Strukturalizam I Marksizam 185
Total Page：16
File Type：pdf, Size：1020Kb
ČASOPIS ZA TEORIJSKE PRAKSE GERUSIJA NOVI SAD, BR. 5/2013 JOURNAL FOR THEORETICAL PRACTICES GERUSIA NOVI SAD, No. 5/2013 STVAR - THING Časopis za teorijske prakse / Journal for theoretical practices Izdavač/Publisher Gerusija Novi Sad [email protected] http:gerusija.com Uredništvo/Editorship Aleksandar Matković, Aleksandar Stojanović, Andrea Jovanović, Đorđe Hristov, Ivan Radenković, Maja Solar, Mark Lošonc i LekturaSaša i Hrnjez korektura Ilustracije/IllustrationsGERUSIJA NemanjaPrelom/Layout Bogdanov IvanŠtampa/Print Radenković Tiraž/PrintFutura run 1100 Projekat i publikaciju je podržala Fondacija Rosa Luxemburg PREDGOVOR UVOD U RADIKALNE TEORIJE ANKICA• Ženski problemČAKARDIĆ u političkoj ekonomiji – od jugoslavenskog samoupravljanja do mjera štednji_16 MISLAV ŽITKO • Novac i kredit u marksističkoj teoriji_34 ALPAR LOŠONC • Kako je Marksa sustiglo vreme?_44 PRIMOŽ KRAŠOVEC • Nematerijalni rad u operaizmu i postoperaizmu_57 ALEKSANDAR STOJANOVIĆ • Altiser u svojim granicama_72 ĐORĐE HRISTOV • Altiser, subjekt i radnička klasa_92 SAŠA• “Staro HRNJEZ umire a novo ne može da se rodi”: Gramši na putu rađanja novoga_101 VUK VUKOVIĆ • Lenjin i politička intervencija – smemo li da pobedimo?_117 MAJA SOLAR • Brecht, politika umetnosti i teorije_133 MARK• Odbijanje LOŠONC rada – od pohvale lenjosti do strukturalne kritike_152 IGOR CVEJIĆ • Privatno, javno i zajedničko_165 ALEKSANDAR MATKOVIĆ • Crvena genealogija ili beg od tržišta?_173 LEONARDO KOVAČEVIĆ • Sociologova tjeskoba ili o politici znanja_181 IVAN RADENKOVIĆ • Strukturalizam i marksizam_185 VLADIMIR• O bičevima, GVOZDEN točkovima, prazninama i drugim (ne)bitnim stvarima. Postkolonijalizam, kulturalizam, politika_201 MILAN RAKITA • Destrukcija „antropološkog sna“ i antikolonijalna misao_215 PREVODI MIHAEL HAJNRIH • Teorijska istorija Marksove kritike ekonomije_242 (Prevod sa nemačkog: Đorđe Hristov i Tatjana Karg) DARKO SUVIN • Moć bez nasilja: lekcija iz plemenskog komunizma_259 (PrevodMANIFEST sa engleskog: INICIJATIVE Lazar ZA Atanasković) DEMOKRATSKI SOCIJALIZAM_ • 271 (Prevod sa slovenačkog: Maja Solar, Marko Miletić i Vladimir Simović) INTERVJUI INTERVJU SA IVOM MARČETIĆ •’’Grad kao centralno mesto eksploatacije“_278 (razgovarao: Aleksandar Matković) INTERVJU• ‘‘Ništa nije SA elitističkije STIPOM ĆURKOVIĆEM od podjele na ezoterično i egzoterično znanje’’_283 (razgovarala: Maja Solar) PREFACE INTRODUCTION TO RADICAL THEORIES ANKICA• The Problem ČAKARDIĆ of Women in Political Economy – From Yugoslav Self-management to Austerity Measures_16 MISLAV ŽITKO • Money and Credit in the Marxist Theory_34 ALPÁR LOSONCZ • How Time Caught up with Marx?_44 PRIMOŽ KRAŠOVEC • Immaterial Labour in Operaism and Post-operaism_57 ALEKSANDAR STOJANOVIĆ • Althusser in his own Limits_72 ĐORĐE HRISTOV • Althusser, the Subject and the Working Class_92 SAŠA• “The HRNJEZ old is dying and the new cannot be born”: Gramsci toward the Birth of the New_101 VUK VUKOVIĆ • Lenin and Political Intervention – Dare We Win?_117 MAJA SOLAR • Brecht, Politics of Art and Politics of Theory_133 MÁRK• The Refusal LOSONCZ of Work – From the Praise of Laziness to a Structural Critique_152 IGOR CVEJIĆ • Private, Public and the Common_165 ALEKSANDAR MATKOVIĆ • A Red Genealogy or a Flight from the Market?_173 LEONARDO KOVAČEVIĆ • The Sociologist’s Anguish or On the Politics of Knowledge_181 IVAN RADENKOVIĆ • Structuralism and Marxism_185 VLADIMIR• Whips, Wheels, GVOZDEN Empty Spaces and Other (Un)important things. Post-colonialism, Culturalism, Politics._201 MILAN• The Destruction RAKITA of the „Anthropological Dream“ and Post-colonial Thought_215 TRANSLATIONS MICHAEL HEINRICH • Theoretical History of Marx’s Critique of Economy_242 (Translated from German: Đorđe Hristov i Tatjana Karg) DARKO SUVIN • Power without Violence: a Lesson from Tribal Communism_259 (Translation from English: Lazar Atanasković) The Manifesto of the Initiative for Democratic Socialism_ • 271 (Translation from Slovenian: Maja Solar, Marko Miletić i Vladimir Simović) INTERVIEWS AN INTERVIEW WITH IVA MARČETIĆ •’’The City as a Central Place of Exploitation“_278 (by: Aleksandar Matković) AN•’’Nothing INTERVIEW is More WITH Elitistic STIPE Than ĆURKOVIĆ the Division Between Esoteric and Exoteric Knowledge“_283 (by: Maja Solar) UVOD U RADIKALNE TEORIJE „’Nepristrasnost’, ’objektivni pogled’, ako ne već sasvim naivan izraz površne nadležnosti, postali su laži“ – piše Valter Benjamin. Tako ni theoria očigledno više nikada neće biti mirno posmatranje izdaleka, nego će uvek podrazumevati učestvovanje u odnosima moći ovde i sada. Priroda kapitalizma je takva da nam se sistem nameće kao agresivna vidljivost, ali upravo stoga treba pitati šta ostaje neprimećeno, naturalizovano i depolitizovano. Za razliku od zajednica neposredne dominacije, u društvu kapitalističkog načina proizvodnje upravo apstraktne prinude imaju prevlast, a ta činjenica zahteva rad mišljenja. Otpor naprosto nije moguć bez kritičkog oka. „Klasa“, „zakon tendencije pada profitne stope“ ili „višak vrednosti“ se vrlo retko ili nikada ne pojavljuju u neposrednom iskustvu – reč je o pojmovima koji mogu da služe kao korisne ratne mašine. U takvoj situaciji i mržnju prema teoriji treba razumeti kao ideološki efekat koji treba odbaciti. Antikapitalizam se često koleba između dva ekstrema. Sa jedne strane se nalazi hladan teoreticizam koji se usred nedostatka antisistemske borbe ograničava na ezoteričan diskurs teorijskih mandarina, a sa druge strane stoji antiteorijska pozicija koja bi svako odstupanje od „direktne akcije“ okarakterisala kao akademsku masturbaciju u kuli od slonovače. Altiser, čitajući Lenjinov opis klasne pozicije intelektualca kao neizbežnog petit-bourgeois, na jednom mestu piše: da bi se ideje promenile, neophodna je duga i mučna re-edukacija, unutrašnji i spoljašnji sukob. Ukoliko se praksa shvata kao puka primena teorijskih uvida, jasno je da je nešto već odavno promašeno. Vreme supremacije teorije, teorijske avangarde ili intelektualnog vođstva je prošlo. Međutim, što se tiče antiteorijske pozicije, tu bi trebalo ponoviti Adornovo pitanje: da li čisto neposredan otpor može da bude ekifasan u društvu realnih apstrakcija, tj. u društvu najveće posredovanosti? Pseudomilitantni žargon zapravo potcenjuje snagu kapitalizma i ne može čak ni da dodirne vladajuće odnose. Opsesivna lamentacija na temu „naši teoretičari su elitisti i nemaju veze sa praksom“ jeste simptom koji samo pokazuje koliko je optužitelj lišen moći i prakse. Prvi mislioci marksizma nisu smatrali da teoriju treba importovati u proletarijat spolja, baš naprotiv: oni su smatrali da zajednički, koordinisani rad u fabrici sa svojim naučnim i tehnološkim aspektima uvek već ima tendenciju da stvori izvesnu racionalnost koja bi radničku klasu mogla da pretvori u samosvesnog političkog aktera. U tom smislu se moglo reći da je proletarijat naslednik nemačkog idealizma. Ima li razloga da se misli da danas ne postoji mogućnost takvog general intellecta? Pitanje o odnosu teorije i prakse je aktuelnije nego ikada, jer se istovremeno odvija pojavljivanje novih teoreticizama i nove mržnje prema teoriji. Glavni izazov se sastoji u pronalasku pozicije koja je s onu stranu tih jednostranih opcija. Teorija, ukoliko je radikalna, mora biti aktivistička. Stvar od svog početka ima podnaslov „časopis za teorijske prakse“. Gerusija je tokom 2012/13. godine organizovala Uvod u radikalne teorije kao program predavanja koji je trebalo da ponovi vezu koja je prisutna i u podnaslovu gerusijanskog časopisa. Program Uvoda je već i po sebi bio kontra-edukacija i re-edukacija: on kontrira selekciji na fakultetima koja isključuje ili pacifikuje i neutralizuje teorije koje su kritične prema postojećem društvu. Naravno, reč je i o ideji da se znanje mora prilagoditi i podrediti tržištu. Uvod u radikalne teorije je u tom smislu bio pokušaj da se interveniše u novosadskoj pustinji. Predavanja na Uvodu u radikalne teorije, držali su: Srećko Horvat, Dušan Maljković, Milan Rakita, Vladimir Gvozden, Gašpar Mikloš Tamaš, Branko Romčević, Primož Krašovec, Dušan Grlja, Saša Hrnjez, Andrej Pavlišič, Aleksandar Stojanović, Đorđe Hristov, Goran Rujević, Milena Stefanović, Adriana Zaharijević, Vuk Vuković, Alpar Lošonc, Vladan Milanko, Lidija Prišing, Ivan Radenković, Bojan Vasić, Ankica Čakardić, Mislav Žitko, Sanja Todorović, Leonardo Kovačević, Ivan Milenković, Darko Drašković, Aleksandar Matković, Lazar Atanasković, Igor Cvejić, Petar Bojanić, Mark Lošonc i Maja Solar. Zahvaljujemo se svim izlagačima i izlagačicama, kao i publici koja je svake radikalnoteorijske subote slušala, pitala, komentarisala, sugerisala, predlagala, ljutila se, smejala se, teoretisala sa nama. Veliku zahvalnost dugujemo i ljudima iz Crne kuće, ne samo zbog ustupanja prostora za sve Uvode, već i zbog velike podrške i pomoći u svakom pogledu (posebno Anici koja je sva predavanja redovno snimala, Žoltu na svoj tehničkoj podršci, Neni za šankom i njenom psu Garpu koji je lajao i nosio kamenčiće, i našoj Višnji koja se borila sa papirima). INTRODUCTION TO RADICAL THEORIES „The ‘unclouded,’ ‘innocent’ eye has become a lie, perhaps the whole naïve mode of expression sheer incompetence.“ – writes Walter Benjamin. Thus theoria will never be a peaceful observation made from a safe distance, but will always imply an involvement in power relations that are here and now. The nature of capitalism is such that the system is forced upon us as an aggressive visibility, and this is precisely why one needs to question that which remains unseen, naturalized and depoliticized. Unlike the