sign in sign up
<<
Home , Feast of Orthodoxy, Hilandar, List of child saints, Serbian Orthodox Church, Simonida

Volume 54 No. 1 Winter 2019 Стаза Православља The Path of The Official publication of the The Orthodox in North and South America

The Serbian 1219-2019 JUBILEE YEAR Celebrating 800 Years of Inside VOLUME 54 NO. 1 WINTER 2019 • • • Photo or relevant to this issue 12 A Conversation with Professor Dr. Milos Kovic

3 Editorial 4 5th Sts. Sebastian & Mardarije Institute 7 In Memorian: V. Rev. Proto Stavrofor Kotorcevic Monastery Zica 8 News With the Blessings 9 Meditation on the Sunday of Orthododoxy of the Episcopal Council By Metropolitan Nicolae, The Path of Orthodoxy 11 A Modern Lent The Official Publication of the By Fr. Freeman in North and South America

17 Orthodox Christian Catechism Editorial Staff V. Rev. Milovan Katanic 1856 Knob Hill Road, San Marcos, CA 92069 Phone: 442-999-5695 [email protected] V. Rev. Dr. Bratislav Bratso Krsic 3025 Denver Street, San Diego, CA 92117 Phone: (o) 619-276-5827 (c) 619-316-2362 21 [email protected] Разговор V. Rev. Thomas Kazich са професором др Милошем Ковићем P.O. Box 371, Grayslake, IL 60030 Phone: 847-223-4300 [email protected] Technical Editor 20 Реч Уредника Vesna R. Meinert 25 Вести из Цркве The Path of Orthodoxy is a quarterly publication and is available in PDF format at 28 О Великом Посту www.serborth.org. Letters to the Editor are welcome. All letters and manuscripts submitted for publication 29 Православни Катихизис must be signed and contain the author’s name and address and maybe edited for purposes of space and clarity. Material must be submitted via email in MS Word format.

COVER: The Icon is the artwork of Alesandar Zivadinovic from St. Sava Church in Phoenix, Arizona Business Address: P.O. Box 883, Bridgeport, WV 26330 Email: [email protected] 2 • The Path of Orthodoxy Winter 2019 Editorial Jubilee – Eight Centuries of the Autocephaly of the Serbian Orthodox Church

Every jubilee offers us opportunities to reflect on historical events in their ancient past with the key historical, cultural and spiritual issues in their religious context and naturally, always in connection with specific factors, that is, individual people. The anniversary, which the Serbian Orthodox Church has announced for the year 2019, is the Eight Hundred Years of Autocephaly of the Serbian Orthodox Church (1219-2019), which is inseparably linked with the firstArchbishop, Enlightener and Teacher of the Serbian people, Sava. In connection with this, with the blessing of His Holiness Serbian Irinej and under the auspices of the Holy of the Serbian Orthodox Church, the Orthodox Theological Faculty of the University of was host to an academic gath- ering held in December of last year entitled, “Eight Centuries of the Autocephaly of the Serbian Orthodox Church (1219-2019): the Historical, Theological and Cultural Heritage. The significance of this gathering is reflected in its aim and hope of attaining a deeper glimpse and understanding of the century-old tradition of Orthodox patristic teaching, spiritual experience, enlighten- ment, and the laying of the foundations of church life achieved by St. Sava. In his and our Fatherland and beyond, his spiritual vision was unlimited, since he thought not with his mind but by the enlightenment of the light of Christ, that is, he depicted Christ whose goal is to enlighten and bring others, as well as oneself, into the community of God’s love and freedom. More specifically, various celebrations will be held throughout the of America to be announced in a timely fashion, while The Path of Orthodoxy will bring you articles on the theme of this year’s jubilee by various authors. A Church-La- With the Blessings ity Sabor and the celebration of 800 years of autocephaly of the Serbian Orthodox Church will be held in Chicago, Illinois, on of the Episcopal Council July 13-14, while in the Western American the celebration will be held during Labor Day weekend (Aug. 30-Sept. 1) at St. Sava Church in San , California. The Path of Orthodoxy In this issue we offer our readers an interview with professor Dr. Milos Kovic. Based on his historical research he offers us The Official Publication answers, taking into consideration the historical perspective from the time St. Sava and his father St. Simeon lived and labored. of the Serbian Orthodox Church It is a special joy to mention that the Episcopal Council of the SOC in North and South America blessed the publishing of in North and South America the monograph, The Serbian Christian Heritage of America (The Historical, Spiritual, and Cultural Presence of the Serbian Diaspora in North America 1815-2019), which recently arrived from the press and is available for purchase through the Sebastian Editorial Staff Press website (www.sebastianpress.org). The editor-in-chief of this monumental work is His Grace Maxim to whom we V. Rev. Milovan Katanic owe much gratitude for his selfless dedication and work in completing this publication. Every home should have a copy of this 1856 Knob Hill Road, San Marcos, CA 92069 monograph, but it is also suggested as a gift to friends, kumovi and family members, especially for occasions such as , Phone: 442-999-5695 weddings, etc. [email protected] We hope that in reading this and future issues of The Path we will truly understand that the independence of the Serbian Or- V. Rev. Dr. Bratislav Bratso Krsic thodox Church was motivated, as His Holiness Serbian Patriarch Irinej noted, by a deeper of the Serbian people. 3025 Denver Street, San Diego, CA 92117 All of us who live in the United States of America not only have the ability to be witnesses of Svetosavlje, that is, the Orthodox Phone: (o) 619-276-5827 Faith handed down to us by our Enlightener, St. Sava. In that way we have empirically experienced it throughout the centuries, (c) 619-316-2362 but also our responsibility is to spread it together with him for he is truly with us today as a priestly bearer of the Good News of [email protected] Christ. Therefore, we must make every effort, no more, no less, to investing our entire beings in being witnesses to the Resurrect- ed Christ. V. Rev. Thomas Kazich P.O. Box 371, Grayslake, IL 60030 In his sermon delivered in Monastery Zicha in the year 1220, advises us: “Brothers and friends and fathers and Phone: 847-223-4300 children called by God, lend your God-loving hearts to hearing the divine dogmas. And upon hearing these holy words, place [email protected] them, brothers, in your hearts and the conscience of your souls, and before the eyes of your mind and understand them. God, all merciful and lover of mankind, having immeasurable mercy for man, bowed the Heavens and descended to earth. With His Technical Editor Divine Dispensation and voluntary bearing of many different sufferings to His Divine Body, he enlightened the human race; and Vesna R. Meinert He sent to the whole world the Holy Apostles saying: “Go and teach all nations, baptizing them in the name of the Father and the Son and the ”. But since they themselves did not come to us, our fathers, hearing in truth their words, believed them. And the gracious God, Who has endless mercy and does not wish that any one of us perish, by that same first commandment and same manner, according to the teaching and preaching of the Holy Apostles, elevates me to that Sainthood (Archbishopric). And He wants through me, to “fulfill that which is lacking” of our fathers; and through the Holy Spirit, He commands me to proclaim this word regarding your salvation, which you, hearing it with love, keep it that we might be in communion with the ranks of the . Therefore, brothers and children, placing all of your hope in God, I first pray that we, above all, hold to His True Faith. For as the Apostle says, “no other foundation can a man lay than what has been laid” by the Holy Spirit through the Holy Apos- tles and God bearing Fathers and that is – the True Faith – confirmed and preached at the holy Seven Ecumenical councils….”

Protopresbyter Bratislav Krsic

The Path of Orthodoxy Winter 2019 • 3 Alhambra Hosts Fifth Annual Sts. Sebastian and Mardarije Institute

Day One “For I desire mercy and not sacrifice, and the knowledge of God Maxim for his enthusiasm and eagerness in organizing these annual more than burnt offerings” (Hosea 6:6) are the prophetic words gatherings. which come to mind as slowly began to arrive for the begin- Day Two ning of the 5th annual Sts. Sebastian and Mardardije Institute on The first full day of the Sts. Sebastian and Mardarije Orthodox Tuesday, February 26, 2019, Institute began early Wednes- the feast day of Saint Simeon day morning, 27 February the the Myrrh-Gusher. His Grace feast day of St. Cyril Equal Bishop Maxim of Western of the Apostles, teacher of the America and St. Stephen’s Slavs, with the Holy Hierarchi- Cathedral in Alhambra, Cal- cal . His Grace ifornia were the host of this Bishop Ignjatije of Braniche- year’s event in cooperation vo officiated at the eucharistic with the Episcopal Council of gathering with the concelebra- the Serbian Orthodox Church tion of Their Graces: Bishop in North and South America. Longin of New Gracanica and Registration in the late Midwest America, Bishop Mi- afternoon hours was followed trophan of and Bishop by Vespers served by V. Rev. Maxim of Western America, Protopresybter Stavrophor together with clergy from di- Dragomir Tuba from the St. oceses nationwide. During the Sava Church in Phoenix. V. liturgy John Suvak Rev. Protopresybter Stavro- was ordained to the priesthood. phor Ceko, the host “Every gift we receive priest, welcomed everyone to is from the Holy Spirit,“ said this year’s event, particularly Bishop Ignjatije after the or- this year’s speaker, His Grace dination. “We receive it not Bishop Ignatije of Braniche- for ourselves but the commu- vo. Also attending this year’s nity that it might be used in event were His Grace Bishop service to the community. For Longin of New Gracanica and this reason, my dear Fr. John, Midwestern America and His remember that with the gift Grace Bishop Mitrophan of you received today you are Canada. to manifest it in the commu- During the dinner served nity because all the members after Vespers president of the of the eucharistic community Episcopal Council, Bishop bear the same gift from Christ. Longin, addressed all those in While all of these gifts vary attendance. He spoke of the you cannot have received this need for such gatherings which serve for our further education in gift outside of the community, the bishop, the , the priests theological thought which this year is enhanced with the presence and the .“ of this year’s speaker, renowned contemporary Orthodox theolo- In his lecture series entitled “The Catholicity of the Church“ gian and thinker, Bishop Ignatije, professor of Dogmatic theology Bishop Ignjatije began by explaining the difference in the west- at the Faculty of Theology of the University of Belgrade. Bishop ern and eastern grasp of catholicity. While catholicity is identified Longin also thanked and spoke highly of the host hierarch Bishop with universality in the west, the eastern understanding identifies it

4 • The Path of Orthodoxy Winter 2019 The Institute’s Featured Speaker – Bishop Ignatije (Midic) of Branicevo and Pozarevac

His Grace Ignatije versity of Belgrade. In 1994 he was elected bishop of Požarevac (Midić) is a professor of and Braničevo. He is the author of many studies, including the Dogmatic theology at the books Remembering the Future (Belgrade: 1995, in Serbian) and Faculty of Theology of the Being as Eschatological Communion (Belgrade: 2008, in Serbian). University of Belgrade. He He also published the book in English, God Views Us through is a renowned contempo- Love (Sebastian Press: Los Angeles, 2014). rary Orthodox theologian Particular characteristics of Ignatije’s theological synthesis and thinker who has writ- are found especially in these areas: , and ten many articles published anthropology. For Bishop Ignatije, spirituality in Christian under- in scholarly journals and standing does not mean a merely individual fulfillment of God’s theological magazines. commandments, but a life based on the fellowship in the Church, His Grace Bishop Ig- which is the community of freedom and love. The ecclesial way natius earned his doctorate of life is manifested as liturgical community, which involves the in theology with the thesis, eschatological dimension of the existence in this world. The Holy titled: The Mystery of the Spirit stamps out each particular human being through the litur- Church: Systematic and gical way of life and grants him full freedom in relation towards Historical Presentation of the Mystery of the Church by St Maxi- himself, towards the world and toward God. The Holy Spirit leads mus the at the University of Athens’ department of the- the Church as an eschatological community in her totality of life; ology. Since 1988 he has been teaching Dogmatic theology and henceforth eschatology cannot be treated as a portion of dogmatic Systematic theology at the Faculty of Orthodox Theology, Uni- theology, it is the fulfillment of theology, namely of ecclesiology.

with the eucharistic community. The litur- gy announces the future kingdom of God in which the bishop is an icon of Christ, the priest serves as an icon of the apostles, the deacon serve as of the angels and the people are the people of God. One li- turgical community cannot be what it is unless it is in communion with others. This is seen, for instance, in the rite of the con- secration of the bishop which is done by two or three other . This means that what constitutes a community depends on the other communities. In one church enter all other churches. This is furthermore de- veloped in patristic thought which directs us to the teaching of God in the in which the church is an image of God. Just as the Father, for instance, cannot be a “fa- ther“ without a son the church community cannot exist without the other communi- ties, that is, without being in communion eucharistic community has a leader (based to interfere in his affairs? This, in turn, is with them. on Apostolic 34: It behoves the because man is viewed as an individual. This theology is reflected in the Bishops of every nation to know the one What’s more, Christ is transferred in very make up of the church, in which among them who is the premier or chief, the minds of contemporary man to be autocephaly of a church cannot be received and to recognise him as their head, and to somewhere far off in the heavens so without the other communities. This is refrain from doing anything superfluous that many think that they don’t need the evident in the autocephaly of our Serbian without his advice and approval...) but church because their grasp of faith is Church whose 800th anniversary we are this leader is connected – in eucharistic individualistic and, for them, sufficient. commemorating this year. Contrary to this community - with the others. But the understanding of the Eastern is the rise in the emphasis of nationalism After lunch and an afternoon break in Fathers was of God as a community. in which more stress is put on the nation his following talk, entitled “Rediscovering What’s more, the individuality of a person so that all of the sudden instead of seeing our True Self in our Neighbor,” Bishop comes not from himself but others – from unity we focus on the differences between Ignjatije continued this idea of community. the community: the community makes that the Greek Church, Russian Church, etc. We are given a commandment to love our person a unique individual. This is something that does not enter in the neighbor as ourselves and the question Subsequently, when one passes identity of the church. Therefore, while in one poses to oneself: am I fulfilling this away it’s considered a loss for the entire the west catholicity depends on universality commandment if, even though I might community. - on the one who is the head - in the east the not love my neighbor, I don’t do anything Continued on P. 6

The Path of Orthodoxy Winter 2019 • 5 CHURCH, MAN, AND THE WORLD TODAY 5th Sts. Sebastian and Mardarije Institute continued from p. 5

In this light, is not to be Day Three and immediatly think logically - view it understood as a set credal formula – but The final day of the Sts. Sebastian and logically - in order to put it to use. The Christianity is a community. This is seen Mardarije Institute began as clergy and Greek, on the other hand, would view particularly in the phenomena of zealots laity arrived for the morning Matins served something and ask himself what the essence who attach themselves so much to the by Fr. Daniel Kirk, followed by breakfast. of that particular thing is. Therefore, while dogmas, canons and rules of the church Afterwards, Bishop Maxim announced the the western mind was prone to organization that those who disagree no longer exist for beginning of the next talk which would be a the eastern mind focused on adornment. them. And here we see the very problem, or, combination of the morning and afternoon This is how the world – the cosmos – is as an old Latin proverb says unus cristianus talks: “God Views Us through Love“ and viewed, that is, in order to make it beautiful nulus cristianus – one Christian is equal “Becoming Human Today“. by giving it order. Subsequently, man is to no Christian. Faith is only understood God’s will, the bishop noted, keeps the called to see this beauty in one another. in the context of the community and thus world in existence for out of that will – that He is called to bring the world into life this commandment to love our neighbor is, His love - He created man. Subseqently, eternal through communion with God, a as ourselves. For a person cannot exist God cannot be known in a different manner communion of love. It is love that gives

alone without a connection with another other than through one’s freedom. When a particular thing value, that is, when it is who gives him a personal existence. This a person comes to be acquainted with offered to God which we do in the . communion is necessary in order for man to someone they at that same time enter into a And the only way the world can exist is in live as a person. relationship with them. If we come to know that communion of love. Therefore, we are Earlier in the day the newly published a person solely based on a mental file, that called to have love for one another just as monograph The Serbian Christian Heritage is, based on their natural qualities, their God views us through His love. of America was presented to the clergy physical characteristics, we will realize A musical program featuring Popadija and laity. This monumental book consists that these charactericstics exist in other Biljana Bojovic preceded lunch while the of 1000 pages with over 700 photos of the people around us. Yet, out of our love for presentation of certificates followed. The most important historical figures, churches, a person, regardless of their characteristic, Institute participants, many of whom were , monasteries, frescoes, icons and that person becomes an absolutely unique visiting from the East Coast were given the other art objects. It contains professional being. This is how God wishes to be known. afternoon free of obligation for sightseeing texts of prominent historians, theologians, When we form a personal relationship with and fellowship. Thus, this year’s Institute artists, and others who are leading experts God out of love He becomes vital to our ended with clergy bidding one another in the areas from which they write. It is life and our very existence. It’s through that farewell until the next nationwide church a book that definately belongs in every personal contact that everything around us event which Fr. Nicholas Ceko announced Christian home. is viewed differently. on behalf of the president of the Episcopal After the evening Vespers, served by Ancient man, the Greek and the Council His Grace Bishop Longin. Namely, Rev. Vladislav Golic, and dinner the first Latin, varied in their way of thinking. For the Clergy-Laity Sabor which will be held full day of activities came to an end. instance, the Latin would see something in July 13-14 in Chicago, Illinois.

6 • The Path of Orthodoxy Winter 2019 News In Memoriam: V. Rev Proto Stavrofor Zvonimir Lazar Kotorcevic

Rev. Protojerej Stavrofor Zvonimir Serbian Orthodox Church in Lorain, Ohio Lazar Kotorcevic passed away on Febru- by His Grace Rt. Rev. Dr. Sava Vukovic of ary 7th, 2019 at the age of 79. He was born blessed memory. on March 24th, 1939 in Urosevac, , Fr. Zvonko was assigned to his first Srbija to the late Lazar and Jelica (Radivo- parish, St. Luke Serbian Orthodox Church, jevic) Kotorcevic. Fr. Zvonko was preced- a parish, in Washington. D.C. ed in death by his parents Lazar and Jelica, from January 1970 until December 31st, brother Blagoje, and daughter Jovanka. He 1972. The next chapter of his life began in is survived by his devoted wife of 50 years Akron, Ohio in January of 1973 at St. Arch- he and Protinica Desa raised their three chil- Protinica Desa (Pavicic), loving children angel Serbian Orthodox Church. It dren, and where he gave of himself endless- Tatijana (Milan), Grigorije, and his cher- is here that Fr. Zvonko continued his grad- ly for 19 years. Together with his parishio- ished granddaughters and Sofija, uate studies at Kent State University, where ners they purchased the property on Pickle brother Aleksa of Belgrade, Road and under his guidance they built the Srbija, sister-in-law Velika of Church, Church Hall, and Picnic Grounds. Krusevac, Srbija, many neph- On October 17th, 1987 at the consecra- ews, nieces, family, Kumovi, tion of the new church Fr. Zvonko was and friends. elevated to the rank of Protojerej by His Father Zvonko finished Grace Rt. Rev. Dr. Sava Vukovic of bless- primary and secondary school ed repose. He remained at St. in Urosevac, and after grad- Michael until May of 1992. After leaving uation from high school he he served at Sts. Peter and Paul Serbian enrolled at The Serbian Or- Orthodox Church, Monastery Marcha, re- thodox Seminary of Saints turning to St. Archangel Michael Serbian Cyril and Methodius in Priz- Orthodox Church after his retirement. He ren, Kosovo, Srbija. Also was bestowed the cross and elevated to the known as Prizrenska Bo- rank of Proto Stavrofor on April 18, 2010 goslovija. While a seminarian by His Grace Rt. Rev. Dr. Mitrophan. Fr. Zvonko fulfilled his obli- gation to his country serving in the army in Niš, Srbija. After serving for two years he returned to seminary to complete his stud- Orthodox Lecture Series ies graduating in 1962. Upon his graduation from seminary Fr. Zvonko spent the fol- On Sunday, February 10, 2019, following the lowing two years at the monastery of Sveti Divine Liturgy, an invigorating six-week lecture se- Stefan Decanski serving as a guide for the ries on the Orthodox Christian Theology in its His- monastery. torical Context began. This series is offered by Rev. In 1964, Fr. Zvonko left his beloved Dr. Vasilije Vranic, parish priest of St. Luke Serbi- Kosovo for where he lived until an Orthodox Church in Washington, DC/Potomac, August of 1965 when he emigrated to The MD. Each Sunday from February 10 through March United States. He arrived in Paterson, New 17, 2019, Fr. Vasilije will provide in-depth talks on Jersey on August 27th, 1965. After spend- several topics relating to our Orthodox Christian The- ing a year in Paterson Fr. Zvonko moved to ology. Pittsburgh, Pennsylvania where he began his The first lecture in this series covered the New graduate studies at The University of Pitts- Testament: , the , Pauline, and Later burgh. From there he continued his studies Writings, diving deep into the entire at St. Vladimir’s Seminary in Yonkers, New gamut of and Epistolary lessons we faithful York. Finally, ending up in Cleveland, Ohio hear during Divine Liturgies. This thought-provoking in May of 1968. It is in Cleveland where discussion moved to questions by those in attendance Father Zvonko met his future wife Desan- on the history and location of where these sacred writ- ka Pavicic. They were married on April 19, ings occurred during the early years after our Lord’s 1969. time on earth. By the conclusion of this first lecture, Fr. Zvonko was ordained to the Holy all in attendance were enriched with new knowledge Diaconate on December 21, 1969 at St. of the New Testament writings. Nicholas Serbian Orthodox Church in Ham- There are still five more sections to this lecture series. If you are in the Washington ilton, Ontario, Canada, and to the Holy area or interested to learn more about our Orthodox Christian Theology, we warmly wel- Priesthood on December 28th at St. George come you to join us! For more information, please visit our website.

The Path of Orthodoxy Winter 2019 • 7 News

Liturgical Music Workshop, and Ordination

With the blessing of His Grace Bishop concluded as workshop participants joined This Holy House was built by the car- Irinej, and in conjunction with Protodeacon the members of St. George Serbian Ortho- ing and loving families of this parish. To be Jovan Anicic, Director of Religious Educa- dox Church for Hierarchical Divine Litur- a witness of that devotion and love is hum- tion for the Eastern American Diocese, St. gy. The community gathered early to greet bling. This church is more than bricks and George Serbian Orthodox Church in North their Hierarch, His Grace Bishop Irinej. mortar, it is a church full of the love of God, Canton, Ohio hosted a Liturgical Music Services began with the baptism of love of family and love of the Orthodox Workshop February 8th-10th, 2019. Pierce Michael Scott, child of Sarah and community. A beauty of faith that holds all Participants from multiple parishes and Kyle Scott. Family and friends rejoiced as of us together, to and give thanks jurisdictions across northeast Ohio came His Grace Bishop Irinej not only celebrat- to God. for Friday evening’s lecture by Pdn. Jovan ed the baptism, but took time to explain the To my Baba and Jedo who had the on the theme, “Exploring Music through significance of each part of the service. courage to come to this country, but also to .” Pdn. Jovan began with During Divine Liturgy, His Grace Bish- hold our heritage near and dear. Their Or- a personal story: how learning liturgical op Irinej also ordained Resanovich to thodox faith passed onto their children and music as a child sparked within him a love the Holy Diaconate. Following an age old their grandchildren has been placed in my for faith. He finished heart by their devotion by discussing his and love. To my par- growing awareness ents who raised me in of the depth of theol- a loving home, where ogy contained within God and family was the the music he grew center. Both my parents to love. Through- have fallen asleep unto out the evening, the the Lord, my father participants enjoyed suffered a long illness lively discussion, rendering him to be with questions rang- bed confined, his spirit ing from liturgical was remarkable, always languages to the role pleasant, always faith- of laity in music and ful, always full of love, chant. I miss him dearly. To The following my mother who taught day a larger group, me how to be a faithful including many chil- and loving person. My dren, gathered for mother stood by my practical workshops father, caring for him, on liturgical singing. loving him, committing The event began with her life to his care, and lunch and a social just before her death hour, allotting time from cancer, asking if for participants to I was alright and if I get to know one an- would take of Dad. My other. Following a short introduction by custom, His Grace greeted him at the Roy- mother was my rock, I can see her sitting Fr. Aleksa Pavichevich, His Grace Bishop al Doors and asked, “What is it you seek in church with a beautiful smile, I love you Irinej opened the workshop sessions with from my hands?” Dn. Mark responded with and miss you Mom. inspiring words about the unique role that a powerful narrative of a life forged in the My children are a perfect gift from hymnography plays in the dissemination of love of his local church: God, their beauty and love consumes me, Orthodox theology. He reminded the par- I seek ordination into the Holy Diacon- my daughter Kristina is the light in my ticipants that the instrument divinely made, ate, Your Grace. My life has been a journey eyes, she is my voice when I could not the human voice, is the instrument best suit- of preparation for the service of the Holy speak, my advocate. Her spirit is a gift from ed for use in our liturgical worship. Church and to God. I was born, Baptized God and that gift she freely shares. My son During the afternoon sessions, adults and raised in this house of God. From my Kyle, he has become my role model, the pu- participants worked with Sbdn. Milan and years as a youth I was blessed being an Al- pil became the teacher, his strong presence Mira Damljanovic who taught basics of ter Server under the grace of our beloved and his strong faith are unmatched, when choir singing, including pacing, breath- Father Slobodan, of blessed memory, it was the doctors gave up on my survival, Kyle ing, and technical work. Youth participants his caring and love that brought the Ortho- stood tall and refused to believe I would worked with Pdn. Jovan, playing musical dox faith into my heart, a kind and loving not survive. His faith in God was strong. games and learning three musical pieces. man of God. Father Slobodan became my To Bryan my son-in-law, a devoted person, On Sunday morning, the workshop spiritual Father, his love set me on this path. taking care of my most precious gift from

8 • The Path of Orthodoxy Winter 2019 News

Meditation for the Sunday of Orthodoxy Metropolitan Nicolae, Romanian Orthodox Church

e all know that the first Sunday of is through the Incarnation. Under the those things called the Sunday of Orthodoxy and that it was that had served to prefigure were abolished and the prophets’ vi- instituted in the year 843, at the end of the period of sions were replaced by icons. As we know, icons are based on the the EcumenicalW Councils, as a witness to the victory of the Ortho- Incarnation of the , on the fact that God Himself was dox Faith over all , a victory synthesized in the re-estab- revealed to human beings. The prophets’ visions prefigured the lishment of the of icons. Incarnation, “the natural Icon of the Father” (St. John of Damas- But not all of us know that this celebration of Orthodoxy was cus), so that they can be considered “icons of these icons” (Ma- superimposed on the ancient commemoration of the Prophets karios of ), and the prophets can rightly be celebrated , , and , attested to at least since the time of together with the holy icons on the 1st Sunday of Great Lent. Patriarch Germanos of († 740). At that time Great By means of this double celebration, the Sunday of Ortho- Lent was full of biblical commemorations: in the 2nd week Noah doxy reveals a wonderful work of God in the history of salvation. was commemorated, in the 4th the sacrifice of Isaac, and in the For if no one had seen God before the Incarnation, until He had 5th Isaac himself. Makarios of Simonopetra speaks in detail about taken on human nature, still the prophets foretold Him, seeing these commemorations in his exceptional work on the Triodion. across time, actually before the time, the face of the Incarnate The celebration of the prophets harmonized well with the God. The Creator was awaiting “the fullness of time” in order to 1st week of Great Lent and the atmosphere of the reveal Himself as Savior, but His chosen ones, the prophets, took readings during the services. Fortunately, this celebration of the part in this revelation in order to preserve the faith alive among prophets was not eliminated, but remained in connection to the the people. , being justified by the fact that the prophets Our times are not lacking in the temptation to misunderstand anticipated and foretold the Incarnation of the Word to which the the purpose of icons. Their celebration on the Sunday of Ortho- icons witness. doxy can be for us an occasion for strengthening our faith and for In his discourses on the icons, St. had al- proclaiming the divine revelation. This, if Lent brings us back to ready laid out the analogy that exists between them and the visions the Father’s house, from our wanderings in the world. of the prophets. They did not see the visions they were granted May Christ the Lord grant us peace and spiritual joys, togeth- with physical eyes, but with spiritual eyes, like the apostles on Mt. er with increased strength to ascend the steps of Holy Lent in a Tabor; and what they saw were “icons” of God, not His Being. worthy manner toward the light-giving Resurrection! These visions were “images” of what would be fully revealed

Liturgical Music Workshop, Serving our church in many capacities has filled my heart and sent me on a path Baptism, and Ordination has given me much insight, serving as mem- of service, to honor him and praise him for ber of the church board, being active within all gifts. the parish, cooking, cleaning and tending Your Grace, I seek the Ordination into God and bringing into our lives another gift to the needs of the church has brought a the Diaconate, to be an obedient and faith- from God our Grandson Noah, a pure love mission of service. Serving our church as a ful Orthodox servant. To serve this Holy of God. And to Dan and Jo Riegler, my in- subdeacon has offered many lessons in my House, our orthodox community, to serve laws, their love and support are unmatched, faith, in my love of God and service to our the Diaconate and the Priesthood and our always there, always helping but most im- church community. Bishop. To be a . portant always loving. The blessings of the opportunity to Following Divine Liturgy, the faithful To my beautiful wife Denice, my sup- study Orthodox theology with the St. Ste- gathered for a meal at the St. George Event port, my love, my partner for all eternity. phens program has given light to our faith, Center. Near the end of the meal, two new- It is my wife without exception that reads an understanding of Orthodoxy and a litur- ly formed groups of folklore dancers at St. the daily, praying and giving thanks to gical life. Seeking knowledge and under- George Serbian Orthodox Church, youth God. It was her prayers that God answered standing will be a life long commitment, and teen, performed their first official danc- when I was in the strong grasp of death. Her as will serving God. To assist with Father es for their beloved Hierarch. Four children beauty lies in her faith, her family and her Aleksa with education and starting missions who have begun to learn vocal and instru- heart. I could not be without her, today we for our members is a blessing, to share what mental Serbian music, performed “Tamo stand here together. God has blessed us! we learn and to grow the orthodox faith. Daleko” for everyone as well. It was a mov- It was in illness and near death that My greatest preparation has been that ing performance, and a gift from the youth God sent two Angels and filled my heart of prayer, giving thanks to God for a life of the parish not only to His Grace Irinej, with a calling to be a servant of God. It was that has been filled with his blessings. A life but to all those that joined the community God the perfect physician that healed me Full of God’s love, a life of family, church in prayer that day. from cancer, gave me peace, answering the and community. In my private prayers, is Thanks be to God for the spiritually up- prayers of family, community and friends. where I find peace, guidance and love. God lifting, and enriching, weekend!

The Path of Orthodoxy Winter 2019 • 9 News “We are blessed....” Bishop Teodosije of Ras and Prizen Visits Diocese of Canada On the Sunday of the Prodigal Son that we come to our senses, just as the prod- “Even though life is difficult,“ the bishop the faithful of the St. Nicholas Cathedral igal son came to his senses, repented and noted, “we are blessed, we are proud, we in Hamilton, Ontario, joined by faithful approached his father and prayed for for- feel priviledged for we live and pray to God from the neighoring St. Nicholas Church giveness.“ in the most holies of Serbian lands, in Koso- on Barton Road also in Hamilton and St. Following the divine service the cler- vo and . A few years ago we began George in Niagara Falls experienced an gy and faithful moved to the church hall a project, the soup kitchens, not knowing unusual joy. They came together in order where the hard working Kolo Sestara from what the best way to organize it would be, to welcome but we led by the folk wisdom that two hiear- it is more blessed to give than to re- archs of our ceive. The soup kitchens has come church: His to life so that today 2,500 meals are Grace Bishop prepared daily for those most needy. Mitrophan of Our priests serve in the holy church- Canada and es, some of them are left without His Grace their flock, but their prayers- hav Bishop Teo- en’t grown silent. Our monasteries dosije of Ras in Kosovo and Metohija exist with and . their brotherhoods and sisterhoods. The cele- And when everything stops and is bration began diminished, we place our hope in with the Di- the Lord God who will never leave vine Liturgy. us. We will not and cannot leave Led in prayer Kosovo and Meothija for neither did by Bishops the Holy King, the Stephan Mitrophan of Dechani leave Visoki Dechani. and Teodosije, Kosovo and Metohija is prayers were filled with many offered up to God, the giv- of our Saints, our Mar- er of all good things for tyrs and ancestors. This the health and salvation is the heart and soul of for Serbian people every- “. where, particularly for Greeted by thun- those in the much-suffer- derous applause and a ing and crucified Kosovo standing ovation Bishop and Metohija. Teodosije called upon Con-celebrating with Archimandrite Ilarion the two bishops were Ar- to say a few words who, chimandrite Ilarion, abbot in his greeting, recited of Monastery Draganac a poem by the famous who accompanied Bishop Serbian poet and aca- Teodosije on this trip, Fr. demic Matija Beckovic. Vojislav Pavlovic, Fr. Dju- Finally, the faith- ro Samac, Fr. Jovan Mar- ful wished their guest janac, Fr. Radovan Kodic a safe trip back, asking and Deacon Aleksandar that Bishop Teodosije Mitrovic. convey the greetings In his homily, Bish- of the Serbian faithful op Mitrophan pointed to the story of the all three church communities prepared the from Hamilton and Niagara Falls to all of Prodigal Son: “a moving and certainly banquet. the faithful in his diocese, our brothrs and very striking gospel reading. All of us Bishop Mitrophan greeted and wel- sisters in Kosovo and Metohija, that they are, in one way or another, the wander- comed Bishop Teodosije, with the warm know that they are in their prayers that the ing children of God. We are all sinners, wishes that, during his stay, he feel at home. Lord God grant strength in enduring all of first we have sinned against ourselves, In his greetings Bishop Teodosije pre- the temptations which come their way. then our neighbors and especially against sented a shocking account of the life of our God. But it’s imperative that we repent, Serbian faithful in Kosovo and Metohija. Protopresbyter Djuro Samac

10 • The Path of Orthodoxy Winter 2019 Lent Let light shine out of darkness 2 Corinthians 4:6

the product of their choices and decisions manner of cooking. Of course, having the – our lives are self-authenticated. As such, fast in place and “keeping the fast” are two we are managers. very different things. I know of no study on A Of course there are many problems how Orthodox in the modern world actual- with this world-view from the perspective ly fast. My pastoral experience tells me that of Classical Christianity. Though we are people generally make a good effort. free to make choices and decisions, our Does any of this matter? Why should Modern freedom is not unlimited. The largest part in the modern world concern of our lives is not self-determined. Much of themselves with a traditional practice? the rhetoric of modernity is aimed towards What is at stake in the modern world those with wealth and power. It privileg- is our humanity. The notion that we are Lent es their stories and mocks the weakness of self-authenticating individuals is simply those without power with promises that are false. We obviously do not bring ourselves rarely, if ever, fulfilled. in existence – it is a gift. And the larger Fr. Stephen Our lives are a gift from God and not part of what constitutes our lives is simply Freeman of our own making. The Classical Chris- a given – a gift. It is not always a gift that tian spiritual life is not marked by choice someone is happy with – they would like and self-determination: it is characterized themselves to be other than they are. But by self-emptying and the way of the Cross. the myth of the modern world is that we, When a modern Christian confronts in fact, do create ourselves and our lives – Few things are as difficult in the mod- the season of Lent – the question often our identities are imagined to be of our own ern world as fasting. It is not simply the ac- becomes: “What do I want to give up for making. We are only who we choose to be. tion of changing our eating habits that we Lent?” The intention is good, but the ques- It is a myth that is extremely well-suited for find problematic – it’s the whole concept tion is wrong. Lent quickly becomes yet undergirding a culture built on consump- of fasting and what it truly entails. It comes another life-choice, a consumer’s fast. tion. Identity can be had at a price. The from another world. The practice of the traditional fast has wealthy have a far greater range of identi- We understand dieting – changing been greatly diminished over the past few ties available to them – the poor are largely how we eat in order to improve how we centuries. The has modi- stuck with being who they really are. look or how we feel. But changing how fied its requirements and streamlined Lent- But the only truly authentic human life we eat in order to know God or to rightly en fasting (today it includes only abstaining is the one we receive as a gift from God. keep a feast of the Church – this is foreign. from meat on the Fridays of Lent – which The spirituality of choice and consumption Our first question is often, “How does that makes them similar to all the other Fridays under the guise of freedom is an emptiness. work?” For we live in a culture of utility – of the year). The Protestant Churches that The identity we create is an ephemera, a we want to know the use of things. Under- observe the season of Lent offer no formal product of imagination and the market. The neath the question of utility is the demand guidelines for Lenten practice. The indi- habits of the marketplace serve to enslave that something make sense to me, and that vidual is left on their own. us – Lent is a call to freedom. I be able to ultimately take charge of it, use Orthodoxy continues to have in place A Modern Lent it as I see fit and shape it according to my the full traditional fast, which is frequent- Thus, a beginning for a modern Lent own desires. Perhaps the fast could be im- ly modified in its application (the “rules” is to repent from the modern world itself. proved? themselves are generally recognized as By this, I mean renouncing the notion that Our modern self-understanding sees written for monastics). It is essentially you are a self-generated, self-authenticat- people primarily as individual centers of a vegan diet (no meat, fish, wine, dairy). ing individual. You are not defined by your choice and decision. A person is seen as Some limit the number of meals and their Continued on P. 18

The Path of Orthodoxy Winter 2019 • 11 A Conversation with Professor Dr. Milos Kovic The Holy Assembly of Bishops, in their comminuque at the conclusion of the regular spring session in 2018 announced the 800th Anniversary of the Autocephaly (independence) of the Serbian Orthodox Church, which will be commemorated during the following year. On that occasion we conducted the following interview with Professor Milos Kovic, associate professor at the University of Belgrade School Of Philosophy.

12 • The Path of Orthodoxy Winter 2019 henever we celebrate a great historical event, such as the 800th anniversary of the autocephaly of the Serbian Orthodox Church, we always recall the historical individuals and conditions of that partic- ular time. Can you describe those for us? It is in our nature to view historical circumstanc- es and individuals from the perspective of our era and in them easily recognize those things, which remind us of our own time. However, oftentimes we do not grasp just how much the past is different from the present. This,W in the first place, refers to the middle ages. It truly is not that simple for us today to seek out the meaning of events and the way people thought in that ancient epoch, and to stop measuring it to the criteria of people from the 21st century. Thus, historians recognize in the past diversity and discontinuity, but they also notice simi- larities and an uninterrupted flow. There are also unusual, lasting phenomena, which, despite the flow of centuries, do not essentially change. The Serbian church, whose 800 years we are now celebrating, is one such amazing example. We need to carefully consider the intentions and actions of St. Sava within the context of the historical circumstances of that time, but also to not neglect the long-lasting durability and vitality of the Serbian Church as his work, as well as the cult of Saint Sava, which has lasted for eight centuries. From the previous founding of , the monastery for the Serbian on the Holy Mountain, the creation of the cult of St. Simeon and the subsequent work on the acquisition of independence for the Serbian church, we see a clear intention to preserve, shape and even fulfill a special Serbian identity within Orthodox Christianity. In the following centuries, the Serbian Church continued his work, cultivating the cults of St. Sava and St. Simeon, and celebrating new Serbian saints. The leading Serbian medievalists once again, like in the period before the World War II, began calling the autocephalous Serbian church a “national” one. They also stress the role political circumstances played in enabling the success of St. Sava’s mission in Nicea in 1219. That time in history in which independence was acquired was marked by the conquest of Constantinople by the Crusaders in 1204 and the dominance of the Roman Catholic West in the and the Levant. In the Serbian lands it was much more Venice than the Crusaders. Through a drama very similar to the one played out in Byzantium, the “Serbian Land and the Littoral,” as it was then called, had already passed in the time of the Roman Catholic, Aus- tro-Hungarian and Papal occupations (1202-1204 / 1205), carried out by the hands of Vukan. In the of St. Simeon, Stefan the First-Crowned says that his brother “will bring the tribes of the land to his home land.” He claims that, after he was overthrown and expelled, “the oath and prayers” of his father, Saint Simeon, “brought me back to my homeland.” Stefan the First-Crowned was a patriot, as is clearly seen, but also a statesman, a “realpolitician,” as we say today. He recognized the power of the West with the marriage of Ana Dandolo and the acquisition of the papal royal crown. The structure of the state in the East, however, was modeled after the symphony of the Emperor and Patriarch, which was fulfilled by the church’s autocephaly. St. Sava, the Serbian Church, and with them the spiritual life of the main part of the Serbian people turned to Orthodoxy, the Byzantine East, which at that time seemed to be defeated and completely destroyed. This duality and the final decision are evident in the double baptism of their father, Saint Simeon. In addition, the Nicean Empire, which was struggling to preserve continuity with Byzantium, needed any support they could find in their conflict with the Latins, but also with the rival Despotate of . The of , Demetrios Chomatianos, who acted on the part of the and did not conceal his hostility towards the Emperor of Nicea and the patriarch, saw the autocephaly of the Serbian Church as a threat to his rights and accused Saint Sava for having an excessive “love for the homeland.” Continued on P. 14

The Path of Orthodoxy Winter 2019 • 13 Conversation We need to carefully consider the intentions and actions of St. Sava within the context of the historical circumstances of that time, with r ilos ovic D . M K but also to not neglect the long-lasting durability and vitality of the continued from p. 13 Serbian Church as his work, as well as the cult of Saint Sava...

Saint Sava was consecrated as the The spiritual and civil life of the carry out their evangelical mission. Is first Archbishop of “all the Serbian and would be regulated by the rule of law of that freedom merely superficial and are Littoral Lands” in Nicea in the year Saint Sava, based on the canons of the we, in reality, sacrificing our inner, that 1219, and upon his return he selflessly Orthodox Church and Roman-Byzantine is, spiritual freedom for the sake of the worked at organizing the church and law. The Serbian-Slavonic redaction of the external? teaching the Serbian people. The fruits Old Slavonic language, suppressed by the The “Serbian lands” were destroyed, of his apostolic and (Gospel) enlight- Latin language in the West and tolerated afterwards medieval Bosnia, the country of ening actions are evident and visible in the of the Ohrid Archbishop- a complex but dominantly Serbian identi- today. Can you please tell us something ric, became the universal norm of Serbian ty. Serbian nobility was exterminated and about the organization of the dioceses at culture and liturgical life. This symphony expelled. The writers and experts of the that time and the relationship between of church and state, founded by the Saintly Serbian-Slavonic language died out. The church and state? father and his brothers, the Archbishop symphony of church and state disappeared. The unusual durability of his work, and King, later to be canonized as Saints, The church, however, survived it all. Firm- the Serbian Church and with it the spiritual would mark the history of Serbia during ly placed among the people she preserved orientation of the Serbian people, truly the time the Nemanjić era. When deserves our reflection. This is all the more the kingdom became an empire the interesting when we take into consideration would be established. how many terrible and great wars were The Nemanjić era would always be fought, how many countries Serbs lived remembered as the golden age and in and how many empires fell in the past the ideal in future centuries to come, eight centuries. Yet, Sava’s autocephalous when Serbs would lose their state and archbishopric filled the “Serbian Land when they remained, living in foreign, and the Littoral” with the Orthodox Faith, heterodox empires. Historical sources which was united by his father and defended and expanded into a king- dom by his brother. The St. Sava, however, in establishing new western boundaries of dioceses in the region of his, as he the Sirmium, Raška and Prizren dioceses of the au- wrote, “homeland,” moved the borders tocephalous Ohrid Arch- of Orthodoxy westward, beneath the bishopric were at that time the borders of Orthodoxy. walls of the Roman Catholic coastal The Serbian land had been cities. a place of encounter and conflict between Con- stantinople and for centuries. St. Sava, however, in establish- confirm that the causes for the fall at ing new dioceses in the region of his, as he that time would be sought in the era of wrote, “homeland,” moved the borders of Dusan, Uros and Mrnjavcevic, Lazar Orthodoxy westward, beneath the walls of and Brankovic, in their abandoning the Roman Catholic coastal cities. When the testament of “our holy fathers,” St. he founded the and Hum Dioceses, Sava and St. Simeon. the Roman Catholic bishops withdrew Throughout its 800-year history from to Korcula and from the Serbian Orthodox Church to Dubrovnik, to the island of Mrkan. has always been with the people West of the old Ohrid dioceses, located in since the people, in fact, are the living the Orthodox faith, the Serbian cults and Ras, and Prizren, he founded the church – the people of God. There were traditions. For centuries she gathered dioceses of Dabar, Budimlje and Moravica. times when the Church was persecut- Orthodox Serbs, second-class subjects Between the old centers of Ras, Nis and ed, desolate, restricted in its teaching on the soil of other countries, the Islamic Prizren, he founded the dioceses of activities, but there were also periods , the Roman Catholic and Hvostno. The Roman Catholic world, when it enjoyed freedom. Today, at least and Venice. The Pa- with centers in Bar and Dubrovnik, would externally, the Church in Serbia - with triarchate of Pec, however, from 1557 until be part of the history and culture of the the exception of Kosovo and Metohija 1766, worked on renewing and strength- Nemanjić state. The dynasty and the state, and perhaps other regions of the former ening the Serbian cults and traditions in however, chose their path with Saint Sava. - have freedom and can a wide region of land, which Constantine

14 • The Path of Orthodoxy Winter 2019 Porphyrogennetos, already in the 10th partition with the Albanians,” which would Hellenistic era during the late Roman century, referred to as Serbia. When the leave the largest part of Kosovo and all of Empire era than the pious Middle Ages of Patriarchate of Pec was finally abolished, Metohija, which includes the Patriarchate Saint Sava. In the once Christian Europe when there were clear signs of despair and of Pec and all the Serbian holy sites and and Northern America not only is atheism mass corroboration, in the uprisings and all the people there, subject to Greater in force but an increasingly anti-Christian wars of liberation, the Serbian states were . Naturally, the Serbian Church, to- atmosphere as well. Media figures are restored, and Serbia, in which gether with the majority of the public, does proud of things decent people would hide, the free Serbian church was restored. not accept this. The government tries to but that’s why they hide their Christian Montenegro would remain a theocracy, blackmail the church by using all forms of orientation as if it were something to be the last flare of the Patriarchate of Peć, its attachment to the state. All this rehashes ashamed of. Critique of Christianity is all the way until the death of Metropoli- the old, basic question of the relationship considered a sign of emancipation and tan Peter II Petrović Njegoš. The Serbian between the church and state. The Serbian intellectualism while the critique of other Church would remain administratively Church has lived for centuries in foreign, religions is deemed as racism and xeno- divided, just like the Serbian people, until at times openly hostile states, from the phobia. In the last few decades, churches the unification and liberation within the Ottoman Empire to the Third Reich and in the West have seen a rapid decline of Yugoslav state. Together with the Serbian the Independent State of (NDH). the faithful and so they borrow various people the Serbian Orthodox Church was She even confronted the Serbian state. We forms of cultural manifestitations. People united and the Patriarchate of Pec restored. recall, for instance, the conflict between are struggling to acquire material goods In the Yugoslav state attempts were and pay off credit. The Internet made to reduce the consequences and television is filled with unnec- of corroboration, created in the essary information and programs centuries spent under foreign rule. In of violent and scandalous content. order to preserve and consolidate the Their will has been weakened by multinational and multiconfessional medication and narcotics supplied state, and incorporate it into the flow by the all-powerful pharmaceutical of “modern,” “western” cultures, the industry. And worst of all is the sys- Serbian elites consciously ignored tematic destruction of the traditional the Orthodox, ecclesiastical roots of family. The space for different forms the Serbian national identity. In that, of culture, for religion and tradi- solely secular crucial, historians in- tional religions has been narrowed. terpreted also the national history. In Every form of resistance in the pub- communist Yugoslavia the Serbian lic realm, which is under the control elites would, under the guise of simi- of super-wealthy and all-powerful lar explanations and for the sake of liberal elites, is called “clericalism,” orienting themselves to the “Ortho- right or left “populism,” racism, dox” East, and then from 1948 and homophobia.... onwards to the “modern” West, even These trends in Serbia are mim- turning against their own Church I often say: all we need to do is be icked in very often tragicomic ways. and heritage. When Yugoslavia was who we already are. We are the That which in the West has already destroyed the first time, Serbs were provoked ridicule and resistance, the divided into different states and sub- people of St. Sava, St. Simeon and quasi-elites in Serbia are accepting jected to genocide. This was repeat- the Holy Prince Lazarus. as the latest fashion and culture. ed in our time, with the destruction Consumerism, materialism and of the second Yugoslavia. Even the hedonism, imported from the West, ethnic cleansing of the Serbs from have devastating consequences in Krajina to Kosovo and Metohija was Serbia. Nothing is produced there not the end of suffering. Serbs in Croatia Metropolitan Mihailo and the Austro-phile anymore - neither children, nor great ideas, today live under enormous pressure and regime of King Milan Obrenovic or the nor material goods. Its demographic col- serve as examples of social mimicry and resistance of Patriarch Varnava to the draft lapse is most dangerous, caused by the de- corroborations are all the more common. of the of Yugoslavia with the cline in childbearing and the migration to In Kosovo and Metohija they are literally Roman Catholic Church. the West. It is similar in . reduced to ghettos. In Montenegro they How much are the present-day The conservative Serbian land has become are assimilated into a new, Montenegrin historical frameworks in which we find a typical colony - a market for sub-prime nation, established during Tito’s dictator- ourselves essential factors for the con- goods and a source of cheap labor. ship. It’s similar in . In all of tinuation of the (Gospel) Enlightenment I believe that many solutions, in- these countries only the Serbian Orthodox work in Serbia and beyond? Are they cluding the problem of the demographic Church has remained with the Serbian peo- conducive to this work and what chal- decline, can be found in the renewal of ple. Even in cities and villages where Serbs lenges do we have in relation to those traditional spirituality, which presumes were exterminated, in Krajina and Kosovo, that Saint Sava had in the thirteenth a readiness for sacrifice, a rejection of brave deacons and priests live with their century? egoism and living for others. For Serbs this families and serve the services. For this I think that Metropolitan Amphilohije means the renewal of the Testament of St. reason the Church is attacked on all sides. of Montenegro and the Littoral was correct Sava and Kosovo. The Orthodox faith and Even her relationship with the state of when he said that this age is beginning way of life represent the only alternative Serbia is complex. Currently, the author- to resemble the world prior to the Edict model, rooted deeply in our experience ities of Serbia are proposing a “border of Milan. It is closer to the syncretistic Continued on P. 16

The Path of Orthodoxy Winter 2019 • 15 Conversation with Dr. Milos Kovic continued from p. 15

and culture, which can offer answers to the Viewed historically, what does the high culture, such as literature or musical most difficult questions and to withstand 800th anniversary of the autocephaly of arts of Orthodox orientation, which are rec- the challenges of the modern world. the Serbian Orthodox Church really ognized in the West such as, for instance, A large number of the Serbian man? What are the key elements that the works of Dostoyevsky or Tchaikovsky. population today finds itself in the the youth can understand, accept as There are also the works of great, modern Diaspora. More specifically, we who live their own and continue to, upon them, to homilists and spiritual fathers who were in the United States of America where build on themselves and future genera- able to convey modern life in the West new parishes are still being established, tions of Serbian faithful in the Diaspo- such as Alexander Schmemann, Anthony churches built, the ra? Bloom (Metropolitan Anthony Sourozh) and traditions nurtured and, most im- A young person living in the US and or presently Timothy Ware (Metropolitan portantly, Svetosavlje is preserved and sensing that his existence is not merely to Kallistos of Diokleia). Then I would return spread, that is, our Orthodox Faith as collect or cling onto material goods, look- to what is the Serbian Orthodox heritage experienced by the Serbian people and ing from the Pacific to the Atlantic coasts of America. The lives of St. Sebastian and taught by our first enlightener St. Sava. Saint Mardarije are closer to their Ameri- Looking back at the past, the experi- can and Serbian experience than the lives ence, temptations, sufferings, hard- of medieval Serbian saints, even though ships, the ups and downs, and looking it is, naturally, of vital importance to read towards the future, what can we do in Serbian history and to reside in Serbia. order to remain faithful to Svetosavlje Finally, St. Bishop Nikolaj, in many ways and to become new zealous workers in belongs to the history of Serbs in America. the Lord’s Vineyard and in our new Thanks to his western experience and his homeland where our children are being broad, world perspective, the great works raised, where they are inevitably under of St. Bishop Nikolaj, addressed to the the influence of other cultures and Serbian reader, deal with the most import- people? ant topics of today’s world and in many Our long history offers us many les- ways exceed Schmemann and Bloom. He sons. Migrations and Diasporas represent offers answers to the deepest questions of an integral part. In the great, powerful and meaning and transcendence which young foreign empires, such as the Ottoman or people pose in the most sensitive years of Habsburg, Serbs have continued on over their development. the centuries without their own country, And finally, it is said that history is thanks to their Holy Church of St. Sava. man’s best teacher. In that respect, what Only those Serbs that remained faithful has history taught us Serbs and in what to their Church and Faith survived. Those way can this “teaching” help us in the who withrew themselves from such com- future, more specifically, the celebration munities, for whatever reason, by either of the 800th anniversary of the autoceph- the first or second generation dissolved aly of the Serbian Orthodox Church? into the waters of the ruling religions and In my opinion, this celebration should, fashionable ideologies. Another import- at a time of general uncertainty, bring ant condition is the Serbian language. self-confidence and a kind of new spiritual To the children born in the Diaspora or self-awareness. We need to know the world raised there, knowledge of the language at the churches dedicated to Saint Sava and rejoice in it, but we need to meet again opened the doors of a higher, national and Saint Simeon, to saints who lived a with ourselves, with our ancient traditions, culture making it easier to get to know full 800 years ago, will surely ask himself: memories and history. To discover whom the homeland. Of particular importance is How is it possible for a nation to preserve we are instead of trying to resemble some- that the language skills allow them to meet and cultivate the cults of its saints for such one else. There are not many nations and compatriots and peers, among whom they a long time? How is it that his Serbian Or- churches that can boast of such an anni- can choose their life companions, of sim- thodox Church has survived for 800 years versary. I often say: all we need to do is be ilar backgrounds and value orientations. despite all the sufferings throughout such who we already are. We are the people of In order to achieve this, it is necessary to a turbulent history? Putting the church’s St. Sava, St. Simeon and the Holy Prince spend more time with children; the Amer- old age to the side, does it have anything to Lazarus. ican lifestyle, which consists of working say to contemporary man and the meaning Dr. Milos Kovic (born in Sabac, 1969) from morning to night, is based on the fact of his life? I believe that posing such a is a Serbian historian, associate professor that our children are raised by the media, question is the beginning of a journey in at the Faculty of Philosophy, University of schools and their peers. It is a very com- the right direction. It can also be stimulated Belgrade. His research interests are Inter- plex equation but I know many Serbian through an aesthetic experience of spiritual national Relations (at the end 18th century families in North America and Western music, icons and frescoes. - beginning of the 20th century), History Europe that have been very successful in I think, as a beginning, young people of political ideas (at the end 18 century - solving it. in America might be attracted to works of beginning of the 20th century).

16 • The Path of Orthodoxy Winter 2019 he word catechism (κατηχέω, meaning - to teach orally) derives from the . It refers to a summary or exposition of teachings (doctrine) Tand serves as a learning introduction to the Mysteries () traditionally used in catechesis, or Christian religious teaching of children and adults. The book No Faith is More Beautiful than the Christian Faith, written by Bishop Danilo Krstich of blessed memory, and then Hieromonk Amfilohije Radovich, now Metropolitan of Montenegro and the Coastlands accomplishes that and more. The book shows the Faith as the path on which an encounter takes place between Orthodox Christians (those reading the book particularly) and God; our encounter with God as the response to His call. The book is highly recommended. It was published in Serbian in 1982, and for the first time, Sebastian Press of the Western American Diocese, published it in English and it is available for purchase at: www. westsrbdio.org.

No Faith Is More Beautiful Than The Christian Faith Bishop DANILO KRSTICH Hieromonk AMFILOHIJE RADOVICH Belgrade 1982 Copyright ©Sebastian Press 2015

What was the situation of the Serbian Church following Chrysostom [goldenmouth] Bishop Nicholai. Patriarch Gavri- the ? lo was succeeded (1950) by Patriarch Vikentije, Vikentije by Following the Battle of Kosovo the position of the Serbi- German (1958), and German by Patriarch Pavle in 1990. an people and the Church was very difficult, as it was with all the Orthodox peoples of the Balkans. But despite these diffi- What is the origin of the Krsna with the Serbs, and culties, there was in Serbia a wonderful revival of holy rulers what is its meaning? from the house of the Lazarevic and Brankovic families, the Some think that the Krsna Slava (Baptismal Glory) tragic successors of the Nemanjic dynasty. After the fall of the among the Serbs came from old Slavic ancestor veneration. Despotate (1459) the Serbian Church fell under the authority of Others link its origins to the day an individual or family were the Ohrid archbishopric, headed by and the Fanar. Only baptized: the saint of that day was taken for their patron. Patriarch Makarije Sokolovic (brother of Not overlooking the importance of Grand Vizier Mehmed Sokolovic) man- honoring ancestors and the day of baptism, aged to restore the independence of the we now clearly know that the Slava of the Patriarchate of Pec (1557). Then the Patri- Serbs grew out of the Holy Liturgy and the archate of Pec spiritually united all Ortho- practice of the Mt. Athos monasteries of dox Serbs from and Montenegro to blessing of the bread () on the Tem- , , Croatia and Dalma- ple Feast. Like much else, the Slava was tia. Later, the Serbs, under , after given to us by the Holy Mountain through the great migrations, had the Metropolia of Saint Sava and his successors. Just as at Karlovci, and the Serbs under Turkey had the Divine Liturgy we offer the bread and the Pec Patriarch. Since the Serbs were wine to God, so also at the Slava. The Sla- defiant and conducted uprisings, the Turks va bread, wine, wheat and candle are an abolished the Patriarchate of Pec (1766). offering to God as a gift. Just as at the Lit- The Serbian church was then returned to urgy Bread is broken for the communion the administration of the Patriarchate of of the faithful, so the Slava bread is bro- Constantinople, except for the Metropol- ken, poured with wine and then venerated. itan of Montenegrin and the Metropolia When venerating the bread the priest pro- of Karlovci. This situation lasted until the nounced the words: “Christ in our midst,” liberation of Serbia from the Turks under and the celebrating members respond, “He Karadjordje and Prince Milos Obrenovic. is and shall be.” So the Slava bread re- minds us of the eternal presence of Christ When was the Serbian Patriarchate re- among us and of Holy Communion with established? Him as the Bread of Life. It was restored in the year 1920 when all the dismem- The Slava wheat and candle are also offered to the glory of bered territories of the Orthodox Serbian Church united within God, both in honor of the saint being celebrated as well as for the framework of the Yugoslav state. Metropolitan Dimitrije the blessed repose of our ancestors fallen asleep in the faith. So of Serbia became the first Patriarch of the restored Serbian Pa- through the Slava bread, wheat, wine and candle we become triarchate. He was succeeded by Patriarch Varnava. After him one and together, ancestors and descendants, living and dead, came Patriarch Gavrilo, who was imprisoned during the war in Christ Jesus. That is why the Slava is so important for Or- by the Germans, and awaited the end of the war in the infa- thodox Serbs. People well know that where the Slava candle mous Dachau concentration camp together with the Serbian Continued on P. 19

The Path of Orthodoxy Winter 2019 • 17 A Modern Lent, continued from p. 11

choices and decisions, much less by your others, except in your kindness to all. Spend say that Classical Christianity is inherent- career and your shopping. You begin by ac- less, give away more. ly boring – it’s just experienced as such by knowledging that God alone is Lord (and Eating, drinking, praying and generos- people trained to be consumers. Classical you are not). Your life has meaning and ity are very natural activities. Look at your Christianity according to Tradi- purpose only in relation to God. The most life. How natural is your eating? Is your diet tion and focuses its attention on God. It is fundamental practice of such God-centered driven by manufactured, processed foods not there for you to “get something out of living is the giving of thanks. (especially as served in restaurants and fast it.” Renounce trying to improve yourself food places)? These can be very inhuman Entertain yourself less. In traditional and become something. You are not a work ways of eating. Eating should take time. It Orthodox lands, amusements are often giv- in progress. If you are a work – then you are is not a waste of time to spend as much as en up during the Lenten period. This can be God’s work. “For we are His workmanship, six hours in twenty-four preparing, sharing, very difficult for modern people in that we created in Christ Jesus for good live to consume and are thus caught works, which God prepared be- in a cycle of pain and pleasure. Nor- forehand that we should walk in” mal pleasures such as exercise or (Eph 2:10). walking are not what I have in mind Do not plan to have a “good – although it strikes me as altogeth- Lent” or imagine what a “good er modern that there should be busi- Lent” would be. Give up judging nesses dedicated to helping us do – especially judging yourself. Get something normal (like walking or out of the center of your world. exercising), such that even our nor- Lent is not about you. It is about mal activities become a commodity Christ and His Pascha. to consume. Fast according to the Tradi- Fast from watching/reading the tion instead of according to your news and having/expressing opin- own ideas and designs. This might ions. The news is not presented in be hard for some if they are not order to keep you informed. It is of- part of the traditional Church and ten inaccurate and serves the primary thus have no fasting tradition. purpose of political propaganda and Most Catholics have differing consumer frenzy. Neither are good rules for fasting than the Orthodox. for the soul. Opinions are deeply de- If you’re Catholic, fast like a Cath- structive to the soul’s health. Opin- olic. Don’t admire other people’s ions are not properly considered, fasting. necessary beliefs. They are passions If you’re Protestant but would that pass themselves off as thoughts like to live more traditionally, think or beliefs. The need to express them about becoming Orthodox. Short reveals their passionate nature. of that, covenant with others (fam- I could well imagine that a mod- ily, friends) to keep the traditional ern person, reading through such a fast. Don’t be too strict or too le- list, might feel overwhelmed and nient, and if possible keep the fast LENT: A season of preparation wonder what is left. What is left is in a manner that is mutually agreed being human. That so much in our rather than privately designed. Be It’s a means, not an end. lives is not particularly human but accountable but not guilty. an ephemeral distraction goes far to Pray. Fasting without praying It’s a road... explain much of our exhaustion and is called “the Fast of Demons,” be- with the Holy Resurrection anxiety. There is no food for us in cause demons never eat, but they as our destination. what is not human. never pray. We fast as a means of And so the words of Isaiah come drawing closer to God. Your fast- to mind: ing and your prayer should be bal- Ho! Everyone who thirsts, Come anced as much as possible. If you fast in a eating and cleaning up. Even animals take to the waters; And you who have no money, strict manner, then you should pray for ex- time to eat. Come, buy and eat. Yes, come, buy wine tended periods. If you fast lightly, then your Go to Church a lot more (if your and milk Without money and without price. prayers may be lighter as well. The point is Church has additional Lenten services, go Why do you spend money for what is not to be single – for prayer and fasting to be a to them). This can be problematic for Prot- bread, And your wages for what does not single thing. estants, in that most Protestant worship is satisfy? Listen carefully to Me, and eat what To our prayer and fasting should be quite modern, i.e. focused on the individual is good, And let your soul delight itself in added mercy (giving stuff away, especially rather than directed to God, well-meant but fatness (Isa 55:1-2). money). You cannot be too generous. Your antithetical to worship. If your Church isn’t “Let your soul delight itself in fat- mercy should be as invisible as possible to boring, it’s probably modern. This is not to ness…” the irony of Lent.

18 • The Path of Orthodoxy Winter 2019 No Faith Is More Beautiful Than The Christian Faith continued from p. 17

is extinguished [forgotten], there the home is extinguished, and the What is the Orthodox sacred memory disappears, of the person, the family and the nation. Diaspora? And without this memory the man is no longer the same man, nor The word “diaspo- is the family a holy family. Only by celebrating the Slava are the ra” means “dispersion.” Serbian people authentically, eternally God’s people. The Orthodox diaspora is made up of those Or- THE ORTHODOX CHURCH TODAY thodox Christians who Besides the Serbian Church, what other local Orthodox are dispersed throughout Churches exist today in the world? the world, either a short The Orthodox Church, One, Holy, Catholic and Apostolic, is or a long distance from present today on all the continents, and with its presence and apos- their local Churches of tolic labor witnesses to to all peoples, fulfilling thereby origin. The most numer- Christ’s command: “Go and teach all nations, baptizing them in the ous Orthodox diaspora is name of the Father, and of the Son, and of the Holy Spirit….” found today on the Amer- Besides the Serbian Church, the following local Orthodox ican continent (around churches and exist: Constantinople, Alexandria, An- six million Orthodox Christians). The diaspora is numerous in the tioch, , Russian, Bulgarian, Romanian, Georgian, Cyprus, countries of , Canada, Africa, Asia and Australia. Albanian, Czechoslovakian, Polish, Finnish, and Japanese. The mil- Among the Orthodox in the diaspora most numerous are those of lions and millions of Orthodox faithful who belong to them believe Russian, Greek and Serbian descent. The Serbian Church has her in the same God Father, Son and Holy Spirit, being baptized as they dioceses outside of our country in and , Western believe, endeavoring to live according to their baptism; communing Europe, America and Australia; and has one parish even in Africa in the Body and Blood of Christ at the same Mystical Supper with (Johannesburg) and in . the Apostles, and saints of all ages, for “Jesus Christ is the The presence of the Orthodox Diaspora has a beneficial ef- same yesterday, today and forever.” (Hebrews 13:8) All members fect also on the peoples with whom the Orthodox live together. So of the one and same , the God-Man, representing it is that today we have many Germans, Frenchmen, Englishmen, one chosen People of God. In that chosen People of God there is no Americans and others who have embraced the ancient and eternally “Jew nor Greek, slave nor free, male nor female, for we are all one new faith of their forefathers; for they had been Orthodox at one in Jesus Christ”. (Galatians 3:28) time, in the borders of the Western Church up until the XI Century. In that way, by receiving Orthodoxy, they in fact are only returning to themselves, their millennial Orthodox past, which had subse- quently been darkened by unorthodox currents. The Lenten What is the mission of the Orthodox Church in the world? The mission of the Church in the contemporary world is iden- Prayer of St. tical to its original mission. The Church is called today as ever to Ephraim the preserve pure and unpolluted the faith of God’s Prophets, Apostles and Saints; to witness to her Fullness of Truth before them who, for Syrian various reasons, lost the Fullness to a lesser or greater degree; to go among all peoples and all races, baptizing them in the name of the O Lord and Master Father, Son and Holy Spirit, teaching them to hold all that which of my life, take from the Lord commanded. me the spirit of Is the Orthodox Church a missionary Church? sloth, The Church of Christ is missionary by its very nature. If it ceased being missionary, it would cease to be the Church; It would despair, lust of pow- be alive only in name, but in fact it would be dead. (Revelation of er and idle talk. John 3:1) The calling and sending of the Church is to continual- ly call to repentance all the people and nations who have already But give rather the received the faith of Christ to be “the salt of the earth” and “the spirit of chastity, light to the world.” That is her internal mission, which must never humility, patience, end. For according to the words of Christ himself, if the salt loses its taste, how can the world (i.e. men), become salty again? Christ and love to Thy calls all the Christians of all times: “May your light so shine before servant. men, that they see your good works and give glory to your Father above the heavens”. (Gospel of Matthew 5:16) Yea, O Lord and King, grant me to see my own By accomplishing her internal mission, the Church establish- sins, and not to judge my brother, for Thou are es a sure foundation for her external mission, without which the blessed unto ages of ages. Church again is unthinkable. The Church accomplishes that exter- nal mission today by her grace-filled presence in the world, by her Amen. Diaspora and by her preaching activity among all the peoples who have not yet been illumined by the light of Christ’s Gospel.

The Path of Orthodoxy Winter 2019 • 19 Стаза Православља

Година 54 Број 1

Реч Уредника Јубилеј – Осам векова аутокефалности Српске Православне Цркве Сваки јубилеј нуди могућност сагледавања историјских догађаја у њиховој давној прошлости са кључним питањима историјског, културног, духовног и верског контекста, наравно, увек везаних за одређене факторе, односно, личности. Јубилеј који је Српска Православна Црква обзнанила за 2019 годину је Осам векова аутокефалије Српске Православне Цркве (1219-2019), а који је неодвојиво везан за личност првог Архиепископа, Просветитеља и Учитеља српског Св. Саве. С тим у вези, по благослову Његове Светости Патријарха Српског Г. Иринеја и под покровитељством Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, Православни богословски факултет Универзитета у Београду, у децембру прошле године, био је домаћин научног скупа под називом Осам векова аутокефалије Српске Православне Цркве (1219-2019): историјско, богословско и културно наслеђе. Значај овог скупа огледа се у циљу и могућности дубљег сагледавања и разумевања вековне православне традиције светоотачког учења, духовног искуства, просвећености, полагања темеља црквеног живота од стране Светог Саве у његовом а и нашем Отачаству па и шире, јер, његови духовни видици били су неограничени, јер је умовао не својим умом, него просвећеним светлошћу Христовом, тј. Христу уподобљеном који има за циљ просветљење и увођење других а и себе самога у заједницу Бога љубави и слободе. Конкретно, у Сједињеним Америчким Државама, ове године одржаваће се разне прославе, које ће благовремено бити објављене, док ће Стаза Православља, доносити текстове аутора на тему јубилеја. Црквено-народни сабор и прослава 800-годишњице аутокефалнсти СПЦ одржаће се у Чикагу, Илиној, 13. и 14. јула. У Епархији западноамеричкој по устаљеној пракси Епархијски дани прославиће се на ткзв. Labor Day weekend (викенд радног дана), када ће уствари бити обележена прослава 800-годишњице аутокефалности СПЦ у парохији Св. Саве, Сан Габријелу, Калифорнија. У овом пак броју нашим читаоцима нудимо разговор са професором др Милошем Ковићем. Он нам нуди своје одговоре на основу својих историјских истраживања имајући у обзир историјску перспективу времена у коме су живели и делали Свети Сава и његов отац, Свети Симеон. Задовољство је поменути да је Епископски савет СПЦ у Северној и Јужној Америци дао благослов за издање монографије Српско хришћанско наслеђе Америке (Историјско, духовно и културно присуство српске православне дијаспоре у Северној Америци 1814-2019), а која је изашла из штампе и доступна је широј јавности за куповину. Главни уредник монографије је Епископ г. Максим и може се поручити на вебсајту Севастијана Преса (www.sebastianpress.org). Библиотека сваког хришћанског дома треба да има по један примерак, а предлог је да се и дарује за посебне прилике, као што су крштења, венчања, итд. Надамо се да ћемо читајући овај и следеће бројеве Стазе уистину спознати да је самосталност СПЦ била мотивисана, како је то рекао Његова Светост Патријарх српски Иринеј, дубљом христијанизацијом српског народа, и да сви ми који живимо у Сједињеним Америчким Државама, имамо не само могућност сведочења Светосавља, тј. Православне вере предане нам од нашег Просветитеља Саве, и онако како је ми искуствено доживљавасмо кроз векове, него истовремено одговорност, да је ширимо заједно са њим, јер он је истински и данас муђу нама као свештени носилац радосне и Благе Вести Христове. Дакле, ништа мање, ништа више, ми морамо да чинимо сваки напор, да несебично улажемо сво своје биће да будемо сведоци Христа Васкрслога. Кроз своју жичку беседу (1220), Свети Сава, нам поручује: ”Браћо и пријатељи и оци и чеда богозвана, приклоните богољубива срца своја да чујете божанске догмате. И чувши ове свете речи ставите их, браћо, у срца своја и у савести душа [својих] и пред очи ума [свога], и разумејте их. Премилосрдни и Човекољубиви Бог, имајући неизмерну милост према роду људскоме, приклони Небеса и сиђе на земљу, и Својим Божанским Домостројем и добровољним подношењем многоврсних страдања Божанског Тела [Свога], просветли род наш; и посла у сав свет Свете Апостоле, рекавши им: “Идите и научите све народе, крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа”. Али пошто они сами до нас не дођоше, то оци наши, чувши у истини речи њихове, повероваше им. И преблаги Бог, Који има бескрајну милост и не жели да иједан од нас погине, по истој тој првој заповести и истим начином по науци и проповеди Светих Апостола уздиже мене на ово Светитељство (Архиепископство), хотећи да преко мене “испуни недостатке” отаца наших; и Духом Својим Светим заповеди ми да вам објавим ову реч о вашем спасењу, коју ви, чувши са љубављу сачувајте, да бисмо и ми били заједничари реда Светих. Стога вас, браћо и чеда, ово прво молим да, положивши сву наду своју на Бога, држимо се, пре свега, Праве Вере Његове. Јер, као што рече Апостол, “темеља другога нико не може поставити осим онога којега постави” Дух Свети преко Светих Апостола и богоносних Отаца, а то је – Права Вера, која је на Светих седам Васељенских сабора потврђена и проповедана...” Протојереј Братислав Кршић

20 • The Path of Orthodoxy Winter 2019 Свети Сава је, међутим, успостављањем нових епископија на тлу свога, како је писао, „отечества“, померио границе православља на запад.

— професор др Милош Ковић

Свети Архијерејски Сабор је у свом саопштењу са редовног мајског заседања 2018.г. обзнанио прославу 800-годишњице самосталности (аутокефалије) Српске Православне Цркве, а која је почела обележавати се прошле и наставља током ове године. Тим поводом разговарали смо са доктором историјских наука и ванредним професором на Филозоском факултету Универзитета у Београду, Милошем Ковићем.

Када славимо велики историјски догађај, као што је јубилеј 800 година аутокефалије СПЦ, увек се присећамо тадашњих историјских личности и околности. Можете ли да их опишете? Ми, по природи ствари, на историјске околности и личности гледамо из перспективе сопственог доба и у Разговор са њима лако препознајемо оно што подсећа на нашу епоху. Ипак, најчешће не схватамо у коликој мери се прошлост разликује од нашег времена. То се понајпре односи на професором средњи век. Нама данас заиста није лако да проникнемо у смисао догађаја и начин мишљења људи из те давне епохе и да престанемо да у њу учитавамо мерила људи из 21. века. др Милошем Историчари у прошлости дакле, препознају различитости и дисконтинуитете, али уочавају и сличности и непрекинута кретања. Постоје, наиме, и необично трајне појаве које се, Ковићем упркос протоку векова, суштински не мењају. Српска црква, чијих 800 година сада обележавамо, представља један од Разговор водио таквих, зачуђујућих примера. протојереј др Братислав Кршић Наставак на 22. стр.

The Path of Orthodoxy Winter 2019 • 21 Разговор са Верујем да многа решења, укључујући и проблем демографског професором др опадања, могу да се пронађу у обнови традиционалне Милошем Ковићем духовности, која подразумева спремност на жртву, на Наставак са 21. стр. одбацивање егоизма и живот за друге

Потребно је да намере и деловање испуњавао аутокефалном црквом. Свети организацији тадашњих епархија и о Светог Саве пажљиво сагледамо у Сава, Српска црква и са њима духовни односу цркве и државе. оквирима тадашњих историјских живот главног дела српског народа Необична трајност његовог дела, околности, али и да не занемаримо окрећу се православном, византијском Српске цркве и са њом духовног вишевековну трајност и виталност Истоку, за кога је тада изгледало да усмерења српског народа, заиста Српске цркве као његовог дела, као је поражен и сасвим пропао. Ова подстичу на размишљање. То је још ни култа Светог Саве, који ево траје двојност и коначна одлука видљиви занимљивије када знамо колико се осам векова. Из претходног оснивања су и у двоструком крштењу њиховог страшних и великих ратова водило, у Хиландара, манастира за српске монахе оца, Светог Симеона. Осим тога, колико су држава Срби живели и колико на Светој Гори, из стварања култа Никејском царству, које се борило да се царстава срушило у протеклих Светог Симеона и из потоњег рада сачува континуитет са Византијом, била осам векова. Савина самостална на стицању самосталности за Српску је потребна свака подршка у сукобу архиепископија испунила је, дакле, цркву, ми видимо јасну намеру да са Латинима, али и са супарничком православном вером “Српску земљу се сачува, уобличи и православним и Поморску” коју је ујединио његов хришћанством испуни посебан, српски отац, док ју је његов брат одбранио, идентитет. У наредним вековима проширио и учинио краљевином. Српска црква наставила је његово Мислим да би млади људи Западне границе Сирмијумске, дело, неговањем култова Светог Саве Рашке и Призренске епископије и Светог Симеона, и праслављањем у Америци за почетак у саставу аутокефалне Охридске нових српских светитеља. Водећи архиепископије, до тада су биле српски медиевисти поново су, као у могли да буду привучени границе православља. Српска земља времену пре Другог светског рата, делима високе културе, била је већ вековима место сусрета аутокефалну Српску цркву почели да и сукоба Цариграда и Рима. Свети називају “националном”. књижевности или музичке Сава је, међутим, успостављањем Они, такође, истичу удео нових епископија на тлу свога, како је политичких околности, које су уметности православног писао, “отечества”, померио границе омогућиле успех мисије Светог Саве православља на запад, под зидине у Никеји 1219. године. Време стицања усмерења, признатим и на римокатоличких приморских градова. самосталности било је обележено Западу, каква су, рецимо, Када је основао Зетску и Хумску крсташким освајањем Цариграда епископију, римокатолички бискупи 1204. и превлашћу римокатоличког дела Достојевског или повукли су се из Стона на Корчулу и Запада на Балкану и Леванту. У из Требиња у Дубровник, на острво српским земљама то је била много Чајковског Мркан. Западно од старих охридских више Венеција, него крсташи. Кроз епископија, које су се налазиле у Расу, драму сличну византијској, “Српска Липљану и Призрену, основао је и земља и Поморска”, како се она тада Дабарску, Будимљанску и Моравичку називала, већ је била прошла у време Епирском деспотовином. Охридски епископију. Између старих средишта римокатоличке, угарске и папске архиепископ Димитрије Хоматијан, Раса, Ниша и Призрена основао је окупације (1202-1204/1205), спроведене који ће аутокефалност Српске цркве Топличку и Хвостанску епископију. Вукановим рукама. У Житију Светог доживети као угрожавање својих права Римокатолички свет, са средиштима у Симеона Стефан Првовенчани каже и оптуживати Светог Саву за претерану Бару и Дубровнику, биће део историје да његов брат “изведе иноплеменике “љубав према отаџбини”, деловао је и културе државе Немањића. Династија на отачаство своје”. Он тврди да су у саставу Епирске државе и није крио и држава су, међутим, са Светим га, пошто је био свргнут и протеран, непријатељство према никејском цару и Савом одабрале свој пут. Духовни “завет и молитве” оца, Светог Симеона, патријарху. и јавни живот Срба биће уређен “повратили опет у отачаство моје”. Свети Сава 1219. бива Законоправилом Светог Саве, на основу Стефан Првовенчани је био родољуб, хиротонисан за првог Архиепископа канона Православне цркве и римско- како се јасно види, али и државник, “све српске и поморске земље” у византијског права. Српскословенска “реалполитичар”, како ми то данас Никеји, и по повратку несебично ради редакција старословенског језика, кажемо. Моћ Запада он признаје на организацији цркве и просвећењу потискивана латинским језиком на женидбом Аном Дандоло и стицањем српског народа. Плодови његовог западу и толерисана у епархијама папске краљевске круне. На Истоку апостолског и просветитељског рада Охридске архиепископије, постала се, међутим, државни облик, по угледу су и данас очигледни и видљиви. је свеопшта норма српске културе и на симфонију цара и патријарха, Реците нам, молим вас, нешто о самој литургијског живота. Ова симфонија

22 • The Path of Orthodoxy Winter 2019 цркве и државе, коју су засновали остати административно издељена, баш и свим српским светињама, и целим отац светитељ и браћа архиепископ и као и српски народ, све до уједињења и тамошњим народом, препустили краљ, потоњи светитељи, обележиће ослобођења у оквирима југословенске Великој Албанији. Српска црква и са историју Србије у доба Немаљића. Када државе. Са српским народом њом највећи део јавности то, наравно, држава постане царство, успоставиће се уједињена је Српска православна не прихватају. Власт покушава да патријаршија. Време Немањића остаће црква и обновљена патријаршија. У уцени цркву користећи све облике упамћено као златно доба и идеал у југословенској држави покушао је њене везаности за државу. Све то потоњим вековима, када Срби буду умањивање последица преверавања, отвара старо, начелно питање односа изгубили своју државу и када остану да насталих у вековима проведених између државе и цркве. Српска црква живе у туђим, иноверним царствима. под туђинском влашћу. У намери да вековима је живела у туђим, понекад Историјски извори потврђују да су се сачувају и учврсте вишенационалну отворено непријатељским државама, од тада узроци пропасти тражили у добу и мултиконфесионалну државу, и Османског царства до Трећег Рајха и Душана, Уроша и Мрњавчевића, Лазара укључе је у токове “модерне”, “западне” НДХ. Она је умела да се супростави и и Бранковића, у напуштању завета културе, српске елите свесно су српским државама. Сетимо се рецимо, “светих отаца наших”, Светог Саве и занемаривале православне, црквене сукоба митрополита Михаила са Светог Симеона. корене српског националног идентитета. аустрофилским режимом краља Милана Кроз освовековну историју У том, сасвим секуларном кључу, Обреновића или отпора патријарха СПЦ је увек била са народом, јер историчари су тумачили и националну Варнаве нацрту конкордата Југославије уствари народ и јесте жива црква историју. У комунистичкој Југославији са римокатоличком црквом. – народ Божји. Било је периода српске елите ће се, са сличним Колико су данашњи историјски када је црква била прогоњена, образложењима, у име окренутости оквири у којима се налазимо битни рушена, ограничавана у свом “правоверном” Истоку, па онда, од фактори за наставак Светосавског просветитељском делању, а било је 1948, “модерном” Западу, чак окренути просветитељског рада у Србији и периода када је уживала слободу. против сопствене Цркве и наслеђа. изван ње? Да ли су они повољни Данас, барем по екстерналним Када је Југославија разорена први пут, за тај рад и какве нам изазове запажањима, црква у Србији, осим на Срби су подељени на различите државе представљају у односу на оне које је Косову и Метохији и можда и у неким и изложени геноциду. То се поновило Свети Сава имао у тринаестом веку? другим деловима бивше Југославије, у нашем времену, са разарањем друге Мислим да је у праву митрополит има слободу и може да врши своју јеванђељску мисију. Да ли је та слобода само површна и да ли ми уствари жртвујемо нашу унутрашњу, Ту су и дела великих, савремених проповедника и духовника, тј. духовну слободу за екстерналну? који комуницирају са данашњим животом на Западу, какви су “Српска земља” је пропала, потом и средњовековна Босна, земља сложеног, били Александар Шмеман, Ентони Блум (Митрополит Антоније али доминантно српског идентитета. Српско племство је истребљено, Сурошки) или је данас Тимоти Вер (Митрополит Калистос протерано и преверено. Изумсли су Диоклијски) писци и мајстори српскословенског језика. Нестала је симфонија цркве и државе. Црква је, међутим, све преживела. Она је, чврсто сливена с Југославије. Ни етничко чишћење црногорски-приморски Амфилохије, народом, сачувала православну веру, Срба у Крајини на Косову и Метохији када каже да данашње време почиње српске култове и предања. Вековима нису крај страдања. Срби у Хрватској да личи на свет од пре Миланског је окупљала православне Србе, данас живе под огромним притиском едикта. Он је ближи синкретистичком поданике другог реда на тлу туђих и примери социјалне мимикрије и хеленистичком добу и позном римском држава, исламског Османског царства, преверавања све су чешћи. На Косову царству, него побожном средњем веку римокатоличке Хабзбуршке монархије и Метохији дословно су сведени у Светог Саве. У некада хришћанској и Венеције. Пећка патријаршија ће, гета. У Црној Гори их асимилују у Европи и Северној Америци не међутим, од 1557. па све до 1766. нову, црногорску нацију, успостављену само да је на делу атеизација, него обнављати и учвршћивати српске у Титовој диктатури. Слично је и у и све присутније антихришћанско култове и предања на широком подручју Македонији. У свим овим земљама са расположење. Људи се у медијима које је још Константин Порфирогенит у српским народом остала је само Српска поносе оним што би свако пристојан 10. веку називао Србијом. Када је Пећка православна црква. Чак и у градовима сакривао, али зато прикривају своје патријаршија коначно укинута, када су и селима у којима су Срби истребљени, хришћанско опредељење као нешто се појавили јасни знаци посустајања и у Крајини и на Косову, храбри ђакони и срамотно. Ту се критика хришћанства масовних преверавања, у устанцима и свештеници живе са својим породицама сматра знаком еманципације и ослободилачким ратовима, обновљене и врше службу Божију. Она је, због интелектуализма, док се у критици су српске државе, Црна Гора и Србија, у тога, свуда на удару. Сложен је чак и осталих религија види расизам и којима је обновљена и слободна српска њен однос са државом Србијом. Власти ксенофибија. У последњих неколико црква. Све до смрти митрополита Петра Србије, у овом тренутку, предлажу деценија, цркве на Западу убрзано II Петровића Његоша Црна Гора ће “разграничење са Албаницима”, остају без верника, па се изнајмљују остати теократија, последњи бљесак којим би највећи део Косова и целу за различите врсте културних Пећке патријаршије. Српска црква ће Метохију, са Пећком патријаршијом Наставак на 24. стр.

The Path of Orthodoxy Winter 2019 • 23 Разговор са најважније чува и шири Светосавље, Затим бих се враћао ономе тј. наша Православна вера како ју је професором др доживео наш народ и учио наш Први што је српско православно Милошем Ковићем Просветитељ Св. Сава. Осврћући се у прошлост, тј. на искуство, доживљај, наслеђе Америке. Животи Наставак са 23. стр. искушења, страдања, патње, успон Светог Севастијана и и пад, и гледајући у будућност, шта нам је чинити да нам историја остане Светог Мардарија ближи верна Светосављу а да постанемо нови манифестација. Људи су у грчу стицања делатељи ревносни на њиви Господњој су њиховом америчком материјалних добара и бриге о враћању у овој новој домовини где нам деца и српском искуству него кредита. Интернет и телевизија их расту и где су неминовно под утицајем затрпавају гомилима непотребних других култура и народа? житија средњовековних информација и програмима препуним Наша дуга историја нуди много српских светитеља иако је, насиља и скарадних садржаја. Воља им поука. Сеобе и расејања представљају је разлабљена лековима и наркотицима њен интегрални део. У великим, наравно, животно важно којим их снабдева свемоћна моћним, туђим царствима, какво је било фармацеутска индустрија. Најгоре Османско или Хабзбуршко, Срби су се читање српске историје од свега је систематско разарање вековима очували без својих држава, и борављење у Српској тредиционалне породице. Нагло се захваљујући својој Светосавској цркви. сужава простор за више облике културе, Опстале су само оне српске заједнице земљи. за веру и традиционалне религије. које су остале верне цркви и вери. Сваки вид отпора у јавном простору, Они који су их напуштали под овим Српска православна црква, постоји који је под контролом супербогатих или оним изговором, растварали су 800 година, упркос свим страдањима и свемоћних либералних елита, се, у првој или у другој генерацији, у и тако бурној историји? На страну назива се “клерикализмом”, десним водама владајућих религија и помодних њена древност, али има ли она шта или левим “популизмом”, расизмом, идеологија. Други важан услов је српски да каже и поручи данашњем човеку, хомофобијом… језик. Деци рођеној у расејању или оној о смислу његовог живота? Верујем Ови трендови у Србији се која ту одрастају, знање језика отвара да је постављање ове врсте питања опонашају на често трагикомичне врата високе, националне културе и почетак путовања у правом смеру. Оно начине. Оно што на Западу већ изазива олакшава непосредно упознавање може да буде подстакнуто и естетским подсмех и отпор, квазиелите у Србији земље матице. Што је посебно важно, доживљајем духовне музике, икона и прихватају као последњу реч моде и знање језика омогућава сусрете са фресака. културе. Конзумеризам, материјализам сународницима и вршњацима, међу Мислим да би млади у Америци и хедонизам, увезени са Запада, у којима деца могу да бирају своје за почетак могли да буду привучени Србији имају погубне последице. У животне сапутнике, сличног порекла делима високе културе, књижевности њој се више ништа не производи – ни и вредносне оријентације. Да би се то или музичке уметности православног деца, ни велике идеје, ни материјална постигло, потребно је да се са децом усмерења, признатим и на Западу, добра. Најопаснији је њен демографски проводи више времена; амерички стил каква су, рецимо, дела Достојевског суноврат, настао нерађањем деце и живота, који се своди на посао, од јутра или Чајковског. Ту су и дела великих, исељавањем на Запад. Слично је и у до мрака, срачунат је на то да нам децу савремених проповедника и духовника, Републици Српској. Заветна Српска васпитавају медији, школа и вршњаци. који комуницирају са данашњим земља постаје обична колонија – То је веома сложена једначина, али животом на Западу, какви су били тржиште за другоразредну робу и извор познајем много српских породица у Александар Шмеман, Ентони Блум јевтине радне снаге. Северној Америци и Западној Европи (Митрополит Антоније Сурошки) или Верујем да многа решења, које су је веома успешно решиле. је данас Тимоти Вер (Митрополит укључујући и проблем демографског Историјски гледано, шта Калистос Диоклијски). Затим бих се опадања, могу да се пронађу у обнови уствари значи прослава јубилеја враћао ономе што је српско православно традиционалне духовности, која 800-годишњице аутокефалије СПЦ? наслеђе Америке. Животи Светог подразумева спремност на жртву, на Који су кључни елементи које младе Севастијана и Светог Мардарија ближи одбацивање егоизма и живот за друге. генерације могу да разумеју, прихвате су њиховом америчком и српском За Србе, то значи обнову Светосавског као своје, и да наставе да на њима искуству него житија средњовековних и Косовског завета. Православна вера граде себе и будуће генерације верног српских светитеља иако је, наравно, и начин живота представљају једини Српског народа у дијаспори? животно важно читање српске историје алтернативни модел, укорењен дубоко у Млад човек, који сазрева и живи и борављење у Српској земљи. нашем искуству и култури, који може да у САД, а осећа да није рођен само да Коначно, и Свети Владика Николај, по понуди одговоре на најтежа питања и да би прикупљао или згртао материјална много чему, припада историји Срба издржи изазове савременог света. добра, гледајући од обала Пацифика до у Америци. Захваљујући његовом Велики број српског становништва Атлантика храмове посвећене Светом западном искуству и широкој, светској данас се налази у дијаспори. Конкретно, Сави и Светом Симеону, свецима који перспективи, огромно дело Светог ми који живимо у Сједињеним су живели пре пуних 800 година, нужно Владике Николаја, које се обраћа Америчким Државама где се још увек ће се запитати: како је могуће да један српском читаоцу, бави се најважнијим оснивају парохије, граде храмови, народ тако дуго чува и негује култове темама данашњег света и умногоме негује језик и традиција, а што је својих светаца? Како то да његова превазилази Шмемана и Блума. У

24 • The Path of Orthodoxy Winter 2019 На Православном богословском факултету у Београду одржан међународни научни скуп Осам векова аутокефалије Српске Православне Цркве (1219-2019): историјско, богословско и културно наслеђе, 10-14. децембар 2018.г.

[Милош Ковић (Шабац, 1969) је српски историчар, доктор историјских наука и доцент на Филозофском факултету Универзитета у Београду. Области његових истраживања су Међународни односи (крај 18 - почетак 20. века), Историја политичких идеја (крај 18 - почетак 20. века).]

њему су одговори на најдубља По благослову Његове Светости иностраних и домаћих истраживача, питања смисла и трансценденције, Патријарха Српског Господина међу којима и више десетина која млади људи постављају Иринеја и под покровитељством истакнутих радника у различитим у најосетљивијим годинама Светог Архијерејског Синода Српске областима друштвено-хуманистичких сазревања. Православне Цркве, Православни наука, одржан је у част великог И на крају, каже се да богословски факултет Универзитета јубилеја осмовековне самосталности је историја народа најбоља у Београду био је 10-14. децембра Српске Православне Цркве, а у циљу учитељица. У том смислу, шта је 2018. године домаћин међународног дубљег разумевања актуалних значења нас Србе историја научила, и на научног скупа под називом Осам православног хришћанства у српском који начин нам то ‘ученије’ може векова аутокефалије Српске контексту и шире од тога. помоћи у будућности, конкретно Православне Цркве (1219-2019): Овом научном манифестацијом, прослава јубилеја 800-годишњице историјско, богословско и културно Православни богословски факултет аутокефалије СПЦ? наслеђе. Ова научна манифестација, у још једанпут је показао умеће Ова прослава би, по мом којој је учешћа узело више од стотину гостопримства и утврдио се у значајној мишљењу, требало да нам, у позицији домаћина истраживачима из времену опште поколебаности, улије различитих дисциплина из земље и самопоуздање и једну врсту нове иностранства. Међународним научним духовне самосвести. Морамо да скупом Осам векова аутокефалије познајемо свет и да му се радујемо, Српске Православне Цркве (1219- али потребно је да се изнова 2019): историјско, богословско и сретнемо са собом, са древношћу културно наслеђе достојанствено сопствених предања, сећања и је почело обележавање великог историје. Да откријемо ко смо, јубилеја самосталности Српске уместо да се трудимо да личимо на Православне Цркве. Научни део неког другог. Нема много народа прославе биће заокружен објављивањем и цркава који могу да се похвале зборника радова планираним за таквим јубилејима. Често понављам: јесен 2019. године, када се очекује и потребно је само да останемо оно одржавање других црквено-државних што већ јесмо. Народ Светог Саве, манифестација којима ће прослављање Светог Симеона и Светог кнеза јубилеја добити пун облик и садржину. Лазара. Извор: bfspc.bg.ac.rs

The Path of Orthodoxy Winter 2019 • 25 Вести из Цркве

Молитва Светог Јефрема Сирина за време Великог поста

Господе и Владару живота мога, дух лењости, мрзовоље, властољубља и празнословља не дај ми. Дух целомудрености, Светосавски број двојезичног часописа за децу Oдељења за смиреноумља, трпљења и љубави, Верску Наставу Епархије источноамеричке даруј мени, слуги Твоме. Четврти број часописа за децу ‘’OrthodoxEducationalMagazine’’ приређен је О, Господе Царе, поводом празника Светог Саве и 800. рођендана Српске Православне Цркве. даруј ми да У њему се налазе текстови о принцу Растку који се одрече овоземаљске раскоши сагледам своје због неба и који дворску одећу замени монашком ризом. Тако Растко постаде грехове, и да Сава који ће у земљу својих родитеља донети незалазну светлост истине, светлост не осуђујем Јеванђеља. брата „OrthodoxEducationalMagazine“ годишње излази у четири броја и може се свога, јер си набавити у свим богослужбеним местима Епархије источноамеричке. благословен За више информација контактирајте епархијску књижару: bookstore@easterndio- у векове cese.org векова. или путем телефона 914-633-9000. Адреса: Serbian Orthodox Diocese of Eastern Амин. America, 65 Overlook Circle, New Rochelle, NY 10804.

Из Епархије буеносаиреске и јужно- централноамеричке

У петак, 18. јануара, уочи Богојављења, крштења Господа и Спаса нашега Исуса Христа, Његово Преосвештенство Г. Кирило је посетио православне вернике у провинцији Чако, као и познати слап Игуазу у покрајини Мисионес. Пратили су га протопрезвитер Бранко Станишић, парох провинције Чако, сестра Марија (Де Оливеира) и верници. дошао посебно Ангелина Радис и њена кћерка Мелина, Владика Кирило за ту прилику из града Ресистенција и мр. Александар је началствовао на из САД-а. Миловић, професор Унцауса који је Светој Литургији, Присутан је помагао и служио у олтару. Божанска а отац Бранко био и господин Литургија и чин Освећења воде је саслуживао. Педро Татар са служени су у капели «Свете породице» Сестра Марија је супругом, која у хотелским објектима, а власник је певала у хору уз живи у Тиера изразио радост да угости Православног помоћ Александра дел Фуего, епископа Г. Кирила. Аџића, који је као и госпођа

26 • The Path of Orthodoxy Winter 2019 О Великом Посту

ајсветлије, лепо, поучно Ако не заборављамо, онда у чему пораза у пустињи Спаситељем, и сила и узбудљиво време у се закључује та мала жртва Спаситељу његова се руши”. НПравославном календару нашем - пост? Жртва Богу је дух Пост је установљен за све: и је период Великога поста и Пасхе. скрушен (Пс. 50, 19). Суштина поста монахе и мирјане! Он није дужност Зашто и како треба постити, колико није у томе да се одричемо неких или казна. Њега треба разумевати као често посећивати храм и причешћивати видова хране или весеља, чак и од спаситељно средство, као лечење и се у време Великог поста, какве су потребних ствари (како разумeју жртву лекове за сваку људску душу. “Пост не особености богослужења у овом римокатолици, јудеји и језичници), већ удаљује од себе ни жене ни старце, ни периоду? је (смисао) у одрицању од онога што омладину чак ни малу децу говори свети Понеке одговоре на ова као и нас прождире и удаљује од Бога. У Јован Златоусти већ свима отвара врата друга питања о Великом посту читаоц том смислу говори преподобни Исаија све прима, да би се сви спасли”. може наћи у продужетку (текста). Отшелник: “Душевни пост састоји се “Видиш ли да пост“, пише свети Овај материјал је састављен на основу у одрицању од бриге”. Пост је време Атанасије Велики, “болести лечи, бесе неколико публикација посвећених служења Богу молитвом и покајањем. прогони, лукаве помисли удаљује и срце разним странама нашег живота у Пост припрема душу за покајање. Када чисти”. Великом посту. се смиравају страсти просвећује се “Хранећи се богато, постајеш Смисао поста духовни разум. Човеку постају виднији телесни човек, који нема дух, или Велики пост је најважнији и његови недостатци, у њега се јавља биваш телом бездушним, а постећи најдревнији из вишедневних постова, жеђ да очисти своју савест и да се се приближићеш себи Светога Духа то је време припреме главном покаје пред Богом. По речима светог и постаћеш духовним” пише свети и Православном празнику- Светлом Василија Великога пост “су крила којим праведни Јован Кронштадски. Светитељ Христовом Васкрсењу. Већина људи се молитва узноси Богу”. Свети Јован Игњатије (Брајчанинов) примјећује да и не сумња у добар утицај поста на Златоусти пише: “молитве се врше “тело укроћено постом даје човечијем душу и тело. Пост (истина као дијету) са пажњом особито у време поста, духу слободу, силу, трезвеност, чистоту препоручују чак и свјетски доктори, јер тада души бива лакше, ничим се и тананост”. наглашавајући корист организму од не оптерећује и не одаје се пагубном Ако се неправилно односимо привременог прекида употребе у бремену задовољства”. За такву покајну према посту, без разумевања храни животињских бјеланчевина и молитву пост је најблагодатније време. његовог истинског смисла он може, масти. У исто време смисао поста “Уздржавајући се од страсти у напротив, бити штетан. Као резултат није у томе, да смршамо или телесно време поста, колико имамо снаге, ми неразумног провођења посних дана да се «подлечимо». Светитељ Теофан ћемо имати користан телесни пост - (особено вишедневних) често се Затворник пост назива “терапијом поучава преподобни Јован Касијан. појављује раздражење, озлобљеност, спаситељног лечења душе, бањом у Оптерећавање тела, сједињено са нетрпељивост или охолост, којој се пере све старо, непривлачно и сокрушењем духа, биће пријатна жртва самоувереност и гордост, а смисао поста прљаво”. Богу и достојна обитељи светости”. је баш у искорењивању ових греховних Хоће ли се очистити наша душа, Заиста “може ли се назвати постом особина. ако ми не поједемо, рецимо, месни само испуњавање правила о не једењу “Само телесни пост не може котлет или салату са павлаком у среду мрснога у посне дане? - поставља бити довољан за савршенство срца и или петак? Можда ћемо одмах ући у реторско питање свети Игњатије чистоту тела, ако није седињен с постом Царство Небеско само зато што уопште Брајчанинов - хоће ли бити пост постом, душевним” говори преподобни Јован не једемо мрсну храну? Једва да је ако, осим неке измене у саставу хране, Касијан, “јер и душа има штетну храну”. тако! Сувише би просто и лако било то ми не будемо размишљали о покајању, Отежала њоме, душа и без остатка ради чега је Спаситељ примио страшну уздржању, очишћењу срца кроз усиљену телесне хране упада у сладострашће. смрт на Голготи. Не, пост је пре свега молитву”. Оговарање је штетна храна за душу, духовна вежба, могућност сараспети се Сам Господ наш Исус Христос дао али и угодна. Гњев је тешка храна са Христом и у томе смислу наша мала нам је пример, четрдесет дана постећи њена, иако не сасвим лака, јер је често жртва Богу. у пустињи, одакле се вратио у сили духа храни непријатном и отровном храном. Важно је чути у посту призив, који (Лк. 4, 14), одолевши свим искушењима Охолост је храна која привремено тражи наш одговор и напор. Ради свога врага. Пост је оружије, спремљено наслађује душу, а затим је чини пустом, детета, блиске људе могли би оставити Богом - пише преподобни Исак Сирин. лишава сваке добродетељи, оставља је да гладују, ако би стајао избор, коме Ако је постио Сам Законодавалац како бесплодном, тако да она не само губи дати последњи комад (хљеба). Ради онда може да не пости било ко од оних заслуге већ и навлачи велику казну”. те љубави спремни смо на било какве који су обавезни да извршавају закон?... Циљ поста је искорење пагубних жртве. Пост је такав доказ наше вере До поста род људски није знао за победе навика душе и задобијање добродетељи и љубави према Богу, заповеђене Њим и ђаво није доживљавао победу... Господ (врлина), чему помажу молитва и често Самим. Тако, волимо ли ми, истинити наш био је вожд и првенац те победе. посећивање богослужења у храму (по хришћани, Бога? Сећамо ли се да је Он Како ђаво види то оружје на неком од преподобном Исаку Сирину – “бдење глава нашег живота или, осујетивши се, људи, тај противник и мучитељ одмах на служби Божијој”). Свети Игњатије то заборављамо? се уплаши, мислећи и сећајући се свога Наставак на 28. стр.

The Path of Orthodoxy Winter 2019 • 27 достигнемо, кроз њега, чистоти срдачне сољено свињско месо које је остало О Великом и апостолске љубави”. Ништа је пост, од месопусне недеље. Када је ручак ништа је подвиг ако одсуствује љубав, био спремљен, светитељ је са гостом Посту зато је и написано: “Бог је љубав” (1 Јн. сео за сто и почео јести месо гостећи 4, 8). гладног странца, који је одбијао да једе Наставак са 27. стр. Говоре, када је свети Тихон живeо у говорећи да је хришћанин. Светитељ Задонском манастиру (као умировљени му је одговорио: “Тим мање треба да епископ), једном у петак шесте се откажеш (гостопримства), јер је Реч по том поводу такође примећује: “Као недеље Великог поста он је посетио Божија: “чистима је све чисто” (Тим. 1, што на њиви, брижљиво обрађеној манастирског схимника Митрофана. 15). земљорадничким алаткама, али не У схимника је у то време био гост, Осим тога апостол Павле је рекао: засијаној семенима, са особитом силом којега је ради веома благочестивог “Ако ли вас неко од неверника зове, израста кукољ, тако и у срцу оног који живота волио светитељ. Десило се, и хоћете ићи, једите све што вам се пости, ако се он задовољава само својим да је у тај дан његов познаник иначе принесе, ништа не испитујући савјести телесним подвигом, а не ограђује ум риболовац донeо оцу Митрофану за ради”. (1 Кор. 10, 27) Ово је случај подвигом духовним тј. молитвом, густо празник Цвети живу рибу. Како гост особен! Најважније је да при томе не и јако израста пљева самоуверености и није планирао остати у манастиру до буде лукавства, јер тако се може и читав високомудрија”. празника схимник је одлучио да одмах пост провести под “предлогом” љубави “Многи хришћани сматрају грехом припреми супу и главно јело. У време, према ближњем ићи од друга до друга појести, чак и по немоћи телесној, у овакве, трпезе светитељ је и застао или их примати код себе и јести мрсно. постан дан нешто мрсно и без гриже оца Митрофана и његовог госта (да Друга крајност је сувише савести презиру и осуђују ближњега. у време поста једу рибу која се осим строг пост, ако га на себе узму На примјер познанике, вређају или не припремљени таквом подвигу лажу, срамоте, премеравају, предају хришћани. Говорећи о овом свети Тихон се телесној нечистоти”, пише свети Патријарх московски и целе Русије и праведни Јован Кронштадски. “О пише: “Људи без расуђивања ревнују лицемери, лицемери! О неразумевајући посту и делима светих са неправилним духа Христовог, духа вере хришћанске! разумевањем и намерама, мисле да Зар, пре свега, од нас Господ не пролазе врлину. Ђаво их заробљава тражи унутрашњу чистоту, кротост као своју добит, у њих усађује семе и смирење?” Подвиг поста мења се радосног мишљења о себи, од којег Господом ни у шта, ако ми, како се настају и васпитавају се унутрашњи изражава светитељ Василије Велики “не фарисеји, и (враг) такве предаје једемо меса, а поједемо свога брата”, савршеној гордости”. тј. не поштујемо Господње заповести Опасност оваквог поста, сагласно о љубави, милосрђу, саможртвеном преподобном ави Доротеју, је у том: служењу ближњима, топлим речима, и “Ко пости сујете ради или мисли да свему оном шта ће се од нас тражити у он чини добро, тај пости неразумно и дан Страшнога суда” (Мт. 25, 31-46). онда почиње да укорева брата свога, “Ко ограничава пост само сматрајући себе неким ко је значајнији. уздржањем од хране, тај га сасвим Ко разумно пости, он не размишља, да бесчасти,” поучава светитељ Јован разумно извршава добро дело, и неће да Златоусти. “Нису само уста дужна да на Благовести и Цвети по правилу га хвале као посника”. Сам Спаситељ је посте, не, нека пости и око, и чуло наше Цркве не сме јести). Схимник, заповедио да се добра дјела врше тајно, слуха, и руке, и цело наше тело... устрашивши се тако неочекиване а свој пост да треба скривати од оних Пост је удаљавање од зла, обуздавање посете (епископа) Тихона молио га је који нас окружују (Мт. 6, 16-18). језика, уништење гњева, укроћење за опроштај. Светитељ знајући строг Од сувишног поста могу се похота, прекидање клеветања, лажи, живот ове двојице другова, рекао је : појавити раздражљивост и озлобљеност и клетвопреступништва... Ти постиш? “Седните ја вас знам, љубав је изнад уместо осећања љубави, шта сведочи Нахрани гладне, напој жедне, посети поста”. Још је и сам сео за сто и јео о неправилности његовог провођења. болесне, не заборављај затворене супу. У свакога је своја мера поста: у монаха у тамници, сажали се на измучене, О светитељу Спиридону једна, у мирјана може бити друга. утеши увређене и оне који плачу, Тримитунском Чудотворцу, говори се, У трудница и дојиља, престарелих буди милосрдан, кротак, добар, да је у време Великога поста, који је и болесних, а такође у деце, са тих, дуготрпљив, састрадавај са свети држао веома строго, дошао њему благословом духовника, пост може бити другима, не буди злопамтило, имај неки путник. Видевши да је странац ублажен. “Међу самоубице се мора страхопоштовање, буди благочестив, да веома уморан, светитељ Спиридон је убрајати онај који не мијења строга би Бог примио пост твој у изобиљу и позвао своју кћерку (у време светитеља правила уздржавања и тада када је даровао теби покајање”. Спиридона †346 епископи су се женили) потребно поткрепити ослабљено тело Смисао поста је у усавршавању и рекао да донесе (госту) нешто да узимањем хране” говори преподобни у љубави према Богу и ближњима, јер једе. У кући нема ни хљеба ни брашна, Јован Касијан. се на љубави заснивaју све врлине. одговорила је кћерка, правдајући се да “Закон испосништва је такав”, Преподобни Јован Касијан Римљанин пред строги пост храну нису куповали. поучава свети Теофан Затворник, “у говори, да се ми “не надамо само на Светитељ се помолио, замолио од Бога Богу умом и срцем борави одрешен пост, већ, испуњујући га хоћемо да опроштај и заповедио кћерки да испржи Наставак на 30. стр.

28 • The Path of Orthodoxy Winter 2019 катихизис је грчког порекла (κατηχέω, значи – оглашење, усмено Реч поучавање, вероучење). Односи се на излагање основних догматских истина хришћанске православне вере и учење истих од стране верника за мистично заједништво са Богом и спасење душа. Употребљава се у катихетици за децу и одрасле. Књига Нема лепше вере од Хришћанске коју су написали блаженопочивши Епископ Г. Данило (Крстић) и јеромонах Амфилохије (Радовић) 1982 године, тј. садашњи Митрополит црногорско-приморски је идеалан пример катихетског излагања Православне вере. Поменута књига је по први пут издата на енглеском језику од стране Севастијана Прес-а, издавача књига западно- америчке епархије, и доступна је за куповину путем веб странице: www.westsrb- dio.org. Стаза Православља наставља са штампањем делова текста у енглеској и српској секцији часописа. Православни Катихизис Нема лепше вере од хришћанске Епископ Данило Јеромонах Амфилохије

Какво је стање у Српској цркви после Косовске везују њен настанак за дан крштења појединца или битке? породица: Светитеља тога дана они су узимали за После Косовске битке стање српског народа и свога заштитника. Цркве је веома тешко, као и код осталих балканских Не превиђајући важност поштовања предака православних народа. Но, и поред тих тешкоћа и дана крштења ми данас јасно знамо да је Слава дошло је до дивног препорода у Србији светих код Срба израсла из Св. Литургије и светогорског владара из дома Лазаревића и Бранковића, трагичних обичаја благосиљања Хлеба (артоса) на храмовне наследника династије Немањића. После пада празнике. Као и много шта друго и Славу нам Деспотовине (1459) Српска црква је потпала под је подарила Света Гора преко Светог Саве и Охридску ариепископију на челу које су били Грци његових наследника. Као што на Св. Литургији и Фанара. Тек је патријарх Макарије Соколовић приносимо Богу хлеб и вино, тако и на Слави. Она (брат великог везира Мехмеда Соколовића) успео је приношење Богу на дар славског колача, вина, да обнови независност Пећке патријаршије (1557. жита и свеће. Као што је Литургија ломљење Хлеба г.). Тада је Пећка патријаршија сјединила духовно ради причешћа верних, тако се ломи и славски колач, све православне Србе од Скопља и Црне Горе прелива вином па се онда целива. При целивању до Војводине, Славоније, Хрватске и Далмације. свештеник изговара речи: Христос посреди нас! а Касније су Срби, под Аустријом, после великих чланови свечари одговарају: Јесте и биће. Тако нас сеоба, имали Карловачку митрополију, а Срби под славски колач подсећа на вечно Христово присуство Турском пећког патријарха. Пошто су Срби били међу нама и на Св. Причешће Њиме као Хлебом непокорни и дизали устанке, Турци су укинули живота. Пећку патријаршију (1766. г.). Српска црква је ушла У славу Божју се такође приносе славско жито тада поново у састав Цариградске патријаршије, и свећа, као и у част прослављаног светитеља, уз то осим Црногорског митрополита и Карловачке и за блажени покој наших у вери уснулих предака. митрополије. То стање је трајало у Србији све до Тако преко славског колача, жита, вина и свеће ослобођења од Турака под Карађорђем и кнезом постајемо једно и заједно преци и потомци, живи Милошем Обреновићем. и мртви, у Христу Исусу. Зато је за православне Када је поново васпостављена Српска Србе Слава тако важна. Народ добро зна да где се патријаршија? угаси славска свећа, ту се гаси дом, нестаје и свето Обновљена је године 1920. када су се у оквиру памћење, лично и породично и народно. А без њега југословенске државе ујединиле све раскомадане нити је човек више човек, нити породица – света области Православне српске Цркве. Први патријарх породица. Само слављењем Славе српски народ је обновљене Српске патријаршије постао је прави – вечни Божији народ. Митрополит Србије Димитрије. Њега је наследио ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА ДАНАС патријарх Варнава. После њега је дошао патријарх Поред Српске цркве, које још помесне Православне Гаврило, кога су у току рата затворили Немци, а цркве постоје данас у свету? крај рата је дочекао у злогласном логору Дахау, Једина, света, саборна (католичанска) и заједно са Српским Златоустом Владиком Николајем. апостолска Црква православна, пристуна је данас Патријарха Гаврила је наследио (1950. г.) патријарх на свим континентима и својим присуством и Викентије, Викентија Герман (1958), а Германа апостолским радом сведочи Еванђеље свима патријарх Павле 1990. народима, испуњавајући тиме Христову заповест: Откуд Крсна слава код Срба и који је њен смисао? “Идите и научите све народе, крстећи их у име Оца и Неки мисле да је Крсна слава код Срба настала Сина и Светога Духа…” из старословенског поштовања предака. Други Наставак на 31. стр.

The Path of Orthodoxy Winter 2019 • 29 О Великом Посту, Наставак са 28. стр.

Суботом и недељом се разрешава живота, посећивање богослужења и уље и вино, а бивају и две трпезе на дан причешће у време Великога поста (у манастирима после Литургије и после За сваког човека време Великог вечерњег богослужења, осим на Велику поста индивидуално се разлаже на суботу). много малих подвига и малих напора. У време Великог поста риба се Тим пре могу се издвојити нека дела, разрешава само на празник Благовести општа за све, управљања наших (25. март/7. април) и на празник Цвети духовно-аскетских и моралних напора (Улазак Господњи у Јерусалим). у Великом посту. Ти напори морају На Лазареву Суботу разрешава се бити у организацији нашег духовно- рибља икра. Прва и последња седмица молитвеног живота, напори за одсецање Великог поста су најстрожији дани тих или других вањских разонода и поста. Прва два дана прве Великопосне брига. На крају напор је дужан бити седмице Црквеним уставом прописано направљен и на однос према ближњима, је да се ништа не једе. У Страсну који би у ово време требао бити присан седмицу се прописује сухоједеније и садржајнији (него обично). И на (храна се не кува нити пржи), а на крају крајева испуњавањем љубави и Велики петак и Велику суботу је жртвености са наше стране. потпуно уздржање од јела. Организација нашег духовно- Немогуће је установити један молитвеног живота уз Велики пост (једнак) пост за монахе, свештенство предпоставља (како у црквеном уставу, и мирјане са разним искључењима за тако и у нашем келејном правилу) немоћне (старе), болесне, дјецу... Зато већу одговорност. Ако у друго време су у правилима поста Православне снисходимо себи, говоримо да смо од свега, свако угађање себи одсецај, Цркве указане само најстрожије норме, уморни, да много радимо, да имамо не само у телесном већ и у духовном. испуњавању којих треба да стреме сви проблема у породици, скраћујемо Врши све у славу Божију и благо верници. Формалне поделе правила молитвено правило, не идемо у суботу ближњих, носи радо и са љубављу поста на (посебан) пост за монахе, навече на бденије, раније излазимо из тешкоће и испосничка лишавања, у свештенство и народ не постоји. храма... (у свакога ће се наћи оваквих храни, сну, одмору у утехама узајамних Посту се мора приступати разумно, самооправдања) то у време Великог односа, све у разумној мери да би имао тј. не сме се узимати оно (тешко бреме) поста морамо почети од тога, да снаге извршавати молитвена правила”. за шта немамо снаге (да извршимо сваки овакав пропуст, који проистиче Постећи телесно, постимо и до краја). Постепено и благоразумно из сажаљења према самоме себи духовно. Сјединимо пост вањски дужни су да приступају посту неопитни пресeчемо. са постом унутрашњим руководећи људи. Мирјани често себи ублажавају Онај који је већ привикао се смиреномудријем. Чистећи пост (али то се мора радити са да у потпуности чита јутарње и тело уздржањем очистимо и душе благословом свештеника)! Болесни и вечерње молитве треба да се стара да покајaњем и молитвом да би задобили деца могу постити лаганим постом, свакодневно чита све те молитве и у добродетељи (врлине) и љубав према на пример само у прву и Страсну време Великог поста. Добро би било ближњима. Ево то ће и бити истински недељу поста (овде се мисли постити да се дода и молитва преподобног пост, пријатан Богу, значи, и за нас прописаним правилима поменуте Јефрема Сирина: “Господи и Владико спасоносан. две недеље, у потпуности пост се Живота мојегo…”. Она се често чита Храна у време Великог поста никоме не разрешава, осим у особеним у храму у седмичне дане Великога С кулинарске тачке гледишта случајевима). поста, па би природно било убацити пост се дели на четири степена који су У молитвама се говори “постите је и у домаће молитвено правило. За прописани црквеним уставом: се постом пријатним”, шта значи да оне који су “црквени” и који желе да 1. Сухоједеније- хљеб, свеже, се треба придржавати само поста који се још више приближе великопосном сушено и укисељено воће и ће бити духовно пријатан. Потребно поретку молитава, може се препоручити поврће, је (постити) сразмерно својој моћи, и читање (код куће) бар неких делова 2. Кување без уља- кувано а не “сувише” усрдно или напротив из свакодневних служби Посног поврће без уља, сасвим не строго. У првом случају триода. За сваки дан у Триоду се налазе 3. Разрешење на вино и уље- испуњавање правила које није по нашој канони, трипjесњеци, двопjесњеци, вино се пије у меру ради моћи може произвести штету телу четверопjесњеци, који су у складу са укрепљења тела (оног који и души, а у другом случају нећемо смислом и садржајем сваке недеље пости), достићи потребног телесног и душевног Великог поста, и шта је најважније 4. Разрешење на рибу. упињaња. Сваки од нас треба да увиди подражавају покајно расположење. Опште правило у време Великог своје телесне и духовне могућности За оне који имају могућност и поста је да се не једе: месо, риба, јаја, и узме (на себе) сразмерно телесно молитвено усрђе, добро је да у слободно млеко, уље и (да се не пије) вино као и уздржање, обраћајући главну пажњу на време, уз јутарње или вечерње молитве да се не једе више пута у дану (већ само очишћење своје душе. читају каноне из Посног триода или једном). Организација духовно-молитвеног друге каноне и молитве. Рецимо ако не

30 • The Path of Orthodoxy Winter 2019 Православни успемо отићи на јутарње богослужење Катихизис добро је прочитати стихире које су се Наставак са 29. стр. појале на вечерњој или на јутрењу тога дана Великог поста. Поред Српске цркве, данас постоје у свету још Веома је важно уз Велики пост и ове помесне Православне цркве и патријаршије: посећивати не само суботње и недељне Цариградска, Александријска, Антиохијска, већ и свакодневне службе јер се Јерусалимска, Руска, Бугарска, Румунска, Грузинска, особеност богослужбеног поретка Кипарска, Албанска, Чехословачка, Пољска, Финска, Великог поста познаје само на службама Јапанска. Милиони и милиони православних верника у седмичне дане. У суботу се служи који њима припадају верују у истога Бога Оца, Сина Литургија Светог Јована Златоустог и Духа Светога, крштавају се онако како верују, труде иста као и у друго време црквене се да живе онако како се крштавају; причешћују године. У недељу се врши Литургија се Тела и Крви Христове на истој Тајној вечери са Светог Василија Великог, која се на Апостолима, мученицима и светима свих времена, први поглед (што се тиче певнице) јер “Исус Христос је исти, јуче, данас и довека”. разликује само једном песмом: умјесто (Посланица Јеврејима, глава 13, стих 8). Сви су они чланови једног истог Тела “Достојно јест” пева се “О тебје Богочовека Христа, представљају један исти изабрани Народ Божији. У том радујетсја” (у српској богослужбеној изабраном Народу Божијем нема и не сме бити “Јеврејина ни Јелина, роба традицији послије “И всјех и всја” пева ни слободњака, мушког ни женског, јер смо сви ми једно у Исусу Христу” се тропар Светoм Василију Великом (Посланица Галатима, глава 3, стих 28). “Небо јављенаго”). Других видљивих Шта је то православна Дијаспора? разлика за парохијане скоро да и нема. Реч “дијаспора” значи “расејање”. Православну дијаспору (расејање) Ове особености видљиве су пре свега сачињавају они православни верници који су расејани, ближе или даље од својих свештенику и онима који су у олтару. На матица помесних Цркава, по целоме свету. Најбројнија православна дијаспора седмичним службама открива се читав се налази данас на америчком континенту (око шест милиона православних поредак великопосне службе. Много хришћана). Бројна је дијаспора у земљама Западне Европе, Канаде, Африке, пута понављање молитве Јефрема Азије и Аустралије. Међу православнима у дијаспори најбројинији су они Сирина “Господи и Владико живота руског, грчког и српског порекла. Српска црква има своје епархије, ван граница мојего” умилно певање тропара часова- наше земље, у Румунији и Мађарској, Западној Европи, Америци и Аустралији; првог, трећег, шестог и деветог са има по једну парохију чак и у Африци (Јоханесбург) и на Новом Зеланду. земним поклонима. На крају Литургија Присуство православне дијаспоре утиче благотворно и на народе међу Пређеосвећених дарова заједно са којима и са којима православни заједнички живе. Тако данас имамо многе умилним песмама, које умекшавају и Немце, Французе, Енглезе, Американце и др. који су пригрлили древну и вечно најкаменитија срца: “Да исправитсја нову веру својих праотаца; јер и они су некад били православни, у границама молитва моја јако кадило пред тобоју”, Западне цркве, све до XI века. Тако, примајући Православље, они се у ствари “Ниње сили” на входу Литургије само враћају себи самима, својој хиљадугодишњој православној прошлости, која Пређеосвећених дарова. Ако се не је доцније била замрачена неправославним наносима. помолимо на овим богослужењима, ако им се не приближимо, нећемо ни Која је данас мисија Православне цркве у свету? разумети какво се духовно богатство Мисија Цркве у савременом свету је истоветна са њеном исконском открива у великопосним службама. мисијом. Црква је позвана и данас као и увек, да чува чисту и неискварену веру Зато је сваки (хришћанин) дужан Божијих Пророка, Апостола и Светаца; да сведочи њену Пуноћу Истине пред да се постара да бар неколико пута у онима који су, из разних разлога, ту Пуноћу вере изгубили у мањем или већем време Великог поста размакне животне степену; да иде међу све народе и све расе, крштавајући их у име Оца, Сина и прилике (свакодневне послове): Светога Духа, и учећи их да држе све оно што је Господ заповедио људима. рад, учење, животне бриге и иде на Да ли је Православна црква – мисионарска Црква? великопосне службе у седмичне дане. Црква Христова је мисионарска по својој природи. Кад би престала да буде Пост је време молитве и покајања, мисионарска, она би престала да буде Црква; била би само по имену жива, а кад је сваки од нас дужан испросити у ствари би била мртва (откривење Јованово, глава 3, стих 1). Призивање и од Господа опроштај својих грехова послање Цркве је да стално позива на покајање све оне људе и народе који су (постом и исповешћу) и спремно се већ примили Христову веру да би били “со земљи” и “светлост свету”. То је причестити светим Христовим Тајнама. њена унутарња мисија, која не сме никад да престане. Јер по речима самога У време Великог поста сваки христа, ако со обљутави, чиме ће се земља, тј. људи – осолити? Христос позива православни хришћанин треба да све хришћане свих времена: “Тако да засија светлост ваша пред људима, да се исповеди и причести минимум би видели ваша добра дела и прославили Оца вашега који је на небесима” једанпут. У исто време треба се трудити (Еванђеље по Матеју, глава 5, стих 16). и постити, да би се могли причестити Остварујући ту своју унутарњу мисију, Црква полаже сигурне темеље Светим Христовим Тајнама бар три и својој спољашњој мисији, без које је такође Црква незамислива. Ту своју пута: на првој седмици Поста, четвртој спољашњу мисију Црква остварује данас својим благодатним присуством у и на Страсној- на Велики четвртак. свету, својом дијаспором и својом проповедничком делатношћу међу свима Извор: spc.rs народима, које још увек није просветлила светлост Христовог Еванђеља.

The Path of Orthodoxy Winter 2019 • 31 Edited by: Bishop Maxim (Vasiljevic) Published by: Sebastian Press

THE SERBIAN CHRISTIAN HERITAGE OF AMERICA The Historical, Spiritual and Cultural presence of the Serbian Diaspora in North America (1815-2019) in English.

The Serbian Christian heritage of America book consists of 1000 pages, in a hardbound, with over 700 photos of the most important historical figures, churches, parishes (including yours), monasteries, frescoes, icons and other art objects. It contains professional texts of prominent historians, theologians, artists, and others who are leading experts in the areas from which they write.

This book belongs to every Christian home to serve as a reminder and symbol to us and others, and especially to future generations.

https://youtu.be/irF6eRgwXYA

https://www.sebastianpress.org

Sebastian Press: Phone: 626-289-9061 Language: English ISBN: Published: 2018 Number of pages: 1055, hardbound The Path of Orthodoxy Winter 2019 • 32