do wem de lu i boj ne gla - lom lopta stog ob li ka i sitnom prefrag men - ve na vrhu. Li mena navla ka preko do weg de- Naj masov nija bom ba u Kini Po treba za uni fi ka ci jom oru` ja dove la je po~et kom osamde se tih do to ga da se u nao ru à we Ki ne usvo ji bom ba „tip 77”, Da le ko sa vre me ni ja je se ri ja RGN karak te ri sti~ na po to me {to ima drve nu dr {ku i pote zni vremen ski upa qa~, po put (ofan ziv na) i RGO (de fan ziv na). Obe od li - la dr {ke kori sti se kao lan sir na cev i sta re ne ma~ ke iz Pr vog i Dru gog svet skog ku je dvostru ki upaqa~ – vremen ski i udarni. osta je u ru ci na kon is paqi va wa. Ia ko je rata. Eks plo ziv no pu we we na lazi se na Na ime 1–1,8 sekun di od baca wa bombe ak- ovo je dinstve no re{e we u svetu, svaka ko je vr hu dr {ke, elipso idnog je ob li ka i iz rati vi ra se udarni upaqa~ ko ji omogu }a va da i zani mqivo, po sebno pri li kom ge ril skih |e no je od li ve nog ~eli ka. Vre men ski me- bu de osetqi va na udar, a ukoli ko do to ga ne dej sta va i u uslo vi ma ur ba nih borbi. ha ni zam traje 3–5 sekun di. Bom ba je duì - do |e nakon 3-4 se kun de, sekun darni he mij ski Vreme novih mate ri ja la i tehno lo gija ne 172 mm, ma se 360 g, pre~ ni ka 48 mm, fi tiq ak ti vi ra}e eks plo ziv no pu we we i de - dola zi. Me wa}e se i na{ od nos pre ma po- eks plo ziv nog pu we wa od 70 grama i ubo ji- to ni rati bom bu. je di nim oru` ji ma. U na o ru à we ula ze i iz - tog radi ju sa od sedam meta ra. Novi je ver- Bom ba RGN ima masu 290 grama, puwe - laze ra zna oru` ja, ali je sa svim ja sno da }e zi je imaju plasti~ nu dr{ku. Iako je Kina we ma se 97 grama i ubojni radi jus 4–10 me - ru~ na bom ba osta ti kod voj ni ka onoli ko du- uvela savre me ni je bombe, „tip 77“ je naj- ta ra, a po qe si gur no sti 25 meta ra. Bom ba go koli ko i vojni~ ke ~izme na noga ma. ma sov ni ji. de fan zivnog karak te ra RGO da le ko je ve }e Alek san dar KI[

27 VI[E NA MEN SKI BOR BE NI AVI ON KFIR

Opasan lavi}

Ia ko je danas u izra elskom zrael sko RV iz gradi lo je svoju i re- po stalo ja sno da je za pra vo MiG-21 imao puta ci ju francu skog proiz vo|a ~a prednost u usta qe nim za okre ti ma, brè se RV vi{e na menski bor beni bor benih avi o na Dassa ult tokom {e - pe wao i bo qe ubrza vao, dok je Mira ge III avi on Kfir „pen zio nisan” sto dnev nog ra ta sa Arapi ma 1967. imao boqi radar i ni{an, nao ruà we, do- Ka è mo i Dassa ult -a, jer je kqu~ni let, mogu} nost leta u svim vremen skim pred nale tom sa vreme nijih element uspeha bio lo vac Mira ge uslovi ma i no }u, te pred nost u ne usta qe - II ICJ, sa kojim su izrael ski pilo ti ostva ri- nim zao kre ti ma. F-15 i F-16, moder ni zo va na li sjaj ne uspe he pro tiv arap skih lo va ca jer Na kon pobe de nad arap skim lov ci ma, su uspe li da po le te na kon izne nadnog uda- izra el sko RV pru à lo je va tre nu po dr {ku va ri jan ta C10 tek dola zi „na ra po ae ro dro mima. Na i me, u bor ba ma se trupa ma na ze mqi, gde se po ka zalo da Mi ra - poka za la „nadmo}” Mira ge III nad MiG-21. ge III i ni je ba{ najpo god ni ji avion za ta kve svo je” izvo zom u druge Me|u tim, treba znati da su Izrael ci uspe- za dat ke. Na i me, zbog ve li kog del ta kri la, zemqe, gde je atraktiv na pre li da pred rat na ba ve i de taqno ispi ta ju ni je bio pogo dan za dejstva na malim visi - jedan MiG-21F, kojim je ira~ki pilot Mu- nama, a rezer ve go riva nisu bile dovoq ne svega usled viso kog od no sa nir Rad fa 16. ju na 1966. pre be gao u Izra - za da qa an ga òva wa od ma ti~nih aero dro - el. Osim toga, ovim pobe dama dopri ne la ma. Ovaj dru gi pro blem Izra el ci su hte li kva litet–ce na. je i boqa obu ~e nost pilo ta. Tek je ka sni je da re{e ta ko {to bi jed nostav no izba ci li

28 15. avgust 2009. deo elektron ske opreme iza pilo ta, a na dve opci je: ame ri~ki turbo mla zni Ge ne - C1 u{la je u ope rativ nu upo tre bu 1975. weno mesto posta vi li jo{ jedan rezer vo ar ral Elec tric J79 i britan ski turbo ven ti la- godi ne. Izra |e no je sve ga 27 pri me raka. za gori vo. torski Rolls Royce Spey. Oba moto ra su Me|u tim, ve} na slede }oj vari jan ti, C2, bila veo ma ak tu el na se damde se tih, ali koja je prika za na 1976. ugra |en je jed no - Dola zak su pa iako je Spey obez be|i vao ve}i mak simal - stavni ji doma }i ni {anski radar El ta ni po tisak (91,2 kN – 79,3 kN) i ma wu po- EL/M-2001B, po stavqen u ne {to produ è- Proiz vo |a~ Dassa ult je vrlo profe - tro {wu go riva bez do datnog sa gore va wa nom no su, pr vi put na ovoj seri ji avio na sio nal no poslu {ao svo je mu {te ri je i ta - (0,68/2 kg/~kg – 0,83/1,96 kg/~kg), oda- spreg nutim sa -om. ko je na stao po jedno stavqe ni i jef ti ni ji HUD bran je J79, jer je ve} bio kori {}en na ve}eg radi ju sa dejstva, koji je Ka ko je Cyrano II sve vreme opera tiv - Mira ge 5 avi o ni ma ko je su Izra el ci bio na me wen za let u dobrim vremen skim F-4 Phan tom, ne upotre be „patio” od nedo voqne pou - uslo vi ma kao i MiG-21. Me |utim, Izra - ima li u ope ra tiv noj upo tre bi od 1969, zda no sti, od lu ~eno je da se bar ostva ri el cima nije is poru ~e no tih 50 avio na pa je po stoja la prate }a infra struk tu ra. viso ka efika snost vo |ewa bliske vazdu - Mi- Motor J-79 je, me|u tim, bio kra}i rage 5 zbog prome ne poli ti ke na vrha {ne bor be, po pular no nazi va ne dog fight Francu ske – na ~elo ze mqe do{ao je od Atar-a (5,3 m – 5,9 m), tako da je zadwi – borba pasa. Dodat ni razlog zbog ~ega [arl de Gol, koji je bio naklo we ni ji deo avi o na skra}en, a i motor je pretr - se odu sta lo od rada ra ve}eg dome ta je i Ara pi ma. peo odre |e ne modi fika ci je, pre svega pe - pristi zawe ameri~ kih „~i sto krv nih” lo - ri ferni ure|a ji, a dodat je i pla{t otpo - Su o~e ni sa opasno {}u da izgu be va ca F-15 1976, u to do ba smatra nim naj e- pre mo} u vazdu hu u borbi sa Ara pi ma ko- ran na viso ke tem pera tu re od legu re ti- fi ka sni jim lova~ kim avi o ni ma na svetu, os- je su sve vreme So vjeti snabde vali, Izra- ta ni juma. Taj motor je proiz vo di la kom - im mo `da palub nih . pa nija . Usled ve}e po tro {we F-14 el ci su re{i li da se oslone na sopstve ne IAI – Be dek Osta la avi oni ka je go to vo sva izra - snage. Narav no, ne u pot puno sti. Spe ku- va zdu ha, po ve }ani su za 10 od sto uvod ni - ci, a doda ti su dopun ski uvodni ci vazdu ha elskog pore kla. Poseb no se isticao izu zet - li salo se o tome ko im je pomo gao. Kasni - no kvali te tan auto pi lot i podve snik za jim izve {taji ma po tvr|e no je da su Fran- za hla |e we ko more za do datno sa go reva - cuzi ispo ru ~i li avio ne u de lovi ma, koji we, me|u ko jima je naj izra èni ji onaj is- su potom sklapa ni pod kon trolom ame ri~ - pred ver tikal nog stabi li za tora. U~i nak u kih stru~ waka u kom pani ji IAI (Isra e li Air - Pr vi Mira ge III u koji je ugra |en mo - Fo kland skom ra tu craft In dustri es ), sa oznakom Nes her (sup – tor J-79 ra di testi ra wa pole teo je u ok- le {inar). Ti avio ni bi li su ne{to te ì i tobru 1970. Poboq {a ni proto tip pole - Ar gen tina je iz me |u 1978. i 1980. mawe po kre tqi vi od Mira ge III, ni su ima - teo je juna 1973. pod nazi vom Raam li radar, ali su imali sna`ni je moto re (grom). Tvrdi se da je od re |en broj tih re- dobi la 35 avi o na Nes her S i ~eti ri (pozna tih kao i ), a (sa Mira ge II IE) i ve}i dolet, {to je vrlo moto ri zo vanih Mira ge III u~estvo vao u ra- Nes her T Dagger A B va`no za ulogu takti~ kog bom bar de ra. tu 1973, ali je tada posta lo jasno da je kasni je jo{ 11 i dva respek tiv no. Re al - Ukupno je sklopqen 51 jed nosed Nes - potreb no iz ve sti jo{ neke iz me ne. no, ti avi oni, nao ru à ni zasta re lim her S i 10 dvo se da Nes her T. Avi o ni su po - Po red izme ne po gona, Kfir C1 je do - rake tama AIM-9B Si dewin der i na ivici ~e li da sti ù u maju 1971, dve godi ne na - bio i nove, do ma}e kompo nente avio ni ke. opera tivnog radi ju sa, nisu ima li {an- kon pole ta wa proto ti pa i veo ma su do bro Me |utim, u prvoj vari jan ti zadr àn je si protiv bri tanskih lo vaca Sea Har rier do {li da za me ne ne do vo qan broj Mira ge fran cu ski ra dar Cyrano II, kori {}en na u Fokland skom ratu 1982. Devet je obo - III. Nije pro{lo mnogo, a Nes he ri su mora - Mira ge IICJ. To je bio poku {aj izra de lov- reno sve ra kursnim rake ta ma AIM-9L, a li u bor bu. U Jom Kipur skom ratu 1973. ca, za me ne za islu è ne Mira ge III, ko ji su dva je uni{ti la PVO. Ipak, uspeli su pro tiv no na me ni lov ca bom bar de ra od- bi li u upotre bi jo{ od po~et ka {ezde se - da o{tete ra za ra~ An trim i frega te Bril - re|e ni su da, uz Mi rage IIICJ, pruà ju lo- tih (od tada sve vreme u stawu bor bene li ant, Bril li ant, Bro ad sword, Ar dent, Ar row va~ku za {itu, dok su za napa de na ciqe ve goto vo sti, sa veli kim brojem borbe nih i Plimo uth. na zemqi kori {}e ni F-4 Phan tom i A-4 le to va i akci ja). Ta kva prva vari janta Kfir Skyhawk. U vazdu {nim borba ma jedan skvadron uspeo je da obori ~ak 42 protiv ni~ka avio na, uglavnom mi go va i su - U muze ju Hatze rim Kfir C2 sa delom borbe nog kom pleta: u sre di ni podve snik sa topom ho ja bez izgu bqe nih avio na. Ukup no je 20 mm, pre ma kra je vi ma razli ~i te bombe izgubqno 16 Nes her-a. Potom je nasta vqe no usa vr {a va - we avi o na iz do ma}e proiz vod we, a vari janta Nes her, sa mnogo brojna poboq - {awi ma, nazva na je Kfir – lavi}. Otkla wa we ne do sta ta ka Ia ko je Nes her bio iz uzet no kori - stan avi on, po seb no u kom bi na ci ji sa dobro ob u~e nim pi loti ma ko ji su imali dugo go di{we isku stvo sa Mira ge III, Izra el ci su pri me ti li par ne do stata - ka koje je vaqa lo otklo ni ti. Najve }i je bio motor Snec ma Atar, po ti ska 58,9 kN sa do dat nim sa gore va wem, {to ni je bi lo dovoq no. Uz to je, uprkos pou zda - nosti i jedno stav no sti odrà va wa, imao i re lativ no ve li ku po tro {wu go - ri va (1,03/2,07 kg/~kg). Raz mo trene su

29 drugi, no - |u je ne kih 80 od sto mo gu} nosti novi jeg ame- vi ji lov ci, ri~ kog avi o na. To je za je dan avi on sa ipak ~ak i ~e - re la tiv no ogra ni ~e nim i ne pre sku pim mo - tvr te ge ne - di fi ka ci jama ko ji pri pada prvoj ge ne raci ji ra ci je. lo va ca brzi ne dva maha i vi {e, od li ~an re- Me|u zultat. Ipak, real no gle dano, Kfir C2 ni je ni ostalim po avio ni ci, mane varskim mogu} no stima, izme na ma nosi vo sti i dole tu mogao da pa ri ra F-16A. kon struk - Ali je po ce ni i te ka ko mo gao. Me |utim, to ci je spada ni je bio kraj ovog iz uzet nog avi o na. uvo|e we ne {to vi - Po boq {ane va rijan te {eg i sna- `ni jeg staj- Po sledwa vari jan ta koja je bila uve- nog trapa, dena u izrael sko ratno vazdu ho plov stvo Model Kfir C1 ko ji je bila je C7, od nosno dvo sed TC7, iz 1983. obez be |i- godi ne. Osnovna izme na bio je nov mul ti - vao kori {}e we lo {i jih po let no-slet nih funkci o nal ni radar El ta El/M-2021 (ugra - elektron sko ometa we El ta L-8202, te inter - staza, jer su sa uvo |e wem ka nar da i one |i van i na po je di nim Mira ge III i F-4 u izra- ni ometa~ El ta L-8230. Taj ure |aj je ugra |i - skra }e ne. Po red to ga, ti me je po ve }a na vi- el skom RV). Ne{to po ja~an motor imao je van na dvo se doj va ri jan ti TC2 iz 1981, ko - si na od tla, {to je obez be di lo ve }i pro stor umesto 79,6 poti sak od 83,4 kN. Doda ta su ri {}e noj po red obu ke i kao spe ci jali zo va - za na oru à we is pod kri la. dva nosa ~a ispod uvodni ka, svaki za po 500 na platfor ma za elektron sko ome tawe kg tere ta, ure |aj za do pu wa va we gori vom u protiv ni~ kih rada ra, ne{to poput ameri~ - Na o ruà we letu. Ia ko je radar El/M-2021 pruào kih palub nih EA-6 Prow ler. I ko na~ no, tre - znatno vi {e od El/M-2001B (pre sreta we uz ba ista }i da je C2 do bio i ba ca~ radar - Na oru à we se sasto jalo od dva fran- lo ok down/shoot down mo gu} nost, dogfight, skih i IC mama ca. cu ska topa, izra |e na u Izrae lu Deffa 553 mapi rawe te re na, pra }e we te re na i iz be - Vari jan ta C2 je po red dru ga ~i je avi o- (kom pani ja IMI), kali bra 30 mm, brzi ne ga- ga vawe prepre ka, ni {awe we pri bom bar- |a wa 1.300 met/min sa bor be nim komple - ni ke dobi la i kore ni te prome ne veza ne za do vawu), C7 je dobio pre svega ulogu dej- no se}e po vr {ine. Na i me, drugi pro blem, tom od 140 meta ka (dakle ne {to vi {e od stva po ciqe vi ma na zemqi. Lova~ ki zada - i pet sa 125 meta ka). Me |utim, mo `da i akutni ji od moto ra i avio ni ke na Mira ge III ci bi li su „rezer vi sani” za F-15 i F-16. avio ni ma Mira ge III, a sa mim tim i Nes her i broj podve snih ta~a ka po ve}an je sa pet kod Uve }an po ti sak moto ra pove }ao je i na se dam, kao na – tri Kfir C1, pred stavqa lo je del ta kri lo, op ti - Mi rage III Mira ge 5 no sivost na ~ak 6.083 kg te reta, go to vo dvo - is pod trupa i ~eti ri is pod krila. Time je mi zo va no za nad zvu~ ne br zi ne, koje je znat- stru ko u od no su na C2. Ka bi na je pre tr pe la no ograni ~ava lo brzi nu ustaqe nog zao kre - dobi je na vi soka fleksi bil nost i mogu} - od re |e ne iz me ne, od ko jih je naj ve }a pri me - nost no {ewa ti pi~no dve ra ke te vazduh – ta zbog ve likog gu bit ka brzi ne (ume{ni pi - na prin ci pa upravqa wa HOTAS , ve ro vatno vazduh (v-v), podve sni ka za elektron sko loti su ovo ~ak mo gli i da isko riste, jer je pod uti cajem avio na F-16. Is pod no sa je po- protiv nik lako mogao da proma {i avi on ometa we i opci o no, u zavi snosti od potre - sta vqen kom pakt ni tra ga~ la ser ski obe le - be, dodat nih rezer vo ara za gori vo, na rav- koji je u neu sta qe nom za o kre tu ta ko br zo è nog ci qa AN/AAS-35V Pa ve Penny, ~i me se uspo rio) i zahte valo je pri li~no du gu pono, po red nao ruà wa name we nog za dej- bor be ni kom plet mogao obo gati ti ameri~ - stva po ciqe vi ma na zemqi. letno – sletnu stazu. Na Kfir C2 uvede ni su fik sni kanar di koji su se po potre bi mogli Central ni nosa~ imao je nosi vost ski dati, a bili su posta vqe ni na gorwoj 1.000 kg, ostali po 500 kg, unutra {wi pot- krilni 1.000 kg (mada je u praksi ova broj- stra ni uvod ni ka vazdu ha. Time je upra vqi- ka i ve}a jer se tu nose dodat ni rezer vo a- vost znat no po ve }a na u svim uslovi ma, viri od 1.700 l i najte è bom be), dok su kraj- si na ma i brzi na ma – prime ra radi, brzi - wi potkril ni no sa ~i name we ni za ra ke te na za o kre ta je sa 6,3 po rasla na 9,6o/s i v-v malog dome ta. ti me se prakti~ no iz jed na~io sa na sled ni- Od nao ru à wa, tipi~ no su se no sile kom Mira ge III, Mi rage F1 sa stre lastim kri - do ma}e rake te v-v ameri~ ke li ma (9–10o/s) i bio boqi od MiG-21 7,5 Shafrir 1/2, Si - o de win der ili ka sni je Python 3, zatim klasi~ - i F-5E Ti ger II 7,8 /s. ne bom be po jedi na~ ne mase do 1.361 kg, ka - Izme we na je i napad na ivica krila – setne bom be , TV vo |ene bom be pre ki nu ta je na otpri li ke polo vi ni razma - CBU-24 GAU-8 Ho bos ili GBU-15 i ra ke te AGM- ha, ~ime je poboq {a no op stru java we kri- 65A/B Ma ve rick. Po red to ga, na raspo laga - la, a u kombi naci ji sa malim strej kovi ma wu su bi la i ne vo |e na raket na zrna SNEB na obe strane no sa, upravqi vost na ve }im 68 mm u devet na e sto cev nim lan se rima, pro- napad nim uglovi ma. Meha niza ci ja krila ti vradar ske rake te AGM-45 Shri ke i pod ve - ostala prakti~ no ista, sa elevo ni ma na iz- snik SUU-23A sa {e sto cev nim to pom M61A1 laznoj ivi ci. Po ve }ana je i brzi na pewa - Vulcan od 20 mm sa ~ak 1.200 me taka. Ukup - wa, sa nekih 5.000 m/min kod Mi ra ge II IC na na no sivost bi la je 3.855 kilo grama. 14.000 m/min, ~i me je tako |e sustig nut Mira - Pro iz ve de no je 185 C2 i TC2. Uglav- ge F1 (12.780 – 14.580 m/min), pre stig nu ti nom, Izrael ci su nakon {to su 1980. do bi - MiG-21F i MF (9.000 i 11.000 m/min) i go- li F-16, smatra li da wi hov Kfir C2 obez be- tovo dostig nut MiG-21bis (17.675 m/min) i

30 kim i do ma}im na vo |e nim bom ba ma seri je {to su MiG-21, F-5, a naro ~i to Mira ge III, me ta Derby, sa ak tivnim ra darskim sa mo - Pave way i Griffin , a u me|u vre menu su uve de - ostavqen je vaku um ko ji no vi presku pi bor- navo |ewem, ko je se mogu upore di ti sa kon - ne i do ma}e ka setne bom be TAL-1 i 2. Avi o - be ni avi o ni ni su u stawu da popu ne zbog kurent skim AIM-120 AMRA AM i MI CA i R- ni C7 ni su no vo proi zve de ni, ve} su mo der- proble mati~ ne fi nan sijske situ aci je pre- 77, ma da se na vodi da ima ju ne{to mawi ni zo va ni C2. stankom hladnog ra ta. Zbog to ga je stvo rena domet od oko 50 ki lome ta ra. Iako se po ka zao kao iz u zet no ko ristan jo{ jedna vari jan ta, ko reni to poboq {ani Od nao ru àwa name wenog za na pa de avion, Kfir je u drugoj polo vi ni deve dese tih C10. na ciqe ve na ze mqi treba lo bi o~e ki vati povu ~en iz upo trebe. Jedno stavno, po ~eo je Za po~e tak je C10 dobio jo{ efi ka - da, uko li ko po sto ji in te reso va we, Kfir po - da „po ka zu je” go di ne, tim pre {to su jo{ sniji radar, El ta El/M-2032, ko ji je ugra|i - ne se i elek troop ti~ ki/GPS na vo |e ne bom be 1987. po~e li da stiù ko reni to po boq {ani van i na do ma }e i na ino stra ne avio ne F- Spi ce ili najno vi je laser ski navo |ene Li - (île), (Indi ja), . Obele à va we ciqe va vr {i se i pod - F-16C/D. Me|u tim, IAI je uvi deo {an su pla- 4, F-5 F-16, Sea Har rier Mi- zard si rawa po stoje }ih remon to va nih i mo der- ra ge III i MiG-21 (Ru muni ja), a sasvim je move sni ci ma LAN TIRN ili najsa vre meni jim LI - gu}e da }e prvi me |u no vim lakim in dijskim ni zo vanih le teli ca na me|u na rod nom trì - TE NING. Tu su i spe ci jali zo vani iz vi |a~ki borbe nim avio ni ma ta ko|e biti opre- {tu. Nai me, isti cawem resur sa avio na kao Te jas pod ve sni ci. Na taj na ~in, Kfir C10 je prak - mqe ni na ovaj na ~in. Ra dar ima mo gu}nost Gene za Avion Kfir C10 tokom ispitivawa u izraelskim bojama Prva vari jan ta avio na Kfir C1 u{la je u opera tiv nu upotre bu 1975. godi ne. Iz - ra|e no je sve ga 27 pri me raka. Va ri janta C2 pri ka za na je 1976, a po tom i dvo sed na TC2. Proiz vede no je 185 C2 i TC2. Po - sled wa ver zi ja ko ja je bi la uve dena u izra - elsko ratno vazdu ho plov stvo bi la je C7, odno sno dvosed TC7, iz 1983. go dine. To ni su novo proi zve deni mo deli ve} moder - ni zo vani C2. Iako se po ka zao kao iz u zet no kori - stan avi on, Kfir je u drugoj po lo vini deve - de se tih po vu ~en iz upo tre be. Jed nostav no, po~eo je da „po kazu je” godi ne, tim pre {to su jo{ 1987. po~e li da stiù ko reni to po - boq {ani F-16C/D. Me |utim, is kr sla je {ansa plasi ra wa posto je }ih remon to vanih i mo derni zo vanih le teli ca na me|u na - rod nom trì {tu i to su Izrael ci is ko ri - stili. Radi to ga stvo re na je jo{ jedna vari jan ta, po boq {a ni C10. pretra ì va wa i pra}e wa iz nad i is pod ho - ti~ no po go to vo svim svojim karak te ri sti - rizon ta leta, pra}e we pri skeni ra wu ka ma susti gao lov ce, tj. vi {e na menske bor - (track whi le scan), a pri dej stvi ma po ci qe - be ne avi o ne ~e tvr te ge ne raci je. vima na ze mqi, mere we daqi ne, sinte ti~ ki otvor, iz bega va we i pra}e we tere na... Do - Nepre kid no met iznad hori zon ta le ta je 65–100 km, a u akci jama is pod 55–85 km, za ciq efek tiv ne re flek - sne povr {i ne 2–3 m2. Mo è istovre me no Avi oni Kfir C2 i C7 bili su poput da pra ti osam ciqe va. Prema mogu} no sti- wi hovih pret hod nika, go tovo nepre kid no u ak cija ma. Pr vi put su bili upotre - ma, ovaj ra dar je u kla si sa AN/APG-68 sa C2 bqeni 9. novem bra 1977. pri napa du na F-16C/D, RDY sa Mira ge 2000-5 i ùk ME Deo bor benog kom ple - sa MiG-29M i SMT, mada ima mo`da za ni- kamp Tel Azia za obuku pale stinskih tero - ta za C10 (od gore jansu mawi domet. ri sta u Liba nu. Nakon toga su u sa radwi pre ma dole): ra ke ta Kabi na je do bi la dva mul ti funkci o - sa F-15 le teli na zada ci ma ostvari vawa vazdu {ne premo }i nad Liba nom i po ~e li Python 5, Derby i vo|e - nal na dis ple ja di men zi ja 127x178 mm, po - da se su kobqa va ju sa si rij skim lovci ma, na bomba Spi ce. boq{a ni HUD i HOTAS si stem upravqa - wa, a i mogu} nost da se prihva ti ni {anska pre sve ga MiG-21. Ju na 1979. obo re no je pet lova ca MiG-21, a za jedan je zaslu - ka ciga Dash, je dan od naj cewe nijih ure|a ja te vrste. Shodno to me, obo ga}en je i asor- àn Kfir C2. Tokom in vazi je Liba na 1982. wiho - timan nao ru à wa. C10 mo è da pone se ra- vu ulo gu lova ca pre uze li su , tako da kete v-v Python 4, i, da nas jedne od naj e fi - F-16 su se koncen trisa li za napa de na ka sni jih, Python 5 sa fo kal nim IC sen zo- Kfir C2 rom, dome ta ve}eg od 20 km, sa mogu} no {}u ciqe ve na zemqi. Posle toga su moder - dru gog na pada, uko li ko pr vi ne uspe. Ta ko - ni ji C7 anga ò vani na spo radi~ nim pro- |e, na ras po laga wu su i ra ke te sred weg do - tivte ro ri sti~kim ak cija ma, po sebno to-

31 Takti~ ko–teh ni~ ki po daci za avion Kfir C7

Ra spon kri la 8,22 m Du `ina tru pa 15,65 m Povr {i na kri la 34,8 m2 Vi si na 4,55 m Ma sa praznog 7.285 kg Mak si malna masa 16.200 kg

Pogon Turbo mla zni mo tor J79-J1E, po ti ska 83,4 kN Plafon le ta 17.680 m Nao ru `a we 2 to pa 30 mm Deffa 553 sa po 140 meta ka i 6.083 kg raz li ~i tog Mak s. brzi na 2,3 ma ha te re ta na 9 no sa~a

Ko reni te iz mene Kfir C10 je prakti~ no po go tovo svim svo jim karak te risti kama susti gao lovce, tj. vi{e na men ske borbe ne avio - ne ~etvr te gene raci je. Za da na {we poj- move jedi ni ne dosta ci mo gle bi bi ti ne - dovoq ne mane var ske osobi ne, tj. prema li od nos po ti ska i ma se. Sam zmaj kom ope raci je Ac co unta bi lity 1993. pro tiv dine. Ti avi o ni ko ri{}e ni su u su ko bi ma avio na poka zao se kao jedna od najja ~ih Hezbo la ha u Li banu. sa Ta mil skim ti gro vi ma. strana, {to pozna va o ce i nije ~udi lo, s Po red izrael skog RV, kva li te te Kfir-a Po zna to je da je Slove ni ja u ranoj fa- ob zirom na znane kvali te te delta kri- spozna li su i marin ci i RM SAD, te RV Ko - zi sa mo stalno sti raz matra la na bav ku avi - la. Sma tra se da su lova~ ke karak te ri - lumbi je, Ekva do ra i [ri Lan ke. Ame rika o na Kfir, a i fi li pin sko RV je bi lo u pre go - stike Kfir C10 go to vo na nivou vi {ena - je od 1985. do 1989. ko ri stila 25 avi o na vo ri ma to kom de ve de se tih, ali su oni su - menskih bor be nim avio na F-16C, MiG- Kfir C1, mo di fiko va nih sa ka nardi ma pod spen do va ni zbog dru gih pri o ri te ta, pre sve- 29SMT i Mira ge 2000-5, bombar derske ozna kom F-21A Li on. Tri naest tih avi ona ga nabav ke avi o na za proti vu stani~ ka dej- prakti~ no jedna ke, ali mu je cena da le - kori {}e no je u RM, u pro gramu obu ke u bli - stva (COIN ). ko mawa. skoj va zdu{noj bor bi, pri ~emu su si mu li - Kompo nen te razvi je ne za Kfir razli ~i - rali so vjet ske bor be ne avi one u bazi Oce - tih va rijan ti is ko ri{}e ne su i za mo difi - a na. Godi ne 1988. zapo ~e la je wi ho va zaka ci ju drugih avi ona. Tipi ~an primer je ju- {to je sasvim iz vo dqivo sa prakti~ no svim me na sa okret ni jim F-16N. Ma rin ci su ko - `noa fri~ ka mo di fi ka ci ja Mira ge III, pod na- avi o ni ma ko ji imaju do voq no dug radni vek, ri stili 12 avio na, ali su i oni 1989. za- zivom Che e tah. Za dràn je fran cuski mo - ve} su ae rodi na mi~ kim po boq {a wi ma na me we ni sa . F-5E tor Snec ma Atar 09K-50, ali je ugra|e na re la tiv no jed nosta van i jef tin na ~in dra - Ekvador je 1981. potpi sao ugovor o modi fi kaci ja proiz vo |e na u Ju`no a fri~ - sti~no una pre|e ne ma nevar ske oso bine, sta - na bav ci 10 C2 i dva TC2, ko ji su stigli u koj Re pu bli ci za avi o ne Mira ge F1. Pored peri o du 1982–1983. Go dine 1995. ti avi - vqa ju }i ovaj avi on u rang de set i vi{e godi - re mon ta, u Chee tah A ugra |e ni su kri lo, ka - na novi jih avio na, kao {to je . oni kori {}e ni su, uz za lova~ ku nar di i strej kovi sa , ra dar Mi ra ge F1 Mira ge F1, Kfir C2 El/M- Pri~a o -u mo `da nije zavr {e na ~ak za{ti tu u ratu sa Peru om, pri ~emu je jedan , ni {anska kaci ga, no vi i ure|aj Kfir 2001 HUD ni verzi jom . ima u ponu di i ra dar Kfir rake tom Sha frir 2 oborio laki juri {nik za dopu nu go rivom u le tu. je bazi - C10 El ta Chee tah E sa ak tiv nim elek tron skim ske ni ra wem i ni - A-37B. Go dinu dana kasni je naba vqe na su rana na Mi ra ge II IE, a Che e tah C na Mir ge II - jo{ tri C2 i jedan TC2, a 1999. jo{ dva , neki i sa rada rom . Dvo sedi je is kqu ~e no da }e ne ki ko risni ci pri be }i IC El/M-2021 ku po vi ni kon zervi ranih -ova koji su pri- C10. Zapo ~e la je i konver zi ja odre |e nog Che e tah D bio je ba zi ran na Mira ge II ID. U Kfir broja posto je }ih avio na na ni vo C10. upo rednim ispi ti va wi ma sa ruskim avio ni - li~no dobro o~uva ni u su vim uslo vima pu - Ko lumbi ja je 1989. kupi la 12 polov - ma MiG-29 i Su-27 poka za lo se da prema sti we Negev. Ipak, protiv lo va ca pete gene - nih Kfir C2 i jedan TC2. U me|u vre me nu su mane varskim oso bi nama nisu dora sli sa- raci je kao {to su F-22, F-35 i PAK-FA, kla - avi oni po dig nuti na ni vo C7. Fe brua ra vre menim lov ci ma posled we ge ne raci je, dok si~ ni Kfir ne ma ve like {an se jer nema malu 2008. potpi san je ugovor o nabav ci jo{ 24 bor bu van vi zu elnog do meta ni su ni mo gli radar sku vi dqi vost. Me |u tim, lov ci pe te ge - polov nih C7, koji }e se podi }i na nivo vo di ti, jer ni su ni ima li ta kve ra ke te, a ra - ne raci je ne}e ni biti do stupni ve li kom bro - C10. Ju na 2009. po ~eli su da sti ù pr vi dar ipak nije bio do voq no sna àn. ju ko ri sni ka zbog ogra ni ~e wa proda je i vi - pri mer ci. Za pawu ju }e je koli ko su mogu} no sti ovog so ke cene. U takvoj kli mi, Kfir i te kako „ima [ri Lanka je u peri odu 1995–1996. avi ona na predo va le u po re |e wu sa prethod - {ta da traì” i svaka ko predsta vqa „solid - ku pila {est C2 i je dan TC2, dok je do dat - nici ma, Mi ra ge III i 5. Ne samo da je postig - nu” kupo vi nu. nih po ~e tiri C2 i C7 naba vqe no 2000. go- nut velik na predak u avi oni ci i nao ru à wu, Se basti an BALO[

32 15. avgust 2009.