1. Saborna Crkva – Franc Janke 1837. Саборна Црква У Београду
Total Page:16
File Type:pdf, Size:1020Kb
1. Saborna crkva – Franc Janke 1837. Саборна црква у Београду, посвећена је Светом Арханђелу Михаилу, налази се у улици кнеза Симе Марковића. Саборна црква има статус споменика културе од изузетног значаја. Данашња Саборна црква је подигнута на темељима старе цркве, храма Светих Архистратига, која се помиње у време аустријске владавине Београдом од 1717. до1739. године. Стара црква, која је била изграђена од камена, с великим кубетом, без крста, била је толико уништена после предаје Београда 1739. године, да је1763. године морала бити срушена. На њеном месту саграђена је нова црква од дрвета, коју је 1795. године заменила црква од чврстог материјала али без звоника. Звоно је први пут зазвонило у Београду под Турском, 16. фебруара 1830. године, а донето је из сремског села Јакова По налогу кнеза Милоша Обреновића, а по жељи да храм буде његова задужбина, камен темељац је постављен 15. јуна 1837. године, уз садејство митрополита Петра Јовановића и уз присуство кнегиње Љубице и њених синова: Михаила и Милана, као и житеља Београда. Цркву је пројектовао Франц Јанке по угледу на српску цркву у Сремским Карловцима, у стилу класицизма са елементима касног барока (необарок). Зидање цркве је поверено фридриху Кверфелду и Венцлу Фомбергеру из Панчева. Саборна црква је грађена од 1837. до 1840. године, а опремање и декорисање унутрашњости изведено је између 1841. и 1845. године. Иконе на иконостасу, певницама, троновима и предикаоници, као и композиције на зидовима и сводовима је извео Димитрије Аврамовић, један од најзначајнијих српских сликара 19. века, формиран под утицајем бечке уметничке Академије и назаренских схватања у црквеном сликарству, док је дуборезни позлаћени иконостас израдио вајар и медаљар Димитрије Петровић. Саборна црква у Београду спада међу највеће црквене грађевине подигнуте у Кнежевини Србији, по свом облику и конструктивном склопу. Основа има облик издужене правоугаоне основе са припратом и високим звоником на западном делу и пространим наосом и полукружном олтарском апсидом на источној страни. Габаритне размере цркве су дужине 45 метара и ширине 19,6 метара. У погледу конструкције у њој се разликују три целине: Зидана припрата, (дужине 10 метара и ширине 19,6 метара) испод које је крипта, са склопом масовних зидова, стубаца и сводова, на које се ослања конструкција звоника. Наос , (дужина 27 метара и ширина 19,6 метара) који чине четири компартимента са системом носећих лукова између којих су разапети бачвасти сводови са обимним зидовима. Површина наоса Саборне цркве износи око 252 квадратна метра, а прима између 650 до 850 верника. Олтарски простор са полукружном апсидом, чији је спољни радијус 9 метара. Архитектонско-декоративни систем фасада и архитектонских елемената на унутрашњим површинама зидова, као и архитектонска опрема целокупног ентеријера, укључујући иконостас, певнице, тронове и сликарске декорације у стилу класицизма. Зидови цркве су зидани опеком са кречним малтером. 2. Nikolajevska Crkva – Zemun 1745. Pravoslavna bogomolja čija je gradnja otpočela 1745. godine, na temeljima srpske bogomolje koja potiče iz 16 veka. Crkva se nalazi u starom istorijskom jezgru Zemuna ispod srednjovekovne tvrđave Gardoš. Građena je u baroknom stilu, kao jednobrodna građevina sa dvospratnim zvonikom. Crkva ima sve tipične odlike baroknih hramova podizanih uSremu u 18. veku. 3. Kula na Gardošu – Naselje gardoš (Zemun) 5. Avgust 1896. Kula na Gardošu je jedna od 4 Milenijumske kule koje su Mađarske vlasti podigle na granicama svog carsta u čast Janošu Hunjadiju (srp. Janko Sibinjanin), velikom junaku, borcu protiv Turaka i njihovog prisustva na Balkanu. Gradnja kule, visine 36m, je završena 5 Avgusta 1896. a nakon 15 dana bilo je njeno svečano otvaranje. Danas, nakon restauracije, kula je ponovo otvorena za posetice kojima je na raspolaganju atelje i galerija Čubrilo, kao i izlazak na vidikovac kule sa koga se pruža veličanstven pogled na Zemun i okolinu. 4. Soliteri na Zemunskom Keju – 70ih godina prošlog veka Opšta priča ... 5. Hotel Jugoslavija – Novi Beograd/Zemun - Lavoslav Horvat, Milorad Pantović, Vladeta Maksimović and academic Ivan Antić 1969. Hotel Yugoslavia in Belgrade is one of the oldest luxurious Serbian hotels located in the Novi Beograd municipality. According to the original concept, the hotel was to be named “Belgrade”. Famous architects Mladen Kauzlarić, Lavoslav Horvat and Kazimir Ostrogović, followers of the Zagreb school of modernism won the first prize at the original tender in 1947. Distinguished creators and builders, architects Milorad Pantović, Vladeta Maksimović and academic Ivan Antić took part in designing of the hotel and the interior. It was opened in 1969 as one of the biggest hotels in the region. It was used as an accommodation for celebrities and high officials visiting Belgrade. During the 1999 NATO bombings of Yugoslavia, the hotel was hit by two missiles, damaging the west wing. Part of the hotel was owned by Arkan, and had been used as a barracks for his paramilitary forces. One wing reopened on 9 February 2008 as the Grand Casino Beograd. 6. SC 11. April – Novi Beograd 1979. SRC “11. April” počeo je sa radom 20. decembra 1979. godine Površina objekta je 15.000 m2, 11.000m2 obuhvataju sportski tereni. Nalazi se u neposrednoj blizini studentskog grada, na teritoriji Opštine Novi Beograd. Namenjen je pretežno rekreativnom sportu. Jedini je objekat sa otvorenim bazenima na teritoriji Novog Beograda. 7. Studentski Grad – Novi Beograd 1949-1955 Studentski Grad or colloquially Studenjak (Serbian Cyrillic: Студентски Град or Студењак) is an urban neighborhood of Belgrade, the capital of Serbia. It is located in Belgrade's municipality of Novi Beograd. It is the largest dormitory in Belgrade, originally constructed to accommodate nearly 5,000 students. Studentski Grad is located in Novi Beograd's Block 34 (and some smaller parts of Block 4), bounded by the neighborhoods of Bežanijska Kosa on the west and Fontana on the east. The area is encircled by the streets of Tošin bunar and Narodnih heroja, Zoran Djindjić Boulevard and the Belgrade-Zagreb highway (or the Boulevard of Arsenije Čarnojević). Studentski Grad, as its name points out (Serbian for student city) is actually the University of Belgrade's student residence. It was constructed in period 1949-1955 and a massive and long reconstruction was conducted 1985-1997 after which Studentski Grad gained its present appearance. 8. Crkva Sv.Dimitrija – Novi Beograd Mihajlo Mitrović 1998. 9. Toplana na Novom Beogradu – 10. Most na Adi – 2002. – 2012. Viktor Markelj and Peter Gabrijelčič. The Ada Bridge (Serbian: Мост на Ади / Most na Adi) or alternatively Sava Bridge is a cable-stayed bridge over the Sava river in Belgrade, Serbia. The bridge crosses the tip of Ada Ciganlija island, connecting the municipalities of Čukarica and New Belgrade. The bridge pylon is located on the tip of the island, which has been reinforced with large amounts of concrete and has been slightly enlarged to provide stronger foundations. Construction began in 2008, and the bridge opened on 1 January 2012. The competition for the preliminary design of the bridge was held in 2004. Twelve companies submitted bids, with the winning design by the Slovenian company Ponting. The bridge designers were the architects Viktor Markelj and Peter Gabrijelčič.[5] The winning conceptual design was unanimously selected by the jury which was chaired by Nikola Hajdin, President of the Serbian Academy of Sciences and Arts and the architect of theNew Railroad Bridge.[6] The Belgrade Association of Architects also endorsed the project, assessing it as contemporary and relevant to the future skyline of Belgrade. The bridge is a cable-stayed design with a single pylon. The foundation for the pylon is a circular diaphragm wall with 113 bored piles. The main span is constructed from 8,600 tons of bridge construction steel (grade S355J2+N), supported by 80 stay cables, and is counterbalanced by a post-tensioned, reinforced concrete back span of 200 m (660 ft). The approach towards New Belgrade is constructed as a 388m post-tensioned, reinforced concrete side span as continuous beam box girder with a similar arrangement of deck as the back span. Component parts of the deck were manufactured in China and delivered in transportable units on a sea and river-route via Rotterdam through the Rhine–Main–Danube Canal to the pre-assembly yard next to the construction site at Mala Ciganlija in Belgrade. The stay cables used to support the bridge deck have a maximum length of approximately 373 m (1,224 ft), and in total 1280 tons of high grade steel is used for the 80 cables with up to 91 strands.[8] The bridge is designed to significantly reduce traffic passing through the city centre and the older Gazela Bridge. It is planned to be part of the future Belgrade Inner City Semi-Ring Road. It will have three road lanes and a tram (light rail) track in each direction. 11. Ušće Šoping Centar –Đerardo Sanela 2009. UŠĆE Shopping Center je najveći šoping centar u Srbiji i regionu. pozicioniran na mestu spajanja starog i Novog Beograda, podjednako je blizu centru grada kao i novom poslovnom centru prestonice, Na šest nivoa i 50.000 kvadratnih metara komercijalnog prostora 12. Savski Most – 1942. Savski most je najmanji most koji služi za putni saobraćaj u Beogradu. Pored putnog saobraćaja preko njega prelaze i tramvaji. Most je dugačak oko 430m dok je raspon između dva glavna stuba 157m. Most ima po jednu traku za drumska vozila koje u isto vreme koriste i tramvaji. Most je sagrađen za vreme okupacije tokom 1942. godine, jer je tada jedini most preko reke Save (most kralja Aleksandra) bio srušen. Most je od miniranja, od strane nemačkih nacista, 20. oktobra 1944. godine spasio beogradski učitelj Miladin Zarić.[1][2] Tramvajske šine na mostu su postavljene 1984. u sklopu izgradnje tramvajske pruge do Bloka 45 na Novom Beogradu. Most je više puta obnavljan. Poslednja rekonstrukcija je započela 13. oktobra 2007, a drumski saobraćaj je preko njega obnovljen 31. marta 2008.