A. Backo, HRM Sultan Muedzul Lail Tan Kiram

АЛЕКСАНДАР БАЧКО

Њ.К.В. СУЛТАН МУЕДЗУЛ ЛАИЛ ТАН КИРАМ И СУЛТАНАТ СУЛУ

Уредник

Игор Мојсиловић

Издање аутора

БЕОГРАД, СРБИЈА 2019.

ALEKSANDAR BAČKO

HRM SULTAN MUEDZUL LAIL TAN KIRAM AND THE SULTANATE OF SULU

Editor

Igor Mojsilović

Published by Author

BELGRADE, SERBIA 2019.

HRM Sultan Muedzul Lail Tan Kiram and The Sultanate of Sulu

Author Aleksandar Bačko GCPS

Editor Igor Mojsilović

Corrector Dragana Bačko

Translation into Russian Miodrag Rođenkov

Published by Author

All rights reserved by Author © 2019 Aleksandar Bačko

ISBN 978-86-900216-4-2

Dedicated to

His Royal Majesty

Paduka Mahasari Al-Maulana Ampun Sultan Hadji Muedzul-Lail Tan Kiram ibni Almarhum Sultan Mohammad Mahakuttah Abdulla Kiram

The 35th Sultan of Sulu and North Borneo

Grand Sayyid and Hereditary Sovereign of The Royal and Hashemite Order of the Pearl etc. etc.

INTRODUCTION

His Royal Majesty Sultan Muedzul Lail Tan Kiram is 35th Sultan of Sulu and North Borneo, Grand Sayyid (Grand Master) and Hereditary Sovereign of The Royal and Hashemite Order of the Pearl. His Royal Majesty is also current Head of the Royal House of The Sultanate of Sulu and North Borneo.

It is a long and exciting history of this Sultanate, located in Southeast Asia - on island Jolo, numerous other islands of Sulu Archipelago, as well as northern part of Borneo.

Sultanate of Sulu and North Borneo is founded during the 15th century. It remained independant until 20th century. During this long period, members of the same dynasty, which became known under surname Kiram, ruled in the Sultanate.

Similar as in earlier periods of Sultanate of Sulu and North Borneo, many significant events happened during the time of His Royal Majesty Sultan Muedzul Lail Tan Kiram. Among other significant events, there were foundation of The Royal and Hashemite Order of the Pearl (2011), coronation of His Royal Majesty The Sultan (2012), as well as other important happenings.

This book is based on supplemented and corrected text of the earlier monography of the same author, “Sultanate of Sulu – notes from the past and present times” (2015), as well as on other author’s texts and translations of the texts concerning Sultanate od Sulu and North Borneo.

With great respect, author and editor are dedicating this book to His Royal Majesty Paduka Mahasari Al-Maulana Ampun Sultan Hadji Muedzul-Lail Tan Kiram ibni Almarhum Sultan Mohammad Mahakuttah Abdulla Kiram The 35th Sultan of Sulu and North Borneo Grand Sayyid and Hereditary Sovereign of The Royal and Hashemite Order of the Pearl etc. etc. Author Aleksandar Bačko GCPS

HIS ROYAL MAJESTY AMPUN SULTAN MUEDZUL LAIL TAN KIRAM OF SULU AND NORTH BORNEO

His Royal Majesty Muedzul Lail Tan Kiram, 35th Sultan of Sulu and North Borneo is born on August 28th 1966. in Jolo, Sulu. His Royal Majesty is the oldest son of late Sultan Mohammed Mahakuttah A. Kiram of Sulu (reigned 1974 – 1986) and his first wife Dayang-Dayang Farida Tan-Kiram.

Ancestors of His Royal Majesty Ampun Sultan Muedzul Lail Tan Kiram of Sulu and North Borneo, by straight male line, are following: Sultan Mohammed Mahakuttah Kiram (father of His Royal Majesty) – Sultan Moh. Esmail E. Kiram (grandfather of His Royal Majesty) - Sultan Muvallil Wasit Kiram - Sultan Jamalul A'Lam - Sultan Moh. Polalun Kiram - Sultan Jamalul Kiram I - Sultan Alimud Din II - Sultan Sharapud Din - Sultan Alimud Din I.

As a child, on May 24th 1974, His Royal Majesty Muedzul Lail Tan Kiram was crowned as Raja Muda (Crown Prince, heir to the Throne) of the Sultanate of Sulu. It was on the same day, when His Royal Majesty’s father was crowned for the Sultan of Sulu. This acts were supported by HE Ferdinand Marcos, President of Republic of Philippines. In official Memo Order 427 issued at that time, it was stated, that “The Government has always recognised the Sultanate of Sulu as the legitimate claimant to the historical territories of the Republic of Philippines”. In that way, Sultan Mohammed Mahakuttah A. Kiram and (then) Crown Prince Muedzul Lail Tan Kiram became last bearers of these functions, officialy recognized by the Government of Republic of Philippines.

After passing away of late Sultan Mohammed Mahakuttah A. Kiram of Sulu and Nort Borneo, His Royal Majesty Muedzul Lail Tan Kiram became Head of The Royal House of Sulu and North Borneo (Kiram Dynasty), on February 16th 1986.

His Royal Majesty Muedzul Lail Tan Kiram studied at Universidad de Zamboanga (Zamboanga City, Philippines), becoming Bachelor of Arts. His Royal Majesty continued higher studies in Lahore (Pakistan), during 1995. and 1996.

In 2011, His Royal Majesty used sovereign rights of legal “fons honorum” (fount of honour), by founding The Royal and Hashemite Order of the Pearl of Sulu, and becoming Grand Sayyid (Grand Master) of this distinguished Order.

His Royal Majesty Muedzul Lail Tan Kiram was crowned as 35th legitimate Sultan of Sulu and North Borneo, on September 15th and 16th 2012. Coronation process took place in Mainbung (Sulu), in presence of dignitaries of Sultanate, religious leaders, foreign guests, as well as large number of people of Sulu.

In marriage with Her Majesty Ampun Babai Mellany S. Kiram, His Royal Majesty Ampun Sultan Muedzul Lail Tan Kiram has seven children: HRH Raja Muda (Crown Prince) Moh. Ehsan S. Kiram, HRH Datu Nizamuddin S. Kiram, HRH Dayang-Dayang Rahela S. Kiram, HRH Datu Jihad S. Kiram, HRH Datu Mujahid S. Kiram, HRH Dayang-Dayang Redha S. Kiram and HRH Datu Mahakuttah S. Kiram.

Adopted children of His Royal Majesty Sultan Muedzul Lail Tan Kiram are HRH Datu Dr. Cheong Ming Lam and Dayang–Dayang Yoke C. Looi.

His Royal Majesty is also member of highest ranks of distinguished foreign Orders of Chivalry, such as: Member of The Royal Order of the Engabu of The Kingdom of Bunyoro- Kitara, Grand Cross of The Order of the Eagle of Georgia and the Seamless Tunic of Our Lord Jesus Christ of Georgia, Grand Cross of The Royal Order of the Drum of Rwanda, Grand Cordon of The Imperial Order of the Dragon of Annam of Vietnam, Grand Cordon of The Order of the Ethiopian Lion, and Honorary Cross of The Royal and merciful Society of Belgium.

HRM Sultan of Sulu is also awarded with: US President’s Lifetime Achievement Award, Order of Primus inter Pares by the Scientific Consortium of Moscow State University, appointment as Honorary Professor of Leadership from the Central American Institute of Asia Pacific Studies and appointment as Accademico d'Onore Classe Speciale of Real Academia Sancti Ambrosii Martyris (Italy).

HM Sultan Mohammed Mahakuttah Kiram

ЊЕГОВО КРАЉЕВСКО ВЕЛИЧАНСТВО МУЕДЗУЛ ЛАИЛ ТАН КИРАМ СУЛТАН СУЛУА И СЕВЕРНОГ БОРНЕА (IN SERBIAN)

Његово Краљевско Величанство Муедзул Лаил Тан Кирам, 35. Султан Сулуа и Северног Борнеа, рођен је 28. августа 1966. године у граду Холо (Сулу). Његово Краљевско Величанство је најстарији син покојног Султана Сулуа, Мохамеда Махакутаха А. Кирама (на престолу је био 1974 - 1986) и његове прве супруге, Дајанг-Дајанг Фариде Тан-Кирам.

Преци Његовог Краљевског Величанства Султана Сулуа и Северног Борнеа Муедзула Лаила Тан Кирама, по правој мушкој линији, су следећи: Султан Мохамед Махакутах Кирам (отац Његовог Краљевског Величанства) – Султан Мох. Есмаил Е. Кирам (деда Његовог Краљевског Величанства) – Султан Мувалил Васит Кирам – Султан Џамалул Алам – Султан Мох. Полалун Кирам – Султан Џамалул Кирам I - Султан Алимуд Дин II – Султан Шарапуд Дин – Султан Алимуд Дин I.

Као дете, 24. маја 1974. године, Његово Краљевско Величанство Муедзул Лаил Тан Кирам био је крунисан, као Принц Престолонаследник (наследник трона) Султаната Сулу. Истога дана је отац Његовог Краљевског Величанства био крунисан за Султана Сулуа. Овај чин је био подржан од стране Његове Екселенције Фердинанда Маркоса, председника Републике Филипини. У званичном документу, Меморандуму број 427, који је тада био издат, наводи се, да је „Влада увек признавала Султанат Сулу као легитимног потраживача историјских територија Републике Филипини“. На тај начин, Султан Мохамед Махакутах А. Кирам и (тадашњи) Принц Престолонаследник Муедзул Лаил Тан постали су последњи носиоци ових звања, службено признати од стране Владе Републике Филипина.

Када је, 16. фебруара 1986. године, Султан Сулуа и Северног Борнеа Мохамед Махакутах А. Кирам преминуо, Његово Краљевско Величанство Муедзул Лаил Тан Кирам постао је Старешина Краљевског Дома Сулуа и северног Борнеа (Династија Кирам). Његово Краљевско Величанство Муедзул Лаил Тан Кирам студирао је на Универзитету у Замбоанги на Филипинима, где је дипломирао уметност. Његово Краљевско Величанство наставило је студије у Лахореу (Пакистан), током 1995. и 1996. године.

Године 2011, Његово Краљевско Величанство је употребило своја суверена права и као легитимни „fons honorum“ основао Краљевски и Хашемитски Ред Бисера, поставши уједно Старешина овог истакнутог Реда.

Његово Краљевско Величанство Муедзул Лаил Тан Кирам крунисан је као 35. легитимни Султан Сулуа и Северног Борнеа, 15. и 16. септембра 2012. године. Крунисање се одиграло у Маинбунгу (Сулу), у присуству великодостојника Султаната, верских старешина, страних гостију и великог броја грађана.

У браку са Њеним Величанством Бабаи Мелани С. Кирам, Његово Краљевско Величанство Султан Муедзул Лаил Тан Кирам има седморо деце: ЊКВ Принца Престолонаследника Мох. Ехсана С. Кирама, ЊКВ Дату Низамудина С. Кирама, ЊКВ Дајанг-Дајанг Рахела С. Кирам, ЊКВ Дату Џихад С. Кирам, ЊКВ Дату Муџахид С. Кирам, ЊКВ Дајанг-Дајанг Реда С. Кирам и ЊКВ Дату Махакутах С. Кирам.

Његово Краљевско Величанство Султан Муедзул Лаил Тан Кирам усвојио је ЊКВ Дату Др. Чеонг Минг Лама и ЊКВ Дајанг-Дајанг Јоке Ц. Луи.

Његово Краљевско Величанство је такође члан највиших редова појединих страних витешких ордена, као што су: Члан Краљевског Ордена Енгабу (Штита) Краљевине Бунјоро – Китара, Велики крст Ордена Орла Грузије и Бешавне доламе Господа нашег Исуса Христа, Велики крст Ордена Добоша Руанде, Велики кордон Царског ордена Змаја Анама (Вијетнам), Велики кордон Ордена лава Етиопије и Почасни крст Краљевског и добротворног друштва Белгије.

Његово Краљевско Величанство Султан такође је награђен следећим признањима: Председничка награда за животно дело (САД), Награда „Primus inter Pares“ Научног конзорцијума Московског државног универзитета, постављење за Почасног професора Централноамеричког института за азијско – пацифичке студије, као и постављење за Почасног академика Специјалне класе Краљевске академије Светог мученика Амврозија (Италија).

CONFLICTS BETWEEN THE SULTANATE OF SULU AND THE DUTCH REPUBLIC AT MID-18th CENTURY

Introduction

In the history of the Sultanate of Sulu, there was a number of important and often epochal events that have significantly influenced the state system and the people of the island monarchy. Neither the 18th century is no different from other periods of the past of the Sultanate of Sulu. Among the important events during this period were the conflicts of the Sultanate with the Republic of Holland.

Sultanate of Sulu

A number of islands that are surrounding the Sulu Sea, as well as parts of larger islands of Mindanao and Borneo, are the territories that have historically belonged or still belong to the Sultanate of Sulu. This area is populated by Tausug people (or: Joloano, Sulu, Suluk), which mostly belongs to the Islamic religion. Today most of these people lives in Sulu Archipelago (Sulu, Basilan, Tawi - Tawi, and many other smaller islands). There are also Tausugs in other parts of the Philippines: in the city of Manila, as well as on the islands of Palawan, Cebu (Segbu) and Mindanao. There is a certain number of this people in the province of Sabah in Malaysia. At the turn of the 20th in 21st century, there was total number of about 1 100 000 Tausugs. These people speak the language, which belongs to Austronesian language group, more precisely the Central - Philippine languages.1

Jolo (Sulu) appeared in Chinese historical sources as early as 13th and 14th century. At that time, trade was developed between the islands of Sulu and China. It is

1 Barbara A. West, Encyclopedia of the peoples of Asia and Oceania, New York 2009, 788; Alexander Adelaar, Nikolaus P. Himmelmann, The Austronesian Languages of Asia and Madagascar, New York 2005, 4 – 5; James J. Fox, Clifford Sather, Origins, Ancestry and Alliance - Explorations in Austronesian Ethnography, Canberra 2006, 319 - 331. considered, that the Islamization of Sulu by the Chinese Muslims and Arabs began in that period.2

Prominent explorer and Islamic religious teacher of Arabic origin, Said Abubakar Abirin, was born in Johor on Malay Peninsula (in the present-day Malaysia). During the first half of the 15th century, he came on the islands of the archipelago of Sulu. There he married a local princess Paramisuli. After the death of his father in law Raj Baguinde, about 1450, Said Abubakar founded the powerful Sultanate of Sulu. As its first sultan, he took the ruler name Sharif Ul - Hashim.3

Sulu Archipelago and North Borneo (detail of the Map of Southeast Asia, 1801).

2 Geoffrey C. Gunn, History Without Borders, The Making of an Asian World Region, 1000 – 1800, Hong Kong 2011. (further: Gunn), 93. 3 Maria Christine N. Halili, Philippine history, Manila 2004. (further: Halili), 52; Ibrahim, Siddique, Hussain, 50, 52, 55; Hilario Milijon Gomez, The Moro rebellion and the search for peace, 2000. (further: Gomez), 16; Gunn, 93; Francisco S. Tatad, Guarding the public trust, The making of public policy, 2000, 248. When in the year 1571. Miguel López de Legazpi on behalf of the Spanish crown won Manila, there was a establishment of colonial power in much of the Philippine Islands. However, the Spanish power and influence were not equally represented throughout the archipelago. Military units of the Sultanate of Sulu and Mindanao defeated the Spanish troops and maintain independence in the long term. Also, many mountain areas in the interior of the Philippine Islands remained virtually untouched. Spanish colonies in the Philippines were ruled by the governor, who was responsible to Viceroy of Mexico. The Spaniards considered Philippines, in administrative terms, a branch of its colonies in Latin America.4

Dutch Republic

In times of conflict between the Dutch Republic and the Sultanate of Sulu in the 18th century, this European country was a confederate republic and officially called the Republic of the Seven United Netherlands (Dutch: Zeven Verenigde Republiek der Nederlanden). The Dutch Republic was founded in year 1581, after the liberation from Spanish authorities. The Dutch provinces were previously ruled by the Habsburg Spain. In 1568. Dutch people led by William I of Orange (Willem van Oranje) revolted against the Spanish King Philip II of Habsburg. This was the beginning of a very long Eighty Years War (1568 - 1648), also called the War for Dutch independence. In 1580. some of the Dutch provinces signed the Union of Utrecht, which laid foundations for their unification. The formal declaration of independence was signed on 26 July 1581. Spain did not recognize Dutch independence until the signing of a twelve- year truce in 1609.5

4 Svet u ekspanziji, Ilustrovana istorija sveta I - IV, Treći tom, Beograd - Ljubljana 1984, 242; Emma Helen Blair, The Philippine Islands, 1493-1803 Volume III, 1569-1576, 2006, 3, 5, 11; William Hart Anderson, The Philippine problem, New York 1939, 295. 5 Maarten Prak, The Dutch Republic in the Seventeenth Century - The Golden Age, New York 2005. (further: Prak), 20 - 21; Wouter Troost, William III the Despite to conflicts with the Spaniards, the Dutch in that period were able to develop a very advanced state, in economic, political and military terms. It is the 17th century called the Dutch Golden Age (Dutch: Gouden Eeuw). Netherlands at that time established trade links with many overseas countries and provinces, which further led to the establishment of its colonial policies. In this way, Dutch Republic was ranked among the world powers of 17th century.6

The Dutch East India Company (Dutch: West-Indische Vereenigde Compagnie, VOC for short), was established in 1602. At that time, the Dutch parliament awarded the company for the first time a monopoly on 21 years of state colonies in Asia. The Dutch East India Company thus became the second international company in the world, after two years earlier had founded the British East India Company. The Dutch company had primarily commercial function, but it owned and substantial (quasi) state elements, such as the ability to wage war, and negotiates peace, establish new colonies, perform judicial functions (including the execution of convicts), minting money, etc.7

East India Company managed the Dutch colonies in what is now Indonesia (Dutch East India), Taiwan, Sri Lanka (Ceylon Dutch), some parts of the Indian subcontinent, South Africa and elsewhere. The first Dutch colonies on the Indonesian islands were established in the early 17th century

Stadholder - King, A Political Biography, 2005, 1 - 2; J. L. Price, The Dutch Republic in the Seventeenth Century, New York – Hong Kong 1998. (further: Price), 22 – 23, 31; Lionel Bently, Uma Suthersanen, Paul Torremans, Global Copyright - Three Hundred Years Since the Statute of Anne, from 1709. to Cyberspace, 91. 6 Prak, 1; Price, 152; R. Po-Chia Hsia, Henk F. K. Van Nierop, Calvinism and Religious Toleration in the Dutch Golden Age, Cambridge 2004, 2, 5, 9, 53, 87, 174. 7 Ella Gepken - Jager, Gerard van Solinge, Levinus Timmerman, VOC 1602 - 2002, 400 Years of Company Law, Law of Business and Finance, Vol. 6, Deventer 2005. (further: Gepken - Jager, van Solinge, Timmerman), XII, 47, 54 - 55, 163, 224, 230 - 232, 258. (in Java Banten in 1603. and Jayakarta or Batavia, on the same island in 1611). Batavia, later Jakarta, was the center of the colonial Dutch East India Company.8

The Dutch also founded the West India Company (Dutch: Geoctroyeerde Westindische Compagnie, abbreviated WIC) in 1621. It has administered in the similar way their possessions in South America, the Caribbean, North America and in parts of Africa.9

The Spanish Empire

The third important factor in the Sulu - Dutch conflicts was the Spanish Empire. One of the first colonial European powers, began its overseas expansion during the 15th century. When Christopher Columbus in 1492. discovered America, he immediately proclaimed the Spanish rule in the new territory. The so-called Spanish Golden Age (Spanish: El Siglo de Oro) began right after the end of the Reconquista (1492), and the unification of Castile and Aragon. In the early 16th century Habsburgs came to power in Spain. They ruled the country at the time of its greatest progress.10

During the 16th and 17th century the Spanish were significantly expanding their overseas possessions. They were the leading European colonial power of that period. Under their rule was large part of the South American continent, Central America, as well as substantial parts of North America. From

8 Gepken - Jager, van Solinge, Timmerman, 111, 232; Robert Parthesius, Dutch Ships in Tropical Waters - The Development of the Dutch East India Company (VOC) shipping network in Asia 1595 - 1660, Amsterdam 2010. (further: Parthesius), 12 – 13, 46, 114, 119 - 120, 137, 140, 160, 170. 9 Gepken - Jager, van Solinge, Timmerman, 67 – 68, 164 - 165, 173, 175. 10 Chiyo Ishikawa, Spain In The Age Of Exploration, 1492 - 1819, Seattle – Singapore 2004. (further: Ishikawa), 50 – 53, 97; Anthony J. Cascardi, Ideologies of History in the Spanish Golden Age, Pennsylvania State University 1997, 53 – 54, 60. America, across the Pacific, their power spread to the Philippines. There were also Spanish colonies in Africa. There were some of European countries and regions under the supreme authority of the Spanish crown in certain times, for example: Netherlands, Milan and Kingdom of Sicily.11

Ferdinand Magellan landed in the Philippines in 1521. and declared the supremacy of the Spanish king Charles I of Habsburg over these islands. Magellan was killed shortly after, at Philippine Island Mactan, in conflict with the army led by the local ruler, datu Lapu - Lapu (datu is noble or ruler title in Southeast Asia). Spaniards did not returned to the Philippines until 1543, when they were led by Lopez de Villalobos. Then they actually established their power on the part of the archipelago, which they called after king Philip II of Habsburg.12

The background of the conflict

The military conflict between the forces of the Sultanate of Sulu and the Netherlands is necessary to consider in broader historical context. Firstly, it was caused by Dutch colonialism, which was typical for European powers of that time.13

Sultanate of Sulu was among rare non-European countries that were strongly resisted European colonialism in the mid-18th century. It controlled the trade routes and waterways in the Sulu Sea and the Celebes Sea, which are linking Sulu Archipelago, north coastal areas of Borneo, southern coast of the island of Mindanao, and rest of Philippine Archipelago. These waterways were of great trading and strategic importance.14

11 Ishikawa, 23, 50, 60, 87, 89. 12 Ishikawa, 60; Donald F. Lach, Asia in the Making of Europe, Vol. I, The Century of Discovery, Book 2, Chicago 1994, 634 – 635, 642 - 643. 13 Gepken - Jager, van Solinge, Timmerman, 88, 112; Parthesius, 40, 99. 14 Gunn, 79, 94, 99, 102, 106, 109, 152. Long wars and the struggle for colonial supremacy in the East between the Netherlands and Spain, were of great importance for the Dutch - Sulu conflict. These Dutch - Spanish wars were dating, with occasional interruptions, ever since the establishment of the Dutch Republic.15

There were different kinds of relationships between the Sultanate of Sulu and the Netherlands. It is known that the Dutch in the in 17th century attacked Jolo, but at that time as allies of the Sultanate of Sulu. The attack was directed against the Spanish occupation troops, which were located in the Jolo. The Dutch, along with troops of Sulu, in July 1645. conducted a combined artillery and infantry attack on a Spanish fort in the town. This action led to the withdrawal of the Spaniards from Jolo.16

The course of the conflict

In the period leading up to the clash with the Dutch, Sultan Alimud Din I originally had capital in the island Dungun Tawi - Tawi (Sulu Archipelago). In year 1736, the seat of his court was transferred from there to Jolo, the old capital of Sultanate of Sulu.17

There are recorded opinions of some historians, whose assurance we could not find in other sources, that in 1744. and 1746. the Dutch East India Company attacked Jolo by cannons from its ships.18

15 Gepken - Jager, van Solinge, Timmerman, 162 – 163. 16 César Adib Majul, Muslims in the Philippines, 1973. (further: Majul), 155; Association of South-East Asian Studies in the United Kingdom (ASEASUK) news, 15 – 19, Centre for South-East Asian Studies, University of Hull, Hull 1994, 38; Gregorio F. Zaide, The Philippines since pre-Spanish times, Volume 2. - The Philippines since the British invasion, Philippine Education Company, 1957, 314; Historical calendar, National Historical Commission, 1970, 121. 17 Majul, 21. 18 en.wikipedia.org/wiki/History_of_Basilan. In mid-18th century Dutch invaded and occupied Maluso on the island of Basilan in the Sulu Archipelago. Soon after, in 1746, they have established their base in Maluso, the fortress which they called Port Holland.19

The Dutch attacked Taguima on the island of Basilan in 1747, with two of their ships. Their troops were defeated by one of the commanders of the Sultan of Sulu, known to the sources by name Bantilan. He was able to permanently oust the Dutch East India Company troops from Port Holland. On this occasion, fort was completely burned, but its name is still known as part of the settlement Malusa. The rest of the Dutch withdrew in Batavia on Java.20

Consequences

Shortly after the victory over the Dutch, namely in 1749, datu Bantilan overthrows his elder brother Alimud Din I and became the new Sultan of Sulu. His ruler name was Muizud Din I. The former sultan was forced to withdrew to the Taguima on the island of Basilan, together with members of his immediate family and loyal followers. After that, in 1750, Alimud Din I moved to Manila, where he was greeted with all royal honors. At his return to Sulu, in Zamboanga on Mindanao island, because of the alleged conspiracy, he was captured by the Spaniards, and sent into captivity in Manila, specifically in the local Fort Santiago. Alimud Din I returned on the throne in 1764. and held position of Sultan of Sulu until 1773.21

19 en.wikipedia.org/wiki/History_of_Basilan; www.muslimmindanao.ph. 20 Congressional edition, 4240, U.S. Congress, 1902. (further: Congressional edition), 178 – 179. 21 Halili, 125; Ibrahim, Siddique, Hussain, 55; Gomez, 21; David P. Chandler, David Joel Steinberg, In search of Southeast Asia, a modern history, University of Hawaii 1987, 94; Congressional edition, 178 – 179; en.wikipedia.org/wiki/History_of_Basilan. Because of the decisive struggle Sultanate of Sulu and its people for freedom and independence, the pressure of the Dutch on this monarchy was significantly reduced. The Dutch held their own territory in the Dutch East Indies long after these events, until the Second World War and the period immediately after it.22

Clashes between the Spaniards and the Sultanate of Sulu continued shortly after this period. Both sides were attacking and devastating the enemy strongholds. Further developments in relations between the Sultanate of Sulu and the Spanish Empire are beyond the scope of this paper.23

Conclusion

The conflict between the Sultanate of Sulu and the Netherlands in the 18th century had its main roots in the expansionism of the European powers in previous centuries. This expansionism was reflected not only by winning the non- European territories and the capturing of local government and tribal organizations, but also in intense fighting between the colonial powers at the global level. A significant influence on the background of this war had a long, intense conflict of interest between the Netherlands and the Spanish Empire.

During the period of a few years, as the conflict lasted, there were two main phases. The first is the Dutch attack on the Sultanate of Sulu, when the initiative was in the hands of the Dutch East India Company. The culmination of this phase was the establishment of the Dutch fort and base on the island of Basilan. The second phase, in which the forces of the Sultanate of Sulu had the initiative, led to the defeat of the Dutch East

22 Henry E. J. Stanley, The Philippine islands, Moluccas, Siam, Cambodia, Japan, and China, at the close of the sixteenth century, London 1868, 361 – 362; Gordon L. Rottman, World War II, Pacific Island Guide, 2002, 154, 160, 165, 198. 23 Halili, 126; en.wikipedia.org/wiki/History_of_Basilan. India Company forces in the Sulu archipelago, destruction of Port Holland, expulsion of the Dutch, and minimizing of their impact on the area.

Internally, this conflict to some extent influenced the temporary change of government of Sulu. Only after a number of years, and the great difficulties, Sultan Alimud Din I managed to return to the throne of this island monarchy.

КОНФЛИКТЫ МЕЖДУ СУЛТАНАТОМ СУЛУ И РЕСПУБЛИКОЙ ГОЛЛАНДИЕЙ В СЕРЕДИНЕ XVIII ВЕКА (IN RUSSIAN)

TRANSLATION MIODRAG ROĐENKOV

ВВЕДЕНИЕ

В истории Султаната Сулу, в ряде важнных и часто эпохальнных событий, существуют и те, которые в значительнной ступени воздействовали на государственное устройство и население этой островной монархии. В том же смысле, 18. век тоже не отличается между прочими периодами из прошлого Султаната Сулу. В этом периоде, из ряда важнных событиях, случились конфликты между 24 этим Султанатом и Республикой Голландией.

СУЛТАНАТА СУЛУ

В течение ряда островов, окружающих море имени Сулу, а также и на части немножко крупнейших островов Минданао и Борнео, распрострени територии которые в разнных исторических временах, входили, или в нынешнее время входят в состав Султаната Сулу. Та же область поселена народом таусуг (или: холоано, сулу, сулук), который самым большинством своих людей, исповедающий мусульманство. В нынешнее время большинство таусуг людей, кроме группы остров Сулу (Сулу, Басилан, Тави- Тави, вместе с многими другими мелькими островами), поселенно и в других областях Филиппин: в городе Манила, тоже и на островах Палаван, Себу (Сегбу) и Минданао. Их сродников, в известном числе есть и в провинции Сабах в Малайзии. В конце 20/с начала 21. веков, число

24 Александар Бачко, Конфликты между Султанатом Сулу и Республикой Голландей в середине XVIII века, http://www.czipm.org/sulu-holandija-rus.html ; Александар Бачко, Конфликты между Султанатом Сулу и Республикой Голландей в середине XVIII века, https://porodicnoporeklo.wordpress.com/2015/10/30/%d0%ba%d0%be%d0%bd %d1%84%d0%bb%d0%b8%d0%ba%d1%82%d1%8b- %d0%bc%d0%b5%d0%b6%d0%b4%d1%83- %d1%81%d1%83%d0%bb%d1%82%d0%b0%d0%bd%d0%b0%d1%82%d0% be%d0%bc-%d1%81%d1%83%d0%bb%d1%83-%d0%b8- %d1%80%d0%b5%d1%81/ принадлежащих к народе таусуг, совместно было около 1.100.000 человек. Эти люди говорят на языке, который относится к группе аустронежанских языков, более точнее – 25 к центрально-филиппинских языках.

Уже в 13. и 14. веков Холо (Jolo) то есть Сулу, является в китайских исторических источниках. В то же время, была очень разработана торговля между островом Сулу и Китаем. Считается что исламизация Сулу со стороны китайских мусульман и арабов, началась в этом 26 периоде.

В первой половине 15. века, из г. Джохор которий находится на Малайском полуострове (в современной Малайзии), приехал на островах архипелага Сулу, исследователь, знаменитый муслульманский учитель веры арабского происхождения, Саид Абубакар Абирин. Он женился с местной принцессе Парамисули. После смерти его тестья, радж-Багуинде, Саид Абубакар обосновал, приблизательно в 1450. г. сильный Султанат Сулу, и как первым его султаном, он принял имя относящееся к 27 владетелю – Шариф ул-Хашим.

Когда в 1571. г. Мигель Лопес де Легаспи (Miguel Lopez de Legazpi) во имя испанской короне занял Манилу, в счёт этого произашло укрепление колониальной силы по

25 Barbara A. West, Encyclopedia of the peoples of Asia and Oceania, New York 2009, 788; Alexander Adelaar, Nikolaus P. Himmelmann, The Austronesian Languages of Asia and Madagascar, New York 2005, 4 – 5; James J. Fox, Clifford Sather, Origins, Ancestry and Alliance – Explorations in Austronesian Ethnography, Canberra 2006, 319 – 331. 26 Geoffrey C. Gunn, History Without Borders, The Making of an Asian World Region, 1000 – 1800, Hong Kong 2011. (в продолжении текста: Gunn), 93. 27 Maria Christine N. Halili, Philippine history, Manila 2004, (в продолжении текста: Halili), 52; Ahmad Ibrahim, Sharon Siddique, Yasmin Hussain, Readings on Islam in Southeast Asia, Institute of Southeast Asian studies, Singapore 1985. (в продолжении текста: Ibrahim, Siddique, Hussain), 50, 52, 55; Hilario Milijon Gomez, The Moro rebellion and the search for peace, 2000. (в продолжении текста: Gomez), 16; Gunn, 93. большим частям филиппинских островах. Одинаково, испанийская сила и влияние, не были в одинаковой мере распрострени по всему этому архипелагу. Военные части Султаната Сулу и Минданао разгромили испанское войско и сохранили независимость в подлинном периоде времени. В том же числе, многие горные области в внутренных частях филиппинских островах остались практически нетронутым. Над испанскими колониями на Филиппинах управлял губернатор, ответствующий вице-королю Мексика. Именно, Испанцы, в административном смысле, считали Филиппинах ветвью своих колоний в Латинской 28 Америке.

РЕСПУБЛИКА ГОЛЛАНДИЯ

Во время конфликта между Голандией и Султаната Сулу, в середине 18. века, этая европейская страна существовала как конфедеральная республика, с официальным названием Республика Семи Соединённых Нидерландов (по голландскому: Republiek der Zeven Verenigde Nederlanden). Республика Голландия была заснована в 1581. г. после освобождения от испанской власти. Голландские провинции прежде того существовали под властию Габсбургской Испании. Под руководительством Вильгельма I Ораньского (Willem van Oranje), Голландцы подняли востание против испанского короля Филиппа II Габсбурга. Это было начало очень долгой восмидесятной войны (1568-1648), то есть Войны для независимость Голландии. В 1580. г. некоторые из голландских провинций подписали Союз Утрехтский, чемь были заложены основы для их объединения.Формальное провозглашение независимости, подписано 26. июлья в 1581. г. Испания не согласилась с голландской

28 Свет у експанзији, Илустрована историја света I – IV, Трећи том, Београд – Љубљана 1984, 242; Emma Helen Blair, The Philippine Islands, 1493-1803 Volume III, 1569-1576, 2006, 3, 5, 11. независимости, даже до заключения двухдвенадцатого 29 перемирия, в 1609. г.

В дополнение к конфликтом с испанцами, голландцами в этот период удалось разработать очень прогрессивное государство, как в взгляде економического развития, так и в политическом и военном смысле. Именно, 17. век называется голландским золотым веком (голландский: Gouden Eeuw). В то же время, Голландия установила торговые связы со многими заокеанскими странами и провинциями, что в последствующем времени привело к установлении колониальной политики этого европейского государства. Таким образом, Голландия 30 распределилась в ряды мировых сил 17. века.

Голландская Восточноиндийская компания (голландский: Vereenigde Oost-Indische Compagnie, сокращенно: VOC), установлена в 1602. г. Тогда голландский парламент первый раз выделил этой компании монополию на 21 лет над государственими колониями в Азии. Голландская Восточноиндийская компания, таким образом стала второй международной компанией в мире, после того, что два года тому назад заснована британская Восточноиндийская компания. Этая голландская компания, в первую очередь занималась торговью, хотя обладала и значительными (так-называемым) государственными элементами, такими какие сут: возможность вести войну, вести переговори и договориться о мире, создавать новых колониях, выполнять роль судебных властей (в том же

29 Maarten Prak, The Dutch Republic in the Seventeenth Century – The Golden Age, New York 2005. (в продолжении текста: Prak), 20 – 21; Wouter Troost, William III the Stadholder – King, A Political Biography, 2005, 1 – 2; J. L. Price, The Dutch Republic in the Seventeenth Century, New York – Hong Kong 1998, 22 – 23, 31; Lionel Bently, Uma Suthersanen, Paul Torremans, Global Copyright – Three Hundred Years Since the Statute of Anne, from 1709. to Cyberspace, 91. 30 Prak, 1; Price, 152; R. Po-Chia Hsia, Henk F. K. Van Nierop, Calvinism and Religious Toleration in the Dutch Golden Age, Cambridge 2004, 2, 5, 9, 53, 87, 174. числе и казнь убийством осуждённых), чеканить деньги, и т. 31 д.

Восточноиндийская компания управляла голландскими колониями в нынешней Индонезии (голландская Восточная Индия), на Тайване, Шри Ланке (Цейлон голландский), некоторых частях Индийского под- континента, Южной Африке и в инных местах. Первые голландские компании на индонезийских островах, были созданы в начале 17. века (Бантен на Јаве в 1603. г. и Джакарта то есть Батавия, на том же острове в 1611. г). Батавия, позже Джакарта, была колониальным центром 32 голландской Восточноиндийской компании.

Голландцы в 1621. г. основали и Западноиндийскую компанию (голландский: Geoctroyeerde Westindische Compagnie, сокращенно: WIC), которая тим же образом управляла голландскими собственностями в Южной Америке, островах Карибского бассейна, Северной 33 Америке и в некоторых частях Африке.

ИСПАНСКАЯ ИМПЕРИЯ

Третим важным фактором в конфликтах о которых идёт слово, является Испанская Империя. Одна из самых первых европейских мощнных стран, Испания начала свою экспансию ещё в течение 15. века. Когда Христофор Колумбо в 1492. г. открыл Америку, он сразу провозгласил

31 Ella Gepken – Jager, Gerard van Solinge, Levinus Timmerman, VOC 1602 – 2002, 400 Years of Company Law, Law of Business and Finance, Vol. 6, Deventer 2005. (в продолжении текста: Gepken – Jager, van Solinge, Timmerman), XII, 47, 54 – 55, 163, 224, 230 – 232, 258. 32 Gepken – Jager, van Solinge, Timmerman, 111, 232; Robert Parthesius, Dutch Ships in Tropical Waters – The Development of the Dutch East India Company (VOC) shipping network in Asia 1595 – 1660, Amsterdam 2010. (в продолжении текста: Parthesius), 12 – 13, 46, 114, 119 – 120, 137, 140, 160, 170. 33 Gepken – Jager, van Solinge, Timmerman, 67 – 68, 164 – 165, 173, 175. испанское владычество в этом крае. Такназываемый испанский золотой век (испанский: El Siglo de Oro), начался именно окончанием Реконквисты (в 1492. г), тоже и объединением Кастилии и Арагона. В начале 16. века, к власти в Испании пришли Габсбурги, владеющии этой 34 страной во время её самого большого подъёма.

В течение 16. и 17. веках, Испанцы в значителйной ступени расширили свои заокеанские владения. Испания в этом периоде стала как первенствующая европейская колониальная могучая страна. К своем владении, Испанцы привели большую часть континента Южной Америки, а так же и значительные части Северной Америки. Оттуда, их власть, через Тихого океана, распрострелась и на Филиппинах. Испанские колонии, существовале и в Африке. Под верховной властью испанской короны, в определённом времени, находились и некоторые страны, то есть области в Европе: в том же смысле, например, была и Голландия, 35 Милан и Королевство Сицилия.

Фердинанд Магеллан, высадился на Филиппинах в 1521. г. и тогда объявил превосходство испанского короля Карла I Габсбурга над этими островами. Вскоре, Магеллан погибнул на филиппинском острове Мактан, в сражении с войской, возглавляющей местнным правителем, дату Лапу- Лапу (дату – дворянское и относящееся к владетелю звание в Юговосточной Азии). После того, Испанцы только в 1543. г. вернулись на Филиппинах, во главе с Руием Лопесом де Влялобосом. Тогда они фактически устроили свою власть на части этого архипелага, и назвали его Филиппинами, в 36 часть своего короля – Филиппа II Габсбурга.

34 Chiyo Ishikawa, Spain In The Age Of Exploration, 1492 – 1819, Seattle – Singapore 2004. (в продолжении текста: Ishikawa), 50 – 53, 97; Anthony J. Cascardi, Ideologies of History in the Spanish Golden Age, Pennsylvania State University 1997, 53 – 54, 60. 35 Ishikawa, 23, 50, 60, 87, 89. 36 Ishikawa, 60; Donald F. Lach, Asia in the Making of Europe, Vol. I, The Century of Discovery, Book 2, Cicago 1994, 634 – 635, 642 – 643. В ФОНЕ КОНФЛИКТА

Военный конфликт между силами Султаната Сулу и Республикой Голландии, надо рассмотреть в более широком историческом контексте. В первую очередь, он явилсь последствием голландского колониализма, который является типичним для тогдашних европейских могучих 37 стран.

Султаната Сулу, явился редким в среди неевропейских стран, которые ещё даже в 18. веке сильно опирались противу европейского колониализма. Султаната Сулу контролировал морские и торговые путей в морях Сулу и Сулавеском, которые связывали архипелаг Сулу, северны прибережых областей острова Борнео, как и южные берега острова Минданао, то есть Филиппинский архипелаг. Эти водныие пути, имели большое значение, как 38 торгового, так же и стратегического.

Кроме того, большое заначение для столкновение между Султанатом Сулу и Голландией, имеют тоже и длительные войны и борьба за колониальное преимущество на Востоке между Голландией и Испанией, проистекающие, с повременными перерывами, даже от 39 самого создания голландского государства.

Между Султанатом Сулу и Республикой Голландией, существовали и другие разные отношения. Известно что голландцы в раньшем периоде времени нападали Холо, но, тогда в роле союзников Султаната Сулу. А именно, нападение было направлено против испанских окупационных войск, которые были расположены в Холо. Голландцы, наряду с войсками Сулу, в июле 1645. г. сделали комбинированую аттаку на испанскую крепость в

37 Gepken – Jager, van Solinge, Timmerman, 88, 112; Parthesius, 40, 99. 38 Gunn, 79, 94, 99, 102, 106, 109, 152. 39 Gepken – Jager, van Solinge, Timmerman, 162 – 163. этом городе, вместе с артилериой и пехотой. Эти действия, 40 привели к оттяжению испанцев из Холо.

ТЕЧЕНИЕ – ХОД КОНФЛИКТА

В периоде, которыий предшествовал столкновению с голландцами, Султан Алимуд Дин I, первоначально имел место пребывания (резиденцию) в Дунгуне на острове Тави-Тави (архипелаг Сулу). Оттуда, он в 1736. г. перевёл 41 свой двор в Холо, древнюю столицу Султаната Сулу.

Записанные мнения некоторых историков, но их уверенность мы не смогли найти в других исторических источниках, а именно: в 1744. и 1746. гг. голландская Восточноиндийская компания, от свих кораблей пушками 42 нападала Холо.

Голландцы сороковых годах 18. века напали и заняли Малусо на острове Баисилан в Сулу архипелаге. Вскоре после того, в 1746. г. они создали свою базу – крепость, которую назвали Голландский Порт (на 43 английском: Port Holland).

В 1747. г. голландцы с двух своих кораблей напали Тагуиму на острове Басилиан. Голландские войска,

40 César Adib Majul, Muslims in the Philippines, 1973. (в продолжении текста: Majul), 155; Association of South-East Asian Studies in the United Kingdom (ASEASUK) news, 15 – 19, Centre for South-East Asian Studies, University of Hull, Hull 1994, 38; Gregorio F. Zaide, The Philippines since pre-Spanish times, Volume 2. – The Philippines since the British invasion, Philippine Education Company, 1957, 314; Historical calendar, National Historical Commission, 1970, 121. 41 Majul, 21. 42 Данния от интернет-презентаций Википедия на английском языке (интернет-адрес: en.wikipedia.org), текст History of Basilan (в продолжении текста: History of Basilan). 43 History of Basilan; данния от интернет-презентаций Muslim Mindanao (интернет-адрес: http://www.muslimmindanao.ph). потерпили поражение от одного из полководцев Султаната Сулу, из источниках известного с именем дату-Бантилан. Ему удалось, прочно (на веки) вытеснить голландские войска Восточноиндийской компании и из Голландского Порта (Порт Холанда), от острова Басилиан. При этом случае, он в полностью – до основания, сожег этую крепость, чье имя сохранилось как часть поселения Малуса. Остаток голландцев отступил и переехал в место 44 Батавию на острове Ява.

ПОСЛЕДСТВИЯ

Вскоре, после победы над голландцами, точнее в 1749. г. дату-Бантилан сверг с престола своего старшего брата Алимуд Дина I и стал новым султаном Султаната Сулу. Он принял имя относящееся к владетелю – Муизуд Дин I. Бывший султан, вместе с членами своей семьи и верными последователями, был вынуждён отступить и переехать в место Тагуиму на острове Басилану. После того, в 1750. г. они переехали в Манилу, а там же Алимуд Дин I был встречен со всеми королевскими почестьями. При его возвращении в Сулу, он приобрёлся в городе Замбоанги на острове Минданао, где, ради полагаемого заговора, был захвачен испанцами, и отправлен в плен в Маниле, точнее в тамошнюю крепость Сантьяго. На престол, Алимуд Дин I возвратился в 1764. г. и на этом 45 месте находился до 1773. г.

Потому что Султаната Сулу, вместе со своим народом вели решительную борьбу за свободу и независимост, давление голландцев на этую монархию в значительной мере уменьшилось. Свои територии в

44 Congressional edition, 4240, U.S. Congress, 1902. (в продолжении текста: Congressional edition), 178 – 179. 45 Halili, 125; Ibrahim, Siddique, Hussain, 55; Gomez, 21; David P. Chandler, David Joel Steinberg, In search of Southeast Asia, a modern history, University of Hawaii 1987, 94; Congressional edition, 178 – 179; History of Basilan. Голландской Восточной Индии, ещё задолго после этих сражениях, были под властию голландцев, даже до Второй мировой войне, как и периода времени непосредственно 46 после войны.

Столкновения между испанцами и Султаната Сулу, продолжились вскоре после этого периода времени. Обе стороны поочередно атаковали разрушали друг-другу противные опорные пункты. Последующие собития в отношениями между Султаната Сулу и Испанской Империи, выходят за рамками данной статьи.

ЗАКЛЮЧЕНИЕ

Конфликт между Султаната Сулу и Республикой Голландией в середине 18. века, имеет свои корни в экспансии европейских могучих сил того и раньших веков. Этот экспансионизм проявлялся не только в завоевывании неевропейским териториям и подчинении тамошних государственых и племенных организаций, а также и в интенсивных боевых действиях между колониалйными могучими силами на мировом уровне. Значителйное влияние на фоне этой войны, оказывал и интенсивный конфликт между Республикой Голландией и Испанской Империи.

В течение несколйких лет, так как конфликт продолжался, существуют двух основных этап. Первый этап представляет голландское нападение на Султаната Сулу, когда инициятива находилась в руках Голландской Восточноиндийской компании. Вершину этого этапа представляет создание голландской крепости и базы на

46 Henry E. J. Stanley, The Philippine islands, Moluccas, Siam, Cambodia, Japan, and China, at the close of the sixteenth century, London 1868, 361 – 362; Gordon L. Rottman, World War II, Pacific Island Guide, 2002, 154, 160, 165, 198. острове Басилану. Во втором этапе, когда силы Султаната Сулу были в преимуществе, привелось к поражению сил Голландской Восточноиндийской компании в архипелаге Сулу, уничтожения Голландского Порта, изгнания голландцев, а также и сведения к минимуму их влияния в этой области.

В фоне внутренных отношений, этот конфликт, в известной мере сделал влияние на временну смену правительства. Лишь после ряда лет и больших трудностей, султану Алимуду Дин I удалось вернутсься на трон этой островой монархии.

СУКОБИ ИЗМЕЂУ СУЛТАНАТА СУЛУ И РЕПУБЛИКЕ ХОЛАНДИЈЕ СРЕДИНОМ 18. ВЕКА (IN SERBIAN)

Увод

У историји Султаната Сулуа постоји читав низ битних, често и епохалних догађаја, који су у знатној мери утицали на државно устројство и на становништво ове острвске монархије. Ни 18. век се по томе не разликује од других периода прошлости Султаната Сулуа. Међу битним догађајима у том периоду били су и сукоби овог султаната 47 са Републиком Холандијом.

Султанат Сулу

На читавом низу острва који окружују Сулу море, као и на деловима нешто већих острва Минданао и Борнео, налазе се територије које су током историје припадале, или данас припадају Султанату Сулу. Ова област насељена је народом Таусуг (или: Холоано, Сулу, Сулук), који је највећим делом исламске вероисповести. Данас већина припадника овог народа, поред архипелага Сулу (Сулу, Басилан, Тави – Тави, као и многа друга мања острва), живи и у другим деловима Филипина: у граду Манили, као и на острвима Палаван, Себу (Сегбу) и Минданау. Њихових сународника има у извесном броју и у провинцији Сабах у Малезији. Таусуга је на прелазу из 20. у 21. век укупно било око 1 100 000. Овај народ говори језиком, који спада у

47 Александар Бачко, Сукоби између Султаната Сулуа и Републике Холандије средином 18. века, http://www.czipm.org/sulu-holandija-srb.html ; Александар Бачко, Сукоби између Султаната Сулу и Републике Холандије средином 18. века, https://porodicnoporeklo.wordpress.com/2015/10/27/%d1%81%d1%83%d0%ba %d0%be%d0%b1%d0%b8- %d0%b8%d0%b7%d0%bc%d0%b5%d1%92%d1%83- %d1%81%d1%83%d0%bb%d1%82%d0%b0%d0%bd%d0%b0%d1%82%d0% b0-%d1%81%d1%83%d0%bb%d1%83-%d0%b8- %d1%80%d0%b5%d0%bf%d1%83%d0%b1%d0%bb/ аустронежанску језичку групу, тачније у централно – 48 филипинске језике.

Већ током 13. и 14. века Холо (Jolo), односно Сулу, јавља се у кинеским историјским изворима. У то време је била развијена трговина између острва Сулу и Кине. Сматра се, да је исламизација Сулуа од стране кинеских 49 муслимана и Арапа започела управо у том периоду.

Током прве половине 15. века из Џохора на Малајском полуострву (на простору данашње Малезије) је на острва архипелага Сулу дошао истраживач и истакнути исламски вероучитељ арапског порекла, Саид Абубакар Абирин. Он се оженио тамошњом принцезом Парамисули. Након смрти његовог таста, раџе Багуинде, Саид Абубакар основао је око 1450. године моћни Султанат Сулу, а као 50 први султан, узео је владарско име Шариф ул – Хашим.

Када је 1571. године Мигуел Лопез де Легазпи (Miguel López de Legazpi) у име шпанске круне освојио Манилу, дошло је до учвршћивања колонијалне моћи на већем делу Филипинских острва. Међутим, шпанска моћ и утицај нису били у истој мери заступљени у целом овом архипелагу. Војне јединице Султаната Сулуа и Минданаоа поразиле су шпанске трупе и очувале независност у дугом периоду. Такође, многе планинске области у унутрашњости

48 Barbara A. West, Encyclopedia of the peoples of Asia and Oceania, New York 2009, 788; Alexander Adelaar, Nikolaus P. Himmelmann, The Austronesian Languages of Asia and Madagascar, New York 2005, 4 – 5; James J. Fox, Clifford Sather, Origins, Ancestry and Alliance – Explorations in Austronesian Ethnography, Canberra 2006, 319 – 331. 49 Geoffrey C. Gunn, History Without Borders, The Making of an Asian World Region, 1000 – 1800, Hong Kong 2011. (у даљем тексту: Gunn), 93. 50 Maria Christine N. Halili, Philippine history, Manila 2004, (у даљем тексту: Halili), 52; Ahmad Ibrahim, Sharon Siddique, Yasmin Hussain, Readings on Islam in Southeast Asia, Institute of Southeast Asian studies, Singapore 1985. (у даљем тексту: Ibrahim, Siddique, Hussain), 50, 52, 55; Hilario Milijon Gomez, The Moro rebellion and the search for peace, 2000. (у даљем тексту: Gomez), 16; Gunn, 93. Филипинских острва остале су готово нетакнуте. Шпанским колонијама на Филипинима управљао је гувернер, који је био одговоран поткраљу Мексика. Наиме, Шпанци су, у административном смислу, сматрали Филипине огранком 51 својих колонија у Латинској Америци.

Република Холандија

У време конфликта између Холандије и Султаната Сулуа средином 18. века, ова европска држава је била конфедерална република и званично се звала Република Седам Уједињених Холандија (холандски: Republiek der Zeven Verenigde Nederlanden). Република Холандија основана је 1581. године, након ослобођења од шпанске власти. Холандске провинције су претходно биле под влашћу хабсбуршке Шпаније. Холанђани под вођством Вилијема I Оранског (Willem van Oranje) су се 1568. године побунили против шпанског краља Филипа II Хабсбурга. То је био почетак веома дугог Осамдесетогодишњег рата (1568 – 1648), односно Рата за холандску назависност. Године 1580. неке од холандских провинција потписале су Утрехтску унију, којом су положени темељи њиховог уједињења. Формална декларација независности потписана је 26. јула 1581. године. Шпанија није признала холандску независност, све до потписивања Дванаестогодишњег 52 примирја, 1609. године.

51 Свет у експанзији, Илустрована историја света I – IV, Трећи том, Београд – Љубљана 1984, 242; Emma Helen Blair, The Philippine Islands, 1493-1803 Volume III, 1569-1576, 2006, 3, 5, 11. 52 Maarten Prak, The Dutch Republic in the Seventeenth Century – The Golden Age, New York 2005. (у даљем тексту: Prak), 20 – 21; Wouter Troost, William III the Stadholder – King, A Political Biography, 2005, 1 – 2; J. L. Price, The Dutch Republic in the Seventeenth Century, New York – Hong Kong 1998, 22 – 23, 31; Lionel Bently, Uma Suthersanen, Paul Torremans, Global Copyright – Three Hundred Years Since the Statute of Anne, from 1709. to Cyberspace, 91. Поред сукоба са Шпанцима, Холанђани су управо у том периоду успели да развију веома напредну државу, како у економском, тако и у политичком и војном смислу. Управо се 17. век назива Холандско златно доба (холандски: Gouden Eeuw). Холандија је у том периоду успоставила трговачке везе са многим прекоокеанским земљама и провинцијама, што је даље водило ка успостављању колонијалистичке политике ове европске државе. На тај начин се сврстала међу светске силе 17. 53 века.

Холандска Источноиндијска компанија (холандски: Vereenigde Oost-Indische Compagnie, скраћено VOC), основана је 1602. године. Тада је парламент Холандије по први пут доделио овој компанији монопол на 21 годину над државним колонијама у Азији. Холандска источноиндијска компанија постала је тако друга интернационална компанија на свету, пошто је две године раније била основана Британска источноиндијска компанија. Ова холандска компанија првенствено је имала трговачку функцију, мада је поседовала и знатне (квази)државне елементе, као што су: могућност да води рат и уговара мир, оснива нове колоније, врши судску функцију (укључујући и 54 погубљења осуђеника), кује новац итд.

Источноиндијска компанија је управљала холандским колонијама у данашњој Индонезији (Холандска Источна Индија), на Тајвану, Шри Ланки (Холандски Цејлон), појединим деловима Индијског потконтинента, Јужној Африци и другде. Прве холандске колоније на индонежанским острвима успостављене су почетком 17.

53 Prak, 1; Price, 152; R. Po-Chia Hsia, Henk F. K. Van Nierop, Calvinism and Religious Toleration in the Dutch Golden Age, Cambridge 2004, 2, 5, 9, 53, 87, 174. 54 Ella Gepken – Jager, Gerard van Solinge, Levinus Timmerman, VOC 1602 – 2002, 400 Years of Company Law, Law of Business and Finance, Vol. 6, Deventer 2005. (у даљем тексту: Gepken – Jager, van Solinge, Timmerman), XII, 47, 54 – 55, 163, 224, 230 – 232, 258. века (Бантен на Јави 1603. и Џајакарта, односно Батавија, на истом острву 1611. године). Батавија, каснија Џакарта, била је колонијално средиште холандске Источноиндијске 55 компаније.

Холанђани су 1621. године основали и Западноиндијску компанију (холандски: Geoctroyeerde Westindische Compagnie, скраћено WIC), која је на исти начин управљала њиховим поседима у Јужној Америци, на Карибима, Северној Америци и у појединим деловима 56 Африке.

Шпанска Империја

Трећи битан фактор у сукобима о којима је реч представља Шпанска Империја. Једна од првих колонијалних европских сила, почела је са својом експанзијом у прекоокеанске пределе још током 15. века. Када је Кристифор Колумбо 1492. године открио Америку, одмах је прогласио шпанску власт на тој територији. Такозвано шпанско Златно доба (шпански: El Siglo de Oro) почело је управо завршетком Реконквисте (1492. године), као и уједињењем Кастиље и Арагона. Почетком 16. века на власт у Шпанији долазе Хабсбурзи, који су владали том 57 земљом у време њеног највећег успона.

Током 16. и 17. века Шпанци су у знатној мери проширили своје прекоморске поседе. Били су водећа

55 Gepken – Jager, van Solinge, Timmerman, 111, 232; Robert Parthesius, Dutch Ships in Tropical Waters – The Development of the Dutch East India Company (VOC) shipping network in Asia 1595 – 1660, Amsterdam 2010. (у даљем тексту: Parthesius), 12 – 13, 46, 114, 119 – 120, 137, 140, 160, 170. 56 Gepken – Jager, van Solinge, Timmerman, 67 – 68, 164 – 165, 173, 175. 57 Chiyo Ishikawa, Spain In The Age Of Exploration, 1492 – 1819, Seattle – Singapore 2004. (у даљем тексту: Ishikawa), 50 – 53, 97; Anthony J. Cascardi, Ideologies of History in the Spanish Golden Age, Pennsylvania State University 1997, 53 – 54, 60. европска колонијална сила тог периода. Под своју власт довели су велики део јужноамеричког континента, Средњу Америку, као и знатне делове Северне Америке. Одатле се њихова власт, преко Пацифика, проширила и на Филипине. Шпанске колоније постојале су и у Африци. Под врховном влашћу шпанске круне налазиле су се извесно време и поједине земље, односно области у Европи: такав је, на пример, био случај са Холандијом, Миланом и Краљевином 58 Сицилијом.

Фердинанд Магелан искрцао се на Филипинима 1521. године и прогласио врховну власт шпанског краља Карла I Хабсбурга над овим острвима. Магелан је убрзо погинуо на филипинском острву Мактан, у сукобу са војском коју је предводио тамошњи владар, дату Лапу – Лапу (дату је племићка и владарска титула у југоисточној Азији). Шпанци су се тек 1543. године вратили на Филипине, предвођени Рујем Лопезом де Виљалобосом. Тада су фактички успоставили своју власт на делу овог архипелага, 59 кога су прозвали по свом краљу, Филипу II Хабсбуршком.

Позадина сукоба

Војни сукоб између снага Султаната Сулуа и Републике Холандије неопходно је сагледати у ширем историјском контексту. У првом реду, њега је условио холандски колонијализам, који је био типичан за тадашње 60 европске силе.

Султанат Сулу је био међу ретким ваневропским државама, које су се још средином 18. века снажно опирале европском колонијализму. Контролисао је пловне и

58 Ishikawa, 23, 50, 60, 87, 89. 59 Ishikawa, 60; Donald F. Lach, Asia in the Making of Europe, Vol. I, The Century of Discovery, Book 2, Cicago 1994, 634 – 635, 642 – 643. 60 Gepken – Jager, van Solinge, Timmerman, 88, 112; Parthesius, 40, 99. трговачке путеве на Сулу мору и Сулавеском мору, који су спајали архипелаг Сулу, северно приобаље Борнеа и јужне обале острва Минданао, односно Филипински арипелаг. Ови пловни путеви били су од великог значаја, како 61 трговачког, тако и стратешког.

Поред тога, од великог значаја за сукоб Султаната Сулуа и Холандије су и дуготрајни ратови и борба за колонијалну превласт на истоку између Холандије и Шпаније, који датирају, уз повремене прекиде, још од самог 62 оснивања холандске државе.

Између Султаната Сулуа и Републике Холандије било је и другачијих односа. Познато је, да су Холанђани у ранијем периоду нападали Холо, али тада као савезници Султаната Сулуа. Наиме, напад је био усмерен против шпанских окупационих трупа, које су биле лоциране у Холоу. Холанђани су, заједно са трупама Сулуа, у јулу 1645. године извршили комбиновани напад артиљерије и пешадије на шпанско утврђење у овом граду. Ова акција 63 довела је до повлачења Шпанаца из Холоа.

Ток сукоба

У периоду који је претходио сукобу са Холанђанима, Султан Алимуд Дин I је првобитно имао седиште у Дунгуну на острву Тави – Тави (Сулу архипелаг). Одатле је он 1736.

61 Gunn, 79, 94, 99, 102, 106, 109, 152. 62 Gepken – Jager, van Solinge, Timmerman, 162 – 163. 63 César Adib Majul, Muslims in the Philippines, 1973. (у даљем тексту: Majul), 155; Association of South-East Asian Studies in the United Kingdom (ASEASUK) news, 15 – 19, Centre for South-East Asian Studies, University of Hull, Hull 1994, 38; Gregorio F. Zaide, The Philippines since pre-Spanish times, Volume 2. – The Philippines since the British invasion, Philippine Education Company, 1957, 314; Historical calendar, National Historical Commission, 1970, 121. године пренео свој двор у Холо, стару престоницу 64 Султаната Сулуа.

Забележена су мишљења појединих историчара, чију поуздану потврду нисмо успели пронаћи у другим изворима, да је 1744. и 1746. године Холандска Источноиндијска компанија са својих бродова топовима 65 нападала Холо.

Холанђани су четрдесетих година 18. века напали и окупирали Малусо на острву Басилан у Сулу архипелагу. Убрзо потом, 1746. године, они су у Малусоу успоставили своју базу, тврђаву коју су назвали Холандска Лука (на 66 енглеском Port Holland).

Холанђани су 1747. године са два своја брода напали Тагуиму на острву Басилан. Холандске трупе биле су поражене од стране једног од војсковођа Сулатана Сулуа, у изворима познатим под именом дату Бантилан. Он је успео да трајно истисне трупе Холандске Источноиндијске компаније и из Холандске Луке (Порт Холанда) на Басилану. Том приликом је до темеља спалио ово утврђење, чије се име до данас одржало као део насеља Малуса. Преостали Холанђани су се повукли у 67 Батавију на Јави.

64 Majul, 21. 65 Подаци са интернет презентације Википедија на енглеском језику (интернет адреса: en.wikipedia.org), текст History of Basilan (у даљем тексту: History of Basilan). 66 History of Basilan; подаци са интернет презентације Muslim Mindanao (интернет адреса: http://www.muslimmindanao.ph) 67 Congressional edition, 4240, U.S. Congress, 1902. (у даљем тексту: Congressional edition), 178 – 179. Последице

Недуго након победе над Холанђанима, тачније 1749. године, дату Бантилан свргао је са престола свог старијег брата Алимуд Дина I и постао нови султан Сулуа. Његово владарско име било је Муизуд Дин I. Бивши султан је био принуђен да се, заједно са члановима своје уже породице и верним следбеницима, повуче у Тагуиму на острву Басилану. После тога, 1750. године, прешли су у Манилу, где је Алимуд Дин I био дочекан уз све владарске почасти. Он се при свом повратку у Сулу затекао у граду Замбоанги на острву Минданау, где је, због наводне завере, био заробљен од стране Шпанаца и послат у заробљеништво у Манилу, тачније у тамошњу тврђаву Сантјаго. На престо се Алимуд Дин I вратио 1764. и на 68 њему остао до 1773. године.

Због одлучне борбе Султаната Сулуа и њеног народа за слободу и независност, притисак Холанђана на ову монархију је у знатној мери смањен. Холанђани су своје територије у Холандској Источној Индији одржали још дуго након ових догађаја, све до Другог светског рата и периода 69 непосредно после њега.

Сукоби између Шпанаца и Султаната Сулуа настављени су убрзо након овог периода. Обе стране су наизменично нападале и пустошиле противничка упоришта. Даљи догађаји у односима Султаната Сулуа и Шпанске 70 Империје превазилазе оквире овог рада.

68 Halili, 125; Ibrahim, Siddique, Hussain, 55; Gomez, 21; David P. Chandler, David Joel Steinberg, In search of Southeast Asia, a modern history, University of Hawaii 1987, 94; Congressional edition, 178 – 179; History of Basilan. 69 Henry E. J. Stanley, The Philippine islands, Moluccas, Siam, Cambodia, Japan, and China, at the close of the sixteenth century, London 1868, 361 – 362; Gordon L. Rottman, World War II, Pacific Island Guide, 2002, 154, 160, 165, 198. 70 Halili, 126; History of Basilan. Закључак

Сукоб између Султаната Сулуа и Републике Холандије средином 18. века имао је корене у експанзионизму европских сила тог и ранијих векова. Овај експанзионизам се огледао не само у освајању ваневропских територија и покоравању тамошњих државних и племенских организација, већ и у интензивним међусобним сукобима колонијалних сила на глобалном нивоу. Знатан утицај на позадину овог рата имао је и дуготрајни, интензивни сукоб интереса између Републике Холандије и Шпанске Империје.

У периоду од пар година, колико је овај сукоб трајао, постоје две основне фазе. Прва представља холандски напад на Султанат Сулу, када је иницијатива била у рукама Холандске Источноиндијске компаније. Врхунац ове фазе представља оснивање холандског утврђења и базе на острву Басилану. Друга фаза, у којој су снаге Султаната Сулуа имале иницијативу, довела је до пораза снага Холандске Источноиндијске компаније у Сулу архипелагу, разарања Холандске Луке, протеривања Холанђана, као и минимализације њиховог утицаја на том простору.

На унутрашњем плану, овај сукоб је у извесној мери утицао на привремену смену власти. Тек након дужег низа година и великих потешкоћа, султан Алимуд Дин I успео се вратити на престо ове острвске монархије.

NOTES FROM THE HISTORY OF THE SULTANATE OF SULU DURING THE 19th CENTURY

-PERIOD OF TEN RULERS-

Introduction

Period of 19th century was in the history of the Sultanate of Sulu very dynamic and marked with various important events. During this century, there was ten Sultans as the heads of state of Sulu. Here will be presented some of the important events, related to their rule in the century of the world's industrial and technological revolution.

The Sultanate of Sulu entered in the 19th Century as ally of the British Empire. This alliance was dating back to the mid 18th century, when the two countries started their joint struggle against the Spanish. The British in the 18th century had their trading post in the Sultanate of Sulu, more precisely at Balambangan island, near the northern coast of Borneo. The Sultan of Sulu issued a permission for its foundation. This outpost was abandoned by 1775, because it was heavily damaged during the frequent pirate attacks.71

Sultan Sharapud-Din

At late 18th and early 19th century the Sultanate of Sulu was under the rule of Sultan Sharapud-Din. He was the head of the country from 1789, until his death, in 1808. He lived to old age. He was the son of Sultan Alimud-Din I. During his reign, namely in 1803, the British renewed their presence on the island Balambangan, but this time in the form of military base. From there, however, they withdrew in November 1805.72

71 Frans Welman, Sabah, Borneo Trilogy, Book One, Volume 1, 2011. (further: Welman), 161; Keat Gin Ooi, Southeast Asia: A Historical Encyclopedia, from Angkor Wat to East Timor, Volume 1, 2004. (further: Ooi), 154; Vic Hurley, Swish of the Kris, the Story of the Moros, 2010 (further: Hurley), 121. 72 The History of Sulu, Division of Ethnology Publications, Volume 4, 1905, (further: The History of Sulu), 190 – 193; Orosa, 29; Eufronio Melo Alip, Political and Cultural History of the Philippines: Since the British Occupation, 1949, 27; Ibrahim, Siddique, Hussain, 50 - 51, 55; Ooi, 154; Welman, 161; Hurley, 121.

Sultan Alimud-Din III

Sultan Sharapud-Din was succeeded on the throne by his son, Sultan Alimud-Din III. He ruled very briefly, considered to be only 40 days. He died in 1808, the same year as his father. He probably died of smallpox, which raged in that year on the main island of Sulu archipelago, Jolo.73

Genealogy of The Royal House of Sulu.

73 Orosa, 29; The History of Sulu, 193; Ibrahim, Siddique, Hussain, 50 – 51; Philippine studies, Volume 42, Manila 1994. (further: Philippine studies), 33. Sultan Aliyud-Din I

After Alimud-Din's death, on the throne of this island monarchy, came his younger brother, a pious Sultan Aliyud-Din I. He ruled between the 1808. and 1821. When the Spanish lost Mexico in 1821, their possessions in the Philippines came under the direct rule of Madrid. This further influenced the deterioration in relations between the Spanish Empire and the Sultanate of Sulu.74

Sultan Shakirul-Lah

In the 1821. Sultan of Sulu became Shakirul-Lah. He was the brother of the Sultans Alimud-Din III and Aliyud-Din I, and the son of Sharapud-Din. He is remembered as a great benefactor of the poor. He reigned for only two years, until his death, in 1823.75

Sultan Jamalul-Kiram I

Sultan Jamalul-Kiram I was the son of Sultan Alimud- Din III. He ruled the Sultanate of Sulu between 1823. and 1844. The royal House of Kiram, Sultanate of Sulu ruling family, is named after him.76

The Spanish fleet under the command of Captain Alonso Morgado in 1824. won a victory over some slave traders

74 Ibrahim, Siddique, Hussain, 55; Orosa, 29; The History of Sulu, 193; Philippine studies, 26, 33, 37; Gregorio F. Zaide, World History, 1994. (further: Zaide, World History), 311. 75 The History of Sulu, 193; Orosa, 29; Ibrahim, Siddique, Hussain, 55; Clemencio Montecillo Bascar, Sultanate of Sulu: the unconquered kingdom, Western Mindanao State University, 2003. (further: Bascar), 19; Philippine studies, 26, 33, 37. 76 Orosa, 29; The History of Sulu, 193, 199; Bascar, 19; Ibrahim, Siddique, Hussain, 55; Philippine studies, 33, 37. and pirates, who came from Sulu. This event improved the Spanish naval supremacy in these waters. The following period was also marked by several Spanish naval victories, which led to a reduction in the Sultanate's maritime power.77

During 1840s, besides Spanish colonial interests in the territory under the rule of Sulatanate of Sulu, interests among other world powers has increased, such as: France, Britain, Germany and the United States of America.78

Sultan Mohammad Pulalun Kiram

Mohammad Pulalun Kiram (Pogdar) was the Sultan of Sulu in the period from 1844, until his death, in 1862. He was the son of the previous ruler of Sulu, Sultan Jamalul-Kiram I. He was regarded as capable administrator and a just ruler.79

French fleet under Admiral Jean-Baptiste Cécille attacked the Jolo and after that, in 1844/1845, conducted a naval blockade of the island of Basilan, forcing the local leaders to recognize the sovereignty of France, on 13. January 1845. In this way, French forced the Sultanate of Sulu to formally cede Basilan for 100 000 piasters (500 000 francs), on 20. February 1845. Their intention was to create the naval base, similar to British base in Hong Kong. However, they gave up the project, as they were encountered by fierce resistance of the local population and the Spanish Empire. The Spanish also strongly opposed by diplomatic means, claiming that Basilan is part of their possessions in the Philippines. The French issued the

77 The History of Sulu, 193. 78 Orosa, 29. 79 Ibrahim, Siddique, Hussain, 55; The History of Sulu, 218; Orosa, 31; Philippine studies, 27, 33; Bascar, 19; Gémino H. Abad, Memories, visions, and scholarship, and other essays, University of the Philippines, Center for Integrative and Development Studies, 2001. (further: Abad), 106, 133; Samuel K. Tan, Filipino Muslim perceptions of their history and culture as seen through indigenous written sources, 2003. (further: Tan), 16. proclamation on 5. August 1845, claiming that they have no longer interests in Basilan.80

After a long period of mutual devastations and conflicts between the Spanish and the Sultanate of Sulu, in 1848. there has been a significant shift in favor of the Spanish interests. One of the main causes of this turning point, was remarkable technological advance of world powers and the emergence of new types of weapons. Especialy introduction of steamships in the Spanish Navy was of great importance. Establishment of the Spanish fortress Queen Isabella II (Fuerte Isabella Segunda Reina) in Basilan was also very important, as well as some other factors.81

Sultan of Sulu and North Borneo receiving French representatives.

80 Robert Aldrich, Greater France: A History of French Overseas Expansion, 1996, 75; Nicholas Tarling, The Cambridge History of Southeast Asia: Volume 2, The Nineteenth and Twentieth Centuries, 1994, 27, 43; Jose Torres, John Nery, Into the mountain, 2001, 165; The History of Sulu, 199. 81 The History of Sulu, 199. Strong Spanish fleet led by the Governor-General of the Philippines, Narciso Claveria, invaded in 1848. fort Balangingi on Tungkil, one of the Sultanate of Sulu islands. The fort was conquered, but the local commander managed to avoid capture. After that, the Spanish conquered Maluso on Basilan island.82

During the year 1850, Spanish Governor-General of the Philippines Antonio de Urbistondo, again attacked Balangingi on the island Tungkil and destroyed remaining fortifications. Later, on 28. February 1851, he attacked Јolo and completely destroyed and burned the town. On that occasion he seized 112 pieces of artillery.83

The Spanish officially declared the annexation of the Sultanate of Sulu in April 1851, during the reign of Sultan Mohammad Pulalun Kiram. Only territory of North Borneo was exempt from this annexation.84

Sultan Jamalul A'Lam

To the throne of Sultanate of Sulu came Sultan Jamalul A'Lam in 1862. He was son of the previous Sultan, Mohammad Pulalun Kiram. Sultan Jamalul A'Lam was the ruler of Sulu, until his death, in 1881. During his reign, there was a significant number of important events concerning Sultanate.85

On 21. February 1876, after a series of unsuccessful attempts, the Spanish launched a large-scale attack on Jolo. Their contingent, led by Admiral Jose Malcampo, consisted of 9000 soldiers, 11 cargo ships, 11 gunboats, and 11 steamships.

82 The History of Sulu, 199, 201, 204. 83 The History of Sulu, 206, 224. 84 The History of Sulu, 209 - 212. 85 Ibrahim, Siddique, Hussain, 55; Orosa, 31; The History of Sulu, 224, 233; Philippine studies, 33, 37; Lela Garner Noble, John L. Thames, Philippine policy toward Sabah, a claim to independence, University of Arizona Press, 1977, 26. They conquered Jolo and established a Spanish garrison there. This garnison was led by Captain Pascual Cervera. He was assigned to the function of the military governor, which he held until December 1876. Until 1899. this position was held by a certain number of Spanish officers. The Spanish built fort in Jolo, but they did not feel safe there, because of the frequent attacks by the population of Sulu.86

Sultan of Sulu signed a peace treaty with the Spanish on 22. July 1878. According to the Spanish version, it was transfer of the sovereignty over Sulu archipelago, while by version in Tausug language it was introducing a protectorate. After the signing of the peace, Sultan Jamalul A'Lam moved his court in Maymbung.87

Also, there were some major events on the southern borders of the Sultanate of Sulu, during this period. In 1865, the American Consul to Brunei, Claude Lee Moses, concluded with the Sultanate of Sulu ten-year lease agreement on the North Borneo. Due to financial difficulties, he had to transfer his rights to the Austro-Hungarian consul in Hong Kong, baron Gustav von Overbeck. Sultan Jamalul A'Lam on 22. January 1878. signed an agreement with baron von Overbeck and British, brothers Alfred and Edward Dent. By terms of this agreement, the North Borneo given in a ten-year lease to the Company Dent and Oferbek. In return, the Sultanate received the necessary weapons and certain funds, which are paid annually. Due to the signing of the mentioned peace of 22nd July 1878, the property of Company Dent and Overbeck at the North Borneo was threatened.88

86 Orosa, 32; The History of Sulu, 224, 248; Abad, 106, 133; Tan, 16. 87 The History of Sulu, 229, 232. 88 Philippine studies, 27 - 28; The History of Sulu, 225 – 226; Volker Schult, Wunsch und Wirklichkeit, Deutsch–philippinische Beziehungen im Kontext globaler Verflechtungen 1860–1945, Berliner Südostasien-Studien, Band 8, Berlin 2008. (further: Schult), 51 - 53. In 1880. Overbeck transferred his rights to the Dent brothers. The British established in July 1881 British North Borneo Provisional Association Ltd. In May 1882, when this association get the Charter of Queen Victoria, they formed the North Borneo Chartered Company. The company strengthened in this area, and stopped the spread of the Spanish sphere of influence to Borneo.89

Sultan Badarud-Din II

Sultan Badarud-Din II was the son of Sultan Jamalul A'Lam. He came to the throne of Sulu after his father's death, in 1881. He ruled for three years. Sultan Badarud-Din II died on 22 February 1884, without male heir.90

Sultan Jamalul-Kiram II (first reign)

Jamalul-Kiram II was declared Sultan by his supporters in 1884, following the death of his brother, Sultan Badarud-Din II. It is believed that the earlier name of Sultan Jamalul-Kiram II was Amirul Kiram II. His reign was unsuccessfully challenged by the grandson of Sultan Shakirul-Lah, Datu (Prince) Aliud-Din. Because of that, Aliud-Din was forced to flee to the island Basilan. As a mediator between the Sultan and Aliud-Din appeared Harun Ar-Rashid (descendant of Alimud-Din by Datu Putong).91

89 Schult, 51 - 53. 90 Ibrahim, Siddique, Hussain, 55; Orosa, 33; Philippine studies, 33, 37; The History of Sulu, 237; Schult, 63; Tan, 16; Abad, 106. 91 Philippine studies, 30, 37; Orosa, 34 - 35, 107; Habib Jamasali Sharief Rajah Bassal Abdurahman, The Sultanate of Sulu: their dominion, 2002. (further: Abdurahman), 80; Abad, 106, 133; Schult, 63; Tan, 16.

Historical Sultan's Palace in Maimbung, Jolo, Sulu.

Sultan Harun Ar-Rashid

Spanish intrigue led to the arrival of the mentioned Harun Ar-Rashid at the Sultan's throne. He was declared Sultan of Sulu in Manila in 1886. Harun Ar-Rashid never gained the support of the majority of the population Sulu. When in 1894. became clear, that he is no longer necessary to the Spanish, he was forced to abdicate. He went to Palawan, where he died in 1899.92

92 Bascar, 19; Orosa, 34; Ibrahim, Siddique, Hussain, 55; Schult, 63; Abad, 133; Philippine studies, 30, 33, 38; Sixto Y. Orosa, Through Three Generations, 1976, 111. The Chinese who lived at Sulu Archipelago were supplying Sultanate with arms. It was used for fighting against the Spanish. In exchange, they took slaves and material goods. At that time Chinese prevailed in Sulu trade.93

In April 1887. The Spanish suddenly attacked Maymbung, then capital of the Sultanate. On that occasion, they seized a large amount of weapons. Property of the local Chinese was destroyed, and they were deported to Jolo. In 1888, despite the fact that it was a leased territory, British proclaimed they protectorate in North Borneo.94

Sultan Jamalul-Kiram II (second reign)

In 1894. Sultan Jamalul-Kiram II managed to re-assert his authority in this monarchy. The Spanish finally admitted him as the Sultan of Sulu. Jamalul-Kiram II died on 7. June 1936.95

During his rule, in 1895, the unit of the Sultanate of Sulu, led by prominent military leaders, brothers Datu Julkarnain and Datu Kalbi, attacked the Spanish troops in the Jolo. However, this attack was rejected by the combined forces of the Spanish Army and military units of their Filipino allies.96

The Spanish have lost the Spanish - American War. Under the terms of the Paris Peace, 1898, they gave certain territories to the United States of America. Among these territories were the Philippines. Concerning these circumstances, U.S. Brigadier General John Coalter Bates made the agreement with the Sultan of Sulu Jamalul-Kiram II,

93 Schult, 64. 94 Schult, 60, 64, 78; The History of Sulu, 241. 95 Orosa, 35, 107; Abdurahman, 80; Bascar, 19; Ibrahim, Siddique, Hussain, 55; Philippine studies, 30; Tan, 16; Abad, 106, 133. 96 Gregorio F. Zaide, The pageant of Philippine history: political, economic, and socio-cultural, Volume 1, 1979, 556; Salah Jubair, Bangsamoro, 1999, 53. on 26th August 1899. It is interesting that, under the terms of the agreement, although it acknowledges the supremacy of Americans, the Sultanate of Sulu remained full sovereignty over the North Borneo.97

Conclusion

In the tumultuous period, as was the 19th century, the Sultanate of Sulu came in contact with various colonial powers of the time, such as: Spain, United Kingdom, France and the United States. These contacts were usually concerning conflicts between them, although there were some inter-state cooperation.

Although the Sultanate of Sulu entered in the 19th century as an important regional entity, its influence in the region has decreased during this century. As in previous centuries, the Sultanate of Sulu led continual struggle with the world's colonial powers, but this time appeared some new factors. In the first place it was a more modern weapons, which world powers began to use. Appearance of steamships, for example, has had a major impact on the balance of power in the maritime domination. The Sultanate of Sulu haven't had industrial and economic base for the production or supply of modern weapons. Despite persistent and courageous struggle for freedom of the Sultans, the leaders, and the people of Sulu, the impact of this state in the region was gradually decreasing in the age of the industrial and technological revolution.

97 The History of Sulu, 245; Philippine studies, 28; Orosa, 35, 37; Bascar, 87 – 88; Zaide, World History, 311; Samuel K. Tan, The Filipino-American War, 1899-1913, University of the Philippines Press, 2002, 154.

БЕЛЕШКЕ ИЗ ИСТОРИЈЕ СУЛТАНАТА СУЛУ ТОКОМ 19. ВЕКА – ПЕРИОД ДЕСЕТ ВЛАДАРА (IN SERBIAN)

Увод

У историји Султаната Сулуа 19. век је био веома динамичан и прожет различитим важним догађајима. Током тог столећа је на челу државе Сулу било десет султана. На овом месту биће изнети само неки од важнијих догађаја везаних за њихове владавине у веку светске индустријске и 98 технолошке револуције.

Султанат Сулу је у 19. век ушао у савезништву са Британском Империјом. Ово савезништво датира из средине 18. века, када су ове две земље започеле заједничку борбу против Шпанаца. Британци су у 18. веку имали своју трговачку испоставу у Султанату Сулу, тачније на острву Баламбанган, недалеко од северних обала Борнеа. Тадашњи султан Сулуа издао је одобрење за њено оснивање. Ова испостава је напуштена већ 1775. године, пошто је тешко страдала приликом учесталих напада 99 пирата.

Султан Шарапуд – Дин

Крајем 18. и почетком 19. века Сулу је био под влашћу султана Шарапуд – Дина. Он је на челу ове државе

98 Александар Бачко, Белешке из историје Султаната Сулу током 19. века – период десет владара, https://porodicnoporeklo.wordpress.com/2015/10/30/%d0%b1%d0%b5%d0%bb %d0%b5%d1%88%d0%ba%d0%b5-%d0%b8%d0%b7- %d0%b8%d1%81%d1%82%d0%be%d1%80%d0%b8%d1%98%d0%b5- %d1%81%d1%83%d0%bb%d1%82%d0%b0%d0%bd%d0%b0%d1%82%d0% b0-%d1%81%d1%83%d0%bb%d1%83-%d1%82%d0%be/ ; Александар Бачко, Белешке из историје Султаната Сулуа током 19. века, http://www.czipm.org/sulu-bachko.html 99 Frans Welman, Sabah, Borneo Trilogy, Book One, Volume 1, 2011. (у даљем тексту: Welman), 161; Keat Gin Ooi, Southeast Asia: A Historical Encyclopedia, from Angkor Wat to East Timor, Volume 1, 2004. (у даљем тексту: Ooi), 154; Vic Hurley, Swish of the Kris, the Story of the Moros, 2010 (у даљем тексту: Hurley), 121. био од 1789, до своје смрти, 1808. године. Доживео је дубоку старост. Био је син султана Алимуд – Дина I. За време његове владавине, тачније 1803. године, Британци су обновили своје присуство на острву Баламбанган, али овај пут у виду војне базе. Одатле су се, међутим, повукли већ у 100 новембру 1805. године.

Султан Алимуд – Дин III

Султана Шарапуд – Дина је на престолу наследио његов син, султан Алимуд – Дин III. Он је владао веома кратко, сматра се само 40 дана. Умро је 1808, исте године кад и његов отац. Највероватније је умро од богиња, које су те године харале по главном острву Сулу архипелага, 101 Холоу (Jolo).

Султан Алијуд – Дин I

На престо ове острвске монархије, после Алимуд – Динове смрти, дошао је његов млађи брат, веома побожни султан Алијуд – Дин I. Он је владао у периоду између 1808. и 1821. године. Пошто су Шпанци изгубили Мексико, њихови поседи на Филипинима су 1821. године дошли под непосредну власт Мадрида, што је додатно утицало на

100 The History of Sulu, Division of Ethnology Publications, Volume 4, 1905, (у даљем тексту: The History of Sulu), 190 – 193; Sixto Y. Orosa, The Sulu Archipelago and its people, 1923, (у даљем тексту: Orosa), 29; Eufronio Melo Alip, Political and Cultural History of the Philippines: Since the British Occupation, 1949, 27; Ahmad Ibrahim, Sharon Siddique, Yasmin Hussain, Readings on Islam in Southeast Asia, Institute of Southeast Asian studies, Singapore 1985. (у даљем тексту: Ibrahim, Siddique, Hussain), 50 – 51, 55; Ooi, 154; Welman, 161; Hurley, 121. 101 Orosa, 29; The History of Sulu, 193; Ibrahim, Siddique, Hussain, 50 – 51; Philippine studies, Volume 42, Manila 1994. (у даљем тексту: Philippine studies), 33. заоштравање односа између Шпанске Империје и 102 Султаната Сулуа.

Султан Шакирул – Лах

Године 1821. султан Сулуа постао је Шакирул – Лах. Он је био брат султана Алимуд – Дина III и Алијуд – Дина I, односно син Шарапуд – Дина. Остао је упамћен као велики добротвор сиротиње. Владао је само две године, до своје 103 смрти, 1823. године.

Султан Џамалул – Кирам I

Султан Џамалул – Кирам I био је син султана Алимуд – Дина III. Владао је у Султанату Сулу од 1823. до 1844. године. По њему је формирано династичко име владарског дома Кирам, данашње султанске породице 104 Сулуа.

Шпанска флота под заповедништвом капетана Алонса Моргада (Alonso Morgado) је 1824. године извојевала победу над појединим трговцима робљем и пиратима, који су долазили са Сулуа. То је унапредило шпанску поморску надмоћ у овим водама. У наредном периоду уследиле су нове шпанске поморске победе, што је 105 довело до смањења поморске моћи Султаната.

102 Ibrahim, Siddique, Hussain, 55; Orosa, 29; The History of Sulu, 193; Philippine studies, 26, 33, 37; Gregorio F. Zaide, World History, 1994. (у даљем тексту: Zaide, World History), 311. 103 The History of Sulu, 193; Orosa, 29; Ibrahim, Siddique, Hussain, 55; Clemencio Montecillo Bascar, Sultanate of Sulu: the unconquered kingdom, Western Mindanao State University, 2003. (у даљем тексту: Bascar), 19; Philippine studies, 26, 33, 37. 104 Orosa, 29; The History of Sulu, 193, 199; Bascar, 19; Ibrahim, Siddique, Hussain, 55; Philippine studies, 33, 37. 105 The History of Sulu, 193. Током четрдесетих година 19. века, поред шпанских колонијалних интереса, повећало се интересовање за територије под влашћу Сулатаната Сулуа међу другим светским силама, као што су Француска, Британија, 106 Немачка и Сједињене Америчке Државе.

Султан Мохамед Пулалун Кирам

Мохамед Пулалун Кирам (Погдар) био је султан Сулуа у периоду од 1844, па све до смрти, 1862. године. Он је био син претходног владара Сулуа, султана Џамалул – Кирама I. Сматран је за способног администратора и 107 праведног владара.

Француска флота под Жаном-Батистом Сесилом (Jean-Baptiste Cécille) напала је Холо, а након тога, 1844/1845. године извршила поморску блокаду острва Басилан, присиљавајући тамошње главаре да 13. јануара 1845. признају врховну власт Француске. На тај начин су приморали Султанат Сулу да им 20. фебруара 1845. године формално уступи Басилан за 100 000 пијастера (500 000 франака). Њихова намера је била, да ту створе поморску базу, налик британској бази у Хонг Конгу. Међутим, одустали су од тог пројекта, пошто су наишли на жесток отпор локалног становништва и Шпанске Империје. Шпанци су се и дипломатски одлучно успротивили, тврдећи да је Басилан део њиховог поседа на Филипинима. Французи су

106 Orosa, 29. 107 Ibrahim, Siddique, Hussain, 55; The History of Sulu, 218; Orosa, 31; Philippine studies, 27, 33; Bascar, 19; Gémino H. Abad, Memories, visions, and scholarship, and other essays, University of the Philippines, Center for Integrative and Development Studies, 2001. (у даљем тексту: Abad), 106, 133; Samuel K. Tan, Filipino Muslim perceptions of their history and culture as seen through indigenous written sources, 2003. (у даљем тексту: Tan), 16. 5. августа 1845. године издали прокламацију, о свом 108 одустајању од Басилана.

Након дугог периода међусобних сукоба и пустошења између Шпанаца и Султаната Сулу, 1848. године дошло је до знатног преокрета у корист шпанских интереса. Један од основних узрочника овог преокрета био је знатан технолошки напредак светских сила и појава новог наоружања. Посебно треба издвојити појаву пароброда у шпанској војној морнарици. Од великог значаја је било и оснивање шпанске тврђаве Изабела Друга (Fuerte Isabella Reina Segunda) на Басилану, као и поједини други 109 фактори.

Бројна шпанска флота предвођена генералним гувернером Филипина, Нарцисом Клаверијом (Narciso Claveria) напала је 1848. године тврђаву Балангинги на Тунгкилу, једном од острва Султаната Сулуа. Утврђење је освојено, али је тамошњи командант успео избећи заробљавање. Шпанци су потом освојили Малусо на острву 110 Басилану.

Године 1850. шпански генерални гувернер Филипина Антонио де Урбизтондо (Antonio de Urbistondo), поново је напао Балангинги на острву Тунгкилу и уништио тамошња преостала утврђења. Нешто касније, 28. фебруара 1851. године, напао је Холо и у потпуности разорио и спалио град. Том приликом је заплењено 112 111 комада артиљерије.

108 Robert Aldrich, Greater France: A History of French Overseas Expansion, 1996, 75; Nicholas Tarling, The Cambridge History of Southeast Asia: Volume 2, The Nineteenth and Twentieth Centuries, 1994, 27, 43; Jose Torres, John Nery, Into the mountain, 2001, 165; The History of Sulu, 199. 109 The History of Sulu, 199. 110 The History of Sulu, 199, 201, 204. 111 The History of Sulu, 206, 224. Шпанци су за време владавине султана Мохамеда Пулалуна Кирама, у априлу 1851. године, формално прогласили анексију Султаната Сулуа. Од ове анексије је 112 била изузета само територија Северног Борнеа.

Султан Џамалул Алам

На престо Султаната Сулуа дошао је 1862. године султан Џамалул Алам, син претходног султана, Мохамеда Пулалуна Кирама. Султан Џамалул Алам био је владар Сулуа све до своје смрти, 1881. године. За време његове владавине десио се већи број битних догађаја за 113 Султанат.

Године 1876, 21. фебруара, после низа неуспешних покушаја, Шпанци су покренули напад великих размера на Холо. Њихов контингент, предвођен адмиралом Хозеом Малкампом (Jose Malcampo), састојао се од 9000 војника, 11 транспортних бродова, 11 топовњача и 11 пароброда. Они су тада освојили Холо и ту успоставили шпански гарнизон, на челу са капетаном Паскуалом Кервером (Pascual Cervera). Њему је додељена функција војног гувернера, коју је обављао до децембра 1876. године. Ту функцију је до 1899. године обављао већи број шпанских официра. Шпанци су у Холоу сазидали утврђење, али се у њему нису осећали сигурно, због честих напада од стране 114 становништва Сулуа.

Султан Сулуа је 22. јула 1878. године потписао мировни уговор са Шпанцима. Према шпанској верзији, њима је овим уговором пренет суверенитет над Сулу архипелагом, док се према верзији на таусуг језику ради о

112 The History of Sulu, 209 – 212. 113 Ibrahim, Siddique, Hussain, 55; Orosa, 31; The History of Sulu, 224, 233; Philippine studies, 33, 37. 114 Orosa, 32; The History of Sulu, 224, 248; Abad, 106, 133; Tan, 16. увођењу протектората. После потписивања мира, султан Џамалул Алам пренео је свој двор у Мајмбунг (Maymbung).115

На јужним границама Султаната Сулуа такође су се одигравали битни догађаји у овом периоду. Године 1865, амерички конзул у Брунеју, Клод Ли Моузез (Claude Lee Moses), закључио је са Султанатом Сулу споразум о десетогодишњем закупу Северног Борнеа. Због финансијских потешкоћа, он је морао пренети своја права на аустроугарског конзула у Хонг Конгу, барона Густава фон Офербека (Gustav von Overbeck). Султан Џамалул Алам је 22. јануара 1878. године потписао споразум са бароном фон Офербеком и Британцима, браћом Алфредом и Едвардом Дентом (Dent). Овим споразумом је Северни Борнео дат у десетогодишњи закуп Компанији Дент и Офербек. За узврат је Султанат добио потребно оружје и одређена финансијска средства, која су исплаћивана на годишњем нивоу. Због потписивања поменутог мира 22. јула 1878. године и посед Компаније Дент и Офербек на 116 Северном Борнеу био je угрожен.

Офербек је 1880. пренео своја права на браћу Дент, па су Британци ту у јулу 1881. године оформили Британско провизорно друштво за Северни Борнео (British North Borneo Provisional Association Ltd.). Када су у мају 1882. године добили повељу од британске краљице Викторије, формирали су Британску компанију Северног Борнеа (North Borneo Chartered Company). Компанија се учврстила на том простору и зауставила је ширење шпанске интересне 117 сфере ка Борнеу.

115 The History of Sulu, 229, 232. 116 Philippine studies, 27 – 28; The History of Sulu, 225 – 226; Volker Schult, Wunsch und Wirklichkeit, Deutsch–philippinische Beziehungen im Kontext globaler Verflechtungen 1860–1945, Berliner Südostasien-Studien, Band 8, Berlin 2008. (у даљем тексту: Schult), 51 – 53. 117 Schult, 51 – 53. Султан Бадаруд – Дин II

Султан Бадаруд – Дин II био је син султана Џамалул Алама. На престо Сулуа дошао је након очеве смрти, 1881. године. Владао је три године. Умро је 22. фебруара 1884. 118 године, не оставивши мушког наследника.

Султан Џамалул – Кирам II (прва владавина)

Џамалул – Кирам II проглашен је 1884. године за султана од стране својих присталица, након смрти његовог брата султана Бадаруд – Дина II. Сматра се, да је раније име султана Џамалул – Кирамa II било Амирул Кирам. Његов избор за владара неуспешно је покушао да оспори унук султана Шакирул – Лаха, дату (принц) Алиуд – Дин. Због тога је Алиуд – Дин био присиљен да избегне на острво Басилан. Као медијатор између султана и Алиуд – Дина јавио се Харун Ар – Рашид (потомак Алимуд – Дина I, 119 преко датуа Путонга).

Султан Харун Ар – Рашид

Шпанске интриге довеле су до доласка поменутог Харун Ар – Рашида на султански престо. Он је проглашен за султана Сулуа у Манили 1886. године. Харун Ар – Рашид никада није стекао подршку већине становништва Сулуа. Када је 1894. године постало јасно, да више није од користи Шпанцима, био је приморан да абдицира. Отишао је на 120 Палаван, где је и умро 1899. године.

118 Ibrahim, Siddique, Hussain, 55; Orosa, 33; Philippine studies, 33, 37; The History of Sulu, 237; Schult, 63; Tan, 16; Abad, 106. 119 Philippine studies, 30, 37; Orosa, 34 – 35, 107; Habib Jamasali Sharief Rajah Bassal Abdurahman, The Sultanate of Sulu: their dominion, 2002. (у даљем тексту: Abdurahman), 80; Abad, 106, 133; Schult, 63; Tan, 16. 120 Bascar, 19; Orosa, 34; Ibrahim, Siddique, Hussain, 55; Schult, 63; Abad, 133; Philippine studies, 30, 33, 38. Кинези који су живели на Сулу архипелагу снабдевали су Султанат оружјем. Оно је коришћено за борбу са Шпанцима. У замену су узимали робове и материјална добра. Иначе, Кинези су у том периоду имали 121 преовлађујућу улогу у трговини Сулуа.

У априлу 1887. године Шпанци су изненада напали тадашњу престоницу султаната у Маимбунгу. Том приликом су запленили велику количину наоружања. Имовину тамошњих Кинеза су уништили, а њих су депортовали у Холо. Године 1888. Британци су Северни Борнео, упркос чињеници да се радило о закупљеној територији, 122 прогласили за свој протекторат.

Султан Џамалул – Кирам II (друга владавина)

Године 1894. султан Џамалул – Кирам II успео је поново да учврсти своју власт. Шпанци су га коначно признали за султана Сулуа. Џамалул – Кирам II умро је 7. 123 јуна 1936. године.

За време његове владавине, 1895. године, јединице Султаната Сулуа, предвођене истакнутим војсковођама, браћом датуом Џулкарнаином и датуом Калбијем, напале су шпанске трупе у Холоу. Међутим, овај напад је био одбијен од стране удружених снага шпанске армије и војних 124 јединица њихових филипинских савезника.

Шпанци су изгубили у Шпанско – Америчком рату. Према условима Париског мира, 1898. године, они су своју врховну власт над појединим територијама, између осталог

121 Schult, 64. 122 Schult, 60, 64, 78; The History of Sulu, 241. 123 Orosa, 35, 107; Abdurahman, 80; Bascar, 19; Ibrahim, Siddique, Hussain, 55; Philippine studies, 30; Tan, 16; Abad, 106, 133. 124 Gregorio F. Zaide, The pageant of Philippine history: political, economic, and socio-cultural, Volume 1, 1979, 556; Salah Jubair, Bangsamoro, 1999, 53. и над Филипинима, предали Сједињеним Америчким Државама. Тим поводом је амерички бригадни генерал Џон Колтер Бејтс направио 26. августа 1899. године споразум са султаном Сулуа, Џамалул – Кирамом II. Занимљиво је, да је према условима тог споразума, иако је призната врховна америчка власт, Султанату Сулу остао пун суверенитет над 125 Северним Борнеом.

Закључак

У бурном периоду, као што је био 19. век, Султанат Сулу је долазио у контакте са различитим колонијалним силама тог времена, као што су: Шпанија, Велика Британија, Француска и Сједињене Америчке Државе. Ови контакти су најчешће били оличени у међусобним борбама, мада је било и извесне међудржавне сарадње.

Иако је у 19. век Султанат Сулу ушао као значајан регионални субјект, његов утицај у региону је током тог столећа опао. Као и у претходним вековима, Султанат Сулу је водио непрестане борбе са светским колонијалним силама, али су се овај пут појавили и нови фактори. У првом реду се ради о модернијем наоружању, које су почеле користити светске силе. Појава пароброда, на пример, имала је велики утицај на однос снага у поморској доминацији. Султанат Сулу није имао индустријску и економску базу за производњу или набавку савременог наоружања. Упркос храброј и истрајној борби за слободу султана, старешина и народа Сулуа, утицај ове државе у региону постепено се смањивао у веку индустријске и технолошке револуције.

125 The History of Sulu, 245; Philippine studies, 28; Orosa, 35, 37; Bascar, 87 – 88; Zaide, World History, 311.

"THE PEARL KNIGHTS"

-ABOUT THE ROYAL AND HASHEMITE ORDER OF THE PEARL–

Although The Royal and Hashemite Order of the Pearl was formally established in June 2011, it is an institution whose roots are much deeper. When the current Sultan of Sulu and North Borneo, His Royal Majesty Muedzul Lail Tan Kiram decided to establish a Order, using His sovereign right as "Fons honorum", it was uniting of the royal, nobiliary and chivalrous traditions of Sultanate, in a manner appropriate international standards.126

Тhis issue will be further discussed. However, firstly we will analyze the name of this Order.

* * *

Almost from the beginning of human civilization, the pearl has represented something very precious, but at the same time something sophisticated and rare. Symbolism of the pearl is very significant. It is mentioned in many of ancient writings. Sacred books of great world religions, including Christianity, Islam and Hinduism, mention pearl, usually as a symbol of great value.127

For the Sultanate of Sulu and North Borneo, pearl is even more important than for most other countries. On the islands of the Sulu archipelago pearls are collected for centuries in the traditional way. It is believed, that pearls from Sulu are most valuable in the world. For centuries, only the Sultan of Sulu and North Borneo had the right to possess the largest and most valuable pearls found in the archipelago. Although penalties for violators of this law were very harsh, some exceptional pieces found their way to Europe and other

126 Sultanate of Sulu – official internet presentation; en.wikipedia.org/wiki/Royal_and_Hashemite_Order_of_the_Pearl; Andreou. 127 Julie McCarty, The Pearl of Great Price, 2007, 46; en.wikipedia.org/wiki/Pearl. destinations by secret channels. Pearls are also of great importance for this country because, for a long time, they are one of the pillars of its economy.128

* * *

The term "Hashemite" in the title of Order has its roots in the very foundations Kiram dynasty, as well as the history of the Sultanate of Sulu and North Borneo. This term refers to the ancient Arab clan Hashemites, descendants of Hashim. It is a branch of a larger tribe, the Quraish. From the Hashemite clan originated Prophet Muhammad himself, his daughter Fatima and her husband Ali, the most important personalities of Islam. The roots of this clan are in the region Hejaz in today's Saudi Arabia, near the Red Sea.129

In the narrow sense, Hashemites are descendants of the Prophet Muhammad through his daughter Fatima and her husband Ali. Fatima and Ali had more children, but it is known that four of them came to maturity. These were sons Hasan ibn Ali and Husayn ibn Ali, and daughters Zaynab and Umm Kulthum. Descendants of Fatima and Ali are bearing honorary titles Sayyid (master) and the Sharif (noble).130

Some important Dynasties of the Islamic world developed from the old clan Hashemites. Among them were the former Dynasties of: Hejaz Kingdom, Syria, North Yemen and Iraq. Shаrifs of Mecca had Same origins. Current Royal Houses of Jordan and Morocco are also of Hashemitic origin.131

128 Warren, 72 - 74; Kunz, Stevenson, 214, 220, 468; Southgate, Lucas, 25; Arnaldo Cipolla, Nel Giappone dei grattacielli, viaggio da Tokio a Delhi, 1931, 149; en.wikipedia.org/wiki/Pearl. 129 Mousawi, 219 - 238; Reich, 233; Seddon, 241; en.wikipedia.org/wiki/Hashemite. 130 Mousawi, 219 - 238; Reich, 233; en.wikipedia.org/wiki/Fatimah. 131 Mousawi, 219 - 238; Reich, 233; Seddon, 241; en.wikipedia.org/wiki/Hashemite. Royal House of Kiram of Sulu and North Borneo is one of the Dynasties that have Hashemite ancestry. In the first half of the 15th century Said Abubakar Abirin, a prominent explorer and Islamic religious teacher, came to Sulu. He was born in Johor on the Malay Peninsula, and he was of Arabic, respectively of Hashemitic origin. He married Princess Paramisuli and about 1450, after the death of his father in law Raj Baguinde, he founded the Sultanate of Sulu. Said Abubakar Abirin ruler’s name was Sharif ul - Hashim. The present Royal House of the Sultanate of Sulu and North Borneo, Kiram, descends from him.132

As mentioned, Hashemites in the narrow sense of the word, or descendants of the Prophet Muhammad through his daughter Fatima, have the right to bear the title Sayyid. In accordance with the traditions of his country, and his Hashemitic origin, His Royal Majesty Sultan of Sulu and North Borneo, bears the title of the Grand Sayyid of the The Royal and Hashemite Order of the Pearl. It is the appropriate title for this function of His Royal Majesty, because it is equivalent to the traditional title of the Grand Master of the Order in English language.133

* * *

Title of Sultan is certainly one of the most important and most frequent royal titles in countries with deeply rooted Islamic traditions. This title comes from the Arabic language and is derived from the term "sultah", meaning "authority" or "power".

132 Ibrahim, Siddique, Hussain, 50 - 55; en.wikipedia.org/wiki/List_of_sultans_of_Sulu, en.wikipedia.org/wiki/Muhammad_Shah_of_Brunei; en.wikipedia.org/wiki/Muhammad_Hassan. 133 Mousawi, 223; en.wikipedia.org/wiki/Fatimah; Sultanate of Sulu – official internet presentation; en.wikipedia.org/wiki/Royal_and_Hashemite_Order_of_the_Pearl; Andreou. In the region of Sulu archipelago it has been present since the mid-15th century. His Royal Majesty Muedzul Lail Tan Kiram is the 35th Sultan of the Sultanate of Sulu and North Borneo.134

Grand Cordon of The Royal and Hashemite Order

of the Pearl.

134 Campo, 643; en.wikipedia.org/wiki/Sultan. The term "Fons honorum" (Fount of honour) means a person who, by his/her position, has the sovereign right of giving legitimate titles of nobility, or membership in the knightly orders, to other people. These are, therefore, persons who are either rulers of states, heads of dynasties, or leaders of traditional (old) religious organizations. By the establishment of The Royal and Hashemite Order of the Pearl, His Royal Majesty Muedzul Lail Tan Kiram used this sovereign right as the Sultan of the Sultanate of Sulu and North Borneo, as well as the Head of the Royal House of Kiram.135

* * *

Besides the symbolism regarding the name, insignia of The Royal and Hashemite Order of the Pearl also contain a certain symbolic significance. On the insignia of this Order (collar, badges, stars, rosettes and miniatures) are elements of the coat of arms of the Sultanate of Sulu and North Borneo: double saber, pearl, crescent, star and crown.136

Besides the crescent and star, which are clearly associated with Islamic tradition of the Sultanate of Sulu and North Borneo, one of the most significant parts of insignia of The Royal and Hashemite Order of the Pearl is represented by double saber, Zulfiqar. This symbol is also represented at Coat of Arms of the Sultanate of Sulu and North Borneo. It is a legendary bifurcated (double) saber or sword of Ali, given to him by his father-in-law, Prophet Muhammad. Zulfiqar is, among

135 Antti Matikkala, The Orders of Knighthood and the Formation of the British Honours System 1660 – 1760, 2008, 100; en.wikipedia.org/wiki/Fons_honorum; Sultanate of Sulu – official internet presentation; en.wikipedia.org/wiki/Royal_and_Hashemite_Order_of_the_Pearl. 136 Andreou; en.wikipedia.org/wiki/Royal_and_Hashemite_Order_of_the_Pearl. other things, a symbol of sharp distinction between right and wrong.137

The symbolism of the pearls for Sulu is already mentioned. The crown on the insignia of The Royal and Hashemite Order of the Pearl represents ruler’s dignity of the Sultan of Sulu and North Borneo. On the breast star of the Order appears the mythical animals (semi tiger - semi fish), which are also supporters of the shield on the Greater Coat of Arms of the Sultanate.138

* * *

The Royal and Hashemite Order of the Pearl is divided into several grades. Highest grade, Royal Companion, is reserved exclusively for members of the current and former ruling houses. Beside this, there are five more grades in the Order: Grand Cordon, Distinguished Companion, Companion, Officer and Member. This ranking to some extent resembles the ranking of traditional nobility and privileged classes of society in the Sultanate of Sulu and North Borneo (datu, tuan...), but also the European Royal Orders of Chivalry. Membership in the Order can only be acquired in accordance with the wish and the approval of its Grand Sayyid (Grand Master). With this dynastic Order its Grand Sayyid rewards persons of all nationalities and religions, which were particularly meritorious concerning service, deeds and faithfulness to the Royal House and the Sultanate of Sulu and North Borneo, as well as those, who gained an outstanding international reputation in their field of activity.139

137 Madonna Gauding, The Signs and Symbols Bible, New York 2009, 105; Roy Jackson, Fifty Key Figures in Islam, 2006, 17; en.wikipedia.org/wiki/Zulfiqar. 138 Andreou; en.wikipedia.org/wiki/Royal_and_Hashemite_Order_of_the_Pearl. 139 Sultanate of Sulu – official internet presentation; en.wikipedia.org/wiki/Royal_and_Hashemite_Order_of_the_Pearl. In outstanding article “Heraldic privileges of the Royal and Hashemite Order of the Pearl”, His Excellency Aleksander Kimon Andreou gave a very detailed insight into the heraldic aspects of the Order, so at this point we will not specifically deal with them.140

* * *

Among the members of The Royal and Hashemite Order of the Pearl there are some leading figures from the royal families, as well as scientists, artists, and other prominent individuals. We are going to mention only a few here: HM King (Omukama) Solomon Iguru I of Bunyoro-Kitara; HM King Kigeli V of Rwanda; HRH Duarte Pio Duke of Braganza, "de jure" King of Portugal; HRH Davit Bagrationi Mukhran, Crown Prince of Georgia; HIH Prince Ermias Sahle Selassie of Ethiopia; HIRH Archduke Joseph Karl von Habsburg; HRH Princess Margaret von Hohenberg; HRH Prince Aleksandar Pavlov Karageorgevich of Serbia and Yugoslavia; HRH Prince Vladimir Karageorgevich of Serbia and Yugoslavia; HRH Princess Jelisaveta Karageorgevich of Serbia and Yugoslavia; HRH Princess Brigitta Karageorgevich of Serbia and Yugoslavia; HRH Princess Luciana Pallavicini Hassan of Afghanistan; HRH Princess Mahera Hassan of Afghanistan; HRH Prince Osman Rifat Ibrahim of Egypt and Turkey, HH Prince Mohsin Ali Khan of Hyderabad; HRH Princess Dr Chao Duangduen of Chiang Mai and many other prominent members of the Order.141

* * *

140 Andreou. 141 en.wikipedia.org/wiki/Royal_and_Hashemite_Order_of_the_Pearl. Although, in accordance with tradition and spirit of the Sultanate of Sulu and North Borneo, The Royal and Hashemite Order of the Pearl is not officially called the order of chivalry, it is certainly knightly order of the Royal House, from a European point of view. Concerning this, the writer of these lines should not be criticized for authorial freedom, to call members of The Royal and Hashemite Order of the Pearl – “The Pearl Knights”.

„БИСЕРНИ ВИТЕЗОВИ“ – ОСВРТ НА КРАЉЕВСКИ И ХАШЕМИТСКИ РЕД БИСЕРА (IN SERBIAN)

Иако је Краљевски и Хашемитски Ред Бисера званично основан јуна 2011. године, ипак се ради о институцији, чији су корени знатно дубљи. Када је данашњи Султан Сулуа и Северног Борнеа, Његово Височанство Муедзул Лаил Тан Кирам, искористивши своје суверено право као „Fons honorum“, решио да оснује Ред, објединио је владарске, племићке и витешке традиције Султаната, на 142 начин прилагођен међународним нормама.

О овом питању ће у даљем тексту бити више речи. Међутим, на првом месту осврнућемо се на само име овог Реда.

* * *

Готово од самих почетака људске цивилизације, бисер је представљао нешто веома драгоцено, али у исто време и нешто префињено и раритетно. Симболика бисера веома је велика. Он се помиње у многим старим списима. Свете књиге великих светских религија, међу којима су и

142 Александар Бачко, „Бисерни витезови“, http://www.czipm.org/biserni- vitezovi-srb.html ; Александар Бачко, „Бисерни витезови“ – осврт на Краљевски и Хашемитски Ред Бисера, https://porodicnoporeklo.wordpress.com/2015/10/31/%d0%b1%d0%b8%d1%81 %d0%b5%d1%80%d0%bd%d0%b8- %d0%b2%d0%b8%d1%82%d0%b5%d0%b7%d0%be%d0%b2%d0%b8- %d0%be%d1%81%d0%b2%d1%80%d1%82-%d0%bd%d0%b0- %d0%ba%d1%80%d0%b0%d1%99%d0%b5%d0%b2%d1%81/ ; Подаци са званичне интернет презентације Султаната Сулуа www.royalsultanateofsulu.org/#!order-of-the-pearl (у даљем тексту: Султанат Сулу); Royal and Hashemite Order of the Pearl, текст на Википедији на енглеском језику en.wikipedia.org/wiki/Royal_and_Hashemite_Order_of_the_Pearl (у даљем тексту: Royal and Hashemite Order of the Pearl); Kimon Alexander Andreou, Heraldic privileges of the Royal and Hashemite Order of the Pearl, www.czipm.org/heraldic-sulu.html (у даљем тексту: Andreou). хришћанство, ислам и хиндуизам, помињу бисер, најчешће 143 као симбол велике вредности.

За Султанат Сулу и Северни Борнео бисер има још већи значај него за већину осталих земаља. На острвима Сулу архипелага бисери се већ вековима прикупљају на традиционалан начин. Сматра се, да су бисери из Сулуа највреднији на свету. Вековима је султан Сулуа и Северног Борнеа једини имао право поседовања најкрупнијих и највреднијих примерака бисера пронађених у овом архипелагу. Иако су за прекршиоце овог закона следовале веома оштре казне, ипак су поједини изузетни примерци тајним каналима налазили свој пут до Европе и других дестинација. Бисери су за ову земљу од велике важности и због тога, што већ дуго времена представљају један од 144 стубова њене економије.

* * *

Термин „Хашемитски“ у називу Реда има утемељење у самим коренима династије Кирам, као и историјату Султаната Сулуа и Северног Борнеа. Овај термин односи се на старо арапско племе Хашемита, потомака Хашима. У питању је огранак већег племена, Курејша. Из племена Хашемита поникли су и сам пророк Мухамед, његова ћерка Фатима и зет Алија, дакле најважније личности ислама. Корени овог племена су у

143 Julie McCarty, The Pearl of Great Price, 2007, 46; Pearl, текст на Википедији на енглеском језику en.wikipedia.org/wiki/Pearl (у даљем тексту: Pearl). 144 James Francis Warren, The Sulu zone 1768 – 1898, Singapore 2007, 72 – 74; George Frederick Kunz, Charles Hugh Stevenson, The book of the pearl, Toronto 1993, 214, 220, 468; Paul C. Southgate, John S. Lucas, The Pearl Oyster, 2008, 25; Pearl. региону Хеџаз у данашњој Саудиској Арабији, недалеко од 145 Црвеног мора.

У ужем смислу речи, Хашемити су потомци пророка Мухамеда, преко његове ћерке Фатиме и зета Алије. Фатима и Алија имали су више деце, али се поуздано зна, да је зреле године дочекало њих четворо. У питању су били синови Хасан ибн Али и Хусеин ибн Али, као и ћерке Зајнаб и Ум Култум. Потомци Фатиме и Алије носе зову се почасним титулама саид (господар) и шaриф 146 (племенити).

Од старог племена Хашемита се у исламском свету развило се више значајних династија. Међу њима су биле некадашње династије: Краљевине Хеџаз, Сирије, Северног Јемена и Ирака. Истог порекла били су и шaрифи Меке. Хашемитског порекла су и данашње краљевске куће 147 Јордана и Марока.

Краљевски дом Кирам од Сулуа и Северног Борнеа спада у ред династија, које имају хашемитско порекло. Наиме, у првој половини 15. века у Сулу је дошао Саид Абубакар Абирин, истраживач и истакнути исламски вероучитељ. Рођен је у Џохору на Малајском полуострву, а био је арапског, тачније хашемитског порекла. Оженио се принцезом Парамисули и након смрти свог таста раџе Багуинде, око 1450. године, основао је Султанат Сулу.

145 Hussain al-Mousawi, The Genealogy of the Prophet Muhammed and the Royal Houses of the Middle East with emphasis on the Hashemite (Alawaite) Kingdoms, Genealogica & Heraldica Ottawa 1996, Ottawa 1998. (у даљем тексту: Mousawi), 219 – 238; Bernard Reich, Political Leaders of the Contemporary Middle East and North Africa, 1990. (у даљем тексту: Reich), 233; David Seddon, A Political and Economic Dictionary of the Middle East, London 2004. (у даљем тексту: Seddon), 241; Hashemite, текст на Википедији на енглеском језику en.wikipedia.org/wiki/Hashemite (у даљем тексту: Hashemite). 146 Mousawi, 219 – 238; Reich, 233; Fatimah, текст на Википедији на енглеском језику en.wikipedia.org/wiki/Fatimah. 147 Mousawi, 219 – 238; Reich, 233; Seddon, 241; Hashemite. Владарско име Саид Абубакар Абиринa било је Шариф ул – Хашим. Данашња владарска кућа Султаната Сулуа и 148 Северног Борнеа, Кирам, води порекло од њега.

Као што је поменуто, титулу саида имају право носити Хашемити у ужем смислу речи, односно потомци пророка Мухамеда преко његове ћерке Фатиме. У складу са традицијама своје земље, као и свог хашемитског порекла, Његово Краљевско Величанство Султан Сулуа и Северног Борнеа понео је титулу великог саида (Grand Sayyid), односно великог господара Краљевског и Хашемитског Реда Бисера. Ова титула је утолико прикладнија за ову функцију Његовог Краљевског Величанства, пошто се ради о традиционалном еквиваленту титуле великог господара 149 Реда на енглеском језику (Grand Master).

* * *

Титула султана је свакако једна од најзначајнијих и најчешћих краљевских титула у земљама са дубоко укорењеним исламским традицијама. Ова титула долази из арапског језика и изведена је од термина „султах“, са значењем „власт“, односно „моћ“. На просторима Сулу архипелага она је присутна од средине 15. века. Његово Краљевско Величанство Муедзул Лаил Тан Кирам је 35. 150 султан Султаната Сулуа и Северног Борнеа.

148 Ahmad Ibrahim, Sharon Siddique, Yasmin Hussain, Readings on Islam in Southeast Asia, Institute of Southeast Asian studies, Singapore 1985, 50 – 55; List of sultans of Sulu, текст на Википедији на енглеском језику en.wikipedia.org/wiki/List_of_sultans_of_Sulu, Muhammad Shah of Brunei, текст на Википедији на енглеском језику en.wikipedia.org/wiki/Muhammad_Shah_of_Brunei; Muhammad Hassan, текст на Википедији на енглеском језику en.wikipedia.org/wiki/Muhammad_Hassan. 149 Mousawi, 223; Fatimah; Султанат Сулу; Royal and Hashemite Order of the Pearl; Andreou. 150 Juan Eduardo Campo, Encyclopedia of Islam, New York 2009, 643; Sultan, текст на Википедији на енглеском језику en.wikipedia.org/wiki/Sultan.

Под термином „Fons honorum“ (извор части) подразумева се особа, која по својој позицији, има суверено право, да другим особама дарује легитимне племићке титуле, или чланство у витешким редовима. У питању су, дакле, особе, које су или владари држава, поглавари династија, или поглавари традиционалних (старих) верских заједница. Оснивањем Краљевског и Хашемитског Реда Бисера, Његово Краљевско Величанство Муедзул Лаил Тан Кирам је искористио ово своје суверено право као султан Султаната Сулуа и Северног Борнеа, односно као поглавар 151 владарске куће Кирам.

* * *

Поред симболике по питању самог имена, ознаке Краљевског и Хашемитског Реда Бисера такође садрже одређено симболичко значење. На ознакама Реда (колари, значке, звезде, минијатуре и розете) налазе се елементи из грба Султаната Сулуа и Северног Борнеа, као што су: 152 двострука сабља, бисер, полумесец, звезда и круна.

Поред полумесеца и звезде, који су јасно повезани са исламском традицијом Султаната Сулуа и Северног Борнеа, једно од најзначајнијих места на ознакама Краљевског и Хашемитског Реда Бисера заузима двострука сабља, Зулфикар. Ово је симбол који се налази и на грбу Султаната Сулуа и Северног Борнеа. У питању је легендарна рачваста (двострука) сабља или мач, коју је Алији дао његов таст, пророк Мухамед. Зулфикар је, између

151 Antti Matikkala, The Orders of Knighthood and the Formation of the British Honours System 1660 – 1760, 2008, 100; Fons honorum, текст на Википедији на енглеском језику en.wikipedia.org/wiki/Fons_honorum; Султанат Сулу; Royal and Hashemite Order of the Pearl. 152 Andreou; Royal and Hashemite Order of the Pearl. осталог, симбол оштре разлике између исправног и 153 погрешног.

Симболика бисера за Сулу већ је наведена. Круна на ознакама Краљевског и Хашемитског Реда Бисера означава владарско достојанство султана Сулуа и Северног Борнеа. На напрсној звезди Реда јављају се и митске животиње (полу тигрови – полу рибе), које се налазе 154 као држачи штита на великом грбу овог султаната.

* * *

Краљевски и Хашемитски Ред Бисера дели са на више степенова. Највиши степен, краљевски компањон, резервисан је искључиво за припаднике садашњих и бивших владарских кућа. Поред овог, постоји још пет степенова у Реду: велики кордон, истакнути компањон, компањон, официр и члан. Ово рангирање у извесној мери подсећа на различите редове традиционалног племства и привилегованих редова друштва у Султанату Сулуа и Северног Борнеа (дату, туан…), али и на европске краљевске витешке редове. Чланство у Реду може се стећи само у складу са жељом и одобрењем његовог Врховног Господара (Grand Sayyid). Овим династичким Редом његов Врховни Господар награђује особе свих националности и вероисповести, које су се посебно истакле својом службом, делима и верношћу Краљевском дому и Султанату Сулуа и Северног Борнеа, као и оне, који су у својим пољима делатности стекли изузетан реноме на међународном 155 плану.

153 Madonna Gauding, The Signs and Symbols Bible, New York 2009, 105; Roy Jackson, Fifty Key Figures in Islam, 2006, 17; Zulfiqar, текст на Википедији на енглеском језику en.wikipedia.org/wiki/Zulfiqar. 154 Andreou; Royal and Hashemite Order of the Pearl. 155 Султанат Сулу; Royal and Hashemite Order of the Pearl. У свом изузетном тексту о хералдичким привилегијама Реда (Heraldic privileges of the Royal and Hashemite Order of the Pearl), Његова Екселенција Кимон Александер Андреоу изнео је веома детаљан увид у хералдичке аспекте Реда, тако да се на овом месту нећемо 156 посебно бавити њима.

* * *

Међу припаднике Краљевског и Хашемитског Реда Бисера убрајају се поједине значајне личности, како из реда краљевских породица, тако и из редова научника, уметника, као и други истакнути појединци. На овом месту поменућемо само неке: Њ.В. Соломон Игуру I краљ (омукама) Бунјоро-Китаре, Њ.В. Кигели V краљ Руанде, Њ.К.В. Дуарте Пио кнез Бреганце „de iure“ краљ Португалије, Њ.К.В. Давид Багратион-Мухрански принц престолонаследник Грузије, Њ.Ц.В. Ермијас Сахле Селасије принц престолонаследник Етиопије, Њ.Ц.К.В. надвојвода Јозеф Карл фон Хабсбург, Њ.К.В. принцеза Маргарета Хоенберг, Њ.К.В. принц Александар Павлов Карађорђевић, Њ.К.В. принц Владимир Карађорђевић, Њ.К.В. принцеза Јелисавета Карађорђевић, Њ.К.В. принцеза Бригита Карађорђевић, Њ.К.В. принцеза Лућиана Палавићини Хасан од Авганистана, Њ.К.В. принцеза Махера Хасан од Авганистана, Њ.К.В. принц Осман Рифат Ибрахим, Њ.К.В. Мохсин Али Кан од Хајдерабада као и 157 многи други истакнути чланови Реда.

* * *

156 Andreou. 157 Royal and Hashemite Order of the Pearl. Иако се, у складу са дугом традицијом и духом Султаната Сулуа и Северног Борнеа, Краљевски и Хашемитски Ред Бисера званично не назива витешким редом, он свакако, из европског аспекта гледано, јесте витешки ред краљевског дома. Због тога писцу ових редова не треба замерити ауторску слободу, да назове припаднике Краљевског и Хашемитског Ред Бисера – „Бисерним Витезовима“.

ABOUT SUCCESSION OF THE TITLE OF SULTAN OF SULU

We are witnessing numerous attempts to relativize the process of succession of title of Sultan in the Sultanate of Sulu. These attempts are constantly being launched by a number of self-styled Sultans, pretenders to the throne of this island monarchy.158

Firstly, we will consider practice of succession of this title in the Sultanate of Sulu, during the 20th century. Older examples from the rich history of the Sultanate will not be considered, primarily because of the fact, that they were very similar to examples from the 20th century.159

In the beggining of the 20th century, Sulanate of Sulu was under the leadership of Sultan Jamalul Kiram II, who ruled between 1894. and 1936. He had only daughters, who came to adulthood.160

After the death of Sultan Jamalul Kiram II, his brother Muvallil Wasit II was declared Sultan. Until then, he was the Crown Prince. He, however, died in the same year (1936), before he was formally crowned.161

158 http://www.royalsultanateofsulu.org/#!sultan-of-sulu; http://www.royalsultanateofsulu.org/#!history; http://www.royalsultanateofsulu.org/#!news; http://www.prlog.org/12087667- official-gazette-of-the-republic-of-the-philippines-publishes-official-list-of-sultans- of-sulu.html (further: Prlog); http://en.wikipedia.org/wiki/Muedzul_Lail_Tan_Kiram (further: Wikipedia, Muedzul Lail Tan Kiram); http://en.wikipedia.org/wiki/List_of_sultans_of_Sulu (further: Wikipedia, List of Sultans of Sulu). 159 http://pcdspo.gov.ph/downloads/PDF-for-download_Succession-Line_A4.pdf (further: Succession-Line); Prlog; Wikipedia, List of Sultans of Sulu; http://www.royalsultanateofsulu.org/#!sultan-of-sulu; http://www.royalsultanateofsulu.org/#!history. 160 Succession-Line; http://en.wikipedia.org/wiki/Royal_House_of_Sulu (further: Wikipedia, Royal House of Sulu); Wikipedia, List of Sultans of Sulu; http://www.royalsultanateofsulu.org/#!sultan-of-sulu; http://www.royalsultanateofsulu.org/#!history. 161 Succession-Line; http://en.wikipedia.org/wiki/Sultanate_of_Sulu (further: Wikipedia, Sultanate of Sulu); Wikipedia, Royal House of Sulu; Wikipedia, List of Sultans of Sulu; http://www.royalsultanateofsulu.org/#!sultan-of-sulu; http://www.royalsultanateofsulu.org/#!history.

In the period 1937 - 1950, there were several pretenders to the throne of the Sultanate of Sulu. One of them was Amirul Umara I, supported by the Japanese. He was the son in law of Sultan Jamalul Kiram II (husband of his adopted daughter Piandao). The second was Jainal Abirin. He was supported by the American forces.162

Sultan Moh. Esmail Kiram I was the eldest son of Sultan Muvallil Wasit II. He was Crown Prince, before coming to the throne. He was leader of the Sultanate of Sulu in the period of 24 years, between 1950. and 1974. He was recognized by the Philippine Government.163

In 1974, after the death of Sultan Moh. Esmail I Kiram, the throne was succeeded by his eldest son, Sultan Mohammed Mahakuttah Kiram. During the reign of his father, Mahakuttah Kiram was the Crown Prince.164

At the time of the coronation of Sultan Mohammed Mahakuttah Kiram, his eldest son, Muedzul Lail Tan Kiram, was proclaimed Crown Prince Sultanate of Sulu. The former Philippine president Ferdinand Marcos, by special decree, confirmed the coronation of the new Sultan and the appointment of the new heir to the throne. There are documents concerning this event, that have been published on the official website of the Sultanate of Sulu, and in recent times they have

162 Wikipedia, Royal House of Sulu; Wikipedia, List of Sultans of Sulu; http://www.royalsultanateofsulu.org/#!sultan-of-sulu; http://www.royalsultanateofsulu.org/#!history. 163 Succession-Line; Wikipedia, Sultanate of Sulu; Wikipedia, Royal House of Sulu; Wikipedia, Royal House of Sulu; Wikipedia, List of Sultans of Sulu; http://www.royalsultanateofsulu.org/#!sultan-of-sulu; http://www.royalsultanateofsulu.org/#!history. 164 Succession-Line; Prlog; Wikipedia, Sultanate of Sulu; Wikipedia, Royal House of Sulu; Wikipedia, List of Sultans of Sulu; http://www.royalsultanateofsulu.org/#!sultan-of-sulu; http://www.royalsultanateofsulu.org/#!history; http://www.royalsultanateofsulu.org/#!news. been mentioned in the official Gazette of the Republic of Philippines.165

Sultan Mohammed Mahakuttah Kiram died in 1986. At that moment, Muedzul Lail Tan Kiram should to come to the throne, both regarding his inheritance right of the first born Sultan's son, as well as his appointment as the Crown Prince in 1974. However, due to the unstable political situation in the country, and because of his youth, the official coronation didn’t happened at that time. Then, as well as in the following years and decades, appeared some people with unfounded claims of Sulu sultan's throne.166

Some of these self-proclaimed pretenders were of the royal blood, and members of Kiram dynasty, like Datu (Prince) Fuad Kiram, Jamalul Kiram III, or Esmail Kiram II. Others were born in families that were not of royal or noble ancestry, but anyway they stated their claim to throne.167

This situation has formally ended when, in 16 September 2012, took place the traditional coronation of the

165 Amina Rasul, The road to peace and reconciliation, Muslim perspective on the Mindanao conflict, 2003, 2; http://www.royalsultanateofsulu.org/#!news/vstc7=legal-documents; Succession-Line; Prlog; Wikipedia, Sultanate of Sulu; Wikipedia, Muedzul Lail Tan Kiram; Wikipedia, Royal House of Sulu; Wikipedia, List of Sultans of Sulu; http://www.royalsultanateofsulu.org/#!sultan-of-sulu; http://www.royalsultanateofsulu.org/#!history; http://www.royalsultanateofsulu.org/#!news. 166 Succession-Line; Prlog; Wikipedia, Sultanate of Sulu; Wikipedia, Muedzul Lail Tan Kiram; Wikipedia, Royal House of Sulu; Wikipedia, Royal House of Sulu; Wikipedia, List of Sultans of Sulu; http://www.royalsultanateofsulu.org/#!sultan-of-sulu; http://www.royalsultanateofsulu.org/#!history; http://www.royalsultanateofsulu.org/#!news. 167 http://www.royalsultanateofsulu.org/#!news/vstc7=revoke-appointment-of-- fuad-a-kiram; Succession-Line; Prlog; Wikipedia, List of Sultans of Sulu; http://www.royalsultanateofsulu.org/#!sultan-of-sulu; http://www.royalsultanateofsulu.org/#!history. legal heir to the throne of the Sultanate of Sulu, Sultan Muedzul Lail Tan Kiram.168

Even after the historic act of coronation of Sultan Muedzul Lail Tan Kiram, which was supported by the Royal Council (Ruma Bichara), imams of the Islamic community of Sulu, local leaders and people Sulu, some self-proclaimed pretenders have not given up their claims to the Sultan title.169

Using his legitimate right, Sultan Muedzul Lail Tan Kiram established, in accordance with the old traditions of the Sultanate, the Royal and Hashemite Order of Pearl. This Order has been recognized in international royal, aristocratic and expert circles. Among its numerous prominent members we will mention only a few: King of Bunyoro-Kitara Solomon Iguru I, King of Rwanda Kigeli V, Head of the Royal House of Portugal Duarte Pio of Braganza, Head of the Royal House of Georgia David Bagration, Ethiopian Imperial Prince Ermias Sahle Selassie, members of some royal and princely houses, like Karageorgevich and Habsburg, princes of Afghanistan, Egypt, Hyderabad, as well as others. Among members of this Order is also former Polish president and Nobel Prize winner, Lech Walesa.170

168 http://www.royalsultanateofsulu.org/#!news/vstc7=35th-sultan-of-sulu-is- crowned; Prlog; Wikipedia, Muedzul Lail Tan Kiram; Wikipedia, List of Sultans of Sulu; http://www.czipm.org/new-sultan-of-sulu.html. 169 Succession-Line; Prlog; Wikipedia, Muedzul Lail Tan Kiram; Wikipedia, List of Sultans of Sulu. 170 http://www.royalsultanateofsulu.org/#!order-of-the-pearl; ; http://www.royalsultanateofsulu.org/#!news/vstc7=sovereignty; http://en.wikipedia.org/wiki/Royal_and_Hashemite_Order_of_the_Pearl; http://www.ordenskreuz.com/sulu.htm; http://salondeltrono.blogspot.co.uk/2011/11/la-orden-de-la-perla-del-real- sultanato.html; http://augustansociety.org/cpage.php?pt=50 (у даљем тексту: Augustan Society); http://www.aber.ac.uk/en/law- criminology/staffdirectory/noc1/; http://www.idtg.org/archive/1650-heraldic- privileges-of-the-royal-and-hashemite-order-of-the-pearl/; Andreou; Bačko, Pearl Knights. Some relevant international organizations, such as the International Commission for Orders of Chivalry, Augustan Society and others, clearly recognized Muedzul Lail Tan Kiram as the sole legitimate Sultan of Sulu and the only person in the Sultanate, who now has the right to establish chivalric orders (orders of datuship).171

Coat of arms of The Royal Sultanate of Sulu. Artist: HE Datu Sadja Michael Y. Medvedev.

171 Wikipedia, Sultanate of Sulu; http://www.100enonpiu100.info/programma2012.htm (further: Programma 2012); Augustan Society; http://www.royalsultanateofsulu.org/#!news/vstc7="il- mondo-del-cavaliere"-no.44; http://www.royalsultanateofsulu.org/#!news/vstc7=silatnas-2011-invitation; http://www.icocregister.org/index.htm. Unlike the Royal and Hashemite Order of the Pearl, some fictitious "titles" and "orders" are promoted by self- proclaimed pretenders. These are named mainly on the pseudo – European bases, not accordingly the traditions of Sulu. These self-proclaimed pretenders are not legitimate holders of the title of Sultan or chief of the royal House of Kiram, so they have no right for such actions. Their so-called "titles" and "orders" are not recognized by any of relevant international organisations.172

Sultan Muedzul Lail Tan Kiram is recognized and respected by members of many of the world's dynasties. He is also the holder of a significant number of foreign decorations. Among them, there are Orders awarded by the royal houses of: Bunyoro-Kitara (Uganda), Georgia, Rwanda, Vietnam and Ethiopia.173

Considering all that is mentioned, it is clear that the only true and legitimate Sultan of Sulu is Muedzul Lail Tan Kiram. As the eldest son of the last undeniable Sultan of Sulu, Mohammed Mahakuttah Kiram, he is the only legitimate claimant to the throne of his late father.

Furthermore, in his early age, at the time of his father's coronation, he was appointed as Crown Prince. All legitimate sultans of Sulu in the 20th century were firstly bearers of this title. His appointment was confirmed by the Philippine President Ferdinand Marcos.

Also, the sultan Muedzul Lail Tan Kiram is grandson of Sultan Moh. Esmail I Kiram, and great-grandson of Sultan Muvallil Wasit II. He was crowned as Sultan of Sulu on 16 September 2012, with the support and approval of the Royal Council, the imams of the Islamic community of Sulu and

172 Augustan Society. 173 http://www.royalsultanateofsulu.org/#!news/vstc7=ballo-dei-cento-e-non-più- cento; http://www.royalsultanateofsulu.org/#!news/vstc7=treaty-of-friendly- relations; Wikipedia, Muedzul Lail Tan Kiram; Programma 2012. people of Sulu. These are the facts, intentionally relativized by self-proclaimed pretenders to the throne of the Sultanate and by their followers, because of their own interests.

О НАСЛЕЂИВАЊУ СУЛТАНСКЕ ТИТУЛЕ СУЛУА (IN SERBIAN)

Сведоци смо бројних покушаја релативизације процеса наслеђивања султанске титуле у Султанату Сулу. Ови покушаји непрестано се лансирају од стране бројних самозваних претендената на султански престо ове острвске 174 монархије.

На првом месту ћемо се осврнути на досадашњу праксу наслеђивања ове титуле у Султанату Сулу, током 20. века. На старије примере из богате прошлости овог Султаната нећемо обраћати пажњу, у првом реду због чињенице, да су и они били веома слични примерима из 20. 175 века.

У 20. век Суланат Сулу ушао је под вођством султана Џамалул Кирама II, који је владао у периоду 1894 – 1936. године. Он је имао само ћерке, које су доживеле 176 зрело животно доба.

174 Александар Бачко, О наслеђивању султанске титуле Сулуа, http://www.czipm.org/nasledjivanje_sulu-srb.html ; Александар Бачко, О наслеђивању султанске титуле Сулуа, https://porodicnoporeklo.wordpress.com/2015/11/03/%d0%be- %d0%bd%d0%b0%d1%81%d0%bb%d0%b5%d1%92%d0%b8%d0%b2%d0% b0%d1%9a%d1%83- %d1%81%d1%83%d0%bb%d1%82%d0%b0%d0%bd%d1%81%d0%ba%d0% b5-%d1%82%d0%b8%d1%82%d1%83%d0%bb%d0%b5- %d1%81%d1%83%d0%bb%d1%83%d0%b0/; Подаци са интернет презентације http://www.royalsultanateofsulu.org/#!sultan-of-sulu (у даљем тексту: Sultan of Sulu); http://www.royalsultanateofsulu.org/#!history (у даљем тексту: History); http://www.royalsultanateofsulu.org/#!news (у даљем тексту: News); http://www.prlog.org/12087667-official-gazette-of-the-republic-of-the- philippines-publishes-official-list-of-sultans-of-sulu.html (у даљем тексту: Prlog); http://en.wikipedia.org/wiki/Muedzul_Lail_Tan_Kiram (у даљем тексту: Wikipedia, Muedzul Lail Tan Kiram); http://en.wikipedia.org/wiki/List_of_sultans_of_Sulu (у даљем тексту: Wikipedia, List of Sultans of Sulu). 175 http://pcdspo.gov.ph/downloads/PDF-for-download_Succession-Line_A4.pdf (у даљем тексту: Succession-Line); Prlog; Wikipedia, List of Sultans of Sulu; Sultan of Sulu; History. 176 Succession-Line; http://en.wikipedia.org/wiki/Royal_House_of_Sulu (у даљем тексту: Wikipedia, Royal House of Sulu); Wikipedia, List of Sultans of Sulu; Sultan of Sulu; History. После смрти султана Џамалула Кирама II, за султана је проглашен његов брат, Мувалил Васит II, који је до тада био принц престолонаследник. Он је, међутим, умро током исте године (1936), пре него што је био и 177 формално крунисан за султана.

У периоду 1937 – 1950. године постојало је неколико претендената на престо Султаната Сулуа. Један од њих био је Амирул Умара I, подржаван од стране Јапанаца. Он је био зет султана Џамалула Кирама II (муж његове усвојене ћерке Пиандао). Други је био Џаинал Абирин. 178 Њега су подржавале америчке снаге.

Султан Есмаил Кирам I, био је најстарији син султана Мувалил Васита II. Пре доласка на престо, био је принц престолонаследник. Био је на челу Султаната Сулуа у периоду од 24 године, између 1950. и 1974. Био је признат 179 од стране филипинске владе.

Године 1974, након смрти султана Есмаила Кирама I, на престолу га је наследио његов најстарији син, султан Махакутах Кирам. За време владавине свог оца, Махакутах 180 Кирам био је принц престолонаследник.

У време крунисања Махакутаха Кирама, његов најстарији син, Муедзул Лаил Тан Кирам, проглашен је за принца престолонаследника Султаната Сулу. Тадашњи филипински председник Фердинанд Маркос посебним указом је потврдио крунисање новог султана и именовање

177 Succession-Line; http://en.wikipedia.org/wiki/Sultanate_of_Sulu (у даљем тексту: Wikipedia, Sultanate of Sulu); Wikipedia, Royal House of Sulu; Wikipedia, List of Sultans of Sulu; Sultan of Sulu; History. 178 Wikipedia, Royal House of Sulu; Wikipedia, List of Sultans of Sulu; Sultan of Sulu; History. 179 Succession-Line; Wikipedia, Sultanate of Sulu; Wikipedia, Royal House of Sulu; Wikipedia, Royal House of Sulu; Wikipedia, List of Sultans of Sulu; Sultan of Sulu; History; History. 180 Succession-Line; Prlog; Wikipedia, Sultanate of Sulu; Wikipedia, Royal House of Sulu; Wikipedia, List of Sultans of Sulu; Sultan of Sulu; History; News. новог престолонаследника. О овоме постоје документи који су публиковани на званичној интернет презентацији Султаната Сулу, а у новије време они су поменути и у 181 службеном гласнику Републике Филипини.

Султан Махакутах Кирам преминуо је 1986. године. Тада је требало, да на престо султаната дође султан Муедзул Лаил Тан Кирам, како по свом наследном праву првородног султановог сина, тако и по поменутом проглашењу за принца престолонаследника из 1974. године. Међутим, због нестабилних политичких прилика у земљи, као и због његове младости, до званичног крунисања није дошло. Тада, као и у годинама и деценијама које су следиле, појавио се велики броја особа, које су 182 неосновано претендовале на султански престо Сулуа.

Међу овим самозваним претендентима неки су краљевске крви, односно припадници веома бројне династије Кирам, попут: датуа (принца) Фуада Кирама, Џамалула Кирама III, или Есмаила Кирама II. Други су, опет били рођени у породицама које нису биле ни краљевског, ни племићког порекла, што им није сметало да искажу своје 183 претензије на престо.

Оваква ситуација је и формално окончана крунисањем легалног и традиционалног наследника

181 http://www.royalsultanateofsulu.org/#!news/vstc7=legal-documents; Succession-Line; Prlog; Wikipedia, Sultanate of Sulu; Wikipedia, Muedzul Lail Tan Kiram; Wikipedia, Royal House of Sulu; Wikipedia, List of Sultans of Sulu; Sultan of Sulu; History; News. 182 Succession-Line; Prlog; Wikipedia, Sultanate of Sulu; Wikipedia, Muedzul Lail Tan Kiram; Wikipedia, Royal House of Sulu; Wikipedia, Royal House of Sulu; Wikipedia, List of Sultans of Sulu; Sultan of Sulu; History; News. 183 http://www.royalsultanateofsulu.org/#!news/vstc7=revoke-appointment-of– fuad-a-kiram; Succession-Line; Prlog; Wikipedia, List of Sultans of Sulu; Sultan of Sulu; History. престола Султаната Сулу, султана Муедзула Лаила Тан 184 Кирама, 16. септембра 2012. године.

Чак и после историјског чина крунисања султана Муедзула Лаила Тан Кирама, подржаног од стране Краљевског савета (Ruma Bichara), имама исламске заједнице Сулуа, локалних првака и народа Сулуа, поједини самозванци нису се одрекли својих претензија на 185 султанску титулу.

Користећи своје легитимно право, султан Муедзул Лаил Тан Кирам основао је, у складу са старим традицијама султаната, Краљевски и Хашемитски ред бисера. Овај ред је признат у међународним краљевским, племићким и стручним круговима. Међу његовим бројним истакнутим припадницима овде ћемо поменути само неке: краљ Бунјоро-Китаре Соломон Игуру I, краљ Руанде Кигели V, старешина португалског краљевског дома Дуарте Пио од Браганце, старешина краљевског дома Грузије Давид Багратион, етиопски царски принц Ермиас Сахле Селасије, чланови појединих краљевских и кнежевских кућа, попут Карађорђевића, Хабсбурга, принчева Авганистана, Египта, Хајдерабада и других. Припадник овог реда је и бивши 186 пољски председник, нобеловац Лех Валенса.

184 http://www.royalsultanateofsulu.org/#!news/vstc7=35th-sultan-of-sulu-is- crowned; Prlog; Wikipedia, Muedzul Lail Tan Kiram; Wikipedia, List of Sultans of Sulu; http://www.czipm.org/new-sultan-of-sulu.html. 185 Succession-Line; Prlog; Wikipedia, Muedzul Lail Tan Kiram; Wikipedia, List of Sultans of Sulu. 186 http://www.royalsultanateofsulu.org/#!order-of-the-pearl ; http://www.royalsultanateofsulu.org/#!news/vstc7=sovereignty; http://en.wikipedia.org/wiki/Royal_and_Hashemite_Order_of_the_Pearl; http://www.ordenskreuz.com/sulu.htm; http://salondeltrono.blogspot.co.uk/2011/11/la-orden-de-la-perla-del-real- sultanato.html; http://augustansociety.org/cpage.php?pt=50 (у даљем тексту: Augustan Society); http://www.aber.ac.uk/en/law- criminology/staffdirectory/noc1/; http://www.idtg.org/archive/1650-heraldic- privileges-of-the-royal-and-hashemite-order-of-the-pearl/; http://www.czipm.org/heraldic-sulu.html; http://www.czipm.org/biserni-vitezovi- eng.html. Поједине релевантне међународне организације, попут Међународне комисије за витешке редове (International Commission for Orders of Chivalry), Августанског друштва (Augustan Society) и других, недвосмислено признају Муедзула Лаила Тан Кирама, као јединог легитимног султана Сулуа и као једину особу у овом султанату, која данас има право оснивања витешких 187 редова, односно ордена.

За разлику од Краљевског и Хашемитског реда бисера, поједини самозвани претенденти покушавају да промовишу некакве измишљене „титуле“ и „ордене“, чија имена се заснивају претежно на европским, а не на традицијама Сулуа. Они, пошто нису легитимни носиоци титуле султана, нити поглавари краљевског дома Кирам, немају права на такве потезе. Њихове такозване „титуле“ и „ордени“ нису признати ни од једне релевантне 188 међународне организације.

Султан Муедзул Лаил Тан Кирам је признат и уважен од стране чланова великог броја светских династија. Он је и носилац већег броја страних одликовања. Међу њима највиши ордени краљевских кућа: Бунјоро- 189 Китаре (Уганда), Грузије, Руанде, Вијетнама и Етиопије.

Ако се све наведено узме у обзир, сасвим је јасно, да је једини легитимни и прави султан Сулуа Муедзул Лаил Тан Кирам. Као најстарији син последњег до сада неоспораваног султана Сулуа, једини полаже легитимно

187 Wikipedia, Sultanate of Sulu; http://www.100enonpiu100.info/programma2012.htm (у даљем тексту: Programma 2012); Augustan Society; http://www.royalsultanateofsulu.org/#!news/vstc7=“il-mondo-del-cavaliere“- no.44; http://www.royalsultanateofsulu.org/#!news/vstc7=silatnas-2011- invitation; http://www.icocregister.org/index.htm. 188 Augustan Society. 189 http://www.royalsultanateofsulu.org/#!news/vstc7=ballo-dei-cento-e-non-più- cento; http://www.royalsultanateofsulu.org/#!news/vstc7=treaty-of-friendly- relations; Wikipedia, Muedzul Lail Tan Kiram; Programma 2012. право на престо свог покојног оца. Још у својој раној младости, у време очевог крунисања за султана, био је постављен за принца престолонаследника. Сви легитимни султани Сулуа у 20. веку првобитно су носили ту титулу. Његово постављење потврдио је и тадашњи филипински председник Фердинанд Маркос. Такође, султан Муедзул Лаил Тан Кирам је унук султана Есмаила Кирама I, а праунук султана Мувалила Васита II. Крунисан је 16. септембра 2012. године, уз подршку и сагласност Краљевског савета, имама исламске заједнице Сулуа, као и народа Сулуа. Ово су чињенице, које самозвани претенденти на престо Султаната и њихови следбеници намерно релативизују, зарад сопствених интереса.

ABOUT TITLES OF TRADITIONAL RULERS, ROYALTY, NOBILITY, CHIVALRY AND CHIEFS OF PHILIPPINE ISLANDS

System of traditional titles of Philippine Islands is very complicated. It was changing during the time, and it was different in every culture on this archipelago. Today, best preserved and practicaly only in use are traditional titles in Sultanate of Sulu.

Titles of Philippine Islands came from various languages and cultures. Some of them are indigenous in Southeast Asia, while some came from Middle East (Islamic), European (Hispanic), Indian, and other cultures and sources.

Presented list of titles of traditional rulers, royalty, nobility, chivalry and chiefs is uncompleted. However, we believe, that it will be some contribution concerning this question. Author and editor are hoping, that this list will be useful in some further reasearch.

***

Adinda – See: Maharaja Adinda.

Agalon – This title was used in Visayas. Term Agalon or Amo has roughly same meaning as European title “lord”. Title Agalon (Amo) was refering to Datu in that area. See also: Datu.190

Al-Maulana – See: Paduka Mahasari Al-Maulana Ampun Sultan.

Amo – See: Agalon.

190 Sebastian Sta. Cruz Serag, The Remnants of the Great Ilonggo Nation, Quezon City 1997, 22; http://en.wikipedia.org/wiki/Principalia. Ampun – Part of full regnal title of HRM Ampun Sultan Muedzul-Lail Tan Kiram of Sulu. Term “Ampun” roughly has meaning “mercy”, or “forgiveness”, so in this title it likely should 191 be translated as “merciful”. See also: Sultan.

Apo – This was the title same, or very similar to Datu, or Lakan in Tagalog region (Luzon, one of the Philippine Islands). Basic meaning of title Apo is roughly same, as term 192 “Chief”.

Atubang sa Datu – In Visayas, the Chief minister or Privy counselor of the Datu was known as the Atubang sa Datu (literally "facing the datu"). Atubang sa Datu belonged to the Tumao class. See also: Datu; Tumao.193

Bandahala - This was the title of the town inspector of the Royal Sultanate of Sulu, in the beginning of the 20th century.194

Batara – See: Raja.

Bilanggo - Bearer of this title in Visayas was responsible for maintaining law and order. Own house of

191 Waruno Mahdi, Malay Words and Malay Things: Lexical Souvenirs from an Exotic Archipelago in German Publications before 1700, Frankfurter Forschungen za Südostasien 3, Wiesbaden 2007, 323; Information from official internet presentation of Sultanate of Sulu www.royalsultanateofsulu.org (further: Sultanate of Sulu – official internet presentation). 192 Artemio R. Guillermo, Epic Tales of the Philippines, Tribal Lores of the Filipinos, 2003, 42; http://en.wikipedia.org/wiki/Principalia. 193 http://en.wikipedia.org/wiki/Maginoo. 194 Sixto Y. Orosa, The Sulu Archipelago and its people, New York 1931. (further: Orosa), 59. Bilanggo served as “bilanggowan” (this is the term for community jail in Visayas).195

Binokot – In Visayas, Princesses, female members of Principalía, were known as Binokot (literally "the veiled ones", or "the wrapped ones"), due to the fact that they were usually transported by slaves in covered palanquins. See also: Principalía.196

Cabeza de Barangay - During colonial period, nobility of Philippine Islands (Principalía) was mainly composed of Gobernadorcillos, and Cabezas de Barangay - who were chiefs of the barangays (smallest administrative division at Philippine Islands). Cabeza de Barangay means head of the barangay in Spanish. This office was inherited from the Datus, who became Cabezas de Barangay, when many independent barangays on Philippine Islands became vassals of the Spanish Crown. King Phillip II of Spain decided, that the native nobility of Philippine Islands should retain honors and privileges they had before. The office of the Cabeza de Barangay was hereditary. See: Principalia; Gobernadorcillo.197

Chancellor – See: Datu Sadja.

Captain – See: Gobernadorcillo.

195 Papers in Austronesian linguistics, Issues 2-3, Australian National University, 1992, 90; http://en.wikipedia.org/wiki/Maginoo. 196 Jane Monnig Atkinson, Shelly Errington, Power and Difference, Gender in Island Southeast Asia, Stanford 1990, 355; http://en.wikipedia.org/wiki/Maginoo; http://en.wikipedia.org/wiki/Principalia. 197 Artemio R. Guillermo, Historical Dictionary of the Philippines, third edition, 2012. (further: Guillermo, Historical Dictionary), 91, 326; http://en.wikipedia.org/wiki/Principalia; http://en.wikipedia.org/wiki/Cabeza_de_Barangay. Chief --- See: Raja; Datu; Timway.

Chief minister – See: Atubang sa Datu.

Chief of Protocol and Public Relations – See: Datu Sadja.

Companion - See: Royal and Hashemite Order of the Pearl.

Companion of the Pearl Collar - See: Royal and Hashemite Order of the Pearl.

Crown Prince – See: Raja Muda.

Datu – Title of royalty, highest nobles and notables at Philippine Islands. This title is in the Royal Sultanate of Sulu also known as Su-sultanun. Some of early Rulers of Sulu were bearing title Tuan. Descendant of Tuan Mashā′ikha (died in 1310 AD) was Tuan May. He had a son, named Datu Tka. The descendants of Tuan May did not assume the title Tuan, instead, they started to use title Datu. It is the first known time, that title Datu was used as a political institution in Sulu.198

Before the arrival of Islam, Sulu Archipelago was inhabited by several cultures, and was devided in three independent kingdoms, which were ruled by the Buranun, Tagimaha, and Baklaya peoples. The socio-political systems of these kingdoms were characterized by several distinct institutions: rajahship, datuship, tuanship and timwayship. The

198 Orosa, 24; http://en.wikipedia.org/wiki/Sultanate_of_Sulu; HE Datu Sadja Michael Y. Medvedev, The Honours System of the Royal Sultanate of Sulu (further: Medvedev, Honours); http://en.wikipedia.org/wiki/Datu. arrival of mentioned Ruler, Tuan Mashā′ikha, established a core Islamic community in the island.199

Datu with his wife (Boxer Codex, 16th century).

199 http://en.wikipedia.org/wiki/Sultanate_of_Sulu. Title Datu is in Royal Sultanate of Sulu acquired purely by lineage to the sultanate (or adoption). All male members of the Royal House of Sulu should hold this hereditary title. They should hold the style: His Royal Highness or His Highness, according to the traditional customs of Royal House of Sulu. Their spouses should automatically hold the title of Dayang Dayang (Princess of the first degree) and should hold the style: Her Royal Highness or Her Highness.200

In Visayas, Datus belonged to the Tumao class. In that region and Mindanao, Datu was, among other meanings, title refering: Chiefs, sovereign Princes, and Monarchs.This was also title of members of Maginoo class in Tagalog society (at the lowlands of Luzon), who ruled over a community. They either ruled over a single community (a pook) or part of a larger settlement (a bayan, "town"). They constituted a council (lipon, lupon, or pulong) and answered to a Paramount Chief, Lakan (or Rajah). During the Spanish conquest of Philippine Islands, these community Datu were given the equivalent Spanish title of Don.201

Some similar titles of the same root are used in other parts of Southeast Asia, As well as Oceania. For instance, word Datu is akin to the Malay word Dato or Datuk, which are royal titles of the Malay people, and to the Fijian title of Ratu. See also: Datu Sadja; Lakan; Tuan; Raja; Timway.202

Datu Amir Bahar – See: Datu Sadja.

Datu Maharaja Adenduk – See: Datu Sadja.

200 Medvedev, Honours; http://en.wikipedia.org/wiki/Sultanate_of_Sulu. 201 Guillermo, Historical Dictionary, 4, 5, 125, 273, 300; http://en.wikipedia.org/wiki/Datu; http://en.wikipedia.org/wiki/Maginoo. 202 http://en.wikipedia.org/wiki/Datu. Datu Maharaja Layla – See: Datu Sadja.

Datu Sadja – This is the title of the major titled nobility in the Royal Sultanate of Sulu. Style of Datu Sadja is "Excellency". The title of Datu Sadja may be granted for particular merits or achieved through appointment to any of the eight great offices of the Realm: Wazir (Prime Minister), Datu Maharaja Adenduk, Datu Maharaja Layla, Datu Amir Bahar, Chancellor, Secretary General, Gateway Chronicler King of Arms, and the Chief of Protocol and Public Relations. In the past, the list of these offices was varying, but it was similar. Also, title (Gullal) of Datu Sadja is granted, if a commoner has achieved outstanding deeds or services to Sultan and Sultanate, through display of bravery, heroism, etc.203

Datu Sadja songkok (Royal Sultanate of Sulu).

203 Orosa, 58; Medvedev, Honours. Title of Datu Sadja is not hereditary, unless the Sultan, in any particular situation, decides otherwise. Anyway, a kind of preference is being given to the relatives of the past Datu Sadjas. Only those, who were created personally, keep the title for life, irrespectively of any reappointments and resignations. It is currently established, that the children of Datus enjoy the titles of Tuan (for men) and Sitty (for women). Also, this Tuanship descends via primogeniture. See also: Datu; Dayang; Gullal; Excellency.204

Dayang – This is the female equivalent of the title Datu Sadja in the Royal Sultanate of Sulu. Spouses of Datu Sadjas in this Sulatanate are bearing title Dayang, and style: Her Excellency. In the lowlands of Luzon its male equivalent is Gat. This title was also formerly used in other parts of Southeast Asia, for instance in Sarawak. See also: Dayang Dayang; Datu Sadja; Gat; Maginoo.205

Dayang Dayang – Title of the Princess (Princess of the first degree) within the Sultanate of Sulu is Dayang Dayang. It is the female equivalent of the title Datu. Spouses of Datus in this Sultanate should automatically hold the title of Dayang Dayang, and hold the style: Her Royal Highness or Her Highness. See also: Dayang; Datu.206

Distinguished Companion - See: Royal and Hashemite Order of the Pearl.

204 Medvedev, Honours; http://en.wikipedia.org/wiki/Sultanate_of_Sulu. 205 Guillermo, Historical Dictionary, 236; http://www.royalark.net/Malaysia/sarawak.htm (further: Sarawak); Medvedev, Honours; http://en.wikipedia.org/wiki/Sultanate_of_Sulu; http://en.wikipedia.org/wiki/Maginoo. 206 Medvedev, Honours; Sultanate of Sulu – official internet presentation; http://en.wikipedia.org/wiki/Sultanate_of_Sulu. Don – See: Datu; Principalía.

Doña – See: Principalía.

Dynastic Order – See: Royal and Hashemite Order of the Pearl.

Excellency – This is well known style in English language. For instance, it is the style used in today the Royal Sultanate of Sulu. It refers to Datu Sadja and Dayang. See also: Datu Sadja; Dayang.207

Gat - Proper names of the members of Maginoo class of the lowlands of Luzon were preceded by title Gat for men and Dayang for women. These titles are similar to “lord” and 208 “lady”. See also: Maginoo; Dayang.

Gateway Chronicler King of Arms – See: Datu Sadja.

Ginoo – See: Maginoo.

Ginu – This is nobility social class among Kapampangan people at Philippine Islands. It is similar to Maginoo class (lowlands of Luzon), or Tumao class (Visayan people). See also: Maginoo; Tumao.209

207 http://en.wikipedia.org/wiki/Sultanate_of_Sulu. 208 Guillermo, Historical Dictionary, 406; http://en.wikipedia.org/wiki/Maginoo. 209 http://en.wikipedia.org/wiki/Maginoo. Gobernadorcillo – During colonial period, Filipino nobility (Principalía) was mainly composed of Gobernadorcillos, and Cabezas de barangay. Gobernadorcillos had functions similar to a town mayor, municipal judge or governor. In towns at the coast, Gobernadorcillo also functioned as a port Captain. See: Principalia; Cabeza de Barangay.210

Grand Cordon - See: Royal and Hashemite Order of the Pearl.

Grand Sayyid – HRM Ampun Sultan Muedzul – Lail Tan Kiram of Sulu is the Grand Sayyid (Grand Master) of The Royal and Hashemite Order of the Pearl. See also: Sayyid; Royal and Hashemite Order of the Pearl; Sultan.211

Gullal – This is the term with meaning: “title” within the Royal Sultanate of Sulu. Gullal refers to various titles in this Sultanate, for instance Datu Sadja. Gullal is made, if a commoner has achieved outstanding deeds or services, through display of bravery, heroism, etc. See also: Datu Sadja.212

Hadji – Part of full regnal title of HRM Sultan Muedzul- Lail Tan Kiram of Sulu. In Islamic culture, term “Hadji” refers to a person who had made Hajj - pilgrimage to the Muslim sacred site of Kaaba in Mecca.213

210 Guillermo, Historical Dictionary, 107, 357, 371; http://en.wikipedia.org/wiki/Principalia; http://en.wikipedia.org/wiki/Gobernadorcillo. 211 en.wikipedia.org/wiki/Royal_and_Hashemite_Order_of_the_Pearl. 212 http://en.wikipedia.org/wiki/Sultanate_of_Sulu. 213 George Thomas Bettany, Mohammedanism and Other Religions of Mediterranean Countries, New York 2007, 144 – 145; Abdulah Škaljić, Turcizmi u srpskohrvatskom jeziku, peto izdanje, „Svjetlost“, Sarajevo 1985, 296. Head of the Royal House - HRM Ampun Sultan Muedzul – Lail Tan Kiram of Sulu is the Head of the Royal House of the Sultanate of Sulu (House of Kiram), since 16. February 1986, after the death of His Royal Majesty’s late father, HM Mohammed Mahakuttah A. Kiram, 34th Sultan of Sulu and North Borneo. See also: Sultan.214

Herald – See: Paratawag; Datu Sadja.

Hereditary Sovereign - Hereditary Sovereign of The Royal and Hashemite Order of the Pearl is HRM Ampun Sultan Muedzul – Lail Tan Kiram of Sulu. See also: Royal and Hashemite Order of the Pearl; Sultan.215

Highness – This is well known style in English language. In the Royal Sultanate of Sulu, Princes (Royal Datu, Datu) and Princesses (Dayang Dayang) are entitled to the styles either of Highness or of Royal Highness. See also: Royal Highness; Datu; Dayang Dayang.216

Honorable – See: Honourable.

Honourable – This is style used for bearers of titles Tuan (for males) and Sitti (for females), within the Royal Sultanate of Sulu. It is worldwide well known style, in English language. See also: Tuan; Sitti; Patik.217

214 Aleksandar Bačko, About succession of the title of Sultan of Sulu, http://www.czipm.org/nasledjivanje_sulu-eng.html (further: Bačko, About…); http://en.wikipedia.org/wiki/Muedzul_Lail_Tan_Kiram. 215 en.wikipedia.org/wiki/Royal_and_Hashemite_Order_of_the_Pearl. 216 Medvedev, Honours; http://en.wikipedia.org/wiki/Sultanate_of_Sulu. 217 Medvedev, Honours. Juhan Pahalawan - This was the title of the fortification inspector of the Royal Sultanate of Sulu, in the beginning of the 20th century.218

Kadatoan – In Visaya, the immediate royal family of the Datu were distinguished from the rest of the Tumao class. It was known as the Kadatoan (Kadatuan), which was both a political office and a social class. The purity of the lineage of the Kadatoan was very important in claiming the right to rule, so members of this class usually only married members of other Datu families. See also: Tumao; Datu.219

Kadatuan – See: Kadatoan.

Kalibutan – Bearers of the title Datu in Visayas, whose four grandparents are all of pure royal descent, were known as Kalibutan (it means "all around"). See also: Datu.220

Kaponoan – See: Pangulo.

Kesultanan – See: Wakil Kesultanan.

Lakan – This was pre – Hispanic title of Paramount Chief of members of Maginoo class among Tagalogs, at the lowlands of Luzon. In that area, community Datus were reporting to Lakans. Today, the term is still occasionally used,

218 Orosa, 59. 219 http://en.wikipedia.org/wiki/Maginoo; http://en.wikipedia.org/wiki/Principalia. 220 http://en.wikipedia.org/wiki/Maginoo. with meaning "nobleman", but it has mostly been adapted to other uses. See also: Raja; Datu; Maginoo.221

Laksaman - Sub region representative inside Royal Sulu Sultanate is called Laksaman. This office is corresponding with title Tuan (for males), or Sitti (for females). In the beginning of the 20th century, Laksamana was office of messenger of Panglima in Sulu Sultanate. See also: Tuan; Sitti; Panglima.222

Laksamana – See: Laksaman.

Lord – See: Maginoo; Panginoon.

Lubus nga Datu – See: Potli.

Maginoo - Tagalog nobility in the lowlands of Luzon were known as Maginoo. Only persons who can claim royal descent, were included in this class. They were nobles by lineage and family. Regardless of gender, members of the Maginoo class were referred to as Ginoo. For this class was used Spanish term Seňor (lord). See also: Gat; Dayang; Panginoon.223

Maharlika – Honourable class of untitled professional warriors. This term is used in the Sultanate of Sulu, and historically, elsewhere at Philippine Islands (Tagalog society in the lowlands of Luzon etc.). Among Tagalogs, members of

221 Guillermo, Historical Dictionary, 236; http://en.wikipedia.org/wiki/Lakan; http://en.wikipedia.org/wiki/Maginoo; http://en.wikipedia.org/wiki/Principalia. 222 Orosa, 59; http://en.wikipedia.org/wiki/Sultanate_of_Sulu. 223 Guillermo, Historical Dictionary, 236; http://en.wikipedia.org/wiki/Maginoo; http://en.wikipedia.org/wiki/Principalia. Maharlika class were feudal warriors, free vassals of their Datu, who were exempt from taxes and tribute. Instead, they were required to provide military service. This was lower nobility, similar to Timawa class in Visayas.224

Word Maharlika is derived from Sanskrit term “maharddhika” Its meaning is “a man of wealth, knowledge, and ability”. Similar terms are also presented in other parts of Southeast Asia. For instance, in precolonial Java, Maharddhika referred to members of religious orders, usually royal advisors, who were not obligated to pay taxes or tribute. In the 7th century Srivijaya Empire (parts of Sumatra, Java and Malay Peninsula), this term referred to powerful individuals who controlled their own subjects, from Alipin class (servants and slaves). Similar words, like: ”mardika”, “merdeka”, “merdeheka”, or “maradika” also mean "freedom" (as opposed to servitude) in various Indo-Malayan languages, including languages of the Muslim areas of Southern Philippines. See also: Untitled Nobility; Timawa.225

Maharaja - Rank of the captain in the Royal Sultanate of Sulu, in the first decades of the 20th century.226

Maharaja Adinda – This is title of the second person in the order of succession to the throne (first in order of succession, Crown Prince, is Raja Muda). Term Maharaja Adinda is used in the Royal Sultanate of Sulu. See also: Raja Muda.227

224 http://en.wikipedia.org/wiki/Maharlika; Medvedev, Honours; http://en.wikipedia.org/wiki/Sultanate_of_Sulu; http://en.wikipedia.org/wiki/Principalia. 225 http://en.wikipedia.org/wiki/Maharlika. 226 Orosa, 59. 227 Orosa, 58; Medvedev, Honours; Sultanate of Sulu – official internet presentation.

Maharaja Bansawan - This was the office of major in the Royal Sultanate of Sulu, in the beginning of the 20th century.228

Official flag of HRM Ampun Sultan Muedzul-Lail Tan Kiram, the Sovereign and Grand Sayyid (Grand Master) of the Royal and Hashemite Order of the Pearl. Artist: HE Datu Sadja Michael Y. Medvedev.

228 Orosa, 59. Maharaja Laila - This was the title of the district inspector of the Royal Sultanate of Sulu, in the beginning of the 20th century.229

Maharaja Pahalawan - Rank of the colonel in the Royal Sultanate of Sulu, in the beginning of the 20th century.230

Mahasari – See: Paduka Mahasari Al-Maulana Ampun Sultan.

Majesty – See: Royal Majesty.

Makaporos nga Datu – See: Pangulo.

Mantiri – This was office in the Royal Sultanate of Sulu. It was conferred to blood relatives of Sultan.231

Maulana – See: Paduka Mahasari Al-Maulana Ampun Sultan.

Maygintawo - In the lowlands of Luzon, member of Maginoo class of lower status, who gain prominence by newly acquired wealth, were known as Maygintawo (literally "person with a lot of gold"). See also: Maginoo.232

Member - See: Royal and Hashemite Order of the Pearl.

229 Orosa, 59. 230 Orosa, 59. 231 Orosa, 60. 232 http://en.wikipedia.org/wiki/Maginoo. Mirbahal – This was the title of the Secretary of commerce of the Royal Sultanate of Sulu, in the early years of the 20th century.233

Muluk Bandarasa – This was the title of the Secretary of State of the Royal Sultanate of Sulu, in the beginning of the 20th century.234

Muluk Cajal – Title of the Secretary of war of the Royal Sultanate of Sulu, in the beginning of the 20th century.235

Munabbi – Former office in the Royal Sultanate of Sulu. It was conferred to blood relatives of Sultan.236

Muratib – Master of ceremonies of the Royal Sultanate of Sulu, in the beginning of the 20th century. This office was conferred to blood relatives of Sultan.237

Nakib - This was the office of the first lieutenant in the Royal Sultanate of Sulu, in the beginning of the 20th century.238

Nobility – See: Datu Sadja; Tuan; Sitti; Untitled Nobility.

Officer - See: Royal and Hashemite Order of the Pearl.

233 Orosa, 58. 234 Orosa, 58. 235 Orosa, 58. 236 Orosa, 60. 237 Orosa, 58. 238 Orosa, 59.

Order – See: Royal and Hashemite Order of the Pearl.

Order of the Pearl – See: Royal and Hashemite Order of the Pearl.

Paduka – See: Paduka Mahasari Maulana al Sultan; Sarripada.

Paduka Mahasari Al-Maulana Ampun Sultan - This is form of adress to Sultan of Sulu. When the first Musilim Ruler of Sulu, Johore-born explorer and religious scholar Sayyid Abu Bakr Abirin founded Sultanate of Sulu in 1457 AD, he assumed the title “Paduka Mahasari Maulana al Sultan Sharif ul-Hāshim”. See also: Sultan; Royal Majesty.239

Pangholo - This was the office of Sultan’s messenger in the Royal Sultanate of Sulu, in the beginning of the 20th century.240

Panginoon - This title was used for particularly powerful members of Maginoo class in the lowlands of Luzon. Paginoons ruled over a large number of dependents and slaves, owned numerous property, and their lineage was impeccable. The short form of this title, Poon (Punò), is the basis for the modern word for respect in the Tagalog language - pô. Basic meaning of term Poon is “Chief”, or “Leader”. This title was used to determine principal or head of a lineage. For this

239 Sultanate of Sulu – official internet presentation; http://en.wikipedia.org/wiki/Sultanate_of_Sulu; http://en.wikipedia.org/wiki/Style_(manner_of_address). 240 Orosa, 60. Poons was used Spanish term Seňor (lord). See also: Maginoo.241

Panglima – This is region representative within Royal Sultanate of Sulu. Office of Panglima is corresponding with title Tuan (for males), or Sitti (for females). See also: Tuan; Sitti.242

Panglima Dalan – Former office in the Royal Sultanate of Sulu. It was conferred to blood relatives of Sultan.243

Pangulo – Datus in Visayas were loosely bound to each other in a federation. Members of a this federation had a leading Datu, who had authority over other Datus. He was usually referred as: Pangulo (“head” or “ruler”), Kaponoan 244 (“most sovereign”), or Makaporos nga Datu (“unifying chief”).

Paragahin – In Visayas, the steward who collected and recorded tributes and taxes and dispensed them among the household and dependents of Datu, was known as the Paragahin. Bearer of this title was also responsible for organizing public feasts and communal work. Paragahin belonged to the Tumao class.245

Paramount Chief – See: Lakan.

241 http://en.wikipedia.org/wiki/Maginoo; http://en.wikipedia.org/wiki/Principalia. 242 Orosa, 11, 24, 58; Medvedev, Honours; http://en.wikipedia.org/wiki/Sultanate_of_Sulu. 243 Orosa, 60. 244 http://en.wikipedia.org/wiki/Maginoo. 245 http://en.wikipedia.org/wiki/Maginoo. Paratawag – In Visayan society, the proclamations (mantala) of Datus were delivered to the local population by an person serving as the town Herald. The title of this Herald was Paratawag.246

Parkasa – Aide-de-camp of region representative inside Royal Sulu Sultanate. This office is corresponding with title Tuan (for males) or Sitti (for females). See also: Tuan; Sitti.247

Patik - This was style in the Royal Sultanate of Sulu. 248 It’s meaning was “Your Honour”.

Poon – See: Panginoon.

Potli - Datu, who is of pure royal lineage (for four generations, or more) was known in Visayas as Potli. They are also known as Potli nga Datu, or Lubus nga Datu. See also: Datu.249

Potli nga Datu – See: Potli.

Prime Minister – See: Datu Sadja.

Prince – See: Datu; Royal Datu.

246 http://en.wikipedia.org/wiki/Maginoo. 247 Orosa, 60; Medvedev, Honours; http://en.wikipedia.org/wiki/Sultanate_of_Sulu. 248 Orosa, 61. 249 http://en.wikipedia.org/wiki/Maginoo. Princess – See: Dayang Dayang; Binokot.

Principalía – At Phillipine Islands, name Principalía was used during colonial period, refering noble class. It was ruling, and usually educated upper class in the towns of colonial Philippines. Principalía was composed of Gobernadorcillos, and Cabezas de barangay. Gobernadorcillos had functions similar to a town mayor, and Cabezas de barangay were chiefs of the barangays (smallest administrative division at Philippine Islands). Being part of the Principalía was a hereditary right. However, it could also be acquired by royal decision. Their style was Don (for males) and Doña (for females). See also: Gobernadorcillo; Cabezas de barangay.250

Privy counselor – See: Atubang sa datu.

Puno – See: Panginoon.

Raja – This was a title of local Ruler or Chief. In Visayas, Pangulo (leading Datu) of some ports with frequent traffic, was sometimes titled: Rajah ("ruler"), Batara ("noble lord"), Sarripada, Salip, Sipad, Paduka, or Salipada (all generated from Sanskrit “Sri Paduka”, meaning - "His Highness"). These titles are mostly from Malay or Sanskrit language. Authority of Philippine Rajas usually comes from favorable trade positions, military prowess, lineage, and wealth, rather than royal rule. While they had limited power over other member Datus of their federation based on their renown, they had no direct control over the subjects or lands of the other Datus. Title Raja was also formerly used in other parts of

250 Guillermo, Historical Dictionary, 354; http://en.wikipedia.org/wiki/Principalia. Southeast Asia, for instance in Sarawak. Alternative spelling is Rajah.251

Sulu Archipelago, before the arrival of Islam, was inhabited by several peoples, and it was devided in three independent kingdoms. The political and social systems of these kingdoms were characterized by various institutions: rajahship, datuship, tuanship and timwayship. Rajas were Rulers in some of these political entities. The arrival of first Ruler of unified Sulu, Tuan Mashā′ikha, established a core Islamic community in that area, and gradual extinction of Raja as rulership title. See also: Pangulo; Tuan; Datu; Timway.252

Raja Laut – This was the title of the Secretary of navy of Royal Sultanate of Sulu, in the beginning of 20th century.253

Raja Muda - The formally designated heir to the throne in the Sultanate of Sulu. This title was also formerly used in other parts of Southeast Asia, for instance in Sarawak. It is created from old title Raja. See also: Raja; Maharaja Adinda.254

Current Sultan of Sultanate of Sulu and North Borneo, HRM Muedzul Lail Tan Kiram, was Crown Prince (Raja Muda) in period from 1974. to 2012. Today, Crown Prince of Sultanate of Sulu and North Borneo is HRM Sultan’s eldest son, HRH Raja Muda Mohammad Ehsan S. Kiram. See also: Raja; Maharaja Adinda; Sultan.255

Rajah – See: Raja.

251 Sarawak; Medvedev, Honours; Orosa, 61; http://en.wikipedia.org/wiki/Sultanate_of_Sulu; http://en.wikipedia.org/wiki/Raja. 252 http://en.wikipedia.org/wiki/Sultanate_of_Sulu. 253 Orosa, 58. 254 Orosa, 58; Sarawak; Medvedev, Honours. 255 Bačko, About…; Sultanate of Sulu – official internet presentation. Royal – See: Royal and Hashemite Order of the Pearl; Royal Datu; Royal Highness.

Royal and Hashemite Order of the Pearl – This is the dynastic Order of the Royal House of Sulu, which serves as the premier premial institution and the highest personal honour of and in the Royal Sultanate of Sulu. The Order is an honourable and nobiliary corporation instituted as a dynastic Order of Datuship analogous to traditional dynastic Orders of Chivalry, and is in direct continuation from the ancient customs and distinctions of the Royal Sultanate of Sulu and the Court of the Sultan. Moto of this Order is: “Hakahawpuan Iban Hakahabaan 256 Tiranan” (“At a short and a large distance”).

The Royal and Hashemite Order of the Pearl was formally established in June 2011, but it is an institution whose roots are much deeper. When the current Sultan of Sulu and North Borneo, His Royal Majesty Muedzul Lail Tan Kiram decided to establish a Order, using His sovereign right as "Fons honorum", it was uniting of the royal, nobiliary and chivalrous traditions of Sultanate, in a manner appropriate international standards.257

Pearl is very important for the Sultanate of Sulu and North Borneo. On the islands of the Sulu archipelago pearls are collected for centuries in the traditional way. It is believed, that pearls from Sulu are most valuable in the world. For centuries, only the Sultan of Sulu and North Borneo had the right to possess the largest and most valuable pearls found in the

256 Medvedev, Honours; Aleksandar Bačko, „Pearl Knights“ http://www.czipm.org/biserni-vitezovi-eng.html (further: Bačko, Pearl Knights); en.wikipedia.org/wiki/Royal_and_Hashemite_Order_of_the_Pearl. 257 Sultanate of Sulu – official internet presentation; en.wikipedia.org/wiki/Royal_and_Hashemite_Order_of_the_Pearl; Kimon Alexander Andreou, Heraldic privileges of the Royal and Hashemite Order of the Pearl, www.czipm.org/heraldic-sulu.html (further: Andreou); Bačko, Pearl Knights. archipelago. Although penalties for violators of this law were very harsh, some exceptional pieces found their way to Europe and other destinations by secret channels. Pearls are also of great importance for this country because, for a long time, they are one of the pillars of its economy.258

The term "Hashemite" in the title of Order has its roots in the very foundations Kiram dynasty, as well as the history of the Sultanate of Sulu and North Borneo. This term refers to the ancient Arab clan Hashemites, descendants of Hashim. It is a branch of a larger tribe, the Quraish. From the Hashemite clan originated Prophet Muhammad himself, his daughter Fatima and her husband Ali, the most important personalities of Islam. The roots of this clan are in the region Hejaz in today's Saudi Arabia, near the Red Sea.259

Hashemites, in the narrow sense, are descendants of the Prophet Muhammad through his daughter Fatima and her husband Ali. Fatima and Ali had more children, but it is known that four of them came to maturity. These were sons Hasan ibn Ali and Husayn ibn Ali, and daughters Zaynab and Umm Kulthum. Descendants of Fatima and Ali are bearing honorary titles Sayyid (master) and the Sharif (noble).260

258 Bačko, Pearl Knights; James Francis Warren, The Sulu zone 1768 – 1898, Singapore 2007. (further: Warren), 72 - 74; George Frederick Kunz, Charles Hugh Stevenson, The book of the pearl, Toronto 1993. (further: Kunz, Stevenson), 214, 220, 468; Paul C. Southgate, John S. Lucas, The Pearl Oyster, 2008. (further: Southgate, Lucas), 25; en.wikipedia.org/wiki/Pearl. 259 Hussain al-Mousawi, The Genealogy of the Prophet Muhammed and the Royal Houses of the Middle East with emphasis on the Hashemite (Alawaite) Kingdoms, Genealogica & Heraldica Ottawa 1996, Ottawa 1998. (further: Mousawi), 219 - 238; Bernard Reich, Political Leaders of the Contemporary Middle East and North Africa, 1990. (further: Reich), 233; David Seddon, A Political and Economic Dictionary of the Middle East, London 2004. (further: Seddon), 241; en.wikipedia.org/wiki/Hashemite; Bačko, Pearl Knights. 260 Mousawi, 219 - 238; Reich, 233; en.wikipedia.org/wiki/Fatimah; Bačko, Pearl Knights. One of the Dynasties that have Hashemite ancestry is Royal House of Kiram of Sulu and North Borneo. In the first half of the 15th century Sayyid Abubakar Abirin, a prominent explorer and Islamic religious teacher, came to Sulu. He was born in Johor on the Malay Peninsula, and he was of Arabic, respectively of Hashemitic origin. He married Princess Paramisuli and about 1450, after the death of his father in law Raj Baguinde, he founded the Sultanate of Sulu. Said Abubakar Abirin ruler’s name was Sharif ul - Hashim. The present Royal House of the Sultanate of Sulu and North Borneo, Kiram, descends from him.261

As mentioned, Hashemites in the narrow sense of the word, or descendants of the Prophet Muhammad through his daughter Fatima, have the right to bear the title Sayyid. In accordance with the traditions of his country, and his Hashemitic origin, His Royal Majesty Sultan of Sulu and North Borneo, bears the title of the Grand Sayyid of the The Royal and Hashemite Order of the Pearl. It is the appropriate title for this function of His Royal Majesty, because it is equivalent to the traditional title of the Grand Master of the Order in English language.262

The Royal and Hashemite Order of the Pearl is divided into several grades. Highest grade, Royal Companion, is reserved exclusively for members of the current and former ruling houses. Beside this, there are five more grades in the Order: Grand Cordon, Distinguished Companion, Companion, Officer and Member. This ranking to some extent resembles the

261 Ahmad Ibrahim, Sharon Siddique, Yasmin Hussain, Readings on Islam in Southeast Asia, Institute of Southeast Asian studies, Singapore 1985. (further: Ibrahim, Siddique, Hussain), 50 - 55; en.wikipedia.org/wiki/List_of_sultans_of_Sulu; en.wikipedia.org/wiki/Muhammad_Shah_of_Brunei; en.wikipedia.org/wiki/Muhammad_Hassan; Bačko, Pearl Knights. 262 Mousawi, 223; en.wikipedia.org/wiki/Fatimah; Sultanate of Sulu – official internet presentation; en.wikipedia.org/wiki/Royal_and_Hashemite_Order_of_the_Pearl; Andreou; Bačko, Pearl Knights. ranking of traditional nobility and privileged classes of society in the Sultanate of Sulu and North Borneo (datu, tuan...), but also the European Royal Orders of Chivalry. Membership in the Order can only be acquired in accordance with the wish and the approval of its Grand Sayyid (Grand Master). With this dynastic Order its Grand Sayyid rewards persons of all nationalities and religions, which were particularly meritorious concerning service, deeds and faithfulness to the Royal House and the Sultanate of Sulu and North Borneo, as well as those, who gained an outstanding international reputation in their field of activity.263

Among the members of The Royal and Hashemite Order of the Pearl there are some leading figures from the royal families, as well as scientists, artists, and other prominent individuals. We are going to mention only a few here: HM King (Omukama) Solomon Iguru I of Bunyoro-Kitara, HM King Kigeli V of Rwanda, HRH Duarte Pio Duke of Breganza "de jure" King of Portugal, HRH David Bagration of Mukhrani Crown Prince of Georgia, HIH Ermias Sahle Selassie Crown Prince of Ethiopia, HIRH Archduke Joseph Karl von Habsburg, HRH Princess Margaret von Hohenberg, HRH Prince Aleksandar Pavlov Karageorgevich, HRH Prince Vladimir Karageorgevich, HRH Princess Jelisaveta Karageorgevich, HRH Princess Brigitta Karageorgevich, HRH Princess Luciana Pallavicini Hassan of Afghanistan, HRH Princess Mahera Hassan of Afghanistan, HRH Prince Ibrahim Osman Rifat, HRH Mohsin Ali Khan of Hyderabad and many other prominent members of the Order.264

Royal Companion of the Pearl Collar – See: Royal and Hashemite Order of the Pearl.

263 Sultanate of Sulu – official internet presentation; en.wikipedia.org/wiki/Royal_and_Hashemite_Order_of_the_Pearl; Bačko, Pearl Knights. 264 en.wikipedia.org/wiki/Royal_and_Hashemite_Order_of_the_Pearl; Bačko, Pearl Knights. Royal Datu – The Royal Datu is the title of the Royal Prince. Synonim for this title is Datu. It is still used in the Royal Sultanate of Sulu, and it was in use in Mindanao. See also: Datu.265

Royal Highness – In the Sultanate of Sulu, princes (Royal Datu, Datu) and Princesses (Dayang Dayang) are entitled to the styles either of Highness, or of Royal Highness. These are well known styles originating from English language. See also: Highness.266

Royal Majesty – This is the style of Sultan of the Royal Sultanate of Sulu. It is well known style in English language, used in many monarchies worldwide. See also: Sultan; Paduka Mahasari Maulana al Sultan.267

Ruler – See: Sultan; Datu; Raja.

Sabali – This was the title used within Visayan society. Sabali was the title for a Datu (Prince), who gained his status by marrying a Princess in the Visayas. See also: Datu.268

Sadja – See: Datu Sadja

Sahibul - This was the title of the police chief of the Royal Sultanate of Sulu, in the beginning of the 20th century.269

265 Medvedev, Honours; http://en.wikipedia.org/wiki/Pagadian. 266 Medvedev, Honours; http://en.wikipedia.org/wiki/Sultanate_of_Sulu. 267 http://en.wikipedia.org/wiki/Sultanate_of_Sulu. 268 http://en.wikipedia.org/wiki/Maginoo. 269 Orosa, 59. Sailama - Title of the inspector of weights and measures within the Royal Sultanate of Sulu, in the beginning of the 20th century.270

Salip – See: Raja.

Salipada – See: Raja.

Sandil – This was the title used for secondary wives of Datus in Visayan society. Descendants of Datus and Sandils were usually belonging to Tumao class. See also: Datu; Tumao.271

Sandig sa Datu – In Visayas, various supporters of the Datu, belonging to Tumao class, are collectively referred to as Sandig sa Datu (meaning: "beside the Datu"). See also: Tumao, Datu.272

Sarripada – See: Raja.

Satia – Office of a person “intrusted with confidential th information” in Sultanate of Sulu, in early years of the 20 century.273

270 Orosa, 59. 271 http://en.wikipedia.org/wiki/Maginoo. 272 http://en.wikipedia.org/wiki/Maginoo. 273 Orosa, 60. Sawajan - This was the title of the collector of customs of the Royal Sultanate of Sulu, in the beginning of the 20th century.274

Sayyid – Most distant known ancestor of the present Royal House of the Sultanate of Sulu and North Borneo, Kiram, was Sayyid Abubakar Abirin. He lived in the first half of the 15th century. Sayyid Abubakar Abirin was a prominent explorer and Islamic religious teacher. He was born in Johor on the Malay Peninsula, and he was of Arabic, respectively of Hashemitic origin. He came to Sulu, and married Princess Paramisuli and, after the death of his father in law Raj Baguinde, he founded the Sultanate of Sulu (about 1450. AD). Sayyid Abubakar Abirin ruler’s name was Sharif ul - Hashim. See also: Grand Sayyid; Royal and Hashemite Order of the Pearl.275

Secretary General – See: Datu Sadja.

Seňor – See: Maginoo; Panginoon.

Sharif – “Paduka Mahasari Maulana al Sultan Sharif ul- Hāshim” was the title of the first Musilim ruler of Sulu, formerly Sayyid Abu Bakr Abirin. See also: Sayyid; Paduka Mahasari Maulana al Sultan.276

Sheik – This title was atributed to Makhdum Karim, a 14th-century Arab trader. He brought Islam to Sulu, and rest of the Philippine Islands, in 1380. Makhdum Karim established a

274 Orosa, 59. 275 Sultanate of Sulu – official internet presentation; http://en.wikipedia.org/wiki/Sultanate_of_Sulu. 276 http://en.wikipedia.org/wiki/Sultanate_of_Sulu. mosque at Sulu Archipelago (in Tubig Indangan, Simunul, Tawi- Tawi), known as Sheik Karimal Makdum Mosque. This is the oldest mosque in Sulu, as well as at Philippine Islands.277

Sipad – See: Raja.

Sitti – This is female equivalent of the title Tuan, with basic meaning “Lady”. Style of Sitti is “Honourable”. This title can be achieved or inherited. Its correspondent offices are: Wakil Kesultanan, Panglima, Parkasa and Laksaman. See also: Tuan; Wakil Kesultanan; Panglima; Parkasa; Laksaman.278

Sovereign – See: Hereditary Sovereign.

Su-sultanun –See: Datu.

Sultan – This is the title of supreme, Royal Ruler of Sultanate of Sulu. Sayyid Abu Bakr Abirin was the first Musilim ruler of Sulu. When he founded Sultanate of Sulu, he assumed the title “Paduka Mahasari Maulana al Sultan Sharif ul-Hāshim”. Title of Sultan was also used historically in some other parts of the Philippine Archipelago.279

Certainly one of the most important and most frequent royal titles in countries with deeply rooted Islamic traditions is the title of Sultan. This title comes from the Arabic language and is derived from the term "sultah", meaning "authority" or

277 http://en.wikipedia.org/wiki/Sultanate_of_Sulu; http://en.wikipedia.org/wiki/Makhdum_Karim; http://en.wikipedia.org/wiki/Sheik_Karimal_Makdum_Mosque. 278 Medvedev, Honours; http://en.wikipedia.org/wiki/Sultanate_of_Sulu. 279 Orosa, 58; http://en.wikipedia.org/wiki/Sultanate_of_Sulu. "power". In the region of Sulu archipelago it has been present since the mid-15th century.280

Since 16th September 2012, His Royal Majesty Muedzul Lail Tan Kiram is the 35th Sultan of the Sultanate of Sulu and North Borneo. Formerly, His Royal Majesty was Crown Prince (Raja Muda).281

Great Regnal Title of current Sultan of Sulu is: His Royal Majesty Ampun Sultan Muedzul Lail Tan Kiram 35th Sultan of Sulu and North Borneo Head of the Royal House of The Sultanate of Sulu and North Borneo Grand Sayyid and Hereditary Sovereign of The Royal and Hashemite Order of the Pearl etc. etc.282

Timagua – See: Timawa.

Timawa – This was name for the “second order”, the Vassals, in Visayas. They bind themselves to the Datu as his seafaring warriors. Timawas paid no tribute, and rendered no agricultural labor. Some of their ancestors were Datus. In the Boxer Codex Timawas are mentioned as knights and hidalgos. The Spanish conquistador, Miguel de Loarca, described members of this class as "free men, neither chiefs nor slaves". In the late 17th century, the Spanish Jesuit priest Fr. Francisco Ignatio Alcina, classified Timawas as the third rank of nobility (“nobleza”). In Spanish, this class is called Timagua. It is very similar to Maharlika class of Tagalog society in the lowlands of Luzon. See also: Maharlika.283

280 Juan Eduardo Campo, Encyclopedia of Islam, New York 2009. (further: Campo), 643; en.wikipedia.org/wiki/Sultan; Bačko, Pearl Knights. 281 Bačko, About…; Sultanate of Sulu – official internet presentation. 282 Bačko, Pearl Knights; Sultanate of Sulu – official internet presentation. 283 http://en.wikipedia.org/wiki/Timawa; http://en.wikipedia.org/wiki/Principalia; Medvedev, Honours. Timway – This was the title of the traditional Chief within some of Philippine Islands. Before the arrival of Islam, Sulu Islands were inhabited by several distinct cultures. It was devided in three independent kingdoms, which were ruled by the Buranun, Tagimaha, and Baklaya peoples. The political systems of these kingdoms were characterized by distinct institutions: rajahship, datuship, tuanship and timwayship.284

At Sulu Islands, certain Timway Orangkaya Su'il was mentioned, as he received four Bisaya slaves from Manila (presumably Kingdom of Tondo). It was a sign of friendship between the two countries. The descendants of Timway Orangkaya Su'il inherited the title Timway. After the arrival of first Ruler of united Sulu, Tuan Mashā′ikha, the title of Timway gradually expired from this islands.285

Tuan – Title with basic meaning: "lord", "powerful master", or “master”. Today, it is the title of the Minor Titled Nobility in the Sultanate of Sulu. Its female equivalent is title Sitti. Style of Tuan is “Honourable”. This title can be achieved or inherited. Its correspondent offices are: Wakil Kesultanan, Panglima, Parkasa and Laksaman.286

Sulu Archipelago, before the arrival of Islam, was inhabited by several cultures. It was devided in three independent kingdoms, which were ruled by the Buranun, Tagimaha, and Baklaya peoples. The political systems of these kingdoms were characterized by distinct institutions: rajahship, datuship, tuanship and timwayship. The arrival of first Ruler of united Sulu, Tuan Mashā′ikha, established a core Islamic community in the island.287

284 Medvedev, Honours; http://en.wikipedia.org/wiki/Sultanate_of_Sulu. 285 Medvedev, Honours; http://en.wikipedia.org/wiki/Sultanate_of_Sulu. 286 Orosa, 61; Medvedev, Honours; http://en.wikipedia.org/wiki/Sultanate_of_Sulu. 287 http://en.wikipedia.org/wiki/Sultanate_of_Sulu. First Rulers of united Sulu were bearing title Tuan. Descendant of Tuan Mashā′ikha (died in 1310 AD) was Tuan May. He had a son, named Datu Tka. The descendants of Tuan May did not assume the title Tuan, instead, they started to use title Datu. It is the first known time, that title Datu was used as a political institution in Sulu.288

The title of Tuan was also formerly used in other parts of Southeast Asia, for instance in Sarawak (Borneo Island). See also: Sitti; Wakil Kesultanan; Panglima; Parkasa; Laksaman.289

Tumangung – This was the title of the “usher and sargent of arms” of the Royal Sultanate of Sulu, in the beginning of the 20th century.290

Tumao - This is nobility social class among Visayan people at Philippine Islands. It is similar to Maginoo class (lowlands of Luzon), or Ginu class (Kapampangan people). See also: Maginoo; Ginu; Kadatoan.291

Ulangkaya - This was the rank of the lieutenant in the Royal Sultanate of Sulu, in the beginning of the 20th century.292

Ulangkaya Digadong – This was former office in the Royal Sultanate of Sulu. It was conferred to blood relatives of Sultan.293

288 http://en.wikipedia.org/wiki/Sultanate_of_Sulu. 289 Medvedev, Honours; http://en.wikipedia.org/wiki/Sultanate_of_Sulu. 290 Orosa, 58. 291 http://en.wikipedia.org/wiki/Principalia; http://en.wikipedia.org/wiki/Maginoo. 292 Orosa, 59. 293 Orosa, 60. Ulankaya Malik – Former office in the Royal Sultanate of Sulu. It was conferred to blood relatives of Sultan.294

Untitled Nobility – In the Sultanate of Sulu, persons who descend from the Datus, Tuans, or of the old Maharlika class in a male line, are belonging to the Untitled Nobility. Also, by an implication, to the Untitled Nobility are belonging those, who formerly occupied an ennobling office and left it honourably. This category is mostly history-oriented. See also: Datu; Tuan; Maharlika.295

Uray – In Visayas, woman of noble lineage (especially the elderly) was addressed as Uray (meaning of this term is: pure as gold). Male counterpart of title is Potli. See also: Potli.296

Vassals – See: Timawa; Maharlika.

Wakil Kesultanan – Office of a Sulu Royal representative abroad (region representative outside the Royal Sulu Sultanate). This office is corresponding with title Tuan (for males) or Sitti (for females). See also: Tuan; Sitti.297

Wazir – See: Datu Sadja.

294 Orosa, 60. 295 Medvedev, Honours. 296 http://en.wikipedia.org/wiki/Principalia. 297 Medvedev, Honours; http://en.wikipedia.org/wiki/Sultanate_of_Sulu.

FIFTH ANNIVERSARY OF THE ROYAL AND HASHEMITE ORDER OF THE PEARL (2016)

Five years ago, His Royal Majesty Muedzul Lail Tan Kiram 35th Legitimate Sultan of Sulu and North Borneo decided, to use His sovereignty right of fons honorum, to create The Royal and Hashemite Order of the Pearl. This decision undoubtedly presented continuity of the ancient customs of the Royal Sultanate of Sulu.298

During previous five years, The Royal and Hashemite Order of the Pearl (further: The Order) developed into significant international organization, based in Sulu. Members of Order’s six grades are citizens of various countries across the globe.

As any organization, during its past, The Order had some good, and some hard times. But, under wise leadership of its Grand Sayyid, all difficulties have been gradually overcome. Many tasks were done by The Order and for The Order, during previous five years.

Since its foundation, a significant number of Royalty, Nobility, Prelates and other distinguished persons became members of this Order.

Among distinguished members of The Order are: HRH Dom Duarte Pio Duke of Braganza Head of the Royal House of Portugal, HIRH Archduke Josef Karl von Habsburg, HRH Princess Margaret of Hohenberg, HRH Prince Vladimir Karageorgevich, HRH Princess Jelisaveta Karageorgevich, HRH Princess Brigitta Karageorgevich, HRH Princess Luciana Pallavicini Hassan, HM Omukama (King) Solomon Iguru I Babiito, HRH Prince Davit Bagrationi Mukhran Batonishvili Head of the Royal House of Georgia, HIH Prince Ermias Sahle Selassie, HRH Princess Mahera Hassan, HRH Prince Osman Rifat Ibrahim, HH Datu Cheong Ming Lam, HE Lech Wałęsa

298 Aleksandar Bačko, Fifth anniversary of The Royal and Hashemite Order of the Pearl, https://porodicnoporeklo.wordpress.com/2016/12/27/fifth-anniversary- of-the-royal-and-hashemite-order-of-the-pearl/ former Polish President and Nobel Prize Laureate, Hussin U. Amin Mayor of Jolo, Noble Dr. Pier Felice degli Uberti, Reverend Professor Noel Cox, Don Diego de Vargas-Machuca, Marquis of Vatolla, Marquis Don Maurizio Ferrante Gonzaga del Vodice di Vescovato, HE Datu Sadja Michael Y. Medvedev, Noble Stanislav Vladimirovich Dumin, Hon. Edsir Q. Tan Vice Mayor of Jolo, Colonel Romulo Quemado II, General Joriel Cenabre, as well as some others.

Sadly, some of our dear distinguished members passed away, during these five years. Among them was His Royal Highness Prince Alexander Pavlov Karageorgevich, Royal Companion of The Order, who passed away in 2016.

***

We hope, and we believe, that The Royal and Hashemite Order of the Pearl will be led successfully by its Grand Sayyid, His Royal Majesty Muedzul Lail Tan Kiram Sultan of Sulu, and His descendants, for many years and centuries.

FIFTH ANNIVERSARY OF THE CORONATION OF HRM SULTAN MUEDZUL LAIL TAN KIRAM OF SULU AND NORTH BORNEO (2017)

His Royal Majesty Sultan Muedzul Lail Tan Kiram descends from long line of Rulers of Sulu and North Borneo. After many generations on the throne of Sulu and North Borneo, in 1974, His Royal Majesty’s father HM Mohammed Mahakuttah Kiram became Sultan.

At the same time, eldest son of His Majesty Mohammed Mahakuttah Kiram, His Royal Majesty Muedzul Lail Tan Kiram, was proclaimed Raja Muda (Crown Prince) of Sulu and North Borneo.

The former Philippine president Ferdinand Marcos, by the special decree, confirmed the coronation of the new Sultan and the appointment of the new heir to the throne (Crown Prince).

His Royal Highness Muedzul Lail Tan Kiram kept this title, after passing away of His Father, HM Mohammed Mahakuttah Kiram (in 1986).

On September 15th and 16th 2012, on Jolo, most important island of Sulu, a historic event for Sultanate of Sulu and North Borneo happened.

On that day, His Royal Highness Raja Muda (Crown Prince) Muedzul Lail Tan Kiram, became legitimate Sultan of Sulu and North Borneo.

Coronation of His Royal Majesty The Sultan took place in Mainbung on Jolo island (Sulu), in presence of dignitaries of Sultanate, religious leaders, foreign guests, as well as large number of people of Sulu.

This historic act of coronation of His Royal Majesty Sultan Muedzul Lail Tan Kiram was supported by the Royal Council (Ruma Bichara), imams of the Islamic community of Sulu, local leaders and people Sulu, as well as relevant monarhistic organisations and royal houses from some other countries.

On the same day, eldest son of His Royal Majesty Sultan Muedzul Lail Tan Kiram of Sulu and North Borneo and Her Majesty Ampun Babai Mellany S. Kiram, His Royal Highness Moh. Ehsan S. Kiram became Raja Muda (Crown Prince) of Sulu and North Borneo.

Since then, five years passed. His Royal Majesty Sultan Muedzul Lail Tan Kiram is guiding The Sultanate of Sulu and North Borneo through the challenges of the contemporary world, wisely and successfully, with respect of old customs and history.

His Royal Majesty Paduka Mahasari Al-Maulana Ampun Sultan Hadji Muedzul-Lail Tan Kiram ibni Almarhum Sultan Mohammad Mahakuttah Abdulla Kiram The 35th Sultan of Sulu and North Borneo Grand Sayyid and Hereditary Sovereign of The Royal and Hashemite Order of the Pearl etc. etc.

SUMMARY

His Royal Majesty Muedzul Lail Tan Kiram is The 35th Sultan of Sulu and North Borneo, Grand Sayyid and Hereditary Sovereign of The Royal and Hashemite Order of the Pearl. His Royal Majesty is current Head of The Royal House of The Sultanate of Sulu and North Borneo.

This Sultanate, located in Southeastern Asia – on Jolo, other numerous islands of Sulu Archipelago, and Northern Borneo, has long and turbulent history.

Sultanate of Sulu and Northern Borneo was founded during the 15th century. It remained independent until 20th century. During that long period, rulers of The Sultanate were members of the same Dynasty, nowadays bearing surname Kiram.

Similar as during its earlier history, many significant events happened in The Sultanate, under leadership of His Royal Majesty Sultan Muedzul Lail Tan Kiram. Among these events were founding of The Royal and Hashemite Order of the Pearl (in 2011), coronation of His Royal Majesty The Sultan (in 2012), as well as some other major happenings.

Aleksandar Bačko GCPS Author

РЕЗИМЕ (SUMMARY IN SERBIAN)

Његово Краљевско Величанство Муедзул Лаил Тан Кирам је 35. Султан Сулуа и Северног Борнеа, Старешина и Наследни Суверен Краљевског и Хашемитског Реда Бисера. Његово Краљевско Величанство је и садашњи Старешина Краљевског Дома Султаната Сулу и Северни Борнео.

Дуга је и бурна историја овог Султаната, смештеног у југоисточној Азији - на острву Холо, бројним другим острвима архипелага Сулу, као и северном делу Борнеа.

Султанат Сулу и Северни Борнео основан је током 15. века. Остао је независан све до 20. века. Током овог дугог периода, у Султанату су владали чланови исте династије, која је постала позната под презименом Кирам.

Као и у ранијим периодима своје прошлости, многи значајни догађаји су се одиграли у Султанату Сулу и Северни Борнео, под Његовим Краљевским Величанством Султаном Муедзулом Лаил Тан Кирамом. Међу њима су оснивање Краљевског и Хашемитског Реда Бисера (2011), крунисање Његовог Краљевског Величанства Султана (2012. године), као и многи други значајни догађаји.

Александар Бачко GCPS Аутор

NOTE ABOUT AUTHOR

Biography

Aleksandar Bačko (Serbian Cyrillic: Александар Бачко) is a writer, journalist and genealogist from Belgrade, th Serbia. He is born in Belgrade, Serbia, on Аugust 15 1972. His 299 father is Vladimir Bačko, and mother Zorica (born Cakić).

He graduated primary and high school in Belgrade, where he have studied at Faculty of philosophy (department of history). Origins of Bačko family are in Kninska Krajina (Knin Frontier). Aleksandar’s great-grandfather Vojin Bačko was a teacher in: Knin, Radučić and Žegar.

Aleksandar Bačko is also descendent of Nikanor Grujić, Orthodox Bishop of Pakrac and Locum Tenens Serbian Patriarch, by his brother Dragutin Grujić, Archpriest of Mohacs, Parish Priest of Kacsfalu and Assessor of Buda Bishopric Consistory. Nikanor Grujić (1810 – 1887) was a Serbian Orthodox Bishop of Pakrac and Administrator of Metropolitanate – Patriarchate of Karlovci, Knight Grand Cross of The Order of Franz Joseph, Acting Imperial Privy Councillor and a Member of The House of Magnates of Hungarian and Croatian – Slavonian Parliament. He was also a prominent poet and writer, as well as a participant in the May Assembly at Sremski Karlovci, in 1848.

By the decree of His Royal Majesty Muedzul Lail Tan Kiram, Sultan of Sulu and North Borneo (then Crown Prince), Bačko was appointed as Officer of The Royal and Hashemite Order of the Pearl of The Royal Sultanate of Sulu, on August

299 Sources and literature used for this chapter: Игор Мојсиловић, Александар Бачко – осврт на двадесет година истраживачког рада, Београд 2017. (further: Mojsilović), 89 - 97; Wikipedia, Aleksandar Bačko, https://en.wikipedia.org/wiki/Aleksandar_Ba%C4%8Dko; Aleksandar Bačko – biography https://porodicnoporeklo.wordpress.com/2015/10/16/aleksandar- backo-biography/; Aleksandar V. Bachko OPS, http://www.czipm.org/aleksandar-bachko-bio-eng.html ; Aleksandar Bačko, biography, http://www.srpski-despot.com/pdf/biography.pdf 30th 2012. He became (Knight) Grand Cordon of the same Order, on April 3rd 2016.

Aleksandar Bačko was appointed during 2015, as Lord Registrar at Chancellery of The Royal and Hashemite Order of the Pearl of The Royal Sultanate of Sulu. His duty as Lord Registrar ended in 2017.

Bačko is Sub-County Chief (Omugomborozi) to North Serbia (Belgrade and Vojvodina) of Bunyoro-Kitara Kingdom. Appointed by decree of HM Rukirabasaija Agutamba Solomon Gafabusa Iguru I Omukama (King) Bunyoro-Kitara Kingdom, January 15th 2012.

st Since October 21 2013, Bačko is Member of The Royal Order of Engabu (Shield) of Bunyoro-Kitara Kingdom, bearing the title The Most Honourable Omukungu (Hereditary Knight).

He is Member of the „Association of Representatives of the Bunyoro-Kitara Kingdom CLBG (ARKBK)“ under the Royal patronage of HM Rukirabasaija Agutamba Solomon Gafabusa Iguru I Omukama (King) Bunyoro-Kitara Kingdom, since February 4th 2012.

Bačko is Bearer of The Medal of The Imperial Order of Saint Anne of The Imperial House of Russia, and Medal “In Commemoration of the 400th Anniversary of the House of Romanov, 1613 - 2013”, both awarded by HIH Grand Duchess Maria Vladimirovna of Russia Head of the Imperial Family of Russia and de jure Empress of All the Russias.

He is Member of the Board for Heraldic and Genealogical studies of „The Center for Research of Orthodox Monarchism“.

Bačko was Member of the Executive Board of the „Kingdom of Serbia Association“ under the Royal patronage of HRH Crown Prince Alexander II Karađorđević (since February 26th 2013).

Aleksandar Bačko is Laureate of „Mile Nedeljković“ award (2010), issued for best contemporary folkloristics book in Serbian in 2010. It is awarded by the Association of Citizens “Heritage and Future – Aranđelovac 1859”, under patronage of Aranđelovac Municipality and with support of the Ministry of Culture of the Republic of Serbia.

In 2015. he became Laureate of Memorial plaque „Nebojša M. Krstić“, awarded by The Center for Research of Orthodox Monarchism (Центар за истраживање православнога монархизма).

Since 2012, he is bearer of the Medal „For Contribution to The Development of Genealogy and Other Special Historical Disciplines” II Degree (За вкладъ въ развитіе генеалогіи и прочихъ спеціальныхъ историческихъ дисциплинъ) of The Russian Genealogical Federation (Российская генеалогическая федерация) and bearer of the Medal „Protector of the Russian land – Alexander Nevsky“ (Защитнику земли Русской Александр Невский) Baltic separate Cossack District – Cossack Union of Baltic Area (Балтийский отдельньій казачий округ – Балтийский казачий союз, БОКО – БКС).

Aleksandar Bačko is member of various organizations and societies: Association of Journalists of Serbia (Удружење новинара Србије) since 2003, Union of writers in homeland and diaspora (SKOR) since 2012, Society of Authors “Poet“ since August 13th 2012. and Serbian Geographical Society since 2012.

Also, he is Member of Mensa Serbia since 2009, and Founding member of Society for economic history (Друштво за th привредну историју), since June 17 2008.

Since June 2013, Bačko is Honorary Member of The Society of Serbian Armigers, under the patronage of His Grace The Right Reverend k.k. Irinej (Dobrijević), then Serbian Orthodox Bishop of Australia and New Zealand, and now Serbian Orthodox Bishop of Diocese of Eastern America.

He was Member of Management Board of Association of citizens “Serbian Prince” („Српски деспот“ in Serbian, now st defunct), since September 1 2003. Bačko was President of Management Board, between March 7th 2004. and February 27th 2005, and President of this Association, from February 27th 2005, to November 21st 2008.

One of founders and editors of edition Series of Serbian ethnography and history (Зборник за српску етнографију и историју), along with Igor Mojsilović, Bačko became on October 7th 2007.

Aleksandar Bačko is also founder and editor of internet presentation “Porodično poreklo“ („Family origins“, „Породично порекло“), member of Editorial board of internet presentation „Serbian Prince” (in Serbian: „Српски деспот“) and member of Editorial board of internet presentation „Maleševci“ („Малешевци“) (editor is Mr. Milorad Ćustić).

Bačko was editor of internet presentation Serbian DNA (Српска ДНК), first internet presentation for Serbian genetic genealogy.

Aleksandar Bačko is one of the pioneers of genetic genealogy among Serbs. Along mentioned internet presentation, notable is his monography „Clans with family feast on Saint Thomas day – Genetic and ethnographical research“ (coauthor Dragiša Maksimović, editor Igor Mojsilović), published in 2010, when this discipline among Serbs was at its very beginnings.

He writes monographies and texts about history of certain settlements, origin of population and families. His works consider ethnographic, historical and genetic genealogy research.

Bibliography

Eighteen of his books have been published until now:300

Mali Mokri Lug, Faculty of philosophy, Department for ethnology and anthropology, Ethno – anthropological issues – monography, vol. 28, Belgrade 2005, pages 1 – 187 (in Serbian: Мали Мокри Луг)

Žegar – origin of inhabitants, Faculty of philosophy, Department for ethnology and anthropology, Ethno – anthropological issues – monography, vol. 29, Belgrade 2005, pages 1 – 226 (in Serbian: Жегар – порекло становништва)

Maleševci – clan with family feast on st. Ignatius day, Series of Serbian ethnography and history, vol. 1, Belgrade 2007, pages 1 – 224 (in Serbian: Малешевци – род који слави Св. Игњатија)

Dalmatian Serb families, Series of Serbian ethnography and history, vol. 2, Belgrade 2008, pages 1 – 513 (in Serbian: Породице далматинских Срба)

About history of the Sentandrejan families, Series of Serbian ethnography and history, vol. 3, Belgrade 2009, pages 1 – 248 (in Serbian: Из прошлости сентандрејских породица)

300 Mojsilović, 89 - 97. Krupa and Golubić in Dalmatia, Series of Serbian ethnography and history, vol. 4, Belgrade 2010, pages 1 – 355 (in Serbian: Крупа и Голубић у Далмацији), coauthor Veljko Kubat

Clans with family feast on Saint Thomas day – Genetic and ethnographical research, Series of Serbian ethnography and history, vol. 5, Belgrade 2010, pages 1 – 282 (in Serbian: Родови који славе Св. Тому), coauthor Dragiša Maksimović

Beomužević and Stapar near Valjevo – About some families in Tamnava, Podgorina and Kolubara regions, Series of Serbian ethnography and history, vol. 6, Belgrade 2011, pages 1 – 214 (in Serbian: Беомужевић и Стапар код Ваљева – О појединим породицама тамнавског, подгорског и колубарског краја), coauthor Milorad Ćustić

Notes about connections between the Serbs and the Russian Empire, Series of Serbian ethnography and history, vol. 7, Belgrade 2015, pages 1 – 209 (in Serbian: Белешке о везама између Срба и Руске Империје) (electronic book)

Sultanate of Sulu – Notes from the past and present times, Belgrade 2015, pages 1 - 106 (electronic book)

Drljače, settlement in Banija, Series of Serbian ethnography and history, vol. 8, Belgrade 2016, pages 1 - 555 (in Serbian: Дрљаче на Банији), coauthor: Živko Krčmarević

Obrenović (Teodorović - Obrenović) – extinct Serbian dynasty, Belgrade 2016, pages 1 - 107 (in Serbian: Обреновићи (Теодоровићи - Обреновићи) изумрла српска династија), coauthor: Deacon Hadži Nenad M. Jovanović (electronic book)

Titles of Ugandan traditional rulers, royalty, chiefs, nobility and chivalry, Belgrade 2017, pages 1 - 104 (electronic book)

Serb families of the areas of Pakrac and Daruvar, Series of Serbian ethnography and history, vol. 9, Belgrade 2017, pages 1 – 431 (in Serbian: Српске породице пакрачког и даруварског краја), coauthor Predrag Gojković (electronic book)

About certain Serbian families in Knin, Belgrade 2017, pages 1 – 115 (in Serbian: О појединим српским породицама у Книну) (electronic book)

Notes about certain families of Aromanian origin, Belgrade 2018, pages 1- 141 (in Serbian: Белешке о појединим породицама цинцарског порекла) (electronic book)

Families of bankers, money changers and 'sarafs' in Belgrade th th (19 and early 20 century), Belgrade 2018, pages 1 – 128 (in Serbian: Београдске банкарске, мењачке и сарафске породице у 19. и почетком 20. века) (electronic book)

Čurug – ancestors and descendants, Series of Serbian ethnography and history, vol. 10, Belgrade 2019, pages 1 – 980 (in Serbian: Чуруг – преци и потомци), coauthor Milorad Ćustić

Aleksandar Bačko is also author of certain number of texts (more than 200), which are published in different media. Among them are: Relatives of Karađorđević Family (in Serbian: Сродници Карађорђевића), Ancestry of Bishop Nikolaj Velimirović (in Serbian: Порекло владике Николаја Велимировића), About Serbs of Imotska Krajina (О Србима Имотске Крајине) and other. Some of his works have been translated into: English, Russian and French. His more detailed biography is published by the author Igor Mojsilović in the book „Aleksandar Bačko – review of twenty years of research work“ (Belgrade, 2017).

SOURCES AND LITERATURE

Printed sources and literature

1. Abad Gémino H., Memories, visions, and scholarship, and other essays, University of the Philippines, Center for Integrative and Development Studies, 2001. (further: Abad) 2. Abdurahman Habib Jamasali Sharief Rajah Bassal, The Sultanate of Sulu: their dominion, 2002. (further: Abdurahman) 3. Adelaar Alexander, Himmelmann Nikolaus P., The Austronesian Languages of Asia and Madagascar, New York 2005. 4. Aldrich Robert, Greater France: A History of French Overseas Expansion, 1996. 5. Alip Eufronio Melo, Political and Cultural History of the Philippines: Since the British Occupation, 1949. 6. Association of South-East Asian Studies in the United Kingdom (ASEASUK) news, 15 – 19, Centre for South- East Asian Studies, University of Hull, Hull 1994. 7. Atkinson Jane Monnig, Errington Shelly, Power and Difference, Gender in Island Southeast Asia, Stanford 1990. 8. Bascar Clemencio Montecillo, Sultanate of Sulu: the unconquered kingdom, Western Mindanao State University, 2003. (further: Bascar) 9. Bently Lionel, Suthersanen Uma, Torremans Paul, Global Copyright - Three Hundred Years Since the Statute of Anne, from 1709. to Cyberspace 10. Bettany George Thomas, Mohammedanism and Other Religions of Mediterranean Countries, New York 2007. 11. Blair Emma Helen, The Philippine Islands, 1493-1803 Volume III, 1569-1576, 2006. 12. Campo Juan Eduardo, Encyclopedia of Islam, New York 2009. (further: Campo) 13. Cascardi Anthony J., Ideologies of History in the Spanish Golden Age, Pennsylvania State University 1997. 14. Chandler David P., Steinberg David Joel, In search of Southeast Asia, a modern history, University of Hawaii 1987. 15. Cipolla Arnaldo, Nel Giappone dei grattacielli, viaggio da Tokio a Delhi, 1931. 16. Congressional edition, 4240, U.S. Congress, 1902. (further: Congressional edition) 17. Cruz Serag Sebastian Sta., The Remnants of the Great Ilonggo Nation, Quezon City 1997. 18. Fox James J., Clifford Sather, Origins, Ancestry and Alliance - Explorations in Austronesian Ethnography, Canberra 2006. 19. Garner Noble Lela, Thames John L, Philippine policy toward Sabah, a claim to independence, University of Arizona Press, 1977. 20. Gauding Madonna, The Signs and Symbols Bible, New York 2009. 21. Gepken – Jager Ella, van Solinge Gerard, Timmerman Levinus, VOC 1602 - 2002, 400 Years of Company Law, Law of Business and Finance, Vol. 6, Deventer 2005. (further: Gepken - Jager, van Solinge, Timmerman) 22. Gomez Hilario Milijon, The Moro rebellion and the search for peace, 2000. (further: Gomez) 23. Guillermo Artemio R., Epic Tales of the Philippines, Tribal Lores of the Filipinos, 2003. 24. Guillermo Artemio R., Historical Dictionary of the Philippines, third edition, 2012. (further: Guillermo, Historical Dictionary) 25. Gunn Geoffrey C., History Without Borders, The Making of an Asian World Region, 1000 – 1800, Hong Kong 2011. (further: Gunn) 26. Halili Maria Christine N., Philippine history, Manila 2004. (further: Halili) 27. Hart Anderson William, The Philippine problem, New York 1939. 28. Historical calendar, National Historical Commission, 1970. 29. Hsia R. Po-Chia, Van Nierop Henk F. K., Calvinism and Religious Toleration in the Dutch Golden Age, Cambridge 2004. 30. Hurley Vic, Swish of the Kris, the Story of the Moros, 2010 (further: Hurley) 31. Ibrahim Ahmad, Siddique Sharon, Hussain Yasmin, Readings on Islam in Southeast Asia, Institute of Southeast Asian studies, Singapore 1985. (further: Ibrahim, Siddique, Hussain) 32. Ishikawa Chiyo, Spain In The Age Of Exploration, 1492 - 1819, Seattle – Singapore 2004. (further: Ishikawa) 33. Jackson Roy, Fifty Key Figures in Islam, 2006. 34. Jubair Salah, Bangsamoro, 1999. 35. Kunz George Frederick, Stevenson Charles Hugh, The book of the pearl, Toronto 1993. (further: Kunz, Stevenson) 36. Lach Donald F., Asia in the Making of Europe, Vol. I, The Century of Discovery, Book 2, Chicago 1994. 37. Mahdi Waruno, Malay Words and Malay Things: Lexical Souvenirs from an Exotic Archipelago in German Publications before 1700, Frankfurter Forschungen za Südostasien 3, Wiesbaden 2007. 38. Majul César Adib, Muslims in the Philippines, 1973. (further: Majul) 39. Matikkala Antti, The Orders of Knighthood and the Formation of the British Honours System 1660 – 1760, 2008. 40. McCarty Julie, The Pearl of Great Price, 2007. 41. Мојсиловић Игор, Александар Бачко – осврт на двадесет година истраживачког рада, Београд 2017. (further: Mojsilović) 42. Mousawi Hussain al-, The Genealogy of the Prophet Muhammed and the Royal Houses of the Middle East with emphasis on the Hashemite (Alawaite) Kingdoms, Genealogica & Heraldica Ottawa 1996, Ottawa 1998. (further: Mousawi) 43. Ooi Keat Gin, Southeast Asia: A Historical Encyclopedia, from Angkor Wat to East Timor, Volume 1, 2004. (further: Ooi) 44. Orosa Sixto Y., The Sulu Archipelago and its people, New York 1931. (further: Orosa) 45. Orosa Sixto Y., Through Three Generations, 1976. 46. Papers in Austronesian linguistics, Issues 2-3, Australian National University, 1992. 47. Parthesius Robert, Dutch Ships in Tropical Waters - The Development of the Dutch East India Company (VOC) shipping network in Asia 1595 - 1660, Amsterdam 2010. (further: Parthesius) 48. Philippine studies, Volume 42, Manila 1994. (further: Philippine studies) 49. Prak Maarten, The Dutch Republic in the Seventeenth Century - The Golden Age, New York 2005. (further: Prak) 50. Price J. L., The Dutch Republic in the Seventeenth Century, New York – Hong Kong 1998. (further: Price) 51. Rasul Amina, The road to peace and reconciliation, Muslim perspective on the Mindanao conflict, 2003. 52. Reich Bernard, Political Leaders of the Contemporary Middle East and North Africa, 1990. (further: Reich) 53. Rottman Gordon L., World War II, Pacific Island Guide, 2002. 54. Schult Volker, Wunsch und Wirklichkeit, Deutsch– philippinische Beziehungen im Kontext globaler Verflechtungen 1860–1945, Berliner Südostasien- Studien, Band 8, Berlin 2008. (further: Schult) 55. Seddon David, A Political and Economic Dictionary of the Middle East, London 2004. (further: Seddon) 56. Southgate Paul C., Lucas John S., The Pearl Oyster, 2008. (further: Southgate, Lucas) 57. Stanley Henry E. J., The Philippine islands, Moluccas, Siam, Cambodia, Japan, and China, at the close of the sixteenth century, London 1868. 58. Svet u ekspanziji, Ilustrovana istorija sveta I - IV, Treći tom, Beograd - Ljubljana 1984. 59. Škaljić Abdulah, Turcizmi u srpskohrvatskom jeziku, peto izdanje, „Svjetlost“, Sarajevo 1985. 60. Tan Samuel K., Filipino Muslim perceptions of their history and culture as seen through indigenous written sources, 2003. (further: Tan) 61. Tan Samuel K, The Filipino-American War, 1899-1913, University of the Philippines Press, 2002. 62. Tarling Nicholas, The Cambridge History of Southeast Asia: Volume 2, The Nineteenth and Twentieth Centuries, 1994. 63. Tatad Francisco S, Guarding the public trust, The making of public policy, 2000. 64. The History of Sulu, Division of Ethnology Publications, Volume 4, 1905, (further: The History of Sulu) 65. Torres Jose, Nery John, Into the mountain, 2001. 66. Troost Wouter, William III the Stadholder - King, A Political Biography, 2005. 67. Warren James Francis, The Sulu zone 1768 – 1898, Singapore 2007. (further: Warren) 68. Welman Frans, Sabah, Borneo Trilogy, Book One, Volume 1, 2011. (further: Welman) 69. West Barbara A., Encyclopedia of the peoples of Asia and Oceania, New York 2009. 70. Zaide Gregorio F., The pageant of Philippine history: political, economic, and socio-cultural, Volume 1, 1979. 71. Zaide Gregorio F., The Philippines since pre-Spanish times, Volume 2. - The Philippines since the British invasion, Philippine Education Company, 1957. 72. Zaide Gregorio F., World History, 1994. (further: Zaide, World History)

Internet presentations

1. http://www.aber.ac.uk/en/law- criminology/staffdirectory/noc1/ 2. Kimon Alexander Andreou, Heraldic privileges of the Royal and Hashemite Order of the Pearl, www.czipm.org/heraldic-sulu.html (further: Andreou) 3. http://augustansociety.org/cpage.php?pt=50 (у даљем тексту: Augustan Society) 4. Aleksandar Bačko, About succession of the title of Sultan of Sulu, http://www.czipm.org/nasledjivanje_sulu-eng.html (further: Bačko, About…) 5. Александар Бачко, Белешке из историје Султаната Сулуа током 19. века, http://www.czipm.org/sulu- bachko.html 6. Александар Бачко, Белешке из историје Султаната Сулу током 19. века – период десет владара, https://porodicnoporeklo.wordpress.com/2015/10/30/%d 0%b1%d0%b5%d0%bb%d0%b5%d1%88%d0%ba%d0 %b5-%d0%b8%d0%b7- %d0%b8%d1%81%d1%82%d0%be%d1%80%d0%b8 %d1%98%d0%b5- %d1%81%d1%83%d0%bb%d1%82%d0%b0%d0%bd %d0%b0%d1%82%d0%b0- %d1%81%d1%83%d0%bb%d1%83-%d1%82%d0%be/ 7. Aleksandar Bačko – biography, https://porodicnoporeklo.wordpress.com/2015/10/16/ale ksandar-backo-biography/ 8. Aleksandar Bačko, biography, http://www.srpski- despot.com/pdf/biography.pdf 9. Александар Бачко, „Бисерни витезови“, http://www.czipm.org/biserni-vitezovi-srb.html 10. Александар Бачко, „Бисерни витезови“ – осврт на Краљевски и Хашемитски Ред Бисера, https://porodicnoporeklo.wordpress.com/2015/10/31/%d 0%b1%d0%b8%d1%81%d0%b5%d1%80%d0%bd%d0 %b8- %d0%b2%d0%b8%d1%82%d0%b5%d0%b7%d0%be %d0%b2%d0%b8- %d0%be%d1%81%d0%b2%d1%80%d1%82- %d0%bd%d0%b0- %d0%ba%d1%80%d0%b0%d1%99%d0%b5%d0%b2 %d1%81/ 11. Aleksandar Bačko, Fifth anniversary of The Royal and Hashemite Order of the Pearl, https://porodicnoporeklo.wordpress.com/2016/12/27/fift h-anniversary-of-the-royal-and-hashemite-order-of-the- pearl/ 12. Александар Бачко, Конфликты между Султанатом Сулу и Республикой Голландей в середине XVIII века, http://www.czipm.org/sulu-holandija-rus.html 13. Александар Бачко, Конфликты между Султанатом Сулу и Республикой Голландей в середине XVIII века, https://porodicnoporeklo.wordpress.com/2015/10/30/%d 0%ba%d0%be%d0%bd%d1%84%d0%bb%d0%b8%d0 %ba%d1%82%d1%8b- %d0%bc%d0%b5%d0%b6%d0%b4%d1%83- %d1%81%d1%83%d0%bb%d1%82%d0%b0%d0%bd %d0%b0%d1%82%d0%be%d0%bc- %d1%81%d1%83%d0%bb%d1%83-%d0%b8- %d1%80%d0%b5%d1%81/ 14. Александар Бачко, О наслеђивању султанске титуле Сулуа, http://www.czipm.org/nasledjivanje_sulu- srb.html 15. Александар Бачко, О наслеђивању султанске титуле Сулуа, https://porodicnoporeklo.wordpress.com/2015/11/03/%d 0%be- %d0%bd%d0%b0%d1%81%d0%bb%d0%b5%d1%92 %d0%b8%d0%b2%d0%b0%d1%9a%d1%83- %d1%81%d1%83%d0%bb%d1%82%d0%b0%d0%bd %d1%81%d0%ba%d0%b5- %d1%82%d0%b8%d1%82%d1%83%d0%bb%d0%b5- %d1%81%d1%83%d0%bb%d1%83%d0%b0/ 16. Aleksandar Bačko, „Pearl Knights“ http://www.czipm.org/biserni-vitezovi-eng.html (further: Bačko, Pearl Knights) 17. Александар Бачко, Сукоби између Султаната Сулуа и Републике Холандије средином 18. века, http://www.czipm.org/sulu-holandija-srb.html 18. Александар Бачко, Сукоби између Султаната Сулу и Републике Холандије средином 18. века, https://porodicnoporeklo.wordpress.com/2015/10/27/%d 1%81%d1%83%d0%ba%d0%be%d0%b1%d0%b8- %d0%b8%d0%b7%d0%bc%d0%b5%d1%92%d1%83- %d1%81%d1%83%d0%bb%d1%82%d0%b0%d0%bd %d0%b0%d1%82%d0%b0- %d1%81%d1%83%d0%bb%d1%83-%d0%b8- %d1%80%d0%b5%d0%bf%d1%83%d0%b1%d0%bb/ 19. Aleksandar V. Bachko OPS, http://www.czipm.org/aleksandar-bachko-bio-eng.html 20. http://www.icocregister.org/index.htm 21. http://www.idtg.org/archive/1650-heraldic-privileges-of- the-royal-and-hashemite-order-of-the-pearl/ 22. HE Datu Sadja Michael Y. Medvedev, The Honours System of the Royal Sultanate of Sulu (further: Medvedev, Honours) 23. www.muslimmindanao.ph 24. http://www.czipm.org/new-sultan-of-sulu.html 25. http://www.ordenskreuz.com/sulu.htm 26. http://www.prlog.org/12087667-official-gazette-of-the- republic-of-the-philippines-publishes-official-list-of- sultans-of-sulu.html (further: Prlog) 27. http://www.100enonpiu100.info/programma2012.htm (further: Programma 2012) 28. http://salondeltrono.blogspot.co.uk/2011/11/la-orden- de-la-perla-del-real-sultanato.html 29. http://www.royalark.net/Malaysia/sarawak.htm (further: Sarawak) 30. http://pcdspo.gov.ph/downloads/PDF-for- download_Succession-Line_A4.pdf (further: Succession-Line) 31. Official internet presentation of Sultanate of Sulu www.royalsultanateofsulu.org (further: Sultanate of Sulu – official internet presentation) 32. Wikipedia en.wikipedia.org (further: Wikipedia) 33. Wikipedia, Aleksandar Bačko, https://en.wikipedia.org/wiki/Aleksandar_Ba%C4%8Dko

CONTENTS

INTRODUCTION ...... 9

HIS ROYAL MAJESTY AMPUN SULTAN MUEDZUL LAIL TAN KIRAM OF SULU AND NORTH BORNEO...... 11

ЊЕГОВО КРАЉЕВСКО ВЕЛИЧАНСТВО МУЕДЗУЛ ЛАИЛ ТАН КИРАМ СУЛТАН СУЛУА И СЕВЕРНОГ БОРНЕА (IN SERBIAN) ...... 15

CONFLICTS BETWEEN THE SULTANATE OF SULU AND THE DUTCH REPUBLIC AT MID-18th CENTURY ...... 19 Introduction ...... 20 Sultanate of Sulu ...... 20 Dutch Republic ...... 22 The Spanish Empire ...... 24 The background of the conflict ...... 25 The course of the conflict...... 26 Consequences ...... 27 Conclusion ...... 28

КОНФЛИКТЫ МЕЖДУ СУЛТАНАТОМ СУЛУ И РЕСПУБЛИКОЙ ГОЛЛАНДИЕЙ В СЕРЕДИНЕ XVIII ВЕКА (IN RUSSIAN; TRANSLATION MIODRAG ROĐENKOV) ...... 30 Введение ...... 31 Султаната Сулу ...... 31 Республика Голландия ...... 33 Испанская Империя ...... 35 В фоне конфликта ...... 37 Течение – ход конфликта ...... 38 Последствия ...... 39 Заключение ...... 40

СУКОБИ ИЗМЕЂУ СУЛТАНАТА СУЛУ И РЕПУБЛИКЕ ХОЛАНДИЈЕ СРЕДИНОМ 18. ВЕКА (IN SERBIAN) ...... 42 Увод ...... 43 Султанат Сулу ...... 43 Република Холандија ...... 45 Шпанска Империја ...... 47 Позадина сукоба ...... 48 Ток сукоба ...... 49 Последице ...... 51 Закључак ...... 52

NOTES FROM THE HISTORY OF THE SULTANATE OF SULU DURING THE 19th CENTURY - PERIOD OF TEN RULERS ...... 53 Introduction ...... 54 Sultan Sharapud-Din ...... 54 Sultan Alimud-Din III ...... 55 Sultan Aliyud-Din I ...... 56 Sultan Shakirul-Lah ...... 56 Sultan Jamalul-Kiram I ...... 56 Sultan Mohammad Pulalun Kiram ...... 57 Sultan Jamalul A'Lam ...... 59 Sultan Badarud-Din II ...... 61 Sultan Jamalul-Kiram II (first reign) ...... 61 Sultan Harun Ar-Rashid ...... 62 Sultan Jamalul-Kiram II (second reign) ...... 63 Conclusion ...... 64

БЕЛЕШКЕ ИЗ ИСТОРИЈЕ СУЛТАНАТА СУЛУ ТОКОМ 19. ВЕКА – ПЕРИОД ДЕСЕТ ВЛАДАРА (IN SERBIAN) ...... 65 Увод ...... 66 Султан Шарапуд – Дин ...... 66 Султан Алимуд – Дин III ...... 67 Султан Алијуд – Дин I ...... 67 Султан Шакирул – Лах ...... 68 Султан Џамалул – Кирам I ...... 68 Султан Мохамед Пулалун Кирам ...... 69 Султан Џамалул Алам ...... 71 Султан Бадаруд – Дин II ...... 73 Султан Џамалул – Кирам II (прва владавина) ...... 73 Султан Харун Ар – Рашид ...... 73 Султан Џамалул – Кирам II (друга владавина) ...... 74 Закључак ...... 75 "THE PEARL KNIGHTS" - ABOUT THE ROYAL AND HASHEMITE ORDER OF THE PEARL ...... 76

„БИСЕРНИ ВИТЕЗОВИ“ – ОСВРТ НА КРАЉЕВСКИ И ХАШЕМИТСКИ РЕД БИСЕРА (IN SERBIAN) ...... 85

ABOUT SUCCESSION OF THE TITLE OF SULTAN OF SULU ...... 94

О НАСЛЕЂИВАЊУ СУЛТАНСКЕ ТИТУЛЕ СУЛУА (IN SERBIAN) ...... 102

ABOUT TITLES OF TRADITIONAL RULERS, ROYALTY, NOBILITY, CHIVALRY AND CHIEFS OF PHILIPPINE ISLANDS ...... 109

FIFTH ANNIVERSARY OF THE ROYAL AND HASHEMITE ORDER OF THE PEARL (2016) ...... 144

FIFTH ANNIVERSARY OF THE CORONATION OF HRM SULTAN MUEDZUL LAIL TAN KIRAM OF SULU AND NORTH BORNEO (2017) ...... 147

SUMMARY ...... 151

РЕЗИМЕ (SUMMARY IN SERBIAN) ...... 153

NOTE ABOUT AUTHOR ...... 155 Biography ...... 156 Bibliography ...... 160

SOURCES AND LITERATURE ...... 163 Printed sources and literature ...... 164 Internet presentations ...... 169

CONTENTS ...... 173

BAČKO, Aleksandar,

HRM Sultan Muedzul Lail Tan Kiram and The Sultanate of Sulu / Aleksandar Bačko; editor Igor Mojsilović. - Belgrade: A. Bačko, 2019. - pages : 176 illustrated ; 20 cm.

Notes about author: pages 155-162 – Notes and bibliographical references in the text. - Summary in English; Summary in Serbian. – Bibliography: pages 163-172

ISBN 978-86-900216-4-2