HELMINTOFAUNA SLEPIH MIŠEVA (Mammalia: Chiroptera) NA PODRUČJU SRBIJE
Total Page：16
File Type：pdf, Size：1020Kb
UNIVERZITET U NOVOM SADU PRIRODNO-MATEMATI ČKI FAKULTET DEPARTMAN ZA BIOLOGIJU I EKOLOGIJU Horvat Žolt HELMINTOFAUNA SLEPIH MIŠEVA (Mammalia: Chiroptera) NA PODRU ČJU SRBIJE ~ DOKTORSKA DISERTACIJA ~ Novi Sad, 2017 Zahvalnica Koristim ovaj izuzetni trenutak da zahvalim svim ljudima koji su, na bilo koji način učestvovali u nastanku ovog rada i svojim trudom dali doprinos u stvaranju njegovog završnog oblika. Posebna i izrazita zahvalnost usmerena je ka mentoru prof. dr Oliveri Bjelić Čabrilo. Hvala joj na ukazanom poverenju, razumevanju, izuzetnoj stručnosti i pomoći prilikom izrade doktorske disertacije i što je svojim izvanrednim primerom podstakla moj profesionalni razvoj. Neizmerno se zahvaljujem članovima komisije – prof. dr Ester Popović, prof. dr Vesni Lalošević, doc. dr Desanki Kostić – na učinjenoj časti kao i na korisnim savetima i sugestijama prilikom izrade teze. Zahvaljujem se MSc Borislavu Čabrilu na korisnim idejama koje su, umnogome, unapredile rad, njegovom istraživačkom entuzijazmu i spremnosti da uvek pomogne. Veliko hvala dr Milanu Paunoviću, dipl. biol. Branku Karapandži, dipl. biol. Jeleni Jovanović i MSc Ivani Budinski na ustupljenom materijalu i prijatnoj saradnji. Hvala MSc Szekér Nóri na neprocenjivoj pomoći tokom izrade parazitoloških preparata. Veliku zahvalnost dugujem MSc Sandri Đorđević na pomoći pri opisu geografskih regiona Srbije, prof. Nadi Generalović na pažljivom čitanju i lektorisanju teksta i prof. Lőrik Lajosu na uloženom trudu i vremenu pri tehničkoj pripremi rada. Veliko hvala svim prijateljima i kolegama koji su me u ovom radu podržali, savetovali i ohrabrivali da u njemu istrajem. Hvala svim članovima moje porodice što su me razumeli i podržali na ovom putu. Veliku zahvalnost dugujem svom ocu, njegovom strpljenju, razumevanju i podršci da istrajem na putu ka svom cilju. Posebno sam zahvalan svojoj supruzi Ibolyi koja mi je uvek, u svakom pogledu, bila podrška, koja mi je pomogla da stignem do kraja. Njeno prisustvo mi je svakodnevnicu učinilo zanimljivom i ispunjenom. Hvala joj na pomoći u pripremi ove disertacije i što mi je omogućila da nesmetano radim i stvaram u našem domu. Svaki moj uspeh je podjednako i njen. I na kraju, posebnu zahvalnost osećam i prema onima koji nisu više tu, pored mene, koji su ostavili trag i utrli put mog naučnog napredovanja. Novi Sad, 25. april 2017. godine Horváth Zsolt Sadržaj 1. UVOD ..................................................................................................................... 1 1.1. CILJEVI ISTRAŽIVANJA .............................................................................. 3 2. OPŠTI DEO ............................................................................................................ 4 2.1. PREGLED LITERATURE .............................................................................. 4 2.2. OPŠTE KARAKTERISTIKE BIOLOGIJE I EKOLOGIJE REDA CHIROPTERA Blumenbach, 1779 ........................................................................ 9 2.2.1. Istraživane vrste doma ćina ...................................................................... 16 2.3. HELMINTI - OPŠTE KARAKTERISTIKE ................................................. 37 2.3.1. Opšte karakteristike klase Trematoda ...................................................... 37 2.3.2. Opšte karakteristike klase Cestoda .......................................................... 42 2.3.3. Opšte karakteristike razdela Nematoda ................................................... 44 2.4. ISTRAŽIVANA PODRU ČJA ....................................................................... 48 3. MATERIJAL I METODE RADA........................................................................ 52 4. REZULTATI ........................................................................................................ 58 4.1. PRIKAZ HELMINTOFAUNE ...................................................................... 58 4.2. STRUKTURA HELMINTOFAUNE .......................................................... 115 4.2.1. Taksonomska struktura helmintofaune .................................................. 115 4.2.2. Biološka struktura helmintofaune .......................................................... 118 4.2.3. Struktura helmintofaune prema lokalizaciji .......................................... 119 4.2.4. Kvantitativna struktura helmintofaune .................................................. 121 4.2.5. Polna i uzrasna struktura nematofaune .................................................. 124 4.3. SEZONSKI ASPEKTI INFESTIRANOSTI DOMA ĆINA ......................... 127 4.4. INVADIRANOST U ODNOSU NA POL DOMA ĆINA ........................... 131 4.5. ANALIZA KVANTITATIVNE STRUKTURE I DIVERZITETA HELMINTOFAUNE SLEPIH MIŠEVA U ODNOSU NA GEOGRAFSKE REGIONE ........................................................................................................... 134 5. DISKUSIJA ........................................................................................................ 139 5.1. HELMINTOFAUNA SLEPIH MIŠEVA NA PODRU ČJU SRBIJE .......... 139 5.2. STRUKTURA INFESTIRANOSTI SLEPIH MIŠEVA HELMINTIMA ... 149 5.2.1. Taksonomska struktura .......................................................................... 149 5.2.2. Biološka struktura .................................................................................. 150 5.2.3. Struktura prema lokalizaciji ................................................................... 154 5.2.4. Kvantitativna struktura .......................................................................... 155 5.2.5. Polna i uzrasna struktura nematofaune slepih miševa ........................... 157 5.3. SEZONSKI ASPEKTI HELMINTOFAUNE .............................................. 158 5.4. HELMINTOFAUNA SLEPIH MIŠEVA U ODNOSU NA POL DOMA ĆINA ....................................................................................................... 159 5.5. KVANTITATIVNA STRUKTURA I DIVERZITET HELMINTOFAUNE SLEPIH MIŠEVA U ODNOSU NA GEOGRAFSKE REGIONE .................... 160 6. ZAKLJU ČAK ..................................................................................................... 163 7. LITERATURA ................................................................................................... 169 BIOGRAFIJA ......................................................................................................... 201 1. UVOD “But if they're so successful, why haven't parasites taken over the world? The answer is simple: they have. We just haven't noticed. That's because successful parasites don't kill us; they become part of us, making us perform all the work to keep them alive and help them reproduce.” Daniel Suarez Jedan od prvih dokaza o postojanju parazita poti če iz geološke periode Trijasa od pre 240 miliona godina (Hugot et al., 2014). Jasno je da je ovako dug period postojanja na Zemlji uslovio njihovu veliku biološku raznovrsnost. Od svih poznatih vrsta živih bi ća na Zemlji, polovina njih vodi parazitski na čin života. Parazitizam je jedan od najrasprostranjenijih i najuspešnijih na čina života na Zemlji (Price, 1980; Windsor, 1998; Poulin et Morand, 2000; Poulin, 2006). Paraziti slepih miševa filogenetski i morfološki su veoma raznovrsni organizmi koji obuhvataju mnoge vrste pantlji čara (Cestoda), metilja (Trematoda), valjkastih crva (Nematoda), Pentastomida, Eimeria (Coccidia) i Trypanosoma (Flagellata). Prou čavane su mnoge vrste parazita, ali izuzetno su oskudna saznanja kada je re č o ekološkim odnosima parazita i slepih miševa koji su ujedno i njihovi doma ćini. Mnoge studije se bave istraživanjima ekologije i zaštite slepih miševa, dok su parazitološka istraživanja mnogo manje zastupljena (Coggins, 1988; Kuntz et Fenton, 2003; Rivers et al., 2005; Zubaid et al., 2006; Hale et al., 2012). Još 1780. godine Müller je objavio prvi rad o metiljima parazitima slepih miševa i pri tome je prvi opisao vrstu Plagiorchis vespertilionis koja parazitira u evropskim populacijama slepih miševa Plecotus auritus (= Vespertilio auritis ) (Tkach et al., 2000 a). Gmelin je 1790. godine kod iste vrste doma ćina opisao nematodu Nematoides vespertilionis (Stiles et Hassall, 1920; Stiles et Nolan, 1931). Iste godine Gmelin daje i opis pantlji čare koju je izolovao iz slepih miševa. Kolenati 1856. godine opisuje nematode roda Capillaria koje parazitiraju u populaciji slepih miševa Amerike. Paron 1890. godine daje detaljan opis bodljoglavog crva Neoncicola novellae (ph. Acanthocephala) izolovane iz Artibeus jamaicensis , poreklom iz Portorika (Gardner et Jiménez-Ruíz, 2009). Procenjuje se da se iz slepih miševa može izolovati približno 4400 vrsta endoparazita (metilji, pantlji čare, bodljoglavi crvi, nematode i protozoe) (Kuntz et Parsons, 2009). Na osnovu istraživanja Ubelaker (1970) je utvrdio da su insektivorni slepi miševi u pore đenju sa frugivornim i nektarivornim vrstama češ će inficirani metiljima. Poznavanje biološke raznovrstnosti parazita daje osnovu za bolje razumevanje ekologije, taksonomije, biogeografije i evolucije slepih miševa koji su ujedno i njihovi doma ćini. Pored toga, pružaju detaljne informacije o parazitofauni divljih životinja i omogu ćavaju bolje razumevanje ekologije parazita kao i filogenetske odnose me đu njima. 1 Uvidom u sastav zajednice endoparazita nekog podru čja dobijamo dodatne informacije o biodiverzitetu lokalnih i regionalnih zajednica životinja (Gardner et Campbell, 1992; Brooks et Hoberg, 2000; Hoberg et al., 2003; Frick et al., 2010). Objavljeno je niz radova koji se bave filogenetskim