Smallzapisi 2014 1 2.Pdf Preuzmi
Total Page:16
File Type:pdf, Size:1020Kb
ИСТОРИЈСКИ ЗАПИСИ Година LXXXVII Бр. 1-2/2014. ЗАПИСИ ЧАСОПИС ЗА НАУКУ И КЊИЖЕВНОСТ (1927-1933. године) Уредник Душан Вуксан ЗАПИСИ ГЛАСНИК ЦЕТИЊСКОГ ИСТОРИЈСКОГ ДРУШТВА (1935-1941. године) Уредник Душан Вуксан, Одговорни уредник Ристо Драгићевић ИСТОРИЈСКИ ЗАПИСИ ОРГАН ИСТОРИЈСКОГ ИНСТИТУТА РЕПУБЛИКЕ ЦРНЕ ГОРЕ И ДРУШТВА ИСТОРИЧАРА ЦРНЕ ГОРЕ (од 1948. године) Одговорни уредници: Јагош Јовановић 1948-1956, др Андрија Лаиновић 1957-1958, др Мирчета Ђуровић 1959-1962, др Ђоко Пејовић 1963-1966, др Радоман Јовановић 1967-1974, др Јован Р. Бојовић 1975-1979, др Ђуро Вујовић 1979-1983, др Јован Р. Бојовић 1983-1993, др Зоран Лакић 1994-1998, др Радослав Распоповић 1998-2001, др Божидар Шекуларац 2002-2006, др Ђорђе Борозан 2006-2008, др Радослав Распоповић од 2009. године YU ISSN 0021-2652 ИСТОРИЈСКИ ИНСТИТУТ ЦРНЕ ГОРЕ ИСТОРИЈСКИ ЗАПИСИ ОРГАН ИСТОРИЈСКОГ ИНСТИТУТА И ДРУШТВА ИСТОРИЧАРА ЦРНЕ ГОРЕ Година LXXXVII 1-2 Подгорица 2014 Р е д а к ц и ј а: Карл Касер (Аустрија), Бернард Лори (Француска), Масимо Букарели (Италија), Костантин Никифоров (Русија), Габријела Шуберт (Њемачка), Стјепан Матковић (Хрватска), Љубинка Трговчевић (Србија), Мирослав Перишић (Србија), Драгана Кујовић, Момчило Д. Пејовић, Звездан Фолић, Сенка Распоповић, Вукајло Глушчевић, Иван Лаковић и Радослав Распоповић Главни и одговорни уредник Радослав Распоповић Секретар редакције Олга Пелцер-Вујачић “Историјски записи” излазе четири пута годишње. Власник и издавач: Историјски институт Црне Горе у Подгорици. Рукописе треба слати Редакцији “Историјских записа”, Историјски институт Црне Горе, 81000 Подгорица, Булевар револуције 5, пошт. фах 96, e-mail: [email protected], тел. 241- 336. Рукописи се не враћају. Годишња претплата износи за Црну Гору 15 €, а за иностранство 30 €. Цијена по једном броју у продаји за Црну Гору је 4 €, а двоброја 8 €. Претплата се шаље на адресу: Историјски институт Црне Горе - Подгорица, на рачун 510-8148-40 код Црногорске комерцијалне банке. Часопис Историјски записи је доступан и преко међународних база података CENTRAL EASTERN EUROPEAN ONLINE LIBRARY (CEEOL) EBSCO - Historical abstracts with full text За истакнути допринос изучавању историје, “Историјски записи” су, поводом педесете годишњице излажења, 1977. године одликовани Орденом заслуга за народ са златном звијездом. YU ISSN 0021-2652 INSTITUT HISTORIQUE DU MONTÉNÉGRO ISTORIJSKI ZAPISI ORGANE DE L’INSTITUT HISTORIQUE et de la SOCIETE DES HISTORIENS DU MONTENEGRO LXXXVII 1-2 PODGORICA 2014 R e d a c t i o n: Karl Kaser (Austria), Bernard Lori (France), Massimo Bucarelli (Italy), Kostantin Nikiforov (Russia), Gabriella Schubert (Germany), Stjepan Matković (Croatia), Ljubinka Trgovčević (Serbia), Miroslav Perišić (Serbia), Dragana Kujović, Momčilo D. Pejović, Zvezdan Folić, Senka Raspopović, Vukajlo Gluščević, Ivan Laković and Radoslav Raspopović Rédacteur responsable Radoslav Raspopović Sekrétaire de la rédaction Olga Pelcer-Vujačić Les Ecrits historiques paraissent quatre fois par an. Propriétaire et éditeur: Institut Historique du Monténégro à Podgorica. Les manuscripts doivent être ad- ressés à: Istorijski zapisi, Institut Historique du Monténégro, 81000 Podgorica Mon- ténégro, Bulevar revolucije 5, boite postale 96, e-mail: [email protected], téléphone N° 241-336. On ne renvoie pas les manuscrits. L’abonnement d’un an est de 15 € pour la Montenegro et de 30 € pour l’étranger. Le prix de numéro vendu en Monténégro est de 4 € et le prix de double numéro est de 8 €. Le règlement de l’abonement doit être effectué au compte de l’Institut Hustorique du Monténégro; Podgorica, N° 510-8148-40 chez de la Banque Commerciole Montenegro à Pod- gorica. Историјски записи, година LXXXVII, 1-2/2014 РЕФЕРАТИ СА НАУЧНЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ ОКРУГЛИ СТО: „ДУКЉА (DOCLEA) - МОГУЋНОСТ ИСТРАЖИВАЊА И ПРЕЗЕНТАЦИЈЕ“ - Умјесто предговора - У сарадњи са Јавном установом Музеји и галерије Подгорице, Историјски институт Универзитета Црне Горе, посредством Црногор- ске националне комисије UNESCO-а, 2012. конкурисао je за подршку пројектом: „Презентација и уређење археолошког локалитета Дукља“. Пошто је пројекат одобрен, и од надлежних тијела UNESCO-а прихваћен за финансирање, према распореду пројектних послова, Ис- торијском институту Црне Горе је припао задатак да организује округли сто:„Дукља (Doclea) - могућност истраживања и презентације“. Обављајући свој дио посла, Историјски институт је, у свеча- ној сали Универзитета Црне Горе, организовао округли сто на коме су учествовали научни радници из Србије, Хрватске, Албаније, Македо- није и Црне Горе, затим представници Министарства културе тј. Дирек- тората за културну баштину, Министарства одрживог развоја и туризма, Управе за заштиту културних добара и Центра за конзервацију и архео- логију Црне Горе. Округли сто је започео поздравном ријечју директорa Историјског института Црне Горе, др Радослава Распоповића. По броју учесника, њиховом научном реномеу, те квалитету радо- ва и начину на који су они јавно презентовани, скуп је превазишао зна- чај округлог стола и добио обиљежја међународне конференције, једин- ствене у раду Историјског института Црне Горе, али и других институ- ција науке и културе које се баве проучавањем античког периода на тлу Црне Горе. Организујући ову конференцију, Историјски институт је мани- фестовао дио своје научне политике да, у односу на дуго доминант- не садржаје рада, изучавања превасходно политичке историје, простор свог научног интересовања снажније шири и на друге теме, везане за 8 И с т о р и ј с к и з а п и с и различите области историје, историјсих епоха и цивилизација, на тлу Црне Горе. Акредитацијом програма академских магистарских постдиплом- ских студија из области: историја/историја културе и историјска антро- пологија, већ је направљен крупан помак ка новим приступима у про- ширивању резултата научних истраживања друштвеног живота Црне Горе у претходним стољећима, повезивањем резултата научноистражи- вачког и образовног рада. Такође, и кадровским јачањем Института, пријемом нових мла- дих истраживача, настојимо да дјелатност проширимо на историјске епохе које су до сада, у оквиру његових научноистраживачких програ- ма, биле непокривене. Такав успјех смо остварили пријемом првог (од оснивања Историјског института) докторанта за антички период на тлу Црне Горе, и тиме исказали намјеру да започнемо организовано научно истраживање овог периода историје. У контексту такве научне политике је и организовање конферен- ције посвећене најзначајнијем археолошком локалитету на простору Црне Горе - Дукљи, преко које се и Црна Гора, дијелом богатог антич- ког културног насљеђа на свом тлу, снажно укључује у свјетску култур- ну баштину. Основана на самом почетку првог миленијума, на простору тада римске провинције Далмације, Дукља је до сада била предмет интере- совања бројних научника: најприје руских, попут Павла Аполоновича Ровинског, или енглеских, Мунроа, све то крајем XIX вијека, а затим Пјера Стикотија који је 1913. објавио до сада најкомплетнију моногра- фију о Дукљи. Истраживања су настављена педесетих и шездесетих го- дина XX вијека, а тај посао траје и данас. Но, и поред бројности истраживачких подухвата, Дукља је још увијек, у великој мјери, неистражен археолошки локалитет, јер је пре- ма расположивим подацима до сада истражено само 10 % ареала града. Много значајније је то што презентација археолошких истражи- вања и њихова адекватна валоризација, укључујући и туристичку, није пратила значај локалитета, нити је кореспондирала са степеном интере- совања домаће и стране јавности, научне и друге, за визуелним и дру- гим упознавањем овог античког локалитета и резултатима постигнутим у његовом истраживању. Одржавање ове научне конференције, осим већ наведеног, за не- посредан задатак имало је и то да подигне на већи степен заинтересова- ност за континуирано проучавање локалитета античке Дукље, али и да се понуде модели уређења простора са досадашњим археолошким от- крићима, превасходно у оквиру градских зидина, и препоруче савреме- Округли сто: „Дукља (Doclea) - могућност истраживања ... 9 ни начини презентације резултата археолошких истраживања. Све како би овај археолошки локалитет постао не само још занимљивији науч- ницима различитих профила, него и атрактивна локација за широк круг посјетилаца. Према насловима саопштења, поднесеним сходно програму кон- ференције, које публикујемо у овом броју Историјских записа, можемо извести закључак о значају који они могу имати за ширење досадашњих научних резултата у проучавању античког културног насљеђа на тлу Црне Горе, посебно када је ријеч о савременој валоризацији резулта- та истраживања Дукље. Такође, понуђене су пројекције о томе како да се овај археолошки локалитет учини још препознатљивијим у црногор- ској и свјетској културној баштини, и његове вриједности адекватно ва- лоризују и истраживања наставе. Од учесника конференције, на осно- ву познавања компаративних искустава, то је изнесено у виду корисних сугестија надлежним институцијама из ресора Министарства културе и Министарства науке. Свакако да бисмо, као организатори округлог стола, направили пропуст када наведеним министарствима не бисмо изразили јавну зах- валност за финансијску помоћ, мимо оне коју смо добили по конкурсу посредством Црногорске националне комисије UNESCO-а, за успјешну организацију овог научног састанка. Конференција је одржана на Универзитету Црне Горе, у згради Ректората, а ректор Универзитета Црне Горе, академик Предраг Мира- новић, поздравио је учеснике конференције и организаторима и учесни- цима зажелио успјех у раду. Сматрали смо потребним да то не само по- менемо, него да