2008 - 2015 2008 - 2015 SADRŽAJ

str 6. PROF. DR ZORAN JEREMIĆ, autor istraživanja Najveći i najprofitabilniji u periodu 2008-2015. godine str 28. NEBOJŠA SAVIĆ Rast srpske privrede treba dalje ubrzavati

str 30 . JORGOVANKA TABAKOVIĆ Niska inflacija i sledeće godine

str 32. ZORANA MIHAJLOVIĆ Sledeća godina biće godina infrastrukture

str 34. ANA BRNABIĆ Razvoj eUprave jedan od prioriteta

str 36. GORAN KNEŽEVIĆ Dobri rezultati javnih preduzeća

str 38. MIHAILO CRNOBRNJA Javna preduzeća su najveća boljka naše privrede NAZIV IZDANJA: 100 najvećih 100 najboljih str 40. DUBRAVKA NEGRE EIB Strukturne reforme od najveće važnosti UREDNIK Biljana Stepanović str 42. DANIEL BERG EBRD Treba osnažiti poverenje investitora AUTOR RANGOVA I ANALIZA PODATAKA Zoran Jeremić str 44. MILOJKO ARSIĆ Na osnovu podataka APR-a i Uprave carina Srbije Treba podsticati rast investicija i izvoza

NOVINAR str 46. DEJAN ERIĆ Miloš Obradović Stalno počinjemo iz početka str 48. RONALD ZELIGER UREDNIK FOTOGRAFIJE Izazovi mogu biti i pozitivni Dragan Milošević str 50. DRAGAN FILIPOVIĆ DIZAJN Treba preuzeti odgovornost za zdravlje, život i imovinu Jovana Bogdanović str 52. ERNST BODE LEKTURA I KOREKTURA I dalje verujem u Srbiju Mirjana Radaković str 54. VLADIMIR ČUPIĆ MARKETING Čeka nas dobra godina Dušanka Ćetković, Nevena Prokić str 56. ZORAN BLAGOJEVIĆ ŠTAMPA Potrebna je bolja promocija osiguranja Štamparija Caligraph str 58. ZORAN DALJEVIĆ Treba ulagati u tradicionalne proizvode IZDAVAČ Business Info Group, str 62. DRAGICA MIHAJLOVIĆ Bulevar despota Stefana 12 Beograd pozitivni pomaci na bankarskom tržištu www.big.co.rs www.novaekonomija.rs tel +381 11 2258 891 str 64. MARINOS VATIS Sva prava rezerevisana Banke su opreznije u kreditnoj aktivnosti Najvećih 100 po prosečnim poslovnim prihodima u periodu 2008-2015. NAJVEĆI I NAJPROFITABILNIJI godine po sektorskoj strukturi (u milionima RSD) BROJ PROSEČNI POSLOVNI SEKTOR PREDUZEĆA PRIHODI 2008-2015 U PERIODU 2008-2015. GODINE G-TRGOVINA 40 726,415 C-PRERAĐIVAČKA INDUSTRIJA 36 596,392 Prof. dr Zoran Jeremić, autor istraživanja H-SAOBRAĆAJ I SKLADIŠTENjE 9 236,254 E-SNABDEVANJE EL. ENERGIJOM 6 225,216 Privreda Srbije suočila se nakon svetske ekonomske krize sa velikim izazovima koji su B-RUDARSTVO 1 197,062 doveli do stečaja i bankrotstva velikog broja privrednih društava, a čitave privredne grane, J-INFORMISANjE I KOMUNIKACIJE 4 152,926 pre svega građevinarstvo, pretrpele su gubitke od kojih se dugo ne mogu oporaviti. Grupa F-GRAĐEVINARSTVO 3 46,885 velikih preduzeća zbog prezaduženosti je bankrotirala, ali su se postepeno počela pojavljivati M-STRUČNE, NAUČNE, INOVACIONE I TEHNIČKE DELATNOSTI 2 24,162 neka druga, uglavnom izvozno orijentisana preduzeća. Ovo istraživanje se bavi upravo onim R-UMETNOST; ZABAVA I REKREACIJA 1 19,483 preduzećima koja su u periodu 2008-2015. ostvarila rast po raznim osnovama, a pre svega 2,224,795 po ukupnom prihodu, profitu, prinosu na uloženi kapital i broju zaposlenih. Ono predstavlja Izvor: podaci APR, obrade autora nastavak kontinuiranih istraživanja autora i njegovih saradnika, od kojih su neka rađena poslednjih godina u saradnji sa Biznis Info grupom U grupaciji 100 najvećih sektor trgovine zastupljen je sa čak toria Logistic, gde su poslovni prihodi sa 23 milijarde dinara u 40 privrednih društava i sa oko trećinom učešća u ukupnim 2009. porasli na 34 milijarde u 2015. godini. poslovnim prihodima. To je, svakako, veoma visoko učešće i Snabdevanje električnom energijom i vodom su sektori u Predmet istraživanja je, pre svega, identifikovanje preduzeća ne pojedinačnih rangova privrednih društava mogu se dosta pokazuje, između ostalog i nerazvijenost ostalih industrijskih kojima su prisutna javna preduzeća sa svojim dugogodišnjim koja su uprkos ekonomskoj krizi i nepovoljnom privrednom precizno uočiti čitave grupacije koje su bile značajno pogođe- sektora. problemima u upravljanju, pa će predstavljati jedan od glav- ambijentu, uspela da ostvare rast. Nakon toga sledi analiza ne negativnim efektima ekonomske krize, kao i ona koja su i u Prerađivačka industrija je najzastupljenija nakon trgovine nih izazova u budućim reformama u pogledu uvođenja efika- tih preduzeća sa ciljem da se utvrdi iz kojih sektora i grupa- nepovoljnim uslovima uspela da ostvare rast. Privredna dru- sa 36 privrednih društava i sa približno četvrtinom učešća u snog korporativnog upravljanja i efikasnog poslovanja. Kako cija potiču, da li su pretežno izvoznici ili uvoznici, u kojoj meri štva koja su ostvarila rast u posmatranom periodu uglavnom ukupnim poslovnim prihodima grupacije. U prerađivačkom je u toku reorganizacija poslovanja ovih kompanija, one nisu je njihovom rastu doprinela izvozna konkurentnost, kakva im su to uspevala kroz rast izvoza, jer je domaće tržište malo, sektoru je glavni potencijal za rast i razvoj privrede, budući obuhvaćene analizom, jer za neke od njih u 2015. godini nisu je vlasnička struktura po poreklu kapitala i pravnoj formi, ko- a u periodu ekonomske krize još više je osiromašilo. Stoga da su u tom sektoru i najveći izvoznici. Stoga će analizi ovog objavljeni bilansi. Radi se o značajnom segmentu energet- liki je doprinos njihovog rasta poboljšanju privredne strukture će, pored bilansnih podataka, biti sagledane i promene trži- sektora biti posvećena dodatna pažnja u kontekstu potencijala skog sektora privrede Srbije koji je u problem, ali je i šansa Srbije. Da li rast pogoduje strukturnim reformama gde se po- šnih pozicija po osnovu ostvarenog izvoza i neto izvoza. Da za rast kroz ekspanziju izvoza. da se podizanjem performansi ojača ukupna privreda. Podaci većava učešće privrednih društava koja se bave višim faza- bi analiza uticaja rasta izvoza na uspešnost preduzeća u Sr- U sektoru saobraćaja i skladištenja zastupljena su uglav- za ova privredna društva su uključeni (ili će biti uključeni) u ma prerade ili rastu više oni koji se baziraju na jeftinoj radnoj biji bila moguća, kreirana je baza podataka koja je obuhvatila nom javna preduzeća kao što su Srbijagas, Yugorosgas, zatim bilanse drugih pravnih lica, ali se zbog značaja koji ovi pri- snazi. Radi se, dakle, o izuzetno složenim pitanjima presud- sva preduzeća koja su imala izvoz veći od pola miliona evra. Železnice, GSP Beograd. Najveći napredak u ovom sektoru po vredni subjekti imaju, i za njih daju osnovni podaci zaključno nim za uspeh reformi u Srbiji. Stoga rad nema pretenziju da Tako je dobijena baza podataka sa vremenskom serijom koja poslovnim prihodima ostvaren je kod Air Serbia, kao i kod Vic- sa 2014. godinom. daje definitivne odgovore, već samo da otvori ova pitanja i da omogućava sagledavanje promena u kretanju izvoza i uvoza i ukaže na ključne nalaze do kojih se došlo, dok odgovori i pre- ukrštanje tih podataka sa bilansnim i drugim performansama dlozi rešenja treba da budu rezultat permanentnog angažo- preduzeća. Izvor za bilansne i statističke podatke je Agencija vanja pojedinaca i institucija. za privredne registre, a za podatke o izvoznicima i uvoznicima Poslovni prihodi i broj zaposlenih za preduzeća iz energetskog sektora (bez 2015. godine) Bazom podataka za istraživanje obuhvaćeno je 1.000 najve- izvor su podaci Uprave Carine. BROJ PROSEČNI POSLOVNI ćih privrednih društava po prosečnim poslovnim prihodima SEKTOR PREDUZEĆA PRIHODI 2008-2015 u periodu 2008-2015, na osnovu kojih je detaljnije analizira- G-TRGOVINA 40 726,415 no i rangirano prvih 100. Promene njihove tržišne pozicije su Sektorska struktura 100 najvećih privrednih C-PRERAĐIVAČKA INDUSTRIJA 36 596,392 posmatrane kroz različite bilansne i statističke pokazatelje, a društava po prosečnim poslovnim prihodima u publikaciji su objavljeni sledeći: poslovni prihodi, dobit pre 2008-2015. H-SAOBRAĆAJ I SKLADIŠTENjE 9 236,254 oporezivanja, prinos na kapital i ukupan broj zaposlenih. Sva- E-SNABDEVANjE EL. ENERGIJOM 6 225,216 ka od ovih kategorija je računata i kao prosek za posmatrani Grupacija 100 najvećih po prosečno ostvarenim poslovnim pri- B-RUDARSTVO 1 197,062 period 2008-2015, čime se stiče kompletnija slika o značaju i hodima u periodu 2008-2015. godine značajno određuje pri- J-INFORMISANjE I KOMUNIKACIJE 4 152,926 poziciji privrednih društava u posmatranom periodu. vredna kretanja i privrednu strukturu, a bitno utiče i na kretanje F-GRAĐEVINARSTVO 3 46,885 Promene tržišne pozicije pojedinih privrednih društava bile broja zaposlenih, pa se iz analize sektorske strukture ovih pri- M-STRUČNE, NAUČNE, INOVACIONE I TEHNIČKE DELATNOSTI 2 24,162 su veoma izražene, što je pre svega odraz turbulentnih vre- vrednih društava mogu u značajnoj meri sagledati i karakteri- R-UMETNOST; ZABAVA I REKREACIJA 1 19,483 mena nakon početka svetske ekonomske krize. Kroz prome- stike ukupne privrede Srbije. 2,224,795

6 7 Dalja transformacija privrednih društava iz energetskog sekto- godina značajan rast poslovnih prihoda, dok Putevi Užice posle kvalitetnu industrijsku strategiju. Ovaj aksiom ekonomske politike trebalo bi da imaju svi njeni ra, a pre svega EPS-a, u velikoj meri će uticati na ukupne pri- visokog rasta, poslednjih godina beleže značajan pad poslov- Srbija je zemlja koja ima velike strukturne probleme i u kojoj je kreatori, što se posebno odnosi na privlačenje investicija kroz vredne performanse. nih prihoda. JP Putevi Srbije su još uvek ispod nivoa poslovnih učešće izvoza u GDP višestruko ispod učešća zemalja koje su subvencije. Građevinski sektor zastupljen je sa samo tri privredna dru- prihoda koje su imali u 2008. godini, pri čemu treba računati i se u skorije vreme pridruživale EU. Stoga ona, nažalost, nije u Iz navedenih razloga veoma je bitno što je u posmatranom štva u prvih 100 po prosečnim poslovnim prihodima u periodu inflaciju i devalvaciju, koje su se dogodile u proteklih osam go- poziciji da kreiranje izvoza prepusti isključivo tržištu. periodu došlo do izvesnih pozitivnih kretanja koja su se ma- 2008-2015: Energoprojekt niskogradnja, Putevi Užice i JP Pu- dina. Pojedini autori čak smatraju da države postaju onakve kakva nifestovala u rastu izvoza i poboljšanju izvoznih performansi tevi Srbije. Građevinski sektor pretrpeo je najveći udar nakon Sektor telekomunikacija je zastupljen u prvih 100 sa četiri im je struktura proizvodnje. Srbija, dakle, u privrednom smislu privrede. Problem je što su ta poboljšanja koja se mogu uočiti ekonomske krize 2008. godine, koji mnoga preduzeća nisu pre- privredna društva: pored mobilnih operatera tu je i SBB. Po- ovako izgleda jer u njenom izvozu dominiraju poljoprivredne daleko od potrebnog za brži ekonomski rast. Da bi se utvrdilo živela. Njegov postepeni oporavak, koji se može uočiti, od pre- slovni prihodi sve četiri kompanije ostvarile su rast u posma- sirovine i proizvodi niže faze prerade zasnovani na zastareloj koji izvoznici su u posmatranom periodu ostvarili najveći po- sudne je važnosti za privredni rast, i obrnuto. Energoprojekt i tranom periodu. Treba imati u vidu da je VIP ušao poslednji na tehnologiji i jeftinoj, nedovoljno kvalifikovanoj radnoj snazi, što mak u izvozu izvršeno je rangiranje svih izvoznika počev od Putevi Užice su preduzeća koja su imala uporište da prebrode tržište mobilne telefonije i da ima dva velika učesnika na trži- je karakteristika siromašnih zemalja, a da bi postala razvijenija 2008. pa do 2015. godine, a zatim je urađena matrica rangova ekonomsku krizu, kada je gradnja u Srbiji potpuno stajala, u an- štu, koji su već dugo prisutni, pa je uprkos visokom rastu morao i bogatija zemlja potrebno je pomeranje ka izvozu robe sa vi- koja pokazuje promene pojedinačnih rangova u ovoj svojevr- gažovanju na poslovima u inostranstvu, što im je i omogućilo da da žrtvuje profitabilnost radi osvajanja tržišta. Slična situacija šom dodajnom vrednošću, karakterističnom za bogatije zemlje. snoj “prvoj izvoznoj ligi.” poboljšaju svoje pozicije. Energoprojekt je ostvario poslednjih je i sa SBB. Promene rangovi izvoznika u periodu 2008-2015. godina Tabela: Sektor telekomunikacija, poslovni prihodi u periodu 2008-2015. Rangovi prema visini ostvarenog izvoza promena 2015 2014 2013 2012 2011 2010 2009 2008 2008-15 2015 2014 2013 2012 2011 2010 2009 2008 RAST 1 FIAT AUTOMOBILI SRBIJA DOO KRAGUJEVAC C-PRERAĐIVAČKA INDUSTRIJA 1 1 1 1 0 2 ŽELEZARA SMEDEREVO DOO C-PRERAĐIVAČKA INDUSTRIJA 2 4 6 5 1 1 1 1 -1 VIP MOBILE 25,915 23,519 22,616 19,430 15,277 11,292 8,036 5,374 382% 3 TIGAR TYRES DOO, PIROT C-PRERAĐIVAČKA INDUSTRIJA 3 3 4 2 3 3 2 3 0 SBB 19,916 16,131 14,199 12,509 10,449 9,088 6,880 5,169 285% 4 NIS A.D. NOVI SAD B-RUDARSTVO 4 2 2 3 4 4 4 6 2 TELENOR 45,400 42,040 42,380 41,177 37,866 33,810 31,545 31,137 46% 5 TETRA PAK PRODUCTION DOO BEOGRAD C-PRERAĐIVAČKA INDUSTRIJA 5 5 13 11 8 9 8 7 2 TELEKOM 6 HEMOFARM AD VRŠAC C-PRERAĐIVAČKA INDUSTRIJA 6 6 5 4 6 5 6 5 -1 88,741 85,762 86,513 88,547 87,319 85,817 86,038 83,518 SRBIJA 6% 7 PHILIP MORRIS OPERATIONS AD NIŠ C-PRERAĐIVAČKA INDUSTRIJA 7 17 27 56 61 57 37 47 40 Izvor: podaci APR, obrade autora 8 HIP-PETROHEMIJA AD PANČEVO - C-PRERAĐIVAČKA INDUSTRIJA 8 7 3 16 2 2 5 2 -6 U RESTRUKTURIRANJU Pitanje privatizacije Telekoma Srbije ostaje veoma važno za Na kraju, činjenica da se među prvih 100 po poslovnim prihodi- 9 GORENJE DOO VALJEVO C-PRERAĐIVAČKA INDUSTRIJA 9 8 8 24 20 15 14 15 6 ukupan privredni budući razvoj. To jeste složeno pitanje, ali ma našla i kladionica Mozzart predstavlja zanimljiv podatak iz 10 YURA CORPORATION DOO RAČA C-PRERAĐIVAČKA INDUSTRIJA 10 9 10 9 23 67 0 55 gubljenje tržišnog udela od 2008, kada je Telekom Srbija imao kojeg bi se mogli izvući i zanimljivi zaključci, počev od potreba 11 JUGOIMPORT-SDPR JP BEOGRAD G-TRGOVINA NA VELIKO I TRGOVINA NA 11 21 20 20 13 10 3 9 -2 70% a koje se zatim konstantno smanjivalo da bi došlo na 55% potrošača za igrama na sreću u osiromašenom društvu, pa do MALO; POPRAVKA MOTORNIH VOZILA I MOTOCIKALA u 2015, zahtevalo bi jasniju argumentaciju i definisanu odgo- poređenja sa javnim preduzećem Lutrija Srbije kome bi mnogo 12 IMPOL SEVAL AD, SEVOJNO C-PRERAĐIVAČKA INDUSTRIJA 12 13 14 12 7 7 15 8 -4 vornost onih koji se apriori protive privatizaciji, kao i model pre trebalo da bude mesto na listi prvih 100. Taj primer, kao i 13 LEONI WIRING SYSTEMS SOUTHEAST DOO C-PRERAĐIVAČKA INDUSTRIJA 13 19 16 19 56 59 84 85 72 vezivanja uspeha upravljačke strukture za ostvarene poslovne primeri drugih javnih preduzeća, govore da je osnovni problem PROKUPLJE rezultate, koji podrazumevaju i zaustavljanje pada tržišnog uče- privrede nemogućnost efikasnog korporativnog upravljanja u 14 BALL PAKOVANJA EVROPA BEOGRAD C-PRERAĐIVAČKA INDUSTRIJA 14 12 15 13 11 14 9 10 -4 šća ove kompanije. preduzećima koja nemaju jasno definisane vlasničke odnose 15 GRUNDFOS SRBIJA C-PRERAĐIVAČKA INDUSTRIJA 15 20 24 29 52 88 85 86 71 i koja postaju plen interesnih grupa, od kojih su najznačajnije i 16 HENKEL SRBIJA DOO BEOGRAD C-PRERAĐIVAČKA INDUSTRIJA 16 22 25 32 26 23 16 18 2 najopasnije političke partije. 17 AIR SERBIA H-SAOBRAĆAJ I SKLADIŠTENjE 17 15 90 82 34 36 17 0 18 VALJAONICA BAKRA SEVOJNO AD SEVOJNO C-PRERAĐIVAČKA INDUSTRIJA 18 16 23 23 14 12 17 20 2 Pozitivan uticaj izvoza na rast poslovnih prihoda 19 VALY DOO C-PRERAĐIVAČKA INDUSTRIJA 19 14 9 7 15 19 18 33 14 20 LBK LIVNICA KIKINDA DOO C-PRERAĐIVAČKA INDUSTRIJA 20 25 26 40 31 30 20 27 7 Nakon svetske ekonomske krize izvozna konkurentnost zema- 21 SOJAPROTEIN AD BEČEJ C-PRERAĐIVAČKA INDUSTRIJA 21 23 21 21 19 28 39 40 19 lja i kompanija koje u njima posluju nametnula se kao centralna 22 VICTORIAOIL AD ŠID C-PRERAĐIVAČKA INDUSTRIJA 22 26 18 14 10 11 12 11 -11 tema u svetskoj ekonomiji. Za Srbiju je orijentacija ka izvozu 23 TARKETT DOO BAČKA PALANKA C-PRERAĐIVAČKA INDUSTRIJA 23 11 7 6 5 6 7 4 -19 kao pokretaču privrednog rasta dodatno važna jer je privredni 24 FBC AD MAJDANPEK C-PRERAĐIVAČKA INDUSTRIJA 24 24 22 18 9 13 25 13 -11 rast jedino moguć ukoliko se bude zasnivao na izvozno orijen- 25 CONITEH FLUID C PRERAĐIVAČKA 25 41 0 16 26 MK COMMERCE DOO NOVI SAD G-TRGOVINA NA VELIKO I TRGOVINA NA 26 38 57 22 25 20 21 32 6 tisanoj proizvodnji, pa bi fokus ekonomske politike u Srbiji kao MALO; POPRAVKA MOTORNIH VOZILA I zemlji sa siromašnim tržištem morao biti na izvozu i stvaranju MOTOCIKALA povoljnijih uslova za razvoj preduzeća izvoznika. Time bi se 27 PRVI PARTIZAN AD UŽICE C-PRERAĐIVAČKA INDUSTRIJA 27 29 28 30 36 24 19 22 -5 dao doprinos i u kreiranju ekonomske politike, odnosno izvozne 28 DELTA AGRAR DOO G-TRGOVINA NA VELIKO I TRGOVINA NA 28 48 50 50 41 38 33 54 26 strategije zemlje da pronađe svoje optimalne prostore za izvo- MALO; POPRAVKA MOTORNIH VOZILA I MOTOCIKALA zni rast, odnosno da identifikuje oblasti u kojima ima relativne komparativne prednosti uz promenu izvozne strukture ka pro- 29 FRESENIUS MEDICAL CARE SRBIJA DOO VRŠAC C-PRERAĐIVAČKA INDUSTRIJA 29 44 37 37 33 56 60 53 24 30 COOPER TIRE & RUBBER COMPANY SERBIA DOO C-PRERAĐIVAČKA 30 34 36 6 -24 izvodima koji imaju višu dodajnu vrednosti. Srbija, dakle, treba KRUSEVAC da utvrdi gde je njen „product space“ i da na bazi toga kreira Izvor: podaci Uprave Carine, obrade autora 8 9 Među onima koji su bitno napredovali na rang-listi izvoznika na- Izvoz i uvoz 15 najvećih izvoznika iz sektora Prvih 30 privrednih društava po neto izvozu u 2015. godini (u milionima evra) laze se izvoznici koji su u posmatranom periodu ušli na tržište, poljoprivredno-prerađivačke industrije najviše u proizvodnju auto-delova, električnih mašina, aparata i "Naziv pravnog lica" Izvoz Uvoz Neto Rang Rang opreme. Ove kompanije igraju značajnu ulogu u rastu izvoza, ali 2015 2015 2015 izvoz neto izvoz je problem u kvalitetu takvih investicija koje računaju samo na FCA SRBIJA DOO KRAGUJEVAC 1,179 818 360 1 1 jeftinu radnu snagu i subvencije. Sledeća grupacija izvoznika HIP-PETROHEMIJA AD PANČEVO - U RESTRUKTURIRANJU 152 26 126 8 2 su prerađivači poljoprivrednih proizvoda koji izvoz zasnivaju na JUGOIMPORT-SDPR JP BEOGRAD 116 20 97 11 3 kvalitetnim domaćim sirovinama. Oni bi iz strateških razloga LBK LIVNICA KIKINDA DOO 81 20 61 20 4 trebalo da imaju značajnije mesto jer menjaju strukturu izvoza, YURA CORPORATION DOO RAČA 136 75 61 10 5 od izvoza poljoprivrednih sirovina ka izvozu viših faza prerade. SOJAPROTEIN AD BEČEJ 72 11 61 21 6 Osim toga, njihov razvoj je i šansa za razvoj kompanija u vlasni- VICTORIAOIL AD ŠID 62 2 59 22 7 štvu domaćeg kapitala. ŽELEZARA SMEDEREVO DOO 319 263 56 2 8 Prehrambeno-prerađivački sektor ima nekoliko značajnih po- HEMOFARM AD VRŠAC 153 103 50 6 9 tencijalnih prednosti u odnosu na ostale sektore sa stanovišta MK COMMERCE DOO NOVI SAD 48 4 44 26 10 izvoza. Prostor za rast u ovoj oblasti je ogroman, jer zemlje GORENJE DOO VALJEVO 145 103 42 9 11 slične veličine imaju višestruko veći izvoz od Srbije. Za razli- VALY DOO 81 42 40 19 12 ku od industrije koja je zasnovana na velikom učešću uvoznih Izvor: Z. Jeremić, M. Milojević, I. Terzić, Ekonomika poljoprivrede broj 3, 2016. SUNOKO DOO NOVI SAD 41 5 37 36 13 komponenti (primer najvećih izvoznika Fijata i Železare), kod DELTA AGRAR DOO 46 11 36 28 14 prehrambene industrije to učešće je relativno nisko, pa bi pre- AIR SERBIA 90 54 36 17 15 rađivači trebalo da budu i veliki neto izvoznici, što ima veliki VALJAONICA BAKRA SEVOJNO AD SEVOJNO 89 53 36 18 16 značaj za trgovinski i platni bilans zemlje. Takođe se radi i o proizvodnje električnih aparata, ali i namenske industrije, koja KOTEKS VISCOFAN DOO NOVI SAD 44 14 30 32 17 velikoj dodajnoj vrednosti koja je kod velikih industrijskih izvo- je takođe šansa za domaća preduzeća i gde država, po prirodi DOO KONZUL NOVI SAD 44 16 29 31 18 znika često minimalna. stvari, može i treba dosta da uradi. Ove kompanije, iako značaj- AGROGLOBE DOO NOVI SAD 39 12 27 39 19 ni izvoznici, uglavnom rade sa zastarelom tehnologijom i bez MAT-AGRO 30 3 27 55 20 Poslovne performanse analiziranih izvoznika nisu, međutim, subvencija države jedan broj njih ne bi opstao na tržištu, pa je UMKA D.O.O. UMKA 42 15 27 34 21 zadovoljavajuće, pa je neophodno da unaprede svoju izvoznu neophodna modernizacija i poboljšanje upravljanja. Za neka od BALL PAKOVANJA EVROPA BEOGRAD, D.O.O. BEOGRAD 97 71 26 14 22 konkurentnost. Na svetskom tržištu postoji visoka volatilnost ovih preduzeća, iako imaju izvozni proizvod, postavlja se pitanje CONITEH FLUID 52 26 26 25 23 cena berzanskih roba koje su osnova za ovu prerađivačku in- buduće perspektive, jer su nekonkurentna i konstantno posluju TE-TO 27 1 25 59 24 dustriju. Konkurencija se pojačava, a proces konsolidacije ima sa gubitkom. FIORANO DOO SOMBOR 38 18 21 41 25 veliki zamah. Imajući u vidu da se u narednim godinama mogu CROP S & PARTNERS 31 11 19 54 26 očekivati još veće turbulencije na tržištu, pitanje je da li i sada Broj preduzeća koja su neto izvoznici je mali, većina izvoznika TARKETT SEE DOO BAČKA PALANKA 23 4 19 70 27 relativno uspešni prerađivači ubuduće mogu ostati uspešni na su istovremeno i veliki uvoznici. Jedan broj neto izvoznika, pre SMATSA DOO 22 5 17 73 28 tržištu, ili bi trebalo da razmišljaju o strateškom partnerstvu sa svega oni sa domaćim vlasništvom, ima značajne probleme sa Izvor: Uprava Carine, obrade autora velikim kompanijama. U narednom periodu pred najvećim iza- održavanjem profitabilnosti, iako imaju dobar proizvod i pozi- zovima će biti poslovanje šećerana, dok prerada voća ima naj- tivno utiču na privrednu strukturu. Konkurencija na globalnom veći dugoročni potencijal za rast izvoza. U svim predstojećim nivou je oštra i teško je održati se na izvoznim tržištima, pa bi ka arbitrarnost i korišćenje sredstava subvencija za izbornu zovane radne snage. Treba, zatim, raditi i na integrisanju do- promenama najvažnije je, međutim, da se poboljšava postojeći ekonomska politika to trebalo da ima u vidu, jer bi bilo loše kampanju (koja u Srbiji neprekidno traje), jer se otvaranjem maćih malih i srednjih preduzeća u tehnološko-prodajne lance poslovni ambijent u Srbiji i da u sklopu strategije jačanja izvo- subvencionisati strane kompanije, a izgubiti domaće koje imaju radnih mesta uz subvencije koje finansiraju svi poreski obve- velikih stranih kompanija, jer je to jedan od bitnih načina da se za prerada poljoprivrednih proizvoda dobije adekvatno mesto, proizvod za izvoz. znici stvara medijska slika o velikim uspesima vlada. Ključno generiše rast i podigne profitabilnost domaćih, pre svega malih čime bi se iskoristila jedna od retkih komparativnih prednosti Zbog dubine strukturnih poremećaja, Srbija ne može preokre- je, dakle depolitizovati ovu oblast i uvesti meritornost pri odlu- i srednjih preduzeća, pa bi trebalo stimulisati one investitore Srbije. nuti negativne trendove ukoliko se uporedo sa fiskalnom kon- čivanju (što, nažalost, nije realno očekivati u bliskoj budućnosti). koji su u svojim razvojnim planovima spremni za takvu vrstu solidacijom i poboljšanjem uslova poslovanja ne bude kreirala Pri svemu tome ključno je da se ekonomskom politikom koja saradnje, na račun onih stranih kompanija koje su gotovo her- Značaj neto izvoznika za privredni razvoj i sprovodila kvalitetna izvozna strategija, a direktne i indirektne uključuje i stimulacije, postigne i promena privredne struktu- metički zatvorene za saradnju sa domaćom privredom, sve in- stimulacije izvoza su u postojećoj situaciji neophodne. Kada re u pravcu pomeranja ka višem tehnološkom razvoju i većem pute uvoze iz matičnih kompanija, a razvojna funkcija u kojoj bi Neto izvoznici mogu značajno doprineti promeni privredne postoje loši uslovi poslovanja, nizak kreditni rejting zemlje koji zapošljavanju obrazovanije radne snage. Ne sme se izgubiti radila visokostručna domaća radna snaga ne postoji. Pozitivni strukture i smanjenju trgovinskog deficit, odnosno kreiranju govori o visokim rizicima ulaganja, konkurencija subvencijama iz vida da zapošljavanje samo u proizvodnji radno intenzivnih primeri saradnje stranih kompanija sa domaćom privredom i nove ekonomije u Srbiji, orijentisane ka proizvodnji i izvozu. Pri- od strane okolnih zemalja regiona, subvencije za privlačenje dobara gde niskoobrazovani i malo plaćeni radnici sklapaju upošljavanja kvalifikovanije radne snage postoje i treba ih afir- mer grupacije prerađivača poljoprivrednih proizvoda to dobro investicija moraju postojati kao nužno zlo, i pored toga što su uvezene poluproizvode, ne može biti osnova za održiv razvoj. misati. Veću pažnju trebalo bi posvetiti i sektorima u kojima pokazuje. Stoga bi ekonomska politika trebalo da ima u većoj njihovi negativni efekti nesporni i veoma dobro poznati. Sub- Ako već nije moguće izbeći subvencionisanje radi privlačenja su domaća preduzeća pokazala da imaju proizvodni i izvozni meri u vidu politiku podsticaja i olakšica. Time bi se podstakli i vencionisanje, međutim, mora biti mnogo transparentnije, kri- investitora, bitno je da se snažan prioritet da oblastima gde se potencijal i viši nivo tehnološkog razvoja. Insistiranje na kratko- domaći investitori, što se često deklarativno navodi kao prioritet terijumi jasni, a praćenje efekata i poštovanja ugovora od strane zapošljava visokostručni kadar i gde postoji istraživačka i ra- ročnim ciljevima gde je cilj samo rast broja novozaposlenih, a ekonomske politike. Pored ove grupacije, značajni neto izvozni- investitora permanentno. Čini se, međutim, da je i ovde najveći zvojna komponenta. Konkurentnost i održivi rast ne mogu se ne i kvalitet radnih mesta koja se otvaraju, ne omogućava odr- ci su i preduzeća koja su došla na tržište u oblasti auto-delova, problem, koji je postojao i za vreme prethodnih vlada, politič- postići bez podizanja tehnološkog nivoa i zapošljavanja obra- živ ekonomski razvoj.

10 11 100 companies100 companies with the with highe the shighet aversat gaev enreatg ine cnomeet in cinome the inperiod the period perioduperiodu 2008-2015. 2008-2015. godina g odina(u milionima (u milionima RSD) RSD) 2008-2015.2008-2015. (in millions (in millions RSD) RSD)

Prosečna Prosečna RANGOVI RANGOVI Prosečan Prosečan Dobit po DobitPr osečnapo PrPoserosečnačan PPrrosečniosečan ProsečniBroj zaposlenih Broj zaposlenih Rang PRIVREDNORang DRUŠPRIVREDNOTVO DRUŠTVO SEKTOR SEKTOR NETO DOBIT NETO DOBIT neto dobit neto dobit Pros. neto dobitPrones. tneo dobitto dobitnetone dobitto dobit netoROE dobit ROE ROEROE ROEROA ROEROA ROA zaposlenomROA zaposlenomaktiva kapitalaktiva poslk. apitalprih. posl. prih. prosečno prosečno

AVERAGE AVERAGE RANKS RANKS Average Average Average AvAerageverage AAvverageerage AvNerageo. of employeesNo. of employees Rang COMPANYRang COMPANY SECTOR SECTOR NET PROFIT NET PROFIT NET PROFIT NET PROFIT Av. net pr. Av. net pr. ROE ROE ROEROE ROEROA ROEROA ROA emplROAoyee employAeessets CapitalAssetsoperatingCapital rev. operating rev. Average Average

2008-2015 20152008-20152014 20152013 20142012 20132011 20122010 20112009 20102008 2009 2008-20152008 2008-20152015 200820152008-20152008 20152008-20152008 2015 20082008 2015 20152008 2008 20152008-20152008 2008-20152008-2015 2008-20152008-2015 20152008-20152008 20152008-20152008 2008-2015

1 NIS A.D. NOVI1 SADNIS A.D. NOVI SAD B-RUDARSTVO B-RUDARSTVO 19.984 16.10519.98430.55916.10552.32430.55949.45752.32440.60249.45716.48440.602 0 16.484 0 0 0 1 2 1 991 2 17%991 8% 17%0% 8%4% 0%0% 4% 4.0340% 0 4.034 263.6620 34.125263.662 197.06234.125 3.992197.06212.160 3.992 2.01912.160 2.019

2 TELEKOM 2SRBIJATELE AD BEOGRADKOM SRBIJA AD BEOGRADJ-INFORMISANjE I KJ-INFORMISAOMUNIKACIJENjE I KOMUNIKACIJE 14.869 16.31714.86916.87716.31715.32916.87711.25115.32922.27411.25115.78922.27415.549 15.7895.56715.549 5.567 2 1 2 1 1 13% 1 13% 13%5% 13%8% 5%3% 8% 1.8843% 567 1.884 203.731567 28.984203.731 86.53228.984 8.66086.5329.820 8.660 2.3109.820 2.310

3 TELENOR DOO3 BEOGRADTELENOR DOO BEOGRAD J-INFORMISANjE I KJ-INFORMISAOMUNIKACIJENjE I KOMUNIKACIJE 6.852 9.677 6.85210.549 9.67711.11410.54910.58111.1144.67110.5812.123 4.6712.663 2.1233.439 2.663 3.439 3 4 3 4 4 20% 4 27% 20%8% 27%17% 8%7% 17% 10.9717% 2.86610.971 47.6962.866 10.04547.696 38.17010.045 88238.1701.200 882 2601.200 260

4 TARKETT DOO4 BATČARKEKA PATLTAN DOOKA BAČKA PALANKC-PREA RAĐIVAČKA INDUSTRIJAC-PRERAĐIVAČKA INDUSTRIJA 5.484 4.529 5.4847.573 4.5298.417 7.5739.770 8.4174.737 9.7704.195 4.7372.079 4.1952.571 2.079 2.571 4 8 4 8 8 45% 8 45% 45%24% 45%36% 24%20% 36% 7.14320% 3.532 7.143 14.9723.532 2.60614.972 12.2202.606 63412.220728 634 170728 170

5 TIGAR TYRES5 DOTIGARO, PIR OTTYRES DOO, PIROT C-PRERAĐIVAČKA INDUSTRIJAC-PRERAĐIVAČKA INDUSTRIJA 3.719 6.905 3.7194.965 6.9056.058 4.9652.759 6.0582.611 2.7593.311 2.6112.440 3.311704 2.440 704 5 6 5 29 6 26%29 24% 26%15% 24%14% 15%6% 14% 2.4446% 313 2.444 23.211313 4.21623.211 24.7434.216 2.82524.7432.252 2.825 6352.252 635

6 SUNOKO DOO6 NOVISUNO SADKO DOO NOVI SAD C-PRERAĐIVAČKA INDUSTRIJAC-PRERAĐIVAČKA INDUSTRIJA 3.287 4.325 3.287 699 4.3255.153 6996.077 5.1536.435 6.0772.822 6.435579 2.822204 579 204 6 9 6 129 9 33%129 49% 33%5% 49%11% 5%2% 11% 8.8262% 3.786 8.826 25.0323.786 1.62625.032 16.8001.626 49016.800 54 490 68 54 68

7 SRBIJA 7 SRBIJA H-SAOBRAĆAJ I SKH-SLADIŠTEAOBRNAjEĆAJ I SKLADIŠTENjE 2.894 3.128 2.8942.722 3.1282.833 2.7221.243 2.8332.046 1.2434.632 2.0463.844 4.6322.706 3.844 2.706 7 12 7 7 12 7% 7 12% 7%3% 12%9% 3%3% 9% 2093% 177 209 50.559177 14.34950.559 21.08114.349 14.97321.08115.290 14.973 3.78315.290 3.783

8 COCA-COLA8 HBC -C SRBIJAOCA-CO DOOLA HBC ZEMUN - SRBIJA DOOC-PRE ZEMUNRAĐIVAČKA INDUSTRIJAC-PRERAĐIVAČKA INDUSTRIJA 2.091 2.609 2.0912.714 2.6092.225 2.7141.822 2.2251.961 1.8222.313 1.9611.666 2.3131.419 1.666 1.419 8 20 8 16 20 26%16 37% 26%25% 37%18% 25%14% 18% 3.14714% 1.423 3.147 13.2801.423 1.59213.280 24.0181.592 82924.018997 829 228997 228

9 PHILIP MORRIS9 OPERPHILIPATIONS MORRIS AD NIŠOPERATIONSC-PRE AD NIŠRAĐIVAČKA INDUSTRIJAC-PRERAĐIVAČKA INDUSTRIJA 1.911 1.902 1.9111.957 1.9022.145 1.957 326 2.145 853 3261.857 8532.143 1.8574.107 2.143 4.107 9 23 9 3 23 15% 3 14% 15%32% 14%8% 32%25% 8% 3.68625% 4.625 3.686 20.2404.625 3.24320.240 20.4093.243 51620.409888 516 176888 176

10 LAFARGE BFC10 DOOLA BEOČINFARGE BFC DOO BEOČIN C-PRERAĐIVAČKA INDUSTRIJAC-PRERAĐIVAČKA INDUSTRIJA 1.892 1.086 1.8921.392 1.086 503 1.3921.852 5032.199 1.8522.553 2.1992.631 2.5532.922 2.631 2.922 10 43 10 6 43 27% 6 16% 27%40% 16%12% 40%26% 12% 4.16226% 5.313 4.162 9.7555.313 1.7859.755 8.1401.785 261 8.140550 261 101550 101

11 IM MATIJE11VIĆ DOOIM NOVI MATIJ SADEVIĆ DOO NOVI SADC-PRERAĐIVAČKA INDUSTRIJAC-PRERAĐIVAČKA INDUSTRIJA 1.793 1.728 1.7931.624 1.7281.810 1.6242.187 1.8101.910 2.1871.859 1.9101.420 1.8591.808 1.420 1.808 11 25 11 13 25 20%13 16% 20%36% 16%11% 36%33% 11% 1.04933% 1.546 1.049 11.2141.546 2.01511.214 14.0002.015 1.64714.0001.170 1.647 3521.170 352

12 TETRA PAK12 PRODUTETRACTION PAK DOO PRODU BEOGRADCTION DOOC-PRE BEOGRADRAĐIVAČKA INDUSTRIJAC-PRERAĐIVAČKA INDUSTRIJA 1.788 3.814 1.7882.177 3.8141.707 2.1771.830 1.707 881 1.830 916 8811.371 9161.605 1.371 1.605 12 10 12 15 10 84%15 96% 84%92% 96%45% 92%30% 45% 20.18230% 12.34420.182 6.17312.344 7136.173 16.851713 18916.851130 189 40130 40

13 AD AERODROM13 NIADKO AERODROMLA TESLA BEOGRAD NIKOLA TESLAH-S BEOGRADAOBRAĆAJ I SKH-SLADIŠTEAOBRNAjEĆAJ I SKLADIŠTENjE 1.752 3.291 1.7523.418 3.291 16 3.418 728 161.580 7281.937 1.5801.706 1.9371.337 1.706 1.337 13 11 13 17 11 8%17 13% 8%10% 13%12% 10%9% 12% 2.9869% 2.905 2.986 23.2892.905 4.81623.289 6.2214.816 1.102 6.221460 1.102 195460 195

D-SNABDEVANjE ELEKTRIČNOMD-SNABDEVA NENERGIJOM,jE ELEKTRIČNOM ENERGIJOM, 14 JP EMS BEOGRAD14 JP EMS BEOGRAD 1.585 2.847 1.5853.038 2.8471.626 3.0381.483 1.6262.443 1.483 720 2.443420 720104 420 104 14 17 14 246 17 3%246 5% 3%0% 5%3% 0%0% 3% 2.1230% 77 2.123 74.92577 12.99574.925 16.08412.995 1.34116.0841.346 1.341 3361.346 336 GASOM, PAROM I KLIGASOM,MATIZ PAAROMCIJA I KLIMATIZACIJA

D-SNABDEVANjE ELEKTRIČNOMD-SNABDEVA NENERGIJOM,jE ELEKTRIČNOM ENERGIJOM, 15 HE ĐERDAP15 DOOHE KL ADOVOĐERDAP DOO KLADOVO 1.535 0 1.535 0 01.512 2.9960 1.5128.768 2.996 338 8.768 0 338 0 0 0 15 15 1% 1%0% 0%0% 0% 0 148.9990 14.273148.999 14.2737.673 0 7.6731.055 0 1321.055 132 GASOM, PAROM I KLIGASOM,MATIZ PAAROMCIJA I KLIMATIZACIJA

16 HEMOFARM16 AD VRŠHEMOAC FARM AD VRŠAC C-PRERAĐIVAČKA INDUSTRIJAC-PRERAĐIVAČKA INDUSTRIJA 1.530 2.981 1.5302.774 2.9813.459 2.7742.791 3.459 0 2.791 0 3.5050 3.1080 3.505 3.108 16 14 16 5 14 8% 5 12% 8%18% 12%9% 18%9% 9% 1.3829% 1.785 1.382 35.8761.785 5.36535.876 23.0065.365 2.15723.0061.741 2.157 4871.741 487

17 AD IMLEK 17BEOGRAADD IMLEK-PADINS BEOGRAKA SKEDLA-PADINSKC-PREA SKERAĐILA VAČKA INDUSTRIJAC-PRERAĐIVAČKA INDUSTRIJA 1.519 129 1.5192.209 1292.272 2.2092.670 2.2721.947 2.6701.156 1.947868 1.156901 868 901 17 293 17 24 293 15%24 1% 15%10% 1%0% 10%6% 0% 1386% 677 138 21.741677 2.63921.741 20.2522.639 94020.2521.330 940 2841.330 284

18 APA DOO A18PATINAPA DOO APATIN C-PRERAĐIVAČKA INDUSTRIJAC-PRERAĐIVAČKA INDUSTRIJA 1.472 1.014 1.472 0 1.0142.398 1.1330 2.3982.190 1.1331.001 2.1903.956 1.0012.173 3.956 2.173 18 44 18 10 44 27%10 16% 27%25% 16%7% 25%21% 7% 1.34821% 2.234 1.348 17.0662.234 1.90017.066 14.2471.900 75214.247973 752 216973 216

19 TCK DOO K19OSJERIĆTCK DOO KOSJERIĆ C-PRERAĐIVAČKA INDUSTRIJAC-PRERAĐIVAČKA INDUSTRIJA 1.454 946 1.4541.054 946 954 1.0541.794 9541.352 1.7941.806 1.3521.823 1.8061.902 1.823 1.902 19 47 19 12 47 32%12 26% 32%37% 26%24% 37%33% 24% 4.02433% 5.018 4.024 4.8955.018 1.1014.895 4.0831.101 235 4.083379 235 77379 77

G-TRGOVINA NA VELIG-TRGKO IO TRGVINAOVINA NA VELI NA KMOA IL TRGO; OVINA NA MALO; 20 VICTORIA 20GROUPVI ADCT BEOGRADORIA GROUP AD BEOGRAD 1.359 0 1.359 0 01.783 1.8680 1.7834.880 1.868 671 4.880 17 6712.540 17 2.540 20 20 9 21% 9 0% 21%92% 0% 92%34% 0% 34%0 25.152 0 13.04825.152 1.13013.048 2.9491.130 89 2.949101 89 24101 24 POPRAVKA MOTORNIHPOPR VAOZIVKLAA M I OMTOORNIHTOCIK AVLOZIA LA I MOTOCIKALA

21 YUGOROSG21AZ ADYUGOROSG BEOGRAD AZ AD BEOGRAD H-SAOBRAĆAJ I SKH-SLADIŠTEAOBRNAjEĆAJ I SKLADIŠTENjE 1.341 1.129 1.341 887 1.129 788 887 997 7881.534 9971.990 1.5341.315 1.9902.088 1.315 2.088 21 21 11 28%11 25% 28%39% 25%5% 39%16% 5% 49.09016% 58.00049.090 16.69658.000 1.23916.696 44.3771.239 2344.377 36 23 7 36 7

22 HOLCIM (SRBIJA)22 HOLCIM (SRBIJA) C-PRERAĐIVAČKA INDUSTRIJAC-PRERAĐIVAČKA INDUSTRIJA 1.322 699 1.3221.194 6991.281 1.1941.487 1.2811.680 1.4871.678 1.6801.280 1.6781.277 1.280 1.277 22 60 22 18 60 19%18 8% 19%27% 8%7% 27%14% 7% 2.62814% 2.783 2.628 9.5972.783 1.7239.597 6.0151.723 266 6.015459 266 91459 91

23 HENKEL SRBIJA23 DOOHENKEL BEOGRAD SRBIJA DOO BEOGRADC-PRERAĐIVAČKA INDUSTRIJAC-PRERAĐIVAČKA INDUSTRIJA 1.208 1.622 1.208 750 1.6221.476 7501.343 1.4761.034 1.3431.592 1.0341.197 1.592647 1.197 647 23 27 23 32 27 17%32 19% 17%10% 19%12% 10%8% 12% 3.8178% 1.253 3.817 9.8101.253 1.8489.810 13.7091.848 42513.709516 425 118516 118

M-STRUČNE, NAUČNM-STRUČNE, INOVACIONEE, NAUČN I E, INOVACIONE I 24 DELTA REAL24 ESTADETE LDOOTA REAL BEOGRAD ESTATE DOO BEOGRAD 1.148 7.829 1.1483.608 7.829 0 3.608 0 0 0 0 76 2.2560 76209 2.256 209 24 5 24 124 5 5%124 23% 5%1% 23%19% 1%1% 19% 69.2841% 77769.284 39.563777 6.11739.563 6.117671 113 671269 113 48269 48 TEHNIČKEDELATNOSTITEHNIČKEDELATNOSTI

25 YURA CORPOR25 ATIONYURA DOO CORPOR RAČAATION DOO RAC-PREČA RAĐIVAČKA INDUSTRIJAC-PRERAĐIVAČKA INDUSTRIJA 1.123 2.643 1.1232.993 2.6432.350 2.9931.153 2.350 0 1.153 0 0 0 0 0 0 0 25 19 25 995 19 44%995 31% 44% 31%21% 21% 508 508 6.054 1.0616.054 10.3791.061 5.19910.379 5.199 650 650

26 MESSER TEHNOGAS26 MESSER AD BEOGRAD TEHNOGAS AD BEOGRADC-PRERAĐIVAČKA INDUSTRIJAC-PRERAĐIVAČKA INDUSTRIJA 1.027 1.776 1.027 659 1.776 479 6591.720 4791.125 1.720 992 1.125741 992720 741 720 26 24 26 27 24 9%27 12% 9%10% 12%11% 10%9% 11% 5.0189% 2.216 5.018 11.7782.216 2.81711.778 5.3242.817 354 5.324325 354 85325 85

G-TRGOVINA NA VELIG-TRGKO IO TRGVINAOVINA NA VELI NA KMOA IL TRGO; OVINA NA MALO; 27 JUGOIMPO27RT-SDPRJUGOIMPO JP BEOGRADRT-SDPR JP BEOGRAD 989 2.008 989 720 2.008 574 7202.023 574 521 2.023 639 521726 639698 726 698 27 22 27 30 22 19%30 25% 19%22% 25%6% 22%3% 6% 5.2713% 2.282 5.271 22.9612.282 1.39522.961 8.6551.395 381 8.655306 381 86306 86 POPRAVKA MOTORNIHPOPR VAOZIVKLAA M I OMTOORNIHTOCIK AVLOZIA LA I MOTOCIKALA

28 DELTA CITY28 67 DOODE LBEOGRADTA CITY 67 DOO BEOGRADL-POSLOVANjE NEKRETNINL-POSLOAVMANAjE NEKRETNINAMA 961 696 961 132 696 842 132 655 842 613 6551.761 6132.083 1.761907 2.083 907 28 61 28 23 61 15%23 8% 15%38% 8%6% 38%11% 6% 33.14111% 50.40933.141 11.48850.409 1.44511.488 1.5271.445 21 1.527 18 21 5 18 5 Prosečna Prosečna RANGOVI RANGOVI Prosečan Prosečan Dobit po Dobit poP rosečna ProsečnaProseč an ProsePčrosečnian ProsečniBroj zaposlenihBroj zaposlenih Rang PRIVREDNORang PRIVREDNO DRUŠTVO DRUŠTVO SEKTOR SEKTOR NETO DOBITNETO DOBIT neto dobit neto dobit Pros. neto dobitPros. nenetot dobito dobit nenettoo dobitdobit neto dobitROE ROEROE ROEROE ROAROE RORAOA ROzaposlenomA zaposlenom aktiva aktikapitalva kposapitall. prih. posl. prih. prosečno prosečno

AVERAGE AVERAGE RANKS RANKS Average Average Average AverageAverage AverageAverage AverageNo. of emplNoyoees. of employees Rang COMPRangANY COMPANY SECTOR SECTOR NET PROFITNET PROFIT NET PROFITNET PROFIT Av. net pr. Av. net pr. ROE ROEROE ROEROE ROAROE RORAOA ROAemployee employee Assets AssetsCapital operCapitalating reoperv. ating rev. Average Average

2008-2015 2008-20152015 20142015 20132014 20122013 20112012 20102011 20092010 20082009 20082008-2015 2008-20152015 20152008 2008-20152008 2008-20152015 200820152015200820082015 20082015 20082015 2008-20152008 2008-20152008-2015 2008-20152008-2015 2008-20152015 200820152008-20152008 2008-2015

D-SNABDEVADN-SNABDjE ELEKTRIČNOMEVANjE ELEKTRIČNOM ENERGIJOM, ENERGIJOM, 29 JP EPS29 BEOGRADJP EPS BEOGRAD 959 10.992959 2.67410.992 1.8812.674 1.8810 00 1.7870 1.7870 0 0 0 29 29 3 3 0% 2%0% 0%2% 1% 0% 0%1% 0%516 5160 466.2150 466.215117.883 117.883126.613 21.299126.613 21.299396 2.712396 2.712 GASOM, PAROMGASOM, I KLIM PAROMATIZACIJA I KLIMATIZACIJA

30 KONCERN30 BAMBI-BANKONCERN BAMBI-BANAT AD BEOGRADAT AD BEOGRADC-PRERAĐIVAC-PREČKA INDUSTRIJARAĐIVAČKA INDUSTRIJA 945 1.337945 1.7261.337 1.7181.726 1.0981.718 1.098898 556898 201556 25201 25 30 3032 59132 59120% 16%20% 1%16% 12% 1% 0%12% 0%1.482 1.48221 217.938 7.9381.452 1.4527.821 9027.821 1.177902 1.177260 260

G-TRGOVINA GNA-TRG VELIOVINAKO I TRG NA OVELIVINAKO NA I TRG MAOLVINAO; NA MALO; 31 NELT 31CO. DOONE BEOGRADLT CO. DOO BEOGRAD 890 1.120890 1.120926 821926 980821 671980 742671 1.136742 7191.136 719 31 3142 4228 2811% 10%11% 13%10% 5%13% 8%5% 8%691 849691 84914.388 14.3882.086 2.08626.213 1.62026.213 8471.620 847308 308 POPRAVKA MPOPOTORNIHRAVKA V OZIMOLTAORNIH I MOT VOCIOZIKLAAL IA MOTOCIKALA

32 PEŠTAN32 DOOPEŠ BUTKANOVIK DOO BUKOVIK C-PRERAĐIVAC-PREČKA INDUSTRIJARAĐIVAČKA INDUSTRIJA 872 1.244872 1.0701.244 1.070715 848715 756848 313756 990313 1.041990 1.041 32 3236 3622 2219% 17%19% 29%17% 15%29% 23%15% 23%1.749 1.5681.749 1.5685.667 5.6671.362 1.3625.226 7115.226 664711 664172 172

G-TRGOVINA GNA-TRG VELIOVINAKO I TRG NA OVELIVINAKO NA I TRG MAOLVINAO; NA MALO; 33 AGROMARKET33 AGROMARKET DOO KRAGUJ DOOEVA KRC AGUJEVAC 836 1.409836 1.409860 1.143860 1.4091.143 1.409542 422542 399422 506399 506 33 3330 3050 5020% 17%20% 27%17% 11%27% 12%11% 12%4.269 2.5434.269 2.5437.384 7.3841.244 1.24410.255 10.255330 199330 19966 66 POPRAVKA MPOPOTORNIHRAVKA V OZIMOLTAORNIH I MOT VOCIOZIKLAAL IA MOTOCIKALA

D-SNABDEVADN-SNABDjE ELEKTRIČNOMEVANjE ELEKTRIČNOM ENERGIJOM, ENERGIJOM, 34 PANONSKE34 TEPANONSKE-TO DOO NOVI TE-TO SAD DOO NOVI SAD 785 7850 1000 548100 553548 4.655553 4.65587 191 87 148191 148 34 34 174 1746% 6% 3% 3% 2% 2% 243 24315.156 15.156535 5355.044 5.0440 611 0 61176 76 GASOM, PAROMGASOM, I KLIM PAROMATIZACIJA I KLIMATIZACIJA

35 DIJAMANT35 ADDIJAMANT ZRENJANIN AD ZRENJANIN C-PRERAĐIVAC-PREČKA INDUSTRIJARAĐIVAČKA INDUSTRIJA 767 7670 8690 1.292869 1.5381.292 1.538892 342892 459342 1.053459 1.053 35 35 21 219% 0%9% 17%0% 0%17% 8%0% 8% 0 1.2080 1.20819.146 19.1462.171 2.17113.133 13.133731 872731 872200 200

D-SNABDEVADN-SNABDjE ELEKTRIČNOMEVANjE ELEKTRIČNOM ENERGIJOM, ENERGIJOM, 36 DRINS36KO-LIMSKEDRINS HEKO -LIMSKEDOO BAJINA HE DOO BAŠ BTAJINA BAŠTA 758 7580 6560 1.016656 1.3141.016 3.9331.314 3.9330 59 0 059 0 36 36 1% 1% 0% 0% 0% 0% 0 77.0260 77.0265.700 5.7005.336 5.3360 528 0 52866 66 GASOM, PAROMGASOM, I KLIM PAROMATIZACIJA I KLIMATIZACIJA

G-TRGOVINA GNA-TRG VELIOVINAKO I TRG NA OVELIVINAKO NA I TRG MAOLVINAO; NA MALO; 37 PTP DIS37 DOOPTP KRNJ DISE VODOO KRNJEVO 721 734721 858734 1.051858 1.051904 788904 531788 524531 379524 379 37 3755 5570 7020% 12%20% 25%12% 5%25% 8%5% 8%581 606581 6069.920 9.920968 96820.602 1.26420.602 6251.264 625236 236 POPRAVKA MPOPOTORNIHRAVKA V OZIMOLTAORNIH I MOT VOCIOZIKLAAL IA MOTOCIKALA

G-TRGOVINA GNA-TRG VELIOVINAKO I TRG NA OVELIVINAKO NA I TRG MAOLVINAO; NA MALO; 38 VELET38ABAK VELE DOOT NOVIABAK SAD DOO NOVI SAD 713 445713 851445 1.097851 1.1591.097 1.159615 628615 578628 329578 329 38 3891 9182 8288% 55%88% 95%55% 7%95% 15%7% 15%736 1.145736 1.1456.118 6.118144 14424.196 24.196605 287605 287112 112 POPRAVKA MPOPOTORNIHRAVKA V OZIMOLTAORNIH I MOT VOCIOZIKLAAL IA MOTOCIKALA

39 FERTIL39 DOO FEBARČTILKA DOOPALAN BAKČAKA PALANKA C-PRERAĐIVAC-PREČKA INDUSTRIJARAĐIVAČKA INDUSTRIJA 707 7070 00 4850 3.010485 3.010715 386715 490386 1.111490 1.111 39 39 20 2051% 0%51% 82%0% 0%82% 30%0% 30% 0 11.2190 11.2196.060 6.060175 1756.607 6.60777 9977 9922 22

GALENIKA-FIGALENITOFARMKA-FIACIJATO FADARM BEOGRADACIJA AD BEOGRAD 40 40 C-PRERAĐIVAC-PREČKA INDUSTRIJARAĐIVAČKA INDUSTRIJA 696 864696 757864 759757 802759 762802 616762 603616 406603 406 40 4049 4965 6518% 15%18% 19%15% 14%19% 18%14% 18%6.084 2.8996.084 2.8994.275 4.275988 9882.930 1422.930 140142 14035 35 (ZEMUN) (ZEMUN)

FRESENIUS MEDIFRESENIUSCAL CARE MEDI SRBIJACAL C AREDOO SRBIJA DOO 41 41 C-PRERAĐIVAC-PREČKA INDUSTRIJARAĐIVAČKA INDUSTRIJA 669 768669 522768 707522 666707 1.106666 1.106531 534531 520534 520 41 4153 5348 4819% 18%19% 30%18% 13%30% 22%13% 22%877 1.534877 1.5344.480 4.480754 7545.376 8765.376 339876 339152 152 VRŠAC VRŠAC

42 AD ŠT42ARK AD ŠTARK C-PRERAĐIVAC-PREČKA INDUSTRIJARAĐIVAČKA INDUSTRIJA 662 706662 149706 780149 1.303780 1.303574 527574 635527 626635 626 42 4258 5834 3428% 47%28% 21%47% 6%21% 10%6% 10%700 515700 5158.127 8.127554 5547.639 1.0087.639 1.2151.008 1.215278 278

Ball PakovanjaBall EPvarkopaovanja Beogra Evropad, d .Beograo.o. d, d.o.o. 43 43 C-PRERAĐIVAC-PREČKA INDUSTRIJARAĐIVAČKA INDUSTRIJA 657 1.664657 1.6640 1.4580 1.1391.458 1.139334 709334 558709 204558 204 43 4326 13026 13020% 27%20% 25%27% 9%25% 3%9% 3%8.994 1.4498.994 1.44911.304 11.304858 85810.523 10.523185 141185 14141 41 Beograd Beograd

G-TRGOVINA GNA-TRG VELIOVINAKO I TRG NA OVELIVINAKO NA I TRG MAOLVINAO; NA MALO; 44 PHARMASWISS44 PHARMASWISS DOO, BEOGRAD DOO, BEOGRAD 647 609647 421609 855421 983855 1.022983 1.022900 339900 46339 46 44 4467 44067 44026% 13%26% 32%13% 4%32% 2%4% 2%2.023 2.023196 1968.601 8.601624 6247.829 3017.829 234301 23467 67 POPRAVKA MPOPOTORNIHRAVKA V OZIMOLTAORNIH I MOT VOCIOZIKLAAL IA MOTOCIKALA

45 FRIKOM45 AD FRIBEOGRADKOM AD BEOGRAD C-PRERAĐIVAC-PREČKA INDUSTRIJARAĐIVAČKA INDUSTRIJA 640 1.462640 1.462702 661702 475661 550475 199550 384199 685384 685 45 4529 2931 3111% 18%11% 15%18% 9%15% 10%9% 10%1.523 1.523652 65211.468 11.4681.563 1.5638.943 9608.943 1.050960 1.050251 251

D-SNABDEVADN-SNABDjE ELEKTRIČNOMEVANjE ELEKTRIČNOM ENERGIJOM, ENERGIJOM, 46 ELEKTROSRBIJA46 ELEKTROSRBIJA DOO KRALJE DOOVO KRALJEVO 613 6130 8270 3.976827 3.9760 2.8280 2.828398 146398 1460 0 46 46 1% 1% 0% 0% 0% 0% 0 76.8010 76.8014.453 4.45328.483 28.4830 3.493 0 3.493437 437 GASOM, PAROMGASOM, I KLIM PAROMATIZACIJA I KLIMATIZACIJA

M-STRUČNE, M-STRUČNNAUČNE, INEO, NVACIONEUČNE, IIN OVACIONE I 47 DIREC47T MEDIADIRE ADC TBEOGRAD MEDIA AD BEOGRAD 600 498600 620498 259620 775259 708775 759708 620759 559620 559 47 4782 8240 4036% 35%36% 51%35% 12%51% 24%12% 24%6.146 10.7436.146 10.7433.277 3.277312 3125.356 5.35681 5281 5217 17 TEHNIČKEDELTEHNIČKEDEATNOSTI LATNOSTI

48 ŠEĆERANA48 CRVENŠEĆERANAKA AD CRVEN CRVENKAK AAD CRVENKAC-PRERAĐIVAC-PREČKA INDUSTRIJARAĐIVAČKA INDUSTRIJA 599 124599 1240 7280 976728 1.033976 1.0601.033 5481.060 849548 849 48 48304 30425 2516% 5%16% 22%5% 2%22% 15%2% 15%632 2.936632 2.9367.012 7.012772 7726.874 1976.874 289197 28961 61

49 DOO ALMEX49 DOOPANČ ALMEXEVO PANČEVO A-POLjOPRIVREA-POLjOPRIVREDA, ŠUMARSTDVA,O ŠI URIBARSMARSTVO I RIBARSTVO 594 559594 703559 955703 711955 843711 492843 234492 258234 258 49 4973 10473 10418% 9%18% 24%9% 4%24% 11%4% 11%1.742 5.0541.742 5.0548.030 8.030926 9267.552 3217.552 51321 5147 47

50 ALFA-P50LAM ALADFA-PLAM AD C-PRERAĐIVAC-PREČKA INDUSTRIJARAĐIVAČKA INDUSTRIJA 578 761578 765761 392765 1.036392 1.036481 457481 381457 353381 353 50 5054 5475 7512% 12%12% 11%12% 10%11% 10%10% 10%1.103 1.103377 3775.447 5.4471.203 1.2033.979 6903.979 937690 937203 203

51 GRAĐ51EVINSKGRAĐA DIREEVINSKCIJAKA SRBIJE DIREK CIJADOO SRBIJE DOOF-GRAĐEVINARSF-GRTAĐVOEVINARSTVO 569 385569 3850 2.0250 1.1922.025 1.192477 146477 92146 1.14292 1.142 51 51105 10519 1911% 6%11% 28%6% 4%28% 21%4% 21%4.755 15.8624.755 15.86212.644 12.6441.294 1.2944.835 4.83581 7281 7219 19

IHP PRAHOVIHPO-ĐUBRI PRAHOVVA ODOO-ĐUBRI PRAHOVOVA DOO - UPRAHOVO - U 52 52 C-PRERAĐIVAC-PREČKA INDUSTRIJARAĐIVAČKA INDUSTRIJA 565 187565 22187 022 00 00 00 0 0 5.492 0 5.492 52 52214 2142 97%2 13%97%1823%13% 3%1823%249%3% 249%520 39.510520 39.5102.896 2.896219 2191.322 3601.322 139360 13962 62 STEČAJU STEČAJU

53 RUBIN53 AD KRUŠRUBINEV AADC KRUŠEVAC C-PRERAĐIVAC-PREČKA INDUSTRIJARAĐIVAČKA INDUSTRIJA 561 509561 232509 471232 692471 729692 620729 611620 627611 627 53 5381 8133 339% 8%9% 12%8% 5%12% 9%5% 9%1.744 1.6281.744 1.6289.214 9.2141.448 1.4482.844 2922.844 385292 38585 85 Prosečna Prosečna RANGOVI RANGOVI Prosečan Prosečan Dobit po DobitP rpoosečna PProserosečnačan PPrroseosečničan ProsečniBroj zaposlenihBroj zaposlenih Rang PRIVREDNORang DRUŠPRIVREDNOTVO DRUŠTVO SEKTOR SEKTOR NETO DOBIT NETO DOBIT neto dobit neto dobit Pros. neto dobitProsne. netot dobito dobitnetone dobitto dobit neto dobitROE ROE ROEROE ROEROA ROEROA ROA zaposlenomROA zaposlenomaktiva kapitalaktiva poskl.apital prih. posl. prih. prosečno prosečno

AVERAGE AVERAGE RANKS RANKS Average Average Average AAvverageerage Average AverageNo. of employeesNo. of employees Rang COMPANYRang COMPANY SECTOR SECTOR NET PROFIT NET PROFIT NET PROFIT NET PROFIT Av. net pr. Av. net pr. ROE ROE ROEROE ROEROA ROEROA ROA emplROA oyee employeeAssets CapitalAssetsoperatingCapital rev. operating rev. Average Average

2008-2015 2008-20152015 20142015201320142012201320112012201020112009 20102008 2009 20082008-2015 2008-20152015 200820152008-20152008 20152008-20152008 20152015 20082008 2015 20152008 200820152008-20152008 2008-20152008-2015 2008-2015 2008-20152015 2008 20152008-20152008 2008-2015

G-TRGOVINA NA VELIG-TRGKOO I VINATRGO NAVINA VELI NAK OM IA TRGLO; OVINA NA MALO; 54 MERCATO54R-S DOOMER NOVICAT SADOR-S DOO NOVI SAD 547 382 547 101 382 560 101 0 5602.163 0 7292.1631.158 729 0 1.158 0 54 10954 109 3% 2% 3%0% 2%1% 0%0% 1% 0%44 0 44 50.9650 50.9653.694 57.3043.694 8.72357.304963 8.723 1.211963 1.211 POPRAVKA MOTORNIHPOPR AVVOZIKAL AM IO MTORNIHOTOCIK VAOZILALA I MOTOCIKALA

G-TRGOVINA NA VELIG-TRGKOO I VINATRGO NAVINA VELI NAK OM IA TRGLO; OVINA NA MALO; 55 MERCATA55 DOO BEOGRADMERCATA DOO BEOGRAD 517 446 517 550 446 606 550 769 606 572 769 712 572 298 712180 298 180 55 9055 146 90 88%146 86% 88%31% 86%9% 31%9% 9% 1.4489% 8641.448 3.949864 3.949138 22.687138 30822.687208 308 65208 65 POPRAVKA MOTORNIHPOPR AVVOZIKAL AM IO MTORNIHOTOCIK VAOZILALA I MOTOCIKALA

56 KOTEKS VIS56COFANKO TEKSDOO NOVI VISCO SADFAN DOO NOVI SADC-PRERAĐIVAČKAC-PRE INDUSTRIJARAĐIVAČKA INDUSTRIJA 515 1.177 515 7631.177 955 763 762 955 910 762 28 910 0 28 0 0 0 56 3756 37 17% 21% 17%0% 21%19% 0%0% 19% 2.4630% 02.463 4.5840 4.584801 3.589801 478 3.589287 478 96287 96

57 DRENIK ND57 DOODRENIK BEOGRA NDD, DELIGRADSDOO BEOGRAKAD ,19 DELIGRADSC-PRERAĐIKVA Č19KAC-PRE INDUSTRIJARAĐIVAČKA INDUSTRIJA 511 844 511 773 844 732 773 453 732 170 453 181 170 815 181121 815 121 57 5057 210 50 24%210 22% 24%12% 22%9% 12%2% 9% 1.7612% 3741.761 6.603374 6.603614 5.512614 479 5.512325 479 101325 101

58 VICTORIA58OIL ADVI ŠIDCTORIAOIL AD ŠID C-PRERAĐIVAČKAC-PRE INDUSTRIJARAĐIVAČKA INDUSTRIJA 510 590 510 0 590 0 01.769 01.1421.769 8091.142 95 809558 95 558 58 7058 41 70 14%41 12% 14%25% 12%3% 25%5% 3% 2.1465% 2.5842.146 14.7892.584 14.789915 13.789915 27513.789216 275 61216 61

G-TRGOVINA NA VELIG-TRGKOO I VINATRGO NAVINA VELI NAK OM IA TRGLO; OVINA NA MALO; 59 KRAFT FOODS59 DOOKRAFT BEOGRAD FOODS DOO BEOGRAD 506 117 506 393 117 641 393 799 641 873 799 335 873 640 335248 640 248 59 31859 108318 60%108 95% 60%49% 95%7% 49%19% 7% 7.82719% 5.7787.827 2.3185.778 2.31878 6.36678 15 6.366 43 15 743 7 POPRAVKA MOTORNIHPOPR AVVOZIKAL AM IO MTORNIHOTOCIK VAOZILALA I MOTOCIKALA

G-TRGOVINA NA VELIG-TRGKOO I VINATRGO NAVINA VELI NAK OM IA TRGLO; OVINA NA MALO; 60 DOO PROMIST60 NOVIDOO SADPROMIST NOVI SAD 503 453 503 454 453 883 454 787 883 443 787 523 443 279 523204 279 204 60 8960 132 89 25%132 9% 25%29% 9%3% 29%6% 3% 8.2306% 11.9768.230 11.9768.811 8.811743 9.344743 55 9.344 17 55 917 9 POPRAVKA MOTORNIHPOPR AVVOZIKAL AM IO MTORNIHOTOCIK VAOZILALA I MOTOCIKALA

61 SOJAPRO61TEIN ADSO BEČJAPREJOTEIN AD BEČEJ C-PRERAĐIVAČKAC-PRE INDUSTRIJARAĐIVAČKA INDUSTRIJA 468 1.126 468 2521.126 0 252 689 01.143 689 7921.143 488 792407 488 407 61 4161 63 41 4%63 10% 4%6% 10%5% 6%2% 5% 2.9472% 1.0152.947 21.0281.015 21.0282.341 14.2912.341 38214.291401 382 98401 98

62 UMKA D.O62.O. UMUMKAKA D.O.O. UMKA C-PRERAĐIVAČKAC-PRE INDUSTRIJARAĐIVAČKA INDUSTRIJA 468 704 468 417 704 600 417 475 600 424 4751.484 424 29 1.484 0 29 0 62 5962 59 17% 18% 17%0% 18%11% 0%0% 11% 2.0160% 02.016 5.8200 5.820613 5.034613 349 5.034483 349 104483 104

G-TRGOVINA NA VELIG-TRGKOO I VINATRGO NAVINA VELI NAK OM IA TRGLO; OVINA NA MALO; 63 BEIERSDORF63 D.OBEIERSDORF.O. D.O.O. 462 418 462 437 418 485 437 467 485 502 467 359 502 508 359521 508 521 63 9663 46 96 69%46 67% 69%72% 67%28% 72%50% 28% 9.08950% 20.0459.089 20.0451.313 1.313169 3.438169 46 3.438 26 46 926 9 POPRAVKA MOTORNIHPOPR AVVOZIKAL AM IO MTORNIHOTOCIK VAOZILALA I MOTOCIKALA

64 NECTAR DOO64 BANEČKCAT PARAL DOOANK ABAČKA PALANKAC-PRERAĐIVAČKAC-PRE INDUSTRIJARAĐIVAČKA INDUSTRIJA 459 324 459 180 324 577 180 234 577 822 234 389 822 716 389434 716 434 64 12464 59124 9%59 6% 9%10% 6%2% 10%5% 2% 5055% 681 505 11.668681 11.6681.254 7.0951.254 642 7.095637 642 160637 160

65 SMATSA DOO65 SMATSA DOO H-SAOBRAĆAJ I SKH-SLADIŠTEAOBRANĆjEAJ I SKLADIŠTENjE 453 220 4531.424 220 9861.424 1 986 329 1 530 329 46 530 86 46 86 65 17665 292176 5%292 2% 5%1% 2%1% 1%1% 1% 2491% 102 249 15.491102 15.4912.263 8.0372.263 885 8.037839 885 216839 216

66 CARNEX DOO66 VRBASCARNEX DOO VRBAS C-PRERAĐIVAČKAC-PRE INDUSTRIJARAĐIVAČKA INDUSTRIJA 440 574 440 683 574 619 683 511 619 129 511 238 129 177 238587 177 587 66 7266 36 72 7%36 6% 7%14% 6%4% 14%10% 4% 10%631 308 631 9.089308 1.7279.089 6.1831.727 910 6.1831.910 910 3531.910 353

67 NAPRED AD67 BEOGRADNAPRED AD BEOGRAD F-GRAĐEVINARSTFV-OGRAĐEVINARSTVO 433 74 433 31 74 1 31 116 1 660 1161.041 6601.118 1.041425 1.118 425 67 44067 61440 20%61 5% 20%19% 5%2% 19%4% 2% 5684% 921 568 6.519921 6.519480 1.789480 130 1.789461 130 74461 74

G-TRGOVINA NA VELIG-TRGKOO I VINATRGO NAVINA VELI NAK OM IA TRGLO; OVINA NA MALO; 68 ROAMING68 ELECTRONICSROAMING DOO ELE BEOGRADCTRONICS DOO BEOGRAD 432 321 432 471 321 661 471 637 661 414 637 385 414 327 385237 327 237 68 12868 114128 28%114 15% 28%27% 15%4% 27%11% 4% 5.62811% 5.0435.628 4.7815.043 4.781379 8.186379 57 8.186 47 57 1347 13 POPRAVKA MOTORNIHPOPR AVVOZIKAL AM IO MTORNIHOTOCIK VAOZILALA I MOTOCIKALA

69 MONTPRO69JEKT DOOMONTPR BEOGRADOJEKT DOO BEOGRADF-GRAĐEVINARSTFV-OGRAĐEVINARSTVO 430 487 430 485 487 257 485 543 257 645 543 333 645 347 333346 347 346 69 8469 78 84 17%78 13% 17%29% 13%12% 29%24% 12% 7.37824% 5.9587.378 2.9085.958 2.908636 1.441636 66 1.441 58 66 1658 16

E-SNABDEVANjE VE-SNABDODOM; UPEVRAANVLjAjE VODOM;NjE UPRAVLjANjE TRS SWISS PRODUTRSC TIONSWISS DOO PRODU CTION DOO 70 70 OTPADNIM VODAMOTA,P ADNIMKONTROLISA VODANMjEA, PROCESA KONTROLISA NjE PROCESA422 648 422 535 648 704 535 586 704 279 586 308 279 224 308 91 224 91 70 6470 275 64 29%275 19% 29%57% 19%18% 57%27% 18% 1.10427% 4081.104 1.697408 1.697439 2.579439 587 2.579223 587 101223 101 PETROVARADINPETROVARADIN UKLANjANjA OTPAUKDAL AI NSLIČNEjANjA AKTIVNOSTIOTPADA I SLIČNE AKTIVNOSTI

71 CHEMICAL71 AGROSCHEMIAVA DOOCAL ABEOGRADGROSAVA DOO BEOGRADC-PRERAĐIVAČKAC-PRE INDUSTRIJARAĐIVAČKA INDUSTRIJA 420 557 420 617 557 417 617 495 417 268 495 327 268 347 327336 347 336 71 7471 79 74 13%79 12% 13%17% 12%11% 17%16% 11% 3.78616% 5.5943.786 3.4445.594 3.444834 2.261834 147 2.261 60 147 2660 26

D-SNABDEVANjE ELEKTRIČNOMD-SNABDEVAN ENERGIJOM,jE ELEKTRIČNOM ENERGIJOM, 72 JKP BEOGRADSKE72 JKP ELEKTRANE BEOGRADSKE BEOGRAD ELEKTRANE BEOGRAD 419 3.087 4194.6893.087 4404.689 362 440 0 362 0 0 0 0 0 0 0 72 1372 994 13 7%994 31% 7%0% 31%9% 0%0% 9% 1.5130% 01.513 29.0840 29.0842.045 22.2442.045 2.04022.2442.287 2.040 5412.287 541 GASOM, PAROM I GASOM,KLIMATI ZPAROMACIJA I KLIMATIZACIJA

G-TRGOVINA NA VELIG-TRGKOO I VINATRGO NAVINA VELI NAK OM IA TRGLO; OVINA NA MALO; 73 WRIGLEY73 DOO BEOGRADWRIGLEY DOO BEOGRAD 414 12 414 534 12 617 534 634 617 494 634 322 494 302 322395 302 395 73 80073 67800 180%67 100% 180%100% 100%4% 100%69% 4% 69%163 4.386 163 4.386457 45751 1.99251 76 1.992 90 76 2190 21 POPRAVKA MOTORNIHPOPR AVVOZIKAL AM IO MTORNIHOTOCIK VAOZILALA I MOTOCIKALA

G-TRGOVINA NA VELIG-TRGKOO I VINATRGO NAVINA VELI NAK OM IA TRGLO; OVINA NA MALO; 74 SPORT VISION74 DOOSPO BEOGRADRT VISION DOO BEOGRAD 411 681 411 315 681 598 315 583 598 374 583 317 374 242 317177 242 177 74 6274 148 62 27%148 27% 27%33% 27%16% 33%20% 16% 20%952 1.639 952 2.8471.639 2.847383 3.949383 715 3.949108 715 103108 103 POPRAVKA MOTORNIHPOPR AVVOZIKAL AM IO MTORNIHOTOCIK VAOZILALA I MOTOCIKALA

VISOKOGRADNJAVISO INŽENJERINGKOGRADNJA DOO INŽENJERING DOO 75 75 F-GRAĐEVINARSTFV-OGRAĐEVINARSTVO 384 480 384 476 480 362 476 498 362 644 498 309 644 150 309157 150 157 75 8675 164 86 36%164 23% 36%74% 23%19% 74%33% 19% 4.70433% 8.2524.704 1.3878.252 1.387284 1.137284 102 1.137 19 102 1519 15 BEOGRAD BEOGRAD

K-FINANSIJSKE DEKL-FINANSIJSKEATNOSTI I DEL DEATNOSTLATNOSTI I DELATNOST 76 ENERGOPR76OJEKTENERGOPR HOLDINGO ADJEKT BEOGRAD HOLDING AD BEOGRAD 382 237 382 44 237 399 44 505 399 278 505 639 278 469 639489 469 489 76 16376 52163 5%52 3% 5%8% 3%2% 8%5% 2% 3.3855% 6.1883.385 9.1796.188 1.7809.179 1.0701.780 70 1.070 79 70 1979 19 OSIGURANjA OSIGURANjA

77 SPEKTAR77 DOO SPEKTAR DOO C-PRERAĐIVAČKAC-PRE INDUSTRIJARAĐIVAČKA INDUSTRIJA 376 398 376 566 398 429 566 518 429 297 518 289 297 269 289244 269 244 77 10177 112101 17%112 16% 17%17% 16%14% 17%15% 14% 2.41215% 1.9202.412 2.4061.920 2.406494 1.470494 165 1.470127 165 37127 37

G-TRGOVINA NA VELIG-TRGKOO I VINATRGO NAVINA VELI NAK OM IA TRGLO; OVINA NA MALO; 78 RST CORPOR78 ATIONRST AD CORPOR NOVI SADATION AD NOVI SAD 376 0 376 0 02.146 01.0962.146 01.096 0 0 0 0 0 0 0 78 78 88% 88% 0 00 6.8320 0 6.832#N/A 0 #N/A#N/A #N/A POPRAVKA MOTORNIHPOPR AVVOZIKAL AM IO MTORNIHOTOCIK VAOZILALA I MOTOCIKALA Prosečna Prosečna RANGOVI RANGOVI Prosečan Prosečan Dobit po Dobit poProsečna PPrrosečnaosečan ProseProsečničan ProsečniBroj zaposlenihBroj zaposlenih Rang PRIVREDNORang DRUŠPRIVREDNOTVO DRUŠTVO SEKTOR SEKTOR NETO DOBIT NETO DOBIT neto dobit neto dobit Pros. neto dobitPros. netto dobit nenetot dobito dobit neto dobitROE ROE ROEROE ROEROA ROEROAROA RzaposlenomOA zaposlenomaktiva kaktiapitalva poskapitall. prih. posl. prih. prosečno prosečno

AVERAGE AVERAGE RANKS RANKS Average Average Average AAvverageerage AvAerageverage AverageNo. of employNeeso. of employees Rang COMPANYRang COMPANY SECTOR SECTOR NET PROFIT NET PROFIT NET PROFIT NET PROFIT Av. net pr. Av. net pr. ROE ROE ROEROE ROEROA ROEROAROA RemplOA oyee employeeAssets CAapitalssets operaCtingapital revoper. ating rev. Average Average

2008-2015 2008-20152015 20142015 20132014 20122013 20112012 20102011 2009201020082009 20082008-2015 2008-20152015 20082015 2008-20152008 2008-20152015 200820152015 200820082015 20082015 20082015 2008-20152008 2008-20152008-2015 2008-20152008-2015 2008-20152015 200820152008-20152008 2008-2015

E-SNABDEVANjEE-SNABD VODOM;E VUPANRjEAVLjA VODOM;NjE UPRAVLjANjE 79 GRADSK79A ČISTGRADSOĆA KA ČISTOĆA OTPADNIM VODOATMPA,ADNIM KONTROLISA VODAMA,NjE K ONTROLISAPROCESA NjE PROCESA372 709372 525709 33525 22 33 276 22 243276 798 243 374 798 374 79 5779 7257 9%72 15% 9%12% 15%12% 12%9%12% 9%421 203421 5.324203 5.324999 4.793999 1.6834.7931.8381.683 1.838440 440 UKLANjANjA OTUKPALDAAN IjA SLIČNENjA O TAKTIVNOSTIPADA I SLIČNE AKTIVNOSTI

80 SWISSLION80 DOOSWISSLION BEOGRAD DOO BEOGRAD C-PRERAĐIVAČKC-PREA INDUSTRIJARAĐIVAČKA INDUSTRIJA 370 494370 697494 144697 115144 387115 328387 581 328 214 581 214 80 8380 11983 1196% 6% 6% 7% 6%4% 7%4% 4% 4%607 743607 7.958743 7.9581.473 1.4737.011 8157.011 288 815 138288 138

81 MPP JEDINS81 TVOMPP AD JEDINS SEVOJNOTVO AD SEVOJNO F-GRAĐEVINARSF-TGVROAĐEVINARSTVO 356 148356 244148 249244 229249 381229 489381 508 489 601 508 601 81 26581 35265 18%35 6% 18%39% 6%3% 39%23% 3% 23%246 1.390246 1.3903.712 3.712498 3.653498 6013.653 432 601 129432 129

82 SAGA DOO82 BEOGRADSAGA DOO BEOGRAD C-PRERAĐIVAČKC-PREA INDUSTRIJARAĐIVAČKA INDUSTRIJA 348 60348 60 60 102 60 487102 456487 534456 532 534 550 532 550 82 49682 43496 27%43 6% 27%56% 6%2% 56%18% 2% 18%221 1.544221 1.5443.747 3.747251 4.839251 2734.839 356 273 35679 79

83 GORENJE83 DOOGORENJE VALJEVO DOO VALJEVO C-PRERAĐIVAČKC-PREA INDUSTRIJARAĐIVAČKA INDUSTRIJA 346 354346 101354 268101 636268 442636 529442 399 529 35 399 35 83 11483 510114 5109% 7% 9% 1% 7%3% 1%1% 3% 1%251 68251 7.93468 7.934899 10.762899 1.41110.762 5121.411 240512 240

84 ASSECO84 SEE DOOASSE BEOGRADCO SEE DOO BEOGRAD J-INFORMISANjEJ-INFORMISA I KOMUNIKANCIJEjE I KOMUNIKACIJE 345 399345 427399 279427 433279 323433 411323 197 411 294 197 294 84 9884 9498 32%94 29% 32%100% 29%17% 100%52%17% 52%843 1.138843 1.1381.739 1.739212 3.034212 4743.034 258 474 25892 92

G-TRGOVINA NAG VELI-TRGKOOVINA I TRG NAOVINA VELI KNAO IM TRGALO;OVINA NA MALO; 85 PHOENIX85 PHARMAPHOENIX DOO PHARMABEOGRAD DOO BEOGRAD 340 726340 34726 648 34 447648 478447 196478 128 196 65 128 65 85 5685 36556 11%365 14% 11% 7% 14%4% 7%2% 4% 1.9462% 2581.946 12.409258 12.409746 19.035746 37319.035 250 373 25078 78 POPRAVKA MOTPOPORNIHRAV VKOZIA MLOAT IORNIH MOTOCI VOZIKALLAA I MOTOCIKALA

86 MOZZAR86T MOZZART R-UMETNOST; ZRAB-UAMETNOSVA I REKRET; ZAABCIJAAVA I REKREACIJA 335 608335 631608 538631 495538 408495 0408 0 0 0 0 0 86 6886 68 91% 90% 91% 90%38% 38% 315 315 868 86884 19.48384 1.92919.483 #N/A1.929 #N/A#N/A #N/A

D-SNABDEVANjED -SNABDELEKTRIČNOMEVANjE ENERGIJOM,ELEKTRIČNOM ENERGIJOM, 87 ELEKTROV87 OJVODINAELEKTROV DOOO JVODINANOVI SAD DOO NOVI SAD 333 0333 2.328 0 2.0632.328 3022.063 527302 0527 0 0 0 0 0 87 97587 975 1% 1% 0% 0%0% 0% 0 64.7710 64.7715.685 5.68533.330 33.3300 2.600 0 2.600325 325 GASOM, PAROMGASOM, I KLIMA PTIAROMZACIJA I KLIMATIZACIJA

ELIXIR ZORKA ELIXIR- MINERALNA ZORKA -ĐUBRI MINERALNAVA DOO ĐUBRI VA DOO 88 88 C-PRERAĐIVAČKC-PREA INDUSTRIJARAĐIVAČKA INDUSTRIJA 331 1.144331 4691.144 229469 676229 129676 0129 0 0 0 0 0 88 3988 39 16% 20% 16% 20%9% 9% 4.470 4.470 4.520 4.520722 6.905722 2566.905 #N/A 256 #N/A#N/A #N/A ŠABAC ŠABAC

G-TRGOVINA NAG VELI-TRGKOOVINA I TRG NAOVINA VELI KNAO IM TRGALO;OVINA NA MALO; 89 TDR DOO89 BEOGRADTDR DOO BEOGRAD 326 182326 435182 239435 399239 136399 294136 402 294 521 402 521 89 22389 47223 26%47 8% 26%279% 8%7% 279%22% 7% 22%6.511 12.3936.511 12.3932.830 2.830307 7.220307 287.220 42 28 429 9 POPRAVKA MOTPOPORNIHRAV VKOZIA MLOAT IORNIH MOTOCI VOZIKALLAA I MOTOCIKALA

90 TE-TO 90 TE-TO C-PRERAĐIVAČKC-PREA INDUSTRIJARAĐIVAČKA INDUSTRIJA 324 0324 0 0 611 0 1.380611 1.5331.380 2551.533 4 255 22 4 22 90 97690 622976 16%622 0% 16% 2% 0%0% 2%0% 0% 0%0 109 0 6.137109 6.137348 6.797348 1726.797 202 172 20247 47

91 MILŠPED91 DOO MILŠPEDBEOGRAD DOO BEOGRAD H-SAOBRAĆAJ IH-S SKLAADIŠTEOBRAĆNAjEJ I SKLADIŠTENjE 321 598321 409598 439409 459439 178459 40178 146 40 300 146 300 91 6991 9069 27%90 33% 27%69% 33%14% 69%10%14% 10%548 647548 3.263647 3.263278 5.772278 1.0905.772 4641.090 194464 194

92 PRVI PA92RTIZANPRVI AD PUŽICEARTIZAN AD UŽICE C-PRERAĐIVAČKC-PREA INDUSTRIJARAĐIVAČKA INDUSTRIJA 318 1.330318 6161.330 588616 164588 63164 47 63 0 47 1 0 1 92 3392 96033 9609% 22% 9% 0% 22%13% 0%0%13% 1.4250% 1.4251 6.2521 6.2521.028 1.0284.587 9334.587 714 933 206714 206

93 RAVNIC93A AD, BRAAJMOKVNICA AD, BAJMOK A-POLjOPRIVREA-POLjOPRIVREDA, ŠUMARSTVODA, I RIBARS ŠUMARSTVTOVO I RIBARSTVO310 442310 425442 295425 193295 513193 232513 165 232 212 165 212 93 9293 12392 14%123 13% 14%17% 13%12% 17%16%12% 16%3.157 1.7673.157 1.7672.369 2.369592 1.444592 1401.444 120 140 12033 33

NOKIA SIEMENSNOKIA NET WORKSSIEMENS SRBIJA NETWORKS DOO SRBIJAM-STRUČN DOO E, NAM-STRUČNUČNE, INOEV,A NCIONEAUČN IE , INOVACIONE I 94 94 307 0307 285 0 417285 306417 453306 469453 266 469 261 266 261 94 94 102 70%102 70%57% 57%43% 43% 3.180 3.180604 60457 1.03057 1.0300 82 0 1082 10 BEOGRAD BEOGRAD TEHNIČKEDELATNOSTITEHNIČKEDELATNOSTI

95 IMPOL S95EVAL AIMPOLD, SEV SOEJNOVAL AD, SEVOJNO C-PRERAĐIVAČKC-PREA INDUSTRIJARAĐIVAČKA INDUSTRIJA 302 902302 9902 267 9 399267 470399 245470 29 245 97 29 97 95 4895 26048 13%260 25% 13% 7% 25%10% 7%2%10% 1.6082% 1691.608 7.394169 7.394621 10.394621 56110.394 577 561 142577 142

PINK INTERNAPINKTIONAL INTERN COMPAANYTIONAL DOO C OMPANY DOO 96 96 J-INFORMISANjEJ-INFORMISA I KOMUNIKANCIJEjE I KOMUNIKACIJE 302 222302 304222 154304 294154 76294 342 76 728 342 294 728 294 96 17396 93173 16%93 7% 16%34% 7%1% 34%4% 1% 4%345 422345 12.791422 12.791495 4.135495 6434.135 696 643 167696 167 BEOGRAD BEOGRAD

G-TRGOVINA NAG VELI-TRGKOOVINA I TRG NAOVINA VELI KNAO IM TRGALO;OVINA NA MALO; 97 AGROGL97OBE DOOAGROG NOVILOBE SAD DOO NOVI SAD 299 286299 174286 229174 540229 620540 419620 50 419 74 50 74 97 13997 332139 18%332 10% 18%15% 10%3% 15%2% 3% 1.9582% 1.5011.958 1.5018.290 8.290425 11.356425 14611.356 49 146 2449 24 POPRAVKA MOTPOPORNIHRAV VKOZIA MLOAT IORNIH MOTOCI VOZIKALLAA I MOTOCIKALA

G-TRGOVINA NAG VELI-TRGKOOVINA I TRG NAOVINA VELI KNAO IM TRGALO;OVINA NA MALO; 98 UNIVEREXPO98 RUNIVEREXPOT DOO NOVI SADRT DOO NOVI SAD 294 71294 225 71 324225 391324 369391 323369 359 323 288 359 288 98 45198 96451 11%96 2% 11%28% 2%1% 28%8% 1% 8%39 299 39 6.759299 6.759610 12.413610 1.82912.413 9651.829 349965 349 POPRAVKA MOTPOPORNIHRAV VKOZIA MLOAT IORNIH MOTOCI VOZIKALLAA I MOTOCIKALA

99 RINGIER99 AXELRINGIER SPRINGER AXEL DOO SPRINGER BEOGRAD DOO BEOGRADJ-INFORMISANjEJ-INFORMISA I KOMUNIKANCIJEjE I KOMUNIKACIJE 293 130293 115130 181115 402181 525402 430525 357 430 203 357 203 99 29199 133291 20%133 8% 20%33% 8%6% 33%16% 6% 16%457 1.149457 1.1492.046 2.046293 4.198293 2854.198 177 285 17758 58

PREDUZEĆE APREDUZEĆEUTO ČAČAK ADOOUTO K ČONJAČAKEVIĆI, DOO G K-TRGONJOEVINAVIĆI, NAG VELI-TRGKOOVINA I TRG NAOVINA VELI KNAO IM TRGALO;OVINA NA MALO; 100 100 293 300293 197300 257197 336257 366336 333366 225 333 328 225 328 100 133100 84133 12%84 9% 12%22% 9%8% 22%17% 8% 17%1.603 1.8511.603 1.8512.786 2.786583 5.074583 1875.074 177 187 17746 46 ČAČAK ČAČAK POPRAVKA MOTPOPORNIHRAV VKOZIA MLOAT IORNIH MOTOCI VOZIKALLAA I MOTOCIKALA

Izvor: podaciI zAvgencijeor: podaci za p Argencijeivredne zare gpistrivrreedne, obrada reg istaurteo, roba rada autora Napomena: Natabelepomena su ur:ađene tabele za su pot urađenerebe anali za potze, rupotebe analireba zpode, upotatakraeba za hpodteva taprkoav zaeruht bilansniheva proveru pod bilansnihataka u APR, pod azbogtaka mogućnostiu APR, zbog gmogućnostireške prilikom greške obr adeprilikom poda obtakraade podataka 100 priv100rednih privr druednihšta druva uš tSrbijiava u sa Srbiji naj vsaećim naj vpećimrosečnim prosečnim poslovnim poslo vnim prihodimaprihodima u periodu u periodu 2008-2015. 2008-2015. godine g (uodine milionima (u milionima RSD) RSD) RevenuesRev enuesin the inPeriod the P eriod2008-2015. 2008-2015. (In millions (In millions of RSD) of RSD)

PROSEČNI PROSEČNI POSLOVNI PRIHODI POS L OVNI 2008-2015. PRIHODI 2008-2015. RANGOVI RANGOVI AKTIVA AKTIVA KAPITAL KAPITAL Rang PRIVREDNORang DRUŠPRIVREDNOTVO DRUŠTVO SEKTOR SEKTOR POSLOVNI PRIHODIPOSLOVNI PRIHODI RAST prosečni PPRAST Rangprosečni Rang PP RangPromena Rang r. Promena r. RAST RAST RAST RAST

AVERAGE AVERAGE OPERATING REVENUEOPER A TING 2008-2015. REVENUE 2008-2015. RANKS RANKS ASSETS ASSETS CAPITAL CAPITAL Rank COMPANYRank COMPANY SECTOR SECTOR OPERATING REVENUEOPERATING REVENUE GROWTH AverageGROWTH RankA verageRank RankChange Rank Change GROWTH GROWTH GROWTH GROWTH

2008-2015 2008-20152015 20142015 20132014 20122013 2012 2011 2010 20112009 2010 200820092015/200820082008-20152015/2008 20152008-20152008 20152008/20152008 2008/20152015 20082015 2015/20082008 2015/20082015 2008 20152015/20082008 2015/2008

1 NIS A.D. NOVI1 SADNIS A.D. NOVI SAD B-RUDARSTVO B-RUDARSTVO 197.062 199.861197.062247.621199.861249.474247.621 230.071249.474 230.071 192.428 169.540192.428118.275169.540169.224118.275 18%169.224 118% 1 1 1 1 0 1 376.668 0 160.607376.668 135%160.607 203.015135% 69.982203.015 190%69.982 190%

D-SNABDEVANjE ELEKTRIČNOMD-SNABDEVA ENERGIJOM,NjE ELEKTRIČNOM GASOM, ENERGIJOM, PAROM I GASOM, PAROM I 2 JP EPS BEOGRAD2 JP EPS BEOGRAD 126.613 154.484126.613143.827154.484152.383143.827 127.716152.383 127.716 126.123 112.938126.123100.445112.93894.992100.445 63%94.992 263% 2 2 2 2 0 2 886.830 0 376.416886.830 136%376.416 639.726136% 303.340639.726 111%303.340 111% KLIMATIZACIJA KLIMATIZACIJA

3 TELEKOM3 SRBIJA ADTELE BEOGRADKOM SRBIJA AD BEOGRADJ-INFORMISANjE I KJ-INFORMISAOMUNIKACIJENjE I KOMUNIKACIJE 86.532 88.74186.53285.76288.741 86.51385.762 88.54786.513 88.547 87.319 85.81787.31986.03885.81783.51886.038 6%83.518 3 6% 5 3 3 5 -2 3 201.502 -2 207.780201.502 207.780-3% 129.530-3% 102.340129.530 102.34027% 27%

4 FIAT AUTOMOBILI4 FI SRBIJAAT AUT DOOOMOBILI KRAGUJ SRBIJAEVAC DOOC-PRE KRAGUJRAĐIEVAČCKA INDUSTRIJAC-PRERAĐIVAČKA INDUSTRIJA 77.110 139.58877.110156.064139.588171.604156.064 40.849171.604 40.849 7.634 13.319 7.63410.71313.319 010.713 0 4 3 4 3 110.763 28.530110.763 288%28.530 27.140288% 26.57827.140 26.5782% 2%

G-TRGOVINA NA VELIG-KTRGO I TRGOVINAOVINA NA VELINA MKOA LIO; TRG POPOVINARAVK NAA MALO; POPRAVKA 5 DELHAIZE5 SERBIADELHAIZE DOO BEOGRAD SERBIA DOO BEOGRAD 71.567 77.33971.56774.94377.339 76.83674.943 73.58176.836 73.581 68.445 76.41268.44565.60176.41259.37965.601 30%59.379 530% 7 5 6 7 -1 6 73.304 -1 49.71873.304 47%49.718 47.35347% 9.39247.353 404%9.392 404% MOTORNIH VOZILA IM MOOTTORNIHOCIKA VLOZIA LA I MOTOCIKALA

6 JP SRBIJA6GAS NOVIJP SAD SRBIJAGAS NOVI SAD H-SAOBRAĆAJ I SKLH-SADIŠTEAOBNRjEAĆAJ I SKLADIŠTENjE 68.136 78.32068.13670.25578.320 65.95770.255 68.48465.957 68.484 74.184 74.18674.18453.10074.18660.60253.100 29%60.602 629% 6 6 5 6 -1 5 128.958 -1 41.348128.958 212%41.348 212%0 10.126 0 -100%10.126 -100%

G-TRGOVINA NA VELIG-KTRGO I TRGOVINAOVINA NA VELINA MKOA LIO; TRG POPOVINARAVK NAA MALO; POPRAVKA 7 MERCATO7R-S DOOMER NOVICA SADTOR-S DOO NOVI SAD 57.304 112.23057.30472.555112.230 63.39472.555 59.72163.394 59.721 53.004 47.18453.00441.35047.184 8.99841.350 1147%8.998 1147%5 4 536 4 32 36 74.331 32 18.83874.331 295%18.838 22.452295% 7.10422.452 216%7.104 216% MOTORNIH VOZILA IM MOOTTORNIHOCIKA VLOZIA LA I MOTOCIKALA

8 ŽELEZARA8 SMEDERŽELEEVOZ DOOARA SMEDEREVO DOO C-PRERAĐIVAČKA INDUSTRIJAC-PRERAĐIVAČKA INDUSTRIJA 50.367 44.72150.36729.12844.721 21.37529.128 21.30221.375 21.302 72.978 80.68572.97846.81280.68585.94046.812 -48%85.940 -48%9 12 9 3 12 -9 3 25.126 -9 41.96425.126 -40%41.964 -40%0 10.510 0 -100%10.510 -100%

9 YUGOROSG9 AZ AD BEOGRADYUGOROSGAZ AD BEOGRAD H-SAOBRAĆAJ I SKLH-SADIŠTEAOBNRjEAĆAJ I SKLADIŠTENjE 44.377 51.14544.37749.47051.145 40.48649.470 31.81040.486 31.810 46.168 49.74746.16834.37949.74751.81134.379 -1%51.811 6-1% 6 6 4 6 -2 4 21.290 -2 12.72121.290 67%12.721 4.57667% 5.336 4.576 -14%5.336 -14%

G-TRGOVINA NA VELIG-KTRGO I TRGOVINAOVINA NA VELINA MKOA LIO; TRG POPOVINARAVK NAA MALO; POPRAVKA 10 IDEA DOO10 BEOGRADIDEA DOO BEOGRAD 38.988 3.37038.98852.1703.370 55.30152.170 52.61355.301 52.613 48.435 40.16848.43534.11140.16825.73534.111 25.735 0 16.209 0 21.56716.209 -25%21.567 4.698-25% 1.407 4.698 234%1.407 234% MOTORNIH VOZILA IM MOOTTORNIHOCIKA VLOZIA LA I MOTOCIKALA

11 TELENOR11 DOO BEOGRADTELENOR DOO BEOGRAD J-INFORMISANjE I KJ-INFORMISAOMUNIKACIJENjE I KOMUNIKACIJE 38.170 45.40038.17042.04045.400 42.38042.040 41.17742.380 41.177 37.866 33.81037.86631.54533.81031.13731.545 46%31.137 746% 9 7 5 9 -4 5 55.376 -4 49.05455.376 13%49.054 36.21313% 44.14636.213 -18%44.146 -18%

G-TRGOVINA NA VELIG-KTRGO I TRGOVINAOVINA NA VELINA MKOA LIO; TRG POPOVINARAVK NAA MALO; POPRAVKA 12 LUKOIL SRBIJA12 ADL BEOGRADUKOIL SRBIJA AD BEOGRAD 36.211 31.72636.21128.81531.726 30.34728.815 45.30330.347 45.303 44.203 37.57844.20332.69437.57839.01932.694 -19%39.019 13-19% 21 13 9 21 -12 9 6.495 -12 21.0606.495 -69%21.060 -69%0 2.189 0 -100%2.189 -100% MOTORNIH VOZILA IM MOOTTORNIHOCIKA VLOZIA LA I MOTOCIKALA

D-SNABDEVANjE ELEKTRIČNOMD-SNABDEVA ENERGIJOM,NjE ELEKTRIČNOM GASOM, ENERGIJOM, PAROM I GASOM, PAROM I 13 EDB DOO 13BEOGRADEDB DOO BEOGRAD 35.595 49.80035.59519.21249.800 30.60619.212 43.42030.606 43.420 41.168 36.29141.16833.27036.29130.99533.270 61%30.995 861% 8 8 6 8 -2 6 309.496 -2 43.978309.496 604%43.978 249.171604% 36.209249.171 588%36.209 588% KLIMATIZACIJA KLIMATIZACIJA

14 VICTORIA14 LOGISTICVI DOOCTORIA NOVI LOGISTIC SAD DOO NOVI H-SSADAOBRAĆAJ I SKLH-SADIŠTEAOBNRjEAĆAJ I SKLADIŠTENjE 34.655 41.01734.65536.00241.017 32.22236.002 40.90532.222 40.905 32.891 36.06532.89123.48836.065 023.488 0 16 13 16 0 13 0 15.804 15.8040 0 0 0 0 0

G-TRGOVINA NA VELIG-KTRGO I TRGOVINAOVINA NA VELINA MKOA LIO; TRG POPOVINARAVK NAA MALO; POPRAVKA 15 OMV SRBIJA15 DOO OMVBEOGRAD SRBIJA DOO BEOGRAD 31.820 31.92131.82031.15431.921 31.07531.154 38.22431.075 38.224 34.984 31.22634.98426.82531.22629.14926.825 10%29.149 1810% 19 1817 19 -2 17 10.852 -2 12.56710.852 -14%12.567 6.676-14% 2.834 6.676 136%2.834 136% MOTORNIH VOZILA IM MOOTTORNIHOCIKA VLOZIA LA I MOTOCIKALA

16 JP PUTEVI16 SRBIJEJP PUTEVI SRBIJE F-GRAĐEVINARSTVOF-GRAĐEVINARSTVO 29.436 23.79329.43624.49723.793 25.48224.497 28.71525.482 28.715 38.525 33.09838.52530.11333.09831.26730.113 -24%31.267 19-24% 37 1912 37 -25 12 16.005 -25 19.17016.005 -17%19.170 -17%0 1.776 0 -100%1.776 -100%

HIP-PETROHEMIJAHI ADP-PETROHEMIJA PANČEVO - U AD PANČEVO - U 17 17 C-PRERAĐIVAČKA INDUSTRIJAC-PRERAĐIVAČKA INDUSTRIJA 28.022 28.58328.02230.12628.583 42.62030.126 14.12442.620 14.124 35.777 28.93835.77714.07828.93829.92814.078 -4%29.928 21-4% 26 2115 26 -11 15 16.005 -11 19.17016.005 -17%19.170 6.676-17% 2.834 6.676 136%2.834 136% RESTRUKTURIRANJURESTRUKTURIRANJU

G-TRGOVINA NA VELIG-KTRGO I TRGOVINAOVINA NA VELINA MKOA LIO; TRG POPOVINARAVK NAA MALO; POPRAVKA 18 KNEZ PETROL18 DOOKNEZ ZEMUN PETROL DOO ZEMUN 27.611 37.27427.61139.20437.274 37.60339.204 40.37937.603 40.379 31.283 18.82131.28310.85618.821 5.46510.856 582%5.465 582%9 11 963 11 52 63 5.667 52 5255.667 979%525 1.411979% 219 1.411 543%219 543% MOTORNIH VOZILA IM MOOTTORNIHOCIKA VLOZIA LA I MOTOCIKALA

G-TRGOVINA NA VELIG-KTRGO I TRGOVINAOVINA NA VELINA MKOA LIO; TRG POPOVINARAVK NAA MALO; POPRAVKA 19 NELT CO. DOO19 BEOGRADNELT CO. DOO BEOGRAD 26.213 50.02726.21328.72550.027 28.81428.725 27.46528.814 27.465 20.783 18.41820.78318.62218.41816.84818.622 197%16.848 10197% 7 1013 7 6 13 20.724 6 9.41520.724 120%9.415 11.258120% 5.42611.258 107%5.426 107% MOTORNIH VOZILA IM MOOTTORNIHOCIKA VLOZIA LA I MOTOCIKALA

20 TIGAR TYRES20 DOOTIGAR, PIRO TYRES DOO, PIROT C-PRERAĐIVAČKA INDUSTRIJAC-PRERAĐIVAČKA INDUSTRIJA 24.743 38.68124.74330.00038.681 29.67730.000 26.11429.677 26.114 24.187 20.95424.18714.83120.95413.50314.831 186%13.503 11186% 10 1118 10 8 18 49.036 8 11.02649.036 345%11.026 29.042345% 4.68929.042 519%4.689 519%

G-TRGOVINA NA VELIG-KTRGO I TRGOVINAOVINA NA VELINA MKOA LIO; TRG POPOVINARAVK NAA MALO; POPRAVKA 21 VELETABAK21 DOO NOVIVELE TSADABAK DOO NOVI SAD 24.196 30.05824.19637.83730.058 28.38337.837 24.75528.383 24.755 21.931 21.15321.93116.56221.15312.88716.562 133%12.887 12133% 16 1219 16 3 19 6.283 3 2.1536.283 192%2.153 805192% 348 805 131%348 131% MOTORNIH VOZILA IM MOOTTORNIHOCIKA VLOZIA LA I MOTOCIKALA

22 COCA-COL22A HBC - CSRBIJAOCA-C ODOOLA HBC ZEMUN - SRBIJA DOO C-PREZEMUNRAĐIVAČKA INDUSTRIJAC-PRERAĐIVAČKA INDUSTRIJA 24.018 35.00824.01830.91035.008 29.29130.910 28.21729.291 28.217 21.136 17.27321.13615.63617.27314.67015.636 139%14.670 13139% 12 1315 12 3 15 14.618 3 9.97614.618 47%9.976 7.02647% 5.713 7.026 23%5.713 23%

G-TRGOVINA NA VELIG-KTRGO I TRGOVINAOVINA NA VELINA MKOA LIO; TRG POPOVINARAVK NAA MALO; POPRAVKA 23 C MARKET23 AD C MARKET AD 23.685 25.19223.68524.75125.192 25.23824.751 25.25725.238 25.257 24.245 23.49324.24521.97123.49319.33121.971 30%19.331 1430% 22 14 7 22 -15 7 16.905 -15 16.30116.905 16.3014% 4.9354% 3.661 4.935 35%3.661 35% MOTORNIH VOZILA IM MOOTTORNIHOCIKA VLOZIA LA I MOTOCIKALA PROSEČNI PROSEČNI POSLOVNI PRIHODI POS L OVNI 2008-2015. PRIHODI 2008-2015. RANGOVI RANGOVI AKTIVA AKTIVA KAPITAL KAPITAL Rang PRIVREDNORang DRUŠPRIVREDNOTVO DRUŠTVO SEKTOR SEKTOR POSLOVNI PRIHODIPOSLOVNI PRIHODI RAST prosečni RASTPP pRangrosečni PPRang RangPromena Rang r. Promena r. RAST RAST RAST RAST

AVERAGE AVERAGE OPERATING REVENUEOPERA TING 2008-2015. REVENUE 2008-2015. RANKS RANKS ASSETS ASSETS CAPITAL CAPITAL Rank COMPANYRank COMPANY SECTOR SECTOR OPERATING REVENUEOPERATING REVENUE GROWTH AvGROerageWTH RankAverage Rank Rank ChangeRank Change GROWTH GROWTH GROWTH GROWTH

2008-2015 2008-20152015 20142015 20132014 20122013 2012 2011 20102011 20092010 200820092015/200820082008-20152015/2008 2008-20152015 2008 20152008/20152008 2008/20152015 20082015 2015/20082008 2015/20082015 200820152015/20082008 2015/2008

24 HEMOFARM24 AD VRŠHEMOACFARM AD VRŠAC C-PRERAĐIVAČKAC-PRE INDUSTRIJARAĐIVAČKA INDUSTRIJA 23.006 27.23223.006 25.93427.232 24.42925.934 25.05524.429 25.055 21.170 21.04221.17020.02521.042 19.16320.025 42%19.163 1542% 19 15 9 19 -109 33.929-10 34.52033.929 34.520-2% 25.608-2% 17.30925.608 17.30948% 48%

G-TRGOVINA NA VELIG-TRGKOO I VINATRGO NAVINA VELI NAK OM IA TRGLO; OPOPVINARA VNAKA M ALO; POPRAVKA 25 MERCAT25A DOO BEOGRADMERCATA DOO BEOGRAD 22.687 30.48422.687 26.43730.484 24.10126.437 26.97324.101 26.973 26.312 22.89626.31214.60622.896 9.68914.606 215%9.689 215%16 15 16 32 15 1732 4.719 17 1.9824.719 138%1.982 138%517 585 517 -12%585 -12% MOTORNIH VOZILAM IO MTORNIHOTOCIK VAOZILALA I MOTOCIKALA

26 RTB BOR26 GRUPA-RRTBTB BOR BOR GRU DOOPA- BORRTB BOR DOO BORC-PRERAĐIVAČKAC-PRE INDUSTRIJARAĐIVAČKA INDUSTRIJA 22.464 26.36322.464 28.02826.363 31.78028.028 32.81731.780 32.817 25.928 16.90925.928 8.98816.909 8.8988.988 196%8.898 196%30 28 30 61 28 3361 88.515 33 27.12688.515 27.126226% 7.322226% 8.5187.322 -14%8.518 -14%

D-SNABDEVANjE ELEKTRIČNOMD-SNABDEVAN ENERGIJOM,jE ELEKTRIČNOM GASOM, ENERGIJOM, PAROM I GASOM, PAROM I 27 JKP BEOGRADSKE27 JKP ELEKTRANE BEOGRADSKE BEOGRAD ELEKTRANE BEOGRAD 22.244 29.22722.244 27.49029.227 27.66527.490 24.03627.665 24.036 21.479 20.12821.47916.21320.128 11.71216.213 150%11.712 150%17 18 17 24 18 624 33.666 6 23.77033.666 23.77042% 10.11642% 6.24410.116 6.24462% 62% KLIMATIZACIJA KLIMATIZACIJA

28 Železnice28 SrbijeŽ adeleznice Srbije ad H-SAOBRAĆAJ I SKH-SLADIŠTEAOBRANĆjEAJ I SKLADIŠTENjE 22.044 1.49022.044 24.4501.490 25.00024.450 25.21825.000 25.218 27.040 25.29627.04025.36525.296 22.49325.365 -93%22.493 -93%32 275 32 19 275 -25619 24.674-256 223.97124.674 223.971-89% -89%0 147.502 0 147.502

29 PTT SRBIJA,29 BEOGRADPTT SRBIJA, BEOGRAD H-SAOBRAĆAJ I SKH-SLADIŠTEAOBRANĆjEAJ I SKLADIŠTENjE 21.081 24.89621.081 23.97924.896 22.79623.979 21.78222.796 21.782 21.080 19.53721.08017.87519.537 16.70117.875 49%16.701 1849% 23 18 14 23 -914 34.116 -9 98.72534.116 98.725-65% 25.825-65% 88.96625.825 88.966-71% -71%

G-TRGOVINA NA VELIG-TRGKOO I VINATRGO NAVINA VELI NAK OM IA TRGLO; OPOPVINARA VNAKA M ALO; POPRAVKA 30 PTP DIS30 DOO KRNJPTPEVO DIS DOO KRNJEVO 20.602 24.14020.602 23.84724.140 25.41323.847 24.50525.413 24.505 22.948 16.97922.94814.91616.979 12.06914.916 100%12.069 100%19 25 19 22 25 -322 14.063 -3 4.93014.063 185%4.930 6.216185% 1.5256.216 308%1.525 308% MOTORNIH VOZILAM IO MTORNIHOTOCIK VAOZILALA I MOTOCIKALA

RUDARSKO-TOPIONIRUDARSČARSKIKO- TBASENOPIONI BORČARSKI - BASEN BOR - 31 31 C-PRERAĐIVAČKAC-PRE INDUSTRIJARAĐIVAČKA INDUSTRIJA 20.464 24.55920.464 25.71624.559 26.41025.716 29.59326.410 29.593 22.457 17.50722.457 8.67517.507 8.7948.675 179%8.794 179%35 34 35 62 34 2862 31.171 28 10.68431.171 10.684192% 192%0 1.070 0 1.070 GRUPA TOPIONIGRUCA I PRAFINA TOPIONIACIJAC BAKRAA I RAFINACIJA BAKRA

32 PHILIP 32MORRIS PHILIPOPERATIONS MORRIS AD OPER NIŠ ATIONS ADC-PRE NIŠ RAĐIVAČKAC-PRE INDUSTRIJARAĐIVAČKA INDUSTRIJA 20.409 29.82120.409 24.37229.821 23.32424.372 18.43923.324 18.439 15.527 16.92915.52718.01016.929 16.85218.010 77%16.852 2077% 17 20 12 17 -512 24.329 -5 16.70324.329 16.70346% 13.29246% 12.65613.292 12.6565% 5%

33 AD IMLEK33 BEOGRAADD IMLEK-PADINS BEOGRAKA SKEDL-APADINSKA C-PRESKELARAĐIVAČKAC-PRE INDUSTRIJARAĐIVAČKA INDUSTRIJA 20.252 24.75820.252 22.54224.758 21.65522.542 21.27421.655 21.274 19.393 18.19819.39316.44718.198 17.74816.447 39%17.748 2139% 24 21 10 24 -1410 30.012-14 15.34230.012 15.34296% 12.09996% 9.01712.099 9.01734% 34%

34 MOZZAR34T MOZZART R-UMETNOST; ZABRA-UVAMETNOS I REKRETA; ZCIJAABAVA I REKREACIJA 19.483 34.63519.483 19.63534.635 16.45919.635 14.66216.459 14.662 12.023 12.0230 0 0 0 0 0 22 13 22 0 13 -130 1.588-13 1.5880 0 672 0 672 0

G-TRGOVINA NA VELIG-TRGKOO I VINATRGO NAVINA VELI NAK OM IA TRGLO; OPOPVINARA VNAKA M ALO; POPRAVKA 35 PHOENIX35 PHARMAPHOENIX DOO BEOGRAD PHARMA DOO BEOGRAD 19.035 31.79019.035 26.89031.790 23.37926.890 21.22223.379 21.222 19.892 13.45219.89210.35913.452 5.29510.359 500%5.295 500%23 14 23 65 14 5165 18.713 51 4.10518.713 356%4.105 5.023356% 9445.023 432%944 432% MOTORNIH VOZILAM IO MTORNIHOTOCIK VAOZILALA I MOTOCIKALA

G-TRGOVINA NA VELIG-TRGKOO I VINATRGO NAVINA VELI NAK OM IA TRGLO; OPOPVINARA VNAKA M ALO; POPRAVKA 36 ATLANTIC36 BRANDSATL DOOANTIC BEOGRAD BRANDS DOO BEOGRAD 18.863 21.20018.863 17.62221.200 18.20617.622 18.42418.206 18.424 0 0 0 0 0 0 0 0 24 28 24 0 28 -280 8.083-28 8.0830 0 1.682 01.682 0 MOTORNIH VOZILAM IO MTORNIHOTOCIK VAOZILALA I MOTOCIKALA

G-TRGOVINA NA VELIG-TRGKOO I VINATRGO NAVINA VELI NAK OM IA TRGLO; OPOPVINARA VNAKA M ALO; POPRAVKA 37 DELTA A37GRAR DOODELTA AGRAR DOO 18.473 21.16118.473 19.68021.161 20.35519.680 21.71120.355 21.711 17.058 16.99017.05813.88116.990 16.94513.881 25%16.945 2525% 30 25 11 30 -1911 29.383-19 17.47629.383 17.47668% 14.88168% 6.18414.881 141%6.184 141% MOTORNIH VOZILAM IO MTORNIHOTOCIK VAOZILALA I MOTOCIKALA

38 JAT AIR38WAYS ADJ ABEOGRADT AIRWAYS AD BEOGRAD H-SAOBRAĆAJ I SKH-SLADIŠTEAOBRANĆjEAJ I SKLADIŠTENjE 17.571 32.93117.571 29.80032.931 15.24129.800 13.57415.241 13.574 12.052 11.98312.05211.96011.983 13.02611.960 153%13.026 153%43 18 43 37 18 1937 17.132 19 11.22417.132 11.22453% 53%0 1.386 0 -100%1.386 -100%

D-SNABDEVANjE ELEKTRIČNOMD-SNABDEVAN ENERGIJOM,jE ELEKTRIČNOM GASOM, ENERGIJOM, PAROM I GASOM, PAROM I 39 GEN - I 39DOO BEOGRADGEN - I DOO BEOGRAD 16.897 24.06816.897 24.62224.068 17.52724.622 25.01917.527 25.019 19.149 10.34919.149 8.11810.349 6.3258.118 281%6.325 281%26 26 26 48 26 2248 2.947 22 2.2482.947 2.24831% 31%155 379 155 -59%379 -59% KLIMATIZACIJA KLIMATIZACIJA

40 TETRA P40AK PRODUTETRACTION PAK DOO PRODU BEOGRADCTION DOO BEOGRADC-PRERAĐIVAČKAC-PRE INDUSTRIJARAĐIVAČKA INDUSTRIJA 16.851 26.31916.851 23.75526.319 16.28423.755 16.08016.284 16.080 13.536 13.72413.53613.31213.724 11.79313.312 123%11.793 123%27 20 27 23 20 323 8.506 3 5.2898.506 5.28961% 3.95761% 1.7473.957 126%1.747 126%

41 SUNOKO41 DOO NOVISUNO SADKO DOO NOVI SAD C-PRERAĐIVAČKAC-PRE INDUSTRIJARAĐIVAČKA INDUSTRIJA 16.800 14.72316.800 18.09314.723 23.25318.093 20.70623.253 20.706 21.349 15.67321.34910.66015.673 9.94010.660 48%9.940 2848% 41 28 31 41 -1031 38.154-10 13.48938.154 13.489183% 8.848183% 4.1598.848 113%4.159 113%

G-TRGOVINA NA VELIG-TRGKOO I VINATRGO NAVINA VELI NAK OM IA TRGLO; OPOPVINARA VNAKA M ALO; POPRAVKA 42 EKO SERBIA42 AD BEOGRADEKO SERBIA AD BEOGRAD 16.546 18.54316.546 20.17818.543 17.87920.178 17.93117.879 17.931 19.545 16.62819.54511.39016.628 10.27211.390 81%10.272 4881% 49 48 52 49 352 7.448 3 8.0637.448 8.063-8% 7.448-8% 8.0637.448 8.063-8% -8% MOTORNIH VOZILAM IO MTORNIHOTOCIK VAOZILALA I MOTOCIKALA

43 EFT TRADE43 DOO EFTBEOGRAD TRADE DOO BEOGRAD M-STRUČNE, NAUČNM-STRUČNE, INOVAECIONE, NAUČN I TEHNIČKEDEE, INOVACIONELATNOSTI I TEHNIČKEDELATNOSTI 16.524 9.45116.524 12.5109.451 15.37312.510 28.76115.373 28.761 0 0 0 0 0 0 0 0 29 72 29 0 72 -720 1.236-72 1.2360 0 99 0 99 0

44 VIP MOBILE44 VIP MOBILE J-INFORMISANjE IJ-INFORMISA KOMUNIKACIJENjE I KOMUNIKACIJE 16.432 25.91516.432 23.51925.915 22.61623.519 19.43022.616 19.430 15.277 11.29215.277 8.03611.292 5.3748.036 382%5.374 382%30 21 30 64 21 4364 44.462 43 52.35544.462 52.355-15% -15%0 0 0 0

D-SNABDEVANjE ELEKTRIČNOMD-SNABDEVAN ENERGIJOM,jE ELEKTRIČNOM GASOM, ENERGIJOM, PAROM I GASOM, PAROM I 45 JP EMS 45BEOGRADJP EMS BEOGRAD 16.084 23.73116.084 21.48023.731 18.96721.480 14.97318.967 14.973 14.377 12.41214.37711.08812.412 11.64511.088 104%11.645 104%31 27 31 26 27 -126 92.927 -1 63.21592.927 63.21547% 58.91247% 45.04658.912 45.04631% 31% KLIMATIZACIJA KLIMATIZACIJA

G-TRGOVINA NA VELIG-TRGKOO I VINATRGO NAVINA VELI NAK OM IA TRGLO; OPOPVINARA VNAKA M ALO; POPRAVKA 46 INTERMOL46 DOO INTERMOLBEOGRAD DOO BEOGRAD 15.202 21.56715.202 22.87121.567 20.25822.871 18.06720.258 18.067 13.213 11.44113.213 8.06811.441 6.1358.068 252%6.135 252%52 39 52 93 39 5493 10.324 54 7.97210.324 7.97230% 8.13030% 3.7718.130 116%3.771 116% MOTORNIH VOZILAM IO MTORNIHOTOCIK VAOZILALA I MOTOCIKALA

G-TRGOVINA NA VELIG-TRGKOO I VINATRGO NAVINA VELI NAK OM IA TRGLO; OPOPVINARA VNAKA M ALO; POPRAVKA 47 INTERK47OMERC ADINTER BEOGRADKOMERC AD BEOGRAD 14.455 14414.455 372144 27.042372 31.96027.042 31.960 23.780 15.62823.78010.24515.628 6.46810.245 -98%6.468 -98%53 285 53 80 285 -20580 30.778-205 3.78030.778 714%3.780 4.325714% 1.0344.325 318%1.034 318% MOTORNIH VOZILAM IO MTORNIHOTOCIK VAOZILALA I MOTOCIKALA

48 SOJAPR48OTEIN ADSO BEČJAPREJOTEIN AD BEČEJ C-PRERAĐIVAČKAC-PRE INDUSTRIJARAĐIVAČKA INDUSTRIJA 14.291 14.04614.291 11.59414.046 11.39911.594 14.94511.399 14.945 12.189 14.51312.18916.44114.513 19.19716.441 -27%19.197 -27%32 46 32 8 46 -388 24.123-38 19.57224.123 19.57223% 11.84523% 6.88511.845 6.88572% 72%

G-TRGOVINA NA VELIG-TRGKOO I VINATRGO NAVINA VELI NAK OM IA TRGLO; OPOPVINARA VNAKA M ALO; POPRAVKA 49 MK COMMERCE49 DOOMK C NOVIOMMERCE SAD DOO NOVI SAD 14.284 18.90914.284 15.75418.909 14.15015.754 17.98214.150 17.982 12.058 10.64112.05810.49610.641 10.4960 0 33 33 33 0 33 -330 11.261-33 11.261 2.725 02.725 0 MOTORNIH VOZILAM IO MTORNIHOTOCIK VAOZILALA I MOTOCIKALA PROSEČNI PROSEČNI POSLOVNI PRIHODI POSL OVNI 2008-2015. PRIHODI 2008-2015. RANGOVI RANGOVI AKTIVA AKTIVA KAPITAL KAPITAL Rang PRIVREDNORang DRUŠPRIVREDNOTVO DRUŠTVO SEKTOR SEKTOR POSLOVNI PRIHODIPOSLOVNI PRIHODI RAST prosečniRAST PP prRangosečni PPRangRangPromena Rang r. Promena r. RAST RAST RAST RAST

AVERAGE AVERAGE OPERATING REVENUEOPERA TING 2008-2015.REVENUE 2008-2015. RANKS RANKS ASSETS ASSETS CAPITAL CAPITAL Rank COMPANYRank COMPANY SECTOR SECTOR OPERATING REVENUEOPERATING REVENUE GROWTH AGROverageWTH RankAverage RankRank ChangeRank Change GROWTH GROWTH GROWTH GROWTH

2008-2015 2008-20152015 20142015 20132014 20122013 2012 2011 20102011 20092010 200820092015/20082008 2008-20152015/2008 2008-20152015 2008 20152008/20152008 2008/20152015 20082015 2015/20082008 2015/20082015 20082015 2015/20082008 2015/2008

50 APA DOO50 APATINAPA DOO APATIN C-PRERAĐIVAČKAC-PRE INDUSTRIJARAĐIVAČKA INDUSTRIJA 14.247 12.20514.247 12.61912.205 13.64112.619 15.43713.641 15.437 16.430 14.74216.430 14.82614.742 14.07814.826 -13%14.078 -13%34 53 34 17 53 -3617 14.532-36 10.51914.532 10.51938% 6.38838% 8.8126.388 8.812-28% -28%

51 IM MATIJ51EVIĆ DOOIM M NOVIATIJ ESADVIĆ DOO NOVI SAD C-PRERAĐIVAČKAC-PRE INDUSTRIJARAĐIVAČKA INDUSTRIJA 14.000 17.08614.000 15.81817.086 17.90215.818 17.58517.902 17.585 13.746 10.82913.746 10.28010.829 8.75310.280 95%8.753 95%35 37 35 38 37 381 15.673 1 15.6735.473 5.473186% 11.140186% 4.98011.140 124%4.980 124%

52 CT COMPUTERS52 C DOOT COMPUTERS BEOGRAD DOO BEOGRAD C-PRERAĐIVAČKAC-PRE INDUSTRIJARAĐIVAČKA INDUSTRIJA 13.860 18.82213.860 17.08618.822 16.06717.086 14.62016.067 14.620 13.350 11.55913.350 9.95411.559 9.4209.954 100%9.420 100%36 34 36 33 34 -133 6.632 -1 3.5316.632 3.53188% 1.46488% 4641.464 216%464 216%

53 VICTORI53AOIL ADVI ŠIDCTORIAOIL AD ŠID C-PRERAĐIVAČKAC-PRE INDUSTRIJARAĐIVAČKA INDUSTRIJA 13.789 18.37413.789 12.65518.374 13.20212.655 19.01713.202 19.017 14.852 13.30514.852 10.49213.305 8.41810.492 118%8.418 118%37 36 37 41 36 415 19.577 5 11.54719.577 11.54770% 5.05970% 2.2605.059 124%2.260 124%

54 HENKEL54 SRBIJAHENKEL DOO BEOGRAD SRBIJA DOO BEOGRAD C-PRERAĐIVAČKAC-PRE INDUSTRIJARAĐIVAČKA INDUSTRIJA 13.709 19.43013.709 16.08319.430 15.90716.083 13.89515.907 13.895 12.513 12.26912.513 10.52112.269 9.05110.521 115%9.051 115%38 31 38 35 31 354 13.264 4 13.2647.944 7.94467% 8.50367% 6.2848.503 6.28435% 35%

G-TRGOVINA NA GVELI-TRGKOO VINAI TRG ONAVINA VELI NAKO M I ATRGLO;O POPVINAR ANAVK MA ALO; POPRAVKA 55 FARMA55LOGIST DOOFARMA BEOGRADLOGIST DOO BEOGRAD 13.591 18.67813.591 20.67618.678 18.56920.676 15.33418.569 15.334 12.159 9.22912.159 8.0539.229 6.0328.053 210%6.032 210%39 35 39 53 35 1853 9.46918 3.8579.469 3.857146% 146%1.700 8651.700 96%865 96% MOTORNIH VOZILMAO IT MORNIHOTOCI VKOZIALALA I MOTOCIKALA

56 DIJAMANT56 AD ZRENJANINDIJAMANT AD ZRENJANIN C-PRERAĐIVAČKAC-PRE INDUSTRIJARAĐIVAČKA INDUSTRIJA 13.133 13.79513.133 12.46913.795 13.18612.469 16.41113.186 16.411 13.961 14.33313.961 9.46214.333 11.4479.462 11.44721% 21%40 47 40 28 47 -1928 23.157-19 13.77723.157 13.77768% 11.20968% 6.16211.209 6.16282% 82%

G-TRGOVINA NA GVELI-TRGKOO VINAI TRG ONAVINA VELI NAKO M I ATRGLO;O POPVINAR ANAVK MA ALO; POPRAVKA 57 PETROBA57 RT DOOPETROBA BEOGRADRT DOO BEOGRAD 12.739 7.97412.739 15.7417.974 16.18415.741 16.07616.184 16.076 16.367 9.67916.367 5.5659.679 14.3265.565 -44%14.326 -44%41 89 41 16 89 -7316 2.324-73 1.5052.324 1.50554% 54%445 23445 1803%23 1803% MOTORNIH VOZILMAO IT MORNIHOTOCI VKOZIALALA I MOTOCIKALA

G-TRGOVINA NA GVELI-TRGKOO VINAI TRG ONAVINA VELI NAKO M I ATRGLO;O POPVINAR ANAVK MA ALO; POPRAVKA 58 BEOHEMIJA58 DOOBEOHEMIJA BEOGRAD DOO BEOGRAD 12.695 2.69712.695 3.8212.697 17.4913.821 28.45617.491 28.456 18.450 13.75618.450 9.20913.756 7.6849.209 -65%7.684 -65%64 255 64 69 255 -18669 10.202-186 10.2026.537 6.53756% 56%0 2.596 0 -100%2.596 -100% MOTORNIH VOZILMAO IT MORNIHOTOCI VKOZIALALA I MOTOCIKALA

G-TRGOVINA NA GVELI-TRGKOO VINAI TRG ONAVINA VELI NAKO M I ATRGLO;O POPVINAR ANAVK MA ALO; POPRAVKA 59 UNIVEREXPO59 RTUNIVEREXPO DOO NOVI SADRT DOO NOVI SAD 12.413 15.16112.413 13.41815.161 13.79213.418 13.83613.792 13.836 12.872 11.10412.872 10.12611.104 8.99710.126 69%8.997 69%42 40 42 37 40 -337 10.606 -3 10.6063.548 3.548199% 199%3.840 1.0383.840 270%1.038 270% MOTORNIH VOZILMAO IT MORNIHOTOCI VKOZIALALA I MOTOCIKALA

60 TARKET60T DOO BTAARKEČKA PTTA LDOOANK BAAČKA PALANKA C-PRERAĐIVAČKAC-PRE INDUSTRIJARAĐIVAČKA INDUSTRIJA 12.220 8.79712.220 13.1838.797 15.54613.183 15.47115.546 15.471 13.130 11.78113.130 8.21711.781 11.6388.217 -24%11.638 -24%43 78 43 27 78 -5127 12.710-51 12.89812.710 12.898-1% 10.078-1% 10.77310.078 10.773-6% -6%

G-TRGOVINA NA GVELI-TRGKOO VINAI TRG ONAVINA VELI NAKO M I ATRGLO;O POPVINAR ANAVK MA ALO; POPRAVKA 61 RTB INVEST61 DOORTB INVEST DOO 11.941 3.62611.941 14.5293.626 17.32314.529 18.53417.323 18.534 10.469 14.23610.469 8.38314.236 8.4318.383 -57%8.431 -57%44 202 44 40 202 -16240 317-162 1.376317 1.376-77% -77%28 4 28 555%4 555% MOTORNIH VOZILMAO IT MORNIHOTOCI VKOZIALALA I MOTOCIKALA

62 SBB DOO62 BEOGRADSBB DOO BEOGRAD J-INFORMISANjEJ-INFORMISA I KOMUNIKACIJENjE I KOMUNIKACIJE 11.793 19.91611.793 16.13119.916 14.19916.131 12.50914.199 12.509 10.449 9.08810.449 6.8809.088 5.1696.880 285%5.169 285%68 43 68 114 43 11471 59.00071 16.96959.000 16.969248% 248%1.373 6231.373 120%623 120%

G-TRGOVINA NA GVELI-TRGKOO VINAI TRG ONAVINA VELI NAKO M I ATRGLO;O POPVINAR ANAVK MA ALO; POPRAVKA 63 AGROG63LOBE DOOAGROG NOVIL OBESAD DOO NOVI SAD 11.356 19.06811.356 16.67819.068 13.27316.678 13.59213.273 13.592 9.729 7.2919.729 6.7637.291 4.4576.763 328%4.457 328%46 32 46 81 32 4981 10.58849 10.5884.818 4.818120% 120%2.925 4772.925 514%477 514% MOTORNIH VOZILMAO IT MORNIHOTOCI VKOZIALALA I MOTOCIKALA

G-TRGOVINA NA GVELI-TRGKOO VINAI TRG ONAVINA VELI NAKO M I ATRGLO;O POPVINAR ANAVK MA ALO; POPRAVKA 64 NAFTA64CHEM DOONAF SREMSTACHEMKA DOOKAMENI SREMSCA KA KAMENICA 11.223 13.72011.223 13.16313.720 14.53713.163 17.87114.537 17.871 11.087 7.71011.087 5.3917.710 6.3035.391 118%6.303 118%47 49 47 50 49 501 3.789 1 3.789615 516%615 516%1.267 2501.267 406%250 406% MOTORNIH VOZILMAO IT MORNIHOTOCI VKOZIALALA I MOTOCIKALA

65 GSP BEOGRAD65 GSP BEOGRAD H-SAOBRAĆAJ I SKH-SLADIŠTEAOBRANĆjEAJ I SKLADIŠTENjE 11.087 13.75111.087 11.37113.751 13.46711.371 12.31713.467 12.317 10.568 9.06010.568 9.0569.060 9.1059.056 51%9.105 51%72 63 72 57 63 -657 30.325 -6 14.21730.325 14.217113% 15.525113% 11.73215.525 11.73232% 32%

66 GORENJE66 DOO VGORENJEALJEVO DOO VALJEVO C-PRERAĐIVAČKAC-PRE INDUSTRIJARAĐIVAČKA INDUSTRIJA 10.762 21.17010.762 19.31921.170 16.45419.319 8.03916.454 8.039 5.634 6.5505.634 5.0276.550 3.9045.027 442%3.904 442%48 29 48 95 29 6695 12.09366 12.0933.902 3.902210% 210%4.804 2.3914.804 101%2.391 101%

G-TRGOVINA NA GVELI-TRGKOO VINAI TRG ONAVINA VELI NAKO M I ATRGLO;O POPVINAR ANAVK MA ALO; POPRAVKA 67 INVEJ AD67 BEOGRAINVDE-ZEMUNJ AD BEOGRAD-ZEMUN 10.643 44310.643 1.114443 7.0091.114 14.8807.009 14.880 16.940 16.69116.940 13.01916.691 15.04813.019 -97%15.048 -97%74 283 74 30 283 -25330 13.093-253 28.00813.093 28.008-53% -53%0 5.386 0 5.386 MOTORNIH VOZILMAO IT MORNIHOTOCI VKOZIALALA I MOTOCIKALA

G-TRGOVINA NA GVELI-TRGKOO VINAI TRG ONAVINA VELI NAKO M I ATRGLO;O POPVINAR ANAVK MA ALO; POPRAVKA 68 RUDNAP68 GROUPRUDNAP AD BEOGRAD GROUP AD BEOGRAD 10.533 10.53332 3.96532 6.4333.965 11.0996.433 11.099 15.358 21.15115.358 12.02121.151 14.20612.021 -100%14.206 -100%75 288 75 33 288 -25533 12.254-255 12.2548.290 8.29048% 48%989 2.867989 2.867 MOTORNIH VOZILMAO IT MORNIHOTOCI VKOZIALALA I MOTOCIKALA

69 BALL P69AKOVANJEBALL EVRO PAKPA,BEOGRADOVANJE EVROPA,BEOGRADC-PRERAĐIVAČKAC-PRE INDUSTRIJARAĐIVAČKA INDUSTRIJA 10.523 13.49510.523 15.27513.495 12.71715.275 12.26312.717 12.263 9.027 8.6169.027 8.1928.616 4.5978.192 194%4.597 194%49 51 49 76 51 2576 17.64825 17.6485.995 5.995194% 194%6.063 8056.063 654%805 654%

70 IMPOL70 SEVAL AIMPOLD, SEVO SJNOEVAL AD, SEVOJNO C-PRERAĐIVAČKAC-PRE INDUSTRIJARAĐIVAČKA INDUSTRIJA 10.394 13.62810.394 12.03013.628 11.82912.030 11.87111.829 11.871 11.128 11.01811.128 4.64311.018 7.0074.643 95%7.007 95%50 50 50 45 50 -545 8.874 -5 4.7438.874 4.74387% 3.60587% 1.3653.605 164%1.365 164%

71 YURA C71ORPORAYURATION DOOCORPOR RAČAATION DOO RAČA C-PRERAĐIVAČKAC-PRE INDUSTRIJARAĐIVAČKA INDUSTRIJA 10.379 16.91010.379 14.38216.910 13.61014.382 11.25313.610 11.253 4.908 1.2114.908 1.2110 0 0 0 51 38 51 0 38 -380 12.420-38 12.4200 0 8.490 8.4900 0

G-TRGOVINA NA GVELI-TRGKOO VINAI TRG ONAVINA VELI NAKO M I ATRGLO;O POPVINAR ANAVK MA ALO; POPRAVKA 72 DELTA 72DMD D.ODE.O.LTA DMD D.O.O. 10.270 10.26910.270 9.67810.269 9.1439.678 8.7779.143 8.777 8.931 11.3468.931 11.83611.346 12.18311.836 -16%12.183 -16%52 62 52 21 62 -4121 8.057-41 6.1018.057 6.10132% 2.85032% 1.3742.850 108%1.374 108% MOTORNIH VOZILMAO IT MORNIHOTOCI VKOZIALALA I MOTOCIKALA

G-TRGOVINA NA GVELI-TRGKOO VINAI TRG ONAVINA VELI NAKO M I ATRGLO;O POPVINAR ANAVK MA ALO; POPRAVKA 73 AGROMARKET73 DOOAGROMARKET KRAGUJEV DOOAC KRAGUJEVAC 10.255 15.43710.255 14.13415.437 13.37014.134 11.51113.370 11.511 8.654 7.2418.654 5.5497.241 6.1465.549 151%6.146 151%53 39 53 52 39 1352 12.28113 12.2814.224 4.224191% 191%8.067 1.8828.067 329%1.882 329% MOTORNIH VOZILMAO IT MORNIHOTOCI VKOZIALALA I MOTOCIKALA

74 GRAND74 PROM DOOGRAND BEOGRAD PROM DOO BEOGRAD C-PRERAĐIVAČKAC-PRE INDUSTRIJARAĐIVAČKA INDUSTRIJA 10.070 8.29010.070 7.7268.290 8.1667.726 8.6228.166 8.622 8.764 13.1888.764 13.46413.188 12.33813.464 -33%12.338 -33%54 86 54 20 86 -6620 8.986-66 12.1138.986 12.113-26% -26%1.263 8.2731.263 8.273-85% -85%

75 PUTEVI75 AD UŽICEPUTEVI AD UŽICE F-GRAĐEVINARSFT-VGORAĐEVINARSTVO 9.799 9.6419.799 7.6499.641 25.2647.649 14.93125.264 14.931 9.471 4.3649.471 3.4084.364 3.6643.408 163%3.664 163%55 69 55 100 69 10031 14.51731 14.5174.505 4.505222% 222%1.152 1.1361.152 1.1361% 1%

76 VALJAONI76 CA BAKRAVALJA SONIEVOCJNOA BAKRA AD SE SVEOVJNOOJNO ADC-PRE SEVORJNOAĐIVAČKAC-PRE INDUSTRIJARAĐIVAČKA INDUSTRIJA 9.648 13.4429.648 12.85113.442 9.03612.851 10.4389.036 10.438 9.278 9.4389.278 6.4219.438 6.2816.421 114%6.281 114%84 67 84 86 67 1986 6.65319 8.5986.653 8.598-23% -23%1.479 4.5941.479 4.594-68% -68% PROSEČNI PROSEČNI POSLOVNI PRIHODI POS 2008-2015.LOVNI PRIHODI 2008-2015. RANGOVI RANGOVI AKTIVA AKTIVA KAPITAL KAPITAL Rang PRIVREDNO DRUŠRangTVOPRIVREDNO DRUŠTVO SEKTOR SEKTOR POSLOVNI PRIHODI POSLOVNI PRIHODI RAST prosečni PP RASTRangp rosečniRang PP PromenaRang r. Rang Promena r. RAST RAST RAST RAST

AVERAGE AVERAGE OPERATING REVENUEOPER A2008-2015.TING REVENUE 2008-2015. RANKS RANKS ASSETS ASSETS CAPITAL CAPITAL Rank COMPANY Rank COMPANY SECTOR SECTOR OPERATING REVENUEOPERATING REVENUE GROWTH AverageGROWTHRank ARankverage CRankhange Rank Change GROWTH GROWTH GROWTH GROWTH

2008-2015 20152008-20152014 20152013 20142012 2013 2012 2011 2010 20112009 20102008 2015/20082009 2008-20152008 2015/200820152008-20152008 2008/20152015 2008 20152008/20152008 20152015/2008 2008 2015/20082015 2008 2015/20082015 2008 2015/2008

G-TRGOVINA NA VELIKOG I- TRGTRGOOVINAVINA NANA MVELIALO;KO POP I TRGRAOVVINAKA NA MALO; POPRAVKA 77 DOO PROMIST77 NOVI SADDOO PROMIST NOVI SAD 9.344 13.794 9.34417.978 13.79412.688 17.9789.064 12.688 9.064 5.223 6.812 5.2235.242 6.8123.956 5.242249% 3.956 56 249%48 9356 4845 9315.481 453.424 15.481 352% 3.424 5.238352% 708 5.238640% 708 640% MOTORNIH VOZILA I MOMTOCIOTORNIHKALA VOZILA I MOTOCIKALA

G-TRGOVINA NA VELIKOG I- TRGTRGOOVINAVINA NANA MVELIALO;KO POP I TRGRAOVVINAKA NA MALO; POPRAVKA 78 KONCERN FARMA78 KOMK M.ONCERNB. DOO F ARMAŠABACKOM M.B. DOO ŠABAC 9.271 14 9.271125 144.678 12524.743 4.678 24.743 17.419 13.766 17.4197.263 13.7666.161 7.263-100% 6.161 86 -100%289 9186 289-198 9132.437 -19810.146 32.437 220%10.146 1.893220% 1.216 1.893 56% 1.216 56% MOTORNIH VOZILA I MOMTOCIOTORNIHKALA VOZILA I MOTOCIKALA

79 SP LASTA AD 79BEOGRADSP LASTA AD BEOGRAD H-SAOBRAĆAJ I SKLADIŠTEH-SNAjEOBRAĆAJ I SKLADIŠTENjE 9.266 9.915 9.2669.867 9.9159.681 9.86710.287 9.681 10.287 9.438 9.074 9.4387.789 9.0748.075 7.78923% 8.075 57 23%66 4257 66-24 42 8.808 -248.501 8.808 4% 8.501 1.437 4% 1.599 1.437-10% 1.599 -10%

80 FRIKOM AD BEOGRAD80 FRIKOM AD BEOGRAD C-PRERAĐIVAČKA INDUSTRIJAC-PRERAĐIVAČKA INDUSTRIJA 8.943 12.023 8.9439.993 12.0239.926 9.9939.913 9.926 9.913 8.198 7.522 8.1987.278 7.5226.695 7.27880% 6.695 58 80%54 4758 54 -7 4716.141 -77.042 16.141 129% 7.042 8.064129% 4.444 8.064 81% 4.444 81%

G-TRGOVINA NA VELIKOG I- TRGTRGOOVINAVINA NANA MVELIALO;KO POP I TRGRAOVVINAKA NA MALO; POPRAVKA 81 ŠTAMPA SISTEM81 DOO ŠBEOGRADTAMPA SISTEM DOO BEOGRAD 8.939 8.097 8.93910.076 8.09710.146 10.07610.561 10.146 10.561 8.214 9.101 8.2148.426 9.1016.892 8.42617% 6.892 89 17%110 7589 110-35 75 6.389 -351.746 6.389 266% 1.746 1.853266% 103 1.8531701% 103 1701% MOTORNIH VOZILA I MOMTOCIOTORNIHKALA VOZILA I MOTOCIKALA

82 CARLSBERG SRBIJA82 D.COARLSBERG.O. ČELARE SRBIJAVO D.O.O. C-PREČELARRAĐIEVOVAČKA INDUSTRIJAC-PRERAĐIVAČKA INDUSTRIJA 8.799 9.457 8.7999.457 9.4579.703 9.45710.424 9.703 10.424 8.988 7.917 8.9887.060 7.9177.390 7.06028% 7.390 59 28%71 4459 71-27 44 8.564 -278.694 8.564 -1% 8.694 5.326 -1% 4.245 5.326 25% 4.245 25%

G-TRGOVINA NA VELIKOG I- TRGTRGOOVINAVINA NANA MVELIALO;KO POP I TRGRAOVVINAKA NA MALO; POPRAVKA 83 JUGOIMPORT83-SDPR JPJUGOIMPO BEOGRADRT-SDPR JP BEOGRAD 8.655 14.068 8.6558.616 14.0689.439 8.6166.775 9.439 6.775 6.087 7.456 10.9986.087 7.4565.802 10.998142% 5.802 60 142%45 5760 4512 5732.448 1220.876 32.448 55%20.876 7.987 55% 3.171 7.987152% 3.171 152% MOTORNIH VOZILA I MOMTOCIOTORNIHKALA VOZILA I MOTOCIKALA

G-TRGOVINA NA VELIKOG I- TRGTRGOOVINAVINA NANA MVELIALO;KO POP I TRGRAOVVINAKA NA MALO; POPRAVKA 84 FUTURA PLUS84 D.O.O. BEOGRADFUTURA PLUS D.O.O. BEOGRAD 8.353 7.414 8.3538.797 7.4148.935 8.7978.406 8.935 8.406 7.348 4.881 7.3487.484 4.88113.559 7.484-45% 13.559 92 -45%124 3592 124-89 35 1.410 -894.283 1.410 -67% 4.283 0 -67% 878 0-100% 878 -100% MOTORNIH VOZILA I MOMTOCIOTORNIHKALA VOZILA I MOTOCIKALA

G-TRGOVINA NA VELIKOG I- TRGTRGOOVINAVINA NANA MVELIALO;KO POP I TRGRAOVVINAKA NA MALO; POPRAVKA 85 IGMIN PETROL85 DOO BEOGRADIGMIN PETROL DOO BEOGRAD 8.223 9.301 8.22311.400 9.3018.895 11.4009.524 8.895 9.524 7.185 3.034 7.1850 3.034 0 0 0 61 73 061 73-73 0 1.253 -73 1.253 114 0 114 0 MOTORNIH VOZILA I MOMTOCIOTORNIHKALA VOZILA I MOTOCIKALA

G-TRGOVINA NA VELIKOG I- TRGTRGOOVINAVINA NANA MVELIALO;KO POP I TRGRAOVVINAKA NA MALO; POPRAVKA 86 ROAMING ELE86CTRONICSRO AMINGDOO BEOGRAD ELECTRONICS DOO BEOGRAD 8.186 9.135 8.18610.596 9.13512.531 10.59615.342 12.531 15.342 6.166 4.313 6.1664.045 4.3133.357 4.045172% 3.357 62 172%74 11362 7439 113 7.914 392.106 7.914 276% 2.106 2.154276% 877 2.154146% 877 146% MOTORNIH VOZILA I MOMTOCIOTORNIHKALA VOZILA I MOTOCIKALA

87 LAFARGE BFC87 DOO BEOČINLAFARGE BFC DOO BEOČINC-PRERAĐIVAČKA INDUSTRIJAC-PRERAĐIVAČKA INDUSTRIJA 8.140 8.464 8.1407.991 8.4647.067 7.9918.063 7.067 8.063 8.125 8.003 8.1258.068 8.0039.339 8.068-9% 9.339 63 -9%82 3463 82-48 34 8.730 -4811.428 8.730 -24%11.428 6.970 -24% 7.312 6.970 -5% 7.312 -5%

88 HIP-AZOTARA88 DOO PANČHIPE-VOAZOTARA DOO PANČEVOC-PRERAĐIVAČKA INDUSTRIJAC-PRERAĐIVAČKA INDUSTRIJA 8.098 7.256 8.0987.684 7.25611.741 7.68410.891 11.741 10.891 10.693 10.140 10.6933.685 10.1402.695 3.685169% 2.695 96 169%130 20396 13073 20318.431 7314.285 18.431 29%14.285 0 29% 6.349 0-100% 6.349 -100%

89 SIRMIUM STEEL89 DOO SREMSSIRMIUMKA STEELMITROVI DOOCA SREMSC-PREKA MITROVIRAĐIVAČKCAA INDUSTRIJAC-PRERAĐIVAČKA INDUSTRIJA 8.079 6.908 8.07915.084 6.90815.575 15.08414.290 15.575 14.290 9.946 1.322 9.9461.502 1.322 2 1.502 2 97 136 28197 136145 281 4.640 1451.314 4.640 253% 1.314 0253% 1.310 0-100% 1.310 -100%

G-TRGOVINA NA VELIKOG I- TRGTRGOOVINAVINA NANA MVELIALO;KO POP I TRGRAOVVINAKA NA MALO; POPRAVKA 90 IMPERIAL TOB90ACCO SCIMPERIALG DOO BEOGRAD TOBACCO SCG DOO BEOGRAD 8.050 9.954 8.0508.809 9.95410.677 8.80910.602 10.677 10.602 9.814 7.251 9.8144.569 7.2512.727 4.569265% 2.727 98 265%84 19998 84115 199 5.395 1152.193 5.395 146% 2.193 0146% 504 0-100% 504 -100% MOTORNIH VOZILA I MOMTOCIOTORNIHKALA VOZILA I MOTOCIKALA

91 SMATSA DOO91 SMATSA DOO H-SAOBRAĆAJ I SKLADIŠTEH-SNAjEOBRAĆAJ I SKLADIŠTENjE 8.037 10.001 8.03710.103 10.0019.327 10.1038.618 9.327 8.618 8.467 7.073 8.4675.557 7.0735.150 5.55794% 5.150 64 94%64 7064 64 6 7017.435 68.438 17.435 107% 8.438 12.227107% 5.876 12.227108% 5.876 108%

92 SWISSLION GROUP92 DOOSWISSLION NOVI SAD GROUP DOO NOVIC-PRE SADRAĐIVAČKA INDUSTRIJAC-PRERAĐIVAČKA INDUSTRIJA 7.991 1.878 7.9917.887 1.8788.696 7.8874.981 8.696 4.981 10.217 17.119 10.21710.054 17.1193.101 10.054-39% 3.101 100 -39%272 185100 272-87 185 7.989 -87 730 7.989 995% 730 7.248995% 149 7.2484749% 149 4749%

G-TRGOVINA NA VELIKOG I- TRGTRGOOVINAVINA NANA MVELIALO;KO POP I TRGRAOVVINAKA NA MALO; POPRAVKA 93 PHARMASWISS93 DOO, PHARMASWISSBEOGRAD DOO, BEOGRAD 7.829 8.439 7.8298.076 8.4398.265 8.0769.123 8.265 9.123 8.113 7.991 8.1137.428 7.9915.199 7.42862% 5.199 65 62%84 6865 84-16 6815.767 -162.540 15.767 521% 2.540 4.847521% 141 4.8473328% 141 3328% MOTORNIH VOZILA I MOMTOCIOTORNIHKALA VOZILA I MOTOCIKALA

94 KONCERN BAMBI-BAN94 KAONCERNT AD BEOGRAD BAMBI-BANAT ADC-PRE BEOGRADRAĐIVAČKA INDUSTRIJAC-PRERAĐIVAČKA INDUSTRIJA 7.821 8.717 7.8219.245 8.7179.085 9.2458.226 9.085 8.226 7.829 7.523 7.8296.210 7.5235.736 6.21052% 5.736 66 52%80 5966 80-21 5911.137 -216.410 11.137 74% 6.410 8.460 74% 3.152 8.460168% 3.152 168%

E-SNABDEVANjE VODOM;E-SNABD UPRAVLjAEVANNjEjE O VTODOM;PADNIM UP VROADVLjAAMA,N jE OTPADNIM VODAMA, JKP BEOGRADSKI VODOVODJKP BEOGRADSKI I KANALIZA VODOVODCIJA I KANALIZACIJA 95 95 KONTROLISANjE PROCESAKONTROLISA UKLANjANNjAjE OPROCESATPADA I SLIČNE UKLAN jANjA OTPADA I SLIČNE 7.782 9.079 7.7828.399 9.0798.229 8.3998.166 8.229 8.166 7.875 7.226 7.8757.013 7.2266.267 7.01345% 6.267 103 45%95 87103 95 -8 8790.599 -883.402 90.599 9%83.402 9% BEOGRAD BEOGRAD AKTIVNOSTI AKTIVNOSTI

96 VALY DOO 96 VALY DOO C-PRERAĐIVAČKA INDUSTRIJAC-PRERAĐIVAČKA INDUSTRIJA 7.700 9.917 7.70011.125 9.91712.833 11.12512.380 12.833 12.380 7.214 3.977 7.2142.640 3.9771.513 2.640556% 1.513 67 556%65 24167 65176 24114.117 1767.541 14.117 87% 7.541 12.005 87% 5.978 12.005101% 5.978 101%

ENERGOPROJEKT NISKENERGOPROGRADNJAO JEKTA.D. NISKOGRADNJA A.D. 97 97 F-GRAĐEVINARSTVO F-GRAĐEVINARSTVO 7.650 14.207 7.65011.370 14.2077.199 11.3706.062 7.199 6.062 6.196 5.604 6.1965.649 5.6044.910 5.649189% 4.910 68 189%44 7268 4428 7212.045 285.451 12.045 121% 5.451 3.718121% 994 3.718274% 994 274% BEOGRAD BEOGRAD

98 MARBO PRODU98CT DOOMARBO BEOGRAD PRODUCT DOO BEOGRADC-PRERAĐIVAČKA INDUSTRIJAC-PRERAĐIVAČKA INDUSTRIJA 7.650 10.108 7.6509.995 10.1089.519 9.9958.951 9.519 8.951 6.512 5.803 6.5125.126 5.8035.182 5.12695% 5.182 69 95%63 6969 63 6 69 7.111 63.810 7.111 87% 3.810 4.655 87% 3.122 4.655 49% 3.122 49%

99 AD , BEOGRAD99 AD , BEOGRAD C-PRERAĐIVAČKA INDUSTRIJAC-PRERAĐIVAČKA INDUSTRIJA 7.639 10.462 7.6399.227 10.4628.396 9.2278.165 8.396 8.165 6.960 6.235 6.9605.830 6.2355.834 5.83079% 5.834 70 79%60 5670 60 -4 5611.183 -46.180 11.183 81% 6.180 1.507 81% 2.923 1.507-48% 2.923 -48%

100 PORSCHE SCG100 DOO BEOGRADPORSCHE SCG DOO BEOGRADM-STRUČNE, NAUČNE, INM-STRUČNOVACIONEE ,I NTEHNIČKEDEAUČNE, INOLVAATNOSTICIONE I TEHNIČKEDELATNOSTI 7.638 9.819 7.6387.806 9.8196.718 7.8067.386 6.718 7.386 6.480 6.128 6.4806.028 6.12810.744 6.028-9% 10.744 71 -9%67 3071 67-37 30 3.618 -373.763 3.618 -4% 3.763 1.300 -4% 144 1.300805% 144 805%

2.200.632 2.564.6652.200.6322.519.5032.564.6652.555.2922.519.5032.409.4762.555.292 2.409.4762.151.462 1.943.3212.151.4621.558.1891.943.3211.539.9001.558.18967%1.539.900 67% 485.916 310.780485.916 56%310.780 23.185 56%13.161 23.185 76%13.161 76%

Izvor: podaci AgencijeIzvor za: ppodacirivredne Agencije registr eza, ob prrivadaredne aut roergaistre, obrada autora Napomena: tabele Nasu puromenaađene :za tabele potrebe su u analirađeneze, upotza potrebarebe pod analiatazkea, upotzahterebava p podroveruata kbilansniha zahtev apod proavtaeruka bilansnihu APR, zbog pod mogućnostiataka u APR, g zbogreške mogućnostiprilikom obr adegreške pod parilikomtaka obrade podataka potrebno učiniti kako bismo popravili npr. naš rang konkurent- nosti po kome smo na 90. mestu ili uslove poslovanja po kojima RAST SRPSKE PRIVREDE smo na 59. mestu. Koliko će ekonomska kretanja u Srbiji zavisiti od ekonomske situacije u EU koju karakteriše spor oporavak i globalnih eko- TREBA DALJE UBRZAVATI nomskih kretanja? Regionalno posmatrano, Evropa ostvaruje bitno slabije rezul- Prof. dr Nebojša Savić, dekan Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju tate od američke privrede i azijskih privreda. Evropski rast je sada veoma slab i to predstavlja problem i za Srbiju, jer se tu kriju važni potencijali za naš rast pošto je naša spoljnotrgovin- ska razmena bitno vezana za kretanja u Evropi. Upravo zbog Evropa ostvaruje bitno slabije rezultate od američke privrede i azijskih privreda. Evropski rast toga Srbija mora da bitno unapredi svoju konkurentnost i to, je sada veoma slab i to predstavlja problem i za Srbiju, jer se tu kriju važni potencijali za naš pre svega, unapređenjem uslova poslovanja, stvarajući mnogo rast pošto je naša spoljnotrgovinska razmena bitno vezana za kretanja u Evropi. Upravo zbog bolje okruženje za razvoj privatnog sektora i jačanjem kvaliteta toga Srbija mora da bitno unapredi svoju konkurentnost i to, pre svega, unapređenjem uslova menadžerskih timova u javnim preduzećima, koji su sada pod jakim partijskim uticajima. poslovanja Uprkos padu kamatnih stopa, kreditiranje od strane banaka se sporo oporavlja, posebno prema privredi. Kako to utiče na investicije i privredni rast?

Ove godine se očekuje znatno veći privredni rast nego u 2015. no uticati na tempo javnih investicija sprovodeći njihov program Po obaranju inflacije 2013. godine i inflacionih očekivanja u godini. Kakva su vaša očekivanja, koliko bi on mogao da izno- u punom kapacitetu, i istovremeno stvarati što bolje uslove po- 2014, monetarna politika je u 2015. uspela da stabilizuje i du- si i šta su bili glavni generatori rasta u ovoj godini? slovanja; kojim tempom će se povećavati i privatne investici- goročna i srednjoročna očekivanja na oko tri odsto. To je omo- je zavisiće od tempa kojim se sprovodi unapređenje poslovne gućilo stabilizaciju finansijskih tržišta u Srbiji. Otpočinjanje Srbija će u 2016. ostvariti rast BDP između 2,5 i tri odsto. klime i uslova poslovanja u Srbiji. Drugo, daljim unapređenjem obaranja kamatnih stopa bilo je moguće tek kada se započela Osnovni generatori ovakvog rasta su vezani za rast izvoza, koji konkurentnosti moguće je povećavati neto izvoz, što je za razvoj fiskalna konsolidacija. Smanjivanje fiskalnog deficita i obuzda- je brži od rasta uvoza, što je veoma dobra tendencija s obzirom svake zemlje koja pripada grupi maljih otvorenih privreda od vanje daljeg rastra javnog duga stvorilo je mogućnost da se na to da se to događa u uslovima istrajavanja ekonomske krize ključnog značaja. I treće, nastaviće se trend povećanja domaće i kamatne stope obaraju. Taj proces je doveo do bitnog pada u svetu, posebno Evropi. Važno je istaći da je ovaj rast ostvaren potrošnje u domaćinstvima, što takođe daje svoj doprinos. kamatnih stopa na finansijskom tržištu. U kojoj će meri efekti uz oporavak prerađivačke industrije, što ukazuje na podizanje S proizvodne strane važno je da se ostvari dalji rast izvoza, bitno ublažene monetarne politike uticati na intenziviranje kre- nivoa prerađenosti proizvoda koji se izvoze iz Srbije. Pored posebno prerađivačke indutrije, da se nastavi dinamičan rast ja i bitno smanjen fiskalni deficit. Ali je sada potrebno snažno ditne aktivnosti banaka jeste veoma složen proces u kome svi toga, od sredine prošle godine dodatni impuls rastu dalo je in- građevinarstva i uslužnih delatnosti i da poljoprivredna proi- podstaći strukturni deo reformi u širem obimu. Tu se svakako učesnici mogu dati svoj doprinos. NBS s jedne strane, država s tenziviranje javnih investicija, što se prenelo i na ovu godinu. I zvodnja ne doživi pad. Poseban značaj treba da dobije rast iz- nalazi ono što je i Svetska banka jasno definisala kao probleme druge strane, preduzeća s treće strane... Banke su sada aktivne konačno, u novije vreme rast ostvaruje i domaća tražnja, što je voza proizvoda i usluga iz ICT oblasti, posebno u softverskom u javnom sektoru, šire, i u sektoru javnih preduzeća, uže po- u kreditiranju stanovništva. Ali to je globalna tendencija u svetu. novi podsticajni elemenat. segmentu u kome su naše mlade generacije u samom svet- smatrano. I to nije sporno. U Srbiji se banke suočavaju i sa problemom nedostatka dobrih skom vrhu. Međutim, pored ovog problema, koji je s razlogom dosta zastu- projekata i uspešnih klijenata i među njima se vodi velika bitka Kakva su vaša očekivanja za 2017. godinu? pljen u našoj javnosti, postoji i druga važna komponenta koja za najkvalitetnije klijente. Šta je potrebno da se uradi da bismo imali održivi rast privre- je manje prisutna u javnosti, a ima ogroman značaj i bez koje Realno je očekivati da će se u 2017. dalje sprovoditi i privoditi de i održive javne finansije na srednji rok? nema dinamiziranja srpskog rasta na dugi rok. Radi se razvoju Zbog čega su banke konzervativne u odobravanju kredita kraju postojeći trogodišnji aranžman sa MMFom, da će se za- inovativnih proizvoda i celog kompleksa informaciono-komu- preduzećima? početo ubrzavanje rasta BDP-a nastaviti treću godinu zaredom Ključ oporavka srpske privrede je upravo u održivosti njenog nikacionih tehnologija u kojima Srbija ima veoma kvalitetne i da će se intenzivirati strukturne reforme. Sve ovo je značajno rasta, a to znači da efekti teških i bolnih reformi koje se danas potencijale po najvišim svetskim standardima. Naša zaoku- Banke po prirodi stvari moraju biti konzervativne jer koriste tuđi zbog toga što Srbija treba da sledi putanju trajno održivog ras- sprovode i za koje se građani danas žrtvuju obezbede bolju su- pljenost mora biti usmerena i na ovaj inače najdinamičniji sek- novac, koji moraju da vrate deponentima, da bi na osnovu toga ta, dakle da iz godine u godinu jača fundamente svog razvoja trašnjicu. Dobro komponovane reforme obezbeđuju pozitivne tor svetske privrede, pogotovu zbog toga što on može biti od odobravale kredite. Nivo NPL-ova u Srbiji danas ukazuje na sve i tako postiže ono što je naznačajnije – trajno održivi rast BDP efekte na srednji i duži rok i to je nagrada za istrajnost i sada- ogromnog značaja za zapošljavanje naših mladih generacija rizike do kojih može doći ukoliko banke napuste takve principe. i porast zaposlenosti. Da bi se to postiglo potrebno je intenzi- šnje žtrvovanje. Mi smo na to obavezni prema našoj deci kojima koje veoma teško dolaze do zaposlenja. I tu dolazimo do onog Istini za volju, treba reći i da globalna neizvesnost, kao svetski virati struktutne reforme koje su politički izazovne i najteže za ostavljamo dugove koje smo napravili. ključnog što je opet vezano i za druge segmente privređivanja, fenomen, utiče i na politiku komercijalnih banaka u Srbiji jer je sprovođenje, ali bez čijih efekata nema ni trajno održivog rasta. Da bismo obezbedili trajno održivi rast suština je da se sprove- a to je potreba stalnog unapređenja poslovne klime i uslova prisutna velika neizvesnost. Ali, i banke moraju biti fleksibilnije Kada govorimo o rashodnoj strani BDP, u 2017. bi trebalo bi du strukturne reforme koje su započete pre dve godine prome- poslovanja. Na ovom planu su u poslednje dve godine postig- i pronalaziti modele saradnje sa privredom na način da se pri- očekivati sledeće tendencije. Prvo, potreban nam je porast in- nama zakona o radu i nastavljene nizom unapređenja koja se nuta značajna poboljšanja, ali predstoji još dosta stvari koje je vredi obezbedi rast a bankama sigurnost plasmana. vesticija, kako javnih tako i privatnih; država ovde može direkt- ogledaju u delu monetarnih i fiskalnih rezultata – niska inflaci-

28 29 netarne politike i posledičnog pada kamatnih stopa na dinar- ske kredite. Od maja 2013. godine NBS je referentnu kamatnu NISKA INFLACIJA stopu smanjila 17 puta, za 7,75 procentnih poena, na 4 odsto. Da kanal kamatne stope funkcioniše na dinarskom segmentu tržišta, potvrđuje i istovremeno smanjenje kamatnih stopa na dinarske kredite stanovništvu za blizu 10 procentnih poena, I SLEDEĆE GODINE odnosno na najniže zabeležene nivoe. Domaći krediti ubrzavaju rast u 2016. i u avgustu su bili četiri Jorgovanka Tabaković, guverner Narodne banke Srbije odsto veći u odnosu na isti period prethodne godine. Krediti stanovništvu su povećani za 8,5 odsto, dok je rast kod privre- de iznosio jedan odsto. Sporiji rast kredita privredi u 2016. delom je posledica nastavka dospeća subvencionisanih kre- Narodna banka Srbije će i u narednom periodu nastaviti da preduzima sve mere i dita (što je okončano u junu), ali i pojačane aktivnosti bana- ka u pravcu rešavanja pitanja problematičnih kredita, nakon aktivnosti kako bi održala nisku i stabilnu inflaciju u srednjem roku i očuvala finansijsku usvajanja Strategije. Upravo to intenzivirano rešavanje pitanja stabilnost, što je ujedno i najbolji način na koji centralna banka doprinosi ekonomskom problematičnih kredita povećava potencijal za novo kreditira- nje, a ohrabruje i podatak da je ukupan iznos novoodobrenih prosperitetu zemlje. Inflacija u Srbiji je u prethodne tri godine usidrena na niskom nivou kredita privredi, koji je tokom osam meseci ove godine iznosio 545,4 milijarde dinara, ipak bio za 18% viši nego u istom peri- odu prethodne godine. Kakva je vaša ocena makroekonomskih pokazatelja za nu inflaciju u srednjem roku i očuvala finansijsku stabilnost, Imajući u vidu dosadašnje ublažavanje monetarne politike, 2016. godinu? što je ujedno i najbolji način na koji centralna banka dopri- ubrzanje ekonomske aktivnosti u Srbiji kao i dalje niske ka- nosi ekonomskom prosperitetu zemlje. Inflacija u Srbiji je u ne njenim akcionim planom. Unapređena je primena Među- matne stope u zoni evra, u narednom periodu očekujemo dalji Ono što je najvažnije za svaku kompaniju i preduzeće koje po- prethodne tri godine usidrena na niskom nivou. U najnovijem narodnog računovodstvenog standarda 39 kroz objavljivanje rast kreditne aktivnosti i privredi i stanovništvu. Isti trend oče- sluje u jednoj zemlji jesu stabilnost, sigurnost i predvidljivost. Izveštaju o konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma, Sr- smernica, kao i sistem izveštavanja banaka o problematičnim kuju i poslovne banke. To vidimo na osnovu rezultata ankete o Narodna banka Srbije u prethodne četiri godine svojim radom bija je zauzela prvo mesto zajedno sa drugim zemljama čija kreditima. Sprovedena je analiza u vezi sa preprekama i ogra- kreditnoj aktivnosti koju Narodna banka Srbije sprovodi sva- i rezultatima značajno doprinosi stvaranju upravo takvog se stopa inflacije u prethodnoj godini kretala u intervalu 0,5% ničenjima tržišta problematičnih kredita, uspostavljena baza kog tromesečja. okruženja. Činjenica da je inflacija niska i stabilna, da je peri- - 2,9%. Imajući u vidu kretanje inflacije u prvih osam meseci podataka o nepokretnostima koje banke uzimaju kao kolate- od kada su česte i izražene oscilacije bile prva asocijacija na 2016. i našu projekciju do kraja godine, Srbija bi i u narednom ral i uvedeni su dodatni zahtevi za banke u kontekstu praćenja kurs sada već odavno iza nas, da je naš finansijski sistem sta- izveštaju trebalo da zadrži prvo mesto prema ovom kriteri- kvaliteta instrumenata obezbeđenja i rada lica koja vrše njiho- S obzirom na pad kamatnih stopa, šta je prepreka većem bilan i otporan na eksterne šokove, da je referentna kamatna jumu, a to znači da očekujemo da će inflacija i naredne godi- vu procenu vrednosti. Pored toga, unapređen je i regulatorni finansiranju kompanija od strane banaka? stopa čija relaksacija direktno utiče na smanjivanje troškova ne ostati niska i stabilna. Sem do sada ostvarenog, dodatnu okvir za tretman restrukturiranih potraživanja radi podstica- zaduživanja na istorijskom minimumu, da su devizne rezerve potvrdu kredibilitetu projekcija Narodne banke Srbije daju i nja održivih praksi restrukturiranja u bankama i sprečavanja Upravo kako bi se sagledali uslovi na kreditnom tržištu i bu- na nivou koji obezbeđuje zaštitu od spoljnih potresa, nedvo- očekivanja finansijskog sektora i privrede, koji takođe očekuju prakse neodrživog refinansiranja, unapređeno je upravljanje dući, od početka 2014. godine Narodna banka Srbije počela smisleno upućuju na zaključak da je 2016. godina, godina do- nisku i stabilnu inflaciju, kako u narednih godinu dana tako i lošom aktivom u bankama, uvođenjem dodatnih zahteva u je da sprovodi redovnu Anketu o kreditnoj aktivnosti bana- brih makroekonomskih rezultata. Ukoliko pri tome uzmemo u srednjem roku. kontekstu strateškog planiranja i samog procesa upravljanja ka. Jedan od ograničavajućih faktora za kreditiranje, prema u obzir da su ovakvi rezultati ostvareni u uslovima izrazite lošom aktivom, a unapređena je i transparentnost poslovanja ocenama iznetim od strane predstavnika banaka, bio je nivo neizvesnosti u međunarodnom okruženju, mislim da zaista Kakve su efekte dale mere za rešavanje NPL u bankarskom banaka u delu koji se odnosi na kvalitet aktive. NBS je posve- problematičnih kredita. Međutim, bankari su saglasni i da on možemo biti zadovoljni. Pozitivna makroekonomska kreta- sektoru i da li se planira uvođenje poreskih olakšica za otpis ćeno radila na sprovođenju planiranih aktivnosti, koje se pre u sve manjoj meri predstavlja ograničavajući faktor rasta kre- nja su i potvrda pune koordinacije mera fiskalne i monetarne NPL fizičkih lica? svega odnose na jačanje kapaciteta banaka za rešavanje pro- ditne aktivnosti, čemu doprinosi ostvarena makroekonomska politike. Zahvaljujući odličnim rezultatima fiskalne konso- blematičnih kredita i ostaće usmerena na očuvanje i unapre- stabilnost, kao i realizacija Strategije za rešavanje proble- lidacije, fiskalni deficit, ne samo da će biti niži u odnosu na Od usvajanja Strategije za rešavanje problematičnih kredita đenje stabilnosti finansijskog sistema u Republici Srbiji. Kada matičnih kredita. S druge strane, povećava se broj kvalitet- prethodnu godinu, nego je sve izvesnije da će biti manji i od i pratećih akcionih planova Vlade Republike Srbije i Narodne su u pitanju konkretno poreski podsticaji, aktivnosti u okviru nih klijenata banaka kojima su sada na raspolaganju znatno trenutno očekivanih 2,5% BDP-a. Ono što je još važnije jeste banke Srbije, prošlo je tek nešto više od godinu dana. Prvi ove oblasti predviđene su Akcionim planom Vlade Republike povoljniji uslovi u pogledu kamatne stope, pratećih troškova i da su ovi rezultati postignuti uz rast ekonomske, investicione pozitivni pomaci i rezultati već su vidljivi, iako je reč o zaista Srbije, odnosno odgovorno telo za realizaciju predviđenih ak- ročnosti. Produženje ročnosti kredita je siguran znak povere- i spoljnotrgovinske aktivnosti, posebno izvoza. U 2016. godini kompleksnom problemu koji opterećuje ne samo zemlje re- tivnosti, u skladu sa svojim nadležnostima, jeste Ministarstvo nja u oporavak naše ekonomije. Kreditna aktivnost privredi je očekujemo rast BDP-a od 2,7%. giona nego i mnoge visokorazvijene ekonomije. Podaci poka- finansija. u pozitivnoj zoni, a raste i obim novoodobrenih kredita. Ne ma- zuju da sistemski, međuinstitucionalni pristup ima pozitivan nje važna je i činjenica da su investicioni krediti odobreni pri- Kakva su očekivanja za narednu godinu, da li se dalje može uticaj na učesnike na tržištu. Učešće problematičnih kredita Kada se može očekivati oporavak kreditne aktivnosti, po- vredi tokom prošle godine bili 2,5 puta veći u odnosu na 2014, očekivati niska inflacija? smanjeno je sa 22,3%, koliko je iznosilo u avgustu 2015. go- sebno kod privrede? a njihov visok iznos je zadržan i ove godine. I upravo u takvim dine kada je Strategija usvojena, na nivo od 19,6% u avgustu uslovima, uslovima rasta ekonomske aktivnosti i povoljnijih Narodna banka Srbije će i u narednom periodu nastaviti da 2016. godine. Oporavak kreditne aktivnosti započet je sredinom prošle godi- poslovnih rezultata privrede očekujemo dalje povećanje broja preduzima sve mere i aktivnosti kako bi održala nisku i stabil- NBS je u proteklom periodu sprovela sve aktivnosti predviđe- ne, a usledio je, u najvećoj meri, kao rezultat ublažavanja mo- kvalitetnih klijenata i rast njihove tražnje za kreditima.

30 31 godine. Na auto-putu ka Makedoniji ostalo je da se uradi još 30 kilometara kroz Grdeličku klisuru. To je najteža deonica i gra- đevinari kažu da u Evropi danas ne postoji tako teška deonica SLEDEĆA GODINA BIĆE za gradnju u kojoj treba pobediti prirodu. Tu je i najduži tunel u Srbiji, Manajle, od 1.808 metara, koji je probijen. Oni koji putuju za Grčku znaju koliko se lakše i brže stiže do granice sa Make- GODINA INFRASTRUKTURE donijom. Prof. dr Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade Srbije i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture U kojoj meri su domaća preduzeća zastupljena u radovima na infrastrukturnim saobraćajnicama?

Čeka nas završetak oba kraka Koridora 10, ostala je ona najteža deonica kroz Grdeličku klisuru. Bez lažne skromnosti mogu da priznam da u vreme ministar- stva koje vodim domaće građevinske firme dobijaju najviše po- Očekujemo završetak mosta preko Drine, Ljubovija – Bratunac, koji će još više povezati Srbiju slova do sada. Naše firme uglavnom rade kao podizvođači, ali i Bosnu i Hercegovinu, odnosno Republiku Srpsku. Žeželjev most u Novom Sadu biće završen i sada su prvi put dobijale i posao glavog izvođača. Tako su na počeće radovi na gradnji brze pruge Beograd – Budimpešta. Nastavićemo dalju rekonstrukciju gradnji dela auto-puta na Koridoru 10 od Srpske Kuće do Le- vosoja, domaće firme dobijale posao glavnog izvođača gradnje pruga u Srbiji. Očekujem i nastavak radova na obilaznici oko Beograda mosta i pristupnih saobraćajnica Ljubovija – Bratunac. Domaće firme rade na rehabilitaciji više od 200 kilometara puteva po Srbiji. Moja politika i politika ove vlade jeste da obezbedi posao Koji su najvažniji planovi Ministarstva u narednom periodu i 1.100 kilometara puteva po Srbiji. za što više domaćih kompanija i naših radnika. Ali i naše firme da li ste zadovoljni urađenim tokom ove godine? Iako je infrastruktura najvažnija za razvoj Srbije, očekujem i da moraju da ulože puno rada i energije kako bi ispunile sve uslove sledeću godinu obeleži još veća i jača borba za ravnopravnost U kojoj meri radovi na infrastrukturnim projektima Srbije u za dobijanje posla. Ovo je godina u kojoj je Srbija ušla među 10 najboljih zemalja žena i sprečavanje nasilja nad ženama i decom, na čemu radim 2016. teku po planu? na svetu po napretku u reformama u oblasti poslovanja, što preko Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost. Ova borba Koji će biti najveći kapitalni projekti u 2017. godini? je pokazala najnovija Duing biznis lista Svetske banke. Srbija je od izuzetne važnosti za naše društvo. Postoje kašnjenja za koja su “krivi” objektivni razlozi kao što je od ukupno 190 zemalja sveta sada na 47. mestu, što je na- su vremenske prilike, sam rad na terenu, ponekad nedovoljno Na Samitu Kina i 16 zemalja Centralne i Istočne Evrope u Rigi 5. predak od čak 44 mesta u prethodne dve godine. Ovo je uspeh U kojoj meri je zaživelo elektronsko izdavanja građevinskih dobro urađeni projekti. I to nije problem, ali insistiram na tome novembra potpisani su finansijski ugovori za početak tri velika i svih članova ministarske radne grupe čiji je posao upravo da dozvola i da li su lokalne samouprave uspele da se prilago- da za takva kašnjenja odgovornost preuzima izvođač radova, a infrastukturna projekta koje ćemo raditi sa kineskim partneri- poprave položaj Srbije na Duing biznis listi, kojoj predsedavam de ovome? ne država kao što je često bio slučaj. Postoje i drugi razlozi ka- ma. To je svakako početak izgradnje prve deonice brze pruge već dve godine. šnjenja za koje nije kriva priroda, već ljudi. Zbog takvih razloga od Beograda do Budimpešte. Zatim nastavak izgradnje na obi- Izuzetno sam ponosna što je za ovako dobar rezultat najza- Svaka promena u Srbiji teško se prihvata, jednostavno takvi Ministarstvo radi na promeni metodologije za izvođenje velikih laznici oko Beograda i izgradnja auto-puta Surčin - Obrenovac služnije uvođenje elektronskih građevinskih dozvola. Pre dve smo. Iako su mnogi govorili kako nema šanse da ukinemo šal- projekata, što bi trebalo da dovede do mnogo bolje koordinacije sa novim mostom preko Save. godine bili smo na samom začelju po tom kriterijumu, na 178. tere za izdavanje dozvola, da sprečimo korupciju, da nateramo i informisanja, kao i do veće odgovornosti onih koji preuzimaju Čeka nas i posao na projektu gradnje auto-puta od Niša do Pri- mestu, prošle godine na 139. mestu, a sada smo na 36. mestu! ljude da zahteve za dozvole podnose elektronskim putem, na- ugovorne obaveze. štine, koji bi se nastavio na auto-put do Tirane i luke Drač. Na Ako se setimo da je, ne tako davno, za građevinsku dozvolu bilo kon 11 meseci od kada smo krenuli u taj posao, mogu da ka- Kao neko ko je toliko puta obišao gradilišta širom Srbije, ko tom projektu radimo zajedno sa EU, u Uniji je prepoznat kao potrebno gotovo 300 dana, a danas se dozvola dobija i za nede- žem da je sistem zaživeo daleko bolje nego što smo očekivali. nema problem da direktore firmi koji su dobili posao pita - gde jedan od ključnih projekata u regionu, a predložio ga je, na po- lju dana, onda je jasno koliko je značajna ova reforma koju smo Najbolji dokaz je, ponoviću, novi skok Srbije na Duing biznis listi su vam radnici i zašto se ne radi brže i bolje, insistirala sam da četku Berlinskog procesa, premijer Aleksandar Vučić. Več smo sproveli i koja je zaživela. I naravno, ovde nećemo da stanemo, upravo zbog elektronskog izdavanja građevinskih dozvola. se auto-put od Ljiga do Preljine završi u roku i to samo iz jed- krenuli u izradu plana za Fruškogorski koridor, odnosno brze već želimo da sledeće godine Srbija uđe među prvih 30 ili čak Koliko smo uspešni govori i statistika: u junu ove godine zabele- nog razloga. Evo i zašto. Gotovo da ne postoji projekat u Srbiji saobraćajnice od Novog Sada do Rume. U železnici nas očekuje 20 zemalja na Duing biznis listi. žen je najveći broj izdatih građevinskih dozvola od kada se uop- koji je u poslednjih nekoliko desetina godina završen u roku. A rekonstrukcija dela barske pruge, ali i rekonstrukcija pruge od Mogu da kažem da će sledeća godina biti godina infrastruk- šte prati ova kategorija. Međutim, ovaj rekord trajao je kratko na gradnji ovog auto-puta imali smo priliku, a i sve uslove, da Niša do Dimitrovgrada. ture. Čeka nas završetak oba kraka Koridora 10, ostala je ona jer je u avgustu 2016. izdato još više elektronskih građevinskih konačno pokažemo i sebi i drugima da možemo jedan veliki najteža deonica kroz Grdeličku klisuru. Očekujemo završetak dozvola. Sa ovim rezultatom, ukupan broj građevinskih dozvola projekat da uradimo i završimo u roku predviđenom u ugovo- Železnice Srbije su jedan od najvećih korisnika subvencija. mosta preko Drine, Ljubovija – Bratunac, koji će još više pove- izdatih od januara do avgusta je ove godine premašio i do sada ru. Ipak, i pored svesrdne pomoći koju sam pružila došlo je do Kakvi su planovi sa ovim preduzećima, kada će biti gotova re- zati Srbiju i Bosnu i Hercegovinu, odnosno Republiku Srpsku. rekordnu 2007. godinu. Sve ovo daje nam za pravo da možemo malog odlaganja od dva meseca, što za gradnju auto-puta od organizacija, da li će biti smanjivanja broja zaposlenih? Žeželjev most u Novom Sadu biće završen i počeće radovi na da kažemo: uspeli smo! 40 kilometra realno nije mnogo i auto-put je otvoren početkom gradnji brze pruge Beograd – Budimpešta. Nastavićemo dalju Ali, ništa od ovog ne bi bilo ovako da nismo uradili veoma dobru novembra, posle samita u Rigi gde smo se, zajedno sa još 15 Reorganizacija srpskih železnica je već u toku. Preduzeće je rekonstrukciju pruga u Srbiji. Očekujem i nastavak radova na pripremu ovog zakona. Zajedno sa NALED-om i pre nego što je zemalja Centralne i Istočne Evrope, sastali sa Kinom. podeljeno na četiri firme, a u planu su i racionalizacija broja obilaznici oko Beograda i novom auto-putu od Surčina do Ob- zakon usvojen počeli smo edukaciju lokalnih samouprava kao i zaposlenih i postepeno smanjivanje državnih subvencija. O renovca, koji bi spojio Koridor 11 sa obilaznicom oko Beograda. kontrolu nadležnih službi, da bi od 1. januara 2016. sistem mo- Kada će biti završen Koridor 10? racionalizaciji se dogovoramo sa svim sindikatima i ono što je Ne gradimo samo auto-puteve, iako ćemo i u 2016. završiti i gao da se primenjuje. I bilo je problema, bilo je otpora, ali su najznačajnije, to je da niko neće otići iz Železnica bez socijalnog otvoriti (nešto je već otvoreno) više od 90 kilometara auto-pu- veoma brzo svi uvideli velike prednosti elektronskog izdavanja Prema aktuelnom planu oba kraka Koridora 10, prema Bugar- programa i dogovora sa sindikatima. Vlada Srbije obezbedila je teva, već nastavljamo izuzetno važan projekat rehabilitacije građevinskih dozvola. skoj i prema Makedoniji, treba da budu završena tokom 2017. novac za njihove otpremnine.

32 33 optimizaciju javne uprave - a koja je zasnovana na preporu- kama sveobuhvatnih horizontalnih i vertikalnih funkcional- nih analiza Svetske banke. Upravo iz ovog razloga pristupili RAZVOJ EUPRAVE smo izradi Akcionog plana za optimizaciju javne uprave u narednom periodu, svesni prostora za uštede koje je nadalje moguće ostvarivati kroz reorganizovanje posla u okviru po- JEDAN OD PRIORITETA stojećih kapaciteta, kao i kroz penzionisanje. Primena zakona o inspekcijskom nadzoru je jedan od za- dataka Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samou- Ana Brnabić, ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu pravu. Kakve efekte očekujete od ovog zakona?

Vlada RS donela je odluku da 2017. i 2018. budu godine bor- be protiv sive ekonomije. Zbog toga je sprovođenje Zakona o inspekcijskom nadzoru kao „udarnoj igli“ u toj borbi, još Moramo da podstaknemo i osnažimo lokalne samouprave za lokalni ekonomski razvoj jedan prioritet Ministarstva kako bismo kreirali ambijent koji - cilj mi je da im pomognemo da smanje zavisnost od državne kase i da sami iniciraju svima koji posluju u skladu sa zakonom obezbeđuje stabil- lokalni ekonomski razvoj. Jedan od modela koji se može primeniti je model javno- nost i izvesnost poslovanja. Da bismo u tome uspeli, mora- mo da radimo na daljem jačanju kapaciteta inspekcija, što privatnog partnerstva, kojim privatni investitori finansiraju infrastrukturne projekte koji je preduslov za sankcionisanje privrednih subjekata iz sive kasnije ostaju lokalnim samoupravama i građanima zone. Posvećeni smo i razvoju jedinstvenog informacionog sistema „e-Inspektor“, koji će omogućiti efikasniji rad svih inspekcija, što bi trebalo da dovede do pravilnijeg rada pri- vrednih subjekata, sigurnijeg poslovnog okruženja i manjeg Vaš prvi veliki zadatak na mestu ministra je novi Zakon o Na koji način se može doći do efikasnih lokalnih samoupra- opterećenja savesnih privrednih subjekata nepotrebnim i finansiranju lokalne samouprave. Šta će njegova primena va koje ne predstavljaju prepreke za investitore? čestim inspekcijama, jer naš fokus treba da bude na onima značiti za lokalne samouprave i za republički budžet? koji posluju u sivoj zoni. Dosledna primena Zakona je i deo To je nam je svakako primarni cilj. Moramo da podstakne- ukupne reforme koja bi trebalo da doprinese i smanjenju Želimo da kreiramo održiv sistem finansiranja opština i mo i osnažimo lokalne samouprave za lokalni ekonomski sive ekonomije, povećanju budžetskog priliva od poreza i do- gradova i tako uspostavimo ravnotežu u raspodeli prihoda razvoj - cilj mi je da im pomognemo da smanje zavisnost prinosa, kao i rastu formalne zaposlenosti. između centralne vlasti i lokala. Porez na zarade će se od od državne kase i da sami iniciraju lokalni ekonomski ra- sada deliti tako što će umesto 80% prihoda, opštinama pri- zvoj. Jedan od modela koji se može primeniti je model jav- Među prioritetima Ministarstva naveli ste uvođenje elek- pasti 74%, gradovima 77%, a Beogradu 66% - umesto dosa- no-privatnog partnerstva, kojim privatni investitori finan- Racionalizacija broja zaposlenih u javnom sektoru jedan je tronske uprave. Na koji način planirate da proširite kori- dašnjih 70%. siraju infrastrukturne projekte koji kasnije ostaju lokalnim od važnijih koraka u fiskalnoj konsolidaciji. Za koliko će biti šćenje eUprave i u kod državnih organa i kod korisnika, Sada imamo odličan propis koji donosi ravnomerniju raspo- samoupravama i građanima. Vlada Srbije će gradovima i smanjen broj zaposlenih u 2016. i kakvi su planovi raciona- građana i privrede? delu prihoda između JLS koje imaju značajan nivo samoo- opštinama nastaviti da pomaže da realizuju započete ra- lizacije za 2017. godinu? drživosti i samostalnosti od državnog budžeta i onih koje to zvojne projekte, a njihova preraspodela je i rađena tako da Konkretan projekat koji je u realizaciji već nekoliko meseci još uvek nisu postigle u željenom nivou. Ovim zakonom se lokalne samouprave i dalje imaju elan i motivaciju da pod- Srbija se ponaša odgovorno u skladu sa obavezama koje je „Bebo, dobro došla na svet“ i on omogućava roditelјima smanjuje ukupni fiskalni deficit i čuva se makroekonomska stiču lokalni ekonomski razvoj. smo preuzeli u aranžmanu sa MMF. Smanjenje broja zapo- da za 15 minuta, dok su još u porodilištu, na jednom mestu, stabilnost, što je jedan od ciljeva ekonomske politike Vla- slenih na koje smo se obavezali Odlukom iz decembra 2015. besplatno i bez nepotrebne administracije upišu svoju bebu de Srbije. Ujedno se kreira veća predvidljivost u planiranju Da li bi strategija decentralizacija mogla rešiti neka od pi- je ostvareno, a polovinom ove godine bilo je veće od 16.500 u matičnu knjigu rođenih i prijave na prebivalište i zdrav- prihoda prilikom priprema odluka o budžetu, što je veoma tanja upravljanja lokalnim samoupravama i da li MDULS zaposlenih na neodređeno vreme (u poređenju sa krajem stveno osiguranje. Ubrzano radimo na poboljšavanju elek- važno. radi na izradi ove strategije? 2014. godine), naspram planiranih 14.500. Do posete Misije tronske komunikacije između poslovnog privatnog sektora Ovo je prvi zakon iz ove oblasti, a čeka nas donošenje i usva- MMF uradićemo novi, precizan presek situacije kako bismo i državnih institucija. Biće realizovan tender za povezivanje janje Zakona o taksama i Zakona o naknadama na kojima U ovom slučaju je suštinsko pitanje efikasna podela nadle- uračunali podatke i za treći kvartal ove godine, ali već sada šest institucija koje između sebe razmenjuju 80 odsto po- radi Ministarstvo finansija sa ciljem da poslovna klima u žnosti između centralnog i lokalnog nivoa vlasti. U saradnji vidimo da je zaključno sa trećim kvartalom 2016. broj zapo- dataka, a do kraja ove godine očekujemo i da sve matične Srbiji bude stabilnija i predvidljivija. Cilj nam je da omogu- sa našim partnerima, Stalnom konferencijom gradova i op- slenih smanjen za oko 22.000 u odnosu na kraj 2014. godine. knjige budu prevedene u elektronski oblik. ćimo da sve lokalne samouprave pružaju usluge na ujed- ština, pripremamo Strategiju decentralizacije, jer je uočeno Kada govorimo o sledećoj godini, analiziraćemo ukupnu Razvoj eUprave je jedan od ključnih prioriteta MDULS i ne- načen način prema svakom građaninu, nezavisno od grada da pojedine nadležnosti prenete lokalnim samoupravama, ostvarenu finansijsku uštedu. MMF je uvažio našu preporu- što čemu bi svi mi, kao društvo trebalo da težimo. Želimo ili opštine u kojoj žive, uz uključivanje zajednice u kreiranje poput onih u obrazovanju i zdravstvu, nisu dale očekivane ku na tu temu i stoga je od izuzetnog značaja tesna sarad- što više elektronskih servisa za građane i privredu, da se ne lokalnih budžeta, povećanje odgovornosti i transparentnosti rezultate. Ova strategija će sa svoje strane ponovo uzeti u nja MDULS sa Ministarstvom finansija u čitavom procesu. ide na šaltere, da sve što može, državna administracija bude u trošenju sredstava i kako bi se obezbedila održivost finan- obzir nadležnosti lokalnih samouprava i potrebna sredstva Stoga je dogovor da se u 2017. umesto na broj zaposlenih obavezna sama da sakupi, što je i predviđeno Zakonom o sija na lokalu. za kvalitetno obavljanje ovih nadležnosti. usredsredimo na pronalaženje ušteda kroz reorganizaciju i opštem upravnom postupku.

34 35 DOBRI REZULTATI JAVNIH PREDUZEĆA

Goran Knežević, ministar privrede u Vladi Republike Srbije

Od 16 milijardi dinara, od kojih su 4,4 milijarde bespovratne, do sada je odobreno oko 9,5 milijardi dinara. Ovaj iznos se svakodnevno menja, jer je veliki broj zahteva u fazi obrade. Podrška koju pružamo ne odnosi se samo na novac, već ona obuhvata i obuke i informativne radionice koje je do sada prošlo preko 11.000 polaznika. Godinu preduzetništva ne završavamo sa krajem ove godine. Ona će biti nastavljena i u 2017.

Kakve je efekte u 2015. i 2016. godini ostvario program Do kada očekujete da bude gotov proces privatizacije pre- podsticaja investitorima i kakvi su planovi za 2017. u ovom ostalih preduzeća? Koje su prepreke u finalizaciji privati- pogledu? zacije?

U 2015. godini potpisano je 17 ugovora o dodeli podsticaja Privatizacija u Srbiji traje desetinama godina i ovaj proces je sa ulagačima, čiji je rezultat otvaranje 8.129 radnih mesta. odugovlačen, jer nijedna vlada od promena 2000. nije imala Svesni smo snage ovog sektora koji uz odgovarajući podsticaj U 2015. godini javna preduzeća su značajno smanjila gu- U ovoj godini, do ovog trenutka smo potpisali još 16 ugovora, hrabrosti da se suoči sa ovim problemom na način na koji je može značajno ubrzati privredni razvoj naše zemlje. Strategi- bitke. Šta je na to uticalo? rezultat je posao za još 10.515 ljudi. Takođe, do kraja 2016. trebalo. Do kraja mandata ove vlade okončaćemo privatizacije jom smo utvrdili korake i mere za razvoj ovog sektora, a pred pregovaramo sa više zainteresovanih ulagača i nadam se preostalih 176 preduzeća, uključujući i 11 strateških preduzeća. sebe postavili jasne ciljeve, među kojima je otvaranje novih, Ne samo da su smanjila gubitke, već su, što se tekućeg po- da ćemo imati još lepih vesti za naše građane. Ove brojke su preko 100.000 radnih mesta u ovom sektoru do 2020. godine, slovanja tiče, poslovala sa dobitkom! U 2015. realizovani konkretni rezultati, dok će efekti biti višestruki, od više naših Kakav je plan Ministarstva u pogledu najvećih preduzeća u poboljšanje pristupa finansiranja, smanjenje fiskalnih i nepo- poslovni dobitak javnih preduzeća veći je za 78% u odnosu malih i srednjih preduzeća koja se uključuju u mreže doba- restrukturiranju, RTB, Petrohemije, Resavice...? reskih nameta, unapređenje kvaliteta radne snage, jačanje na 2014. Na to je uticala samo čvrsta odluka vlade, da se vljača, transfera tehnologija i znanja koja donose ovako ve- inovativnosti i konkurentnosti, obavezno uvođenje predstav- lošem i nedomaćinskom poslovanju javnih preduzeća stane like kompanije, do, u konačnom, niže stope nezaposlenosti i Ova preduzeća zovemo strateškim jer od njih zavisi mno- nika privrede u procese donošenja propisa i javnih politika itd. na put. Sa ovom politikom nastavljamo i ubuduće, a pratiće boljeg standarda građana. Moram da naglasim da investito- go porodica i čitavi regioni naše zemlje. Nastojimo da kroz Godina preduzetništva, kao veliki vladin program koji je oku- je restrukturiranje najvećih javnih preduzeća – Železnica, ri ne biraju Srbiju samo zbog podsticaja koje dajemo. Njima postojeće zakonske mehanizme obezbedimo stabilno teku- pio kapacitete i sredstva više od 28 državnih i evropskih in- Srbijagasa i EPS-a. je bitna i politička stabilnost, poslovna izvesnost i fer tržište. će poslovanje u njima i redovno izmirivanje obaveza prema stitucija, nevladinih organizacija, udruženja privrednika svih Važna im je i infrastruktura, putevi, železnice, blizina aero- radnicima, dobavljačima i državi. Opterećuju ih istorijski državnih institucija, daje dodatni podstrek ostvarivanju ovih Kakve rezultate javnih preduzeća očekujete u 2016. i da li droma. U Srbiji sve to imamo i stalno unapređujemo. Važno dugovi, ali će i to biti rešeno prilikom utvrđivanja konačnog ciljeva. postoje inicijative da se sprovede korporativizacija javnih je da naglasim da je sistem podsticaja veoma unapređen rešenja za ova preduzeća. Želimo da za ova preduzeća na- Od 16 milijardi dinara, od kojih su 4,4 milijarde bespovratne, preduzeća u cilju efikasnijeg poslovanja? u prethodne dve godine. Najznačajnije je što je i domaćim đemo kupce ili strateške partnere koji će obezbediti sve ono do sada je odobreno oko 9,5 milijardi dinara. Ovaj iznos se kompanijama omogućeno da apliciraju i dobiju podsticaje, što će ih učiniti konkurentnim na svetskom tržištu. svakodnevno menja, jer je veliki broj zahteva u fazi obrade. Podaci za prvih nekoliko kvartala ukazuju da će poslovni re- što ranije nije bio slučaj. Imajući u vidu obično niže investici- Podrška koju pružamo ne odnosi se samo na novac, već ona zultati javnih preduzeća u 2016. biti veoma dobri i pozitivni. one kapacitete naših kompanija, sniženi su kriterijumi u po- Ova godina je proglašena za Godinu preduzetništva. Kakve obuhvata i obuke i informativne radionice koje je do sada pro- Sama korporativizacija, pored promene propisa, zakona i gledu visine investicije i broja novootvorenih radnih mesta. mere Ministarstvo sprovodi za podršku malim i srednjim šlo preko 11.000 polaznika. Godinu preduzetništva ne završa- forme, zahteva i promenu suštine - svesti onih koji upravlja- To su podjednaki uslovi za sve investitore, i domaće i strane! preduzećima i preduzetnicima? vamo sa krajem ove godine. Ona će biti nastavljena i u 2017. ju javnim preduzećima.

36 37 JAVNA PREDUZEĆA SU NAJVEĆA BOLJKA NAŠE PRIVREDE

Mihailo Crnobrnja, predsednik Evropskog pokreta u Srbiji i direktor Centra za evropske integracije i javnu upravu na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju

Naredne godine se može očekivati „malo više istog“, dakle pretežno pozitivni rezultati. Treba, međutim, imati meru u tumačenju pozitivnosti ovih rezultata u „novijoj“ pa i u svekolikoj srpskoj istoriji. Stvarni boljitak se može osetiti tek nakon višegodišnjeg rasta on najmanje četiri odsto godišnje. Tada ćemo doći na granu na kojoj smo bili 1991. godine

Kako ocenjujete ekonomsku 2016. godinu i kakva su vaša štvo. Po indikatoru siromaštva, koji obuhvata i one koji stra- duzeća predstavljaju rizik za javne finansije (i ekonomski opšti indeks. Prema tom izveštaju, a ja sam sklon da se sa predviđanja za 2017. godinu? huju da će ih siromaštvo snaći, među prvima smo u Evropi. rast) i zbog čega je tako teško sprovesti reforme u njima? njim složim, moramo dosta poraditi na povećavanju efika- Aktivnija socijalna politika, ali kao što rekoh ne kroz proi- snosti rada institucija (120. mesto), efikasnost tržišta robe Ova godina je, u ekonomskom smislu, bolja od očekivanja. To zvodnju, mora postati prioritet vlade. Konačno, važan, možda To je najveća boljka naše privrede, ne samo u mandatu ove (127. mesto), efikasnosti tržišta rada (118. mesto). Ima dakle su potvrdili MMF, Svetska banka, EBRD i Komisija EU. Fiskalna i najvažniji izazov jeste: kako povećati konkurentnost srpske vlade nego u celom ovom milenijumu. Da... javna preduzeća, dosta posla. konsolidacija se dobro kreće, deficit je dramatično smanjen i privrede, o čemu malo više u posebnom pitanju koje ste po- odnosno finansiranje njihove ekonomske nesposobnosti, je- zaustavljen je i rast spoljašnjeg duga. Inflacija je niska, kurs stavili. ste fiskalni rizik. Tu nesposobnost svi plaćamo kroz poreze stabilan, nezaposlenost nešto smanjena. Rast izvoza je veći od koje treba namaći da bi se „ekonomski invalidi“, kako ih ja Da li su subvencije dovoljne za značajniji priliv investici- rasta uvoza pa je trgovinski deficit smanjen. I to sve u relativno Da li su, po vašem mišljenju, rezultati fiskalne konsolidaci- zovem, održali u životu. Mislim da se ta preduzeća drže u ja i u kojoj meri dolazak investitora zavisi od finansijskih nepovoljnom spoljašnjem okruženju, jer ni EU ni svet u celini je održivi u narednom periodu, odnosno šta će biti potreb- životu iz socijalnih, a ne iz ekonomskih razloga. To je potpu- podsticaja, a u kojoj od ambijenta (i koji faktori su tu naj- nemaju neki eksplozivan rast. Naredne godine se može očeki- no da se preokrene trend rasta javnog duga? no pogrešno shvatanje socijalne politike. Socijalna politika važniji)? vati „malo više istog“, dakle pretežno pozitivni rezultati. Treba, se vodi prema radnicima, ne prema preduzećima, ne kroz međutim, imati meru u tumačenju pozitivnosti ovih rezultata u Već sam rekao da je taj rast zaustavljen. Sad je pitanje da li proizvodnju nego kroz raspodelu. Pripadam grupi ekonomista koji ne gledaju blagonaklono na „novijoj“ pa i svekolikoj srpskoj istoriji. Stvarni boljitak se može je to trenutno ili trajno. Ako se dosledno nastavi dosadašnja subvencije kao metod privlačenja stranih investicija. Time osetiti tek nakon višegodišnjeg rasta on najmanje četiri odsto politika fiskalne konsolidacije i ako se ne bude povećalo za- Nedavno je objavljen Indeks konkurentnosti Svetskog eko- samo što se ne kaže: „Dođite, kod nas nije sve idealno ali godišnje. Tada ćemo doći na granu na kojoj smo bili 1991. godine. duživanje zbog infrastrukturnih investicija, moguće je da u nomskog foruma po kom je Srbija na 90. mestu. Šta su, ćemo vam zato platiti 10.000 evra po zaposlenom radniku“. narednim godinama počne i opadanje spoljašnjeg duga koji prema vašem mišljenju, najveće prepreke ka većoj konku- Ozbiljne zemlje privlače investicije poslovnim ambijentom. Šta će biti najveći izazovi za srpsku ekonomiju u narednom je trenutno dva puta veći od zakonom dozvoljenog!! rentnosti i šta je potrebno preduzeti da bi se one otklonile? Dve su stvari koje bih izdvojio. Prvo, cena radne snage koja periodu? je neto niska za investitora, ali sa svim dažbinama, fiskalnim Strukturne reforme, odnosno restrukturiranje javnih pre- Isti izveštaj Svetskog ekonomskog foruma, pored indeksa i parafiskalnim, postaje nekonkurentna. Drugo, smanjenje Deo odgovora je obuhvaćen pitanjem o strukturnim refor- duzeća ide sporije nego što je najavljivano i dogovoreno sa opšte konkurentnosti, po kojem je Srbija 90. od 144 zemlje, i ubrzanje administracije. Na ovom potonjem je već nešto mama, malo niže. Drugi deo odgovora je vezan za siroma- međunarodnim finansijskim institucijama. Da li javna pre- donosi i indekse konkurentnosti po segmentima koji čine urađeno, ali ima još dosta da se radi.

38 39 šljavaju više od 70 odsto aktivnog stanovništva. Olakšavanje pristupa finansijama malim i srednjim preduzećima je glav- STRUKTURNE REFORME ni prioritet EIB grupe. Od 2009. godine EIB je odobrila oko 1,5 milijardi evra banka- ma i lizing kompanijama u Srbiji podržavajući preko 3.000 investicija koje su sproveli MSP i lokalne samouprave. Ovo OD NAJVEĆE VAŽNOSTI finansiranje je sprovedeno preko najvećih bankarskih gru- pa kao i preko države putem APEX zajmova. Ovi projekti su imali veliki uspeh s obzirom na pomoć MSP koja su bila zna- čajno pogođena finansijskom i ekonomskom krizom. Uslovi EIB zajmova za MSP mogu biti fleksibilni u pogledu veličine, Dubravka Negre, šef kancelarije EIB za Zapadni Balkan rokova, strukture... Odluke o kreditiranju su na posrednič- kim institucijama koje takođe zadržavaju i finansijski rizik pozajmljivanja. Mi nemamo ugovorni odnos sa krajnjim ko- risnicima. Ključna stvar je što posrednici moraju da prenesu klijentima finansijsku korist od pozajmljivanja od EIB i mora- Nastavak izgradnje infrastrukture kao što su transport, energetika, lokalna ju o tome da obaveste klijenta. infrastruktura, zdravstvo, obrazovanje i razvoj pravosuđa su jednako važni i sve te sektora EIB podržava investicijama. Vlada mora naći načine da primeni mere za Koji su najveći projekti EIB u Srbiji? podsticanje privrednog rasta, posebno obraćajući pažnju na poboljšanje poslovnog Najveći EIB projekat u javnom sektoru je u transportnom okruženja koje bi moglo da privuče više stranih direktnih investicija sektoru, pre svega izgradnja Panevropskog koridora 10 na delovima auto-puteva E-75 i E-80 u ukupnom iznosu od 579 miliona evra. Najveći projekat u privatnom sektoru je doprinos EIB od 500 miliona evra za proširenje fabrike automobila u Kragujevcu, za proizvodnju novog Fijatovog automobila. Kakva su vaša očekivanja u vezi sa privrednim rastom i otpuštanja u javnom sektoru u kombinaciji sa planiranim makroekonomskim pokazateljima u 2016. i 2017. godini? smanjenjem javnog sektora mogli bi izazvati dalju političku Koji su planovi EIB za sledeću godinu i koji projekti i sektori nestabilnost ukoliko privatni sektor, uključujući MSP ne bude će biti u fokusu banke? Privredni rast Srbije prevazišao je očekivanja u prvom kvar- u stanju da kreira poslove. talu ove godine sa međugodišnjim rastom od 3,5 odsto ba- Podrška banke Srbiji je počela 2001. godine i danas smo ziranim na izvozu i investicijama. Industrijska proizvodnja je Šta je, prema vašem mišljenju, neophodno uraditi kako bi najveći zajmodavac sa 4,7 milijardi evra odobrenih kredita. porasla za šest odsto, a izvoz za 10 odsto u prvih šest me- srpska privreda bila konkurentnija? Finansiramo izgradnju puteva, obnovu nacionalne putne i seci 2016, prema podacima MMF-a. To je vrlo dobar rezul- EIB grupa već učestvuje u takvim finansiranjama putem ku- železničke mreže, obnovu i izgradnju novih škola, bolnica, tat koji je nastavak fiskalnog rezultata iz 2015. godine, koji Primena strukturnih reformi je od najveće važnosti. Nasta- povine udela preko nekoliko investicionih fondova, jednog pravosudnih institucija, lokalne infrastrukture, ali i obez- je prevazišao očekivanja po svim parametrima. Sa novom vak izgradnje infrastrukture kao što su transport, energe- fokusiranog na obnovljivu energiju i energetsku efikasnost beđujemo podršku za naučnu zajednicu kroz naš program vladom, formiranom u avgustu ove godine, od koje se oče- tika, lokalna infrastruktura, zdravstvo, obrazovanje i razvoj (Green for Growth), jednog koji se bavi mikrofinansiranjem i kredita za istraživanje i razvoj. Značajna sredstva su već kuje da nastavi sa započetim reformama u javnom sektoru i pravosuđa su jednako važni i sve te sektore EIB podržava finansiranjem MSP (European Fund for South East Europe) prosleđena u te sektore i još imamo brojne projekte čija je unapređenjem poslovnog okruženja i regulative, očekuje se investicijama. Vlada mora naći načine da primeni mere za i jednog koji cilja inovativna MSP u ranim fazama razvoja realizacija u toku. da će BDP nastaviti da se oporavlja u rasponu od 2,5 do tri podsticanje privrednog rasta, posebno obraćajući pažnju na (Enterprise Innovation Fund – ENIF). U narednom periodu nameravamo da proširimo naše aktiv- odsto u ovoj i narednoj godini. poboljšanje poslovnog okruženja koje bi moglo da privuče EIB i Evropski investicioni fond, deo EIB grupe, implemen- nosti na sektore kao što su obnovljiva energija i energetska više stranih direktnih investicija. tiraće pod EU programom za istraživanje “Horizont 2020” efikasnost, koji će imati pozitivan uticaj na klimatske pro- Šta vidite kao najveće izazove privrednom rastu u nared- Otvaranje poglavlja 23 o vladavini prava u pregovaračkom novu generaciju finansijskih instrumenata, uključujući udele mene. Ove godine, ali i kasnije, banka će nastaviti da podr- nom periodu? procesu će povećati poverenje kod investitora. Takođe je va- u kapitalu, kako bi omogućili inovativnim firmama lakši pri- žava zdravstvene i pravosudne infrastrukturne projekte, kao žna i dalja primena strategije za rešavanje problematičnih stup finansiranju. i železnički sektor, ali nameravamo da nastavimo i sa podr- Srbija se suočava sa teškim izazovima u narednim godi- kredita (NPL), usvojene u avgustu 2015. godine, koja bi tre- škom MSP sektoru kroz komercijalne banke i Vladu. U planu nama s obzirom na to da strukturne reforme dodiruju sve balo da pomogne da se uklone prepreke za čišćenje bilan- Da li EIB planira da nastavi sa kreditiranjem MSP u Srbiji, je i više podrške za suočavanje sa migrantskom krizom. aspekte javnog sektora: javnu administraciju, privatizacio- sa banaka. Pravni okvir za bankrot treba dalje ojačati kao i imajući u obzir visoke troškove kreditiranja koje te firme EIB sarađuje veoma blisko sa Evropskom komisijom i dru- ne procese, bankrotstvo, zapošljavanje, penzije, planiranje obezbeđenje prava poverilaca. imaju kod komercijalnih banaka? gim međunarodnim institucijama u Srbiji. Kao banka Evrop- i izgradnju, restrukturiranje državnih kompanija itd. Poli- ske unije, misija EIB je da pomogne integraciju zemlje u EU tička fragmentacija i česti izbori mogu oslabiti investicione Da li EIB planira da podrži projekte na Zapadnom Balkanu i Mala i srednja preduzeća su važni generatori rasta, zapo- kroz najbolju bankarsku praksu u kofinansiranju održivih apetite i usporiti ekonomske i političke reforme. Predviđena u Srbiji ne samo kroz kredite već i kroz učešće u vlasništvu? slenosti i inovacija u Srbiji, kao i u Evropi. MSP u Srbiji zapo- projekata koji promovišu rast i zasposlenost.

40 41 da oporavimo preduzeća kroz strpljivu i dubinsku asistenciju. U drugim slučajevima razvili smo planove, koji ponekad zahteva- ju dodatne investicije i restrukturiranje bilansa. U nekim sluča- TREBA OSNAŽITI jevima, ako nismo ubeđeni u dugoročni potencijal kompanije, izaći ćemo iz takvih investicija. Ono što smo naučili jeste da je uspešno restrukturiranje moguće, ali zavisi od volje vlasnika i POVERENJE INVESTITORA poverilaca, kao i od potencijalnih novih investitora koji bi mogli da povedu kompaniju u uspešnijem pravcu. Daniel Berg, direktor EBRD za Srbiju Šta su najveći projekti EBRD u Srbiji? Za preduzeća gde je EBRD zajmodavac, uključujući EPS, Komercijalnu banku, železničke kompanije, Srbijagas, i lokalne komunalne kompanije kao što je GSP, EBRD pokušava da Srbija je jedna od najvažnijih zemalja za EBRD sa uloženih 4,5 milijardi evra u finansiranje od 2001. godine, uključujući poboljša korporativne performanse kroz ključne savete za restrukturiranje. Tražićemo da više od 400 miliona evra godišnje od 2013. do 2015. godine. povećamo našu pomoć Najveća sredstva su plasirana u državni sektor, energetiku i transport. Među svim zemljama u kojima EBRD radi, Beo- grad je najveći grad klijent u kome finansiramo transport, Kakve su vaše ekonomske procene za 2016. godinu i očeki- ličine fosilnih goriva sa visokim emisijama CO2 za proizvodnju snabdevanje vodom i grejanje. vanja za 2017. godinu? električne energije. Od ukupnih investicija banke, 53 odsto je usmereno na pri- vatne klijente, iako je trenutno njihovo učešće u portfoliju Nakon snažnog rasta u prvom polugodišnju 2016. godine oče- Da li EBRD planira da nastavi sa investiranjem u vlasničke svega 40 odsto. Ovo je nisko za banku i nastavićemo da se kujemo rast srpske ekonomije od 2,5 odsto u 2016. i 2,7 odsto u udele u Srbiji i da li imate planove u vezi s tim? fokusiramo na investicije u privatnom sektoru. Očekujemo 2017. godini. Privatne investicije će nastaviti da budu glavni po- rast investiranja u privatni sektor u bankarstvo, proizvodnju kretač rasta, podržane oporavkom potrošnje i delimično osla- EBRD je bio jedan od najvećih investitora u vlasničke udele u poboljša korporativne performanse kroz ključne savete za re- struje iz OIE i u privatizaciju. bljene smanjenjem doprinosa rastu neto izvoza. Ekonomija bi Srbiji i ovde ostvaruje veći odnos investicija u kapital nego u strukturiranje. Tražićemo da povećamo našu pomoć. Neke od najvećih investicija EBRD su 200 miliona za reforme mogla da raste i brže uz povećanje proizvodnje u nedavno pri- mnogim drugim zemljama u kojima posluje. EBRD je investirao u EPS-u u saradnji sa Vladom, MMF-om i Svetskom bankom. vatizovanoj železari gde je kineski vlasnik najavio ambiciozne u kapital u bankarstvu, agrobiznisu, nekretninama, telekomu- EBRD je uključena u rešavanje NPL zajmova u bankarskom Obezbedili smo i kredit od 60 miliona evra i investiciju u ka- investicije i planove proizvodnje. Kako bilo, buduće cene nafte nikacijama i proizvodnom sektoru. Kada EBRD učestvuje kao sektoru. Kako biste ocenili efekte ovih mera? Da li EBRD ima pital od 20 miliona evra za jedan od najvećih merdžera u i moguća slaba eksterna tražnja mogli bi da ometaju privredni suvlasnik, stavljamo još veći fokus na korporativno upravljanje nekih NPL-ova u Srbiji? jugoistočnoj Evropi kada je MidEuropa fond kupio tri najve- rast u narednim godinama. i menadžment nego kada obezbeđujemo kredite. U stvari, ban- će prehrambene kompanije i kreirao Danube grupu. Takođe, ka je podržala svaku kompaniju u kojoj je suvlasnik, od učešća U Srbiji, nivo NPL-ova u celom bankarskom sektoru, uključu- dali smo zajam od 100 miliona evra Švarc grupi za razvoj Šta će biti najveći izazovi za srpsku ekonomiju u narednom u odboru i učestvovanja u strategiji poslovanja. Nadamo se da jući domaćinstva i zajmove preduzećima, prevazilazi 20 odsto. lanca Lidl. periodu? ćemo moći da obezbedimo dodani kapital za srpske kompanije Prošle godine je napravljen značajan napredak u rešavanju ili Istovremeno, EBRD prepoznaje i da srpskom privredom do- u narednom periodu. Ovo bi moglo da pomogne novim investi- čišćenju loših zajmova iz bankarskog sektora, ali ima još puno miniraju MSP i pokušava da podrži ova preduzeća. Više od Za zemlju je važno da zadrži momentum reformi u dalje sma- torima koji dolaze na tržište, konsolidaciji ili kao deo dugoroč- zadataka da se uradi da bi se dobilo tržište NPL-ova koje funk- 750 MSP je primilo poslovni savet od EBRD kroz naš saveto- nji javni dug. To će pomoći da se dalje osnaži poverenje investi- nog vladinog plana privatizacije. cioniše. Vlada je usvojila strategiju za rešavanje NPL-ova i ak- davni program maloj privredi. tora, smanji premija rizika i tako smanje i troškovi finansiranja cioni plan prošlog avgusta i formirala radu grupu koju čine re- EBRD je 2012. godine lansirala i program Žene u biznisu, i javnog i privatnog sektora. Srpska privreda nudi dobre prilike Kakvo je vaše mišljenje o privatizaciji državnih i preduzeća u levantne državne institucije, MFI i druge zainteresovane strane, prvo kroz savete MSP u vlasništvu žena i prošle godine fi- za investitore pošto su mnogi sektori produktivni, uključujući restrukturiranju? Kakva je uloga EBRD u tom procesu? koja će nadgledati primenu. nansiranjem, pošto Intesa banka koristi fond EBRD od pet i tradicionalne poput poljoprivrede, ali i novih kao što je IKT EBRD je podržao napredak pripremajući izveštaj zajedno sa miliona evra za kreditiranje preduzetnica (više od 170 kredi- uzimajući u obzir dodatu vrednost po jedinici troškova rada. Srbija ostaje posvećena sporazumu sa MMF-om i započela je KPMG-om o preostalim preprekama prodaji NPL-ova i aktiv- ta). Zahvaljujemo donorima iz Švedske i Luksemburga. U svakom slučaju, ukupno poslovno okruženje, posebno javne važne reforme koje bi trebalo da podrže rast i investicije. Re- nim učešćem u radnoj grupi. Takođe smo spremni da budemo usluge koje utiču na poslovanje kao što su inspekcije, licencira- forme uključuju privatizaciju, bankrotstvo, zakon o radu, tržišta partneri potencijalnim investitorima u NPL portfolijima kao što Kakvi su planovi EBRD za 2017. godinu u Srbiji? nje ili oporezivanje, kao i infrastruktura, moraju da se unaprede kapitala, porez na dobit, vlasništvo nad zemljištem, javno-pri- smo radili i u drugim zemljama. Ipak i dalje vidimo poteškoće kako bi se ponudili bolji uslovi za investitore. Ovo je razlog naše vatna partnerstva, koncesije i obnovljive izvore energije. Srbija u bankarskoj tajni, oporezivanju, sudskim procesima koji tre- EBRD će pokušati da odgovori na rastuće zahteve za našom podrške širokim reformama kroz našu Inicijativu za pobolj- se na listi Lakoća poslovanja Svetske banke sada rangira na 59. ba da se otklone kako bi se privuklo više investitora koji bi bili podrškom, finansiranjem i savetima. Nakon učešća u krei- šanje poslovne klime i unapređenje upravljanja. Investicije u mestu od 189 zemalja, devet mesta bolje nego 2015. godine. spremni da ulože svež novac i u restrukturiraju kompanije koje ranju politika, planiramo finansiranje prvog velikog projekta infrastrukturu (podržane od međunarodnih institucija kao što EBRD će nastaviti da podržava reformske napore koji bi trebalo su uzele te NPL kredite. vetrofarmi. Nastavićemo da sarađujemo sa Vladom na pri- je EBRD) jesu ključ jer bi podržale dalje integracije u globalni da uključe i dalje restrukturiranje i privatizaciju državnih pre- Takođe, javila bi se šansa da se očiste bilansi banaka i od pro- vatizaciji Komercijalne banke i možda i aerodroma i teleko- lanac vrednosti. duzeća. Banka je u razgovorima sa Vladom u vezi s Telekomom blematičnih kredita građanima na regularniji način i tako se munikacija. Delom zbog ograničenja u zaduživanju ali i zbog Blizina EU tržišta i obrazovana radna snaga nude dobre prili- Srbija, Aerodromom „Nikola Tesla“, Komercijalnom bankom (gde oslobode resursi za nove kredite, kao u slučaju drugih zemalja, povećanja kvaliteta usluga, opštine će ići u JPP kako bi obez- ke za povećanje izvoza sa sadašnjih 44 odsto BDP-a na nivoe smo već akcionari) i ostalim velikim državnim preduzećima. ako bi nebankarske institucije uz odgovarajuću regulaciju mo- bedile infrastrukturne usluge. Najvidljiviji projekat je deponija na kojima se nalaze Češka, Mađarska ili Slovačka (više od 80 Za preduzeća gde je EBRD zajmodavac, uključujući EPS, Ko- gle da otkupe te kredite. u Vinči: EBRD je u razgovoru sa gradom, savetnikom (IFC) i odsto). Obnovljiva energija (pre svega od vetra i sunca) trebalo mercijalnu banku, železničke kompanije, Srbijagas, kao i lokal- EBRD ima neke projekte finansiranja koji ne funkcionišu tako potencijalnim investitorima. Sa drugim gradovima radimo na bi da bude visoko na agendi pošto zemlja još koristi velike ko- ne komunalne kompanije kao što je GSP, EBRD pokušava da dobro kao što smo očekivali. U nekim slučajevima uspeli smo JPP u oblasti osvetljenja, nekretnina i transporta.

42 43 U ovoj godini značajan rast poreskih prihoda ostvaren je bo- ljom naplatom i smanjenjem sive ekonomije. Da li i u nared- noj godini postoji prostor za dalje smanjenje sive ekonomije TREBA PODSTICATI RAST i šta je najvažniji instrument u tome?

Ključni faktor koji je doprineo suzbijanju sive ekonomije to- kom prethodne dve godine je politička odluka da se smanji INVESTICIJA I IZVOZA tolerancija prema sivoj ekonomiji. Ova odluka je dovela do striktnije primene poreskih propisa, povećanja broja inspek- Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu tora koji su angažovani na terenu, pooštravanja kazni, pojed- nostavljenja nekih poreskih procedura i dr. Međutim, siva eko- nomija je i dalje na vrlo visokom nivou od oko 30 odsto BDP, slično kao što je bila i u 2012. godini. Napredak u smanjivanju Glavni rizik za javni dug je rast plata i penzija veći od rasta BDP-a. U dugom roku politika sive ekonomije do nivoa primerenog za zemlje Centralne i privlačenja investicija ne može da se zasniva na subvencijama. Stoga, politiku odobravanja Istočne Evrope (oko 25% BDP) zahteva primenu sistemskih subvencija treba postepeno napuštati, a pri tome kontinuirano poboljšavati uslove poslovanja, mera poput unapređenja selekcije kadrova, povećanja broja koji su definisani indeksom konkurentnosti inspektora, bolje obučenosti zaposlenih, uspostavljanja mo- derne organizacione strukture Poreske uprave, dodatnog po- jednostavljenja poreskih procedura, efikasnije antikorupcijske politike, efikasnije saradnje sa drugim državnim organima i dr. Kakva su vaša očekivanja za ekonomsku 2016. godinu? pa bi i rast standarda u ovom slučaju bio samo privremen. Dru- gi veliki izazov je da se u narednoj godini okonča privatizacija Srbija je, prema izveštaju SEF za 2016/17, na 90. mestu po Sa obzirom na to da su već prošla tri kvartala, moguće je rela- društvenih preduzeća, kao i da se napravi znatniji napredak u Indeksu konkurentnosti. Gde vidite najviše prostora za po- tivno precizno proceniti rezultate privredi Srbije u 2016. godini. restrukturiranju javnih. Treći, veliki izazov je reforma privred- većanje konkurentnosti privrede? Privredna kretanja u ovoj godini mogu se generalno oceniti kao nog sistema, odnosno unapređenje privrednog ambijenta, što pozitivna – privreda će ostvariti solidan rast od blizu tri odsto, obuhvata unapređenje rada administracije i pravosuđa, suzbi- Potrebno je najpre naglasiti tri stvari kada je u pitanju lista što će biti najviša stopa rasta od početka krize. Pri tome rast janje korupcije, ubrzanje izgradnje infrastrukture, kvalitetni- Svetskog ekonomskog foruma. Prvo, ta lista je dosta obuhva- privrede je generisan na održiv način - povećanjem izvoza i je obrazovanje, podsticanje inovacija i dr. Za rast su potrebne nija od drugih sličnih lista pa je time relevantnija za ocenu investicija. Osim toga, u toku ove godine ostvaren je značajan i specifične sektorske politike za neke delatnosti kao što su za uspeh fiskalne konsolidacije su eventualno usvajanje odluka uslova poslovanja u nekoj zemlji. Drugo, u slučaju Srbije oce- napredak u učvršćenju makroekonomske stabilnosti - fiskal- poljoprivreda, turizam i dr. Naravno za malu otvorenu privre- da se plate i penzija povećaju više od rasta BDP, da se smanje ne Svetskog ekonomskog foruma su skoro sigurno pristrasne, ni deficit će biti prepolovljen u odnosu na prethodnu godinu, du, kao što je srpska, rast privrede njenih glavnih ekonomskih poreske stope ili da se relaksiraju aktivnosti na suzbijanju sive ne u našu korist, što znači da je stvarna pozicija Srbije bolja spoljni deficit se smanjuje, dok je inflacija niska i stabilna. partnera je neophodan uslov za njen rast. Takođe, važno je da ekonomije. Održivost fiskalne konsolidacije bi mogla da se do- za pet do 10 mesta. Treće, za neku zemlju iz Evrope plasman Ostvaren je i određeni rast zaposlenosti, najverovatnije za dva, se izbegnu veći politički sukobi Srbije sa najvažnijim ekonom- vede u pitanje i odlaganjem okončanja privatizacije društvenih ispod 70. mesta može se smatrati vrlo nezadovoljavajućim, a tri odsto, što je solidan rezultat, ali znatno manji od najnovijih skim partnerima. preduzeća i restrukturiranja javnih preduzeća jer bi to moglo cilj bi trebalo da bude plasman ispod 50. mesta. Srbija će u podataka državne statistike. Kao rezultat navedenog ostvariće- da stvori nove velike rashode za budžet Srbije. narednim godinama skoro izvesno ostvariti napredak u obla- mo skroman, ali održiv rast realnih plata od oko tri odsto kao i U kojoj meri su efekti fiskalne konsolidacije održivi i šta će sti makroekonomije i infrastrukture, ali to neće biti dovoljno rast standarda građana za oko 1,5 odsto. Ipak, ove rezultate ne biti najveći izazovi da deficit budžeta nastavi da se smanjuje U kojoj meri će javna preduzeća predstavljati rizik za javne da se njen ukupan plasman znatnije popravi. Najveći prostor treba precenjivati, jer su oni na nivou proseka zemalja Central- i naredne godine? finansije? za napredak u konkurentnosti privrede Srbije je u oblastima ne i Istočne Evrope. gde smo sada najslabije plasirani, a to je kvalitet institucija, Tokom prethodne dve godine postavljeni su dobri temelji za Javna preduzeća predstavljaju rizik za budžet, ali i privredu Sr- unapređenje politike konkurencije, poboljšanje sposobnosti Šta će biti izazovi u narednoj godini i šta je potrebno da pri- trajno održivu fiskalnu konsolidaciju. Smanjeni su ukupni ras- bije, ali još uvek postoje dobre šanse da se taj rizik izbegne. To privrede da kreira i usvaja inovacije i dr. vredni rast ostane održiv u srednjem roku? hodi države, a u okviru njih je povećano učešće produktivnih pre svega podrazumeva da se nakon organizacionih promena, rashoda, pre svega javnih investicija. Na strani prihoda su pove- koje su u ovim preduzećima uglavnom sprovedene, pristupi Šta će uticati na privlačenje investicija u narednom periodu? Glavni izazov u oblasti makroekonomije je da se u budućnosti ćane neke poreske stope, ukinute neopravdane olakšice i oslo- njihovom suštinskom restrukturiranju, koje bi dovelo do elimi- Da li su presudni finansijski podsticaji, ili možda faktori obu- nastavi sa politikama koje mogu da obezbede visoke i stabilne bađanja, a ostvaren je i napredak u suzbijanju sive ekonomije. nisanja nepotrebnih troškova i povećanja prihoda preduzeća. hvaćeni ovim indeksom konkurentnosti (i koji)? stope rasta u dužem preriodu. Održiv rast privrede Srbije može Međutim, fiskalna konsolidacija će moći da se oceni kao uspe- To naravno neće biti lako jer podrazumeva mere kao što su da se zasniva na izgradnji novih kapaciteta i to prvenstveno šna tek kada se fiskalni deficit stabilizuje na nivou manjem od otpuštanje viška zaposlenih, zaustavljanje odliva sredstava u U dugom roku politika privlačanja investicija ne može da se za- onih koji su orijentisani ka izvozu. Da bi se to postiglo potrebno jedan odsto BDP i kada se učešće javnog duga u BDP smanji privilegovana privatna preduzeća, neselektivnu naplatu usluga, sniva na subvencijama. Stoga, politiku odobravanja subvencija je da se u narednim godinama ekonomskom politikom pod- ispod 60 odsto. Da bi se to dogodilo neophodno je da u nared- a u nekim slučajevima i povećanje cena usluga (struja). Snažan treba postepeno napuštati, a pri tome kontinuirano poboljaša- stiče rast investicija i izvoza, a da privatna i državna potrošnje nim godinama rashodi za plate i penzije rastu sporije od BDP, pad cena energenata privremeno je poboljšao poslovanje nekih vati uslove poslovanja, koji su definisani indeksom konkuret- rastu sporije od BDP. Ukoliko bi se privatna i državna potrošnja da se smanji broj zaposlenih u javnom sektoru, smanje rashodi javnih preduzeća, poput Srbijagasa i komunalnih preduzeća, ali nosti. Konačno, unapređenje konkurentnosti privrede je važno i znatnije povećale, to bi u periodu od jedne do dve godine pove- za subvencije, unaprede javne nabavke, kao i da se pokrenu si- to ne bi trebalo da zavara predstavnike vlasti, da njihovo re- za podsticanje investicija iz domaćih sredstava, jer su u dugom ćalo rast privrede, nakon čega bi nastupila stagnacija ili pad, stematske aktivnosti na suzbijanju sive ekonomije. Glavni rizici strukturiranje nije naročito važno, niti urgentno. roku za rast privrede presudne domaće investicije.

44 45 STALNO POČINJEMO IZ POČETKA

Dejan Erić, profesor Beogradske bankarske akademije

Mere koje donesemo, posebno ukoliko su dobre, ne implementiramo. Ne može se osporiti da Vlada čini ogromne napore da popravi uslove poslovanja. Ali, to ne ide po principu “one man show” ili “ho-ruk” akcije. Reč je o pitanjima koja su suštinska za razvoj naše privrede i razvoj društva u celini. Potrebno je mnogo više rada i promene mentalnih stavova na skoro svim nivoima

Kako ocenjujete ekonomsku 2016. godinu i kakva su vaša Gde vidite najveće potencijale za rast izvoza u narednoj očekivanja za 2017? godini?

U vreme kada radimo ovaj intervju obelodanjeni su podaci Najveće potencijale za rast izvoza vidim u poljoprivredi, tek za prvu polovinu 2016. godine. Evidentno je da će u ovoj energetici i delu izvozno orijentisane industrije. godini biti zabeležen izvestan privredni rast orijentaciono po stopi od oko dva plus, minus 0,5 odsto. Ovaj rast se ne može Na listi konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma Sr- smatrati suviše impozantnim, posebno ukoliko uzmemo u bija se nalazi na 90. mestu. Kako vi vidite uslove poslova- obzir da će par zemalja u neposrednom susedstvu zabe- nja u Srbiji? ležiti više stope. Ipak, mora da raduje činjenica da imamo kvartala u kvartal rast. Ukoliko mislite na pokretanje teške kakav-takav rast i da takav trend može da se nastavi i u na- Jedno vreme sam bio član Saveta za podizanje konkurent- KOD NAS PRE SVEGA industrije iz perioda socijalizma tu leže mnoge zablude. Jed- rednoj godini. Ne smemo ispustiti iz vida da smo ove godine nosti, gde je bilo puno stručnjaka i ljudi “na funkcijama”. De- na od takvih je vezana za takozvanu reindustrijalizaciju. Oni imali, po mom ličnom mišljenju, potpuno nepotrebne izbore taljno smo analizirali izveštaje o poziciji naše zemlje i doneli TREBA SMANJITI ULOGU koji to zagovaraju ne daju odgovore tipa reindustrijalizacija i da vlade nije bilo skoro pet meseci. Pored toga, ova godi- niz mera i zaključaka. Problem je što je to vodio čovek koji je POLITIKE I PRETERANOG čega i koga, tj. kojih grana i kako to uraditi! Pa danas indu- na je godina niza neispunjenih obećanja brzopleto datih pre pripadao “bivšoj” vlasti. Nova vlast, nova pamet, nov pristup. strija video-igrica beleži neverovatne stope rasta i donosi dve, tri godine. Reč je o neekonomskim faktorima koji kod Najveći problem koji vidim kod nas je što stalno počinjemo ADMINISTRIRANJA KAKO enormne profite. Kod nas pre svega treba smanjiti ulogu nas još uvek imaju značajan uticaj na privredni život. iz početka. Takođe, mere koje donesemo, posebno ukoliko politike i preteranog administriranja kako formalnih, tako i su dobre, ne implementiramo. Ne može se osporiti da Vlada FORMALNIH, TAKO I neformalnih centara moći. Potrebno je mnogo više podstica- Privredni rast u 2015. godini je zasnovan mahom na inve- čini ogromne napore da popravi uslove poslovanja. Ali, to ne ti preduzetništvo na svim nivoima i to od malih nogu. Ali to sticijama i izvozu. Šta je, po vašem mišljenju, neophodno ide po principu “one man show” ili “ho-ruk” akcije. Reč je NEFORMALNIH CENTARA MOĆI. su procesi koji će trajati… da se uradi da se ovakav rast nastavi i ubrza i u narednom o pitanjima koja su suštinska za razvoj naše privrede i ra- periodu? zvoj društva u celini. Potrebno je mnogo više rada i promene POTREBNO JE MNOGO VIŠE Kakvo je vaše mišljenje o uticaju monetarne politike i niske mentalnih stavova na skoro svim nivoima. PODSTICATI PREDUZETNIŠTVO inflacije u Srbiji na privredni rast? Nažalost, mi tu možemo vrlo malo da uradimo. Naša privre- da još uvek izuzetno zavisi od zbivanja na međunarodnim tr- Šta je, po vašem mišljenju, neophodno uraditi da se pokre- NA SVIM NIVOIMA I TO OD Monetarna politika u ovoj zemlji se nije menjala već više od žištima. Oporavak privrede EU sa kojom imamo dosta razvi- ne industrijska proizvodnja? desetak godina. Dobra vest je da već dve, tri godine imamo jenu ekonomsku saradnju je povoljno uticao i na privredne MALIH NOGU. ALI TO SU relativno nisku inflaciju. Ali, ono što nedostaje jeste koordi- prilike kod nas. Nastavak rasta u narednoj godini će zavisiti Da podsetim da postoji skoro 30 različitih grana industrijske nacija monetarne i realne sfere. Toga nema i ne očekujem da pre svega od oporavka i rasta svetske i evropske privrede. proizvodnje. Mnoge od njih rade veoma uspešno, beležeći iz PROCESI KOJI ĆE TRAJATI… će skoro biti. Kakva saradnja – takve i stope rasta.

46 47 Šta bi bile vaše preporuke za kreiranje boljeg poslovnog okruženja? IZAZOVI MOGU BITI Na ovo pitanje mogao bih da odgovorim u jednoj rečenici. A ona glasi - istrajavanje i posvećenost reformama i evropski put Srbiije. Da ipak malo pojasnim. Ono što je, po mom mišljenju, imperativ, jeste dosledno sprovođenje dosad usvojenog i rad na najavljenim promenama. Za mene kao privrednika i kao direk- I POZITIVNI tora liderske farmaceutske kompanije na tržištu, veoma su va- žni efekti reformi, a to je ubrzavanje rada administracije, borba protiv sive ekonomije i korupcije i potpuna primena usvojenih pravnih normi koje će dovesti do konačnih pozitivnih promena Ronald Zeliger, potpredsednik Hemofarm Štade za JIE i predsednik Nemačko-srpske privredne komore u pravnom sistemu zemlje. Mi smo, a kad kažem “mi” mislim na članove Nemačko–srpske privredne komore, sa svoje stra- ne, a to smo više puta naglasili, spremni da pomognemo u im- plementaciji reformi. Iskustvo mi govori da je jedino u partner- skom odnosu privrede i institucija moguća suštinska promena Hemofarm sada posluje u Jugoistočnoj Evropi, pokrivajući prostor Mađarske, Slovenije, i samim tim poboljšanje privrednog ambijenta. To je situacija u Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Srbije, Albanije, Bugarske i Rumunije... Mi smo glavna kompanija kojoj domaći investitori razmišljaju o novim ulaganjima, a stra- ni o tome da dođu u Srbiju, kako bi odavde razvijali biznis. za ovo područje, a ja njen glavni menadžer. Biću slobodan da procenim da to govori o poverenju koje menadžment Štada grupe, ali pre svega akcionari ovog koncerna, imaju i u Hemofarm i u Pomenuli ste i sami da je Hemofarm ove godine postao sedi- ovu zemlju šte sektora Štade za Jugoistočnu Evropu. Ono što niste rekli jeste da ste vi postali potpredsednik za JIE. Šta će to značiti za Hemofarm?

Manje je važna moja pozicija, a mnogo više činjenica da je srp- ska kompanija izabrana da postane regionalno sedište, odno- Kakvi su bili rezultati Hemofarma u 2015. i kakve rezultate Koji su bili najveći izazovi za vašu kompaniju? sno regionalni predstavnik Štada grupe. Veoma sam ponosan očekujete u 2016. godini? Šta su, prema vašem mišljenju, otežavajuće okolnosti za po- i zadovoljan što je ovom odlukom odabrana Srbija, a ne neka Kad ovako postavite pitanje, onda imam utisak da targetirate slovanje kompanija u Srbiji? druga država u regionu. Biću slobodan da procenim da to go- Već smo duboko u 2016. godini, praktično na njenom kraju, izazove isključivo kao probleme ili prepreke. U svom dugogodi- vori o poverenju koje menadžment Štada grupe, ali pre svega a s obzirom na brzinu i broj promena koje su se u međuvre- šnjem iskustvu u biznisu naučio sam da izazovi, ta lepa imenica Usudio bih se da kažem da danas na planeti ne postoji tržište akcionari ovog koncerna, imaju i u Hemofarm i u ovu zemlju. menu dogodile, 2015. godina, iz ove perspektive, deluje kao koja je često eufemizam za “glavobolju”, mogu biti i pozitivni. na kome je lako voditi biznis. Živimo u vremenu kada se poje- Praktično, Hemofarm sada vodi poslovanje u Jugoistočnoj pluskvamperfekat. Ukratko, imali smo rekordnu proizvodnju Maločas sam pomenuo stratešku reorganizaciju Štada grupe dinačne razlike potiru ozbiljnim globalnim problemima. Ne bih Evropi, pokrivajući prostor Mađarske, Slovenije, Hrvatske, Bo- tableta, otvorili smo novi pogon ampula, takođe smo uloži- i Hemofarm kao regionalno sedište za Jugoistočnu Evropu. ulazio u elaboraciju posledica užasavajućih ratova, terorizama, sne i Hercegovine, Srbije, Albanije, Bugarske i Rumunije... Mi li ozbiljan novac u prečistače voda. Sve to, naravno ne samo Rekao bih da je reč i o izazovu, ali sa pozitivnom konotacijom, migrantske krize, stopa rasta, ekonomskih kriza, kako kažete, smo glavna kompanija za ovo područje, a ja njen glavni mena- to, jeste ulog za budućnost. Međutim, ove i naredne godine izazovu koji motiviše na proaktivno delovanje. Proširenje našeg izazova sa kojima se suočava Evropska unija. Zato je na ovo pi- džer. Ova promena znači da će proizvodni portfolio Hemofarma očekujemo ozbiljan benefit u kontekstu veoma važnih odlu- portfolija je takođe izazov, ali u tom izazovu uživam iščekujući tanje, koje mi nije postavljeno prvi put, važno odgovoriti imajući biti harmonizovan sa tržištima svih ovih zemalja, uzimajući u ka, planova i promena. Strateškom reorganizacijom nemačkog rezultate. Održivi razvoj je za nas bio pre četiri godine ogroman u vidu širi kontekst. Više desetina puta do sada govorio sam o obzir njihove specifične razlike. To, međutim, znači i da će dobri koncerna Štada, formirana je grupa za Jugoistočnu Evropu, izazov, a danas se hvalimo A plus ocenom i strateškim upra- konkretnim okolnostima koje mogu negativno uticati na poslo- proizvodi Hemofarma, do sada dostupni u Srbiji, BiH i Make- koju predvodi Hemofarm. Ova vest nije stvar internih poslova vljanjem održivim razvojem. Da budem otvoren, za mene kao vanje, ne samo u medijima, već i u razgovorima sa predstavni- doniji, ubuduće biti dostupni i širom Jugoistočne Evrope. Zvuči i interne komunikacije, rekao bih da nije nebitna ni za Srbiju. direktora veliki izazov ali i ogromno zadovoljstvo jeste to što cima institucija. Sve te okolnosti su u regionu manje-više slične. dobro da će srpski lekovi, proizvedeni u pogonima u Vršcu, Šap- Štada se odlučila za strateške promene da bi poboljšala efika- smo prošle godine počeli sa posvećenim radom na promeni i Ono što mi uliva nadu jeste otvaranje poglavlja u pregovorima cu, Dubovcu, biti dostupni građanima u svim zemljama regiona. snost i poslovanje u svim regionima. Na drugoj strani, završili unapređenju korporativne kulture, potom smo reorganizovali sa EU, ali, dodao bih i aranžman sa MMF. I jedno i drugo su za smo ove godine još jedan posao, od izuzetnog značaja za nas. strukturu menadžmenta, ali i unapredeli odnos i komunikaciju biznis zajednicu značajan signal da je, uzimajući u obzir okolno- Da li imate planove za investicije u narednom periodu i koje? Naime, Hemofarm je, o čemu je srpska javnost već obavešte- sa svim stejkholderima, bazirajući ovaj posao na dobroj me- sti, moguće anticipirati i ipak dugoročnije planirati. Ne zaboravi- na, proširio svoj portfolio proizvodima “Ivančić i sinovi”. Kad sve đunarodnoj praksi. U ovim procesima važno je da premisa od mo da se atraktivnost jednog tržišta, iz perspektive investitora, Najveći deo planova baziramo na strateškim promenama koje saberem, ne mogu reći da sam nezadovoljan. Iako je za dugo- koje polazite bude dobrobit zaposlenih, kao i odgovorno i etično meri sigurnim političkim, pravnim i ekonomskim ambijentom, su se dogodile u okviru Štada grupe i na činjenici da je Hemo- ročno planiranje i poslovanje jedna godina mali period, pro- poslovanje u odnosu na okruženje i zajednicu. Samo tako do- ali na percepciju investitora veoma utiču i ocene i analize, koje farm važan regionalni centar. Dozvolite da deo planova zadržim cenjujem da smo već sada uspeli da u tekućoj godini upišemo bijate posvećen, odgovoran i motivisan tim na koji možete biti o jednoj zemlji iznose relevantne i respektabilne međunarodne u okvirima “fabričkog kruga”. Uostalom, predlažem da malo zapaženo mesto u biografiji kompanije. ponosni. institucije i organizacije. priče ostavimo i za sledeći put kada se budemo sreli.

48 49 na ovakav način sluša potrebe i komentare svojih klijenata i da na osnovu toga menja svoje procese, procedure i uslove.

TREBA PREUZETI U prošloj godini zabeležen je veliki rast životnog osigura- nja. Čime je izazvan taj rast? ODGOVORNOST ZA Gledano u evrima, tržište životnog osiguranja u prošloj go- dini je zabeležilo rast od 17,5%, a u prvoj polovini ove godi- ne od 11,2%. Rast je ostvaren zahvaljujući povećanju svesti klijenata o neophodnosti životnog osiguranja, raznovrsnoj i ZDRAVLJE, dobroj ponudi proizvoda koji zadovoljavaju potrebe klijena- ta, ali i zahvaljujući dobrom razvoju banko-osiguranja, kao i zbog toga što su tehničke kamatne stope, koje garantuju osiguravajuće kompanije svojim klijentima, trenutno značaj- ŽIVOT I IMOVINU no veće od kamatnih stopa koje nude banke za štednju, ali nisam siguran koliko će se taj trend još dugo zadržati.

Dragan Filipović, predsednik IO Generali osiguranja Srbija Da li očekujete da se rast premije životnih osiguranja na- stavi i ubuduće i od čega će to najviše zavisiti?

Kao lider u segmentu osiguranja stanovništva, najveći rast smo ostvarili u životnom i privatnom Da, očekivano je da će premija životnih osiguranja nastaviti zdravstvenom osiguranju, gde smo učvrstili ubedljive vodeće pozicije sa 35,2% tržišnog učešća u da raste. Prvenstveno zbog toga što smo mi i dalje nedo- životnom i 47,2% u privatnom zadrvstvenom osiguranju voljno razvijeno tržište, sa velikim potencijalom. Za razliku od evropskog tržišta na kojem životna osiguranja imaju do- minantno učešće u ukupnoj premiji u odnosu na neživotna osiguranja, na našem tržištu situacija je obrnuta. Zbog toga Kakva je 2016. godina bila za Generali osiguranje i za in- Kao i druge industrije i finansijske institucije, ni industrija verujem da će tržište životnog osiguranja u Srbiji tek dožive- dustriju uopšte? osiguranja nije imuna na teške uslove poslovanja, posebno ti pravu ekspanziju, koju očekujemo više godina. one prouzrokovane niskim kamatnim stopama, promenlji- Na osnovu rezultata ostvarenih u prvoj polovini godine, mo- vom investicionom klimom i političkim promenama, koje je U kom segmentu osiguranja vidite najveće mogućnosti za žemo reći da je industrija osigranja u Srbiji zabeležila so- primera radi doneo Bregzit (Brexit). Pored toga, u Srbiji i da- rast i Generalija i uopšte ukupne premije cele industrije? lidne rezultate. U odnosu na isti period prethodne godine, lje imamo veoma nisko učešće premije osiguranja u BDP-u, ukupno tržište je poraslo za 9,9%, od čega su neživotna osi- koje se već godinama kreće oko 1,8% , dok je u razvijenim Obavezno osiguranje od auto-odgovornosti i dalje je najza- guranja zabeležila rast od 9%, a životna od 13%. zemljama Evrope taj procenat 7%. To govori o nedovoljnoj stupljenije u ukupnoj premiji na našem tržištu. To govori o Generali osiguranje Srbija je završilo prvu polovinu 2016. razvijenosti našeg tržišta i kulture osiguranja. Iako smo po- Želimo da proširimo naše poslovanje u oblasti osiguranja nedovoljnoj razvijenosti tržišta, ali i činjenici da postoji veliki godine sa premijom od preko 10,3 milijarde dinara i ukup- slednjih godina bili svedoci velikih prirodnih nepogoda, koje stanovništva, ujedno obezbeđujući dugoročnu profitabilnost. prostor za rast, kako životnih, tako i neživotnih osiguranja nim tržišnim učešćem od 22,8%, čime smo značajno učvr- su nanele veliku štetu kako imovini građana, tako i poljopri- To podrazumeva portfolio proizvoda koji minimalizuje našu koja se ne odnose na osiguranje motornih vozila. Tu prven- stili poziciju druge najveće osiguravajuće kompanije u Srbiji. vrednoj proizvodnji, interesovanje građana za osiguranje izloženost tržišnim rizicima i unapređenje procesa procene stveno mislim na zdravstveno osiguranje, osiguranje doma- Kao lider u segmentu osiguranja stanovništva, najveći rast nije značajno poraslo. Naši ljudi i dalje očekuju pomoć drža- rizika. ćinsta i poljoprivrede. Osiguranje stanovništva ima najveći smo ostvarili u životnom i privatnom zdravstvenom osigu- ve u ovakvim situacijama, što ne mogu da podnesu budžeti Kada su u pitanju klijenti i tu želimo da napravimo značajan potencijal za rast. ranju, gde smo učvrstili ubedljive vodeće pozicije sa 35,2% ni mnogo razvijenijih država. Ljudi moraju da preuzmu od- pomak. Siguran sam da možemo bolje da razumemo naše tržišnog učešća u životnom i 47,2% u privatnom zadrvstve- govornost za svoju imovinu, zdravlje i život, a ne da očekuju klijente, njihovo ponašanje i potrebe. Zbog toga ćemo ula- Kakve su mogućnosti za razvoj privatnog zdravstvenog nom osiguranju. da neko drugi to uradi za njih. gati u adekvatne alate i sisteme kako bismo omogućili našoj osiguranja u Srbiji i kakvi su vaši planovi po tom pitanju? Pored toga, ove godine smo na listi 500 najvećih kompanija internoj i eksternoj prodajnoj sili da im pruži jednostavnije i iz 18 zemalja centralne Evrope i Ukrajine, koju tradicionalno Kakvi su planovi Generalija, da li planirate da preuzmete pametnije korisničko iskustvo. Za dalji razvoj zdravstvenog osiguranja potrebne su izmene objavljuje Deloitte, prvi put zauzeli 50. mesto sa premijom neku od osiguravajućih kuća prisutnih u Srbiji? Nastavićemo sa inovacijama u poslovanju i okrenućemo se zakonskih odredaba i poreske politike. Potrebno je izjednači- od 154,3 miliona evra. Mislim da na zadovoljstvo naših klije- ka našim korisnicima i distributerima, maksimalno koristeći ti status državnih i privatnih zdravstvenih ustanova, kako bi nata i akcionara, možemo biti ponosni na postignuti rezultat. Naši planovi su u ovom trenutku vezani za dalji rast premije podatke koje dobijamo kroz Net Promoter Sistem - program korisnici zdravstvenih usluga imali više mogućnosti. i profita Generali osiguranja Srbija, ali ćemo aktivno pratiti koji smo uveli prošle godine, a koji nam omogućava da sa- Sa željom da se približimo potrebama potencijalnih klije- Šta su bili najveći izazovi i šta su izazovi u 2016? dešavanja na tržištu. znamo šta klijenti misle o usluzi koju im pružamo, bilo da nata, plasirali smo proizvode zdravstevnog osiguranja koji Strategijom usvojenom na nivou Generali grupe, opredelili je reč o procesu prodaje, prijave i obrade šteta ili o usluga- omogućavaju klijentima da za premiju već od oko 20 evra Složena finansijska i ekonomska situacija predstavljaju smo se da ulažemo u oblasti koje donose dugoročnu vred- ma koje pružaju naši partneri. Ponosni smo na činjenicu da mesečno, obezbede zdravstvenu zaštitu u skladu sa svojim glavne izazove u poslovanju kako u svetu, tako i kod nas. nost našim klijentima, partnerima i ukupnom poslovanju. smo jedina osiguravajuća kompanija na našem tržištu koja potrebama.

50 51 ju ovde, prema mom saznanju, većina njih je zadovoljna istim stvarima, a iritiraju ih potpuno isti apsurdi kao i mene.

I DALJE VERUJEM U SRBIJU Gde vidite prostor za poboljšanje privrednog ambijenta?

Ernst Bode, viši potpredsednik Messer Group za Jugoistočnu Evropu Kao mantru ponavljam, ovde fale tri stvari: jednostavnije zako- nodavstvo, efikasniji sudovi i niže bankarske kamate. Možda ste Kompanija Messer Tehnogas AD je najveći proizvođač industrijskih, medicinskih i specijalnih iznenađeni što je na prvom mestu kvalitetnije zakonodavstvo ali smatram da zakoni mogu da budu mnogo jednostavniji i ja- gasova u Srbiji, deo je Messer Group GmbH, vodeće međunarodne porodične kompanije u ovoj sniji. A tek sudovi, tu definitivno ne možete da procenite kada oblasti. Tržište Srbije snabdeva sa preko 70 prodajnih lokacija komprimovanim gasovima u ćete neki projekat privesti kraju jer se zakazuje bezbroj ročišta bocama, baterijama boca i tečnim gasovima u vakuum izolovanim kriogenim sudovima pod umesto da se neki postupak skrati na razumno vreme i na taj pritiskom. Specijalni, tečni i medicinski gasovi izvoze se u države regiona iz Pančeva, Smedereva način uštede brojni resursi. Poseban problem su finansijske institucije bez kojih nema po- i Bora. Profesionalan i odgovoran tim klijentima obezbeđuje tehničke i logističke usluge 24 časa slovanja u 21. veku. Kamatne stope ovde su veoma visoke, dok dnevno, 365 dana godišnje, sa preko 50 kamiona i kamion-cisterni je novac u Evropi dostupan po vrlo povoljnim uslovima i po ni- kad nižim kamatama. Čim su bolji uslovi finansiranja, veće su mogućnosti da se kompanije upuste u nove/veće poslove. „Messer Tehnogas“ je 2015. godine osvojio prestižnu nagradu poslene u Železari. Veliko mi je zadovoljstvo što niko nije doneo Najbolji poslodavac godine, koju dodeljuje časopis Top Serbian nepromišljenu odluku o gašenju Železare jer bi to značilo gaše- Po prirodi posla dosta sarađujete sa javnim sektorom, snab- Brands na osnovu sprovedene ankete. Takođe, Messer Tehno- nje velikog dela metalskog sektora u Srbiji. devate zdravstvene ustanove i javna preduzeća. Da li javni gas je proglašen za najomiljeniji strani brend – pet puta uza- Kada su procene poslovanja u pitanju, ističem da uspeh zavi- sektor na vreme isplaćuje obaveze? stopno dobio je priznanje Najbolje iz Srbije u kategoriji najbolje si od brzine rešavanja problema i prepreka na koje nailazimo strane kompanije. u poslovanju. Ono što sam siguran da mi u Srbiji imamo jesu bržeg razvoja industrije u Srbiji. Svakako me kao direktora Pa, rekao bih, ne uvek na vreme ali u suštini situacija je neupo- Ernst Bode je izvršni direktor Messer Tehnogasa, u Srbiji živi, ideje i preduzetnička energija, koji samo čekaju vetar u leđa da odgovornog za region Jugoistočne Evrope raduju razvoj i po- redivo bolja nego ranije i osećaju se pozitivne promene. sa prekidima, oko 18 godina i tečno govori srpski jezik. Na čelu naprave čudo! Znači, nisu samo stranim investitorima potrebni zitivne promene u svakoj od „mojih zemalja“, ali u isto vreme je kompanije od 2005. godine a obavlja i dužnost višeg potpred- stabilnost i reforme, potrebni su svima. Upoznao sam ljude koji kao direktor Messer Tehnogasa u Srbiji pomalo zavidim kolegi Kako ocenjujete sadašnju saradnju industrije i obrazovnih sednika Messer Group za Jugoistočnu Evropu i odgovoran je za su u stanju da pokrenu planine ali komplikovane regulative, ne- u Mađarskoj. Za razliku od nas u Srbiji on svake godine ima centara, univerziteta i srednjih škola? Da li i na koji način bi se poslovanje 16 kompanija u 10 zemalja. efikasni sudovi, neverovatno visoke kamatne stope i bankarski puno novih investicionih projekata u vrednosti od više miliona ta veza mogla unaprediti? troškovi ih koče. evra zahvaljujući izuzetno pozitivnom razvoju industrije u Ma- Kako je Messer Tehnogas poslovao u 2015. godini? U Srbiji je uprkos velikim naporima i dalje nedovoljno povolj- đarskoj. Ovaj pozitivan razvoj se između ostalog iskazuje i kroz Današnja saradnja privrednog sektora i obrazovnih institucija na poslovna klima. Sve što je do sada urađeno na poboljšanju duplo veći BDP po glavi stanovnika nego kod nas i kroz suficit raste, ali postoji prostor i za dodatne aktivnosti na tom polju. Kompanija Messer Tehnogas, na čijem sam čelu već 11 godina, uslova poslovanja može da se smatra samo kao početak još koji je poslednjih nekoliko godina konstantno pozitivan. U tom pogledu, naša kompanija može da posluži kao primer ima neverovatan tim ljudi koji se svakodnevno hvata ukoštac hrabrijeg i radikalnijeg procesa reformi kako bi se zaustavio drugima da na isti način izdvoje svoje vreme i resurse kako bi sa problemima poslovanja. Zahvaljujući trudu zaposlenih koji odliv mozgova i poboljšao kvalitet života ljudi. Da li su se promenili uslovi (nabolje ili nagore) za investiranje pomogli onima koji će sa nama zajedno graditi budućnost ove daju sve od sebe da iz većine tih malih i velikih borbi izađemo u Srbiji, prema vašem iskustvu ali i iskustvu ostalih nemačkih države. kao pobednici i teška godina kakva je bila i 2015, kad se podvu- Da li ste u svom poslovanju osetili efekte statistički iskazanog kompanija? Neki od naših projekata su bazirani na stipendiranju najboljih če crta, ima svojih dobrih strana. privrednog rasta u prošloj i ovoj godini? učenika, neki su u vidu raznih donacija (u opremi, organizova- Naša kompanija snabdeva većinski broj privrednih subjekata Iako se privreda Srbije u periodu do 2008. godine razvijala, nije nim stručnim ekskurzijama, praktičnoj nastavi...), a neki čak tehničkim gasovima. Ukupan godišnji promet Kompanije je oko U pogledu privrednog rasta Srbije, naš stav je značajno optimi- dovoljno iskoristila priliku za korenitu i kvalitetnu tranziciju omogućavaju zaposlenje po završenom studijskom kursu. 50 mil. evra i poslujemo profitabilno. stičniji nego prethodnih par godina; to je uglavnom posledica kako bi repozicionirala zemlju i generisala zdrav i održiv eko- Messer Tehnogas već deset godina uspešno sarađuje sa Ma- nekoliko pojedinačnih odluka kao što su privatizacija Jata, Žele- nomski rast. šinskim fakultetom u Beogradu. Najveći smo pokrovitelj smera Kakve su procene poslovanja za 2016. i kako ocenjujete kre- zare Smederevo, bolja poslovna pozicija RTB Bor i još nekoliko Priču o neefikasnoj javnoj administraciji, neadekvatnim zakoni- Zavarivanje i zavarene konstrukcije, u okviru koga stipendira- tanje srpske privrede za ovu godinu s obzirom na to da snab- drugih, a ne kao posledica opštih, značajnih masovnih prome- ma, nepovoljnom poslovnom ambijentu ponavljam već desetak mo najbolje studente, a ove godine smo i donirali opremu za devate gasovima preduzeća iz različitih oblasti? na. Promene su spore. godina. Ova zemlja i ovi ljudi se lako zavole, ali ukoliko poslujete zavarivanje, u svrhu praktične nastave prilikom obrazovanja na ovom prostoru ne možete da ostanete slepi za probleme. studenata. Messer Tehnogas oseti svaki rast BDP-a Srbije, jer tada i mi Nakon punionice helijuma otvorene u 2014. i pogona za ki- Uzajamna potvrda da nam je situacija dobra ovakva kakva je, Paralelno sa tim, u saradnji sa Ministarstvom prosvete i Zavo- bolje poslujemo. U suštini smo optimističniji nego prethodnih seonik u Boru prošle godine, da li planirate nove investicije zanemarivanje konstruktivnih kritika i sagledavanja realnih dom za unapređivanje obrazovanja, u pet srednjih škola kreiran godina. Posebno nas ohrabruje dolazak ozbiljne kineske kom- u Srbiji? problema, nije patriotizam već zločin protiv naroda koji zaslu- je novi obrazovni program „mašinski tehničar za reparaturu“ i panije koja je kupila Železaru Smederevo, koja je svakako ve- žuje mnogo bolje od ovoga. svake godine organizujemo radionice za đake i studente u okvi- oma važna za celu Srbiju. Ovaj kineski gigant najavljuje velika U poslednjih desetak godina kompanija Messer Tehnogas AD Stanje svakako jeste bolje nego pre dvadesetak godina, ali to ru Castolab – laboratorije za reparaturno zavarivanje Messer ulaganja, između ostalog u galvanizaciju, što će predstavljati investirala je ukupno preko 100 miliona evra u različite projekte ne bi trebalo da nas zadovolji, jer stvari mogu biti mnogo bolje. Tehnogasa. veliki napredak. Ljudi i ne razmišljaju koliko je važna smede- u Srbiji. I pored mnogo frustrirajućih iskustava i dalje verujem Fiskalne reforme su dale veoma pozitivne rezultate, ali struk- Planiramo i saradnju sa Fakultetom za fizičku hemiju u zajed- revska Železara i koliko manjih firmi sa njom sarađuje. Na ovaj u Srbiju, u njen potencijal i ljude i spremni smo da nastavimo turne, sistemske i pravne reforme su daleko iza njih. Konkretno, ničkim naučno razvojnim projektima i organizovanju seminara način, obezbeđuje se posao za nekoliko hiljada ljudi, uz već za- sa investicijama ali nemamo projekte, a nemamo ih jer nema kada govorimo o drugim nemačkim kompanijama koje poslu- i kurseva inovacije znanja.

52 53 koristimo i međunarodne izvore i specifično strukturirano -fi nansiranje komoditi proizvoda. Tu se radi o desetinama miliona evra jer mi gro proizvoda kupujemo u vreme žetve i to je ozbi- ČEKA NAS DOBRA ljan pritisak na kapital. Cene finansiranja za Srbiju su nažalost i dalje visoke. GODINA Uprkos padu kamata poslednjih godina? Kamate padaju svugde, a iznosi tog smanjenja su isti. U Sr- izvršni i finansijski direktor Viktorija grupe Vladimir Čupić, biji sa 7-8 odsto padnu 4-5 odsto, a na Zapadu sa 3-4 odsto na jedan-dva odsto, tako da razlika u troškovima ostaje. To je ogromna razlika, posebno na iznose koje mi uzimamo. Do privrednog rasta je došlo skoro isključivo po osnovu investicija i izvoza. To je zdrav rast. Međutim, mislim da samo po sebi to nije dovoljno i da će i domaća potrošnja morati malo da A kako vidite finansiranje poljoprivrede u Srbiji? pogura rast. Očekujem pozitivan razvoj događaja do kraja 2016. i u celoj 2017. godini, bar na osnovu najava koje smo do sada čuli o projektima koji su u toku i koji se ugovaraju Finansiranje poljoprivrede ni u jednoj zemlji nije jednostavno i prevashodno zavisi od stepena uređenosti sistema, javnih knji- ga i katastara, ali i kapaciteta farmera da sarađuju sa bankama. Kakva je prošla godina bila za poslovanje Viktorija grupe i šta tome koliko je jak uticaj javnog sektora i koliko ima unutrašnjih To podrazumeva i određenu veličinu. Na Zapadu postoji duža očekujete od ove? defekata. Mislim da se taj sistem postepeno demontira. tradicija i organizovaniji sistem finansiranja privrede nego u Vidim da je povećana minimalna cena rada, planira se pove- Srbiji i u tom smislu taj sistem je stabilniji i uređeniji, a pristup Za nas je referentna agro godina između dve žetve, tj. od po- ćanje penzija i plata u javnom sektoru. To će povući rast. Ne finansijama olakšan. A opet je kod nas velika razlika između četka septembra do kraja avgusta. Ja sam se menadžmentu verujem da će doći do povećanja inflacije i mislim da će ona velikih kompanija kojima je lakši pristup finansijama u odno- Viktorija grupe pridružio u maju ove godine, praktično pred po- ostati oko donje granice koridora Narodne banke. Mi već dugo su na male farmere. Kod velikih kompanija glavni problem je slednji kvartal. Rezultat za 2015/16. agro godinu je slabiji u od- imamo relativno nisku inflaciju. Jedno vreme smo imali nisku cena. Kod malih farmera nije samo cena koja je jako visoka, već nosu na prethodnu, ali je zato već sada izvesno da će 2016/17. inflaciju i nulti rast što je katastrofalna situacija, tzv. stagflacija. uopšte pristup finansijama. Banke traže visok stepen zaštite i godina biti znatno bolja od upravo završene. Prošla godina je Konsolidaciji budžeta, kako bi se deficiti doveli na nivoe znatno to nije jednostavno ispuniti. Imate činjenicu i da se neke biljne bila među težima za ovu industriju imajući u vidu kretanje cena ispod očekivanja, pomogla je kontrola javnih rashoda. To možda kulture isplate samo na određenoj površini. Ako su usitnjeni po- uljarica na svetskom tržištu. jeste delovalo kontraktivno na rast BDP-a, ali stabilizovalo je sedi, vrlo teško možete da postanete efikasni. Uloga države je Uglavnom se radi o posledicama vremenskih (ne)prilika i kre- ceo sistem, što je omogućilo realizaciju nekih drugih poslova. modernijih fabrika ulja u Srbiji i regionu, čiji su proizvodi visoko u kreiranju sistema koji stabilizuju ceo proces i uspostavljaju tanja zaliha. Na kreiranje berzanskih cena utiče i veliki broj Do privrednog rasta je došlo skoro isključivo po osnovu inve- standardizovanog kvaliteta. Tako da mi nemamo problem sa predvidljivost. Ako EU izdvaja jako velika sredstva za poljopri- hedž fondova koji aktivnim učešćem na berzi sirovina mogu sticija i izvoza. To je zdrav rast. Međutim, mislim da samo po plasmanom robe. Na ovom tržištu, kao što sam rekao, nema vredu i ako ih dobijete na raspolaganje morate imati admini- da naprave ogromne poremećaje cena, a pri tome fizičko trži- sebi to nije dovoljno i da će i domaća potrošnja morati malo da malih igrača i u toj jakoj i globalnoj i regionalnoj konkurenciji strativne kapacitete da ih preusmerite gde treba. Mi dosta dugo šte ne reaguje uvek na kretanje cena na berzi... Prošle godine pogura rast. Očekujem pozitivan razvoj događaja do kraja 2016. mi smo odlično pozicionirani. Doduše, imamo određenih finan- nismo bili kadri da uspostavimo Upravu za agrarna plaćanja, smo imali situaciju da je došlo do depresijacije cena soje nakon i u celoj 2017. godini, bar na osnovu najava koje smo do sada sijskih izazova, koje uspešno rešavamo sa našim finansijskim iako su nam fondovi bili na raspolaganju. Ti poslovi su dugoroč- žetve i ta niska cena trajala je sve do proleća kada je počeo čuli o projektima koji su u toku i koji se ugovaraju. Očekujem da partnerima. ni i ne završavaju se u mandatu jedne vlade, ali očekujem da će njen rast. Mi dnevno pratimo kretanje cena i pokušavamo da se će investiciona 2017. prevazići 2016. godinu i mislim da su to se ostvariti napredak u narednim godinama. zaštitimo od tih rizika hedžovanjem. Ipak, mi smo na komoditi očekivanja i svih međunarodnih finansijskih institucija. Tako da Koliko su banke otvorene za finansiranje vaše kompanije i tržištu na kom se nalaze globalni igrači i ogromne kompanije me ne bi čudio rast sledeće godine i od preko tri odsto. uopšte poljoprivrede? Koji su najveći izazovi za Viktorija grupu u narednom periodu? sa godišnjim prihodima od preko 50 i 100 milijardi dolara. To tržište je izuzetno kompleksno. Viktorija grupa je među najvećim neto izvoznicima u Srbiji. Naši finansijski izazovi se pre svega odnose na dimenzioniranje Za početak, ključno je da smo završili sa otkupom u žetvi i kupili Ova godina je dobra što se tiče roda uljarica, vremenske pret- Na čemu se zasniva taj izvoz? duga koji možemo da otplaćujemo u narednom periodu. Uslovi planirane količine suncokreta i soje. Na duži rok za nas će glav- postavke su ispunjene i očekujem da će odnosi cena biti logični, finansiranja kod nas su znatno oštriji nego kod naših konkure- ni izazov biti kretanja cena na globalnom tržištu, od čega se šti- a ne da imamo situaciju, na primer, da je cena soje u Srbiji viša Viktorija grupa je među prvih pet neto izvoznika u Srbiji. Uvoz nata. Naši konkurenti su znatno veći i imaju pristup finansijama timo koristeći različite instrumente. Očekujem da će 2016/17. nego u zemljama do kojih moramo da transportujemo robu. naše kompanije je zanemarljiv. Mi prerađujemo poljoprivredni na potpuno drugačiji način. Rokovi koje oni dobijaju su mnogo biti mnogo bolja. Viktorija grupa takođe ima dalje investicione proizvod koji je gajen u našoj zemlji, a prosečno oko 170 mili- duži od naših, a bogatstvo mehanizama finansiranja je neupo- planove. To je naš zaštitni znak, jer smo do sada investirali oko Najavili ste da će naredna godina biti bolja za vašu kompani- ona evra prerađenih proizvoda izvozimo u preko 50 zemalja. redivo sa onim na šta mi možemo da računamo ovde. To se 250 miliona evra. Dugoročno u Sojaproteinu planiramo da re- ju. Kako vidite situaciju za celu privredu? Mi smo vrlo prepoznatljivi na svetskom tržištu, a u nekim pro- kreće od emisije obveznica, prikupljanja kapitala na berzi, emi- alizujemo investiciju u još sofisticiraniji segment - proizvodnju izvodima od NON-GMO soje smo vodeći evropski igrač. Soja- sije akcija, što kod nas ne postoji. Mi smo upućeni na komuni- izolata i funkcionalnih koncentrata. Ova tržišta su kompleksna, Došlo je do različitih pomeranja na tržištu u Srbiji. Privredni protein, kao jedan od stubova Viktorija grupe, zapravo je jedina kaciju sa bankama, što domaćim što međunarodnim. Viktorija a mi te proizvode isporučujemo svetskim gigantima. Ući kao rast koji sada imamo je vučen investicijama a ne potrošnjom, fabrika te vrste u Evropi. Kombinacija prerađivačkih kapaciteta grupa nosi određeni nivo duga, ali našim zalaganjem i korekt- dobavljač u te kompanije je jako teško. Kontrola kvaliteta mora pošto smo imali fiksirane dohotke u javnom sektoru, dok plate fabrike tog kvaliteta, dostupnost velikih količina NON-GMO soje nom reakcijom finansijskog sektora smo te probleme uspeli da biti na vrhunskom nivou, stalnost kvaliteta garantovana i isto- u privatnom sektoru još nisu dostigle nivo plata u javnom. Taj i kvalitet soje proizvedene u Srbiji daje jako veliku konkurentsku prevaziđemo. Nastavićemo da radimo sa njima, a čini mi se da vremeno cenovno konkurentna. To je po mom mišljenju najve- odnos plata je deformitet koji mora biti ispravljen, i govori o prednost. Tu je i Victoria oil kao jedna od najopremljenijih i naj- sada imamo mnogo bolje osnove za saradnju. Za obrtni kapital ća vrednost kompanije u ovom trenutku.

54 55 U majskim poplavama 2014. samo je dva odsto oštećenih bilo osigurano. Da li se broj polisa osiguranja od poplava povećao POTREBNA JE BOLJA u vašoj kompaniji i kako se može uticati na promenu svesti građana o značaju osiguranja od prirodnih katastrofa? PROMOCIJA OSIGURANJA Statistički podaci poslednjih godina govore da se u svetu deša- vaju sve veće štete koje su uzrokovane prirodnim katastrofama. Zoran Blagojević, generalni direktor Wiener Stadtische osiguranja Porazna je činjenica da je samo dva odsto oštećene imovine u poplavama 2014. godine bilo osigurano. Pri tome, u majskim U pogledu mogućnosti za rast na tržištu u narednom periodu, životno osiguranje se godinama poplavama procenjena je ukupna šteta od oko 1,5 milijardi evra. I kad govorimo o strukturi te imovine, uglavnom je osigurana unazad spominje kao vrsta osiguranja koja ima veliki prostor za rast imovina bila u vlasništvu kompanija, dok je daleko manji obim privatne imovine koja je bila predmet osiguranja. U međuvre- Kako komentarišete finansijske rezultate na kraju prošle go- atraktivnije, ali pored toga moramo biti svesni činjenice da su menu nije se mnogo toga promenilo, imamo blagi rast tih po- dine u odnosu na 2014. godinu? osiguravajuće kompanije veliki investitori i da prikupljena du- lisa, ali to je daleko od poželjnog pogotovo ako se ima u vidu i goročna sredstva po osnovu premije osiguranja dalje plasiraju dalje mali obim osigurane imovine privatnih lica. Bilo je predlo- Kad posmatramo pokazatelje poslovanja u 2015. godini, pre na tržištu. Naša investiciona politika je prilično konzervativna i ga i ideja osiguravajućih kompanija da osiguranje od prirodnih svega, istakao bih da smo zadovoljni rezultatima koje smo zbog toga nam je prostor za investiranje dosta ograničen. I po nepogoda bude propisano od strane države kao obavezno. Ipak, ostvarili. Naime, naša kompanija je ostvarila ukupan rast pre- osnovu plasiranih sredstava ostvarujemo sve manje prihode, smatram da bi takav potez bio nepopularan jer bi time drža- mije 11,86 procenata na kraju prošle godine u odnosu na 2014. što će dugoročno dovesti do smanjenja kamatnih stopa koje se va nametnula građanima još neki obavezan trošak. Osim toga, godinu, što u odnosu na tržište koje beleži rast od 16,6 pro- primenjuju prilikom kalkulisanja tarifa premije životnog osigu- postavlja se pitanje sprovođenja takve odluke. U svetu postoje cenata na prvi pogled deluje da nije tako dobar rezultat. Ali, ranja. Tako da će i prihodi od životnog osiguranja zbog pada primeri gde je obavezno osiguranje za slučaj prirodnih kata- uzrok tome je što naša kompanija ima malo učešće na tržištu kamatnih stopa u narednom periodu biti manji nego što je bio iz godine u godinu, zadatak nas osiguravača je da na adekvatan strofa, ali rezultati takve mere nisu na zadovoljavajućem nivou, osiguranja auto-odgovornosti, koje na ukupnom tržištu iznosi slučaj u prethodnom periodu. način građanima nametnemo polisu kao potrebu. jer država izbegava da sankcioniše one koji nisu osigurani. 36 odsto, dok posmatrano u neživotnim osiguranjima auto-od- Zbog toga imam osećaj da će doći do usporenog rasta. Među- govornost ukupno iznosi 47 odsto. Dakle, naša osiguravajuća tim, prostor za rast životnih osiguranja se otvara na nekim dru- Šta za vašu osiguravajuću kuću, koja pripada Vienna Insuran- Očekujete li neke mere države koje bi podstakle rast sektora kompanija je veoma ograničeno prisutna na tom tržištu i na gim poljima, recimo, u saradnji sa bankama i kreiranju nekih ce Group (VIG) konkretno znači preuzimanje AXA osiguranja? osiguranja? naše malo učešće u toj vrsti osiguranja uticala je i promena kombinovanih proizvoda banaka i osiguranja. Isto tako, jedan cena u auto - osiguranju polovinom 2014. godine. Ako isklju- od segmenata za rast predstavlja promovisanje značaja osigu- Potpisivanjem ugovora o preuzimanju AXA neživotnog osigu- Od države očekujem da stvori uslove neophodne za poslovanje čimo efekat osiguranja od auto-odgovornosti, suštinski mi ranja kroz riziko osiguranje. Zato što je osiguranje života veoma ranja i AXA životnog osiguranja od strane VIG grupacije nedvo- i da obezbedi dugoročnu političku stabilnost. Konkretno, u sek- smo imali rast na kraju prošle godine. U strukturi premije rast nerazvijeno na domaćem tržištu ako ga posmatramo kao riziko smisleno je poslata poruka da je VIG dugoročno opredeljen za toru osiguranja, bilo je u poslednjih nekoliko godina inicijativa neživotnih osiguranja iznosio je 8,33 procenta, životnih 15,87 osiguranje (u slučaju smrti). Drugi segment gde se primećuje prisustvo na tržištu Srbije. I to je veoma značajno za sve zapo- osiguravajućih kompanija da se omoguće određene poreske procenata na kraju prošle godine u odnosu na 2014. godinu. I prostor za rast predstavlja dobrovoljno zdravstveno osiguranje slene koji rade u ovoj kompaniji. olakšice u cilju promovisanja životnog osiguranja. Ali još ništa sve je to uticalo na pozitivan rezultat poslovanja kompanije i na koje je na samom početku razvoja. nije urađeno po tom pitanju. U pogledu stabilnosti na tržištu kraju 2015. godine ostvarili smo profit od 297 miliona dinara Šta za domaće tržište osiguranja znači kad se povuče jedan osiguranja u narednom periodu, bio bih zadovoljan kad bise ne- pre oporezivanja. Pri tome, rast profita u odnosu na prethodnu Da li vidite prostor za realan rast osiguranja u prilično lošim od najvećih svetskih osiguravača sa tržišta? Kakva je to po- što više uradilo u sređivanju odnosa na tržištu osiguranja auto- godinu iznosio je 39 procenata. ekonomskim uslovima u Srbiji? ruka? -odgovornosti. Pre svega, mislim na određena pravila koja se odnose na prodaju te vrste osiguranja. Svedoci smo bili da je u Kao kompozitno osiguravajuće društvo Wiener Stadtische Naravno da životni standard građana i ekonomska snaga pri- Nesporno je da je AXA veliki svetski igrač na tržištu osiguranja prethodnom periodu bilo određenih aktivnosti poreskih organa ima veće učešće životnog osiguranja u odnosu na neživotno, vrede i te kako imaju uticaja na sve segmente našeg života, i moguće je sa više strana sagledati njihovu odluku. Sa jedne i ispostavilo se da osiguravajuće kompanije imaju problem u u kojim još vrstama osiguranja vidite potencijal za rast? pa i na delatnost osiguranja. Ako posmatramo razvijenost tr- strane, tržište osiguranja u Srbiji je malo imajući u vidu razvije- prodaji tog osiguranja. Mislim da bi rešenje te situacije doprine- žišta osiguranja Srbije, pogotovo u odnosu na region, stepen na tržišta u svetu i postavlja se pitanje koliko je domaće tržište lo stabilnosti tržišta osiguranja. Tačno je da imamo veće učešće u životnim u odnosu na ne- razvoja nije u saglasnosti sa ekonomskim stepenom razvoja interesantno za velike svetske igrače u bilo kojoj grani, pa i u životna osiguranja, što je karakteristično za poslovanje naše našeg društva i još uvek vidim prostor za rast. Ako govorimo sektoru osiguranja. Naravno, u poslovanju velikih kompanija kompanije od samog početka i po tome se razlikujemo od kon- o slabostima u ovom sektoru, osnovnu slabost tržišta osigu- dolazi do promene strategije poslovanja. Iako ne raspolažem Kakve očekujete rezultate poslovanja na kraju ove godine i kurencije na tržištu osiguranja. U pogledu mogućnosti za rast ranja u Srbiji predstavlja nedovoljno promotivnih aktivnosti, jer tačnim informacijama, pretpostavljam da je došlo do strateških kakvi su planovi Wiener osiguranja u sledećoj godini? na tržištu u narednom periodu, životno osiguranje se godinama mi osiguravači ne radimo dovoljno na promociji osiguranja. Pri odluka koje podrazumevaju aktivnosti na nekim drugim svet- unazad spominje kao vrsta osiguranja koja ima veliki prostor tome, ne mislim na sve marketinške aktivnosti koje se sprovo- skim tržištima. Izvesno je da imamo u planu povećanje tržišnog učešća iznad za rast. Međutim, važno je naglasiti da okolnosti na finansij- de u skladu sa poslovnom politikom osiguranja, nego mislim na Naša grupacija VIG, recimo, veoma aktivno učestvuje u akvi- 10 odsto. Na kraju 2015. godine smo imali 9,73 odsto, što pod- skom tržištu mogu značajno uticati na tržište životnih osigu- promociju osiguranja kao jedne potrebe u životu savremenog zicijama i u drugim zemljama. Nakon objavljivanja akvizicije u razumeva rast premije osiguranja. Dakle, planiramo rast na po- ranja. Zapravo, pad kamatnih stopa na finansijskom tržištu ne čoveka. U prethodnom periodu uverili smo se, prilikom nepre- Srbiji, dobili smo obaveštenje da je počela akvizicija jedne kom- lju životnih i neživotnih osiguranja, takođe, planiramo profit na može ostati bez uticaja i na sektor osiguranja i to će pretpo- dviđenih situacija i elementarnih nepogoda, da ogroman deo panije na tržištu Rumunije i još jedne kompanije koja posluje u kraju ove godine. Za naredne godine mogu da najavim najnoviju stavljam usporiti rast životnih osiguranja. Pad kamatnih stopa imovine nije osiguran, da štete koje su se desile nisu pokrivene. baltičkim zemljama. Nemamo nagoveštaja da grupa planira još odluku, u strateškom poslovanju kompanije, da ćemo biti pri- na štednju u bankama utiče na to da osiguranje postaje sve Ove godine je bio slučaj sa štetom na usevima i to se ponavlja neke akvizicije na tržištu Srbije. sutniji u osiguranju auto-odgovornosti nego do sada. 56 57 TREBA ULAGATI U TRADICIONALNE PROIZVODE

Zoran Daljević, direktor centralnih finansija za Srbiju i Makedoniju, Atlantic Grupa

Naš cilj u kontekstu internacionalizacije je široka maloprodaja i da gotov proizvod visokog kvaliteta i premijum cene ravnopravno pozicioniramo na policama Evropske unije. Tako značajan iskorak na šira tržišta izvan regiona, zahteva i interna prilagođavanja u organizaciji poslovanja i pojačanje brendiranog asortimana, ali isto tako i što efikasniju organizaciju sopstvenih distributivnih kanala kako bismo na kvalitetnim temeljima nastavili internacionalni razvoj i rast

Kakva će 2016. godina biti za Atlantik Grupu sa stanovišta mentu Sportske i aktivne prehrane, kao i u manjoj meri de- prihoda, profita i investicija? presijacijom ruske rublje i srpskog dinara. Izuzmu li se na- vedeni efekti, prihodi od prodaje u odnosu na isti period lane Internacionalizacija kompanije, kao strateški cilj Atlantic Gru- rasli su u prvih šest meseci visokih 5,2 odsto. Pad dobiti iz pe započet krajem prošle godine reorganizacijom distribu- poslovanja u najvećoj meri uzrokovan je ranije najavljenim tivnog poslovanja kroz dve glavne zone - zonu Istok i zonu značajnim ulaganjima u razvoj distribucije sopstvenih bren- Zapad, definitivno će obeležiti čitavu 2016. godinu. Fokusirali dova u Nemačkoj i Austriji, a istovremeno gotovo svi poslovni Na drugoj strani, priznanja struke i naših vernih kupaca, čemu smo se na izgradnju i jačanje sopstvenih distributivnih i pro- segmenti beleže značajan rast profitabilnosti. Dodatan udar ČINJENICA JE DA SU KOMPANIJE je potvrda i istraživanje agencije Valicon - da su četiri robne dajnih kapaciteta. Uz već postojeće kompanije u Italiji, Velikoj na profitabilnost predstavljao je i rast cena sirove kafe na glo- marke Atlantic Grupe među top 10 brendova u regionu (Cede- Britaniji i Španiji, osnovane su nove distributivne kompanije i balnim tržištima robe, kao i jačanja američkog dolara, ali smo NA OVIM PROSTORIMA, KOLIKO vita, Smoki, Argeta i Cockta), govori nam da je Atlantic Grupa u Nemačkoj i Austriji. Krajnji cilj je razviti kvalitetnu sopstvenu uspeli da aktivnim hedžovanjem u većoj meri nadoknadimo kao kompanija renomiranih brendova, uz jaku sopstvenu di- distributivnu podršku celokupnom portfoliju Atlantic grupe na negativne efekte. GOD ZNAČAJNE I VELIKE U stributivnu mrežu, i ljude koji svojim znanjem i stavom do- svim ključnim međunarodnim tržištima. S Multipowerom kao Kao rezultat kontinuiranog ispunjavanja svih dosadašnjih pre- REGIONALNIM OKVIRIMA, prinose zajedničkim korporativnim vrednostima i rezultatima vodećim evropskim brendom sportske prehrane i grupom uzetih obaveza, i aktuelnog trenda manjih kamatnih stopa, u poslovanja - na pravom putu. jakih regionalnih brendova, koji već imaju istaknute pozicije maju smo sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) i JOŠ UVEK MALI SUBJEKTI NA u jugoistočnoj Evropi, a prisutni su i na zapadnim tržištima, četiri partnerske banke (Erste, Raiffeisen, Sberbank i Unicre- Šta očekujete od 2017. godine? Šta očekujete da budu gene- jer imaju snažan internacionalni potencijal (Argeta, Bakina dit), kao i Međunarodnom finansijskom korporacijom (IFC) do- VELIKIM TREĆIM TRŽIŠTIMA I ratori rasta, a šta bi mogli da budu izazovi? tajna, Donat Mg, Cedevita, Bebi), Atlantic Grupa će sigurno da govorili povoljnije finansijske uslove kreditnog paketa u vred- ostvari zacrtane strateške ciljeve usmerene na jačanje i šire- nosti od 191,5 miliona evra i ročnost kreditiranja je produžena. ZA ZNAČAJNIJI USPEH NA TIM Po poslednjim procenama očekivani rast BDP u 2016. je na ni- nje svoje prisutnosti u internacionalnim vodama. Da nam je strateški fokus kontinuirano smanjenje finansijske vou od oko 2,5 % dok je procena za 2017. u rasponu od 2,8 do Do kraja godine nastojaćemo da ispunimo planirane prihode zaduženosti, pokazuje i pad naših troškova za kamate od čak TRŽIŠTIMA MOŽDA TREBA DA 3% što je i dalje niže od većine zemalja u centralnoj i istočnoj od prodaje na nivou prošlogodišnjih i anuliramo pad prodaje 16 odsto i smanjenje neto duga na kraju 2015. godine, kao i PRONAĐU USPEŠNU FORMULU Evropi. Ono što posebno zabrinjava jeste i dalje visoka stopa u prvih šest meseci poslovanja koji je uzrokovan prekidom značajno povećane otplate obaveza za dugoročne kredite, što nezaposlenosti koja po procenama MMF za ovu godinu iznosi saradnje sa najvećim kupcem privatne robne marke u seg- se nastavilo i u 2016. godini. ZAJEDNIČKOG NASTUPA 18,6%, a približno ista se očekuje i sledeće godine. Prema

58 59 tome, u 2017. takođe treba biti umeren u prognoziranju rasta Gde vidite najveći prostor za napredak u povećanju proi- ničkog nastupa. To može, ali ne mora biti vlasničko povezi- Kako biste opisali poslovni ambijent u Srbiji i zemljama u prihoda. Na drugoj strani, prognoziran je i rast državnog duga zvodnje i izvoza hrane iz Srbije? vanje, možda treba osmisliti neki vid zajedničkog nastupa na okruženju u kojima poslujete? sa 62,8 odsto u 2015. do 74,4 odsto BDP u 2017. Istaknuto sajmovima i pojedinim tržištima. Sa druge strane, regionalno je da je za preokretanje trenda rastućeg državnog duga po- Proizvodi Bakina tajna su najbolji primer kvaliteta i mogućno- gledano, naše kompanije ovde u regiji imaju prednost, jer po- Rekao bih da su najveći izazovi, u različitoj meri, zajednički trebna brza primena planiranih reformi i brižljiva procena pre sti koje može da ima autentična regionalna proizvodnja hrane znaju tržište i navike potrošača tako da bolje i brže mogu da u čitavom regionu, a tu mislim prvenstveno na nezahvalno pristajanja na nove obaveze za potrošnju. Potencijalni gene- u svetu. To je robna marka koja je stvorila vrednost i došla do odgovore na zahteve sve kompleksnijeg tržišta. Primera radi ekonomsko okruženje, i dalje visoku nezaposlenost, pad rator rasta makroekonomskih pokazatelja može biti svakako nekog nivoa gde je nedostajao kvalitativan skok na sledeći, Smoki, kao vodeći flips u regiji, ili Cockta, jesu brendovi koji kupovne moći, strah koji je proizvela dugotrajna kriza... Iz izvozna industrija (Fijat ako prebrodi poteškoće na svetskom što je zahtevalo još kapitala i znanja kojih u datom okruže- bez obzira na prisutnost svetskih giganata, kakvi su Coca Cola perspektive regionalnog lidera u proizvodnji hrane i pića tržištu), poljoprivreda i rast investicija. Stabilna politička si- nju, pre prodaje. nije bilo. I sada je to najbolji spoj - rastuća i PepsiCo uspešno odolevaju i opstaju na tržištima regije. problem može biti i ograničeni prostor za rast i relativna za- tuacija, takođe, može tome da doprinese. Sa rastom stranih lokalna robna marka na platformi regionalne multinacionalne sićenost tržišta, uslovi u kojima prostor morate da nađete u investicija može se očekivati anuliranje negativnih efekata re- kompanije, kao što je Atlantic, koja proizvod, koji ima poten- Da li poslovanje Atlantik Grupe trpi zbog sive ekonomije? Na komparativnim prednostima u odnosu na konkurenciju, i da strukturiranja javnih preduzeća i smanjenja broja zaposlenih cijal, može da podigne na najviši nivo. Sa naše strane, Bakina koji način i gde vidite mogućnosti za smanjenje sive ekonomije? uzmete deo njihovog tržišnog kolača. Smatramo da imamo u državnom aparatu. Lično, predviđam mali rast potrošnje i tajna je prepoznata kao potencijal koji može da ima jako ve- te komparativne prednosti, a dodatni rast želimo da generi- samim time mogućnost rasta prihoda i daljeg privrednog ras- liku vrednost na svim tržištima u regionu, u Evropskoj uniji Sa 20,1% učešća u ukupnim prihodima od prodaje, kafa je šemo izlaskom na nova tržišta. ta, koji bi trebalo da srednjoročno gledano pređe 3% godišnje. i šire. Tako da je upravo sa ciljem dalje internacionalizacije najveća pojedinačna kategorija u Atlantic Grupi, sa 143 mili- Tek tada, ako budemo imali rast od 3,5% do 4% , možemo go- poslovanja i pojačanja brendiranog asortimana, Atlantic Gru- ona evra prihoda od prodaje. U Srbiji sa brendom Grand kafa Šta vidite kao najveće probleme u poslovanju u Srbiji? voriti o značajnijem oporavku i rastu naše ekonomije. A sa- pa pretprošle godine potpisala ugovor o stopostotnom preu- ostvarujemo preko 50 odsto svog vrednosnog učešća. Naša mim tim i o poboljšanju životnog standarda stanovništva. zimanju kompanije Foodland. Najvažniji deo asortimana pod kompanija samo po osnovu plaćanja carine i akciza na osnovu Probleme sam više-manje već naveo, a to je trenutno rela- brendom Bakina tajna obuhvata delikatesne namaze, umake i uvezene sirove kafe godišnje uplati 11 miliona evra. Na dru- tivno skroman privredni rast, nezaposlenost, glomazan dr- U kojoj meri je hrana iz Srbije, ali i iz regiona Zapadnog Bal- slatke namaze, kao i prirodne sirupe i sokove od svežeg voća goj strani, procena je da u Srbiju godišnje uđe između 4.000 i žavni aparat, rast zaduženosti države, nedovoljno izdvajanje kana, konkurentna na tržištima Zapadne Evrope, SAD ili Ru- i povrća stopostotne sledljivosti i pripremljene na domaći na- 5.000 tona sirove kafe, van carinskog nadzora, koja završi ko sredstava za stimulaciju dobrih ideja i domaćih privrednih sije? čin. „Zvezda“ asortimana svakako je domaći ajvar, koji je kao zna gde. Istovremeno, legalno tržište kafe u Srbiji vredi oko subjekata, ali i sporo prilagođavanje privrede zahtevima delikates već zapažen kod nekih svetskih prehrambenih trgo- 23.500 tona i kada se uporede podaci legalnog tržišta i sive tržišta i savremenim trendovima (za privredne subjekte je Evidentno je da unutar našeg portfolija postoji grupa proizvo- vačkih lanaca, kao i premijum trgovaca. Mi u ovoj kategoriji ekonomije, vidi se da nije došlo do pada kategorije, već su se bitno da razmišljaju kreativno i da razmišljaju za sutra, a da koja ima potencijal mnogo šire prodaje nego što to danas vidimo potencijal i očekujemo da ćemo u sledeće četiri godi- promenili kanali snabdevanja. Trenutno, zbog sive ekonomi- za državu da obezbedi uslove za razvoj). Zato je neophodno ostvarujemo. To su sa ovih prostora pre svega Argeta, Donat ne, pet do šest puta povećati proizvodnju i plasman proizvoda je u delu kafe gubitak je četiri do pet miliona evra godišnje. nastaviti i do kraja sprovesti zacrtane reforme, pre svega u Mg, Cedevita i Bakina tajna, jaki regionalni brendovi sa veli- Foodlanda i planski investirati kako bi se očuvao kontinuitet Na gubitku su i država i renomirani proizvođači, jer kada na oblasti javnog sektora, odnosno realizovati restrukturiranje kim internacionalnim mogućnostima. Svesni smo da to nije u kvalitetu proizvodnje i u povećanom obimu koji se planira berzansku cenu kafe dodate poreze i akcize, uz ulaganja koja javnih (državnih) preduzeća, nastaviti sa reformom državne nimalo lak posao i da treba da uložimo sve svoje potencijale u sledećih nekoliko godina. Naravno, predstoji nam nimalo svaka ozbiljna kompanija ima, onda je jasno da 100 odsto uprave i optimizacijom broja zaposlenih bez obzira što je to kako bismo ostvarili planirano, jer naš cilj u kontekstu inter- jednostavan put ulaganja i upoznavanja potrošača o tome šta mešavina robuste i minasa mora da ima svoju realnu cenu. bolno, osavremeniti i reformisati Poresku upravu i poreski nacionalizacije je široka maloprodaja i da gotov proizvod viso- je ajvar i šta u suštini predstavlja njegov kvalitet. Nelojalna konkurencija ne izmiruje obaveze prema državi, sistem (korišćenjem tehnologije i preventivnog delovanja kog kvaliteta i premijum cene ravnopravno pozicioniramo na Kada govorimo o Srbiji, sigurno je da treba ulagati u naše, izlazi sa cenom nižom od proizvođačke, pritom ne poštujući između ostalog). Sprovođenjem navedenih mera, Srbija će policama Evropske unije. Tako značajan iskorak na šira tržišta tradicionalne proizvode koji imaju autentičnost ovog pod- osnovno potrošačko pravo na kvalitet, jer ne znate šta pijete. biti više privlačna za investiranje i povezivanje na putu ka izvan regiona, zahteva i interna prilagođavanja u organizaciji neblja, tako da bi njihov kvalitet zadovoljio visoke evropske Generalno, samo ako u državi svi činioci rade svoj posao, mo- EU. Očekuje nas puno posla, ali ipak mislim da će nam na poslovanja i pojačanje brendiranog asortimana, ali isto tako standarde, ali i zadržao tu svoju autentičnost, što sigurno do- guće je efikasno artikulisati interese svih strana da bi se dobio kraju naredne godine biti bolje, a pre svega očekujem stabil- i što efikasniju organizaciju sopstvenih distributivnih kanala prinosi i mogućoj ceni na policama u svetu. Generalno, treba i prodao kvalitetan proizvod - od proizvođača, preko države do nost i predvidljivost, što je ključno za podsticajno poslovno kako bismo na kvalitetnim temeljima nastavili internacionalni da verujemo u sebe i da ulaganjem u razvoj i osavremenjiva- krajnjeg kupca, i to je ono za šta se mi kao renomirani i najveći okruženje. razvoj i rast. To je bio razlog što smo krajem prošle godine nje proizvodnje, dugoročno ostvarimo kvalitet bez oscilacija. proizvođač kafe u regionu sve vreme zalažemo. sproveli već pomenutu, novu organizaciju distributivnog po- Opredeljenje mora biti usmereno na povećanje iskorišćenosti Imajući u vidu da, prema istraživanju (MIMIC metoda), siva Kakvi su planovi AG u vezi sa daljim širenjem? Da li plani- slovanja kroz Zonu Istok i Zonu Zapad, i osnovali sopstvene kapaciteta (koja je kod naših proizvođača hrane neujedna- ekonomija predstavlja čak 30% BDP-a onda je jasno da su po- rate nove akvizicije i/ili ulaske u nove oblasti poslovanja? distributivne kompanije u Austriji i Nemačkoj. Kako bi se lo- čena) kao i izvozu gotovih proizvoda (trenutno više od 50% trebne sistemske mere kako bi se ona suzbila. Primera radi, kalno znanje i stečeno iskustvo iskoristili na najbolji mogući izvoza čine žitarice, voće i povrće...). Za sve to je potrebna i kada bi se siva ekonomija svela na 26,7% od BDP-a, što je način, svako distributivno područje imaće lokalnu funkciju podrška države kako bi stimulisala taj trend, koji se, gledano bio neki prosek 11 zemalja srednje i istočne Evrope u trenut- Spajanja i akvizicije postaju sve aktuelniji globalni trend u upravljanja robnim markama. Naš osnovni cilj je da brendo- na duge staze, može višestruko isplatiti. ku pristupanja EU, to bi značilo da se u legalne tokove vrati kompanijskim strategijama za ostvarivanje rasta, i Atlantic vima u koje posebno verujemo, damo punu podršku u daljem 1 milijarda evra u narednih pet godina, što nije malo. Dakle, je već prošao kroz nekoliko uspešnih akvizicija, što ne is- razvoju i u dodatnom jačanju pozicija na međunarodnim trži- Kakav je vaš stav o idejama da bi kompanije iz regiona tre- potrebna je široka akcija koju bi predvodila država i zato po- ključuje buduće slične poslovne transakcije. Suština je u do- štima i kroz investiciona, i kroz marketinška i kroz ulaganja balo da se povežu kako bi mogle da se odupru konkurenciji zdravljamo odluku vlade Srbije da 2017. i 2018. proglasi za brom planiranju i upravljanju rizicima, tako da uvek razma- u ljude. Generalno, za izvoz hrane potrebno je, osim kvaliteta multinacionalnih kompanija iz razvijenih zemalja? godine borbe protiv sive ekonomije. Kroz nacionalni plan za tramo potencijalne prilike i mogućnosti. Ukratko, da bismo i ustaljenih standarda, poznavanje navika i ukusa potrošača smanjenje sive ekonomije, gde bi pored boljeg funkcionisanja se opredelili za neku kupovinu potrebno je da potencijalno na inotržištu, kao i odgovarajući marketinški nastup. Takođe, Činjenica je da su kompanije na ovim prostorima, koliko god državnih organa, inspekcija, carine i poreskih službi, uveli i preduzeće ima zdrave osnove i da se uklopi u našu strategiju jedan od bitnih elemenata je i članstvo u Svetskoj trgovinskoj značajne i velike u regionalnim okvirima, još uvek mali su- stimulativne mere koje bi dovele do toga da privredni subjekti, razvoja. Takav primer bio je i sa Bakinom tajnom, a što se organizaciji kroz koju bismo imali bolji okvir spoljnotrgovin- bjekti na velikim trećim tržištima i za značajniji uspeh na tim kao i građani, sami povedu računa da u svom neposrednom tiče novih oblasti i tu je u pitanju dugoročna strategija, tako skog poslovanja. tržištima možda treba da pronađu uspešnu formulu zajed- okruženju utiču na smanjenje sive ekonomije. da pažljivo osluškujemo i pratimo šta se dešava na tržištu.

60 61 paka stečajeva i izvršenja, te zaštite prava poverilaca. Mere koje je NBS sprovela u okviru Strategije su značajne, ali nažalost ne mogu dati pune efekte ukoliko izostane suštinska reforma POZITIVNI POMACI NA sudstva i Poreske uprave koja bi obezbedila jednoobraznu, do- slednu i efikasnu zaštitu zakonom definisanih prava poverilaca.

Da li očekujete oporavak kreditne aktivnosti, posebno prema BANKARSKOM TRŽIŠTU privredi i od čega će to zavisiti?

član Izvršnog odbora i direktor za upravljanje finansijskim poslovanjem Banca Intesa Kao što sam već pomenula, postoji osnov za umeren optimi- Dragica Mihajlović, zam kada je reč o oporavku kreditne aktivnosti. Trend rasta kreditiranja nastavljen je i tokom prvih šest meseci ove godine, Prvi vidljivi i ohrabrujući znaci oporavka domaće privrede uočeni su u drugoj polovini 2015. ali je još uvek prevashodno generisan rastom kredita sektoru stanovništva. Na drugoj strani, ciklusi redovnog snižavanja re- godine i taj trend je bio prisutan i tokom ove godine. Stimulativna monetarna politika, jačanje ferentne kamatne stope centralne banke i ambijent niskih ka- ekonomske aktivnosti u okruženju relativne stabilnosti domaće valute, posle produženog perioda matnih stopa na međunarodnom tržištu kreirali su uslove za stagnacije, pospešili su revitalizaciju kreditne aktivnosti banaka. Na nivou bankarskog sektora, značajno snižavanje kamata na kredite, koje su sada na rekord- ostvaren je blagi rast kredita građanima i privredi, a posebno ohrabruje viši udeo odobrenih no niskom nivou, što bi trebalo da dinamizuje i kreditnu aktiv- nost ka privredi. Dinamičnija privredna aktivnost projektovana dinarskih plasmana. Takođe, evidentni su pozitivni pomaci u procesu rešavanja problema udela za ovu i narednu godinu nastaviće da deluje podsticajno na nenaplativih kredita u prvom redu zahvaljujući preduzetim aktivnostima poslovnih banaka i rast kredita privredi, koji se pre svega očekuje u domenu kre- merama sprovedenim u okviru nacionalne Strategije za rešavanje pitanja problematičnih kredita ditiranja mikro, malih i srednjih preduzeća. Zahvaljujući rastu industrijske proizvodnje i izvoza, smanjenju fiskalne i spoljnotr- govinske neravnoteže, makroekonomski izgledi zemlje sada su znatno povoljniji nego pre godinu dana, što potvrđuju i pozitivne Kakva je 2015. godina bila za Intesa banku i uopšte za ban- nivoa kamatnih stopa, značajna likvidnost domaćih banaka ocene Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda. Ipak, karski sektor u Srbiji? i dalje otežano usmerava ka podsticanju kreditne aktivnosti. za održivost takvih rezultata i zdrav rast na duže staze presud- Razlozi se nalaze u još nedovoljno oporavljenoj kreditnoj tra- opterećuju bilanse i ozbiljno narušavaju profitabilnost. Taj peri- no je da se nastavi sa poboljšanjem investicionog ambijenta i Sumirajući rezultate poslovanja Banca Intesa, rekla bih da smo žnji privrede, odnosno, svojevrsnoj apstinenciji solidnih predu- od je iza nas, i sada govorimo o oporavku kreditne aktivnosti i sprovođenjem svih ključnih reformi dogovorenih sa MMF-om. i u uslovima izazovnog tržišnog okruženja, ostvarili postavljene zeća od značajnijih investicija. Nadamo se da će stabilizacija stabilizaciji situacije sa lošim kreditima. Štaviše, ozbiljniji potezi ciljeve, uvažavajući načela društveno odgovornog poslovanja. i unapređenje makroekonomskih prilika doprineti oporavku rešavanja ovog pitanja ostvareni su tokom ove godine. Činje- Da li i kakve promene očekujete u bankarskom sektoru u na- Strateška usmerenost ka očuvanju i unapređenju zadovoljstva dugoročnog investicionog kreditiranja koje nam trenutno nedo- nica je da su banke tokom poslednjih nekoliko godina zaista rednom periodu? klijenata, kroz razvoj inovativnih proizvoda i unapređenje njiho- staje. Takođe, i pored prvih ohrabrujućih signala kada je reč o uradile mnogo na smanjivanju nivoa nenaplativih kredita kroz vog iskustva u radu sa bankom, omogućilo nam je da i protekle smanjenju nivoa nenaplativih kredita, loši plasmani i dalje osta- njihovo restrukturiranje, preuzimanje i prodaju, uz istovremeno Činjenica je da produženo okruženje niskih kamatnih stopa uz godine potvrdimo vodeću poziciju u bankarskom sektoru Sr- ju relevantan izazov koji opterećuje bilanse banaka i u velikoj unapređenje kriterijuma selekcije klijenata, uvođenje sofistici- vrlo jaku konkurenciju na tržištu, za banke predstavlja posebnu bije. Ostvaren je dinamični rast ukupnih plasmana, posebno u meri sputava dinamičniji oporavak kreditne aktivnosti. Poučene ranih sistema za rano prepoznavanje povećanog kreditnog ri- vrstu izazova i da se rešenja moraju tražiti u konstantnom po- delu poslovanja sa stanovništvom gde je godišnja stopa rasta negativnim iskustvima iz skorije prošlosti, banke su generalno zika, kao i snažno jačanje organizacionih delova zaduženih za većanju efikasnosti poslovanja i unapređenju kvaliteta usluge premašila 7 odsto, a produžena je i ročnost odobrenih kredita. pooštrile kriterijume selekcije dužnika i usmerile se na kvalitet- monitoring, naplatu i upravljanje lošim zajmovima. Svi predu- klijentima. Na jednoj strani, banke moraju da smanjuju svoje Posebno smo zadovoljni razvojem obima poslovanja sa malim niji deo tržišta kroz značajno snižavanje kamatnih stopa, što se zeti koraci doprineli su da se ne samo uspori priliv novih loših operativne troškove dok su, na drugoj, neophodna značajna i srednjim preduzećima i preduzetnicima i u tom segmentu vi- odražava na finansijski učinak sektora. Ipak, važno je istaći da kredita, već i da se njihov iznos donekle umanji. investiranja kako bi se održao korak sa savremenim tenden- dimo značajan potencijal za dalji rast. Istovremeno, ostvaren nenaplativi plasmani, iako na visokom nivou, ne predstavljaju cijama. Naime, unapređenje uslužnih modela kroz dalji razvoj je rast depozitnih izvora od 8 odsto koji potvrđuje visok stepen pretnju za stabilnost bankarskog sektora, imajući u vidu vrlo Da li u Srbiji funkcioniše tržište NPL? Da li ima nekih smetnji alternativnih kanala distribucije, uz aktivnije integrisanje ino- poverenja koje nam klijenti ukazuju. Snažna kapitalna baza i visok nivo pokrića loših kredita rezervacijama. ili prepreka da se banke brže oslobode loših plasmana? vacija u poslovanje, nameće se ne samo kao logično rešenje, visok kvalitet kreditnog portfolija dodatno potvrđen dijagno- već i kao odgovor na zahtev ubrzanog tehnološkog razvoja i stičkom studijom, uz jaku likvidnost, daju nam povoljne pretpo- Prema poslednjim podacima NBS udeo NPL zajmova se blago Smatram da na bazi svega nekoliko transakcija prodaje port- rastućih očekivanja klijenata koja iz njega proizlaze. Dodatno stavke za nastavak stabilnog i uspešnog poslovanja na održi- smanjuje. Da li vidite to kao dugoročniji trend i šta je doprinelo folija nenaplativih potraživanja još uvek ne možemo govoriti prilagođavanje će podstaći i konkurencija koja polako dolazi sa vim osnovama i u ovoj godini. tome? o aktivnom tržištu loših kredita u našoj zemlji. U prethodnom nebankarskog tržišta, i ovde pre svega mislim na mogućnost periodu kreiran je solidan pravni okvir kroz donošenje mera organizovanja platnog prometa od strane nebankarskih institu- Koji su najveći izazovi sa kojima se banke suočavaju? Ohrabruje činjenica da se bankarski sistem zemlje izmestio iz centralne banke, usvajanje nacionalne Strategije, kao i donoše- cija, kao i na pojavu internet platformi preko kojih se obavljaju i vrlo nezavidne pozicije gde ne samo da postoji konstantan ra- nje novih i unapređenje postojećih zakona, uključujući Zakon o tradicionalni kreditni poslovi. U tom smislu, dalja konsolidacija Bankarski sektor Srbije je u velikoj meri izložen istim izazovi- stući priliv loših plasmana, već se javlja i problem pada kredit- izvršenju i obezbeđenju i Zakon o hipoteci. I pored toga, banke srpskog bankarskog tržišta je neminovna jer određeni broj ba- ma i rizicima kao i bankarski sistemi u našem širem okruže- ne aktivnosti. To su ozbiljno narušeni uslovi poslovanja za ban- se i dalje suočavaju sa brojnim preprekama na putu rešavanja naka jednostavno neće biti u mogućnosti da svoje poslovanje nju. Naime, nepovoljna okolnost je da se, i pored vrlo niskog ke kada nedostaje novih, tzv. zdravih kredita, a loši počinju da ovog problema, posebno u delu nedovoljne efikasnosti postu- prilagodi novom okruženju.

62 63 koji karakteriše niska inflacija, stabilnost kursa i niže kamatne stope na dinarske kredite kao rezultat prethodnog ublažava- nja monetarne politike. Sve banke su motivisane da koriste BANKE SU OPREZNIJE U dinarske izvore finansiranja politikom obavezne rezerve Na- rodne banke Srbije. Na nivou bankarskog sektora, 3/4 svih kredita fizičkim licima su plasirani u dinarima, dok je više od KREDITNOJ AKTIVNOSTI 90% potrošačkih kredita u Vojvođanskoj banci u dinarima. Fi- zička lica su uglavnom orijentisana ka kreditima u domaćoj valuti. Što se tiče valutnog rizika, u Srbiji imamo stabilnost Marinos Vathis, predsednik Izvršnog odbora Vojvođanske banke deviznog kursa kao rezultat zdravih makroekonomskih poka- zatelja u zemlji i dobro odmerenih intervencija centralne ban- ke na deviznom tržištu.

Banke su u Srbiji izuzetno dobro kapitalizovane, adekvatnost kapitala je blizu 22%, ali to je Da li očekujete konsolidaciju tržišta s obzirom na veliki broj takođe i pokazatelj zašto banke ovde ne beleže velike profite banaka na prilično malom tržištu?

S obzirom na veličinu bankarskog sektora, može se tvrditi da Kakva je 2016. godina bila za Vojvođansku banku i šta očeku- da prvoklasne evropske banke imaju pokazatelj adekvatnosti je broj banaka koje posluju prevelik. Ipak, tržište uvek odlučuje jete u narednoj godini? kapitala između 8% i 10%, a da je prosek ovde približno 22%, to šta je potrebno, a šta ne, tako da ako je broj veliki, tržište će je indikacija koliko su srpske banke zaista dobro kapitalizovane, napraviti balans bilo konsolidacijom ili izlaskom sa tržišta. U 2016. godini Vojvođanska banka je nastavila da beleži pozitiv- ali to je takođe i pokazatelj zašto banke ovde ne beleže velike ne rezultate u svim poslovnim segmentima; tokom prvih šest profite. U Vojvođanskoj banci pokazatelj adekvatnosti kapitala Već nekoliko godina imamo stagnaciju kreditiranja privrede. Kako očekujete da će se kretati kamatne stope u narednom meseci Banka je ostvarila dobit nakon oporezivanja od RSD 365 je 18,55%. Mi smo samofinansirajuća banka sa viškom likvid- Kada se može očekivati da se ovaj trend preokrene i započne periodu? miliona. Banka je takođe od decembra 2015. godine uspela da nosti, koja se isključivo finansira iz depozita svojih klijenata. rast? uveća ukupnu aktivu za RSD 4 milijarde i trenutno ima više od Konstantan nam je cilj da imamo zdravu ravnotežu između ko- Ne očekujemo dalje smanjenje kamatnih stopa; mislimo da RSD 124 milijarde. Kao samofinansirajuća banka uz pokazatelj rišćenja naših depozita i kapitala kako bismo imali najveći mo- Zbog finansijske krize tokom poslednjih godina, sve banke su će se one zadržati na trenutnom nivou i objasniću vam zašto. adekvatnosti kapitala sa sigurnošću iznad regulatornog praga, gući povraćaj, bez ugrožavanja naših klijenata i akcionara. Po- postale opreznije prilikom odobravanja kreditnih plasmana, U poslednje tri godine, Narodna banka Srbije je smanjila re- Banka se fokusirala na kreditiranje malih i srednjih preduzeća kazatelj problematičnih kredita u Vojvođanskoj banci je daleko što je usporilo brzinu kreditne ekspanzije. Ovo je dovelo do vi- ferentnu kamatnu stopu nekoliko puta, čime je ista dostigla i na poslovanje sa stanovništvom. Potvrda naše jake likvidno- ispod tržišnog proseka, dok je pokriće rezervacijama dostiglo ška likvidnosti, što je za rezultat imalo dve posledice: značajno sadašnji nivo od 4,00% kao rezultat fiskalne konsolidacije, sti je još jednom dokazana našom jakom bazom depozita. Naši 74 procenta krajem juna 2016. godine. Uspeli smo da ga odr- smanjenje kamatnih stopa i, usled budžetskih razloga, poste- stabilnosti deviznog kursa, niskih inflatornih pritisaka, ubla- ukupni depoziti uvećali su se za RSD 3,3 milijarde ili 3,3% od de- žimo stabilnim usled činjenice da imamo strogu politiku upra- penu relaksaciju kreditne procene. Međutim, stvari su počele žavanja monetarne politike, niskih kamatnih stopa u zoni evra cembra 2015. godine, i time nam je omogućeno da negujemo vljanja rizicima kao i jak tim koji analizira i razume poslovanje da se menjaju s početkom 2015. godine pošto smo bili svedoci i jake konkurencije među bankama. Tako da danas u bankar- rast bančinih budućih plasmana klijentima. Uveli smo inovacije naših različitih klijenata, kako bi se izbegli problemi ili kako se pozitivnih faktora poput rasta BDP-a, stabilnog kreditnog rejtin- skom sektoru imamo kamatne stope na kredite na najnižim i poboljšali proizvode i usluge našim klijentima. Obim kreditira- ne bi opteretili klijenti zbog nemogućnosti da servisiraju svoje ga zemlje, smanjenja referentne kamatne stope kako od stra- nivoima, praćene trendom niskih kamatnih stopa na depozite, nja je nastavio da raste uz zadržano tržišno učešće od skoro pet kredite. ne Narodne banke Srbije tako i Evropske centralne banke na koji su osnovni izvor finansiranja kreditne aktivnosti u Srbiji. procenata kada su u pitanju krediti stanovništvu, uz očekivanja evropskom tržištu, uz dodatno smanjenje EURIBOR-a i LIBOR-a Pored toga, na domaće okruženje kamatnih stopa uticaće za dalji rast u ovoj godini. Sledeće godine fokusiraćemo se na fi- Da li očekujete smanjenje udela NPL i od čega će to zavisiti? na međubankarskom tržištu. Sve ovo doprinelo je povoljnijoj trendovi i dešavanja u svetu kao eksterni makroekonomski zička lica koja su već dugo vremena bila lišena nekih želja i sno- kreditnoj sredini za klijente. Na tržištu smo svedoci rasta do- faktori. Trenutno imamo ekspanzivnu monetarnu politiku va, i sada možemo da im pomognemo u ispunjavanju istih pru- Ukupan nivo problematičnih kredita u Srbiji je ostao visok, uz maćih kredita privredi i verujem da će se u ovom pravcu na- Evropske centralne banke koja za cilj ima da podstakne pri- žajući im bolji pristup finansiranju. Posebnu pažnju posvetićemo ukupne bruto problematične kredite of 3,3 milijarde evra i NPL staviti i tokom 2017. godine. Mogu vam detaljnije obrazložiti na vrednu aktivnost i inflaciju u evrozoni u kojoj je referentna ka- takođe preduzetnicima koji razvijaju inovativne ideje i pomažu pokazateljem od 20,2% u bankarskom sektoru u prvoj polovi- primeru Vojvođanske banke. U poslednje vreme primetili smo matna stopa smanjenja na 0%, a stopa na depozitne olakšice oporavak srpske privrede. Kao banka koja je tradicionalno u svo- ni 2016. godine. Optimističan sam da ako se bude sledila nova porast aktivnosti u vezi sa nekretninama na tržištu, i takvim je u minusu. Nadalje, možemo da očekujemo da će Fed u SAD joj istoriji orijentisana ka Vojvodini, ponudićemo poljoprivrednim strategija formirana od strane Vlade i Narodne banke Srbije, da projektima velikih razmera obezbeđujemo finansiranje. Sa dru- da uveća kamatnu stopu u dolarima do kraja godine, što zavi- kompanijama u Srbiji nove poljoprivredne proizvode skrojene po ćemo videti opadanje nivoa problematičnih kredita. Međutim, ge strane, naši klijenti iz segmenta malih i srednjih preduzeća si od ključnih makroekonomskih pokazatelja ekonomije SAD, meri. Mladi klijenti su nam postavili izazov da pružimo najbolje zavisiće i od volje banaka da prestanu da snose troškove koji traže više dugoročnih investicionih kredita i revolving kredita. koja je na dobrom putu. BREXIT će takođe doneti nove pro- od sebe i da kažemo, pomeramo granice, te sam veoma zado- potiču od problematičnih kredita. Veoma će doprineti ako sve Ovo je sve veoma važno, jer ukazuje da je ekonomija na dobrom mene, mada su se tržišta jako brzo stabilizovala nakon oštre voljan zbog novog segmenta koji smo nedavno počeli da nudimo banke počnu sa implementacijom mehanizma za rano otkri- putu. reakcije posle referenduma u Ujedinjenom Kraljevstvu. mladim ljudima u ovoj zemlji. vanje NPL-ova i rade na povraćaju takvih plasmana. Ovo pod- Cena nafte će odigrati značajnu ulogu, s obzirom na to da su razumeva da poznajemo naše klijente, što bi se reklo u dušu, U kojoj meri su građani spremni da se zadužuju u dinarima u trenutna dešavanja veoma interesantna, gde se čini da je Ru- Koliki je iznos nenaplativih kredita i kolika je kapitalna ade- da smo u stalnom kontaktu sa njima, imamo uvid i mogućnost odnosu na kredite indeksirane u evrima? Da li su upoznati sa sija spremna da se priključi naporima OPEC-a u ograničava- kvatnost banke? provere svih dostupnih podataka, imamo pravu informaciju valutnim rizicima koje nose krediti u stranoj valuti? nju proizvodnje nafte bilo obustavljanjem ili smanjenjem. Sa u svakom trenutku i znamo šta se dešava na tržištu. Ovo će druge strane, Kina se suočava sa iznenađujućim smanjenjem Banke su u Srbiji, kao rezultat kreiranja sektora od strane re- osloboditi likvidnost bankama koje će zauzvrat biti voljnije da je Trend dinarizacije u Srbiji ide uzlaznom putanjom, uz Narodnu izvoza i povećanjem uvoza, nešto je što svi treba da pratimo u gulatora, izuzetno dobro kapitalizovane. Ako uzmemo u obzir ponovo usmere ka zdravom delu realne ekonomije. banku Srbije koja podržava proces dinarizacije kroz ambijent narednom periodu.

64 65 FONDACIJA KONRAD ADENAUER

Fondacija Konrad Adenauer (KAS) je nemačka politička organizacija.

KAS deluje nezavisno u oblastima političkog savetovanja i obrazovanja. Od 1964. godine nosi ime prvog nemačkog saveznog kancelara, čije principe Fondacija sledi kao svoju obavezu. Fondacija je prisutna u mnogim zemljama sveta, a i u Nemačkoj ima razvijenu mrežu Obrazovnih centara.

Srbija i Crna Gora nalaze se trenutno u procesu tranzicije. Svim građanima društva, uključujući i političare, predstoje veliki izazovi koje treba prevazići: u ekonomskom, socijalnom i društvenom domenu.

Fondacija Konrad Adenauer želi u pozitivnom duhu da isprati ove procese. Naši seminari, radionice i konferencije treba da doprinesu boljem razumevanju principa Evropske unije, odgovornosti partija i parlamenta, poimanju pravne države i slobodnih medija. Posebno se obraćamo mladim i politički zainteresovanim ljudima.

Oblasti rada Fondacije Konrad Adenauer za Srbiju i Crnu Goru su:

• Partije i parlamentarno savetovanje • Jačanje evropske sposobnosti Srbije i Crne Gore • Uspostavljanje pravne države • Pružanje informacija o socijalnoj tržišnoj privredi • Obuka novinara • Međureligijski i međuetnički dijalog • Program stipendiranja. www.kas.de/serbien

67 CIP - Каталогизација у публикацији - Народна библиотека Србије, Београд

658.1:330.143(497.11)”2008/2015”(083.41) 330.3(497.11)”2016”(047.53)

STO najvećih sto 100 najvećih 100 najboljih / [urednik Biljana Stepanović] : 2008- 2015. - Beograd : Business Info Group, 2016 (Beograd : Cali- graph). - 65 str. : portreti, tabele ; 26 cm

Tiraž 3.000.

ISBN 978-86-89139-11-2 1. Степановић, Биљана [уредник] a) Привредна друштва - Профитaбилност - Србија - 2008- 2015 - Статистика b) Србија - Економске прилике - 2016 - Интервјуи COBISS.SR-ID 227347980 70