J P “SRBIJAŠUME”, BEOGRAD ŠG “Vranje” - Vranje ŠU „Vladi čin Han”
OSNOVA GAZDOVANJA ŠUMAMA ZA GJ ”KUKAVICA III” (2020 - 2029)
Vranje, 2019. god. 0.0. UVOD
0.0. UVOD
I Uvodne informacije i napomene
Gazdinskom jedinicom "Kukavica III" gazduje Šumsko gazdinstvo "Vranje" iz Vranja, preko Šumske uprave "Vladi čin Han" u Vladi činom Hanu, kao sastavni deo J.P. "Srbijašume"-Beograd. Šume i šumsko zemljište gazdinske jedinice "Kukavica III" teritorijalno pripadaju Jugoisto čnoj šumskoj oblast Južnomoravskom šumskom podru čju. OGŠ za GJ "Kukavica III" ra đena je prema odredbama Zakona o šumama (Sl. gl. RS br 30/10, 93/12 i 89/15) i Pravilnika o sadržini osnova i programa gazdovanja šumama, godišnjeg izvo đačkog plana i privremenog godišnjeg plana gazdovanja privatnim šumama (Sl. gl. RS br.122/03), ostalih Zakona koji se odnose na gazdovanje šumama, planskih dokumenata ve ćeg ranga važnosti tj. uskla đenost sa opštom osnovom (period važnosti od 01.01.2011. do 31.12.2020.godine) za Južnomoravsko šumsko podru čje. Ovo je peto ure đivanje gazdinske jedinice. Terenski podaci su prikupljeni u leto 2018. godine,po jedinstvenoj metodologiji za sve državne šume kojima gazduje JP"Srbijašume" - Beograd, koriste ći Kodni priru čnik za informacioni sistem o šumama Srbije i isti su mehanografski obra đeni. Važnost Osnove gazdovanja šumama je od 01.01.2020. do 31.12.2029. godine.
Ova OGŠ ima slede će delove:
- Tekstualni deo - Tabelarni deo - Karte I POSEDOVNE PRILIKE
1.0. PROSTORNE I POSEDOVNE PRILIKE
1.1. Topografske prilike
1.1.1. Geografski položaj gazdinske jedinice
Gazdinska jedinica "Kukavica III" prostire se izme đu slede ćih geografskih koordinata: 19º 30' 00" i 19º 36' 00" isto čne geografske dužine od Grini ča i izme đu 42º 41' 00" i 42º 97' 00" severne geografske širine. Po administrativnoj podeli gazdinska jedinica "Kukavica III" se nalazi na teritoriji opštine Vranje i to u atarima katastarskih opština: Lalince, Tumba, Golemo Selo, Studena, Gradnja, Mijakovce, Kruševa Glava i Strešak i na teritoriji Opštine Vladi čin Han u ataru katastarske opštine Kostomlatica. U privrednom smislu ova gazdinska jedinica pripada P činjskom okrugu.
1.1.2. Granice
Gazdinska jedinica se sastoji iz jednog velikog komleksa odelenja (17 -62) i drugog dela sa manjim površinama okruženim privatnim posedom. Sa saverne strane grani či sa sa GJ“Kukavica“ kojom gazduje ŠG „Leskovac“ , sa isto čne strane grani či sa sa GJ „Kukavica I“ kojom gazduje ŠG „Vranje“ , a sa zapadne i južne strane grani či sa sa privatnim posedom.
1.1.3. Površina
Ova gazdinska jedinica se prostire na teritoriji opština Vranje i Vladi čin Han. Stanje površina prema vrsti zemljišta (na činu njegovog osnovnog koriš ćenja) prikazano je slede ćom tabelom: 1. Visoke šume 1.738,22 ha 77,9% 2. Izdana čke šume 140,36 ha 6,3% 3. VPS 187,69 ha 8,4% 4. Šikare 30,61 ha 1,4 5. Šibljaci 31,13 ha 1,4% Ukupno obraslo: 2.128,01 ha 96,4%
6. Šumsko zemljište 62,61 ha 3,8% 7. Za ostale svrhe 16,77 ha 0,8% 8. Neplodno 0,64 ha 0,0% Ukupno neobraslo 80,02 ha 3,6% Ukupno gazdinska jedinica 2.208,03 ha 100.0%
Površina gazdinske jedinice iznosi 2.208,03 ha, šume i šumsko zemljište zauzimaju 2.190,62ha (99,2 %), ostalo zemljište zauzima 17,41 ha (0,8 %) površine gazdinske jedinice. Ukupno obraslo zemljište zauzima 2.128,01 ha (95,4 %) površine, od toga šume zauzimaju 2.106,75 ha (99,0 %), a šumske kulture 21,26 ha (1,0 %). Na šumsko zemljište otpada 62,61 ha (2,8 %), na neplodno 0,64 ha (0,0 %), na zemljište za ostale svrhe 16,77 ha (0,8 %), od ukupne površine. Ukupno neobraslo zemljište u čestvuje sa 80,02 ha (3,6 %).
1.2. Imovinsko pravno stanj e
1.2.1 Državni posed
U površinu gazdinske jedinice ušle su sve katastarske parcele koje su državno vlasništvo, (korisnik J.P. "Srbijašume" - Beograd) po katastru nepokretnosti opština Vranje i Vladi čin Han, a nalaze se u napred navedenim granicama gazdinske jedinice (poglavlje 1.1.2). Sve katastarske čestice nalaze se na teritoriji opštine Vranje, a unutar atara katastarskih opština: KO Lalince, KO Tumba, KO Golemo Selo, KO Gradnja, KO Mijakovce, KO Kruševa Glava i KO Strešak, kao i na teritoriji opštine Vladi čin Han u ataru KO Kostomlatica. Prema poslednjim podacima ukupna površina (državno zemljište) ove gazdinske jedinice iznosi 2.208,03 ha. Obrasla površina gazdinske jedinice je 2.128,01 ha. Ovom gazdinskom jedinicom gazduje ŠU Vladi čin Han.
1.2.2. Privatni posed
Unutar gazdinske jedinice evidentitan je odre đeni broj enklava (privatnog poseda). Ukupna površina privatnog poseda (enklava) unutar gazdinske jedinice iznosi 138,57 ha. Od privatnog poseda koje je prisutno u ovoj gazdinskoj jedinici uglavnom su pašnjaci, livade i šume. Sam na čin njihovog koriš ćenja nema bitnijeg uticaja na gazdovanje šumama ove gazdinske jedinice.
1.2.3. Spisak katastarskih parcela
Spisak katastarskih parcela po KO bi će prikazan na kraju tekstualnog dela OGŠ u tabelarnom obliku. 2.0. EKOLOŠKE OSNOVE GAZDOVANjA 2.0. EKOLOŠKE OSNOVE GAZDOVANJA 2.1. Reljef i geomorfološke karakteristike
Gazdinska jedinica “Kukavica III” se nalazi na planini Kukavici, a planina zauzima zapadni deo rodopskog planinskog sistema. Planina je izdignuta izmedju nekadašnjih jezera Leskova čkog i Vranjskog. Povla čenjem vode iz jezera i usecanjem reka formiran je reljef, a Kukavica je dobila sadašnji izgled Za GJ”Kukavica III” je karakteristi čan jedan planinski venac koji ve ćim delom svoje dužine čini spoljnu granicu, a manji deo venca se če jedinicu i odvaja slivove. Karakteristika glavnog grebena je da nema izraženih vrhova, ve ć su to široka bila sa blagim podužnim padom, a kose koje se odvajaju od glavnog grebena su strme i spuštaju se u re čne doline. Pravac pružanja glavnog grebena je sever – severozapad. Najzastupljenije se južna i jugozapadna ekspozicija. Glavni greben i mnogobrojne kose daju gazdinskoj jedinici planinski izgled. Najviša ta čka je vrh Bukovska čuka sa 1386m nadmorske visine, a najniža ta čka se nalazi u reci Veternici sa nadmorskom visinom od 437m.
2.2. Geološka podloga i tipovi zemljišta
A: geološki uslovi
Ovaj šumski kompleks spada u staru masu Balkanskog poluostrva tj. u Rodopsku masu. Postoje ći geološki podaci i naša orijentaciona istraživanja pokazuju da osnovna obeležja ove gazdinske jedinice predstavljaju gnajsevi kao najstariji škriljci ovog podru čja. Planine Rodopske mase su sastavljene od kristalnih škrilaca sa jezgrima od granita, dacita, grano-diorita, liskunskih gnajseva, mikašista i dr. Proces nastanka geoloških podloga i njihove karakteristike dat je u opštoj osnovi gazdovanja šumama Južnomoravskog šumskog podru čja.
B: pedološki uslovi
Kiselo sme đe zemljište (distri čni kambisol)
Tip zemljišta u ovoj gazdinskoj jedinici mora se posmatrati u funkciji geološke podloge, pa u tom smislu zbog izrazite dominacije kiselih silikatnih stena (metamorfnih i magmatskih) imamo dominaciju kiselog sme đeg zemljišta kao najrasprostranjenijeg tipa. Heterogenost ovog tipa zemljišta je malo izražena i manifestuje se obi čno razli čitim podtipovima u vezi sa karakterom humusnog horizonta, a koji zavisi uglavnom od vegetacije, te prema tome imamo: pašnja čkog, šumskog, ili prelaznog ka rankerima. Ovaj tip zemljišta zauzima ve će nadmorske visine. Ova zemljišta se karakterišu sa vrlo jednostavnom morfologijom, na šta presudni zna čaj ima karakter prirodne vegetacije i osobine supstrata. Šumska zemljišta imaju redovno razvijeni humusni horizont razli čite debljine (naj češ će 10 - 15cm). Prema dubini preovla đuju srednje duboka (40 - 70cm) i duboka (preko 70cm). Po mehani čkom sastavu to su peskovito ilovasta zemljišta sa najviše 35 % fizi čke gline. Struktura je slabo razvijena zbog lakog sastava i prisustva skeleta. Navedene osobine obezbe đuju zemljištu dobru propustljivost za vodu i dovoljno prisustvo vazduha. To su uglavnom umereno vlažna zemljišta sa povoljnim vodnim režimom, a naro čito srednja duboka i duboka forma. Kiselost je umereno do znatno izražena a stepen zasi ćenosti bazama je nizak. Koli čina prisutnog fosfora je ujedna čeno visoka, dok kalijuma ima dovoljno uglavnom u humusnom horizontu. U proizvodnom pogledu kisela sme đa zemljišta su zadovoljavaju ćih mogu ćnosti i to kako stvarnih tako i potencijalnih, pa predstavljaju najvrednija staništa (tipi čno šumska staništa). Jedino izrazito strme strane kao i ve će prisustvo skeleta mogu usloviti periodi čni deficit u vlazi, koji se može pojaviti periodi čno i pri povoljnim uslovima reljefa, što naro čito može ugroziti tek zasa đene biljke sve do kraja tre će vegetacione sezone, jer razvijaju koren na dubini koja je pod velikim uticajem spoljašnjih klimatskih faktora, a koji uti ču na gubitak vlage.
Humusno – silikatna zemljišta (rankeri)
U ovom podru čju pojavljuju se obi čno u višim pojasevima, što se posebno odnosi na distri čne rankere sa veoma razvijenim humusno – akumulativnim horizontom. Ovaj podtip rankera javlja se u arealu kiselih smedjih zemljišta. Klimatski faktor nije jedini u obrazovanju distri čnog rankera, a ni geološka podloga, jer se ova zemljišta jednako obrazuju i na dacitima (Besna Kobila), kao i na kristalastim škriljcima (Vlasina). Uz planinsku klimi i pretežno kiselu silikatnu podlogu, geneza ovih zemljišta te če pod vrlo složenim uticajem dominiraju će travne vrste (Nardus stricta) koja daje osnovno obeležje pašnjacima nastalim, verovatno na ra čun bukovih šuma.U ovoj zoni tipac potiskuje ostale florne elemente. Kako je tipac u ve ćem delu godine neupotrebljiv za ishranu stoke, to je ova zajednica dosta stabilna a time i njen uticaj na zemljište intenzivan i postojan. Veoma homogen travni pokriva č u vidu zbijenog busena tipca koji odvaja živi biljni pokriva č od mineralnog dela zemljišta, prilikom pošumljavanja ovih staništa nužno zahtevaju primenu meliorativnih mera u vidu parcijalne obrade riperima, gde god to dozvole uslovi terena. Poželjno je da se riperovanje obavi u jesen prethodne godine, kako bi se sadnja obavljala u ve ć slegnuto zemljište. Rankeri se na nižim nadmorskim visinama pojavljuju lokalno i ne grade ve će homogene areale. To su plitka skeletna zemljišta koja naj češ će grade komplekse sa sirozemima i koselo smedjim zemljištima. Javljaju se na svim supstratima a posebna varijanta ovih zemljišta obrazuje se na tercijalnim dacitima Grota i Oblika i dacitima koji se javljaju kao proboji u okviru Surduli čkog granodioritskog plutona. Odlika ovih rankera je da su veoma skeletni i da se često javljaju u prelazu ka skeletnim sirozemima (litosolima) na kojima je pošumljavanje veoma otežano.
2.3. Hidrografske karakteristike
GJ”Kukavica III” je bogata vodenim tokovima. Glavna reka je Veternica čija voda ne presušuje tokom cele godine i bogata je pastrmkom, naro čito u donjem toku. Ostali potoci su sa manjom koli činom vode i mnogi od njih presušuju u toku leta. Karakteristika svih reka i potoka je da imaju veliki uzdužni pad a obale su im strme i nisu pogodne za izradu šumskih izvoznih puteva. GJ obiluje izvorima i potrebno je njihovo uredjenje. Opšta hidrografska karakteristika bi bila da je reljef izrazito brdsko – planinski, ispresecan vodotocima, strmim padinama i dubokim re čnim dolinama.
2.4. Klima
Po svom geografskom položaju Južnomoravsko šumsko podru čje leži u pojasu kontinentalne klime centralnih oblasti Balkanskog poluostrva. Izraženost reljefa, ispresecanost terena ve ćim brojem re čnih dolina, pojava kotlina i izloženost terena čine da je klima ovog podru čja ipak raznovrsna. I pored nekih zajedni čkih crta za najšire podru čje može se re ći da svaka reljefski izdvojena celina ima i svoju specifi čnu klimu. Najšire posmatrano mogu se u ovom podru čju izdvojiti tri klimatske zone od kojih jedna obuhvata Vardarsku kotlinu i šire re čne doline, druga planinsko podru čje, a tre ća prelazna, koja obuhvata podgorja planina i manjih kotlina. Vranjska kotlina i južni deo podru čja izloženi su mediteranskim uticajima dolinom Vardara preko niske preševske previje. Indikator ove klime je i pitomi kesten. Suprotno klimi u Vranjskoj kotlini, u planinskom podru čju vlada planinska klima koju karakterišu dosta duge i oštre zime sa velikom količinom snega i kratka leta sa nešto ve ćim padavinama nego u kotlinama. U ovoj zoni glavna vrsta drve ća je bukva. U prelaznoj oblasti, izme đu dve navedene klimatske zone, vlada klima koja je pod uticajem blage kotlinske i visijske planinske klime. U njoj ipak preovla đuje umereno kontinentalna klima. U ovoj zoni javljaju se termofilne i svetloljubive vrste drve ća. Za analizu meteoroloških elemenata, koriš ćeni su podaci prikazani u tabelama mereni na obi čnoj meteorološkoj stanici (ob) Kukavica, koja je smeštena na 1.250m nadmorske visine.
Vodeni talozi
Pod vodenim talozima podrazumevamo sve vrste kondenzovane i sublimirane vodene pare u atmosferi, koje padaju na zemlju u te čnom ili čvrstom stanju. Godišnje koli čine padavina iznose 934mm. Najve ća koli čina padavina je u decembru i maju mesecu, a najsuvlji mesec je novembar. Vodeni talozi u mm (Meteorološki godišnjak):
Stanica I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII god. Kukavica 59 66 73 91 112 100 58 50 68 58 109 71 934
Relativna vlažnost vazduha
Relativna vlažnost vazduha je veoma zna čajan faktor za razvoj šuma i javlja se kao opredeljuju ći faktor transpiracije biljaka i površinskog isparavanja. Vlažnost zemljišta najviše zavisi od relativne vlage vazduha. Relativna vlažnost vazduha je najve ća u zimskim mesecima kada su temperature niske, dok je u toku leta najniža. Suvo ća vazduha leti ima za posledicu veliku evapotranspiraciju i isušivanje zemljišta do znatne dubine. Najniže vrednosti ima u aprilu, maju i junu, a najviše u decembru, januaru i februaru. Prose čna godišnja relativna vlažnost vazduha iznosi 80%, što odgovara kontinentalnom klimatu. Srednja mese čna relativna vlažnost vazduha u % (Meteorološki godišnjak):
Stanica I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII god. Kukavica 82 88 82 78 78 79 77 71 76 82 88 86 80
Temperatura vazduha Temperatura vazduha u °C (Meteorološki godišnjak):
Stanica I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII god. Kukavica -3,0 -2,7 0,5 4,6 10,2 13,7 15,9 16,5 12,6 8,2 3,4 -0,4 6,6
• Najtopliji mesec je avgust, a najhladniji januar. • Apsolutni maksimum temperature iznosi 30,0 ºC. • Apsolutni minimum temperature iznosi – 19,0 ºC.
Srednja maksimalna temperatura vazduha u °C:
Stanica I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII god. Kukavica 0.8 0.9 3.9 8.9 14.5 17.5 20.0 21.2 16.7 10.7 5.4 2.3 10.2
Srednja minimalna temperatura vazduha u °C:
Stanica I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII god. Kukavica -5,3 -5,8 -2,9 1,6 6,8 7,8 11,7 12,5 8,7 4,9 0,5 -3,3 3,1
Obla čnost
Obla čnost u desetinama (Meteorološki godišnjak):
Stanica I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII god. Kukavica 5.8 5.1 6.8 7.4 6.9 5.8 4.0 2.3 3.5 4.7 2.9 6.1 5.1
Srednja godišnja obla čnost od 5,1 desetina pokrivenosti neba pokazuje da je ovo relativno sun čano podru čje.
Vazdušni pritisak
Vazdušni pritisak u mb (Meteorološki godišnjak):
Stanica I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII god. Kukavica / / / / / / / / / / / / /
Sneg
Broj dana sa snegom u toku godine (Meteorološki godišnjak): Kukavica - 35 dana.
Magla
Broj dana sa maglom u toku godine (Meteorološki godišnjak): Kukavica - 63 dana.
Vetar
Kretanje vazduha u atmosferi naziva se strujanje, koje ima svoj po četak i kraj (cirkulacija je kretanje vazduha sa zatvorenim linijama strujanja). U atmosferi uvek postoji nekakvo strujanje. Vetar predstavlja horizontalno kretanje vazduha. Za opštu karakteristiku klime je od zna čaja brzina, pravac i čestina javljanja vetra. Sve se ovo odražava na vegetaciju kao i na zemljište. U prvom slu čaju u smislu uve ćanja transpiracije biljaka, a u drugom smislu isušivanja zemljišta. Za razliku od ostalih klimatskih elemenata, vetar nije skalar, ve ć je vektorska veli čina. To zna či da je potpuno definisan sa tri elementa: pravac, smer i intenzitet. Ipak, u praksi je vetar odre đen sa dva elementa i to: pravcem (koji podrazumeva smer) i brzinom ili ja činom. Pravac vetra predstavlja stranu sveta sa koje vetar duva (N-sever; E-istok; S-jug; W-zapad). Brzina vetra je put kojim vazdušne čestice pre đu u jedinici vremena (m/s). Ja čina vetra je efekat njegovog dejstva na odre đene predmete (Boforova skala od 0 do 12 stepeni). Vetar je zna čajan element koji uti če na formiranje klime odre đenog područja izazivaju ći razlike u temperaturi, donose ći padavine ili sušu. Vetrovi se javljaju kao stalni kada imaju lokalne izvore i prouzrokuju lokalne vremenske nepogode, ili kao povremeni ako ih stvaraju prodori vazduha iz susednih oblasti. Vetar je kao klimatski elemenat veoma važan. Na prvom mestu ima uticaj na temperaturne odnose i vlažnost vazduha, a zatim od njega zavisi i obla čnost i padavine. Raspodela vetra na zemlji uglavnom zavisi od raspodele vazdušnog pritiska. Na pravac i brzinu vetra uti če još i reljef zemljišta. Vetar donosi sa sobom odlike one klime odakle duva.
2.5. Opšte karakteristike šumskih ekosistema
Gazdinska jedinica "KUKAVICA III" , po vertikalnom rasporedu vegetacije, pripada brdsko - planinskom pojasu. U ovoj gazdinskoj jedinici izdvojeni su slede ći tipovi šumskih ekosistema: 1. Kompleks (2) kserotermofilnih sladunovo-cerovih i drugih tipova šuma 2. Kompleks (3) kseromezofilnih kitnjakovih, cerovih i grabovih tipova šuma 3. Kompleks (4) mezofilnih bukovih i bukovo-četinarskih tipova šuma Kompleksi (pojasevi) dalje se raš članjuju na cenoekološke grupe tipova šuma, na osnovu saznanja o vegetaciji i zemljištu. Prema navedenom kriterijumu za ovu gazdinsku jedinicu izdvojene su slede će cenoekološke grupe tipova šuma • 21 - Šuma sladuna i cera (Quercion frainetto) na sme đim i lesiviranim zemljištima • 31 - Šuma kitnjaka i cera (Quercion petraeae-cerris) na razlicitim smedjim zemljištima • 42 - Planinska šuma bukve (Fagenion moesiacae montanum ) na razlicitim smedjim zemljištima Cenoekološke grupe tipova šuma dalje se raš članjuju na grupe ekoloških jedinica, koje predstavljaju pojedine biljne zajednice, naj češ će ranga asocijacije okarakterisane zemljištima na kojima se javljaju. U ovoj gazdinskoj jedinici izdvojene su slede će grupe ekoloških jedinica • 212 - Tipi čna šuma sladuna i cera (Quercetum frainetto-cerris typicum) na sme đim lesiviranim zemljištima • 311 - Šuma kitnjaka (Quercetum montanum) na sme đim zemljištima • 421 - Planinska šuma bukve (Fagetum moesiacae montanum) na razli čitim smedjim zemljištima
212 - Tipi čna šuma sladuna i cera (Quercetum frainetto-cerris typicum) na sme đim lesiviranim zemljištima
Tipi čne šume sladuna i cera predstavljaju klimazonalnu zajednicu najve ćeg dela Srbije bez pokrajina, koja je razvijena na manjim nagibima i nadmorskim visinama do oko 600 metara, na razli čitim sme đim zemljištima (naj češ će gajnja čama, formiranim na jezerskim sedimentima). Edifikatori su sladun i cer, a javlja se još i ve ći broj drvenastih vrsta, pretežno kserofilnih: Sorbus torminalis, Sorbus domestica, Fraxinus ornus, Tilia argentea, Pyrus pyraster, Cornus mas, Crataegus monogyna, Viburnum lantana, Rosa arvensis i dr. Zajednice sladuna-cera su uglavnom iskr čene (zbog proširivanja poljoprivrednih površina), ili jako degradirane i nalaze se o čuvane samo na malim površinama. Zemljišta su naj češ će srednje duboka (30-60 cm) sme đa. I pored osrednje dubine proizvodna vrednost ovih zemljišta je za šumu sladuna i cera zadovoljavaju ća.
311 - Šuma kitnjaka i cera (Quercetum montanum) na sme đim zemljištima
Šume kitnjaka u kojima je on jedini edifikator, javljaju se naj češ će na nadmorskim visinama od 400-800m. to su specifi čni uslovi. Naj češ će se radi o silikatnim podlogama i manje-više plitkim i skeletnim i skeletnim kiselim sme đim zemljištima koja su često izložena eroziji. To su često glavice i grebeni, ili tople ekspozicije ja čih nagiba, ve ć po samom položaju izloženi spiranju zemljišta, što uz mali sklop svetloljubivog kitnjaka i oskudnu stelju dovodi do degradacije.
421 - Planinska šuma bukve (Fagetum moesiacae montanum) na razli čitim sme đim zemljištima
Odlikuje se gustim sklopom, dominacijom bukve u spratu drve ća i oskudnim spratom žbunja. Zbog jake zasene prizemna flora je slabo razvijena, osim u prole ćnom aspektu - pre olistavanja bukve - kada je zastupljen ve ći broj geofita. Bukva je u ovom podru čju osvojila staništa koja joj odgovaraju, potisnula druge vrste drve ća, što nije posledica samo uticaja čoveka i stanišnih faktora, ve ć i promena ne samo u fitoklimi i pedoklimi i zemljištu u celini ve ć u celokupnoj vegetaciji planinskih masiva ovog podru čja. Bukva se javlja na razli čitim ekspozicijama i nagibima do 25º. U jako sklopljenom spratu drve ća apsolutno dominira bukva (Fagus moesiaca), a primešan se javlja ve ći broj mezofilnih vrsta drve ća, uglavnom srednjeevropskog areal-tipa, a to su: Acer pseudoplatanus, Acer platanoides, Acer campestre, Quercus petraea, Carpinus betulus, Prunus avium, Ulmus montana, Tilia platyphyllos, Tilia cordata, Fraxinus excelsior, Pyrus pyraster, Malus sylvestris i dr. U vrlo oskudnom spratu žbunja naj češ će se sre ću slede će vrste: Sambucus nigra, Daphne mezereum, Daphne laureola, Lonicera xylosteum, Euonymus latifolius, Coryllus avellana i dr. U spratu prizemne flore koji je oskudan u toku vegetacionog perioda, a bujan u rano prole će naj češ će vrste su: Dryopteris filix-mas, Athyrium felix-femina, Polystichum aculeatum, Epilobium montanum, Cardamine bulbifera, Cardamine enneaphyllos, Mycelis muralis, Mercurialis perennis, Arum maculatum, Sanicula europaea, Anemone ranunculoides, Polygonatum multiflorum, Allium ursinum, Rubus hirtus, Asperula odorata, Salvia glutinosa i dr. Zbog maritimne i humidne mikroklime kao i jakog sklopa sprata drve ća, u planinskim bukovim šumama, mikroklimatski uslovi su vrlo povoljni - pod krošnjama stabala relativna vlažnost vazduha je velika, a insolacija i ja ča vazdušna strujanja su svedena na minimum. Povoljni mikroklimatski uslovi kao i stelja bukve i primešanih vrsta omogu ćavaju stvaranje mul-humusa i obrazovanje dubokih, vlažnih i plodnih eutri čnih i distri čnih sme đih zemljišta.
2.6. Opšti faktori zna čajni za stanje šumskih ekosistema
Prilikom prou čavanja šumskih ekosistema posebno mesto zauzima prou čavanje staništa. Karakteristike staništa manifestuju se kroz osnovne ekološke faktore i to: 1. Klimatski faktori, u koje spadaju: temperatura, atmosferski talog i vlaga vazduha, svetlost, vetar i dr.; 2. Orografski faktori, koje čine: reljef, nadmorska visina, ekspozicija terena, nagib terena, mikroreljef i dr.; 3. Geološka podloga (mati čni supstrat), zna čajna je za obrazovanje razli čitih tipova zemljišta; 4. Edafski faktori ili zemljišni faktori, deluju preko fizi čkih i hemijskih osobina zemljišta i kao sredina za razvoj korenovog sistema biljaka; 5. Biološki činioci me đu kojima su najvažniji biljni i životinjski svet i čovek kao poseban antropogeni faktor. Svi gore navedeni ekološki faktori u prirodi deluju zajedno, tj. kao celina, odnosno kao kompleks faktora. Oni su me đusobno povezani deluju ći jedan na drugoga i na sredinu, me đusobno se dopunjiju i zamenjuju.
Klimatski faktori pokazuju karakteristike kontinentalne i umereno-kontinentalne klime sa toplim i kratkim letima, dugim i oštrim zimama, sa povoljnom koli činom padavina (donji delovi gazdinske jedinice), a koja na ve ćim nadmorskim visinama prelazi u planinsku klimu sa velikom koli činom vlage koja omogu ćava dovoljno trajanje vegetativnog perioda.
Mikroklima šumskih staništa
Prilikom analize šumskih staništa na jednom širem podru čju (regionu) nije samo dovoljno da se upoznaju karakteristike regionalne klime (makroklime), ve ć treba da se znaju i klimatske karakteristike na užem prostoru – mikroklima svakog staništa. Ustanovljavanje razlike u mikroklimi susednih staništa, služi nam u oceni ekoloških karakteristika pojedinih šumskih – ekoloških jedinica. Pri analizi šumskih staništa mikroklimatska istraživanja su veoma dragocena za ocenu sli čnosti i razlika šumskih ekosistema, kao i veze koje postoje izme đu njih. Orografski faktori (reljef, nadmorska visina, ekspozicija, inklinacija, konfiguracija terena itd.) ukazuju na to da su ovo tipi čna šumska staništa.
Izloženost terena (ekspozicija)
Ekspozicija terena u velikoj meri uti če na izgled i sastav šuma i staništa u celini. Ekspozicija ima bitan uticaj na klimatske i edafske (zemljišne) uslove odre đenog staništa. Najviše se me đusobno razlikuju severne i južne ekspozicije. Razlike su u stepenu osun čavanja terena, temperaturi i vlažnosti vazduha, zemljišta i dr. Ove razlike izme đu severnih i južnih ekspozicija mogu biti vrlo izražene i ekstremne i uti ču na formiranje odre đenih tipova šuma.
Nagib terena i šuma
Nagib terena (kao i ekpozicija) ima višestruke uticaje na promene klimatskih i edafskih uslova. Nagib terena ima vidnog uticaja na stepen zagrevanja staništa, dubinu zemljišta, vlažnost zemljišta, zadržavanje snežnog pokriva ča i dr. Sa pove ćanjem ugla nagiba terena na južnim i zapadnim ekspozicijama pove ćava se koli čina toplote i intenzitet osun čavanja, a na severnim stranama je obrnuto, smanjuje se. Prema tome, nagib terena zajedno sa ekspozicijom bitno menja mikroklimatske uslove staništa.
Nadmorska visina i šuma
Promene nadmorske visine uti ču na promene osnovnih karakteristika klime (temperatura vazduha, vlažnost vazduha, koli čina i raspodela atmosferskog taloga, režim svetlosti i dr.). Sniženjem temperature, manjom ukupnom koli činom toplote i skra ćenjem vegetacionog perioda, sa porastom nadmorske visine menjaju se I vrste drve ća koje grade odgovaraju će zajednice. Zbog pooštrenih klimatskih i drugih uslova na ve ćim nadmorskim visinama u sastojinama ima manji broj stabala po hektaru i ona su manjih visina i ukupna produkcija drvne zapremine je manja.
Edafski faktori (tip zemljišta, dubina, skeletnost, pedološka podloga, sastav i dr.), potvr đuju da su staništa dobra.
Uslovi zemljišta
Za nastanak odre đenih tipova zemljišta zna čajni su slede ći faktori: geološka podloga, reljef, klima, vegetacija i čovek. Svi ovi faktori imaju ve ću ili manji ulogu, deluju zajedno i kompleksno, a rezultat njihovog delovanja su razli čita zemljišta. Za uspešan rast drve ća prvenstveno je potrebna dovoljna fiziološka dubina i povoljne fizi čke (dovoljno vode, vazduha) i hemijske (ph, sastav zemljišnog rastvora i dr.) osobine zemljišta. Zaklju čuje se da razli čiti faktori uti ču na formiranje razli čitih tipova zemljišta, a na njima i odgovaraju ći tipovi vegetacije, kako livadsko-pašnja čke, tako i šumske.
Bioti čki faktori (uticaj antropogenih činilaca i zastupljenost pojedinih tipova šuma) povoljno uti ču na stanište, vodni režim i ostale činioce koji su u me đusobno zavisnim odnosima.
Bioti čki činioci – biljni i životinjski svet i čovek
Osnovne vrste drve ća – edifikatori i subedifikatori, tj. dominantne vrste u spratu drve ća, najvažnija su karika šumske biocenoze. Pored toga što su najbrojnije zastupljene, one u najve ćoj meri uti ču na formiranje biotopa (staništa) i na život svih ostalih organizama u biocenozi. Pored toga oni su glavni nosioci produkcije, tj. razvoja proizvodnih karakteristika svakog pojedinog tipa šume. Me đutim u lancu interakcije živih i neživih delova šumskog ekosistema, pored drve ća, zna čajni su i svi drugi biljni organizmi. Oni deluju posredno ili neposredno, na stanište, jedni na druge, na životinjski svet itd. Životinjski i biljni svet u šumskoj biogeocenozi su vrlo tesno povezani. Dok ve ćini životinja biljke služe direktno za ishranu, vrlo mali broj vrsta u šumi se hrani životinjama. Životinje u velikoj meri uti ču na biljke neposredno (oprašivanje, raznošenje semena i dr.) i posredno (svojom aktivnoš ću menjaju stanište – mehani čko usitnjavanje, mešanje i ubrzavanje razlaganja organskih materija, đubrenje i dr.). Kao poreme ćaj prirodne ravnoteže u šumi zoogeni i fitogeni faktori su uvek tesno povezani, a naj češ ći primarni uzro čnik je čovek. Pojava kalamiteta insekata (gubar, mrazovac i dr.) naj češ će su posledica čovekovog nerazumnog odnosa prema šumi. Posledice ovih kombinovanih zooantropogernih uticaja su degradirane šume.
3.0. PRIVREDNE KARAKTERISTIKE 3.0. PRIVREDNE KARAKTERISTIKE 3.1. Opšte privredne karakteristike podru čja
Pošto su drvno – preradjiva čki kapaciteti u ovom podru čju jako razvijeni, velika je potreba za drvnim sortimentima. Pored toga stanovništvo ovih krajeva mahom koristi ogrevno drvo za grejanje. U ekonomskom smislu zna čaj ovih šuma je veoma veliki za razvoj i opstanak ovog kraja. 3.2. Ekonomske i kulturne prilike
GJ”Kukavica III” se nalazi na teritoriji Opština Vranje i Vladi čin Han, pa će biti izneti opšti podaci za obe opštine. Opština Vranje se prostire na površini od 860 km 2, od čega poljoprivredno zemljište zauzima 44.721ha, a pod šumom je 32.478 ha. Na teritorije Opštine Vranje je smešteno 105 naselja. Sem Vranja i Vranjske Banje kao privredih i kulturnih centara, koji imaju gradski karakter, sva ostala naselja su seoskog karaktera. Po poslednjem popisu na teritoriji Opštine Vranje ima 87.288 stanovnika. Opština Vladi čin Han zauzima površinu od 366km 2, od čega poljoprivredno zemljište zauzima 13.637ha, a pod šumom je 15.049 ha. Na teritoriji Opštine Vladi čin Han je smešteni 51 naselje. Pošto je ovo brdsko-planinsko podru čje, najzna čajnije privredne grane uz industriju su poljoprivreda i šumarstvo. Stanovništvo okolnih sela se pretežno bavi zemljoradnjom, sto čarstvom i vo ćarstvom ekstezivnog tipa. Vi čak proizvoda se plasira na lokalnim pijacama ili se predaje putem otkupa za industrijsku proizvodnju. Šumarstvo kao privredna grana ima veliki zna čaj za ovaj kraj, jer se upošljava veliki broj stanovnika na poslovima u šumarstvu.
3.3. Organizacija i materijalna opremljenost
Južnomoravskim šumskim podru čjem gazduje šumsko gazdinstvo "Vranje" iz Vranja, koje je u sastavu JP "Srbijašume" iz Beograda. U okviru šumskog gazdinstva postoji pet šumskih uprava: • Šumska uprava "Bosilegrad" • Šumska uprava "Bujanovac" • Šumska uprava "Vranje" • Šumska uprava "Surdulica" • Šumska uprava "Vladi čin Han"
JP "Srbijašume" je u svoju organizacionu praksu, u sistem organizovanja i gazdovanja šumama, uvelo šumsku upravu kao osnovnu organizacionu jedinicu, odnosno revirni sistem (revir je najniža organizaciona jedinica). Osnovna karakteristika revirnog sistema je da su upravni poslovi odvojeni od stru čno-izvršnih poslova na terenu, na taj na čin što upravnu jedinicu čini više gazdinskih jedinica-revira, koji su ujedinjeni u šumskoj upravi kao celini. Upravnu jedinicu čini uprava - kojom rukovodi šef ŠU, dok gazdinsku jedinicu čini revir kojim upravlja revirni inženjer, njemu je povereno sprovo đenje svih radova na terenu. Kvalifikaciona struktura zaposlenih po stepenu stručnosti u šumskoj upravi "Vladi čin Han" je slede ća:
- VSS 4 (šumarski inžinjeri) - SSS 17 (šumarski tehni čari) - SSS 3 (administracija) - VKV 16 (voza či i rukovaoci) - NKV 5 (šumski radnici)
Ukupno zaposlenih: 42 radnika
Materijalno - tehni čka opremljenost Šumske uprave "Vladi čin Han" je slede ća:
- LKT traktor 1 kom. - Kamion FAP 4 kom. - Buldozer 3 kom. - Terensko vozilo Lada Niva 9 kom - Motorna testera 9 kom. - Moped APN6 2 kom. - Poslovna-upravna zgrada 1 kom. - Šumska ku ća 1 kom. - Baraka 1 kom.
3.4. Dosadašnji zahtevi prema šumama u gazdinskoj jedinici i dosadašnji na čin koriš ćenja šumskih resursa
Dosadašnje koriš ćenje potencijala šuma i šumskog zemljišta iz ove gazdinske jedinice se zasnivao na koriš ćenju drvne mase boljeg kvaliteta za primarnu preradu drveta, kao i potrebu za ogrevnim drvetom za lokalno stanovništvo. Treba napomenuti da ogrevno drvo iz ove gazdinske jedinice ne može podmiriti sve potrebe stanovništva, ve ć će se snabdevati iz ostalih gazdinskih jedinica ŠU Vladi čin Han. Koriš ćenje ostalih šumskih resursa u dosadašnjem periodu nije bilo.
3.5. Mogu ćnost plasmana šumskih proizvoda
Možemo kazati da su kapaciteti drvne industrije (sa tehni čko - tehnološkog aspekta) u dovoljnoj meri uskla đeni sa prinosnim mogu ćnostima šuma (posmatrano na čitavom šumskom podru čju) tako da ne postoje nikakvi ograni čavaju ći faktori u pogledu realizacije i plasmana proizvodnje. Pored kapaciteta za preradu drveta treba pomenuti velike potrebe lokalnog stanovništva za ogrevnim drvetom (lokalna pravna i fizi čka lica) iako je udeo privatnih površina pod šumom dosta veliki na celoj teritoriji opštine. Kupci tehni čke oblovine: • "SIMPO" AD Vranje; • DN COMPANY KD Prekodolce, Vladi čin Han; • VIATEC WOOD DOO Ždeglovo, Leskovac; • GN KOMERC-INŽENJERING DOO, Vladi čin Han; • BLAND DOO Zlo ćudovo; • NIVAN KOMERC DOO Strojkovce, Leskovac; • DRVOPRODUKT DOO Velika Grabovnica, Leskovac; • RAN ĐELOVI Ć DOO Strojkovce, Leskovac; • DRVOPRODUKT-KOCI Ć DOO Strojkovce, Leskovac.
4.0. FUNKCIJE ŠUMA 4.0. FUNKCIJE ŠUMA 4.1. Osnovne postavke i kriterijumi pri prostorno-funkcionalnom reoniranju šuma i šumskih staništa u gazdinskoj jedinici
Zbog brojnih koristi za društvo u celini, šume i šumsko zemljište su po Zakonu o šumama "dobro od opšteg interesa", pa je prema tome gazdovanje šumama i šumskim podru čjima složen i odgovoran zadatak. Polaze ći od potreba i zahteva društva u odnosu na šume i šumska podru čja, neophodno je utvrditi potencijal šuma i šumskih staništa i definisati funkcije šuma, to jest odrediti osnovnu (prioritetnu) namenu šuma u šumskom podru čju. Mnogobrojna dejstva šuma nazivamo funkcijama šuma i imaju trajan zna čaj za ljudsko društvo, a mogu će ih je uslovno svrstati u tri grupe:
- Proizvodne funkcije - Opštekorisne funkcije - Socijalne funkcije
Proizvodne funkcije šuma - predstavljene su proizvodnjom drveta (tehni čko i prostorno), divlja či (krupne i sitne), šumskog semena i ostalih proizvoda šuma (lekovito bilje, pe čurke, šumski plodovi i dr.).
Opštekorisne funkcije šuma - podrazumevaju zaštitne, hidrološke, klimatske, higijensko-zdravstvene i druge funkcije šuma.
Socijalne funkcije šuma - u ove funkcije šuma ubrajamo: turisti čno rekreativne, obrazovne, nau čno- istraživa čke, odbrambene i druge funkcije.
U svakoj šumi ili njenom delu istovremeno se ostvaruje više funkcija šuma koje se vremenski i prostorno prepli ću i svaki od njih ima manji zna čaj za širu društvenu zajednicu. Sve ove funkcije šuma potrebno je uvažiti i me đusobno uskladiti kako bi se ostvario maksimalan ekološki i ekonomski efekat za širu društvenu zajednicu. Postupak pri prostorno-funkcionalnom reoniranju šuma, pri čemu usvajamo princip polifunkcionalnosti, polazi od utvr đivanja prioritetne (najzna čajnije) funkcije šume. Utvr đivanje prioritetne funkcije (osnovne namene) u osnovi polazi od:
1. Usvajanja unapred utvr đenih zakonskih rešenja, kojima je namena šuma ili pojedina čnih njenih delova ve ć utvr đena, a u skladu s tim i prioritetna funkcija i cilj gazdovanja njome uslovljen. 2. Da se na osnovu poznatih kriterijuma izvrši utvrđivanje prioritetne funkcije šuma, odnosno da se izvrši pojedina čno vrednovanje šuma ili njenih delova vezanih za svaku konkretnu funkciju, a da se u fazi integralne analize polifunkcijalnog karaktera utvrdi prioritetna funkcija.
Nakon utvr đivanja prioritetne funkcije potrebno je ostale funkcije usaglasiti i razrešiti me đusobne konflikte. Ovo podrazumeva utvr đivanje me đusobnog odnosa pojedinih funkcija prema prioritetnoj funkciji šuma, odnosno u kojoj meri se mogu ostvariti pored prioritetne funkcije i druge funkcije šuma. Odnos pojedinih funkcija prema prioritetnoj funkciji može biti slede ći:
1. Da su pojedine funkcije šuma spojive sa prioritetnom funkcijom, odnosno da se sa istim funkcionalnim zahtevima u potpunosti ostvaruju i druge funkcije šuma i tada možemo govoriti o prioritetnim funkcijama šuma. 2. Da se pojedine funkcije šuma nalaze u izvesnom konfliktu sa prioritetnom funkcijom ili da za svoje ostvarenje zahtevaju druga čije funkcionalne zahteve, tako da se ne ostvaruju u potpunosti, ali ih je potrebno planirati u onoj meri u kojoj ne ugrožavaju prioritetnu funkciju i u tom smislu predstavljaju dopunske funkcije šuma. 3. Da su pojedine funkcije šuma toliko suprotne prioritetnoj funkciji te se ne mogu ostvarivati, a u skladu s tim ne mogu se ni planirati, pa se kao takve mogu nazvati isklju čive funkcije.
4.2. Funkcije šuma i namena površina
S obzirom na sve složenije funkcije šuma zbog kojih je neophodno planirati razli čite ciljeve gazdovanja u pojedinim delovima šumskog kompleksa, name će se potreba da se izvrši prostorna podela šumskog kompleksa, u zavisnosti od prioritetne namene (funkcije) njihovih pojedinih delova. Na osnovu zate čenog stanja i utvr đenog potencijala šuma i šumskog zemljišta i Zakonske i podzakonske regulative koja se odnosi na gazdovanje šumama u gazdinskoj jedinici "Kijevac" utvr đene su slede će globalne i prioritetne funkcije šuma:
Globalna namena Osnovna namena
1. Šume i šumska staništa sa proizvodnom funkcijom (10) Namenska celina 10 - Proizvodnja tehni čkog drveta 2. Šume sa proizvodno - zaštitnom funkcijom (11) Namenska celina 12 – Proizvodno – zaštitna šuma 3. Šume sa prioritetnom zaštitnom funkcijom (12) Namenska celina 66 - Stalna zaštita šuma ( izvan gazdinskog tretmana)
Namenska celina "10" - Proizvodnja tehni čkog drveta
Za ovu namensku celinu prioritetna funkcija je maksimalna i trajna proizvodnja drveta najboljeg kvaliteta. Istovremeno sa ispunjavanjem proizvodne funkcije, maksimalno se ostvaruje i proizvodnja kiseonika posebno specifi čne, a sa ekološkog aspekta vrlo zna čajne. Pored ovih funkcija ostvaruju se i ostale funkcije šuma samo sa manjim stepenom i predstavljaju dopunske funkcije. Isklju čivih (potpuno konfliktnih) funkcija skoro da nema.
Funkcionalni zahtevi sastojina za ostvarenje ove namenske celine sadržani su u:
• izboru vrsta drve ća na tipološkoj osnovi • forsiranju mešovitih sastojina radi obezbe đenja njihove biološke stabilnosti • forsiranju svih do sada poznatih uzgojno-strukturnih oblika u skladu sa osobinama vrsta drve ća i staništa na kome se nalaze • forsiranju potpunog sklopa • forsiranju optimalne šumovitosti • melioraciji degradiranih šuma • primeni mehanizacije u svim fazama nege sastojina i se či i izradi drvnih sortimenata • optimalnoj otvorenosti šumskog kompleksa šumskim saobra ćajnicama (putevi, vlake).
Namenska celina "26" – Zaštita zemljišta I stepena
Prioritetna funkcija u ovoj namenskoj celini je zaštita zemljišta od vodne erozije. Kriterijumi za izdvajanje ove namenske celine obuhvataju:
• erozione brazde na površini zemljišta • strme do vrlo strme strane nagiba preko 30° • suva i plitka skeletna zemljišta • strane sa nagibom preko 20° na ilovastoj podlozi • dvoslojna zemljišta i na manjim nagibima
Funkcionalni zahtevi sastojina za protiverozionu zaštitu zemljišta su:
• izboru vrsta na tipološkoj osnovi • potpuna obraslost • prebirna struktura sastojina, u uslovima gde to ne odgovara biološkim osobinama vrsta drve ća, formirati dvospratne i višespratne sastojine • forsiranje izdana čkih sastojina na dvoslojnim zemljištima • isklju čiti proizvodnju duga čkih sortimenata • granjevinu ostavljati u sastojini uz potpunu uspostavu šumskog reda • mehanizovani na čin izvla čenja podrediti animalnom • se ču i izvla čenje sortimenata ograni čiti na zimski period • zabraniti spuštanje i izvla čenje stabala po liniji najve ćeg pada terena • gustinu šumskih komunikacija svesti na minimum • preventivna zaštita šuma od šumskih šteto čina (ento i fito porekla), kao i od požara.
Isklju čuju se čiste se če na velikim površinama, odnosno rekonstrukcija degradiranih šuma mora se vršiti na manjim površinama u više navrata. Intenzitet se ča mora biti umereniji i češ ći. Podrazumeva se da obnavljanje ovih šuma mora biti dugog perioda (stvaranje raznodobnih ili prebirnih šuma).
Namenska celina "66" - Stalna zaštita šuma (izvan gazdinskog tretmana )
Šume svrstane u ovu namensku celinu nalaze se, naj češ će na gornjoj granici vegetacije, na izuzetno vrletnom i nepristupa čnom terenu (nagibima preko 40°), šume u klisurama i sli čno. S obzirom na nepristupa čne i vrletne terene na kojima se prostiru, sastojine ove namenske celine ostaju bez gazdinskih tretmana. Sami orografski uslovi bili su odlu čuju ći faktor da se ove sastojine prepuste prirodnim procesima razvoja. Gledano sa ekonomskog aspekta bilo kakvo gazdovanje ovim sastojinama je onemogu ćeno te su u daljem razvoju prepuštene same sebi i prirodi.
4.3. Gazdinske klase
Prema Pravilniku o sadržini osnova i programa gazdovanja šumama, godišnjeg izvo đačkog plana i privremenog godišnjeg plana gazdovanja privatnim šumama, (Sl. gl. SRS br. 122/2003) gazdinsku klasu ( čl.4) čine sve sastojine iste namene, istih ili sli čnih stanišnih uslova (po ekološkoj pripadnosti ili tipu šume) i sastojinskog stanja (po sastojinskoj pripadnosti), za koje se utvr đuju jedinstveni ciljevi i mere gazdovanja. Usvajaju ći napred navedeno, gazdinske klase formirali smo na osnovu tri kriterijuma: namene površine, sastojinske pripadnosti i pripadnosti grupi ekoloških jedinica. Gazdinsku klasu ozna čava osam brojeva, od kojih prva dva broja ozna čava namensku celinu, slede ća tri broja po redu ozna čavaju sastojinsku celinu, a zadnja tri broja ozna čavaju grupu ekoloških jedinica. U gazdinskoj jedinici "Kukavica III" utvr đene su slede će gazdinske klase: G. K. Sastojinska celina Grupa ekoloških jedinica
G.K. Sastojinska celina Grupa ekoloskih jedinica Namenska celina 10 - Proizvodnja tehni čkog drveta 421.Planinska šuma bukve (Fagetum moesiacae montanum) 10175421 175.Izdana čka š uma graba na razlicitim smedjim zemljiš tima 421.Planinska šuma bukve (Fagetum moesiacae montanum) 10191 421 196.Visoka š uma cera na razlicitim smedjim zemljiš tima 421.Planinska šuma bukve (Fagetum moesiacae montanum) 10270421 270.Izdana čka šuma OTL na razlicitim smedjim zemljiš tima G.K. Sastojinska celina Grupa ekoloskih jedinica 421.Planinska šuma bukve (Fagetum moesiacae montanum) 10301 421 301.Visoka š uma kitnjaka na razlicitim smedjim zemljiš tima 421.Planinska šuma bukve (Fagetum moesiacae montanum) 10308421 308.Devastirana š uma kitnjaka na razlicitim smedjim zemljiš tima 421.Planinska šuma bukve (Fagetum moesiacae montanum) 10325 421 325.Izdana čka šima bagrema na razlicitim smedjim zemljiš tima 351.Visoka (jednodobna) šuma 421.Planinska šuma bukve (Fagetum moesiacae montanum) 10351421 bukve na razlicitim smedjim zemljiš tima 421.Planinska šuma bukve (Fagetum moesiacae montanum) 1036042 1 360.Izdana čka š uma bukve na razlicitim smedjim zemljiš tima 421.Planinska šuma bukve (Fagetum moesiacae montanum) 10362421 362.Devastirana š uma bukve na razlicitim smedjim zemljiš tima 469.Vešta čki podignuta 421.Planinska šuma bukve (Fagetum moesiacae montanum) 10469421 sastojina ostalih liš ćara na razlicitim smedjim zemljiš tima 470.Vešta čki podignuta 421.Planinska šuma bukve (Fagetum moesiacae montanum) 10470421 sastojina smr če na razlicitim smedjim zemljiš tima 475.Vešta čki podignuta 421.Planinska šuma bukve (Fagetum moesiacae montanum) 10475421 sastojina crnog bora na razlicitim smedjim zemljiš tima 476.Vešta čki podignuta 421.Planinska šuma bukve (Fagetum moesiacae montanum) 10476421 meš ovita sastojina crnog bora na razlicitim smedjim zemljiš tima 477.Vešta čki podignuta 421.Planinska šuma bukve (Fagetum moesiacae montanum) 10477421 sastojina belog bora na razlicitim smedjim zemljiš tima Namenska celina 26 – Zaštita zemljišta I stepena 421.Planinska šuma bukve (Fagetum moesiacae montanum) 26 175 421 175.I zdana čka šuma graba na razlicitim smedjim zemljiš tima 421.Planinska šuma bukve (Fagetum moesiacae montanum) 26 216421 216.Devastirana {uma sladuna na razlicitim smedjim zemljiš tima 421.Planinska šuma bukve (Fagetum moesiacae montanum) 26 266421 266.Šikara na razlicitim smedjim zemljiš tima 421.Planinska šuma bukve (Fagetum moesiacae montanum) 26 267421 267.Šibljak na razlicitim smedjim zemljiš tima 302.Visoka čuma kitnjaka, cera 421.Planinska šuma bukve (Fagetum moesiacae montanum) 26 302421 i graba na razlicitim smedjim zemljiš tima 421.Planinska šuma bukve (Fagetum moesiacae montanum) 26 308421 308.Devastirana šuma kitnjaka na razlicitim smedjim zemljiš tima 421.Planinska šuma bukve (Fagetum moesiacae montanum) 26 325421 325.Izdana čka šuma bagrema na razlicitim smedjim zemljiš tima 351.Visoka (jednodobna) šuma 421.Planinska šuma bukve (Fagetum moesiacae montanum) 26 351421 bukve na razlicitim smedjim zemljiš tima 421.Planinska šuma bukve (Fagetum moesiacae montanum) 26 360421 360.Izdana čka š uma bukve na razlicitim smedjim zemljiš tima 421.Planinska šuma bukve (Fagetum moesiacae montanum) 26 362421 362.Devastirana š uma bukve na razlicitim smedjim zemljiš tima 470.Vešta čki podignuta 421.Planinska šuma bukve (Fagetum moesiacae montanum) 26 470421 sastojina smr če na razlicitim smedjim zemljiš tima Namenska celina 66 - Stalna zaštita šuma (izvan gazdinskog tretmana) 421.Planinska šuma bukve (Fagetum moesiacae montanum) 66266 421 266.Šikara na razlicitim smedjim zemlj iš tima 421.Planinska šuma bukve (Fagetum moesiacae montanum) 66267421 267.Šibljak na razlicitim smedjim zemljiš tima
5.0. STANJE ŠUMA I ŠUMSKIH STANIŠTA
U skladu sa Zakonom o šumama i odredbama Pravilnika o na činu izrade Osnova, stanja šuma prikazana su po: nameni, poreklu i o čuvanosti, smesi, vrstama drve ća, debljinskoj strukturi, starosti, gazdinskim klasama, zatim šumske kulture, neobrasle površine, zdravstveno stanje, stanje divlja či i opšti osvrt na zate čeno stanje šuma.
5.1. Stanje šuma po nameni
U gazdinskoj jedinici utvr đene su slede će globalne i osnovne namene. Globalna namena: 1. Globalna namena 10. Šume i šumska staništa sa proizvodnom funkcijom 2. Globalna namena 12. Šume i šumska staništa sa proizvodno - zaštitnom funkcijom Namena globalna Zapremina Zapreminski prirast Zv/V% ha % m3 % V/Ha m3 % ZV/Ha 10 1.499,45 70,5 259.262,1 77,7 172,9 6.001,9 75,6 4,0 2,3 12 628,56 29,5 74.353,4 22,3 118,3 1.942,0 24,4 3,1 2,6 UKUPNO GJ 2.128,01 100.0 333.615,5 100.0 156,8 7.943,9 100.0 3,7 2,4
Globalna namena 10 - zastupljena je sa 1.499,45 ha (70,5 %) po površini, 259.262,1 m3 po zapremini (77,7 %), sa prose čnom zapreminom 172,9 m3/ha, sa prose čnim zapreminskim prirastom 4,0 m3/ha i procentom teku ćeg zapreminskog prirasta 2,3 %. Globalna namena 12 - zastupljena je sa 628,56 ha (29,5 %) po površini, 74.353,4 m3 po zapremini (22,3 %), sa prose čnom zapreminom 118,3 m3/ha, sa prose čnim zapreminskim prirastom 3,1 m3/ha i procentom teku ćeg zapreminskog prirasta 2,6 %.
U gazdinskoj jedinici utvr đene su slede će Osnovne namene (prioritetne funkcije):
1. Namenska celina 10. Proizvodnja tehni čkog drveta 2. Namenska celina 26. Заштита земљишта I степена 3. Namenska celina 66. Stalna zaštita šuma (izvan gazdinskog tretmana)
Površina Zapremina Zapreminski prirast Namena ZV/V% osnovna ha % m3 % V/Ha m3 % ZV/Ha 10 1499,45 70,46 259.262,1 77,7 172,9 6.001,9 75,6 4,0 2,3 26 588,85 27,67 74.353,4 22,3 126,3 1.942,0 24,4 3,3 2,6 66 39,71 1,87 UKUPNO GJ 2.128,01 100.0 333.615,5 100.0 156,8 7.943,9 100.0 3,7 2,4
Namenska celina 10 - zastupljena je sa 1.499,45 ha (70,46 %) po površini, 259.262,1 m3 po zapremini (77,7 %), sa prose čnom zapreminom 172,9 m3/ha, sa prose čnim zapreminskim prirastom 4,0 m3/ha i procentom teku ćeg zapreminskog prirasta 2,3 %.
Namenska celina 26 – zastupljena je sa 588,85 ha (27,67 %) po površini, 74.353,4 m3 po zapremini (22,3 %), sa prose čnom zapreminom 126,3 m3/ha, sa prose čnim zapreminskim prirastom 3,3 m3/ha i procentom teku ćeg zapreminskog prirasta 2,6 %.
Namenska celina 66 - zastupljena je sa 39,71 ha (1,87 %) po površini.
5.2. Stanje šuma po gazdinskim klasama
Formiranje gazdinskih klasa izvršeno je na osnovu pripadnosti sastojina namenskoj celini, sastojinskoj pripadnosti i pripadnoš ću grupa ekoloških jedinica. Gazdinsku klasu ozna čava osam brojeva, od kojih prva dva broja ozna čava namensku celinu, slede ća tri broja ozna čavaju sastojinsku pripadnost, a zadnja tri broja ozna čavaju grupu ekoloških jedinica.
Stanje šuma po gazdinskim klasama dato je u slede ćem tabelarnom prikazu:
Površina Zapremina Zapreminski prirast Gazdinska ZV/V% klasa ha % m3 % m3/ha m3 % m3/ha 10191421 4.77 0.2 714.5 0.2 149.8 13.9 0.2 2.9 1.9 10301421 8.29 0.4 1582.9 0.5 190.9 30.2 0.4 3.6 1.9 10308421 2.99 0.1 179.4 0.1 60.0 8.1 0.1 2.7 4.5 10351421 1104.59 51.9 212089.6 63.6 192.0 3866.9 48.7 3.5 1.8 10362421 93.29 4.4 4480.0 1.3 48.0 20 1.6 2.5 2.2 4.5 Uk.visoke 1213.93 57.0 219046.4 65.7 180.4 4120.7 51.9 3.4 1.9 10175421 12.01 0.6 191.2 0.1 15.9 8.6 0.1 0.7 4.5 10270421 2.11 0.1 10325421 9.81 0.5 244.5 0.1 24.9 11.0 0.1 1.1 4.5 10360421 67.77 3.2 9805.0 2.9 144.7 288. 2 3.6 4.3 2.9 10362421 7.28 0.3 251.7 0.1 34.6 11.3 0.1 1.6 4.5 Uk.izdana čke 98.98 4.7 10492.4 3.1 106.0 319.1 4.0 3.2 3.0 10469421 2.24 0.1 10470421 67.54 3.2 11450.8 3.4 169.5 469.6 5.9 7.0 4.1 10475421 7.36 0.3 1405.2 0.4 190.9 93.4 1.2 12.7 6.6 10476421 61 .87 2.9 9644.9 2.9 155.9 612.9 7.7 9.9 6.4 10477421 47.53 2.2 7222.4 2.2 152.0 386.3 4.9 8.1 5.3 Uk.VPS 186.54 8.8 29723.3 8.9 159.3 1562.2 19.7 8.4 5.3 Uk.NC 10 1499.45 70.5 259262.1 77.7 172.9 6002.0 75.6 4.0 2.3 26216421 24.0 0 1.1 1301.3 0.4 54.2 58 .6 0.7 2.4 4.5 26302421 20.66 1.0 4422.7 1.3 214.1 89.8 1.1 4.3 2.0 26308421 23.36 1.1 1092.5 0.3 46.8 49.2 0.6 2.1 4.5 26351421 196.67 9.2 51976.6 15.6 264.3 1044.1 13.1 5.3 2.0 26362421 272.21 12.8 14092.6 4.2 51.8 634.2 8.0 2.3 4.5 Uk.visoke 536.90 25.2 72885.7 21.8 135.8 1875.9 23.6 3.5 2.6 26175421 3.56 0.2 26308421 0.35 0.0 17.5 0.0 50.0 0.8 0.0 2.3 4.6 26325421 0.28 0.0 7.0 0.0 25.0 0.3 0.0 1.1 4.5 26360421 4.01 0.2 320.8 0.1 80.0 14.4 0.2 3.6 4.5 26362 421 20.57 1.0 948.8 0.3 46.1 42.7 0.5 2.1 4.5 Uk.izdanačke 28.77 1.4 1294.1 0.4 45.0 58.3 0.7 2.0 4.5 26470421 1.15 0.1 173.5 0.1 150.9 8.1 0.1 7.0 4.7 Uk.VPS 1.15 0.1 173.5 0.1 150.9 8.1 0.1 7.0 4.7 26266421 16.76 0.8 Uk.šikare 16.76 0.8 26267421 5.27 0.2 Uk.šibljaci 5.27 0.2 Uk.NC 26 588.85 27.7 74353.3 22.3 126.3 1942.3 24.4 3.3 2.6 66266421 13.85 0.7 Uk.šikare 13.85 0.7 66267421 25.86 1.2 Uk. Šibljaci 25.86 1.2 Uk.NC66 39.71 1.9 Uk.GJ 2128.01 100.0 333615.4 100.0 156.8 7944.2 100.0 3.7 2.4 Rekapitulacija po poreklu Uk.visoke 1750.83 82.3 291932.1 87.5 166.7 5996.6 75.5 3.42 2.1 Uk.izdanačke 127.75 6.0 11786.5 3.5 92.3 377.4 4.8 2.95 3.2 Uk.VPS 187.69 8.8 29896.8 9.0 159.3 1570.3 19.8 8.37 5.3 Uk.šikare 30.61 1.4 Uk.šibljaci 31.13 1.5 Uk.GJ 2128.01 100.0 333615.4 100.0 156.8 7944.2 100 3.73 2.4
Namenska celina 10
Proizvodnja tehni čkog drveta zastupljena je na 70,5% (1.499,45 ha) obrasle površine gazdinske jedinice. Visoke sastojine zastupljene su na 1.213,93 ha, odnosno 57,0% od ukupne obrasle površine gazdinske jedinice, izdana čke šume su na 98,98 ha (4,7%), a vešta čki podignute sastojine su na 186,54ha (8,8%) obrasle površine. Najzastupljenija gazdinska klasa je 10351421- Visoka (jednodobna) šuma bukve na razli čitim sme đim zemljištima. Gazdinska klasa 10.351.421- Visoka (jednodobna) šuma bukve na razli čitim sme đim zemlištima, zastupljena je na površini od 1.104,59 ha ili 51,9% ukupne obrasle površine. Po zapremini zastupljena je sa 212.089,6 m3, odnosno 63,6% od ukupne zapremine gazdinske jedinice. Prose čna zapremina ove gazdinske klase je 192,0 m3/ha, prosečan zapreminski prirast 3,5/ha, a procenat teku ćeg zapreminskog prirasta u odnosu na zapreminu je 1,8%. Proizvodnost ovih sastojina, izražena preko prose čnih vrednosti zapremine i zapreminskog prirasta, može se oceniti nedovoljnom (V=192,0m3/ha, Zv=3,5m3/ha, procenat teku ćeg zapreminskog prirasta u odnosu na zapreminu je 1,8%. Gazdinska klasa 10.360.421- Izdana čka šuma bukve na razli čitim sme đim zemljištima evidentirana je na površini od 67,77 ha (3,2%) od ukupne obrasle površine gazdinske jedinice. Po zapremini zastupljena je sa 9.805,0 m3, odnosno 2,9% od ukupne zapremine gazdinske jedinice. Proizvodnost ovih sastojina, izražena preko prose čnih vrednosti zapremine i zapreminskog prirasta, može se oceniti nedovoljnom (V=144,7 m3/ha, Zv=4,3m3/ha, procenat teku ćeg zapreminskog prirasta u odnosu na zapreminu je 2,9%). Gazdinska klasa 10.362.421- Devastirana šuma bukve na razli čitim sme đim zemlištima, zastupljena je na površini od 100,57 ha ili 4,7% ukupne obrasle površine. Po zapremini zastupljena je sa 4.733,5m3, odnosno 1,4% od ukupne zapremine gazdinske jedinice. Prose čna zapremina ove gazdinske klase je 47,0 m3/ha, prose čan zapreminski prirast 2,1 m3/ha, a procenat teku ćeg zapreminskog prirasta u odnosu na zapreminu je 4,5%. Gazdinska klasa 10.470.421 - Vešta čki podignuta mešovita sastojina smr če na razli čitim sme đim zemljištima, zastupljena je na površini od 67,54 ha ili 3,2% ukupne obrasle površine. Po zapremini zastupljena je sa 11.450,8m3, odnosno 3,4% od ukupne zapremine gazdinske jedinice. Prose čna zapremina ove gazdinske klase je 169,5 m3/ha, prose čan zapreminski prirast 7,0m3/ha, a procenat teku ćeg zapreminskog prirasta u odnosu na zapreminu je 4,1%. Gazdinska klasa 10.308.421- Devastirana šuma kitnjaka na razli čitim sme đim zemljištima, zastupljena je na površini od 2,99 ha ili 0,1% ukupne obrasle površine. Po zapremini zastupljena je sa 179,4 m3, odnosno 0,1% od ukupne zapremine gazdinske jedinice. Prose čna zapremina ove gazdinske klase je 60,0 m3/ha, prose čan zapreminski prirast 2,7m3/ha, a procenat teku ćeg zapreminskog prirasta u odnosu na zapreminu je 4,5%. Gazdinska klasa 10.477.421 – Vešta čki podignuta sastojina belog bora na razli čitim sme đim zemljištima, zastupljena je na površini od 47,53ha ili 2,2% ukupne obrasle površine. Po zapremini zastupljena je sa 7.222,4m3, odnosno 2,2% od ukupne zapremine gazdinske jedinice. Prose čna zapremina ove gazdinske klase je 152,0 m3/ha, prosečan zapreminski prirast 8,1m3/ha, a procenat teku ćeg zapreminskog prirasta u odnosu na zapreminu je 5,3%. Gazdinska klasa 10.475.421– Vešta čki podignuta sastojina crnog bora na razli čitim sme đim zemljištima, zastupljena je na površini od 7,36 ha ili 0,3% ukupne obrasle površine. Po zapremini zastupljena je sa 1.405,2 ha, odnosno 0,4% od ukupne zapremine gazdinske jedinice. Prose čna zapremina ove gazdinske klase je 190,9 m3/ha, prosečan zapreminski prirast 12,7m3/ha, a procenat teku ćeg zapreminskog prirasta u odnosu na zapreminu je 6,6%. Gazdinska klasa 10.476.421– Vešta čki podignuta mešovita sastojina crnog bora na različitim sme đim zemljištima, zastupljena je na površini od 61,87 ha ili 2,9% ukupne obrasle površine. Po zapremini zastupljena je sa 9.644,6 ha, odnosno 2,9 % od ukupne zapremine gazdinske jedinice. Prose čna zapremina ove gazdinske klase je 155,9 m3/ha, prose čan zapreminski prirast 9,9 m3/ha, a procenat teku ćeg zapreminskog prirasta u odnosu na zapreminu je 6,4%. Gazdinska klasa 10.175.421- Izdana čka šuma graba na razli čitim sme đim zemljištima, zastupljena je na površini od 12,01 ha ili 0,6 % ukupne obrasle površine.
Namenska celina 26
Zaštita zemljišta I stepena zastupljena je na 27,7% (588,85 ha) obrasle površine gazdinske jedinice. Visoke sastojine zastupljene su na 536,90 ha, odnosno 25,2 % od ukupne obrasle površine gazdinske jedinice, izdanačke šume su na 28,77 ha (1,4%), a vešta čki podignute sastojine su na 1,15 ha (0,1 %) obrasle površine. Najzastupljenija gazdinska klasa je 26362421 – Devastirana šuma bukve na razli čitim sme đim zemlištima. Gazdinska klasa 26.351.421 - Visoka (jednodobna) šuma bukve na razli čitim sme đim zemlištima, zastupljena je na površini od 196,67 ha ili 9,2 % ukupne obrasle površine. Po zapremini zastupljena je sa 51.976,6 m3, odnosno 15,6 % od ukupne zapremine gazdinske jedinice. Prose čna zapremina ove gazdinske klase je 264,3 m3/ha, prosečan zapreminski prirast 5,3 m3/ha, a procenat teku ćeg zapreminskog prirasta u odnosu na zapreminu je 2,0 %. Gazdinska klasa 26.360.421 - Izdana čka šuma bukve na razli čitim sme đim zemlištima, zastupljena je na površini od 4,01 ha ili 0,2% ukupne obrasle površine. Po zapremini zastupljena je sa 320,8 m3, odnosno 0,1 % od ukupne zapremine gazdinske jedinice. Proizvodnost ovih sastojina, izražena preko prose čnih vrednosti zapremine i zapreminskog prirasta (V=80,0 m3/ha, Zv=3,6 m3/ha, procenat teku ćeg zapreminskog prirasta u odnosu na zapreminu je 4,5 %). Gazdinska klasa 26.470.421- Vešta čki podignuta sastojina smr če na razli čitim sme đim zemlištima, zastupljena je na površini od 1,15 ha ili 0,1 % ukupne obrasle površine. Po zapremini zastupljena je sa 173,5 m3, odnosno 0,1 % od ukupne zapremine gazdinske jedinice. Prose čna zapremina ove gazdinske klase je 150,9 m3/ha, prosečan zapreminski prirast 7,0 m3/ha, a procenat teku ćeg zapreminskog prirasta u odnosu na zapreminu je 4,7 %. Gazdinska klasa 26.362.421 – Devastirana šuma bukve na razli čitim sme đim zemljištima, zastupljena je na površini od 292,78 ha ili 13,8 % ukupne obrasle površine. Po zapremini zastupljena je sa 15.041,4 m3, odnosno 4,5 % od ukupne zapremine gazdinske jedinice. Prose čna zapremina ove gazdinske klase je 51,4m3/ha, prose čan zapreminski prirast 2,3 m3/ha, a procenat teku ćeg zapreminskog prirasta u odnosu na zapreminu je 4,5 %.
Namenska celina 66
Namenska celina 66 – Stalna zaštita šuma (izvan gazdinskog tretmana) zastupljena je na 1,9 % (39,71 ha) obrasle površine gazdinske jedinice. Prisutna je gazdinska klasa: 66.267.421 – Šibljak na razli čitim sme đim zemljištima i 66.266.421 - Šikara Gazdinska klasa 66.267.421 – Šibljak na razli čitim sme đim zemljištima, zastupljena je na površini od 25,86 ha ili 1,2 % ukupne obrasle površine. Gazdinska klasa 66.246.421 – Šikara, zastupljena je na površini od 13,85 ha ili 0,7 % ukupne obrasle površine.
5.3. Stanje sastojina po poreklu i o čuvanosti
Sastojine prema poreklu razvrstane su na: Visoke sastojine - nastale generativnim putem (iz semena) Izdana čke sastojine - nastale vegetativnim putem (iz izdanaka i izbojaka) Vešta čki podignute sastojine - nastale sadnjom sadnica ili setvom semena Šikare nastale destruktivnim dejstvom čoveka Sastojine prema o čuvanosti razvrstane su na: Očuvane sastojine - koje po stepenu obraslosti, zdravstvenom stanju i kvalitetu mogu do čekati zrelost za se ču. Razre đene sastojine - sastojine sa manjim stepenom obraslosti, dobrog zdravstvenog stanja i kvaliteta i mogu do čekati zrelost za se ču. Devastirane sastojine - previše razre đene sastojine, ujedno lošeg zdravstvenog stanja i kvaliteta, te se pre zrelosti za se ču uklanjaju. Stanje sastojina po poreklu i o čuvanosti prikazano je slede ćom tabelom:
Poreklo i oč. Površina Zapremina Zapreminski prirast Zv/V% sastojine ha % m3 % m3/ha m3 % m3/ha 10191421 4.77 0.2 714.5 0.2 149.8 13.9 0.2 2.9 1.9 10301421 8.29 0.4 1582.9 0.5 190.9 30.2 0.4 3.6 1.9 10351421 464.21 21.8 91389.1 27.4 196.9 1674. 2 21.1 3.6 1.8 Visoke očuvane 477.27 22.4 93686.5 28.1 196.3 1718.3 21.6 3.6 1.8 10351421 640.38 30.1 120700.5 36.2 188.5 2192.7 27.6 3.4 1.8 Visoke razredjene 640.38 30.1 120700.5 36.2 188.5 2192.7 27.6 3.4 1.8 10308421 2.99 0.1 179.4 0.1 60.0 8.1 0.1 2.7 4.5 10362421 93.29 4.4 4480.0 1.3 48.0 201.6 2.5 2.2 4.5 Visoke devastirane 96.28 4.5 4659.4 1.4 48.4 209.7 2.6 2.2 4.5 Uk. Visoke 1213.93 57.0 219046.5 65.7 180.4 4120.7 51.9 3.4 1.9 10175421 12.01 0.6 191.2 0.1 8.6 8.6 0.1 0.7 4.5 10270421 2.11 0.1 10325421 9.81 0.5 244.5 0.1 11.0 11.0 0.1 1.1 4.5 10360421 67.77 3.2 9805.0 2.9 144.7 288.2 3.6 4.3 2.9 Izdanačke očuvane 91.70 4.3 10240.7 3.1 111.7 307.8 3.9 3.4 3.0 10362421 7.28 0.3 251.7 0.1 34.6 11.3 0.1 1.6 4.5 Izdana čke devasti. 7.28 0.3 251.7 0.1 34.6 11.3 0.1 1.6 4.5 Uk. Izdana čke 98.98 4.7 10492.4 3.1 106.0 319.1 4.0 3.2 3.0 10469421 2.24 0.1 10470421 67.54 3.2 11450.8 3.4 169.5 469.6 5.9 7.0 4.1 10475421 7.36 0.3 1405.2 0.4 190.9 93.4 1.2 12.7 6.6 10476421 61.87 2.9 9644.9 2.9 155.9 612.9 7.7 9.9 6.4 10477421 47.53 2.2 7222.4 2.2 152.0 386.3 4.9 8.1 5.3 VPS očuvane 186.54 8.8 29723.3 8.9 159.3 1562.2 19.7 8.4 5.3 Uk.VPS 186.54 8.8 29723.3 8.9 159.3 1562.2 19.7 8.4 5.3 Uk.NC 10 1499.45 70.5 259262.2 77.7 172.9 6001.9 75.6 4.0 2.3 26302421 20.66 1.0 4422.7 1.3 214.1 89.8 1.1 4.3 2.0 26351421 180.05 8.5 46379.4 13.9 257.6 95 5.5 12.0 5.3 2.1 Visoke očuvane 200.71 9.4 50802.1 15.2 253.1 1045.3 13.2 5.2 2.1 26351421 16.62 0.8 5597.2 1.7 336.8 88.6 1.1 5.3 1.6 Visoke razredjene 16.62 0.8 5597.2 1.7 336.8 88.6 1.1 5.3 1.6 26216421 11.39 0.5 559.7 0.2 49.1 25.2 0.3 2.2 4.5 26308421 23.36 1.1 10 92.5 0.3 46.8 49.2 0.6 2.1 4.5 26362421 272.21 12.8 14092.6 4.2 51.8 634.2 8.0 2.3 4.5 Visoke devastirane 306.96 14.4 15744.8 4.7 51.3 708.5 8.9 2.3 4.5 Uk.visoke 524.29 24.6 72144.1 21.6 137.6 1842.4 23.2 3.5 2.6 26175421 3.56 0.2 26325 421 0.28 0.0 7.0 0.0 25.0 0.3 0.0 1.1 4.3 26360421 4.01 0.2 320.8 0.1 80.0 14.4 0.2 3.6 4.5 Izdanačke očuvane 7.85 0.4 327.8 0.1 41.8 14.7 0.2 1.9 4.5 26216421 12.61 0.6 741.6 0.2 58.8 33.4 0.4 2.6 4.5 26308421 0.35 0.0 17.5 0.0 50.0 0.8 0.0 2.3 4.6 26362421 20.57 1.0 948.8 0.3 46.1 42.7 0.5 2.1 4.5 Izdanačke devasti. 33.53 1.6 1707.9 0.5 50. 9 76.9 1.0 2.3 4.5 Uk.izdanačke 41.38 1.9 2035.7 0.6 49.2 91.6 1.2 2.2 4.5 26470421 1.15 0.1 173.5 0.1 150.9 8.1 0.1 7.0 4.7 VPS očuvane 1.15 0.1 173.5 0.1 150.9 8.1 0.1 7.0 4.7 Uk.VPS 1.15 0.1 173.5 0.1 150.9 8.1 0.1 7.0 4.7 26266421 16.76 0.8 Uk.šikare 16.76 0.8 26267421 5.27 0.2 UK.šibljaci 5.27 0.2 Uk.NC 26 588.85 27.7 74353.4 22.3 126.3 1942.0 24.4 3.3 2.6 66266421 13.85 0.7 Uk.šikare 13.85 0.7 66267421 25.8 6 1.2 UK.šibljaci 25.86 1.2 Uk NC 66 39.71 1.9 UKUPNO GJ 2128.01 100.0 333615.5 100.0 156.8 7944.0 100.0 3.7 2.4 Rekapitulacija po poreklu i očuvanosti Visoke očuvane 677.98 31.9 144488.6 43.3 213.1 2763.6 34.8 4.1 1.9 Visoke razredjene 657.00 30.9 126297.8 37.9 192.2 2281.3 28.7 3.5 1.8 Visoke devastirane 403.24 18.9 20404.2 6.1 50.6 918.2 11.6 2.3 4.5 Ukupno visoke 1738.22 81.7 291190.6 87.3 167.5 5963.0 75.1 3.4 2.0 Izdanačke očuvane 99.55 4.7 10568.5 3.2 106.2 322.5 4.1 3.2 3.1 Izdanačke devasti. 40.81 1.9 1959.6 0.6 48.0 88.2 1.1 2.2 4.5 Ukupno izdanačke 140.36 6.6 12528.1 3.8 89.3 410.6 5.2 2.9 3.3 VPS očuvane 187.69 8.8 29896.9 9.0 159.3 1570.3 19.8 8.4 5.3 Uk.VPS 187.69 8.8 29896.9 9.0 159.3 1570.3 19.8 8.4 5.3 Uk.šikare 30.61 1.4 UK.šibljaci 31.13 1.5 UKUPNO GJ 2128.01 100.0 333615.5 100.0 156.8 7944.0 100.0 3.7 2.4 Rekapitulacija po očuvanosti Uk.očuvane 965.22 45.4 184953.94 55.4 191.6 4656.3 58.6 4.8 2.5 Uk.razredjene 657.00 30.9 126297.76 37.9 192.2 2281.3 28.7 3.5 1.8 Uk.devastirane 444.05 20.9 22363.80 6.7 50.4 1006.4 12.7 2.3 4.5 Uk.šikare 30.61 1.4 UK.šibljaci 31.13 1.5 UKUPNO GJ 2128.01 100.0 333615.51 100.0 156.8 7944.00 100.0 3.7 2.4
U ovoj gazdinskoj jedinici, stanje sastojina po poreklu je na zadovoljavaju ćem nivou: Visoke sastojine zastupljene su na 81,7 % (1.738,22 ha) obrasle površine gazdinske jedinice. Prose čna zapremina ovih sastojina iznosi 167,5 m3/ha, teku ći zapreminski prirast iznosi 3,4 m3/ha, a procenat teku ćeg zapreminskog prirasta u odnosu na zapreminu iznosi 2,0 %. Izdana čke sastojine zastupljene su na 6,6 % (140,36 ha) obrasle površine gazdinske jedinice. Prose čna zapremina ovih sastojina iznosi 89,3 m3/ha, tekući zapreminski prirast iznosi 2,9 m3/ha, a procenat teku ćeg zapreminskog prirasta u odnosu na zapreminu iznosi 3,3 %. Vešta čki podignute sastojine zastupljene su na 8,8 % (187,69 ha) obrasle površine gazdinske jedinice. Prose čna zapremina ovih sastojina iznosi 159,3 m3/ha, teku ći zapreminski prirast iznosi 8,4 m3/ha, a procenat teku ćeg zapreminskog prirasta u odnosu na zapreminu iznosi 5,4 %. Šikare čine 1,4 % (30,61 ha) obrasle površine gazdinske jedinice. Šibljaci čine 1,5 % (31,13 ha) obrasle površine gazdinske jedinice. Može se konstatovati da je stanje sastojina po o čuvanosti zadovoljavaju će: Očuvane sastojine čine 45,4 % (965,22 ha) obrasle površine, prose čna zapremina o čuvanih šuma iznosi 191,6 m3/ha, teku ći zapreminski prirast iznosi 4,8 m3/ha, a procenat prirasta u zapremini iznosi 2,5 %. Razre đene sastojine čine 30,9 % (657,00 ha) obrasle površine, prose čna zapremina razre đenih šuma je 192,2 m3/ha, teku ći zapreminski prirast iznosi 3,5 m3/ha, a procenat prirasta u zapremini iznosi 1,8 %. Devastirane sastojine čine 20,9 % (444,05 ha) obrasle površine, prose čna zapremina devastiranih šuma je 50,4 m3/ha, teku ći zapreminski prirast iznosi 2,3 m3/ha, a procenat prirasta u zapremini iznosi 4,5 %. Šikare čine 1,4 % (30,61 ha) obrasle površine. Šibljaci čine 1,5 % (31,13 ha) obrasle površine. Stanje po o čuvanosti se ne može oceniti zadovoljavaju ćim ako se uzme u obzir znatno u češ će očuvanih sastojina (45,4%).
5.4. Stanje sastojina po smesi
Stanje sastojina po smesi za gazdinsku jedinicu "Kukavica III" dato je slede ćom tabelom:
Površina Zapremina Zapreminski prirast Mešovitost Zv/V% sastojine ha % m3 % m3/ha m3 % m3/ha 10191421 4.77 0.22 714.5 0.2 149.8 13.9 0.2 2.9 1.9 10308421 2.99 0.14 179.4 0.1 60.0 8.1 0.1 2.7 4.5 10351421 1069.48 50.26 200047.2 60.0 187.1 3656.4 46.0 3.4 1.8 10362421 51.77 2.43 2831.2 0.8 54.7 127.4 1.6 2.5 4.5 Visoke čiste 1129.01 53.05 203772.3 61.1 180.5 3805.8 47.9 3.4 1.9 10301421 8.29 0.39 1582.9 0.5 190.9 30.2 0.4 3.6 1.9 10351421 35.11 1.65 12042.4 3.6 343.0 210.4 2.6 6.0 1.7 10362421 41.52 1.95 1648.8 0.5 39.7 74.2 0.9 1.8 4.5 Visoke mešovite 84.92 3.99 15274.1 4.6 179.9 314.8 4.0 3.7 2.1 Uk.visoke 1213.93 57.05 219046.4 65.7 180.4 4120.6 51.9 3.4 1.9 10175421 12.01 0.56 191.2 0.1 15.9 8.6 0.1 0.7 4.5 10270421 2.11 0.10 10325421 9.81 0.46 244.5 0.1 24.9 11.0 0.1 1.1 4.5 10360421 61.42 2.89 9709.7 2.9 158.1 283.9 3.6 4.6 2.9 10362421 7.28 0.34 251.7 0.1 34.6 11.3 0.1 1.6 4.5 Izdanačke čiste 92.63 4.35 10397.1 3.1 112.2 314.8 4.0 3.4 3.0 10360421 6.35 0.30 95.3 0.0 15.0 4.3 0.1 0.7 4.5 Izdanačke mešov 6.35 0.30 95.3 0.0 15.0 4.3 0.1 0.7 4.5 Uk.izdanačke 98.98 4.65 10492.4 3.1 106.0 319.1 4.0 3.2 3.0 10469421 2.24 0.11 10470421 67.54 3.17 11450.8 3.4 169.5 469.6 5.9 7.0 4.1 10475421 7.36 0.35 1405.2 0.4 190.9 93.4 1.2 12.7 6.6 10476421 3.63 0.17 645.9 0.2 177.9 42.5 0.5 11.7 6.6 10477421 47.53 2.23 7222.4 2.2 152.0 386.3 4.9 8.1 5.3 VPS čiste 128.30 6.03 20724.3 6.2 161.5 991.8 12.5 7.7 4.8 10476421 58.24 2.74 8999.0 2.7 154.5 570.3 7.2 9.8 6.3 VPS mešovite 58.24 2.74 8999.0 2.7 154.5 570.3 7.2 9.8 6.3 Uk. VPS 186.54 8.77 29723.3 8.9 159.3 1562.1 19.7 8.4 5.3 UKUPNO NC 10 1499.45 70.46 259262.0 77.7 172.9 6001.8 75.6 4.0 2.3 26308421 20.20 0.95 902.9 0.3 44.7 40.6 0.5 2.0 4.5 26351421 195.59 9.19 51890.9 15.6 265.3 1041.6 13.1 5.3 2.0 26362421 268.10 12.60 13846.0 4.2 51.6 623.1 7.8 2.3 4.5 Visoke čiste 483.89 22.74 66639.8 20.0 137.7 1705.3 21.5 3.5 2.6 26216421 11.39 0.54 559.7 0.2 49.1 25.2 0.3 2.2 4.5 26302421 20.66 0.97 4422.7 1.3 214.1 89.8 1.1 4.3 2.0 26308421 3.16 0.15 189.6 0.1 60.0 8.5 0.1 2.7 4.5 26351421 1.08 0.05 85.7 0.0 79.4 2.4 0.0 2.2 2.8 26362421 4.11 0.19 246.6 0.1 60.0 11.1 0.1 2.7 4.5 Visoke mešovite 40.40 1.90 5504.3 1.6 136.2 137.0 1.7 3.4 2.5 Uk. visoke 524.29 24.64 72144.1 21.6 137.6 1842.3 23.2 3.5 2.6 26175421 3.56 0.17 26308421 0.35 0.02 17.50 50.0 0.8 2.3 26325421 0.28 0.01 7.0 0.0 25.0 0.3 0.0 1.1 4.3 26360421 4.01 0.19 320.8 0.1 80.0 14.4 0.2 3.6 4.5 26362421 19.24 0.90 882.3 39.7 0.5 2.1 Izdanačke čiste 27.44 1.29 1227.6 0.4 44.7 55.2 0.7 2.0 4.5 26216421 12.61 741.6 33.4 26362421 1.33 66.5 3.0 Izdanačke mešov 13.94 808.1 36.4 Uk.izdanačke 41.38 1.94 2035.7 0.6 49.2 91.6 1.2 2.2 4.5 26470421 1.15 0.05 173.5 0.1 150.9 8.1 0.1 7.0 4.7 VPS čiste 1.15 0.05 173.5 0.1 150.9 8.1 0.1 7.0 4.7 UK.VPS 1.15 0.05 173.5 0.1 150.9 8.1 0.1 7.0 4.7 26266421 16.76 0.79 Uk.šikare 16.76 0.79 26267421 5.27 0.25 Uk.šibljaci 5.27 0.25 UKUPNO NC 26 588.85 27.67 74353.4 22.3 126.3 1942.0 24.4 3.3 2.6 66266421 13.85 0.65 Uk.šikare 13.85 0.65 66267421 25.86 1.22 Uk.šibljaci 25.86 1.22 UKUPNO NC 66 39.71 1.87 UKUPNO GJ 2128.01 100.00 333615.4 100.0 156.8 7943.8 100.0 3.7 2.4 Rekapitulacija po poreklu i očuvanosti Visoke čiste 1612.90 75.79 270412.1 81.1 167.7 5511.1 69.4 3.4 2.0 Visoke mešovite 125.32 5.89 20778.5 6.2 165.8 451.8 5.7 3.6 2.2 Uk.visoke 1738.22 81.68 291190.6 87.3 167.5 5962.9 75.1 3.4 2.0 Izdanačke čiste 120.07 5.64 11624.7 3.5 96.8 370.0 4.7 3.1 3.2 Izdanačke mešov 20.29 0.95 903.4 0.3 44.5 40.7 0.5 2.0 4.5 Uk.izdanačke 140.36 6.60 12528.0 3.8 89.3 410.7 5.2 2.9 3.3 VPS čiste 129.45 6.08 20897.8 6.3 161.4 999.9 12.6 7.7 4.8 VPS mešovite 58.24 2.74 8999.0 2.7 154.5 570.3 7.2 9.8 6.3 Uk. VPS 187.69 8.82 29896.8 9.0 159.3 1570.2 19.8 8.4 5.3 Uk.šikare 30.61 1.44 Uk.šibljaci 31.13 1.46 UKUPNO GJ 2128.01 100.00 333615.4 100.0 156.8 7943.8 100.0 3.7 2.4 Rekapitulacija po očuvanosti Uk.čiste 1862.42 87.52 302934.6 90.8 162.7 6881.0 86.6 3.7 2.3 Uk.mešovite 203.85 9.58 30680.8 9.2 150.5 1062.8 13.4 5.2 3.5 Uk.šikare 30.61 1.44 Uk.šibljaci 31.13 1.46 UKUPNO GJ 2128.01 100.00 333615.4 100.0 156.8 7943.8 100.0 3.7 2.4
Čiste sastojine čine 87,52% (1.862,42 ha) površine obraslog zemljišta gazdinske jedinice. Prose čna zapremina čistih sastojina iznosi 162,7 m3/ha, teku ći zapreminski prirast iznosi 3,7 m3/ha, a procenat prirasta u zapremini je 2,3%. Mešovite sastojine čine 9,58% (203,85 ha) površine obraslog zemljišta gazdinske jedinice. Prose čna zapremina mešovitih sastojina iznosi 150,5 m3/ha, teku ći zapreminski prirast je 5,2 m3/ha, a procenat prirasta u zapremini iznosi 3,5%. Šikare čine 1,44% (30,61ha) obrasle površine Šibljaci čine 1,46% (31,13ha) obrasle površine. Stanje sastojina po mešovitosti nije zadovoljavaju će, zato što u budu ćnosti treba težiti još ve ćoj mešovitosti ovih sastojina. Mešovite sastojine su otpornije na fitopatološka i entomološka oboljenja.
5.5. Stanje sastojina po vrstama drve ća
Zastupljenost vrsta drve ća po zapremini i teku ćem zapreminskom prirastu za gazdinsku jedinicu "Kukavica III" prikazano je slede ćom tabelom:
Zapreminski Vrsta drveća Zapremina prirast Zv/V% m3 % m3 % Namenska celina 10 Grab 191.2 0.1 8.6 0.1 4.5 Cer 714.5 0.2 13.9 0.2 1.9 Kitnjak 1762.3 0.5 38.3 0.5 2.2 Bagrem 244.5 0.1 11.0 0.1 4.5 Bukva 226626.30 67.9 4368.0 55.0 1.9 Uk.lišćari 229538.8 68.8 4439.8 55.9 1.9 Smrča 11450.8 3.4 469.6 5.9 4.1 Crni bor 11050.1 3.3 706.3 8.9 6.4 Beli bor 7222.4 2.2 386.3 4.9 5.3 Uk. Četinari 29723.3 8.9 1562.2 19.7 5.3 UKUPNO NC 10 259262.1 77.7 6002.0 75.6 2.3 Namenska celina 26 Sladun 1301.3 0.4 58.6 0.7 4.5 Kitnjak 5532.7 1.7 139.8 1.8 2.5 Bagrem 7. 0 0.0 0.3 0.0 4.5 Bukva 67338.8 20.2 1735.4 21.8 2.6 Uk.lišćari 74179.8 22.2 1934.1 24.3 2.6 Smrča 173.5 0.1 8.1 0.1 4.7 Uk.četinari 173.5 0.1 8.1 0.1 4.7 UKUPNO NC 12 74353.3 22.3 1942.2 24.4 2.6 UKUPNO GJ 333615.4 100.0 7944.2 100.0 2.4 Rekapitulacija za GJ Grab 191.7 0.1 8.6 0.1 4.5 Cer 714.5 0.2 13.9 0.2 1.9 Sladun 1301.9 0.4 58.6 0.7 4.5 Kitnjak 7295.0 2.2 178.1 2.2 2.4 Bagrem 251.5 0.1 11.3 0.1 4.5 Bukva 293965.1 88.1 6103.4 76.8 2.1 Uk.lišćari 303719.6 91.0 6373.9 80.2 2.1 Smrča 11624.3 3.5 477.7 6.0 4.1 Crni bor 11050.1 3.3 706.3 8.9 6.4 Beli bor 7222.4 2.2 386.3 4.9 5.3 Uk.četinari 29896.8 9.0 1570.3 19.8 5.3 UKUPNO GJ 333616.5 100.0 7944.2 100.0 2.4
Namenska celina 10 - Proizvodnja tehni čkog drveta u stanju sastojina po vrstama drve ća, učestvuje 77,7% (259.262,1 m3) u zapremini i 75,6% (6.002,0m3) u zapreminskom prirastu gazdinske jedinice. Liš ćarske vrste, u namenskoj celini 10, zastupljene su sa 68,8% (229.538,8 m3) od ukupne zapremine g. j. Najzastupljenija liš ćarska vrsta je bukva sa ukupnom zapreminom od 226.626,3 m3 ili 67,9%, zapreminskim prirastom od 4.368,0 m3 ili 55,0%, a procenat teku ćeg zapreminskog prirasta iznosi 1,9 %. Od ostalih liš ćarskih vrsta prisutni su: kitnjak sa zapreminom od 1.762,3 m3 ili 0,5%, cer sa zapreminom od 714,5 m3 ili 0,2%. Četinarske vrste, u namenskoj celini 10, zastupljene su sa 8,9% (29.723,3 m3) od ukupne zapremine GJ. Najzastupljenija četinarska vrsta je smr ča sa ukupnom zapreminom od 11.450,8 m3 ili 3,4%, zapreminskim prirastom od 469,6 m3 ili 5,9%, a procenat teku ćeg zapreminskog prirasta iznosi 4,1%. Od ostalih četinarskih vrsta prisutni su: crni bor sa zapreminom od 11.050,1 m3 ili 3,3%, beli bor sa zapreminom od 7.222,4 m3 ili 2,2%. Namenska celina 26 učestvuje 22,3% (74.353,3 m3) u zapremini i 24,4% (1.942,2 m3) u zapreminskom prirastu gazdinske jedinice. Liš ćarske vrste, u namenskoj celini 26, zastupljene su sa 22,2% (74.179,8 m3) od ukupne zapremine GJ. Najzastupljenija liš ćarska vrsta je bukva sa ukupnom zapreminom od 67.338,8 m3 ili 20,2%, zapreminskim prirastom od 1.735,4m3 ili 21,8%, a procenat teku ćeg zapreminskog prirasta iznosi 2,6%. Od ostalih liš ćarskih vrsta prisutni su: sladun sa zapreminom od 1.301,3 m3 ili 0,4%, bagrem sa zapreminom od 7,0 m3 ili 0,0%, a sve ostale prisutne vrste zastupljene su sa 0,0%. Četinarske vrste, u namenskoj celini 26, zastupljene su sa 0,1% (173,5 m3) od ukupne zapremine GJ. Najzastupljenija četinarska vrsta je smr ča sa ukupnom zapreminom od 173,5 m3 ili 0,1%, zapreminskim prirastom od 8,1 m3 ili 0,1%, a procenat teku ćeg zapreminskog prirasta iznosi 4,7%. Ako posmatramo rekapitulaciju za gazdinsku jedinicu dolazimo do zaklju čka da su liš ćarske vrste zastupljene sa 303.719,6 m3 odnosno 91,0% od ukupne zapremine gazdinske jedinice. Treba re ći da je bukva najzastupljenija liš ćarska vrsta sa ukupnom zapreminom 293.965,1m3 odnosno 88,1%. Četinarske vrste u ovoj gazdinskoj jedinici zastupljene su sa 29.896,8 m3 odnosno 9,0% od ukupne zapremine gazdinske jedinice. Treba re ći da je smr ča najzastupljenija četinarska vrsta sa ukupnom zapreminom 11.624,3 m3 odnosno 3,5%.
5.6. Stanje sastojina po debljinskoj strukturi
Stanje po debljinskoj strukturi prikaza ćemo posebno za svaku gazdinsku klasu za gazdinsku jedinicu "Kukavica III":
Z A P R E M I N A P O D E B L J I N S K I M R A Z R E D I M A zapreminski gazdinska povrsina svega do 10 cm 11 do 20 21 do 30 31 do 40 41 do 50 51 do 60 61 do 70 71 do 80 81 do 90 iznad 90 prirast klasa ha m3 O I II III IV V VI VII VIII IX m3
10175421 12.0 191.65 191.2 8.6 10191421 4.8 714.48 46.8 10.7 53.4 194.8 251.2 157.6 13.9 10270421 2.1 10301421 8.3 1582.9 62.3 234.8 434.5 582.0 269.5 30.2 10308421 3.0 179.4 179.4 8.1 10325421 9.8 244.5 244.5 11.0 10351421 1104.6 212089.6 38.7 4558.5 13110.5 31071.3 49875.4 58551.7 35404.5 16886.0 1521.4 1071.6 3866.9 10360421 67.8 9805.0 543.7 3523.4 3663.7 1955.3 118.8 288.2 10362421 100.6 4731.7 4731.7 213.0 10469421 2.2 10470421 67.5 11450.8 53.0 4793.7 5680.5 923.6 469.6 10475421 7.4 1405.2 770.0 635.2 93.4 10476421 61.9 9644.9 77.2 6001.5 3566.3 612.9 10477421 47.5 7222.4 126.5 3084.0 4011.8 386.3 NC 10 1499.5 259262.6 6232.7 22804.1 30956.1 34579.5 50827.4 58978.7 35404.5 16886.0 1521.4 1071.6 6002.1 26175421 3.6 26216421 24.0 1301.3 1301.3 58.6 26266421 16.8 26267421 5.3 26302421 20.7 4422.7 352.2 599.4 1337.7 1729.6 403.8 89.8 26308421 23.7 1110.0 1110.0 50.0 26325421 0.3 7.0 7.0 0.3 26351421 196.7 51976.6 1507.8 19 51.3 4179.0 12188.3 19866.0 9323.1 2961.1 1044.1 26360421 4.0 320.8 320.8 14.4 26362421 292.8 15041.4 15041.4 676.9 26470421 1.2 173.5 101.9 71.6 8.1 NC 26 589.0 74353.3 19288.3 2405.4 4850.0 13 526.0 21595.6 9726.9 2961.1 1942.2 66266421 13.9 66267421 25.9 NC 66 39.7 SVG 2128.2 333615.9 25521.0 25209.6 35806.1 48105.5 72423.0 68705.6 38365.6 16894.7 1522.1 1071.6 79 44.3
Zapremina po debljinskim kategorijama (po Bioleju):
Zapremina po debljinskim kategorijama (m3) G.J % do 30cm % 31 -50cm % >51cm % 333.615,5 100 86.536,7 25,9 4 120.528,5 36,1 3 126.559,6 37, 94
Za gazdinsku jedinicu "Kukavica III" možemo konstatovati slede će: - tanak materijal (do 30 cm) zastupljen je sa 86.536,7 m3 ili 25,94 % - srednje jak materijal (od 31 - 50 cm) zastupljen je sa 120.528,5 m3 ili 36,13 % - jak materijal (iznad 50 cm) zastupljen je sa 126.559,6 m3 ili 37,94 % Na osnovu prikaza stanja zapremine po stepenima Bioleja može se zaklju čiti da je ve ći deo drvne zapremine, ove gazdinske jedinice, skoncentrisan u srednje debelom i debelom materijalu (74,07 %), tako da se više pažnje mora posvetiti oplodnim se čama koje će imati karakter nege (prorede) i obnavljanja sastojina.
5.7. Stanje sastojina po starosti
Prikaza ćemo tabelarno stanje sastojina po starosti za jednodobne sastojine, kod kojih se zrelost za se ču odre đuje na osnovu istih. Širina dobnih razreda utvr đena je Pravilnikom o načinu i sadržini posebnih osnova u odnosu na visinu ophodnje (trajanje proizvodnog procesa), a u konkretnom slu čaju širina dobnih razreda iznosi: - 20 godina - kod visokih sastojina čija je ophodnja 120 godina - 10 godina - kod izdana čkih sastojina, kod vešta čki podignutih sastojina koje nisu na svom staništu - 5 godina - kod izdana čkih sastojina bagrema Devastiranim sastojinama nije odre đivana starost, jer kod njih starost nema uticaja na odre đivanje zrelosti za se ču tj. visinu ophodnje. Starosna struktura za gazdinsku jedinicu "Kukavica III" bi će prikazana slede ćom tabelom:
P DOBNI RAZREDI Gazdinska V I Svega klasa II III IV V VI VII VIII Zv Slabo Dobro obraslo obraslo Namenska celina 10 Visoke sastojine - širina dobnog razreda 20 godina P 2.34 2.43 4.8 V 46.80 667.68 714.5 10191421 Zv 2.11 11.77 13.9 P 8.29 8.3 V 1582.93 1582.9 10301421 Zv 30.18 30.2 P 3.0 3.0 V 179.4 179.4 10308421 Zv 8.1 8.1 P 92.41 52.10 129.8 830.34 1104.7 V 33.60 40511.4 171544.60 212089.6 10351421 Zv 1.51 779.4 3086.00 3866.9 P 32.80 24.0 43.77 100.6 V 1785.10 1197.9 1748.70 4731.7 10362421 Zv 80.30 53.9 78.70 212.9 Izdanačke sastojine - širina dobnog razreda 5 godina P 9.81 9.8 V 244.50 244.5 10325421 Zv 11.00 11.0 Izdanačke sastojine - širina dobnog razreda 10 godina P 12.01 12.0 V 191.20 191.2 10175421 Zv 8.60 8.6 P 2.11 2.1 V 10270421 Zv P 10.76 1.15 30.63 24.76 0.47 67.8 V 197.45 174.34 5131.89 4209.18 92.13 9805.0 10360421 Zv 8.89 6.56 161.84 108.80 2.09 288.2 Veštački podignute sastojine - širina dobnog razreda 5 godina P 2.24 2.2 V 10469421 Zv Veštački podignute sastojine - širina dobnog razreda 10 godina P 21.26 46.05 0.23 67.5 V 11352.14 98.65 11450.8 10470421 Zv 466.63 3.32 469.6 P 7.4 7.4 V 1405.2 1405.2 10475421 Zv 93.4 93.4 P 1.93 43.91 16.0 61.9 V 77.20 6773.52 2794.2 9644.9 10476421 Zv 3.47 443.27 166.1 612.9 P 9.27 38.3 47.5 V 593.28 6629.1 7222.4 10477421 Zv 51.83 334.4 386.2 Namenska celina 12 Visoke sastojine - širina dobnog razreda 20 godina P 0.03 11.4 12.61 24.0 V 0.90 558.8 741.60 1301.3 26216421 Zv 0.04 25.1 33.40 58.6 P 17.4 3.26 20.7 V 3545.6 877.10 4422.7 26302421 Zv 68.1 21.71 89.8 P 23.4 0.35 23.7 V 1093.0 17.50 1110.5 26308421 Zv 49.2 0.79 50.0 P 21.16 87.6 87.96 196.7 V 7279.04 23896.9 20820.60 51976.6 26351421 Zv 154.68 492.1 397.30 1044.1 P 35.58 232.7 24.50 292.8 V 1791.80 12063.2 1186.40 15041.4 26362421 Zv 80 .63 542.8 53.39 676.8 Izdanačke sastojine - širina dobnog razreda 5 godina P 0.28 0.3 V 7.00 7.0 26325421 Zv 0.31 0.3 Izdanačke sastojine - širina dobnog razreda 10 godina P 3. 57 3.6 V 26175421 Zv P 4.01 4.0 V 320.80 320.8 26360421 Zv 14.44 14.4 Veštački podignute sastojine - širina dobnog razreda 10 godina P 1.15 1.2 V 173.54 173.5 26470421 Zv 8.08 8.1 P 2066.5 V 333615.9 SVEGA: Zv 7943.9
Namenska celina 10
U visokim sastojinama bukve gazdinska klasa (10351421) najzastupljeniji ji V dobni razred (129,8 ha) i VI dobni razred (830,34 ha). Zbog ovakve starosne strukture u ovom ure đajnom periodu planirano je obnavljanje Izdana čke sastojine nalaze se u V, VI, VII i VIII dobnom razredu. Vešta čki podignute sastojine skoncetrisane su u III,IV i V dobnom razredu.
Namenska celina 26
Visoke sastojine nalaze se u IV, V i VI dobnom razredu. Izdana čke sastojine bukve nalaze se u VI, VII i VIII dobnom razredu. Sve ostale izdana čke sastojine nalaze se u VI, VII i VIII dobnom razredu. Vešta čki podignute sastojine skoncetrisane su u IV dobnom razredu.
5.8. Stanje vešta čki podignutih sastojina
Stanje vešta čki podignutih sastojina za gazdinsku jedinicu "Kukavica III"prikazano je slede ćom tabelom:
Gazdinska Površina Zapremina Zapreminski prirast Zv/V% klasa ha % m3 % m3/ha m3 % m3/ha Veštački podignute sastojine starosti preko 20 godina 10470421 46.28 24.7 11450.8 38.3 247.4 469.7 29.9 10.1 4.1 10475421 7.36 3.9 1405.2 4.7 190.9 93.4 5.9 12.7 6.6 10476421 61.87 33.0 9644.9 32.3 155.9 613.0 39.0 9.9 6.4 10477421 47.53 25.3 7222.4 24.2 152.0 386.3 24.6 8.1 5.3 Uk.NC 10 163.04 86.9 29723.3 99.4 182.3 1562.4 99.5 9.6 5.3 26470421 1.15 0.6 173.5 0.6 150.9 8.1 0.5 7.0 4.7 UK.NC 26 1.15 0.6 173.5 0.6 150.9 8.1 0.5 7.0 4.7 Uk.VPS preko 20 godina 164.19 87.5 29896.8 100.0 182.1 1570.5 100.0 9.6 5.3 Veštački podignute sastojine starosti do 20 godina 10469421 2.24 1.2 10470421 21.26 11.3 Uk.NC 10 23.50 12.5 Uk.VPS do 20 godina 23.50 12.5 UKUPNO VPS 187.69 100.0 29896.8 100.0 159.3 1570.5 100.0 8.4 5.3
Ukupna površina vešta čki podignutih sastojina iznosi 187.69 ha, što čini 8,8 % obrasle površine gazdinske jedinice. Od toga na površini od 23,50 ha nalaze se sastojine starosti do 20 godina (šumske kulture), a sastojine preko 20 godina starosti (šume) nalaze se na površini od 164,19 ha, sa prose čnom zapreminom od 182,1 m3/ha, teku ći zapreminski prirast iznosi 9,6 m3/ha, a procenat prirasta u zapremini iznosi 5,3 %. Od toga, na površini od 186,54 ha, izdvojena je namenska celina 10, namenska celina 26 nalazi se na 1,15 ha. Vešta čki podignute sastojine, u gazdinskoj jedinici "Kukavica III", uglavnom su dobrog zdrastvenog stanja i u narednom periodu treba ih stabilizovati i prevesti u odrasle kvalitetne sastojine.
5.9. Zdravstveno stanje sastojina i ugroženosti od štetnih uticaja
Prilikom prikupljanja terenskih podataka za izradu ove osnove gazdovanja konstatovano je da su sastojine visokog porekla dobrog zdravstvenog stanja, što zna či da štete od entomoloških i fitopatoloških uzro čnika nisu evidentirane u ve ćem obimu. Na osnovu opšteg uvida na najve ćem delu površine ono je dobro ili zadovoljavaju će. Na manjim površinama zapaža se pojava oboljenja kore kod bukve u previse razre đenim, odnosno devastiranim sastojinama, koja je posledica prevelike otvorenosti usled prekomerne se če, ali ona ne uti če na generalno opredelenje o dobrom zdravstvenom stanju ove jedinice. Na pojedinim starim stablima i leževini, zabeležena je pojava gljiva prouzrokova ča truleži drveta. Neke od ovih gljiva, kao napr. Fomes ssp. i Ungulina ssp. naseljavaju i živa stabla. Ove gljive u po četku prouzrokuju prozuklost, a kasnije se pojavljuje trulež. Me đutim, ova pojava nije zabrinjavaju ća jer se radi o pojedina čnim slu čajevima. Kod četinarskih vrsta, prvenstveno bora, javlja se crvenilo četina, ali ne u intenzitetu koje predstavlja opasnost po sastojine. Pored svega, potrebno je permanentno pratiti zdravstveno stanje i ako do đe do negativnih uticaja, potrebno je blagovremeno izvršiti adekvatne preventivne mere, a u krajnjem slu čaju i neke druge mere borbe protiv štetnih uticaja (hemijske i biološke mere zaštite i suzbijanje fitopatoloških i entomoloških oboljenja). Zdravstveno stanje je važan podatak u sprovo đenju svih mera zaštite šuma, a me đu najvažnijim merama spada i zaštita šuma od požara. U zavisnosti od stepena ugroženosti od požara, šume i šumsko zemljište prema dr. M. Vasi ću, razvrstane su u šest kategorija: prvi stepen: sastojine i kulture borova i ariša drugi stepen: sastojine i kulture smr če, jele i drugih četinara tre ći stepen: mešovite sastojine i kulture četinara i liš ćara četvrti stepen: sastojine hrasta i graba peti stepen: sastojine bukve i drugih liš ćara šesti stepen: šikare, šibljaci i neobrasle površine
Rukovode ći se napred iznetim kriterijumom formirana je sledeća tabela:
Površina Stepen ugroženosti ha % I 120,17 5, 1 II 67,5 2 2,9 III IV 40,02 1, 7 V 2.039,68 86, 9 VI 79,21 3, 4 Ukupno: 2.346,60 100
Na osnovu sagledanih podataka može se konstatovati da je ova gazdinska jedinica najviše zastupljena u V stepenu (86,2%) ugroženosti od požara, što zna či da nisu ove šume ugrožene od požara, ali se mere zaštite šuma od požara moraju sprovoditi - (detaljno obra đeno u poglavlju 8.3.).
5.10. Stanje neobraslih površina
Prema iskazu površina stanje neobraslih površina je slede će: Šumsko zemljište 62,61 ha Neplodno zemljište 0,64 ha Zemljište za ostale svrhe 16,77 ha Ukupno GJ 80,02 ha
U šumsko zemljište ubrajamo: zemljište pogodno za pošumljavanje, zemljište srednje pogodno za pošumljavanje, progale i dr. U neplodno zemljište svrstani su kamenjari, jaruge, kanali, putevi i dr. U zemljište za ostale svrhe svrstane su površine oko objekata u šumi (zgrade sa oku ćnicom), površine (proplanci) unutar šumskog kompleksa koje su male površine, a mogu poslužiti za ishranu divlja či i stvaranja raznovrsnog ambijenta u šumi ili ako se nalaze pored puteva mogu biti privremena šumska stovarišta ili radilišta kod prigodnog na čina se če i izrade šumskih sortimenata. Tako đe u zemljište za ostale svrhe svrstane su i enklave državnog poseda okružene privatnim posedom, a male su površine te se njima ne može rentabilno organizovati šumska proizvodnja. Ove površine se mogu koristiti prilikom zamene površina prema ZOŠ - a ( član 98) i prilikom vra ćanja oduzetog zemljišta.
5.11. Stanje šumskih saobra ćajnica
Otvorenost šuma šumskim i javnim saobra ćajnicama je bitan preduslov intenzivnom gazdovanju šumama i šumskim podru čjima, odnosno realizaciji planiranih šumsko uzgojnih radova u okviru odre đenog šumskog kompleksa. Da bi se sagledala i ocenila razvijenost mreže komunikacija neophodno je analizirati: Spoljašnju otvorenost i vezu šumskog kompleksa sa prera điva čkim i potroša čkim centrima, kao i dostupnost šumskom kompleksu kako bi se sprovele planirane mere za ostvarivanje planova gazdovanja. Unutrašnja otvorenost šuma predstavlja osnovni preduslov za optimalno gazdovanje. Od pristupa čnosti šuma zavisi i obim primene savremene mehanizacije u gazdovanju šumama. Na teritoriji opštine Surdulica nalazi se ukupno 207 km puteva ("Opštine i regioni 2012"):
Ukupna dužina puteva koji prolaze kroz šumski kompleks ili pored njega iznose: 1. Putni pravac Vlase -Petokraka u dužini od 12 km. Radi se o asfaltnom putu putu koji prolazi kroz ili pored odelenja 10,11,12,13,24,25,26,27,28,29,30,31od. i od njega se dvoji putni pravac koji ide prema selu Kukavica. 2. Putni pravac Petokraka – S.Kukavica u dužini od 10km(kroz GJ). Radi se o tvrdom kamionskom putu koji ide granicom GJ Kukavica I i Kukavica III. 3. Putni pravac Vlase – Gradnja –Kruševa gkava u dužini od 6km koji povezuje okolna sela do izlaska na asfaltni put Vlase – Vranje. Ovaj put prolazi pored odelenja od 1 – 8 i zbog neodržavanja nije u funkciji za saobra ćaj teretnih kamiona. 4. Putni pravac Deni ćeva rampa – Koska – Papratina u dužini od 3km.(meki) 5. Putni pravac Tulinac-garinski preslap-Studeni kladanac-Straža u dužini od 6km. (meki) 6. Putni pravac Pasja korita u dužini od 2,5km. (meki)
GJ Površina Šumski putevi Postoje ća otvorenost Asfaltni Tvrdi Meki Ukupno Otvorenost Otvorenost Ukupna mekim tvrdim otvorenost putevima putevima ha km km km km m/ha m/ha m/ha KukavicaIII 2.347,71 12 10 17,5 39,5 9,37 7,47 16,84
Unutrašnja otvorenost GJ „Kukavica III“ iznosi 16,84m/ha, što je daleko od optimalne otvorenosti, (Plan razvoja za Južnomoravsko šumsko podru čje, vsžnost plana od 2011-2020god. – koji je u procesu usvajanja).
5.12. Fond i stanje divlja či - uslovi i mogu ćnost za razvoj
GJ "Kukavica III" ulazi u sastav lovišta "Kukavica" koje se prostire na teritoriji opština Leskovac, Vranje I Vladi čin Han I koje je ustanovljeno Rešenjem Ministarstva poljoprivrede, šumarstva I vodoprivrede broj: 324-02-00281/5-94-06 od 19.12.1994.god. sa kojim gazduje JP”Srbijašume” – Beograd a u okviru javnog preduze ća zajedni čki gazduju ŠG”Vranjea2 – Vranje i ŠG”Šuma” – Leskovac.
Ustanovljenje lovišta "Kukavica":
Površina Rešenje o ustanovljenu lovišta Naziv lovišta Opština Korisnik ha Broj rešenja Datum Kukavica Vladi čin han 16.443,00 324 -02 -00281/5 -94 -06 19.1 2.1 994 . JP”Srbijašume”
Od ukupne površine lovišta, (95,0%) nalazi se u državnom vlasništvu, dok je (5%) u privatnom vlasništvu. Brojno stanje glavnih lovnih vrsta divlja či prikazano je slede ćom tabelom ( 31.03.2019) :
Naziv lovišta Srna Kuna bel Jazavac Divlji Divlja D.ma čka Vuk Lisica gol.grivnjaš svinja kom Kom Kom Kom kom Kom Kom Kom Kukavica 272 20 20 270 102 4 8 30
Lovište "Kukavica"
Stalno gajene vrste divlja či (sa kojima se gazduje) su: srna i divlja svinja. Lovostajem zašti ćene vrste divlja či: jelen, srna, divlja svinja, zec, jazavac, kuna belica, kuna zlatica, ondatra, fazan, poljska jarebica, divlja guska, divlja patka, divlji golub grivnjaš, prepelica, grlica, šumska šljuka, gugutka, sojka - kreja, ga čac, jastreb kokošar, siva čaplja i dr. Za lovište "Kukavica" postoji Lovna osnova sa rokom važnosti od 04.08.2011 do 03.08.2020 godine, rešenje broj 324-02-94/1/2011-10 od 04.08.2011.
5.13. Stanje ostalih šumskih proizvoda
Na prostoru GJ”Kukavica III” ima uslova za koriš ćenje ostalih šumskih resursa (pašarenje, sakupljanje lekovitog bilja, branje pe čuraka, izvori vode),što do sada nije bio slu čaj, pa samim tim takvi radovi nisu evidentirani.
5. 14. Opšti osvrt na zate čeno stanje šuma
Na osnovu zate čenog stanja šuma i šumskog zemljišta može da se konstatuje slede će: Prema nameni, sve šume ove gazdinske jedinice svrstane su u nekoliko namenskih celina: 10 - poizvodnja tehni čkog drveta; 26 – zaštita zemljišta I stepena; 66 - stalna zaštita šuma (izvan gazdinskog tretmana); - Ukupna površina gazdinske jedinice iznosi 2346,60 ha. - Obraslo zemljište zauzima 2.128,01 ha ili 90,68% od ukupne površine gazdinske jedinice. - Neobraslo zemljište (šumsko zemljište, neplodno zemljište i zemljište za ostale svrhe) zauzima površinu od 80,02 ha ili 4,39% od ukupne površine ove gazdinske jedinice. - Ukupna zapremina gazdinske jedinice iznosi 333.615,5m3, a ukupan zapreminski prirast 7.943,9m3. - Prose čna zapremina iznosi 156,8 m3/ha, a prose čan zapreminski prirast 3,7 m3/ha i procenat prirasta 2,4%. Namenska celina 10 je nosilac zapremine, ujedno i proizvodnje, a nalazi se na površini od 1.499,45ha ili 70,46% ukupne obrasle površine gazdinske jedinice. Ukupna zapremina namenske celine 10 - proizvodnja tehni čkog drveta, je 259.262,0m3 ili 77,7% od ukupne zapremine gazdinske jedinice. Ukupan zapreminski prirast namenske celine 10 iznosi 6.001,8m3 ili 75,6% od ukupnog zapreminskog prirasta gazdinske jedinice. Namenska celina 26 nalazi se na 588,85ha ili 27,67% obrasle površine, sa zapreminom od 74.353,4m3 ili 22,3% od ukupne zapremine gazdinske jedinice. Ukupan zapreminski prirast iznosi 1.942,00m3 ili 24,5% od ukupnog zapreminskog prirasta gazdinske jedinice. Namenska celina 66 zastupljena je na 39,71ha ili 1,87% ukupne obrasle površine gazdinske jedinice. U gazdinskoj jedinici formirane su 24 gazdinske klase, a me đu njima su najzna čajnije: 26.351.421; 10.351.421; 10.360.421; itd. U ovoj gazdinskoj jedinici, stanje sastojina po poreklu je na zadovoljavaju ćem nivou: Visoke sastojine zastupljene su na 81,65% (1.738,22 ha) obrasle površine gazdinske jedinice. Prose čna zapremina ovih sastojina iznosi 167,5 m3/ha, teku ći zapreminski prirast iznosi 3,4 m3/ha, a procenat teku ćeg zapreminskog prirasta u odnosu na zapreminu iznosi 2,1%. Izdana čke sastojine zastupljene su na 6,63% (140,36 ha) obrasle površine gazdinske jedinice. Prose čna zapremina ovih sastojina iznosi 89,3 m3/ha, tekući zapreminski prirast iznosi 2,8 m3/ha, a procenat teku ćeg zapreminskog prirasta u odnosu na zapreminu iznosi 3,2%. Vešta čki podignute sastojine zastupljene su na 8,82% (187,69 ha) obrasle površine gazdinske jedinice. Prose čna zapremina ovih sastojina iznosi 159,3 m3/ha, teku ći zapreminski prirast iznosi 8,4m3/ha, a procenat teku ćeg zapreminskog prirasta u odnosu na zapreminu iznosi 5,3%. Šikare čine 1,44% (30,61 ha) obrasle površine gazdinske jedinice. Šibljaci čine 1,46% (31,13 ha) obrasle površine gazdinske jedinice. Očuvane sastojine čine 45,4% (965,22 ha) obrasle površine, prose čna zapremina o čuvanih šuma iznosi 191,6 m3/ha, teku ći zapreminski prirast iznosi 4,8 m3/ha, a procenat prirasta u zapremini iznosi 2,5%. Razre đene sastojine čine 30,9% (657,00 ha) obrasle površine, prose čna zapremina razre đenih šuma je 192,2 m3/ha, teku ći zapreminski prirast iznosi 3,5 m3/ha, a procenat prirasta u zapremini iznosi 1,8%. Devastirane sastojine čine 20,9% (444,05 ha) obrasle površine, prose čna zapremina devastiranih šuma je 50,4 m3/ha, teku ći zapreminski prirast iznosi 2,3 m3/ha, a procenat prirasta u zapremini iznosi 4,5%. Šikare čine 1,4% (30,61 ha) obrasle površine. Šibljaci čine 1,5% (31,13 ha) obrasle površine. Stanje sastojina po mešovitosti nije zadovoljavaju će, zato što u budu ćnosti treba težiti još ve ćoj mešovitosti ovih sastojina. Mešovite sastojine su otpornije na fitopatološka i entomološka oboljenja. Čiste sastojine čine 87,52% (1.862,42 ha) površine obraslog zemljišta gazdinske jedinice. Prose čna zapremina čistih sastojina iznosi 162,7 m3/ha, teku ći zapreminski prirast iznosi 3,7 m3/ha, a procenat prirasta u zapremini je 2,4%. Mešovite sastojine čine 9,58% (203,85 ha) površine obraslog zemljišta gazdinske jedinice. Prose čna zapremina mešovitih sastojina iznosi 150,5 m3/ha, teku ći zapreminski prirast je 5,2 m3/ha, a procenat prirasta u zapremini iznosi 3,5%. Šikare čine 1,4% (30,61 ha) obrasle površine. Šibljaci čine 1,5% (31,13 ha) obrasle površine. Ako posmatramo rekapitulaciju za gazdinsku jedinicu dolazimo do zaklju čka da su liš ćarske vrste zastupljene sa 303.719,6 m3 odnosno 91,0% od ukupne zapremine gazdinske jedinice. Treba re ći da je bukva najzastupljenija liš ćarska vrsta sa ukupnom zapreminom 293.965,1 m3 odnosno 88,1%. Četinarske vrste u ovoj gazdinskoj jedinici zastupljene su sa 29.896,8 m3 odnosno 9,0% od ukupne zapremine gazdinske jedinice. Treba re ći da je smr ča najzastupljenija četinarska vrsta sa ukupnom zapreminom 11.624,3 m3 odnosno 3,5%.
6.0. DOSADAŠNjE GAZDOVANjE 6.0. DOSADAŠNJE GAZDOVANJE 6.1. Uvodne informacije i istorijat gazdovanja
Prvo ure đivanje ove gazdinske jedinice ura đeno je 1978 godine. Za drugo ure đivanje prikupljanje podataka je izvršeno od 1988. godine od strane ŠG“Vranje“ – Vranje. Tre će ure đivanje (prikupljanje podataka) je ura đeno u leto 1998. godine, a četvrto u leto 2008.godine. Dendrometrijski podaci za izradu ove osnove gazdovanja šumama prikupljeni su u leto 2018. godine od strane stru čne službe ŠG“Vranje“ – Vranje. Prukupljanje podataka je ura đeno prema jedinstvenoj metodologiji za sve državane šume kojima gazduje JP“Srbijašume“, koriste ći Kodni priru čnik za iformacioni sistem o šumama Srbije.
6.2. Promena šumskog fonda
6.2.1. Promena šumskog fonda po površini
Promene šumskog fonda po površini prikazane su slede ćom tabelom:
Ukupna Šumske Šumsko Neplodno Za ostale Šuma Zauze će Godina površina kulture zemljište zemljište svrhe uredjivanja Ha ha ha ha ha ha ha 200 9 2.214,23 2.045,91 28,93 104,47 2,78 32,14 0,0 2018 2. 208,03 2.10 6,75 21,26 62,61 0, 64 16,7 7 0.0 Razlika -6,20 -60,84 -7,67 -41,86 -2,14 -15,37 0,0
Ukupna površina gazdinske jedinice u odnosu na ure đivanje iz 2009 godine se smanjila za 6,20ha. Ovde je bitno napomenuti da je prilikom ovog ure đivanja ura đena nova katastarska karta i da je ukupna površina gazdinske jedinice dobijena popisom svih katastarskih parcela koje se vode na JP“Srbijašume“, a nalaze se u okviru ove gazdinske jedinice. Parcele koje se vode na privatna lica nisu uzete u obzir prilikom ovog ure đivanja, a bile su u sastavu gazdinske jedinice u prošloj OGŠ. Pove ćanje pod šumom je na ra čun šumskih kultura koje su prerasle starosnu granicu od 20 godina. Manja površina neplodnog zemljišta i manja površina zemljišta za ostale svrhe je rezultat razli čitog kategorisanja neobraslog zemljišta u dva ure đivanja.
6.2.2. Promena šumskog fonda po zapremini i zapreminskom prirastu
Ostvareni Očekivana Razlika 2008 godina 2018 godina prinos zapremina ostvarene Vrsta i drve ća očekivane Zapreminski Zapreminski Zapremina Zapremina zapremine prirast prirast m3 m3 m3 m3 m3 m3 m3 B.vrba 45.1 1.5 46.6 Bukva 445194.8 8000.8 58844.5 394351.1 293965.1 6103.4 100385.98 Kitnjak 8596.5 141.2 8737.7 7295.0 178.1 1442.7 Grab 1939.6 37.7 1977.3 191.7 8.6 1785.6 Cer 5404.5 109.6 5514.1 714.5 13.9 4799.6 Sladun 397.8 8.4 406.2 1301.9 58.6 -895.7 D.treš. 302.3 7.6 309.9 309.9 Grabi ć 116.4 2 118.4 118.4 Jasika 8.7 0.3 9 9 Polj.jas. 82.1 2.1 84.2 84.2 Klen 75.6 1.6 77.2 77.2 Bagrem 108.0 2.4 110.4 251.5 11.3 -141.1 OTL 554.0 13.4 567.4 567.4 Liš ćari 462825.5 8328.5 58844.5 412309 303719.7 6373.9 108589.8 Smr ča 11436.1 519.2 655.69 11299.61 11624.3 477.7 -324.7 Beli bor 8649.7 424.3 4.6 9069.4 7222.4 386.3 1847.0 Crni bor 8928.7 545.4 14.3 9459.8 11050.1 706.3 -1590.3 Četinari 29014.5 1488.9 674.6 29828.8 29896.8 1570.3 -68.0 Uk. GJ 491840.0 9817.4 59519.1 442138.3 333616.5 7944.2 108521.8
Iz uporednog prikaza šumskog fonda (2008-2018) proizilazi da je ukupna zapremina (razlika izne đu o čekivane i premerom dobijene zapremine) smanjena za 108.521,8 m3 (24,6%). Najve ća razlika je uo čena kod bukve (100.385,98 m3) ili 25,5%.
Očekivana V/ha Zv/ha Očekivana Premerena V/ha OD/ods P V Realizovano V posle 2009 2009 V V 2018 realizacije 48/a 12.47 713.7 8899.8 9.8 9999.7 9999.7 4522.9 362.7 51/a 19.74 325.9 6433.3 6.6 1859.9 7605.8 5745.9 1920.7 97.3 52/a 24.15 422.1 10193.7 8 2758.3 11932.5 9174.2 5882.9 243.6 53/e 2.69 616.7 1658.9 8.9 110.9 1874.4 1763.5 887.2 329.8 54/a 7.41 455.5 3375.3 9.9 728.7 4035.5 3306.8 931.4 125.7 55/a 26.81 557.7 14951.9 9.6 17268.3 17268.3 12758.9 475.9 56/a 17.64 616.9 10882.1 10 12469.7 12469.7 6510.9 369.1 56/b 4.18 449.7 1879.7 10 2255.9 2255.9 1188.0 284.2 57/a 11.36 641.1 7282.9 9.2 8223.5 8223.5 3849.9 338.9 58/a 11.07 531 5878.2 7.9 6665.2 6665.2 3062.0 276.6 58/b 9.83 662.9 6516.3 9 7312.5 7312.5 4088.3 415.9 UK 77952.2 5457.8 89643.2 84185.3 45603.0
Predhodna tabela pokazuje razliku izmedju o čekivane i premerene drvne zapremine u pojedinim odsecima Gazdinske jedinice „Kukavica III“
6.3. Odnos planiranih i ostvarenih radova u dosadašnjem gazdovanju
6.3.1. Dosadašnji radovi na obnovi i gajenju šuma
Uporedni prikaz plana gajenja i izvršenih radova na osnovu dostavljene evidencije prikazan je slede ćom tabelom:
Planirano Ostvareno Vrsta rada ha ha % Obnavljanje oplodnim se čama – 311 619,00 131,04 21,17 Poponj.prirodno obnovljanih površina sadnjom -412 172,02 Vešta čko pošumljavanje sadnjom - 317 57,70 2,24 3,88 Pop.vešt.pod.kult sadnjom – 414 74,44 Uk. Obnova i podizanje šuma 923,16 133,28 14,43 Se ča iz b.i ukl.k orova ru čno – 513 53,28 Okopavanje i prašenje u kul. – 518 74,44 Čiš ćenje u ml.prir.sastojinama – 526 32,32 Čiš ćenje u ml.kulturama – 527 2,71 Prorede 349,15 102,14 29,25 Nega šuma 511,90 102,14 19,95 Ukupno GJ 1.435,06 235,42 16,40
Iz navedenog uporednog prikaza planiranih i izvršenih radova nagajenju šuma konstatuje da su planirani radovi izvršeni sa 16,40%. Radovi na prirodnoj obnovi u jednodobnim šumama su izvršeni sa 21,17%. Planirani radovi na podizanju novih šuma (rekonstrukcija, pošumljavanje čistina, popunjavanje, kao i prirodno obnavljanje) uradjeni su sa 14,43%. U okviru nege šuma izvršene su prorede sa 29,25%, ili ukupno nega šuma sa 19,95% Ukupno gledaju ći može se zaklju čiti da je realizacija planiranih radova nezadovoljavaju ća.
6.3.2. Dosadašnji radovi na koriš ćenju šuma
Planirano 2010-2019 Izvršeno 2010-2019 Vrsta Razlika Realizacija Glavni Predh Ukupno Glavni Predh Ukupno drve ća m3 m3 m3 m3 m3 m3 m3 % Bukva 90751.50 9075.60 99827.10 55231.84 3612.68 58844.52 -40982.58 58.95 B.vrba 19.50 19.50 -19.50 Cer 47.60 47.60 -47.60 Grab 229.20 73.30 302.50 -302.50 OTL 23.70 29.50 53.20 -53.20 Smr ča 1316.00 1316.00 655.69 655.69 -660.31 49.82 B.bor 597.80 597.80 4.60 4.60 -593.20 0.77 C.bor 1171.40 1171.40 14.30 14.30 -1157.10 1.22 91023.90 12311.20 103335.10 55231.84 4287.27 59519.11 -43815.99 57.60
Prethodnom osnovom gazdovanja šumama planiran je ukupni prinos od 103.335,10 m3. Na osnovu dostavljene evidencije o izvršenim se čama ukupno je evidentiran realizovani prinos u iznosu 59.519,11 m3 ili 57,60% od planiranog. Glavni prinos je realizovan sa 60,68%, a prethodni sa 34,82%. Mala realizacija planiranog prinosa može se donekle opravdati uticajem prirodnih uslova, izrazito strm teren, nedovoljna otvorenost gazdinske jedinice, kao i smanjena potražnja za drvetom u prethodnom periodu.
6.3.3. Dosadašnji radovi na zaštiti šuma
Zakonom o šumama propisano je da su korisnici šuma dužni da preduzmu mere radi zaštite šuma od požara i drugih elementarnih nepogoda, biljnih bolesti, šteto čina i drugih šteta. Zaštita šuma vršena je u okviru redovnih mera gazdovanja, poštuju ći stav da dobro negovane šume postižu potrebnu stabilnost, vitalnost, kao i fiziološku otpornost na štetne uticaje. U prethodnom periodu vršena su aktivna dežurstava u vreme poja čane opasnosti od izbijanja šumskih požara.
6.3.4. Dosadašnji radovi na koriš ćenju ostalih šumskih proizvoda
Radovi na koriš ćenju ostalih šumskih resursa (pašarenje, koriš ćenje livada, sakupljanje lekovitog bilja, plodova, pe čuraka itd.) nisu evidentirani u protekloj osnovi, pa se može konstatovati da nije ni bilo organizovano koriš ćenje istog.
Lov U proteklom periodu nije bilo nikakvih prihoda od lova.
Paša U prethodnom ure đajnom periodu paša je bila zabranjena u šumama u kojima je u toku prirodno ili vešta čko obnavljanje. Prihodi od paše u prethodnom ure đajnom periodu nisu bili planirani.
Ostali šumski proizvodi U prethodnom ure đajnom periodu nisu bili planirani, a samim tim od njih nije bilo prihoda. Ovde konstatujemo da je korisnik šume (Š.U.Vladi čin Han) propustila mogu ćnost solidnog prihoda što name će potrebu da u budu ćem periodu navedena pitanja treba aktuelizovati i rešiti u pravom smislu re či, odnosno pristupiti organizovanom prikupljanju u otkupu sporednih šumskih proizvoda i tako ostvariti zna čajan prihod.
6.3.5. Ocena dosadašnjeg gazdovanja
Prikaz promena šumskog fonda i dosadašnjeg gazdovanja šuma na osnovu raspoložive evidencije ukazuje na nekoliko opštih zaklju čaka i konstatacija: 1. Ukupna površina gazdinske jedinice se pove ćala za 0,34 ha. 2. Zapremina dobijena premerom manja je od o čekivane za 108.821,2 m3; 3. Planirani radovi na gajenju šuma su izvršeni sa 16,40%; 4. Plan koriš ćenja šuma (planirani prinos) ostvaren je po evidenciji gazdovanja sa 57,60%. 5. Plan koriš ćenja ostalih šumskih proizvoda nije realizovan; 6. Radovi na izgradnji i rekonstrukciji šumskih puteva nisu ra đeni. Napred iznete konstatacije jasno ukazuju na potrebu promene odnosa prema šumama ove gazdinske jedinice u narednom periodu, odnosno potrebu intenziviranja svih radova kojima će se obezbediti dalja biološka stabilnost čitavog kompleksa.
7.0. PLANIRANjE UNAPRE ĐIVANjA STANjA I OPTIMALNOG KORIŠ ĆENjA ŠUMA OPTIMALNOGKORIŠ ĆENJA ŠUMA Poglavlje planiranja unapre đivanja stanja i optimalnog koriš ćenja šuma bi će bliže obrazloženo u stavkama: mogu ći stepen i dinamika unapre đivanja stanja i funkcija šuma; ciljevi gazdovanja šumama; mere za postizanje ciljeva gazdovanja šumama; planovi gazdovanja
7.1. Mogu ći stepen i dinamika unapre đivanja stanja i funkcija šuma u toku ure đajnog perioda (prognoza za 2,3 perioda)
Analiziraju ći sadašnje i budu će potrebe i zahteve u odnosu na ove šume, i u tom kontekstu, karakteristike i potencijale ovih šuma, treba planirati osnovne pravce razvoja ovog šumskog podru čja, koji podjednako zadovoljavaju potrebe i interese društvene zajednice i preduze ća koje gazduje ovim šumama. Kao glavno opredeljenje i orijentacija, te koncepcijski razvoj za ovo, a i za slede ća dva, tri ure đajna razdoblja može biti sadržano u pretpostavci - unapre đivanja i kvalitetnog koriš ćenja ukupnih potencijala šumskog prostora gazdinske jedinice u skladu sa svim društvenim potrebama. Ovakvom orijentacijom se obezbe đuje najširi društveni interes preduze ća koje upravlja šumama kao i interes ostalih preduze ća čija se delatnost zasniva na koriš ćenju pojedinih proizvoda ili funkcija šuma ove gazdinske jedinice. Polaze ći od ove orijentacije, potencijala šuma i šumskog zemljišta, i potrebe da se aktivira i unapredi sadašnji stepen koriš ćenja potencijala šumskog prostora, mogu se planirati slede ći pravci razvoja: pove ćane biološke stabilnosti ekosistema unapre đenje specifi čnih društveno - potrebnih funkcija šuma (zaštita zemljišta, vodozaštita šuma itd.) unapre đenje proizvodnje i koriš ćenje drvne mase sa ciljem da se ostvari optimalno koriš ćenje proizvodnih potencijala zemljišta u skladu sa osnovnom namenom i ostalim funkcijama šuma Osnov za obezbe đenje bilo koje funkcije šuma je o čuvanost sastojina i zadovoljavaju će zdravstveno stanje. Dobna struktura ili stvarni razmer dobnih razreda u visokim i izdana čkim sastojinama bukve ukazuje na prioritet slede ćih aktivnosti u ovom kao i u budu ćim ure đajnim periodima, a to je obnavljanje tih sastojina.
7.2. Ciljevi gazdovanja šumama
Ciljevi gazdovanja šumama predstavljaju osnovno opredeljenje i polazni element u planiranju. Polaze ći od položaja ove gazdinske jedinice, kao i od mnogobrojnih potreba, sadašnjih i budu ćih utvr đuju se slede ći opšti i posebni ciljevi gazdovanja šumama.
7.2.1. Opšti ciljevi gazdovanja (u skladu sa definisanom namenom i funkcijom šuma)
Prema Pravilniku o sadržini osnova i programa gazdovanja šumama, godišnjeg izvo đačkog plana i privremenog izvo đačkog plana gazdovanja privatnim šumama opšti ciljevi su: zaštita i stabilnost šumskih ekosistema, sanacija opšteg stanja degradiranih šumskih ekosistema, obezbe đivanje optimalne obraslosti, očuvanje trajnosti i pove ćanje prinosa očuvanje i pove ćanje ukupne vrednosti šuma očuvanje i pove ćanje opštekorisnih funkcija šuma, uve ćanje stepena šumovitosti. Primenom savremenih metoda gazdovanja šumama, intenzivnim gazdovanjem ostvariti kvantitativno i kvalitativno optimalnu proizvodnju, uskla đenu sa zahtevima šuma, tj. prilagoditi ih višenamenskom koriš ćenju i prioritetnim funkcijama šuma gazdinske jedinice. Ostvarivanje opštih ciljeva gazdovanja u mnogome zavisi od sadašnjeg stanja i od dosledne primene uzgojnih, tehni čkih i ure đajnih mera propisanih u posebnoj osnovi gazdovanja šumama gazdinske jedinice.
7.2.2. Posebni ciljevi gazdovanja šumama
Posebni ciljevi gazdovanja šumama proisti ču iz opštih ciljeva i uslovljeni su osobenostima gazdinske jedinice, a koji proizilaze iz stanišnih i sastojinskih prilika. Posebni ciljevi gazdovanja šumama su: Proizvodnja drveta, divlja či i drugih šumskih proizvoda u skladu sa potencijalom staništa; Zaštita zemljišta od erozije; Zaštita i unapre đivanje režima voda; Zaštita od klimatskih ekstrema; Zaštita od štetnih imisionih dejstava; Održavanje saobra ćajnica i objekata koji služe gazdovanju šumama. Posebni ciljevi u zavisnosti od utvr đene namene šuma su i posebna zaštita delova prirode i prirodnog blaga, zaštita biodiverziteta, zaštita genofonda, stvaranje uslova za vaspitno-obrazovnu funkciju i nau čno-istraživa čki rad i stvaranje šumskih rezervi, obezbe đivanje estetske uloge šume, koriš ćenje prostora za rekreaciju I turizam. Posebni ciljevi gazdovanja šumama prema dužini vremena potrebnog za ostvarenje planskih zadataka ili ciljeva mogu biti: 1. Dugoro čni ciljevi (za više ure đajnih perioda) i 2. Kratkoro čni ciljevi ( koji se ostvaruju u toku jednog ure đajnog perioda)
Namenska celina "10"
Visoke šume Visoke sastojine tvrdih liš ćara (G К: 10.351.421;) a) Dugoro čni ciljevi Postepeno dovo đenje sastojina u optimalno (normalno) stanje, koje će u potpunosti koristiti potencijalne mogu ćnosti staništa. b) Kratkoro čni ciljevi Proizvodnja drveta odgovaraju ćeg kvaliteta Proizvodnja ostalih proizvoda iz šume Podržavanje prirodnog obnavljanja i zaštite šuma Izdana čke šume (GK:10.270.421,10.325.421, 10.360.421,) a) Dugoro čni ciljevi Prevo đenje izdana čkih sastojina u visoki uzgojni oblik. Melioracija devastiranih šuma u visokoproizvodne sastojine b) Kratkoro čni ciljevi Priprema i zaštita šuma pre prevo đenja u visoki uzgojni oblik. Vešta čki podignute sastojine (GK: 10.470.421, 10.475.421, 10.476.421, 10.477.421) a) Dugoro čni ciljevi Vešta čke sastojine postepeno dovesti u optimalno stanje u kome će sastojine u potpunosti iskoristiti potencijalne mogu ćnosti staništa. b) Kratkoro čni ciljevi Blagovremenim i odgovaraju ćim merama nege vešta čki podignute sastojine stabilizovati, i obezbediti što optimalniji razvoj.
Namenska celina "26“ Visoke šume Visoke sastojine tvrdih liš ćara (GK:, 26.351.421) a) Dugoro čni ciljevi Potpunije koriš ćenje produkcione sposobnosti staništa i pove ćane proizvodnje, kao i ja čanje zaštitno regulatornih funkcija šuma; b) Kratkoro čni ciljevi Zaštita zemljišta od vodne površinske erozije i klizišta; Proizvodnja drveta odgovarajućeg kvaliteta; Proizvodnja ostalih proizvoda šume; Prirodno obnavljanje zrelih sastojina Izdana čke šume (GK: 26.360.421,) a) Dugoro čni ciljevi Prevo đenje izdana čkih sastojina u visoki uzgojni oblik. Rekonstrukcija nekvalitetnih, degradiranih sastojina na potencijalno dobrim (zadovoljavaju ćim) staništima (GK: 26.362.421). b) Kratkoro čni ciljevi Priprema i zaštita sastojina pre prevo đenja u visoki uzgojni oblik Vešta čki podignute sastojine (GK: 26.470.421) a) Dugoro čni ciljevi Potpunije koriš ćenje produkcione sposobnosti staništa i pove ćane proizvodnje, kao i ja čanje zaštitno regulatornih funkcija šuma; b) Kratkoro čni ciljevi Blagovremenim i odgovaraju ćim merama nege vešta čki podignute sastojine stabilizovati, i obezbediti što optimalniji razvoj Namenska celina "66" Šibljaci ( GK: 66.266.421 i 66.267.421) a) Dugoro čni ciljevi Odre đen je samom namenom - trajna zaštita i to su sastojine bez gazdinskih tretmana (intervencija).
7.3. Mere za postizanje ciljeva gazdovanja
Stanje i potencijali kao i sadašnji stepen koriš ćenja name ću obavezu preduze ću koje gazduje ovim šumama da svoju orijentaciju i pravce razvoja usmeri na unapre đenju postoje ćih i aktiviranju novih delatnosti u cilju optimalnog koriš ćenja potencijala podru čja u skladu sa mogu ćnostima i društvenim potrebama. Mere za ostvarenje opštih i posebnih ciljeva gazdovanja šumama dele se na mere uzgojne i ure đajne prirode.
7.3.1. Uzgojne mere
Mere uzgojne prirode su: izbor sistema gazdovanja, izbor uzgojnog i strukturnog oblika, izbor vrsta drve ća i razmera njihove smese, izbor na čina se če, obnavljanja i koriš ćenja i izbor na čina nege sastojina. a) Izbor sistema gazdovanja Sistem gazdovanja šumama definisan je odabranim na činom se ča i obnavljanja stare sastojine. Na osnovu konkretnih sastojinskih prilika u gazdinskoj jedinici i dosadašnjeg gazdovanja, a uvažavaju ći biološke osobine vrste drve ća, usvojeni su slede ći sistemi gazdovanja : Sastojinsko - oplodna se ča kratkog podmladnog razdoblja (do 20 godina) , primeni će se u visokim sastojinama bukve (GK: 10.351.421, 12.351.421) Sastojinsko - oplodna se ča kratkog podmladnog razdoblja (do 20 godina) , primeni će se u izdana čkim sastojinama (GK: 10.270.421, 10.325.421, 10.360.421, 12.360.421) Sastojinsko - čista se ča sa obaveznim pošumljavanje primeni će se u vešta čki podignutim sastojinama i devastiranim sastojinama (GK: 10.470.421, 10.475.421, 10.476.421, 10.477.421, 12.470.421) b) Izbor uzgojnog oblika Osnovni uzgojni oblik, kome dugoro čno treba težiti na ukupnom prostoru gazdinske jedinice je visoka šuma (zavisno od na čina obnove, prirodnim - prioritetnim ili vešta čkim putem). c) Izbor strukturnog oblika Shodno napred navedenom, uvažavaju ći biološke osobine vrsta drve ća koje grade sastojine i hitnosti popravke zate čenog stanja, kod svih jednodobnih sastojina kao strukturni oblik zadržati jednodobne sastojine. d) Izbor vrste drve ća Glavna vrsta u ovoj gazdinskoj jedinici je bukva i ona se zadržava kao glavni nosilac produkcije drvne mase. e) Izbor na čina se ča obnavljanja i koriš ćenj a Od izabranih na čina obnavljanja zavisi i struktura budu ćih sastojina i celokupni gazdinski postupak, elementi za sva planska razmatranja i postupak za odre đivanje prinosa i obezbe đenje trajnosti prinosa, odnosno funkcionalne trajnosti. Na čin obnavljanja pre svega zavisi od bioloških osobina vrsta drve ća koje grade sastojinu (osobina sastojina), osobina stanišnih i ekonomskih prilika. Za šume ove gazdinske jedinice gde je predvi đeno obnavljanje u ovom ure đajnom periodu odre đuju se slede ći na čini se ča obnavljanja: Za visoke jednodobne sastojine bukve primeni će se oplodne se če kratkog podmladnog razdoblja (do 20 godina), Za izdana čke sastojine do njihovog prevo đenja u viši uzgojni oblik primenjiva će se selektivne prorede, Za vešta čki podignute sastojine kao na čin koriš ćenja do zrelosti za se ču primenjiva će se proredne se če, a na čin obnavljanja je čista se ča. Za devastirane sastojine primeni će se čista se ča sa obaveznim pošumljavanjem posle se če. Za sastojine bagrema, primeni će se čiste se če. f) Izbor na čina nege Prema zate čenom stanju sastojina i postavljenim ciljevima gazdovanja utvr đuju se slede će mere nege: Selektivne prorede u odraslim sastojinama (od faze kasnog mladika do za se ču zrelih sastojina) kako u prirodnim tako i u vešta čki podignutim.
7.3.2. Ure đajne mere
a) Izbor trajanja ophodnje i dužine podmladnog razdoblja U jednodobnim šumama neophodno je odrediti dužinu trajanja proizvodnog procesa - ophodnje. Na osnovu sagledavanja proizvodnih potencijala staništa, osobina vrsta drve ća i osnovne namene odre đena je orjentaciona dužina trajanja proizvodnog procesa za osnovne vrste: 1. Za visoke jednodobne sastojine bukve odre đuje se ophodnja od 120 godina, a dužina podmladnog razdoblja ( period obnavljanja) u trajanju od 20 godina. 2. Za visoke jednodobne sastojine kitnjaka odre đuje se ophodnja od 120 godina, a dužina podmladnog razdoblja ( period obnavljanja) u trajanju od 20 godina. 3. Za o čuvane i razre đene izdana čke sastojine koje će se konverzijom prevesti u visoki uzgojni oblik, odre đuje se ophodnja od 80 godina, a dužina podmladnog razdoblja u trajanju od 20 godina. 4. Za izdana čke sastojine bagrema odre đuje se ophodnja od 30 godina. 5. Za vešta čki podignute sastojine odre đuje se orijentaciona ophodnja od 80 godina. a) Odre đivanje pre čnika se čive zrelosti Pre čnik se čive zrelosti odre đuje se za sastojine u kojima se primenjuju grupimi čno-oplodne se če dugog perioda za obnavljanje, a po principima kontrolnog metoda pre čnik se čive zrelosti ima orijentacioni karakter b) Odre đivanje uravnotežene zapremine Uravnotežena (normalna) zapremina odre đuje se za sastojine u kojima se kao sistem gazdovanja primenjuje sastojinsko gazdovanje - postupne oplodne se če dugog perioda za obnavljanje (grupimi čno oplodne se če). Za visoke čiste i mešovite sastojine bukve u kojima će se kao sistem gazdovanja primenjivati postupne oplodne se če dugog perioda za obnavljanje – grupimi čno oplodne se če, odre đuje se prose čna uravnotežena zapremina od Vn = 400 m3/ha. Kako se ovde radi o nedovoljno po strukturi izgra đenim sastojinama, a pored toga i nedovoljne istraženosti ove problematike, ovako odre đene uravnotežene (normalne) zapremine ne smatramo kona čnim, ve ć samo privremenim. c) Izbor rekonstrukcionog i konverzionog razdoblja Za devastirane sastojine u kojima treba izvršiti rekonstrukciju potrebno je odrediti vremenski period - rekonstrukciono razdoblje u kojem će se izvršiti rekonstrukcija svih devastiranih sastojina ove gazdinske jedinice. Odre đuje se rekonstrukciono razdoblje u trajanju od 50 godina, s tim, što će u ovom ure đajnom razdoblju zbog pove ćanog plana obnavljanja izostati rekonstrukcija devastiranih sastojina. Za izdana čke sastojine koje ćemo konverzijom prevoditi u visoki uzgojni oblik, potrebno je odrediti vremenski period - konverziono razdoblje za koje će se izvršiti konverzija svih o čuvanih i razre đenih izdana čkih sastojina ove gazdinske jedinice u visoki uzgojni oblik . Konverziono razdoblje za izdana čke satojine koje ćemo oplodnim se čama prevoditi u visoki uzgojni oblik iznosi: 10.270.421 20-30 godina 10.325.421 20-30 godina 10.360.421 20-30 godina 12.360.421 20-70 godina d) Izbor perioda za postizanje optimalne obraslosti - stepena šumovitosti Odnos obrasle i neobrasle površine iznosi (99,2% : 0,8%) što je u okvirima optimalne šumovitosti naro čito ako se uzme da šumsko zemljište u ukupnoj površini učestvuje sa 3,87% e) Ure đajno razdoblj e S obzirom da je važnost posebne osnove gazdovanja šumama propisano Zakonom o šumama, u trajanju od 10 godina, to se podrazumeva da će ure đajno razdoblje imati isti period.
7.4. Planiranje gazdovanja
Na osnovu utvr đenog stanja šuma i propisanih kratkoro čnih ciljeva i mogu ćnosti njihovog obezbe đenja, izra đuju se planovi budu ćeg gazdovanja. Osnovni zadatak planova gazdovanja šumama je da u zavisnosti od zate čenog stanja, omogu ći podmirenje odgovaraju ćih društvenih potreba i unapre đenje stanja šuma kao dugoro čnog cilja.
7.4.1. Plan gajenja šuma
Snimanjem i analizom zate čenog stanja sastojina istovremeno su ocenjene potrebe i mogu ćnosti primene šumsko - uzgojnih radova u narednom ure đajnom razdoblju, a u cilju popravke zate čenog stanja sastojina.
Planom gajenja šuma obuhvatiti u celini:
1. Plan obnavljanja i podizanje novih šuma 2. Plan rasadni čke proizvodnje (proizvodnja šumskog semena i sadnog materijala) 3. Plan nege šuma
Radovi na gajenju šuma prikaza će se po gazdinskim klasama.
7.4.1.1. Plan obnavljanja i podizanja novih šuma
Prosta reprodukcija
Gazdinska Obnavljanje Obnavljanje Popunjavanje Ukupno klasa oplodnim bagrema novopodignutih se čama veg.putem kultura sadnjom ha ha ha ha 10351421 719,12 719,12 12351421 16,64 16,64 10325421 9,78 9,78 10362421 2,60 2,60 Uk.GJ 735,76 9,78 2,60 748,14
Planom obnavljanja i podizanja novih šuma predvi đeno je obnavljanje prirodnim putem u visokim jednodobnim šumama bukve na 735,76 ha, obnavljanje bagrema vegetativnim putem na 9,78 ha I popunhavanje novopodignutih kultura na 2,60 ha.
Vrsta radova Podizanje novih šuma Gazdinska klasa Površina Radna površina
ha ha 10362421 13.05 13.05 UKUPNO 13.05 13.05
Planom podizanja novih šuma u proširenoj reprodukciji planirano je podizanje novih šuma sadnjom sadnica na površini od 13,05 ha.
7.4.1.2. Plan rasadni čke proizvodnje
Planom rasadni čke proizvodnje predvi đeni su broj, vrsta i starost sadnica za pošumljavanje površina predvi đenih za pošumljavanje i popunjavanje vešta čki podignutih sastojina. Potreban broj sadnica prema planu obnavljanja i podizanja novih šuma po vrsti radova i vrsti drve ća prikazan je slede ćom tabelom:
Popunjavanje Vešta čko vešta čki Vrsta pošumljavanje podignutih Ukupno drve ća sadnjom 317 kultura sadnjom 414
kom kom kom Smr ča 32.625,0 6.525,0 39.150,0 UKUPNO: 32.625,0 6.525,0 39.150,0
Za potrebe plana obnavljanja i podizanja novih šuma potrebno je obezbediti za gazdinsku jedinicu 39.150,0 sadnica smr če. Za potrebe popunjavanja koristiti sadnice starosti 1+0. Sadnice za planirane radove će se obezbediti iz rasadnika na nivou JP"Srbijašume". Pored sadnica smr če kao alternativa može da se koristi bukva,javor, jasen, lipa, vo ćkarice ili seme bukve (30kg/ha).
7.4.1.3. Plan nege šuma
Planirani radovi na nezi šuma po gazdinskim klasama prikazani su slede ćom tabelom:
Gazdinska Prorede UKUPNO klasa ha ha 10351421 110,19 110,19 10360421 54,51 54,51 10470421 45,14 45,14 10475421 5,15 5,15 10476421 59,94 59,94 10477421 38,27 38,27 NC 10 313,21 313,21 Uk.GJ 313,21 313,21
Planom nege šuma u gazdinskoj jedinici "Kukavica III" planirani su slede ći radovi: Prorede kao mere nege šuma planiraju se na radnoj površini od 313,21 ha. Ukupan plan nege šuma u gazdinskoj jedinici " Kukavica III" iznosi 313,21 ha radne površine. Ukupan plan gajenja u gazdinskoj jedinici " Kukavica III" iznosi 1.048,97 ha radne površine.
7.4.2. Plan zaštite šuma
Zakonom o šumama propisano je da su korisnici i sopstvenici šuma dužni da preduzimaju mere nege šuma od požara i drugih nepogoda, biljnih bolesti, šteto čina i drugih šteta. Shodno napred navedenom u Šumskom gazdinstvu „Vranje" - Vranje, organizovana je služba za šume sopstvenika i zaštitu životne sredine, koja obavlja i poslove na zaštiti šuma i to : opažanja, obaveštavanja, prognoziranja i preduzimanja potrebnih represivnih i preventivnih mera. Ovim planom utvr đuje se obim mera i radova na preventivnoj zaštiti šuma od čoveka, stoke i divlja či, biljnih bolesti, štetnih insekata i drugih štetočina, elementarnih nepogoda, požara i obnavljanju šumskih oznaka itd. U cilju preventivne zaštite planiraju se slede će mere: Čuvanje šuma od bespravnog koriš ćenja i zauzimanja, na ukupnoj površini GJ. Zabrana pašarenja na površinama gde je proces obnavljanja u toku i u šumskim kulturama (prema planu gajenja šuma), sve dok ne prerastu kriti čnu visinu kada im stoka ne može ošte ćivati vrhove; Uspostavljanje šumskog reda; Postavljanje lovnih stabala ili feromonskih klopki (100 kom) Pratiti eventualne pojave sušenja šuma i kalamiteta insekata i u slu čaju pojave istih, blagovremeno obavestiti specijalisti čku službu koja će postaviti ta čnu dijagnozu i propisati adekvatne mere suzbijanja; Štititi i zaštititi šumu od požara, posebno u proleće i leto, i u tom smislu postaviti znake obaveštavanja i zabrane loženja vatre, organizovanje dežurstava i poja čani nadzor lugarskih reona u kriti čnom periodu u cilju blagovremenog otkrivanja požara i blagovremenih intervencija i dr; Održavanje postoje ćih protiv-požarnih pruga. U toku ure đajnog perioda održavati i obnavljati spoljne granice, kao i granice unutrašnje podele šumskog podru čja u celini.
7.5. Plan koriš ćenja i kalkulacija prinosa
Polaze ći od opredeljenja koja se odnose na osnovni zadatak gazdovanja u ovoj gazdinskoj jedinici koji je usmeren na prevo đenje zate čenog stanja ka optimalnom (funkcionalnom) stanju i održavanje takvog stanja, ura đen je i plan koriš ćenja sastojina. Plan koriš ćenja vezan je za potrebu obnavljanja šuma (oplodne se če) i za prorede, kao osnovne mere nege, čiji je obim u skladu sa definisanim prioritetnim uzgojnim potrebama u fazi snimanja stanja šuma pri izradi ove osnove. Plan koriš ćenja u osnovi sadrži: plan se ča obnavljanja i plan prorednih se ča. Sve se če imaju za cilj, prevenstveno negu šuma, odnosno poboljšanje stanja i funkcija šuma kao i pove ćanje vrednosti proizvodnje. To će se u ovoj gazdinskoj jedinici posti ći kako oplodnim se čama, tako i proredama u srednjedobnim sastojinama.
7.5.1. Plan se ča obnavljanja šuma i kalkulacija prinosa
7.5.1.1. Plan se ča obnavljanja jednodobne šume
Sama kalkulacija prinosa (glavni prinos) u visokim jednodobnim i izdana čkim šumama, kao i vešta čki podignutim sastojinama oslanja se na pozitivna opredeljenja utvr đena metodom umereno – sastojinskog gazdovanja prilago đenog opštim i posebnim karakteristikama ovog kompleksa šuma. Naime, pri odre đivanju prinosa u svakoj gazdinskoj klasi, pojedina čno, utvr đena je starost sastojina, ophodnja za osnovne vrste drve ća, i na toj osnovi zrelost za se ču pojedinih delova gazdinskih klasa. U prvoj fazi, još prilikom prikupljanja terenskih podataka, sastojine se prema zrelosti za se ču grupišu u tri grupe:
Odlu čno zrele za se ču Prezrele i prestarele sastojine iz čijeg stanja proizilazi potreba što skorijeg iskorišćenja. Sastojine u kojima je u proteklom ure đajnom periodu zapo četo podmla đivanje koje treba nastaviti.
Zrele za se ču Sastojine koje su dostigle zrelost za se ču prema odabranoj ophodnji (dobrog zdravstvenog stanja i dobro obrasle) Sastojine koje ne odgovaraju staništu, pa ih treba zameniti Sastojine lošeg uzrasta, slabog obrasta i nedovoljnog prirasta, bez obzira na starost i vrstu drve ća
Sastojine na granici se čive zrelosti Sastojine koje u toku slede ćeg ure đajnog perioda mogu posti ći zrelost za se ču (sastojine predposlednjeg dobnog razreda) Sastojine koje se iz nekog razloga ostavljaju za obnavljanje u slede ćem ure đajnom razdoblju
Na osnovu ovako grupisanih sastojina radi se privremeni plan se ča po površini. U drugoj fazi kalkulacije prinosa privremeni plan se ča upore đuje se sa normalnim razmerom dobnih razreda, tj. sa idealnom površinom obnavljanja u ovom ure đajnom periodu. Na osnovu ova dva pokazatelja vrši se kalkulisanje uzgojnih potreba (obnavljanja) i postizanje normalnog razmera dobnih razreda, tj. obezbe đivanje umerenije ili strožije trajnosti prinosa, sa što manje privrednih žrtava, uz istovremeno obezbe đenje ostalih funkcija šuma. Regulator trajnosti prinosa kod umerenog sastojinskog gazdovanja je površina, tj. idealna (normalna) površina dobnog razreda. Kao što se vidi metod umerenog sastojinskog gazdovanja daje veliku slobodu pri kalkulaciji prinosa, odnosno bolje prilago đavanje stanju sastojina i uzgojnim potrebama, tj. Sastojine koje i nisu dostigle zrelost za se ču (ali su slabog kvaliteta i obrasta) mogu se predvideti za se ču obnavljanja ali zato sastojine koje su dostigle zrelost za se ču (ali su dobrog zdravstvenog stanja i obrasta) mogu i dalje ostati da priraš ćuju (produžava im se ophodnja), ako to ne ugrožava trajnost prinosa. Privremeni plan se ča šuma, (jednodobne šume) prikazan je slede ćom tabelom:
Gazdinska Odlu čno zrele za se ču Zrele za se ču Na granici se čive zrelosti klasa Od Pha Vm3 Zvm3 Od Pha Vm3 Zvm3 Od Pha Vm3 Zvm3 13/a 19,93 5976 86,7 29/b 2,66 747 16,2 30/b 10,08 2431 51,6 14/a 4,23 893 18,4 31/d 3,23 1071 18,5 31/b 27,89 10371 179,3 28/a 2,27 401 8,9 35/b 2,21 661 12,9 32/b 8,09 2915 54,4 28/b 33,10 3396 74,0 36/a 16,59 4976 88,5 34/d 2,11 924 17,8 29/a 24,12 7542 109,8 47/b 18,19 7377 126,8 36/c 10,13 3125 59,7 31/a 8,29 1583 30,2 49/b 2,11 649 11,7 41/b 5,66 2130 41,0 32/a 15,46 2663 46,0 55/d 2,40 1122 18,9 43/c 4,14 1153 25,6 33/a 19,80 3020 47,3 51/b 11,11 3044 63,4 33/c 6,54 1144 19,0 52/b 3,50 1563 33,4 34/a 30,77 4262 78,3 53/b 18,04 2385 53,3 34/b 5,60 2146 43,8 58/c 12,11 5891 96,9 35/a 35,73 3600 75,0 36/b 17,64 1390 37,4 37/a 30,25 4152 85,3 38/a 57,54 7207 148,9 39/a 18,98 3050 60,0 40/a 32,38 5043 99,7 41/a 18,09 3744 66,5 42/a 34,39 4502 82,1 43/a 42,86 8820 148,0 45/a 24,87 3948 69,4 46/a 15,14 4335 66,6 46/b 13,77 2549 46,3 47/a 17,07 3355 58,3 48/a 12,48 4527 69,3 49/a 19,85 3576 70,4 50/a 6,52 683 21,6 50/b 1,08 468 8,2 51/a 19,76 1924 48,0 52/a 24,17 5887 132,7 53/a 5,11 897 19,5 53/e 2,69 887 16,2 54/a 7,41 931 23,6 54/e 4,16 1077 19,4 55/a 26,82 12764 184,3 55/c 11,71 1272 24,6 56/a 17,65 6515 102,0 57/a 11,3 7 3854 62,4 57/b 7,40 632 13,8 58/a 11,07 3040 40,6 58/b 9,84 4093 62,6 59/a 3,25 1038 16,4 10351421 731,16 142786 2541,5 47,39 16603 293,5 112,86 35932 676,4
Gazdinska klasa 10.351.421 - Visoka jednodobna šuma bukve
Odlu čno zrele za se ču su one sastojine kod kojih je proces obnavljanja ve ć pri kraju i neophodno je da se se če sprovedu što pre da se ne bi kašnjenjem se ča napravila šteta u podmla đenoj sastojini. U ovim sastojinama (731,16ha) se sprovodi završni i kombinovano oplodno- završni sek . Sastojine zrele za se ču su one sastojine u kojima je proces obnavljanja u toku ili treba da se zbog sastojinskih uslova zapo čne, i u njima se sprovode mere nastavka procesa obnavljanja, to jest vrši se oplodni sek, oplodne se če i kombinovati oplodno završni sek. Te sastojine se nalaze na površini od 47,39 ha. Sastojine na granici se čiva zrelosti su one sastojine koje se nalaze u pretposlednjem dobnom razredu ( dozrevaj će sastojine bukve ) u njima se ne planiraju proredne se če, ali se ako to stanišni i sastojinski uslovi dozvoljavaju ( pojava podmladka ) može zapo četi sa obnavljanjem, površina 112,86 ha. Analiziraju ći prethodnu tabelu konstatujemo da prema uzgojnim potrebama (hitnosti obnavljanja, odnosno prema privremenom planu se ča imamo prioritet da se ču obnavljanja izvršimo u sastojinama:
Prinos Ukupan Površina Zapremina Odeljenje I polurazdoblje II polurazdoblje prinos
ha m3 13/a 19.93 5976.0 2786.7 2786.7 28/c 1.82 838.5 349.3 349.3 29/b 2.66 747.2 315.0 315.0 31/d 3.23 1071.3 391.2 391.2 47/b 18.19 7376.5 3331 3331.0 48/a 12.48 4526.9 2270.9 2270.9 50/b 1.08 467.9 238.1 238.1 55/a 26.82 12763.8 6365.7 6365.7 56/a 17.65 6515.0 3276 3276.0 57/a 11.37 3853.5 1944.7 1944.7 Oplod.sek 115.23 44136.6 3842.2 17426.4 21268.6 28/a 2.27 401.4 423.6 423.6 28/b 33.10 3395.9 3580.8 3580.8 29/a 24.12 7542.2 7816.6 7816.6 30/b 10.08 1831.8 1931.6 1931.6 32/a 15.46 2662.6 2777.5 2777.5 33/a 19.80 3019.8 3138.2 3138.2 33/c 6.54 1143.7 1191.3 1191.3 34/a 30.77 4261.8 4457.5 4457.5 35/a 35.73 3599.9 3787.4 3787.4 36/b 17.64 1390.0 1483.4 1483.4 37/a 30.25 4152.2 4365.5 4365.5 38/a 57.54 7207.1 7579.5 7579.5 40/a 32.38 5042.7 5292.1 5292.1 42/a 34.39 4502.2 4707.6 4707.6 43/a 42.86 8820.1 9929.9 9929.9 45/a 24.87 3947.6 4468.0 4468.0 46/b 13.77 2548.6 2895.7 2895.7 47/a 17.07 3354.6 3791.6 3791.6 51/a 19.76 1923.6 2283.2 2283.2 55/c 11.71 1271.6 1456.3 1456.3 57/b 7.40 632.3 736.0 736.0 Završni sek 487.51 72651.7 52532.6 25560.7 78093.3 36/a 16.59 4975.9 3118.3 3118.3 39/a 18.98 3049.5 2079.7 2079.7 41/a 18.09 3743.6 2541.4 2541.4 46/a 15.14 4335 3142.2 3142.2 49/a 19.85 3575.9 2667.3 2667.3 49/b 2.11 648.5 441.7 441.7 50/a 6.52 683.2 591.4 591.4 52/a 24.17 5887 4473.5 4473.5 54/a 7.41 931.3 665 665.0 54/e 4.15 1076.5 794.3 794.3 Op-zav.sek 133.01 28906.4 7739.4 12775.4 20514.8 10351421 735.75 145694.7 64114.2 55762.5 119876.7
Opredeljuju ći se izme đu postizanja stroge trajnosti prinosa (postizanja normalnog razmera dobnih razreda) i uzgojnih potreba (hitnosti obnavljanja), a poznavaju ći stanje sastojina prema starosti u GJ"Kukavica III", mišljenja smo da prednost treba dati obnavljanju sastojina. Prema tome u narednih 10 godina obnavljanje treba izvršiti u sastojinama koje su odlu čno zrele za se ču i u sastojinama koje su zrele za se ču. Ukupni prinos plana se ča obnavljanja u gazdinskoj klasi 10.351.421 iznosi 119.876,7 m3. Oplodne se če planirane su na površini od 735,75ha, a ukupni prinos ovih se ča je 119.876,7m3. Oplodni sek je planiran da se izvrši na površini od 115,23ha u godini punog uroda semena, sa ukupnim prinosom od 21.268,6m3. Oplodno-završni sek oplodne se če planiran je na površini od 133,1ha, sa prinosom od 20.514,8m3, a završni sek na površini od 487,51ha, sa prinosom od 78.093,3 m3.
7.5.1.3. Plan se ča obnavljanja (izdana čke šume )
Izdana čke šume Izdana čke šume (GK: 10360421) nisu uzete u obzir za konverziju (obnavljanje) mada su prisutne sastojine u VIII dobnom razredu zbog prioriteta obnavljanja u visokim sastojinama bukve.
7.5.1.4. Ukupan plan se ča obnavljanja
STANJE Intenzitet se če Teku ći Gazdinska Glavni Površina Zapremina zapreminski V Iv klasa prinos prirast ha m3 m3 m3 % % 10351421 719,2 140091,1 12393,3 116811,3 83,4 942,5 10325421 9,78 244,5 27,5 272,0 111,2 989,1 10362421 13,05 673,7 176,5 850,2 126,2 481,7 12351421 16,64 5603,4 665,1 3065,2 54,7 460,9 UK.GJ 758,59 146612,7 13262,2 120998,7 82,5 912,4
Ukupan prinos u sastojinama koje su predvi đene za obnavljanje (758,59 ha) iznosi 120.998,7 m3. Intezitet se če pozapremini iznosi 82,5 m3, a po teku ćem zapreminskom prirastu 912,4 %.
7.5.2. Plan prorednih se ča
Prethodni prinos je u funkciji potreba daljeg negovanja sastojina u razvoju, a obra čunat je u okviru ukupne analize mogu ćnosti koriš ćenja (namene površina), polaze ći od zate čenog stanja sastojina, stepena o čuvanosti (sklopljenosti) sastojina, strukturnih osobina i zdravstvenog stanja sastojina, razvojne faze (starosti) i broja stabala po jedinici površine iz kojih je proistekao intezitet zahvata se ča (intezitet prore đivanja). Proredni prinos je kalkulisan za svaku sastojinu pojedina čno. Kalkulacija je vršena tako što je prinos odre đen intenzitetom zahvata u odnosu na zapreminu sastojine, pri čemu se vodilo ra čuna da etat ne pre đe 2/3 vrednosti desetogodišnjeg prirasta. Zna či E =1/3-2/3xIv (zavisno od stanja i starosti sastojina). Prema tome etat sastojine je odre đen na osnovu stanja konkretne sastojine, njene zapremine i zapreminskog prirasta, a ukupan etat gazdinske klase dobijen je zbirom etata pojedinih sastojina koje pripadaju datoj gazdinskoj klasi. Metod kalkulacije prinosa sinhronizovan je sa prikazom stanja, datim ciljevima gazdovanja i merama za ostvarenje ciljeva. Plan prorednih se ča je detaljno prikazan u odgovaraju ćoj tabeli po odsecima, gazdinskim klasama i vrstama drve ća.
STANJE Prinos Intenzitet se če Gazdinska Površina Zapremina Teku ći zapreminski prirast Prethodni V Iv klasa ha m3 m3/ha m3 m3/ha m3 % % 10351421 110.19 36483.9 331.1 683.2 6.2 5692.7 15.60 83.33 10360421 54.51 9272.2 170.1 267.1 4.9 1469 15.84 55.00 10470421 45.14 11063.8 245.1 455.9 10.1 2069.2 18.70 45.39 10475421 5.16 1248.2 241.9 84.1 16.3 224.1 17.95 26.64 10476421 59.94 9572.4 159.7 611.4 10.2 1607.3 16.79 26.29 10477421 38.27 6632.2 173.3 332.9 8.7 1123.4 16.94 33.74 NC 10 313.21 74272.7 237.1 2434.6 7.8 12185.7 16.41 50.05 Uk.GJ 313.21 74272.7 237.1 2434.6 7.8 12185.7 16.41 50.05
Ukupan planirani predhodni ( proredni) prinos iznosi 12.185,7m3, a on je planiran na 313,21ha površine. Intenzitet prorednih se ča na nivou gazdinske jedinice po zapremini je 16,41%, a po zapreminskom prirastu 50,05% što se ocenjuje kao umeren zahvat prorednim se čama.
7.5.3. Ukupan plan koriš ćenja šuma
Plan se ča šuma obuhvata plan se ča obnavljanja šuma - glavni prinos i plan prorednih se ča - prethodni prinos. Na ovom mestu plan se ča šuma bi će prikazan po gazdinskim klasama, vrsti prinosa i vrsti drve ća.
Plan se ča šuma po gazdinskim klasama:
Gazdinska STANJE PRINOS Intenzitet se če klasa Teku ći Površina Zapremina zapreminski Glavni Predhodni Ukupno V Iv prirast ha m3 m3/ha m3 m3/ha m3 m3 m3 % % 10191421 4.77 714.5 149.8 13.9 2.9 10301421 8.29 1582.9 190.9 30.2 3.6 10308421 3.00 180.0 60.0 8.1 2.7 10175421 12.04 191.7 15.9 8.6 0.7 10270421 2.11 0.0 0.0 10469421 2.24 0.0 0.0 10325421 9.81 244.5 24.9 11 1.1 272.0 272.0 111.2 247.3 10351421 1104.94 211722.4 191.6 3862.4 3.5 116811.3 5692.7 122504.0 57.9 317.2 10360421 67.79 9809.6 144.7 288.3 4.3 1469 1469.0 15.0 51.0 10362421 100.61 4733.5 47.0 213.0 2.1 850.2 850.2 18.0 39.9 10470421 67.57 11458.4 169.6 470 7.0 2069.2 2069.2 18.1 44.0 10475421 7.36 1405.2 190.9 93.4 12.7 224.1 224.1 15.9 24.0 10476421 61.87 9646.6 155.9 613 9.9 1607.3 1607.3 16.7 26.2 10477421 47.55 7225.2 151.9 386.4 8.1 1123.4 1123.4 15.5 29.1 NC 10 1499.95 258914.5 172.6 5998.3 4.0 117933.5 12185.7 130119.2 50.3 216.9 26216421 24.01 1301.9 54.2 58.6 2.4 26302421 20.67 4424.7 214.1 89.8 4.3 26308421 23.72 1110.5 46.8 50.0 2.1 26362421 292.91 15048.3 51.4 677.2 2.3 26175421 3.57 0.0 0.0 26352421 0.28 7.0 25.0 0.3 1.1 26360421 4.01 320.8 80.0 14.4 3.6 26470421 1.15 173.5 150.9 8.1 7.0 26266421 16.76 0.0 0.0 26267421 5.29 0.0 0.0 26351421 196.81 52015.7 264.3 1044.8 5.3 3065.2 3065.2 5.9 29.3 NC 12 589.18 74402.4 126.3 1943.2 3.3 3065.2 3065.2 4.1 15.8 66266421 13.85 66267421 25.89 NC 66 39.74 UK.GJ 2128.87 333316.9 156.57 7941.5 3.7 120998.7 12185.7 133184.4 40.0 167.7
Plan se ča šuma po vrstama drve ća:
Stanje šuma Planirani prinos Intenzitet se če po Zapreminski Vrsta drve ća Zapremina Glavni Predhodni Ukupno V Iv prirast m3 % Grab 191.7 8.6 Cer 714.5 13.9 Sladun 1301.9 58.6 Kitnjak 7298.2 178.1 1.5 1.5 0.0 0.1 Bukva 293650.3 6100.2 120725.0 7161.6 127886.6 43.6 209.6 Bagrem 251.5 11.3 272.2 272.2 UK.Liš ćari 303408.1 6370.7 120998.7 7161.6 127886.6 42.2 200.7 Smr ča 11632.0 478.0 2069.2 2069.2 17.8 43.3 C.bor 11051.8 706.3 1573.3 1573.3 14.2 22.3 B.bor 7225.2 386.4 1381.5 1381.5 19.1 35.8 UK. Četinari 29909.0 1570.7 5024.0 5024.0 16.8 32.0 UK:GJ 333317.1 7941.4 120998.7 12185.6 133184.3 40.0 65.8
Ukupan prinos u GJ "Kukavica III" iznosi 133.184,3 m3. Glavni prinos (se če obnavljanja) planirane su u iznosu od 120.998,7 m3 (90,85 %), a prethodni prinos (proredne se če) u iznosu od 12.185,7 m3 (9,15 %). Intenzitet se če na nivou cele gazdinske jedinice iznosi 40,0 % u odnosu na zapreminu i 65,8 % u odnosu na desetogodišnji zapreminski prirast. Posmatraju ći planirani prinos po vrstama drve ća, konstatujemo da bukva ukupnom prinosu učestvuje sa 96,0 %, smr ča 1,5%, borovi 2,1%, itd.
7.5.4. Plan koriš ćenja ostalih šumskih proizvoda
Na čin sakupljanja, koriš ćenja, stavljanja u promet i dozvoljene koli čine divlje flore, faune i gljiva regulisane su Uredbom o stavljanju pod kontrolu koriš ćenja i prometa divlje flore i faune (Sl. Gl. Republike Srbije broj 31/2005). Dozvolu za sakupljanje i stavljanje u promet divlje flore, faune i gljiva za teku ću godinu, izdaje Ministarstvo po prethodno pribavljenom mišljenju Zavoda za zaštitu prirode Srbije. Dozvola se izdaje pravnom licu, odnosno preduzetniku koji se bave delatnoš ću sakupljanja i prometa divlje flore, faune i gljiva, na osnovu objavljenog konkursa koji sprovodi Ministrstvo. Koli čine divlje flore, faune i gljiva koje se sakupljaju i stavljaju u promet, Ministarstvu predlaže Zavod za zaštitu prirode Srbije do 31. januara za teku ću godinu.
Paša
Pitanje paše je regulisano Zakonom o šumama. Po tom zakonu onaj ko gazduje šumama dužan je da odre đuje mesto i propisuje uslove za pašu, vrstu i broj grla kao i nadoknadu za pašu vode ći ra čuna o postavljenim ciljevima gazdovanja. U uslovima ove gazdinske jedinice paša je zabranjena u šumama u kojima se vrše meliracioni radovi, u sastojinama gde je u toku prirodno obnavljanje, u postoje ćim mladim kulturama, kao i u kulturama koje će biti podignute u ovom ure đajnom periodu na neobraslom zemljištu. U prethodnom periodu nije ostvaren prihod od pašarenja, niti je vršena evidencija broja i vrste stoke na podru čju GJ "Kukavica III", tako da se u OGŠ, bez navedenih parametara, ne može odrediti prihod od naplate takse za ispašu stoke za ovo ure đajno razdoblje.
Lov - Plan ure đenja lovne divlja či
Glavne vrste divlja či u lovištu "Kukavica"su: srna i divlja svinja,. Njihova zaštita, gajenje, lov i koriš ćenje vrši će se na osnovu Lovnih osnova.
Ciljevi gazdovanja lovištem:
Opšti ciljevi - zaštita, gajenje, lov i koriš ćenje gajenih vrsta divlja či i njenih delova tako da se merama gazdovanja obezbedi gajenje ovih vrsta divlja či u broju I kvalitetu koji dozvoljavaju prirodni uslovi u lovištu. Zaštita, lov i koriš ćenje lovostajem zašti ćenih vrsta divlja či, koje stalno ili povremeno žive u lovištu.
Posebni ciljevi - postizanje odre đenog broja i kvaliteta, polne i starosne strukture, gustine populacije, koriš ćenje divlja či i njenih delova kroz lovni turizam, rekreativnu aktivnost članova lova čkog udruženja. Poboljšanje prirodnih uslova staništa za sve vrste divlja či i zaštita retkih prore đenih vrsta.
Mere za ostvarivanje ciljeva gazdovanja lovištem: obnavljanje i prirast divlja či u lovištu (dinamika razvoja populacije) izgradnja i održavanje lovnih i lovno-tehni čkih objekata, izgradnja i održavanje lovno-proizvodnih objekata i ogra đivanje dela lovišta odstrel divlja či gajenje, zaštita, lov i koriš ćenje divlja či i njenih delova zaštita divlja či i mere za obezbe đivanje mira u lovištu prihrana i prezimljavanje divlja či u lovištu mere za ostvarivanje saradnje sa drugim delatnostima i susednim lovištima naseljavanje divlja či u lovište druge mere koje proisti ču iz posebnih ciljeva gazdovnja lovištem Kapacitet lovišta, odnosno broj odre đenih vrsta divlja či na 100 hektara lovnoproduktivne površine koji obezbe đuje normalan razvoj šumskih ekosistema (bez nanošenja štete šumi), odnosno dozvoljen broj jedinki u navedenim lovištima prikazan je slede ćom tabelom:
Dozvoljen broj jedinki po bonitetnim razredima:
Bonitetni razred (bonitet lovišta) Vrsta divlja či I II III IV 1.Divlja svinja 2+ 1-1.9 0.3 -0.9 0 2.Srna 8+ 6-7.9 4-5.9 2-3.9
Napred navedeni kapacitet lovišta obezbe đuje nesmetani razvoj šimskih ekosistema, odnosno ovaj broj jedinki na 100 hektara lovnoproduktivne površine ne će pri činjavati štete na šumskim sistemima i on se kod izrade planskih dokumenata u oblasti lovstva mora uvažavati, to jest usaglasiti sa ovim Planom razvoja gazdovanja šuma. Biološki kapacitet lovišta predstavlja maksimalan broj odre đene divlja či na 100 ili 1.000 ha lovno-produktivne površine, pri čemu kod divlja či ne dolazi do opadanja osnovnih karakteristika jedinki u telesnoj težini, prirastu i kvalitetu trofeja. Pove ćanje brojnosti neke vrste divlja či koja pripada odre đenom ekosistemu, uslovljeno je kapacitetom sredine čija kakvo ća opet zavisi od raspoložive hrane i vode, mogu ćnosti za zaklon i drugih neophodnih uslova za život. Brojnost jedne životinjske vrste i pored velike mogu ćnosti razmnožavanja ne može nadmašiti kapacitet sredine, a da pri tom ne izazove ili pove ćanje smrtnosti ili opadanje stope razmnožavanja. Eventualni višak, koji se svake godine javlja kao posledica razmnožavanja, ubira čovek ili propada usled otpora sredine (grabljivice, bolesti i drugi uzroci smrtnosti). Ekonomski kapacitet lovišta predstavlja onaj maksimalni broj divlja či na odre đenoj lovno- produktivnoj površini koja, po svojim uslovima, obezbe đuje zdravu i normalno razvijenu divlja č sa dobrom fizi čkom kondicijom i konstitucijom, odnosno takvu divlja č koja će uz najpovoljniji odnos polova, dati maksimalni godišnji prirast. Takva divlja č i takvog brojnog stanja ne čini na toj površini nikakve ili minimalne i podnošljive štete. Bonitet lovišta predstavlja ocenu kvaliteta svih ekoloških uslova unutar lovišta, koji obezbe đuje trajan opstanak i razvoj populacije jedne ili više vrsta divlja či koja u njemu stalno boravi. Osnovni ekološki uslovi, koji bitno uti ču na razvoj i opstanak populacija divlja či su: kvalitet zemljišta, voda i hrana, vegetacija, klima, konfiguracija terena, mir u lovištu i opšta pripadnost lovišta.
Optimalni fond divlja či u okviru lovišta "Kukavica" iznosi:
Broj divlja či Mati čni Vrsta divlja či Površina lovišta Lovnoproduktivna na 1000ha optimalni Bonitet lovišta površina LPP fond ha jedinki Lovište "KUKAVICA" 1. Srna III 20.000,00 20 400 2. Divlja svinja III 25.000,00 7 176
7.5.5. Plan izgradnje šumskih saobra ćajnica
Izgradnja i održavanje šumskih saobra ćajnica treba da su u skladu sa "Pravilnikom o bližim uslovima, kao i na činu dodele i koriš ćenja sredstava iz godišnjeg programa koriš ćenja sredstava Budžetskog fonda za šume Republike Srbije i Budžetskog fonda autonome pokrajine“, Službeni glasnik br.17 od 21.02.2013.godine ( član 2). Za izvršenje planiranih radova u ovom ure đajnom razdoblju predvi đena je izgradnja slede ćih putnih pravaca prva i druga faza koji će u znatnoj meri poboljšati otvorenost gazdinske jedinice:
R.br. Vrsta rada Naziv putnog pravca Dužina km Tulinac-Garinski preslap-Studeni kladanac- Stra ža -Sliv če 10 Deni ćeva rampa -Koska -Papratna glava 3 Prevodjenje mekog u tvrdi kamionski Pasja korit a 2 1 put Ukupno 15 Vlase -Gradnja -Kruševa glava 8 Mijovce -Lalince 3 Tumba 4 2 Održavanje kamionskih puteva Ukupno 15
Zna či, ukupno je planirano 15 km prvodjenja mekih u tvrde kamionske puteve i oni će se nadovezivati na postoje će putne komunikacije i tako će u ve ćini slu čajeva činiti njihove produžetke po dolinama i grebenima. Tako đe je planirano održavanje 15 km mekih kamionskih puteva.
7.5.6. Plan ure đivanja šuma
OGŠ za gazdinsku jedinicu "Kijevac" važi u vremenu od 01.01. 2020. godine do 31.12.2029. godine. Revizija ove osnove treba se uraditi u poslednjoj godini važenja ove OGŠ, odnosno 2028. godine.
7.5.7. O čekuju ći efekti gazdovanja
Planirani radovi ura đeni su sa ciljem da se unapredi sadašnje stanje, tj. postignu kratkoro čni ciljevi gazdovanja šumama, koji su u funkciji postizanja dugoro čnog opšteg cilja, a to je postizanje optimalnog (funkcionalnog) stanja šuma na datom staništu, odnosno obezbe đivanje funkcionalne trajnosti. Na bazi sadašnjeg stanja šuma i šumskog zemljišta, a pod pretpostavkom da se planirani radovi realizuju (obezbede sredstva) na kraju ure đajnog perioda o čekujemo slede će stanje šuma: 1. Prirodnim obnavljanjem u visokim sastojinama bukve , (oplodno - završni ) i (završni ) zapo čećemo prirodno obnavljanje, a delom i završiti u visokim sastojinama bukve. 2. Realizacijom planiranih se ča (glavnih i prorednih) na kraju ure đajnog perioda o čekujemo zapreminu uve ćanje zapremine u odnosu na sadašnju zapreminu, što je posledica pozitivne razlike izme đu zapreminskog prirasta i planiranog prinosa. 4. Prevodjenjem 15 km mekih kamionskih puteva u tvrde ukupna otvorenost će se pove ćati na što će omogu ćiti realizaciju planiranih radova. SPROVO ĐENJE PLANOVA GAZDOVANJA
8.0. SMERNICE ZA SPROVO ĐENjE PLANOVA GAZDOVANjA ŠUMAMA ŠUMAMA 8.1. Smernice za sprovo đenje šumsko - uzgojnih radova
Popunjavanje kultura
Uobi čajena je praksa da se pojedina čno uginule (posušene) sadnice ne zamenjuju novim, ako njihovo u češ će ne prelazi 15 % od ukupnog broja zasa đenih sadnica. Me đutim, ako je pošumljavanje izvršeno retkom sadnjom (sa manje od 2.000 sadnica po 1. ha) onda se popunjavanje izvodi bez obzira na procenat posušenih zasa đenica. Ovo isto važi i za slu čaj da je uginu će sadnica grupimi čno izraženo. Popunjavanje se izvodi najdalje 2 godine iza osnivanja zasada, jer kasnije zasa đene biljke su u neravnopravnom položaju u odnosu na starije susedne te obi čno potonu u konkurentskoj utakmici. U popunjavanju se koriste dobro razvijene i bogato ožiljene presa đenice, odnosno biljke iz krupnijih kontejnera, po uzrastu bliske preživelim zasa đenicama. Ne treba gubiti iz vida da do uginu ća zasa đenih biljaka može do ći i nekoliko godina posle sadnje, pa i posle popunjavanja izvršenog u prve dve vegetacione periode. To se naj češ će dešava na jako zakorovljenim površinama (paprat, kupina, izbojci i sl.), ako je izostala briga oko održavanja (osloba đanja) kultura. Tako đe se to dešava i u kulturama na ekstremno nepovoljnim staništima pri dugotrajnim letnjim sušama. U oba slu čaja sušenje je grupimi čnog karaktera; bilo da je uslovljeno lokalitetima sa jačim zakorovljavanjem, ili sa pli ćim, kamenitim zemljištem. Popunjavanje je ovde neophodno, ali zahteva posebnu pažnju kod izbora uzrasta i kvaliteta sadnica i tehnike sadnje, kako bi se što uspešnije pariralo nepovoljnim činiocima koji su i doprineli sušenju kulture. Posebna pažnja podrazumeva da prilikom manipulacije sa sadnicama, treba voditi ra čuna da kod prevoza, koren sadnica bude u vlažnoj sredini. Ako se pošumljavanje ne vrši odmah, sadnice treba dobro utrapiti, staviti u zasenu i po potrebi prskati vodom. Kod raznošenja sadnica na terenu, treba koristiti kofe, korpe ili nešto sli čno od nepromo čivog platna u kojima se nalazi vlažna zemlja ili mahovina da bi korenje, koje se tu nalazi stalno bilo vlažno.Važno je istaći da sadnice kod izvo đenja radova, ni jednog trenutka ne budu izložene suncu i vetru, da se korenov sistem ne isuši.
Odabiranje stabala za prorednu se ču
Prorede kao mere nege, izvode se u sastojinama, koje su u periodu života kasnog mladika, pa sve do zrelosti za se ču. Cilj prorednih se ča je odabiranje i pomaganje fenotipski najkvalitetnijih individua glavne vrste drve ća u sastojini, zatim negovanje krošnji i debala odabranih biljaka, regulisanje sastava sastojine I rasporeda stabala u sastojini. Proredama se iz sastojine uklanjaju sva stabla koja ometaju pravilan razvoj odabranih stabala budu ćnosti. Osim stabala koja ometaju razvoj stabala budu ćnosti, proredama vadimo i indiferentna stabla koja nemaju opravdanja da ostanu u sastojini. Kod izvo đenja proreda, veoma je važno da sklop sastojine ne bude duže vremena prekinut. Proreda kao mera nege sastojina, treba da ima za cilj popravku zate čenog stanja. Pri tome se vrši selekcija fenotipski najkvalitetnijih stabala u svim spratovima, vode ći ra čuna o vrstama drveća i njihovim mogu ćnostima i zahtevima, kako prema svetlosti, tako i prema smesi, staništu, sklopu itd. Prorede imaju za cilj omogu ćavanje perspektivnim jedinkama normalan i maksimalan razvoj i prirast, pošto su to nosioci stabilnosti, kvaliteta i prirasta budu će sastojine. Proreda se izvodi po principima selektivne prorede, gde se odaberu i trajno obeleže najkvalitetnija stabla sa dobro o čuvanom i vitalnom krunom, sposobna da reaguju na proredne zahteve, tako što će na sebe da preuzmu prirast odstranjenih konkurenata. Iz sastojine se prvenstveno uklanjaju stable gornjeg sklopa sa nepravilno formiranim deblom i krunom, krndeljasta i druga loše formirana stabla koja istovremeno ometaju normalan razvoj stabala budu ćnosti. Kod izdana čkih sastojina koje ćemo prorednim se čama u smislu konverzije prevoditi u visoki uzgojni oblik, selektivnim proredama vršimo pozitivnu selekciju kako bi sastojinu na vreme pripremili za konverziju. Ovde je potrebno ostaviti dovoljan broj kvalitetnih stabala koja bi u odre đenom vremenskom periodu mogla dati dovoljno kvalitetnog semena. Odaberu se i trajno obeleže najkvalitetnija stabla natprose čnih dimenzija, sa dobro o čuvanom i vitalnom krunom, sposobna da reaguju na proredne zahvate, tako što će na sebe da preuzmu prirast odstranjenih konkurenata. Broj ovih kvalitetnih stabala zavisi od uzrasta sastojine i kre će se izme đu 250 i 350 kom/ha, a može da se kre će i do 400 kom/ha. Broj stabala je znatno ve ći nego kod visokih šuma, jer je i ophodnja u izdanačkim sastojinama kra ća. Ako je ophodnja u izdana čkim sastojinama, 80 godina i posle tog perioda po činjemo sa obnavljanjem, a dužina podmladnog razdoblja iznosi 20 godina, to zna či da će starost mati čne sastojine biti 100 godina kada se bude izvodio završni sek. Kod vešta čki podignutih sastojina, proreda se sprovodi u više navrata, u zavisnosti od starosti i opštih karakteristika sastojine. Prva proreda se obavlja kada visina stabala dominantnog sprata dostigne visinu 8 - 10 m i ona treba da bude vrlo jaka. U ovom periodu, sastojina ima obi čno od 2000 - 2500 stabala/ha, pa se kombinuje šematska i selektivna proreda. Vadi se svaki četvrti red, a u preostala tri se provodi selektivna proreda sa negativnim odabiranjem. U sastojinama sa više od 3000 stabala/ha, vadi se svaki drugi red, a proreda se vrši pri visini dominantnog sprata do 8 m i ta proreda je samo šematska. Zahvatanje čitavih redova ima za cilj olakšavanje se če i privla čenja deblovine, kao i smanjenje ošte ćenja dube ćih stabala. Ako je razmak izme đu redova ve ći od 3 m, tada se izostavlja šematska proreda i prelazi se na masovnu selekciju sa se čom loših individua. Druga proreda se obavlja kad glavni sprat sastojine dostigne visinu 12 - 15 m i ona je strogo selektivna sa pozitivnim odabiranjem. Tada se odaberu i stable budu ćnosti (oko 200 st/ha) koja se moraju odlikovati superiornoš ću u svakom pogledu, jer trebaju na sebe preuzeti prirast uklonjenih konkurenata). Intenzitet zahvata kod ove prorede se kre će izme đu 25 - 30% zapremine sastojine. Kada sastojina dostigne visinu od 17 - 19 m, izvodi se tre ća proreda, intenziteta oko 25%, pri čemu se u potpunosti favorizuju ozna čena stabla budu ćnosti i uklanjaju se sva ona koja na bilo koji na čin ugrožavaju ili ometaju stabla budu ćnosti. Četvrta proreda se provodi oko desetak godina nakon tre će prorede, kada visina dominantnog sprata dostigne 20 - 22 m. Ovom proredom se zahvataju stabla ispod prose čnog kvaliteta u vladaju ćem spratu, kao i sva potištena stabla. Intenzitet prorede je oko 20%. Cilj ove mešovite prorede je omogu ćavanje intenzivnog debljinskog prirasta. Posle ove prorede, više nema potrebe za intenzivnim prore đivanjem, ve ć se može intervenisati samo nekim korekcionim zahvatima, u smislu osloba đanja kruna stablima budu ćnosti i sl. Ovo je period kada je sastojina stara oko 50 godina i kada debljinski prirast kulminira i to se nastoji održati sve do zrelosti za se ču, kada se pristupa se čama obnove. Sastojine koje su osnivane sa ve ćim brojem sadnica od 3000 kom./ha, tehnika gazdovanja je analogna svemu napred izloženom, osim što se sa prvom proredom po činje znatno ranije, tj. kada visina sastojine dostigne 6 - 8 m. Sanitarne se če se izvode u sastojina koje su ošte ćene abioti čkim faktorima (vetro i snego izvale, vetro i snegolomi, ledolomi i sl.), insekata i gljiva. Tom prilikom se iz šume uklanjaju sva ošte ćena, obolela i suva stabla u cilju poboljšanja stanja šume.
Odabiranje stabala kod oplodne se če
Zbog bioloških osobina bukve, oplodna se ča je najpovoljniji i najvažniji metod prirodnog obnavljanja, koja je kao metod i razra đena u bukovim šumama. Prilikom obnavljanja čistih i mešovitih bukovih šuma, mogu se u zavisnosti od stanišnih uslova i sastojinskog stanja, uspešno primenjivati svi oblici oplodne se če, ili u kombinaciji sa ostalim metodama obnavljanja. Izvodi se u jednodobnim, srednje i visoko- produktivnim sastojinama. Tehnika izvo đenja oplodne se če sastoji se u tome da stabla stare sastojine postepeno uklanjaju u nekoliko sekova (pripremni, oplodni, završni, a po potrebi i oplodnozavršnisek) u vremenskom periodu do 20 godina. U uslovima ove gazdinske jedinice zastupljeni su oplodni, oplodno - završni sekovi i završni sek.
Oplodni sek - se izvodi u prvoj godini obilnog plodonošenja posle izvedenog pripremnog seka.
Osnovni cilj oplodnog seka je da se još ve ćim smanjenjem broja stabala u sastojini, obezbede semenu najbolji uslovi za klijanje,kao i razvoj podmlatka u vremenu izme đu oplodnog i završnog seka. Izvodi se u prvoj godini obilnog uroda posle pripremnog seka, ravnomerno po čitavoj površini, a ako je sastojina pravilno negovana, to je prvi obnovni zahvat. Uklanja se toliko stabala da se krune preostalih stabala ne dodiruju, sa ciljem da se površina ravnomerno osemeni, da do zemljišta i podmlatka dopre dovoljno svetlosti, toplote i vlage, ali da se spre či zakorovljavanje obnovne površine do pojave podmlatka. Obi čno se oplodnim sekom uklanja oko 50 % zapremine preostale posle pripremnog seka, odnosno sklop sastojine se svodi na 0,6. U sastojinama gde se nalazi više generacije stabala, sa velikim u češ ćem prestarelih stabala (iznad 150 god.), njihovo uklanjanje se vrši postepeno da se previše ne razredi sklop. U slu čaju potrebe vrše se i neophodne pomo ćne mere prirodnom obnavljanju.
Oplodno - završni sek - se izvodi kada je podmla đene delove sastojine potrebno osloboditi zasene stabala stare sastojine (završni sek), a u delovima koji nisu obnovljeni ukloniti stabla tanjih dimenzija i sa manjom krunom, a ostaviti stabla koja će izvršiti dopunsko osemenjavanje. Kada cela površina nije u potpunosti onovljena. Kod oplodno-završnog seka prvo se sprovodi završni sek u delu sastojine koji je dobro obnovljen, sa zadovoljavaju ćim brojem podmladka, vade se sva stable iz podmlatka (završni sek) kako ne bi smetala daljem razvoju podmlatka. U sastojini treba da ostane potreban broj stabala oko 80-100 stabala po hektaru. U godini punog uroda izvrši će se oplodni sek, gde će se vaditi sva stable koja smetaju razvoju podmlatka, stable manjih dimenzija, potištena stable, lošijeg zdravstvenog stanja, a treba da ostanu dobra, zdrava stabla koja treba da plodonose i da obnove datu površinu.
Z a v r š n i s e k, izvodi se kada je podmladak dovoljno odrastao da mu više nije potrebna zaštita mati čne sastojine, čije bi dalje zadržavanje predstavljalo smetnju njegovom pravilnom razvoju. Kriterijumi za odre đivanje vremena izvo đenja završnog seka su izgled (stanje) i visina podmlatka. Zaostajanje u rastu, zakrivljenost u pravcu dopiranja svetlosti, kišobranast izgled podmlatka, mozai čan - horizontalan raspored listova i bledo - zelenkasta boja liš ća su pouzdan znak da treba podmladak osloboditi zasene. U povoljnim uslovima se završni sek obi čno izvodi 6-8 godina posle oplodnog seka, kada podmladak dostigne visinu 1,0 m. Grupimi čno - oplodne se če - oplodne se če dugog perioda obnavljanja. Na osnovu prou čenih uslova sredine, sastojinskog stanja i bioloških karakteristika bukve, kao i željenog cilja gazdovanja za šume ove gazdinske jedinice, dolazi se do zaklju čka da je raznodobne šume bukve potrebno obnavljati prirodnim putem, primenom grupimi čno oplodne se če. Se ča obnavljanja po činje stvaranjem podmladnih jezgara, koja se zatim proširuju putem oplodne se če, sve dok se čitava sastojina ne obnovi.Veli čina inicijalnih jezgara kre će se od 15 do 30 ari i na njima se sprovodi oplodna se ča u dve faze, sli čno kako je to opisano i za grupimi čno prebirnu se ču. Prva faza stvaranja podmladnih jezgara je ista kod grupimi čno prebirne i oplodne se če dugog podmladnog razdoblja, kakva je ovde odabrana. Razlike nastaju kasnije , te se pri grupimi čno prebirnoj se či podmladna jezgra ne proširuju ve ć uvek stvaraju nova , dok se pri odabranoj grupimi čno oplodnoj se či, inicijalna jezgra proširuju I tako podmladi čitava sastojina. Ovde treba razlikovati opšte i posebno podmladno razdoblje. Posebno podmladno razdoblje se odnosi na grupu - pomladno jezgro i ono naj češ će za bukvu na ovim staništima iznosi 20 godina. Bitno je da se kod formiranog jezgra pri punom obrastu seče inteziteton oko 60 % , a da se kasnije podmladak oslobodi zasene zaostalih semenjaka kada podmladak dostigne visinu 0,7 - 1,0 m. Dužina posebnog podmladnog razdoblja zavisi od biološko - ekoloških osobina bukve, u prvom redu od učestalosti njenog plodonošenja i ritma njenog visinskog rasta u periodu podmladka. Opšte podmladno razdoblje odnosi se na vreme potrebno da se zapo čne i dovrši obnavljanje čitave sastojine, imaju ći u vidu društvene potrebe i zna čaj ostalih funkcija šuma. Ukupna površina inicijalnih podmladnih jezgara u dobro obraslim zrelim sastojinama, zahvata oko 1/5 ukupne površine (opšte podmladno od 50 godina), a odgovaraju ća površina se svakih 10 godina uklju čuje u obnavljanje proširenjem inicijalnih podmladnih jezgara. Na površinama uklju čenim u obnavljanje provodi se odgovaraju ća faza oplodne se če (oplodni , naknadni, završni sek), a na ostalim površinama najnužnija intervencija uglavnom sanitarnog karaktera. Najbolje je inicijalna jezgra postavljati na grebenima i kosama , jer je ovde najlakše regulisati osvetljavanje i obezbediti brzo obnavljanje. U sastojinama gde je ve ć ranije zapo čet proces obnavljanja, treba ovaj proces pratiti i dalje nastaviti, najpre oslobo đanjem svih dobro podmla đenih delova bez obzira na njihovu veli činu, a zatim daljim proširivanjem ovih podmla đenih delova dok se ne obnovi čitava sastojina. Pošto je ovde ve ć prošao jedan deo opšteg podmladnog razdoblja , treba u kra ćem roku dovršiti proces obnavljanja ovakvih sastojina (srazmerno odnosu podmla đenog i nepodmla đenog dela). Doznaku (odabiranje stabla za se ču) treba vršiti po principu klasi čne oplodne se če, gde se pripremnim sekom iz sastojina koje nisu negovane vade najpre stabla manje vrednih vrsta, zatim bukova stabla lošijih fenotipskih karakteristika, jako granata, prezrela i defektna stabla. Ako su bukove sastojine bile pravilno negovane, u njima se ne provodi pripremni sek, ve ć se odmah prelazi na izvo đenje oplodnog seka. Završni sek se izvodi kada je uspelo podmla đivanje i podmladak dovoljno obrastao (70 - 100 cm).
8.2. Uputstva za organizovanje se če u šumi
Vo đenje se če Pre po četka radova na se či i izradi drvnih sortimenata, potrebno je utvrditi radna polja. Radna polja su obeležena transportnom distancom i usmeravanje se če treba vršiti tako da se kre će od transportne granice prema izvoznim putevima. Treba strogo voditi ra čuna da se izbegne izvoz drvne mase kroz podmladak I podmla đene površine. Pravilno vo đenje se če šuma neophodno je da bi se štete kod obaranja, izrade i privla čenja svele na minimum. Prilikom se če, stabla se ne smeju usmeravati da padaju preko vodotoka. Pri odre đivanju tehnologije kod privla čenja drveta, vodotoke gde god je to mogu će, treba odrediti za transportnu granicu, što zna či da se od vodotoka pravci transporta izvla čenja drveta razilaze, tako da se izvla čenje ne vrši preko vodotoka. Vodotoci se ne mogu koristiti kao vlaka za privla čenje drveta do stovarišta.
Određivanje pravca obaranja stabala
Smer obaranja stabala odre đuje se za svaki odsek posebno, zbog racionalizacije posla i omogu ćavanja lakše manipulacije trupcima prilikom izvla čenja na najbližu trasu ili put. Cilj da se što više skrati transportna distanca kod sabiranja i izvla čenja, da se šteta svede na najmanju mogu ću meru, kao i da se omogu ći lakše kretanje radnika u se čištu.
Proizvodnja šumskih sortimenata
Proizvodnja šumskih sortimenata - treba da obezbedi maksimalno kvalitativno i kvantitativno, iskoriš ćenje drvne mase, uz poštovanje svih uslova standarda. Neophodno je pre po četka svih radova na se či i izradi odabrati adekvatan na čin rada, to jest da li se opredeliti za klasi čan na čin se če, ili za brigadni system rada. Rukovodilac se če mora kontrolisati na čin obaranja, to jest visinu panja, dubinu podseka, smer obaranja itd.
Privla čenje šumskih sortimenata
Privla čenje šumskih sortimenata - od panja do sabirnih mesta (rampi), ili do kamionskih puteva, predstavlja I fazu transporta. Za privla čenje trupaca, najpogodniji su šumski traktori sa vitlom (npr. LKT 80 (81)). Ovi traktori imaju najve ći u činak i u praksi su se pokazali kao najrentabilniji. Sa ovim traktorima se veoma uspešno mogu izvla čiti i drva za ogrev. Osim LKT traktora, mogu se koristiti i modifikovani poljoprivredni traktori, a u nekim slu čajevima, kada je neophodno izbe ći i najmanja ošte ćenja, mogu se koristiti i animali. Važna stavka u ovoj fazi je gustina putne mreže, kojom će se mrežom šumskih vlaka omogu ćiti najoptimalnije koriš ćenje postoje će mehanizacije. Intenzivno gazdovanje mogu će je sprovoditi uz adekvatnu putnu mrežu, i otvaranje ne otvorenih sastojina, kao i razmeštaj se ča, i ostali radovi u sastojini moraju biti me đusobno uskla đeni.
8.3.Godišnji plan gazdovanja šumama
Zakon o izmenama i dopunama zakona o šumama (Službeni glasnik RS broj 89/2015) član 21 glasi da se član 30 stav 1 Zakona o šumama br. 30/2010 menja i glasi: "Godišnji plan gazdovanja šumama za šume kojima se gazduje u skladu sa osnovom donosi korisnik, odnosno sopstvenik šuma, a za šume sopstvenika kojima se gazduje u skladu sa programom donosi pravno lice iz člana 70. stav 1. ovog zakona najkasnije do 30. novembra teku će godine za narednu godinu. Sastavni deo godišnjeg plana su izvo đački projekti i projekti koriš ćenja ostalih šumskih proizvoda, odnosno i projekti koriš ćenja ostalih funkcija šuma."
Izvo đački projekat (Zakon o šuma čl. 31) donosi korisnik, odnosno sopstvenik šuma, najkasnije do 31 oktobra teku će godine za narednu godinu. Osnovna jedinica za koju se izrađuje godišnji izvo đački projekat je odeljenje, u okviru koga se obavezno vodi ra čuna o eventualnoj podeli na sastojine (odsek). U okviru osnovne jedinice plana, izdvajaju se uzgojne jedinice koje čine delovi odelenja u kojima se planiraju iste uzgojne mere. Pod gravitacionim poljem, podrazumeva se površina odelenja koja ima zajedni čki pravac privla čenja šumskih sortimenata, uslovljen konfiguracijom terena ili stanjem sastojina i planiranim uzgojnim merama. Pod transportnom granicom, podrazumeva se linija uslovljena reljefom terena i stanjem sastojina sa koje se razilaze pravci transporta šumskih sortimenata sa površine na kojoj se izvode radovi na gajenju šuma. Izvo đačkim projektom se po odeljenjima (odsecima) za svaku uzgojnu jedinicu zavisno od uzgojnih potreba te jednice (sastojine) naro čito utvr đuje: mesto, vrsta, obim, na čin, rok, redosled i dinamika izvo đenja radova na gajenju i koriš ćenju šuma, potreba u sadnicama, semenu i drugom materijalu, radnoj snazi, mehanizaciji i drugim sredstvima rada, saobra ćajnoj mreži, finansijskim sredstvima i dr. Izvo đački projekat izra đuje se na osnovu odredbi plana razvoja šumskog podru čja i osnove gazdovanja šumama, podataka i zapažanja neposredno prikupljenih na terenu u vremenu najviše 12 meseci pre njegovog donošenja, analize uslova staništa, stanja sastojina i privrednih prilika i kriti čke ocene uspeha dosadašnjeg gazdovanja šumama. Izvo đački projekat se sastoji iz tekstualnog dela, tabelarnog dela i skica. Tekstualni deo izvo đačkog projekta sadrži opis staništa i sastojine, obrazloženje opšteg i etapnog uzgojnog cilja, obrazloženje eventualnih bitnih razlika stanja sastojine i planiranih radova prikazanih u OGŠ i u ovom planu, prikaz redosleda izvo đenja radova na gajenju šuma i na čina izvo đenja tih radova i prikaz tehnologije i organizacije rada na se či, izradi i privla čenju šumskih sortimenata. Tabelarni deo izvo đačkog projekta naro čito sadrži podatke: o površini uzgojnih jedinica, vrsti i obimu radova na gajenju i koriš ćenju šuma, koli čini, vrsti i starosti sadnog materijala, drugim sretstvima rada i materijalu za izvo đenje pripremnih i glavnih radova na gajenju i korišćenju šuma. Izvo đačkom projektu se prilaže skica odelenja u razmeri 1:5.000 ili 1:10.000, sa obaveznom vertikalnom predstavom terena, u kojoj se kartografski ozna čavaju osobenosti staništa i sastojina, postoje će i projektovane saobra ćajnice (pristupne i unutrašnje), gravitaciona radna polja, transportne granice, pravci privla čenja šumskih sortimenata i njihova povezanost sa postoje ćim saobra ćajnicama, izvori i vodotoci u odeljenju, sa oznakama nazna čenim u legendi skice. Identifikovanje osobenosti sastojina na terenu u zavisnosti od sastava, sklopljenosti, podmla đenosti, uzrasta, zdravstvenog stanja, kvaliteta drvne mase i dr. krokiraju se na skici i obeležavaju kao posebne uzgojne jedinice u okviru izvo đačkog plana. Radovi na gajenju šuma i koriš ćenju šuma prikazuju se po odeljenjima i vrstama rada. Pri utvr đivanju vrste i obima radova na gajenju i koriš ćenju šuma u uzgojnoj jedinici, odnosno u gravitacionom radnom polju vrši se obavezno odabiranje I obeležavanje stabala za se ču u skladu sa odredbama opšte i posebne osnove. Dozna čena drvna masa razvrstava se na sortimente po vrstama drveta.
8.4.Uputstvo za vo đenje evidencije gazdovanja šumama
Svi radovi koji se obavljaju u gazdinskoj jedinici i planirani su, moraju da se evidentiraju. Sva uputstva za vo đenje evidencije gazdovanja šumama data su Pravilnikom o sadržini osnova i programa gazdovanja šumama, godišnjeg izvo đačkog plana i privremenog izvo đačkog plana gazdovanja privatnim šumama ( čl. 72 - 76), na to obavezuje zakon o šumama u član 34., koji jasno kaže da je korisnik šuma je dužan da u opštoj i posebnoj osnovi, kao i u godišnjem izvo đačkom planu i programu, evidentira izvršene radove na zaštiti, gajenju i se či šuma. Korisnik šuma dužan je da evidentira izvršene radove najkasnije do 28. februara teku će godine za prethodnu godinu. Evidentiranje izvršenih radova na se či i gajenju šuma vrši se na obrascima "Plan gajenja šuma - Evidencija izvršenih radova na gajenju šuma", "Plan se ča obnavljanja (jednodobne šume) - Evidencije izvršenih se ča"," Plan se ča obnavljanja (raznodobne šume) - Evidencija izvršenih se ča" i "Plan prorednih se ča – Evidencija izvršenih se ča". Izvršeni radovi šematski se prikazuju na privrednim kartama sa naznakom površine, koli čine i godine izvršenja radova. Evidentiranje radova izvršenih u toku godine vrši se po sastojinama, odelenjima i gazdinskim klasama. Iz dozna čnih knjiga se unosi koli čina pose čenog drveta I obra čunava se po istim zapreminskim tablicama po kojima se obra čunava ukupna drvna zapremina u OGŠ. Ostvareni prinos razvrstava se prema vrsti prinosa na glavni prinos (redovni, vanredni i slu čajni) i prethodni prinos ( redovni i slu čajni) i prema sortimetnoj strukturi na oblo i prostorno drvo. Glavni prinos obuhvata pose čenu drvnu zapreminu stabla po planu se ča obnavljanja šuma, drvnu zapreminu slu čajnih prinosa - stabala pose čenih u sastojinama dva najstarija dobna razreda kod odabrane ophodnje, drvnu zapreminu stabala posečenu u svim prirodnim oblicima raznodobnih šuma, kao i slu čajne prinose iz ovih šuma, drvnu zapreminu stabala pose čenih čistom se čom u izdana čkim šumama u cilju obnove. Predhodni prinos obuhvata pose čenu drvnu zapreminu stabala koja je predvi đena planom prorednih se ča i slu čajne prinose u sastojinama koje su planirane za proredne se če. Redovan prinos obuhvata pose čenu drvnu zapreminu stabala koja je predvi đena planom prorednih se ča i planom se ča obnavljanja (jednodobne i raznodobne šume). Slu čajni prinos obuhvata pose čenu drvnu zapreminu stabala koja nije predvi đena za se ču planom se ča obnavljanja i planom prorednih se ča, a potreba za njihovom se čom je slu čajnog karaktera i rezultat je elementarnih nepogoda ili drugih nepredvidivih okolnosti. Vanredni prinos obuhvata pose čenu drvnu zapreminu stabala sa površina koje će se koristiti za druge svrhe osim za proizvodnju drvne zapremine. Osim ovih radova, potrebno je u Šumskoj hronici evidentirati sve pojave koje se primete u šumama u toku jedne godine, a to su: štete i pojave nastanka štete od fitopatoloških ili entološkoh uzro čnika, pojava ranih i kasnih mrazeva, po četak listanja, po četak cvetanja, pojava plodonošenja i obilnosti uz ocenu kvaliteta semena, štete od elementarnih nepogoda, promene u posedovnim odnosima, promene koje uti ču na izvršenje radova i dr.
8.5. Smernice za sprovo đenje radova na zaštiti šuma
Osnovni zadatak zaštite šuma je da se u gazdovanju šumama eliminišu, u što ve ćoj meri, štetni faktori. U tom smislu gazdovanje se mora obavljatii stru čno uklju čuju ći preduzimanje preventivnih mera zaštite. Savremeni zahtevi preventivne zaštite šuma su: Na staništu preventivno osigurati vrstu kojoj to stanište odgovara. Isklju čiti podizanje monokultura (posebno četinara). U svim prilikama gde to uslovi staništa omogu ćuju podizati i gajiti mešovite sastojine. Čiste sastojine svih vrsta drve ća, ukoliko to prilike staništa omogu ćavaju, prevoditi u mešovite i raznodobne. Blagovremeno uvo đenje i dosledno sprovo đenje svih mera nege, kojima se postiže mnogobrojni pozitivni efekti po: Zemljište (mogu će poboljšanje humifikacije i nastanak zemljišta povoljnih fizi čkih, hemiskih i bioloških osobina); Sastojinu (nastankom ja čih kruna ve ćeg asimilacionog i prirodnog potencijala, nastaju i stabla i sastojine ve će vitalnosti, kao povoljnijeg odnosa visine I debljine odnosno manjeg stepena vitalnosti, te prema tome i otpornosti na sve negativne uticaje iz spoljne sredine - vetra, leda, snega). Strogo uspostaviti šumski red u užem i širem smislu:
pod šumskim redom u širem smislu podržava se održavanje povoljnijeg zdravstvenog stanja šuma, koje se postiže blagovremenim i radikalnim izvo đenjem sanitarnih se ča, odnosno uklanjanjem sušika, "umiru ćih stabala", izvala, vetroloma, kao i svih stabala za koje se može oceniti da su umanjene vitalnosti; u suštini sanitarne se če i mere nege su najefikasniji na čin preventivnog delovanja na zaštiti šuma. najstrožijim sprovo đenjem (uvo đenjem i održavanjem) šumskog reda u užem smislu, pod kojom podrazumevati uvo đenje šumskog reda posle se če (slaganje otpatka - granjevine i sl. na propisan na čin), prekra ćivanjem visokih panjeva, korenja panjeva i debljih žila, obradom izvala cepanjem žila radi spre čavanja obrazovanja karpofila, tretiranjem zdravih panjeva biopreparatima ili boraksom, itd. preventivne mere mogu biti uspešne samo ukoliko se biljne bolesti ili štetni insekti na vreme otkriju, što je jednostavan stru čni posao, ali koji zahteva izveštajnu službu i osposobljenost stru čnog kadra da utvrdi stanje (dijagnozu) i proceni dalji razvoj (prognozu), kao i sve eventualne mere suzbijanja.
U cilju zaštite od požara: postaviti table upozorenja o opasnostima od požara, dosledno sprovoditi zakonske propise o zaštiti šuma od požara, osigurati nadzornu službu i kontrolu kretanja mogu ćih izaziva ča požara ( čobani, turisti), osigurati stalnu protivpožarnu službu u sezoni najve će ugroženosti od požara (prole će i leto), smanjiti na najmanju meru površine livada koje se ne kose, vaspitnim delovanjem preko sredstava informisanja delovati na javnost u celini u smislu pove ćanja svesti o velikoj opasnosti od šumskih požara.
U cilju smanjenja ošte ćenja od šumske paše i stoke: obeležiti površine na kojima je paša dozvoljena odnosno zabranjena, utvrditi progonske puteve do ispašišta i pojila, osigurati kontrolu pašarenja.
Zaštita od snega, leda i jakih vetrova se najpotpunije obezbe đuje negovanjem "sastojina, a od jakih vetrova još i oblikovanjem raznodobnih sastojina prilago đenih pojedina čnih stabala ili grupe stabala za opstanak na slobodnom položaju, kao i oblikovanje" i zaštitom plašta (ivice) šume.
Mere neposredne zaštite
Suzbijanje potkornjaka izvoditi pomo ću lovnih stabala. Populaciju gubara pratiti i po potrebi, ako do đe do gradacije primeniti neki od savremenih insekticida, imaju ći u vidu potrebu obezbe đenja saglasnosti od Zavoda za zaštitu prirode. Sva ošte ćenja stabala (zasecanjem mezgrenjem, loženjem vatre u šupljinama i uz pridanke, i sl.) je teško suzbiti. Jedino je mogu će na taj na čin ošte ćena stable ukloniti se čom. Za gašenje požara neophodno je planom o zaštiti od požara imati pripremljeno, obu čeno i spremno jezgro, odnosno grupe za gašenje sa posebno osposobljenim vo đstvom grupe (inžinjeri, tehni čari, predradnici). Grupe za gašenje požara mora biti opremljena odgovaraju ćom opremom, koja je po koli čini i strukturi utvr đena planom zaštite i suzbijanja požara.
8.6. Uputstvo za izgradnju i održavanje saobra ćajnica
Izgradnja i održavanje šumskih saobra ćajnica treba da su u skladu sa "Pravilnikom o bližim uslovima, kao i na činu dodele i koriš ćenja sredstava iz godišnjeg programa koriš ćenja sredstava Budžetskog fonda za šume Republike Srbije i Budžetskog fonda autonome pokrajine“, Službeni glasnik br.17 od 21.02.2013.godine ( član 2). Prema gore navedenom Pravilniku - Gradnja šumskih puteva je gradnja šumskih puteva (I i II faza) za otvaranje šumskog kompleksa na kome će se sprovoditi mere utvr đene planovima gazdovanja šumama. (1) I faza gradnje šumskog puta podrazumeva izradu donjeg stroja puta i to: iskopa zemljišta u širokom otkopu, ugra đivanje vodopropusta, izrada kanala ili rigola, bankina, škarpa useka i nasipa i valjanje posteljice, (2) II faza gradnje šumskog puta podrazumeva izradu donjeg stroja puta i to: razastiranje i valjanje kolovozne konstrukcije (kolovozne podloge i kolovoznog zastora); Rekonstrukcija šumskog puta je promena tehni čkih i konstruktivnih elemenata postoje ćeg šumskog puta i to: pove ćanje radijusa horizontalnih krivina; smanjenje nagiba nivelete; proširenje planuma puta; regulisanje efikasnog odvodnjavanja (površinske vode sa kolovoza, vode sa pribrežnih kosina i podzemne vode); izrada i ure đenje kolovozne konstrukcije (razastiranje i valjanje kolovozne podloge i kolovoznog zastora); Sanacija ošte ćenog dela šumskog puta podrazumeva radove na saniranju ošte ćenog dela šumskog puta nastalih usled dejstva prirodnih sila kao što su zemljotres, poplave, bujica, klizišta, lavine i drugo, o čemu je ministarstvo nadležno za poslove šumarstva obavešteno u roku od sedam dana od dana nastanka ošte ćenja;
Rekonstrukcija postoje ćih puteva
Rekonstrukcija šumskih puteva je promena tehni čkih i konstruktivnih elemenata postoje čih šumskih puteva i to: osvetljavanje puta; pove ćavanje radijusa horiontalnih krivina; smanjenje nagiba nivelete; proširenje planuma puta; regulisanjeefikasnog odvodnjavljnja površinske vode sa puta (izrada odvodnih kanala, popravak propusta i dr.); izrada i ure đenje kolovozne konstrukcije (razastiranje i valjanje kolovozne podloge)
Izgradnja prve faze -F-I meki kamionski put
Prva faza izgradnje kamionskog puta podrazumeva izradu donjeg stroja puta. Nakon snimanja terena , postavljanja nulte linije trase puta i izrade projekta za izgradnju šumskog kamionskog puta, neophodno je izvršiti slede će radove: prosecanje trase puta; uklanjanje suvog pose čenog drvenog materijala sa trase; iskop zemlje u širokom otkopu; izrada škarpe i bankine; izrada odvodnih kanala i postavljanje propusnih cevi;
Izrada druge faze-F-II tvrdog kamionskog puta
Pod drugom fazom podrazumeva se izrada gornjeg stroja puta i to: nasipanje pripremljene (uvaljane) posteljice kamenom krupnije granulacije debljine do 30 sm, što zavisi od podloge; valjanje nasutog kamena; nasipanje kamenom sitnije granulacije debljine 10 sm; valjanje nasutog kamena. Izgradnja, održavanje i koriš ćenje šumskih komunikacija
Planiranje, izgradnja, koriš ćenje i održavanje šumskih primarnih i sekundarnih saobra ćajnica treba sprovoditi na na čin koji ne ugrožava: strogo poštovanje tehni čkih elemenata iz projekta; izvorišta voda i vodene tokove; staništa zna čajna za ostanak zašti ćenih biljnih i životinjskih vrsta; proces prirodnog podmla đivanja u šumi; kulturnu i istorisku baštinu; ostale opšte korisne funkcije šuma; stabilnost zemljišta i ne uzrokuje eroziju i bujice
8.7. Uputstvo za primenu tarifa
Pomenute tarife su dvoulazne i to sa ulazima tarifnim nizom i debljinskim stepenom koji su dati u santimetrima. Podaci koji su prikupljeni na terenu, prikupljeni su za svako stablo, na po jedan santimetar, na osnovu čega je ra čunata drvna masa svakog stabla, a zatim su mase stabala razvrstane u debljinske stepene od po 5 cm kako je i prikazano u tabelarnom delu osnove. Doznaka visokih šuma vrši se u santimetrima za svako stablo, a tarife se primenjuju tako da se iz tabelarnog dela opisa staništa i sastojina o čita u rubrici visinski stepen za svaku vrstu posebno, a zatim u tarifama za odre đenu vrstu na osnovu visinskog stepena, odnosno tarifnog niza i pre čnika stabla, za svako stablo se očita zapremina. Kod izdana čkih šuma doznaka se vrši na osnovu debljinskih stepeni od po 5 cm. Na osnovu visinskog stepena iz tabelarnog dela ulazi se u tarife za odre đenu vrstu gde se na osnovu tarifnog niza i interpolovane vrednosti srednjeg pre čnika stepena o čita zapremina.
8.8. Smernice za postavljanje oznaka
Postavljanje oznaka u šumama koje su u nadležnosti Javnog preduze ća za gazdovanje šumama „ Srbijašume“ Beograd, vrši se u skladu sa zakonskim propisima. Ovim smernicama se reguliše na čin postavljanja oznaka u oblasti zaštite šuma i upravljanja zašti ćenim prirodnim dobrima. U cilju zaštite šuma od požara, šumska gazdinstva mogu, saglasno Zakonu o zaštiti od požara postavljati ZNAKE ZABRANE i ZNAKE UPOZORENJA . Znaci zabrane (loženje vatre i bacanje opušaka od cigareta) i znaci upozorenja (da su šume ugrožene od šumskih požara, na opasnost od pojave požara i sl.) postavljaju se na lokalitetima koji su vidljivi za posetioce šuma (potencijalne izaziva če šumskih požara). Znaci zabrane i upozorenja mogu se izraditi od drveta kao posebni znaci ili u vidu informativnih tabli sa sadržajima zabrane ili upozorenja koji su izra đeni u vidu postera i postavljeni na tablu odnosno pano. Obeležavanje zašti ćenih prirodnih dobara – postavljanje oznaka definisano je Zakonom o zaštiti životne sredine. Izgled i sadržaj oznake (table) definisan je Pravilnikom o na činu obeležavanja zašti ćenih prirodnih dobara. Postavljanje oznaka zašti ćenih prirodnih dobara vrši se u skladu sa propisanim režimima zaštite i uslovima zaštite prirode i životne sredine koje propisuje Zavod za zaštitu prirode Srbije. Šumska gazdinstva, kao neposredni staraoci zašti ćenih prirodnih dobara prilikom postavljanja oznaka postupaju u skladu sa aktima o zaštiti i aktima o na činu obeležavanja zašti ćenih prirodnih dobra. Ure đenje zašti ćenih prirodnih dobara podrazumeva postavljanje: informativnih tabli razli čitih sadržaja (o zašti ćenom prirodnom dobru, prirodnim i kulturnim vrednostima, retkim i zašti ćenim vrstama, merama zabrane i koriš ćenja zašti ćenog prirodnog dobra, peša čkim, biciklisti čkim, planinarskim i stazama zdravlja, mestima za odmor, parking i dr,); putokaza (za posebno vredne lokalitete u zašti ćenim prirodnim dobrima) i mobilijara (klupe, stolovi, nastrešnice, ljuljaške za decu, kante za otpad, ložišta za roštilj i piknik i sl,). Ure đenje zaštitnih prirodnih dobara planira se Programima zaštite i razvoja zašti ćenih prirodnih dobara (srednjoro čnim i godišnjim) u skladu sa propisanim režimima zaštite i uslovima zaštite prirode i životne sredine koje izdaje Zavod za zaštitu prirode Srbije. Realizacija Programa zaštite i razvoja zašti ćenih prirodnih dobara vrši se nakon dobijanja saglasnosti od strane Ministarstva nadležnog za zaštitu životne sredine. Šumska gazdinstva za oznake zašti ćenih prirodnih dobara koriste usvojeni znak i logotip zašti ćenog prirodnog dobra. U cilju zaštite životne sredine i o čuvanja šumskih ekosistema Šumska gazdinstva mogu postavljati i znake zabrane odlaganje otpada u šumama i zašti ćenim prirodnim dobrima, informativne table o dozvoljenim mestima za parkiranje automobila i dr. Oznake za obeležavanje izra đivati od drveta i sa sadržajima u skladu sa zakonskim propisima.
8.9. Smernice za pra ćenje stanja (monitorning) retkih, ranjivih i ugroženih vrsta
Očuvanje, zaštita i unapre đivanje prirodnih vrednosti predstavlja deo strategije i jedan od klju čnih ciljeva u poslovnoj politici Javnog preduze ća za gazdovanje šumama „Srbijašume“ Beograd. Za bolje razumevanje obaveza pra ćenja stanja retkih, ranjenih i ugroženih vrsta, daje se kratak pojmovnik odnosno definicije (preuzete iz Zakona o zaštiti prirode): Prirodne vrednosti su prirodni resursi kao obnovljive ili neobnovljive geološke, hidrološke i biološke vrednosti koji se, direktno ili indirektno, mogu koristiti ili upotrebiti, a imaju realnu ili potencionalnu ekonomsku vrednost i prirodna dobra kao delovi prirode koji zaslužuju posebnu zaštitu, Ranjiva vrsta je ona vrsta koja se suo čava s visokom verovatno ćom da će is čeznuti u prirodnim uslovima u nekoj srednje bliskoj budu ćnosti, Reliktna vrsta je ona vrsta koja je u dalekoj prošlosti imala široko rasprostranjenje a čiji je današnji areal (ostatak) sveden je na prostorno male delove, Endemi čna vrsta je vrsta čije je rasprostranjenje ograni čeno na odre đeno jasno definisano geografsko podru čje, Zašti ćene vrste su organske vrste koje su zašti ćene zakonom, Iš čezla vrsta je ona vrsta za koju nema sumnje da je poslednji primerak iš čezao, Krajnje ugrožena vrsta je vrsta suo čena sa najvišom verovatno ćom iš čezavanja u prirodi u neposrednoj budu ćnosti, što se utvr đuje u skladu sa me đunarodno prihva ćenim kriterijumima, Ugrožena vrsta jeste ona vrsta koja se suo čava sa visokom verovatno ćom da će iš čeznuti u prirodnim uslovima u bliskoj budu ćnosti što se utvr đuje u skladu sa opšteprihva ćenim me đunarodnim kriterijumima, Pra ćenje stanja (monotoring) jeste plansko, sistematsko i kontinualno pra ćenje stanja prirode, odnosno delova biološke, geološke i predeone raznovrsnosti, kao deo celovitog sistema pra ćenja stanja elemenata životne sredine u prostoru i vremenu, Crvena knjiga je nau čnostru čna studija ugroženih divljih vrsta raspore đenih po kategorijama ugroženosti i faktorima ugrožavanja, Crvena lista je spisak ugroženih vrsta raspore đenih po kategorijama ugroženosti, Crvena knjiga flore i faune Srbije (I tom – koji sadrži preliminarnu listu najugroženijih biljaka) ura đena je prema kriterijumima Me đunarodne unije za zaštitu prirode (IUCN). Pojedine vrste biljaka su istovremeno stavljene i na svetsku i evropsku Crvenu listu čime je ukazano na njihov zna čaj. Srbija je 2001. Godine potpisala Konvenciju o me đunarodnom prometu ugroženih vrsta divlje faune i flore (CITES konvencija doneta 03.03.1973. godine u Vašingtonu; izmenjena i dopunjena 22.06.1979. godine u Bonu; potvr đena u Srbiji 09.11.2001. godine). Zemlje potpisnice obavezale su se da budu čuvari svoje divlje flore sa ekološkog, nau čnog, kulturnog, privrednog, rekreativnog i estetskog stanovišta, uz konstataciju da divlja fauna i flora čini nezamenjiv deo prirodnog sistema zemlje koji mora da se zaštiti za sadašnje i budu će generacije. Tako đe u cilju o čuvanja prirodnih retkosti Srbije, Vlada Republike Srbije donela je Uredbu o zaštiti prirodnih retkosti (1993, godine), kojom su odre đene divlje vrste biljaka i životinja stavljene pod zaštitu kao prirodne vrednosti od izuzetnog zna čaja sa ciljem o čuvanja biološke raznovrsnosti. Zaštita prirodnih vrednosti podrazumeva zabranu koriš ćenja, uništavanja i preduzimanja drugih aktivnosti kojima bi se mogle ugroziti divlje vrste biljaka i životinja zašti ćene kao prirodne retkosti i njihova staništa. U cilju zaštite prirodnih vrednosti ura đen je Vodi č za prepoznavanje vrsta zašti ćenih Uredbom o zaštiti prirodnih retkosti i Konvencijom o me đunarodnom prometu ugroženih vrsta divlje flore i faune. Vodi č internog karaktera, namenjen je stru čnjacima JP „Srbijašume“ ( čuvarima šuma, šumarskim inženjerima i drugim zaposlenim u preduzeću) koji rade na poslovima zaštite, gajenja i održivog planiranja koriš ćenja šumskih ekosistema i izvo đačima radova u šumarstvu, sa ciljem prepoznavanja, evidentiranja i zaštite prirodnih retkosti. Jedan od osnovnih ciljeva vodi ča je da šumarski inženjeri na osnovu njega prepoznaju prirodne retkosti na terenu (lokalitet) i evidentiraju ih u Izvi đačkom planu gazdovanja šumama (na karti odeljenja), odnosno sa čine Pregled lokaliteta prirodnih retkosti (za nivo gazdinske jedinice i Šumske uprave) i Kartu prirodnih retkosti za svaku gazdinsku jedinicu (koja se svake godine dopunjava novoidentifikovanim lokalitetima prirodnih retkosti). Na osnovu evidentiranih vrsta odnosno njihovih lokaliteta, a uz pomo ć stru čnih institucija vrši će se pra ćenje stanja divljih vrsta flore i faune i predlagati mere njihovog o čuvanja.
8.10. Smernice za koriš ćenje nedrvnih šumskih proizvoda Na čin i uslovi koriš ćenja divlje flore i faune Na čin i uslovi prikupljanja divlje flore i faune dati su u Uredbi o stavljanju pod kontrolu koriš ćenja i prometa divlje flore i faune (Sl. gl. br. 31/2005, 45/2005, 22/2007). Ovom uredbom tako đe dat je popis divljih vrsta flore, faune i gljiva zašti ćenih kontrolom sakupljanja, koriš ćenja i prometa. Na čin i uslovi koriš ćenja zakupa Sva pitanja vezana za zakup regulisana su Pravilnikom o raspolaganju nepokretnostima u državnim preduze ćima br, 34/2006-3 od 03.08.2006. god.
8.11. Smernice za upravljanje otpadom Upravljanje otpadom mora se sprovoditi u skladu sa zakonskim propisima, Neadekvatno upravljanje otpadom predstavlja veliku opasnost po zdravlje ljudi i životnu sredinu. Ovim smernicama se reguliše upravljanje otpadom u Javnom preduze ću za gazdovanje šumama „Srbijašume“. Za vreme izvo đenja se če u šumi, izvla čenje i transporta drvnih sortimenata odnosno na radilištima potrebno je regulisati odlaganje otpada putem postavljanja kanti, korpi ili vre ća u koje će se odlagati otpad koji će se iz šume uklanjati kao komunalni otpad. Za mašine i transportna sredstva koja se koriste u raznim fazama procesa proizvodnje u šumi potrebno je obezbediti odgovaraju će posude za prihvat goriva i maziva do kojeg može do ći pri incidentnom izlivanju kako bi se spre čilo zagađivanje životne sredine. Za seka če treba obezbediti vre ćice sa peskom ili strugotinom za posipanje nekontrolisanog prolivenog maziva i goriva u cilju spre čavanja razlivanja te čnog otpada i zaga đenje životne sredine. Odlaganje otpadnih pneumatika reši će se putem sakupljanja otpadnih pneumatika u prostorijama mehani čkih radionica i isporukom ovlaš ćenim institucijama za reciklažu (u Srbiji ovlaš ćen je EROREC – HOLCIM iz Para ćina). Motorno ulje koje je koriš ćeno i postalo otpad sakuplja će se u posebnim posudama u mehani čkim radionicama i isporu čivati ovlaš ćenim institucijama za reciklažu motornih ulja. Toneri i ra čunarska oprema koja je postala otpad skuplja će se i bezbedno skladištiti do isporuke ovlaš ćenim institucijama za prikupljanje i recikliranje ili uništavanje. Ambalaža od pesticida, neutrošeni pesticidi i pesticidi kojima je prošao rok upotrebe odnosno prestala važnost upotrebne dozvole skladišti će se na bezbednom mestu, obezbe đenom od pristupa dece do isporuke ovlaš ćenim institucijama za uništavanje opasnih materija. Prisustvo ilegalnih deponija u šumama reši će se putem poja čane kontrole čuvarske službe, saradnje sa nadležnim inspekcijama.
9.0. EKONOMSKO–FINANSIJSKA ANALIZA 9.0. EKONOMSKO - FINANSIJSKA ANALIZA Ekonomsko - finansijskom analizom se procenjuje finansijski efekat realizacije planiranih radova gazdovanja šumama, i prikazuju se godišnji prosek prihoda i rashoda, uz pretpostavku da će se radovi izvršiti u sopstvenoj režiji.
9.1. Obra čun vrednosti šuma
Vrednost šuma utvr đena je metodom sadašnje se čive vrednosti. Kod ove metode utvr đuje se vrednost drvne zapremine na panju uz pretpostavku da se ista koristi pod istim uslovima kao etat. Radi utvr đivanja procene vrednosti drvne zapremine po ovoj metodi ura đeno je slede će: izra čunata neto drvna zapremina; utvr đena je sortimentna struktura; utvr đene su tržišne cene 1 m3 neto drvne zapremine po vrstama drve ća i sortimentima ostvarene u 2016 godini .
9.1.1. Kvalifikaciona struktura ukupne drvne zapremine
Vrsta Sortimenti Bruto otpad neto drve ća F L K I II III Uk.teh. Ogr.drv celul. Uk.prost
m3
Grab 191.7 28.8 162.9 162.9 162.9
Cer 714.5 107.2 607.3 607.3 607.3
Sladun 1301.9 195.3 1106.6 1106.6 1106.6
Kitnjak 7298.2 1094.7 6203.5 6203.5 6203.5
Bukva 293650.3 44047.5 249602.8 998.4 4992.1 5990.5 29952.3 29952.3 27955.5 99841.1 149761.7 149761.7
Bagrem 251.5 37.7 213.8 213.8 213.8
UK.Liš ćari 303408.1 45511.2 257896.9 998.4 4992.1 5990.5 29952.3 29952.3 27955.5 99841.1 158055.8 158055.8
Smr ča 11632.0 1744.8 9887.2 988.7 988.7 1977.4 7909.8 7909.8
C.bor 11051.8 1657.8 9394.0 939.4 939.4 1878.8 7515.2 7515.2
B.bor 7225.2 1083.8 6141.4 614.1 614.1 1228.3 4913.1 4913.1 UK. 29909.0 4486.4 25422.7 2542.3 2542.3 5084.5 20338.1 20338.1 Čet inar i UK:GJ 333317.1 49997.6 283319.5 998.4 4992.1 5990.5 32494.6 32494.6 27955.5 104925.6 158055.8 20338.1 178393.9
9.1.2. Vrednost drveta na panju
Jedini čna vrednost sortimenta Bruto otpad neto Vrsta drve ća F L K I II III Uk.teh. Ogr.drv celul. Uk.prost m3 Grab 191.7 28.8 162.9 3967.0
Cer 714.5 107.2 607.3 3967.0
Sladun 1301.9 195.3 1106.6 3967.0
Kitnjak 7298.2 1094.7 6203.5 3967.0 Bukva 293650.3 44047.5 249602.8 16568.0 11363.0 9704 8104.0 6883.0 5944.0 3967.0
Bagrem 251.5 37.7 213.8 3967.0
UK.Liš ćari 303408.1 45511.2 257896.9
Smr ča 11632.0 1744.8 9887.2 10907.0 9370.0 2654.0
C.bor 11051.8 1657.8 9394.0 8236.0 7276.0 2654.0
B.bor 7225.2 1083.8 6141.4 10907.0 9370.0 2654.0
UK. Četinari 29909.0 4486.4 25422.7
UK:GJ 333317.1 49997.6 283319.5
Ukupna sortimentna vrednost UKUPNO F L K I II III Uk.teh. Ogr.drv celul. Uk.prost
din din din din din din din din din din din
646402.8 646402.8 646402.8
2409258.3 2409258.3 2409258.3
4389941.7 4389941.7 4389941.7
24609165.5 24609165.5 24609165.5
16541673.8 56724722.1 58131483.2 242733687.2 206161891.5 166167542.9 746461000.7 594104477.5 594104477.5 1340565478.1
848045.4 848045.4 848045.4
16541673.8 56724722.1 58131483.2 242733687.2 206161891.5 166167542.9 746461000.7 627007291.2 627007291.2 1373468291.9
10783969.0 9264306.4 20048275.4 20992503.0 41040778.48
7736923.1 6835096.2 14572019.3 19945404.5 34517423.83
6698446.8 5754510.5 12452957.3 13039462.9 25492420.28
25219338.9 21853913.2 47073252.1 53977370.5 101050622.6
16541673.8 56724722.1 58131483.2 267953026.1 228015804.7 166167542.9 793534252.8 627007291.2 53977370.5 627007291.2 1474518914.4
Ukupna proizvodna vrednost – 1.474.518.914,4 din Ukupni troškovi proizvodnje - 516.081.620,0 din Ukupna vrednost šuma 958.437.294,4 din
9.1.3. Vrednost mladih sastojina (bez zapremine)
Ukupna Starost Površina Troškovi podizanja Faktor Poreklo sastojine vrednost šuma Godina ha din/ha Ukupno dinara 1,0pn dinara Mlada vešta čki podignuta sastojina OTL do 20 2,24 47844.30 107.171,2 1.6386 175.610,7 Mlada vešta čki podignuta sastojina smr če do 20 21,26 47844.30 1.017.169,8 1.4859 1.511.412,6 Ukupno: 23,50 1.114.341,0 1.686.023,3
9.1.4. Ukupna vrednost šuma
Ukupna vrednost šuma 958.437.294,4 din Ukupna vrednost mladih sastojina 1.686.023,3 din Ukupno: 960.123.312,7 din
9.2. Vrsta i obim planiranih radova - prose čno godišnje
Vrsta i obim planiranih radova detaljno su obrazloženi u poglavlju 7.4. Planovi gazdovanja. U ovom delu osnove planirani radovi će poslužiti za kalkulaciju, kako bi se, kao posledica realizacije tih planova mogli ra čunati prihodi, odnosno rashodi gazdovanja u gazdinskoj jedinici i utvrditi bilans sredstva za nesmetano gazdovanje.
9.2.1. Kvalifikaciona struktura se čive zapremine - prose čno godišnje
Sortimenti Vrsta Bruto otpad neto F L K I II III Uk.teh. Ogr.drv celul. Uk.prost drve ća m3
Kitnjak 0.15 0.02 0.13 0.13 0.13
Bukva 12788.70 1918.31 10870.40 43.48 217.41 260.89 1304.45 1304.45 1217.48 4348.16 6522.24 6522.24
Bagrem 27.22 4.08 23.14 23.14 23.14
UK.Liš ć 12816.07 1922.41 10893.66 43.48 217.41 260.89 1304.45 1304.45 1217.48 4348.16 6545.50 6545.50
Smr ča 206.92 31.04 175.88 17.59 17.59 35.18 140.71 140.71
C.bor 157.33 23.60 133.73 13.37 13.37 26.75 106.98 106.98
B.bor 138.15 20.72 117.43 11.74 11.74 23.49 93.94 93.94
UK. Čet 502.40 75.36 427.04 42.70 42.70 85.41 341.63 341.63
UK:GJ 13318.47 1997.77 11320.70 43.48 217.41 260.89 1347.15 1347.15 1217.48 4433.57 6545.50 341.63 6887.13
9.2.2. Vrsta i obim planiranih uzgojnih radova -prose čno godišnje
1. Pošumljavanje sadnjom 1,31 ha 2. Popunjavanje prirodno obnovljenih površina sadnjom 0,26 ha 3. Obnavljanje bagrema vegetativnim putem 0,98 ha 4. Okopavanje i prašenje u kulturama 1,31 ha Ukupno: 3,86 ha
9.2.3. Plan zaštite šuma - prose čno godišnje
Postavljanje lovnih stabala - 10 komada Održavanje protiv - požarnih pruga - 1.9 km
9.2.4. Plan izgradnje šumskih saobra ćajnica - prose čno godišnje
Planirano je prevo đenje mekih u tvrde kamionske puteve u dužini 1,5 km i održavanje mekih kamionskih puteva u dužini od 1,5 km.
9.2.5. Plan ure đivanja šuma -prose čno godišnje
Visoke šume 177,97 ha Izdana čke šume 9,96 ha Vešta čki podignute sastojine 18,77 ha Šibljaci i šikare 6,18 ha Neobrasle površine 8,57 ha Ukupno: 221,45 ha
9.3. Utvr đivanje troškova proizvodnje – prose čno godišnje -
9.3.1. Troškovi proizvodnje drvnih sortimenata
Koli čina Troškovi Ukupno Sortimenti m3 din/m3 din 1.Tehni čko drvo 4.433,57 2250,0 9.975.532,5 2. Prostorno drvo 6.887,13 3400 ,0 23.416.242,0 UKUPNO: 11.320,70 33.391.774.5
9.3.2. Troškovi radova na gajenju šuma
P Jedini čna cena Vrsta rada Ukupno din ha din/ha 1. Veš. Poš.sadnjom 1,31 249.395,00 326.707,45 2. Popunj. Vešt. Pod. Sast. 0,26 185.344,00 48.189,44 3. Okopavanje i prašenje 1,31 28.590,00 37.452,90 UKUPNO: 2,88 412.349,79
9.3.3. Troškovi zaštite šuma
Postavljanje lovnih stabala - 10 komada x 5000,00 = 50.000,00 dinara Održavanje protiv - požarnih pruga - 1.9 km x 50.000,00 = 95.000,00 dinara Ukupno = 145.000, 00 dinara
9.3.4. Troškovi izgradnje šumskih saobra ćajnica
Vrsta rada Dužina din/km Ukupno din 1. Prev.mekog u tvrdi kam.put 1,5 1850000 2.775.000,00 2. Održ.mekog kam.puta 1,5 85000 127.500,00 UKUPNO GJ 3,0 2.902.500,00
Ukupno je potrebno obezbediti 2.902.500,00 din godišnje u periodu 2020 – 2029 god. za rekonstukciju i održavanje putne mreže u GJ "Kukavica III".
9.3.5. Sredstva za reprodukciju šuma
15 % od prodajne cene drveta 60.183.863,83 X 15 % = 9.027.579,57din
9.3.6. Naknada za pose čeno drvo
3 % od prodajne cene drveta 60.183.863,83 X 3 % = 1.805.515,91 din.
9.3.7. Troškovi ure đivanja šuma
Troškovi ure đivanja za gazdinsku jedinicu „Kukavica III" iznose 362.343,31 dinara godišnje.
9.3.8. Ukupni troškovi proizvodnje
Vrsta troškova Ukupno din 1.Proizvodnja drvnih sortimenata 33.391.774,15 2. Gajenje šuma 412.349,79 3. Zaštita šuma 145.000, 00 4. Izgradnja puteva 2.902 .500,0 0 5. Uredjivanje šuma 362.343,31 6. Sredstva za reprodukciju šuma 9.027.579,5 7 7. Naknada za pose čeno drvo 1.805.515,91 SVEGA: 48.047.063,08
9.4. Formiranje ukupnog prihoda - prose čno godišnje -
9.4.1. Prihod od prodaje drveta
Jedini čna vrednost sortimenta Vrsta Bruto otpad neto drve ća F L K I II III Uk.teh. Ogr.drv ce lul. Uk.prost m3 Kitnjak 3967,0 Bagrem 3967,0 Bukva 16568,0 11363,0 9704,0 8104,0 6883,0 5944,0 3967,0 UK.Liš ć Smr ča 9045.0 7581.0 2654,0 C.bo r 9045.0 7581.0 2654,0 B.bor 6501.0 5580.0 2654,0 UK. Čet UK:GJ
Ukupna sortimentna vrednost Vrsta F L K I II III Uk.teh. Ogr.drv celul. Uk.prost Ukupno drve ća m3
Kitnjak 515.71 515.71 515.71
Bagrem 91796.38 91796.38 91796.38
Bukva 720402.82 2470405.97 2531671.51 10571241.73 8978511.45 7236726.32 32508959.81 25873714.18 25873714.18 58382673.98
UK.Lišć 720402.82 2470405.97 2531671.51 10571241.73 8978511.45 7236726.32 32508959.81 25966026.27 25966026.27 58474986.07
Smr ča 191834.50 164801.43 356635.93 373432.66 373432.66 730068.59
C.bor 110140.44 97302.31 207442.75 283936.60 283936.60 491379.35
B.bor 128078.17 110029.57 238107.74 249322.07 249322.07 487429.81
UK. Čet 430053.11 372133.31 802186.42 906691.33 906691.33 1708877.75
UK:GJ 720402.82 2470405.97 2531671.51 11001294.84 9350644.77 7236726.32 33311146.23 25966026.27 906691.33 26872717.60 60183863.83
Ukupan prihod od prodaje drvnih sortimenata iznosi 60.183.863,83 dinara Sredstva za reprodukciju iznose 9.027.579,57dinara UKUPNO: 69.211.443,40 dinara
9.5. Raspodela ukupnog prihoda
SVEGA Prihodi-Troškovi DIN Ukupan prihod 69.211.443,40 Ukupni troškovi 48.047.063,08 DOBIT 21.164.380,32
Ukupno gledano finansijski efekat izvršenja planiranih radova izražen je u dobiti u iznosu od 21.164.380,32 dinara prose čno godišnje. Ekonomsko - finansijska analiza je izvedena prema važe ćim elementima privre đivanja za 2018. godinu, koju je izradila planska služba JP "Srbijašume". Ukoliko se neka od ovih elemenata u toku važenja posebne osnove menja se i cela koncepcija finansiranja. 10.0. NA ČIN IZRADE OSNOVE .0. NA ČIN IZRADE OSNOVE Pri izradi ove posebne osnove primenjen je sistem planiranja gazdovanja koji je ustanovljen kao metodologija pri ure đivanju pojedinih kompleksa šuma u Srbiji. Postupak u osnovi polazi od višenamenskog koriš ćenja površina gazdinske jedinice, što je logi čan zahtev prostornog definisanja namenskih celina, kao novog termina u prostornoj podeli šumskog kompleksa.
10.1. Prikupljanje terenskih podataka
Prikupljanje terenskih podataka za gazdinsku jedinicu "Kukavica III" vršeno je tokom leta 2018. godine. Sve radove na prikupljanju terenskih podataka i obnavljanju spoljnih i unutrašnjih granica uradili su šumarski inženjeri, šumarski tehni čari i šumari šumskog gazdinstva Vranje .
10.2. Obrada podataka
Za obradu podataka koriš ćen je program za izradu osnova gazdovanja šumama jedinstven za sve državne šume kojima gazduje JP "Srbijašume" – Beograd. Obradu podataka uradili su: 1. Zvezdan Mladenovi ć, dipl. inž. šumarstva 2. Sradjan Andjelkovi ć, šum.teh. 3. Ivica Maksi ć, šum. teh.
10.3. Izrada karata
Karte koje su sastavni deo ove posebne osnove gazdovanja šumama ura đene su u Birou za planiranje i projektovanje u šumarstvu, a to su: 1. Osnovna karta = 1 : 10.000 2. Karta sa vertikalnom predstavom = 1 : 10.000 3. Sastojinska karta = 1 : 25.000 4. Karta gazdinskih klasa = 1 : 25.000 5. Karta namena površina = 1 : 25.000 6. Privredna karta = 1 : 20.000 7. Pregledna (topografska) karta = 1 : 50.000 Karte su uradjene u Birou za planiranje i projektovanje u šumarstvu.
10.4. Izrada tekstualnog dela osnove
Tekstualni deo osnove i planove gazdovanja uradila je stru čna služba ŠG Vranje
11.0. ZAVRŠNE ODREDBE
Usaglašavanje ove Osnove gazdovanja šumama sa zakonskim i podzakonskim aktima, vršeno je za sve vreme izrade osnove, a naro čito se vodilo ra čuna o usaglašavanju sa odredbama Zakona o šumama i Pravilnikom o sadržini i na činu izrade opštih i posebnih osnova gazdovanja šumama, spisak zakona, pravilnika i odluka o kojima se vodilo ra čuna dat je u uvodnom delu osnove.
Zakoni – pravilnici – Datum objavljivanja Službeni uredbe, odluke, planovi upravljanja glasnik
Zakon o šumama 05.05.2010. 30/10 Zakon o izmenama Zakona o šumama 93/12
Zakon o planiranju i izgradnji 22.04.2003. 47/03
Zakon o prostornom planu Republike Srbije od 2010. do 23.11.2010. 88/10 20 20. godine Zakon o vodama 05.05.2010. 30/10 Zakon o izmenama Zakona o vodama 93/12
Zakon o divlja či i lovstvu 23.03.2010. 18/10
Zakon o zaštiti od požara 29.12.2009. 111/09
Zakon o zaštiti prirode 12.05.2009. 36/09
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode 23.11.2010. 88/10
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode 03.12.2010. 133/10
Zakon o zaštiti životne sredine 21.12.2004. 135/04
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne 15.05.2009. 36/09 sredine Zakon o državnom premeru i katastru 31.08.2009. 72/09
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru 23.03.2010. 18/10 i katastru Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu 21.12.2004. 135/04
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o strateškoj proceni 23.11.2010. 88/10 uticaja na životnu sredinu Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu 21.12.2004. 135/04
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o proceni uticaja na 12.05.2010. 36/09 životnu sredinu Zakon o reproduktivnom materijalu šumskog drve ća 21.12.2004. 135/04
Zakon o izmenama i dopunama Zakon o reproduktivnom 29.05.2009. 41/09 materijalu šumskog drve ća Zakon o odbrani 11.12.2007. 116/07
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o odbrani 26.10.2009. 88/09
Zakon o poljoprivrednom zemljištu 19.07.2006. 23/06
Zakon o izmenama i dopunama zakona o poljoprivrednom 02.06.2009. 41/09 zemljištu Zakon o standardizaciji 13.05.2009. 36/09
Pravilnik o sadržini osnova i programa gazdovanja šumama, 12.12.2003. 122/03 godišnjeg izvo đačkog plana i privremenog godišnjeg plana gazdovanja privatnim šumama
Pravilnik o sadržini zahteva za izdavanje vodnih akata i 15.10.2010. 74/10 sadržini mišljenja u postupku izdavanja vodnih uslova Odluka o utvr đivanju granica vodnih podru čja 20.10.2010. 13/10
Odluka o utvr đivanju Popisa voda I reda 09.11.2010. 149/10
Pravilnik o uslovima i kriterijumima za dodelu i koriš ćenje 29.01.2010. 26/10 sredstava za zaštitu i unapre đivanje šuma Pravilnik o šumskom r еду 18.11.2008. 20/08
Правилник о изменама и допунама Правилника о 07.05.2009. 17/09 шумском реду Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o šumskom redu 24.02.2010. 8/10
Pravilnik o kriterijumima za izdvajanje tipova staništa, o 26.05.2010. 35/10 tipovima staništa, osetljivim, ugroženim, retkim i zašti ćenim prioritetnim tipovima staništa i o merama zaštite za njihovo očuvanje
Pravilnik o proglašenju i zaštiti strogo zašti ćenih i zašti ćenih 05.02.2010. 46/10 divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva Uredba o utvr đivanju Regionalnog prostornog plana opština 09.11.2010. 83/10 Južnog pomoravlja Odluka o proglašenju erozivnih podru čja i propisivanju protiv 31.01.1997. erozivnih mera
Šumsko gazdinstvo je u obavezi da konkuriše za sredstva iz Budžeta Republike za radove na gajenju, unapre đivanju, koriš ćenju, zaštiti i reprodukciji šuma, i da ista koristi u skladu sa namenom. Pri sprovo đenju ove OGŠ, korisnik šuma obavezan je da se pridržava odredbi ove OGŠ i odredbi napred navedenih zakona. U tome će sara đivati sa organima (inspektorima), koji se staraju o izvršenju odgovaraju ćih zakona. Eventualna neslaganja zbirova kod tabela prikaza stanja šuma i planova gazdovanja posledica su zaokruživanja kod mehanografske obrade podataka. Važnost OGŠ za gazdinsku jedinicu “Kukavica III” biće u vremenu od 01.01.2020 do 31.12.2029 godine, a njeno sprovo đenje po činje od dana davanja saglasnosti od strane Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine.
Projektant, Direktor, Zvezdan Mladenovi ć, dipl.ing.šum. Dejan Jovanovi ć,dipl.ing.šum.
K.O. ГОЛЕМО СЕЛО
Бр . Под . бр . Бр . дела Улица Културе Врста земљишта Површина Број листа парцеле парцеле парцеле Потес дела m ² непокретности ШУМА 4. 1 1 1 ПРИЧЕ КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 53286 158 ПАШЊАК 5. ПОЉОПРИВРЕДНО 676 0 1 БАБИН ГРОБ КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 2107 158 ШУМА 5. 679 0 1 МУЧИНСКО КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 140704 158 ПАШЊАК 8. ПОЉОПРИВРЕДНО 680 0 1 МУЧИНСКО КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 7465 158 ШУМА 6. 681 0 1 МУЧИ НСКО КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 39371 158 ПАШЊАК 6. ПОЉОПРИВРЕДНО 682 0 1 МУЧИНСКО КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 3341 158 ШУМА 5. 699 1 1 ВИТАНОВИЦА КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 545024 158 ПАШЊАК 4. ПОЉОПРИВРЕДНО 700 0 1 ВИТАНОВИЦА КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 1303 158 ПАШЊАК 5. ПОЉОПРИВРЕДНО 701 0 1 ВИТАНОВИЦА КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 2465 158 ПАШЊАК 6. ПОЉОПРИВРЕДНО 702 0 1 ВИТАНОВИЦА КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 1821 158 ПАШЊАК 5. ПОЉОПРИВРЕДНО 703 0 1 ВИТАНОВИЦА КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 872 158 ПАШЊАК 6. ПОЉОПРИВРЕДНО 704 0 1 ВИТАНОВИЦА КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 9112 158 ПАШЊАК 6. ПОЉОПРИВРЕДНО 705 0 1 ВИТАНОВИЦА КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 6839 158 ШУМА 6. 706 0 1 ВИТАНОВИЦА КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 3001 158 ПАШЊАК 5. ПОЉОПРИВРЕДНО 707 0 1 ВИТАНОВИЦА КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 4714 158 ПАШЊАК 5. ПОЉОПРИВРЕДНО 708 0 1 ВИТАНОВИЦА КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 413 7 158 ПАШЊАК 5. ПОЉОПРИВРЕДНО 753 0 1 СРНДАЋЕ КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 3506 158 826 0 1 ЋУРКА КЛИЗИШТЕ ОСТАЛО ЗЕМЉИШТЕ 624 158 ШУМА 5. 827 0 1 ЋУРКА КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 10195 158 ШУМА 7. 858 0 1 ЋУРКА КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 9070 158 ШУМА 5. 902 0 1 ЋУРКА КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 9195 158 ПАШЊАК 5. ПОЉОПРИВРЕДНО 990 0 1 СРНДАЋЕ КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 4563 158 ШУМА 6. 991 0 1 СРНДАЋЕ КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 11276 158 ПАШЊАК 6. ПОЉОПРИВРЕДНО 992 0 1 БЕРИВОШТИЦА КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 2326 158 ШУМА 6. 993 0 1 БЕРИВОШТИЦА КЛАСЕ ШУМС КО ЗЕМЉИШТЕ 98115 158 ПАШЊАК 6. ПОЉОПРИВРЕДНО 994 0 1 БЕРИВОШТИЦА КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 3123 158 ПАШЊАК 6. ПОЉОПРИВРЕДНО 1056 0 1 БЕРИВОШТИЦА КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 518 158 ШУМА 7. 1057 0 1 БЕРИВОШТИЦА КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 6649 158 ШУМА 6. 1125 0 1 БЕРИВОШТИЦА КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 5368 158 ПАШЊАК 5. ПОЉОПРИВРЕДНО 1126 0 1 БЕРИВОШТИЦА КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 3440 158 1127 0 1 БЕРИВОШТИЦА ВОДОДЕРИНА ОСТАЛО ЗЕМЉИШТЕ 1311 158 ПАШЊАК 5. ПОЉОПРИВРЕДНО 1128 0 1 БЕРИВОШТИЦА КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 1794 158 ШУМА 6. 1129 0 1 БЕРИВОШТИЦА КЛ АСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 16331 158 1130 0 1 БЕРИВОШТИЦА КЛИЗИШТЕ ОСТАЛО ЗЕМЉИШТЕ 694 158 ПАШЊАК 5. ПОЉОПРИВРЕДНО 1767 0 1 ЗДРАВКОВИЦА КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 51 158 ПАШЊАК 7. ПОЉОПРИВРЕДНО 1799 0 1 ДУБЈЕ КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 8737 158 ПАШЊАК 7. ПОЉОПРИВРЕДНО 3192 0 1 РЕКА КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 2320 158 3194 0 1 РЕКА ПАШЊАК 7. ПОЉОПРИВРЕДНО 236 158 КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ
1025004 KK.Ok
К.О. ГРАДЊА Бр . Бр . Под . бр . дела Улица Кул туре Врста земљишта Површина Број листа парцеле парцеле парцеле Потес дела m ² непокретности 1 0 1 ЛАЗИНА ПАШЊАК 6. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 17143 34 175 0 1 ЛАЗИНА ПАШЊАК 7. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 1573 34 271 0 1 ЛАЗИНА ПАШЊАК 4. КЛАСЕ ПОЉО ПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 196 34 602 0 1 ЛАЗИНА ПАШЊАК 4. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 9062 34 617 0 1 ЛАЗИНА ПАШЊАК 5. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 317 34 644 0 1 ЛАЗИНА ПАШЊАК 4. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 295 34 645 0 1 ЛАЗИНА ПАШЊАК 4. КЛАСЕ ПОЉОПРИ ВРЕД НО ЗЕМЉИШТЕ 758 34 727 0 1 ЛАЗИНА ПАШЊАК 4. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 234 34 747 0 1 ЛАЗИНА ПАШЊАК 6. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 1949 34 750 0 1 ЛАЗИНА ПАШЊАК 6. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 400 34 766 0 1 ЛАЗИНА ПАШЊАК 6. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉ ИШТЕ 978 34 868 0 1 ЛАЗИНА ПАШЊАК 5. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 454 34 870 0 1 ЛАЗИНА ПАШЊАК 5. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 6277 34 872 0 1 ЛАЗИНА ПАШЊАК 5. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 2616 34 873 0 1 ЛАЗИНА ПАШЊАК 5. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШ ТЕ 2227 34 877 0 1 ЛАЗИНА ПАШЊАК 4. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 4288 34 926 2 1 ЛАЗИНА ПАШЊАК 6. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 778 34 949 0 1 ЛАЗИНА ПАШЊАК 5. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 8516 34 994 0 1 РЕКА ПАШЊАК 4. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 926 34 996 0 1 РЕКА ПАШЊАК 6. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 1662 34 1030 0 1 РЕКА ПАШЊАК 5. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 341 34 1031 0 1 РЕКА ШУМА 6. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 9130 34 1032 0 1 РЕКА ПАШЊАК 6. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 741 34 1056 0 1 РЕКА ПАШЊАК 4. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 114 34 1059 0 1 РЕКА ПАШЊАК 5. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 408 34 1059 0 2 РЕКА ПАШЊАК 7. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 9446 34 1060 0 1 РЕКА ШУМА 7. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 773 34 1066 0 1 РЕКА ПАШЊАК 5. КЛАСЕ ПОЉОПР ИВРЕ ДНО ЗЕМЉИШТЕ 2372 34 1067 0 1 РЕКА ШУМА 7. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 33995 34 1073 0 1 РЕКА ПАШЊАК 5. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 99 34 1074 0 1 РЕКА ПАШЊАК 5. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 784 34 1076 0 1 РЕКА ПАШЊАК 5. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 236 34 1077 0 1 РЕКА ПАШЊАК 5. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 222 34 1099 0 1 СТАНЧИКЕ ПАШЊАК 6. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 426 34 1116 0 1 СТАНЧИКЕ ПАШЊАК 5. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 131 34 1121 0 1 СТАНЧИКЕ ПАШЊАК 4. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 64 99 34 1126 0 1 СТАНЧИКЕ ПАШЊАК 5. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 26 34 1127 0 1 ОРНИЧЕ ШУМА 6. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 8856 34 1128 0 1 ОРНИЧЕ ПАШЊАК 4. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 14189 34 1129 0 1 ОРНИЧЕ ПАШЊАК 4. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 540 34 11 30 0 1 ОРНИЧЕ ШУМА 6. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 12438 34 1131 0 1 ОРНИЧЕ ПАШЊАК 4. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 2931 34 1205 0 1 РЕКА ПАШЊАК 3. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 943 34 1220 0 1 РЕКА ПАШЊАК 4. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 201 34 1222 0 1 РЕКА ПА ШЊАК 4. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 127 34 1224 0 1 РЕКА ПАШЊАК 4. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 216 34 1245 0 1 РЕКА ПАШЊАК 5. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 331 34 1265 0 1 РЕКА ПАШЊАК 4. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 542 34 1265 0 2 РЕКА ПАШЊАК 5. КЛАС Е ПО ЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 542 34 1267 0 1 РЕКА ПАШЊАК 6. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 3360 34 1268 0 1 РЕКА ПАШЊАК 4. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 616 34 1281 0 1 ЛАЗИНА ПАШЊАК 6. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 23553 34 1282 0 1 ЛАЗИНА ПАШЊАК 6. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 934 34 1305 0 1 ЛАЗИНА ПАШЊАК 6. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 3932 34 1309 0 1 ЛАЗИНА ПАШЊАК 6. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 481 34 1310 0 1 КОМАЛАК ПАШЊАК 6. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 318 34 1318 0 1 КОМАЛАК ПАШЊАК 6. КЛАСЕ ПОЉО ПРИВ РЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 654 34 1336 0 1 КОМАЛАК ПАШЊАК 4. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 5800 34 1337 0 1 ЛАЗИНА ПАШЊАК 4. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 3700 34 1388 0 1 ЛАЗИНА ПАШЊАК 4. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 3528 34 1407 0 1 ЛАЗИНА ПАШЊАК 4. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 346 34 1413 0 1 ЛАЗИНА ПАШЊАК 5. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 1512 34 1452 0 1 КОМАЛАК ПАШЊАК 4. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 1379 34 ЗЕМЉИШТЕ ПОД ЗГРАДОМ И ГРАЂЕВИНСКО ЗЕМЉИШТЕ ИЗВАН 1454 0 1 КОМАЛАК ДРУГИМ ОБЈЕКТОМ ГРАЂЕВИНСКОГ ПОДР УЧЈА 255 34 ГРАЂЕВИНСКО ЗЕМЉИШТЕ ИЗВАН 1454 0 2 КОМАЛАК ПАШЊАК 4. КЛАСЕ ГРАЂЕВИНСКОГ ПОДРУЧЈА 661 34 1478 0 1 КОМАЛАК ПАШЊАК 5. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 663 34 1504 0 1 КОМАЛАК ПАШЊАК 5. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 475 34 1523 0 1 КОМАЛАК ПАШЊАК 4. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 2612 34 1751 0 1 КОМАЛАК ПАШЊАК 3. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 65 34 1889 0 1 РЕКА ПАШЊАК 6. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 3170 34 укупно 226262
K.O. ЛАЛИНЦЕ Бр . Под . бр . Бр . дела Улица Културе Врста земљишта Површина Број листа парцеле парцеле парцеле Потес дела m ² непокретности 1 0 1 ДРЖАВНА ШУМА ШУМА 2. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 3102223 35 1 0 2 ДРЖАВНА ШУМА ШУМА 6. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 342297 35 2 0 1 ДРЖАВНА ШУМА ПАШЊАК 6. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 3940 35 3 0 1 ДРЖАВНА ШУМА ПАШЊАК 5. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 7755 35 4 0 1 НЕДИНО ГУМНО ПАШЊАК 5. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 3341 35 5 0 1 НЕДИНО ГУМНО ПАШЊАК 5. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 2162 35 6 0 1 НЕДИНО ГУМНО ПАШЊАК 3. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 1647 35 7 0 1 НЕДИНО ГУМНО ПАШЊАК 4. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 555 35 8 0 1 НЕДИНО ГУМНО ПАШЊАК 4. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 1294 35 9 0 1 НЕДИНО ГУМНО ЊИВА 8. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 1625 35 10 0 1 НЕДИНО ГУМНО ШУМА 2. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 1309 35 11 1 1 НЕДИНО ГУМНО ПАШЊАК 5. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШ ТЕ 7247 35 11 2 1 НЕДИНО ГУМНО ШУМА 2. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 599 35 12 0 1 СТРУЉАРНИЦА ПАШЊАК 5. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 8065 35 13 0 1 СТРУЉАРНИЦА ПАШЊАК 5. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 2009 35 14 1 1 СТРУЉАРНИЦА ПАШЊАК 4. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 1057 35 14 2 1 СТРУЉАРНИЦА ПАШЊАК 5. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 708 35 14 3 1 СТРУЉАРНИЦА ПАШЊАК 4. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 1996 35 15 0 1 НЕДИНО ГУМНО ПАШЊАК 4. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 4666 35 16 0 1 НЕДИНО ГУМНО ПАШЊАК 4. КЛАСЕ ПОЉО ПРИВ РЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 1290 35 17 0 1 СМРДАН ПАШЊАК 5. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 492 35 18 0 1 СМРДАН ПАШЊАК 5. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 1410 35 19 0 1 БРЕЗОВИЋ ПАШЊАК 4. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 1364 35 20 0 1 БРЕЗОВИЋ ШУМА 2. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 2772 35 21 0 1 БРЕЗОВИЋ ПАШЊАК 5. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 3434 35 22 0 1 БРЕЗОВИЋ ПАШЊАК 5. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 860 35 23 0 1 БРЕЗОВИЋ ПАШЊАК 5. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 2531 35 24 0 1 МРТВИЦА ПАШЊАК 5. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 1292 35 25 0 1 ГРАДАШНИЦА ПАШЊАК 6. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 2927 35 26 0 1 ГРАДАШНИЦА ПАШЊАК 3. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 1147 35 26 0 2 ГРАДАШНИЦА ПАШЊАК 4. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 849 35 27 0 1 БРЕЗОВИЋ ПАШЊАК 5. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИ ШТЕ 2474 35 28 0 1 БРЕЗОВИЋ ВОЋЊАК 5. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 3617 35 45 0 1 НЕДИНО ГУМНО ПАШЊАК 3. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 511 35 59 0 1 СТРУЉАРНИЦА ШУМА 2. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 1151 35 60 0 1 СТРУЉАРНИЦА ПАШЊАК 4. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 2094 35 69 0 1 СТРУЉАРНИЦА ПАШЊАК 5. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 411 35 84 0 1 НЕДИНО ГУМНО ПАШЊАК 3. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 2303 35 158 0 1 СМРДАН ШУМА 3. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 7269 35 159 0 1 СМРДАН ПАШЊАК 4. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШ ТЕ 1556 35 232 0 1 ЛОШ ДРЕН ПАШЊАК 4. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 3005 35 233 0 1 ЛОШ ДРЕН ПАШЊАК 5. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 3232 35 234 0 1 ЛОШ ДРЕН ШУМА 2. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 3206 35 234 0 2 ЛОШ ДРЕН ШУМА 4. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 139548 35 234 0 3 ЛОШ ДРЕН ШУМА 5. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 182110 35 235 0 1 ЛОШ ДРЕН ПАШЊАК 5. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 5317 35 259 0 1 ЛОШ ДРЕН ШУМА 5. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 1525 35 472 0 1 БЕЛИ КАМЕН ШУМА 6. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 4157 35 473 0 1 БЕЛИ КАМЕН ПАШЊ АК 5. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 6046 35 474 0 1 БЕЛИ КАМЕН ШУМА 6. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 5991 35 481 2 1 БЕЛИ КАМЕН КРШ ОСТАЛО ЗЕМЉИШТЕ 4039 35 558 0 1 ЈЕЗЕРО ШУМА 6. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 5085 35 776 0 1 ГОЛЕМА ЛУКА КРШ ОСТАЛО ЗЕМЉИШТЕ 1140 35 827 0 1 ГОЛЕМА ЛУКА ПАШЊАК 6. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 1737 35 828 0 1 ГОЛЕМА ЛУКА ПАШЊАК 6. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 391 35 829 0 1 ГОЛЕМА ЛУКА КРШ ОСТАЛО ЗЕМЉИШТЕ 2357 35 830 0 1 ГОЛЕМА ЛУКА ШУМА 5. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 319068 35 921 0 1 ГО ЛЕМА ЛУКА ПАШЊАК 4. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 702 35 934 0 1 ГОЛЕМА ЛУКА ШУМА 6. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 504 35 1019 0 1 ГОЛЕМА ЛУКА ПАШЊАК 5. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 10244 35 1284 0 1 ГОЛЕМА ЛУКА ШУМА 7. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 8093 35 1288 0 1 ГО ЛЕМА ЛУКА ШУМА 7. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 31904 35 1289 0 1 ЂЕРИФЕС ПАШЊАК 6. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 2136 35 1292 0 1 ЂЕРИФЕС ШУМА 6. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 2299 35 1293 0 1 ЂЕРИФЕС ПАШЊАК 4. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 8377 35 1294 0 1 ЂЕРИФЕС ШУМ А 4. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 278452 35 1295 0 1 ЂЕРИФЕС ПАШЊАК 7. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 30505 35 1383 0 1 ЂЕРИФЕС ШУМА 6. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 4259 35 1647 0 1 ГЛОГ ПАШЊАК 6. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 2456 35 1710 0 1 ГЛОГ ШУМА 4. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМ ЉИШТЕ 16736 35 1730 0 1 ГЛОГ ПАШЊАК 3. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 2650 35 1731 0 1 ГЛОГ ШУМА 4. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 4330 35 1744 0 1 ГЛОГ ПАШЊАК 5. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 294 35 1753 0 1 ГЛОГ ПАШЊАК 4. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 622 35 177 3 0 1 ГЛОГ ШУМА 4. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 4070 35 1791 0 1 ГЛОГ ШУМА 4. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 2180 35 1943 0 1 ГЛОГ ШУМА 7. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 26296 35 2015 0 1 ГЛОГ ШУМА 6. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 15621 35 2378 0 1 ПРЕКО АРТИНУ ШУМА 4. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 3528 35 2676 0 1 ПРЕКО АРТИНУ ПАШЊАК 7. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 1393 35 2999 0 1 РОГЕ ШУМА 4. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 20740 35 3000 0 1 РОГЕ ПАШЊАК 6. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 12510 35 3001 0 1 РОГЕ ПАШЊАК 6. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИ ШТЕ 912 35 3118 0 1 РОГЕ ШУМА 4. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 47780 35 3119 0 1 РОГЕ ПАШЊАК 4. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 449 35 3120 0 1 РОГЕ ПАШЊАК 5. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 3300 35 3121 0 1 РОГЕ ПАШЊАК 4. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 1353 35 3144 0 1 РОГЕ ШУМА 4. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 389 35 3146 0 1 РОГЕ ПАШЊАК 4. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 519 35 3152 0 1 РОГЕ ПАШЊАК 4. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 679 35 3161 0 1 РОГЕ ШУМА 4. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 1544 35 3167 0 1 РОГЕ ПАШЊАК 4. КЛАСЕ ПОЉО ПРИВ РЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 1901 35 3359 0 1 БРЕЗОВИЋ ШУМА 5. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 1920 35 3361 0 1 БРЕЗОВИЋ ШУМА 4. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 1949 35 3377 0 1 ДОЊА МАХАЛА ПАШЊАК 4. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 943 35 3390 0 1 ДОЊА МАХАЛА ПАШЊАК 4. КЛАСЕ ПОЉОПРИВР ЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 85 35 3393 0 1 ДОЊА МАХАЛА ПАШЊАК 6. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 4478 35 3394 0 1 ДОЊА МАХАЛА ПАШЊАК 4. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 3255 35 3394 0 2 ДОЊА МАХАЛА ПАШЊАК 5. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 11020 35 3395 0 1 ДОЊА МАХАЛА ШУМА 3 . КЛ АСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 173424 35 3396 0 1 ДОЊА МАХАЛА ПАШЊАК 5. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 5468 35 3400 0 1 ДОЊА МАХАЛА ПАШЊАК 4. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 569 35 3410 0 1 ДОЊА МАХАЛА ПАШЊАК 6. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 1613 35 3449 0 1 ДОЊА МАХАЛ А ШУМА 7. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 2660 35 3463 0 1 ДОЊА МАХАЛА ПАШЊАК 6. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 2153 35 3464 0 1 ДОЊА МАХАЛА ПАШЊАК 4. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 780 35 3465 0 1 ДОЊА МАХАЛА ПАШЊАК 5. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 1824 35 3466 0 1 ДОЊА МАХАЛА ШУМА 4. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 131715 35 3485 0 1 ДОЊА МАХАЛА ШУМА 4. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 1741 35 3497 0 1 ДОЊА МАХАЛА ШУМА 6. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 3597 35 3498 0 1 ДОЊА МАХАЛА ПАШЊАК 6. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 1441 35 3758 1 1 ЧЕПРЊ АК ШУМА 4. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 183073 35 3759 0 1 ЧЕПРЊАК ПАШЊАК 5. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 1656 35 3760 0 1 ЧЕПРЊАК ПАШЊАК 5. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 1096 35 3791 0 1 ЧЕПРЊАК КРШ ОСТАЛО ЗЕМЉИШТЕ 629 35 3792 0 1 ЧЕПРЊАК КРШ ОСТАЛО ЗЕМЉИ ШТЕ 2508 35 3834 0 1 ЧЕПРЊАК ШУМА 4. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 123240 35 4104 0 1 АБАЗОВО ШУМА 6. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 4350 35 4141 0 1 АБАЗОВО ШУМА 5. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 17421 35 4146 0 1 АБАЗОВО ШУМА 5. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 1002 35 4160 0 1 АБАЗОВО ШУМА 4. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 29186 35 4203 0 1 АБАЗОВО ШУМА 4. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 1480 35 4333 0 1 АБАЗОВО ШУМА 5. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 477 35 УКУПНО 5490683
К.О. МИЈАКОВЦЕ Бр . Под . бр . Бр . дела Улица Културе Врста земљишта Површина Број листа парцеле парцеле парцеле Потес дела m ² непокретности 9 0 1 СЕЛИШТЕ ШУМА 3. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 237977 19 10 0 1 СЕЛИШТЕ ПАШЊАК 7. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 3974 19 11 0 1 СЕЛИШТЕ ПАШЊАК 6. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 5631 19 12 0 1 СЕЛИШТЕ ПАШЊАК 5. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 20420 19 13 0 1 СЕЛИШТЕ ПАШЊАК 5. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 1059 19 33 0 1 КЉУЧ ПАШЊАК 5. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 81 19 48 0 1 КЉУ Ч ШУ МА 4. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 9568 19 243 0 1 МАКОВЕ ПАШЊАК 6. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 5610 19 245 0 1 МАКОВЕ ПАШЊАК 6. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 381 19 246 0 1 МАКОВЕ ШУМА 5. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 3606 19 270 0 1 КАМЕН ШУМА 5. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 13079 19 270 0 2 КАМЕН ШУМА 8. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 687 19 313 0 1 КОМАРИШТЕ ШУМА 4. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 862 19 314 0 1 КОМАРИШТЕ ШУМА 4. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 319 19 367 1 1 КОМАРИШТЕ ШУМА 5. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 439 19 367 2 1 КОМАРИШТЕ ПАШЊ АК 6. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 236 19 368 0 1 КОМАРИШТЕ ШУМА 3. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 28861 19 449 0 1 КОМАРИШТЕ ШУМА 6. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 18560 19 450 0 1 КОМАРИШТЕ ПАШЊАК 6. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 745 19 464 0 1 КОМАРИШТЕ ШУМА 5. КЛ АСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 12102 19 467 0 1 КОМАРИШТЕ ПАШЊАК 5. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 13219 19 507 0 1 РИД ПАШЊАК 6. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 10252 19 515 0 1 РИД ПАШЊАК 6. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 210 19 568 0 1 КУСИ РИД ШУМА 5. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИ ШТЕ 19503 19 569 0 1 КУСИ РИД ПАШЊАК 5. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 3133 19 636 0 1 РИД ШУМА 5. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 22025 19 711 0 1 ЈАСИЧЕ ЊИВА 8. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 201 19 711 0 2 ЈАСИЧЕ ШУМА 4. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 9306 19 740 0 1 ЈАСИЧЕ ШУМА 5. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 3306 19 932 0 1 ПОЛОМ ПАШЊАК 6. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 256 19 1023 0 1 БРЕГ ШУМА 8. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 6414 19 1025 0 1 БРЕГ ШУМА 7. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 17532 19 1227 0 1 ГЛУВАЧА ШУМА 5. КЛАСЕ ШУМ СКО ЗЕМЉИШТЕ 4331 19 1228 0 1 ГЛУВАЧА ШУМА 6. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 94 19 1229 0 1 ГЛУВАЧА ШУМА 6. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 302 19 1550 0 1 ПОЛОМ ШУМА 5. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 137855 19 1551 0 1 ПОЛОМ ПАШЊАК 5. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 5366 19 1552 0 1 ПОЛОМ ПАШЊАК 6. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 1476 19 1553 0 1 ПОЛОМ ПАШЊАК 6. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 3035 19 1554 0 1 ПОЛОМ КРШ ОСТАЛО ЗЕМЉИШТЕ 5187 19 1555 0 1 ПОЛОМ ПАШЊАК 6. КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 1302 19 1556 0 1 ПОЛОМ ПАШЊАК 8. КЛАС Е ПО ЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 1436 19 УКУПНО 629938
K.O. СТРЕШАК Бр . Бр . Под . бр . дела Улица Кул туре Врста земљишта Површина Број листа парцеле парцеле парцеле Потес Културе Врста земљишта дела m ² непокретности 1 0 1 ЧУКА ШУМА 3. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 804143 10 ПОЉОПРИВРЕДНО 2 0 1 ЧУКА ПАШЊАК 5. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 4258 10 ПОЉОПРИВРЕДНО 3 0 1 ЧУКА ПАШЊАК 6. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 2295 10 ПОЉОПРИВРЕДНО 4 0 1 ЧУКА ПАШЊАК 6. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 4394 10 ПОЉОПРИВРЕДНО 5 0 1 ЧУКА ПАШЊАК 6. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 2777 10 ПОЉОПРИВРЕДНО 6 0 1 ЧУКА ПАШЊАК 6. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 708 10 7 0 1 ЧУКА ШУМА 3. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 20 26 10 ПОЉОПРИВРЕДНО 8 0 1 ЧУКА ПАШЊАК 5. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 46781 10 ПОЉОПРИВРЕДНО 13 0 1 ЧУКА ПАШЊАК 5. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 26931 10 ПОЉОПРИВРЕДНО 14 0 1 ЧУКА ПАШЊАК 5. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 3135 10 ПОЉОПРИВРЕДНО 18 0 1 ЧУКА ПАШЊАК 5. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 10553 10 ПОЉОПРИВРЕДНО 21 0 1 ЧУКА ПАШЊАК 5. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 997 10 ПОЉОПРИВРЕДНО 22 0 1 ЧУКА ПАШЊАК 5. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 799 10 ПОЉОПРИВРЕДНО 23 0 1 ЧУКА ПАШЊАК 5. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 1623 10 ПОЉОПРИВРЕДНО 24 0 1 ЧУКА ПАШЊАК 5. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 5015 10 ПОЉОПРИВРЕДНО 25 0 1 ЧУКА ПАШЊАК 5. КЛА СЕ ЗЕМЉИШТЕ 12120 10 ПОЉОПРИВРЕДНО 27 0 1 ЧУКА ПАШЊАК 5. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 17055 10 ПОЉОПРИВРЕДНО 73 0 1 ЛИСАЦ ПАШЊАК 5. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 7293 10 149 0 1 ЛИСАЦ ШУМА 6. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 1982 10 ПОЉОПРИВРЕДНО 151 0 1 ЛИСАЦ ПАШЊАК 5. КЛАСЕ ЗЕМЉИ ШТЕ 1717 10 152 0 1 ЛИСАЦ ШУМА 5. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 5163 10 165 0 1 ЛИСАЦ ШУМА 5. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 396 10 178 0 1 ЛИСАЦ ШУМА 5. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 1000 10 183 0 1 ЛИСАЦ ШУМА 5. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 2872 10 259 0 1 ЛИСАЦ ШУМА 5. КЛАСЕ ШУМС КО ЗЕМЉИШТЕ 3231 10 ПОЉОПРИВРЕДНО 260 0 1 ЛИСАЦ ПАШЊАК 5. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 823 10 261 0 1 ЛИСАЦ ШУМА 4. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 2318 10 ПОЉОПРИВРЕДНО 262 0 1 ЛИСАЦ ПАШЊАК 5. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 3984 10 263 0 1 ЛИСАЦ ШУМА 4. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 1646 10 ПОЉОПРИВРЕДНО 26 8 0 1 ЛИСАЦ ПАШЊАК 5. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 2608 10 ПОЉОПРИВРЕДНО 277 0 1 ЛИСАЦ ПАШЊАК 5. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 4712 10 ПОЉОПРИВРЕДНО 300 0 1 ЛИСАЦ ПАШЊАК 6. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 364 10 ПОЉОПРИВРЕДНО 306 0 1 ЛИСАЦ ПАШЊАК 5. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 6616 10 307 0 1 ЛИС АЦ ШУМА 4. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 86903 10 307 0 2 ЛИСАЦ ШУМА 5. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 1584 10 332 0 1 ЛИСАЦ ШУМА 4. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 14173 10 ПОЉОПРИВРЕДНО 333 0 1 ЛИСАЦ ПАШЊАК 6. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 22232 10 ПОЉОПРИВРЕДНО 335 0 1 ЛИСАЦ ПАШЊАК 6. КЛАСЕ ЗЕМ ЉИШТЕ 6655 10 336 0 1 ЛИСАЦ ВОДОДЕРИНА ОСТАЛО ЗЕМЉИШТЕ 1383 10 407 0 1 ЛИСАЦ ШУМА 5. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 916 10 ПОЉОПРИВРЕДНО 408 0 1 ЛИСАЦ ПАШЊАК 4. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 343 10 430 0 1 ЛИСАЦ ШУМА 5. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 19521 10 ПОЉОПРИВРЕДНО 431 0 1 ЧУКА ПАШЊАК 6. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 678 10 ПОЉОПРИВРЕДНО 512 0 1 ЧУКА ПАШЊАК 5. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 288 10 ПОЉОПРИВРЕДНО 553 0 1 ЧУКА ПАШЊАК 5. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 4569 10 569 0 1 ЧУКА ШУМА 4. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 19842 10 686 0 1 РУДИЊЕ ШУМА 6. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШ ТЕ 11830 10 ПОЉОПРИВРЕДНО 687 0 1 РУДИЊЕ ПАШЊАК 6. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 2667 10 696 0 1 РУДИЊЕ ШУМА 6. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 7207 10 ПОЉОПРИВРЕДНО 697 0 1 РУДИЊЕ ПАШЊАК 6. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 2384 10 698 0 1 РУДИЊЕ ШУМА 6. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 11145 10 ПОЉОПРИВРЕДНО 699 0 1 РУДИ ЊЕ ПАШЊАК 6. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 1508 10 ПОЉОПРИВРЕДНО 700 0 1 РУДИЊЕ ПАШЊАК 6. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 7180 10 ПОЉОПРИВРЕДНО 730 0 1 РУДИЊЕ ПАШЊАК 6. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 4935 10 ПОЉОПРИВРЕДНО 899 0 1 ЛИСАЦ ПАШЊАК 5. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 3140 10 905 0 1 ЛИСАЦ ШУМ А 6. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 798 10 918 0 1 ЛИСАЦ ШУМА 5. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 38625 10 ПОЉОПРИВРЕДНО 919 0 1 ЛИСАЦ ПАШЊАК 4. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 2868 10 ПОЉОПРИВРЕДНО 1051 0 1 ЛИСАЦ ПАШЊАК 6. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 20108 10 1189 0 1 ЛИСАЦ ШУМА 5. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИ ШТЕ 7728 10 ПОЉОПРИВРЕДНО 1190 0 1 ЛИСАЦ ПАШЊАК 5. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 1267 10 ПОЉОПРИВРЕДНО 1191 0 1 ЛИСАЦ ЊИВА 7. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 5926 10 ПОЉОПРИВРЕДНО 1193 0 1 ЛИСАЦ ЊИВА 7. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 30319 10 ПОЉОПРИВРЕДНО 1194 0 1 ЛИСАЦ ПАШЊАК 3. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 561 10 ПОЉОПРИВРЕДНО 1195 0 1 ЛИСАЦ ПАШЊАК 3. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 34499 10 ПОЉОПРИВРЕДНО 1196 0 1 ЛИСАЦ ПАШЊАК 5. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 3218 10 ПОЉОПРИВРЕДНО 1198 0 1 ЛИСАЦ ПАШЊАК 6. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 204 10 ПОЉОПРИВРЕДНО 1199 0 1 ЛИСАЦ ПАШЊАК 5. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 3357 10 ПОЉОПРИВРЕДНО 1200 0 1 ЛИСАЦ ПАШЊАК 5. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 916 10 ПОЉОПРИВРЕДНО 1201 0 1 ЛИСАЦ ЊИВА 7. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 53432 10 ПОЉОПРИВРЕДНО 1202 0 1 ЛИСАЦ ПАШЊАК 5. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 513 10 ПОЉОПРИВРЕДНО 1203 0 1 ЛИСАЦ ПАШЊАК 5. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 1163 10 ПОЉОПРИВРЕДНО 1204 0 1 ЛИСАЦ ПАШЊАК 5. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 660 10 ПОЉОПРИВРЕДНО 1205 1 1 ЛИСАЦ ПАШЊАК 5. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 577 10 ПОЉОПРИВРЕДНО 1205 2 1 ЛИСАЦ ПАШЊАК 5. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 309 10 1239 0 1 ЛИСАЦ ШУМА 5. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 582 10 ПОЉОПРИВРЕДНО 1240 0 1 ЛИСАЦ ПАШЊАК 5. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 3163 10 1241 0 1 ЛИСАЦ ШУМА 5. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 1201 10 1243 0 1 ЛИСАЦ ШУМА 6. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 3574 10 ПОЉОПРИВРЕДНО 1244 0 1 ЛИСАЦ ПАШЊАК 3. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 375102 10 1245 0 1 ЛИСАЦ ШУМА 6. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМ ЉИШТ Е 7873 10 ПОЉОПРИВРЕДНО 1246 0 1 ЛИСАЦ ПАШЊАК 4. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 154 10 ПОЉОПРИВРЕДНО 1247 0 1 ЛИСАЦ ПАШЊАК 4. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 411 10 ЛИСАЧКИ ПОЉОПРИВРЕДНО 1250 0 1 КЛАДЕНАЦ ПАШЊАК 4. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 1934 10 1251 0 1 КОШТИЉЕВИЦА ШУМА 4. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИ ШТЕ 147151 10 ПОЉОПРИВРЕДНО 1252 0 1 КОШТИЉЕВИЦА ПАШЊАК 3. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 100333 10 1254 0 1 КОШТИЉЕВИЦА ШУМА 6. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 58563 10 ПОЉОПРИВРЕДНО 1256 0 1 КОШТИЉЕВИЦА ПАШЊАК 3. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 174260 10 ЗЛОВЕРСКА ПОЉОПРИВРЕДНО 1330 0 1 МАЛА ПАШЊАК 6. КЛАС Е ЗЕМЉИШТЕ 5590 10 ЗЛОВЕРСКА ПОЉОПРИВРЕДНО 1371 0 1 МАЛА ЊИВА 7. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 433 10 ЗЛОВЕРСКА ПОЉОПРИВРЕДНО 1372 0 1 МАЛА ПАШЊАК 4. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 949 10 ЗЛОВЕРСКА ПОЉОПРИВРЕДНО 1466 0 1 МАЛА ПАШЊАК 6. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 316 10 1480 0 1 ЗЛ ОВЕРСКА КРШ ОСТАЛО ЗЕМЉИШТЕ 2758 10 МАЛА ЗЛОВЕРСКА 1481 0 1 МАЛА ШУМА 6. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 9121 10 ЗЛОВЕРСКА ПОЉОПРИВРЕДНО 1559 0 1 МАЛА ПАШЊАК 6. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 738 10 ПОЉОПРИВРЕДНО 1602 0 1 СТРЕШАК ПАШЊАК 6. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 301 10 ПОЉОПРИВРЕДНО 1699 0 1 СТРЕШАК ПАШЊАК 6. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 6010 10 ПОЉОПРИВРЕДНО 1702 0 1 СТРЕШАК ПАШЊАК 6. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 16231 10 ПОЉОПРИВРЕДНО 1906 0 1 СТРЕШАК ПАШЊАК 4. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 656 10 ПОЉОПРИВРЕДНО 1918 0 1 СТРЕШАК ПАШЊАК 5. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 5668 10 ПОЉОПРИВРЕДНО 1941 0 1 СТР ЕШАК ПАШЊАК 4. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 904 10 ПОЉОПРИВРЕДНО 1952 2 1 СТРЕШАК ПАШЊАК 3. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 179 10 ПОЉОПРИВРЕДНО 1990 0 1 СТРЕШАК ПАШЊАК 3. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 12832 10 ПОЉОПРИВРЕДНО 1991 0 1 СТРЕШАК ПАШЊАК 3. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 42505 10 ПОЉОПРИВРЕДНО 1992 0 1 СТРЕШАК ПАШЊАК 4. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 35344 10 ПОЉОПРИВРЕДНО 2103 0 1 СТРЕШАК ПАШЊАК 4. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 1175 10 ЗЛОВЕРСКА ПОЉОПРИВРЕДНО 2581 0 1 МАЛА ПАШЊАК 6. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 2128 10 ЗЛОВЕРСКА 2644 0 1 МАЛА КЛИЗИШТЕ ОСТАЛО ЗЕМЉИШТЕ 3843 10 ЗЛОВЕРСКА ПОЉОПРИВРЕДНО 269 2 0 1 МАЛА ПАШЊАК 6. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 11043 10 ЦЕДЛАРСКА ПОЉОПРИВРЕДНО 2709 0 1 МАЛА ПАШЊАК 4. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 301 10 ПЕТКОВСКА ПОЉОПРИВРЕДНО 3285 0 1 МАЛА ПАШЊАК 5. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 513 10 ПЕТКОВСКА ПОЉОПРИВРЕДНО 3292 0 1 МАЛА ПАШЊАК 6. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 8410 10 ПЕТКОВСКА ПОЉОПРИВРЕДНО 3301 0 1 МАЛА ПАШЊАК 4. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 106 10 ПЕТКОВСКА ПОЉОПРИВРЕДНО 3321 0 1 МАЛА ПАШЊАК 6. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 71 10 ПЕТКОВСКА ПОЉОПРИВРЕДНО 3322 0 1 МАЛА ПАШЊАК 4. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 216 10 ПЕТКОВСКА ПОЉОПРИВРЕДНО 3406 0 1 МАЛА ПАШЊАК 5. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 2797 10 ПЕТКОВСКА ПОЉОПРИВРЕДНО 3418 0 1 МАЛА ПАШЊАК 4. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 182 10 ПЕТКОВСКА ПОЉОПРИВРЕДНО 3752 0 1 МАЛА ПАШЊАК 4. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 65 10 ПЕТКОВСКА ПОЉОПРИВРЕДНО 3753 0 1 МАЛА ПАШЊАК 4. КЛАСЕ ЗЕМЉИ ШТЕ 28028 10 ПЕТКОВСКА ПОЉОПРИВРЕДНО 3755 0 1 МАЛА ПАШЊАК 3. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 124179 10 ПЕТКОВСКА ПОЉОПРИВРЕДНО 3756 0 1 МАЛА ПАШЊАК 4. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 41760 10 ПЕТКОВСКА ПОЉОПРИВРЕДНО 3759 0 1 МАЛА ПАШЊАК 5. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 139 10 ПЕТКОВСКА ПОЉОПРИВРЕДНО 3769 0 1 МАЛА ПАШЊАК 3. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 1986 10 ПЕТКОВСКА ПОЉОПРИВРЕДНО 3771 0 1 МАЛА ПАШЊАК 5. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 1034 10 ПОЉОПРИВРЕДНО 4003 0 1 ГАБРИЧЕ ПАШЊАК 3. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 2208 10 ПОЉОПРИВРЕДНО 4014 0 1 ГАБРИЧЕ ПАШЊАК 4. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 181 10 410 1 0 1 ГАБРИЧЕ ШУМА 5. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 77 10 4103 0 1 ГАБРИЧЕ ШУМА 5. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 6328 10 ПОЉОПРИВРЕДНО 4104 0 1 ГАБРИЧЕ ПАШЊАК 3. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 4273 10 ПОЉОПРИВРЕДНО 4108 0 1 ГАБРИЧЕ ПАШЊАК 3. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 6988 10 4109 0 1 ГАБРИЧЕ ШУ МА 6 . КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 14025 10 УКУПНО 2707358
K.O
K.O. СТУДЕНА Бр . Бр . Под . бр . дела Улица Културе Врста земљишта Површина Број листа парцеле парцеле парцеле Потес де ла m ² непокретности 1 0 1 ГОЛЕМИ РИД ШУМА 2. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 2077980 5 ПАШЊАК 4. ПОЉОПРИВРЕДНО 2 0 1 ГОЛЕМИ РИД КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 1573 5 ПОЉОПРИВРЕДНО 3 0 1 ГОЛЕМИ РИД ЊИВА 8. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 817 5 ПАШЊАК 4. ПОЉОПРИВРЕДНО 4 0 1 ГОЛЕМИ РИД КЛАСЕ ЗЕМЉИ ШТЕ 5577 5 ПАШЊАК 5. ПОЉОПРИВРЕДНО 5 0 1 ГОЛЕМИ РИД КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 1411 5 ПАШЊАК 5. ПОЉОПРИВРЕДНО 6 0 1 ГОЛЕМИ РИД КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 6597 5 8 0 1 ГОЛЕМИ РИД КРШ ОСТАЛО ЗЕМЉИШТЕ 7018 5 ПОЉОПРИВРЕДНО 26 2 1 ГОЛЕМИ РИД ЊИВА 8. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 636 5 69 0 1 ГО ЛЕМИ РИД ШУМА 2. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 621 5 70 0 1 ГОЛЕМИ РИД ШУМА 2. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 365 5 103 0 1 ГОЛЕМИ РИД ШУМА 2. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 466 5 134 0 1 ГОЛЕМИ РИД ШУМА 2. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 1143 5 198 0 1 РАВНИ РИД ШУМА 2. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМ ЉИШТЕ 755976 5 ПАШЊАК 5. ПОЉОПРИВРЕДНО 199 0 1 РАВНИ РИД КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 1843 5 ПАШЊАК 5. ПОЉОПРИВРЕДНО 200 0 1 РАВНИ РИД КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 2015 5 ПАШЊАК 4. ПОЉОПРИВРЕДНО 201 0 1 РАВНИ РИД КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 8294 5 202 0 1 РАВНИ РИД ШУМА 2. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕ МЉИШ ТЕ 1645 5 ПАШЊАК 4. ПОЉОПРИВРЕДНО 203 0 1 РАВНИ РИД КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 2924 5 ПАШЊАК 4. ПОЉОПРИВРЕДНО 204 0 1 РАВНИ РИД КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 3748 5 205 0 1 РАВНИ РИД ШУМА 2. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 114698 5 ПАШЊАК 5. ПОЉОПРИВРЕДНО 206 0 1 РАВНИ РИД КЛАСЕ ЗЕМЉИ ШТЕ 2170 5 251 2 1 БРОЈИШТЕ ШУМА 3. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 497 5 ПАШЊАК 4. ПОЉОПРИВРЕДНО 264 0 1 БРОЈИШТЕ КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 1275 5 265 0 1 БРОЈИШТЕ ШУМА 3. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 20796 5 ПАШЊАК 5. ПОЉОПРИВРЕДНО 266 0 1 БРОЈИШТЕ КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 12329 5 ПАШЊАК 4. ПОЉОПРИВРЕДНО 504 0 1 КРУШЈЕ КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 359 5 ЛИВАДА 8. ПОЉОПРИВРЕДНО 506 0 1 КРУШЈЕ КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 3892 5 ПОЉОПРИВРЕДНО 507 0 1 ЛЕШТАР ЊИВА 8. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 902 5 ЛИВАДА 8. ПОЉОПРИВРЕДНО 508 0 1 ЛЕШТАР КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 3070 5 ПОЉОПРИВРЕДНО 509 0 1 ЛЕШТАР ЊИ ВА 8 . КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 956 5 554 0 1 ЛЕШТАР ШУМА 3. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 4995 5 559 1 1 ЛЕШТАР ШУМА 3. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 6554 5 560 0 1 ЛЕШТАР ШУМА 3. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 18593 5 601 2 1 БРОЈИШТЕ ШУМА 4. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 129 5 626 0 1 БРОЈИШТЕ ШУМА 5. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 917 5 1086 0 1 ГОВЕДАРНИК ШУМА 4. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 1374 5 ПАШЊАК 5. ПОЉОПРИВРЕДНО 1541 0 1 СЕЛО СТУДЕНА КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 32804 5 1542 0 1 СЕЛО СТУДЕНА ШУМА 4. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 41086 5 СЛИВОВА ПАШЊАК 5. ПОЉОПРИВРЕДНО 1845 0 1 ГЛАВА КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 6884 5 СЛИВОВА 1846 0 1 ГЛАВА ШУМА 4. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 227914 5 2873 0 1 СЕЛО СТУДЕНА ШУМА 5. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 22667 5 3081 0 1 СЕЛО СТУДЕНА ШУМА 5. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 21961 5 ПАШЊАК 5. ПОЉОПРИВРЕДНО 3082 0 1 СЕЛО СТУДЕНА КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 1901 5 3083 0 1 СЕЛО СТУДЕНА ШУМА 6. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 8942 5 УКУПНО 3438314
К.О.ТУМБА
Бр . Бр . Под . бр . дела Улица Културе Врста земљишта Површина Број листа парцеле парцеле парцеле Потес де ла m ² непокретности ДРЖАВНА ПАШЊАК 4. 4 0 1 ШУМА КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 1696 18 ДРЖАВНА ПАШЊАК 4. 5 0 1 ШУМА КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 2018 18 ДРЖАВНА ПАШЊАК 4. 6 0 1 ШУМА КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 2511 18 ДРЖАВНА ПАШЊАК 4. 7 0 1 ШУМА КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 3565 18 ДРЖАВНА ПАШЊАК 4. 8 0 1 ШУМА КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 2607 18 ДРЖАВНА ПАШЊАК 4. 9 0 1 ШУМА КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 880 18 ДРЖАВНА ПАШЊАК 4. 10 0 1 ШУМА КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 1233 18 ДРЖАВНА ПАШЊАК 4. 11 0 1 ШУМ А КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 649 18 ДРЖАВНА ПАШЊАК 4. 12 0 1 ШУМА КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 5359 18 ШУМА 2. ГРАЂЕВИНСКО ЗЕМЉИШТЕ ИЗВАН 105 0 3 СЕЛИШТЕ КЛАСЕ ГРАЂЕВИНСКОГ ПОДРУЧЈА 279302 18 ГУЈИНА ПАШЊАК 4. 111 0 1 ОРНИЦА КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕД НО ЗЕМЉИШТЕ 3193 18 ГУЈИНА ПАШЊАК 4. 112 0 1 ОРНИЦА КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 1242 18 ГУЈИНА ЊИВА 8. 113 0 1 ОРНИЦА КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 1457 18 ГУЈИНА ЊИВА 8. 114 0 1 ОРНИЦА КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 1255 18 ГУЈИНА ПАШЊАК 5. 115 0 1 ОРНИЦА КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 1892 18 ГУЈИНА ПАШЊАК 4. 116 0 1 ОРНИЦА КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 885 18 ГУЈИНА ЊИВА 8. 117 0 1 ОРНИЦА КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 834 18 ГУЈИНА ПАШЊАК 4. 118 0 1 ОРНИЦА КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 25821 18 ГУЈИНА ШУМА 2. 119 0 1 ОРНИЦА КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 4186 18 ГУЈИНА ШУМА 4. 120 0 1 ОРНИЦА КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 316 18 ГУЈИНА ПАШЊАК 4. 121 0 1 ОРНИЦА КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 664 18 ГУЈИНА ЛИВАДА 8. 122 0 1 ОРНИЦА КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 768 18 ГУЈИНА ЊИВА 8. 123 1 1 ОРНИЦА КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 1154 18 ГУЈИНА ПАШЊАК 4. 123 2 1 ОРНИЦА КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 379 18 ШУМА 2. 125 0 1 РАВНИ РИД КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 2490788 18 ШУМА 4. 125 0 2 РАВНИ РИД КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 461237 18 ПАШЊАК 4. 126 0 1 РАВНИ РИД КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 4259 18 ПАШЊАК 4. 127 0 1 РАВНИ РИД КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 7274 18 ПАШЊАК 5. 128 0 1 РАВНИ РИД КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 1691 18 ПАШЊАК 4. 129 0 1 РАВНИ РИД КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 7351 18 ПАШЊАК 4. 130 0 1 РАВНИ РИД КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 135424 18 ШУМА 2. 131 0 1 РАВНИ РИД КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 11968 18 ШУМА 5. 132 0 1 РАВНИ РИД КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 6557 18 ШУМА 5. 133 0 1 РАВНИ РИД КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 5861 18 ПАШЊАК 5. 134 0 1 РАВНИ РИД КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 849 18 ПАШЊАК 5. 135 0 1 РАВНИ РИД КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 2415 18 ПАШЊАК 5. 138 0 1 РАВНИ РИД КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 1597 18 ПАШЊАК 5. 240 0 1 ЛАЗИНЕ КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 394 18 ШУМА 5. 241 0 1 ЛА ЗИНЕ КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 29091 18 ПАШЊАК 5. 242 0 1 ЛАЗИНЕ КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 11733 18 ПАШЊАК 4. 317 0 1 ЛАЗИНЕ КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 1220 18 ШУМА 5. 318 0 1 ЛАЗИНЕ КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 3669 18 ПАШЊАК 5. 319 0 1 ЛАЗИНЕ КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 26051 18 ШУМА 2. 320 0 1 СУШЕВЈЕ КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 353610 18 ШУМА 3. 320 0 2 СУШЕВЈЕ КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 474194 18 ПАШЊАК 4. 321 0 1 СУШЕВЈЕ КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 491 18 ПАШЊАК 4. 322 0 1 СУШЕВЈЕ КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМ ЉИШТЕ 2575 18 ПАШЊАК 5. 323 0 1 СУШЕВЈЕ КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 100637 18 ШУМА 4. 324 0 1 СУШЕВЈЕ КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 1553 18 ПАШЊАК 5. 325 0 1 СУШЕВЈЕ КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 607 18 ПАШЊАК 5. 326 0 1 СУШЕВЈЕ КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТ Е 15 63 18 ПАШЊАК 6. 327 0 1 СУШЕВЈЕ КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 5546 18 ПАШЊАК 6. 329 0 1 СУШЕВЈЕ КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 917 18 ПАШЊАК 6. 330 0 1 СУШЕВЈЕ КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 9020 18 ПАШЊАК 6. 331 0 1 СУШЕВЈЕ КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 309 2 18 ПАШЊАК 6. 332 0 1 СУШЕВЈЕ КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 1586 18 ПАШЊАК 6. 333 0 1 СУШЕВЈЕ КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 4784 18 ПАШЊАК 6. 334 0 1 СУШЕВЈЕ КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 1280 18 ПАШЊАК 4. 335 0 1 СУШЕВЈЕ КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 142 4 18 ПАШЊАК 4. 336 0 1 СУШЕВЈЕ КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 739 18 ПАШЊАК 4. 337 0 1 СУШЕВЈЕ КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 1058 18 ПАШЊАК 5. 338 0 1 СУШЕВЈЕ КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 640 18 ПАШЊАК 6. 339 0 1 СУШЕВЈЕ КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 9785 18 ПАШЊАК 5. 340 0 1 СУШЕВЈЕ КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 2616 18 ШУМА 2. 341 0 1 СУШЕВЈЕ КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 17536 18 ПАШЊАК 5. 396 0 1 СУШЕВЈЕ КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 176 18 ШУМА 4. 578 0 1 ПАВИТЉИВИЦА КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 4720 18 ШУМА 4. 583 0 1 ПА ВИТЉИВИЦА КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 9221 18 ПАШЊАК 4. 691 0 1 ПЕЋ КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 89 18 ШУМА 3. 827 0 1 ЈАВОР КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 1490 18 ШУМА 4. 828 0 1 ЈАВОР КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 14842 18 ПАШЊАК 6. 829 0 1 ЈАВОР КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 1123 18 ПАШЊАК 4. 895 0 1 ЈАВОР КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 639 18 ШУМА 2. 896 0 1 ЈАВОР КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 54555 18 ШУМА 3. 896 0 2 ЈАВОР КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 1618 18 ПАШЊАК 4. 897 0 1 ЈАВОР КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 66560 18 ШУМА 2. 901 2 1 РИЛО КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 1638 18 ЛИВАДА 8. 957 2 1 ПЕЋ КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 12 18 ШУМА 4. 983 0 1 ПЕЋ КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 71520 18 ПАШЊАК 4. 984 0 1 ПЕЋ КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 10292 18 ПАШЊАК 4. 985 0 1 ПЕЋ КЛАСЕ ПОЉОПР ИВРЕ ДНО ЗЕМЉИШТЕ 84752 18 ШУМА 2. 986 0 1 ПЕЋ КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 679865 18 ШУМА 2. 987 0 1 ПЕЋ КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 446 18 ПАШЊАК 5. 989 0 1 ПЕЋ КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 850 18 ПАШЊАК 4. 990 0 1 ПЕЋ КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 7016 18 ПАШЊАК 4. 991 0 1 ПЕЋ КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 2610 18 ПАШЊАК 6. 992 0 1 ПЕЋ КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 422 18 ПАШЊАК 6. 993 0 1 ПЕЋ КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 24469 18 ПАШЊАК 5. 994 0 1 ПЕЋ КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 1654 18 ПАШЊАК 4. 995 0 1 ПЕЋ КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 5456 18 ШУМА 3. 1068 0 1 ЦРЕМАШЉИЦА КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 8178 18 ШУМА 4. 1078 0 1 ЦРЕМАШЉИЦА КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 408 18 ШУМА 3. 1147 0 1 ЦРЕМАШЉИЦА КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 240561 18 ПАШЊАК 5. 1148 0 1 ЦРЕМАШЉИЦА КЛАСЕ ПОЉОП РИВР ЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 2669 18 ПАШЊАК 6. 1149 0 1 ЦРЕМАШЉИЦА КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 942 18 ПАШЊАК 5. 1150 0 1 ЦРЕМАШЉИЦА КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 6145 18 1151 0 1 ЦРЕМАШЉИЦА КРШ ОСТАЛО ЗЕМЉИШТЕ 9132 18 ПАШЊАК 4. 1152 0 1 ЦРЕМАШЉИЦА КЛАСЕ ПОЉОПРИВР ЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 2611 18 ШУМА 3. 1153 0 1 ЦРЕМАШЉИЦА КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 3026 18 ПАШЊАК 4. 1154 0 1 ЦРЕМАШЉИЦА КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 8084 18 ВОЋЊАК 5. 1155 0 1 ЦРЕМАШЉИЦА КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 4565 18 ШУМА 4. 1157 0 1 ЦРЕМАШЉИЦА КЛАСЕ ШУМС КО ЗЕМЉИШТЕ 693 18 ВОЋЊАК 6. 1160 0 1 ЦРЕМАШЉИЦА КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 1461 18 ПАШЊАК 5. 1323 0 1 ЦРЕМАШЉИЦА КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 538 18 ШУМА 3. 1324 0 1 ЦРЕМАШЉИЦА КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 17908 18 ПАШЊАК 4. 1450 0 1 СУШЕВЈЕ КЛАСЕ ПОЉОПРИВ РЕДН О ЗЕМЉИШТЕ 573 18 ШУМА 4. 1451 0 1 СУШЕВЈЕ КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 889 18 ШУМА 4. 1453 0 1 СУШЕВЈЕ КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 458 18 ШУМА 4. 1456 0 1 СУШЕВЈЕ КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 980 18 ШУМА 4. 1459 0 1 СУШЕВЈЕ КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 883 18 ШУМА 4. 1461 0 1 ГОЛЕ МИ ЛОМ КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 13700 18 ШУМА 4. 1480 0 1 ГОЛЕМИ ЛОМ КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 69760 18 ПАШЊАК 5. 1481 0 1 ГОЛЕМИ ЛОМ КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 806 18 ПАШЊАК 6. 1530 0 1 ГОЛЕМИ ЛОМ КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 1931 18 ШУМА 6. 1531 0 1 ГОЛЕМ И ЛО М КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 12115 18 ПАШЊАК 6. 1533 0 1 ГОЛЕМИ ЛОМ КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 256 18 ШУМА 4. 1534 0 1 ГОЛЕМИ ЛОМ КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 3283 18 ШУМА 4. 1759 0 1 РАПАВИЦА КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 25936 18 ШУМА 4. 1809 0 1 РАПАВИЦА КЛАС Е ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 44610 18 1810 0 1 РАПАВИЦА КРШ ОСТАЛО ЗЕМЉИШТЕ 1567 18 ПАШЊАК 6. 1811 0 1 РАПАВИЦА КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 2554 18 ШУМА 3. 1963 2 1 ГУВНИШТА КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 539 18 ШУМА 4. 2051 0 1 ЗАЈЕДНИЦА КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 129 18 ШУМА 4. 20 60 0 1 ЗАЈЕДНИЦА КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 9622 18 ШУМА 4. 2081 0 1 ЗАЈЕДНИЦА КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 1850 18 ШУМА 4. 2277 0 1 ЗАЈЕДНИЦА КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 39208 18 ШУМА 4. 2487 0 1 ЗАЈЕДНИЦА КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 49886 18 ПАШЊАК 6. 2488 0 1 ЗАЈЕДНИЦА КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 1559 18 ШУМА 4. 2505 1 1 ЗАЈЕДНИЦА КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 29530 18 КАМЕНИТА ШУМА 4. 2508 0 1 ЧУКА КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 14032 18 КАМЕНИТА ПАШЊАК 6. 2509 0 1 ЧУКА КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 553 18 КАМЕНИТА ШУМА 4. 2517 0 1 ЧУК А КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 26583 18 КАМЕНИТА ШУМА 4. 2528 3 1 ЧУКА КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 17810 18 КАМЕНИТА ШУМА 4. 2530 0 1 ЧУКА КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 1280 18 КАМЕНИТА ШУМА 4. 2532 0 1 ЧУКА КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 14544 18 КАМЕНИТА ПАШЊАК 5. 2579 0 1 ЧУКА КЛАСЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 169 18 УКУПНО 6289099
K.O. КРУШЕВА ГЛАВА Бр . Бр . Под . бр . дела Улица Културе Врста земљишта Повр шина Број листа парцеле парцеле парцеле Потес дела m ² непокретности ПОЉОПРИВРЕДНО 35 0 1 ЉУТА АРНИЦА ЊИВА 8. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 1732 23 ПОЉОПРИВРЕДНО 74 0 1 САМАРАК ПАШЊАК 6. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 2157 23 ПОЉОПРИВРЕДНО 90 0 1 ГОЛО БРДО ПАШЊАК 5. КЛАСЕ ЗЕМЉИШ ТЕ 4072 23 91 0 1 ГОЛО БРДО ШУМА 3. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 31647 23 ПОЉОПРИВРЕДНО 104 0 1 ЉУТА АРНИЦА ПАШЊАК 5. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 9946 23 ПОЉОПРИВРЕДНО 105 0 1 ЉУТА АРНИЦА ПАШЊАК 5. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 6406 23 ПОЉОПРИВРЕДНО 106 0 1 БУКОВИЋ ПАШЊАК 4. КЛАСЕ ЗЕМЉИ ШТЕ 19276 23 ПОЉОПРИВРЕДНО 107 0 1 САМАРАК ПАШЊАК 5. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 4940 23 ПОЉОПРИВРЕДНО 108 0 1 ЉУТА АРНИЦА ПАШЊАК 4. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 9866 23 ПОЉОПРИВРЕДНО 109 0 1 ЉУТА АРНИЦА ПАШЊАК 5. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 2960 23 ПОЉОПРИВРЕДНО 110 0 1 ГОЛО БРДО ПАШЊАК 5. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 26675 23 ПОЉОПРИВРЕДНО 111 0 1 ГОЛО БРДО ПАШЊАК 5. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 14194 23 ПОЉОПРИВРЕДНО 112 0 1 ГОЛО БРДО ПАШЊАК 5. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 5962 23 ПОЉОПРИВРЕДНО 113 0 1 РАВНИШТЕ ПАШЊАК 5. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 1851 23 ПОЉОПРИВРЕДНО 114 0 1 РАВНИШТЕ ПАШЊАК 6. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 804 23 ПОЉОПРИВРЕДНО 115 0 1 СТРАЖА ПАШЊАК 6. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 712 23 СТУДЕНИ ПОЉОПРИВРЕДНО 116 0 1 КЛАДЕНАЦ ПАШЊАК 5. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 4362 23 ПОЉОПРИВРЕДНО 117 0 1 СТРАЖА ПАШЊАК 5. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 943 23 118 0 1 СТРАЖА ШУМА 5. КЛАСЕ ШУМ СКО ЗЕМЉИШТЕ 2638 23 ПОЉОПРИВРЕДНО 119 0 1 СТРАЖА ПАШЊАК 5. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 2343 23 120 0 1 СТРАЖА ШУМА 5. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 2259 23 ПОЉОПРИВРЕДНО 121 0 1 СТРАЖА ПАШЊАК 6. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 2725 23 ПОЉОПРИВРЕДНО 122 0 1 СТРАЖА ПАШЊАК 5. КЛАСЕ ЗЕМЉИ ШТЕ 1643 23 ПОЉОПРИВРЕДНО 123 0 1 ГОЛО БРДО ПАШЊАК 5. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 6946 23 ПОЉОПРИВРЕДНО 124 0 1 ГОЛО БРДО ПАШЊАК 6. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 4963 23 ПОЉОПРИВРЕДНО 125 0 1 ГОЛО БРДО ПАШЊАК 6. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 6917 23 ПОЉОПРИВРЕДНО 126 0 1 ГОЛО БРДО ПАШЊАК 6. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 1777 23 ГОЛО БРДО - 127 0 1 РАВНИШТЕ ШУМА 3. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 1377828 23 ПОЉОПРИВРЕДНО 162 0 1 СТРАЖА ПАШЊАК 6. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 1242 23 172 0 1 СТРАЖА ШУМА 6. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 3397 23 173 0 1 СТРАЖА ШУМА 6. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 3806 23 174 0 1 СТРАЖА ШУМА 6. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 706 23 ПОЉОПРИВРЕДНО 175 0 1 СТРАЖА ПАШЊАК 6. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 19690 23 191 0 1 КРШ ШУМА 6. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 2050 23 ПОЉОПРИВРЕДНО 192 0 1 КРШ ЊИВА 8. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 121 23 ПОЉОПРИВРЕДНО 192 0 2 КРШ ПАШЊАК 6. КЛАС Е ЗЕМЉИШТЕ 13282 23 193 0 1 КРШ ШУМА 6. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 2291 23 ПОЉОПРИВРЕДНО 245 0 1 ЦИНЦАРИНА ПАШЊАК 6. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 574 23 488 0 1 ВИРОВИ ШУМА 7. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 2087 23 ПОЉОПРИВРЕДНО 489 0 1 ВИРОВИ ПАШЊАК 6. КЛАСЕ ЗЕМЉИШ ТЕ 24609 23 ПОЉОПРИВРЕДНО 516 0 1 ГАРВАН ПАШЊАК 6. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 1782 23 ЈАНСКИ ПОЉОПРИВРЕДНО 522 0 1 КЛАДЕНАЦ ПАШЊАК 6. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 6966 23 ЈАНСКИ 523 0 1 КЛАДЕНАЦ ШУМА 7. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 21661 23 ЈАНСКИ ПОЉОПРИВРЕДНО 524 0 1 КЛАДЕНАЦ ПАШЊАК 6. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 1194 23 ЈАНСКИ ПОЉОПРИВРЕДНО 542 0 1 КЛАДЕНАЦ ПАШЊАК 6. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 1659 23 ПОЉОПРИВРЕДНО 554 0 1 ЂАРЂАК ПАШЊАК 6. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 1697 23 854 0 1 СОВКОВ ТРАП ШУМА 7. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 7857 23 858 0 1 ЈЕЛОВ РТ ШУМА 7. КЛАСЕ ШУМ СКО ЗЕМЉИШТЕ 32259 23 ПОЉОПРИВРЕДНО 859 0 1 ЈЕЛОВ РТ ПАШЊАК 5. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 86345 23 ПОЉОПРИВРЕДНО 971 0 1 ИЗВОР ПАШЊАК 6. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 1576 23 ПОЉОПРИВРЕДНО 972 0 1 ИЗВОР ПАШЊАК 6. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 9774 23 ПОЉОПРИВРЕДНО 979 0 1 ИЗВОР ПАШЊАК 6. КЛАСЕ ЗЕМ ЉИШТЕ 217 23 1034 0 1 МРТВИЦА ШУМА 7. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 35090 23 ПОЉОПРИВРЕДНО 1035 0 1 МРТВИЦА ПАШЊАК 6. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 44169 23 1036 0 1 МРТВИЦА ШУМА 5. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 5868 23 ПОЉОПРИВРЕДНО 1037 0 1 МРТВИЦА ПАШЊАК 6. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 742 5 23 ПИЉОТ 1049 0 1 МРТВИЦА ШУМА 6. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 42967 23 СТАРО ПОЉОПРИВРЕДНО 1101 0 1 БАЧЕВИШТЕ ПАШЊАК 6. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 7041 23 ПОЉОПРИВРЕДНО 1252 0 1 ЗАЈЕДНИЦА ПАШЊАК 6. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 1700 23 ПОЉОПРИВРЕДНО 1347 0 1 ГРАШИШТЕ ПАШЊАК 5. КЛАСЕ ЗЕМ ЉИШТЕ 15279 23 ПОЉОПРИВРЕДНО 1362 0 1 ГРАШИШТЕ ПАШЊАК 6. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 283 23 ПОЉОПРИВРЕДНО 1373 0 1 ГРАШИШТЕ ПАШЊАК 5. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 679 23 ПОЉОПРИВРЕДНО 1375 0 1 ГРАШИШТЕ ПАШЊАК 5. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 306 23 ПОЉОПРИВРЕДНО 1376 0 1 ГРАШИШТЕ ПАШЊАК 5. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 300 23 ПОЉОПРИВРЕДНО 1408 0 1 ПРЕКА ЊИВА ПАШЊАК 5. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 722 23 ПОЉОПРИВРЕДНО 1437 0 1 ШАРЕНА ЊИВА ПАШЊАК 5. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 27581 23 1454 0 1 ПИЉОТ ШУМА 6. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 7153 23 1501 0 1 КОПОТИНЕ ШУМА 6. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕ МЉИШ ТЕ 1214 23 ПОЉОПРИВРЕДНО 1618 0 1 КОПОТИНЕ ПАШЊАК 5. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 643 23 ПОЉОПРИВРЕДНО 2282 0 1 ЛИПА ПАШЊАК 6. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 410 23 2354 0 1 ЈЕЗЕРИНА ШУМА 6. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 2088 23 2401 0 1 ЈЕЗЕРИНА ШУМА 6. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 6036 23 ПОЉОПРИВРЕДНО 2402 0 1 СРЕДЊИ РИД ПАШЊАК 6. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 3800 23 2403 0 1 СРЕДЊИ РИД ШУМА 6. КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 2235 23 ПОЉОПРИВРЕДНО 2408 0 1 СРЕДЊИ РИД ПАШЊАК 6. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 6003 23 ПОЉОПРИВРЕДНО 2420 0 1 СРЕДЊИ РИД ПАШЊАК 6. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 48 03 23 ПОЉОПРИВРЕДНО 2428 0 1 СРЕДЊИ РИД ПАШЊАК 6. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 630 23 ПОЉОПРИВРЕДНО 2445 0 1 СРЕДЊИ РИД ПАШЊАК 6. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 2580 23 ПОЉОПРИВРЕДНО 2447 0 1 СРЕДЊИ РИД ПАШЊАК 6. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 162 23 ПОЉОПРИВРЕДНО 2599 0 1 ОРАЧЕ ПАШЊАК 6. КЛАСЕ ЗЕ МЉИШ ТЕ 6612 23 ПОЉОПРИВРЕДНО 3030 0 1 ЛОЗИШТЕ ПАШЊАК 6. КЛАСЕ ЗЕМЉИШТЕ 1737 23 УКУПНО 2040902
KKO KOSTOMLATICA
Broj površina parcele 1 - deo 23.27
R Rekapitulacija za GJ”Kukavica III”
Redni Površina K.O. broj ha 1 Golemo Selo 102.50 2 Gradnja 22.63 3 Lalince 549.07 4 Mijakovce 62.99 5 Strešak 270.74 6 Studena 343.83 7 Tumba 628.91 8 Kruševa glava 204.09 9 Kostomlatica 23.27 UKUPNO 2208.03
RR