ECKERMANN WEB ČASOPIS ZA KNJIŽEVNOST WWW.ECKERMANN.ORG.RS JUL - AVG 2016. BROJ 4
Sva prava zadržana © 2016- Eckermann ISSN 2466-3220 (Online)
SADRŽAJ
ECKERMANN ...... 1 MALO JE OSTALO PRIJATELJA ...... 3 KNJIGA JE DA SE ČITA ...... 7 INSTANT ECKERMANN ...... 11 POMILOVANJE ...... 20 DA MI JE NAPISATI KITAB ...... 29 KANYAKUMARI ...... 32 PISMA POŠTARU...... 39 KAKO JE SVE POVEZANO U VREMENU ...... 44 `85 ...... 48 JA, NEZRELA DUŠA ...... 51 PUTOPIS NERASANJANIM PREDJELIMA ...... 53 ČETVRTO DIJETE IZ ČETVRTOG BRAKA ...... 56 BELEŠKA, KLJUČAONICA ...... 58 NOVO VREME U EKSCENTRIČNOM PROSTORU ...... 60 PJESMA KAO OBRAĆANJE DRUGOM, POEZIJA KAO OD-GOVOR DRUGOG ...... 62 ISHODIŠTA POVIJESNIH FRUSTRACIJA ...... 88 SENT – BIBLIOGRAFIJA 1 – 38 ...... 98 KONAČNA (NE)JEDNAKOST ...... 248 ISTO I DRUGAČIJE ...... 251 VREME UŠIVANJA ZEMLJE ...... 253 HASANAGINICA, VIŠEVEKOVNA INSPIRACIJA ...... 255 LED ...... 257 KREDIBALIZAM...... 269
2
Page
ECKERMANN PITA
Milisav Savić MALO JE OSTALO PRIJATELJA
. . Milisav Savić je rođen 1945. u Vlasovu kod Raške. Književni istoričar, prevodilac, diplomata, univerzitetskiprofesor i dobitnik brojnih nagrada nosi nadimke Kum i Durut. Objavio devetnaest knjiga. Dobitnik je najznačajnijih domaćih nagrada za prozu. U braku sa glumicom Aleksandrom Nikolić ima sina Strahinju, a iz prethodnog braka ima kćerku
Mirjanu Savić Udovičić.
3 .
Page
. Prva knjiga koju ste pročitali? .Vukova pesmarica. . Prvi pisac koga ste upoznali? Brana Petrović. Zbog njega sam se potukao i dobio dobre batine. . Gde je Vaša prva ljubav? U Beogradu. Živa i zdrava. . Kakvi su Vaši kontakti sa životinjama? Dobri. Odrastao sam na selu. Životinje, ne samo domaće, bile su deo mog života. . Da li ste imali ljubimca u detinjstvu? To je bio moj pas Liso. . Ko najbolje igra tablić među piscima? Ja. . Igrate li još uvek fudbal? Ne. Prešao sam na tenis. Što bi rekli: postao sam sportski post-modenista. . Ko su Vaši prijatelji? Malo ih je ostalo. . Ko su Vaši neprijatelji? U mladosti sam ih imao. Koga sada zanima neki Milisav Savić. . Koja je Vaša najvažnija ostvarena želja?
Da vidim sveta. Mada ga nisam video onoliko koliko sam želeo. 4
Page
. Koja je Vaša najbolja knjiga? Poslednja. La sans pareille. Jer se poslednje, ne prve ljubavi, pamte. . Kome nikada nećete verovati? Političarima. . Kakvu starost priželjkujete? Na bazenu u Jošaničkoj Banji. A onaj vratar kaže: Ovde se mota neki čiča Ivo Andrić. . Koji su pisci precenjeni? Nije bitno. Danas precenjeni, sutra potcenjeni. I vice versa. . Šta ste pitali Andrića? Samo sam ga telefonom jednom upitao: da li bi hteo da mi dao intervju za šezdesetosmaški Student? . Šta ste ručali sa Selimovićem? Sve gospodske sarajevske đakonije. . Verujete li pesnicima? Verujem. Jer lepo lažu. U dobrom smislu te reči. . Verujte li kritičarima? Ne baš! Mogli su da budu strožiji pema meni. Danas bih bio učitelj skijanja. . Za koga navijate? Ni za koga. Jer draža mi je pozicija igrača od navijača. .
Kome ste ostali dužni? 5
Page
Ženama koje sam voleo i koje su me volele. . Kome zavidite? Lutalicima, večitim putnicima. . Šta savetujete svojoj deci? Da se ne ugledaju na oca. . Kada će prestati ratovi? Nikad, na žalost. . Ko Vas je precenio? Majka. Moj najbolji, najlepši, najpamentini Mićo. . Ko Vas je potcenio? Otac. Bitanga, uličar, propalica – govorio je za mene. . Da li Vam je neko ukrao nešto? Nije imao šta. Osim knjiga. . Zbog čega se kajete? Što sam, u ume revolucionarnog ideala, grubo napadao druge. . Da li ste ikada bili srećni? Naravno. U detinjstvu, pre svega. . . . Razgovarao Enes Halilović
6
Page
Radomir Mihailović Točak KNJIGA JE DA SE ČITA
. . Gitarista Radomir Mihailović Točak je rođen 13. juna 1950. godine. Svira od pete godine. Bio je gitarista i kompozitor grupe Smak. Komponovao za film. Nagrađen Kristalnom prizmom za kompozicije u filmu Vizantijsko plavo. Važi za neumornog čitaoca. . . Šta je Vama književnost?
Književnost je nauka o lepoti, estetizmu, baš kao i muzika kojom se bavim. Razlika je samo u tome što muzika koristi ton a književnost se služi logosom.
Šta trenutno čitate?
Puno toga, uglavnom čitam neke moje spise, dnevnike, beleske. Imam nekoliko „načetih“ knjiga, kao što su „Proljeća Ivana Galeba“, Vladana Desnice. Potom, „Portret među maskama“, Vladimira Pištala…
Knjiga koja Vas ne napušta?
Ima ih više ali navešću makar tri, „Volja za moć“ – Fridrih Niče, „Pol i karakter“ ‘ Oto Vajninger, te „Blago cara Radovana“ – Jovan Dučić. Moć ovih knjiga sija i danju i noću ispred moje svesti.
Vaša opsesija iz detinjstva?
To je svakako muzika. Imao sam pojačanu reakciju na sve sto proizvodi ton, muziku. Umeo sam da sedim uz radio i da odslušam razne govorne emisije, pa čak i „Izveštaj o vodostaju“
samo da na red dođe muzika. A sva muzika pedesetih je bila tako fina i čedna, gde god da postavite skalu na radiju čuli bi ste izvornu narodnu, džez i klasičnu muziku. 7
Page
Omiljena bajka?
Sasvim slučajno to je bila bajka o ruskom junaku koji se zvao Ilja Muromec. Roditelji su ga kasno dobili, bili su jako siromašni kao i mnogi u njihovom selu. Mali Ilja je počeo lepo da raste i da se razvija, toliko da je postao pravi Herkules. Rukama je krčio šume, čupao stabla iz korena, uređivao zemlju seljanima pa čak ih je i branio od razbojnika. Zapravo, snimljen je istoimeni film koji sam gledao ranih šezdesetih.
Prva knjiga koju ste pročitali?
Prva knjiga za koju se sećam da sam je čitao jeste „Emil i detektivi“ – Erih Kestner. Mada smo sestra i ja u rukama držali debelu knjigu „Braća Karamazovi“ ali smo samo gledali crtane animacije likova sa velikim bradama.
Kome ste Vi bili prva ljubav?
Sigurno sam jedan od onih ko nikome nije bio prva ljubav. Koje zbog dugotrajne bolesti, koje zbog zatvorenosti uzrokovane mojom bolešću.
Vaša igra u detinjstvu?
Sem gitare nisam imao drugih igračaka ali ona mi je itekako poslužila i za igru. Pravio sam „trku“ klikera tako što postavim tri komada, jedan između 1-2. žice, drugi između 3-4. treći između 5-6. Malo nagnem gitaru ka dole i klikeri krenu duž žica, onaj najteži valjda prvi stigne i slomata se preko kobilice udarajući svud okolo. To mi je bilo zanimljivo. Onda ih pustim da ne prelete, nego da se setaju tamo-vamo.
Koga volite?
Volim decu, životinje, insekte. Volim biljke. Veliku ljubav osećam prema suncu, svaki dan izađem napolje, zagledam se direktno na par sekundi. Pozdravim ga a ponekad i pričam sa suncem. Uopšte, najveću moguću ljubav osećam prema prirodi koja me je dala.
8
Page
Ko Vas mrzi?
Nisam nikad osetio direktnu mržnju.
Neostvarena želja?
Na ulazu u VMA stoji slogan „Zdrav čovek ima hiljadu želja, bolestan samo jednu“. Pošto sam vrlo mlad dopao bolnice zbog moje noge i lečenja to sam uvek šeznuo da ne osećam bolove. Ali moja neostvarena želja je svakako bila da igram fudbal, to bi podrazumevalo da sam potpuno zdrav.
Da li posuđujete knjige prijateljima?
Većinu knjiga koje posedujem jesu pokloni mojih prijatelja a skoro sve knjige koje sam ja kupio u životu stoje na policama istih prijatelja, mislim da je to demokratski. Međutim, nemam običaj da uzimam tuđe knjige jer znam koliko znače vlasnicima. Ali, knjiga je da se čita.
Ima li starost prednost nad mladošću?
Ima kao utešni pridev. Starost međutim ima svoju svrhu ali šta vredi da o tome pričam mlađima? Ovi stariji već ionako sve znaju.
Kome nećete poverovati?
Onome ko ne veruje ni samom sebi, jer mi daje odličan povod za to.
Šta je Vaš moto?
Ne smetaj drugima kao što smetaš samom sebi”.
Kakav je odnos muzike i literature?
9
Page
Muzika se operativno bavi lepotom proučavajući bilo kakav oblik u smislu spoljnih i unutrašnjih linija koje predstavlja melodija. Sve odnose stvari sto izučava harmonija. Igru vremena i dinamike što izučava ritam. Literatura izučava lepotu koristeći jezik tako što ljude nauči kako da razmišljaju, kako da se izraze i kako da shvate druge, svet oko sebe. Pošto jezik koristi razne muzičke operacije kao što su intonacija, dijalekt, ritam, i red reči, sklop misli to literatura indirektno, koristeći jezik prepoznaje naravno muziku u njemu. S druge strane, poezija i muzika imaju gustu saradnju, libreta i opera takodje, scenario za mjuzikle…Umetnosti često prožimaju jedna drugu, pokušavajući tako da doprinesu shvatanju lepote.
Da li ste umorni od umetnosti?
Ukoliko je poistovetim sa sopstvenim životom onda – da. Zato uvek radim nešto iz oblasti nauke, u meri koju mogu da razumem. Konkretno se radi o matematici. Opčinjen sam statistikom, ponekad se odmaram tako što dolazim do statističkih podataka o ma kojoj temi. Tu je i programiranje koje me takođe vrlo zanima.
Ko Vas je zadužio dobrom?
Pre svega moj otac, potom učitelj gitare pa onda svi fanovi naše muzike koji su mi pokazali dobro svojim iskrenim reakcijama, ako bih mogao da personifikujem onda je to svakako muzika.
Ko Vas je uvredio i čime?
Srećom, vrlo rano sam shvatio da samo glupost i neistina mogu da povrede. Možda sam zato i odabrao umetnost jer rešenje vidim samo u daljoj humanizaciji društva.
Šta biste pitali Homera?
Kad bude objavljivao svoj „budući“ ep, da li postoji mogućnost da nekako pokuša sa beleženjem i dočaravanjem muzike onog vremena? Jer ono što imamo kao fakte nije dovoljno…
Da li Vam je neko posvetio pesmu?
10
Page
Moj prijatelj Zoran Lekić koji živi i radi u Švedskoj posvetio mi je pesmu pod nazivom “Pragovi”, što je u isto vreme bio i naslov njegove zbirke pesama. Moj prijatelj i kum, Jovan Nikolić Jof mi je posvetio više pesama, sada živi i radi u Nemačkoj.
Točak. Ko Vam je dao nadimak?
Moj otac je bio kolar po zanimanju, pošto je pravio kolske točkove sve nas, njegove sinove (bilo nas je četvorica) zvali su „točkovi“. Tako sam ja u Čačku bio poznat kao „Točkić“ a u Kragujevcu su me promovisali u „Točka“. Mog oca su inače zvali Risto Točkonja.
Kome ste zahvalni?
Bogu.
. . Razgovarao Enes Halilović
Predrag Jašović INSTANT ECKERMANN
. . . Predrag Jašović je rođen 1971. u Peći. Osnovnu i srednju školu je završio u Leskovcu,
Filološki fakultet u Prištini, a doktorirao je u Novom Sadu. Živi u Paraćinu. Predaje u Novom Pazaru na Državnom univerzitetu. Objavio je pet pesničkih i trinaest naučnih, a priredio je dvadeset pet knjiga. Učestvovao je na pedeset sedam naučnih skupova u zemlji i inostranstvu. 11 Otac sedmoro dece.
Page
. Prvi put sa knjigom? . O svojoj prvoj pročitanoj knjizi imam iskustvo које је daleko od realnosti umetničke priče, јеr је neposredno iskustvo iz fantastike života. Priču o mojoj prvoj knjizi, odnosno knjigama i ljudima koji su mi omogućili iskustvo prvih čitanja moram ispričati naširoko. Ja, kao i mnogi drugi na ovom prostoru, nisam pisac koji je pripreman da postane pisac niti ikad ozbiljno računalo sa mnom kao sa intelektualcem. Ja sam čovek kojem su, praktično, branili da uči i da se razvija. Obično su me onemogućavali ljudi koji su sve dobili na ime. Moji usponi i padovi nikad nisu zavisili od mene, već od potrebe drugih. Kad god su drugi osetili potrebu da me istaknu bivao sam istican, kad god je trebalo nekoga kazniti ili žrtvovati, bio sam, sam i ničiji, idealan za odstrel i tako do danas. Interesantno, ali meni knjigu nikad nisu dali učitelji, knjigu su mi davali, oni koji je sami nikad nisu imali, nikad je nisu čitali, ali su je i voleli i duboko, duboko poštovali. Moj život su obeležili veliki, dobri za civilizaciju bezimeni ljudi koji u intelektualnom svetu nikad nisu postojali. U to ime odgovaram na ovo pitanje, sa nadom da sam potvrdio značaj njihovog rada, ako ne zbog drugog, makar zbog toga što su me naučili da čitam i da volim. Moja prva knjiga? Prve knjige se sećam snažno kao i prvog poljupca, čak mi se čini sada da su u nekoj vezi. Prva moja knjiga beše Kraljević i prosjak. To je knjiga koja je ostavila snažan utisak na mene i dokazala mi da postoji mogućnost da se siromašak preobrazi u princa, ali su okolnosti te koje određuju princa, kao što je savest ta koja određuje siromaška. Siromašak u svojoj sirotinji ne mora uvek biti dostojanstven, ali je uvek pošten. Njegova nemaština je uvek očigledna, ne da se sakriti, za razliku od bogatstva, koje je uvek diskutabilno posmatrano iz ugla množine i količine. Ta knjiga je bila jedna obimnija slikovnica. Pošto nas je učiteljica odvela da se učlanimo u biblioteku, svako je dobio po jednu knjigu na čitanje. Sećam se kao danas, ja sam najbolje čitao, jer sam već opismenjen stupio u prvi razred (potrudila se moja jadna majka da me opismeni, da se ne osramoti, da ljudi ne kažu…). Naravno, zbog toga nisam bio naročito omiljen. Em sam se razlikovao od dugih po pismenosti, pa me nisu baš razumeli, em sam onemogućavao isticanje dece značajnih ljudi i, najvažnije, ometao sam rad učiteljici jer, obično, kad bih pročitao ono što mi je davala da čitam dok su drugi vežbali sricanje, ja sam postavljao pitanja. Ne retko, zbog toga sam često bivao i kažnjavan. Kao jedini pismeni učenik u celini (znao sam i latinicu) često bih stajao u ćošku da ne bih dosađivao. Nekad i po ceo dan. Nisam imao koe da se požalim, pa se nisam ni žalio. (Eto, ni danas se nije mnogo promenila moja situacija. Većinom sam u ćošku). No, to sad i nije važno. U suštini, ja sam od svoje učiteljice naučio mnogo, na primer: kako se zabavlajti sa ćoškom; kao iz ćoška izvlačiti koren; kako iz ćoška iščitavati površinu sfere; kako od ćoška napraviti oslonac za polugu i podiće sebe jednim prstom; ili, možda još vrednije naučio sam: kako izdržati kad vas tuku bez razloga; kako se ponašati kad vam ne dozvoljavaju da učite; kako preživeti religijsko pripadanje i nepripadanje; kako preživeti da vas nema kad vas ima; kako preživeti sopstveno znanje koje ne možete zaboraviti; kako preživeti tuđ patriotizam koji je uvek za jedan veći od bilo čijeg; kako podneti da budete kolovođa na začelju i još mnogo, mnogo toga. Zato sam ja mojoj učiteljici i danas zahvalan. Bilo kako bilo, meni je taj odlazak u biblioteku bio prvi. Gledao sam lepe, ogromne knjige, sa sjajnim koricama. Zaista sam bio oduševljen tim mestom, kako mirisom (bez kojeg ni danas ne
mogu) tako i izgledom prostorije dečijeg odeljenja biblioteke u Leskovcu. Ugledao sam na stolu 12 među gomilom knjiga jednu knjigu, zapravo slikovnicu. To je bila ilustrovana bajka Trnova
Page
ružica. Bila je to posebno rađena slikovnica koja, kad se otvori, prikazuje jedan trodimenzionalni svet od kartona (dvorac, princezu, princa, dvorane itd.). Ja sam se odmah zaljubio u tu knjigu. Naaivno pokazao učiteljici rekao da ja hoću tu knjigu, ona ju je uzela iz mojih ruku i dala Zoni Kostić, a meni je pružila Kraljevića i prosjaka. Tada sam naučio da postoje knjige koje ne možeš da dobiješ kad hoćeš. Put knjige do čitaoca je trnovitiji no što se čini. Tako je bilo i kasnije u mom životu. Sve knjige koje sam hteo, nisam imao kad sam ih želeo, došao sam do njih mnogo kasnije. Bilo kako bilo, bajke i danas volim i čitam, nešto sam o njima i pisao. Kako god ovo izgledalo, istina je. Nekako se dogodilo da u mestu, naselju gde sam odrastao, to je bila jedna radnička četvrt, knjiga nije bila omiljena, ali jesu stripovi. Ja sam te stripove gutao, sve dok me nije pronašao Alan Ford. Kad sam počeo to da čitam, sakupljam brojeve i štedim od doručka da kupim strip, dok su drugi kupovali cigarete, ponovo sam skrenuo pažnju na sebe. Opet sam gledan kao drugačiji. Već uveliko sam postao čudak kad sam sa pisanih kaubojskih romana Šejn, Dok Holidej i Vajat Erp, prešao na čitanje školske lektire. Moja majka, samohrana udova, bez ikoga svoga do majke, koja je bila nepismena, sama nije bila školovana, ali je bila intelektualno osvešćena. Nikad mi nije branila knjigu, niti je uskraćivala. Jadnica podizala je kredite, samo da bi njen sin jedinac učio što bolje. Čak, mislim da je podstaknuta mojim čitanjem, kasnije i sama krenula na doškolovanje i završila i visoku školu, kako ne bi mnogo zaostala za svojim sinom. Sećam se kako smo u tišini dugo sedeli jedno kraj drugog, ja kao petačić čitao lektiru Orlovi rano lete, a ona je spremala ispit iz mehanike. Naravno, čitanje, a mnogo sam čitao za to vreme i u odnosu na svoju sredinu, nije mnogo pomoglo u školi. Bio sam dobar đak, ali nikad nisam bio najbolji. Nekako to muzičko i likovno mi nisu išli. Ko će ga znati možda zato sada ne mogu bez Mocarta i „ludog“ Betovena, i moram priznati sve češće duhovne muzike svih naroda. Sve više sam ubeđen da je tu duh, srž, ne narodnosti, već opstajanja života. No, to je druga priča. Valjda iz straha da ne ostanem likovno nepismen, mnogo sam crtao, usput i završio neku crtaću školu, imao izložbice, posedujem pedesetak sličica, potpisao sam dvadesetak kataloga izložbi različitih autora te otvarao izložbe sa Đorđem Kadijevićem. Kasnije, u srednjoškolskom obrazovanju, problemi su nastali sa matematikom i hemijom, ali, posle poznastva za Dostojevskim, to je bilo potpuno nebitno. Do prvih knjiga ja sam došao preko mog komšije Blagoja Stankovića, koji nije među živima. To je bio čovek stariji od mene dvanaest godina. Valjda smo se zbližili po sličnosti. Ja siroče, on dete od kojeg se odrekao otac. Meni trebala zaštita od svega i svakoga, a njemu ljubav. Mene čuvale dve sirotice – majka i baka, njega čuvale dve sirotice – majka i tetka. U kući je imao dva primanja. To mu je dalo mogućnost da kupuje knjige i ploče. Imao je sve komplete knjiga koji su izašli u to vreme. Ja sam često odlazio kod njega, jer, kao i svi balavci, težio da se družim sa starijima. Mi nismo mnogo pričali o knjigama. Obično bih ja pitao, Kakava je ova knjiga, on bi odgovarao, Uzmi pa vidi. Tako je i bilo, malo po malo, ja sam ih sve pročitao. Obavezno je zahtevao da mu prepričam. Tako sam ja, čini mi se, stekao dar za prikazivanje knjiga. Kasnije, mnogo kasnije, kad sam završio fakultet, imao sina i upisao postdiplomske studije, znao sam da Blagoje, ništa od svega onoga što je imao nije pročitao. Sećam se da se mnogo radovao svakom mom položenom ispitu, radovao se i mom prvencu, ali je bivao sve dalji. Jednog dana je nestao. Do nas je došao smo liveni kovčeg iz inostranstva. To smo sahranili. Nikad nisam posetio njegov grob posle sahrane. Iza sebe nije ostavio ništa, osim što je meni darovao moć čitanja i razvio ljubav prema rokenrolu. Zahvaljujući tom čitanju ja postojim. Hvala mu. Sećam se i prvih knjiga koje sam kupio kao srednjoškolac. Imam ih i danas čak i u nekoliko primerka. To su: Teorija književnosti Rene Veleka i Ostina Vorena i O romanu Mihaila Bahtina,
dakle, obe knjige iz oblasti teorije književnosti, baš one oblasti kojom se danas ja bavim. Nema 13 slučajnosti. Ovim povodom, čini mi se isticanja je vredno. Naime, kao po običaju, nikad nisam
Page
imao novac. Uvek sam bio svega željan, ali sam želju morao da trpim, kako majka, koja je često radila i po dve smene u tkačnici, to ne bi primetila. Kad sam video ove dve knjige u knjižari nisam ih odmah kupio jer nisam mogao da se odlučim, jer sam iz nekog razloga bio ubeđen da su one prave samo ako ih kupim zajedno, a para nije bilo dovoljno. Valjda sam bio mnogo tužan pa je to primetila moja profesorica književnosti mr Vukica Vučković. Polako, kako su to radili nekad pravi profesori, ona je „ispipala“ stvar i kad je saznala o čemu je reč dodala mi je još dvesta dinara. Tako sam ja na velikom odmoru otrčao do knjižare sa tih dvesta dinara i višemesečnom ušteđevinom koja je zveckala udžepu kupio svoje prve knjige iz oblasti teorije književnosti. Inače, ova profesorica, jedna stroga, temeljna, iskrena, uvek i u svakom svom gestu dostojna jedne aristokratske dame doprinela je da se u meni razvije kritički nerv, a moja nastavnica Olivera Tasić je otkrila senzibilitet i naučila me da ga ne treba kriti. Jedna mi je rekla da će me mnogo poštovati kad me razumeju, druga mi je rekla da će me mnogo voleti kad me upoznaju. E sad, pored lektire koje je mi je na otplatu kupovala majka, meni je značajno da mi je kupila na kredit Istoriju srpske književnosti u četiri knjige i komplet za učenje engleskog jezika po asimil metodi. To je definitivno utemeljilo moj put kojim sam krenuo i, evo, idem još. Kasnije su knjige dolazile, po potrebi, zanimanju, ali i moranju. Danas imam knjige za svoje potrebe. Ne odvajam se od njih. Nekima je to velika biblioteka, ali ja znam mnogo ljudi kojima bi ona bila uska, baš, baš uska. . Osjećaj prvog objavljivanja? , I ova priča je baš dugačka. Ima u mnogo upornosti, prevare, inata i rešenosti da se pobedi, ali neću o tome. Ništa kod mene nikad nije bilo nobl, pa nije ni prvo objavljivanje. Eto, morao sam prvo objavljivanje da kategorišem kao drugo. Naime, pošto sam se zaposlio u Paraćinu, ja sam ubrzo postao i član njihovog književnog društva čime sam stekao pravo da konkurišem na njihovim konkursima. Tako sam konkurisao na konkursu za prvu knjigu. Tu knjigu, doduše, sa duplo više pesama i pod drugim nazivom predao sam uredništvu Jedinstva, mnogo ranije. Ne lezi vraže, došlo je do toga da dobijem nagradu za prvu knjigu u klubu. Nagrada je bila štampanje rukopisa. Ne lezi vraže, dogodilo se nekako da Jedinstvo iz Prištine, posle dve godine objavi moju pesničku zbirku Paradoks smislu, nekoliko dana pre no što mi je uručena nagrada. Naravno, ja sam prećutao da sam već objavio knjigu. Tako je moja prva knjiga, izašla kao druga. Međutim, činjenica, da je uredno opremljena ISBN brojem i CIP-om, za razliku od Paradoksa, ipak govori u korist njene prvine. Kako je krenulo od prve knjige, tako je bilo i kasnije, uvek sam imao nekih problema, koji nisu nimalo marginalne prirode. Danas teškog srca priznajem da sam već navikao da moje knjige budu sa felerom, roba sa greškom. Ali, ja ih se ne odričem, to smo što smo, ni više ni manje. . Za ili protiv nagrada? . Ne mogu da kažem da su me nagrade mimoišle, nisu. Ali, nekako im se nikad nisam radovao. Zašto? Možda zato što je svaka po dva ili tri puta zaslužena; možda zato što nikad nisam bio u
miru sa nagradama. Nikad nisam znao šta one znače: Bravo samo nastavi tako – u tom slučaju, 14 složićete se, nema vise originalnosti i čitav posao jednog umetnika je obesmišljen, jer treba da
Page
stvara isto po nekom predodređenom, nagrađenom šablonu. Ako, pak predstavljaju stimulans za novi rad nove bolje projekte, mogu, opet delovati destimulativno, jer možda zahtevaju od umetnika više no što može. Mislim da su u tom slučaju najbolje one nagrade za životno delo i, možda, one posthumne, koje se dokazuju postojanjem čitalačke publike, interesantnošću dela za tumače i istraživače. Naravno, svaka nagrada prija. Ljudi, posebno umetnici, vole da budu voljeni, viđeni i shvaćeni. Tako potvrđuju svoju svrsihodnost. Malo je onih koji su iznad toga. Moguće da su to geniji. Na drugom mestu to su pravi umetnici, koji stvaraju bez obzira na odziv javnosti. Oni stvaraju jer tako moraju. Stvaraju jer su gonjeni unutrašnjim porivima sopstvenog stvaralačkog bića. Često, to što stvaraju ne mora biti u skladu sa elementarnim estetičkim uzusima, čak i nije, ali oni stvaraju. Moram vam reći da, kad prepoznam takve ljude kojima se stvaralačka želja ne poklapa sa kreativnim dometima njihovog dela i osnovnim, pre svega, jezičkim korektnostima, potom i stilskim, logičnim, poetičkim i estetičkim, ja ih izbegavam jer sam uvideo da njima dobronamerna sugestija ništa ne znači. Štaviše, oni se čak ponose negativnom kritikom i nastavljaju još žešćom snagom i voljom da greše upravo tamo gde su pravili najveće greške. Danas je mnogo takvih, to je jedna andergraund književnost koja postoji uporedo sa zvaničnim književnim tokovima. Ima svoje recenzente, kritičare, časopise, antologije, manifestacije i nagrade. Pravi umetnici su i oni kojiiskapaju nad svojim delom, koji stvaraju jer tako moraju, ali se trude da svojim stvaralaštvom oduševe, da zadovolje sve postojeće normative i stvore nove, još neviđene. To su umetnici koji obeležavaju svoje vreme i književnu tradiciju uopšte. Oni su reperne činjenice, vezivni beočuzi stvaralaštva kojima se spaja prošlost i budućnost i jasno dokazuje da je sve sad, samo zavisi iz koje će se zakrivljene perspektive posmatrati trenutak u sfemiru. . Društvena angažovanost pisca? . Jedan pisac mora da biti društveno angažovan u suprotnom on neće postojati. Nema uspešnog pisca koji je bio izvan društvenih tokova. Ima možda onih koji su bili izvan ideoloških, partijskih tokova, ali nema onih koji su bili izvan političkih tokova. Da bi jedan pisac, na našim prostorima postao aktuelan, pored talenta, on mora biti I društveno anagažovan i materijalno situiran, kako bi imao osiguranu osnovnu egzistenciju, jer, kao što se zna, kod nas se od pisanja ne živi. Svaka druga profesija u kulturi (glumac, slikar, muzičar) može lakše da preživi za razliku od pesnika, a poezija nam, generalno gledano (možda čak i na nivou planete), nikad nije bila bolja. Nemogućnost egzistencijale obezbeđenosti naših pisaca se ne može samo pravdati time da su nam jezici maloljudni, ima tu još po nešto, a obeleženo je kulturom homo balkanikusa. . Cenzura i autocenzura? .
Znate šta, kako god da zvučim, ja sam, prvo za autocenzuru, a potom sam i za cenzuru. Štaviše, ubeđenja sam da, što je grublja cenzura, to je generalno književnost snažnija i više odgovara svojoj suštini. Da objasnim. Prvo, autocenzura je neminovna, jer je opšte poznato da onaj koji 15
Page
se nije naučio tehnici brisanja taj nije ovladao tehnikom pisanja. Dakle, da bi jedno delo bilo uspešno, ono, neminovno mora zadovoljiti, pre svega, autora. Autozadovoljstvo zavisiće prevashodno od toga koliko se poklapa sa autocenzurom autora. Jasno, autocenzura zahteva i izvesna predznanja, a, pre svega, zahteva ozbiljno čitalačko iskustvo. Moram istaći da autocenzura može biti i štetna za delo i stvralaštvo uopšte. To je onda kada se autocenzura sprovodi sa tendencijom ugađanja ovome ili onome, a sve sa ciljem da se ne zameri umetnik i da se dopadne po svaku cenu. Drugo, možda za ovu priliku provokativnije, jeste pitanje cenzure. Naime, smatram da je cenzura, baš kao nagrublja zabrana književnog dela iz ovog ili onog razloga od značaja za književnost uopšte. Zašto? Zato što se književnost kroz borbu protiv cenzure, dokazuje i ostvaruje svoju osnovnu svrsihodnost, a to je, pre svega, pravo na slobodu izražavanja. Jasno, sramna je tekovina civilizacije da su nekad pisci bili zabranjivani, kažanjavani, čak i ubijani, ali njihovo delo je iako obeleženo kao nepoželjno, opstalo kao vrhunska istina (Brodski, Solženjicin,itd.). Zašto, jer je imalo poruku, ono je bilo medij. Značaj poruke je bio utoliko veći ukoliko je ona kao zabranjena došla do čitalačke publike. Onog trenutka kad je knjiga izgubila ulogu medija, koji prenosi velike poruke i kreira javno mnjenje, njegov senzibilitet i mišljenje, književnici (čitaj intelektualci) su izgubili bitku protiv primitivizma svake vrste. Dakle, paradoksalno, ali snagu književnosti, kao medija, pobedila je sloboda govora. Kako? Jednostavno, danas sve, svako svakome i o svakome može da kaže i piše. Nema cenzure, jer ga niko, ili vrlo mali broj sluša. Nekada, što dublje idemo u prošlost sve češće je bilo, ako o nekome značajnom kažete istinu, prasak istine je bio ravan prasku hica iz puške. Što je istina o nepravdi bila veća, to se prasak dalje čuo. Danas nema istine koja može izazvati komešanje mase, a kamoli prasak. Nema te istine koja će svojim objavljivanjem nešto promeniti. Čini mi se, da je slobodom govora čovečantstvo palo u strašno, bezočno licemerje koje se hrani žutom štampom. Knjiga je tu samo da pojedince seća na značaj i veličinu zapisa. . Naj knjiga? . Na prvu, bukvar. . Da ste Šeherzada šta bi se sa Vama dogodilo 1002. noći? . Verovatno bi smišljala novu priču za hiljadu i treću noć. Što se mora nije teško, pa dokle ide. . Sekularizam, kapitalizam, komunizam, globalizam ili kozmopolitizam? . Što više razmišljam o tome čini mi se da su to gomile gluposti koje se kriju iza različitih, nazovi doktrina/ izama, kako bi lakše narode držali u neznanju i njima upravljali. Dok se narod bavi “izmima”, mangupi mogu nesmentano da kradu, lažu, kroje i prekrajaju planetu. Dokaz da sam u pravu imamo u našoj aktuelnosti. Postoje li države koje nisu sekularne – postoje i one savim
16 solidno egzistiraju. Ima li država koje su kapitalističke, a uz to im ništa ne fali – ima (normalno,
Page
to što doktrinari tvrde da im fali, to je druga stvar). Ima li država koje su kumunističke, a uz to im ništa ne fali – ima (normalno, to što doktrinari tvrde da im fali, to je druga stvar). Globalizam i kozmopolitizam su tendecije koje se čine suprotne nekakvom sekularizmu ili teoncentrizmu, a suštinski, imaju isti cilj, da svet svedu na jedno, na isto. Gotovo identična stvar je i sa kapitalizmom i komunizmom. Samo što u tim sistemima postoji pojedinac ili grupa koje, jedna preko ideje novca, a druga preko ideologije, hoće da svedu čuveka na jednako, na isto, po sistemu uniformisanja. Zato smatram da je književnik najsigurniji u svojoj domovini – jeziku i na svojoj planeti, među knjigama. . Šta za Vas predstavlja pionirska zakletva? . Sećam se pionirstva kao kroz maglu. To je jedno vreme kojeg se ja nerado sećam. Postojala je neka multikulturalnost, koja se, inače, izbegavala kad god se pruži prilika za to. Sa nostalgijom se sećaju tog vremena samo oni koji su nešto dobili, ili još bolje, masa koja nije znala koliko je izgubila. Ja sam tada bio isto što i danas – ničiji. Kad smo polagali pionirsku zakletvu, iako najniži, nisam bio ni na početku kolone niti u prvom redu. Dakle, nisam mogao da ostvarim ni svoje elementarno, prirodno pravo koje mi pripada. Tek toliko o humanosti proleterijata (kao što rekoh, moja majka je bila samohrana tkalja) i ravnompravnosti. Verujem da je bilo časnih ljudi tada, kao što ih ima sada. Ćutali su tada, kao što cute sada. . Ima li života izvan Holivuda? Ne znam. Nikad nisam bio tamo niti znam nekog ko je bio. Mada, da budem skroz iskren, mislim da tamo postoji život, ali nema življenja. . Najveći pjesnik svih vremena je? Zašto? . Na prvu – Homer. Prvi je dao organizovan diskurs pesničkog jezika. Na drugu – Mnogo ih je. Na treću, uvek se pre setim Šekspira, Getea, no Homera, a istina je da mene drže Dostojevski i Kafka. U poeziji mene drži moderna, ali podižu Bojron i Đura, dok se, recimo, uvek nanovo divim Vasku Popi, ali smatram da je Steva Raičković pesnik kojeg treba iščitavati. Eto, ni tu nije gotovo. Ima još mnogo, mnogo njih i dobro je da je tako. Dakle, na prvu – Homer. . Opravdavate li Vertera? . Da. .
Da li su potrebni novi književni pravci?
17 .
Page
Ne znam da li smo stare doveli do kraja. Štaviše, postavlja se pitanje koji su to stari pravci, itd. . Vjerujete li u prokletstvo pisanja? . Verujem u pisanje, kao moranje. Verujem u pisanje kao u svojevrsnu potragu za svetim gralom. Verujem u pisanje kao u Faustovsku potrebu postojanja. Verujem u pisanje kao u egzistencijalnu potvrdu. Verujem u pisanje kao u imitaciju kraacije velikog boga. U crnu magiju ne verujem, kao što ne verujem ni u sve one koji se oblače u crno i proklinju. Dakle, ne verujem u pisanje kao u prokletstvo. Naravno, verujem da prokletstvo i književnost mogu biti isto ukoliko se svode na nukleus istosti leksičkog materijala iz koga neminovno potiču, naravno, podrazumeva se da su reči lišene svakog ritualnog obeležja. . Zašto je Hasanaginica odbila posjetit ranjenog muža? . Zbog običaja. Ona je morala biti kriva i morala je stradati. Njeno stradanje potvrđuje smisaonost patrijarhalnog društva, ali, istovremeno, predstavlja i njegovo prvo obesmišljavanje. Razlog žrtvovanja je u društvu, dakle izvan Hasan-age i Hasanaginice. Recimo, kad Banović Strahinja izmešta razlog žrtvovanja zarad patrijarhalnog društva iz društva/kolektiva, Ađelija, ikako neverna, ostaje u životu. To je bila pobuna pojedinca protiv pravila kolektiva. Oduzeo je klektivu mogućnost da sudi, jer ga nije zanimalo zadovoljenje pravila kolektiva, već potreba lične satisfakcije za ličnu žrtvu koju je prineo na oltaru svoje časti. Taj čin je predstavljalo jasno ispoljavanje romantičarske individualnosti i narušavanje harmonije patrijarhalog društva sa kruto uređenim pravilima, čiji cilj nije ispravnost, već da budu ispoštovana. . Ko je najvažniji lik u svjetskoj literaturi? . Uh. Mnogo ih je. Mnogo. . Pristajete li na svoju smrt (po Bartu)? . Ponešto bih mogao reći o toj smrti mada teško je reći nešto novo. Opet, mislim da je isticanja vredno da Bartova smrt pisca podrazumeva, ja bih pre rekao – “povlačenje” pisca, u ime večnog života, a, opet, rekao bih, umesto života, večnog “trajanja” umetničkog dela. Povlačenje pisca je jedan od osnovnih preduslova da jedno književno delo bude veliko. Ukoliko je jednom piscu on sam cilj i prevshodna svrsishodnost pisanja, nema ostvarenog dela.
.
Sreli su se Euripid, Molijer, Ibzen i Becket. Šta pričaju? 18
Page
. Nešto mislim da bi izvesno vreme vladala strahovita tišina. Lagano odmeravanje, a zatim bi krenuo razgovor koji bi brzo prešao u galamu, gomilu pitanja, odgovara koji to nisu i potpitanja koji još više udaljavaju od početnog pitanja, no što približavaju odogovoru. Ostali bi stranci jedan drugom, što u osnovi jesu i tako treba da ostane. Njihovo zajedničko vezivno tkivo je stanište u ljudskoj civilizaciji. Tu im je jedino obezbeđena sigurnost trajanja, ali samo u vremenskim distancama u kojima su stvarali. Pa neka ih onda tu gde jesu. . Književni klanovi – avet ili nužnost? . Književni klanovi su avet nužnosti. Klanovi su postali nužnost književnih mediokritetnih aveti koji su, u stvari, uglavnom nekakvi neostvareni biznismeni i tu su da bi nešto ućarili. Sreća je samo što oni postoje, ali ne traju. Njima ne pripada budućnost. . Razmišljate li o smrti? . Retko. Imao sreću da se sviknem na nju. Bojao sam se, sad je i ne primećujem. Ako me uplaši, a plaši me često, ja viknem život i on razjuri to za čas. . U kom dijelu dana najčešće pišete? . Uglavnom nemam neko određeno vreme. . Kome biste oduzeli Nobelovu nagradu za književnost? . Ne znam. Sitan sam ja za te trice, pardon – krupnice. . Vi ste Eckermann, šta pitate Getea? . Probao bih sa pitanjem o Vuku Stefanoviću Karadžiću. Zanimalo bi me da li je prihvatio Vuka kao ličnost ili, na preporuku, kao priređivača jednog grandioznog usmenog stvaralaštva. Probao bih da saznam da li je osetio širinu, da ne kažem skromnost Vukovog obrazovanja. Da li mu se Vuk učinio lako potkupljivim čovekom koji voli slavoljublje, pre svega. To bih pitao.
19
Page
POEZIJA
Džejn Kenjon POMILOVANJE
. . Udvarač . Ležimo leđa uz leđa. Zavesa se podiže i spušta,
kao grudi nekoga ko spava.
Vetar pomera listove javora 20 koji otkrivaju svoju svetlu stranu
Page
okrećući se svi odjednom poput jata riba. Iznenada, shvatam da sam srećna. Mesecima, ovo osećanje se prikradalo i svraćalo na kratko poput stidljivog udvarača. . . Kaputi . Videla sam ga kako izlazi iz bolnice sa ženskim kaputom preko ruke. Jasno je, neće joj trebati više. Naočare za sunce nisu mogle da sakriju njegovo vlažno lice, pometnju. Kao da se ruga, dan je bio lep, blag za decembar. Ipak, zakopčao je kaput i uvezao kapuljaču ispod brade, spremao se za večnu hladnoću. . . Kolačić . Pas je polizao posudu i nagrada mu je kolačić koji mu stavljam u usta kao sveštenik hostiju. Ne mogu da podnesem njegovo lice puno poverenja! Traži hleb, očekuje hleb a ja bih isto tako mogla i kamen da mu dam. . . Sunce i mesec ………………………………………Donaldu Klarku
.
21
Page
Ošamućena i pospana ali ne i utonula u san čujem ćerku svoje slepe cimerke kako joj pomaže da jede: „Šta je to? Tikvica?“ „Ne. Spanać.“ Po povratku sa snimanja mozga, zadremala je uz zvuk sapunice: prevara, amnezija, sumnjivi poslovi, i dugi, beli bolnički hodnici… Ništa tu ne razdvaja život i umetnost. Čujem dve sestre kako šapuću: Gosp. Malkomson je umro. Sat kasnije jedna od njih dolazi da nam kaže da je privatna soba sada slobodna. Sveži prolećni lahor pomera plastičnu zavesu. Ležim zavaljena u novom krevetu i imam viziju duša naslaganih kao krzna pod mojom dušom, koja je bolesna – toliko je teška od tuge da sprečava druge da se uzdignu. Nema raznobojnih cevčica da gmižu ispod prekrivača; imam vitalne znake zdrave žene u ranoj srednjoj dobi. Ne treba ništa da se seče ili ispravlja, uklanja ili menja. Nedelju dana omame. Sunce i mesec uzdižu su se i spuštaju nad malim zatvorenim dvorištem, drvećem… Doktorovo lice se pojavljuje i nestaje u podnožju krveta. Sporo, nezemaljska tuga iščezava. Ponovo u sopstvenoj dnevnoj sobi gledam stolove, stolice i slike sa nečim poput oduševljenja, samo nekako izbledele – kao sa velike visine. Puštam telefon da zvoni; pošta se nagomilala neotvorena na stolu u holu.
.
. 22
Page
Mirenje sa melanholijom Iz dečje sobe . Kad sam se rodila, čekala si iza gomile posteljine u dečjoj sobi, i kad smo bile same, spustila si se ne mene, utiskujući gorčinu praznine u svaku moju poru. I otad me je sve pod ovim nebeskim svodom rastuživalo – čak i žute drvene perlice vrteške iznad moje kolevke. Naučila si me da živim bez zahvalnosti. Upropastila si moj odnos sa bogom: „Ovde smo prosto ne bi li sačekali smrt; zemaljska uživanja su precenjena.“ Samo se činilo da pripadam majci, da živim među kockama i pamučnim potkošuljama; među crvenim limenim kutijama za ručak školskim knjižicama u ružnim, braon futrolama. Već sam bila tvoja – ti anti-potrebo, ti koji obogaljuješ duše. . . Bočice . Elavil, Ludiomil, Doksepin, Norpramin, Prozak, Litijum, Ksanaks, Velbutrin, Parnat, Nardil, Zoloft. One prevučene filmom mirišu na slatko ili nemaju miris; one neprevučene mirišu kao hemijska laboratorija u školi zbog koje sam nekad zadržavala dah. . . Predlog prijatelja
.
23
Page
Ne bi bila toliko depresivna da zaista veruješ u boga. . . Često . Često idem u krevet odmah posle večere što se čini odraslim (mislim, sačekam da padne mrak) kako bih se odgurnula od ogromog bola u nesigurnom brodiću od pruća sna. . . Jednom je bilo svetlo . Jednom, u ranim tridesetim, uvidela sam da sam tačkica svetla u velikoj reci svetlosti koja se valja kroz vreme. Plutala sam sa celom ljudskom porodicom. Bilo nas je svakakvih – onih koji žive, onih koji su umrli, onih koji se još nisu rodili. Nekoliko kratkih trenutatka sam plutala, savršeno mirna, i više nisam mrzela to što postojim. Poput vrane koja namiriše svežu krv došla si i u letu me izvukla iz svetlucajuće reke. „Držim te. Nikada ne dozvolim svojim najdražim da se udave!“ Nakon toga, plakala sam danima. . . Uzdisaj/izdisaj .
Pas me traži dok me ne pronađe gore, legne uz škljocanje
24 kostiju, stavi glavu na moje noge.
Page
Ponekad zvuk njegovog disanja spase mi život – udisaj/izdisaj, udisaj/izdisaj; pauza, dugi uzdah… . . Pomilovanje . Komad sagorelog mesa nosi moju odeću, govori mojim glasom, nesigurno izvršava obaveze, ili uopšte ne. Umorno je od pokušavanja da bude odlučno, umorno preko svake mere. Prešli smo na inhibitore monaminske oksidaze. Celu noć i ceo dan osećam se kao da sam popila šest šoljica kafe, ali bol iznenada staje. Sa čuđenjem i gorčinom nekog koga su pomilovali za zločin koji nije počinio vraćam se braku i prijateljima, ružičasto oivičenom slezu; vraćam se svom stolu, knjigama i stolici. . . Kredo . Farmaceutrska čuda su sad na delu ali verujem, samo trenutno mi je dobro. Nesveti duh, sigurno je, doći će opet. Surov i zao, staviće noge na stočić za kafu, zavaliće se i pretvoriti me u nekog ko neće da priča; nekog ko ne može da spava ili nekog ko ne radi ništa drugo sem što spava; ko ne može da čita ili da pozove za pomoć.
25
Page
Ne mogu ništa da uradim da te sprečim da dođeš. Kad se probudim, još uvek sam s tobom. . . Šumski drozd . Ošamućena nardilom i junskim svetlom budim se u četiri, željno iščekujem prve tonove šumskog drozda. Prijatni vazduh prolazi kroz komarnik zajedno sa divljom, složenom pesmom ptice i ja sam preplavljena zadovoljstvom svakidašnjice. Šta me je to tako strašno mučilo celog života sve to ovog trenutka? Kako samo volim malo srce brzih otkucaja ptice koja peva među velikim javorima; njeno bistro, uverljivo oko. . . Čistina . Pas i ja se probijamo kroz obruč kleke s koje voda kaplje da bismo došli do čistine visoko na brdu gde sam ga pustila s uzice. Izvija se, njuška između čuperaka mahovine; grančice pucaju pod njegovom težinom; prevrće se i trlja vilicu po tlu punom aroma; isplazio je ružičasti jezik. Cele noći kiša je natapala zemlju i sada brdo ispušta uzdah olakšanja, miris tople zemlje… Trska je porasla za čitav palac od juče, paprat se razvila; čak i da pokuša jorgovan pored ambara neće uspeti da ne procveta danas.
26
Page
Čeznula sam sam za nežnim zelenilom proleća, i zovom belogrle laste koji je na granici nepristojnog. Znaš li – otkad si otišao sve što mogu da radim jeste da čekam da mi se vratiš. . . Iznošenje drveta . „Dajte mi svetla!“uzvikuje Hamletov stric dok ubijaju Gonzaga. „Svetla! Svetla!“uzvikuju raštrkane kurtizane. Ovde, kao i u Danskoj, mrak je već u četiri, čak i mesec sija s pola snage. Ukrasi idu u kutiju: srebrni španijel, sa natpisom Moj dragi na ogrlici, iz vremena još dok je majka bila dete u Ilinoisu; drvena marioneta oko kojeg smo se brat i ja tukli, kidajući mu ud po ud. Majka ga je ponovo spojila koncem pred mojim očima, osećala sam se izrodom već sa deset. Više nego oprezna pakovala sam ih, i lampice u vidu zvezda, seljene od jedne kuće do druge, u koferčić od kartona sve tanji. Tik, tik, osušene iglice padaju. Do večere ostao je samo miris jele. Kad je već mrak, nek bude barem ekstravagantan. . . Došlo mi . Uzela sam poslednji prašnjavi komad porcelana iz bureta. Bila je to tvoja posuda za sos,
sa okamenjenom, braon 27
Page
kapljicom sosa još uvek na porcelanskom kljunu. Oplakivala sam te kao nikad do tad. . . Drugačije . Ustala sam iz kreveta i stala na dve jake noge. A moglo je biti i drugačije. Pojela sam pahuljice, mleko, zrelu, savršenu breskvu. A moglo je biti i drugačije. Odvela sam psa uzbrdo do brezove šume. Celo jutro radila sam ono što volim. U podne sam prilegla sa mužem. A moglo je biti i drugačije. Večerali smo zajedno za stolom sa srebrnim svećnjacima. A moglo je biti i drugačije. Spavala u krevetu u sobi sa slikama po zidovima, i planirala da sledeći dan bude isti kao i ovaj. Ali jednog dana, znam, biće drugačije. . . Pronalaženje duge, sede dlake . Ribam veliki drveni patos u kuhinji ponavljajući pokrete svih žena koje su živele u ovoj kući pre mene. I kad nađem dugu, sedu dlaku
kako pluta u kofi 28 čini mi se, svoj život sam dodala njihovim.
Page
. . Teška letnja kiša . Trava u polju je polegla i na mestima izgleda kao da je velika, sada odsutna životinja, prošla sinoć tuda. Trava za seno će se uspraviti ako bude suvo. Nedostaješ mi uporno, bolno. Nema tvojih bučnih ulazaka ili izlazaka, vrata koja se snažno klate na šarkama, ili tvojih nesvesnih uzdaha dok čitaš nešto tužno, poput pisama Henri Adamsa iz Japana gde je otputao kada je Klover umrla. Sve što ima cvet povija se na kiši: beli irisi, crveni božuri; mak sa svojim crnim i tajanstvenim centrom leži rasut svuda po travnjaku. . . Košulja . Košulja mu dodiruje vrat i gladi mu leđa. Spušta mu se niz bokove. Čak ide i ispod njegovog kaiša – u pantalone. Blago košulji. Prevod: Danijela Jovanović .
Ervin Jahić DA MI JE NAPISATI KITAB
.
29
. Page
. Mezar . Tratinčice, maslačci Proljetna bosanska trava I konvoj raštrkanih bubamara Vrlo živa situacija Življa nego u komšiluku mezarskom Diše tvoj grob . . Susret . Došao sam iz oluje Miru da me podučiš Dugo sam odgađao susret Aida je posve ozbiljno rekla Da tvoj mezar pjeva Svaki treptaj naših očiju Primijetio si U to ne sumnjam . . Svega se sjećam . U mom davnom životu nije bilo bosonogih dječaka i nesita svijeta Oskudice svjetla i izraubane metafizike sreće Svinjskih glavuša i seoske idile Lopta je bila okrugla ko i danas, tata je bio bolestan Sestra nježna a brat nekako uznosit, s nepravom ili pravom svejedno Livadica moga dječaštva bi zaista livadicom Tek u nešto grota kamenih odmaralo se sunce Majka je strogo kontrolirala sve naše putanje
Kako je znala, kako su joj dopuštale prilike
I živci 30
Page
Moja majka Bolji svijet mi je pod njezinim nogama . Otpor je opravdan . U demokratskim društvima Kad murja procijeni da mafijaši na vlasti Žeđaju krv Tuče sprijeda i straga Osamljene i društvene, zaposlene i besposlene One koji po cijelu noć ševe i one kruha i jeba Gladne, introverte, ekstroverte i ribare Kuhare, profesore i one iz umjetničkih zanimanja Vole najrađe udariti po neopreznim vozačima i Portirima, poštarima i bolničkim sestrama Udaraju pendrecima, šipkama i svime što im se Nađe pri ruci Cipelare malu i sasvim malu djecu Groze ih kršitelji javnog reda i mira Sva ona bagaža koja traži plaću Sva ona sila razbojnika koji nemaju djeci za marendu Svi oni skotovi koji bi rušili demokratski poredak U nedemokratska vremena Tamna od loše vibre i besperspektivnosti Policija imaše ideološki monopol A sad joj je po cijenu opstanka Udariti na odsustvo društvene vrline I razračunati s neprincipijelnom Sabotažom korporativno-monetarne vizije . . Da mi je napisati kitab .
Nurudinovu knjigu da mi je napisati I Ervinovu
31
Page
Podvojenu dakako, ali za umjetnost na plodan način A mučnu itekako Da zna svijet kakvo mu je srce Da zna kako smo se ljuto zaigrali Da mi je napisati točnu knjigu Ni na jednom mjestu da popustim pred predodžbama I dobrim ukusom Da mi je napisati knjigu koja će mi raditi o glavi Da, takve knjige jedino su istinite Jedino one mogu izreći onaj višak sporni Jedino one zaslužuju sav naš prezir . . I tome slično . Nemam ni koncepciju vrta, ni koncepciju Snova. Nemam ništa od strukture ma koliko Mi nužna bila. Jučer je otišao jedan moj davnašnji Prijatelj. Suza. Šutnja. I tako. Ovrha na ovrhu. Zovu me da putujem, a nemam Za duhana. Pitam ko Šaban malog puža da mi Svoju kuću proda. On mi odgovara: Otkud tebi, Druže, para? Oduvijek sam htio Šabana u svom stihu. Oduvijek. Dinko Telećan KANYAKUMARI
. . javor za Stradivarija . Stradivarijev nećak iz Kreševa piše stricu: koje ću stablo javorovo izabrati? Stradivari iz Cremone nećaku piše: ono deblo moraš naći koje samo se za život izborilo, ne javor u šumi javorovoj, 32
nego stablo u šumi miješanoj, Page
na litici visokoj, u surovim uvjetima izrasli javor, jer to je pravi javor, taj ima snagu, toliku snagu da će jednom nakon mnogo gluhoće i nakon mnogih odustajanja i u jednoj pjesmi zazvučati . . rosna . kad je vidokrug more kiše a djelokrug mlaka u slivniku od utapanja spašavam misao na rosu na rajčici u zemlji čijim rubom kročiš u predvečerje rublje noseći . . leptirova . ispod svjetiljke mori me ugasivost samo njezina još jedna besana govorit će još samo plameni jezici kojima će nekoliko plodnih nesanica izaći u susret . . nakon
.
živjet ćemo na otocima 33
i pozdravljati se veslima Page
sitno će nam biti brojat ćemo praviti katalog smočnice i uredno plaćati grobarine i ušutkavati budale koje uporno popravljaju brodove i naručuju smolu da se ponovo otisnu bez straha od provale vode od upale od prekida programa . . nad Pazinskom jamom . ako nad bezdanom se spotakneš onda padaš zauvijek; nad ponorom je drugačije – dno je dohvatno a ima i nastavak: jezero pod gradom i tok koji te izbaci na neku obalu i produži ti bijeg i to je on ovdje dolje koji gleda te očima od crne magle o tako studen i okat abyssus abyssum invocat prođe tako vrijeme prijetnje budu smješnije rasporediš oči po liticama skutriš se u Hiži od besid i od besida gradiš hiže tada s ponorom bivaš blizak tada ste sve bliže i bliže već ste kao prst i nokat jer abyssus abyssum invocat i tražiš toplinu ovdje gore na sigurnom izmjerenom terenu nalaziš podlogu stopalima obuvaš ih u šlape kao par smrznutih životinja prstima iznalaziš oslonce tople ali spasonosni tu nisu ni svila damast ni brokat
34
Page
jer abyssus abyssum invocat i prođe još vremena udomaćiš se i zahvaljuješ što primio te još jedan prostor što uvezao te u sebe i štiti te od onog što slutio nije Jules Verne i toplije je ali ne bi te izbavilo iz tog onog ni da se utopliš u kući na trokat jer abyssus abyssum invocat i onda krv hoćeš krvlju potvrditi biti stamen krušan nadponoran i sjetiš se da dvojica su na kraju Bog i vino a tu je teran vjeran što ga čedno danju kušat možeš a noć kad nad Jamom se zgusne i lokat jer abyssus abyssum invocat ………………………………………………….Pazin, ožujak/travanj 2013. . . Kanyakumari . tako si me nježno zaskočila da sam mislio da ostajem isti a rukovala si maljem od lunarne alge: prvo si skršila razloge za put i povratak pa razloge uopće, pa putokaze, svježe obojene čamce za spašavanje, ništavnu poputbinu, navike umišljenog nomada, pa si me umočila u kipuće more, posušila me potom, prostrla po otpacima, okrenula mi glavu prema suncu što se ljubi s mjesecom, gurnula mi šaku u želudac i iz njega iščupala skulpturu ljubećeg para
koju je kiselina skašila u nešto smiješno i onda si rekla: nema te nema ničeg što mislio si da jesi 35
Page
ima samo posude koja može biti samo zlatna u koju smije se uliti mlijeko snježne lavice . . treći dan . treći dan na novom mjestu – kad znaš gdje riža nije prekuhana gdje u sumrak valja smotati duhan kamo vodi onaj puteljak uz jezero gdje će na tom puteljku majmuni banuti pred tebe koji prodavač drži najzreliju papaju koje su terase navečer prebučne kako radi koja slavina u kupaonici na koju brojku navinuti ventilator u sobi i kad si već drugi put razmislio o tome kako bi bilo živjeti ovdje ovdje gdje ko da baš onaj treći dan se odvija – tada je pravi čas da nastaviš put ako te nešto ondje nije bacilo u zanos ili baš onda ako jest . …………………………………………Anuradhapura, Šri Lanka, 3. veljače 2014. . . što bih volio . volio bih se zvati Bik koji sjedi volio bih živjeti na mostu a ne pod njim volio bih biti boddhisattva volio bih provesti sedam godina u Kapadokiji volio bih navodnjavati crvenu rižu volio bih od svih klecala načiniti letjelicu za sve volio bih obnoviti Rabelaisov samostan volio bih se kotrljati uzbrdo volio bih pretvoriti Pentagon u cvjećarnicu volio bih si usaditi srce od neprevarljiva kristala volio bih imati četvrto oko volio bih da me voli djevojka iz Aragona
volio bih staviti lava u džep 36 ali mogu i bez toga
Page
. . Spinoza . I na kraju – brusiti svoje leće. I nijedna riječ razumljena, življena, I nema žala zbog tog. Kao ni zbog izopćenja. Ime u imenicima, manji krug u većem. I sreća u cjelovu, u jeci, odrazu, Stazi na kojoj pognuta se sjena kreće. . . posljednje životinje . stotinu mišjih srdaca kuca uglas dvjesto mrtvih albatrosa cjenka se sa sakupljačima perja tristo ćaknutih čiuaua polaže zakletvu Velikom psu četiristo jarebica čerupa se oko invalidske mirovine petsto ježeva prodaje svoje tijelo za zdjelu ječma šesto stonoga naručuje štikle po mjeri sedamsto bijelih lavova počinje postojati odlukom suda osamsto mrava čilo naseljava čipove devetsto je ptica od kojih obzor je vrlo siv hiljadu je načina da se ne bude živ . . prema ružmarinu . ali imaju tu sjenu, tu sjenu te oči taj tren kraj jezera koje sjaji to što se vješa o crne grane da sjaji da odagna misao na garež, na sjenu to, baš to, taj prst koji stremi visoko, u pregibima ima sjenu, tu sjenu
i kad uranja i kad izranja i kad sniva i kad pritiska crno dugme na nj pada svjetlo, jezersko svjetlo 37
koje grli, ne htijući, tu sjenu, tu sjenu Page
kojoj ribe se čude kojoj riblje oči se čude i sjena onda pristaje biti postaja pričin i ukras u oku crne ribe koja ne zna koja ni izdaleka ne zna za ružmarin . . bis to bih opet to kad riječ se otisne u svoju slobodu kad se kumulus rascijepi bez napora znaš ono kad začas se podigne šator rastvori tijelo popiša granica napne stakleni luk ili kad izgori se u spoju a ostane sve pokloni se lomno vjedro u koje sve stane a i kad osvanem pred tobom pomalo zvjezdolik s pladnjem punim podrumnog praha e to bih opet još samo jednom . . žica . obruč se steže kruzi se sužavaju kamere se pale bodlje su bolje od žice koju prsti na sedefu ugađaju s drugima a žileti su još bolji od bodlji nećete ovamo preko nećete u naš podskup u naš obranjeni brlog
preko rijeke preko smeđe međe povučene žiletom sa zajedničkog tržišta
38
Page
jelen se zapleo u žici i pogled mu se gasi dok se crvèni snijeg i gotovo nitko osim njega snijega na granici obruč se steže pogled se koči oblaci promiču bez zapreke . ……………………………………………….Evropa, ljeto/jesen 2015.
Dalibor Pejić PISMA POŠTARU
. . njena pesma ovaj prvi stih zapravo je četvrti ona je u njemu ne znam zašto ali ona voli četvrti stih zato je on prvi no često, kada ga ja napišem ona izađe iz njega i pređe u neki drugi na primer šesti kaže dosadno joj u prvom koji je četvrti pa bi malo da vrcka po šestom koji je treći ja se naravno pobunim jer u šestom stihu nešto sasvim drugo piše a ne treće i ne šesto ni deseto (lupim šakom o sto) pita me: jesi li siguran? pa zatrepće očima ceo svet se obrne ali ne naglavce ni tumbe nego ti iz glave izrastu noge onako uvis! pa hodaš po onome što romantici zovu nebom i naravno, kažem: nisam siguran! 39
Page
(a kako bih i bio kad ne znam po čemu… hodam ni da l’ ustvari hodam ili eto… letim) e tad ja počnem da žvrljam prežvrljam i prvi i četvrti i šesti stih sve stihove prežvrljam pa stanem i gledam il ako ćemo iskreno – ne gledam nego blenem ko začaran ona hoda izmedju prežvrljanih redova i zamisli! – piše novu pesmu mojom rukom, mojim mastilom mojim razrogačenim očima, piše… e sad… da si ti pesnik (i da je poznaješ) šipak bi pesmu napisao, a da nije o njoj . . brod . gledam u reku u reku gledam gledam kako biva tokom plovi brod al ne plovi rekom već mojim pogledom a nekim tuđim okom na brodu putnici plove plovom da l’ rekom il mojim pogledom il nekim trećim okom ne briga ih! oni plove plove plove plove pod svojim krovom jedan me ugleda ja zaplovih njegovim pogledom drugi me ugleda ja zaplovih njegovim pogledom treći me ugleda ja zaplovih njegovim pogledom i eto me
gledam sebe – plovim na sve strane 40 i ne briga me
Page
gde reka i brod otploviše al me briga gde mene odvukoše gde to odoh u kakve predele sad, kad već ne vidim brod no ga zamišljam i putnici me davno zagubili tražim se i nešto domišljam gde bih to mogao biti? i zašto bih? . . gost . oteto otetom gost od šume oteto šumom raspeto raspetilo se na prstima hoda raspametilo se čelom u zid udara oteto otetom gost gostuje krišom a viče ko Majakovski da peva riče iz nedara niče otima svest gostinska soba prazna praznuje gost gostuje praznina ni tamo ni ‘vamo a čuje se – klopara ko da je nema – klopara otima svest . . zaćutite . zaćutite kada vam misao vrela
u naručju plišanom krvari 41 teška od bodeža i zlohude mesečine
Page
kada je pritisnu nekakvi beskućni duvari i gurnu u zagrljaj beskonačne tmine zaćutite kada nema istine i kada isti ja il isti ti u očima plane kad vode u rekama postanu slane i preslane a obale kamene beže nekuda van obale negde a ko zna gde zaćutite izjutra kad se smrkava i naveče kad sviće zaćutite u knjigama kad reč urliče na tačku i druge znake interpunkcije zaćutite u krčmama kraj suvih usana na kojima vetrovi gaje crvene ljiljane uvenule od priče . . stih . sastrugav’ sa dlanova stih da živi ……………………..da igra …………………………………da sni da gologlav a glavat daljinom se ceri prav! al eto ga… na’eren sav iz praznih očiju viri pokojnik isceren tlapnja ga umiri u neživot skri dlanovi bride raskrvavljeni plješću dativ noć se k’o more peni postaje stih zbog toga na nebu – zvezde! tek kad padnu – šeširi! pa ko još može iždžigljat do njih niko!
niko do gologlavi stih 42 sad…
Page
nu braćo, streljajte! evo gologlav i tih… stoji! naklapajte naklopite se se naklonite… oklopite oklopnite da tlapi dok vri i tako ispari k’o da ga vetar berberin sa naših duša skreso no opet, da l’ ruka mu zadršće krv!… na duši ko neki ožiljak seo ko na presto . . pismo zelenom poštaru . nijedna rupa nije dovoljna da sakrije prazninu ni reka kada prekine svoj tok ili krene natraške ni asfalt kada proklija i uvije se oko kičme ni mesec kada mu izrastu rogovi i proburazi ti grudi ni zrno u kome pronađeš suštinu nijedna rupa nije dovoljna da sakrije prazninu a kada senke postanu tako hranjive da iz njih busenom niče trava i kada ozeleni sve ono što zeleno jeste i sunce i more i drveće i ptice i tvoja divno zelena glava kada ozelene priče i ova zelena koverta prepuna zelenih reči kada ozeleni i tvoja uniforma i Dostojevski i Kjerkegor i Niče ti tada ipak ponesi ovo zeleno pismo u svojoj zelenoj torbi svojim zelenim koracima i spusti ga u prvo sanduče koje zeleno nije tu stanuje ono zrno koje nas možda i sakrije
3
. 4
Page
Zoran Pešić Sigma KAKO JE SVE POVEZANO U VREMENU
. . . Reka koja protiče kroz grad . Reka koja protiče kroz grad nije ona ista koja iz njega izlazi, ne možeš da prepoznaš tu reku, obale su bez šminke i ravnih zidova, samo bezbrižni pecaroš zna gde se dede večernji kej prepun šetača, i da zagrljaj mostova popušta već iza okuke posle ševara, posle ponad vode smorenih vrba, nije ista reka, premudri je to rekao pre mnogo vekova, ne ponavlja se voda u tami i voda koju šamara letnje sunce, Sena u koju je skočio veliki pesnik razlikuje se od Sene otežale za gorko beznađe utopljenika, kriva je bez krivice, nema više nevinost nehajne vode, i setio sam se da ni Dunav nije isti kod Stare Palanke od kad se Sava Matao nije vratio, Sava Matao divan snažan mladić koji je preplivavao ko od šale tamo gde je Dunav najširi, nije se vratio prevaren sopstvenom snagom, opčinjen plavetnilom ponad vode koje i danas spasavaju ekolozi, reka ne oprašta nametnutu sudbinu reke koja oduzima dah, nikome ne oprašta, jer reka koja se vrpolji na peskovitoj obali i miluje prstiće zaigranoj devojčici, uz koficu i lopatica, nije ona ista koja preskače obale, kojoj divljaju talasi preko nezaštićenog žita, premudri nije rekao da reka pred našim očima nije ona koja se vrtloži u našim snovima, a znao sam za tu reku koja je tekla iz jednog sna u drugi, tajanstveno preskačući budne obale, čiji nemir i mesečinu svakako pre mnogo godina, pre mnogo godina… . . Dick Laurent je mrtav . Dick Laurent je mrtav. Gde sam to ja? Gde se to budim? Noć je neprolazna, a sve sam stvari pogubio negde usput, i
mokra je trava, mesečina kao staklo seče senke u nepovrat, i glas mi je izgubljen, a tišina naduta nada, da pukne grana 44 pod nogama, nevidljivi potok da zažubori šturo kao čegrtaljka,
Page
i lete neke spodobe, iznad zvezda crna im krila odsecaju pozadinu vasione, sve je to izvan straha, nepojmljivo, užas je proneveren za sva vremena koja su se stekla do ovog trenutka, i neće se uzdići od sada do poslednjeg otkucaja kvarka, niz ulicu kotrlja se vetar od dahova mačaka koje sanjaju, nema nikoga da pokaže izlaz, put je takav da na njemu zauvek ostajem sam. Reka pred našim očima nije ona koja se vrtloži u našim snovima, žalosno je: put je reka, a reka je put, nema krvi na mojim rukama, a nema oproštaja za reči koje nisam izgovorio, nisam stvorio male, šarene, umiljate, u pravo vreme, ne, kada ona već zaboravi da je sreća još uvek moguća, ona koja je meni ljubav, kojoj sam mogao biti ljubav, da perje leti samo ako udahneš duboko, izdahneš, i ljuljuškajući usporeno klizi niz strmine vazduha . . Trkač . Ovo je pesma o onom koji je odlučio da trči, ne, nije onaj autističan, nije ni onaj koji je doneo vest o pobedi, pa onda umro, ovaj što je odlučio da trči nije kao oni što trče parkovima zbog zdravlja, ili da nekog bar u životu sretnu ujutru kad san neće na oči, nije, on ne reklamira patike, ni sportsku opremu, mada i to može, neka vajda u svemu što radimo postoji, ovo nije o onima što trče za slavu, što hoće da budu najbrži na svetu, zlatne medalje, televizijski prenosi, o, ne, on trči sam, zamisli ovako, nema nikoga – a on trči, zašto ne stane kad nema nikoga, može da se popne na breg i da posmatra panoramu, to zna da bude prijatno, osećaš se kraljevski iznad sveta i veka, ne, on ne pripada toj sojti, nije od onih koji veruju da ih u svakom trenutku neko gleda, nije od onih koji trče da bi dokazali svoju veru da jesu gledani, mora nekog da ima tamo gore, ili u nama, ili sa strane, koji uključuje štopericu, koji isključuje štopericu, koji upoređuje rezultate i dodeljuje nam prvo mesto, ovaj što trči ne veruje da to ima smisla, svako zna na koju će stranu, a on je izgubljen, ubrzano dišeš, znoj te obliva, nespokoj, trnci i pretnja, pitamo se da li je vredno napisati pesmu, čitati pesmu, o onome koji je odlučio da trči, i trči, jadan,
nije da ne trči, trudi se, nije to trčanje epskih razmera, 45 nema ni lirike, ova pesma nema ni jedne rime,
Page
ali opet, osećamo da nam je žao toga što trči uzalud, zašto nije odlučio da vesla, ili da peva, ili da pravi kiflice sa sirom, ovako ne znamo gde da ga svrstamo, nema cilja, nema svrhe, šta ćemo mi da radimo, ovako zbunjeni njegovom pojavom, možda da sklopimo knjigu na ovom mestu i razmislimo, dobro, razmislimo . . Posmatrač . Traže nov ugao gledanja, nezadovoljni što im ova pozicija donosi samo mutne slike, neizvesna očitavanja, (navijači, ratovi, anđeli, tamna materija) nema cilja, nema svrhe, šta ćemo mi da radimo, ovako zbunjeni, šta je krivo, to što su predaleko, kao od smrti Sokartove, šta se tu sad može, ili kao od nove zvezde čija svetlost svedoči da je milijardu godina već razneta preko pustoši, tu se tek ništa ne može, onda šta je krivo, to što su preblizu i čuju neprijatano lomljenje mesa boksera koji trpi udarce protivnika, njegove kapljice znoja prskaju im u oči, nepodnošljiv je smrad očaja onog koji gubi, nepodnošljiv je i zverski smrad onoga koji pobeđuje, ili to što su preblizu i čuju zastrašujući urlik tigra u cirkusu, bolja su ona mesta u sredini šatre, preglednije je, deluje bezopasnije, a onaj što zavlači glavu u čeljust, šta s njim, to mu je posao, on je specijalista, on zna kako treba sa zverima, to je samo stvar precizne rutine, uvek se pronađe olakšavajuća okolnost, baš kao za one neutralne posmatrače u Africi koji razdvajaju zavađena plemena koja se kolju za šaku dijamanata koju će u bescenje prodati dalekim pokroviteljima, zaštitnicima oružja i slave, olakšavajuća okolnost i za one u modernim ratovima na tlu Evrope, koliko je tek tu nemoguće naći pomirljivu tačku gledišta, nekoliko hiljada mrtvih, to nije ništa, ginuli su milioni u dvadesetom veku, pa šta, a možda je reč o tome, vi kao to ne znate i ja vam toprv otvaram oči, što za nov ugao gledanja treba mnogo para, kao za nameštenu utakmicu posle koje profitiraju kladioničari, još su popularniji namešteni slobodni izbori, o bože sačuvaj me nezavisnih komisija, ili je bolje te pare potrošiti kao za CERN i dokazati Božiju česticu, o svetlosti, raskošna predivna svetlosti, ti li si kriva za ovu neizdržljivu Hajzenbergovu muku neodređenosti, za ljubav i smrt, za razlivenost predela kroz šoferšajbnu automobila na kiši kojem brisači sporo klikću na desno, na levo, na desno, na levo, na desno, na levo
.
. 46
Page
Dan od koga nisam ništa očekivao . Dan od koga nisam ništa očekivao, običan dan, dan bez zapleta, kulminacije, epiloga, nikakav u ponavljanju istih verzija sebe samog, prošao je dan, i uprkos svih čudesa svemira koji vrti svoje galaksije, iskričavih tajni u dubinama atoma, i platana koji senkama svojim čuvaju opuštenost šetača u parku, krvotok je miran i srce umereno odmerava ritam vremena, kako je sve povezano u vremenu, zamislio sam, kada se vratim kući, skuvam čaj, popijem čaj, i legnem da prespavam ostatak večnosti o svetlosti, raskošna predivna svetlosti, tužna li si kada nisi gledana, kada nikog nema, ko tada čuva mir vulkanskih stena, ko se spušta niz glatke glečere, u neznanju, vrtlog prašine daleke planete bestidno se zamajava praznim pustinjama, o svetlosti, usamljena, tada, ko te spominje, ko ti veliča dugin spektar, o svetlosti, tada, samo ogledalo božije gluposti . . Plave senke . Plave senke, senke plave, grad je poplaveo, prečasni propoveda da je bog plav, dizajn izmišljen da jednostavnost pobedi fraktalne šume, prečasni laže, nikada nije video boga, niko ne može da ga vidi, malo je oko, mala je duša, nema gde da se smesti ni njegov osmeh, nema mesta ni za našu malenu ljubav, nema za našu majušnu nadu, kamoli za apsolut koji podešava stvarnost, čelične mostove, utemeljuje očaj između galaksija, prečasni se kune da nema greške u dizajnu, da to što govori ne govori on sam, da to gugl prevodi aramejski, sa oblaka na oblak, možda je pastva previše mlaka da se pobuni, ali sreća je relativna stvar, i trpljenje nema granica. .
.
Podzemne vode 47
Page
. Pitoma zver ispod stena spava, da smo u bajci pesnik bi napisao: uspavani zmaj sklupčan oko svog ohladnelog srca miruje, nema greške u dizajnu, bezbrižni smo dok majsko sunce vida našu tugu, dok nam pogled ne privuče bunar iza kuće i odande potmula tišina, pretnja koja se prikrada, čvrsto tlo leži na vodi, opominje da hodimo smerno, da radost razgovora izvlači vedro bistrog fluida u kojem posle hladimo pivo . . Sabri Hamiti `85
. . . Uspomena . I. . kiša zamuti pogled žuta prijateljica u kišnom danu u livadu zagazi osuši travu prolunja planinom punom zmija rijeku hramljući prelazi kiša zakloni pogled draga pobježe na kraj svijeta mokra pognuta zgnječena u oluji bijele kuće ledena nevjesta isisa joj blagost kiša udara koso zalutala dragana kreće se kao sjenka pogled se pretvori u čežnju
.
48 II
Page
. pada kiša dvadeset godina kiša ne pada zaključao sam se katancem dosade .. . BAJKA . I. . vile se spuštaju do samog izvora lice peru mažu grebu teče rijeka krvi poljubac se ne da ukrasti nikad i nikad od okrvavljenih ljepotica svo cvijeće izgubi boju vile pričaju bajke u svijetu ne krade se poljubac drhteći vidjeh djevojku kako ubija sebe cure peru ruke lice miju za puno zdravlja u svijetu još teče rijeka krvi . II. . on stoji kraj izvora . . 1985 . Ovo je godina moje srednjovječnosti imaću dvije više od 33 i mnogo manje od stotinu Moram se liječiti od grjehova
dugog življenja nad gomilom
Kao roditelj neću da gledam više 49
Page
kako umiru lijepa djeca kukavnihroditelja usamljena S obje noge ulazim u starost Ovo je godina moje srednjovječnosti dostavlja mi bestidno račune i ljubavi i mržnje i poraza ko voli život i u produžetku treba mu najmanje stotinu godina da vidi život četiri pokoljenja Da vidi što je muka a da izdrži Godina 1985. dolazi poslije 1984. . . Majčino Lice . Kako da imam Majčino Lice Kad ona nakon sumraka stiže I krade mi san iz očiju? Traži da obučem pantalone iz đetinjstva Da zapjevam pjesmu o zubu očnjaku Da stavim šešir na jedno oko U ustima blagoslov: srećan ti put! Kako da nađem Majčino Lice Kada upalim svijetlo Ona se udalji i ćuti? Tražim joj zagrljaj Pročitam joj gluvu knjigu Rominjam joj riječi suzama pogled u očnim dupljama. Kako da Majčino Lice Na zid ispred sebe stavim Dal’ Mrtva priroda ovako nastaje. Spominje oca, braću, sestre Kaže da mi se osjeća iz usta Jer bore već mi poružnjaju čelo Već tri godine redom neprestano. Kako da imam Majčino Lice
Kad ona nakon sumraka stiže I krade mi san iz očiju?
50
Page
Oplijevi mi svježu travu s groba Otkrij živo meso Zemlje Molitvu veži za usne kao cvijet Ne zaboravi zanat pisanja. Kako zaboraviti Majčino Lice? Pružam gole ruke prema nebu, Nebo je praznina. Bježi mi s očiju, čuvaj me u srcu! Prevod: Qazim Muja
PROZA
Sonja Atanasijević JA, NEZRELA DUŠA
.
.
…..Ništa osim broja 365 nisam mogao poneti na „onaj svet“, tako da sam tamo stigao takoreći 51 go, k’o od majke rođen, što zvuči ironično, jer od rođenja, u stvari, ne beše ništa. Moj zemaljski
Page
život trajao je svega četiri meseca. A počeo je gotovo veličanstveno – od čina strasti u toploj sobi, jedne kasne jeseni, dok je besno zavijala košava, poput raspomamljene zveri, vejao gusti sneg i uzbuđeno stenjali prozori, čina u kojem se behu sudarili ljubav i bol od silnih briga koje tada demonskom snagom behu zaposele duše mojih roditelja. A onda, po izlivanju semena u utrobu moje majke, desio se munjevit, vrhunski odabir gena, koji je nešto kasnije udeljena mi Svest pozdravila s radošću, od koje sam nekoliko dana treperio u Posudi (tako mi, embrinoni, zovemo materice) – shvativši da mi se sprema jedan veliki i lep život. …..Dok mi je telašce tako vibriralo, moja majka se po čitav dan držala za stomak, zabrinuta za mene, samo sam joj još ja falio sa svojim problemima – smatrala je da sam u velikoj nevolji. Kao da joj je stomak bio priključen u struju. Kada se prvog dana moje vibracije vratila sa posla, uletevši u stan, plačnim, skoro paničnim glasom počela je da opisuje svoje stanje mom ocu, bacila je tašnu na fotelju, izula čizme i zavalila se u trosed, podigavši otečene noge na tabure. Onda je, iznenada, zbog stanjenih nerava tih meseci, prasnula u smeh, a ukućani razmeniše zbunjene poglede. Ona nastavi da se grohotom smeje, stežući stomak, je l’ te beba golica? pitala je moja sestra, oprezno se primakavši majci koja čas plače, čas se smeje… Eh, moji lepi, bezbrižni zemaljski dani! Do vrha napunjeni svetlošću, ne samo nebeskom, već i onom koja se širila iz aura mojih roditelja, moje sestre i mog bratića. Od primanja Svesti beše prošlo tek nekoliko nedelja, tada me još nisu morile crne misli, još sam uživao u Posudi, čak i fizički, kao zbrinuta, nahranjena ribica u akvarijumu, uživao sam i u svom smešnom telašcetu, a o putovanjima, sada već Moje svesti, da i ne govorim. …..Taj broj 365, sa plastične narukvice na ruci moje majke, dok leži u bolničkom krevetu, za koji se iz sopstvene nemoći, komično i cinično založila organizacija za borbu protiv abortusa „Ne diraj život“, smatrajući da kao i rođene bebe, i one nerođene zaslužuju broj na ruci svoje majke, barem toliko – dotle se beše otišlo u borbi za poštovanje različitosti – bio je poslednja informacija koju je moja svest uskladištila, pre nego što će se odvojiti od tela i nastaviti svoj autonomni put ka konačnom Prebivalištu. Taj put će naravno trajati mnogo duže nego put onih rođenih, pa umrlih na Zemlji, ali ne žalim se. Spreman sam na sva iskušenja koja čekaju moju nezrelu dušu i siguran sam da ću svoje svetlosno telo sačuvati i stići na cilj. A onda, kad se smirim i predam svim čarima Prebivališta, kad se napijem svetlosti, nagledam boja, naslušam apsolutne tišine, ali i najprijatnijih melodija, kad proniknem u sve tajne svemira, onda ću valjda i sam sebi odgovoriti na pitanje jesam li pogrešio ili nisam. Ukoliko mi to tamo uopšte i bude važno. …..Ali, pre toga moram da ispričam priču. …..Moja majka nije bila ta koja me je eliminisala, pretpostavljam da je to već jasno. Bila je to moja sopstvena odluka, jednostavno sam odustao od Ponude. Inače, tu reč „eliminisala“, moram priznati, preuzeo sam iz studije fizičara dr N.V. sa Univerziteta u B. o svesnosti embriona. Čovek je genije, ali je u naučnim krugovima njegov rad prošao nezapaženo, ako se ne računa podrška koju mu je dalo nekoliko neoteozofa. Svet teško prihvata ono što ne razume. Inače, članak o njemu pročitao sam na netu, naravno, očima svoje majke. Nisam mogao da verujem do koje mere je profesor N.V. bio pronicljiv i prozreo – nas embrione. …..Gospodo, sa Zemlje, baš kako i tvrdi ovaj naučnik, mi, embrioni, zaista opštimo sa svešću majke! Prikopčani na sistem, raspolažemo sopstvenom i njenom svešću što, kako reče ovaj profesor, obrazuje grandioznu, jedinstvenu embrionsku svest. Sve nam je na dlanu, majčin život, njena prošlost, povremeno i njena budućnost, i budućnost uopšte, njeno svesno i nesvesno – zamislite kakav je to lavirint! A ja sam, eto, ipak odustao, posle četiri meseca. Naravno, fizički nisam upoznao svoje roditelje, ni sestru i brata, ali za tih nekoliko meseci vožnje kroz lavirint, prema mehanizmu koji je i dr. N.V. opisao, sve informacije, pa i one o njima, uredno sam iskopirao u svoje svetlosno jaje, i po odvajanju od zemaljskog staništa, poneo na put ka
Prebivalištu. Iz kosmičkog ugla gledano, dragi Zemljani, ja sam u prednosti u odnosu na svoju 52 familiju, stekavši trajnu svest o njima, dok sam njih lišio svesti o sebi samom. Naravno, biću
Page
uskraćen za iskustvo zemaljskog života, ali šta mogu, povratka nema. …..Moja odluka nije bila nepromišljena. Dobro sam izvagao razloge za i protiv rođenja, a uz pomoć udeljene mi inteligencije i intuicije, kao i slobodnih ulaza u kanale zajedničkog nesvesnog (koji se s rođenjem zatvore), još sam mogao prilično jasno videti i budućnost. I nisam se pokajao, barem za sada, ja, nezrela duša. …..Naravno da se vi, ljudi, možete zapitati, pa dobro, ako tako jedan po jedan embrion počne da odustaje od života koji mu je dat, svet će nestati! Dozvolite mi da na ovom mestu zamislim društvance od nekoliko sredovečih gospođa sa slamnatim šeširima, u nekoj letnjoj bašti s finim, prošaranim hladom. Mnogo su mi nešto razmaženi ti embrioni, mogla bi da kaže jedna od njih, mašući lepezom. Razmaženi, nego šta! dodaće druga. Malo im se nešto ne dopadne, oni se nadure i ne rode se! Da im ne smeta možda ozonska rupa, globalno zagrevanje, kao da nama ne smeta! Terorizam, ratovi, migranti, robotizacija, otuđenje! To ti je, draga moja, kukavičluk, ništa drugo, reći će prva. Još ako naprave i nekakvo udruženje za zaštitu prava, mislim, prava da se ne rode, eto ti propasti sveta! Pa, dobro, možda i treba da propadne, kažem gospođama. Šalim se, naravno, ko sam ja da sudim o svetu? …..Međutim, izgledi za propast sveta koji bismo uzrokavali upravo mi, embrioni, čini mi se, ipak su zanemarivi. Nismo ni mi svi isti, kao što ni ljudi nisu isti. Ne dobiju svi isti kvalitet svesti, mislim na širinu i dubinu, nekima se dodeli tek osnovna predstava o svetu koji osećaju čulima majke, neki dobiju mnogo više, još nisam pronikao u kriterijume Raspodele, a nemojte ni previše očekivati od mene, tek sam se odvojio. Naravno, različiti su i genetski materijali, ali kod onih kod kojih se objedini inteligencija, intuicija i široka, jedinstvena embrionska svest, što sam prepoznao u svom slučaju, izvinite zbog neskromnosti, onda nastanu embrionska čuda! tvrdi ovaj fizičar. Ali, oni su retki, ne brinite, nema ih mnogo. Ne znači ni da su to obavezno budući genijalci, ukoliko se opredele za život, zato što ih embrionska svest po rođenju napušta. Ipak, prema ovom naučniku, zbog tendencije rasta prosečne inteligencije, pre svega, tehničke, koji je brži od opadanja intuitivnih potencijala, a koje za posledicu ima smanjenje socijalne inteligencije, može se očekivati da će u budućnosti biti više natprosečno samosvesnih embriona – koji vide više i dalje. Ne znam šta će oni odlučiti po pitanju zemaljskog života, ali, ja sam, eto, odustao. A ono što me je odmah po izlasku iz aure utešilo, dok sam u svom belom čamčiću grabio put Svetlosti, jeste – da mi je Bog oprostio. …..Evo priče.
Almin Kaplan PUTOPIS NERASANJANIM PREDJELIMA
. . .
*
53
Page
…..Kao da je neko vrisnuo, poljanom se prolomio pljusak i iznebušene glave su provirile kroz otvorene prozore. Sasvim neočekivano, kao kad ženi prije termina pukne vodenjak, puklo je nebo u avgustu, i polja su se počela skupljati u doticaju s kišom. Kao jež kad ga dirneš… …..Poneka glava, obično ženska, ispred kuća unosi obuću ili sa štrika haljine. Kao da izbjegava udar groma, to radi brzo, trčeći na cik – cak. A vjetar u nepristojnim naletima kosu joj baca u lice, ili podiže suknju u visine. …..U kućama sjede očevi i u podnožju njihovih tijela sinovi. Kroz prozor se uvlači miris zemlje, i miješa se sa osjećajem sigurnosti koji daje krov na četiri vode. Osim tišine i pljuska kiše, čuje se i kako otac, s vremena na vrijeme, zadovoljno zijevne. …..Kasnije, kad sunce ponovo pokaže svoje sjajno lice, polja i šume se rašire. Iz njihovih utroba, kao iz vlažnih prostorija, pohrli memla. Ruku raširenih hvata nam se oko vratova i mi padamo ničice na koljena. I neko tad kaže: Omorina.
* …..Put se pruža preko polja i zalazi za šumu koja se nalazi u drugom planu nikad uhvaćene fotografije. Polje je okićeno vinogradima i voćnjacima. Nađe se tu i pokoja gruda neobrađene zemlje. Na toj livadi, njiše se izblijedjela trava, padajući vlatima ničice, čas pred istokom, čas pred zapadom. …..Okolo, poput čipke koju je heklala domaćica kako bi prekratila vrijeme između dva okretanja hljeba u rerni, polje obrubljuju kuće. Čine se nestvarnim i zalutali putnik, dok ih gleda, pomišlja da su to čardaci ni na nebu ni na zemlji. Ispred kuća nema stabala – sela su oglođane kosti. …..Ponekad poljskim putem prođe automobil. Kreće se poput prebijene mačke, ostavljajući za sobom trag od prašine, koju je od poljske zemlje izmrvilo vrijeme. …..Desi se i da u nekom od voćnjaka padne prezrela voćka. Zvuk pretakanje života u smrt ispari prije nego ga uhvati nečija ušna školjka. Na zemlji, pod voćkom, opali plodovi podsjećaju na žigove kakvim se označava stoka – i svjedoče o životu koji okolo tuhinja. …..A nebom, sunce puže s lijeva na desno… …..Poput psa… . * …..Čobanica u bičalj ogrnuta ispade iz šume kao gloginja. Iz grudi joj srce navalilo van, pa joj dojka poigrava kao vrata u koja se zalijeće hrmpalija da oslobodi djevojku koja ga ne voli. Donose joj vode, ne bi li oslobodila istinu o vuku koji je uz ivicu smrti pritjerao njeno stado. Umivaju je i njene bore pod pritiskom ruku nestaju u bljedilu zategnute kože. Riječi koje izgovara uranjaju duboko ispod čujnosti onih koji nestrpljivo čekaju da čuju kako je tamo gdje se dotiču život i smrt.
…..Muške glave su već uzjahale puške dvocijevke. Na čelu s domaćinom, oprezno se preslaguju kroz pejzaž od drače, prema šumi od hrasta. Žamore o ljubavi i svoje metalne 54
Page
ljubimce usmjeravaju u svim pravcima. Na taj način cijepaju atome azota i izgone strah iz zraka koji je poprimio nijansu sive. …..Domaćin šuti i svojom lovačkom puškom diriguje tom malom kompozicijom, koja bi zasigurno mogla ponijeti naziv „nocturno“, kada bi nekome palo na pamet estetizirati hajku na nikad viđenog vuka. Iz domaćinovih pokreta hajkači crpe sigurnost, pa mu laskaju tako što s vremena na vrijeme i oni šute. …..I kad su na domak hrastove šume, negdje iz pejsaža, počinje da zvoni zvono oko Galinovog vrata. Ovce, oko svog zvonara, uz tu melodiju, otkidaju glave cvjetovima koje još nije progutao mrak. Vuka nema i još pritom, vješto je zametnuo trag. Preostaje im jedino napunjene puške ispaliti u zrak. I tu hajci biva kraj. …..A sutra će izbrojati ovcu koju je pojeo vuk. …..Ili već istopio mrak. . * …..Ljudi se skupili ispod šatora. Pjevaju i igraju. Iz grla pjevačevog, k’o iz vrča vinovog, prolijevaju se riječi.Danas majko ženiš sina svoga… …..Zveckaju noževi i čaše. I krezubi starci se smješe dok glođu kosti bravlje. Djeca se prskaju promućkanom coca-colom. I jedan svat svojoj djevojci međunoge gura svoj kažiprst. Mračne kulise nosaju nevidljivi zrikavci. …..Ima i onih što plaču. Iz sebe rakiju izgone na oči i zgužvanim riječima dozivlju svoje mrtve. Svoje udate djevojke. Svoje heroje. Svoju tugu procjeđuju kroz masne krpe. …..Dvojica su se posvađali. Prijete jedan drugom puškama lovačkim. Pičkama majčinim. I zemljom crnom. …..Ponekad na sve to padne kiša. I mlada bude bijela i tiha. Kao neotopljena grudva snijega u uglu šatora. .
* …..Ićeš pravo, pa ćeš kraj onog okrajka, skrenut desno. Taćeš, viđet, groblje – ono mora da ti ostane sljeve strane. Kako budeš išo, daj se više duvarini, jer brdo je puno zmijurina. Ako te ljudino ujede – seruma ti nema prije Mostara! A ko bi te i vozio!? E ja, kad prođeš groblje, doćeš pred jednu kuću – tačnije pred kuću Grge Perića. Ako budeš ožednio, a hoćeš, jer ima do tamo popoć, slobodno svrni i išti. U Grge se još iz bukare pije, i taj ti voli kad mu se svrati. A onda ćeš putem nastaviti pravo – sve dok ti se ne ukaže jedna velika ledina. (Na toj sam ti se ledini, ljudino, valjo sa Šemsom T. Ima tome i pedeset godina. Ako se bolje zagledaš, viđet ćeš, đe je na tom mjestu, i dan-danas, povaljana trava.) E kad tu ledinu prođeš, odmah ćeš viđet to što tražiš.
.
55
* Page
…..Nejasna je granica između krša i zemlje. Šiljato kamenje djeluje poput ožiljka na njenom licu, a zemlja je oprhla koža. Tamo gdje je iz zemlje izrasla trava, izgleda kao da je taj dio lica, prekrila brada. Tamo gdje su izrasle voćke, imaš osjećaj da su to ustvari čuperci kose. Bunari su oči, presahle… …..Vinogradi su rajferšluzi na haljinama ženskim. Kad otrgneš bobu, haljina se raskopčava, i sva crvena pada… Tada su brda dojke i mali Bog s krila svoje majke sisa mlijeko bijelo. . * …..Jesen je i sunce zalazi za brdo. Kroz hrastovo granje, u šumu, prodiru sunčeve zrake – kao bodeži u tijelo. Zrakom plešu bube i svako malo se sa grane otkine, i u šumsku stelju kao u jorgan padne žir. To bude tup zvuk i onome ko ga čuje, dođe kao da mu je sam Bog nešto jako povjerljivo šapnuo na uho. Tada čitavo tijelo preplavi osjećaj blaženstva i ti se streseš. …..Kako se na laganom povjetarcu komeša hrastovo lišće, tako se svjetlost razuzdaje po nutrini šume. Zmije svijetlosti plešu i šuma se kikoće ptičjim pjevom. Kao djevojka kad joj staviš ruku u njedra. . * …..Ja druge žene dirn’o nisam. U nju sam se zagled’o još u mejetefu. Šta nam je moglo biti, možda osam, ja l’ devet godina. Viđali bi se za ovcama, ja l’ za kravama. Ili ako bi se trefili na bunaru. Mina bila stidna i samo bi predase gledala, a ja bi k’o nešto i zborio. Ne mogu se više sjetiti o čemu sam tada mislio i govorio. Jesam se vala boj’o da je k’o drugi ne zaišće. Taka su to vremena bila, begenišeš đevojku, i spremiš babu da ti je dovede. Nije se tu puno gledalo, svaka kuća bi jedva dočekala da se riješi bar jednih usta. Gledalo se jes’ samo koje si vjere, nikom nije bilo pravo da se muslimani i vlasi miješaju – ni jednim ni drugim. Elem, ja sam ti ček’o da malo uzrastemo i da se ženim, a pritom k’o kakvo pašče pratio da je ko prije mene ne jamije. I da ti ne duljim, sve je prošlo kako sam zamislio, nisu se vala ni malo njezini bunili, a i đe bi, puna ih kuća bila. Rodila mi troje đece i nikad mi nije rekla tamo se. Nisam vala ni ja njoj. Slagali se koda smo brat i sestra. Ma ne bi se tako ni oni slagali. Ali eto, opet čo’jek ne može kako on hoće, već kako neko drugi hoće. A ko je taj drugi, ko to zna, more bit šejtan, a more bit Bog tako šćeo. U njoj k’o da nešto puče. Tako mi je rekla – da je osjetila kako je u njoj nešto puklo. Oćerali je u Stolac, pa odmah za Mostar. I nije ti se više ni vraćala. Za dva dana dođe Ć. i reče da je umrla. A meni ni danas nije jasno, šta je u njoj moglo puknuti. I kako ja ništa nisam čuo. .
Adin Ljuca ČETVRTO DIJETE IZ ČETVRTOG
BRAKA
56 .
Page
.
Moj djed Avdo bio je četvrto dijete iz četvrtog braka. Njegov otac Ferhat, moj pradjed, živio je sto trinaest godina. Bio je zaptija nad čaušima, što je bila neka vrsta šefa žandara za turskog vakta. Pradjed se u Olovo doselio odnekud iz Sandžaka. Ustvari, prebjegao je. Jedni tvrde da je pobjegao od krvne osvete. Moguće je da je u službi ili van službe, iz nužde ili opake naravi nekog ubio. Moguće. Drugi opet kažu da je, kako je kopnilo Tursko carstvo, bježao iz graničnih krajeva iz kojih su kršćani protjerivali „Turke“ i usput prisvajali njihovu imovinu. I to je moguće. Jedino što imaju zajedničko ove dvije sasvim različite priče je strah – pradjed je pred nekim ili nečim pobjegao u Bosnu. Moj djed Avdo, četvrto dijete iz četvrtog braka, rodio se 1906. godine u Olovu. O njegovom djetinjstvu i mladosti ama baš ništa ne znam. Krajem dvadesetih se oženio. Djedovu ženu, moju nenu, zvali smo majka. Energično je odbijala izraze kao nena ili stara majka. Uostalom, nisu joj ni pristajali. Bila je iz dobrostojeće familije, razmažena i emancipovana ljepotica. Kao djevojka s maglajskim folklornim društvom nastupala je u Olovu. Djedu je trenutačno zavrtila mozak. Ali i on se njoj svidio: upravo se bio vratio s odsluženja vojnog roka iz Beograda gdje je bio u kraljevoj gardi. A zna se kakvi su se momci slali u kraljevu gardu. Ubrzo su se vjenčali. Tridesete im se rodio prvi sin, trideset i druge – drugi, moj otac, četrdesete – treći. Djed je imao han u kojem su se dva jagnjeta dnevno okretala na ražnju, što znači da mu je posao išao od ruke. Nakon šestoaprilskog bombardiranja Beograda, nabrzinu i budzašto prodao je han i kuću i iz Olova prebjegao za tazbinom u Maglaj. Što je malo dalje od istočne Bosne. Malo ali dovoljno. A ko zna šta se za Drugog rata događalo u istočnoj Bosni – zna da je uradio dobro. Moj djed je bio handžija, kafedžija i konobar. A umjeće posluživanja lako se prenosi iz mjesta u mjesto. S ušteđevinom i uz pomoć tazbine u Maglaju se brzo snašo, kupio kuću, otvorio kafanu. U maglajskoj zavjetrini je predeverao Drugi svjetski rat. Služio je svoje nove sugrađane, okupatore i domaće izdajnike a lijekove i hranu redovno slao u partizane. I informacije. Balkanske kafane su uvijek radile na principu ispovjedaonice. A rade i danas. Djed je umro prije nego što sam krenuo u školu, njegove priče ne pamtim. Na žalost! Jer ko bi to mogao znati više priča od jednog balkanskog handžije i kafedžije?! Nema tog njujorškog psihologa kojem se ispovijedilo više ljudi nego nekome ko je proveo život iza šanka balkanske kafane. Otac mi je pričao da je jednom bio kod djeda u kafani kad se pojavio šef gradske policije. A ko je za okupacije radio kao šef kolaborantske policije vjerovatno nije nikad u životu imao nekakvih moralnih dilema. Nešto je naručio i počeo se žaliti kako mora preko mosta u čaršiju do apoteke po nekakve lijekove. Djed mu je rekao: „Samo ti sjedi, i popij s mirom. Poslat ćemo mi malog.“ Zovnuo je oca, dali su mu recept i mali je otišao. Kad je bio na sredini mosta, začuo je avion. Skamenio se od straha. Na suprotnom kraju mosta, od čaršije, stajala su dva njemačka vojnika. Vidjeli su da se dijete ukočilo od straha a bilo im je jasno da će saveznički avion gađati baš most. Drugog cilja u gradu nije ni moglo biti. Pritrčali su ocu, zgrabili ga svaki ispod jedne miške i tako dotrčali na drugi kraj mosta. Bacili se na zemlju i štitili ga svojim tijelima. Strašna zemlja! Kod nas nikad nije bilo lako shvatiti ko koga i zbog čega ubija ili spašava. Kod nas se nikad nije znalo ni ko pije ni ko plaća. A opet se uvijek sve znalo. Nekad se događalo da je djed morao s posla otići ranije kući. Ključeve od kafane ostavljao je gostima. Sami sebi su sipali i
plaćali. Posljednji bi zaključao kafanu i odnio djedu ključeve. Nena koja mi je to ispričala, zaključila je: „Nikad se nije dogodilo da neko nije platio!“
57
Page
Djed je pomagao partizanima. Kad je napokon došlo oslobođenje i partizani ušli u grad, na trgu na čaršiji oko logorske vatre se igralo kolo. U kolu je naravno bila i nena. Ko nije doživio završetak makar jednog svjetskog rata ne može ni zamisliti o kakvoj sreći je riječ. Iz lica im je isijavala radost i obasjavao ih je plamen. Plamen od knjiga koje su gorjele. Bili su to udžbenici izbačeni kroz školski prozor. Tih ratnih godina udžbenici su izlazili s portretom poglavnika Ante Pavelića na prvoj strani. Ali bilo kako bilo, knjigama je mjesto u bibliotekama i školama a ne u vatri, upravo da bi se moglo upoređivati i ispitivati kakav uticaj na školski program ima portret s prve strane. Moj djed Avdo, četvrto dijete iz četvrtog braka, imao je tri brata a nije imao nijedne sestre. Polubraće je imao još više ali nije imao nijedne polusestre. Za vrijeme rata nena je rodila četvrtog, a nakon rata i petog sina. Djed je bio očajan. Rekao joj je: „Dosta je više. Kad bi ih rodila i stotinu – bilo bi sve samo muško!“ Djed je htio kćerku što je čista anomalija za te dijelove Balkana gdje se kćerkama roditelji do danas obraćaju sa sine. „Kad nam se rodio prvi unuk“, pričala mi je nena, „Avdo je rekao: Ništa drugo nismo mogli ni očekivati!“ Već se bio pomirio sa sudbinom kad se dogodilo čudo: rodila mu se unuka, prva curica u njegovoj lozi nakon valjda stotinu godina. Djed se dotjerao. Otišao u novoizgrađeni gradski hotel. I ko je tad htio popiti i pojesti – mogao je šta je htio jer je djed dva dana i dvije noći sve redom čašćavao. Dok je djed bio živ njegovu unuku niko nije smio poprijeko pogledati. Djedove priče ne pamtim, bio sam isuviše mlad ali pamtim nekoliko slika. Na primjer, kako u prugastoj pidžami istrčava na verandu i dovikuje za nenom: „Tifo, Tifo… nemoj zaboraviti džigericu za mačka.“ Ili kako je, opet u prugastoj pidžami, ležao ispod jorgana sa cvjetnim dezenom, i kako se, kad sam ušao, pridigao i ispod jastuka vadio bombone. Ne pamtim mnogo toga. Kakav je djed bio vidjelo se i po neni koja ga je nadživjela dvadeset i pet godina. Nena se ponašala kao da je bila kakva princeza ili grofica. A tako su se prema njoj ponašala i sva petorica sinova. Tako ih je djed naučio. Ujutro bi joj neko iznio ležaljku u baštu. A onda su joj po čitav dan prenosili ležaljku sa sunca u hlad ili iz hlada na sunce. I samo što bi našli odgovarajuće mjesto sunce bi se pomjerilo. Moj djed Avdo, četvrto dijete iz četvrtog braka, poticao je iz loze koja se iz generacije u generaciju pomjerala iz mjesta u mjesto, da se više ne zna ni odakle ni kuda su krenuli. Došli su sa istoka i kao da su išli za suncem. Ali ma koliko išli uvijek bi ih usput uhvatila noć. .
Božo Koprivica BELEŠKA, KLJUČAONICA
. . . …..Neka u ovom zapisu bude jedna reč iz prve beleške. Evo, reč lađa. Zaboraviću na zadatak. Živeli smo u gradu N. Na uglu Karađorđeve i Vardarske. U kući porodice Mrav. Pročitao sam pre neku godinu u Zabavniku, ili mi je to rekao Ljubiša Ristić, da mravi ne spavaju. Onda sam
58 i ja majstorski kandidat za mrava. Da sam znao za taj podatak kad sam pisao kratku
Page
autobiografiju za knjigu Volej i sluh kako bih samo paradu napravio. Mravi radnici, valjaoci lopte, mravi žeteoci, mravi knjigovođe, mravi ratnici, mravi čuvari, mravi ubice, mravi lenjivci, mravi… Spava li mravlja kraljica? Možda svi mravi na svetu budni sanjaju isti san. Šta radim ja u tom snu? Meterlink je sigurno znao da mravi ne spavaju, ali se te strane iz njegove knjige o mravima ne sećam. …..A gde je lađa? …..Imali smo na mansardi tri sobe, kao tri vagona. U prve dve sobe prozori su bili na krovu. Ili, o nebo, nebo, uvek ću te sniti. Ti nikad nećeš sasvim oslepeti. U trećoj sobi, pročelju kuće, bila su dva prozora, koja gledaju na ulicu. U toj sobi spavao sam sa bratom, najčešće sam. Putuje moja soba kao lađa. Buđenje. Jutro. Padaju krupne pahulje snega. …..Iz sna na put. …..Ispod nas je plovila kafana „Zeta“. Otad u meni lađe plove i more u moje oči navire. A zašto dvaput lađa? Pa da krenem na put do prve sobe. U toj sobi spavao je Đorđije na sećiji. Došao na dva dana iz sanatorijuma „Brezovik“. Tuberkuloza, jektika je žderala, već nekoliko godina, njegova pluća. U prvoj sobi bio je šporet na drva, bilo je toplije. Rano je ostario taj lep, stasit čovek. Rođen na Crnom Kuku, Banjani, došao nekud u moj život iz Persije ili Avganistana. Iz Persije su ostale još samo crne oči – žeravice i groznica u suhom rebru. …..Otvaram prva vrata, kod drugih nešto me zaustavilo. Telo se samo od sebe savilo do ključaonice. Zorka je pripila usne na Đorđijeve usne. Poljubac kao voda drhtaše bez vetra. Ovo je trebalo da bude beleška od stotinak reči. Ali nisam taj majstor. Nikad nisam otvorio druga vrata. A poljubac traje ceo život. …..Kad pomislim na kadar kroz ključaonicu, setim se Ulcinja. U tom gradu živeli su nekoliko godina pred onaj rat za oslobođenje od okupatora. U Ulcinju sam bio jedan jedini put i čuo njihov krilat miris. Ili kako cjelov, cjelov u objesti lovi. Za sve te njihove godine u Ulcinju, vladalo je proleće. …..Je li stid Zorku i Đorđija što sam ispričao ovo… Ne znam. Je li mene stid. Ne znam. Jeste. Da me nije stid, zašto onda ona priča o lađi i mravima. Sami su Zorka i Đorđije bili u sobi kad je umro. Znam, vidim da ga je poljubila u ruku na grudima, i u ruku koja visi niz krevet. Sklopila mu oči i poljubila ga u oči. Rekla mi je da je htela da skoči sa terase. Peti kat. Lepa duga terasa duž celog sprata sa crno-belim kvadratima. Kao kod Vermera. Zorkin život posle, još sedam godina, bio je taj let sa terase. …..Već se spustila noć. Bio sam sâm na mansardi. Sedeo sam na jednoj klupi, opkoračivši. Otvorila je vrata neka žena iz komšiluka, ne sećam se više njenog lica, gledala me, i neka duga tišina između nas. Je li umro Đorđije. Ona se okrenula i zatvorila vrata. Crni prišt raste u mom sedlu. …..Umoran sam. …..Možeš, možeš, grcaj… …..Samo duša osvetljena kao stara crkva zna da ćemo umreti u proleće. Đorđije je umro u proleće, u aprilu 1962. godine. Đorđijev i Zorkin grob je u senci jedne crkve, stare oko dvesta
godina, sa kamenim pločama na krovu. Oko njihove humke, kad retko dođem, počne da buja trava kao na grobu ptice. Usne se miču… Nisam više nikad u životu pogledao kroz ključaonicu.
59
Page
ESEJ
Laura Barna NOVO VREME U EKSCENTRIČNOM PROSTORU
…..Arhitektura je jedina umetnost u koju čovek fizički ulazi, kroz nju se kreće slobodno ili
bojažljivo kao kroz sopstvene unutarnje sobe, u njoj diše, voli, misli, stvara…, kraj nje prolazi 60 s gađenjem, ravnodušnošću ili strasno opijen. S njom strada, ali od nje i strada. Kuća je sinonim
Page
za blagostanje i spokoj – praslikovni modus materice. Zato je čovek bez krova nad glavom, čovek ucenjen životom. A nova, moderna arhitektura – odraz nove stvarnosti. → …..Ogledalo. …..Prvi put, prema Habermasu, za neko arhitektonsko delo upotrebljen je termin moderno još u V veku da bi se ozvaničila hrišćanska nadgradnja paganističkih temelja. I ponavljao se kad god bi se kristalisala svest o novom razdoblju koje je pratila nova, avangardna umetnost. Senzacionalno odstupanje ali i suprotstavljanje starom, konzervativnom i predvidljivom principu moglo bi se pojednostavljeno shvatiti kao moderno, ipak u kontinuitetu jer „moderna“ arhitektura nije izraz niti etiketa samo jedne epohe. Ona ima svoj evolutivni i morfološki proces, dosledan kroz istoriju umetnosti kao poruka jedne civilizacije. Iako tek od izumitelja originalnih arhitektonskih sistema: Le Korbizijea, Gropijusa i Franka Lojda Rajta počinje odlučnije tretiranje prostora i spontaniji odnos prema njegovoj primeni, ali i hrabrost u izražavanju zamisli i želja – arhitekte i poručioca. …..Šta je – novo? Moderno – u arhitekturi? Novo i moderno često su pogrešno uslovno povezani, i iz navike prihvatanja podrazumevaju jedno drugo, s očekivanim ishodom – ekscentričnost. I Partenon devičanske boginje Atine 435. godine pre nove ere zbunjujuće neuravnoteženo izdizao se i popunjavao prostor atinskog Akropolja, naočigled zadivljenih pogleda smrtnika. I verovalo se da je kao takav mogao biti samo delo bogova, nikako čoveka. …..Teško je zamisliti savremenog arhitektu koji bi, pa i po izričitoj narudžbini, danas sagradio građevinu poput Partenona, preuzevši svesno i rizično ulogu Boga, čak ni ako je svrstavan u ekscentrike. Ili obrnuto, jednog takvog ekscentričnog poručioca. …..Svaki ahritektonski pravac nastao je kao posledica okolnosti koje dato vreme sabira, individualnih ili kolektivnih potreba i prilagodljivog senzibiliteta jedinke, na podsticaj mesta koje pamti i premeće prethodne stilove, navike i tradiciju, uz primenu tehnoloških inovacija, ali i novih građevinskih materijala. Što može biti i ogledalo epohe. A ne dešava li se katkad da nam se baš i ne dopada ono što u ogledalu vidimo? …..„Umetnik je čovek, i on sâm je priroda, delić prirode u vladavini prirode“, reči su smelog izazivača Lepog – slikara Pola Klea. Zaposedanjem i preobražavanjem određenog prostora neminovno se uništava njegova lepota, odnosno narušava originalnost stvaranjem novog – unikata, kao „druge prirode“. A potreba za funkcionalnim ovladavanjem i upravljanjem prostorom je zamka, ovoga puta – napuklog ogledala. Svaki pogled na njega donosi drugačiju sliku i odražava se na osoben način, od slučaja do slučaja, od pojedinca do pojedinca. Lepota je razbijena na fragmente, koji tek kohezijom gradivnih znakova i simbola održavaju celinu, ipak – kopiju. I svako sledeće preinačavanje, ispošćuje lepotu, stvarajući kopije kopija. …..Da li je novo organizovano i prilagođeno vreme, a koje je gustinom znakovnih elemenata idejno sabijeno u ekscentričnom prostoru u arhitektonski objekat, ono što nas zapravo iritira i onemogućava lako prihvatanje, razlaz između utilitarnog i forme, javnim rušenjem „mita funkcije“ jer u sebi sadrži elemente apstraktnog i zbunjujućeg, pa i iritirajućeg? A nepoznavanje ili površno poznavanje nas uvek drži na dovoljnoj distanci i izaziva konfliktna osećanja: zavidljivost i divljenje istovremeno, upravo onih koji su deo planifikovanog prostora. Složeno projektovanje građevina kontradiktornim površinama, ali ne i proizvoljno segmentiranje po principu nasumičnog nizanja i raspoređivanja formi, proizvodi sasvim precizno utvrđen novi svet – utvrdu modernog. …..Neretko se modernoj arhitekturi zamera da je isuviše ekscentrična, provokativna bez pokrića, bez pretenzija na „uzvišeno“, do ogoljenosti svedena na ravne linije, namerno i grubo očišćena od ornamenata, ukazujući time na apsurdnost njihova postojanja, tj. tretirajući ih kao beskorisan ogrtač satkan od laža i paralaža, ali na koje se ipak iz već iskrivljene navike pozivamo kada razmišljamo i kalkulišemo o umetnosti ili definišemo pojedinačni umetnički
pravac. 61 …..Konstruktivnim procesom, koji se odvija pod sadejstvom mašte, znanja, umeća, iskustva i
Page
kulturnog dometa arhitekte na otetom prostoru, i omalovažavanjem svesti o trošenju ograničenih zemljinih resursa, namenski i namerno sravnjenom i pripremljenom za preinačavanje u „drugu prirodu“ ili „novi unikat“, te klijenta s konkretnim željama a koji neretko nastupa i sa perverznim zahtevima i stremljenjem ka prestižu, često previđajući pa i potcenjujući potrebe korisnika, otvorena je putanja ka novoj estetici kruga ili zatvorene igre – estetici novog vremena u ekscentričnom prostoru.
Milan Garić PJESMA KAO OBRAĆANJE DRUGOM, POEZIJA KAO OD-GOVOR DRUGOG
. . ………………………………………………………………………….Čitajući Živorada Nedeljkovića, pjesnika pažnje, .…………………………………………………………………………prirodne, primordijalne, neizrecive molitve duše …..Živorad Nedeljković nije žurio da se javi kao pjesnik; strpljivo je sačekao da to najprije postane, da se kao pjesnik poetički utemelji i poetski ukorijeni. Prvu knjigu poezije objavio je u tridesetdrugoj, ni prerano, kao što to obično čine oni koji pjesnike oponašaju, ni prekasno, kao oni, slučajevi za sebe, koji dugo, predugo sumnjaju u svoje pravo i poziv da budu pjesnici i da se kao pjesnici predstave – nego onda kada je, očitim radom dara ali i darom rada, artikulisao svoj, samosvojan i samosvjestan, autentičan pjesnički glas, tih i razborit a opet dovoljno snažan i magičan da predestinira čitav jedan pjesnički put. Danas je, nakon četvrt vijeka i deset objavljenih knjiga poezije, sasvim izvjesno da je objavljujući svoju prvu knjigu, tim tihim, sabranim glasom objavio i svoju odluku da taj pjesnički put prođe kao svoj životni put. Jednom ćemo, uvjereni smo, ne samo kao biobibliografsku činjenicu navoditi da je tu odluku donio i cijelim bićem stao iza nje u punoj ljudskoj zrelosti i snazi kad trezven čovjek gubi i posljednje naivne iluzije i nastavlja živjeti bez njih, ali i da se to dogodilo i događalo na kraju prošlog vijeka, baš nekako u vrijeme kada svoje životne i pjesničke račune testamentarno, tonom svojevrsne oporuke svode Vasko Popa, Aleksandar Ristović, Ivan V. Lalić i Jovan Hristić. To, uvijek već prevremeno, svođenje računa, ubrzano je, čini se, ne samo neumitnošću sudbine i ne samo ovim dobom što, apokaliptičnih tonova i znakova puno, toliko bezglavo juri da nema vremena za osvrtanje, da nema vremena za posljedice, nego i našim nacionalnim, istorijskim udesom koji traje i koji se tako produbljuje. Još uvijek nedovoljno pročitane, potpuno različite, a opet nekako slične, na svoj poetski način svevideće, te pjesničke oporuke nisu iza – nego ispred nas. Ako smo ih i pročitali, ako smo ih doživjeli i utoliko razumjeli, čak i ako smo nastavili poetičkim i poetskim putem na kojem su ti pjesnici stali,
pokušali slijediti mjeru koju su ti pjesnici zadali, mi još nismo iz te mjere i tih pjesničkih zavještanja književno kritički pročitali i analitički osvijetlili ovo oskudno (pjesničko) vrijeme i svoje egzistencijalne, kulturne i duhovne izglede u njemu. Daleko od očiju javnosti, učinila je 62
to za nas poezija, učinili su to i čine, čitaju i osvjetljavaju i odatle znakove ovog (pjesničkog) Page
vremena, osvjetljavaju tako i ovo vrijeme, samo neki pjesnici – Živorad Nedeljković prije svih. Utoliko je on istinski nasljednik ovih velikih (srpskih) pjesnika, pjesnik s većim pravom na to povlašteno mjesto od njihovih direktnih nastavljača. …..Nedeljković pripada onoj najvjerodostojnijoj, nama danas u suštini najzanimljivijoj vrsti pjesnika, onih cijelim bićem posvećenih poeziji, potpuno predanih pitanju njene biti, njene zagonetne supstancije, njenog porijekla i nastajanja, granica i smisla, kao životnom, egzistencijalnom i esencijalnom pitanju – onom pitanju čiji je razlog i zalog samo postojanje. Nije to neko, ovo ili ono, praktično ili metafizičko pitanje koje postavljamo i odgovaramo na njega od prilike do prilike i s vremena na vrijeme, to je ono pitanje koje neprestano postavljamo i neprestano na njega odgovaramo našim unutrašnjim glasom skrivenim iza našeg govora i ćutanja, daleko u nama. Pjesnici su oni koji taj unutrašnji glas, to diskurzivnim jezikom neizrecivo, prvo i posljednje, granično egzistencijalno pitanje-odgovor dovode do riječi, do autorefleksivne pjesničke riječi, obnavljajući tako i preporođujući samu riječ, pročišćavajući jezik plemena, kolektivno upamćeni unutrašnji glas našeg opstajanja i postojanja samog, pokazujući da ipak pjesnički stanuje čovjek na ovoj Zemlji, otkrivajući i pokazujući da ne postoji ni jedna čestica života koja ne sadrži poeziju i da nakon Orfeja poezija nastaje i iz same poezije, otkrivajući nam i pokazujući tako poetičnost, panpoetičnost i metapanpoetičnost samoga svijeta. Pjevati, izricati neizrecivo, dovodeći svoj unutrašnji glas do riječi dovoditi tu meta-pan-poetičnost do nas, odavno već nije samo „stvar“ naše najdublje duhovne potrebe, našeg urođenog, bogomdanog dara, nego i dara i rada predaje, baštinjenja pjesništva, govora same poezije ali i slijeđenja pjesmotvoračkih iskustava, vještina i umijeća istinskih majstora pjesničke umjetnosti. Nedeljkoviću su posebno bliski oni veliki majstori koji umiju u isti mah pro-govoriti iz same biti pjesničke tradicije i pisati potpuno autentične, proživljene pjesme. S nekima od njih Nedeljković (se) razgovara i pominje ih u svojim pjesmama. Nisu to, kako bi se, na prvo čitanje njegovih pjesama, dalo pomisliti i kako se obično misli, samo majstori magijskog verizma nego prevashodno oni posvećenici kojima su bit pjesništva i same poezije postali pjesničko pitanje, oni koji su odazivajući se na to pitanje krenuli jedinim pravim, zbiljskim i smislenim, svojim putem i, iskušavajući i ponešto od muke i magije prvobitnog imenovanja i oslovljavanja stvari, došli do svog, nad-ličnog, sa svojim unutrašnjim glasom usklađenog, pjesničkog izraza i poja, do žive veze sa ontološkim i orfičkim izvorom večite svežine sveta. Među tim pjesnicima Nedeljkoviću su najbliži oni majstori koji pokazuju da ne postoji ništa od čega ne bi mogla napraviti pjesma, da ne postoji niti jedna mala stvar od koje ne bi mogla stvoriti velika poezija. I sam Nedeljković je takav majstor. A kada je neko uistinu majstor onda govoriti o bliskostima ne znači zaobilazno supozicionirati o uticajima nego ukazivati na onu zagonetnu, najbližu, suštinsku srodnost, na istovremenu suštinsku (poetičku) sličnost i suštinsku (poetsku) različitost među nekim pjesnicima, među majstorima. Nije svaka pjesnička srodnost, nije svaka peetička sličnost, bliskost i veza suštinska, životno važna i utoliko sudbonosna i za poeziju jednog jezika, a ne samo za neki, ovaj i onaj, komparativni „slučaj“. Među pjesnicima sa kojima ga je književna „kritika, s pokrićem, dovodila u poetičku vezu (Jovan Hristić, Borislav Radović i Aleksandar Ristović – pre drugih)“, suštinska je, mada bi se, spolja gledano, moglo učiniti drugačije, Nedeljkovićeva sudbinska, pjesničkim vremenom određena, poetička veza sa jednim od njih. …..Nigdje u našem jeziku bit pjesništva i poezije nije tako minuciozno, tako podrobno i pomno, raznovrsno i raznostrano pjesnički ispitana, postavljena kao životno važno pjesničko i bitno egzistencijalno pitanje, kao u poeziji Borislava Radovića, pjesnika kojem u mnogo čemu, od
ontološke utemeljenosti i recentnosti njegove poetike do nepatvorenosti pjesmotvoračkog majstorstva i bićevitosti pjesničke tvorevine, nema premca među savremenim srpskim pjesnicima, i pored toga što su nas neki od njih obimnije, i na prvi pogled obilnije, izdašnije 63 darovali. To introspektivno pitanje poezije koje Hajdeger najprije prisvaja od pjesnika a onda
Page
ga pjesnicima stavlja u najpreču zadaću, Radović postavlja u njegovom izvornom, da tako kažemo, čistopoetskom obliku, u onom originalnom, malarmeovskom (mislimo prije svega na dugotrajne odjeke Malarmeovog Igitura u modernoj francuskoj poeziji čujne u Radovićevim knjigama iz šezdesetih i sedamdestih godina prošlog vijeka, naročito u svojevrsnom triptihu Maina, Bratstvo po nesanici i Opisi, gesla ) poetičkom ključu, i daje na njega dva različita pjesnička odgovora: prvi na koji upućuju te pjesničke knjige kojih se, uprkos tome što spadaju u najdublje i najviše domete tadašnje srpske i južnoslovenske druge moderne, ne samo prećutno, prestrogo odriče, i drugi koji daju njegove Pesme 1971-1981, knjiga koju pjesnik piše, koju dopisuje, proširuje i dopunjuje iznutra, sve do danas. Ma šta o tome u svojoj est- etičkoj skrupuloznosti i čistunstvu sam Radović mislio, drugi odgovor prvi ne poništava nego ga u prevazilaženju (Aufheben) čuva, nalazi se s njim u svojevrsnom jedinstvu u kome se ti odgovori muđusobno artikulišu, nadopunjuju i dodatno osmišljavaju. Upravo je, međutim, taj drugi i drugačiji, egzistencijalno iskušani i utoliko lični pjesnički odgovor dat tako da ga doživljavamo kao svoj i kao naš, upravo je način na koji je taj upitno-otkrivajući odgovor dat, ono što povezuje ne samo poetocentrične pjesničke svjetove Borislava Radovića i Živorada Nedeljkovića, nego i na jedan paradigmatičan, metafizički i stvaran način veže dva razdoblja savremene (srpske) poezije, jedno koje se, izgleda, završava i drugo koje, čini se, počinje, jedno (uz sav unutrašnji otpor što ga prema uopštavanjima takve vrste, čak i kada dolaze iz prve ruke, imamo) modernističo, kasnomodernističko i (post)modernističko, koje se opet, kao toliko puta, izgleda završava, i drugo koje se – nakon šarenog vakuuma postmoderne, nakon svakojakih pomodarskih pokušaja prevladavanja svega i svačega (a naročito onoga do čega se u pravilu nije ni došlo), pa i same poezije – javlja. Tom drugom i drugačijem Radovićevom pjesničkom odgovoru, toj knjizi objavljenoj nakon pjesnikovog trinaestogodišnjeg ćutanja, prethodilo je svojevrsno obraćenje, promjena u samoj osi, metabola u samoj biti i biću Radovićevog poetocentričnog pjesničkog svijeta, u srcu same pjesničke stvari. Riječ je o svojevrsnom Radovićevom poetičkom i poetskom kopernikanskom obratu, o preobraženju i preporođenju lirskog subjekta njegovih pjesama. Nije to više onaj modernističkim esencijalizmom depersonalizovani pjesnički subjekt iz njegovih prethodnih knjiga, nego Borislav Radović sam, njegovo (lirsko) ja koje govori o sebi i biti poezije i pjesništva iz jezgra egzistencije, iz neposrednog iskustva i iskušenja sudbine tubitka (das Dasein). Samo je tako bilo moguće prevladati solipsizam i lošu beskonačnost u koju je zapadala pjesma u svom aporetičnom, paradoksalnom, uzaludnom pokušaju izbavljenja od svud posredovanosti jezika, prevladati muk u koji je konsekventno zapao i sam iskušavajući domete i granice govora samog kojim je zamjenjivao i zamijenio tradicionalni lirski subjekt, zag(l)ušivao svoje lirsko ja; samo je tako bilo moguće i dalje pjevati, ostaviti se pjesme kao neprestane lirske evokacije metafizičkog usuda jezika, istovremenog erosa i nemogućnosti potpunog saopštavanja, okaniti se pjesme kao smrtno ozbiljnog pokušaja zacjeljenja govora samim govorom, kao smrtno ozbiljne igre jezika, kao govora jezika i kao stvarnosti jezika, i okrenuti se pjesmi kao neponovljivom putu ka govoru bića, ka jeziku stvarnosti koja nije data nego zadata i koja nije datost nego izazovna ne- skrivenost, ka jeziku stvarnosti ne- skrivenom u naslagama i oko, iza i ispred naslaga individualnog i kolektivnog (kulturnog, dakle uvijek već i jezičkog) pamćenja, ka jeziku bića, ka sjaju bića koji se ne može izreći, ali može biti sačuvan od zaborava i ništavila, bljesnuti u poeziji, biti uveden u razgovor očuju kao u jednoj Radovićevoj pjesmi. Tih puteva je sada koliko i pjesama. Ma odakle i ma kamo polazile, pjesme su ranije završavale u nekom nijemom ophodu oko istog središta, oko metafizičke tajne izricanja, oko istovremene nužnosti i slučajnosti jezika, nijemo se, čini se, pitajući ne samo kako i čemu dalje pjevati nego i kako dalje, kome i čemu ozbiljno i smisleno govoriti. Sada pjesme iz jednog središta, iz njihovog i pjesnikovog zajedničkog bila, polaze u svim pravcima i svaka, bilo da usput iz ovoga vremena
reinterpretira i aktuelizuje neke arhetipske, mitske i istorijske motive, bilo da iz njih interpretira 64 ovo vrijeme, bilo da usput prevladava „obelodanjeni simbolizam“ mitskih i istorijskih taloga
Page
svijesti, bilo da o sebi govori puštajući duh da uči od prirode, prolazi svojim, neponovljivim putem, putem koji je sama izgradila. Proći tim putem znači i opjevati ga, pa razumjeti pjesmu znači razumjeti i sam pjesmotvorački postupak. Svaka je pjesma plod pjesnikove pjesmoljubive volje ali i stalnih formalno-tematskih istraživanja i duhovitih poigravanja, stalnog pjesmo- tvoračkog sjedinjavanja sadržine i forme, stvari i riječi, riječi i stvari. Svaka se pjesma na svoj način pita o biću i biti poezije i pjesništva i daje svoj odgovor na to pitanje postavljeno sada iz neposrednog iskustva, iz samog iskušavanja egzistencije. Svaka je pjesma taj odgovor i sve su pjesme taj odgovor, sama je knjiga taj odgovor; same su Pesme taj odgovor. Taj drugi i bitno drugačiji Radovićev pjesnički odgovor, ta po svemu jedinstvena, autorefleksivna i autoreferencijalna, prirodnociklično, u ritmu smjene simboličkih i stvarnih godišnjih doba komponovana Knjiga-Djelo, tek čeka svoga, njenom samorazumijevanju i samohermeneutici vičnog i posvećenog tumača, prispjelog njenim hermeneutičkim krugovima i kruženjima sublimno pjesnički opisanim u završnoj pjesmi Život vina kojom se krajnje samosvjesni i utoliko prozorljivi pjesnički subjekt unaprijed brani od stvarne i metafizičke zimomore i studeni, od predstojećeg, ironijom, gorkim smješkom, suzdržanim cinizmom, beznađem i grozom praćenog, potonuća (pjesničke) riječi u s-tvar, duha u materiju. …..Za naš hermeneutički pristup poeziji Živorada Nedeljkovića iz njene suštinske povezanosti sa poezijom Borislava Radovića, zanimljivo je i važno to Radovićevo predestinirano, pjesmotvoračko i egzistencijalno povjerenje i nada u zaokruženost pjesničkog djela, u sliku svecjeline, u svecjelinu bića koja bi se samo poezijom mogla, ali i morala po-kazati. Za takav pristup čitanju i razumijevanju Nedeljkovićeve poezije još nam je, međutim, važnije ponešto od onog što spaja te raznovrsne i raznolikke ovozemaljske, bićevite Radovićeve pjesme u Pesme, u jednu skladnu, živu kosmoliku cjelinu, djeluje čarobno na nas i prije nego što počnemo ponovnim čitanjem i iščitavanjem gonetati te pjesme i tu knjigu, otkrivati njihove višeznačne ne-skrivene tajne. Nije to samo ono stalno preplitanje pjesnikovih linija života sa sudbinom pjesništva i poezije u ovom vremenu koje po svemu sluti na ono zlopatničkovrijeme koje ne može više iskusiti čak ni svoju oskudnost, nego i stalna, istovremena formalna perfekcija i nepatvorenost pjesničkog izraza, istovremena artificijelnost i svojevrsna prirodnost versifikacije bilo da je riječ o slobodnom ili vezanom stihu, uvođenje lirske naracije u ono o čemu se (izvan poezije) ne može govoriti. Od početne do završne pjesme, od Izlaska do Života vina, Radović ona najteža i najdublja egzistencijalna pitanja postavlja skupa s pitanjem šta je i čemu pjesma i poezija, ne naseljavajući pri tom, kako je, već povodom jedne njegove ranije pjesme, izvanredno primijećeno (T. Brajović), i kako to mnogi čine, vlastitu egzistenciju u pjesmu, nego egzistencijalizujući pjesmu samu, dajući pjesmi izvjesna svojstva bića, čineći to što je u poeziji najteže sa svojevrsnom razgovornom lakoćom, nekim stalnim obraćanjem na samoj granici lirskog monologa i (unutrašnjeg) dijaloga, približavajući nam tako i uvodeći nas u govor pjesme, pokušavajući ono hermetično pitanje-odgovor što ga je postavljala-davala i što ga još uvijek postavlja-daje, daje-postavlja pjesma, učiniti što otvorenijim i što bliskijim drugom, ali i samome sebi. Polifono, zagonetno a opet nekako prisno, to obraćanje ne prestaje, ne gubi se ni onda kada Radović u svojim pjesničkim i egzistencijalnim samoispitivanjima i iskušenjima opterećenim živim slikama ovdašnjeg društvenog rasula i propadanja ali i stvarnošću jednog svijeta koji nam svoju, od ljudi otrgnutu bešćutnu volju predstavlja i nameće kao nužnost, a svoj unutrašnji rasap, razbijenost i rastrojstvo kao jedinstveni, posvemašnji poredak i kao red, sve češće i sve više prevladava retoriku, daje riječ samom, do tada neprimjetnom, anonimnom, skoro pa nepostojećem, a sada znakovitom događaju, ne-zgodi samih stvari. I tada nam se, na prvi pogled od želje za bilo kakvim
(pjesničkim) govorom odmaknut, od (govora) poezije i svijeta naizgled odustao, pjesnički subjekt obraća, govori nam nešto kakvom samoironičnom svakodnevnom frazom ili samo očima, računa s našim „retoričkim čulom“, ne odustaje od vjere u pjesnički govor, u pjesnički 65
razgovor. Ni onda kada je, kao u onoj kratkoj Odi jeseni(kao u kakvom završnom katrenu Page
jednog pjesničkog razdoblja, katrenu napisanom s onu stranu bodlerovske estetike ružnog kojom je, između ostalog, to razdoblje započelo), ta vjera pomućena ili možda kao sam pogled razbistrena, ispunjena strepnjom same prirode od čovjeka zdrobljenog svijetom koji je napravio, od naših praznih, odsutnih pogleda neosjetljivih na njenu ljepotu, na njeno obilje. Ni onda kada se i samom njemu čini da te vjere više nema, i da mu je i samom „zadubljen(om), dalek(om) i sopstvenoj misli“ ostala još samo ona vjera koja dolazi iz samog postojanja. Ni onda kada se čini da su opasnost i besmisao toliko narasli da nemamo gdje drugo nego u njima tražiti ono smisleno, ono spasonosno. A i gdje bi nam drugo i kako bi nam to smisleno, to spasonosno uopšte toliko trebalo? I kako bi to uopšte smisleno i spasonosno moglo biti ako bi spasonosno i smisleno bilo samo za nas? Otuda, slutimo, suvislo odgovarati na ta pitanja, uvijek već i prevashodno, znači obraćati se drugom. …..Objelodanjujući poezijom ono (svoje) unutrašnje pitanje-odgovor Radović odgovara i na ta posljednja ili možda prva egzistencijalna i pjesnička pitanja, prolazeći pri tom jedan jedinstven, neponovljiv pjesnički put. Čine to, naravno i drugi, čine to svi istinski pjesnici. Radi se, međutim, o tome da prolazeći i opjevavajući svoj pjesnički put, Radović opisuje i opjevava i onaj autorefleksivni, samosvjesni, esencijalni i utoliko magistralni put koji je prošla sama moderna poezija. Zaista „sve tu piše. Čitav raspon koji pjesništvo može da obuhvati tu je na dohvat ruke.“ (A. Jerkov) Sve je tu, zaista, na dohvat ruke, pa i savršeno jasna, pjesnički suptilno pokazana svijest o tome kako stoji stvar sa tom „rukom“, kako stoji stvar sa poezijom u svijetu u kojem čovjek beznadežno raspoloženo robuje svojim nagomilanim rukotvorinama. Ali kada je sve tu, onda se tu nađe i više od svega, pa i ono što baš i nismo željeli i očekivali; nađe se tu ponovo ono pitanje kako dalje, kome i čemu pjevati, vrati se to pitanje ili dolazi možda iz neke tuđinske budućnosti, sad čini se, još neizbježnije, još teže, zloslutnije i beznadežnije jer se postavlja iznutra, a naročito jer dolazi od onih pjesnika, i iz onih pjesama koje predstavljaju svojevrsne ejdetske slike moderne lirike. Nije problem što to pitanje dolazi iz njih ili što sve češće i sve primjetnije lebdi nad pjesmama Borislava Radovića, navodi na pomisao da je ona ingeniozna struktura i kompozicija njegove knjige-djela plod pjesničke iluminacije, vizije i transmetafizičke ideje iz nekih srećnijih (pjesničkih) časova i vremena, niti je, ovdje, u ovoj prilici, problem što to pitanje u svom najzlokobnijem obliku, dakle i nepostavljeno, dolazi iz jednog sve iscrpljenijeg a sve užurbanijeg svjetskopovijesnog vremena – problem je u tome što to pitanje već dugo izbija iz samog pjesništva, iz onog najoskudnijeg, samim pjesništvom oskudnog, pjesničkog vremena koje nam pod poezijom, biva smišljeno i tobož ozbiljno, sve češće potura njene posljednje trzaje. Na to pitanje, htjeli ne htjeli, ovako ili onako, odgovaraju svi koji danas pišu i tumače poeziju; i oni koji ga postavljaju i oni koji ga ne postavljaju, i oni koji misle da imamo i oni koji misle da nemamo razloga za brigu, i oni koji nas uvjeravaju da su ti trzaji zaista posljednji, predsmrtni, i oni koji nas tješe uvjeravajući nas da će ti posljednji trzaji trajati dugo, da ne kažemo vječno, i da ih je zapravo sama poezija izabrala, da je tu zapravo riječ o svojevrsnom lukavstvu poezije, mimikriji, njenoj pretvornosti kao obliku i načinu da preživi ova za liriku i pjesnike, kako neki misle, najgora, zadnja vremena. Na to pitanje odgovaraju i oni koji, ne mareći preveć što je „njihov“ odgovor već dat, preuzimaju i slijede gotove pjesničke obrasce, ali i oni prefinjeniji koji, manje ili više vješto, preuzimaju pjesničke postupke provjerenih majstora. Recimo oni koji, promišljeno i umješno ili nevješto, naivno vjerujući da se to ne primjećuje, preuzimaju neki ili neke od raznovrsnih, od samih pjesama neodvojivih, pjesničkih postupaka Borislava Radovića, ne shvatajući dovoljno ozbiljno da je ta raznovrsnost bitna koliko i sami postupci, neodvojiva od jedne knjige u posvemašnjem, unutrašnjem i vanjskom (kružnom) kretanju, u pjesničkom spoju pjesmotvoračkih, životnih, geofizičkih i kosmičkih ciklusa kojima se pjesnik i poezija brane od svakog prevremnog i utoliko konačnog odgovora na to, sve tegobnije, najteže pitanje koje se povodom poezije može postaviti, to životno važno pjesničko pitanje, pitanje same opstojnosti 66
pjesništva i poezije. I kada daje zanimljive pjesničke rezultate, u tom preuzimanju tehnika Page
pjevanja nema preuzimanja onog suštinskog, onog najtežeg, nema iskušavanja ne- mogućnosti pjesnički produktivnog nastavljaljanja tim putem i nasljeđivanja, prevladavanja istovremene rastuće nemogućnosti i osjećanja nužnosti ako ne nekog novog početka, a onda izvjesne poetske sinteze; nema svijesti o tome ili povlačenja poetičkih i poetskih konsekvencija iz toga da je Borislav Radović pjesnik jednog razdoblja poezije i pjesništva, i da se njegovom poezijom, uprkos višeznačnoj simbolici i stvarnosnosti stalnog kretanja i kruženja njegovih Pesama, to razdoblje, skupa sa samo svojim, modernističkim stilskim formacijama, ne samo metafizički i poetički nego i zbilja završava. O kraju razdoblja moderne umjetnosti, pa i o okončanju razdoblja moderne poezije, pisalo se i govorilo mnogo, o samim pjesničkim djelima sagledanim iz tog hermeneutičkog rakursa, manje, a o poeziji Borislava Radovića pročitanoj iz tog ugla, izuzimajući jedan kratak, lucidan zapis Aleksandra Jerkova objavljen prije nešto više od desetak godina povodom novog izdanja Radovićevih Pesama, koliko znamo, nije se pisalo. U toj znalačkoj, a istovremeno čini nam se empatično napisanoj novinskoj kritici, Jerkov se suzdržano, reklo bi se retorički, pita: „Možda je uprkos svim vrednostima, i priznanjima koja stižu, negde u dubini duše tračak paklene svesti da je jedan projekat izgubljen ?“ A čas prije, u istom zapisu kaže nešto što bi valjalo još pažljivije pročitati i saslušati: „Nije vrlina u svođenju pesnika na prošlo i bivše, već u čitanju onoga što on jeste i u čemu se ogledaju raskol i težina njegove savremenosti. Tek u rani zadatoj duboko iznutra modernistička sloboda postoji kao mačem razrezano klupko vezanog stiha. I posle svega takav „mač“ viri iz stihova Borislava Radovića, ali nema ko da ga, kao iz kamena, izvuče. Ovo je doba jedne drugačije puste zemlje…“ U tih par hermeneutički krajnje izazovnih rečenica vrijednih ključne teze čitave jedne studije za kojom, danas i ovdje, uprkos svemu ili baš zbog svega, čini nam se, postoji prijeka potreba, nije sadržan samo izvjestan prijekor i još izvjesniji poziv na jednu drugačiju, autentičniju i dublju strategiju čitanja i razumijevanja poezije nego i iz te strategije izveden, i metaforički iskazan, dubinski uvid u stanje same stvari u savremenoj srpskoj poeziji, uvid popraćen i poentiran jednom lapidarnom, rezignirano intoniranom tvrdnjom i istovremeno jednom dvogubom, dalekosežnom slutnjom u koju bi se dalo štošta učitati. Ne znamo da li bi u toj višeznačnoj, metaforičnoj tvrdnji i slutnji, dovoljno jezgrovitoj i hermetičnoj ali i dovoljno otvorenoj da bi važila dugo, Jerkov danas išta mijenjao. Uvjereni smo, međutim, da bi u onoj zgodnoj metafori koja toj tvrdnji-slutnji prethodi trebalo dodati nešto što je, čini nam se uveliko, ako ne i u potpunosti, mijenja, i tako baca barem tračak novog, naslućujućeg svjetla na onu dalekosežnu, značanjski ipak maglovitu slutnju. Jerkov tada, kao ni niko drugi uostalom, nije mogao znati šta će donijeti samo (pjesničko) vrijeme. Jer čak i da je tada znao za poeziju Živorada Nedeljkovića, čak i da je primijetio da taj pjesnik, između ostalog, mjerka „klupko“ koje je tada i sam, povremeno, maestralno pleo, da se zagleda i udubljuje u „sve“, pa samim tim i u svojevrsnu ontološku i ontičku napetost izricanja, u antinomiju i antitetiku neprolaznog istovremenog osjećaja izrečenosti i želje za izricanjem svega, da u želji za razrješenjem te napetosti koja dolazi iz ove neizrecive izrečenosti svega, pominje „Srce, i ispod njega drugo. Ono što već je/ Uvereno da neko je rekao sve. I tu se, samo/ Naizgled, dodati nema šta.“, dotiče tako i onaj „mač“ koji viri iz „kamena“, i koji bi, kao iz kakvog okamenjenog (modernog) pjesničkog pamćenja na kome stojimo i koje nas odozdo pritiska, valjalo izvući; čak i da je primijetio i slutio to, Aleksandar Jerkov, niti bilo ko drugi, osim možda Nedeljkovića samog, nije tada mogao znati da će biti napisane njegove knjige poezije Ovaj svet, Talas i Ulazak, da će taj „mač“ kao iz kakvog kamena (sudbonosnog poput onog kamena-vrta iz Radovićeve pjesme „Posebno mesto“, tog metaforičnog i stvarnosnog kamena-vrta u kojem će na kraju krajeva biti zasađen i onaj Popin do kraja neiznikli „Gvozdeni sad“, i istovremeno onog stvarnog, najstvarnijeg kamena iz Nedeljkovićeve pjesme „Znanje“), biti izvučen, klupko razrezano a njegovi konci u jednom autentičnom slobodnom
stihu iznova povezani, a naročito niko nije mogao ni slutiti da će sve to što je izgledalo i što je 67 bilo najteže, što je izgledalo nemoguće, biti učinjeno s takvom nadnaravnom i u isti mah
Page
prirodnom lakoćom, s takvom istovremenom poletnošću i plodotvornim s-trpljenjem koja može doći samo iz istovremene vezanosti za „zemlju i nebo“, iz tebe, „dok ih spajaš“, dok pjevaš, dok ih ne pustošiš. …..Prihvatajući iza-zov jedne metafore, proširujući je na momente možda i preslobodno, prevremeno smo izrazili skoro samu suštinu onoga što o poeziji Živorada Nedeljkovića želimo reći, prečicom smo skoro došli do njene, uvjereni smo, najvažnije osobenosti i biti, do onoga što tek valja otkriti i pokazati, a što, opet, ne otklanja nego upravo povećava našu, ne samo metodološku, obavezu da se vratimo diskursu i metodu postupnog izlaganja naše teme i teze koje smo tom metaforom htjeli tek potkrijepiti. Da bismo izašli iz te proširene metafore i diskurzivno ušli u ono o čemu ona slikovito govori, proširimo je još, dovedimo tu metaforu do kraja – upitajmo se kako je taj „mač“ uopšte mogao biti i kako je zapravo bio izvučen, kako je ono što je izgledalo i što je bilo najteže učinjeno sa takvom, tako prividnom i istovremeno tako stvarnom, lakoćom? U toj zapitanosti, pa samim tim i u odgovoru na nju ima mnogo manje proizvoljnosti i nagađanja nego što bismo mogli pretpostaviti i što aluzivni, metaforični govor ponekad podrazumijeva i dopušta, jer te metafore zapravo ne bi ni bilo, taj „mač“ zapravo ne bi ni „virio“ iz „kamena“ da ga sam Radović često, a ne samo u onim smrtno ozbiljnim a tako ležernim, duhovitim pjesmama skladanim tečnim i pitkim, samoironičnim stihovima i rimama, nije pokušavao izvući. Činio je on to, ako izuzmemo one zaboravljene, mladalačke sonete, zapravo uvijek. Nas, međutim, ovdje, u ovom času, zanimaju one Radovićeve pjesme u kojima je taj mač bio najsnažnije povučen i gotovo izvučen iz kamena. To su one, već pomenute Radovićeve pjesme u kojima potpuno stišani, gotovo zanijemjeli pjesnik i pjesnički subjekt pribjegava svojevrsnoj „bijeloj“ retorici, prepušta nama da našim retoričkim refleksom i čulom aktiviramo tekstualno neizrečeno, da artikulišemo i kontekstualiziramo, i tako sami dočitamo i dovršimo pjesmu; to su one pjesme u kojima se pjesnik na jedan naizgled krajnje rezigniran a zapravo pjesnički i egzistencijalno najdramatičniji mogući, prećutan a presudan način obraća onom, do tada najčešće neimenovanom i nagoviještenom, a sada opet takvom, neodređenom, ali ovaj put neophodnom, onom jedinom izglednom i spasonosnom – drugom. Nisu to one pjesme u kojima kao u kakvom magijskom, alhemijskom obredu „praznina“ samo što nije progovorila „u pervazu crnih slova“ nego one pjesme u kojima su ta praznina i svakodnevna stvarnost počeli govoriti iste stvari. U tim pjesmama riječ kao da se povukla pred samom stvari, i umjesto da sada same stvari budu izvedene na čistac i same progovore – u tim pjesmama kao da je progovorila „tjeskoba, sumnja u mogućnost pomjeranja“, kao da je umjesto riječi i stvari na svoje došla sama nemogućnost pomjeranja, kao da je po svoje došlo ono konačno niti od niti ka. Upravo tu gdje se činilo da će onaj mač zauvijek ostati u kamenu, tu gdje se i samom Radoviću možda činilo da bi povući taj mač još snažnije i odlučnije značilo povući sa njim i taj kamen, upravo tu je, taj mač, tek danas se to vidi, Živorad Nedeljković s pjesmomizvukao iz kamena. Danas, čitajući Nedeljkovićevu dugu, cijelim bićem proživljenu, polaganu četvrtvjekovnu pjesmu, znamo i kako je to što je izgledalo i što je bilo, i što jeste najteže, uopšte moglo biti učinjeno: radi se, naime, o tome da taj mač nije mogao biti i da ne može biti izvučen iz kamena sve dok se njime još dublje ne prodre u taj kamen, dopre do same (puste) zemlje na kojoj taj kamen stoji i u koju je zasađen. Samo tako, zariven i u tu (pustu) zemlju, taj mač može se izvući i izvlačiti iz kamena, ne biti pretežak ruci kojoj padne na pamet ga se dotakne i dohvati, da ga i sama izvuče. …..Pominjući pustu zemlju pomenuli smo i utoliko dospjeli na goli temelj te proširene metafore, ali i u temeljni topos ovog, čini se bezmjerno oskudnog (pjesničkog) vremena u kojem su i iz
kojeg su nastale pomenute pjesme. Sama pustoš puste zemlje progovorila je u nekim pjesmama Borislava Radovića. Pjesma, zapravo, više i nije govorila, samo je pokazivala širom otvorenim očima ili migom na ono što se zbiva. Krug se, čini se, zatvarao. Radovićeva pjesma i moderna 68 poezija, po svemu sudeći, prošla je svoj cijeli put, put „od ozbiljnog ka najozbiljnijem“, od
Page
najozbiljnijeg ka zbiljskom. Kao da pjesnik i poezija dalje nisu imali i da nemaju kud nego u ono što nam je pred očima. Kao da se ono unutrašnje i vanjsko kružno kretanje Radovićeve životne knjige-djela kao živog kosmografskog znaka prepunog ne-ostvarljivih pokušaja da se u isti mah dopre do same biti i sudbine poezije i da se vlastita sudbina osvoji kao „posebno mesto“ u jeziku, našlo u kušnji da se tim pjesmama istovremeno iznutra i izvana zaustavi, da se sasvim uspori ili možda sasvim ubrza, bude izbačeno iz svoga ritma izrecivosti i izricanja i zaćuti, zapadne u jednu preusku ili svejedno, preširoku i praznu aporiju ne-izrecivisti i ne- mogućnosti oslikavanja žive slike svijeta, da bude svedeno ili svejedno, možda prošireno na svojevrstan solipsizam stalnog, tihog nadgornjavanja i živog izjednačavanja onoga znati i videti. „Sve što (čovjek) zna biva bačeno u zasenak pred onim što vidi: a vidi zapravo ono što već zna i na šta često pomišlja, ali stvarne razmere tog znanja raspoznaje tek gledajući“, kaže Radović u jednom od onih, tako nepretencioznih, slikovitih, često živopisnih a tako postmetafizički recentnih i referentnih, postpoetskih zapisa pod naslovom Neke stvari, kao da se nakon svega, skoro na samom kraju kao na početku jednog pjesničkog puta, skupa sa pjesmom i pjesništvom iznova našao pred onom istom aporijom i tajnom jedinstva djela vida i djela jezika, pred tajnom jedinstva bića i jezika, otkrivajući je sada i pozivajući i nas da je otkrijemo kao kakvu ospoljenu poeziju, iskušavajući je i prepuštajući joj se kao što se u predvečernjoj šetnji prepuštamo (živim slikama) stvarnosti, a sada nekoj stvarnosti-spjevu „čiji se stihovi polagano i neusiljeno nižu pokraj“ nas. Teško je biti načisto s tim kuda vodi taj Radovićev „bogohulni“ poziv poeziji i pjesnicima da nakon svega, da nakon što su bezbroj puta opjevali sve što im je svojom „poetičnošću“ bolo oči, opjevaju i „neke stvari“ koje ih okružuju i kraj kojih svakodnevno nijemo prolaze, opjevaju, recimo, kakav pokretni, ulični „buvljak“, ovjekovječe i taj „zbeg koji sve svoje sobom nosi i nudi u bescenje“, opjevaju i „taj rog jeftinog izobilja“ što „besprekorno dočarava krajnju oskudicu“, i izvan svake metafore, stavlja nas oči u oči, licem u lice sa samima sobom i sa krajnjom oskudnošđu jednog vremena i jedne opustošene zemlje. Poigrava li se duhovito Radović ili je smrtno ozbiljan kada nam u tim kratkim, transpoetskim zapisima upućuje jedan, kako god okreneš, dvosmisleni poziv, otvara mnogo dublja pitanja nego što se to na prvi pogled čini, od onog koje sluti na dugi kraj poezije kao njen sadašnji u budući krajolik, pa do strepnje da to možda, eto i onaj koji je „bolji pesnik od ovog doba koje je dočekao“, makar i polušaljivo, upravo u duhu toga doba koga boli uvo „ kakvo je stanje imaginacije i slobodnog stiha“, nagovara poeziju da se, ne daj Bože, upusti u one stvari što ih bolje i efikasnije rade, i što će ih, bojimo se, još bolje i efikasnije, raditi novi, sveznajući i svevideći mediji? Bilo kako bilo, Radović je na kraju toga poziva ipak zatražio blagoslov „slatke Muze“, zamolio je: „ Pripazi ipak, pripazi i ubuduće koji put, preko moga ramena, na ono što pišem.“ …..Kao da imaju četvore oči, ti Radovićevi zapisi i pomenute pjesme koje im, ne samo vremenski, prethode, gledaju istovremeno i unaprijed i unatrag, gledaju se međusobno, zagledaju se u izvjestan rastući, uzan a dubok procjep između njih. Iz tog procjepa, s obe njegove strane i iz njegove najveće dubine izbijaju nedoumice, strepnje i sumnje, i teška, najteža pitanja koja pjesnik danas može i mora postaviti. S obe strane toga procjepa, ispod prizvuka suzdržane rezignacije i neke istrajnosti umjesto nade, kao da izbija strepnja – kao da upravo onaj koji je imao i ima najodnjegovaniji osjećaj mjere, strepi da tu mjeru ne prekorači, da ne prenagli u svom „rvanju s anđelom“; kao da sada i onaj koji je dobro znao i zna „da se voćka ne ljušti do koštice“, pada u iskušenje da proguta i voćku i košticu; kao da s obe strane toga procjepa istovremeno dolazi izvjesno prećutno, zaobilazno priznanje da su, ne samo ovaj, nego i svi ostali, ponajbolji pjesnici jedne epohe, oni, dakle, koji su, „brinući o sebi“, brinući o svome djelu, nastojeći da tako „nadmudre sve okolnosti i prilike“ – na kraju, zapravo, „nadmudrili sami sebe“. Iz dubine toga procjepa izbija bojazan da pjesnik koji se stalno nalazio i koji se „nalazi u neumoljivom zagrljaju svoje pesničke zamisli, utoliko čvršćem što se zamisao zasniva 69
na intelektu, a ne na tradiciji i nadahnuću“, ne može više „izdržati taj anđeoski zagrljaj“, i ovaj Page
put, kao uvijek do sada „doći do daha pre pucanja kostiju“. A ispod te bojazni, nakon svega, kao da ponovo izbija ono pitanje kako dalje pjevati i čemu još poezija? To pitanje je tim teže jer ga sada, skoro pa otvoreno, postavlja najvrsniji, tom pitanju najvičniji, pjesnik čitavog jednog razdoblja poezije. To pitanje je sve teže jer ga danas, na svome kraju, dramatičnije, i tiše i glasnije nego ikad, postavlja i samo to pjesničko razdoblje, ono razdoblje koje se okončava potpuno zbunjeno, jer mu se čini da kao ni jedno dosad, mnogo zna, da je dalo sve svoje odgovore, a da je to pitanje, sad teže nego ikad, ipak ostalo. Ostalo da zjapi, napušteno i prazno. Teško je reći šta je teže i šta pjesnicima teže pada, sama nemogućnost novog ili nepotrebnost i izlišnost bilo kakvog, pjesničkog odgovora u ovom vremenu koje se sumanuto zabavlja proizvodeći svoje, bezbrojne, tek rođene, a već stare, puste i prazne topose i simbole. Međusobno umnogostručena, upravo je ta nemogućnost, nepotrebnost i izlišnost odgovora ono što to pitanje čini najtežim, jedva smislenim i jedva izdržljivim. Baštiniti poeziju nekog pjesnika, a naročito pjesnika čitavog jednog pjesničkog razdoblja na zalasku, ne znači samo nasljeđivati njegove pjesničke odgovore nego i ona teška, a prije svega ono najteže, danas i za pjesnika i za poeziju, granično, egzistencijalno i esencijalno (pjesničko) pitanje. Naslijediti to pitanje znači iskušati njegovu težinu na svojoj koži kao jedinom nesumnjivom „posebnom mestu“ u biću i jeziku. Prebroditi to pitanje znači moći nositi njegovu težinu. Samo tako mogu se istinski baštiniti, preuzeti i prevazići, sačuvati i obnoviti, i samo utoliko pjesnički prevladati odgovori koje su taj pjesnik i to pjesničko razdoblje davali i dali; samo tako moguće je danas dati novi, samosvojan i uvjerljiv, autentičan pjesnički odgovor. A upravo je to, sada je već sasvim izvjesno, svojom poezijom učinio i čini Živorad Nedeljković, i upravo ga to dovodi u suštinsku pjesničku vezu sa jednim pjesnikom, i posebno preko njega, sa čitavim jednim pjesničkim razdobljem. …..Nedeljković je težinu toga pitanja preuzeo u jednom vremenu u kojem je poezija sama počela sumnjati u onu svoju, najautentičniju i najvlastitiju, iskonsku moć da samu sebe obnavlja, moć svojstvenu još samo vremenu i biću, i upravo preko poezije, samom ljudskom jeziku. Preuzeo je težinu i tenziju toga pitanja cijelim svojim bićem, i upravo je zbog toga ili prevashodno je zbog toga, njegov odgovor na to pitanje vjerodostojan, autentičan i nov, takav da upravo danas, kada je to najpotrebnije i najteže, iznova pokazuje tu, čini nam se spasonosnu, moć poezije da samu sebe, da naš jezik i naše biće, obnavlja. Ali, zar to pitanje već jednom nije, kako smo vidjeli, postavljeno i postavljano iz same jezgre egzistencije, iskušavano i iskušano cijelim bićem, pa se opet kao još teže vratilo? Da, postavljeno je već (dok još nije bilo tako teško, dok je bilo granično pitanje jednog pjesnika a ne i čitave jedne epohe) iz same jezgre egzistencije, iz samog iskušavanja egzistencije, postavljeno je cijelim bićem i skupa s tim bićem našlo se u zagrljaju jedne (modernističke) pjesničke zamisli kojoj se to biće predalo, kako se čini, bez ostatka, pokazivalo spremnost da u pjesničkom činu toj zamisli potpuno predano služi, čak i kada su same pjesme počele govoriti o zaludnosti te zamisli. Ali kao da je od samog početka u tom međusobnom zagrljaju stisak te zamisli bio jači, i kao da je upravo zbog toga, jedan poetički i poetski potpuno zaokružen, pjesnički odgovor na to pitanje, za nijansu, uvijek već i nužno bio više artificijelan, dotjeran, elegantan i esencijalan nego nepatvoren, prirodan i egzistencijalan. Nedeljković pravi, ako ne izvjesnu inverziju, a onda svakako izvjesnu drugačiju akcentuaciju unutar te nužne, međusobne povezanosti, predanosti i posvećenosti cijelog čovjekovog bića i njegove pjesničke zamisli i pjesme, što će od samog početka njegov pjesnički odgovor učiniti uravnoteženim, podjednako artificijelnim i nepatvorenim, elegantnim i prirodnim, esencijalnim i egzistencijalnim, a od njegove knjige pjesama Ovaj svet umjetnički sve ubjedljivijim, sve nepatvorenijim i životnijim. Postavljajući to pitanje iz samog (svakodnevnog) iskušavanja, iz same jezgre egzistencije, iskušavajući ga cijelim bićem, Nedeljković na vrijeme, dakle odmah, shvata da se na to pitanje ne može odgovarati iz pozicije nekog, da tako kažemo, apriornog, apstraktnog pjesničkog subjekta nego 70
samo tako, cijelim bićem, kako je i postavljeno i iskušavano. On, međutim, u isto vrijeme, Page
metodom vlastite kože shvata i ono važnije: da iskušavati ga, nositi njegovu težinu i tegobu ne znači samo biti potpuno zaokupljen tim pitanjem nego i dramom svoje unutrašnje upitnosti, svoje ne-cjelovitosti, ne-postojanosti i ne-mogućnosti, neizrečenosti i neizrecivosti cijeloga bića koje jeste tako što je žudnja, želja za sobom, želja (a ne puka potreba što prestaje kada se ostvari), živa želja koja raste tako što se ispunjava, i koja više ne krije da se samo jezikom sebi (i drugom) potvrđuje i otkriva, ali i da se istim tim jezikom od sebe skriva, da se jezikom gradi i uspostavlja, ruši i narušava, sazrijeva kao plod i načinje, brani se i ranjava, i da se samo pjesmom i poezijom zacjeljuje. I upravo otuda, i upravo tu gdje se moglo učiniti da bi jedno biće nezavisno od toga epohalnog pitanja sasvim lijepo moglo biti (pjesnički i egzistencijalno) zaokupljeno samo sobom i svojom cjelovitošću, gdje se moglo učiniti da će to pitanje poezije postati toliko teško da teže možda i ne može biti, i da će, kao takvo, biti potpuno napušteno, upravo tu pristup tom teškom pitanju postaje moguć, nužan i neophodan, i utoliko, reklo bi se (naj)lakši. Upravo tu gdje jezik toga, svoje ne-cjelovitosti i konačnosti svjesnog bića (taj jezik bića koji je uvijek već i manje i više od samosvijesti, i manje i više od svijesti, i manje i „više od biti“), dotiče ono najteže (samu narastajuću pustoš) u tom pitanju koje izbija iz ovog najoskudnog (pjesničkog) vremena i ove opustošene zemlje – javlja se, dolazi do riječi onaj upitno-otkrivajući unutrašnji glas, začinje se i rađa pjesnički govor Živorada Nedeljkovića. Njegova temeljna poetička i pjesnička zamisao je zapanjujuće jednostavna i istovremeno do kraja složena, najlakša i najteža zadaća u isti mah: ona je uvjerenje i vjera u pjesmu kao oblik života, kao oblik preživljenja, ona je duboki, intuitivni plan, ali i postupno i sve dublje otkrivanje pjesme, poezije, pjesništva i pjesnikovanja kao jedinstva pjevanja, mišljenja i bivanja, a što ono izvorno poiesis kao ritmovano djelovanje po svom prvobitnom značenju zapravo i jeste. Ostvarenje te zamisli u osnovi je samo iskustvo i iskušavanje ne-mogućnosti govora cijelog bića, svoje cjelovitosti željnog i uskraćenog bića koje bez ostatka služi dovođenju tog unutrašnjeg glasa do riječi, i tako tu zamisao razvija i ovaploćuje u pjesmi, svoj jezik obnavlja, samo sebe u toj riječi otkriva i mijenja, i služeći toj riječi, tom oslobođenom i slobodnom stihu, zapravo samo sebe oslobađa u poeziji, jeziku i formi svoje slobode, govoru svoje neizrecive cjelovitosti. Nedeljkovićeva poetička i pjesnička zamisao je neusiljena, otvorena, istovremeno okrenuta prema sebi, prema onome što nazivamo unutrašnjim i onome što nazivamo vanjskim svijetom, prema svakodnevnim iskustvima i iskušenjima, pri čemu je toj zamisli kao i njegovom hipersenzibilnom biću, duhovnom habitusu i stvaralačkom erosu od samog početka, i ontološki, i fenomenološki, i poetički, i est-etički, i ontoteološki, i svjetonazorno bliži mimesis suptilnog, naizgled neprimjetnog preobražavanja nego mimesis podražavanja; mimesis stalnog blagog preobražavanja koje kod Nedeljkovića nije samo osnovna, idejna matrica njegovog pjesničkog postupka, osnovna, neposredna svrha i draž pisanja pjesama, nego i onaj neskriveni, pojmljivi, poetički izvor njihovih najdubljih tajni, njihove neprekidne, nadstvarne lakoće i mistične stvarnosnosti. Horizont te poetičke i pjesničke zamisli uvijek je već nešto širi od horizonta odgovora na ono egzistencijalno i esencijalno pjesničko pitanje poezije postavljeno sada iz samog korijena, iz same nasušne potrebe za njom, potrebe našeg bića za svojim zacjeljenjem, želje bića za svojom cjelovitošću. Ti horizonti popunjavaju se postupno, shodno probuđenom ritmu onog unutrašnjeg glasa koji je već došao, koji dolazi i koji bi da tek dođe do riječi, pjesničkog glasa kojim se biće sve suptilnije, a sve otvorenije, sve sudbonosnije, sve od-lučnije, sve nesebičnije, sve predanije, sve posvećenije obraća Drugom, licu svoje i naše cjelovitosti. Ako je već pomenuta lakoća Nedeljkovićeva najveća majstorska tajna, izvjesna stilska aura njegovih pjesama, sama lirska supstancija njihovog poja, onda je upravo to obraćanje
Drugom sama supstancija one ontološke, ili još tačnije, one levinasovski mišljene, prvofilozofijske, etičke utemeljenosti govora njegove poezije. Upravo se i prevashodno se tim obraćanjem Drugom kao svagdašnjim, iskonskim i svakodnevnim, supstancijalnim, 71
egzistencijalnim i esencijalnim retorskim agensom i zamajcem, spolja i iznutra pokreće Page
Nedeljkovićeva pjesma, otvara se, ali i postupno popunjava horizont njegove pjesničke zamisli. Razumijevati njegovu poeziju značilo bi, prije svega, preduslovno ali i sa najvišim hermeneutičkim ciljem, otkrivati, pratiti, gonetati i razumijevati geneologiju i fenomenologiju toga obraćanja. Iz takve hermeneutičke vizure neke pjesme iz prve Nedeljkovićeve knjige, danas zvuče arspoetički, govore pjesnički prozorljivo, po-kazujući se kao plod one magijske moći pjesme da proizvodi onu najdublju namjeru za koju u samom stvaralačkom aktu i ne moramo znati. Tako bi, čini nam se, valjalo pročitati i pjesmu „Drugačiji raspored“ kojom započinju svi dosadašnji izbori iz njegove poezije. Nije teško naslutiti da je tu pjesmu, baš kao i sve druge pjesme iz te knjige, mogao napisati samo neko sa zrelim, artikulisanim iskustvom moderne lirike, sa iskušenjima koja se nisu završavala samo na njenom čitanju. Mnogo je, naime, u toj pjesmi i u toj knjizi, jasnih znakova prethodne ispisanosti pjesničkog rukopisa. „ Uzimam list hartije, olovku…“, kaže Nedeljković na samom počektu te pjesme, i tako, na najednostavniji mogući način, na samom početku svoga pjesničkog puta jasno po-kazuje ko govori u pjesmi, ko pjeva, na kome je da ispjeva, i ko će, ne skrivajući se po stihovima i između redova i riječi, ispjevati svu njegovu poeziju; ostavlja u podsvjesnom prtljagu i bezglasnim reminiscencijama prvog lica, ostavlja, takorekuć, iza sebe, sve mimikrije i mijene modernističkog pjesničkog subjekta, tog krajička svijesti spremnog na sve, spremnog da upravo onoga koji ga je zamislio prikaže kao autofikciju, a samoga sebe kao ono više od svijesti, kao ono esencijalno egzistencije kojem su sva vrata pjesme otvorena. „ Uzimam list hartije, olovku, spreman / Da precrtam postojeći raspored. / Makar u dvorištu. Ili u sobi..“, kaže pjesnik, kao da potvrđuje našu malopređašnju slutnju da mu je od svih suštinskih obilježja i odlika modernog pjesništva najbliža ona pjesnička autorefleksija i autoreferencija, ona svijest o pjesničkom činu i lirskom obliku koja je u modernoj poeziji dovedena skoro do prvog poetičkog i pjesničkog načela i principa kojem je ostalo još samo da postane i jednako važno ezgzistencijalno načelo i princip. Jer poezija još samo tako, kao način života, može imati ikakvog smisla, biti uistinu važna i potrebna i nekom drugom. Na samom početku pjesme i pjevanja, dakle, Nedeljković prije svega drugog kaže ko pjeva, i prevashodno tako počinje odgovarati na ono istovremeno i pjesničko i egzistencijalno, ono suštinsko, životno važno, jedinstveno, nerazdvojno pitanje kako i zašto pjeva. Nastavljajući pjesmu, nastavljajući svoj prvi pjesnički odgovor na to pitanje, Nedeljković počinje propitivati i pokazivati šta uistinu hoće i šta zapravo, na kraju krajeva, može pjesnik i pjesma i, pokazaće se zauvijek, ostavlja iza sebe sva modernistička pretjerivanja i sa povjerenjem i sa nepovjerenjem u jezik. U ovoj pjesmi, kao u svim Nedeljkovićevim pjesmama uostalom, jezik se nalazi u svom primarnom, po- kazivačkom, saopštavalačkom, neusiljenom, razgovornom obliku. Njegova pjesma nam već svojim prisnim govorom i gotovo svakodnevnim jezikom, s onu stranu svake lirske disonance i abnormalnosti, izražava dobrodošlicu i gostoprimstvo, kao što to skoro uvijek biva kada nam pjesnik uistinu ima šta reći. Njegov pjesnički izraz od samog početka, od te pjesme dakle, počiva na većem povjerenju i nadi u metabolu nego u metaforu. Blaga promjena, to je ono u šta se uzda ovaj pjesnik i ova pjesma; blaga promjena u svakodnevnom govoru i jeziku kao blaga promjena u samom (iskušanom) biću; blaga promjena u nama kao promjena u svijetu oko nas, promjena koja je nekada potrebna, a nekada ne, koja je kao plod (pjesničkog) jezika možda moguća, a možda i nije. Promjena, istovremena blaga metabola u jeziku i biću, takva „ da i nakon preobražavanja ostane / U meni želja za menama“, to bi htjela biti i to biva Nedeljkovićeva pjesma. Pjesma u kojoj ništa nije puka, prazna riječ, pjesma u kojoj ništa nije puka (imenovana) stvar. To je to poetičko zrnce i poetsko sjeme Nedeljkovićeve poezije, njene sve veće magije, njenog sve vjernijeg verizma; magijskog verizma koji u isti mah isključuje sve što je puka, (artistička) jezička igra i sve što je puka preslikana dogodovština i slučajna, izmaštana zgoda, ali koji je istovremeno poetički i poetski otvoren i za svoj unutrašnji
glas, i za svakodnevni govor, i za najrazličitija pjesnička iskustva koja smo baštinili. Sudeći po 72 ovoj Nedeljkovićevoj pjesmi reklo bi se da je od svih puteva i stranputica modernog pjesničkog
Page
govora u njegovom sjećanju duboko, možda i najdublje urezan onaj dugi i široki pjesnički i pjesmotvorački (kružni?) put od, krajnje pojednostavljeno govoreći, simbolizma do neosimbolizma, put na kome je pjesma ponekad bila više opčinjena simboličkim moćima jezika, a ponekad, opet, simboličkim moćima bića, i koja je o tome stalno govorila – sve dok nije stigla do onog od čega je i krenula, do (sebe kao) žive slike, do onog metajezičkog jedinstva viđenja i poimanja, do tog poetičkog i poetskog ideala, tog solipsizma subjekta-objekta koji joj se činio kao „ sama struktura uma“, a koji joj u času kada ga je ostvarila, kada je u njega i sama zapala, izgleda kao vlastiti, suvišni lik u ogledalu, kao isprazni, nepotrebni simbol-stvar, samo jedan od neprimjetnih među pustim stvarima-simbolima ovog opustošenog svijeta. „Jedno ću stablo premestiti bliže prozoru, / Drugo poseći i ogrejati se, zgotoviti ručak, / Mogu još ponešto u pesmi, u opisu, /Rekao da bih sušto, ja, smerni stanovnik, / Katkad prenaseljen, češće vapijući prozirnost.“, kaže Nedeljković u drugoj strofi ove pjesme kao da svoje i naše pjesmotvoračko sjećanje odmotava unazad, do mitskog početka, kao da iz nekog prećutanog, dugo nepromijenjenog, letargičnog i agoničnog (pjesničkog) stanja koje je i stanje samoga pjesništva, gledajući istovremeno unazad i unaprijed, podnosi izvještaj o tome šta se poslije svega zbilo sa orfejskim moćima pjevača da čini čuda, da kroti divlje zvjeri i pokreće drveće. A odmah zatim, kao sa samog ruba pjesme nastavlja: „ I van pesme, smem da dodirujem dvorište, / Knjige, prašinu; rečju – moje, u potrazi / Za mogućim. Odnosima, rečima, / Upućenim u nastajanje, nekome.“ I upravo tu, gdje bi se, samo što je započela, mogla i završiti ona beskrajna, aporetična, u krajnjoj instanci solipsistička raspra o unutrašnjem i vanjskom svijetu (pjesme), gdje bi se pogled pjesme mogao zaustaviti u „prozoru“, gdje bi svijet mogao biti sveden na dvorište, na knjige i prašinu, a iz te prašine ponovo mogla nastati neka pjesma koja će završiti u prašini, i tako unedogled, tu, na samom kraju strofe, na samom kraju pjesme – jedna neodređena riječ određuje sve druge, pravladava svaku samodovoljnost svijeta i pjevača, pokreće novi put i život pjesme i uistinu otvara horizont razumijevanja Nedeljkovićeve poezije. Pjesma više nije samo najbolji mogući način da čovjek izvjesno vrijeme provede upućen na sebe i prepušten sebi, pjesma bi trebala biti, i pjesma uvijek već jeste i nešto više od tog. Između onoga drugačiji iz naslova, u samom početku i ovoga nekome na samom kraju pjesme, može stati naprosto sve što pod tim riječima mislimo, i svako drugačije i svako neko, i svaki neki, i svaka drugost i svako drugo, i svaki drugi, i ono drugo i drugačije od tog, sve do onog drugog koje se ne može posjedovati i saznati, onog koje premašuje razumijevanje i koje se ne može shvatiti, jer kad bi se moglo, ono i ne bi bilo drugo, ono ne bi moglo biti i ne bi bilo Drugo. Danas znamo da je Nedeljkovićeva pjesma istovremeno putovanje i put do sebe i svijeta, put koji preko drugog vodi prema Drugom. I da ta pjesma uistinu nikada ne prestaje. Pjesma kao obraćanje Drugom. Pjesma kao prizivanje odgovora Drugog. Poezija kao od-govor Drugog. U riječima i stvarima, u biću i jeziku, između riječi i stvari, između bića i jezika, u svijetu, ne- skriven od-govor Drugog. Obraćanje drugom imanentno je jeziku i govoru, imanentno pjesmi. Svaka je pjesma, u krajnjoj instanci, obraćanje drugom, i ona koja to skriva i koja to ne skriva, i ona u kojoj se pjesnik obraća samome sebi, i ona u kojoj se lirski subjekt naizgled ne obraća nikom, i ona koju pjeva neka opora ljubav koja želi ostati nepotrošena te se stoga radije obraća zamršenosti ipraznini nego nama, i ona koja bi da istovremeno bude najduži i najkraći pjesmotvorni put, glas praznine upućen u samu prazninu. I ona koja je sam taj prazni glas, jeka praznine i odjek pustoši opustošenog svijeta; i u njoj se sam jezik obraća drugom, jezik koji je uvijek već pokret jezika, pokret prema nečemu drugom. Jezik koji je uvijek već obraćanje drugom, čak i kada je obraćanje njegovoj odsutnosti; kada je to obraćanje najodsudnije, kada je presudno, kada je dovoljno tiho da bismo ga slušali sa najvećom pažnjom, kada je to obraćanje zaglušujuće tiho jer se u njemu i sam jezik gubi, prelazi u isprazni, zloslutni šum. Taj (bijeli) šum čujemo u 73
pjesmi „Kutija u dvorištu“. O čemu govori ta „pesma… izrasla“, kako veli Dragan Hamović, Page
„na efemernom priziru“, ne-stvarno efemernom, dodali bismo? O kakvom prizoru je riječ, i šta ga čini tako efemernim? Uvjereni da nema diskurzivnim jezikom interpretiranog i iskazanog značenja i „smisla“ pjesme koji ne bi iznevjerio njezinu punoću, i da nema ničega po-grešnijeg od prepričavanja pjesama, ipak recimo: vjetar je u dvorište donio kartonsku kutiju. To je najjednostavniji opis navedenog prizora, doslovan početak te pjesme. Svaka riječ je tu, ali to ipak nije citat, stih koji otkriva da taj „efemerni prizor“ lebdi u svojoj ne-stvarnosti. Već u sljedećem stihu, naime, da se naslutiti da tu kartonsku kutiju nije donio samo vjetar nego da su je odnekud donijele i posmatračeve po-misli što vrludaju kud im je volja, vitlaju onim što im padne na pamet – misli što i gospodare i služe, i ne služe nikome i ničemu, idu dalje i povlače se u sebe pred stvarima i riječima, pred svime što ih je donijelo i što su same donijele na ovaj svijet; ne znaju kome da vrate „kutiju“, ni treba li je vratiti ili „rukom sledećeg vetra hitnuti u slučajnu ljubopitnost.“ „Pre toga“, misli pjesnik „svakako valja / Staviti nevidljivu misao u nju.“ Uz misli koje su je donijele i koje ne znaju šta bi s njom, staviti još jednu, sada nevidljivu misao u nju, praznu kutiju, jednostavnu kocku vazduha, bačenu. „Njen karton proučava moje / Porozne slojeve. Da, možda / Uobražavam, ali pažnjivo izbegavam dodir / dižući zidove od drugih događaja / Oko kože.“, kaže pjesnik, mjerkajući se sa šupljikavom kartonskom kutijom, zavirujući u sebe kroz njene pore. „ Dotle, misao se sudara / U kutiji sa nečim neprobojnim, neprimetnim.“ Kakva je to misao, i s čime se se to ona neprobojnim, neprimjetnim sudara u praznoj kutiji, u samoj praznini? Odgovarati i odgovoriti na to prećutno pitanje prije svega znači osjećati i uvjeriti se da ono neće nakon ove pjesme nestati, da će se kao izvjestan simptom jezika, kao trag bića u ništavilu, kao simptom ništavila u biću, kao jezik, simptom i trag pokušaja probijanja i nečeg neprobojnog, neprimjetnog preseliti u sve, u sav svijet i u Nedeljkovićev unutrašnji glas, u njegov vid i sluh. On će to prećutno, sveprisutno pitanje produbljivati, „oseća(ti) u utrobi tu težinu – gotovo loptu – veću od svega što postoji“, i na njega odgovarati neprestano, iz pjesme u pjesmu, iz knjige u knjigu, a ne samo u onim pjesamama („Ima jednostavnijih rešenja“, „Prepev“, „Što dalje“, „Zamisliti prazninu“, „Sa koje strane“, i drugim) ispjevanim u vidljivijem dosluhu sa tom nečujnom, a neporecivom zapitanošću. Skupa sa „Kutijom u dvorištu“ te pjesme čine čitavu jednu lirsku studiju o neprobojnoj nečujnosti praznine, o tom miru koji uznemiruje, o onom „šumu praznine“ nastalom u sudaru naše misli sa njom, nezamislivom i nemišljivom, o nepristupačnom a „prisnom tajanstvu“ koje nam se obraća, budi najdublju pažnju. Budi onu pažnju dublju i stariju od svake misli, stariju od jezika. U toj najdubljoj pažnji začela se Nedeljkovićeva poezija – iz te pažnje iznikle su i „izrasle“ sve njegove pjesme. Pažnja je predano iskušavanje živoga časa, pozornost, budnost, usredotočenost, usredsređenost, obazrivost, pozor i pomnja, ali i pažljivost, pružanje i uzvraćanje pažnje. Pažnja je izvjestan „višak“ percepcije, pomaljanje naše najdublje, podsvjesne psihičke strukture, onog „simptoma“ jezika u živom času, istovremenom kušanju bića i nebića. „Strah božiji je roditelj pažnje“, nenadmašno jednostavno i uvjerljivo bi rekli pravoslavni isposnici tražeći božiju pomoć u tom iskonskom i svakodnevnom iskustvu i iskušenju susreta poznatog i nepoznatog, vidljivog i nevidljivog, susretu svega u živom času, u simptomu jezika u kojem je kao i u jeziku samom svijet sabran i zadan. Sve je sabrano i sve je zadano u tom živom času koji budi najveću pažnju – sve i ništa. Nije to onaj meta-fizički sadašnji čas o čijoj bi se ne-postojanosti i ne-postojanju dala napisati višetomna multidisciplinarna analitička rasprava. Živi čas je tajna, tajna bića i vremena, tajna postojanja i zagonetka postojanosti svijeta koji nam neprestano ponavlja da je „najvažnija stvar na svetu sam svet“, i da bismo sa njim trebali biti u iskonskom, ontološkom povjerenju samom tim što on (svijet) jest, što uopšte postoji nešto, a ne puko ništa. Živi čas je tajna, punina i praznina koja nas istovremeno navodi i na oglašavanje i na muk, i na pažljivi govor i na pažljivo ćutanje. Ta tajna bi se uistinu mogla i govoreći i ćutke, i dokono i preduzimljivo, „odmotavati kroz rukavce,
do prapočetka.“ Ali Nedeljković „ne žudi(m) za tom igrom, za igrama koje izmišlja(m), / Ne 74 bi(h) li vreme lišio jedine istine.“ Meta-fizička tajna živog časa ne privlači njegovu pažnju. On
Page
ne goneta šta je uistinu živi čas u metežu iskušanog vremena, u stalnom preplitanju i uplitanju u sve, imaginarnog i stvarnog, istorijskog i satnog, prošlog, sadašnjeg i budućeg vremena. On živi čas pjesnički iskušava, po-kazuje šta to u njemu budi najdublju pažnju. Pjesnički iskušavati živi čas na način na koji to čini Živorad Nedeljković prije svega znači ne-postojanost živoga časa iskušati kao svoju vlastitu, kao dramu i tenziju vlastite ne-postojanosti i konačnosti. A to ne znači samo iskušavati s najdubljom pažnjom pulsiranja života u živome času, nego prije svega iskušavati onu još izvjesniju, u živome času zapravo jedino izvjesnu, zjapeću otvorenost prema budućnosti koja stalno nadolazi kao onaj najveći „talas koga nema a neprestano preti“; prijeti ali i nosi neku nadu. „Budućnost je“, govori nam Levinas, „ono što nije pojmljivo, ono što pada na nas, što nas spopada. Budućnost je drugo.“ Budućnost, jedina izvjesnost preko koje nam se vrijeme suštinski otkriva kao novo rađanje, kao drugo. Čak i kada je budućnost sama smrt, ta smrt kao drugo „nije čisto ništa nego tajna koju je nemoguće preuzeti.“ To je ono što budi najdublju pažnju, stvara onaj neprestani višak percepcije, izvjestan simptom jezika u kojem se ta najdublja pažnja samoj sebi otkriva i pokazuje kao strepnja i kao molitva. Samo poezija ne vrši nasilje nad tim viškom percepcije. Poezija taj „višak“, tu najdublju pažnju, tu prirodnu, primordijalnu, neizrecivu molitvu duše dovodi do riječi. Ta molitva se još uvijek ne čuje u pjesmi „Kutija u dvorišti“, ali je upravo u toj kratkoj pjesmi na najednostavniji i najslikovitiji način neosimbolistički sabrano i (trans)metafizički sažeto sve ono pred čime nam je ostala još samo molitva, molitva probuđena u najdubljoj pažnji kao nečujni a tako prisni glas te pažnje koji se diskurzivnim jezikom ne može dovesti do riječi, a koji se nalazi u samom ontološkom temelju diskursa. Da bi se izrekla ta neizreciva molitva potreban je dar, potrebno je nešto nadnaravnije od osjećanja, nešto prirodnije od mišljenja, potrebna je od-važnost i od- lučnost da se i u onom najopasnijem samom (onom opustošenom, pustom i praznom) potraži spas, da se i u ništavilu potraži biće. Tu molitvu može izreći samo onaj ko sav od-lučan, s najdubljom pažnjom „netremice traga“ za sjajem (riječi), onaj koji „i u praznini traga(m) za njim“, „shvata(m) da sjaj je isuviše dragocen / Da bi pustoš činio manje pustom.“ I kada ima potrebu da nam ipak kaže da to traganje „nije hir“, kada mu se zbilja učini da to „ zaborav traži / Da ide(m) što dalje, što dublje.“, i kada mu se čini da uprkos svemu valja „Pamtiti, ne samo zato što je kap moja / Što je trn moj, čim ranjava, / Nego i zbog samog pamćenja, / Zbog pustoši u kojoj će isteći / Sve što znam“ – on tako zapravo prećutkuje i samo blago nagovještava i sugeriše da to od njega traži nešto dublje od zaborava i pamćenja, od svega što zbilja imamo, i što, kada se sve sabere, uistinu možda i jesmo. „Kutija u dvorištu“ je istovremeno, i neko Nedeljkovićevo ontološko i ontičko niti odniti ka i svojevrstan poetički i poetski proton kinoun akineton u njegovoj poeziji, ali i svojevrstan poetički i poetski kontrapunkt ostalim njegovim pjesmama. I ne samo to, ona je i prva u nizu Nedeljkovićevih pjesama koje će nam tek kasnije otkriti sve svoje tajne; tek kasnije, kada čitajući pjesme iz Ovoga sveta i Talasa, a pogotovo one iz Ulaska otkrijemo duboko unutrašnje zvukovno i značanjsko, smisaono jedinstvo njegove poezije i u njemu ono davno zaboravljeno palintonos / palintropos harmoniē ono harmonično spajanje suprotnosti, ono okretanje i opružanje, značenje i zvučanje unazad u mišljenju i pjevanju, u spjevovima i pjesmama, i još dublje, i još izvornije, u zatezanju i zvučanju unazad luka i lire, i u samoj svijesti. U toj pjesmi kojoj nesumnjivo prethodi duga egzistencijalna i neobjelodanjena pjesnička kušnja, pripremljen je i nagovješten onaj prvobitni, uvijek iskonski i uvijek novi susret jezikotvorstva i pjesmotvorstva, ali on tu još uvijek nije na djelu kao ono traženje stihova „istinskim tonom“ koji je postojao prije riječi, „živio“, kako bi to jednim, čini nam se ipak grubim poređenjem i bizarnom metaforom prikazao Robert Frost, „ u pećini usta“. Tu pjesmu počeo je pisati neki veliki, izvanjski, bešćutni nehaj i neki vjetar, nastavio je pisati pjesnikov istovremeni pogled prema vani i prema unutra praćen nekim vrludavim mislima, dovršavala je neka strepnja starija od riječi, a dovršila neka misao nemoćna pred nečim, pred nekom 75
neprobojnom, neprimjetnom ne-izvjesnošću. U nekoliko jednostavnih, učini nam se načas Page
neočekovanih poteza, nastala je jedna živa slika pustoši i praznine kojoj je tijesan, pretjesan njen vlastiti ram i u kojoj kao i u nama samima „nema ničega sem tereta nagomilanog iznutra.“ Da nema tog tereta, ni u toj pjesmi kao ni u toj kutiji u dvorištu i ne bi bilo one misli koja se u njoj (u praznini, u kutiji, u pjesmi) sudara sa nečim neprobojnim, neprimjetnim dok pjesnik još uvijek, kao što smo čuli i vidjeli, „pažljivo izbegava dodir / Dižući zidove od drugih događaja / Oko kože.“Ali kako podići zidove od drugih događaja oko sebe kada je ono prećutno pitanje sa kraja te pjesme u svemu, pa i u tim zidovima, u tim „drugim“ događajima; kada se sve što pogledamo i pokušamo u njega udjenuti kakvu živu, suvislu misao očas pretvara u onu „kutiju u dvorištu“; kada se u nju pretvara svijet? Od tog pitanja dalo bi se napraviti sijaset novih pjesama koje bi baš kao „Kutija u dvvorištu“ sadržavale i mirile najrazličitija iskustava i odlika modernih poetika i poetičkih načela – i punu svijest „o lirskom činu i obliku“, i „punoću doživljaja“ čemu lirika već uvijek teži, ali i onu anđeosku, ili možda građansku, ko bi ga znao, „odmaknutost“ i od prvog i od drugog, i od autorefleksije i od pokušaja iskazivanja „neposrednosti“. Štaviše, niz takvih pjesama činio bi jednu poprilično novu, unutar metafizičkog pjesništva autentičnu, da tako kažemo (post)metafizičku poeziju, svu u naponu prevladavanja svake modernističke poetičke i poetske metafizike, i Nedeljković bi već sa takvim pjesmama (a tako jednostavno i ubjedljivo je pokazao da bi i te kako umio da ih piše), spadao u najmarkantnije pjesnike naše savremenosti. Ali upravo tu, u toj pjesmi, gdje je i započeo, tu se i završava Nedeljkovićev, po svojoj poetičkoj suštini i poetskoj izvedbi, modernistički pjesnički pokušaj da uvede razbor i izvjestan (post)metafizički red u (puki) slučaj i u anksioznozno iskušavanje praznine koje taj „slučaj“ otkriva i trpi kao neizbježan i nužan. Umjesto da, kao što bi to zasigurno uradio mnogi modernistički pjesnik, od onog pitanja pravi i reciklira pjesme u kojima bi se do sudnjega dana moglo igrati, sklapati bezbroj metafora oko prazne kutije i u praznoj kutiji, raditi to hladno ili sa pomišlju da, kako veli Valeri, „i kada nastupi smak sveta, uvek će se naći neko ko neće hteti ništa da zna dok ne završi svoju partiju domina“; umjesto da tako, ponekad dokono, ponekad strasno spaja i razdvaja, metonimijskim prelaženjima pretvara jedno u drugo, kutiju i svijet, kožu i zid, dodir i događaj, Nedeljković to pitanje iskušava i ogolijeva do kraja i umjesto svake metaforične slike i metonimijske igre, u tom pitanju prije i poslije svega iskušava ontičku bojazan i ontološki strah, strah božiji koji je roditelj pažnje. I eto nas ponovo, sada sa sasvim druge strane, tamo odakle smo i krenuli: u onom što budi najdublju pažnju, iz čega se rađa poezija i ka čijoj neizrecivoj tajni poezija teži. Jedno je pročitati „Kutiju u dvorištu“ samu za sebe, drugo je pročitati tu pjesmu u knjizi u kojoj je prvi put objavljena, a nešto savim treće pročitati je danas, nakon Ulaska. U toj pjesmi kao da je sabrano i do ćutanja sažeto sve ono egzistencijalno-esencijalno, sudbinsko, presudno i pjesmotvorno što joj prethodi i ono što nakon nje slijedi. Sve je tu ćutke naslućeno, sabrano i sažeto, i iskustvo njegovog tijela i iskustvo njegovog jezika, i iskustvo bića i iskustvo ništavila; i iskustvo bezgraničnog svjetla i onog većeg od njega, iskustvo „svetlosti“ što „nastavlja punim plućima da traži nenačeti očaj, jer zna da i od nje je veći.“ Kao da sve je sabrano, sažeto i naslućeno na samom kraju te pjesme, u onom sudaru, u neimenovanom bolu i patnji u kojoj „postoji jedno odsustvo pribježišta, nemogućnost bijega i povlačenja.“ U tom sudaru kao „da sve je stalo. / Da bi moglo sve i da počne.“ Upravo tu je, pokazivaće se i pokazati u narednim Nedeljkovićevim pjesmama i knjigama pjesama, i započelo sve; tu gdje su ona bojazan i strah od dodira zgusnuti u bol i patnju probudili najdublju pažnju koja i sama iskušava onu nemogućnost pribježišta i povlačenja, tog, da tako kažemo, očaja patnje. Pažnja, istina, nije pobjeda čovjeka nad svojim položajem; ona je prije svega preuzimanje tegobe i tenzije toga položaja, ali i u istom času, i nešto više od toga. Pažnja je i molitva; još uvijek tek simptom jezika, ali i tada molitva kao neprolazni, molitveni simptom jezika u pažnji koji se preselio u naš unutrašnji glas kao njegov uvijek već novi ali i temeljni ton, i preko kojega još prije govora
i jezika samog kušamo i otkrivamo, iskušavamo da pobjeda nad smrću ne predstavlja problem 76 vječnog života nego da se prevashodno sastoji u tome da se tajna vječnog života skupa
Page
sa tajnom smrti koju je nemoguće preuzeti, molitveno preuzima još sada, u živom, ne- prolaznom času. To može samo onaj koji ne izgubi odvažnost i odlučnost kada u biću iskusi ništavilo, nego to ništavilo bespoštedno iskuša, onaj ko ne gubi od-važnost i od-lučnost kada mu se misao, i kada se i sam u nekoj „praznoj kutiji“ sudari sa nečim neprobojnim, neprimjetnim. Samo on može i u ništavilu pronaći biće, samo on može u onom sudbonosnom, presudnom sudaru u praznini pronaći i iznijeti na svjetlo dana ono novo, spasonosno, ono jedno jedino što je nužno. U tom od-važnom, odlučnom, od- lučujućem sudaru strah se razliva u strepnju. „Strepnja (Angst) je“, kako kaže onaj pjesmoljubivi mislilacbitka, „ukleto mišljenje koje se nalazi u stalnom savezu sa vedrinom i blagošću stvaralačke čežnje, ali i u stalnoj okrenutosti prema smrti.“ Sve to je na djelu u pjesništvu Živorada Nedeljkovića kao onaj uvijek već novi i nad-lični i već uvijek iskonski susret jezikotvorstva i pjesmotvorstva koji se u njegovoj poeziji prvi put dogodio onda kada se strepnja nije oglušila na njegov unutrašnji glas, kada nije gušila molitveni ton toga glasa čija je tihost skrivena u tihosti same pažnje – kada mu je pustila i kada ga je bodrila da kroz nju dođe do riječi. Ne znamo kako stoji stvar sa pjesnikom, njemu se možda od prvih pjesama činilo da je tako, ali nama je tek danas gotovo savršeno jasno da se to zaista događalo od samog početka i da traje neprestano, od „Kutije u dvorištu“ i pjesama koje iz nje i nakon nje transmetafizički, poetički i poetski, ali ne nužno i hronološki, slijede. Uvjereni smo u to od njegove knjige Ovajsvet u kojoj zapravo otkrivamo da Nedeljković od samog početka čini ono što umiju samo istinski pjesnici, oni koji, kako bi rekao Šejmas Hini, „čine ono što je esencijalni posao poezije: potkrepljuju naklonost prema intuitivnom šapatu našega bića“, daju tom šapatu svoj ton i boju, uz koje lakše prepoznajemo tembr vlastitog. Od te knjige, naime, sasvim je izvjesno da u Nedeljkovićevij poeziji postoji jedan jedinstven, nerazdvojan i sliven pjesmotvorni i životvorni tok. Izvjesnost toga toka istovremeno sebe osjeća kao dugo, neprestano obraćanje drugom, žudi da se shvati i omogućuje da bude shvaćena, uvodeći tako pjesnika, pjesmu, knjigu pjesama, pjesničko djelo i čitaoca u onaj hermeneutički krug u koji tumač ne može ući ne misleći o onom izvornom hermeneuein koje nije samo vještina tumačenja – nego i, ma šta o tome mislili i kako god nam to u našoj postmodernoj vjeri-nevjerici zvučalo, učešće u jednom svetom, svečanom poslanstvu na koje smo zaboravili a na koje nas podsjeća još samo pjesništvo i zbiljska poezija. Razumijevati Nedeljkovićevu poeziju iz te i takve, prije svega njene, unutrašnje hermeneučičke vizure znači čuti, slušati i razumijevati onaj šapat njegovog, ali i našeg intuitivnog bića, čuti ga u pjesmama, ali i u cijelom slivenom toku njegove poezije. Taj šapat i taj tok žude da budu jedno, i samo oni pokazuju odakle dolazi i ka čemu ide Nedeljkovićeva pjesma i poezija. Nemogućnost hipostaziranja toga toka u samome tekstu i izvan „teksta“ poezije, ne znači i nemogućnost traganja za onim, i gonetanja i razumijevanja onog što taj tok čini neprekidnim, slivenim, istovremeno pjesmotvornim i životvornim. Nastanak i razvoj toga toka nalaze se u neraskidivom jedinstvu; svaka pjesma i sva poezija Živorada Nedeljkovića počiva na dubokom povjerenju u onaj unutrašnji glas, u onaj intuitivni šapat koji mu na neki svoj, zagonetan a prisan, matajezički način ne prenosi samo neke neprenosive tajne, nego na isti takav način prenosi u njegove riječi otvorenost prema tajni, govori mu ono što istinska poezija takorekuć zna po sebi, a što je filozofija zaboravila odmah nakon svoga početka, čim je ono aletheia(otvorenost, neskrivenost) prevela sa adaequatio rei et intellectus, razumjela istinu kao mjerljivu jednakost stvari i misli, „mišljenja“ o njoj, zaboravila šta je biće jeziku, a šta jezik biću, zaboravila šta spaja pjevanje i mišljenje. I uvijek već više od toga, taj unutrašnji glas, taj inuitivni šapat mu prije i poslije i iznad svakoga znanja, svake vjere i svake nade predaje molitveni osjećaj da je svijet dublji, smisleniji i ljepši od svih svojih pojedinačnih manifestacija i da (pjesnička) istina nije nikakva konstrukcija, nikakva metafizička stabilna struktura nego događaj u kome nam se svijet kao
takav po-kazuje. Bio bi to, što se nas i naše sposobnosti apstrahovanja tiče, najjednostavniji i 77 najkraći diskurzivni opis tog slivenog, pjesmotvornog i životvornog toka, te žive slike
Page
neprestanog iskušavanja i otkrivanja uvijek već iskustvenog i već uvijek transcendentnog događaja, tog, kako vjerujemo i kako Nedeljković svjedoči, bespoštednog, pjesničkog iskušavanja egzistencije, njene ispraznosti i njene punoće. Taj sasvim izvjesni, neizrecivi tok, to neprestano blago preobražavanje (pjesnikovog) bića i jezika pokaže nam se ponekad i kao neka živa slika, kao neka rijeka, recimo, koja se uliva u more, koja ima ne samo svoj izvor i svoje ušće, nego i ono mjesto na kojem postaje plovna, podesna za putovanje i prenošenje tereta, za povezivanje sa cijelim svijetom. Do Ovoga sveta Nedeljkovićeva pjesma je istovremeno kratak lirski opis i postupna lirska analitika događaja koji se pjesnički i egzistencijano istovremeno gradi, otkriva i iskušava u sudaru one nakane, one tek nagovještene želje i žudnje za drugošću i drugim iz pjesme „Drugačiji raspored“ sa svakodnevno iskušavanom neumitnošću, sa onim graničnimsituacijama, sa smrću, sa patnjom, sa neprestanom borbom za preživljenjem, sa neizbježnom krivicom; sudaru u kojem i ona misao iz „Kutije u dvorištu“ dobija svoj pjesmotvorni i životvorni, događajni oblik u kojem „misao jača, na čudesnu / Obnovu oslonjena.“, baš kao ta misao iz pjesme „Udeo“, što „smirena u razmeni“ i sama otkriva da prije nego što je postao svijet stvari i sistem oruđa, svijet je bio skup plodova; kuša da u tom svijetu tako, kao u iskonskom i uvijek već novom događaju, njen i naš „udeo zri“. Sve te pjesme kao da su pisane u iskušavanju i kao da su samo iskušavanje onoga Kafkinog brutalno jednostavnog „pa ne može se ne živeti“, u kojem se „nalazi bezumna snaga vere“ koja u tom poricanje, u tom „pa ne može se“, stiče oblik. „Nije potrebno“ kaže Kafka, „da odeš od kuće. Ostani za stolom i osluškuj. Nemoj čak ni osluškivati, samo čekaj. Nemoj čak ni čekati, budi potpuno tih i sam. Svet će ti se ponuditi da ga raskrinkaš, on ne može drugačije, ushićeno će se previjati pred tobom.“ Da, potpuno tih i sam, samo takav čovjek je i mogao napisati te pjesme, neko čija se riječ nakupila pažnje, i ne samo onog arhetipskog straha i stalne, svakodnevne strepnje ljudskog bića, nego i strepnje (svoga) jezika koji je stalna opasnost za samoga sebe, u kojem uvijek nešto nastaje a nešto nestaje, nešto se dobija a nešto gubi, jezika koji razara i stvara, razočarava i očarava, razosovljuje i osovljuje, brišući jedne tragove ostavlja druge, možda baš one koji bi ga kao kakvog bjegunca ili kao kakvu divlju zvjer mogli odvesti u propast; neko čija riječ strepi i za sam jezik, govor koji navodi na štošta i koji, znamo to dobro, kao malo šta drugo može navoditi i navesti čovjeka na ćutanje. A opet, jezik je sve; svijet je samo tamo gdje je jezik. Otud tolika odgovornost za izgovorenu i napisanu riječ koju imaju još samo istinski pjesnici. Zna to i cijelim bićem osjeća i svojom poezijom potvrđuje Živorad Nedeljković; zato te njegove pjesme zapravo i ne započinje puka riječ – nego neka tenzija, neka napetost, izvjesna ontološka prinuda koju nosi samo „vreme“ što „izrikom je saopštilo da nemost neće trpeti“, nagoni ga da se pita „čemu pohotna ćutnja kad nije pomirenost“, budi onu neizdržljivu uznemirenost „pred svetom što izrečen, ništa izreći ne mora“, vrijeme kojeg možda, zapravo i nema, ili možda nešto drugo, nešto drugačije od svega (tog). Valja iskazati to neizdržljivo a neizrecivo – valja to učiniti u času i iskušati ga kao čas kad „reći da je bol prestao / suviše naginje ništavilu i predaji“ i kad bol je jedina izvjesnost i oslonac, „bol što opominje i leči.“ Prelazak bola u riječ, u svoju osviještenu ljekovitost, to bi bio najkraći i najtačniji opis pojavnosti i biti tih Nedeljkovićevih pjesama. Kao neko ko je slušajući pjesnički govor velikih majstora dugo njegovao svoj unutrašnji glas, pa pod onom unutrašnjom (bol) i unutrašnjovanjskom (vrijeme) prinudom, ostavio u najdubljem pamćenju pjev drugih pjesnika, ostao sam sa svojim unutrašnjim glasom, jedinom koji tu ljekovitu bol može trajnije osvijestiti, prevesti u riječ, ljekovitu i za drugog, ljekovitu, čini se, i za sam svijet – tako i Nedeljković u tim kratkim pjesmama čini sve što bi se učiniti moglo, čini sve što može da taj, kao i bol samo svoj, unutrašnji glas barem na čas dovede do riječi. Nedeljković ne bira posebno vrijeme i priliku da taj unutrašnji glas dovede do riječi, niti njegov unutrašnji glas čeka da od nekog vremena i kakve zgodne prilike bude izabran; čini to naprosto onda kada istovremeno želi i mora. Može to biti bilo koja prilika, bilo koji čas, 78
a najčešće to bude upravo onaj čas i ona, reklo bi se, ontološka i ontička ne-prilika u kojoj nam Page
nedostaje „prava riječ“ i kada znamo da te riječi zapravo i nema, kada i sama riječ je bol, i kada samo po sebi je jasno ono najdublje iskustvo i „znanje“ o jeziku, ono živo shvatanje da „značaj koji ima riječ u našem životu nije uslov značenja, nego značenje samo.“ A (u ovim pjesmama) to su upravo oni časovi najdubljeg iskušenja kad „teskoba se brani osamom, osama poteže / Teskobu kad nema valjanog odgovora“; kad nema valjanog odgovora, kad god nema prave riječi, a ne samo „u godinama očaja i komadanja života tupim sečivima umova.“ Često se čini da te Nedeljkovićeve pjesme i nije povela riječ, nego njegov pogled, oči što prate i što mu „prenose“ ono što se zbiva i što se događa. „Kao nad fotosom, zabavljen“ pjesnik najprije „otkriva(m)“ tu „poeziju lišenu interpunkcije“, unutrašnje glasove što prate tu nijemu pjesmu očiju, pjesmu koja kao da zacjeljuje, ali i brzo nestaje i nikada se ne ponavlja. Pisati pjesmu zapravo znači stavljati tu „interpunkciju“, pamtiti i bilježiti tu nijemu pjesmu, dovoditi je do riječi dovoljno pažljive i tihe da prepozna i da ne nadjača onaj intuitivni šapat njegovog bića, a opet dovoljno glasne da bi taj njegov unutrašnji glas čuo i neko drugi. Ponekad se ta inerpunkcija stavlja, odsječno i hitro, ali uvijek krajnje pažljivo kao u kakvom kratkom, a važnom izvještaju o (nekom) događaju, o samoj (viđenoj) stvari, pri čemu se to uvijek čini sa onom sviješću o paradoksu i usudu izricanja koje uvijek već kasni za događajima i samim stvarima, ali i sa punom sviješću i uvjerenjem o pjesmi kao jedinom načinu da se punoća događaja po-kaže, da se do same stvari zbilja dođe. Ako samo malo bolje pogledamo vidjećemo da to izvještavanje o onome što se zbilo nikada nije puko „verističko“ preslikavanje i podražavanje, nego, istina tek početno, blago preobražavanje, umijeće da se riječju podrži ona „transcendencija svjetla koja spoljašnjem svijetu daje jednu realnu spoljašnjost“, da se u vidljivi svijet uvede onaj do riječi doveden, oblikotvorni unutrašnji glas, po-kaže na djelu onu najveću, iskonsku magiju, onirizam same stvarnosti. Ponekad se taj uvijek jasan, nikada izričit izvještaj sastoji od samo jedne rečenice izlomljene-ritmovane na signifikantnim mjestima, proširivane nagovještajima, riječima koje se iznenada povlače u sebe, nestaju negdje da bi se na njihovom mjestu bar na čas pomolio njegov unutrašnji glas, po-kazao mu da nije sam. (Zaista, ima nečega anahoretskog u tolikoj pažnji, u tolikoj žudnji za svijetom koji je takoreći tu, u osluškivanju svoga unutrašnjeg glasa; ima zaista, i uvijek već i nešto više od tog.) Ponekad se, opet. taj unutrašnji glas mami rimama, pjesmama skladanim i sročenim u svojevrsnoj stalnoj sinhroniji unutrašnjo-vanjske konsonance i disonance, tim, čini nam se, jedinim načinom kojim bi se nova rimovana poezija mogla održiti u životu, tim raznovrsnim, slikovitim, razigranom stihom i slikom rijetko viđenim i kod onih viđenijih pjesnika kojima je vezani stih opsesija i preokupacija. A ponekad je to kratki niz rečenica proisteklih iz neke napetosti koju je dovoljno taknuti pažljivom riječju da bi, kao kakva potreba i želja jača od one njegove potrebe i želje da bude „slobodan…makar u krugu što krv ga u telu ucrtava“, krenula ka svom razrješenju ili barem trenutnom rastrećenju i smirenju u kakvoj poenti, zgusnutom odjeku te napetosti, kao u pjesmi „Crveni vetar“, recimo, u kojoj se, bukvalno tamo gdje bi se to najmanje moglo očekivati, pronašlo i otkrilo i „kao na dlanu“ po-kazalo ono što jedva da se pronaći i pokazati može, sam, da tako kažemo, obrazac za pisanje (te) poezije: „Poseban režim, načeto telo, ljubav. / Posle je lako pisati: O bolestima / O doživljaju koji se razlikuje.“ Uvijek, dakle, drugačije, drugačijim postupkom, drugačije i „po nečinu opisa“ i po „mjestu tvorbe“ ali uvijek tako da su u pjesmi „drama“i „scena“ jedno isto, i uvijek, prevashodno i na kraju krajeva, tako da bi se u začuo onaj unutrašnji glas, da bi se, kako ćemo tek kasnije, u Ulasku vidjeti, čula ona pjesma očiju, da bi se čulo kako „u molitvu izrasta obojena nečujnost / Što iz zasede je mami(m); da bi(h) je / I razumeo kad najjače već beše voljena“; da bi se jednom ono neizrecivo kao „prozirnost, izreciva srž“ samo po-kazalo u pjesmi. Taj unutrašnji glas pomaljaće se u Nedeljkovićevoj poeziji postupno, iz pjesme u pjesmu; uz stalnu, neprimjetnu izvjesnost onog neprestanog „očekivanja neočekivanog“, one tajne koju je nemoguće preuzeti, u svakoj
njegovoj pjesmi, on čini samu supstanciju onog slivenog pjesmotvornog i životvornog toka 79 njegove poezije. Kao da je upravo taj unutrašnji glas istovremeno i unutrašnja mjera umjetničke
Page
i egzistencijalne ostvarenosti njegovih pjesama, sama supstancijalna, unutrašnja pogonska snaga toka njegove poezije, njen pra-život i njena prevashodna „strasna mera“, Svaka je pjesma, od samog početka, svojevrsno prevremeno svođenje životnih i pjesničkih računa, sabiranje nepotkupljivo i istinoljubivo, bespoštedno, bez artificijelnosti i ugađanja samome sebi; jedna sve samosvjesnija potreba i žudnja za „drugačijim rasporedom“ koja će iz pjesme u pjesmu, iz stiha u stih prelaziti u sve trezveniji a sve zanosniji i posvećeniji pokušaj blagog, sve blažeg, a sve istrajnijeg i sve izvjesnijeg pjesničkog preobražavanja (svoga) bića i jezika, unutrašnjeg oblikovalja svoga života i „ovoga sveta“ svojim unutrašnjim glasom. Ali, kakav bi se to bitan, „drugačiji raspored“ uopšte mogao napraviti riječju, o kakvom bi se to, pa makar i blagom preobražavanju moglo raditi, osim o onome koje nosi samo vrijeme, vrijeme koje gradi, vrijeme koje razgrađuje? Šta uopšte može (pjesnički) jezik pred konačnošću i u samoj konačnosti i neprenosivosti, neizrecivosti ljudske egzistencije i njenog usuda? Potpuno tih i sam, „telo onakvo kakvo jeste / Svet onakav kakav jeste i kakav će biti“, šta može i šta uopšte hoće pjesnik, taj „tvorac vlastitog ushićenja“, „ribar zakačen za izgovorenu udicu“? Niz je upitno- otkrivajućih odgovora na to neprestano pitanje u Nedeljkovićevim pjesmama. Cijelim bićem sklon dubokoj (pjesničkoj) introspekciji, nesklon da „svemu daje(mo) nestalan, dubok smisao / Ne pitajući jesmo li dostojni tumači“, on u jednoj pjesmi, u jednom kratkom, lirskom svođenju računa, s prizvukom priznanja i pokajanja kaže: „Da, trebalo je živeti drugačije: / S više pouzdanja u druge, sa umanjenim / Sobom u telu.“ Da, u ovim stihovima zbilja ima nekog prevremenog svođenja pjesničkih i životnih računa, ali i žudnje za promjenom, žudnje nekog potpuno tihog i usamljenog čovjeka kojem „žudeti…već znači biti drugde“, i koji to bez uvijanja, čista srca, bez metonimijski premještanja i dubioznih metaforičkih zgušnjavanja, pjesnički otvoreno kaže. Kao da su oni stihovi iz „Keltskog krsta“, ono „I kad je pretrpan ornamentima. / On je direktan, jednostavan, strog. / Kao vera koju simboliše“, dovedeni ovdje do krajnje est-etičke, dakle na samo stilističke konsekvencije; kao da se sa neposrednošću i „direktnošću“ samoga bola želi po-kazati neko duboko, zapreteno osjećanje i slutnja. „Potpuna“ usamljenost, neprestano očekivanje neočekivanog, one tajne koju je nemoguće preuzeti, a koja nas, čini nam se, gura u sve veću osamu i, da tako kažemo, nužna, intuitivna slutnja, neki strah tajanstveno spojiv i spojen sa nadom da se baš u tome bezizglednom, u tom najopasnijem, gdje nam je i najpotrebniji, krije spas. Eto onoga što će se tek kasnije pokazati kao egzistencijalno i esencijalno i zašto ne reći onto-teološko rodno mjesto Nedeljkovićeve poezije, onoga, na svojoj koži iskušanog opšteg, dakle uistinu posebnog mjesta bez kojega je nemoguće pratiti, dakle pratiti u korak, posvećeno gonetati, razumijevati i shvatati, cijelim bićem prihvatati njen pjesmotvorni, životvorni tok, tok njegove pjesme kao obraćanja Drugom, tok poezije kao od- govora Drugog. Jer samo onaj koji je na svojoj koži osjetio, iskusio i iskušao usud i sud osame, „jedino biće koje je dospjelo u napetost svoje usamljenosti kroz patnju i u relaciji prema smrti, može se“, kako kaže Levinas, „smjestiti na teren na kome je relacija prema drugom moguća.“ Mogućnost te relacije i sama ta relacija prema drugom koja kao samo drugo „premašuje mišljenje“, svako, pa i ono transmetafizičko koje je na to drugo svom (raz)umnom snagom ukazuje i upućuje – iskušana je i u svom beskrajnom rasponu pjesnički po-kazana u poeziji Živorada Nedeljkovića. Već samo to po sebi ovog pjesnika svrstava u red onih pjesnika koji, ma kako to danas, kada se o poeziji, tu i tamo, što pomodno ćaska, što biva ozbiljno govorka kao o nekom zanatu u izumiranju, zvučalo, pokazuju svojevrsno, ispostaviće se epohalno preimućstvo i privilegiju poezije koja jedina može po-kazati da onaj, evo već jednovjekovni, za filozofiju možda sudbonosni transmetafizički napor modernog mišljenja „da se misli više nego što se misli“, da se, takorekuć, istovremeno dođe do pojma i da se pojam prevaziđe i prevlada, ne mora nužno biti uzaludan. A to opet, već samo po sebi, govori o Nedeljkoviću kao pjesniku čije vrijeme tek dolazi, ako ikakvo, (bitno) drugačije (pjesničko) vrijeme uopšte može doći.
Ako je onaj unutrašnji, molitveni glas sama supstancija slivenog pjesmotvornog i 80
životvornog toka Nedeljkovićeve poezije, onda je obraćanje drugom onaj delezovski, od te Page
supstancije neodvojivi način na koji se ona ispoljava i pokazuje. Kada je o (ovoj) poeziji riječ taj način je uvijek već od „sadržaja“ pjesme neodvojiv pjesnički izraz, na djelu pokazano ono Malarmeovo „ne pravi se pjesma od ideja, nego od riječi.“ Od Ovoga sveta je razvidno i jasno da to obraćanje drugom u njegovoj poeziji zapravo ne prestaje, i da ga možemo čuti i slušati od njegovih prvih pjesama i slutiti kakav bi mogao biti ton tog obraćanja u pjesmama koje će tek biti napisane. Nije to neko, da tako kažemo i kako bi se brzopleto moglo pomisliti, retorsko obraćanje drugom (a i takvog, naravno, ponekad ima, od pjesme „Učeći“ naovamo) – nego tajna naviještena i zadata u onom obraćanju drugom imanentnom jeziku; tajna koja se istovremeno otkriva i pjesnički pokazuje postupno, a najprije u onom temeljnom, egzistencijalno iskušanom ontološkom obliku, u onom najbližem i najtajnijem, u tišini i osami iskušanom, žudnom obraćanju drugom koje se javlja tamo gdje smo ga, činilo se, najmanje mogli očekivati. Počeli smo govoriti o tome slušajući Kafku, ono njegovo „pa ne može se ne živeti“ koje se naizgled sasvim neočekivano i zašto ne reći mistično, nalazi u neraskidivoj vezi sa drugošću svijeta koji nam se upravo tada najizdašnije nudi, pa da tu misao i zaokružimo jednom drugom beskrajno jednostavnom a beskrajno dubokom, opet Kafkinom, da tako kažemo etimološkom mišlju, samim sukusom fundamentalne ontologije kazanim u dvije riječi. Ono Sein, ono Biti, kaže Kafka, na njemačkom ne znači samo postojati, negi i pripadati mu. Eto u najsažetijem obliku onog iz čega pjeva, o čemu pjeva, i čemu i kome se obraća Nedeljković, vjerujući u poeziju jer „ona zna kako se opstaje“, vjerujući, iskušavajući i uvjeravajući se tako da svijet kao drugo, i da Drugo uzvraća pažnju, uzvraća pozornost, uzvraća ponekad čak i pažljivost i osmijehe „izmamljene samom postojanošću / Predanošću, tim jedinim iskazom / za koji se borih / pred navalom nepoznatog.“ U prvoj Nedeljkovićevoj knjizi drugo se otkriva u neprestanoj osamljeničkoj žudnji, i on se tada, pretežno i uglavnom, obraća njegovoj prividnoj i, činilo mu se, stvarnoj i stalnoj odsutnosti. Voljom neumitnog usuda i lične sudbine, ali i po nekom višem, da tako kažemo ontoteološkom iskustvenom redu, drugo će odmah nakon toga biti iskušano, otkriveno i kroz pjesničko obraćanje po-kazano kroz gubitak onoga, da tako kažemo, prvog drugog u njegovoj knjizi Majka. Ono prvobitno pjesničko, a to kod Nedeljkovića uvijek znači i egzistencijalno iskušavanje drugog kroz obraćanje njegovoj odsutnosti biće tu iznenada dovedeno do paroksizma, i on će mu se, njegovoj neodređenoj odsutnosti i (pjesničkoj) žudnji za njim, u narednim knjigama vratiti i poetski ga varirati sve do knjige Drugi neko. Sklonija da primijeti očigledne poetičke i pjesničke rezove i zaokrete, česte i kod naših najviđenijih modernih pjesnika, manje sklona uočavanju i razumijevanju blagih poetičkih i poetskih preobražaja i pomaka i suptilnih formalno-tematskih mijena, književna kritika, koliko znamo, nije primijetila da se ovom knjigom takorekuć završava i poetski zaokružuje čitavo jedno petnaestogodišnje razdoblje Nedeljkovićeve poezije, vrijeme osamljeničke slutnje životvorne i pjesmotvorne tajne drugog, vrijeme sve predanijih pokušaja da se ta tajne bar na čas otkrije, dotakne i upamti, pređe u riječ u dodiru sa njegovim unutrašnjim glasom. „To je vreme kada se ne sme voleti svoja nesreća, pošto je ona svojina svih tvojih bližnjih.“ Šta je ta misao Vladimira Holana što kao moto otvara i značenjski sažima ono što će se u toj knjizi (pjesnički) iskušati i po-kazivati, nego istovremena živa slika i krajnja konsekvencija i onoga ne može se ne živeti, i one „usamljenosti sakrivane kroz pristojnost i njene suštinske drugosti“; one usamljenosti u kojoj nam se čini da nam je, i pored svega drugog i pored svih drugih, ostalo još samo obraćanje drugosti vlastite duše. Da, upravo duše koju više od jednog vijeka, ne samo povodom moderne lirike, gotovo da i ne smijemo i ne možemo s mirom pominjati, a koja, kako god nam to zvučalo, zaista stalno bdije nad nama i zna sve naše tajne, pa čak i one koje ni sami sebi ne smijemo objelodaniti, i bez koje smo, ma koliko na to vrtili glavom, upravo mi, a ne ona, i niko i ništa, i prah i pepeo. Samo je to, pokazaće se pravovremeno, tiho a odvažno i odlučno svođenje svih dotadašnjih pjesničkih i životnih računa,
samo je ta i takva, bespoštedna pjesnička introspekcija mogla i pripremiti i sama biti onaj 81 istovremeni događaj u biću i u jeziku kada se u obraćanju drugom istovremeno začuje i od-
Page
govor drugog; Drugog koji je sama tajna i sama bit onog „etičkog impulsa“ što ga u Nedeljkovićevom pjesništu primjećuje i ističe Saša Radojčić, pominjući i „etiku eskapizma“ o kojoj ipak, čini nam se, ne bi moglo biti riječ, jer to dvoje, čak ni kada se pjesnička imaginacija pokuša ušuljati u diskurs, ne može ići skupa, osim ako nije došlo vrijeme da pod eskapizmom podrazumijevamo i njegovu suprotnost, i samo (pjesničko) udubljivanje u svijet. A i taj „etički impuls“ u Nedeljkovićevom pjesništvu je, ne izgubivši ništa od svoje iskonske, intuitivne, djelatne snage, odavno već prerastao u potpuno autentično artikulisanu po-etička, etičku i poetsku svijest, onu do pjesničke riječi dovedenu iskonsku „etičku svijest koja nije modalitet psihološke svijesti, nego njen uslov“, i koja nije neka „varijanta svijesti koja se preporučuje, nego grčenje, sistola svijesti, naprosto“; dijastola, rekli bismo, jezika i govora. To je ona sjedinjena pjesmotvorna i životvorna tajna i snaga drugog, istovremeni događaj u biću i jeziku, pomaljanje pjesnikovog unutrašnjeg glasa, istovremeno obraćanje drugom i od-govor drugog koji ćemo čuti čitajući Ovaj svet, slušajući njegov (ovoga svijeta) magično razgovijetni unutrašnji glas kojem pjesnik daje riječ, i daje život, unoseći uvijek u taj tihi, čisti glas i „nešto od potkožnog nesaglasja.“ Od prve Nedeljkovićeve knjige primijetne su i nama posebno zanimljive one njegove neusiljene, autorefleksivne i autoreferencijalne, često, moglo bi se reći, svojevrsne arspoetičke pjesme. Niz je takvih pjesama, od već pomenutog „Keltskog krsta“, recimo, do „Nadmoći metafore“, „Imetka“ i „Obrasca“, od pjesme „Na očevini“ do „Uspona“, kojima se s vremena na vrijeme, naglašenije i jače nego obično, osvjetli ono stalno, blago, sudbonosno preobražavanje, pokaže pjesnički neki događaj, rasvijetli kao posebno egzistencijalno, poetičko i poetsko mjesto. A onda je, da tako kažemo, kroz Ovaj svet iskustvo svijeta kao događaj i kao posebno mjesto osvijetljeno, cijelom jednom knjigom. Čitav Ovaj svet je i sam, svojevrsno posebno mjesto u Nedeljkovićevoj poeziji. Jednom smo Ovaj svet kratko opisali i kao posebno mjesto na kojem onaj sliveni tok njegove pezije postaje plovan, na kojem pjesma može, kako smo rekli, pogledati unazad, prema izvoru i pogledati i krenuti unaprijed, prema ušću, nositi ne samo težak nego i dragocjen teret, oploviti i proći čitav svijet i, nakon svega, ponovo, sada sa druge strane, dospjeti na onaj izvor sa kojeg je potekla. Sav taj put prošle su pjesme Ovogasveta, pokazale da se ono što taj sliveni pjesmotvorni i životvorni tok njegove poezije čini „plovnim“ nalazi u samom njegovom izvoru, u onom obraćanju drugom i tada još nečujnom, (u) unutrašnjem glasu skrivenom od-govoru drugog koje se u ovoj knjizi konačno počinje otkrivati, pokazujući jezikom i govorom pjesme ono što misao tek pokušava razumjeti, a što naše biće cijelo vrijeme sluti : da nije ontologija, kao što se činilo u njegovim prvim pjesmama, nego etika ono što podstiče (pjesnički) subjekt na govorenje, i da „drugo osim radoznalosti“ i erosa same spoznaje „traži simpatiju i ljubav“ To (dvoje) je ona, diskurzivnim jezikom nagovještena tajna drugog, ono otkrivajuće, ono životvorno i pjesmotvorno u drugom, pjesnički iskušano i po-kazamo u poeziji Živorada Nedeljkovića. Diskurzivni govor bi tu, čini nam se trebao zastati, pokazati krajnju obazrivost i oprez u daljoj varijaciji i eleboraciji onoga pred čime samo diskurzivno mišljenje najradije ćuti i, čini se, ako je to mišljenje istinsko i posvećeno, (ne)rado prepušta riječ (nekakvom) pjevanju, a rado samoj poeziji. Iznimno je, naime, važno, za razumijevanje Nedeljkovićeve poezije čini nam se, presudno, shvatiti i ukazati da će u njegovom pjesništvu, onaj, njegovom habitusu imanentni „etičkiimpuls, postupno, dolaziti do sve neskrivenijeg izražaja“, ali pri tom valja dobro paziti da se iz egzegeze po-etike, ne sklizne u puko ćudoređe, na skliski teren umjetničkog „angažmana“ na kome se poezija i istinski pjesnici zapravo ne s-nalaze. Ne radi se, naime, tek o „etičkoj komponenti (od koje zaziru i pesnici i kritičari proteklog veka)“ izraženijoj „nego što su tumači poezije Živorada Nedeljkovića bili spremni da prepoznaju i priznaju“, niti samo i prvensteno o tome da je „ona proisticala iz same odanosti čistoti, etici lirskog zadatka“, a što, istini za volju, zaista, sve više
dobija „veoma snažne naglaske, često presudne za smisaona ishodišta pojedinih pesama“ – 82 nego o tome da je Nedeljković jedan od onih rijetkih, danas čini nam se najdragocjenijih
Page
pjesnika koji su pjesnički dospjeli u neizrecivu tajnu govora drugog, onih koji na pjesnički način otkrivaju i po-kazuju ono o čemu, dajući sve od sebe, pokušava govoriti najdublja savremena transmetafička misao ukazujući na etičku a ne ontološku suštinu samoga jezika i ljudskog govora. Ne radi se dakle o „etičkoj komponentni“, nego o etičkoj supstanciji Nedeljkovićevog pjesničkog govora koji nam pjesnički otkriva i po-kazuje etičku supstanciju jezika i ljudskog bića samog. Samo takav pjesnik, čini nam se, ima zbiljsko est-etičko pravo na one lirske manifeste etike apsolutne odgovornosti, odgovornosti svakoga i svih, „svih živih“ i „svih mrtvih“, o kojoj je riječ u pjesmama „Ka tom mlazu svetlosti“, „Zemlja“ i nizu drugih; samo je tako moguće pjesnički govoreći o „sveprisutnosti“, „izdržljivosti“ i „banalnosti“ zla, pokazivati tananu, ali spasonosnu snagu dobra i molitvene sabranosti bez koje nema nikakvog razumijevanja i sabornosti. Ništa nas, danas i ovdje, tako tiho, a tako ubjedljivo, tako lirski blago a tako ozbiljno ne upozorava i ništa nam danas tako, samo sobom pjesnički ne po-kazuje da, kako veli onaj Kanovičev rabin, „svako mora liječiti sam sebe“, i da će „tek tada, možda, ozdraviti i vrijeme“, vrijeme posvemašnje društvene krize, vrijeme velikih, sudbonosnih izazova i iskušenja za ljude i narode u ovom oskudnom, opustošenom, na smrt bolesnom (istorijskom) vremenu; vrijeme „šupljih ljudi“ „bogatih“ informacijama, siromašnih pažnjom, vrijeme ljudi koji ne osjećaju i ne shvataju da škrtariti sa pažnjom, znači ne živjeti. Još jedan „impuls“, međutim, kako smo vidjeli, živi u tajni koju nam otkriva i govori drugo, drugo koje traži više od razumijevanja, drugo koje traži više, koje traži simpatiju i ljubav. I taj se, najsnažniji „impusls“ pjesnički otkriva i po-kazuje, dolazi do riječi kroz Ovaj svet, po-kazujući nam ono uvijek već više, ono nepojmljivo, ono (diskurzivnim) jezikom neizrecivo, ono Lakanovo da „ljubav znači dati ono što se nema.“ Ono neizrecivo same ljubavi kao „lirskog agensa“ u Ovom svetu se, reklo bi se, pjesnički izriče i hipostazira. U istovremeno znalački sročenom i pohvalno intoniranom, uglavnom na opis njegove pjesmotvoračke vještine i umijeća usredotočenom, pogovoru pod naslovom Lirika, sa svihstrana objavljenom uz Nedeljkovićeve izabrane pjesme Neumereni rad godina, (Gradska biblioteka „Vladislav Petković Dis Čačak“, 2011.), Dragan Hamović je taj „lirski agens“ prepoznao u „pojavi malog sina“ kroz kojeg će neizreciva ljubav progovoriti u mnogim Nedeljkovićevim pjesmama, i egzaltirano i brižno i prostosrdačno u isti mah, kao što je ona očinska ljubav zapanjujeće jednostavno, tepajući progovorila u pjesmi „Obilje“; držala ga i samog u najtoplijem naručju, u najvišem a najsigurnijem zagrljaju, zagrljaju drugog od kojeg bližeg nema(mo). Posebno su zanimljive one Nedeljkovićeve pjesme u kojima se spaja ljubav prema pjesmi i ljubav prema ženi, kakva je na primjer ona pjesma iz Ulaska pod naslovom „Mit“, spoj čiste, autorefleksivne i ljubavne lirike, najzanimljivija i najrafiniranija pjesma takve vrste koju smo kod naših savremenika pročitali, moguća, čini nam se, ne samo zbog neizrecivog govora drugog dovedenog u toj pjesmi do riječi, nego i zbog toga što mu je voljena žena i sama pjesnik, podarena da i sama iskazuje, dakle da prije svega čuje, ne-skrivenu tajnu govora drugog. Plodonosno je, zbilja, preplitanje tih ljubavi u toj (u tim) pjesmama i u Nedeljkovićevoj poeziji. Njih dvoje bi zaista mogli reći: „Nismo se zbližili zato što smo otkrili suštinu same stvari, suštinu poezije, nego smo otkrili suštinu same stvari, suštinu poezije, zato što smo se zbližili“; i to bi, na izvjestan način moglo važiti za sve nas, pisali poeziju ili ne, bili toga svjesni ili ne. A o toj suštini same stvari, o suštini poezije, o tom zbližavanju je zapravo cijelo vrijeme riječ. Riječ je o putu do posebnog mjesta u Nedeljkovićevoj poeziji i o samom tom posebnom mjestu na kojem se dobro i lijepo pjesnički otkrivaju i po- kazuju kao jedno, i uvijek već više od toga, kao sama ljubav, kao jedinstvo toga troga, kao ono najživotvornije i najpjesmotvornije u ne–skrivenoj tajni drugog, kao od-govor i kao tajna drugog bez kojega bi se tuga istovremeno zgušnjavala i rasla, a radost raspršila. Ta tajna uporediva je samo sa tajnom bezgraničnog svjetla izvan kojega se jednostavno ne može biti, onog svjetla koje samo nema vidljivu formu, a koje tu formu daruje stvarima i bićima
dajući im realnu spoljašnjost. Tako bi sada (nakon što je prošla sve, i nakon što se, otkrivši 83 drugo, ponovo, sada sa druge strane, našla na samom izvoru), kao to bezgranično svjetlo, htjela
Page
govoriti ona pjesma očiju. A da bi nakon svega (nakon što je iskušavajući tajnu drugog prevladala svaku metafizičku raspru sa samom sobom o tome da li je ona početak pjesme ili njezin kraj) govorila tako, pjesma i poezija moraju naći svoju novu formu, formu koja bi u isti mah bila i oblik po-kazivanja samoga svijeta. To je ono posebno mjesto u Nedeljkovićevoj poeziji na kojem njegov unutrašnji molitveni glas (koji pamti sve, koji se najprije obraćao onom spasonosnom u samome sebi, a koji se sada obraća drugom, svikao „na izlaske i povratke u sebe“, ojačan „u razmeni“ za onaj presudni životvorni, pjesmotvorni ton od-govora drugog u pjesmama koje je sam ispjevao) nadjačava svaku našu riječ, i kada sve više molitveno sluša tihi, gotovo nečujni, zaboravljeni glas samoga svijeta, pretvarajući se polagano i sam u njega, u do tad nečuvenu, beskrajnu pjesmu očiju. Kada se nađe pred zadatkom da to dovede do riječi pjesnik (koji je do tada, služeći se „analogijama, metaforama, aluzijama, konstrukcijama raznih vrsta i namena“ bio „isključivi posrednik među stvarima“ bez obzira koliko se njegov „takozvani unutrašnji vidokrug“ širio) „biva zapanjen podudarnošću nekih stvari u unutrašnjem i spoljnom vidokrugu; ono što bi sam poželeo da pravi pronalazi u onome što ga okružuje. O tome su izgleda brinuli neki drugi posrednici. Sve je već raspoređeno i udešeno do najsitnijih pojedinosti, tako da bi njemu preostajalo ili da okrene leđa ili da opiše ono što vidi, u nastojanju da to sačuva od zaborava, sopstvenog ili onih oko njega; i da to priloži u opšti album s požutelim slikama, namenjen onima koji će doći i neće znati da je postojalo išta nalik tim slikama. A to su slike njegovog vremena, slike iz njegove najbliže okoline, rečitije od bilo čega što bi on umeo da proizvede u najpovoljnijim okolnostima, u najsrećnijem spregu iskustva i uobrazilje.“ Ništa jednostavnije i tačnije ne opisuje (novu) pjesničku zadaću koju će pred sebe staviti Živorad Nedeljković, od ovih riječi Borislava Radovića iz već pomenutih, Nekih stvari. Ne okrenuti leđa, opisati to što „vidi“, ima li lakše i u isti mah teže zadaće za pjesnika? Istovremena težina i lakoća, to je ono što će od Ovoga sveta nositi svaka i što će nositi svaku njegovu riječ, svaki njegov stih; težina koju će nositi svaka njegova pjesma, lakoća sa kojom će tu težinu nositi, lakoća koja će nositi njegovu pjesmu, njega i ovaj svijet. Osjećaj lakoće pred onom „izvornom“, da tako kažemo arhetipskom pjesničkom zadaćom da opet prevede djelo vida u djelo jezika, da onim već pokazanim darom što odvaja pjesnike od stihotvoraca opet izjednačava stvari i riječi, „sadržinu“ i „formu“; osjećaj lakoće i istovremena težina saznanja da se na tom „izvoru“ našao ponovo, sada dolazeći i prilazeći mu sa druge strane, ne samo sa izjednačenim „unutrašnjim i „vanjskim“ vidokrugom, i ne samo sa iskustvom i iskušenjem obraćanja drugom, nego i sa neizrecivim od-govorom drugog u unutrašnjem glasu i svom govoru i ćutanju, sa jednim novim iskustvom i iskušenjem svijeta koji mu se i sam otkriva kao drugo; sa jednim potpuno novim, ne-poznatim viškom viška percepcije, plodom onog stalnog blagog preobražavanja (njegovog) bića i jezika, u kojem žudnja za cjelovitošću vlastitog bića prelazi u žudnju za cjelovitošću svijeta. To novo iskustvo i iskušenje cjeline svijeta kao žudnje za njom, taj novi „sadržaj“ tražio je i novu „formu“, način da se ta „licem u lice“ otkrivena, neizreciva i neprenosiva tajna po-kaže i prenese. U tom iskustvu i iskušenju drugosti i „egzistencijalnosti“ cjeline svijeta koje se ne sastoji samo u tome, i ne svodi na to da se naše granične egzistencijalne situacije iskušavaju kao granične situacije samoga svijeta i obrnuto, ima nešto od neizrecive teškoće onog najtežeg, što tjera da tražimo smisao i spas koji ne može biti samo naš, onog jediiog, čini se, što donosi olakšanje i lakoću, i što nam otkriva da se težina i lakoća nalaze u nekoj stalnoj, vidljivoj i nevidljivoj, tajnoj i javnoj, e(g)zoteričnoj vezi. Ima u tom (pjesničkom) iskustvu i iskušenju nečega od onog Eliotovog „spasenja obraćenjem“, one njegove neskrivene potrebe i žudnje za Vita nuova, ali ne i one njegove raspetosti i rastrzanosti između svijesti o tom pokušaju „napornom i tegobnom kao ponovno rođenje, i bojazni da je „početak Novog života gotovo konačan trenutak prihvatanja“, ono „da“ svijetu koje može značiti „ne“ poeziji, a „da“ praktičnoj vjeri. Ima tu još više one vjere u „neophodnost umjetnosti
potpuno razriješene grijeha“ kakvu je, recimo imao Jejts, a što samo po sebi nadvladava sav 84 (istorijski) besmisao i nasilnu ispraznost ovog javnog pseudokonsenzusa do kojega se došlo
Page
kombinacijom nasilja i prevare, a koji sebe predstavlja kao stvarnost. Ima tu, ima zapravo u čitavom Nedeljkovićevom pjesničkom iskustvu, nevjerovatne i uvjerili smo se, nesvjesne i utoliko slučajne podudarnosti sa onim Vitgenštajnovim rasterećenjem od muke i mučanja nad „neiskazivošću forme odslikavanja“ i nalaženjem izlaza iz pakla podjednakih razloga za govorenje i ćutanje u tajni svakodnevnog govora i jezičkih igara, u onim njegovom rečenicama koje bacaju potpuno novo svjetlo na sav njegov transmetafizički napor i koje toliko vuku i mirišu na poeziju, i koje što se nas tiče i jesu poezija – poezija kakva bi se tek mogla pisati. Ima tu pomalo od svega toga, ali prije i poslije, i iznad svega ima njegove tihe a snažne odlučnosti i odvažnosti da se i u onom najbesmislenijem i najopasnijem potraži smisao i spas, i ima, naravno, onog njegovog bogomdanog (pjesničkog) dara da se na ono najteže, strogo uzevši multidisciplinarno, po spekulativnom rangu zaista vitgenštajnovsko pitanje zamislivosti i izrecivosti forme u kojoj bi se mogao izraziti sam svijet, da na takvo pitanje dakle, od kojega pamet staje, odgovori na „najprirodniji“ mogući način. Upravo to, pokazaće se, nosilo je u sebi neslućene mogućnosti i dalo njegovom pjesničkom djelu jednu, da tako kažemo, prirodnu arhitektoniku, u kojoj se njegove pjesme ukazuju kao niz živih slika svijeta, događaja u vremenu, a onaj tok njegove poezije koji se ne može hipostazirati – kao samo vrijeme. Forma njegove pjesme, njegove knjige pjesama, forma njegovog pjesničkog djela, nije, kako bi rekao Šejmas Hini, zaseban produkt uma, nego samoosjećanje, prirođen put, svojevrsno rađanje i rođenje pjesme koje joj daje nešto poput biološkog prava na postojanje. Kompozicija pjesme na kraju izgleda kao kakva lančana reakcija u prirodi, Samo takva forma i samo takva kompozicija može prihvatiti i odgovoriti na dinamiku samoga svijeta čija nam se sveukupnost i cjelina uvijek otkriva kroz događaj, uvijek već dat samo u iskustvu i uvijek već transcendentan, u isti mah. Mnogo je Nedeljkovićevih pjesama koje govore upravo o tome, a već pomenuta pjesma „Obrazac“ čini nam se najupečatljivije, sa već pomenutim arspoetičkim prizvukom. „Često sam sretao ljude / Neraskidivo povezane s mestima / Na kojima žive. Najčešće, oni / Ne bi ni prozborili o tome, / Od njih ne čuh nikada / Nikakvu oveštalu frazu, floskulu. / Ni reč ne znadoše o rodnoj grudi, / Mitskim precima, o vekovnom ognjištu / Ili, pak, o sveopštim zaverama. / Ništa od toga: uostalom, nikakvom otrovu / Ne behu dostupni. // Bili su to mahom pustinjaci, sakupljači plodova / I lovci, ribari i pastiri, / Ljudi koji su morali uvek da znaju gde se / Tačno nalaze, fizički, do svih pojedinosti / Da bi sačuvali životnu srž. / Bejah uvek zbunjen detaljima na koje su reagovali, / Ali više od toga zapanjila bi me lakoća / Kojom raspolažu podacima, i kako bezbroj / Sitnica raspoređuje u obrazac, koje je moguće / Prepoznati i pamtiti. // Uzbudljivo je naići na takvo prisno, / Lično znanje koje nema odraz i nikada se / Ne umnožava, jer postoji samo na tom mestu, / U krugu u kome leti jedna ptica, pliva / Jedna riba, raste davna pečurka, zavija / Uvek isti vuk. U kome um sve to objedinjuje, / A jedno telo drži da je tako….“ Eto od koga Nedeljković uči odakle se mora započeti pjesma da bi u nju mogao stati cijeli svijet – od najvećih majstora, od tih, da tako kažemo, fundamentalnih ontologa po sebi. Uvijek od onih koji znaju ono što je (u poeziji) najvažnije: kako se postoji i opstaje. A o samoj pjesmi, o samom poju, o lakoći (poja), on uči od ptica, od onih koje slete do njega „donoseći“… „ljubavnu čežnju, rešenost da pesma traje, / Uzornost u poimanju potreba“, i od one ševe koju nije „Video nikada, ni čuo“, o kojoj zna „ono što znaju pesnici, / To da ševa nije zemaljski stvor, / Ona je jedina nebeska ptica / Čije pevanje do nas dopire. / Na nevidljivog duha / Koji bi htao da uteši zemlju / Liči njena laka, neumorna pesma / I ništa ne košta.“ Sve je tu, u značenjskom rasponu između stihova tih pjesama, kao između zemlje i neba; početak i kraj, beskrajna udaljenost i beskrajna bliskost, krug i kruženje. svaki krug, stvarni i simbolički, prahermeneutički krug, krug bića i krug nekog kružnog vremena, krug riječi i stvari, krug života i smrti, kruženje pjesme u koje može stati i koje može obuhvatiti sav svijet. A upravo to je na djelu, i upravo to se od Ovoga sveta događa u svakoj Nedeljkovićevoj pjesmi. Gotovo svaka
njegova pjesma prolazi taj kružni put, popunjava događajem svijeta taj raspon i tako zapravo 85 popunjava sam svijet koji se kroz događaj pjesme samom sebi po-kazuje. Način na koji ga po-
Page
kazuje pjesma, način je na koji se po-kazuje svijet, način na koji se po- kazuje svijet, način je na koji ga po-kazuje pjesma, i tako stalno, iz pjesme u pjesmu, u stalnom blagom preobražavanju; pjesma i svijet, spojeni u događaju-pjesmi, bez besplodnih nadgornjavanja ko tu koga po-kazuje, i uvijek „zbog sveta“, i uvijek sa povjerenjem u svoj unutrašnji glas, sa uvjerenjem i vjerom u toplu, bezinteresnu ljudsku riječ, u pjesmu što traje još od onog „izmišljanja reči / I šaputanja mladuncu / Dok su na zidu pećine / Igrale senke budućeg plamena.“ Kao da se nakon svih pjesničkih iskustava i iskustava pjesništva najradije sjeća „obične“, ljudske riječi – tako Nedeljković započinje svoje pjesme. Sjetimo se kako počinje maločas pomenuta pjesma „Obrazac“. Tako nekako, obično da, kada je poezija u pitanju, neobičnije ne može biti, tako on započinje pjesmu – tako da se uvijek iznova pitate može li se jednostavnije i prisnije povesti pjesma. Početak njegove pjesme uvijek zvuči kao nekakav neusiljen i bezazlen, poziv na saputništvo i kao jemstvo da nešto sveto u ljudskom govoru, nikada, ni ako mu se pjesma na čas, možda otme, neće biti iznevjereno, nešto što mu daje pravo da nam čista srca uputi poziv na saputništvo dok još tačno ne zna šta nas na tom putu čeka. Kao da to jemstvo od njega traži i njegov unutrašnji glas koji najbolje zna kroz koja će iskušenja morati proći govor pjesme da bi se u njoj po-kazao svijet. A kraj pjesme, kraj kojega zapravo i nema, on je samim tim nada – ako i nije razrješenje, on je uvijek upamćeno rasterećenje, olakšanje; olakšanje koje nije lakoća, ali je s njom u najbližoj „rodbinskoj“ vezi; u vezi sa lakoćom, tom trećom tajnom koju se ne može preuzeti. A između početka i kraja (pjesme) je događaj, živi čas iskušavanja egzistencije i egzistentnosti (koja će kod Nedeljkovića povremeno prerastati u svojevrstan panpsihizam) samoga svijeta, vrijeme u kojem se svijet po- kazuje, pokazuje sebi da postoji. Po-kazivanje svijeta je epifanija, čas u kome nam svijet uzvraća pažnju – gledanje svijeta, licem u lice. Svakodnevna, ovozemaljska epifanija. Forma te epifanije je poezija. Nedeljković ne opjevava sjaj jasnih, prečistih predstava svijeta koje se zbivaju u tim epifanijama nego sam put i dolazak .do njih. Svaka je pjesma taj prokopani i upamćeni put i dolazak, i svaka je pjesma samo tako i sama događaj, prizivanje i pamćenje po- kazivanja svijeta. A da bi pjesma bila događaj, da bi zbilja bila (pjesma), to uvijek već od čovjeka traži da uistinu bivstvuje, da zbilja bitiše, da zbilja i uistinu bude pjesnik, da bude majstor, i više od toga. Nedeljkovićevo majstorstvo je, kako smo još na početku rekli istinsko, učeno dakle od najvećih majstora, a opet, samo njegovo, i ono je kao takvo primijećeno, prepoznato i visoko vrednovano. Dragan Hamović je to, čini nam se, učinio prije, smjelije i pronicljivije od drugih. „Po dinamizmu prisutnom na svim formalno-strukturalnim nivoima pesama“, kaže Hamović. „po tome kako istovremeno afirmiše i relativizuje, razvija i pomera iz ležišta mnoštvo opevanih pojava opipljivih i zamišljenih; kakve intonacione raspone, leksičke i oblikovne zaokrete postiže; kako razgranava i zgušnjava jezik svojih pesama – Živorad Nedeljković se ukazuje kao jedan od najdarovitijih pesnika koje uopšte imamo…“ Primijetiće Hamović taj „dinamizam…pesme“, naslutiti možda da je samo takva, da tako kažemo, sveopšta pokretljivost pjesme (a što će Hamovića možda i navesti da naslov onoga pogovora pod naslovom Lirika sa svih strana suptilno i tačno preimenuje u Lirika u opštem pokretu i tako, što se nas tiče, pogodi u samu srž Nedeljkovićevog pjesništva) prijemčiva za dinamizam i „adekvatna“ dinamizmu samoga svijeta. Primijetiće Hamović i taj Nedeljkovićev potpuno novi, svojevrsni pjesmotvorački sinkretizam (koji je posebna tema i koji, kada je riječ o nezahvalnoj temi budućnosti pjesničke umjetnosti, čini nam se, dalekosežno sluti), tu, kako on kaže, „raritetnu sintezu mnogih prošlovekovnih ispitivačkih tekovina“ kao jedini način da se „doskoči“ igri bića i jezika u kojoj svijet voli da se otkriva i skriva, svijet koji se samo u događaju zbilja i uistinu zbiva, koji se jeziku ukazuje i pamti, a samo u pjesmi samom sebi i drugom pokazuje. Čitav i cjelokupan niz takvih pjesama je sam po-kazani svijet, svijet koji uvijek jedva čeka da ga „iznova izgovoriš“ i koji će biti „od svih svetova bolji, / Jer neće biti
samo moj.“ Samo tako, proširivši ga na cijeli svijet, mogao se napraviti „drugačiji raspored“ u 86 onom „dvorištu“ od kojeg je i od čega je, sve počelo. To je to „malo“ Nedeljkovićevo
Page
(pjesničko) otkrovenje i spasenje, plod stalnih blagih preobražavanja duhovnog bića i jezika jednog tihog čovjeka, čija su „lutanja na dohvat, / Nepodesna za preterivanje i priču“, a koji u tim, rekli bismo, potpuno samosvjesnim „lutanjima na dohvat“ obilazi svoj i naš (bes)kraj i krajolik, po-kazuje ovaj svet. To je stvarni i izgovoreni, jedini i izvan živog časa postojeći i postojani svijet, izrečen pjesmama kao kada „šetnjama izricasmo običan život, bez eufemizma i metonimije.“ U tim pjesmama, u tim šetnjama, „tumaranje kroz običnost“ zna biti „više od poklona, sreća.“ U tim pjesmama, u tim šetnjama, zapravo, u tim šetnjama-pjesmama nema „preterivanja“, jer je on i dok šeta i dok pjeva, uistinu pjesnik, onaj dakle, kojem vjerujemo, i onda kada nas, na primjer, osupne kakvim, na prvi pogled „pretjeranim“ poređenjem, strahom, recimo, da stvara bilo kakav mit, jer „zna“ da je njegov „život tek kap krvi, / Osnažena u kolebanju“, „kapnuti ili ne.“ I tada, naime, kao i uvijek uostalom, pjesnik nam otkriva suštinu same stvari, pokazuje nam da u poeziji zapravo i nije moguća laž. A kada u pjesmi nema laži, tada nas i jedno „pretjerano“ poređenje može odvesti na neko neočekivano mjesto na kome se bezmalo sve što smo nekim povodom htjeli reći po-kazuje samo od sebe. Može nas, recimo, odvesti u jednu priču Milorada Pavića u kojoj se igra neka začudna kartaška igra u kojoj igrači zalažu ono što im je najdragocjenije. U toj igri se dobija tako što se daruje. Igrači su Pavićevi savremenici, ljudi sa punim imenom i prezimenom. Jedan od njih zalaže zlatan sat, drugi neku porodičnu relikviju, a Stevan Raičković, dobro se sjećamo, ulaže jednu „svoju pesmu“. Učesnik u igri je i Borislav Radović koji na opšte iščuđavanje ostalih, ulaže jednu ribarsku tajnu. A kako upravo on tu zagonetnu igru davanja i uzimanja dobija, on tu tajnu mora otkriti, pa na još veće čuđenje ostalih igrača, koliko se sjećamo, baš ovako kaže: „Radi se o tome da se udica navlaži krvlju iz vlastitog prsta; tada riba grize kao luda.“ Pavić je zbilja u smišljanju i pričanju priča vrijedio za trojicu, od kojih je jedan stalno bio smrtno ozbiljan, drugi se igrao i šalio, a treći slutio za svetrojicu. Slutio je i ovaj put nepogrešivo i vidio ko je uistinu pjesnik, ko je pravi majstor, i više od toga. Sve je čini se, znao taj Miša Pavić, i još više slutio, i što je najvažnije, volio je to i umio beskrajno duhovito, prenijeti drugom. Samo, čini se, nije znao ili možda nije htio reći da se tu zapravo i nije radilo o „krvi iz vlastitog prsta“, nego baš o onoj „pretjeranoj“ kapi koju smo maločas pominjali. Radi se, dakle o onom najtežem, bez kojega nema istinskog, zbiljskog olakšanja i lakoće – radi se o tome da iza istinske, zbiljske poezije, da iza poezije kao zalog stoji sam život, i da se samo tako ritam našeg unutrašnjeg glasa može uskladiti sa skrivenim, zacjeljujućim ritmovima svijeta i sa zvjezdanim satima, zacjeljivati tako i sebe i svijet. Nije to jedini, ali je svakako presudni razlog što čitajući neke, nama danas najzanimljivije pjesnike, a Živorad Nedeljković je svakako jedan od njih, često pomišljamo na ono presokratovsko to garauto noiein esti te kai einai, na to, jer isto je misliti i biti koje i sada, nakon toliko stoljeća, zbilja zvuči dublje od svega što bi mi danas umjeli reći, o čemu bi mogli i umjeli zbilja i istinski misliti, dakle to mišljenje živjeti. To danas mogu samo pjesnici, i to će, po svemu sudeći, i ubuduće moći zbilja iskušavati, dakle po-kazivati samo pjesnici, pa bi ta Parmenidova misao danas mogla i trebala glasiti jer isto je pjevati i biti. Ruku na srce, mi više i ne vjerujemo onima koji pišu pjesme iz kojih se vidi da bi ti ljudi sasvim lijepo mogli živjeti i bez toga. Izjednačavanje i jednakost onoga pjevati i biti, to življenje pjevanja i mišljenja, nije samo neka, da tako kažemo, naša mjera vjerodostojnosti nekog pjesnika, nužan uslov vrijednosti i važnosti njegove poezije za drugog; to je, kako nam se čini, zapravo jedini izlaz iz slijepe ulice u koju je zašla moderna poezija, moderna lirika koja je, što se nas tiče, ono duhovno najuzbudljivije, najbolje i najljepše, ono najviše što je pjesnička umjetnost, i što je umjetnost, ikada dala. A sama ta mogućnost, sam taj pokazani izlaz na neki novi put poezije, neuporedivo je važniji i od ovog tupavog muka koji se širi i od ove dreke koja se diže oko „skrajnutosti“ poezije, od ove „brige“ i prenemaganja oko toga što, izvan uskog kruga posvećenika i profesionalnih tumača jedva da se i govori o poeziji, jedva da se i pominje poezija. A i šta bi se
to još važno, izvan poezije same, o poeziji imalo i moglo reći, a što već nije rečeno? Zar kao 87 novu opet potezati onu staru priču o upitnosti društvene svrhe i utilitarnog smisla poezije? Kao
Page
da nemamo preča posla i kao da ona vizija „idealne države“ nije prošla gore nego pjesnici u njoj. Ili žaliti za „zlatnim vremenime“ poezije kojih zapravo nikada nije ni bilo? (Istina je zapravo da postoje vremena koja je poezija pozlatila, pomogla ljudima da smislenije prebrode svoje (istorijsko) vrijeme, da budu bolji nego što jesu. A i šta bi više od baštine, od tog pozlaćenog vremena, čovjek čovjeku koji dolazi mogao pre-dati?) Ili ne daj bože tjerati poeziju da trči tragikomičnu trku sa zabavom? Sve je to uzalud, sva ta izvanjska „briga“ za poeziju. O poeziji je, kao i o svemu drugom, uostalom, uglavnom, sve rečeno. Poezija, međutim, još nije rekla svoje. Ono iskonsko, a uvijek već novo, ono najteže izrecivo, ono neizrecivo, što samo ona može iz-reći, a što nas se najdublje tiče i kada toga nismo svjesni, jer sobom nosi onu iskonsku moć obnavljanja koju imaju samo biće i vrijeme, i preko poezije jezik kojim govorimo i na kojem je čitamo; onu iskonsku, iscjeliteljsku moć obnavljanja koja je svijetu danas potrebna gotovo toliko koliko i samo njegovo postojanje. Nije to nikakvo, a pogotovo ne neko olako, „optimističko“ predskazivanje nečega novog pod kapom nebeskom što bi nam mogla donijeti (samo) poezija; to je naprosto samo iskustvo čitanja i poziv na posvećeno čitanje onoga što poezija po-kazuje. Lakoća sa kojom to (najteže izrecivo) po-kazauje Živorad Nedeljković, odlika je vrhunskog pjesničkog majstorstva, i svrstava ga, uz Slobodana Blagojevića i Borisa A. Novaka, prije svih drugih, u red onih pjesnika, rođenih na južnoslovenskom prostoru u drugoj polovini prošlog vijeka, čije živo pjesničko djelo, čija poezija, po svojoj poetičkoj relevantnosti i poetskoj, umjetničkoj realizovanosti i vrijednosti, uveliko prelazi granice jezika na kojem je napisana. …..Zato, naposljetku, ono najvažnije. Rekli smo, naime, podosta od onoga o čemu smo mislili dok smo ponovo i sa sve većim užitkom čitali i iščitavali Nedeljkovićevu poeziju. Samo o onom najvažnijem, o lakoći njegovog pjeva, o auri i supstanciji samoga poja, o samoj lakoći, gotovo da i nismo govorili. I sam pjesnik nas je ponekad navodio na ćutanje o njoj, „nameran da o lakoći ne progovori(m) ni reč, nego da tišinom telo iskušava(m).“ Ali, mi nismo izdržali. Sve vrijeme smo zapravo, pokušavajući slijediti i dočarati tok, strukturu i ritam Nedeljkovićevog pjesnikovanja, povrh svega mislili na tu lakoću i pokušavali govoriti o njoj, posebno onda kada smo nadugo i naširoko hermeneutički raspredali o onoj kratkoj pjesmi, jedinoj, čini se, u kojoj te lakoće nema. Pjesmi u kojoj, čini se, nema ničega osim onog najvećeg tereta nagomilanog spolja i iznutra; onog tereta iz kojeg nastaju i rađaju se riječi. Riječi koje i same znaju biti teret i opterećenje; riječi koje su uvijek, čini se, i neki teret, uvijek, osim kada su bezazlene, (i) kada su riječi pjesme. Riječi pjesme koje su uvijek neko rasterećenje i olakšanje, ali ne i sama lakoća. Lakoća u kojoj uživamo kao što svijet uživa u svjetlosti. Lakoća koja je tajna (tih) pjesama i (te) poezije, tajna koja se čitanjem i gonetanjem (tih) pjesama može otkriti, ali ne i preuzeti. Tajna koju može naslutiti svako ko čita ove pjesme, a otkriti samo onaj koji pažljivo i posvećeno, u korak prati riječ pjesnika, koji slušajući (ovu) poeziju začuje da mu koraci svično odzvanjaju, pa mu se učini da se i sam s lakoćom probija kroz ono nečujno i neprobojno, dok se skupa sa pjesnikom i njegovom pjesmom prikrada neizrecivom, približava neizvjesnom, hrabren i bodren i sam sve bližim i bliskijim od-govorom Drugog. ………………………………………………………………………………..U Doboju, 10.3. 2015.
Rasim Muminović
ISHODIŠTA POVIJESNIH FRUSTRACIJA 88
Page
. . Sažetak . …..Studija profesora Muminovića polazi od hipoteze da se čovjek razlikuje od ostalih živih bića potrebom da spozna ne samo kako i zašto živi nego i što je život uopće, a to je učinilo da se sve što on susreće u svijetu tiče njegova života ugroženog konstantno smrću. Da bi umakao smrtnoj opasnosti (koja ga na kraju odnese) čovjek je osuđen da istražuje i svijet i život, što ga dovodi do spoznaje da mu je život više zadat nego dat, i da u njegovom izgrađivanju života društvo ima ulogu njegove druge prirode koja determinirajuće djeluje ekonomskim i ideološkim moćima na volju i ljubav pojedinca. Štoviše, ideološke moći znaju tako pokrenuti ljudske negativne strasti da ove predstave čovjeka najopasnijim bićem univerzuma, bićem koje svojom strašću pretvara silu u nasilje kao što mržnjom proizvodi teško razumljiva zlodjela. …..Na razlici vulgarne i plemenite moći autor dokazuje kako se prva ostvaruje silom i nasiljem, a druga ljubavlju i stvaralaštvom i kakvu ulogu imaju riječi u pokretanju dobrih, ali i loših moći: prvih putem umjetnosti, znanosti i filozofije, a drugih posredstvom reakcionarnih ideologija i izopačenih religija. U vezi s tim autor razmatra Hegelov stav “da je istina cjelina” uvlačeći ga u Marxovu i Sartreovu kritiku. Pri tom posebno akcentira Sartreovo razumijevanje slobode i Marxovo tumačenje kapitala i najamnog rada, te prognoziranje ukidanja kapitala u koncepciji Rose Luxemburg. Na kraju zaključuje da je ideološka svijest dosada činila da se pojedina razdoblja povijesti pojavljuju kao ishodišta ljudskih frustracija koje otvaraju nove protivrječnosti ljudskog roda. …..Od svih bića univerzuma samo čovjek hoće da zna kako i zašto živi i što je život uopće. Sve što sreće u svijetu tiče se njegova života čiju vrijednost naročito osjeti kada je u opasnosti da ga izgubi pa strah od smrti biva jači i od najveće ljubavi. Stoga da bi se razumio, život se mora istraživati i objašnjavati, analizirati i vrednovati, pri čemu je važno polaziti od doživljaja, zajedničkog života i čovjeka, koji je ujedno i dokaz njihove uzajamnosti pa otuda i prvi korak u razumijevanju i života i čovjeka, kako je ustanovila filozofija života. Po tome što mu je više zadat nego dat, život čovjeka razlikuje se od svih ostalih oblika života kako po svom izgrađivanju koje pripada aktivnosti svakog pojedinca i utjecaju okoline tako i po svom pripadanju užoj zajednici: roditeljima, zavičaju, društvu i državi. Njegova sreća koliko i nesreća može biti u skladu ili neskladu njegovih potencijala s ostalim faktorima, te ovih međusobno. To kako će pojedinac izgraditi sebe i svoj život više ovisi o drugima nego o njemu, jer oni predodređuju njegov pogled na život zaokupljeni u principu sobom i realiziranjem svojih ciljeva za čije su ostvarivanje neophodni intelekt i volja pojedinca, ali i zajednice, jer bez intelekta nema znanja niti bez kultivirane volje pravih ljudskih ostvarivanja. …..Pošto društvo čini njegov životni okriv, njegovu drugu prirodu, utjecaj društva je presudan u životu pojedinca, bilo da mu pruža nemjerljivu pomoć ili da svojom pogrešnom orijentacijom zadugo (ili zauvijek) onesposobi da shvati svijet i sebe u njemu. Od svih oblika moći ekonomska i politička moć najviše ugrožavaju ljudsku volju i ljubav čineći ih ovisnim o sebi, dok u sputavanju pojedinca još uvijek prednjače religija i ideologija stvaranjem negativnih strasti i bezumne mržnje. Prva to čini svojom sekulariziranom optikom kroz koju zna probijati vjerska mržnja prema pripadnicima drugih religija, a druga razvijanjem nacionalnih, ali nacionalističkih strasti i mržnje, da bi se ponekad obje pridružile političkoj mržnji te sve tri našle podršku u egoizmu manje-više potencijalno prisutnom u svakome pojedincu. Ako se ima 89
Page
na umu uloga volje i ljubavi u postavljanju i realiziranju ciljeva, nije teško pod datim okolnostima pretpostaviti njihov negativni utjecaj na kvalitet ljudskog života. I ljubav i volja ulaze u ličnu, grupnu i nacionalnu moć kao akteri podsticanja, ograničavanja i destrukcije. One, ugrađene u političku moć, determiniraju, afirmiraju i rehabilitiraju, katkad glorificiraju, ali i degradiraju ili negiraju snage koje služe životu. Tako objedinjene daju destruktivnu svijest prepoznatljivu po tome što su njeni nosioci podložni manipuliranju na bazi prošlosti koja je neke narode toliko iskompleksirala da već tradicionalno tvore osvjetničke planove prema pojedinim narodima kao povijesnim krivcima kojima se svete za svoje zaostajanje. Oni djeluju u svim, a naročito kriznim situacijama i to poneki krvničkom strašću ne sluteći da su i “krivci” i njihove “žrtve” davno mrtvi i da svojom osvetom otvaraju osnove za nova zla. Neke religije i ideologije izgradile su svojom upornom indoktrinacijom pervertiranu svijest o dežurnim krivcima za stradanja njihovih predaka nazadovanja potomaka poistovjećujući nedužne potomke sa tobožnjim “krivcima”. One u tome preuzimaju ulogu najgorih ideologa, posebno su u indoktriniranju svojih sljedbenika i produbljivanju njihove mržnje prema narodima koje često raspoznaju samo po imenima. Njihova skučena svijest drži se slijepo mitomanskih razloga, koji su mogli važiti prije nekoliko stoljeća, što znači da se u nacionalnoj svijesti indoktriniranih pokoljenja za čitavo to vrijeme nije ništa bitno promijenilo. Stoga su nosioci pervertirane svijesti postali rušitelji kulturnih i civilizacijskih tekovina određenih naroda, odnosno negatori njihovih vrijednosti koje uništavaju ili o kojima govore kao o beznačajnostima ili ih zlobnički zanemaruju. …..Od njih valja razlikovati one dekadentne i reakcionarne snage koje uporno progone slobodne duhove samo zato što im kvare lažnu sliku koju pružaju drugima o sebi i svojoj prošlosti, ili što dovode u pitanje njihovo neobjektivno predstavljanje onih koje mrze. Ne misli se samo na stvaraoce svjetovne orijentacije nego i na tumače religija koji pokušavaju arbitrirati u svim stvarima ovoga i onoga svijeta. Takvi ponajviše asociraju na one jadne indijske vjernike što su hranili krave koje obožavaju da ne bi uginule, a puštali ljude da umiru od gladi smatrajući njihovo spasavanje svojim grijehom. Oni, istina, govore o čovjeku, ali bez razumijevanja humanuma koji se najavljuje osjećanjem ljudskog dostojanstva, dakle, subjektivnošću koja se iskazuje tkanjem duha u povijesnosti. Oni ga ne prepoznaju ni u umjetnosti iako ga ova pruža povezanog s objektivnošću trezvenoj svijesti kao svoju predmetnost, jer svijest koja simbolima skriva svoju misao, mora se dešifrirati da bi se spoznalo ono što skriva njena metaforika i tako došlo do smisla kojeg ona nosi. Mračne sile upravo zanemarivanjem humanuma mogu nesmetano stvarati sisteme nasilja i ideološkog jednoumlja, izazivati strah i beznađe te osporavati one koji ih objektivno prezentiraju ili stvaraju uvjete za njihovo osporavanje. Utoliko je borba protiv njih traženje puteva izlaza iz bezumnih ponavljanja koja donose ljudima nesreće i stradanja. …..Spomenutim moćima treba dodati još jednu, ma koliko ograničenu u svojim efektima, a to je onaj intelekt koji odlučuje svojom minornošću o nekim ljudskim postupcima i tako nehotice otkriva da su njegovi nosioci više zli nego glupi mada je teško reći kojim u tome prednjače, a što je još tragičnije jedva se može naći lijeka njihovoj zlobi i gluposti. Uz pomoć predrasuda i ideologija ta vrsta intelekta doprinosi da se ne samo pojednici nego i čitavi narodi međusobno prljaju iz neke teško shvatljive potrebe izazvane mračnim idejama koje on pruža okrećući ih jedne protiv drugih i uvlačeći ih u međusobne sukobe i ratove što poput nemani gutaju ljudske živote i uništavaju materijalna dobra. Uz njegovu pomoć i progonitelji se uspijevaju lažno predstaviti prognanicima, koji zlobno motre i glupo optužuju svoje žrtve.
Naravno, nisu njegovi nosioci toliko glupi da ne bi znali što rade niti dovoljno pametni da bi dokučili besmisao svoje aktivnosti, a još manje hrabri da bi se izlagali svim opasnostima.
Stravična je spoznaja što sve ljudi mogu podnijeti, a još stravičnije ono što im nosioci tog 90 intelekta mogu uraditi. To što ispoljavaju vani podsticano je iznutra
Page
najčešće iracionalnošćukoja im otežava da se uzdignu iznad svoje sebičnosti, jer to traži da postanu svjesni protuslovlja u sebi da bi razumjeli nered koji u sebi i oko sebe stvaraju. …..Oni pretvaraju svoju moć u silu, a ovu u nasilje kao svoje konačno ishodište. Kao što je objektiviranje fizičkih moći neostvarivo bez sile koja tako i postaje sredstvo održavanja moći, njihova moć nošena je mržnjom koja tvori zla kao njihova djela. Oni zaobilaze ljubav i kreativnost kao antraopološke moći koje ne podnose silu koju zbog toga nastoje ukinuti. Otuda treba razlikovati vulgarnu moć koja se održava silom i ispoljava nasiljem, od plemenite moći koja se iskazuje ljubavlju i kreacijom, što ujedno dokazuje da nasilje ne mora biti jedini oblik dokazivanja moći. Sila kao moć može biti materijalne, društvene i psihološke naravi, a ispoljava se sposobnostima različitog karaktera. Tako psilološke sposobnosti mogu biti znanstvene, informativne i praktičke pa zato onaj koji koristi autentične informacije i stručna znanja može u datim okolnostima biti moćan. Instrumentalizirano znanje koje sprovodi politika, i ne samo ona, postaje politička moć koju vlast može pretvoriti u organizirano nasiljedate zajednice ili klase da bi mogla dominirati njima. U totalitarnim sistemima sila je sredstvo, a nasilje metoda ostvarivanja cilja ili utjecaja, što političku moć čini sredstvom sprovođenja moći i zato u političkim procesima mogu moć, sila i nasilje međusobno zamjenjivati mjesta i uloge. Iako je nasilje primjena sile jačega nad slabijim, ne treba previdjeti nasilje slabića nad jačim kad se ovi ne brane adekvatnim sredstvima. Nasilje je, inače, upotreba sile, te propratna pojava rada, oblik ljudske borbe u kojoj nedostaje trezvena svijest, što omogućava politici da ga primjenjuje iako je različito u političkom antagonizmu od onoga u saobraćaju, drugačije u tlačenju klasa od onoga u likvidiranju vladara, u izražavanju drugačije pobune robova i seljaka, od onoga u ratovima i sl. Ne ulazeći dalje u njegovo razmatranje, mora se postaviti odlučno pitanje: ako se uslijed nedostatka neophodne svijesti nasilje ne može otkloniti nasiljem bez proizvođenja novog nasilja, kako se nasilje može iskorijeniti? Može li se to postići nasiljem? Koja bi to bila moć? To bi mogla biti spomenuta plemenita moć koju može imati i riječ značajna za stvaranje uvjeta slobode. Otuda vlast griješi kada guši slobodnu riječ, jer govorenje može biti i pročišćavanje psihe mada može biti i njeno zamagljivanje. To je moguće učiniti radikalnijim mijenjanjem čovjeka i njegovih društvenih uvjeta, što je tema za sebe. …..I jedno i drugo ulaze u sadržaj pogleda na svijet, a on nalikuje svjetiljci koja osvjetljava svoje i tuđe tmine. Zbog toga što se iz njih puno toga krivo zapaža i ocjenjuje, mnogi pogledi na svijet snose primarne krivice za loše odnose među ljudima, za njihove neopravdane mržnje i nečovječne sukobe, za njihova nedopustiva religijska i ideološka uvjerenja, sebične materijalne interese i hegemonističke pobude. Nekada je to determinirano granicama vremena i ljudskom nehajnošću, ali je najčešće uvjetovano ideološkim aspiracijama i hegemostičkim namjerama njihovih “vođa”. U tome besumnje na općem planu prednjači evrocentrizam čija geneza ide od helenskog ropstva preko kršćanske isključivosti do raznih devijantnih ideoloških i kulturoloških krugova. Poznato je da robove i barbare ni genijalni Aristotel nije smatrao ljudima, što je u formi ignorancije ostalih religija ponovilo hrišćanstvo, a što nije novo ni za judeizam koji je prvi proglasio svoj narod odabranim niti za islam, nakon kršćanstva, koji smatra ostale religije nepotpunim ili izopačenim, mada sve monoteističke religije proglašavaju ljude Božijim stvorenjima. Ideja povijesne kulturne dominacije, podgrijavana hegemonijom, našla je svoju inkarnaciju u evrocentrizmu u čijim su osnovama, kako rekoh, helensko ropstvo i kršćanska supremacija. Tragično je da neki planu, uz nedopustivo zajedništvo vjere i ideologije koje je donosilo nerede i izazivalo sukobe među ljudima i narodima, čak ako se i zanemare vjerski ratovi koji su ostavili krvave tragove za sobom. Naravno, to ne ukida njihove
razlike kako u uspostavljanju tako i u rušenju civilizacijskih tekovina a da religije pri tome nisu poduzele očekivanu inicijativu sa svoje strane da se onemoguće ljudska stradanja i rušenja materijalnih dobara, što govori ili o njihovoj prilagodbi politikama i političkim sistemima, ili o 91 njihovoj apolitičnosti, što je u oba slučaja nedopustivo sa pozicija njihova zagovaranja ljubavi
Page
prema Bogu i čovjeku. Otuda vjerovati da se nešto zna nije isto što i znati da se u to vjeruje, iako ljudski život ne isključuje vjerovanje, naprotiv, u mnogim stvarima ga pretpostavlja, ali ne ono koje odbacuje ljudsko znanje da bi ga zamijenilo sobom. I vjernici su dužni da stječu znanja na koja ih obavezuje vjera. Stoga nije nesreća toliko u tome što žive u voluntarističkim sistemima koliko što ne nalaze prave puteve za izgradnju moralne ličnosti. Istina, nastojanja da se stvore bolji društveni sistemi u kojima bi nestale postojeće gluposti ili se bar smanjila ljudska grabežljivost, proizvela su nezaboravna zla i nečovještva. Inače, svaki pogled na svijet sastavljanjen je od niza pojmova, slika, predstava, emocija, vrjednosnih sudova i sl. pa se stoga dešava da sumnja u nečiji pogled na svijet proizvede neprijateljstva čak i kada se radi o ishitrenoj sumnji koju je moguće kritički odbaciti, a da ne spominjemo moralnu nedopustivost da se gleda na pripadnike neke vjere ili nacije kao na ljute neprijatelje. …..To mora osuditi objektivna kritika iako se spoznaja nekog društva razlikuje principijelno od njegove kritike nekih društvenih postupaka, što se da demonstrirati moralnim sudom u kome intelekt determinira habitus ličnosti koja zahvaljujući njemu poznaje opseg svog slobodnog djelovanja i dužnost koju joj ta spoznaja nameće. Sa priznanjem dužnosti moralna ličnost se podvaja na ono prirodno kao nužno i ono moralno kao slobodno, odnosno na požudno i dužno, pasivno i aktivno. Od tih oblika spoznaje treba razlikovati onu koja se tiče cjeline nazivane istinom. Stavom “da je istina cijela” Hegel je izazvao brojna osporavanja, iako je u dijalektičkom smislu u pravu, što se da ilustrirati npr. stablom čiji razvoj najbolje definira njegovo sjeme. Ono što se razvija dostiže cjelinu svojim razvojem i ujedno time otkriva ono što je skrivalo u svom nerazvijenom obliku, a takva cjelina je istina – aletheja (otkrivenost). U razvojnom pogledu drvo je istina sjemena, što se bez svijesti ne bi moglo znati, a to ponajbolje opravdava one (njemačke klasične idealiste) koji su istakli ulogu intelekta u spoznavanju svijeta, ali ne i njihovo dovođenje u ovisnost postojanja stvari o intelektu. U tom pogledu Hegel razlikuje svijest kao formu postojanja duha, odnosno svijest koja nije svjesna sebe, od čulne svijesti koja kao druga forma duha zna za sebe i predmet od kojeg se razlikuje, odnosno za biće- po-sebi i biće-za-sebe. Ona je u posljednjem samosvijestkoja stupa u odnose sa stvarima i drugim oblicima samosvijesti. Njen susret sa drugim oblicima samosvijesti pretvara se u njihov sukob na život i smrt i to tako što je kao svijest gospodara izabrala gospodstvo, a ako to nije moguće, onda smrt, dok se ona što hoće život po svaku cijenu iskazala ropskom sviješću i time pristala na ropstvo. Pošto je prva dobila, a druga izgubila, u Hegelovu konceptu počinje razvoj duha posredstvom ljudskog rada (ropskog rada). Gospodar kao nosilac gospodarske svijesti utisnuo je slugu (nosioca ropske svijesti) između sebe i svijeta da ostvaruje njegove zamisli i uz to održava svoju egzistenciju. Sluga se potajno nada da razvoj može donijeti promjenu njegova ropskog položaja, jer je na početku izgubio sve, dok njegov gospodar ne želi promjene zato što bi mogle da ugroze njegov položaj. (Hegel, Fenomenologija duha, 75). Hegelova formula početka svijesti i njena mogućeg završetka naišla je na oštre kritike od kojih valja spomenuti Marxovu i Sartre-ovu. Prvi je Hegelova slugu zamijenio proleterom u vrijeme pisanja “Manifesta Komunističke partije” i prepoznao u njemu nosioca socijalističke revolucije s kojom treba da se završi “pretpovijest” i da počne historija ljudskog roda. On je tada zapisao: “U borbi s buržoazijom proleteri nemaju što izgubiti osim svojih okova, a mogu dobiti čitav svijet”, što se već pokazalo neostvarivim. Štoviše Marxova glorifikacija proletarijata pala je ispod razine Hegelove formule, iako se nehotice priklonio Hegelu dovođenjem u ovisnost ukidanje proletarijata o realizaciji filozofije i obrnuto. Uzdizanjem na rang filozofije proletarijat se ukida, ali uprkos tome Marxovo predviđanje ostvarenja socijalističke revolucije postaje nemoguće sa pojavom atomskog naoružanja čija bi masovna upotreba mogla donijeti uništenje ljudskome rodu.
…..Razlika kod njih u građenju svjetske povijesti je evidentna: Hegelov duh je tvori 92 posredstvom čovjeka u cilju objektivacije duha, dok bi prema Marxu to mogao učiniti svojim
Page
radom slobodni čovjek nakon dezalijenacije svoje ličnosti i svog rada i to kao homo universalis putem socijalističke revolucije. Inače, alijenirani čovjek klasnog drušva ostvaruje alijeniranim radom “pretpovijest”, dok bi povijest mogla ostvarivati jedino svestrano razvijena i slobodna ličnost. J. P. Sartre umjesto Hegelove “nesretne” i Marxove “revolucionarne” svijesti navodi svijest “drugog” koji postaje najveća opasnost za nosioca samosvijesti. Sartre, naime, identificira čovjeka sa slobodom koju razumije pod utjecajem Heideggera kao čovjekov usud, tj. slobodu kao primarno obilježje čovjeka. U tom razumijevanju čovjeka naslučuje se duh evropske tradicije, a posebno Kanta koji je doveo do krajnjih konsekvenci aristotelovu ideju o intelektu kao primarnoj razlici čovjeka od ostalih bića univerzuma. Naspram Kanta koji je moralno ponašanje sveo na ostvarivanje praktičkog uma, Sartre je proglasio čovjeka apsolutno slobodnim pripisujući mu sposobnost da se prirodnim zakonima koje spoznaje ne pokorava, u protivnom bio bi što i životinja. Zato kao čovjek mora biti slobodan, a to može biti i biva samo onda kada ne podliježe nužnosti prirode. Zahvaljujući svojoj slobodi čovjek preskače male a zaobilazi velike stvari, jedne okreće protiv drugih, sve do susreta s “drugim” (čovjekom) koji ga svrstava među objekte koje koristi kao sredstva (J.P. Sartre, Biće i ništavilo). Čak i površna analiza pokazuje da je to mišljenje neodrživo i da su Hegel i Sartre zanemarili društvenu prirodu čovjeka na kojoj je Marx aristotelovski insistirao (u značenju “zoon politicona”) povezujući je sa “praxis”-om (praksom) koju prva dvojica različito razumiju i oba razlikuju od Marxove. Ali vratimo se svijesti kako bismo to bolje razumjeli. …..Umna svijest kod Hegela prati i opravdava tok povijesti koji um proglašava svojim svijetom, tj. stvarnošću svoga bića koje je zapravo duh čija je stvarnost “prirodna religija”. Prava priroda duha je, međutim, sloboda kao spoznata i dijalektički prevladana nužnost koja je za duh što i težina za materiju i zato duh mora uzdići svoju prirodu na razinu slobode-za-sebe, što čini posredstvom povijesti, a ne prirode koja zbog nedostatka slobode ne može imati napretka niti smisla imanentnog povijesti koja predstavlja razvoj svijesti o slobodi. Ona se prema Hegelu realizira na Orijentu brutalnom samovoljom tiranina, u Heladi i Rimu slobodom nekih, a na Zapadu svih, čime se povijest svijeta identificira sa poviješću uma koji je “imanentan povijesnom postojanju” što se ostvaruje u njemu i preko njega i to objektiviranjem ličnosti. Zakon duha izražava uspostavljanje slobode kao spoznate nužnosti koja se na svome putu ugrađuje u djela ljudske kulture. Volja koja to čini nije volja većine nego volja povijesnog uma koji prosuđuje o stvarnosti, a njega (um) čini, analogno Platonovu konceptu, državni aparat. Da se to shvati, bila je potrebna dijalektika kao metoda kojom Hegel interpretira povijest bez aspiracije da svijetu nudi projekte. On pomoću nje saznaje da je povijesni proces ishodište prirodne neminovnosti protiv koje je svaka pobuna osuđena na neuspjeh, dok je taj proces za Marxa “nastajanje prirode za čovjeka”. Veliki idealist je uvjeren da je stvarno samo ono što ispunjava uvjete povijesnog uma. …..Ma koliko bio protiv nje, Marx ostaje formalno u toj koncepciji svojim razumijevanjem praxisa kao ljudske svrsishodne djelatnosti i izvora svega što je ljudsko. Tamo gdje je za njegova velikog prethodnika duh, kod njega je praxis čovjeka izvor svakog stvaranja i kriterij istinitosti. Da se nešto ljudski događa potrebni su poredak i sloboda, na koje se mogao nadovezati pokušaj ukidanja suprotnosti slobode i nužnosti u filozofskom činu. Ako je čovjek za čovjeka najviše biće, kako se Marx izrazio stilizirajući Protagorinu krilaticu o čojveku kao mjeri stvari, tada ljubav prema čovjeku mora postati prvi i najviši zakon. Ali ono što se ne da ni logički dokazati niti empirijski verificirati, prepušta se vjerovanju kao utješnoj formi nagađanja. Dakako, totalitet neophodan Hegelovu duhu nije identičan sadržaju Marxova pojma
praxisa, jer je u prvom izraz aktivnosti apsolutnog duha, a u drugom oznaka ljudske aktivnosti može poprimiti metafizički karakter ili ostati na razini logičke oštroumnosti kritike koja se suprotstavlja svakoj apsolutizaciji. Naravno, to se ne smije poistovjetiti 93 sa emanatističkim gledištem (E. Lasck) koje uzima totalitet za nužni uvjet postojanja dijelova i
Page
pojedinaca kojima je zajednički problem izmirenje cjeline s autonomnim dijelovima. Neki su skloni da to objašnjavaju klasnom sviješću koja treba trancendirati subjektivizam individualne i iskrivljenost negativno shvaćene ideološke svijesti (G. Lukacs, Geschichte und Klassenbewusstsein, 111), a drugi to pripisuju svijesti avangardističkih grupa i nastoje maksimalno ukazati na ono moguće. …..U tom kontekstu svijest je zapravo svijest ljudskih potreba koje determiniraju stvarne veze među članovima ljudske zajednice koliko izazivaju i suprotnosti među njima, umjesto da ih razrješavaju svojim uravnoteženjima, a ne uništavanjem slabijih. Zato ako postoji napredak, onda on mora biti djelo ljudskog stvaranja i rada. U tom pravcu naspram fiziokrata, merkantilista i klasičnih ekonomista povučen je novi potez: da ni zemlja, ni sredstva niti sam rad ne mogu stvarati vrijednosti ako uz njih ne idu ljudsko znanje i stvaralačke sposobnosti čovjeka. Te vrijednosti Marx je pojmio znatno dublje od svojih prethodnika slijedeći njihovo ispoljavanje u empiriji i procesu produkcije. Nije poznato da je neko sličnom uvjerljivošću dokazivao kako stvari postaju vrijednosti i robe te zašto se najamni rad zasniva na prodaji radne snage, a ne rada. Tako se zemlja, kapital i rad pojavljuju kao izvori vrijednosti oko kojih se lomi svijet i naslućuje zakonitost društvenog bića. Vlasnik zemlje dobija bez ulaganja od nje rentu, kapital se stječe jeftinijom kupovinom i skupljom prodajom robe, dakle, prikrivenom prevarom kojom se jedni bogate, a drugi osiromašuju, dok rad ide uvijek uz čovjeka koji se po njemu naziva radnikom. U društvu kapitala radnik prezentira promjenljivi, a kapitalist postojani kapital, zbog čega proizvodnja u njemu guši subjektivnost i slobodni rad pa je potrebno promijeniti društvene uvjete što treba biti ostvareno prevladavanjem kapitala koji je pretvorio ljude u svoje proizvođače i agente, a čitav sistem u brigu o sebi. I dok je oslobođenje od eksploatatorskog karaktera kapitala Marx vidio u promjeni vlasničkih odnosa proizvodnih snaga kao djelu socijalističke revolucije, Roza Luxemburg je, prateći karakter oplodnje kapitala njegovu potrebu za novim prostorima, anticipirala ne samo njegovu ekspanziju za oplodnjom širom planete, izazivajući sukobe i ratove, nego i njegov kraj revolucionarnim promjenama koje bi dovele do podruštvljavanja proizvodnih procesa u privredi i uspostave nove političke vlasti (Rosa Luxsemburg, Akumulacija kapitala). Uprkos tome što se gubi u neizvjesnostima, značajno je da se krenulo traženju izlaza iz svijeta depersonalizacije i alijenacije ukazivanjem na put ekonomske transformacije kao na determinirajući faktor društvene nagradnje. …..U sličnim duhovnim opservacijama i maglama gubi se suvremena filozofija. Ona se vraća viziji čovjekova života koju je inaugurirala svojim nastupom novovjeka filozofija svodeći spoznaju na ratio ili empiriju, kako su činili racionalizam ili empirizam, čime je osiromašila ljudski život, što je očito u poređenju sa životom kojeg pruža umjetnost. U obračunu sa srednjovjekovnom vizijom svijeta i ljudskog života novovjeka filozofija dovela je u pitanje mogućnost postojanja ili bar dokaza o postojanju Boga zbog čega se postavljalo pitanje: može li čovjek živjeti bez Boga kojeg mu ona osporava? Descartes ga je najprije svojom skeptičkom metodom zanijekao, a potom priznao uvođenjem “ideia innate” (urođenih ideja), a slično je učinio i Kant kada ga je osporio kao “fenomen”, a priznao kao “antinomiju”, što je u krajnoj instanci prihvatio i Hegel, a osporavao Feurbach i dr. Štoviše skepticizam Pascala i Motaigne- a ukazao je na pustoš bez Boga i na tragiku čovjeka koji živi pod pogledom Boga, izložen konstantno zgražavanju i čuđenju u svijetu prepuštenom ljudskim mogućnostima prevazilaženja, a ne prihvaćanja. Sličnu duhovnu pustoš nude, svaki na svoj način, marksizam, fenomenologija i egzistencijalizam svojim sloganom: živjeti znači živjeti u svijetu. Marksizam
proglašava Boga izrazom ljudskih želja, dok egzistencijalizam sučeljava čovjeka sa svijetom i Bogom i pokušava pokazati da čovjek u svome biću spaja anđela i zvijer, veličinu i bijedu, kategorički imperativ i radikalno zlo (L. Goldmann, Skriveni Bog, str. 148). U njima se tragična 94 svijest nosi sa spiritualizmom i misticizmom da bi ostvarila “interplanetarnu spoznaju” pravih
Page
vrijednosti i suprotstavila ih nedovoljnosti svijeta. Ali je izostala izvjesnost kao ono što čovjeku ponajviše treba bez obzira što je ona prvenstveno teorijski pojam. Smješten između nijemog svijeta i deus absconcitusa, čovjek se osjeća tragičnim što ne zna kako da im se približi i obrati, jer mu stoje na raspoloženju samo postulati i dilematične mogućnosti: svojim paradoksalnim karakterom nadostupni svijesti i jedan i drugi. Samo kad bi u svijetu postojalo bar neko biće da čuje glas tragičnog čovjeka, njegovo traženje našlo bi odjeka, bio bi to znak da je zajednica moguća i da tragika može biti prevaziđena. Ali sva postojeća bića nisu u stanju zadovoljiti njegovu radoznalost pa je jedino sit nespokojstva, pošto pred smrću sve vrijednosti bivaju beznačajne. U tom kontekstu zvuči skoro sarkastično Pascalova sentanca da bi od vasione smrvljeni čovjek bio blagodarniji od nje, jer ona o tome ne bi ništa znala (frg. 347). Hrabro je nazvati čovjekovom veličinom njegovo prihvaćanje patnje i smrti kada se život pretvara u jedinstvenu sudbinu. Sve te i slične teškoće vjernik otklanja prepuštajući se Bogu i traženju Njegove milosti. …..Pored toga vjera u historijsku budućnost ljudi zahtijeva ostvarivanje određenih pretpostavki koje se ne daju pouzdano utvrditi zbog njene vezanosti za ljudske aktivnosti, jer ma što učinio, čovjek ostaje između krajnosti, na koje ga podsjeća intuicija pa ništa ne ostaje od antičke tradicije koja je vjerovala da ljudske moći mogu dosegnuti vrhunsko dobro. Tragičnoj viziji izmiče anticipacija budućnsti koliko i uvid da čovjek po svojoj antropološkoj prirodi ne može odustati od traganja za spoznajom i zato mora odbaciti alternativnu podjelu zbilje na: nužnost i slobodu, moć i humanost, moral i spoznaju, sinhroniju i dijahroniju itd., kojoj se suprotstavlja fenomenologija tvrdnjom da je čovjek dio svijeta, a ne njegova suprotnost i da im je zajednička povijest (L. Goldmann, Lukač i Haideger, Beograd 1976., 38). Otuda se sve ljudske pojave mogu razložiti u signifikativne strukture društvenih grupa što se trude nadživjeti prošlost svog društva bar na razini objektivne i imaginarne zbilje. Uzaludno se, izgleda, suprotstavio egzistencijalističkom isticanju smisla bivstvovanja i čovjekova ponašanja u svijetu strukturalizam svojom koncepcijom kraja filozofije čovjeka i strašću za sistemom, etnologijom i podsviješću (Locan) te proglašenjem smisla izrazom površne aktivnosti, odbljeskom, što je pokušaj da se otkloni neuspjeh fenomenologije i egzistencijalizma, te otvore nove mogućnosti filozofiranja, mada je svojom uskošću i bezizlaznošću morao skončati u logičkom pozitivizmu koji pokušava osporiti smisao filozofije. Bezuspješna je i koncepcija koja ističe da se samo razumljive misli odnose na svijet u kome one žive i u kome svijest ima ulogu transcendentalnog minimuma, odnosno Kantove trancendentalne svijesti, Husserlovog apsolutnog Ja, Hegelova apsolutnog duha i sl. Jaspers smatra vrhuncem ljudskog samorazumijevanja participiranje u idejama te ostvarivanje zadataka i ciljeva u svijetu (K. Jaspers, Philosphie II, Berlin 1932., 117), dok Husserl proglašava transcendentalnu svijest mediumom komuniciranja pojedinačnih svijesti, subjekata, pa kod njih dvojice svijest nastupa kao kausa sui i causa mundi (tvorac sebe i svijeta). Pojedinac doživljava iskustvo slično ostalima za razliku od intelektualne komunikacije koja na bazi univerzalnosti omogućava ostvarivanje ciljeva. Polazeći od hipoteze da su umjetnička djela autonomne cjeline koje se objašnjavaju sobom, strukturalizam traži od umjetničkih djela da trancendiraju individualne vrijednosti, previđajući da je svaka prometna vrijednost povezana s upotrebnom vrijednošću u društvenoj svijesti. Pošto se artikulira na različite strukture, ta svijest ne priznaje mogućnost da one utječu jedne na druge unutar date povijesne epohe, što se da objasniti utjecajem ruskih formalista, češke formalističke, ali i Lukačeve estetike, ako se izuzme njegova “Teorija romana” koja je posebno utjecala na francusku ljevicu. Husserlovo prevladavanje “psihologizma” u logici, Derida pokušava ostvariti u lingvistici prebacujući ga na područje “razumijevanja granica koja određuje polje klasične naučnosti” pa je tako kod njega semiologija što i kod Husserla fenomenologija. Zanemarivanjem posebnog između individualnog i univerzalnog koja se u povijesti ostvaruju svojim susretom, Levi Stross pravi grešku kada misli da su biološko, geološko i kosmološko 95
univerzalniji od povijesnog, što čini i Lakan kada proglašava historiju podsvjesnom. Ako Page
struktura cjeline ne bi dopuštala razlikovanje pojedinačnog od duhovne cjeline, ne bi bilo moguće definirati cjelinu modelom analitičke i tranzitivne uzročnosti kako inače struktura određuje svoje dijelove. …..Nije uspješnije ni sa idejom tumačenja datog stanja isključivo prošlošću kojom se blokiraju snage u subjektu umjesto da se stvara ravnoteža u njemu. Prenaglašavanje lapsusa, snova, a naročito patoloških ekscesa zasjenjuje upućenost jedinke na društvo i zavisnost društva od jedinki, odnosno njihovu uzajamnost, a ponajviše uvid da svaki fenomen podliježe manjem ili većem broju konstituativnih elemenata i utjecaja na različitim razinama. A ako se to ima na umu, tada se ni umjetnička djela, ni filozofske ideje niti povijesne kreacije ne daju reducirati na želje pojedinaca, što im pripisuju psihoanalitičari apostrofiranjem djelovanja njihovih želja u snu i bunilu, u interakciji sa društvenom strukturom zanemarujući utjecaj kolektivne svijesti na kulturno stvaranje pojedinaca. Kamo bi nas odvelo ako bismo za razumijevanje njegova djela odlučili da istražujemo isključivo motive autora i njegovu psihologiju? Tim više ako se prihvati da je svijest elemenat ljudskog ponašanja čiji se sadržaj najčešće ne podudara s objektivnom stvarnošću. Svijest je subjekt i objekt kazivanja iako u osnovi ljudskog ponašanja pa otuda i problem utvrđivanja stepena njene adekvacije s objektivnošću budući da je svaka društvena činjenica i činjenica svijesti kao što je svijest mutatis mutandis manje-više refleks stanovite stvarnosti. …..Zahvaljujući svijesti društvene pojave obuhvaćaju kako ono što se dogodilo tako i ono što se događa, odnosno ono nazvano “potmulim tkanjem duha u sebi” (Hegel) ili “društvenim protivrječnostima” koje izražavaju društene strukture i njihove spoznaje (Marx). Ako u prvom duh nalazi u sebi svu građu svog znanja, a u drugom društveno biće određuje svijest, to još ne znači da su osjećanja izazvana našim susretom sa prirodom ostala prirodno data. Naprotiv, naše prodiranje u prirodu prate uspomene i osjećanja nepoznati prirodi i dati samo našem Ja. To je evidentno na osjećanjima koja koriste umjetnici za stvaranje jedinstva djela ugrađivanjem afektivnih elemenata druge vrste koji pomažu dubljem razumijevanju svijeta. U stvari mogućnost da se osjeti sadržaj nekog predmeta recipročan je za subjekat vrijednosti tog predmeta. Stoga su ljudske obaveze zapravo potrebe koje ograničavaju ljudski život u vremenu kada ono sadašnje postaje prošlo, a buduće – sadašnje. Stanoviti trenuci ispunjavaju našu sadašnjost realnošću koliko i prošlost, dok je budućnost prepuštena željama, nadama i očekivanjima koje mogu biti praćene strahovanjima. Pošto je vrijeme kao događanje ispunjeno realnošću podložno dijalektičkoj mijeni, realnost je ta po kojoj se vrijeme mijenja tvoreći kontinuitet događanja i izazivajući različite doživljaje. Ona mu daje karakter sadašnjosti u kojoj je koruptibilnost našeg života, a kako ona ispunjava naš život, to je on moguć jedino u sadašnjosti pa zato iako vremenski tok kontinuirano traje, mi zapažamo samo onaj dio njegove struje koji živimo i to tako da ono što je bilo sadašnje u njoj postaje prošlim, a ono buduće sadašnjim, čime se mijenja i naš odnost prema sadržaju proticanja pa nekada sadašnje u sadašnjosti je prošlo, kao što je ono nekada buduće postalo sadašnje. Nekada sadašnje a sada prošlo ulazi u sjećanje koje svjedoči o nepovratu bilosti i to ga čini za doživljaj drugačijim nego je bilo u sadašnjosti, što važi i za ono buduće koje je postalo sadašnje. Tako se sa platforme sadašnjosti mjere prošlost i budućnost, a prema njima određuje sadašnjost, u čemu ima značajnu ulogu pamćenje iz kojeg proizilazi sjećanjeiako je prvo dublje, a drugo izrazitije. Što je naš doživljaj intenzivniji, sadržaj sjećanja je bliži sadašnjosti pa je otuda retrospektiva praćena pasivnim, a perspektiva aktivnim odnosom, što važi i za odnos prema cilju koji je uvijek u budućnosti. Što je više posrednika između nas i cilja, budućnost je maglovitija iako ni
sadašnjost nije slobodna od onoga što pripada sjećanju. Proticanje vremena je, prema tome, smjena trenutaka pri čemu se svaki trenutak gradi na prethodnom a sagledava tek kada je postao prošlost i pripao sjećanju koje se slobodno širi. To znači da se svaki momenat života živi u 96 sjećanju i može biti podložan fiksaciji pažnje koja zaustavlja ono što je sklono prolaženju da bi
Page
ga sagledala. Bilo da se prezentacija prošloga zamjenjuje neposrednim doživljajem ili da fiksacijom ono što je u toku preobraća iz nastajanja u nastalost, tok vremena ne da se doživjeti u drugom smislu. …..Na ono što doživljavamo nadovezuje se na naše tumačenje kako onoga što jest tako i onoga što bi moglo biti i što prolazi kroz dubinu doživljaja, te se podaje razumijevanju i postaje potpuno samo onda kada ulazi u cjelinu. Pojedinci se podvrgavaju zajedničkom djelovanju da bi ostvarili vrijednosti poželjne pravilima i ostvarenjima svrhe. Vrijednost npr. poezije je u njenoj sposobnosti da doživljeno diže u rang objektivnosti života što omogućava fragmentu da najavi život u cjelini. Analogno tome bila bi zadaća ljudskog roda da općom voljom obuzdava individualne samovolje i njihove težnje za proširivanjem svoje sfere te da izbjegne opasnosti koje otuda prijete. Ako nacije budu tražile ono što ih spaja a ne razdvaja, manje će biti ratnih opasnosti, jer postoje vladajuće težnje zajedničke čitavim pokoljenjima, razdobljima pa čak i epohama koje usmjeravaju kulture onom zajedničkom. Ali kako ga ubuduće uspješnije ostvarivati, ostaje bez potpunog odgovora. Marx je mislio da je to ostvarivo socijalističkom revolucijom, što se pokazalo neodrživim, Dilthery je to očekivao od odgovornih ličnosti pred svojim vremenom, što je značilo vraćanje mišljenju socijalutopista. Uzmu li se epoha ili razdoblje za životni horizont u kome dominira subjekt znanja koji se identificira sa svojim predmetom kao i u srednjem vijeku, racionalizmu, njemačkom klasičnom idealizmu, u boljševizmu i dr., pokazat će se da je u njima sud onoga koji ga izriče i onoga koji ga razumije identičan, dok je doživljaj dublji i kada dolazi iz dubine društvenog bića pa je razumijevanje nametnuto općom situacijom te uvjetovano praktičnošću života. Naše Ja prima hranu iz svijeta koji je ujedno i svijet drugima s kojima se valja razumjeti da bi mogli djelovati zajednički. Još dok smo u fazi učenja da govorimo, mi smo u zajedništvu koje nas uči svemu pa je naša svijest o zajedništvu povezana sa našim unutrašnjim stanjem. Komuniciranje s drugima nameće nam, međutim, posebne zahtjeve da sudimo o njihovim sposobnostima i karakteru tokom komuniciranja. …..U tome mogu učiniti puno umjetnost i nauka otvaranjem puteva ka prošlosti i budućnosti, služeći se riječima koje čitanje pretvara u misli koje otvaraju nove horizonte, doživljaje, situacije, likove i karaktere koji nas ne ostavljaju spokojnim i mirnim. Mijenjanje raspoloženja ostvaruje se prenošenjem našeg psihičkog života u drugi krug životnih manifestacija koje, istina, ne mogu puno izmijeniti naš egzistencijalni udes, budući da je ono što nam pružaju najčešće samo dekor svijeta koji determinira naše bivstvovanje. Nisu bezrazložno istaknute kao bitne karakteristike čojvekova položaja u svijetu “rizik, mogućnost neuspjeha i nada u uspjeh”, karakteristike koje su ujedno uvjeti “jedne vere koja je opklada” (Pascal). Te i slične rizike nije u stanju ukloniti ni istraživanje posljednjih elemenata i uzroka svijeta koje nalikuje avanturi sa rizicima. Naravno, tome se opire nada temeljena na tendencijama i latencijama dijalektičnosti materije pa je rizik koji se održava na njenoj niti ujedno i chance-a za uspjeh bez koje poduhvat ne bi imao smisla niti bi mogao biti ljudski. Ako teologija prepušta sve transcendenciji, a skepticizam opravdano sumnja u nju, skromno je ishodište koje sve to očekuje od spoznaje čovjeka i njegova planetarnog života. Kako definirati svrsishodni karakter povijesti ako njeno događanje nije aproksimativno približavanje istini? Ali ako ta svrsishodnost ne mora doći na kraju procesa, može li se naslutiti u parcijalnim učincima povijesti, još bliže, u čovjekovu radu kao smislenom aktu? U stvari, sa stanovišta svog odvajanja svaka čovjekova radnja je teološka iako može biti neizvjesna pa time i lišena ljudskosti. Dakako, treba razlikovati genetičko od teološkog tumačenja pojava analogno razlikovanju induktivnog od
deduktivnog pristupa pojavama, jer u oba slučaja to određuje svijest s tom razlikom što je u prvom individualna, a u drugom sklona univerzalnosti, odnosno psihologijsko naspram sociološkog objašnjenja. Gore je nagoviješteno da duhovne tvorbe stoje prema materijalnim 97 kao planete prema zvijezdama od kojih dobijaju svjetlost. Zahvaljujući koherentnosti strukture
Page
duhovnih pojava moguće je govoriti o elementima u umjetničkim i filozofskim djelima koji nisu bili prethodno u kolektivnoj svijesti, te o inovacijama koje nisu proizvod cjeline iako su razumljive kolektivnoj svijesti. Ali tamo gdje kolektivna svijest nihilizira individualnost u mišljenju, uključuju se iracionalni faktori koji ne nalaze racionalno opravdanje, jer su iza njih samo puste ljudske želje koje ne treba identificirati sa svrhama kretanja, niti pak ostvarivanje tih svrha pripisivati izvjesnosti koju prima dogmatska svijest. Ali polazeći od procesualnosti svijeta docta spes nudi mogućnosti za koje ne znamo u svim slučajevima hoće li se ostvariti, ali treba stoga izbjegavati poistovjećivanje cilja sa uzrokom, što čini eshatologija, koliko i prihvaćanje utopijskih elemenata za razrješavanje kriza, što čine zajednice kada im ponestane snage da se izbore za bolje društvene odnose. Slično je sa definiranjem totaliteta racionalista ili empirista, prvih zbog zanemarivanja empirije, a drugih zbog nemogućnosti da ga obuhvate, jer on uz predmet implicira i subjekte spoznaje. Spomenuto stajalište o totalitetu suprotstavlja se individualizmu zbog njegove parcijalnosti i individualnosti te zahtijeva da sam subjekt bude totalitet kojeg mogu predstavljati samo klase kao osviješteni kolektivni subjekt prožet društvenim intencijama da se mijenja društvo u totalitetu. Subjekat je “klasna svijest” koja vjeruje da samo istina može dovesti do pobjede za koju se kao značajno sredstvo uzima samokritika. Nasuprot strogoj znanstvenosti koja podrazumijeva postojanje strogog determinizma, tu se pojavljuje društvena akcija predvođena klasnom sviješću opredijeljenom za parcijalno stajalište koje može biti opasno, kako je poznato iz empirije. Humanističko stajalište traži prevazilaženje i takvih parcijalnosti, a da ne spominjem filozofiju koja smatra mišljenje elementom akcije. Poznato je da se duhovne vrijednosti svode na svoje nosioce ako hoće da se mjere. One time ne gube svoju nadindividualnost bez koje ne bi bilo duhovnog stvaranja i zato duhovne tvorevine mogu biti kompenzacije za frustracije nametnute stvarnošću.
Valerija Stefanović SENT – BIBLIOGRAFIJA 1 – 38
INTERVJUI
1. BOŽOVIĆ, Gojko 98 Kakav lav? Strašan lav? : interview / Gojko Božović ; [razgovarao] Enes Halilović. –
Page
Slika autora. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 13 (septembar 2005), str. 5-6. COBISS.SR-ID 514193504
2. DŽAFIĆ, Atif Disanje poezije : intervju / [razgovarao] Enes Halilović. – Slika autora. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 11/12 (januar 2005), str. [4]-5.
COBISS.SR-ID 514201440
3. EMIN, Bilge, 1976- Umetnicima je svud teško : interview / Bilge Emin ; [razgovarao Enes Haliović]. – Slika autora. – O autorima: Krenuli su po Sentu: 292-300. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 12, br. 26/27 (2012), str. 7-11.
COBISS.SR-ID 514290784
4. JELENKOVIĆ, Saša Talentovani čudak / Saša Jelenković ; [razgovor vodio] Enes Halilović. – Slika autora. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 14/15(april 2006), str. [4] – 5.
COBISS.SR-ID 514279776
5. JOKOVIĆ, Miroljub Strma ravan : interview / Miroljub Joković ; [razgovarao] Enes Halilović. – Slika autora. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 13 (septembar 2005), str. 7-9.
COBISS.SR-ID 514193760
6. KORAKSIĆ, Predrag Mi smo Eldorado : intervju / Predrag Koraksić ; [razgovor vodio 18. 02. 2002.] Enes Halilović. – Ilustr. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 2 (april 2002), str. [4]-5.
COBISS.SR-ID 513087072
7. MIHAJLOV, Mihajlo Provetravanje knjiga / Mihajlo Mihajlov ; [razgovarao Enes Halilović]. – Fotogr. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 1, br. 1 (decembar 2001), str. [4]-6.
COBISS.SR-ID 512914784
8. MIHAJLOV, Mihajlo, 1934- ”We Will Have a Blood Bath” / Mihajlo Mihajlov ; [razgovarao Alex Beam]. – Fotogr. – Preuzeto iz: Newaweek, Juli 31, 1978. – Tema broja: M.[Mihajlo] M.[Mihajlov]. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 20/21 (januar 2009), str. 46.
99
Page
COBISS.SR-ID 514406496
9. MILOŠEVIĆ, Nenad, 1962- Neobjašnjivo je dejstvo poezije : intervju / Nenad Milošević ; [razgovarao Enes Halilović]. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 10, br. 23 (2010), str. 50-60.
COBISS.SR-ID 514382432
10. NURI-Hadžić, Bahrija, 1904-1994 Lepota zvuka : interview / Bahrija Nuri-Hadžić ; [razgovarao Miloš Jevtić]. – Fotogr. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 239-240. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 14, br. 32/33 (2014), str. 7-19.
COBISS.SR-ID 512784736
11. REBRONJA, Ismet I pakao je bolji nego ništa : neobjavljeni interview / Ismet Rebronja ; [razgovor vodio Enes Halilović]. – Slika autora. – Tema broja: In memoriam Ismet Rebronja 1942- 2006. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 18/19 (juli 2008), str. 22-30.
COBISS.SR-ID 512160608
12. RIGONAT, Flavio Lom, to sam ja / Flavio Rigonat ; razgovor vodila Marija Knežević. – Fotogr. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 3/4 (novembar 2002), str. [4]-5.
COBISS.SR-ID 512653152
13. STEFANOVIĆ, Veroslav Povelja grada / Veroslav Stefanović ; [razgovor vodio] Enes Halilović. – Slika autora. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 14/15 (april 2006), str. 8.
COBISS.SR-ID 514280032
14. ŠOP, Ljiljana Nema stvaranja bez žrtvovanja / Ljiljana Šop ; [razgovarao Enes Halilović]. – Fotogr. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 283-294. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 28/29 (2013), str. 7-28.
COBISS.SR-ID 514042464
15. TUCIĆ, Siniša, 1978- Otac pesnik : interview / Siniša Tucić ; [razgovarao Enes Halilović]. – Slika autora. – Tema broja: Otac. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), str. 7-12.
COBISS.SR-ID 514424928 100
Page
16. VIDOJKOVIĆ, Marko Svaka kuća za Euripida : interview / Marko Vidojković ; [razgovarao] Enes Halilović. – Slika autora. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 13 (septembar 2005), str. 10-11.
COBISS.SR-ID 514194016
17. VUJČIĆ, Nikola, 1956- Sve prolazi kroz sito vremena : interview / Nikola Vujčić ; [razgovarao Enes Halilović]. – Fotogr. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 34/36 (2015), str. 7-11.
COBISS.SR-ID 514100064
18. ŽIVANČEVIĆ, Nina Ja sam dodirna tačka / Nina Živančević ; [razgovarao Enes Halilović]. – Fotogr. – Biografski podaci: str. 277. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 277-279. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str. 7-12.
COBISS.SR-ID 512847200
19. ŽIVANOVIĆ, Nikola, 1979- Živim u košmaru : intervju / Nikola Živanović ; razgovarao Enes Halilović. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 10, br. 24 (2011), str. 30-36.
COBISS.SR-ID 188721676
1 FILOZOFIJA
20. MUMINOVIĆ, Rasim, 1935-2012 Ishodišta povijesnih frustracija / Rasim Muminović. – Biografski podaci: str. 278. – O autorima: Krenuli su po Sentu: 277-279. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str. 72-92.
COBISS.SR-ID 512896352
21. Sumnjiva izvjesnost / Rasim Muminović. – Biografski podaci: str. 288. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 283-294. – Sadrži i: Sumnjiva izvjesnost i ethos. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 28/29 (2013), str. 164-189.
COBISS.SR-ID 514072928
2 RELIGIJA. TEOLOGIJA
22. KARIĆ, Enes, 1958- Isa al-Masih (Isus Krist) u djelima muslimanske pobožnosi i sufijske nade : skica /
101 Enes Karić. – Biografski podaci: str. 277. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 277-
Page
279. – Napomene i bibliografske reference uz tekst. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str. 20-37.
COBISS.SR-ID 512850272
7 UMETNOST. ARHITEKTURA. FOTOGRAFIJA. MUZIKA. SPORT
23. [GALERIJA]. – Fotogr. – Nenad Milošević. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 23 (2010), str. 75-77.
COBISS.SR-ID 514446176
24. [GALERIJA]. – Fotogr. – O poeziji Nikole Živanovića. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 24 (2011), str- 94-96.
COBISS.SR-ID 514445920
25. HALILOVIĆ, Enes Pod sjenom zamišljenog upitnika / Enes Halilović. – Ilustr. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 4, br. 9/10 (maj 2004), str. 55-56.
COBISS.SR-ID 514040928
26. ISAKOVIĆ, Ana, 1977- Paraziti su međi nama – higijenski čisto / Ana Isaković. – Prikaz predstave ”Paraziti su među nama – 26751” autorski projekat Olivera Frljića postavljen u Prešernovom gledališču u Kranju. – Biografski podaci: str. 278. – O autorima: Krenuli su po Sentu: 277-279. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str. 201-204.
COBISS.SR-ID 514330976
27. NIKŠIĆ, Naka Sevdalinka / Naka Nikšić. – Napomene i bibliografske reference uz tekst. – Bibliografija: str. 39. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 14/15 (april 2006), str. 38-39.
COBISS.SR-ID 514284384
81 LINGVISTIKA. JEZIK. KNJIŽEVNOST
28. BULATOVIĆ, Valentina, 1971- Odisejeva Itaka najzad pronađena? / Valentina Bulatović. – Preuzeto: izvor Beta. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 14/15 (april 2006), str. 58-59.
102
COBISS.SR-ID 514290272 Page
29. Mali honorari prevodilaca doprinose lošem kvalitetu prevoda / Valentina Bulatović. – Preuzeto: izvor Beta. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 13 (septembar 2005), str. [4].
COBISS.SR-ID 514193248
30. Neuki prevodioci ne haju za sudbinu knjige / Valentina Bulatović. – Preuzeto: izvor Beta. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 14/15 (april 2006), str. 58-59.
COBISS.SR-ID 514445152
31. DERKAČ, Lana, 1969- Prevođenje / Lana Derkač. – Biografski podaci: str. 278. – O autorima: Krenuli su po Sentu: 277-279. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str. 192-194.
COBISS.SR-ID 514330464
32. REBRONJA, Ismet Od Homera do Vuka / Ismet Rebronja. – Ilust. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 2 (april 2002), str. [3].
COBISS.SR-ID 513078368
821.111 ENGLESKA KNJIŽEVNOST
33. BREZ-Valentajn, Kler Pisci u zatvoru / Kler Brez-Valentajn ; prevela Aleksandra Mančić. – Ilust. – Tema broja: Pisanje i tamnice. – Prištampan br. 5. – Oba br. štampana u međusobno obrnutom smeru. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 3, br. 6 (juli 2003), str. 6-7.
COBISS.SR-ID 514172000
34. ĆUKOVIĆ, Milica Otac i pesnik po Haroldu Blumu / Milica Čuković. – Tema broja: Otac. – Biografski podaci: str. 180. – O autorima: Krenuli su po Senti: 180-182. – Napomene i bibliografske reference uz tekst. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), str. 13-14.
COBISS.SR-ID 514425184
35. DURCAN, Paul, 1942-
Irska 1972 / Paul Durcan ; sa engleskog Tomica Bajsić. – Biografski podaci: str. 277. – O autorima: Krenuli su po Sentu: 277-279. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str. 62.
103
COBISS.SR-ID 512852832 Page
36. DŽERNOT, Liza, 1967- Pjesma koja započinje stihom Franka Lime / Liza Džernot ; sa engleskog Vesna Stanković-Benak. – Beleška o autoru.
U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 3/4 (novembar 2002), str. 37. COBISS.SR-ID 512708704
37. FOKNER na mreži. – Fotogr. – Preneto: izvor Sanapress. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 2 (april 2002), str. 19.
COBISS.SR-ID 514444384
38. GIZI, Piter, 1959- Rimsko zvono / Piter Gizi ; sa engleskog Vesna Stanković Benak. – Beleška o autoru: str. 29. – Sadrži i: Alegorija o dvojbi ; Jednostavna pjesma. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 2 (april 2002), str. 28-29.
COBISS.SR-ID 513104992
39. HENRI, Brajan, 1972- Astronaut / Brian Henry ; prevela Vesna Stanković Benak. – Beleška o autoru. – Sadrži i: Hibridni aspekt ; Zimska bujica. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 1, br. 1 (2001), str. 8.
COBISS.SR-ID 512922720
40. HILIS, Robert, 1951- Tri pesme / Robert Hilis ; sa engleskog preveo David Albahari. – Beleška o autoru. – Sadrži i: Da anđeli postoje ; San ; Sa uključenim grejanjem. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 3/4 (novembar 2002), str. 9.
COBISS.SR-ID 512655456
41. HOGLAND, Toni, 1953- Telefonski poziv / Toni Hogland ; [sa engleskog Alen Bešić]. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 239-240. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 14, br. 32/33 (2014), str. 5-6.
COBISS.SR-ID 512779360
42. HUAN, Hi, 1963- Paradoksi / Hi Chuan ; sa engleskog Miroslav Kirin. – Biografski podaci: str. 290. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 283-294. – Sadrži i: Stari granični vrh ; Užitak ; Klupa i stol. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 28/29 (decembar 2013), str. 34-35.
COBISS.SR-ID 514047584
104
Page
43. JEJTS, Viijam Batler, 1865-1939 Uža mira / V.[Vilijam] B.[Batler] J.[Jejts] ; [s engleskog Aleksandar Belić]. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 239-240. – Sadrži i: Jezero Inisfri ; Žalost ljubavi ; Pesma stare majke ; Žensko srce. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 14, br. 32/33 (2014), str. 20-22.
COBISS.SR-ID 512784992
44. JOVANOVIĆ, Danijela, 1975- O Barbari i običnosti / Danijela Jovanović. – Biografski podaci: str. 278. – O autorima: Krenuli su po Sentu: 277-279. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str. 150.
COBISS.SR-ID 514324832
45. KALČIĆ, Miodrag, 1956- Pulska epizoda Jamesa Joycea ili kako je Joyce zalutao u Puljsko kino / Miodrag Kalčić. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 239-240. – Napomene i bibliografske reference uz tekst. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 14, br. 32/33 (2014), str. 204-234.
COBISS.SR-ID 512821344
46. KAMINGS, Edvard Estlin, 1894-1962 Plusiliminus / E.E.Kamings ; [sa engle-skog Milina Mrđenovački]. – Ilustr. – Beleška o autoru: str. 26. – Sadrži i: Uvod ; Bilo ko je živeo u super kao gradu ; Moj otac je išao kroz sudbu ljubavi ; 218 ; Nigde gde nikada nisam putovao. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 2 (april 2002), str. 24-26.
COBISS.SR-ID 513099616
47. KINGSOLVER, Barbara, 1955- Džabervok / Barbara Kingsolver ; [sa engleskog Danijela Jovanović]. – Biografski podaci: str. 278. – O autorima: Krenuli su po Sentu: 277-279. – Napomene i bibliografske reference uz tekst. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str. 151-164.
COBISS.SR-ID 514325344
48. KRILI, Robert, 1926-2005 Jedan dan za drugim / Robert Krili ; [sa engleskog Nikola Živanović]. – Sadrži i: Vodena muzika ; Upozorenje ; Jezik ; Nešto ; Znak pažnje ; Jedan dan ; Ljubav ; Znam jednog čoveka ; Džekov bluz ; “Ljubav žene”. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 34/36 (2015), str. 22-27.
COBISS.SR-ID 514100576
49. MASTERS, Edgar Li, 1868-1950
Antologija Spun Rivera / Edgar Li Masters ; [sa engleskog Vladimir Stojnić]. – O 105 autorima: Krenuli su po Sentu: str. 239-240. – Sadrži i: Hod put ; Čejs Henri ; Sudija
Page
Somers ; Dejzi Frejzer ; Her Dramer ; Noćni čuvar Endi ; Elza Vertman ; Hamilton Grin.
U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 14, br. 32/33 (2014), str. 23-27. COBISS.SR-ID 512785248
50. MUNGOSHI, Charles, 1947- Čovjek koji je bježao od boli / Charles Mungoshi ; sa engleskog Tomica Bajsić. – Biografski podaci: str. 277. – O autorima: Krenuli su po Sentu: 277-279. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str. 64.
COBISS.SR-ID 512856928
51. OBRADOVIĆ, Biljana D. Svitak papirusa / Biljana D. Obradović ; [prevele sa engleskog Tatjana Stefanović i Biljana D. Obradović]. – Biografski podaci: str. 296. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 292-300. – Sadrži i: U Ćufu – Konfučijevom rodnom mestu ; Oči u oči ; Post mortem. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 12, br. 26/27 (2012), str. 35-39.
COBISS.SR-ID 514292064
52. OLEBARA, Nnamdi, 1963- Lament ratnika / Nnamdi Olebara ; sa engleskog Tomica Bajsić. – Biografski podaci: str. 277. – O autorima: Krenuli su po Sentu: 277-279. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str. 67-68.
COBISS.SR-ID 512857696
53. PLAT, Silvija, 1932-1963 Tata / Silvija Plat. – Tema broja: Otac. – Biografski podaci: str. 180. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 180-182. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), str. 35-37.
COBISS.SR-ID 514426464
54. RADMAN, Vesna, 1984- Stubovi kulture / Vesna Radman. – Biografski podaci: str. 278. – O autorima: Krenuli su po Sentu: 277-279.
U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str. 205-208. COBISS.SR-ID 514331232
55. RIČARDS, Piter, 1967-
Primorci / Piter Ričards ; sa engleskog Vesna Stanković Benak. – Beleška o autoru. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 3/4 (novembar 2002), str. 36.
COBISS.SR-ID 512708448 106
Page
56. ROTENBERG, Džeroma, 1931- Nevidljivi ljudi : eskimska pesma / Jerome Rothemberg ; [sa engleskog Ivana Milankov]. – Izvornik: Jerome Rothemerg, Shaking the Pamkin, New York 1972. – O autorima: Krenuli su po Sentu: 292-300. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 12, br. 26/27 (2012), str. 5-6.
COBISS.SR-ID 514290528
57. SLEZOVIĆ Mehović, Selma Mističnost Edgara Alana Poa u delima “Gavran” i “Pad kuće Ašerovih” / Selma Slezović Mehović. – Napomene i bibliografske reference uz tekst. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 34/36 (2015), str. 265-284.
COBISS.SR-ID 514078304
58. STIVENS, Volas, 1879-1955 O čistom postojanju / Volas Stivens ; sa engleskog Nikola Živanović. – Biografski podaci: str. 291. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 283-294. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 28/29 (decembar 2013), str. 33.
COBISS.SR-ID 514047328
821.112.2 NEMAČKA KNJIŽEVNOST
59. BODROŽIĆ, Marica Plava ptica leti kroz razum / Marica Bodrožić ; sa nemačkog Minela Rastoder. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 34/36 (2015), str. 80-82.
COBISS.SR-ID 514104160
60. GRASS, Günter, 1927-2015 Lutke / Ginter Gras ; [sa njemačkog Bisera Boškailo]. – Biografski podaci: str. 277. – Sadrži i: Sat ; Frizura ; Kod punog mjeseca ; Zagušljivi dan ; Bjesnilo ; Sudbina ; Proljeće ; Jesen ; U zoološkom vrtu ; Duga pjesma ; Pažljiva ljubav ; Loši strijelci ; Torso ; Rast ; Rast ; Posljednja misa ; Poslije podne. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str. 44-47.
COBISS.SR-ID 512850784
61. [Pesme] / Ginter Gras ; sa njemačkog Bisera Suljić-Boškailo. – Sadrži i: Strahovanje ; Pepita ; Svim baštovanima. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 14/15 (april 2006), str. 9.
COBISS.SR-ID 514280288
62. KRÜGER, Michael, 1943- Kako bi? / Mihael Kriger ; sa njemačkog Bisera Boškailo. – Biografski podaci: str. 277. – O autorima: Krenuli su po Sentu: 277-279. 107
U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str.63. Page
COBISS.SR-ID 512856672
63. KUNCE, Rajner Kraj basni / Rajner Kunce ; sa nemačkog Zlatko Krasni. – Ilustr. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 13 (septembar 2005), str. [3].
COBISS.SR-ID 514192992
64. TRAKL, Georg, 1887-1914 Pohlepni pogledi / Georg Trakl ; [sa nemačkog Aleksandar Belić]. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 239-240. – Sadrži i: Krvni greh ; Večernje kolo ; Spomen na detinjstvo ; Johani ; Seljaci. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 14, br. 32/33 (2014), str. 28-32.
COBISS.SR-ID 512785504
821.113 SEVERNOGERMANSKA KNJIŽEVNOST (SKANDINAVSKE KNJIŽEVNOSTI)
65. ANDERSON, Claes ***[Ponizi nas i…] / Claes Andersson ; [izbor, prevod i komentar: Ilja Sijarić]. – Na početku str.: Švedska. – Tema broja: Nordijci. – Prištampan br. 6. – Oba br. štampana u međusobno obrnutim smerovima. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 3, br. 5 (juli 2003), str. 16.
COBISS.SR-ID 514414176
66. ANDERSON, Urban ***[Urezujem ljubav u stenu…] / Urban Andersson ; [izbor, prevod i komentar: Ilja Sijarić]. – Na početku str.: Švedska. – Tema broja: Nordijci. – Prištampan br. 6. – Oba br. štampana u međusobno obrnutom smeru. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 3, br. 5 (juli 2003), str. 16.
COBISS.SR-ID 514413920
67. ANVENJARVI, Johani Still life / Johani Anvenjarvi ; sa fins-kog: Ilja Sijarić i Riittva Nuuminen. – Na početku str.: Finska. – Tema broja: Nordijci. – Prištampan br. 6. – Oba br. štampana u međusobno obrnutom smeru. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 3, br. 5 (juli 2003), str. 23.
COBISS.SR-ID 514416736
68. ARNADOTIR, Nina Bjork Crni konj u mraku / Nina Bjork Amadotir ; [izbor, prevod i komentar: Ilja Sijarić]. –
Na početku str.: Island. – Tema broja: Nordijci. – Prištampan br. 6. – Oba br. štampana u međusobno obrnutom smeru. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 3, br. 5 (juli 2003), str. 12. 108
Page
COBISS.SR-ID 514410336
69. AXELSON, Sun ***[Kako sam došla na ovaj svet?…] / Sun Axelsson ; [izbor, prevod i komentar: Ilja Sijarić]. – Na početku str.: Švedska. – Tema broja: Nordijci. – Prištampan br. 6. – Oba br. štampana u međusobno obrnutom smeru. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 3, br. 5 (juli 2003), str. 16.
COBISS.SR-ID 514414688
70. BO, Legijas Glas u svemiru / Legijas Bo ; [izbor, prevod i komentar: Ilja Sijarić]. – Fotogr. – Na početku str.: Farska Ostrva. – Tema broja: Nordijci. – Prištampan br. 6. – Oba br. štampana u međusobno obrnutom smeru. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 3, br. 5 (juli 2003), str. 9.
COBISS.SR-ID 514409568
71. DAGBJARTSDOTIR, Vilborg Ko može da pjeva / Vilborg Dagbjartsdottir ; [izbor, prevod i komentar: Ilja Sijarić]. – Fotogr. – Na početku str.: Island. – Tema broja: Nordijci. – Prištampan br. 6. – Oba br. štampana u međusobno obrnutom smeru. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 3, br. 5 (juli 2003), str. 13.
COBISS.SR-ID 514410848
72. DANIELSEN, Arnbjorn Trava / Arnbjorn Danielsen ; [izbor, prevod i komentar: Ilja Sijarić]. – Fotogr. – Na početku str.: Farska Ostrva. – Tema broja: Nordijci. – Prištampan br. 6. – Oba br. štampana u međusobno obrnutom smeru. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 3, br. 5 (juli 2003), str. 9.
COBISS.SR-ID 514408800
73. DOJ, Pal Nekad / Pal Doj ; [izbor, prevod i komentar: Ilja Sijarić]. – Ilust. – Na početku str.: Laponija. – Tema broja: Nordijci. – Prištampan br. 6. – Oba br. štampana u međusobno obrnutom smeru. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 3, br. 5 (juli 2003), str. 24.
COBISS.SR-ID 514412640
74. EGEN, Jo Klarinet / Jo Eggen ; [izbor, preod i komentar: Ilja Sijarić]. – Ilustr. – Na početku str.: Norveška. – Tema broja: Nordijci. – Prištampani br. 6. – Oba br. štampana u međusobno obrnutom smeru. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 3, br. 5 (juli 2003), str. 15.
COBISS.SR-ID 514413408 109
Page
75. EKDAHL, Lina Moj mali brat ; Sukob je rešen / Lina Ekdahl. – Na početku str.: Švedska. – Tema broja: Nordijci. – Prištampan br. 6. – Oba br. štampana u međusobno obrnutom smeru. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 3, br. 5 (juli 2003), str. 18.
COBISS.SR-ID 514415712
76. ELDJARN, Torarin [Pesme] / Thorarinn Eldjarn ; [izbor, prevod i komentar: Ilja Sijarić]. – Na početku str.: Island. – Tema broja: Nordijci. – Prištampan br. 6. – Oba br. štampana u međusobno obrnutom smeru. – Sadrži i: Konzervacija ; Drukčije a isto. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 3, br. 5 (juli 2003), str. 12.
COBISS.SR-ID 514410080
77. GREIDER, Goran Nacrt i početak / Göran Greider ; [iz-bor, prevod i komentar: Ilja Sijarić]. – Ilustr. – Na početku str.: Švedska. – Tema broja: Nordijci. – Prištampan br. 6. – Oba br. štampana u međusobno obrnutom smeru. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 3, br. 5 (juli 2003), str- 17.
COBISS.SR-ID 514415200
78. GRIMSDOTIR, Vigdis ***[Ne vidiš li…] / Vigdis Grimsdottir ; [izbor, prevod i komentar: Ilja Sijarić]. – Na početku str.: Island. – Tema broja: Nordijci. – Prištampan br. 6. – Oba br. štampana u međusobno obrnutom smeru. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 3, br. 5 (juli 2003), str. 12.
COBISS.SR-ID 514410592
79. HAMRI, Torsteinn Fra Stvaranje / Torsteinn Fra Hamri ; [iz-bor, prevod i komentar: Ilja Sijarić]. – Fo-togr. – Na početku str.: Island. – Tema broja: Nordijci. – Prištampan br. 6. – Oba br. štampana u međusobno obrnutom smeru. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 3, br. 5 (juli 2003), str. 13.
COBISS.SR-ID 514411104
80. HEDIN, Beng Erik ***[Tišina…] / Bent Erik Hedin ; [iz-bor, prvod i komentar: Ilja Sijarić]. – Na početku str.: Švedska. – Tema broja: Nordijci. – Prištampan br. 6. – Oba br. štampana u međusobno obrnutom smeru. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 3, br. 5 (juli 2003), str. 16.
COBISS.SR-ID 514413664
81. HELMSDAL Nielsen, Gudrid
Pretproljećno veče / Gudrid Helmsdal Nielsen ; [izbor, prevod i komentar: Ilja Sijarić]. 110 – Fotogr. – Na početku str.: Farska Ostrva. – Tema broja: Nordijci. – Prištampan br. 6.
Page
– Oba br. štampana u međusobno obrnutom smeru. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 3, br. 5 (juli 2003), str. 9.
COBISS.SR-ID 514409056
82. HERMODSON, Elisabet Biti ništa / Elisabet Hermodsson ; [izbor, prevod i komentar: Ilja Sijarić]. – Ilustr. – Na početku str.: Švedska. – Tema broja: Nordijci. – Prištampan br. 6. – Oba br. štampana u međusobno obrnutom smeru. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 3, br. 5 (juli 2003), str. 17.
COBISS.SR-ID 514414944
83. HOLK, Henrik ***[Uzimam rukom kamen…] / Henrik Holk ; [izbor, prevod i komentar: Ilja Sijarić]. – Na početku str.: Danska. – Tema bro-ja: Nordijci. – Prištampan br. 6. – Oba br. štampana u međusobno obrnutom smeru. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 3, br. 5 (juli 2003), str. 6.
COBISS.SR-ID 514408544
84. JAKOBSEN, Rolf, 1907-1994 Reči / Rolf Jakobsen ; sa norveškog Marko Vuković. – Biografski podaci: str. 284. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 283-294. – Sadrži i: Hisss– ; Kada spavaju ; Rasti naopačke. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 28/29 (decembar 2013), str. 31-32.
COBISS.SR-ID 514047072
85. KATAJAVUORI, Riina [Pesme] / Riina Katajavuori ; sa fin-skog: Ilja Sijarić i Riittva Nuuminen. – Na početku str.: Finska. – Tema broja: Nordijci. – Prištampani br. 6. – Oba br. štampana u međusobno obrnutom smeru. – Sadrži i: Blag rastanak ; Razlikuj. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 3, br. 5 (juli 2003), str. 23.
COBISS.SR-ID 514416992
86. KILPI, Eeva [Pesme] / Eeva Kilpi ; sa finskog: Ilja Sijarić i Riittva Nuuminen. – Na početku str.: Finska. – Tema broja: Nordijci. – Prištampan br. 6. – Oba br. štampana u međusobno obrnutom smeru. – Sadrži i: ***[Ovako su se …] ; ***[Možemo li …] ; ***[Reci ako smetam…]. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 3, br. 5 (juli 2003), str. 22.
COBISS.SR-ID 514416224
87. KITELSEN, Erling ***[U moru sam…] / Erling Kittelsen ; [izbor, prevod i komentar: Ilja Sijarić]. – Na
početku str.: Norveška. – Tema broja: Nordijci. – Prištampan br. 6. – Oba br. 111
Page
štampana u međusobno obrnutom smeru. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 3, br. 5 (juli 2003), str. 14.
COBISS.SR-ID 514412384
88. KRISTIENSEN, Inger Postoji / Inger Kristiensen ; [izbor, prevod i komentar: Ilja Sijarić]. – Na početku str.: Danska. – Tema broja: Nordijci. – Prištampan br. 6. – Oba br. štampana u međusobno obrnutom smeru. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 3, br. 5 (juli 2005), str. 8.
COBISS.SR-ID 514157408
89. KROIK, Asa ***[Ko je on…] / Asa Kroik ; [izbor, prevod i komentar: Ilja Sijarić]. – Ilustr. – Na početku str.: Laponija. – Tema broja: Nordijci. – Prištampan br. 6. – Oba br. štampana u međusobno obrnutom smeru. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 3, br. 5 (juli 2003), str. 24.
COBISS.SR-ID 514422112
90. LARSEN, Mariane Ispostavilo se ; Odbijač / Marianne Larsen ; [izbor, prevod i komentar Ilja Sijarić]. – Na početku str.: Danska. – Tema broja: Nordijci. – Prištampan br. 6. – Oba br. štampana u međusobno obrnutom smeru. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 3, br. 5 (2003), str. 7.
COBISS.SR-ID 514128480
91. LARSON, Stig Manija / Stig Larsson ; [izbor, prevod i komentar: Ilja Sijarić]. – Na početku str.: Švedska. – Tema broja: Nordijci. – Prištampan br. 6. – Oba br. štampana u međusobno obrnutom smeru. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 3, br. 5 (juli 2003), str. 16.
COBISS.SR-ID 514414432
92. LOVEID, Cecilie [Pesme] / Cecilie Loveid ; [izbor, prevod i komentar: Ilja Sijarić]. – Na početku str.: Norveška. – Tema broja: Nordijci. – Prištampan br. 6. – Oba br. štampana u međusobno obrnutom smeru. – Sadrži i: Death Weekend ; ***[Tvoj k… što liči …]. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 3, br. 5 (juli 2003), str. 14.
COBISS.SR-ID 514411616
93. LUNDEN, Eldrid ***[Da da crna je moja…] / Eldrid Lunden ; [izbor, prevod i komentar Ilja Sijarić]. – Na početku str.: Norveška. – Tema broja: Nordijci. – Prištampan br. 6. – Oba br.
štampana u međusobno obrnutom smeru. 112 U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 3, br. 5 (juli 2003), str. 14.
Page
COBISS.SR-ID 514412128
94. LUNG, Kristina ***[Putte je divan…] / Kristina Lugn ; [izbor, prevod i komentar: Ilja Sijarić]. – Ilustr. – Tema broja: Nordijci. – Prištampan br. 6. – Oba br. štampana u međusobno obrnutom smeru. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 3, br. 5 (juli 2003), str 16.
COBISS.SR-ID 514167392
95. MARAINEN, Tomas ***[Težak je korak…] / Tomas Marainen ; [prevod, izvor, kometar: Ilja Sijarić]. – Ilustr. – Na početku str.: Laponija. – Tema broja: Nordijci. – Prištampan br. 6. – Oba br. štampana u međusobno obrnutom smeru. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 3, br. 5 (juli 2003), str. 24.
COBISS.SR-ID 514421344
96. MATRAS, Kristian Očevi / Christian Matras ; [izbor, prevod i komentar: Ilja Sijarić]. – Fotogr. – Na početku str.: Farska Ostrva. – Tema broja: Nordijci. – Prištampan br. 6. – Oba br. štampana u međusobno obrnutim smerovima. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 3, br. 5 (juli 2003), str. 9.
COBISS.SR-ID 514409312
97. MJELVE, Sigmund ***[Pogled s uzvišice…] / Sigmund Mjelve ; [izbor, prevod i komentar: Ilja Sijarić]. – Ilustr. – Na početku str.: Norveška. – Tema broja: Nordijci. – Prištampan br. 6. – Oba br. štampana u međusobno obrnutom smeru. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 3, br. 5 (juli 2003), str. 15.
COBISS.SR-ID 514413152
98. NORDBRANDT, Henrik [Pesme] / Henrik Nordbrandt ; [izbor, prevod i komentar Ilja Sijarić]. – Na početku str.: Danska. – Temat: Nordijci. – Prištampan br. 6. – Oba broja štampana u međusobno obrnutom smeru. – Sadrži i: San o tramvaju ; San o propisu ; San o smaknuću ; ***[Mučno je…]. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 3, br. 5 (juli 2003), str. 6.
COBISS.SR-ID 514124128
99. Vanredno stanje / Henrik Nordbrandt ; [izbor, prevod i komentar: Ilja Sjarić]. – Na početku str.: Danska. – Tema broja: Nordijci. – Prištampan br. 6. – Oba br. štampana u međusobno obrnutom smeru. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 3, br. 5 (2003), str. 8.
COBISS.SR-ID 514145888 113
Page
100. OIJER, Bruno K. [Pesme] / Bruno K. Öijer ; [izbor, pre-vod i komentar: Ilja Sijarić}. – Ilustr. – Na početku str.: Švedska. – Temat broja: Nordijci. – Prištampan br. 6. – Oba br. štampana u međusobno obrnutom smeru. – Sadrži i: ***[Pokradi nas i nazovi to…] ; ***[Rodi- smo se s ogromnim…]. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 3, br. 5 (juli 2003), str. 17.
COBISS.SR-ID 514415456
101. OSKAR, Jon Istina / Jon Oskar ; [izbor, prevod i komentar: Ilja Sijarić]. – Fotogr. – Na početku str.: Island. – Tema broja: Nordijci. – Prištampan br. 6. – Oba br. štampana u međusobno obrnutom smeru. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 3, br. 5 (juli 2003), str. 13.
COBISS.SR-ID 514411360
102. OTONOKOSKI, Lauri ***[Ponekad mislim…] / Lauri Otonokoski ; sa finskog: Ilja Sijarić i Riittva Nuuminen. – Na početku str.: Finska. – Tema broja: Nordijci. – Prištampani br. 6. – Oba br. štampana u međusobno obrnutom smeru. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 3, br. 5 (juli 2003), str. 22.
COBISS.SR-ID 514416480
103. PAIVIO, Sara Budućnost / Sara Paivio ; [izbor, prevod i kometar: Ilja Sijarić]. – Ilustr. – Na početku str.: Laponija. – Tema broja: Nordijci. – Prištampan br. 6. – Oba br. štampana u međusobno obrnutom smeru. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 3, br. 5 (juli 2003), str. 24.
COBISS.SR-ID 514421856
104. PALTO, Kristi ***[Udari, šini, …] / Kirsti Paltto ; [izbor, prevod i komentar: Ilja Sijarić]. – Ilustr. – Na početku str.: Laponija. – Tema broja: Nordijci. – Prištampan br. 6. – Oba br. štampana u međusobno obrnutom smeru. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 3, br. 5 (juli 2003), str. 24.
COBISS.SR-ID 514421600
105. POULSEN, Peter Jedna teška godina u statistici / Peter Poulsen ; [izbor, prevod i komentar: Ilja Sijarić]. – Na početku str.: Danska. – Tema broja: Nordijci. – Prištampan br. 6. – Oba br. štampana u međusobno obrnutom smeru. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 3, br. 5 (juli 2003), str. 8.
COBISS.SR-ID 514152032
114
Page
106. RASMUNSON, Ludvig O poeziji danas / Ludvig Rasmunsson ; [izbor, prevod i komentar: Ilja Sijarić]. – Ilustr. – Tema broja: Nordijci. – Prištampan br. 6. – Oba br. štampana u međusobno obrnutom smeru. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 3, br. 5 (juli 2003), str. 19.
COBISS.SR-ID 514167648
107. REČ je mogla sve: poezija Eskima / [izbor, prevod i komentar Ilja Sijarić]. – Fotogr. – Tema broja: Nordijci. – Prištampan br. 6. – Oba br. štampana u međusobno obrnutom smeru. – Sadrži i: U kući ; Jedna mala pesma ; Kad bismo imali dva konja ; Doći ću ; Glas koji ulepšava zemlju ; Zbogom ; Velika lavina ; Svetlost ; Mi ne tražimo ; Mit o postanku sveta ; Na početku. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 3, br. 5 (juli 2003), str. 25-26.
COBISS.SR-ID 514170208
108. REM, Hovard, 1959- Kada postaneš mator / Hovard Rem. – Str. 79: Beleška o autoru. – Sadrži i: Sedi znatiželjnik ; Dete ; To što imaš ; To nije smrt ; Kada postaneš mator ; Besana noć ; O koži: Venera u krznu. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 34/36 (2015), str. 77-79.
COBISS.SR-ID 514103904
109. SARIKOSKI, Penti [Pesme] / Penti Saarikoski ; sa finskog: Ilja Sijarić i Riittva Nuuminen. – Na početku str.: Finska. – Tema broja: Nordijci. – Prištampan br. 6. – Oba br. prištampana u međusobno obrnutom smeru. – Sadrži i: Na obali ; Samo tajni otpor ; ***[Jedući makarone se-ćam se …] ; ***[Danas uzimam drugi put…] ; Moj stan. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 3, br. 5 (juli 2003), str. 22.
COBISS.SR-ID 514415968
110. SIJARIĆ, Ilja O ovom izboru / Ilja Sijarić. – Ilustr. – Tema broja: Nordijci. – Prištampan br. 6 (2003). – Oba br. štampana u međusobno obrnutom smeru. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 3, br. 5 (juli 2003), str. [3].
COBISS.SR-ID 513126240
111. SIJARIĆ, Ilja Ostrvo vatre, leda i knjige / Ilja Sijarić. – Ilustr. – Tema broja: Nordijci. – Prištampan br. 6. – Oba br. štampana u međusobno obrnutom smeru. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 3, br. 5 (juli 2003), str. 10-11.
COBISS.SR-ID 514158176
115
Page
112. Svetinja finskog duha / Ilja Sijarić. – Ilustr. – Tema broja: Nordijci. – Prištampan br. 6. – Oba br. štampana u međusobno obrnutom smeru. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 3, br. 5 (juli 2003), str. 20-21.
COBISS.SR-ID 514167904
113. Živio Lord Bajron / Ila Sijarić. – Ilustr. – Tema broja: Nordijci. – Prištampan br. 6. – Oba br. štampana u međusobno obrnutom smeru. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 3, br. 5 (juli 2003), str. [4]-5.
COBISS.SR-ID 513126496
114. STEINAR, Steinn Uspavanka ; L’ homme statue / Steinn Steinar ; [izbor, prevod i komentar: Ilja Sijarić]. – Na početku str.: Island. – Tema broja: Nordijci. – Prištampan br. 6. – Oba br. štampana u međusobno obrnutom smeru. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 3, br. 5 (juli 2003), str. 12.
COBISS.SR-ID 514409824
115. TIAINEN, Arja [Pesme] / Arja Tiainen ; sa finskog: Ilja Sijaić i Riittva Nuuminen. – Na početku str.: Finska. – Tema broja: Nordijci. – Prištampan br. 6. – Oba br. prištampana u međusobno obrnutom smeru. – Sadrži i: ***[Ostani u meni…] ; ***[Čovek je poklon…] ; ***[Kada je napokon…] ; ***[Ja sam nosila…] ; ***[On je mirisao na…]. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 3, br. 5 (juli 2003), str. 23.
COBISS.SR-ID 514421088
116. TORVUND, Helge Plava kuhinja / Helge Torvund ; [izvor, prevod i komentar: Ilja Sijarić]. – Ilustr. – Na početku str.: Norveška. – Tema broja: Nordijci. – Prištampan br. 6. – Oba br. štampana u međusobno obrnutom smeru. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 3, br. 5 (juli 2005), str. 15.
COBISS.SR-ID 514412896
117. TUREL, Dan ***[Sam si u bijeloj sobi…] / Dan Turell ; [izbor, prevod i komentar: Ilja Sijarić]. – Na početku str.: Danska. – Tema broja: Nordijci. – Prištampan br. 6. – Oba br. štampana u međusobno obrnutom smeru. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 3, br. 5 (juli 2003), str. 8.
COBISS.SR-ID 514156896
118. ULVEN, Tor ***[Decembar, poslijepodne…] / Tor Ulven ; [izbor, prevod i komentar: Ilja Sijarić].
– Na početku str.: Norveška. – Tema broja: Nordijci. – Prištampan br. 6. – Oba br. 116
Page
štampana u međusobno obrnutom smeru. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 3, br. 5 (juli 2006), str. 14.
COBISS.SR-ID 514411872
119. UTSI, Paulus Ognjište / Paulus Utsi ; [izbor, prevod i komentar: Ilja Sijarić]. – Ilustr. – Na početku str.: Laponija. – Tema broja: Nordijci. – Pri-štampan br. 6. – Oba br. štampana u međusobno obrnutom smeru. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 3, br. 5 (juli 2003), str. 24.
COBISS.SR-ID 514169696
120. VIROLAINEN, Merja ***[Sklapam oči i…] / Merja Virolainen ; sa finskog: Ilja Sijarić i Riittva Nuuminen. – Na početku str.: Finska. – Tema broja: Nordijci. – Prištampan br. 6. – Oba br. štam- pana u međusobno obrnutom smeru. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 3, br. 5 (juli 2003), str. 23.
COBISS.SR-ID 514419296
821.13 ROMANSKE KNJIŽEVNOSTI
121. PERTA, Cosmin, 1982- Uspavanke za moju generaciju / Cosmin Perţa ; [s rumunskog Adrian Oproiu i Ana Brnardić Oproiu]. – O autorima: Kre-nuli su po Sentu: str. 239-240. – Sadrži i: Godinama su vjetrovi rušili stare zidove ; Povratak u vlastito tijelo: nužnost ; Hladnoća šljunka kad hodaš ; Došao sam u središte delirija. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 14, br. 32/33 (2014), str. 35-45.
COBISS.SR-ID 512786272
122. STANESKU, Gabriel Vreme trešanja / Gabriel Stanesku ; s rumunskog Miljurko Vukadinović. – Sadrži i: Poslednja lekcija o disanju ; Studija slučaja ; Pepeo ; Pejzaž sa dušom ; Dragi učitelju ; Voda vazduh zemlja vatra ; Univerzitetsko predavanje ; Vreme trešanja. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 3/4 (novembar 2002), str. 14-15.
COBISS.SR-ID 512662624
123. STETIJE, Salah, 1929- Okružena snevačica / Salah Stetije ; s francuskog Miloš Konstantinović. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 34/36 (2015), str. 29.
COBISS.SR-ID 514101344
117
Page
821.134(7/8) LATINOAMERIČKE KNJIŽEVNOSTI
124. BERTOLINO, Nikola, 1931- Krv / Nikola Bertolino. – Biografski podaci: str. 278. – O autorima: Krenuli su po Sentu: 277-279. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str. 93-94.
COBISS.SR-ID 512896608
125. Samoća i snovi / Nikola Bertolino. – Fotogr. – Tema broja: Otac. – Odlomak iz autobiografskog djela ”Novi zavičaj”, po-glavlje ”Samoća i snovi”. – Biografski podaci str. 182. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 180-182. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), str. 143-146.
COBISS.SR-ID 514439264
126. BOLANJO, Roberto, 1953-2003 Romantični psi : (izbor iz poezije) / Roberto Bolaño ; [priredio Damir Šodan] ; [sa španskog Darko Poslek]. – Beleška o autoru: Str. 71. – Napomene i bibliografske reference uz tekst. – Sadrži i: Autoportret u dvadesetoj ; Ernesto Cardenal ; Lupe ; Francuskinja ; Rendgenske zrake ; Godzilla u Meksiku ; Dino Campana revidira životopis u psihijatrijskoj bolnici Castel Pulci ; Bolničarke ; Moj život u ciljevima za preživljavanje ; Lisa. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 34/35 (2015), str. 59-72.
COBISS.SR-ID 514103392
127. BRIZA, Jan, 1946- Eksteriorizam pesnika Nikaragve / Jan Briza. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 1, br. 1 (decembar 2001), str. 14.
COBISS.SR-ID 512935520
128. DIJAS Martines, Manuel Slučaj Padilja iznutra : (odlomak) / Manuel Dijas MArtines. – Tema broja: Pisanje i tamnice. – Prištampan br. 5. – Oba br. štampana u međusobno obrnutom smeru. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 3, br. 6 (juli 2003), str. 18.
COBISS.SR-ID 514178144
129. ELOJ-Garsija, Marija Metafizika krpe / Marija Eloj-Garsija ; sa španskog S.[Silvija] M.[Monros]- Stojaković. – Beleška o autoru. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 4, br. 9/10 (maj 2004), str. 19.
COBISS.SR-ID 513139296
130. FERNANDES, Francisko de Asis
Epigrami / Francisko de Asis Fernandes ; preveo Jan Briza. 118 U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 1, br. 1 (decembar 2001), str. 15.
Page
COBISS.SR-ID 512936032
131. GUTIJERES, Ernesto Moja zemlja je tako mala / Ernesto Gutijeres ; prevela Krinka Vidaković Petrov. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 1, br. 1 (decembar 2001), str. 15.
COBISS.SR-ID 513004640
132. KABRALES, Lusi Alberto Pesma očaja / Lusi Alberto Kabrales ; preveo Jan Briza. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 1, br. 1 (decembar 2001), str. 15.
COBISS.SR-ID 512935776
133. KARDENAL, Ernesto Hose Dolores Estrada / Ernesto Kardenal ; prevela Krinka Vidaković Petrov.
U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 1, br. 1 (decembar 2001), str. 15. COBISS.SR-ID 513004896
134. MANČIĆ, Aleksandra Zatvor nad glavom : slučaj Padilja / Aleksandra Mančić. – Ilustr. – Tema broja: Pisanje i tamnice. – Prištampan br. 5. – Oba br. prištampana u međusobno obrnutom smeru. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 3, br. 6 (juli 2003), str. 5.
COBISS.SR-ID 514171232
135. PADILJA, Eberto Zlo pamćenje : (odlomak) / Eberto Padilja. – Tema broja: Pisanje i tamnice. – Prištampan br. 5. – Oba br. štampana u međusobno obrnutom smeru. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 3, br. 6 (juli 2003), str. 19.
COBISS.SR-ID 514178400
136. PASOS, Hoakin Slepi Indijosi / Hoakin Pasos ; preveo Jan Briza. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 1, br. 1 (decembar 2001), str. 15.
COBISS.SR-ID 512991840
137. PISARNIK, Alehandra, 1936-1972 Sedam pesama / Alehandra Pisarnik ; sa španskog Marija Knežević. – Beleška o autoru. – Sadrži i: Preklinji glas ; Kao voda preko kamena ; Suton ; Velike reči ; Suton ; Pesma ; Na tvoju godišnjicu.
U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 2 (april 2002), str. 13.
COBISS.SR-ID 513088352
119
Page
138. ROSETI, Ana Ako čaša postoji samo da bi utolila žeđ, / Ana Roseti ; sa španskog S.[Silvija] M.[Monros] Stojaković. – Beleška o autoru. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 3/4 (novembar 2002), str. 8.
COBISS.SR-ID 512656480
139. SANTOS, Mario Leto / Mario Santos ; preveo Jan Briza. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 1, br. 1 (decembar 2001), str. 15.
COBISS.SR-ID 512995424
140. SEABRA, Hoze Augusto, 1937-2004 Grčka gramatika / Hoze Augusto Seabra ; s portugalskog prepevao Miljurko Vukadinović. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 3/4 (novembar 2002), str. 24.
COBISS.SR-ID 512682336
141. SIMIĆ, Milan R., 1959- Mističari stvarnosti, ogledalo u tunelu, tunel u lavirintu: mala priča o gorostasima: Borhesu, Sabatu i Kortasaru / Milan R. Simić. – Napomene i bibliografske reference uz tekst. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 14/15 (april 2006), str. 22-23.
COBISS.SR-ID 514281568
142. VALLEJO, César, 1892-1938
¡Cuídate, España…í / César Vallejo. – Biografski podaci: str. 293. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 283-294. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 28/29 (2013), str. 40. COBISS.SR-ID 514443360
143. VALJEHO, Sesar, 1892-1938 Čuvaj se, Španijo…! / Sesar Valjeho ; sa španskog Silvija Monros Stojaković. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 283-294. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 28/29 (decembar 2013), str. 41.
COBISS.SR-ID 514048352
821.14’06 GRČKA KNJIŽEVNOST
144. KORNETI, Elza Čovek u fazi čekanja / Elza Korneti ; [sa grčkog Tamara Kostić-Pahnoglu]. – Beleška
o autoru: str. 58. – Sadrži i: Saosećajući s čovečanstvom ; Svet se stalno snižava ; 120 Razgnevljeni dželat ; Klepet stada ; Od danas ; Nauka želi da si bez duše ; Dobri moj
Page
prijatelju nikad nemoj da zaboraviš ; Osnovno načelo samoodržavanja ; Da se zaljubiš. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 34/36 (2015), str. 51-58.
COBISS.SR-ID 514103136 821.161 ISTOČNOSLOVENSKE KNJIŽEVNOSTI
145. ESENIN, Sergeï Aleksandrovič, 1895.1925 Iz persijskih motiva / Sergej Jesenjin ; s ruskog Ismet Rebronja. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 14/15 (april 2006), str. [3].
COBISS.SR-ID 514279520
146. GOLJAVKIN, Viktor, 1929- Tri pohvale / Viktor Goljavkin ; s ruskog Zorislav Paunković. – Beleška o autoru. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 3/4 (novembar 2002), str. 34.
COBISS.SR-ID 512692576
147. HODASEVIČ, Vadislav Felicianovič, 1886-1939 Peterburg / Vladislav Hodasević ; s ruskog Duško Paunković. – Beleška o autoru. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 4, br. 9/10 (maj 2004), str. 5.
COBISS.SR-ID 513130080
148. MATOVIĆ, Vladimir Jedan pamflet protiv Oktobarske revolucije : polemički osvrt na članak Mihajla Mihajlova ”Ljeto Moskovsko 1964” objavljen u časopisu ”Delo” / Vladimir Matović, Svetozar Stojanović. – Fotogr. – Preuzeto iz: Gledišta, 1965, br. 2, str. 281-283 / Vladimir Matović, Svetozar Stojanović. – Tema broja: M.[Mihajlo] M.[Mihajlov]. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 20/21 (januar 2009), str. 8-10.
COBISS.SR-ID 514401632
149. MIHAJLOV, Mihajlo Mrtvi dom F.M.Dostojevskog i jedan dan u životu Ivana Denisoviča A. Solženjicina. – Tema broja: M.[Mihajlo] M.[Mihajlov]. – Napomene i bibliografske reference uz tekst. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 20/21 (januar 2009), str. 20-32.
COBISS.SR-ID 512756320
150. Svojevremene misli / Mihajlo Mi-hajlov. – Tema broja: M.[Mihalo] M.[Mihajlov]. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 20/21 (januar 2009), str. 13-19.
COBISS.SR-ID 512159840
151. ROSTOKINA, Anna, 1986-
121 *** [Mnogo je tužno…] / Ana Rosto-kina ; [sa ruskog prevela Ana Rostokina]. –
Page
Biografski podaci: str. 277. – O autorima: Krenuli su po Sentu: 277-279. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str. 70-71.
COBISS.SR-ID 512895328
152. Pesma za mog oca / Ana Rostokina ; sa ruskog prevela autorka. – Fotogr. – Tema broja: Otac. – Biografski podaci: str. 180. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 180-182. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), str. 50-51.
COBISS.SR-ID 514428256
153. SERGEEV, Andrej, 1933-1998 Dve pričice / Andrej Sergejev ; sa ruskog Zorislav Paunković. – Ilustr. – Beleška o autoru. – Sadrži i: Lepa Francuska ; Stara nova Moskva. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 11/12 (januar 2005), str. 11.
COBISS.SR-ID 514202208
821.162 ZAPADNOSLOVENSKE KNJIŽEVNOSTI
154. LEC, Stanislav Jerži, 1909-1966 Neočešljane misli / Stanislav J.[Jerzi] L.[Lec] ; s poljskog Ilja Sijarić. – Beleška o autoru. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 3/4 (novembar 2002), str. [51].
COBISS.SR-ID 512757856
155. ŠIMBORSKA, Vislava Rani sat / Vislava Šimborska ; s poljskog Ilja Sijarić. – Beleška o autoru. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 3/4 (novembar 2002), str. [3].
COBISS.SR-ID 512766304
156. ŠISTEK, František Češka književna panorama / František Šistek. – Fotogr. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 3/4 (novembar 2002), str. 12-13.
COBISS.SR-ID 512661856
157. ŠISTEK, František Minotaur / František Šistek ; sa češkog Vlado Borozan. – Sadrži i: Trojanska pobje-da ; Naređenje ; Vodič pustinjom ; Minotaur ; Sahrana ; Zašto nisam volio komuniste ; Čuo sam o jednoj djevojci ; Na brdu je stojala kuća.
U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 4, br. 9/10 (maj 2004), str. 13.
COBISS.SR-ID 513130592
122
Page
158. ŠVJETLICKI, Marćin, 1961- Opozivne aktivnosti / Marćin Švjetlicki ; s poljskog Biserka Rajčić. – Beleška o autoru. – Sadrži i: Ležanje ; Škljocanje ; Nuđenje ; Umiranje ; Zavođenje ; Izlaženje ; Ubijanje ; Pranje sudova ; Menjanje. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 3/4 (novembar 2002), str. 20-21.
COBISS.SR-ID 512667232
159. ŽUHOVSKA Arent, Agnješka, 1983- Prometejeva jetra / Agnješka Žuhovska Arent ; sa poljskog prevela autorka. – Biografski podaci: str. 294. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 283-294. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 28/29 (2013), str. 45-50.
COBISS.SR-ID 514048864
821.163.2 BUGARSKA KNJIŽEVNOST
160. ČOLEVA, Silvija, 1953- ***[Znam da sve žrtvuješ…] / Silvija Čoleva ; sa bugarskog Velimir Kostov. – Biografski podaci: str. 277. – O autorima: Krenuli su po Sentu: 277-279. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str. 66.
COBISS.SR-ID 512857440
821.163.3 MAKEDONSKA KNJIŽEVNOST
161. DIMKOVSKA, Lidija, 1971- Aloe vera / Lidija Dimkovska ; sa makedonskog Lidija Dimkovska. – Beleška o autoru: str. 35. – Sadrži i: Starica piše svome starcu ; Poema početka ; Obratna perspektiva ; Aloe Vera. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 2 (april 2002), str. 34-35.
COBISS.SR-ID 513108064
162. Mlada makedonska poezija / Lidija Dimovska. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 2 (april 2002), str. 18-19.
COBISS.SR-ID 513096800
163. ISAKOVSKI, Igor, 1970- Plivanje u prašini / Igor Isakovski ; [s makedonskog preveo autor]. – Biografski
podaci: str. 292. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 292-300. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 12, br. 26/27 (2012), str. 178-196.
COBISS.SR-ID 514310752 123
Page
164. KALEŠKOVSKI, Emil, 1977- Sahrana ili bogovi dunđeri prave sarkofag za zemlju ; Sudbina / Emil Kaleškovski ; preveo Risto Vasilevski. – Beleška o autoru. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 1, br. 1 (decembar 2001), str. 21.
COBISS.SR-ID 513041248
165. KRAJNOVIĆ, Adrijana, 1987- Poezija alogičke usmerenosti na čoveka / Adrijana Krajnović. – Prikaz knjige: Risto Vasilevski: Ode, o da, Smederevo, 2013. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 239- 240. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 14, br. 32/33 (2014), str. 187-190.
COBISS.SR-ID 512810336
166. LAZAROV, Risto, 1949- Ikar / Risto Lazarov ; priredila L.[Lidija] D.[Dimovska[]. – Beleška o autoru. – Sadrži i: Čamac za spasavanje ; Javna pesma ; Slomljeni krčag ; Šutnja. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 3/4 (novembar 2002), str. 41.
COBISS.SR-ID 512709472
167. MADŽIROV, Nikola, 1973- Izlaz / Nikola Madžirov ; priredila L.[Lidija] D.[Dimovska]. – Beleška o autoru. – Sadrži i: Daleko ; Prisustvo ; Koga ; Iz-laz ; Buđenje ; Dani kad treba biti sam. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 3/4 (novembar 2002), str. 40.
COBISS.SR-ID 512709216
168. MARTINOVSKI, Vladimir Porodični portret / Vladimir Martinovski ; sa makedonskog Seida Beganović. – Tema broja: Otac. – Biografski podaci: str. 182. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 180- 182. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), str. 40-41.
COBISS.SR-ID 514426976
169. OSMANLI, Tomislav, 1956- Svadba na Dorćolu / Tomislav Osmanli ; [sa makedonskog Zoran Ž. Paunović]. – Napomene i bibliografske reference uz tekst. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 34/36 (2015), str. 163-181.
COBISS.SR-ID 514091616
170. PROKOPIEV, Aleksandar Foto finiš / Aleksandar Prokopiev ; sa makedonskog autor. – Ilustr. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 4, br. 9/10 (maj 2004), str. 38-39.
COBISS.SR-ID 514039136 124
Page
171. TODOROVSKI, Gane Mapa Makedonije / Gane Todorovski ; preveo Risto Vasilevski. – Sadrži i: Mrtvo jezero ; Mapa Makedonije ili: pesma o Tanasu Lukovskog ; Golubica ; Kupina ; Kraj leta. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 1, br. 1 (decembar 2001), str. 20-21.
COBISS.SR-ID 513036128
172. VASILEVSKI, Risto Telo, duh / Risto Vasilevski. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 4, br. 9/10 (maj 2004), str. 12.
COBISS.SR-ID 513130336
821.163.4.09 SRPSKOHRVATSKA I BOŠNJAČKA KNJŽEVNOST. KRITIKE I STUDIJE
173. ALBAHARI, David Dan za pisanje iz tamnice / David Albahari. – Ilustr. – Tema broja: Pisanje i tamnice. – Prištampan br. 5. – Oba br. štampana u međusobno obrnutom smeru. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 3, br. 6 (juli 2003), str. [4].
COBISS.SR-ID 514170720
174. ALEKSIĆ, Jana, 1984- Zlatousti mladić na stanici za starce / Jana Aleksić. – Prikaz knjige: Nikola Živa- nović: Astapovo, Kraljevo, 2009. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 10, br. 24 (2011), str. 55-65.
COBISS.SR-ID 188728076
175. Žudnja za teurgijom u biću pesme : (psalmi Vojislava Karanovića) / Jana M. Aleksić. – Biografski podaci: str. 283. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 283- 294. – Napomene i bibliografske reference uz tekst. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 28/29 (2013), str. 245-262.
COBISS.SR-ID 514076512
176. ARBUTINA, Petar V. Ontološka slika i individualnost pripovedačkog univerzuma Ćamila Sijarića / Petar V. Arbutina. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 13 (septembar 2005), str. 16-18.
COBISS.SR-ID 514195040
177. Poniranje grada / Petar V. Arbutina. – Prikaz knjige: Branislav Bjelica, Beogradsko čištilište, Beograd, 2001. – Zajed. stv. nasl.: Tri osvrta. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 3/4 (novembar 2002), str. 49. 125
Page
COBISS.SR-ID 512765792
178. Priča o đavolovom učeniku / Petar V. Arbutina ; ilustracije Muhamed Đerlek. – Ilustr. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 1, br. 1 (decembar 2001), str. 22-23.
COBISS.SR-ID 513068128
179. Putovanje ka sebi / Petar V. Arbutina. – Prikaz knjige: Olga Tokarčuk: U potrazi za knjigom, Beograd, 2002. – Zajed. stv. nasl.: Tri osvrta. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 3/4 (novembar 2002), str. 48.
COBISS.SR-ID 512713824
180. Putovanje na kraj života / Petar V. Arbutina. – Prikaz knjige: Vladimir Tasić, Oproštajni dar, Novi Sad, 2000. – Zajed. stv. nasl.: Tri osvrta. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 3/4 (novembar 2002), str. 49.
COBISS.SR-ID 512766048
181. BOGNAR, Zoran, 1965- Orfejsko zaveštanje / Zoran Bognar. – Slika B. Miljkovića. – Sadrži i: Hronika ; Kraj putovanja. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 2 (april 2002), str. 8-9.
COBISS.SR-ID 513087584
182. Otimanje vazduha iliti erosom protiv alimentacije / Zoran Bognar. – Prikaz knjige: Radivoj Šajtinac: Psi versa ili otimanje vazduha, Beograd, 2005. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 14/15 (april 2006), str. 33-34.
COBISS.SR-ID 514283360
183. Zore i vihori / Zoran Bognar. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 3/4 (novembar 2002), str. 6.
COBISS.SR-ID 512653408
184. BOŠKOVIĆ, Dragan, 1970- B. B. B. / Dragan Bošković. – Tema broja: Otac. – Biografski podaci: str. 180. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 180-182. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), str. 28-33.
COBISS.SR-ID 514425952
185. BULIĆ, Zehnija, 1970- O Berlinskom ledu / Zehnija Bulić. – Prikaz knjige: Hodo Katal: Berlinski led, Sarajevo, 1999.
U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 2 (april 2002), str. 36. 126
Page
COBISS.SR-ID 513119328
186. Riječ iz riječi / Zehnija Bulić. – Ilustr. – Prikaz knjige: Jahja Fehratović: Korektor sveznadar, Novi Pazar, 2002. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 4, br. 9/10 (maj 2004), str. 53-54.
COBISS.SR-ID 514040672
187. ĆUKOVIĆ, Milica, 1987- Igre bez hleba: medijska upotreba čoveka / Milica Ćuković. – Prikaz drame Srđana Vučinića: Umetnik u gladovanju (planetarna atrakcija u 10 tačaka), u: Nezajaz: drame i druge priče, Beograd, 2013. – Bibliografija: str. 197-198. – Napomene i bibliografske reference uz tekst. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 14, br. 32/33 (2014), str. 194-198.
COBISS.SR-ID 512816480
188. Šta nakon komadanja Orfeja? : (diskurs ljubavi u postideološkom dobu) / Milica Ćuković. – Prikaz knjige: Bojan Savić Ostojić: Stereorama (scenarijum), Pančevo, 2013. – Napomene i bibliografske reference uz tekst. – Bibliografija: str. 260-261. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 34/35 (2015), str. 253-261.
COBISS.SR-ID 514079072
189. FEHRATOVIĆ, Jahja Bosanskim drumovima drumeći / Jahja Fehratović. – Prikaz knjige: Dževad Jahić: Vitorin vrijes, Mostar, 2004. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 14/15 (april 2006), str. 36-37.
COBISS.SR-ID 514284128
190. Pokušaj razumijevanja tekućih književ-nih tendencija / Jahja Fehratović. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 13 (septembar 2005), str. 20-21.
COBISS.SR-ID 514195552
191. Roman kao izazov / Jahja Fehratović. – Prikaz knjige: Dejan Vukićević: Bodilo, Novi Pazar, 2005. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 14/15 (april 2006), str. 32.
COBISS.SR-ID 514282848
192. Spomenik onima koje nema ko da spomene / Jahja Fehratović. – Prikaz knjige: Enes Halilović: Potomci odbijenih prosaca, Beograd, 2004. – Na početku str.: Kritike. – Bibliografija: str. 41. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 11/12 (januar 2005), str. 37-41.
COBISS.SR-ID 514274912 127
Page
193. GAJTANOVIĆ, Nebojša, 1970- Negacija iščašene svakidašnjice / Nebojša Gajtanović. – Prikaz knjige: Zehnija Bulić: Intimna groteska, Smederevo, 2003. – Na početku str.: Kritike. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 11/12 (januar 2005), str. 37.
COBISS.SR-ID 514274656
194. Pohvala strašnom skazu / Nebojša Gajtanović. – Prikaz knjige: Zehnija Bulić: Topola ni do pola, Novi Pazar, 2005. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 14/15 (april 2006), str. 33.
COBISS.SR-ID 514283104
195. GROMAČA, Tatjana Točka jedinstva razumijevanja u ljubavi / Tatjana Gromača. – [Fotogr.]. – Zajed. stv. nasl.: O poeziji Nenada Miloševića. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 10, br. 23 (2010), str. 66-68.
COBISS.SR-ID 514383200
196. HALILOVIĆ, Elma, 1978- Književnost, reč, religija / Elma Halilović. – Tema izlagana na X književnim susretima Muhamed Abdagić, Sjenica, 2009. – Biografski podaci: str. 277. – O autorima: Krenuli su po Sentu: 277-279. – Napomene i bibliografske reference uz tekst. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str. 38-43.
COBISS.SR-ID 512850528
197. HALILOVIĆ, Enes Buduća sumnja u ovo vrijeme / Enes Halilović. – Prikaz knjige: Dušan Vidaković: Iscrpljivanje ničim, Beograd, 2003. – Na početku str.: Kritike. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 11/12 (januar 2005), str. 34.
COBISS.SR-ID 514273632
198. Čekajući zvuk iz sura / Enes Halilović. – Prikaz knjige: Jahja Fehratović: Korektor sveznadar, Novi Pazar, 2004. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 4, br. 9/10 (maj 2004), str. 52-53.
COBISS.SR-ID 514039904
199. Jastvo i paralela / Enes Halilović. – Prikaz knjige: Samir Hanuša: San vlasnika ulične vage, Sarajevo, 2004. – Na početku str.: Kritike. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 11/12 (januar 2005), str. 34-35.
COBISS.SR-ID 514273888
128
Page
200. Mapa grotesknih stanica / Enes Halilović. – Ilustr. – Prikaz knjige: Zehnija Buluć: Intimna groteska, Smederevo, 2003. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 4, br. 9/10 (maj 2004), str. 51.
COBISS.SR-ID 514039648
201. HAMOVIĆ, Dragan Očeva odškrinuta vrata / Dragan Ha-mović. – Tema broja: Otac. – Biografija: str. 180. – O autorima: Krenuli su po Sentu: 180-82. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), str. 18-27.
COBISS.SR-ID 514425696
202. HANUŠA, Samir Romaneskni opus Ćamila Sijarića / Samir Hanuša. – Ilustr. – Napomene i bibliografske reference uz tekst. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 4, br. 9/10 (maj 2004), str. 40-50.
COBISS.SR-ID 514039392
203. IVANOVIĆ, Božidar I figure imaju dušu ili magični potezi perom / Božidar Ivanović. – Prikaz knjige: Radomir Mićunović: Magična polja i komentari, Podgorca, 2004. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 14/15 (april 2006), str. 35-36.
COBISS.SR-ID 514283872
204. JOVANOVIĆ, Danijela, 1975- Reči / Danijela Jovanović. – Tema broja: Otac. – Biografski podaci: str. 182. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 180-182. – Napomene i bibliografske reference uz tekst. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), str. 170-171.
COBISS.SR-ID 514441824
205. KNEŽEVIĆ, Marija, 1963- Dovršenost oblika / Marija Knežević. – Prikaz knjige: Aladin Lukač: Gitare morte, Novi Pazar, 2004. – Na početku str.: Kritike. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 11/12 (januar 2005), str. 35.
COBISS.SR-ID 514274144
206. Godišnja doba prolaze kroz sobu / Marija Knežević. – O poeziji Nikole Živanovića. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 10, br. 24 (2011), str. 66-68.
COBISS.SR-ID 188728332
207. LAKOVIĆ, AleksandarB., 1955- 129 Čakarevićeva pesnička istraživanja u jeziku, životu i sopstvu, kao i u njihovim dosada
Page
nepoznatim licima u ogledalu / Aleksandar B. Laković. – Prikaz knjige: Marjan Čakarević: Jezik, Novi Sad, 2014. – Napomene u bibliografske reference uz tekst. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 34/35 (2015), str. 229-243.
COBISS.SR-ID 514080096
208. Istraživanja u pesničkom obraćanju kao mera opstanka jezika i nas u njemu / Aleksandar B. Laković. – Biografski podaci: str. 278. – O autorima: Krenuli su po Sentu: 277-279. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str. 183-188.
COBISS.SR-ID 514326624
209. LOMA, Miodrag, 1957- Astapovo Nikole Živanovića / Miodrag Loma. – Napomene i bibliografske reference uz tekst. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 10, br. 24 (2011), str. 69-82.
COBISS.SR-ID 188729356
210. MARTINOVSKI, Vladimir, 1969- Putopis i dodirne tačke / Vladimir Ma-rtinovski. – Biografski podaci: str. 278. – O autorima: Krenuli su po Sentu: 277-279. – Bibliografija: str. 200. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, Br. 30/31 (2014), str. 195-200.
COBISS.SR-ID 514330720
211. MEHONIĆ, Almir Fascinacija / Almir Mehović. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 34/35 (2015), str. 262-264.
COBISS.SR-ID 514078816
212. MIĆUNOVIĆ, Radomir Erogena zona poezije / Radomir Miću-nović. – Prikaz knjige: priredio Dušan Stojković: Telo u telu, antologija srpske erotske poezije, Mladenovac, 2003. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 13 (septembar 2005), str. 40-41.
COBISS.SR-ID 514198624
213. Lucidne prozoide / Radomir Miću-nović. – Prikaz knjige: Nemanja Mitrović: Crtam po mraku, Beograd, 2004. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 13 (septembar 2005), str. 39.
COBISS.SR-ID 514198368
214. Osvetljivač Panonije / Radomir Mićunović. – Prikaz knjige: Petko Vojnić Purčar: Miholjsko leto i druge priče, Novi Sad, 2004. – Na početku str.: Kritike.
U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 11/12 (januar 2005), str. 35-37. 130
Page
COBISS.SR-ID 514274400
215. Vitalnost oporog lirizma / Radomir Mićunović. – Prikaz knjige: Ana Živković- Živić: Poslednja četvrt, Zemun, 2004. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 13 (septembar 2005), str. 41-42.
COBISS.SR-ID 514198880
216. Volšebni ćitab / Radomir Mićunović. – Prikaz knjige: Enes Halilović: Potomci odbijenih prosaca, Beograd, 2004. – Na početku str.: Kritike. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 11/12 (januar 2005), str. 42-43.
COBISS.SR-ID 514275168
217. NEDELJKOVIĆ, Nenad Obilje sebe / Živorad Nedeljković. – [Fotogr.]. – Zajed. stv. nasl.: O poeziji Nenada Miloševića. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 10, br. 23, 2010, str. 73-74.
COBISS.SR-ID 514383712
218. PANTIĆ, Mihajlo Roman od pesama / Miajlo Pantić. – [Fotogr.]. – Zajed. stv. nasl.: O poeziji Nenada Miloševića. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 10, br. 23 (2010), str. 63-65.
COBISS.SR-ID 514382944
219. POPOVIĆ, Bogdan A. Dar nevinosti / Bogdan A. Popović. – Zajed. stv. nasl.: O poeziji Nenada Miloševića. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 10, br. 23 (2010), str. 61-62.
COBISS.SR-ID 514382688
220. PRAVDIĆ, Ivan Kroz mutna vremena i bliske prostore / Ivan Pravdić. – Prikaz knjige: Srđan V. Tešin: Kroz pustinju i prašumu, Beograd, 2005. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 14/15 (april 2006), str. 35.
COBISS.SR-ID 514283616
221. RADOJČIĆ, Saša, 1963- Sentimentalni, etički verizam / Saša Radojčić. – Zajed. stv. nasl.: O poeziji Nenada Miloševića. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 10, br. 23 (2010), str. 69-72.
COBISS.SR-ID 514383456
131
Page
222. Pesma, ono sveto / Saša Radojčić. – Prikaz knjige: Nikola Živanović: Astapovo, Edicija Povelja, Kraljevo, 2009. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 10, br. 24 (2011), str. 83-86.
COBISS.SR-ID 188729868
223. REBRONJA, Ismet Antique / Ismet Rebronja. – Prikaz knjige: Sinan Gudžević: Rimski epigrami, Split, 2001. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 2 (april 2002), str. 37.
COBISS.SR-ID 513109344
224. Ćamil Sijarić: Na putu putnika / Ismet Rebronja. – Tekst izlagan na promociji knjige ”Ćamil gora razgovora” F. Dizdarevića, održanoj kao deo Ratkovićevih večeri poe-zije, Bijelo Polje, 03.09.2001. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 1, br. 1 (decembar 2001), str. 7.
COBISS.SR-ID 512915040
225. Jesenas o Ćamilu / Ismet Rebronja. – Ilustr. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 11/12 (januar 2005), str. 8-10.
COBISS.SR-ID 514201952
226. SIJARIĆ, Ilja Šta je veliki pisac : (povodom smrti Astrid Lindgren) / Ilja Sijarić. – Slika A. Lindgren; Ilustr. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 3/4 (novembar 2002), str. 25-27.
COBISS.SR-ID 512672608
227. STANKOVIĆ, Dragoljub, 1971- Novi glas na stare teme / Dragoljub Stanković. – O poeziji Nikole Živanovića. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 10, br. 24 (2011), str. 52-54.
COBISS.SR-ID 188724748
228. STANOJEVIĆ, Dobrivoje, 1958- Poetika usputnosti / Dobrivoje Stanojević. – Prikaz knjige: Nikola Živanović: Astapovo, Kraljevo, 2009. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 10, br. 24 (2011), str. 48-51.
COBISS.SR-ID 188724236
229. Žig koji će nas nadživeti / Dobrivoje Stanojević. – Prikaz knjige: Kemal Musić: Žig, Bijelo Polje, 2012. – Biografski podaci: str. 278. – O autorima: Krenuli su po Sentu: 277-279.
U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str. 189-191. 132
Page
COBISS.SR-ID 514330208
230. STIŠOVIĆ Milovanović, Ana Oceubistvo u sedam slika / Ana Sti-šović Milovanović. – Tema broja: Otac. – Biografija: str.: 180. – O autorima: Krenuli su po Sentu: 180-182. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), str. 15-16.
COBISS.SR-ID 514425440
231. ŠAJTINAC, Radivoj Sin i san / Radivoj Šajtinac. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 3/4 (novembar 2002), str. 46-47.
COBISS.SR-ID 512713056
232. ŠOP, Ljiljana Crna sveska univerzuma / Ljiljana Šop. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 34/36 (2015), str. 223-228.
COBISS.SR-ID 514084704
233. TADIJANOVIĆ, Dragutin Poetproces / Dragutin Tadijanović ; priredila Vesna Stanković Benak. – Sadrži i: Balada o zaklanim ovcama ; Iz autorove napomene uz “Baladu o zaklanim ovcama”. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 2 (april 2002), str. 21.
COBISS.SR-ID 513098592
234. TEŠIN, Srdan V. Alternativni vodič kroz Vavilon / Srdan V. Tešin. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 1, br. 1 (decembar 2001), str. 10-12.
COBISS.SR-ID 514109280
235. TIMOTIĆ, Željko, 1979- Nikola Živanović – Asapovo / Željko Timotić. – Prikaz knjige: Nikola Živanović: Astapovo, Kraljevo, 2009.
U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 10, br. 24 (2011), str. 87-93. COBISS.SR-ID 188730124
236. TONTIĆ, Stevan, 1946- Ljubavne pjesme jednog egzilanta / Stevan Tontić. – Zajed. stv. nasl.: Tačke u poeziji Dragoslava Dedovića. – O autorima: Krenuli su po Sentu: 277-279. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str. 173-178.
COBISS.SR-ID 514424416
133
Page
237. TONTIĆ, Stevan, 1946- Melanholična poetska mapa Balkana i Evrope / Stevan Tontić. – Zajed. stv. nasl.: Tačke u poezije Dragoslava Dedovića. – O autorima: Krenuli su po Sentu: 277-279. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2013), str. 178-182.
COBISS.SR-ID 514424672
238. Pjesma sa ”zrnom soli pod jezikom” / Stevan Tontić. – Zajed. stv. nasl.: Tačke u poeziji Dragoslava Dedovića. – O autorima: Krenuli su po Sentu: 277-279. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str. 167-173.
COBISS.SR-ID 514326368
239. ULJAREVIĆ, Jovanka Defragmentacija stvarnosti / Jovanaka Uljarević. – Prikaz knjige: Saladin Burdžović: Brus Li je umro u Bijelom Polju, Tuzla, 2005. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 14/15 (april 2006), str. 30-32.
COBISS.SR-ID 514282592
240. Između spontaniteta i didaktičnosti / Jovanka Uljarević. – Prikaz knjige: Vesna Bošnjak: Hronika flore, Novi Pazar, 2005. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 14/15 (april 2006), str. 30.
COBISS.SR-ID 514282336
241. VLAHOVIĆ, Gordana I takve pesme piše : (povodom knjige Radmile Lazić: “Crna knjiga”) / Gordana Vlahović. – Prikaz knjige: Radmila Lazić: Crna knjiga, Kraljevo, [2014]. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 34/35 (2015), str. 244-247.
COBISS.SR-ID 514079584
242. U potrazi za autentičnim životom / Gordana Vlahović. – Prikaz knjige: Igor Marojević: Beograđanke, Beograd, 2014. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 34/35 (2015), str. 248-252.
COBISS.SR-ID 514079328
243. VUČKOVIĆ, Goran Potreba za krikom ili Adamove poetske zadužbine / Goran Vučković. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 239-240. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 14, br. 32/33 (2014), str. 191-193.
COBISS.SR-ID 512815456
244. ZIROJEVIĆ, Olga, 1934- Jedan stari udžbenik / Olga Zirojević. – Biografski podaci: str. 278. – O autorima:
Krenuli su po Sentu: 277-279. 134 U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str. 146-149.
Page
COBISS.SR-ID 514324576
245. ŽIVANOVIĆ, Nikola, 1979- Odricanje od poezije / Nikola Živanović. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 10, br. 24 (2011), str. 42-45.
COBISS.SR-ID 188723212
246. Poezija i smeh / Nikola Živanović. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 10, br. 24 (2011), str. 37-41.
COBISS.SR-ID 188722444
821.163.4-1 SRPSKOHRVATSKA I BOŠNJAČKA KNJŽEVNOST. POEZIJA
247. AJRADINI, Uzeir, 1952- Orfej / Uzeir Ajradini. – Beleška o autoru. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 3/4 (novembar 2002), str. 47.
COBISS.SR-ID 512713312
248. AJZENKOL, Marijana Svedoku / Marijana Ajzenkol. – Beleška o autoru. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 11/12 (januar 2005), str. 59.
COBISS.SR-ID 514278752
249. ALEKSIĆ, Dejan, 1972- Limeni petlovi / Dejan Aleksić. – Sadrži i: Početak klasične teme ; Tamo gde počinje svet ; Vatra i knjiga ; Limeni petlovi ; Svetkovina. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 10, br. 25 (2011), str. 41-46.
COBISS.SR-ID 188732940
250. Perike / Dejan Aleksić. – Biografski podaci: str. 279. – O autorima: Krenuli su po Sentu: 277-279. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str. 250-251.
COBISS.SR-ID 514339424
251. ALEKSIĆ, Jana, 1984- Hram / Jana Aleksić. – Biografski podaci: str. 279. – O autorima: Krenuli su po Sentu: 277-279. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str.267.
COBISS.SR-ID 514341984
252. ALEMPIJEVIĆ, Milen 135
Ja sada padam / Milen Alempijević. – Slika autora. – Sadrži i: Uzjaši lava dete ; Kako Page
doći do tanjira ukusne srnetine ; Razbrajalica ; Groblje igračaka. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 22 (januar 2010), str. 23-24.
COBISS.SR-ID 514189408
253. AVDOVIĆ, Enisa, 1988- To / Enisa Avdović. – Rad je nastao u okviru Škole kreativnog pisanja i kreativnog brisanja koja je deo projekta Studije konteksta To (po Milošu Komadini): str. 235. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 239-240. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 14, br. 32/33 (2014), str. 238.
COBISS.SR-ID 514424160
254. BAHOVIĆ Latifović, Ajša, 1990- Istine / Ajša Bahović Latifović. – Bib-liografski podaci: str. 294. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 292-300. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 12, br. 26/27 (2012), str. 155-156.
COBISS.SR-ID 514305888
255. BAJSIĆ, Tomislav, 1968- Kada se lupiš sa sjekirom po nozi dok cijepaš drva / Tomica Bajsić. – Biografski podaci: str. 279. – O autorima: Krenuli su po Sentu: 277-279. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str. 243.
COBISS.SR-ID 514337632
256. BARNA, Laura, 1964- Tragač / Laura Barna. – Beleška o autoru. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 3/4 (novembar 2002), str. 30.
COBISS.SR-ID 512686944
257. BEGIĆ, Mehmed Zabilješka o smrti / Mehmed Begić. – Ilustr. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 4, br. 9/10 (maj 2004), str. 57.
COBISS.SR-ID 514041440
258. BEGOVIĆ, Sead Domovinec sin / Sead Begović. – Slika autora. – Sadrži i: Hoćeš da ti pričam o ljubavi? ; Kuća u Savskoj ; Krupne oči svijeta ; Život ; Bijelo koljeno sna ; Mali princ ; Nabodeni kukac. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 22 (januar 2010), str. 6-7.
COBISS.SR-ID 514184544
259. BEŠIĆ, Alen
Zlatni presjek / Alen Bešić. – Slika autora. 136 U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 22 (januar 2010), str. 26.
Page
COBISS.SR-ID 514189920
260. BIGA, Vesna, 1948- Kaža / Vesna Biga. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 239-240. – Sadrži i: Hoću li ; U koži podzemne. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 14, br. 32/33 (2014), str. 65-68.
COBISS.SR-ID 512793440
261. BOGNAR, Zoran, 1965- Između oblika i odlika / Zoran Bognar. – Tema broja: Otac. – Biografski podaci: str. 181. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 180-182. – Sadrži i: Oče, evo nas opet na ničijoj zemlji ; Nisam uspeo da ukrotim svoju ćud. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), str. 84-85.
COBISS.SR-ID 514433376
262. Lavirint kruga / Zoran Bognar. – Sadrži i: Lavirint kruga II ; Lavirint kruga III ; Lavirint kruga IV. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 14/15 (april 2006), str. 16-18.
COBISS.SR-ID 514281056
263. Moj Bardino / Zoran Bognar. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 2 (april 2002), str. 31.
COBISS.SR-ID 513105760
264. Nurnberg, puzzle / Zoran Bognar. – Biografski podaci: str.297. – O autorima: Krenuli su po Sentu: 277-279. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str. 240-241.
COBISS.SR-ID 514336864
265. BOGOJEVIĆ, Dejan, 1971- [Pesme] / Dejan Bogojević. – Belaška o autoru: str. 23. – Sadrži i: Amplitude srastanja ; Zaklonjena nepca žarulja ; Samo šaka ; Dine ; Dva sna ; Duh bajke. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 13 (septembar 2005), str. 22-23.
COBISS.SR-ID 514445408
266. [Pesme] / Dejan Bogojević. – Beleška o autoru. – Sadrži i: Amplitude srastanja ; Zaklonjena nepca žarulja ; Samo šaka ; Dine ; Dva sna ; Duh bajke. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br 13 (septembar 2005), str. 11-23.
COBISS.SR-ID 514195808
267. BORANIJAŠEVIĆ, Gordana, 1960-
Očev jeremičak / Gordana Borani-jašević. – Tema broja: Otac. – Biografski podaci: 137
Page
str. 181. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 180-182. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), str. 76-77.
COBISS.SR-ID 514432096
268. BOŠNJAK, Vesna Stihovi / Vesna Bošnjak. – Autobiogra-fija: str. 19.U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 11/12 (januar 2005), str. 17-19.
COBISS.SR-ID 514203232
269. BOŽIĆ, Mirko Razlike / Mirko Božić. – Sadrži i: Hirošima ; Interpunkcija ; Lokalpatriotizam ; Razlike. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 34/36 (2015), str. 145-147.
COBISS.SR-ID 514096480
270. BOŽOVIĆ, Gojko, 1972- Hronika / Gojko Božović. – Biografski podaci: str. 279. – O autorima: Krenuli su po Sentu: 277-279. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str. 252-253.
COBISS.SR-ID 514339680
271. Nove hronike / Gojko Božović. – Slika autora. – Sadrži i: Pahulje ; Priča ; Rozeta ; Ili. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 22 (januar 2010), str. 25.
COBISS.SR-ID 514189664
272. Poslednja fotografija sa ocem / Gojko Božović. – Tema broja: Otac. – Biografski podaci: str. 181. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 180-182. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), str. 94.
COBISS.SR-ID 514434656
273. Sagovornik / Gojko Božović. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 4, br. 9/10 (maj 2004), str. 4.
COBISS.SR-ID 513129568
274. BRKA, Amir, 1963- [Pesme] / Amir Brka. – Sadrži i: Krug koji zbunjuje ; Smrt i ništa. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 4, br. 9/10 (maj 2004), str. 26.
COBISS.SR-ID 514031456
275. Rijeka dijeli obale / Amir Brka. – Slika autora. – Sadrži i: Ovdje u ovom gradu 138 ; Jedan u tome skupu ; Ulix ; Vrijeme sretnih gradova ; Zar je važno ; U pasjem oku ;
Page
Kakvu bih volio pisati ; Ponestaje prostora. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 22 (januar 2010), str. 16-19.
COBISS.SR-ID 514188384
276. BRKOVIĆ, Balša, 1966- Thomas misli o sinu / Balša Brković. – Tema broja: Otac. – Biografski podaci: str. 180. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 180-182. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), str. 45.
COBISS.SR-ID 514427488
277. BULIĆ, Vlado Bodycount / Vlado Bulić. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 14/15 (april 2006), str. 42-43.
COBISS.SR-ID 514285664
278. BULIĆ, Zehnija, 1970- Mi / Zehnija Bulić. – Beleška o autoru. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 2 (april 2002), str. 33.
COBISS.SR-ID 513107552
279. Otac / Zehnija Bulić. – Tema broja: Otac. – Biografski podaci: str. 181. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 180-182. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), str. 90.
COBISS.SR-ID 514434144
280. Praznih ruku / Zehnija Bulić. – Sadrži i: Rasprsnuće ; Vremeplov ; Za sudnji dan ; Pitanja ; Sudnji dan ; Donatori. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 10, br. 25 (2011), str. 81-84.
COBISS.SR-ID 188736268
281. Tri pojasa / Zehnija Bulić. – Biografski podaci: str. 279. – O autorima: Krenuli su po Sentu: 277-279. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str. 244-245.
COBISS.SR-ID 514337888
282. C2H5OH / Zehnija Bulić. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 13 (septembar 2005), str. 31.
COBISS.SR-ID 514196832
283. BUNDALO, Zoran M., 1947-
Na neki način, XVI / Zoran M. Bundalo. – Biografski podaci: str. 283. – O autorima: 139
Page
Krenuli su po Sentu: str. 283-294. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 28/29 (2013), str. 141-143.
COBISS.SR-ID 514063200
284. BURDŽOVIĆ, Saladin, 1968- Arhivski snimci / Saladin Burdžović. – Beleška o autoru. – Sadrži i: Nova Internacionala ; Nešto o čemu sam ćutao ; Prijepoljska priča. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 3/4 (novembar 2002), str. 45.
COBISS.SR-ID 512712800
285. CACAN, Fikret, 1958- Jedna zatvorska / Fikret Cacan. – Biografski podaci: str. 279. – O autorima: Krenuli su po Sentu: 277-279. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str. 231.
COBISS.SR-ID 514334304
286. ĆIRIĆ, Saša, 1975- Mit za propis / Saša Ćirić. – Sadrži i: Generacija pe ha ; Jutro ; Kritičari ; Mogul ; Poeziju će svi pisati. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 10, br. 25 (2011), str. 53-60.
COBISS.SR-ID 188734220
287. ĆIŠIĆ, Nedim Period čekanja / Nedim Ćišić. – Sadrži i: Period čekanja ; Kako znam da si to bila ti ; Detaljno ružan. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 3/4 (novembar 2002), str. 22.
COBISS.SR-ID 512672096
288. DABIŽINOVIĆ, Ervina Pisati / Ervina Dabižinović. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 14/15 (april 2006), str. 44.
COBISS.SR-ID 514285920
289. DEDOVIĆ, Dragoslav, 1963- Ulica Gazi Husrev-begova / Dragoslav Dedović. – Biografski podaci: str. 279. – O autorima: Krenuli su po Sentu: 277-279. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str. 237.
COBISS.SR-ID 514335840
290. DEDOVIĆ, Dragoslav, 1963- Za klavir i Didžeridu / Dragoslav Dedović. – Slika autora. – Sadrži i: Na-nana-nanana-
naa ; Patetična – za klavir i Didžeridu ; Buba u ćilibarskoj suzi. 140 U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 22 (januar 2010), str. 15.
Page
COBISS.SR-ID 514188128
291. DELALIĆ, Munib, 1950- Razgovor s nadom / Munib Delalić. – Biografski podaci: str. 284. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 283-294. – Sadrži i: Kuća žalosti ; Domaća zadaća (ili Ibsen u liftu) ; Radost ponavljanja ; Munja i grom ; Svoj na tuđemu ; Umjesto epiloga. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 28/29 (2013), str. 97-102.
COBISS.SR-ID 514056032
292. DEMIROVIĆ, Emina Varljivi pejzaži / Emina Demirović. – Rad je nastao u okviru Škole kreativnog brisanja koja je deo projekta Studije konteksta Varljivi pejzaži po Vladi Uroševiću: str. 292. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 34/36 (2015), Str. 292.
COBISS.SR-ID 514117472
293. DOBRIČIĆ, Milan, 1977- Posvete / Milan Dobričić. – Slika autora. – Sadrži i: Dejanu Matić ; Branku Markoviću ; Raši Livadi. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 22 (januar 2010), str. 41-42.
COBISS.SR-ID 514192480
294. Rekoše / Milan Dobričić. – Fotogr. – Tema broja: Otac. – Biografski podaci: str. 181. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 180-182. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), str. 101.
COBISS.SR-ID 514435936
295. DREKOVIĆ, Ajtana Otekli zglobovi / Ajtana Dreković. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 34/36 (2015), str. 152.
COBISS.SR-ID 514093408
296. DUMIĆ, Biljana, 1963- Prva slika / Biljana Dumić. – Tema broja: Otac. – Biografski podaci: str. 181. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 180-182. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), str. 80.
COBISS.SR-ID 514432608
297. DURAKOVIĆ, Ferida, 1957- A čija sam ja? Ljubavna ili državna? / Ferida Duraković. – Biografski podaci: str. 278. – O autorima: Krenuli su po Sentu: 277-279. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str. 229-230.
141 COBISS.SR-ID 514333792
Page
298. DUROVIĆ, Fatima, 1980- [Pesme] / Fatima Durović. – Sadrži i: Napisano je davno da ćemo se sećati ; Poklopci tajni ; Putuju sunca. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 14/15 (april 2006), str. 57.
COBISS.SR-ID 514290016
299. Plastične legende / Fatima Durović. – Beleška o autoru. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 2 (april 2002), str. 32.
COBISS.SR-ID 513107040
300. DUROVIĆ, Selma, 1985- Pipeta / Selma Durović. – Beleška o autoru. – Sadrži i: Kozje mleko ; Morekazi ; Žaba. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 11/12 (januar 2005), str. [63].
COBISS.SR-ID 514279264
301. DŽANKOVIĆ, Birsena, 1988- Kabur / Birsena Džanković. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 34/36 (2015), str. 151.
COBISS.SR-ID 514093664
302. ***[Ti, koji tražiš To u…] / Birsena Džanković. – Rad je nastao u okviru Škole kreativnog pisanja i kreativnog brisanja koja je deo projekta Studije konteksta To (po Milošu Komadini): str. 235. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 239-240. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 14, br. 32/33 (2014), str. 236.
COBISS.SR-ID 514423392
303. ĐORĐEVIĆ, Dejan, 1970- Čovek trči gradom / Dejan Đorđević. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 34/36 (2015), str. 140.
COBISS.SR-ID 514096992
304. Telegrami / Dejan Đorđević. – Sadrži i: Oprostite se ; ***[Drugi ljudi, …] ; Zašto pišem kratke pesme. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 10, br. 25 (2011), str. 90-91.
COBISS.SR-ID 188737036
305. ĐURIĆ, Dubravka Grad / Dubravka Đurić. – Ilustr. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 4, br. 9/10 (maj 2004), str. 57.
COBISS.SR-ID 514041184 142
Page
306. ELMASBEGOVIĆ, Kadrija Za dvadeset pupoljaka / Kadrija Elmas-begović. – Biografski podaci: str. 284. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 283-294. – Sadrži i: Komedijaši ; Gresi ; ***[Jednom me je neko…] ; Petlova smrt ; Đavolov šegrt ; Tri septembra ; ***[Iz Euklidove…]. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 28/29 (2013), str. 113-117.
COBISS.SR-ID 514059616
307. FARKAŠ, Ištvan, 1962- Pesme iz nehata / Ištvan Farkaš. – Beleška o autoru: str. 26. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 11/12 (januar 2005), str. 25-26.
COBISS.SR-ID 514272352
308. FEHRATOVIĆ, Jahja, 1982- Kace / Jahja Fehratović. – Beleška o autoru. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 3/4 (novembar 2002), str. 47.
COBISS.SR-ID 512713568
309. Poslanica o egu / Jahja Fehratović. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 10, br. 25 (2011), str. 85-89.
COBISS.SR-ID 188736780
310. Rascjep / Jahja Fehratović. – Preuzeto iz zbirke pesama “Korektor sveznadar”. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 4, br. 9/10 (maj 2004), str. 53.
COBISS.SR-ID 514040416
311. GAJTANOVIĆ, Nebojša, 1970- Isto od istog / Nebojša Gajtanović. – Beleška o autoru. – Sadrži i: Žal ; Jov ; Isto od istog. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 3/4 (novembar 2002), str. 23.
COBISS.SR-ID 512672352
312. Nervi / Nebojša Gajtanović. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 14/15 (april 2006), str. 52.
COBISS.SR-ID 514288224
313. GALIJAŠEVIĆ, Tarik [Pesme] / Tarik Galijašević. – Sadrži i: Fedajini I ; Fedajini II ; Sumnja ; Zadasi. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 14/15 (april 2006), str. 55.
COBISS.SR-ID 514289248
143
Page
314. GATTO, Algonso Mojemu ocu / Alfonso Gatto ; sa italijanskog Mario Kopić. – Tema broja: Otac. – Biografski podaci: str. 180. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 180-182. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), str. 34.
COBISS.SR-ID 514426208
315. GUDŽEVIĆ, Sinan Rimski epigrami / Sinan Gudžević. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 2 (april 2002), str. 37.
COBISS.SR-ID 513110112
316. GVOZDENOVIĆ, Slavomir, 1953- Povlačenje crte / Slavomir Gvozdenović. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 32/33 (2014), str. 69.
COBISS.SR-ID 512793696
317. Podvlačenje crte / Slavomir Gvozdenović. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 239-240. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 14, br. 32/33 (2014), str. 69.
COBISS.SR-ID 514120800
318. HADROVIĆ, Safet, 1952- Ezopov vrt / Safet Hadrović Vrbički. – Biografski podaci: str. 300. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 292-300. – Sadrži i: Ezop lično ; Ezopov vrt ; Lisica ; Ovan. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 12, br. 26/27 (2012), str. 93-95.
COBISS.SR-ID 514298976
319. HADŽIĆ, Ibrahim, 1944- I ti Crnogorci / Ibrahim Hadžić. – Biografski podaci: str. 278. – O autorima: Krenuli su po Sentu: 277-279. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str. 212-218.
COBISS.SR-ID 514331744
320. Paleolitski dokaz / Ibrahim Hadžić. – Biografski podaci: str. 292. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 292-300. – Sadrži i: Prvi put s majkom na svetskom fudbalskom prvenstvu ; Za kraj o poeziji. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 12, br. 26/27 (2012), str. 12-15.
COBISS.SR-ID 514291040
321. HALILOVIĆ, Enes, 1977- Tri soneta / Enes Halilović. – Sadrži i: Kula ; Biljka ; Groznica.
U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 1, br. 1 (decembar 2001), str. 13. 144
Page
COBISS.SR-ID 512935264
322. HALILOVIĆ, Maida Varljivi pejzaži / Maida Halilović. – Rad je nastao u okviru Škole kreativnog brisanja koja je deo projekta Studije konteksta Varljivi pejzaži po Vladi Uroševiću: str. 292. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 34/36 (2015), Str. 292.
COBISS.SR-ID 514117216
323. HAMIDOVIĆ, Ekrem Stid je pričati sada / Ekrem Hamidović. – Sadrži i: Ćuti Adame ; Božiji prijatelj. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 11/12 (januar 2005), str. 32.
COBISS.SR-ID 514273120
324. Strofe / Ekrem Hamidović. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 14/15 (april 2006), str. 40.
COBISS.SR-ID 514284640
325. HAMOVIĆ, Dragan, 1970- Zemlja / Dragan Hamović. – Biografski podaci: str. 279. – O autorima: Krenuli su po Sentu: 277-279. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str. 246.
COBISS.SR-ID 514338912
326. HAMZIĆ, Emsura, 1958- Glasnik vatre / Emsura Hamzić. – Sadrži i: Utjeha ; Put ; Vatrica. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 10, br. 25 (2011), str. 65-66.
COBISS.SR-ID 188734988
327. HERCEG, Ivan, 1970- Dakota (žena koja sadi zemlju) / Ivan Herceg. – Biografski podaci: str. 279. – O autorima: Krenuli su po Sentu: 277-279. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str. 247.
COBISS.SR-ID 514338656
328. HOLBUS, Jasmina, 1969- Apoteoza II / Jasmina Holbus. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 34/36 (2015), str. 126-135.
COBISS.SR-ID 514097760
329. HRBAT, Nedim, 1977- Zaključan u biblioteci / Nedim Hrbat. – Beleška o autoru. – Sadrži i: Djed Mraz ;
Docrtavanje ; Odveć. 145 U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 11/12 (januar 2005), str. 46.
Page
COBISS.SR-ID 514275936
330. HUSIĆ, Sead Mapa / Sead Husić. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 34/36 (2015), str. 155.
COBISS.SR-ID 514092896
331. IBRAHIMAGIĆ, Omer, 1968- Ocu / Omer Ibrahimagić. – Tema broja: Otac. – Biografski podaci: str 181. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 180-182. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), str.89.
COBISS.SR-ID 514433888
332. ILIĆ, Dejan, 1961- ***[Hvala vam, gospođo Kristina…] / Dejan Ilić. – Biografski podaci: str. 279. – O autorima: Krenuli su po Sentu: 277-279. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str. 235-236.
COBISS.SR-ID 514350176
333. ISAKOVSKI, Igor, 1970-2014 Odloženo reagiranje / Igor Isakovski. – Fotogr. – Tema broja: Otac. – Biografski podaci: str. 180. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 180-182. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), str. 46-48.
COBISS.SR-ID 514427744
334. IZBOR iz poezije/ [Ismet Rebronja]. – Tema broja: In memoriam Ismet Rebronja 1942-2006. – Sadrži i: Paž osmi ; Velmože ; Zidar ; U spavaćici od cveća ; Dvostruki čovek u tami ; Pejsaž ; ***[U malinjaku ljudske glave već sazrele…] ; Reči čoveka koji plače ; Gubimo se ; Rafet spava ; Ponornice ; Propast ; Stradalnik dva ; Uvodni stihovi za izložbu ; Groblja ; Naselja ; Planina ; Tek rođen čovek ; Zmija mi majku budi ; Zov ; Keronika ; Knjiga Euripidu ; Pribeleške ; Rijeka. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 18/19 (juli 2008), str. 9-21.
COBISS.SR-ID 514406752
335. JAHIĆ, Ervin, 1970- Valjalo bi stvari nazvati pravim ime- nom – / Ervin Jahić. – Biografski podaci: str. 279. – O autorima: Krenuli su po Sentu: 277-279. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str. 248-249.
COBISS.SR-ID 514339168
336. JAKOVLJEVIĆ, Miodrag, 1962-1992 Sećanje na mrtvog pesnika / Miodrag Jakovljević ; [izbor i beleška: Sonja Šljivić]. –
Beleška o autoru: str. 291. – Napomene i bibliografske reference uz tekst. – Sadrži i: 146 ***[Tog jutra…] ; Korpa ; (Ljubaznost) ; Cirkulacija ; Hladna platna ; Rupa u zakonu
Page
; Nokturno ; Posle kiše ; Sjaj te unutrašnjosti ; Spisak pokreta ; Mala smrt. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 34/36 (2015), str. 285-291.
COBISS.SR-ID 514078560
337. JAMASAKI, Kajoko, 1956- Posle kiše / Kajoko Jamasaki. – Sadrži i: Poslednja kuća ; Poezija, riba. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 10, br. 25 (2011), str. 51-52.
COBISS.SR-ID 188733964
338. JAŠAREVIĆ, Haris, 1992- Slika / Haris Jašarević. – Biografski podaci: str. 279. – O autorima: Krenuli su po Sentu: 277-279. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br 30/31 (2014), str. 274.
COBISS.SR-ID 514343776
339. JELENKOVIĆ, Saša, 1964- Ako i usta zatvoriš / Saša Jelenković. – Biografski podaci: str. 293. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 292-300. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 12, br. 26/27 (2012), str. 16-17.
COBISS.SR-ID 514291296
340. JELIĆ, Lejla Aleksandra Tri godišnja doba / Lejla Aleksandra Jelić. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 34/36 (2015), str. 153-154.
COBISS.SR-ID 514093152
341. JOVANOVIĆ, Danijela Mi i oni / Danijela Jovanović. – Sadrži i: Istorijski kontinuum ; Između dva sveta ; Borba s prirodom u jednom ljudskom habitatau ; Mi i oni ; Rasadnici, nekad i sad. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 10, br. 25 (2011), str. 67-71.
COBISS.SR-ID 188735244
342. Neznano pile / Danijela Jovanović. – Slika autora. – Sadrži i: Kuhinjska ; Sloboda govora ; Kosmička svest ; Pismo davno umrlom ; Našoj deci s ljubavlju. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 22 (januar 2010), str. 36-37.
COBISS.SR-ID 514191712
343. JOVANOVIĆ Danilov, Dragan, 1960- Pesma za mog oca i pastrmku / Dragan Jovanović Danilov. – Fotogr. – Tema broja: Otac. – Biografski podaci: str. 181. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 180-182. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), str. 78-79. 7
14 COBISS.SR-ID 514432352
Page
344. JOVANOVIĆ, Mirko, 1985- Soneti / Mirko Jovanović. – Biografski podaci: str. 285. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 283-294. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 28/29 (2013), str. 159-162.
COBISS.SR-ID 514072416
345. JOVELIĆ, Marijana, 1974- Odstrel / Marijana Jovelić. – Biografski podaci: str. 279. – O autorima: Krenuli su po Sentu: 277-279. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str. 257-260.
COBISS.SR-ID 514340704
346. Opsada grada / Marijana Jovelić. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 283- 294. – Sadrži i: Ahmatovoj, ili opsada Sandove ; Beli šal kamikaze, ili Silviji ; Ispovest Silvije Plat, ili tajanstevnom muškarcu ; Platovoj, ili opsada grada. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 28/29 (2013), str. 132-136.
COBISS.SR-ID 514060640
347. Revolucija / Marijana Jovelić. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 34/36 (2015), str. 138-139.
COBISS.SR-ID 514116448
348. JURIĆ, Hrvoje Naopako / Hrvoje Jurić. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 14/15 (april 2006), str. 41.
COBISS.SR-ID 514285152
349. KALAČ, Boro, 1985- Jutro / Boro Kalač. – Biografski podaci: str. 285. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 283-294. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 28/29 (2013), str. 154-155.
COBISS.SR-ID 514071904
350. KALEZIĆ Radonjić, Svetlana, 1980- Vladimirov put / Svetlana Kalezić Radonjić. – Biografski podaci: str. 279. – O autorima: Krenuli su po Sentu: 277-279. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str. 264-265.
COBISS.SR-ID 514341472
351. KAPLAN, Almin, 1985- Majko, bit će dobro samo još da postanemo anđeli / Almin Kaplan. – Biografski
podaci: str. 279. – O autorima: Krenuli su po Sentu: 277-279. 148 U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str. 269.
Page
COBISS.SR-ID 514342496
352. Naš otac / Almin Kaplan. – Tema broja: Otac. – Biografski podaci: str. 181. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 180-182. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), str. 105.
COBISS.SR-ID 514436704
353. KARANOVIĆ, Dunja ***[Spustim glavu na jastuk…] / Dunja Karanović. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 34/36 (2015), str. 156.
COBISS.SR-ID 514092640
354. KATAL, Hodo Hajde, kreni / Hodo Katal. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 2 (april 2002), str. 36.
COBISS.SR-ID 513112672
355. KIRIN, Miroslav, 1965- Lice prijatelja / Miroslav Kirin. – Biografski podaci: str. 279. – O autorima: Krenuli su po Sentu: 277-279. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str. 242.
COBISS.SR-ID 514337376
356. Preveliki jezik / Miroslav Kirin. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 283- 294. – Sadrži i: Iz usta mi ispada jezik ; Zamahnuo je rukama kao da će poletjeti ; O olovci ; O pticama ; Putopis slobodnih leđa. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 28/29 (2013), str. 89-92.
COBISS.SR-ID 514053984
357. KISO, Jelica, 1977- Rukopis život : (izbor) / Jelica Kiso. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 239-240. – Sadrži i: Primer I ; Primer II ; Nela-godnost ; Tablica ; Umrlice, pomeni ; Beleška 4 ; Slika ; Beleška 67 (izvod). U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 14, br. 32/33 (2014), str. 101-105.
COBISS.SR-ID 512802144
358. KNEŽEVIĆ, Katja, 1987- Iskosa vidim poeziju / Katja Knežević. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 239- 240. – Sadrži i: Prvo ; Na okretištu ; Otkup ; Stvari ; Prilagodljivost. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 14, br. 32/33 (2014), str. 112-118.
COBISS.SR-ID 512803168
149
Page
359. KNEŽEVIĆ, Marija, 1963- Iz sudbinskih anala / Marija Knežević. – Ilustr. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 11/12 (januar 2005), str. [3].
COBISS.SR-ID 514201184
360. Jesenji uvid / Marija Knežević. – Slika autora. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 22 (januar 2010), str. 22.
COBISS.SR-ID 514189152
361. Skadar / Marija Knežević. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 2 (april 2002), str. 31.
COBISS.SR-ID 513106528
362. Takt / Marija Knežević. – Biografski podaci: str. 279. – O autorima: Krenuli su po Sentu: 277-279. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str. 238.
COBISS.SR-ID 514336096
363. KOLAR, Almir Tarih / Almir Kolar. – Beleška o autoru. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 2 (april 2002), str. 33.
COBISS.SR-ID 513107808
364. KOPICL, Vladimir, 1949- Dečak / Vladimir Kopicl. – Fotogr. – Tema broja: Otac. – Biografski podaci: str. 181. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 180-182. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), str. 62-63.
COBISS.SR-ID 514430048
365. H&Q: jul / Vladimir Kopicl. – Biografski podaci: str. 285. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 283-294. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 28/29 (2013), str. 82-85.
COBISS.SR-ID 514053472
366. Pohvala rutini: betontanz / Vladimir Kopicl. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 3/4 (novembar 2002), str. 17.
COBISS.SR-ID 512666208
367. KOSTOV, Velimir Iza zatvorenih vrata / Velimir Kostov. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 283-
294. 150 U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 28/29 (2013), str. 86-88.
Page
COBISS.SR-ID 514053728
368. KRALJ, Milica, 1953- Tamni trepet / Milica Kralj. – Biografski podaci: str. 278. – O autorima: Krenuli su po Sentu: 277-279. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str. 224.
COBISS.SR-ID 514332768
369. KVAJA, Olivera Okean / Olivera Kwaja. – Sadrži i: Okean ; Spremam se za plažu ; Od okeana ; Orahova ljuska ; Leto ; …I opet okean. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 11/12 (januar 2005), str.6-7.
COBISS.SR-ID 514201696
370. LAKOVIĆ, Aleksandar B., 1955- Godišnji izveštaj / Aleksandar B. Laković. – Biografski podaci: str. 294. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 292-30. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 12, br. 26/27 (2012), str. 79-83.
COBISS.SR-ID 514293600
371. Ključ / Aleksandar B. Laković. – Tema broja: Otac. – Biografski podaci: str. 181. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 180-181. – Sadrži i: Kuća ; Vreme se ne pomera. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), str. 70-71.
COBISS.SR-ID 514431328
372. LAZIĆ, Boris, 1967- Dovoljno za pevanje / Boris Lazić. – Biografski podaci: str. 294. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 292-300. – Sadrži i: Demitologizacija ; Ples, prepoznavanje ; Oblesak ; Tuga za Jug ; Setovanije ; Sonet tišine ; E. D. ; Lime, tranzicija, Knut ; Poći. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 12, br. 26/27 (2012), str. 45-54.
COBISS.SR-ID 514292576
373. LAZIĆ, Radmila O istom ; Kost u grlu / Radmila Lazić. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 4, br. 9/10 (maj 2004), Str. [3].
COBISS.SR-ID 514117728
374. LAZIĆ, Radmila [Pesme] / Radmila Lazić. – Sadrži i: O istom ; Kost u grlu. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 4, br. 9/10 (maj 2004), str. [3].
COBISS.SR-ID 513128800 151
Page
375. LENGOLD, Jelena, 1959- Kroz vrt / Jelena Lengold. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 239-240. – Sadrži i: Koještarijo ; Zvončići ; Nebeski konji. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 14, br. 32/33 (2014), str. 81-84.
COBISS.SR-ID 512795488
376. Ljubav potopljena u pismo / Jelena Lengold. – Sadrži i: Nesavladivo ; Duboko ; Starci iz naše ulice ; Najlepši dan u životu. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 10, br. 25 (2011), str. 33-36.
COBISS.SR-ID 188732172
377. LIPOVEC, Slađan, 1972- Zvučni glagoli / Slađan Lipovac. – Beleška o autoru. – Sadrži i: Kiša ; Na starim razglednicama ; Žetva ; 1996. ujutro ; Jesen je popodne ; Glasovi u snovima jasena ; U šetnji ; Mjesto na koje će ponovo doći. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 3/4 (novembar 2002), str. 28-29.
COBISS.SR-ID 512685408
378. LUBARDA, Jelena, 1970- Kriza rekonvalescenta / Jelena Lubarda. – Beleška o autoru. – Sadrži i: Šah i mat ; Petting ; Trade off. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 11/12 (januar 2005), str. 47.
COBISS.SR-ID 514276192
379. LUKAČ, Aladin, 1976-2003 [Pesme] / Aladin Lukač. – In memoriam. – Sadrži i: Mrtvi put ; Umrijeti neću sam. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 4, br. 9/10 (maj 2004), str. 19.
COBISS.SR-ID 513139552
380. LUKAČ, Rajko, 1952- Jezik za zubima / Rajko Lukač. – Biografski podaci: str. 286. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 283-294. – Sadrži i: U pauzi za ručak ; Jedanaest odgovora na anketu o čemu ćutite dok traje predizborna ćutnja. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 28/29 (2013), str. 137-140.
COBISS.SR-ID 514060896
381. LJAJIĆ, Amina, 1997- ***[To nikad neće biti To…] / Amina Ljajić. – Rad je nastao u okviru Škole krea- tivnog pisanja i kreativnog brisanja koja je deo projekta Studije konteksta To (po Milošu Komadini): str. 235. – O autorima: Krenu-li su po Sentu: str. 239-240. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 14, br. 32/33 (2014), str. 236.
COBISS.SR-ID 514423136 152
Page
382. LJUBINOVIČ, Jan, 1972- Tri pesme / Jan Ljubinovič. – Beleška o autoru. – Sadrži i: Bez šminke ; Jedra i krik ; Hiljade muškaraca. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 1, br. 1 (decembar 2001), str. 24.
COBISS.SR-ID 513070432
383. MAHIĆ, Admiral Zapis u proljetnoj ponoći / Admiral Mahić. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 34/36 (2015), str. 96-97.
COBISS.SR-ID 514104672
384. MAHMUTI, Aslan, 1971- Petokrake / Aslan Mahmuti. – Biografski podaci: str. 295. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 292-300. – Sadrži i: Raskol ; Gnev ; Ugrizi ; Prsten ; Varvari ; Prvak ; Svetkovina ; Klatno ; Ključ ; Poluraspad ; Srebro ; Buđenje. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 12, br. 26/27 (2012), str. 89-92.
COBISS.SR-ID 514298720
385. MANDIĆ, Zoran M., 1950- Čitanje oca / Zoran M. Mandić. – Tema broja: Otac. – Biografski podaci: str. 181. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 180-182. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), str. 64-66.
COBISS.SR-ID 514430304
386. Nosorog / Zoran M. Mandić. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 34/36 (2015), str. 108.
COBISS.SR-ID 514099040
387. Samoubica / Zoran M. Mandić. – Ilustr. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 2 (april 2002), str. 38.
COBISS.SR-ID 513111648
388. MANOJLOVIĆ, Sonja, 1948- Gledajući s prozora / Sonja Manojlović. – Biografski podaci: str. 278. – O autorima: Krenuli su po Sentu: 277-279. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str. 219.
COBISS.SR-ID 514332000
389. MARČETIĆ, Milovan Kratko razmišljanje o vremenu / Milo-van Marčetić. – Slika autora. – Sadrži i: Razmišljanje jednog entropiste ; Pitanja i odgovori ; Apel sedam predsednika ; Kratko
razmišljanje o vremenu. 153 U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 2 (januar 2010), str. 10-11.
Page
COBISS.SR-ID 514187616
390. MARIĆ, Aleksandar, 1973- Noje: zidanje hrama / Aleksandar Marić. – Tema broja: Otac. – Biografski podaci: str. 181. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 180-182. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), str. 99.
COBISS.SR-ID 514435424
391. MARKOVIĆ, Dragan Leptiru gore krila / Dragan Marković. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 34/36 (2015), str. 141.
COBISS.SR-ID 514096736
392. MATIĆ, Dejan, 1979- Hteo-ne-hteo / Dejan Matić. – Beleška o autoru. – Sadrži i: Pre jutarnje kafe ; Slutnja budućeg ; U maloj poslastičarnici. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 11/12 (januar 2005), str. 33.
COBISS.SR-ID 514273376
393. MATIJAŠEVIĆ, Irena, 1965- U stanu sam u kojem je upaljeno grija-nje / Irena Matijašević. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 239-240. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 14, br. 32/33 (2014), str. 88-89.
COBISS.SR-ID 512796256
394. MATOVIĆ, Petar, 1978- Usamljenici / Ivica Đikić. – Biografski podaci: str. 279. – O autorima: Krenuli su po Sentu: 277-279. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str. 261-262.
COBISS.SR-ID 514340960
395. Sa granice / Petar Matović. – Biografski podaci: str. 279. – O autorima: Krenuli su po Sentu: 277-279. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str. 263-.
COBISS.SR-ID 514350688
396. MEHMEDAGIĆ, Enver U prostoru / Enver Mehmedagić. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br-. 13 (septembar 2005), str. 15.
COBISS.SR-ID 514194784
397. MIĆANOVIĆ, Miroslav, 1960- 154 Kuća na prodaju / Miroslav Mićanović. – Biografski podaci: str. 277. – O autorima:
Page
Krenuli su po Sentu: str. 277-279. – Sadrži i: Muškarci ; Zvijezde ; Konj ; Kuća na prodaju ; Kovač ; Zecara ; Grožđe. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str. 48-59.
COBISS.SR-ID 512851040
398. MIĆEVIĆ, Kolja, 1941- Poslednja sekstina / Kolja Mićević. – Biografski podaci: str. 287. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 283-294. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 28/29 (2013), str. 29-30.
COBISS.SR-ID 514046816
399. MILANKOV, Ivana, 1952- Vrtovi počeše da se događaju / Ivana Milankov. – Biografski podaci: str. 295. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. – Sadrži i: Reč dve o pesmi ; Jelena Trojanska ; Leto ; Euridika ; Protičem kroz tvoj grad. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 12, br. 26/27 (2012), str. 29-34.
COBISS.SR-ID 514291808
400. MILETIĆ, Alexandra, 1985- [Pesme] / Alexandra Miletić. – Beleška o autoru. – Sadrži i: Obične ljudske sudbine ; Pijani polusvet. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 13 (septembar 2005), str. [43].
COBISS.SR-ID 514199136
401. MILIĆEVIĆ, Milojko, 1959- Panj sa nezaokruženim godom / Milojko Milićević. – Tema broja: Otac. – Biografski podaci str. 181. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 180-182. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), str. 75.
COBISS.SR-ID 514431840
402. [Pesme] / Milojko Milićević. – Sadrži i: Alibi ; Aksioma ; YU 5670649 ; Iza nas ; O starenju. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 13 (septembar 2005), str. 35.
COBISS.SR-ID 514197600
403. Statistika / Milojko Milićević. – Biografski podaci: str. 279. – O autorima: Krenuli su po Sentu: 277-279. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str. 234.
COBISS.SR-ID 514334816
404. MILOSAVLJEVIĆ, Nenad, 1962-
[Pesme] / Nenad Milosavljević. – Sadr-ži i: Septembar ; Godine učenja ; Mart ; O 155
Page
automobilima i psima ; ***[Snen sam sa tobom…]. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 14/15 (april 2006), str. 50.
COBISS.SR-ID 514287456
405. Na kratko ošišani / Nenad Milošević. – Ilustr. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 11/12 (januar 2005), str. 57.
COBISS.SR-ID 514277728
406. Ovde / Nenad Milošević ; [izabrao Enes Halilović]. – Fotogr. – Sadrži i: Ko prestanem da pušim ; Nemoć ; Vrane ; Klatno ; Rasplet ; Boest ; Pospanost ; Nemačka, Nemačka ; Pre žileta ; Veče ; Kamena ruža ; Buđenje ; Stazom kroz šumu do izvora ; Pušačka noga ; Nastajanje ; Između tvojih nogu vidim ždralove ; Na vest o smrti prijatelja ; Ovde ; Jezik ; Svetlo u tami ; Uspomene na tiraniju (pastorala) ; Istinska tema i poezija teme ; Rečenice ; Za četrdeseti ; Rastanci, razilaženja ; Obične i digitalne fotografije ; Trovanje pasa ; Septembar ; Oktobar ; Novembar ; Decembar ; Mart ; April. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 10, br. 23 (2010), str. 6-33.
COBISS.SR-ID 514378592
407. MILOŠEVIĆ, Slađan, 1978- Lekcija / Slađan Milošević. – Tema broja: Otac. – Biografski podaci: str. 181. – O autorima: Krenuli su o Sentu: str. 180-182. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), str. 102.
COBISS.SR-ID 514436192
408. Vir / Slađan Milošević. – Biografski podaci: str. 285. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 283-294. – Sadrži i: Oslobađanje ; Iza zavese ; Park 2020. ; Vir. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 28/29 (2013), str. 156-158.
COBISS.SR-ID 514072160
409. MILOŠEVIĆ, Velimir Sonet za Skendera / Velimir Milošević. – Sadrži i: Sonet za Branka. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 4, br. 9/10 (maj 2004), str. 18.
COBISS.SR-ID 513139040
410. MITROVIĆ, Milunika Na kolenima / Milunika Mitrović. – Biografski podaci: str. 295. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 292-300. – Sadrži i: O vlastitoj celovitosti ; Kao limun ; Uronje-na
težina ; Ne navraćaj ; Iščezavanje ; Na kolenima. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 12, br. 26/27 (2012), str. 55-60.
156 COBISS.SR-ID 514292832
Page
411. MLADENOVIĆ, Dragana, 1977- Restlovi, visuljci, otpaci / Dragana Mladenović. – Sadrži i: Postmoderna ; Hotel ; Tepih ; Monitor ; Zlata ; Odluka ; Početak. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 10, br. 25 (2011), str. 61-64.
COBISS.SR-ID 188734732
412. MONROS – Stojaković, Silvija, 1949- Akustika i uopšte, tišina / Silvija Monros-Stojaković. – Beleška o autoru: str. 39. – Sadrži i: Kreč ; List ; Stepenik ; Moć ; Prelaz ; Đevrek ; Susam. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 3/4 (novembar 2002), str. 38-39.
COBISS.SR-ID 512990304
413. Mestimično oblačno / Silvija Monros-Stojaković. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 10, br. 25 (2011), str. 47-50.
COBISS.SR-ID 188733452
414. MUHAMEDAGIĆ, Sead, 1954- Prstozor / Sead Muhamedagić. – Biografski podaci: str. 278. – O autorima: Krenuli su po Sentu: 277-279. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str. 225.
COBISS.SR-ID 514333024
415. MURATOVIĆ, Enver, 1978- Prepoznavanje / Enver Muratović. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 34/36 (2015), str. 148.
COBISS.SR-ID 514094432
416. NEDELJKOVIĆ, Olivera, 1973- Srednje slovo / Olivera Nedeljković. – Fotogr. – Tema broja: Otac. – Biografski podaci: str. 182. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 180-182. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), str. 141-142.
COBISS.SR-ID 514439008
417. NEDELJKOVIĆ, Živorad, 1959- Upotreba / Živorad Nedeljković. – Slika autora. – Sadrži i: Ovlašan pogled ; Onaj život ; Lek ; Imetak. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 22 (januar 2010), str. 12-14.
COBISS.SR-ID 514187872
418. Na očevini / Živorad Nedeljković. – Fotogr. – Tema broja: Otac. – Biografski podaci: str. 182. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 180-182.
U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), str. 139-140. 157
Page
COBISS.SR-ID 514438752
419. NEZIROVIĆ, Elvedin Bunar u meni / Elvedin Nezirović. – Slika autora. – Sadrži i: Usud ; Guernica ; Kosti. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 22 (januar 2010), str. 29-30.
COBISS.SR-ID 514190688
420. NIKOLIĆ, Sanja, 1976- Kapsulirana ja / Sanja Nikolić. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 239-240. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 14, br. 32/33 (2014), str. 100.
COBISS.SR-ID 512799328
421. NOVAKOVIĆ, Duško, 1948- Milion negativa / Duško Novaković. – Slika autora. – Sadrži i: Tih nekoliko Harold Pinterovih ; Da, putna torba, da, pitanja… ; Šezdesetogodišnjak ; Sijalica ; Poštar ; Upadica za Oktavijana Prensa. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 22 (januar 2010), str. 4-5.
COBISS.SR-ID 514184288
422. Nezatajeno / Duško Novaković. – Biografski podaci: str. 278. – O autorima: Krenuli su po Sentu: 277-279. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str. 220-221.
COBISS.SR-ID 514332256
423. NOVAKOVIĆ, Duško, 1948- Sladoled / Duško Novaković. – Tema broja: Otac. – Biografski podaci: str. 181. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 180-182. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), str. 58-61.
COBISS.SR-ID 514429792
424. NUROVIĆ, Redžep, 1945- Misao o očevu ocu, ocu i njihovoj kući / Redžep Nurović. – Tema broja: Otac. – Biografski podaci: str. 181. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 180-182. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), str. 56-57.
COBISS.SR-ID 514429536
425. OBLUČAR, Branislav, 1978- Nešto paučinasto / Branislav Oblučar. – Beleška o autoru. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 3/4 (novembar 2002), str. 43.
COBISS.SR-ID 512709984
426. OBRADOVIĆ, Biljana D. 158 Stranci / Biljana D. Obradović. – Sadrži i: Pismo gazdi ; U supermarketu ; Razgovor u
Page
perionici veša. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 34/36 (2015), str. 109-113.
COBISS.SR-ID 514098784
427. ODALOVIĆ, Nataša B., 1972- Alchajmerova ljubavnica i ja / Nataša B. Odalović. – Biografski podaci: str. 279. – O autorima: Krenuli su po Sentu: 277-279. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str. 254-256.
COBISS.SR-ID 514340192
428. Posle oca / Nataša B. Odalović. – Tema broja: Otac. – Biografski podaci: str. 181. – O autorima: Krenuli su po Sentu: 180-182. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), str. 95-96.
COBISS.SR-ID 514434912
429. OŽEGOVIĆ, Saša Nepromišljene reči / Saša Ožegović. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 14/15 (april 2006), str. 49.
COBISS.SR-ID 514286944
430. PAČARIZ, Ilhan, 1983- Do čoveka čovek / Ilhan Pačariz. – Biografski podaci: str. 297. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 292-300. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 12, br. 26/27 (2012), str. 130-132.
COBISS.SR-ID 1024329375
431. Gipsani lavovi / Ilhan Pačariz. – Biografski podaci: str. 279. – O autorima: Krenuli su po Sentu: 277-279. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str. 268.
COBISS.SR-ID 514342240
432. PAJIĆ, Petar, 1935- Lice moga oca / Petar Pajić. – Tema broja: Otac. – Biografski podaci: str. 181. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 18-182. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), str. 52.
COBISS.SR-ID 514428512
433. PANCIROV, Ante, 1975- Lucija / Ante Pancirov. – Beleška o autoru. – Sadrži i: Vodimo nešto što nije ljubav ; Stravični prizor ljetne noći ; Lucija. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 2 (april 2002), str. 30.
159 COBISS.SR-ID 513105504
Page
434. PANGARIĆ, Zlatko, 1962- Neispričana priča / Zlatko Pangarić. – Bibliografski podaci: str. 297. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 292-300. – Sadrži i: Prolog ; Prvi susret ; Drugi susret ; Intermezzo ili traganje za razlogom. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 12, br. 26/27 (2012), str. 144-150.
COBISS.SR-ID 514304864
435. Nove pesme / Zlatko Pangarić. – Ilustr. – Beleška o autoru. – Sadrži i: Jutro ; Idila II ; Idila III ; Idila IV ; Zamenice. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 11/12 (januar 2005), str. 45.
COBISS.SR-ID 514275680
436. [Pesme] / Zlatko Pangarić. – Sadrži i: Pridevi ; Obale ; Ljubavna I. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 13 (septembar 2005), str. 34.
COBISS.SR-ID 514197344
437. PARUN, Vesna, 1922-2010 Vidrama vjerna / Vesna Parun. – Sadrži i: Dom na cesti ; Turistički plakat ; Vidrama vjerna ; Molitva čovjeka koji je izgorio spašavajući pčele. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 3/4 (novembar 2002), str. 7.
COBISS.SR-ID 512653664
438. PAVKOVIĆ, Vasa Septembarska loza / Vasa Pavković. – Slika autora. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 22 (januar 2010), str. 8.
COBISS.SR-ID 514185568
439. PAVLOV, Dragoljub, 1940- Mohendžo daro / Dragoljub Pavlov. – Biografski podaci: str. 278. – O autorima: Krenuli su po Sentu: 277-279. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str. 209-211.
COBISS.SR-ID 514331488
440. Ninive / Dragoljub Pavlov. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 10, br. 25 (2011), str. 17-22.
COBISS.SR-ID 188731148
441. PAVLOVIĆ, Danica, 1976- Bela smrt / Danica Pavlović. – Beleška o autoru. – Sadrži i: Bela smrt ; Preokret. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 11/12 (januar 2005), str. 49.
COBISS.SR-ID 514276704 160
Page
442. PEJKOVIĆ, Alen, 1971- Mak pomodrio za nijansu / Alan Pejković. – Slika autora. – Sadrži i: Primjena književne kritike ; Borove iglice Hvara ; Sizif II ; Poetska simbioza ; Rijeka našeg vremena. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 22 (januar 2010), str. 31.
COBISS.SR-ID 514190944
443. Pitam se / Alen Pejković. – Biografski podaci: str. 297. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 292-300. – Sadrži i: ***[Hoćeš li biti ona ista…] ; Ti dolaziš ; Izrazita ličnost ; Suza radosnica. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 12, br. 26/27 (2012), str. 133-134.
COBISS.SR-ID 514304352
444. PENEVA, Iskra X i Y / Iskra Peneva. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 14/15 (april 2006), str. 52.
COBISS.SR-ID 514288480
445. PEPIĆ, Seniha, 1989- Taj glagol / Seniha Pepić. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 34/36 (2015), str. 150.
COBISS.SR-ID 514093920
446. To / Seniha Pepić. – Rad je nastao u okviru Škole kreativnog pisanja i kreativnog brisanja koja je deo projekta Studije konteksta To (po Milošu Komadini): str. 235. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 239-240. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 14, br. 32/33 (2014), str. 238.
COBISS.SR-ID 514423904
447. PERIŠIĆ, Vinka, 1957- Crn grab / Vinka Perišić. – Beleška o autoru. – Sadrži i: U odsustvu svjetlosti ; Pregovor za ljubav ; Nad ”Čašom plamena” V. Otaševića ; Noć bijelih livada. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 1, br. 1 (decembar 2001), str. 25.
COBISS.SR-ID 513071712
448. Otrovna pjesma / Vinka Perišić. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 14/15 (april 2006), str. 56.
COBISS.SR-ID 514289504
449. PEŠIĆ Sigma, Zoran, 1960-
161 Nisu sve kocke iste / Zoran Pešić Sigma. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 239-
Page
240. – Sadrži i: Prostirka ; Najezda anđela ; Kaldrmžije. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 14, br. 32/33 (2014), str. 85-87.
COBISS.SR-ID 512796000
450. PETRIČEVIĆ, Paula, 1978- Apute / Paula Petričević. – Ilustr. – Beleška o autoru. – Sadrži i: Apute ; O trenucima ; Izjutra. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 11/12 (januar 2005), str. 56.
COBISS.SR-ID 514277472
451. PETROVIĆ, Mirjana, 1976- Atd : (iz razgovora) / Mirjana Petrović. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 239- 240. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 14, br. 32/33 (2014), str. 98-99.
COBISS.SR-ID 512796768
452. Senke / Mirjana Petrović. – Biografski podaci: str. 290. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 283-294. – Sadrži i: Srebrna senka ; Srebrna senka II ; Srebrna senka IV ; U senci. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 28/29 (2013), str. 151-153.
COBISS.SR-ID 514071648
453. POGAČAR, Marko, 1984- Čovjek večera u papučama svog oca / Marko Pogačar. – Biografski podaci: str. 180. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 180-182. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), str. 49.
COBISS.SR-ID 514428000
454. POGAČAR, Marko, 1984- Gusti glasovi / Marko Pogačar. – Bio-grafski podaci: str. 297. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 292-300. – Sadrži i: Markov trg ; Povijest ; Krastice ; Izjava koju sam, 4. travnja 2010. godine u 4.45 ujutro, u pijanom stanju predao službenici nacionalne agencije za knjigu, bez zapisnika. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 12, br. 26/27 (2012), str. 84-88.
COBISS.SR-ID 514294368
455. POPOVIĆ, Milan B., 1976- Moć vriska / Milan B. Popović. – Biografski podaci: str. 297. – O autoru: Krenuli su
po Sentu: str. 298. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 12, br. 26/27 (2012), str. 151-154.
162 COBISS.SR-ID 514305120
Page
456. POSILOVIĆ, Kristina, 1982- Canto azzurro / Kristina Posilović. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 239-240. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 14, br. 32/33 (2014), str. 106-107.
COBISS.SR-ID 512802400
457. PUSLOJIĆ, Adam, 1943- Senka kamena / Adam Puslojić. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 239-240. – Sadrži i: Veliko slavlje ; Pevajući glas ; Osećajnost smrtnosti ; Strepnja i strah ; Molitva ; Negde između ; Hram ; Nevinost jave. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 14, br. 32/33 (2014), str. 46-51.
COBISS.SR-ID 512788576
458. RADISAVLJEVIĆ, Zoran, 1952- Strašan san / Zoran Hr. Radisavljević. – Tema broja: Otac. – Biografski podaci: str. 181. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 180-182. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), str. 68.
COBISS.SR-ID 514430816
459. RADOJČIĆ, Saša, 1963- Orfej u glavnom gradu / Saša Radojčić. – Biografski podaci: str. 290. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 283-294. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 28/29 (2013), str. 93-96.
COBISS.SR-ID 514077280
460. RADONJIĆ, Viktor, 1973- Kao naznaka / Viktor Radonjić. – Biografski podaci: str. 298. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 292-300. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 12, br. 26/27 (2012), str. 135-143.
COBISS.SR-ID 514304608
461. Sricanjem u naslov / Viktor Radonjić. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 14/15 (april 2006), str. 56.
COBISS.SR-ID 514289760
462. Tmina i srebro / Viktor Radonjić. – Tema broja: Otac. – Biografski podaci. str. 181. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 180-182. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), str. 100.
COBISS.SR-ID 514435680
463. RADOVIĆ, Borislav, 1937- ”Ernestine Hof” / Borislav Radović. – Biografski podaci: str. 277. – O autorima:
Krenuli su po Sentu: str. 277-279. 163 U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31, 2014, str. 5.
Page
COBISS.SR-ID 514121056
464. RADOVIĆ, Duško, 1922-1984 T / Duško Radović. – Slika autora. – Tema broja: Otac. – Biografski podaci: str. 180. – O autorima: Krenuli su po Sentu: 180-182. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), str. 5.
COBISS.SR-ID 514443104
465. RAIČEVIĆ, Miodrag, 1955- O ženskoj nesposobnosti da proceni štetu / Miodrag Raičević. – Biografski podaci: str. 278. – O autorima: Krenuli su po Sentu: 277-279. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str. 226.
COBISS.SR-ID 514333280
466. RAKIĆ Šaranac, Marija, 1982- Tragovi / Marija Rakić Šaranac. – Biografski podaci: str. 292. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 283-294. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 28/29 (2013), str. 147-150.
COBISS.SR-ID 514071392
467. RALEVIĆ, Velimir, 1970- Prigovor danu / Velimir Ralević. – Bio-grafski podaci: str. 290. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 283-294.
U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 28/29 (2013), str. 163. COBISS.SR-ID 514072672
468. REBRONJA, Ismet, 1942-2006 Vratio se otac / Ismet Rebronja. – Slika autora. – Tema broja: Otac. – Biografski podaci: str. 181. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 181-182. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), str. 54.
COBISS.SR-ID 514429024
469. Život / Ismet Rebronja. – Tema broja: In memoriam Ismet Rebronja 1942- 2006. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 18/19 (juli 2008), str. [32].
COBISS.SR-ID 514407008
470. REBRONJA, Nadija, 1982- Kapi / Nadija Rebronja. – Beleška o autoru.
U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 14/15 (april 2006), str. 51.
COBISS.SR-ID 514287712
164
Page
471. Patrisija, flamenko plesačica / Nadija Rebronja. – Biografski podaci: str. 279. – O autorima: Krenuli su po Sentu: 277-279. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str. 266.
COBISS.SR-ID 514341728
472. REPMAN, Danijela, 1976- Kao talas / Danijel Repman. – Sadrži i: Reči ; Naspram ; Impregnacija vremena. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 34/36 (2015), str. 159-161.
COBISS.SR-ID 514092128
473. REŠIN Tucić, Vujica, 1941-2009 Ispružena ruka / Vujica Rešin Tucić. – Slika autora. – Beleška o autoru. – Sadrži i: Sanjao sam drvo ; Svet je nestao ; Srce mi je pevalo ; Strepnja i očajanje. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 22 (januar 2010), str. 3.
COBISS.SR-ID 514184032
474. RISOJEVIĆ, Ranko, 1943- Otac / Ranko Ristojević. – Tema broja: Otac. – Biografski podaci: str. 181. – O autoru: Krenuli su po Sentu: str 180-182. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), str. 55.
COBISS.SR-ID 514429280
475. RISTOVIĆ, Ana, 1973- Gledajući drveće : (strah od toga da nećeš čuti) / Ana Ristović. – Fotogr. – Tema broja: Otac. – Biografski podaci: str. 181. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 180- 182. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), str. 97-98.
COBISS.SR-ID 514435168
476. [Pesme] / Ana Ristović. – Beleška o autoru. – Sadrži i: Podzemna ljubav ; Prvi led. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 1, br. 1 (decembar 2001), str. 18.
COBISS.SR-ID 513006176
477. SAVIĆ, Blagoje, 1951- Put ocu, nakon njegove smrti / Blagoje Savić. – Tema broja: Otac. – Biografski podaci: str. 181. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 180-182. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), str. 67.
COBISS.SR-ID 514430560
478. SAVIĆ Ostojić, Bojan, 1983-
Iz stereorame / Bojan Savić Ostojić. 165 U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 10, br. 25 (2011), str. 72-76.
Page
COBISS.SR-ID 188735756
479. SELMANOVIĆ, Anida Kapi / Anida Selmanović. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 34/36 (2015), str. 157-158.
COBISS.SR-ID 514092384
480. SIMIĆ, Goran, 1952- Otac i pčele / Goran Simić. – Tema broja: Otac. – Biografski podaci: str. 181. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 180-182. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), str. 69.
COBISS.SR-ID 514431072
481. SOFTIĆ, Faiz, 1958- Ralo moga oca / Faiz Softić. – Biogra-fski podaci: str. 279. – O autorima: Krenuli su po Sentu: 277-279. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str. 232-233.
COBISS.SR-ID 514334560
482. SOREL, Sanjin, 1970- O svemu pomalo / Sanjin Sorel. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 283-294. – Sadrži i: Vrtlarenje, gredice ; Strašna je glad ; Opaske o taštinama ; Čuda u Bujskoj 11, u Rijeci ; I… ; Ako znate šta mislim ; Vrapčja trpeza ; O svemu pomalo. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 28/29 (2013), str. 103-109.
COBISS.SR-ID 514056288
483. Usputnosti / Sanjin Sorel. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 239-240. – Sadrži i: Nešto o granicama ; Sunce baca sjenu ; Rječne okuke ; Proizvodnja prirodnog osjećaja ; Jedno malo preporučeno ubojstvo ; Škropljenje antropologa ; Šah mat ministru prosvete. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 14, br. 32/33 (2014), str. 90-97.
COBISS.SR-ID 512796512
484. STANIČIĆ, Martina Hrvatska estrada / Martina Staničić. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 14/15 (april 2006), str. 41.
COBISS.SR-ID 514285408
485. STANKOVIĆ Benak, Vesna, 1969- Klepsidra / Vesna Stanković Benak. – Beleška o autoru. – Sadrži i: Stupica ; Kao grlom klepsidre ; San ; Posjetitelj (pospremanje tišine) ; Pulsiram sivo-plavo ; Dva tijela u praznini.
U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 1, br. 1 (decembar 2001), str. 9. 166
Page
COBISS.SR-ID 512923232
486. [Pesme] / Vesna Stanković Benak. – Sadrži i: Naći će te glas ; O krhotinama ; Ljudi koji venu ; Lica ; Mjesto gdje su oni ; Svakodnevni ritual kolovoškoga podneva ; Izrezujem vrata u mraku ; Fuga ; Niti pada, niti ustaješ ; Rub ; Suncokret, pepeo ; Prostor na kojem prebivam ; S pticama kao sa svojima ; Kad se budi voda ; Slika rata ; Pod crnim raskošnim listom. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 14/15 (april 2006), str. 13-15.
COBISS.SR-ID 514287968
487. STANOJEVIĆ, Dobrivoje, 1958- Šumor / Dobrivoje Stanojević. – Sadrži i: Jesenjinu otpozdrav na pismo ; Skitnice od nesa ; Pesnik na umoru ; Rođen dvadesetog oktobra ; Metla ; Birači ; Navika ; Jednom ću se susreti sa mnom ; Ko u kao kakao iz kala ; Drumovi će poželeti pesnika ; Pesnik u mehani. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 34/36 (2015), str. 117-125.
COBISS.SR-ID 514098016
488. Živorad / Dobrivoje Stanojević. – Tema broja: Otac. – Biografski podaci: str. 181. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 180-182. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), str. 72-74. COBISS.SR-ID 514431584 489. STOJANOVIĆ Pantović, Bojana, 1960- Dalijev časovnik / Bojana Stojanović Pantović. – Biografski podaci: str. 292. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 283-294. – Sadrži i: Herina ljubav ; Krvno srodstvo ; Itaka ; Bezglava žena ; U obruču. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 28/29 (2013), str. 118-121.
COBISS.SR-ID 514059872
490. STOJKOVIĆ, Dušan Apoteka i adresa / Dušan Stojković. – Sadrži i: Apoteka ; Adresa. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 34/36 (2015), str. 100-102.
COBISS.SR-ID 514105184
491. STOJNIĆ, Vladimir, 1980- Fotografija br. 1 / Vladimir Stojnić. – Tema broja: Otac. – Biografski podaci: str. 181. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 180-182. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), str. 103-104.
COBISS.SR-ID 514436448
492. Iz rukopisa / Vladimir Stojnić. – Sadrži i: ***[Staklo na …] ; ****[Buđenje, danas nema…] ; Mali trenutak ; Kalemegdan ; ***[Ležaj pred otvorenih…]. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 10, br. 25 (2011), str. 77-80.
167 COBISS.SR-ID 188736012
Page
493. STUPAR, Tanja Napokon se nešto desilo / Tanja Stupar. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 4, br. 9/10 (maj 2004), str. 4.
COBISS.SR-ID 513129312
494. SULJIĆ-Boškailo, Bisera Vilenjak / Bisera Suljić-Boškailo. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 14/15 (april 2006), str. 40.
COBISS.SR-ID 514284896
495. ŠAJIN, Aleksandar Istini za volju / Aleksandar Šajin. – Slika autora. – Sadrži i: Ja i Fidel Kastro ; Tu je… ; Ti….. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 22 (januar 2010), str. 27.
COBISS.SR-ID 514190176
496. ŠAMIĆ, Jasna, 1949- Buvljak / Jasna Šamić. – Biografski podaci: str. 283. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 283-294. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – od. 13, br. 28/29 (2013), str. 54-57.
COBISS.SR-ID 514052448
497. Gradovi, snjegovi i san / Jasna Šamić. – Sadrži i: Mladić sa rukavicama ; Rodni grad ; Čarobno groblje ; Grad na više obala ; Most ; Pjesma majci ; Leviathan ; Tijela od alabastera. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 10, br. 25 (2011), str. 5-16.
COBISS.SR-ID 514356064
498. Svjetlo mraka / Jasma Šamić. – Biografski podaci: str. 278. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 277-279. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31, str. 222-223.
COBISS.SR-ID 514332512
499. ŠAPONJA, Nenad, 1964- Očevidnost : (odlomak iz poeme, 31-59) / Nenad Šaponjić. – Tema broja: Otac. – Biografski podaci: str. 181. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 180-182. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), str. 81-82.
COBISS.SR-ID 514432864
500. ŠARENKAPIĆ, Šaban, 1956- Bulumenta pozdravlja vođu / Šaban Šarenkapić. – Slika autora. – Sadrži i: Put
blagostanja ; Duhovna norma ; Granica iščeznuća. 168 U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 22 (januar 2010), str. 20.
Page
COBISS.SR-ID 514188640
501. Nasljedna rutina / Šaban Šarenkapić. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 239-240. – Sadrži i: Crvene kuće ; Usudne zlosti ; Oda sitosti ; Starogodna jeza ; Promjena navike ; Šejh Muhamed ; Nasljedna rutina. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 14, br. 32/33 (2014), str. 70-74.
COBISS.SR-ID 512793952
502. ŠEHABOVIĆ, Šejla O filmovima i o ratu / Šejla Šehabović. – Slika autora. – Napomene i bibliografske reference uz tekst. – Sadrži i: I ja ne mogu, sve i da hoću, zaboraviti ; Kako napraviti narativ o silovanju? ; Ćursi-dova ; Ničija zemlja. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 22 (januar 2010), str. 32-33.
COBISS.SR-ID 514191200
503. ŠEHIĆ, Faruk Naša tijela su krasne paklene mašine / Faruk Šehić. – Slika autora. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 22 (januar 2010), str. 28.
COBISS.SR-ID 514190432
504. ŠIMOKOVIĆ, Marija, 1947- Azurni kovčeg / Marija Šimoković. – Beleška o autoru. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 2 (april 2002), str. 17.
COBISS.SR-ID 513088608
505. Pokušaj živopisa Bajlonijeve pijace enkaustikom / Marija Šimoković. – Biografski podaci: str. 299. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 292-300. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 12, br. 26/27 (2012), str. 40-44.
COBISS.SR-ID 514292320
506. ŠLJIVIĆ, Sonja Vrh olovke / Sonja Šljivić. – Slika auto-ra. – Sadrži i: Troja ; Bližnji ; Sve što kažem dodirnuto je usnama ; ***[U ugašenom danu…]. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 22 (januar 2010), str. 43.
COBISS.SR-ID 514192736
507. ŠLJIVOVIĆ, Mladen, 1976- Priručnik za snove i kvantnu mehaniku / Mladen Šljivović. – Slika autora. – Sadrži i: Vukan na godišnjem odmoru ; Huni na eksurziji ; Varvari kasne ; Na raskršću pred bojnim poljem. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 22 (januar 2010), str. 40-41.
COBISS.SR-ID 514192224 169
Page
508. Lav u kuhinji / Mladen Šljivović. – Biografski podaci: str. 299. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 292-300. – Sadrži i: Zen za ligu šampiona ; Balada o lovcu na lavove ; Lavovi i kajsije ; Piletina sa pečurkama i bambusom ; Zen u Požeškoj. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 12, br. 26/27 (2012), str. 125-129.
COBISS.SR-ID 514300512
509. ŠODAN, Damir, 1964- Café Apollinaire / Damir Šodan. -Biografski podaci: str. 292. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 283-294. – Sadrži i: Goranovo stoljeće ; Pedesete ; Poslanica Vladimiru Holanu ; Baršunasta žena ; Dopisnica iz Kyota, ili – o vječnosti. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 28/29 (2013), str. 58-67.
COBISS.SR-ID 514052704
510. Haikui / Damir Šodan. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 34/36 (2015), str. 114-116.
COBISS.SR-ID 514098272
511. Vrata Otranta / Damir Šodan. – Biografski podaci: str. 279. – O autorima: Krenuli su po Sentu: 277-279. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str. 239.
COBISS.SR-ID 514336352
512. ŠUJICA, Božidar, 1936- Čemu si posvetio svoj život, hej oče! / Božidar Šujica. – Fotogr. – Tema broja: Otac. – Biografski podaci: str. 181. – O autorima: Krenuli su po Sentu: 180-182. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), str. 53.
COBISS.SR-ID 514428768
513. TADIJANOVIĆ, Dragutin Balada o zaklanim ovcama / Dragutin Tadijanović. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 2 (april 2002), str. 21.
COBISS.SR-ID 513097824
514. TANASIJEVIĆ, Rade, 1962- Pšenični oblak / Rade Tanasijević. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 34/36 (2015), str. 107.
COBISS.SR-ID 514099296
515. Šljivik / Rade Tanasijević. – Biografski podaci: str 293. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 283-294. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 28/29 (2013), str. 110.
170 COBISS.SR-ID 514077792
Page
516. Tromb / Rade Tanasijević. – Tema broja: Otac. – Biografski podaci: str. 181. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 180-182. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), str. 83.
COBISS.SR-ID 514433120
517. TILI, Robert, 1959- Problem (ne)iskrenosti / Robert G. Tilly. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 11/12 (januar 2005), str. 20.
COBISS.SR-ID 514271584
518. TOMAŠ, Marko S rukama pod glavom / Marko Tomaš. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 4, br. 9/10 (maj 2004), str. 18.
COBISS.SR-ID 513138528
519. TOMAŠEVIĆ, Boško, 1947- Sanjarenje na đubrištu o večnosti i beskraju / Boško Tomašević. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 239-240. – Sadrži i: Sveži šljam ; Višak odsanjane krvi ; Sanjarenje na đubrištu o večnosti i beskraju ; Ne mogu obnoviti svoja žaljenja ; Krećeš u život za gore ; Red mogućeg spasenja ; Blaga uspomena na život. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 14, br. 32/33 (2014), str. 52-64.
COBISS.SR-ID 512793184
520. TOMIĆ, Miroslav, 1963- Kada zaspi zlo / Miroslav Tomić. – Beleška o autoru. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 11/12 (januar 2005), str. 59.
COBISS.SR-ID 514278240
521. TONTIĆ, Stevan, 1946- S glavom u torbi / Stevan Tontić. – Biografski podaci: str. 293. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 283-294. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 28/29 (2013), str. 111-112.
COBISS.SR-ID 514056544
522. TOPIĆ, Jasmina, 1976- Mimikrija / Jasmina Topić. – Biografski podaci: str. 299. – O autorima: Krenuli su po Sent: str. 292-300. – Sadrži i: Vidljivi predeo ; O nerođenoj deci ; Duplo dno ; Tepko meškoljenje ; Mimikrija ; Gorka tableta ; Soba se rasklapa ; Jastučić ; Strah od toga da to više nećeš biti ti. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 12, br. 26/27 (2012), str. 111-122.
COBISS.SR-ID 514300000
171
Page
523. TRAJKOVIĆ, Nenad Igra procenta / Nenad Trajković. – Sadrži i: Na žici ; Kroz staklo ; Razgovor koji smo trebali preskočiti. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 34/36 (2015), Str. 142-144.
COBISS.SR-ID 514116704
524. TRAVANČIĆ, Melida, 1985- Slika sadašnjosti / Melida Travančić. – Tema broja: Otac. – Biografski podaci: str. 181. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 180-182. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), str. 106-107.
COBISS.SR-ID 514436960
525. TRIPKOVIĆ, Dragana Kurve i umjetnici / Dragana Tripković. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 283- 294. – Sadrži i: Paukove zastave ; More ; Kurve i umjetnici. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 28/29 (2013), str. 122-127.
COBISS.SR-ID 514060128
526. TUCIĆ, Siniša, 1971- Ćilim i metla / Siniša Tucić. – Biografski podaci: str. 299. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 292-300. – Sadrži i: Riblja kost je i dalje visila na zgradi ; Šifre menstruacije ; Soba bez zgrade ; Metla je neupotrebljivo oružje iznad pakla ; Nemoćan kepec. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 12, br. 26/27 (2012), str. 103-110.
COBISS.SR-ID 514299744
527. TURKOVIĆ, Edin, 1996- To / Edin Turković. – Rad je nastao u okviru Škole kreativnog pisanja i kreativnog brisanja koja je deo projekta Studije konteksta To (po Milošu Komadini): str. 235. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 239-240. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 14, br. 32/33 (2014), str. 235.
COBISS.SR-ID 514399584
528. ULJAREVIĆ, Jovanka, 1979- Paralelistička ljubav / Jovanka Uljare-vić. – Beleška o autoru: str. 61. – Sadrži i: Paralelistička ljubav ; Apokaliptika sna ; Apokaliptika sna ; Za moju babu bijah đavolje dijete ; Putovanje ; Nepozvana ; Dne-vnik. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 11/12 (januar 2006), str. 60-61.
COBISS.SR-ID 514408288
529. [Pesme] / Jovanka Uljarević. – Beleška o autoru: str. 60. – Sadrži i: Paralelistička ljubav ; Apokaliptika sna ; Za moju babu bijah đavolje dijete ; Putovanje
; Nepozvana ; Dnevnik. 172 U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 11/12 (januar 2005), str. 60-61.
Page
COBISS.SR-ID 514278496
530. URSU, Ileana, 1954- Gugutka / Ileana Ursu. – Sadrži i: Putovanje ; Pevam ; Danas ; Nešto mislim. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 34/36 (2015), str. 103-106.
COBISS.SR-ID 514105440
531. VASIĆ, Bojan, 1985- ***[Započeti pesmu…] / Bojan Vasić. – Biografski podaci: str. 279. – O autorima: Krenuli su po Sentu: 277-279. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str. 270.
COBISS.SR-ID 514342752
532. VASIĆ Kanački, Marija, 1977- Kadriranje : ja kao otac / Marija Vasić Kanački. – Tema broja: Otac. – Biografski podaci: str. 182. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 180-182. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), str. 178-179.
COBISS.SR-ID 514442848
533. VUČKOVIĆ, Goran, 1965- Nevidelica / Goran Vučković. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 239-240. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 14, br. 32/33 (2014), str. 111.
COBISS.SR-ID 512802912
534. VUČKOVIĆ, Milica Posle postmodernizma / Milica Vučković. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 34/36 (2015), str. 149.
COBISS.SR-ID 514094176
535. VUČKOVIĆ, Rade Bal Roma / Rade Vučković Niški. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 3/4 (novembar 2002), str. 35.
COBISS.SR-ID 512695136
536. VUJČIĆ, Nikola Dodir / Nikola Vujčić. – Biografski podaci: str. 278. – O autorima: Krenuli su po Sentu: 277-279. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str. 227-228.
COBISS.SR-ID 514333536
537. VUJOVIĆ, Novica
***[Nikome nije čudno…] / Novica Vujović. 173 U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 14/15 (april 2006), str. 49.
Page
COBISS.SR-ID 514287200
538. ***[Odjednom osjećam…] / Novica Vujović. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 4, br. 9/10 (maj 2004), str. 18.
COBISS.SR-ID 513138784
539. VUKADINOVIĆ, Miljurko Opasno je ne raditi / Miljurko Vukadinović. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 3/4 (novembar 2002), str. 44.
COBISS.SR-ID 512712544
540. VUKIĆEVIĆ, Danica, 1959- Dve tetke / Danica Vukićević. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 10, br. 25 (2011), str. 37-40.
COBISS.SR-ID 188732684
541. VUKOMANOVIĆ, Vladimir, 1986- Sustva / Vladimir Vukomanović Rastegorac. – Biografski podaci: str. 279. – O autorima: Krenuli su po Sentu: 277-279. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str. 271-273.
COBISS.SR-ID 514343264
542. VUKOVIĆ, Davor Bezazlenost / Davor Vuković. – Bio-grafski podaci: str. 300. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 292-300. – Sadrži i: Sjene ; Rastem ; Bezimeni putnik u visine ; Moć. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 12, br. 26/27 (2012), str. 96-102.
COBISS.SR-ID 514299488
543. VUKOVIĆ, Marko, 1975- Ogledalo / Marko Vuković. – Beleška o autoru. – Sadrži i: Ogledalo ; Obavijač oko mene. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – str. 58.
COBISS.SR-ID 514277984
544. VUKSANOVIĆ, Olivera, 1973- Palidrvca / Olivera Vuksanović. – Beleška o autoru. – Sadrži i: Imena, duše ; Uzdasi, zviždući ; Palidrvca, dlanovi. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 3/4 (novembar 2002), str. 42.
COBISS.SR-ID 512709728
545. ZALIHIĆ, Almir, 1960-
U čekaonici logopeda / Almir Zalihić. – Biografski podaci: str. 300. – O autorima: 174 Krenuli su po Sentu: str. 292-300. – Sadrži i: Mauri i riječi ; Postratne pomirbene
Page
inicija-tive ; Svako je polje groblje ; Zavjetovani da pripitome hobotnicu zla ; Mir u Evropi ; Đa-volja kutija ; Ovo su pobijeni ; ***[Toplo prijepodne…] ; ***[Dok samo polovina…] ; Nemoj jesti sam ; Riječ dvije o svanuću ; U čekaonici logopeda ; Zimska idila ; O ; Čamci na obali ; Povratak ; Neugoda povratka ; Tabla ; Običan dan. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 12, br. 26/27 (2012), str. 61-78.
COBISS.SR-ID 514293088
546. ZEKIĆ, Alma, 1995- To / Alma Zekić. – Rad je nastao u okviru Škole kreativnog pisanja i kreativnog brisanja koja je deo projekta Studije konteksta To (po Milošu Komadini): str. 235. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 239-240. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 14, br. 32/33 (2014), str. 237.
COBISS.SR-ID 514423648
547. ZELENIKA, Zoran, 1974- Upad / Zoran Zelenika. – Beleška o autoru. – Sadrži i: Dovoljno jasno? ; Radost ; Piši- briši ; Isteko rok. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 11/12 (januar 2005), str. 44.
COBISS.SR-ID 514275424
548. ZUZIJA, Dalibor, 1974- Velegradska jesen / Dalibor Zuzija. – Ilustr. – Bleška o autoru. – Sadrži i: Velegradska jesen ; Zadavljeni san. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 11/12 (januar 2005), str. 48.
COBISS.SR-ID 514276448
549. ŽETICA, Adnan, 1980- Algebra / Adnan Žetica. – Sadrži i: Šećer ; Algebra ; Sat ; Ljubavna ; Jastuk. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 10, br. 25 (2011), str. 92-95.
COBISS.SR-ID 188737548
550. ŽIVANČEVIĆ, Nina, 1957- Avionski sonet br. 3,4,5,6,7,8… / Nina Živančević. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 10, br. 25 (2011), str. 23-25.
COBISS.SR-ID 188731660
551. ŽIVANOVIĆ, Branislav, 1983- Linija / Branislav Živanović. – O auto-rima: Krenuli su po Sentu: str. 239-240. – Sadrži i: Dan u kostima ; Trula jabuka ; Linija. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 14, br. 32/33 (2014), str. 108-110.
COBISS.SR-ID 512802656
175
Page
552. ŽIVANOVIĆ, Nikola, 1979- Astapovo : izbor / Nikola Živanović ; izbor i komentar Borislav Radović. – Napomene i bibliografske reference uz tekst. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 10, br. 24 (2011), str. 6-13.
COBISS.SR-ID 188721164
553. Neke nove pesme / Nikola Živanović. – Sadrži i: Jednina ; Bolovi ; Ex nihilo ; Ovaj i onaj svet ; Enciklopedija ; Buđenja ; Izlaz ; Mojoj generaciji ; Devojke ; Katalozi ; Čekajući da padnem u koš ; Kontraživot ; Pidžama ; Prognoza ; Kuća mojih roditelja ; Harem majki ; Stranci. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 10, br. 24 (2011), str. 14-29.
COBISS.SR-ID 188721420
554. Slom / Nikola Živanović. – Biografski podaci: str. 300. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 292-300. – Sadrži i: Prve moje ; Ana Gerun ; Pseći život. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 12, br. 26/27 (2012), str. 123-124.
COBISS.SR-ID 514300256
821.163.4-2 SRPSKOHRVATSKA I BOŠNJAČKA KNJŽEVNOST. DRAMA
555. ĐUKOVIĆ, Kristina, 1981- Izgubljeni dugmići : pozorišni komad za decu / Kristina Đuković. – Slika autora. – Beleška o autoru: str. 56. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 16/17 (decembar 2007), str. 56-67.
COBISS.SR-ID 514200928
556. HALILOVIĆ, Enes, 1977- Raskrsnica / Enes Halilović. – Bio-grafski podaci: str. 279. – O autorima: Krenuli su po Sentu: 277-279. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str. 275-276.
COBISS.SR-ID 514344288
557. KNEŽEVIĆ, Marija, 1963- Sveti Nikola : (jedna od tri jednočinke objedinjene u knjizi ”Kuhinja”) / Marija Knežević. – Slika autora. – Beleška o autoru: str. 25. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 16/17 (decembar 2007), str. 25-33.
COBISS.SR-ID 514200160
176
Page
558. NOVAKOVIĆ, Aleksandar, 1975- Ničije dete / Aleksandar Novaković. – Slika autora. – Beleška o autoru: str. 46. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 16/17 (decembar 2007), str. 46-55.
COBISS.SR-ID 514200672
559. PAJIĆ, Milenko Majke u skupštini / Milenko Pajić. – Slika autora. – Beleška o autoru: str. 3. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 16/17 (decembar 2007), str. 3-7.
COBISS.SR-ID 514199392
560. PANGARIĆ, Zlatko Sveštenici smeća : (drama u 1/2 čina) / Zlatko Pangarić. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 14/15 (april 2006), str. 24-28.
COBISS.SR-ID 514281824
561. RADIŠIĆ, Branislav, 1953- Fotomask : predstava u dve scene / Branislav Bane Radišić. – Slika autora. – Beleška o autoru: str. 8. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 16/17 (decembar 2007), str. 8-18.
COBISS.SR-ID 514199648
562. SADIKOVIĆ, Samir Ekser / Samir Sadiković. – Biografski podaci: str. 291. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 283-294. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 28/29 (2013), str. 272-282.
COBISS.SR-ID 514077024
563. SIMIĆ, Milan R., 1959- Ispovest revolucionara Borisa Davidoviča Novskog : monodrama / Milan R. Simić. – Ilust. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 4, br. 9/10 (maj 2004), str. 14-17.
COBISS.SR-ID 513130848
564. Snevač od slame / Milan R. Simić. – Slika autora. – Beleška o autoru: str. 19. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 16/17 (decembar 2007), str. 19-24.
COBISS.SR-ID 514199904
565. SOĆANIN, Siniša, 1972- Dekrešendo : radio-drama o stanju posle čekanja / Siniša Soćanin. – Slika autora. – Beleška o autoru: str. 34.
U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 16/17 (decembar 2007), str. 34-45. 177
Page
COBISS.SR-ID 514200416
821.163.4-3 SRPSKOHRVATSKA I BOŠNJAČKA KNJŽEVNOST. PROZA
566. AĆIN, Jovica Ambis / Jovica Aćin. – Ilustr. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 2 (april 2002), str. 6-7.
COBISS.SR-ID 513087328
567. ALBAHARI, David Dve priče / David Albahari. – Sadrži i: Pero ; Boja očiju. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 3/4 (novembar 2002), str. 16.
COBISS.SR-ID 512665952
568. ALEMPIJEVIĆ, Milen Digestia mortis / Milen Alempijević. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 2 (april 2002), str. 27.
COBISS.SR-ID 513104480
569. BARNA, Laura Dijalog o kamenu / Laura Barna. – Ilust. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 4, br. 9/10 (2004), str. 27.
COBISS.SR-ID 514118240
570. Mislilac u službi / Laura Barna. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br- 14/15 (april 2006), str. 47-48.
COBISS.SR-ID 514286688
571. Piroman / Laura Barna. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 11/12 (januar 2005), str. 21.
COBISS.SR-ID 514271840
572. BLAGOJEVIĆ, Berislav, 1979- Ostaje nam toledo / Berislav Blagojević. – Biografski podaci: str. 278. – O autorima: Krenuli su po Sentu: 277-279. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str. 142-145.
COBISS.SR-ID 514323808
573. BOŠNJAK, Vesna Na žici / Vesna Bošnjak. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 13 (septembar 2005), str. 30-31. 178
Page
COBISS.SR-ID 514196576
574. BULIĆ, Zehnija, 1970- Gore navedeni razlozi / Zehnija Bulić. – Biografski podaci: str. 292. – O autorima: Krenuli su po Sentu: 292-300. – Sadrži i: Predvodnička obuka ; Londža zelena ; Taksirat. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 12, br. 26/27 (2012), str. 213-216.
COBISS.SR-ID 514312032
575. CVETKOVIĆ, Milomir Bata, 1962- Dragi Dragutine ; Sunčev breg / Milo-mir Bata Cvetković. – Beleška o autoru: str. 33. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 13 (septembar 2005), str. 32-33.
COBISS.SR-ID 514197088
576. ĆELIĆ, Živojin, 1954- Otapanje velikog glečera / Živojin Ćelić. – Tema broja: Otac. – Biografski podaci: str. 182. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 180-182. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), str. 117-122.
COBISS.SR-ID 514437984
577. ĆULIBRK, Gordana Književno veče / Gordana Ćulibrk. – Zajed. stv. nasl: Kratka priča. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 4, br. 9/10 (maj 2004), str. 21.
COBISS.SR-ID 514029664
578. DEMIĆ, Mirko, 1964- Prolegomena za poziv novinarski / Mirko Demić. – Ilustr. – Odlomak iz romana ”Jugoslovenski Gandi”. – Beleška o autoru: str. 13. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 11/12 (januar 2005), str. 12-13.
COBISS.SR-ID 514202464
579. DERKAČ Beslić, Lana Posuda za sapun / Lana Derkač Beslić. – Ilustr. – Beleška o autoru: str. [27]. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 1, br. 1 (decembar 2001), str. 26-27.
COBISS.SR-ID 513073504
580. DORIN, Lara Tu nema nikoga / Lara Dorin. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 34/36 (2015), str. 162.
COBISS.SR-ID 514091872
581. FOLIĆ, Miloš, 1984- 179 Lift / Miloš Folić. – Biografski podaci: str. 284. – O autorima: Krenuli su po Sentu:
Page
str. 283-294. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 28/29 (2013), str. 208-213.
COBISS.SR-ID 514074464
582. GOBO, Sandro Pet priča / Sandro Gobo. – Sadrži i: Transformacija ; Izbor ; Život ; Izletnici ; Odmor. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 4, br. 9/10 (maj 2004), str. 24.
COBISS.SR-ID 513140320
583. GOJKOV, Dušan, 1965- No 1/4 / Dušan Gojkov. – Biografski podaci: str. 181. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 180-182. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), str. 86-88.
COBISS.SR-ID 514433632
584. GRBOVIĆ, Dragan Dimitrije uči da ćuti / Dragan Grbović. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 14/15 (april 2006), str. 54.
COBISS.SR-ID 514288992
585. GVERO, Jovan Gomila / Jovan Gvero. – Sadrži i: Ovih dana ; Putovanje u troje ; Povitih ramena ; Gomila. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 3/4 (novembar 2002), str. 32.
COBISS.SR-ID 512692064
586. HALILOVIĆ, Amela Mikro priče / Amela Halilović. – Sadrži i: Ruže ; Poklon ; Tačka. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 34/36 (2015), str. 222.
COBISS.SR-ID 514089568
587. HALILOVIĆ, Enes Crtice, po sećanju / Enes Halilović. – Tema broja: In memoriam Ismet Rebronja 1942- 2006. – Sadrži i: Pisanje ; Sudžuk ; Do kraja ; London ; Pišo ; Ljudska prava ; Umrlice ; Objašnjenje ; Onaj ; Jugoslavija ; Laži ; Zanu ; Istina ; Kokoške ; Dobro obavešteni ; Etimologija ; Braća ; Tito ; Demokratija. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 18/19 (juli 2008), str. 5-8.
COBISS.SR-ID 512160352
588. Kiša / Enes Halilović. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 2 (april 2002), str. 23.
180 COBISS.SR-ID 513099104
Page
589. HUSIĆ, Ajdin 1973 / Ajdin Husić. – Zajed. stv. nasl.: Kratka priča. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 4, br. 9/10 (2004), str. 21.
COBISS.SR-ID 514030176
590. ILIĆ, Mikica Seča paralelnih / Mikica Ilić. – Sadrži i: Matematički kompromis ; Ne bacaj biserje pred svinje ; Taktička obuka ; Običaj ; Vera i nevera ; Ko se smeje zlo ne misli ; Trn u brvnu oka mog ; Happy end ; Dugo skrivana istina o mobilnoj telefoniji (Bajka za moder-nu decu) ; Dugo skrivana istina o cvrčku i mravima (Bajka za staromodnu decu). U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 11/12 (januar 2005), str. 50-53.
COBISS.SR-ID 514276960
591. ILIĆ, Slađana, 1974- Dodirne tačke / Slađana Ilić. – Biografski podaci: str. 278. – O autorima: Krenuli su po Sentu: 277-279. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str. 118-130.
COBISS.SR-ID 514323040
592. JAGIĆ, Dorta Riblje oko / Dorta Jagić. – Ilustr. – Beleška o autoru. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 1, br. 1 (decembar 2001), str. 16-17.
COBISS.SR-ID 513005152
593. JAŠOVIĆ, Predrag, 1971- Nad likom oca / Predrag Jašović. – Tema broja: Otac. – Biografski podaci: str. 181. – O autorima: Krenuli smo po Sentu: str. 180-182. – Sadrži i: Nad imenom oca. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), str. 91-93.
COBISS.SR-ID 514434400
594. JOVANOVIĆ, Danijela, 1976- Soko i gugutka / Danijela Jovanović. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 239-240. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 14, br. 32/33 (2014), str. 181-185.
COBISS.SR-ID512808288
595. KALAMUJIĆ, Lejla, 1980-
Povratak među zvijezde / Lejla Kalamujić. – Biogradski podaci: str. 292-300. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 292-300. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 12, br. 26/27 (2012), str. 230-235. COBISS.SR-ID 514312544
181
Page
596. KAMERIĆ, Melina Lola / Melina Kamerić. – Biografski podaci: str. 293. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 292-300. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 12, br. 26/27 (2012), str. 210-212.
COBISS.SR-ID 514311776
597. KARABEG, Emira Devetka / Emira Karabeg. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 13 (septembar 2005), str. 28-29.
COBISS.SR-ID 514196320
598. KARAKAŠ, Damir, 1967- Blue Moon / Damir Karakaš. – Biografski podaci: str. 278. – O autorima: Krenuli su po Sentu: 277-279. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str. 95-106.
COBISS.SR-ID 512897376
599. KARANOVIĆ, Zvonko, 1959- Snovi / Zvonko Karanović. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 10, br. 25 (2011), str. 26-32.
COBISS.SR-ID 188731916
600. KWAYA Prekid * Rascep * Odlazak / Kwaya. – Kwaya za početnike: str. 30. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 4, br. 9/10 (maj 2004), str. 28-30.
COBISS.SR-ID 514038112
601. LEŠTARIĆ, Vrsan, 1977- Soba na raskršću vetrova / Vrsan Leštarić. – Beleška o autoru. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 4, br. 9/10 (maj 2004), str. 31.
COBISS.SR-ID 514038624
602. LUKAČ, Rajko, 1952- Cigarete iz kukuruzne svile / Rajko Lukač. – Tema broja: Otac. – Biografski podaci: str. 182. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 180-182. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), str. 114-116.
COBISS.SR-ID 514437728
603. LJUBIČIĆ, Čedomir Ne, takav ovuda nije prošao / Čedomir Ljubičić. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 13 (septembar 2005), str. 24-27.
182 COBISS.SR-ID 514196064
Page
604. LJUBINOVIČ, Jan Plexus / Jan Ljubinovič. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 2 (april 2002), str. 22-23.
COBISS.SR-ID 513098848
605. MAKSIĆ, Ivana, 1984- Izvan komunikacije / Ivana Maksić. – Biografski podaci: str. 286. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 283-294. – Sadrži: Kritika cveća ; Usmeno/pismeno. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 28/29 (2013), str. 144-146.
COBISS.SR-ID 514071136
606. MANDIĆ, Zoran, 1950- Sa oboda sna : (pričice o paralaksama) / Zoran M. Mandić. – Biografski podaci: str. 286. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 283-294. – Sadrži i: Kafkina fontana ; Ne znam ; Još čujem njen glas. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 28/29 (2013), str. 128-131.
COBISS.SR-ID 514060384
607. MARINŠEK Nikolić, Mirjana, 1947- Madlenčići svih ovih godina / Mirjana Marinšek Nikolić. – Biografski podaci: str. 296. – O autorima: Krenuli su po Sentu: 292-300. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 12, br. 26/27 (jun 2012), str. 174-177.
COBISS.SR-ID 193644812
608. Ćaletov ćale / Mirjana Marinšek Nikolić. – Tema broja: Otac. – Beleška o autoru: str. 181. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), str. 108.
COBISS.SR-ID 514437216
609. MARKOVIĆ, Slavoljub, 1950- Kome smo potrebni / Slavoljub Marković. – Biografski podaci: str. 295. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 292-300. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 12, br. 26/27 (2012), str. 167-173.
COBISS.SR-ID 514309728
610. Zaboravljanje / Slavoljub Marković. – Biografski podaci: str. 286. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 283-294. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 28/29 (2013), str. 203.
COBISS.SR-ID 514073952
611. Novelete / Slavoljub Marković. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 239-
240. – Sadrži i: Nekad i sad ; Njegov brat ; Domar. 183 U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 14, br. 32/33 (2014), str. 134-135.
Page
COBISS.SR-ID 512804192
612. MAROJEVIĆ, Igor, 1968- Muška priča / Igor Marojević. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 239-240. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 14, br. 32/33 (2014), str.141-163.
COBISS.SR-ID 512806496
613. MATIĆ, Edi, 1962- Pele i arze : (jednoj lijepoj pjesmi…) / Edi Matić. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 239-240. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 14, br. 32/33 (2014), str. 136-140.
COBISS.SR-ID 512804448
614. MICIĆ, Milan Mozak duži od kičme / Milan Micić. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 283-294. – Sadrži i: Kratka povest o stepeništima poznanja ; Marš konjice u sumrak ; Ubistvo u selu Beli makovi. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 28/29 (2013), str. 200-202.
COBISS.SR-ID 514073696
615. MILIĆEVIĆ, Milojko Sanjar i svinjar ; Bal kod Česterfildovih / Milojko Milićević. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 14/15 (april 2006), str. 53.
COBISS.SR-ID 514288736
616. Skica za biografiju / Milojko Milićević. – Zajed. stv. nasl.: Kratka priča. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 4, br. 9/10 (maj 2004), str. 21.
COBISS.SR-ID 514030944
617. MITROVIĆ, Milunika Sarajevo u dve slike Arijana, ljubavi moja / Milunika Mitrović. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 34/36 (2015), str. 199-206.
COBISS.SR-ID 514090592
618. MONROS- Stojaković, Silvija, 1949- Shvata ona / Silvija Monros – Stojaković. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 4, br. 9/10 (maj 2004), str. 20.
COBISS.SR-ID 513139808
619. MUSABEGOVIĆ, Senadin, 1970- Konac pamučne majice pod pazuhom / Senadin Musabegović. – Biografski podaci:
str. 278. – O autorima: Krenuli su po Sentu: 277-279. 184 U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str. 107-117.
Page
COBISS.SR-ID 512897632
620. NAIBI, Jelena Tajna srećnog braka / Jelena Naibi. – Zajed. stv. nasl.: Kratka priča. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 4, br. 9/10 (maj 2004), str. 21.
COBISS.SR-ID 514030688
621. NEZIROVIĆ, Elvedin, 1976- Oči / Elvedin Nezirović. – Biografski podaci: str. 296. – O autorima: Krenuli smo po Sentu: str. 292-300. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 12, br. 26/27 (2012), str. 207-209.
COBISS.SR-ID 514311520
622. OKLAPI, Hana, 1983- Mrlja na plafonu / Hana Oklapi. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 14/15 (april 2006), str.46.
COBISS.SR-ID 514286432
623. Poruka / Hana Oklapi. – Beleška o autoru. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 11/12 (januar 2005), str. 62.
COBISS.SR-ID 514279008
624. PAJIĆ, Milenko, 1950- Tri mala čuda / Milenko Pajić. – Biografski podaci: str. 289. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 283-294. – Sadrži i: Dvojnik ; Amerika u snu ; Čudo mašina. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 28/29 (2013), str. 193-199.
COBISS.SR-ID 514073440
625. PANTIĆ, Mihajlo, 1957- Zulu warriors : (slika sa ocem) / Mihaj-lo Pantić. – Fotogr. – Tema broja: Otac. – Biografski podaci: str. 182. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 180-182. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), str. 123-131.
COBISS.SR-ID 514438240
626. PAPIĆ, Srđan, 1977- Odoleti iskušenju / Srđan Papić. – Beleška o autoru. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 3/4 (2002), str. 31.
COBISS.SR-ID 512690016
627. PAŠIĆ, Mirzana Bijeli teatar : radosti mladog Vertera / Mirzana Pašić.
U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 14/15 (april 2006), str. 20-21. 185
Page
COBISS.SR-ID 514281312
628. PAUNOVIĆ, Zoran Ž., 1970- Skok / Zoran Ž. Paunović. – Napomene i bibliografske reference uz tekst. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 34/26 (2015), str. 217-221.
COBISS.SR-ID 514089824
629. POPOVIĆ, Milorad Nikad neću vidjeti Buenos Aires / Milorad Popović. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 34/36 (2015), str. 191-192.
COBISS.SR-ID 514091104
630. PREPISKA: Meša Selimović – Edvard Kocbeg / [priredio Tvrtko Klarić]. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 239-240. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 32/33 (2014), str. 199-203.
COBISS.SR-ID 512818016
631. PRODANOVIĆ, Mileta Sakotsarijev katalog / Mileta Prodanović. – Odlomak iz neobjavljenog romana “Vrt u Veneciji”. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 2 (april 2002), str. 10-12.
COBISS.SR-ID 513087840
632. RADONJIĆ, Viktor, 1973- Podrum / Viktor Radonjić. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 239-240. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 14, br. 32/33 (2014), str. 164-180.
COBISS.SR-ID 512807776
633. RADOVIĆ, Branislav Orfej / Branislav Radović. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 34/36 (2015), str. 207-216.
COBISS.SR-ID 514090336
634. REBRONJA, Ismet Pet sablji i rana kruška / Ismet Rebronja. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 13 (septembar 2005), str. 13-15.
COBISS.SR-ID 514194528
635. REPEŠA, Adnan, 1978- Zavjesa / Adnan Repeša. – Biografski podaci: str. 298. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 292-300.
U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 12, br. 26/27 (2012), str. 217-229. 186
Page
COBISS.SR-ID 514312288
636. RISTIĆ, Dragan, 1948- I? / Dragan J. Ristić. – Zajed. stv. nasl.: Kratka priča. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 4, br. 9/10 (maj 2004), str. 21.
COBISS.SR-ID 514030432
637. RISTIĆ, Slađana Znak proleća / Slađana Ristić. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 2 (april 2002), str. 32.
COBISS.SR-ID 513106784
638. SADIKOVIĆ, Samir, 1963- Tri priče / Sami de Sad. – Pravo ime autora je Samir Sadiković. – Biografski podaci: str. 298. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 292-300. – Sadrži i: Red ; Glasine ; Stvari oko kojih se nekad svađamo. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 12, br. 26/27 (2012), str. 203-206.
COBISS.SR-ID 1024329631 639 SARIĆ, Zvonko, 1963- Kao i uvek / Zvonko Sarić. – Beleška o autoru. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 3/4 (novembra 2002), str. 33. COBISS.SR-ID 512692320
640. SAVIĆ Ostojić, Bojan, 1983- Desperado / Bojan Savić Ostojić. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 34/36 (2015), str. 136-137.
COBISS.SR-ID 514097504
641. SIJARIĆ, Safet, 1952- Životna šansa / Safet Sijarić. – Biografski podaci: str. 291. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 283-294. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 28/29 (2017), str. 204-207.
COBISS.SR-ID 514074208
642. SIMIĆ, Mima Svjetionik / Mima Simic. – Beleška o autoru: str. 55. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 11/12 (januar 2005), str. 54-55.
COBISS.SR-ID 514277216
643. SIMONOVIĆ, Dejan, 1960- Vetar / Dejan Simonović. – Biografski podaci: str.298. – O autorima: Krenuli su po 187
Page
Sentu: str. 292-300. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 12, br. 26/27 (2012), str. 197-202.
COBISS.SR-ID 514311264
644. SOĆANIN, Siniša, 1972- Zemljo otvori se / Siniša Soćanin. – Biografski podaci: str. 298. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 292-300. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 12, br. 26/27 (2102), str. 236-238.
COBISS.SR-ID 514312800
645. SOKIĆ, Vladan Kako je dželat zamalo pronašao giljotinu / Vladan Sokić. – Zajed. stv. nasl.: Kratka priča. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 4, br. 9/10 (2004), str. 21.
COBISS.SR-ID 514029920
646. SRDIĆ, Srđan, 1977- Na prvoj liniji fronta / Srđan Srdić. – Biografski podaci: str. 278. – O autorima: Krenuli su po Sentu: 277-279. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str. 131-141.
COBISS.SR-ID 514323552
647. ŠAJTINAC, Uglješa, 1971- U liftu / Uglješa Šajtinac. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 11/12 (januar 2005), str. 16.
COBISS.SR-ID 514202976
648. Jutro njih dvoje / Uglješa Šajtinac. – Bibliogafski podaci: str. 298. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 292-300. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 12, br. 26/27 (2012), str. 163-166.
COBISS.SR-ID 514309216
649. ŠAMIĆ, Jasna, 1949- Tata / Jasna Šamić. – Odlomak iz romana ”Mraz i pepeo”, Sarajevo, 1989. – Tema broja: Otac. – Biografski podaci: str. 182. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 180- 182. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), str. 109-113.
COBISS.SR-ID 514437472
650. ŠARIĆ, Sekule Prolećni Mag / Sekule Šarić.
U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 13 (septembar 2005), str. 38. 188
Page
COBISS.SR-ID 514198112
651. ŠĆEKIĆ, Novo Ništarija / Novo Šćekić. – Str. 12: Izvinjenje piscu / E.[Enes] H.[Halilović]. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 13 (septembar 2005), str. 12.
COBISS.SR-ID 514194272
652. ŠIMIĆ, Ivica Plakati od lipote / Ivica Šimić. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 4, br. 9/10 (maj 2004), str. 31.
COBISS.SR-ID 514038368
653. TIJARDOVIĆ, Ivan, 1987- Olga / Ivan Tijardović. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 239-240. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 14, br. 32/33 (2014), str. 186.
COBISS.SR-ID 512808544
654. TILI, Robert, 1957- Easy Rider / Robert G. Tilly. – Beleška o autoru. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 4, br. 9/10 (maj 2004), str. 25.
COBISS.SR-ID 514031200
655. TODOROVIĆ, Miroljub, 1940- Šatro priče / Miroljub Todorović. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 239-240. – Sadrži i: U bioskopu ; Napunio sam gaće ; Zatetrebio ; Ne knjavam dobro ; Drugar iz lelejske gore ; Policijski kanarinac. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 14, br. 32/33 (2014), str. 131-133.
COBISS.SR-ID 512803936
656. TOPČIĆ, Zlatko Moja majka Eržebet i otac moj Muhamed / Zlatko Topčić. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 34/36 (2015), str. 182-190.
COBISS.SR-ID 514091360
657. ULJAREVIĆ, Jovanka Njihov život / Jovanka Uljarević. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 14/15 (april 2006), str. 45.
COBISS.SR-ID 514286176
658. UZUNOVIĆ, Damir, 1965- Tri očeve smrti : odlomak / Damir Uzunović. – Tema broja: Otac. – Biografski podaci:
str. 182. – O autorima: Krenuli supo Sentu: str. 180-182. 189 U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), str. 132-138
Page
COBISS.SR-ID 514438496
659. VUJIČIĆ, Mića Baš briga moju ulicu / Mića Vujičić. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 4, br. 9/10 (maj 2004), str. 58.
COBISS.SR-ID 513131104
660. VUKIĆEVIĆ, Dejan, 1965- Bodilo : odlomak iz romana / Dejan Vukićević. – Beleška o autoru: str. 37. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 13 (septembar 2005), str. 36-37.
COBISS.SR-ID 514197856
661. Hiljadu i prva noć / Dejan Vukićević. – Beleška o autoru. – Sadrži i: Kovčeg ; Moj ujak I ili hiljadu i prva noć. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 3/4 (novembar 2002), str. 18-19.
COBISS.SR-ID 512666464
821.163.4-4 SRPSKOHRVATSKA I BOŠNJAČKA KNJŽEVNOST. ESEJI
662. AĆIN, Zdenka Protiv zaborava / Zdenka Aćin. – (Izlaganje za Dan zatvorenog pisca u okviru kanadskog PEN centra, Toronto 15. novembra 2002. Orginalna verzija na engleskom jeziku.). – Tema broja: Pisanje i tamnice. – Prištampan br. 5. – Oba br. štampana u međusobno obrnutom smeru. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 3, br. 6 (juli 2003), str. 11.
COBISS.SR-ID 514176608
663. BARNA, Laura, 1964- Anonimni mag Pero Slijepčević (1888-1964) / Laura Barna. – Biografski podaci: str.292. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 292-300. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 12, br. 26/27 (2012), str. 272-274.
COBISS.SR-ID 514313824
664. DAVID, Filip Prepisivač tore / Filip David. – Ilustr. – Tema broja: Pisanje i tamnice. – Prištampan br. 5. – Oba br. štampana u međusobno obrnutom smeru. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 3, br. 6 (juli 2003), str. 16-17.
COBISS.SR-ID 514177632
665. GAJTANOVIĆ, Nebojša, 1970- Dozvolite, da vam kažem / Nebojša Gajtanović. – Ilustr. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 11/12 (januar 2005), str. 14-15. 190
Page
COBISS.SR-ID 514271328
666. JELENKOVIĆ, Saša, 1964- Desna margina / Saša Jelenković. – Biografski podaci: str. 285. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 283-294. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 28/29 (2013), str. 226-229.
COBISS.SR-ID 514076000
667. KNEŽEVIĆ, Marija Ropstva / Marija Knežević. – Ilustr. – Tema broja: Pisanje i tamnice. – Prištampan br. 5. – Oba br. štampana u međusobno obrnutom smeru. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 3, br. 6 (juli 2003), str. 10.
COBISS.SR-ID 514176352
668. MANDIĆ, Zoran M. Šinobus : kritika kvalifikatora / Zoran M. Mandić. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 13 (septembar 2005), str. 19.
COBISS.SR-ID 514195296
669. MARINKOVIĆ, Tomislav, 1949- Dodirne tačke u snu / Tomislav Marinković. – Biografski podaci: str. 278. – O autorima: Krenuli su po Sentu: 277-279. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2013), str. 165-166.
COBISS.SR-ID 514325856
670. MARINŠEK-Nikolić, Mirjana, 1947- Čekanje je skaredno / Mirjana Marinšek Nikolić. – Biografski podaci: str. 289. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 283-294. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 28/29 (2013), str. 267-271.
COBISS.SR-ID 198560524
671. MATVEJEVIĆ, Predrag, 1932- Jadran primorje na istočnoj strani : [odlomak iz eseja] / Predrag Matvejević. – Biografski podaci: str. 286. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 283-294. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 28/29 (2013), str. 217-220.
COBISS.SR-ID 514074976
672. MILOŠEVIĆ, Nenad, 1962- Mikroeseji / Nenad Milošević. – Biografski podaci: str. 295. – O autorima: Krenuli su po Sent: str. 292-300. – Sadrži i: Direktive u sistemu više partija ; Porok bioskopa ; Svet, telo, duh i život ; Veče Mandeljštama i Simića ; Pesnikov anđeo ; Prećutkivanje jednog prijateljstva ; Gubitak centra ; Šeme ; Svi smo mi Milošević.Proleće, 1999. ;
Statistika ; Prostor slobode između fikcije i stvarnosti ; Televizijska i vojna pobeda ; 191 Nedokaziva krivica ; Manir i poezija ; Književnost populizma ; Živa prošlost i zombiji
Page
; Ubrzavanje ; Lidija Ginzburg ; Urbana populistička književnost ; Atomski klub ; Književne nagrade nekad i sad: patriotizam i poezija. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 12, br. 26/27 (2012), str. 279-291.
COBISS.SR-ID 514443616
673. Mikroeseji / Nenad Milošević. – Sadrži i: Um, suze i poezija ; Paundi: Žudnja za jednim svetom ; Krađa pesnikove smrti ; Kakve su pesme i ko ih je napisao ; Pranje Crnjanskog ; ”Ja sam pesnik” ; Nagrada-ukaz ; Dobra pesma upravlja svojim smislom ; Klinamen ; Pitanje iz mladosti ; Čuvanjem Istoka pozivanjem na Zapad ; Govor i poezija ; Nesvakidašnje ; Pesnik u svetu ; Iznenadna sloboda ; Ti koji pišeš. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 10, br. 23 (2010), str. 34-49.
COBISS.SR-ID 514382176
674. OSTI, Josip, 1945- Igra neiscrpna : (o poeziji Vaska Pope) / Josip Osti. – Biografski podaci: str. 289. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 283-294. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 28/29 (2013), str. 230-244.
COBISS.SR-ID 514076256
675. Prometejstvo Tahmiščićeve pjesničke pustolovine / Josp Ostin. – Beleška o autoru: str. 271. – Biografski podaci: str. 296. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 292-300. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 12, br. 26/27 (2012), str. 255-271.
COBISS.SR-ID 514313312
676. Sarajlićev antiratni ljubavni roman u stihovima / Josip Ostin. – Beleška o autoru: str. 254. – Biografski podaci: str. 296. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 292-300. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 12, br. 26/27 (2012), str. 239-254.
COBISS.SR-ID 514313056
677. PANTIĆ, Mihajlo Kapetan sobne plovidbe / Mihajlo Pa-ntić. – Tema broja: Pisanje i tamnice. – Pri- štampan br. 5. – Oba br. prištampana u me-đusobno obrnutom smeru. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 3, br. 6 (juli 2003), str. 8-9.
COBISS.SR-ID 514172256
678. PJANIĆ, Petar Fragmenti iz traganja za izlazom / Petar Pjanić. – Ilustr. – Tema broja: Pisanje i tamnice. – Prištampan br. 5. – Oba br. štampana u međusobno obrnutom smeru. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 3, br. 6 (jli 2003), str. 14-15.
COBISS.SR-ID 514177376 192
Page
679. RAMIČEVIĆ, Mersid, 1981- Vortex temporum : parergon o muzici, vrtloženju, (t)emporarnom vîšenju i mnoštvenim nedogledima) / Mersid Ramičević. – Biografski podaci: str. 290. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 283-294. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 28/29 (2013), str. 221-225.
COBISS.SR-ID 514075232
680. REBRONJA, Ismet Čovek je čoveku zec / Ismet Rebronja. – Ilustr. – Tema broja: Pisanje i tamnice. – Prištampan br. 5. – Oba br. štampana u međusobno obrnutom smeru. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 3, br. 6 (juli 2003), str. 12-13.
COBISS.SR-ID 514176864
681. ŠAJIN, Aleksandar Kite i kitnjasti ukrasi za rogate / Aleksandar Šajin. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 283-294. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 28/29 (2013), str. 214-216.
COBISS.SR-ID 51407472
821.163.4-84 SRPSKOHRVATSKA I BOŠNJAČKA KNJŽEVNOST. AFORIZMI
682. BALJAK, Aleksandar Favorit na papiru / Aleksandar Baljak. – Tema broja: Pisanje i tamnice. – Prištampan br. 5. – Oba br. štampana u međusobno obrnutom smeru. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 3, br. 6 (juli 2003), str. 20.
COBISS.SR-ID 514178912
683. Imzirofa / Aleksandar Baljak. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 9/10, God. 4 (maj 2004), str. [60].
COBISS.SR-ID 514118496
684. Imzirofa / Aleksandar Baljak. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 1, br. 1 (decembar 2001), str. [28].
COBISS.SR-ID 514094688
685. Imzirofa / Aleksandar Baljak. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 2 (april 2002), str. [40].
COBISS.SR-ID 514110560
686. Imzirofa / Aleksandar Baljak. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 3/4, novembar 2002, str. [52]. 193
Page
COBISS.SR-ID 512990816
687. ČOTRIĆ, Aleksandar Imzirofa / Aleksandar Čotrić. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 14/15 (april 2006), str. [60].
COBISS.SR-ID 514408032
688. MITRIĆ, Radomir, 1981- Poiesis, sub speciae aeternitatis / Radomir D. Mitrić. – Biografski podaci: str. 288. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 283-294. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 28/29 (2013), str. 263-266.
COBISS.SR-ID 514076768
689. VASILEVSKI, Risto, 1943- Filozofeme / Risto Vasilevski. – Biografski podaci: str. 297. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 292-300. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 12, br. 26/27 (2012), str. 275-278.
COBISS.SR-ID 514314336
690. ŽIVANOVIĆ, Nikola, 1979- Zapisi / Nikola Živanović. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 10, br. 24 (2011), str. 46-47.
COBISS.SR-ID 188723724
821.163.4-94 SRPSKOHRVATSKA I BOŠNJAČKA KNJIŽEVNOST. HRONIKE. USPOMENE. BIOGRAFIJA. AUTOBIOGRAFIJA
691. BAJAC, Vladislav, 954- Beleška o ocu / Vladislav Bajac. – Tema broja: Otac. – Biografski podaci: str. 182. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 180-182. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), 153-154.
COBISS.SR-ID 514440288
692. BOGIĆEVIĆ, Miodrag Mistika jednog hroničara : Mihajlo Mihajlov ”Ljeto Moskovsko 1964” / Miodrag Bogićević. – Fotogr. – Preuzeto iz: Komunist 11. 2. 1965. br. 408; str. 6. Rubrika – Suočavanja. – Tema boja: M.[Mihajlo] M.[Mihajlov]. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 20/21 (2009), str. 7-8.
COBISS.SR-ID 512756064
693. ĆOSIĆ, Nebojša, 1958- Otac i knjige : lično i dokumentarno / Nebojša Ćosić. – Tema broja: Otac. – Biografski 194
Page
podaci: str. 182. – O autorima: Kre-nuli su po Sent: str. 180-182. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), str. 163.
COBISS.SR-ID 514440800
694. HALILOVIĆ, Enes Mihajlo Nikolajevič Mihajlov : [uvodnik] / Enes Halilović. – Slika M. Mihajlova. – Tema broja: M.[Mihajlo] M.[Mihajlov]. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 20/21 (januar 2009), str. [3].
COBISS.SR-ID 512754272
695. KRCIĆ, Šefket, 1953- Dokumentarni zapis o ocu / Šefket Krcić. – Tema broja: Otac. – Biografski podaci: str. 182. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 180-182. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), str. 151-152.
COBISS.SR-ID 514440032
696. MARTINOVIĆ, Miraš, 1952- Moj otac / Miraš Martinović. – Tema broja: Otac. – Biografski podaci: str. 182. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 180-182. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), str. 150.
COBISS.SR-ID 514439776
697. MICIĆ, Miloš, 1961- Otac Ostoja / Miloš Micić. – Tema bro-ja: Otac. – Biografski podaci: str. 182. – O autorima: Krenuli su po Sentu: 180-182. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), str. 167.
COBISS.SR-ID 514441312
698. MIHAJLO Mihajlov. – Tema broja: M.[Mihajlo] M.[Mihajlov]. – Bibliografija: str. 5. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 20/21 (januar 2009), str. 4-5.
COBISS.SR-ID 514406240
699. MIHAJLOV, Mihajlo O Đilasovom pismu Titu : povodom feljtona “S onu stranu Tita i Milođevića'” / Mihajlo Mihajlov. – Tema broja: M.[Mihajlo] M.[Mihajlov]. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 20/21 ( januar 2009), str. 47-[48].
COBISS.SR-ID 512757344
700. O mojim roditeljima / Mihajlo Mihajlov. – Tema broja: M.[Mihajlo] M.[Mihajlov].
U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 20/21 (januar 2009), str. 6. 195
Page
COBISS.SR-ID 512754528
701. Od Prve Proleterske do prvoborca ljudskih prava / Mihajlo Mihajlov. – Tema broja: M.[Mihajlo] M.[Mihajlov]. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 20/21 (januar 2009), str. 11-12.
COBISS.SR-ID 512159584
702. Zapis o Zabeli / Mihajlo Mihajlov. – Slika autora. – Tema broja: M.[Mihajlo] M.[Mihajlov]. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 20/21 (januar 2009), str. 33.
COBISS.SR-ID 512160096
703. MILANKOV, Ivana, 1952- Ja, otac, klavir, visoki Stevan, mrtvi Branko i oči koje se približavaju : Uspomene na oca Momčila Milankova, Stevana Raičkovića i Branka Miljkovića / Ivana Milankov. – Fotogr. – Tema broja: Otac. – Biografski podaci: str. 182. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 180-182. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), str. 147-149.
COBISS.SR-ID 514439520
704. NENAD Milošević. – Fotogr. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 10, br. 23 (2010), str. 5.
COBISS.SR-ID 514377312
705. NIKOLA Živanović. – Fotogr. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 10, br. 24 (2011), str. 5.
COBISS.SR-ID 514443872 706 PRODANOVIĆ, Mileta, 1959- Moj otac / Mileta Prodanović. – Tema broja: Otac. – Biografski podaci: str. 182. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 180-182. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), str. 164-166. COBISS.SR-ID 514441056
707. REBRONJA, Ismet, 1942-2006 Autobiografija / Ismet Rebronja. – Fotogr. – Tema broja: in memoriam Ismet Rebronja 1942-2006. – Bibliografija: str. 4. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 18/19 (juli 2008), str. [3]-4.
COBISS.SR-ID 512160864 196
Page
708. ZAGREBAČKI dosije: 23998, I, Mihajlov Mihajlo kratak sadržaj materijala. – Tema broja: M.[Mihajlo] M.[Mihajlov]. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 20/21 (januar 2009), str. 34-45.
COBISS.SR-ID 512756832
821.163.4-9 SRPSKOHRVATSKA I BOŠNJAČKA KNJIŽEVNOST. RAZLIČITI DRUGI ŽANROVI
709. AĆIN, Jovica Pisanje i tamnice : [uvodni zapisnik] / J.[Jovica] A.[Aćin]. – Tema broja: Pisanje i tamnice. – Prištampan br. 5. – Oba br. štampana u međusobno obrnutom smeru. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 3, br. 6 (juli 2003), str. [3].
COBISS.SR-ID 514444640
710. HALILOVIĆ, Enes Knjižara.com / Enes Halilović. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 3/4 (novembar 2002), str. 50.
COBISS.SR-ID 512757600
711. LAKOVIĆ, Aleksandar B., 1955- Moj praotac / Aleksandar B. Laković. – Tema broja: Otac. – Biografski podaci: str. 82. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 180-182. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), str. 155-162.
COBISS.SR-ID 514440544
712. MARJANOVIĆ, Miroljub Seecult / Miroljub Todorović. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 14/15 (april 2006), str. 19.
COBISS.SR-ID 514280800
713. MILOŠ, Crnjanski, 1893-1977 Iz komentara za Liriku Itake / Miloš Crnjanski. – Tema broja: Otac. – Biografski podaci: str. 182. – O autorima: Krenuli su o Sentu: str. 181-182. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), str. 177.
COBISS.SR-ID 514442592
714. NENEZIĆ, Marija, 1971- Lektira moga oca / Marija Nenezić. – Tema broja: Otac. – Biografski podaci: str. 182.
– O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 180-182. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), str. 168-169.
COBISS.SR-ID 514441568 197
Page
715. TODORESKOV, Dragana V., 1975- Sve bilo je muzika / Dragana V. Todo-reskov. – Tema broja: Otac. – Biografski podaci: str. 182. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 180-182. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), 172-173.
COBISS.SR-ID 514442080
716. TODOROVIĆ, Dana, 1977- Moj otac, moj čitalac / Dana Todoro-vić. – Fotogr. – Tema broja: Otac. – Biografski podaci: str. 182. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 180-182. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br 37/38 (2015), str. 174-176.
COBISS.SR-ID 514442336
717. VIDAKOVIĆ, Dušan Na struju i bez nje / Dušan Vidaković. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 14/15 (april 2006), str. 29.
COBISS.SR-ID 514282080
821.163.4-992 SRPSKOHRVATSKA I BOŠNJAČKA KNJIŽEVNOST. PUTOPISI
718. LAKAS, Gordin, 1952- Zapisi iz Lisabona / Gordin Lakas. – Ilustr. – Pravo ime autora: Dragan Lakićević. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 4, br. 9/10 (maj 2004), str. 22-23.
COBISS.SR-ID 513140064
719. SAVIČEVIĆ Ivančević, Olja 1974- Istamnbulska razglednica / Olja Savičević Ivančević. – Bibliografski podaci: str. 297. – O autorima: Krenuli su po Sent: str. 297-300. – Sadrži i: Žena pod šeširom ; Dvoje ; Listanbon ; Mala ulica za seks ; Pismo mužu ; Prinčevi ; Standardan život ; Zatvorim oči, čujem grad. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 12, br-. 26/27 (2012), str. 157-162.
COBISS.SR-ID 514307168
821.163.6 SLOVENAČKA KNJIŽEVNOST
720. ČAR, Aleš, 1971- U kvaru / Aleš Čar : [sa slovenačkog Ana Ristović]. – Beleška o autoru: str. 24. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 11/12 (januar 2005), str. 22-24.
COBISS.SR-ID 514272096
721. ČUČNIK, Primož, 1971-
198 Razglednica / Primož Čučnik ; prevela Ana Ristović. – Ilustr. – Beleška o autoru. –
Page
Sadrži i: Kada sam dobio razglednicu iz San Galgana ; Činija. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 1, br. 1 (decembar 2001), str. 19.
COBISS.SR-ID 514109536
722. DEBELJAK, Aleš Moj otac / Aleš Debeljak ; [sa slovenačkog Ana Ristović]. – Fotogr. – Tema broja: Otac. – Biografski podaci: str. 180. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 180-182. – Sadrži i: Stara tvornica ; Novine. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), str. 42-43.
COBISS.SR-ID 514427232
723. KOSOVEL, Srečko Ja protestujem / Srečko Kosovel ; sa slovenačkog Josip Osti. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 34/36 (2015), str. 5.
COBISS.SR-ID 514078048
724. MOROVIČ, Andrej Zlobni mrtvaci / Andrej Morovič ; sa slovenačkog Ana Ristović. – Ilustr. – Beleška o autoru: str. 29. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 11/12 (januar 2005), str. 27-29.
COBISS.SR-ID 514272608
725. MOZETIČ, Brane, 1958- Banalije / Brane Mozetič ; sa slovenačkog Dragana Bojanić Tijardović. – Ilustr. – Beleška o autoru: str. 31. – Sadrži i: Več je ujutro bilo pakleno vruće ; Ništa mi nisu dali što bi mi pomoglo ; Draga Ana, Ljubljana je kao teška noćna mora. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 11/12 (januar 2005), str. 30-31.
COBISS.SR-ID 514272864
726. NOVAK, Boris A. Kapital / Boris A. Novak ; [sa slovenačkog Josip Osti].
U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 34/36 (2015), str. 34-49. COBISS.SR-ID 514102624
727. OSTI, Josip, 1945- Pesme o ljubavi i smrti / Josip Osti. – Biografski podaci: str. 296. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 292-300. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 12, br. 26/27 (2012), str. 18-28.
COBISS.SR-ID 514291552
728. STUPICA, Lucija, 1978-
199 Umetnikov dom / Lucija Stupica ; sa slovenačkog Dragana Bojanić Tijardović. –
Page
Beleška o autoru. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 4, br. 9/10 (maj 2004), str. 5.
COBISS.SR-ID 513129824
729. ŠTEGER, Aleš, 1973- Knjiga tijela / Aleš Šteger ; [sa slovenačkog Edo Fičor]. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 34/36 (2015), str. 83-95.
COBISS.SR-ID 514104416
730. Putovanje / Aleš Šteger ; sa slovenačkog Dragana Bojanić Tijardović. – Beleška o autoru. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 4, br. 9/10 (maj 2004), str. 26.
COBISS.SR-ID 514037600
731. TAUFER, Veno, 1933- Probljesak / Veno Taufer ; [sa slovenačkog Josip Osti]. – Sadrži i: Pastorala ; Živa ; Kuće su već isplakale sve kuće ; Večernja romanca ; Oda možda. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 34/36 (2015), str. 30-33.
COBISS.SR-ID 514102368
732. VEBER, Glorjana Mbg / Glorjana Veber ; sa slovenačkog Ivana Komel. – Biografski podaci: str. 293. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 283-294. – Sadrži i: U blizini pjesme ; Pjesma ; Babilon ; Odjek ; Dragi državljanin ; MBG ; Draga pjesmo, ; Jedan dan. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 28/29 (2013), str. 68-75.
COBISS.SR-ID 514052960
733. VIRK, Jani, 1962- Na granici / Jani Virk ; [sa slovenačkog Ana Ristović]. – Beleška o autoru: str. 37. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 4, br. 9/10 (maj 2004), str. 32-37.
COBISS.SR-ID 514038880
821.18(497.11) ALBANSKA KNJIŽEVNOST U SRBIJI
734. AHMETI, Lindita Trougao / Lindita Ahmeti ; sa albanskog Ćazim Muja. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 34/36 (2015), str. 98-99.
COBISS.SR-ID 514104928
735. PODRIMJA, Ali, 1942- Smrt jednog sna / Ali Podrimja ; sa albanskog Mirko Gaši. – Tema broja: Otac. – 200
Biografski podaci: str. 180. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 180-182. – Sadrži Page
i: Bolest moje porodice ; Nije videla pušku mog oca ; Smrt jednog sna ; Vremena. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 37/38 (2015), str. 38-39.
COBISS.SR-ID 514426720
736. ŠEHU, Fahredin, 1972- Kraj dana vrelih sećanja / Fahredin Šehu ; sa albanskog autor. – Biografski podaci: str. 277. – O autorima: Krenuli su po Sentu: 277-279. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str. 69.
COBISS.SR-ID 512894560
737. ZHITI, Visar Zatvorska cigareta / Visar Zhiti ; sa albanskog Smail Smaka. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 34/36 (2015), str. 50.
COBISS.SR-ID 514102880
821.21 INDIJSKE KNJIŽEVNOSTI
738. TAGORE, Rabindranat, 1861-1941 Živa ili mrtva? / Rabindranat Tagore ; [sa engleskog Tanja Bakić]. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 239-240. – Napomene i bibliografske reference uz tekst. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 14, br. 32/33 (2014), str. 119-130.
COBISS.SR-ID 512803680
821.22 IRANSKA KNJIŽEVNOST
739. ABDELMALEKIAN, Garus Oko moje kuće / Garus Abdelmalekian ; sa persijskog Ebtehaj Navaey. – Biografski podaci: str. 283. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 283-294. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 28/29 (2013), str. 53.
COBISS.SR-ID 514049632
740. HEJRANI, Reza, 1977- Na sajmu ptica / Reza Hejrani ; sa persijskog Ebtehaj Navaey. – Biografski podaci: str. 284. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 283-294. – Sadrži i: Prignječen stvarima ; Zabranjeno o miru. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 28/29 (2013), str. 51-52.
COBISS.SR-ID 514049376
741. MARTINOVIĆ, Miraš Slijepa sova iz tmina Persije / Miraš Martinović. – Napomene uz tekst.
201 U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 34/36 (2015), str. 193-198.
Page
COBISS.SR-ID 514090848
742. SAFARZADE, Tahere, 1936-2008 Magla u Londonu / Tahere Safarzade ; sa persijskog Ebtehaj Navaey. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 239-240. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 32/33 (2014), str. 33.
COBISS.SR-ID 512785760
743. ŠIRAZI, Šemsuddin Muhamed, 1320-1389 U vremenu teškom / Šemsuddin Muhamed Širazi ; prepevao Enes Halilović. – Beleška o autoru: str. 6. – Napomene i bibliografske reference uz tekst. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 28/29 (2013), str. 5-6.
COBISS.SR-ID 514042208
821.411.16 HEBREJSKA (JIDIŠ) KNJIŽEVNOST
744. PINXAS-Koen, Hava, 1955- Pomešane su u krčagu reči / Hava Pin-has-Cohen ; [sa hebrejskog Ana Šomlo]. – Sadrži i: Brat moj žedni ; To je poezija ; Sva lepota i snaga njegova ; Čuvar svog brata ja sam ; Knjiga je u telu. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 34/36 (2015), str. 73-76.
COBISS.SR-ID 514103648
821.411.21 ARAPSKA KNJIŽEVNOST
745. LEŠTARIĆ, Srpko Opscene iračke narodne priče / Srpko Leštarić. – Napomene i bibliografske reference uz tekst. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 4, br. 9-10 (2004), str. 6-9.
COBISS.SR-ID 513870740
746. Zaboravljeni zapisi nezaboravnih arap-skih priča / Srpko Leštarić. – Nadređeni stv. nasl: Opscene iračke narodne priče. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 4, br. 9/10 (maj 2004), str. 7-9.
COBISS.SR-ID 514446432
747. MUSA, Sabri, 1932-
Žena koja jeste i muž koji nije / Sabri Musa ; sa arapskog preveo Srpko Leštarić. – 202
Page
Beleška o autoru: str. 11. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 4, br. 9-10 (2004), str. 10-11.
COBISS.SR-ID 513870996
748. TAMIR, Zekerija, 1931- Tri priče / Zekerija Tamir ; s arapskog preveo Srpko Leštarić. – Ilustr. – Beleška o autoru. – Sadrži: Čarobnjak ; Njeno četvrto obećanje ; Lepa žena. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 3/4 (novembar 2002), str. 10-11.
COBISS.SR-ID 512661088
749. [Priče] / Zekerija Tamir ; [priredio i s arapskog preveo Srpko Leštarić]. – str. 12: U susret potopu / Srpko Leštarić. – Napomene i bibliografske reference uz tekst. – Sadrži i: Profesionalac ; Sedač i stojač ; Šehrajar i Šehrezada. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 14/15 (april 2006), str. 10-12.
COBISS.SR-ID 514280544
821.51/.71 URALO-ALTAJSKE KNJIŽEVNOSTI. AZIJSKE KNJIŽEVNOSTI
750. CENGIS, Metin, 1953- Povremeno / Metin Džengiz ; s turskog Avdija Salković. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 239-240. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 14, br. 32/33 (2014), str. 34.
COBISS.SR-ID 512786016
751. Spoznajući svijet / Džengiz Metin ; sa tuskog Avdija Salković. – Biografski podaci: str. 277. – O autorima: Krenuli su po Sentu: 277-279. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, r. 30/31 (2014), str. 65.
COBISS.SR-ID 514322272
752. ČELEBIOGLU, Gokčenur, 1971- Jedini način gledanja trinaest kosova odjednom / Gokčenur Čelebioglu ; prepevao Milan Dobričić. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 283-294. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 28/29 (decembar 2013), str. 42-44.
COBISS.SR-ID 514048608
753. ČERNA Sabo, Andraš, 1974- Identifikacija jedne žene / Andraš Čer-na Sabo ; sa mađarskog Sava Babić. – Beleška o autoru.
U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 2 (april 2002), str. 20.
COBISS.SR-ID 513097312
203
Page
754. ĆUEN, He, 1944- Kiselo seme / He Quan ; sa kineskog Radosav Pušić. – Biografski podaci: str. 290. – O autorima: Krenuli po Sentu: str. 283-294. – Napomene i bibliografske reference uz tekst. – Sadrži i: Cipele ; Papirni novac ; Koren drveta i školjka Petrovo uho ; Govor mandarina. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 28/29 (decembar 2013), str. 36-38.
COBISS.SR-ID 514047840
755. DAGLARDŽA, Fazil Husni, 1914-2008 Pogled / Fazil Husni Daglardža ; sa turskog Jusuf Sureja. – Biografski podaci: str. 277. – O autorima: Krenuli su po Sentu: 277-279. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str. 60.
COBISS.SR-ID 512851296
756. EDŽEVIT, Bulent, 1925-2006 Jesi li ti ja / Bulent Edževit ; sa turskog Dušanka Bojanić i Radomir Andrić. – Biografski podaci: str. 277. – O autorima: Krenuli su po Sentu: 277-279. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str. 61.
COBISS.SR-ID 512851552
757. EDŽEVIT, Bulent, 1925-2006 Prometej u gradu / Bulent Edževit ; prevod Dušanka Bojanić i Radomir Andrić. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 34/36 (2015), str. 28.
COBISS.SR-ID 514100832
758. GOLUBOVIĆ-Braiek, Ksenija Savremena turska poezija / Ksenija Golubović-Braiek. – Beleška o autoru: str. 15. – Napomene i bibliografske reference uz tekst. – Sadrži i: Gde si / Ahmet Kutsi Tedžer; Stepenice / Ahmet Hašim; Za vas / Orhan Veli Kanik. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 2 (april 2002), str. 14-16.
COBISS.SR-ID 513419924
759. GUO, Mo žuo, 1892-1978 Nirvana feniksa / Guo Mo-žuo ; [sa kineskog Vladimir Živanović]. – Beleška o autoru: str. 21. – Sadrži i: Uvodna pesma ; Pesma mužjaka ; Pesma ženke ; Zajednička pesma feniksa ; Pesma ptica ; Vaskrsna pesma feniksa ; Zajednička pesma feniksa. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 15, br. 34/36 (2015), str. 12-21.
COBISS.SR-ID 514100320
760. HIKMET, Nazim, 1902-1963 Uludağ / Nazim Hikmet ; [prevod sa ruskog Radoslav Pajković i Lav Zaharov; prevod sa turskog Avdija Salković]. – Beleška o autoru: str. 19. – Biografski podaci: str. 277.
– O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 277-279. 204 U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str. 14-19.
Page
COBISS.SR-ID 512848736
761. JAMASAKI, Kajoko, 1956- Plamen u školjki / Kajoko Jamasaki. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 239-240. – Napomene i bibliografske reference uz tekst. – Sadrži i: Čitanje bajki ; Letnji raspust ; Avgust, radost ; Prizor sa decom ; Šapat. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 14, br. 32/33 (2014), str. 75-80.
COBISS.SR-ID 512794464
762. KEMENJ, Ištvan Pčelar / Keměny István ; s mađarskog Ivana Ristov. – Slika autora. – Sadrži i: Učio sam se ispovedati ; Pčelar. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 22 (januar 2010), str. 21.
COBISS.SR-ID 514188896
763. KHUISEIN, Li, 1937- Papagaj / Li Khuisein ; sa kineskog Radosav Pušić. – Biografski podaci: str. 285. – O autorima: Kenuli su po Sentu: str. 283-294. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 28/29 (decembar 2013), str. 39.
COBISS.SR-ID 514048096
764. LANCKOR, Gabor, 1981- Pepeo do kolena / Lanczkor Gábor ; s mađarskog Sandra Mihajlović. – Slika autora. – Sadrži i: Ostve ; Rascepani, dugi jezici plamena ; Herman Nič: Na prolivenom platnu ; Rejčel Vajtred: Kuća. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 22 (januar 2010), str. 38-39.
COBISS.SR-ID 514191968
765. ORBAN, Oto, 1936-2002 Balada o velikim modernistima / Oto Orban ; sa mađarskog Sava Babić. – Sadrži i: Posveta. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 2, br. 2 (april 2002), str. 12.
COBISS.SR-ID 513088096
766. ORČIK, Roland, 1975- Porno Euridika / Roland Orčik ; s mađarskog Ivana Ristov. – Slika autora. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 22 (januar 2010), str. 34-35.
COBISS.SR-ID 514191456
767. ORČIK, Roland, 1975- Vreli vir / Roland Orčik ; prevod [Roland Orčik]. – O autorima: Krenuli su po Sentu:
str. 283-294. – Sadrži i: Pesma lavirinta ; Gnezdo zolja ; Pesma insekta ; List kupusa ; 205
Page
Komad ogledala. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 28/29 (2013), str. 76-81.
COBISS.SR-ID 514053216
768. SIJ, Ferenc Dani / Ferenc Sij ; s mađarskog Roland Orčik. – Slika autora. – Sadrži i: Utorak ; Četvrtak ; Petak ; Nedelja. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – br. 22 (januar 2010), str. 9.
COBISS.SR-ID 514186592
769. STAMENKOVIĆ, Mila, 1981- Književni život u Koreji / Mila Stamenković. – Biografski podaci: str. 291. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 283-294. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 28/29 (2013), str. 190-192.
COBISS.SR-ID 514073184
770. UŽIČANIN, Alaudin Sabit, 1650-1712 Kao sablja demiskija zima ciča… / Aladin Sabit Užičanin ; sa turskog Safet-beg Bašagić. – Biografski podaci: str. 277. – O autorima: Krenuli su po Sentu: str. 277- 279. U: Sent. – ISSN 1452-970X. – God. 13, br. 30/31 (2014), str. 13.
COBISS.SR-ID 512847968
REGISTAR NASLOVA
*** [Mnogo je tužno…] 151
***[Da da crna je moja…] 93 ***[Decembar, poslijepodne…] 118
***[Hvala vam, gospođo Kristina…] 332
***[Kako sam došla na ovaj svet?…] 69 ***[Ko je on…] 89
206
Page
***[Ne vidiš li…] 78 ***[Nikome nije čudno…] 537
***[Odjednom osjećam…] 538
***[Pogled s uzvišice…] 97 ***[Ponekad mislim…] 102 ***[Ponizi nas i…] 65 ***[Putte je divan…] 94
***[Sam si u bijeloj sobi…] 117 ***[Sklapam oči i…] 120 ***[Spustim glavu na jastuk…] 353
***[Težak je korak…] 95 ***[Ti, koji tražiš To u i…] 302 ***[Tišina…] 80 ***[To nikad neće biti To…] 381
***[U moru sam…] 87 ***[Udari, šini, …] 104 ***[Urezujem ljubav u stenu…] 66 ***[Uzimam rukom kamen…] 83
***[Započeti pesmu…] 531 ***[Znam da sve žrtvuješ…] 160
A čija sam ja? Ljubavna ili državna? 297 Ako čaša postoji samo da bi utolila žeđ, 138 Ako i usta zatvoriš 339 Akustika i uopšte, tišina 412 Alchajmerova ljubavnica i ja 427 Algebra 549 Aloe vera 161
Alternativni vodič kroz Vavilon 234 207 Ambis 566
Page
Anonimni mag Pero Slijepčević (1888-1964) 663 Antique 223 Antologija Spun Rivera 49 Apoteka i adresa 490 Apoteoza II 328 Apute 450 Arhivski snimci 284 Astapovo Nikole Živanovića 209 Astapovo 552 Astronaut 39 Atd 451 Autobiografija 707 Avionski sonet br. 3,4,5,6,7,8… 550 Azurni kovčeg 504
Bal kod Česterfildovih 615 Bal Roma 535 Balada o velikim modernistima 765 Balada o zaklanim ovcama 513 Banalije 725 Baš briga moju ulicu 659 Bela smrt 441 Beleška o ocu 691 Bezazlenost 542 Bijeli teatar 627 Biti ništa 82 Blue Moon 598 Bodilo 660 Bodycount 277 Bosanskim drumovima drumeći 189 Buduća sumnja u ovo vrijeme 197 Budućnost 103 Bulumenta pozdravlja vođu 500 Bunar u meni 419 Buvljak 496 B. B. B. 184
Café Apollinaire 509 Canto azzurro 456 Cigarete iz kukuruzne svile 602 Crn grab 447 Crna sveska univerzuma 232 Crni konj u mraku 68 Crtice, po sećanju 587
208
Page
¡Cuídate, España…í 142
Čakarevićeva pesnička istraživanja u jeziku, životu i sopstvu, kao i u njihovim dosada nepoznatim licima u ogledalu 207 Čekajući zvuk iz sura 198 Čekanje je skaredno 670 Čemu si posvetio svoj život, hej oče! 512 Češka književna panorama 156 Čitanje oca 385 Čovek je čoveku zec 680 Čovek trči gradom 303 Čovek u fazi čekanja 144 Čovjek koji je bježao od boli 50 Čovjek večera u papučama svog oca 453 Čuvaj se, Španijo…! 143
Ćaletov ćale 608 Ćamil Sijarić: Na putu putnika 224 Ćilim i metla 526
Dakota (žena koja sadi zemlju) 327 Dalijev časovnik 489 Dan za pisanje iz tamnice 173 Dani 768 Dar nevinosti 219 Dečak 364 Defragmentacija stvarnosti 239 Dekrešendo 565 Desna margina 666 Desperado 640 Devetka 597 Digestia mortis 568 Dijalog o kamenu 569 Dimitrije uči da ćuti 584 Disanje poezije 2 Do čoveka čovek 430 Dodirne tačke u snu 669 Dodirne tačke 591 Dodir 536 Dokumentarni zapis o ocu 695 Domovinec sin 258 Dovoljno za pevanje 372
Dovršenost oblika 205 209 Dozvolite, da vam kažem 665
Page
Dragi Dragutine 575 Dve priče 567 Dve pričice 153 Dve tetke 540
Džabervok 47
Easy Rider 654 Ekser 562 Eksteriorizam pesnika Nikaragve 127 Epigrami 130 ”Ernestine Hof” 463 Erogena zona poezije 212 Ezopov vrt 318
Fascinacija 211 Favorit na papiru 682 Filozofeme 689 Fokner na mreži 37 Foto finiš 170 Fotografija br. 1 491 Fotomask 561 Fragmenti iz traganja za izlazom 678
[Galerija] 23, 24 Gipsani lavovi 431 Glas u svemiru 70 Glasnik vatre 326 Gledajući drveće 475 Gledajući s prozora 388 Godišnja doba prolaze kroz sobu 206 Godišnji izveštaj 370 Gomila 585 Gore navedeni razlozi 574 Gradovi, snjegovi i san 497 Grad 305 Grčka gramatika 140 Gugutka 530 Gusti glasovi 454
210
Page
Haikui 510 Hajde, kreni 354 1973 589 Hiljadu i prva noć 661 Hose Dolores Estrada 133 H&Q: jul 365 Hram 251 Hronika 270 Hrvatska estrada 484 Hteo-ne-hteo 392
I figure imaju dušu ili magični potezi perom 203 I pakao je bolji nego ništa 11 I takve pesme piše 241 I ti Crnogorci 319 Identifikacija jedne žene 753 Igra neiscrpna 674 Igra procenta 523 Igre bez hleba:medijska upotreba čoveka 187 Ikar 166 Imzirofa 683, 684, 685, 686, 687 Irska 1972 35 Isa al-Masih(Isus Krist) u djelima muslimanske pobožnosi i sufijske nade 22 Ishodišta povijesnih frustracija 20 Iskosa vidim poeziju 358 Ispostavilo se 90 Ispovest revolucionara Borisa Davidoviča Novskog 563 Ispružena ruka 473 Istamnbulska razglednica 719 Istina 101 Istine 254 Istini za volju 495 Isto od istog 311 Istraživanja u pesničkom obraćanju kao mera opstanka jezika i nas u njemu 208 Iz komentara za Liriku Itake 713 Iz persijskih motiva 145 Iz rukopisa 492 Iz stereorame 478 Iz sudbinskih anala 359 Iza zatvorenih vrata 367 Izbor iz poezije 334 Izgubljeni dugmići 555 Izlaz 167 Između oblika i odlika 261
Između spontaniteta i didaktičnosti 240 Izvan komunikacije 605
I? 636 211
Page
Ja, otac, klavir, visoki Stevan, mrtvi Branko i oči koje se približavaju 703 Ja protestujem 723 Ja sada padam 252 Ja sam dodirna tačka 18 Jadran primorje na istočnoj strani 671 Jastvo i paralela 199 Jedan dan za drugim 48 Jedan pamflet protiv Oktobarske revolucije 148 Jedan stari udžbenik 244 Jedini način gledanja trinaest kosova odjednom 752 Jedna teška godina u statistici 105 Jedna zatvorska 285 Jesenas o Ćamilu 225 Jesenji uvid 360 Jesi li ti ja 756 Jezik za zubima 380 Jutro njih dvoje 648 Jutro 349
Kabur 301 Kace 308 Kada postaneš mator 108 Kada se lupiš sa sjekirom po nozi dok cijepaš drva 255 Kada zaspi zlo 520 Kadriranje 532 Kakav lav? Strašan lav? 1 Kako bi? 62 Kako je dželat zamalo pronašao giljotinu 645 Kao i uvek 639 Kao naznaka 460 Kao sablja demiskija zima ciča… 770 Kao talas 472 Kapetan sobne plovidbe 677 Kapital 726 Kapi 470, 479 Kapsulirana ja 420 Kaža 260 Kiselo seme 754 Kiša 588 Kite i kitnjasti ukrasi za rogate 681 Klarinet 74 Klepsidra 485 Ključ 371 Knjiga tijela 729
Knjižara.com 710 212 Književni život u Koreji 769
Page
Književno veče 577 Književnost, reč, religija 196 Ko može da pjeva 71 Kome smo potrebni 609 Konac pamučne majice pod pazuhom 619 Kost u grlu 373 Kraj basni 63 Kraj dana vrelih sećanja 736 Kratko razmišljanje o vremenu 389 Kriza rekonvalescenta 378 Kroz mutna vremena i bliske prostore 220 Kroz vrt 375 Krv 124 Kuća na prodaju 397 Kurve i umjetnici 525
L’ homme statue 114 Lament ratnika 52 Lav u kuhinji 508 Lavirint kruga 262 Lekcija 407 Lektira moga oca 714 Lepota zvuka 10 Leptiru gore krila 391 Leto 139 Lice moga oca 432 Lice prijatelja 355 Lift 581 Limeni petlovi 249 Linija 551 Lola 596 Lom, to sam ja 12 Lucidne prozoide 213 Lucija 433 Lutke 60
Ljubav potopljena u pismo 376 Ljubavne pjesme jednog egzilanta 236
Madlenčići svih ovih godina 607 Magla u Londonu 742 Majke u skupštini 559
Majko, bit će dobro samo još da postanemo anđeli 351 213 Mak pomodrio za nijansu 442
Page
Mali honorari prevodilaca doprinose lošem kvalitetu prevoda 29 Manija 91 Mapa grotesknih stanica 200 Mapa Makedonije 171 Mapa 330 Mbg 732 Melanholična poetska mapa Balkana i Evrope 237 Mestimično oblačno 413 Metafizika krpe 129 Mi i oni 341 Mi smo Eldorado 6 Mihajlo Mihajlov 698 Mihajlo Nikolajevič Mihajlov 694 Mikro priče 586 Mikroeseji 672, 673 Milion negativa 421 Mimikrija 522 Minotaur 157 Misao o očevu ocu, ocu i njihovoj kući 424 Mislilac u službi 570 Mističari stvarnosti, ogledalo u tunelu, tunel u lavirintu: mala priča o gorostasima: Borhesu, Sabatu i Kortasaru 141 Mističnost Edgara Alana Poa u delima “Gavran” i “Pad kuće Ašerovih” 57 Mistika jednog hroničara 692 Mit za propis 286 Mi 278 Mlada makedonska poezija 162 Moć vriska 455 Mohendžo daro 439 Moj Bardino 263 Moj mali brat 75 Moj otac, moj čitalac 716 Moj otac 696, 706, 722 Moj praotac 711 Moja majka Eržebet i otac moj Muhamed 656 Moja zemlja je tako mala 131 Mojemu ocu 314 Mozak duži od kičme 614 Mrlja na plafonu 622 Mrtvi dom F.M.Dostojevskog i jedan dan u životu Ivana Denisoviča A. Solženjicina 149 Muška priča 612
Na granici 733
Na kolenima 410 Na kratko ošišani 405
Na neki način, XVI 283 214 Na očevini 418
Page
Na prvoj liniji fronta 646 Na sajmu ptica 740 Na struju i bez nje 717 Na žici 573 Nacrt i početak 77 Nad likom oca 593 Naopako 348 Napokon se nešto desilo 493 Nasljedna rutina 501 Naš otac 352 Naša tijela su krasne paklene mašine 503 Ne, takav ovuda nije prošao 603 Negacija iščašene svakidašnjice 193 Neispričana priča 434 Nekad 73 Neke nove pesme 553 Nema stvaranja bez žrtvovanja 14 Nenad Milošević 704 Neobjašnjivo je dejstvo poezije 9 Neočešljane misli 154 Nepromišljene reči 429 Nervi 312 Nešto paučinasto 425 Neuki prevodioci ne haju za sudbinu knjige 30 Nevidelica 533 Nevidljivi ljudi 56 Nezatajeno 422 Neznano pile 342 Ničije dete 558 Nikad neću vidjeti Buenos Aires 629 Nikola Živanović – Asapovo 235 Nikola Živanović 705 Ninive 440 Nirvana feniksa 759 Nisu sve kocke iste 449 Ništarija 651 No 1/4 583 Noje: zidanje hrama 390 Nosorog 386 Nove hronike 271 Nove pesme 435 Novelete 611 Novi glas na stare teme 227 Nurnberg, puzzle 264
Njihov život 657
215
Page
O Barbari i običnosti 44 O Berlinskom ledu 185 O čistom postojanju 58 O Đilasovom pismu Titu 699 O filmovima i o ratu 502 O istom 373 O mojim roditeljima 700 O ovom izboru 110 O poeziji danas 106 O svemu pomalo 482 O ženskoj nesposobnosti da proceni štetu 465 Obilje sebe 217 Oceubistvo u sedam slika 230 Ocu 331 Očev jere-mi-čak 267 Očeva odškrinuta vrata 201 Očevidnost 499 Očevi 96 Oči 621 Od Homera do Vuka 32 Od Prve Proleterske do prvoborca ljudskih prava 701 Odbijač 90 Odisejeva Itaka najzad pronađena? 28 Odloženo reagiranje 333 Odoleti iskušenju 626 Odricanje od poezije 245 Odstrel 345 Ogledalo 543 Ognjište 119 Okean 369 Oko moje kuće 739 Okružena snevačica 123 Olga 653 Ontološka slika i individualnost pripovedačkog univerzuma Ćamila Sijarića 176 Opasno je ne raditi 539 Opozivne aktivnosti 158 Opsada grada 346 Opscene iračke narodne priče 745 Orfej u glavnom gradu 459 Orfejsko zaveštanje 181 Orfej 247, 633 Ostaje nam toledo 572 Ostrvo vatre, leda i knjige 111 Osvetljivač Panonije 214 Otac i knjige 693 Otac i pčele 480
Otac i pesnik po Haroldu Blumu 34 Otac Ostoja 697
Otac pesnik 15 216 Otac 279, 474
Page
Otapanje velikog glečera 576 Otekli zglobovi 295 Otimanje vazduha iliti erosom protiv alimentacije 182 Otrovna pjesma 448 Ovde 406
Paleolitski dokaz 320 Palidrvca 544 Panj sa nezaokruženim godom 401 Papagaj 763 Paradoksi 42 Paralelistička ljubav 528 Paraziti su međi nama – higijenski čisto 26 Patrisija, flamenko plesačica 471 Pčelar 762 Pele i arze 613 Pepeo do kolena 764 Perike 250 Period čekanja 287 Pesma očaja 132 Pesma, ono sveto 222 Pesma za mog oca i pastrmku 343 Pesma za mog oca 152 Pesme iz nehata 307 Pesme o ljubavi i smrti 727 [Pesme] 61, 76, 85, 86, 92, 98, 100, 109, 115, 265, 266, 274, 298, 313, 374, 379, 400, 402, 404, 436, 476, 486, 529 Pet priča 582 Pet sablji i rana kruška 634 Peterburg 147 Petokrake 384 Pipeta 300 Piroman 571 Pisanje i tamnice 709 Pisati 288 Pisci u zatvoru 33 Pitam se 443 Pjesma koja započinje stihom Franka Lime 36 Pjesma sa ”zrnom soli pod jezikom” 238 Plakati od lipote 652 Plamen u školjki 761 Plastične legende 299 Plava kuhinja 116 Plava ptica leti kroz razum 59
Plexus 604 Plivanje u prašini 163
Plusiliminus 46 217 Pod sjenom zamišljenog upitnika 25
Page
Podrum 632 Podvlačenje crte 317 Poetika usputnosti 228 Poetproces 233 Poezija alogičke usmerenosti na čoveka 165 Poezija i smeh 246 Pogled 755 Pohlepni pogledi 64 Pohvala rutini: betontanz 366 Pohvala strašnom skazu 194 Poiesis, sub speciae aeternitatis 688 Pokušaj razumijevanja tekućih književnih tendencija 190 Pokušaj živopisa Bajlonijeve pijace enkaustikom 505 Pomešane su u krčagu reči 744 Poniranje grada 177 Porno Euridika 766 Porodični portret 168 Poruka 623 Poslanica o egu 309 Posle kiše 337 Posle oca 428 Posle postmodernizma 534 Poslednja fotografija sa ocem 272 Poslednja sekstina 398 Postoji 88 Posuda za sapun 579 Posvete 293 Potreba za krikom ili Adamove poetske zadužbine 243 Povelja grada 13 Povlačenje crte 316 Povratak među zvijezde 595 Povremeno 750 Praznih ruku 280 Prekid * Rascep * Odlazak 600 Prepisivač tore 664 Prepiska 630 Prepoznavanje 415 Pretproljećno veče 81 Preveliki jezik 356 Prevođenje 31 Priča o đavolovom učeniku 178 [Priče] 749 Prigovor danu 467 Primorci 55 Priručnik za snove i kvantnu mehaniku 507 Problem (ne)iskrenosti 517
Probljesak 731 Prolećni Mag 650
Prolegomena za poziv novinarski 578 218 Prometej u gradu 757
Page
Prometejeva jetra 159 Prometejstvo Tahmiščićeve pjesničke pustolovine 675 Protiv zaborava 662 Provetravanje knjiga 7 Prstozor 414 Prva slika 296 Pšenični oblak 514 Pulska epizoda Jamesa Joycea ili kako je Joyce zalutao u Puljsko kino 45 Put ocu, nakon njegove smrti 477 Putopis i dodirne tačke 210 Putovanje ka sebi 179 Putovanje na kraj života 180 Putovanje 730
Ralo moga oca 481 Rani sat 155 Rascjep 310 Raskrsnica 556 Razglednica 721 Razgovor s nadom 291 Razlike 269 Reč je mogla sve 107 Reči 84, 204 Rekoše 294 Restlovi, visuljci, otpaci 411 Revolucija 347 Riblje oko 592 Riječ iz riječi 186 Rijeka dijeli obale 275 Rimski epigrami 315 Rimsko zvono 38 Roman kao izazov 191 Roman od pesama 218 Romaneskni opus Ćamila Sijarića 202 Romantični psi 126 Ropstva 667 Rukopis život 357
S glavom u torbi 521 S rukama pod glavom 518 Sa granice 395 Sa oboda sna 606 Sagovornik 273 Sahrana ili bogovi dunđeri prave sarkofag za zemlju 164
Sakotsarijev katalog 631 219 Samoća i snovi 125
Page
Samoubica 387 Sanjar i svinjar 615 Sanjarenje na đubrištu o večnosti i beskraju 519 Sarajevo u dve slike Arijana, ljubavi moja 617 Sarajlićev antiratni ljubavni roman u stihovima 676 Savremena turska poezija 758 Seča paralelnih 590 Sećanje na mrtvog pesnika 336 Sedam pesama 137 Seecult 712 Senka kamena 457 Senke 452 Sentimentalni, etički verizam 221 Septembarska loza 438 Sevdalinka 27 Shvata ona 618 Sin i san 231 Skadar 361 Skica za biografiju 616 Skok 628 Sladoled 423 Slepi Indijosi 136 Slijepa sova iz tmina Persije 741 Slika sadašnjosti 524 Slika 338 Slom 554 Slučaj Padilja iznutra 128 Smrt jednog sna 735 Snevač od slame 564 Snovi 599 Soba na raskršću vetrova 601 Soko i gugutka 594 Sonet za Skendera 409 Soneti 344 Spomenik onima koje nema ko da spomene 192 Spoznajući svijet 751 Srednje slovo 416 Sricanjem u naslov 461 Statistika 403 Stid je pričati sada 323 Stihovi 268 Still life 67 Stranci 426 Strašan san 458 Strma ravan 5 Strofe 324
Stubovi kulture 54 Stvaranje 79
Sudbina 164 220 Sukob je rešen 75
Page
Sumnjiva izvjesnost 21 Sunčev breg 575 Sustva 541 Svadba na Dorćolu 169 Svaka kuća za Euripida 16 Sve bilo je muzika 715 Sve prolazi kroz sito vremena 17 Svedoku 248 Sveštenici smeća 560 Sveti Nikola 557 Svetinja finskog duha 112 Svitak papirusa 51 Svjetionik 642 Svjetlo mraka 498 Svojevremene misli 150 Šatro priče 655 Šinobus 668 Šljivik 515 Šta je veliki pisac 226 Šta nakon komadanja Orfeja? 188 Šumor 487 Taj glagol 445 Tajna srećnog braka 620 Takt 362 Talentovani čudak 4 Tamni trepet 368 Tarih 363 Tata 53, 649 Telefonski poziv 41 Telegrami 304 Telo, duh 172 Thomas misli o sinu 276 Tmina i srebro 462 Točka jedinstva razumijevanja u ljubavi 195 To 253, 446, 527, 546 Tragač 256 Tragovi 466 Trava 72 Tri godišnja doba 340 Tri mala čuda 624 Tri očeve smrti 658 Tri pesme 40, 382 Tri pohvale 146 Tri pojasa 281
Tri priče 638, 748 Tri soneta 321
Tromb 516 221 Trougao 734
Page
Tu nema nikoga 580 T 464
U čekaonici logopeda 545 U kvaru 720 U liftu 647 U potrazi za autentičnim životom 242 U prostoru 396 U stanu sam u kojem je upaljeno grijanje 393 U vremenu teškom 743 Ulica Gazi Husrev-begova 289 Uludağ 760 Umetnicima je svud teško 3 Umetnikov dom 728 Upad 547 Upotreba 417 Usamljenici 394 Uspavanka 114 Uspavanke za moju generaciju 121 Usputnosti 483 Uža mira 43
Valjalo bi stvari nazvati pravim imenom 335 Vanredno stanje 99 Varljivi pejzaži 292, 322 Velegradska jesen 548 Vetar 643 Vidrama vjerna 437 Vilenjak 494 Vir 408 Vitalnost oporog lirizma 215 Vladimirov put 350 Volšebni ćitab 216 Vortex temporum 679 Vrata Otranta 511 Vratio se otac 468 Vreli vir 767 Vreme trešanja 122 Vrh olovke 506 Vrtovi počeše da se događaju 399
X i Y 444
222
Page
”We Will Have a Blood Bath” 8
Za dvadeset pupoljaka 306 Za klavir i Didžeridu 290 Zabilješka o smrti 257 Zaboravljanje 610 Zaboravljeni zapisi nezaboravnih arapskih priča 746 Zagrebački dosije 708 Zaključan u biblioteci 329 Zapis o Zabeli 702 Zapis u proljetnoj ponoći 383 Zapisi iz Lisabona 718 Zapisi 690 Zatvor nad glavom 134 Zatvorska cigareta 737 Zavjesa 635 Zemlja 325 Zemljo otvori se 644 Zlatni presjek 259 Zlatousti mladić na stanici za starce 174 Zlo pamćenje 135 Zlobni mrtvaci 724 Znak proleća 637 Zore i vihori 183 Zulu warriors 625 Zvučni glagoli 377
Žena koja jeste i muž koji nije 747 Žig koji će nas nadživeti 229 Živa ili mrtva? 738 Živim u košmaru 19 Živio Lord Bajron 113 Živorad 488 Životna šansa 641 Život 469 Žudnja za teurgijom u biću pesme 175
C2H5OH 282
AUTORSKI REGISTAR
223 Abdelmalekian, Garous vidi Abdelmalekian, Garus
Page
Abdelmalekian, Garus 739 Aćin, Jovica 566, 709 Aćin, Zdenka 662 Ahmeti, Lindita 734 Ajradini, Uzeir (1952-) 247 Ajzenkol, Marijana 248 Albahari, David (prevodilac) 40 Albahari, David 173, 567 Aleksić, Dejan (1972-) 249, 250 Aleksić, Jana (1984-) 174, 175, 251 Alempijević, Milen 252, 568 Anderson, Claes 65 Anderson, Urban 66 Andersson, Claes vidi Anderson, Claes Andersson, Urban vidi Anderson, Urban Andrić, Radomir (prevodilac) 756, 757 Anvenjarvi, Johani vidi Anvenjarvi, Johani Anvenjarvi, Johani 67 Arbutina, Petar V. 176, 177, 178, 179, 180 Arent, Agnješka Žuhovska- (1983-) vidi Žuhovska Arent, Agnješka (1983-) Arnadotir, Nina Bjork 68 Avdović, Enisa (1988-) 253 Axelson, Sun 69 Axelsson, Sun vidi Axelson, Sun Aykut, Ksenija vidi Golubović-Braiek, Ksenija
Babić, Sava (prevodilac) 753, 765 Bahović Latifović, Ajša (1990-) 254 Bajac, Vladislav (954-) 691 Bajsić, Tomica (prevodilac) 35, 50, 52 Bajsić, Tomislav (1968-) 255 Bakić, Tanja (prevodilac) 738 Baljak, Aleksandar 682, 683, 684, 685, 686 Barna, Laura (1964-) 256, 663 Barna, Laura 569, 570, 571 Bašagić, Safet-beg (prevodilac) 770 Beam, Alex (osoba koja intervjuiše) 8 Beganović, Seida (prevodilac) 168 Begić, Mehmed 257 Begović, Sead 258 Belić, Aleksandar (prevodilac) 43, 64 Benak, Vesna Stanković (1969-) vidi Stanković Benak, Vesna (1969-) Benak, Vesna Stanković vidi Stanković Benak, Vesna (1969-) Benak, Vesna Stanković vidi Stanković Benak, Vesna
Benak, Vesna Stanković- vidi Stanković Benak, Vesna Beng, Erik Heding vidi Hedin, Beng Erik
Bertolino, Nikola (1931-) 124, 125 224 Beslić, Lana Derkač vidi Derkač Beslić, Lana
Page
Bešić, Alen (prevodilac) 41 Bešić, Alen 259 Biga, Vesna (1948-) 260 Bjork, Nina Arnadottir vidi Arnadotir, Nina Bjork Bjork, Nina Arndottir vidi Arnadotir, Nina Bjork Blagojević, Berislav (1979-) 572 Bo, Legijas vidi Bo, Legijas Bo, Legijas 70 Bodrožić, Marica 59 Bogićević, Miodrag 692 Bognar, Zoran (1965-) 181, 182, 183, 261, 262, 263, 264 Bogojević, Dejan (1971-) 265, 266 Bojanić, Dušanka (prevodilac) 756, 757 Bojanić Tijardović, Dragana (prevodilac) 725, 728, 730 Bolaño, Roberto (1953-2003) vidi Bolanjo, Roberto (1953-2003) Bolanjo, Roberto (1953-2003) 126 Boranijašević, Gordana (1960-) 267 Borozan, Vlado (prevodilac) 157 Boškailo, Bisera (prevodilac) 60, 62 Boškailo, Bisera Suljić vidi Suljić-Boškail, Bisera Boškailo, Bisera Suljić- vidi Suljić-Boškailo, Bisera Bošković, Dragan (1970-) 184 Bošnjak, Vesna 268, 573 Božić, Mirko 269 Božović, Gojko (1972-) 270, 271, 272, 273 Božović, Gojko 1 Brez-Valentajn, Kler 33 Briza, Jan (osoba koja intervjuiše) 136 Briza, Jan (prevodilac) 130, 132, 139 Briza, Jan (1946-) 127 Brka, Amir (1963-) 275 Brka, Amir 274 Brković, Balša (1966-) 276 Brnardić Oproiu, Ana (prevodilac) 121 Bulatović, Valentina (1971-) 29, 30 Bulatović, Valentina 28 Bulić, Vlado 277 Bulić, Zehnija (1970-) 185, 186, 278, 279, 280, 281, 282, 574 Bundalo, Zoran M. (1947-) 283 Burdžović, Saladin (1968-) 284
Cabrales, Lusi Alberto vidi Kabrales, Lusi Alberto Cacan, Fikret (1958-) 285
Cardenal, Ernesto vidi Kardenal, Ernesto Cengis, Metin (1953-) 750
Cengiz, Metin (1953-) 751 225 Chelebioglu, Gocenur (1971-) vidi Čelebioglu, Gokčenur (1971-)
Page
Chuan, Hi (1963-) vidi Huan, Hi (1963-) Corax vidi Koraksić, Predrag Creeley, Robert (1926-2005) vidi Krili, Robert (1926-2005) Cserna Szabo, Andras (1974-) vidi Černa Sabo, Andraš (1974-) Cummings, Edward Estlin (1894-1962) vidi Kamings, Edvard Estlin (1894-1962) Cvetković, Milomir Bata (1962-)575
Čar, Aleš (1971-) 720 Čelebioglu, Gokčenur (1971-) 752 Černa Sabo, Andraš (1974-) 753 Čoleva, Silvija (1953-) 160 Čotrić, Aleksandar 687 Čučnik, Primož (1971-) 721 Čudić, Marko (lektor) 767
Ćelić, Živojin (1954-) 576 Ćirić, Saša (1975-) 286 Ćišić, Nedim 287 Ćosić, Nebojša (1958-) 693 Ćuen, He (1944-) 754 Ćuković, Milica (1987-) 187 Ćuković, Milica 34 Ćulibrk, Gordana 577
Dabižinović, Ervina 288 Dagbjartsdotir, Vilborg 71 Dagbjartsdottir, Vilborg vidi Dagbjartsdotir, Vilborg Dağlarca, Fazil Hüsnü (1914-2008) vidi Daglardža, Fazil Husni (1914-2008) Daglardža, Fazil Husni (1914-2008) 755 Danielsen, Arnbjorn 72 David, Filip 664 Debeljak, Aleš 722 Dedović, Dragoslav (1963-) 289, 290 Delalić, Munib (1950-) 291 Demić, Mirko (1964-) 578 Demirović, Emina 292 Derkač Beslić, Lana 579 Derkač, Lana (1969-) 31 Dijas Martines, Manuel 128 Dijaz Martinez, Manuel vidi Dijas Martines, Manuel Dimkovska, Lidija (1971-) 161 Dimovska, Lidija (prevodilac) 161
Dimovska, Lidija (priređivač, sakupljač) 166, 167 226 Dimovska, Lidija 162
Page
Dobričić, Milan (prevodilac) 752 Dobričić, Milan (1977-) 293, 294 Doj, Pal vidi Doj, Pal Doj, Pal 73 Dorin, Lara 580 Dreković, Ajtana 295 Dumić, Biljana (1963-) 296 Duraković, Ferida (1957-) 297 Durcan, Paul (1942-) 35 Durkan, Pol (1942-) vidi Durcan, Paul (1942-) Durović, Fatima (1970-) 298 Durović, Fatima (1980-) 299 Durović, Selma (1985-) 300
Džafić, Atif 2 Džanković, Birsena (1988-) 302 Džanković, Birsena 301 Džengis, Metin (1953-) vidi Cengis, Metin (1953-) Džengis, Metin (1953-) vidi Cengiz, Metin (1953-) Džernot, Liza (1967-) 36
Đerlek, Muhamed (ilustrator) 178 Đorđević, Dejan (1970-) 304 Đorđević, Dejan 303 Đuković, Kristina (1981-) 555 Đuković, Milica 188 Đurić, Dubravka 305
Ecevit, Bülent (1925-2006) vidi Edževit, Bulent (1925-2006) Edževit, Bulent (1925-2006) 756, 757 Egen, Jo 74 Eggen, Jo (prevodilac) 74 Eggen, Jo vidi Egen, Jo Ekdahl, Lina vidi Ekdahl, Lina Ekdahl, Lina 75 Eldjarn, Thorarin vidi Eldjarn, Torarin Eldjarn, Torarin 76 Elmasbegović, Kadrija 306 Eloj-Garsija, Marija 129 Emin, Bilge (1976-) 3 Esenin, Serge ï Aleksandrovič (1895.1925) 145
227
Page
Farkaš, Ištvan (1962-) 307 Fehratović, Jahja (1982)- 308, 309, 310 Fehratović, Jahja 189, 190, 191, 192 Fernándes, Francisko de Asiss vidi Fernandes, Francisko de Asis Fernandes, Francisko de Asis 130 Fičor, Edo (prevodilac) 729 Folić, Miloš (1984-) 581
Gajtanović, Nebojša(1970) 193, 194, 311, 312, 665 Galijašević, Tarik 313 Gato, Alfonso (1965-) vidi Gatto, Algonso Gatto, Algonso 314 Gizi, Piter (1959-) 38 Gizzi, Péter (1959-) vidi Gizi, Piter (1959-) Gobo, Sandro 582 Gojkov, Dušan (1965-) 583 Golubović-Braiek, Ksenija (1960-) vidi Golubović-Braiek, Ksenija Golubović-Braiek, Ksenija 758 Goljavkin, Viktor (1929-) 146 Goljavkin, Viktor Vladimirovič (1929-) vidi Goljavkin, Viktor (1929-) Gras, Ginter (1927-2015) vidi Grass, Günter (1927-2015) Grass, Günter (1927-2015) 60, 61 Grbović, Dragan 584 Greider, Göran vidi Greider, Goran Greider, Goran 77 Grimsdotir, Vigdis 78 Grimsdottir, Vigdis vidi Grimsdotir, Vigdis Gromača, Tatjana 195 Gudžević, Sinan 315 Guo, Mo žuo (1892-1978) 759 Guo, Moruo zhu (1892-1978) vidi Guo, Mo žuo (1892-1978) Gutierrez, Ernesto vidi Gutijeres, Ernesto Gutijeres, Ernesto 131 Gvero, Jovan 585 Gvozdenović, Slavomir (1953-) 317 Gvozdenović, Slavomir 316
Hadrović, Safet (1952-) 318 Hadrović Vrbički, Safet (1952-) vidi Hadrović, Safet (1952-) Hadžić, Ibrahim (1944-) 319, 320 Halilović, Amela 586 Halilović, Elma (1978-) 196 Halilović, Enes (osoba koja intervjuiše) 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 9, 11, 13, 14, 15, 16, 17, 18 Halilović, Enes (prevodilac) 743
Halilović, Enes (1977-, osoba koja intervjuiše) 19 228 Halilović, Enes (1977-) 321, 556
Page
Halilović, Enes 25, 197, 198, 199, 200, 587, 588, 694, 710 Halilović, Maida 322 Hamidović, Ekrem 323, 324 Hamović, Dragan (1970-) 325 Hamović, Dragan 201 Hamri, Torstein Fra vidi Hamri, Torsteinn Fra Hamri, Torsteinn Fra 79 Hamzić, Emsura (1958-) 326 Hanuša, Samir 202 Hedin, Beng Erik vidi Hedin, Beng Erik Hedin, Beng Erik 80 Hejrani, Reza (1977-) vidi Hejrani, Reza (1977-) Hejrani, Reza (1977-) 740 Helmsdal Nielsen, Gudrid 81 Henri, Brajan (1972-) 39 Henry, Brian (1972-) vidi Henri, Brajan (1972-) Herceg, Ivan (1970-) 327 Hermodson, Elisabet 82 Hermodsson, Elisabet vidi Hermodson, Elisabet Hikmet, Nazim (1902-1963) 760 Hikmet, Njazim vidi Hikmet, Nazim (1902-1963) Hilis, Robert (1951-) 40 Hilles, Robert (1951-) vidi Hilis, Robert (1951-) Hoagland, Toni (1953-) vidi Hogland, Toni (1953-) Hodasevič, Vadislav Felicianovič (1886-1939) 147 Hodasevič, Vladislav Felicianovič (1886-1939) vidi Hodasevič, Vadislav Felicianovič (1886-1939) Hodasevič, Vladislav Felicijanovič (1886-1939) vidi Hodasevič, Vadislav Felicianovič (1886-1939) Hogland, Toni (1953-) 41 Holbus, Jasmina (1969-) 328 Holk, Henrik vidi Holk, Henrik Holk, Henrik 83 Hrbat, Nedim (1977-) 329 Huan, Hi (1963-) 42 Husić, Ajdin 589 Husić, Sead 330
Ibrahimagić, Omer (1968-) 331 Ilić, Dejan (1961-) 332 Ilić, Mikica 590 Ilić, Slađana (1974-) 591 Isaković, Ana (1977-) 26 Isakovski, Igor (prevodilac) 163
Isakovski, Igor (1970-) 163 Isakovski, Igor (1970-2014) 333
Ivančević, Olja Savičević- vidi Savičević, Olja Ivančević (1974-) 229 Ivanović, Božidar 203
Page
Jacobsen, Rolf (1907-1994) vidi Jakobsen, Rolf (1907-1994) Jagić, Dorta 592 Jahić, Ervin (1970-) 335 Jakobsen, Rolf (1907-1994) 84 Jakovljević, Miodrag (1962-1992) 336 Jamasaki, Kajoko (1956-) 337, 761 Jašarević, Haris (1992-) 338 Jašović, Predrag (1971-) 593 Jejts, Viijam Batler (1865-1939) 43 Jelenković, Saša (1964-) 339, 666 Jelenković, Saša 4 Jelić, Lejla Aleksandra 340 Jernot, Lisa (1967-) vidi Džernot, Liza (1967-) Jesenjin, Sergej Aleksandrovič (1895-1925) vidi Esenin, Serge ï Aleksandrovič (1895.1925) Jevtić, Miloš (osoba koja intervjuiše) 10 Joković, Miroljub 5 Jovanović, Danijela (prevodilac) 47 Jovanović, Danijela (1975-) 44, 204 Jovanović, Danijela (1976-) 594 Jovanović, Danijela 341, 342 Jovanović Danilov, Dragan (1960-) 343 Jovanović, Mirko (1985-) 344 Jovelić, Marijana (1974-) 345, 346, 347 Jurić, Hrvoje 348
Kabrales, Lusi Alberto 132 Kalač, Boro (1985-) 349 Kalamujić, Lejla (1980-) 595 Kalčić, Miodrag (1956-) 45 Kaleškovski, Emil (1977-) 164 Kalezić Radonjić, Svetlana (1980-) 350 Kamerić, Melina 596 Kamings, Edvard Estlin (1894-1962) 46 Kanački, Marija Vasić (1977-) vidi Vasić Kanački, Marija (1977-) Kaplan, Almin (1985-) 351, 352 Karabeg, Emira 597 Karakaš, Damir (1967-) 598 Karanović, Dunja 353 Karanović, Zvonko (1959-) 599 Kardenal, Ernesto 133 Karić, Enes (1958-) 22 Katajavuori, Riina 85 Katajavuori, Rina vidi Katajavuori, Riina
Katal, Hodo 354 230 Kemény, István vidi Kemenj, Ištvan
Page
Kemenj, Ištvan 762 Khuisein, Li (1937-) vidi Khuisein, Li (1937-) Khuisein, Li (1937-) 763 Kilpi, Eeva vidi Kilpi, Eeva Kilpi, Eeva 86 Kingsolver, Barbara (1955-) 47 Kirin, Miroslav (prevodilac) 42 Kirin, Miroslav (1965-) 355, 356 Kiso, Jelica (1977-) 357 Kitelsen, Erling 87 Kittelsen, Erling vidi Kitelsen, Erling Klarić, Tvrtko (prerađivač) 630 Knežević, Katja (1987-) 358 Knežević, Marija (osoba koja intervjuiše) 12 Knežević, Marija (prevodilac) 137 Knežević, Marija (1963-) 206, 359, 360, 361, 362, 557 Knežević, Marija 205, 667 Kolar, Almir 363 Komel, Ivana (prevodilac) 732 Konstantinović, Miloš (prevodilac) 123 Kopicl, Vladimir (1949-) 364, 365, 366 Kopić, Mario (1965, prevodilac) 314 Koraks vidi Koraksić, Predrag Koraksić, Predrag 6 Korneti, Elza 144 Kosovel, Srečko 723 Kostić-Pahnoglu, Tamara (prevodilac) 144 Kostov, Velimir (prevodilac) 160 Kostov, Velimir 367 Krajnović, Adrijana (1987-) 165 Kralj, Milica (1953-) 368 Krasni, Zlatko (prevodilac) 63 Krcić, Šefket (1953-) 695 Kriger, Mihael (1943-) vidi Krüger, Michael (1943-) Krili, Robert (1926-2005) 48 Kristiensen, Inger 88 Kroik, Asa vidi Kroik, Asa Kroik, Asa 89 Krüger, Michael (1943-) 62 Kunce, Rajner vidi Kunce, Rajner Kunce, Rajner 63 Kvaja, Olivera 369 Kwaya 600
Lakas, Gordin (1952-) 718 Lakićević, Dragan (1952-) vidi Lakas, Gordin (1952-)
Laković, Aleksandar B. (1955-) 208, 370, 371, 711 231 Laković, Aleksandar 207
Page
Lanckor, Gabor (1981-) 764 Lanczkor, Gábor (1981-) vidi Lanckor, Gabor (1981-) Larsen, Mariane 90 Larsen, Marianne vidi Larsen, Mariane Larson, Stig 91 Larsson, Stig vidi Larson, Stig Latifović, Ajša Bahović- vidi Bahović Latifović, Ajša (1990-) Lazarov, Risto (1949-) 166 Lazić, Boris (1967-) 372 Lazić, Radmila 373, 374 Lec, Stanislav Jerži (1909-1966) 154 Lec, Stanislaw Jerzi (1909-1966) vidi Lec, Stanislav Jerži (1909-1966) Lengold, Jelena (1959-) 375, 376 Leštarić, Srpko (prevodilac) 747, 748, 749 Leštarić, Srpko 745, 746 Leštarić, Vrsan (1977-) 601 Lipovec, Slađan (1972-) 377 Loma, Miodrag (1957-) 209 Loveid, Cecilie 92 Lubarda, Jelena (1970-) 378 Lukač, Aladin (1976-2003) 379 Lukač, Rajko (1952-) 380, 602 Lunden, Eldrid 93 Lung, Kristina vidi Lung, Kristina Lung, Kristina 94
Ljajić, Amina (1997-) 381 Ljubičić, Čedomir 603 Ljubinovič, Jan (1972-) 382 Ljubinovič, Jan 604
Madžirov, Nikola (1973-) 167 Mahić, Admiral 383 Mahmuti, Aslan (1971-) 384 Maksić, Ivana (1984-) 605 Mančić, Aleksandra (prevodilac) 33 Mančić, Aleksandra 134 Mandić, Zoran (1950-) 606 Mandić, Zoran M. (1950-) 385, 386, 387 Mandić, Zoran M. 668 Manojlović, Sonja (1948-) 388 Marainen, Tomas vidi Marainen, Tomas Marainen, Tomas 95 Marčetić, Milovan 389
Marić, Aleksandar (1973-) 390 232 Marinković, Tomislav (1949-) 669
Page
Marinšek Nikolić, Mirjana (1947-) 607 Marinšek-Nikolić, Mirjana (1947-) 608, 670 Marjanović, M iroljub 712 Marković, Dragan 391 Marković, Slavoljub (1950-) 611 Marković, Slavoljub 609, 610 Marojević, Igor (1968-) 612 Martinović, Miraš (1952-) 696 Martinović, Miraš 741 Martinovski, Vladimir (1969-) 210 Martinovski, Vladimir 168 M asters, Edgar Lee (1868-1950) vidi Masters, Edgar Li (1868-1950) Masters, Edgar Li (1868-1950) 49 Matić, Dejan (1979-) 392 Matić, Edi (1962-) 613 Matijašević, Irena (1965-) 393 Matović, Petar (1976-) 394 Matović, Petar (1978-) 395 Matović, Vladimir 148 Matras, Christian vidi Matras, Kristian Matras, Kristian 96 Matvejević, Predrag (1932-) 671 Mehmedagić, Enver 396 Mehonić, Almir 211 Mehović, Selma Slezović- vidi Slezović M ehović, Selma Micić, Milan 614 Micić, Miloš (1961-) 697 Mićanović, Miroslav (1960-) 397 Mićević, Kolja (1941-) 398 Mićunović, Radomir 212, 213, 214, 215, 216 Mihajlov, Mihajlo (1934-) 8 Mihajlov, Mihajlo 7, 149, 150, 699, 700, 701, 702 Mihajlović, Sandra (prevodilac) 764 Milankov, Ivana (prevodilac) 56 Milankov, Ivana (1952-) 399, 703 Miletić, Alexandra (1985-) 400 Milićević, Milojko (1959-) 401, 402, 403 Milićević, Milojko 615, 616 Milosavljević, Nenad 404 Miloš, Crnjanski (1893-1977) 713 Milošević, Nenad (1962-) 9, 405, 406, 672, 673 Milošević, Slađan (1978-) 407, 408 Milošević, Velimir 409 Milovanović, Ana Stišović vidi Stišović Milovanović, Ana Mitrić, Radomir (1981-) 688 Mitrović, Milunika 410, 617
Mjelve, Sigmund 97 Mladenović, Dragana (1977-) 411
Monros, Silvija Stojaković vidi Stojaković, Silvija Monros 233 Monros Stojaković, Silvija (prevodilac) 129
Page
Monros Stojaković, Silvija (1949-, prevodilac) 143 Monros- Stojaković, Silvija (1949-) 618 Monrós-Stojaković, Silvia (1949-) vidi Monros-Stojaković, Silvija (1949-) Monros-Stojaković, Silvija (1949-) 412, 413 Morovič, Andrej 724 Mozetič, Brane (1958-) 725 Mrđenovački, Milina (prevodilac) 46 Muhamedagić, Sead (1954-) 414 Muja, Ćazim (prevodilac) 734 Muminović, Rasim (1935-2012) 20, 21 Mungoshi, Charles (1947-) 50 Mungoši, Čarls (1947-) vidi Mungoshi, Charles (1947-) Muratović, Enver (1978-) 415 Musa, Sabri (1932-) vidi Musa, Sabri (1932-) Musa, Sabri (1932-) 747 Musabegović, Senadin (1970-) 619
Naibi, Jelena 620 Navaej, Ebtehaj (prevodilac) 742 Navaey, Ebtehaj (prevodilac) 739, 740 Navaey, Ebtehaj vidi Navaej, Ebtehaj Navaey, Ebtehaj vidi Navaey, Ebtehaj Nedeljković, Nenad 217 Nedeljković, Olivera (1973-) 416 Nedeljković, Živorad (1959-) 418 Nedeljković, Živorad 417 Nenezić, Marija (1971-) 714 Nezirović, Elvedin (1976-) 621 Nezirović, Elvedin 419 Nielsen, Gudrid Helmsdal vidi Helmsdal Nielsen, Gudrid Nikolić, Mirjana Marinšek- (1947-) vidi Marinšek Nikolić, Mirjana (1947-) Nikolić, Mirjana Marinšek- (1947-) vidi Marinšek-Nikolić, Mirjana (1947-) Nikolić, Sanja (1976-) 420 Nikšić, Naka 27 Nordbrandt, Henrik vidi Nordbrandt, Henrik Nordbrandt, Henrik 98, 99 Novak, Boris A. 726 Novaković, Aleksandar (1975-) 558 Novaković, Duško (1948-) 422, 423 Novaković, Duško 421 Numinen, Ritva (prevodilac) 67, 85, 86, 102, 109, 115, 120 Nuri-Hadžić, Bahrija (1904-1994) 10 Nurović, Redžep (1945-) 424 Nuuminen, Riittva vidi Numinen, Ritva
Nuuminen, Riittva vidi Sijarić, Ilja
234
Page
Oblučar, Branislav (1978-) 425 Obradović, Biljana D. (prevodilac) 51 Obradović, Biljana D. 51, 426 Odalović, Nataša B. (1972-) 427, 428 Öijer, Bruno K. vidi Oijer, Bruno K. Oijer, Bruno K. 100 Oklapi, Hana (1983-) 623 Oklapi, Hana 622 Olebara, Nnamdi (1963-) vidi Olebara, Nnamdi (1963-) Olebara, Nnamdi (1963-) 52 Oproiu, Adrian (prevodilac) 121 Oproiu, Ana Brnardić vidi Brnardić Oproiu, Ana Orban, Oto (1936-2002) 765 Orbán, Ottó (1936-2002) vidi Orban, Oto (1936-2002) Orcsik, Roland (1975-) vidi Orčik, Roland (1975-) Orcsik, Roland vidi Orčik, Roland Orčik, Roland (prevodilac) 767, 768 Orčik, Roland (1975-) 766, 767 Oskar, Jon 101 Osmanli, Tomislav (1956-) 169 Osti, Josip (prevodilac) 723, 726, 731 Osti, Josip (1945-) 674, 675, 676, 727 Ostojić, Bojan Savić (1983-) vidi Savić Ostojić, Bojan (1983-) Ostojić, Bojan Savić (1983-) vidi Savić Ostojić, Bojan (1983-) Otonokoski, Lauri vidi Otonokoski, Lauri Otonokoski, Lauri 102 Ožegović, Saša 429
Pačariz, Ilhan (1983-) 430, 431 Padilla, Ebert vidi Padilja, Eberto Padilja, Eberto 135 Pahnoglu, Tamara Kostić vidi Kostić-Pahnoglu, Tamara Paivio, Sara vidi Paivio, Sara Paivio, Sara 103 Pajić, Milenko (1950-) 624 Pajić, Milenko 559 Pajić, Petar (1935-) 432 Pajković, Radoslav (prevodilac) 760 Pallto, Kirsti vidi Palto, Kristi Palto, Kristi 104 Pancirov, Ante (1975-) 433 Pangarić, Zlatko (1962-) 434, 435, 436 Pangarić, Zlatko 560 Pantić, Mihajlo (1957-) 625
Pantić, Mihajlo 218, 677 Pantović, Bojana Stojanović- vidi Stojanović Pantović, Bojana (1960-)
Papić, Srđan (1977-) 626 235 Parun, Vesna (1922-2010) 437
Page
Pasos, Hoakin 136 Pasos, Joaquin vidi Pasos, Hoakin Pašić, Mirzana 627 Paunković, Andrej (prevodilac) 153 Paunković, Duško (1963-, prevodilac) 147 Paunković, Zorislav (prevodilac) 146 Paunović, Zoran Ž. (1970-, prevodilac) 169 Paunović, Zoran Ž. (1970-) 628 Pavković, Vasa 438 Pavlov, Dragoljub (1940-) 439, 440 Pavlović, Danica (1976-) 441 Pejković, Alan (1971-) 442 Pejković, Alen (1971-) 443 Peneva, Iskra 444 Pepić, Seniha (1989-) 446 Pepić, Seniha 445 Perišić, Vinka (1957-) 447, 448 Perţa, Cosmin (1982-) vidi Perta, Cosmin (1982-) Perta, Cosmin (1982-) 121 Pešić Sigma, Zoran (1960-) 449 Petričević, Paula (1978-) 450 Petrov, Krinka Vidaković vidi Vidaković Petrov, Krinka Petrović, Mirjana (1976-) 451, 452 Pinhas-Cohen, Hava (1955-) vidi Pinxas-Koen, Hava (1955-) Pinxas-Koen, Hava (1955-) 744 Pisarnik, Alehandra (1936-1972) 137 Pizarnik, Alejandra (1936-1972) vidi Pisarnik, Alehandra (1936-1972) Pjanić, Petar 678 Plat, Silvija (1932-1963) 53 Plath, Sylvia (1932-1963) vidi Plat, Silvija (1932-1963) Podrimja, Ali (1942-) 735 Pogačar, Marko (1984-) 453, 454 Popović, Bogdan A. 219 Popović, Milan B. (1976-) 455 Popović, Milorad 629 Posilović, Kristina (1982-) 456 Poslek, Darko (prevodilac) 126 Poulsen, Peter 105 Pravdić, Ivan 220 Prodanović, Mileta (1959-) 706 Prodanović, Mileta 631 Prokopiev, Aleksandar 170 Puslojić, Adam (1943-) 457 Pušić, Radosav (prevodilac) 754, 763
Quan, He (1944-) vidi Ćuen, He (1944-)
236
Page
Radisavljević, Zoran (1952-) 458 Radišić, Branislav (1953-) 561 Radman, Vesna (1984-) 54 Radojčić, Saša (1963-) 222, 459 Radojčić, Saša 221 Radonjić, Svetlana Kalezić (1980-) vidi Kalezić Radonjić, Svetlana (1980-) Radonjić, Viktor (1973-) 460, 461, 462, 632 Radović, Borislav (1935-, prerađivač) 552 Radović, Borislav (1937-) 463 Radović, Branislav 633 Radović, Duško (1922-1984) 464 Raičević, Miodrag (1955-) 465 Rajčić, Biserka (prevodilac) 158 Rakić Šaranac, Marija (1982-) 466 Ralević, Velimir (1970-) 467 Ramičević, Mersid (1981-) 679 Rasmunson, Ludvig 106 Rasmunsson, Ludvig vidi Rasmunson, Ludvig Rastoder, Minela (prevodilac) 59 Rebronja, Ismet (prevodilac) 145 Rebronja, Ismet (1942-2006) 468, 469, 707 Rebronja, Ismet 11, 32, 223, 224, 225, 634, 680 Rebronja, Nadija (1982-) 470, 471 Rem, Håvard (1959-) vidi Rem, Hovard (1959-) Rem, Hovard (1959-) 108 Repeša, Adnan (1978-) 635 Repman, Danijela (1976-) 472 Rešin Tucić, Vujica (1941-2009) 473 Richards, Piter (1967-) vidi Ričards, Piter (1967-) Ričards, Piter (1967-) 55 Rigonat, Flavio 12 Risojević, Ranko (1943-) 474 Ristić, Dragan (1948-) 636 Ristić, Slađana 637 Ristov, Ivana (lektor) 767 Ristov, Ivana (prevodilac) 762, 766 Ristović, Ana (prevodilac) 720, 721, 722, 724, 733 Ristović, Ana (1973-) 475, 476 Roseti, Ana 138 Rostokina, Ana (prevodilac) 151, 152 Rostokina, Ana (1986-) vidi Rostokina, Anna (1986-) Rostokina, Anna (1986-) 151, 152 Rotenberg, Džeroma (1931-) 56 Rothenberg, Jerome (1931-) vidi Rotenberg, Džeroma (1931-)
Saarikoski, Penti vidi Sarikoski, Penti
Sadiković, Samir (1963-) 638 237 Sadiković, Samir 562
Page
Safarzade, Tahere (1936-2008) 742 Saffarzadeh, Tehereh (1936-2008) vidi Safarzade, Tahere (1936-2008) Salković, Avdija (prevodilac) 750, 751, 760 Sami de, Sad (1963-) vidi Sadiković, Samir (1963-) Santos, Mário vidi Santos, Mario Santos, Mario 139 Sarić, Zvonko (1963-) 639 Sarikoski, Penti 109 Savičević, Olja Ivančević (1974-) 719 Savić, Blagoje (1951-) 477 Savić Ostojić, Bojan (1983-) 640 Savić Ostojić, Bojan (1983-) 478 Seabra, Hoze Augusto (1937-2004) 140 Seabra, José Augusto (1937-2004) vidi Seabra, Hoze Augusto (1937-2004) Selmanović, Anida 479 Sergeev, Andrej (1933-1998) 153 Sergejev, Andrej (1933-1998) vidi Sergeev, Andrej (1933-1998) Sij, Ferenc 768 Sijarć, Ilja (prevodilac) 104 Sijarić, Ćamil (prevodilac) 115 Sijarić, Iila (prevodilac) 81 Sijarić, Ilja (autor) 67 Sijarić, Ilja (prevodilac) 65, 66, 68, 69, 70, 71, 72, 73, 75, 76, 77, 78, 79, 80, 82, 83, 86, 87, 88, 89 , 90, 91, 92, 93, 94, 95, 97, 98, 99, 100, 101, 102, 103, 105, 106, 107, 109, 114, 116, 1 17, 118, 119, 120, 154, 155 Sijarić, Ilja 110, 111, 112, 113, 226 Sijarić, Safet (1952-) 641 Simić, Goran (1952-) 480 Simić, Milan R. (1959-) 141, 564 Simić, Milan 563 Simić, Mima 642 Simonović, Dejan (1960-) 643 Slezović M ehović, Selma 57 Smaka, Smail (prevodilac) 737 Soćanin, Siniša (1972-) 565, 644 Softić, Faiz (1958-) 481 Sokić, Vladan 645 Sorel, Sanjin (1970-) 483 Sorel, Sanjin 482 Srdić, Srđan (1977-) 646 Stamenković, Mila (1981-) 769 Stǎnescu, Gabriel vidi Stanesku, Gabriel Stanesku, Gabriel 122 Staničić, Martina 484 Stanković Benak, Vesna (prevodilac) 36, 38, 39, 55
Stanković Benak, Vesna (priređivač, sakupljač) 233 Stanković Benak, Vesna (1969-) 485, 486
Stanković, Dragoljub (1971-) 227 238 Stanojević, Dobrivoje (1958-) 228, 229, 488
Page
Stanojević, Dobrivoje 487 Stefanović, Tatjana (prevodilac) 51 Stefanović, Veroslav 13 Steinar, Stein vidi Steinar, Steinn Steinar, Steinn 114 Stëtijë, Salah (1929-) vidi Stetije, Salah (1929-) Stetije, Salah (1929-) 123 Stevens, Wallace (1897-1955) vidi Stivens, Volas (1879-1955) Stišović Milovanović, Ana 230 Stivens, Volas (1879-1955) 58 Stojaković, Silvija Monros (prevodilac) 138 Stojaković, Silvija Monros (1949-) vidi Monros-Stojaković, Silvija (1949-) Stojaković, Silvija Monros- (1949-) vidi Monros Stojaković, Silvija (1949- ) Stojaković, Silvija Monros- (1949-) vidi Monros-Stojaković, Silvija (1949-) Stojaković, Silvija Monros- vidi Monros Stojaković, Silvija Stojaković, Silvija Monros- vidi Monros- Stojaković, Silvija (1949-) Stojanović Pantović, Bojana (1960-) 489 Stojanović, Svetozar (autor) 148 Stojković, Dušan 490 Stojnić, Vladimir (prevodilac) 49 Stojnić, Vladimir (1980-) 491, 492 Stupar, Tanja 493 Stupica, Lucija (1978-) 728 Suljić-Boškail, Bisera (prevodilac) 61 Suljić-Boškailo, Bisera 494 Sureja, Jusuf (prevodilac) 755 Świetlicki, Marcin (1961-) vidi Švjetlicki, Marćin (1961-) Szijj, Ferenc vidi Sij, Ferenc Szymborska, Wisłwa vidi Šimborska, Vislava
Šajin, Aleksandar 495, 681 Šajtinac, Radivoj 231 Šajtinac, Uglješa (1971-) 648 Šajtinac, Uglješa 647 Šamić, Jasna (1949-) 496, 497, 498, 649 Šaponja, Nenad (1964-) 499 Šarac, Marija Rakić- (1982-) vidi Rakić Šaranac, Marija (1982-) Šarenkapić, Šaban (1956-) 501 Šarenkapić, Šaban 500 Šarić, Sekule 650 Šćekić, Novo 651 Šehabović, Šejla 502 Šehić, Faruk 503 Šehu, Fahredin (prevodilac) 736
Šehu, Fahredin (1972-) 736 Šimborska, Vislava 155
Šimić, Ivica 652 239 Šimoković, Marija (1947-) 504, 505
Page
Širazi, Šemsuddin Muhamed (1320-1389) 743 Šístek, František vidi Šistek, František Šistek, František 156, 157 Šljivić, Sonja 506 Šljivović, Mladen (1976-) 508 Šljivović, Mladen 507 Šljvić, Sonja (priređivač, sakupljač) 336 Šodan, Damir (priređivač, sakupljač) 126 Šodan, Damir (1964-) 509, 510, 511 Šomlo, Ana (1935-, prevodilac) 744 Šop, Ljiljana 14, 232 Šteger, Aleš (1973-) 729, 730 Šujica, Božidar (1936-) 512 Švjetlicki, Marćin (1961-) 158
Tadijanović, Dragutin 233, 513 Tagore, Rabindranat (1861-1941) 738 Tagore, Rabindranath (1861-1941) vidi Tagore, Rabindranat (1861-1941) Tamir, Zakariyya (1931-) vidi Tamir, Zekrija (1931-) Tamir, Zekerija (1931-) 748 Tamir, Zekeriyya (1931-) vidi Tamir, Zekerija (1931-) Tamir, Zekrija (1931-) 749 Tanasijević, Rade (1962-) 514, 515 Tanasijević, Rade (1964-) 516 Taufer, Veno (1933-) 731 Tešin, Srdan V. 234 Tiainen, Arja vidi Tiainen, Arja Tiainen, Arja 115 Tijardović, Dragana Bojanić vidi Bojanić Tijardović, Dragana Tijardović, Dragana Bojanić- vidi Bojanić Tijardović, Dragana Tijardović, Ivan (1987-) 653 Tili, Robert (1957-) 654 Tili, Robert (1959-) 517 Tilly, Robert (1957-) vidi Tili, Robert (1957-) Timotić, Željko (1979-) 235 Todoreskov, Dragana V. (1975-) 715 Todorović, Dana (1977-) 716 Todorović, Miroljub (1940-) 655 Todorovski, Gane 171 Tomaš, Marko 518 Tomašević, Boško (1947-) 519 Tomić, Miroslav (1963-) 520 Tontić, Stevan (1946-) 236, 237, 238, 521 Topčić, Zlatko 656
Topić, Jasmina (1976-) 522 Torvund, Helge 116
Trajković, Nenad 523 240 Trakl, Georg (1887-1914) vidi Trakl, Georg (1887-1914)
Page
Trakl, Georg (1887-1914) 64 Travančić, Melida (1985-) 524 Tripković, Dragana 525 Tucić, Siniša (1971-) 526 Tucić, Siniša (1978-) 15 Turel, Dan 117 Turell, Dan vidi Turel, Dan Turković, Edin (1996-) 527
Ulven, Tor 118 Uljarević, Jovanka (1979-) 528, 529 Uljarević, Jovanka 239, 240, 657 Ursu, Ileana (1954-) 530 Utsi, Paulus vidi Utsi, Paulus Utsi, Paulus 119 Uzunović, Damir (1965-) 658 Užičanin, Alaudin Sabit (1650-1712) 770
Valentaj, Kler Brez vidi Brez-Valentajn, Kler Valleho, César (1892-1938) vidi Valjeho, Sesar (1892-1938) Vallejo, César (1892-1938) 142 Valjeho, Sesar (1892-1938) vidi Vallejo, César (1892-1938) Valjeho, Sesar (1892-1938) 143 Vasić, Bojan (1985-) 531 Vasić Kanački, Marija (1977-) 532 Vasilevski, Risto (prevodilac) 164, 171 Vasilevski, Risto (1943-) 689 Vasilevski, Risto 172 Veber, Glorjana vidi Veber, Glorjana Veber, Glorjana 732 Vidaković, Dušan 717 Vidaković Petrov, Krinka (prevodilac) 131, 133 Vidojković, Marko 16 Virk, Jani (1962-) 733 Virolainen, Merja 120 Vlahović, Gordana 241, 242 Vučković, Goran (1965-) 533 Vučković, Goran 243 Vučković, Milica 534 Vučković, Rade 535 Vujčić, Nikola (1956-) 17 Vujčić, Nikola 536 Vujičić, Mića 659 Vujović, Novica 537, 538
Vukadinović, Miljurko (prevodilac) 122, 140 241 Vukadinović, Miljurko 539
Page
Vukićević, Danica (1959-) 540 Vukićević, Dejan (1965-) 660, 661 Vukomanović Rastegorac, Vladimir (1986-) vidi Vukomanović, Vladimir (1986-) Vukomanović, Vladimir (1986-) 541 Vuković, Davor 542 Vuković, Marko (1975-, prevodilac) 84 Vuković, Marko (1975-) 543 Vuksanović, Olivera (1973-) 544
Yamasaki, Kayoko (1956-) vidi Jamasaki, Kajoko (1956-) Yeats, William Butler (1865-1939) vidi Jejts, Viijam Batler (1865-1939)
Zaharov, Lav (prevodilac) 760 Zalihić, Almir (1960-) 545 Zekić, Alma (1995-) 546 Zelenika, Zoran (1974-) 547 Zhiti, Visar 737 Zirojević, Olga (1934-) 244 Zuzija, Dalibor (1974-) 548
Žetica, Adnan (1980-) 549 Živančević, Nina (1957-) 550 Živančević, Nina 18 Živanović, Branislav (1983-) 551 Živanović, Nikola (prevodilac) 48 Živanović, Nikola (1979-, prevodilac) 58 Živanović, Nikola (1979-) 19, 245, 246, 552, 553, 554, 690 Živanović, Vladimir (prevodilac) 759 Žuhovska Arent, Agnješka (prevodilac) 159 Žuhovska Arent, Agnješka (1983-) 159 Žuhovska Arent, Agnješka vidi Žuhovska Arent, Agnješka
PREDMETNI REGISTAR
Alhamiado književnost – 15 v. – Udžbenici 244 Arapska književnost 746
242
Page
Bjelica, Branislav – ”Beogradsko čištilište” 177 Bloom, Harold vidi Blum, Harold Blum, Harold 34 Borges, Jorge Luis vidi Borhes, Horhe Luis Borges, Jorge Luis vidi Kortasar, Hulio Borges, Jorge Luis vidi Sabato, Ernesto Borhes, Horhe Luis – Romani 141 Bošković, Dragan – ”Otac” 184 Bošnjak, Vesna – ”Hronika flore” 240 Božović, Gojko – Intervjui 1 Brka, Amir – “Crna sveska” 232 Bulić, Zehnija – “Intimna groteska” 200 Bulić, Zehnija – ”Intimna groteska” 193 Bulić, Zehnija – ”Topola ni do pola” 194 Burdžević, Saladin – ”Konstablerwache” 178 Burdžović, Saladin – ”Brus Li je umro u Bijelom Polju” 239
Campana, Dino vidi Kampana, Dino Campana, Dino vidi Nikanor, Para Cortázar, Julio vidi Borhes, Horhe Luis Cortázar, Julio vidi Kortasar, Hulio Cortázar, Julio vidi Sabato, Ernesto
Čakarević, Marjan – “Jezik” 207 Češka književnost 156 Čovek – Uzroci frustracija 20
Ćamil, Sijarić – Proza 176
Dedović, Dragoslav – ”Cafe Sumatra” 236 Dedović, Dragoslav – ”Dinarski Buda” 237 Dedović, Dragoslav – Poezija 238 Dostoevskiî, Fedor Mihaîlovič vidi Dostojevski, Fjodor Mihajlovič Dostoevskií, Fedor Mihailovič vidi Dostojevski, Fjodor MIhajlović Dostojevski, Fjodor Mihajlovič – “Zapisi iz Mrtvog doma” 149 Dostojevski, Fjodor MIhajlović 680 Drakulić, Aleksandar 710
243
Page
Džafić, Atif – Intervjui 2 Džojs, Džejms – ”Irska u baru” 54 Džojs, Džems vidi Joyce, James
Đerlek, Muhamed – Karikatura – Slikarstvo 25 Đilas, Milovan – Josip Broz Tito – Pisma 699
Emin, Bilge – Intervju 3 Etika 21 etnomuzikologija 679
Faulkner, William vidi Fokner, Vilijam Fehratović, Jahja – “Korektor sveznadar” 198 Fehratović, Jahja – ”Korektor sveznadar” 186 Fokner, Vilijam 37 Frljić, Oliver – ”Paraziti su među nama – 26751” – Scensko izvođenje 26
Gudžević, Sinan – “Rimski epigrami” 223
Hadajat, Sadek vidi Hadejat, Sadek Hadejat, Sadek – ”Slijepa sova” 741 Halilović, Enes – ”Potomci odbijenih prosaca” 192, 216 Hamović, Dragan – ”Matična knjiga” 201 Hanuša, Samir – ”San vlasnika ulične vage” 199 Humor 246
Isa al-Masiha – Esej 22 Isus Krist – Esej 22
Jahić, Dževad – ”Vitorin vrijes” 189 Japan – Putopisi 210 Jelenkovic, Saša – Intervjui 4 Joković, Miroljub – Intervjui 5 Joyce, James vidi Džojs, Džejms
Joyce, James – Pulska epizoda 45 244
Page
Kampana, Dino 126 Karanović, Vojislav – “Psalm” 175 Katal, Hodo – ”Berlinski led” 185 Kingsolver, Barbara vidi Kingsolver, Barbara Kingsolver, Barbara – Eseji 44 Književni prevodioci o – Honorari – Srbija – 21v 29 o – Srbija – 21v 29 Književnost o – Književno prevođenje 31 o – Pesnički jezik 208 o – Religija 196 Kocbek, Edvard – Selimović, Meša – Prepiska 630 Koraksić, Predrag – Intervjui 6 Koreja – Književnost – 20v 769 Kortasar, Hulio – Romani 141 Kostić, Laza 208 Kultura – SEEcult portal 712
Lazić, Radmila – “Crna knjiga” 241 Lindgren, Astrid vidi Lindgren, Astrid Lindgren, Astrid 226 Lukač, Aladin – ”Gitare morte” 205
Ljudska prava – Balkan – 1941 701
Makedonska poezija – 20v 162 Marković Koder, Dorđe 208 Marković, Radovan Beli 208 Marojević, Igor – “Beograđanke” 242 Mićunović, Radomir – ”Magična polja i komentari” 203 Mihajlov, Mihajlo – Biografija 694 Mihajlov, Mihajlo – Intervjui 7 Mihajlov, Mihajlo – Intervju 8 Mihajlov, Mihajlo – ”Ljeto Moskovsko 1964” 148, 692 Mihajlov, Mihajlo – život i delo 708 Mihajlov, Mihajlo 698, 702 Milošević, Nenad – Biografija 704 Milošević, Nenad – Intervjui 9 Milošević, Nenad – ”Mesta” 217
Milošević, Nenad – Poezija 195, 218, 219, 221 245 Miljković, Branko – Poezija 181
Page
Mitrović, Nemanja – ”Crtam po mraku ” 213 Moral 21 Musić, Kemal – ”Žig” 229 muzička filozofija 679 Muzika – Teorija – Eseji 679
Narodna poezija, lirska – Sandžak 27 Nikanor, Para 126 Nikaragvanska poezija – Eksteriorizam 127 Nuri-Hadžić, Bahrija – Intervjui 10
Padilja, Ebert vidi Padilja, Ebert Padilja, Ebert – ”Van igre” 134 Parra, Nicanor vidi Kampana, Dino Parra, Nicanor vidi Nikanor, Para Parun, Vesna – Poezija 183 Pisana reč 662, 667, 677, 678 o – Kalifornija 33 Po, Edgar Alan – “Gavran” 57 Po, Edgar Alan – “Pad kuće Ašerovih” 57 Poe, Edgar Allan vidi Po, Edgar Alan Poezija – Poetika 245, 246 Popa, Vasko – Poezija 674 Puslojić, Adam – Poezija 243
Raičković, Stevan 669 Rebronja, Ismet – Autobiografija 707 Rebronja, Ismet – Intervju 11 Ruska književnost – Oktobarska revolucija – 20v 692
Sábato, Ernesto vidi Borhes, Horhe Luis Sábato, Ernesto vidi Kortasar, Hulio Sábato, Ernesto vidi Sabato, Ernesto Sabato, Ernesto – Romani 141 Sarajlić, Izet – Romani 676 Sartr, Žan-Pol 204 Sartre, Jean-Paul vidi Sartr, Žan-Pol Savić Ostojić, Bojan – “Stereorama (scenarijum)” 188 Selimović, Meša – Kocbek, Edvard – Prepiska 630 Sevdalinke 27
Sijarić, Ćamil – Besede 224 246 Sijarić, Ćamil – Romani 202, 225
Page
Sijarić, Ćamil – ”Voda promuklica” 211 Skandinavska književnost – Prevodi 113 Skandinavski jezici – književnost 110 Slijepčević, Pero 663 Solženici˝in vidi Solženjicin, Aleksandar Isaevič Solženic ˝ in, Aleksandr Isaevič – 1918-2008 vidi Solženjicin, Aleksandar Isajevič Solženjicin, Aleksandar Isaevič – “Jedan dan Ivana Denisoviča” 149 Solženjicin, Aleksandar Isajevič – “Arhipelag Gulag” 150 Srpska književnost – Internet 717 Srpski jezik – Pravopis – Koren reči 32 Stefanović, Veroslav – Intevjui 13 Stojković, Dušan – ”Telo u telu” 212
Šajtinac, Radivoj – ”Psi versa ili otimanje vazduha” 182 Širazi, Šemsuddin Muhamed – Poezija 743 Širazi, Šemsudin Muhammad vidi Širazi, Šemsuddin Muhamed Šop, Ljiljana – Intervjui 14 Švedska poezija 106
Tadijanović, Dragutin – “Balada o zaklanim ovcama” 233 Tahmiščić, Husein – Poezija 675 Tamir, Zakariyya vidi Tamir, Zekerija Tamir, Zekerija – ”Nojev poziv” 749 Tasić, Vladimir – ”Oproštajni dar” 180 Tešin, Srđan V. – ”Kroz pustinju i prašumu” 220 Tokarčuk, Olga – ”U potrazi za knjigom” 179 tradicija 679 Treći trag 717 Turska poezija – 20v 758
Vasilevski, Risto – “Ode, o da” 165 Vidaković, Dušan – ”Iscrpljivanje ničim” 197 Vidojković, Marko – Intervjui 16 Vojnić Purčar, Petko – ”Miholjsko leto i druge priče” 214 Vučinić, Srđan – “Nezajaz: drame i druge priče” 187 Vujčić, Nikola – Intervjui 17 Vukićević, Dejan – ”Bodilo” 191, 660
Zabela – kazniona – Požarevac 702
247
Page
Živančević, Nina – Intervjui 18 Živanović, Nikola – “Astapovo” 174, 206, 209, 222, 227, 228, 235 Živanović, Nikola – Biografija 705 Živanović, Nikola – Intevjui 19 Živković-Živić, Ana – ”Poslednja četvrt” 215
KRITIKA
Šejla Rebronja
KONAČNA (NE)JEDNAKOST 248
Page
. . …………………..( Danijela Jovanović, Afroamerička poezija, Balkanski književni glasnik, Beograd, 2015 ) . …..Danijela Jovanović diplomirala je na Odeljenju za istoriju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. U okviru edicije Prvenac objavljen joj je roman Vatra. Njen prevodiački korpus obuhvata knjige prevoda: Enes Halilović, Leaves on the water, 2009; Brajan Henri, Karantin, 2010; monografija: Romi u Jevrejskom logoru Zemun, 1941-1942, 2012. Autorske radove i književne prevode objavljuje u periodici. Član je Srpskog književnog društva i stalni saradnik BKG . U zbirci Afroamerička poezija donosi prevode pesama napisanih od strane književnika afričkog porekla koji su živeli u SAD-u. …..U zbirci se nalaze prevodi pesama brojnih autora kao što su: Sodžurner Trut, Angelina Veld Grimke, Efi Li Njusam, Fenton Džonson, Kaunti Kalen, Melvin B. Tolson, Poli Marej, Margaret Voker,Norman Džordan, Niki Đovani i drugi. Pored prevoda pesama, knjiga Afroamerička poezijasadrži bibliografske podatke o autorima uz svako poglavlje, dodatne napomene i objašnjenja određenih anglicizama, događaja, te bitnih datuma. Na početku zbirke, a u funkciji predgovora, Jovanovićeva upoznaje čitaoce sa odrednicom afroameričke književnosti, kao i sa istorijskim i političkim dešavanjima koja su prethodila ustanovljavanju afroameričke literature i autora koji stvaraju u okviru nje. Autorka ističe da tokom 70-ih godina afroamerička poezija postaje prihvaćena od strane akademskih krugova kao legitimni, ali poseban deo američke književnosti. …..Odrednica afroamerički/afroamerička jeste nešto što povezuje autore poezije koji su obuhvaćeni zbirkom. U današnjem kontekstu, ova poezija svakako prevazilazi odrednicu afroamerička, kako u smislu tema, tako i u pogledu stila. Neminovno je da svaki od autora i autorki nudi čitaocima drugačije stilski obojene stihove, različite teme, motive i pristupe istima. Postoji, ipak, niz motiva koji prožimaju gotovo sve pesme zbirke i upravo ti motivi doprinose da ova poezija ima zaseban identitet. Nezadovoljstvo aktuelnim klasnim poretkom, kao i rasna i polna neravnopravnost, osnovna su pokretačka snaga, izvor tema i inspiracije autora. Želje za slobodom i ravnopravnošću vežu i drže na okupu pesme proistekle iz pera različitih pesnika, konstrušući na taj način kompaktibilnu celinu. …..Centralni motivi javljaju se neretko sa svojim kontrasnim parom, što povećava intenzitet prvih. Tako su u pesmama dominantni parovi sloboda-ropstvo, beli-crni, muškarci-žene, robovi-robovlasnici i slični. Sloboda u stihovima, pored svog univerzalnog značenja, nosi različita viđenja iste: Put ka slobodi, Put koji vodi što dalje od Crnila Stomaka ajkule
(Melvin B. Tolson)
249
Page
…..Crna boja, prevashodno crna koža, osnovno je distinktivno obeležje Afroamerikanaca. U pesmama je upravo crno osnovna prepreka ljudi da budu ljudi, da budu žene. Zbirku otvara pesma Zar ja nisam žena, koja je zapravo govor Sodžurner Trut povodom Konvencije ženskih prava. Erlin Stetson je ovaj govor pretočila u pesmu: Rodila sam trinaestoro dece i gledala kako ih Gotovo sve prodaju u rosptvo. I kad sam ispustila majčinski krik, Samo me je Isus čuo… Pa, zar nisam ja žena? …..Osim sa nejednakošću između muškaraca i žena, slobodnih i robova, žene Afroamerikanke bile su prinuđene da se bore i sa onima koji ih dele na crne i bele žene. Podređene po svim osnovnim humanističkim načelima, Afroamerikanke pišu stihove obilne iskrenim emocijama, izrazom bliskim narodu, bliskim nesrećnima, sputanima, željnima slobode, zapravo, pišu LJUDIMA. Crno je lice Harijetino, Još crnja je njena sudbina Tamo u dubinama južnjačke divljine I mračnim ponorima mržnje (Margaret Voker) Lirski subjekti su crne, nesrećne žene, predodređene da pate, ali spremne da zaborave i da se bore: O, mala, crna, devojko, Koja si rođena da budeš praćena tugom, Zadrži u sebi sve od kraljica A zaboravi da si jednom bila robinja, I nek se onda tvoje sočne usne razvuku i glasno Se nasmej sudbini! (Gvendolin B. Benet) …..Crno kao distinktivno obeležje ljudi, crno kao niža odlika niže klase, crno kao manje ženstveno, kao manje ljudsko doživljava različite varijacije u pesmama. Pored crne žene, muškarca, devojke, deteta koji su markirani kao crno koje manje vredi, nailazimo na simbole crne mačke ili braon leptira koji dele ljudsku crnu sudbinu i nose snažnu poruku gorućih
problema: Samanta je moja crna mačka.
250 Crna sa žutim očima.
Page
Došla je sa ulice. (Ulični crnja bez dlaka u ušima.) Opasna je. Nije čistokrvna, ali meni to ne smeta. Nisam ja rasista. (William J. Harris) …..Robovlasnici, belci, ljudi, ne žele da budu jednaki sa crncima, obojenima, neljudima jer se plaše, objašnjava Rej Djurem u pesmi Konačna jednakost. Iako ne žele da im čovek crne kože voli sestru, da ona voli njega, da žive i jedu zajedno, ipak postoji jedna očiglednost: ne odlučuju oni o tome ko je manje, a ko više čovek i postoji nešto što, bili crni ili beli, imali novca i robova ili sami bili robovi, ne mogu izbeći: …Plašiš se da ću doći da živim pored tebe- Ali zbog ove atomske bombe Džo, Izgleda da ćemo umreti zajedno.
Gordana Vlahović ISTO I DRUGAČIJE
. . …………………………..(Draško Ređep: Zemlja ravna, ljudi slučajni; Sajnos, Novi Sad, 2015) . …..U novoj esejističkoj knjizi, u čijem podnaslovu stoji “Ogledi o nestajanju”, Draško Ređep je pisac dobro nam znan: persona enciklopedijskog znanja, romaneskne biografije, smisla za humor, koji zna da (ne često) pređe u ironiju. Uza sve to, gospodin Ređep govori kontrolisanom emocijom, ne prelazeći u patetiku, ali ne “bezlično”, od njega to niko ni ne očekuje, jer on, kako kaže”uvek govori lično”. …..U uvodnom delu Draško Ređep govori o eseju kao formi koja teži sažetosti; eseju kao pretpostavci kretanja. Eseju nas niko ne može da uči. Esej je suma 20. veka: “Esej ne saopštava, nego se sašaptava. Najčešće sa autorovim dvojnicima. On je pre govorna nego pisana glosa. Mali paradoks i obrt; može mu se.” Ređep i u svojim prethodnim knjigama (Konkretni čitalac, S obe strane reke…) ističe esej kao oblik koji dozvoljava autoru da ostvari finu misaonost a i
da ga odene estetskim ukrasima. Čak i kad se ne slažemo sa iskazanim stavovima, uživamo u lepoti rečenog. Navodi primer ogleda Milana Kašanina o Branku Radičeviću koji je, po Ređepu, “zapravo prkosna, lucidna himna u slavu netačnog”. I knjiga o kojoj je reč neiscrpan je niz eseja o druženjima, kafanama, izložbama, likovima domaće i svetske literature, salonskim 251
ćaskanjima, dragim ljudima, o onima, i Onoj, koji su otputovali, o tragovima i sećanjima, o Page
nestajanju i uspomenama. …..Podnaslov knjige nije dat bez razloga. U bogato proživljenom životu, nalik na razuđeni, gotovo bez daha praćeni roman, znaci nestajanja na svakom su koraku. Nema više tramvajskih šina od Subotice do Palića; vrste ptica kopačkog rita su nestale, razroka okna ciganskih mahala. Godišnja doba dođu i nestanu (posebno to varljivo leto, za razliku od aprila koji je veroloman mesec ali je sam po sebi pesma). Nema ni salona u kojima su se okupljali znani, posebno salona Nevene Vitorović u kome su se ostavljale poruke, knjige, uzdarja, jadanja, vesti, anegdote; “blistavi snobovski šarm” – zapreten u prtljagu uspomena. …..Draško Ređep za svakog prijatelja, koji je prešao na drugu stranu nevidljive linije nalazi najadekvatnija obeležja, budući da su mnoge dane jedni drugima obogatili. Tako je Faruk Begoli zračio magičnom dečačkom razdaganošću. Zajednička im je bila ljubav prema filmskoj umetnosti, slikarstvu, šahu. A šah je po Ređepu nalik na Šeherezadinu priču: sve odjednom bude drugačije, opako i definitivno čim se partija završi. …..Miku Antića, o kome je i posebne knjige ispisao, utisnuo je u mapu Vojvodine stare, s pravom tvrdeći da je od svoje poezije stvarao jednu od najpotresnijih naših autobiografija. Ističe u Antićevom rukopisu žudnju za totalnim životom koja je “omogućila da se ostvari čarolija običnog”. Saši Petroviću često se vraća (“svi su mnogobrojni izašli iz njegovog sakoa; … pamet koja ne posustaje”). Pa druženja sa slikarima, što u Novom Sadu, Beogradu, Parizu (Cuca Sokić, Tikalo, Tapi, Milan Konjović, M.B. Protić…). …..Starost je često sinonim za usamljenost i strah. Njegovi prijatelji različito su prihvatali starost i približavanje kraja zemaljskoga. Todor Manojlović ostao je i umro razdragan, bez traga jauka žrtve. Veljko Petrović umro je gnevan, ne želeći (možda i ne mogavši) da razume nestajanje njegovoga sveta. Kivan na kritičare i pisce koji mu na skupovima hvale tek objavljenu novelu, na uvo, da neko još ne čuje, što ga je nerviralo: “Nisam ja prostitutka da se na javnom mestu kriju od mene, i da samo u pomrčini hvale moje vrline.” …..Nestajanje je prisutno u svim oblicima. Crnjanski, ponašanja kao dvojnik; preplašen čovek koji zazire od špijuna oko sebe (problemom dvojnika u književnosti bavili su se mnogi: Borhes, Gatalica, Kafka, Margerit Jursenar…). Dušan Matić, uspravan čovek koji je rano spoznao strah od smrti i prolaznosti i od toga načinio blistavu literaturu. Pun odanosti je esej o Kišu i druženju u ulici kestenova u kojoj ovaj troši ostatke očenutog sna mladosti. …..Nestajanje je neumitno i nezaustavivo. Ali mu odolevaju sjajni likovi, takođe bez zaustavljanja. O jednom od takvih, Puriši Đorđeviću, Ređep kazuje: “Svi njegovi diverzivni incidenti imaju prošlost u tajanstvenim maglinama pesme i ljubavi. Smrt se samo sluti, izvesna i nesalomiva. Purišine maštarije su bez mere. Ali i bez zaustavljanja…” …..Mnoga lica činila su poglavlja života Draška Ređepa. Mnoge su knjige progledale u njegovim rukama. Znao je u Konkretnom čitaocu da kaže da čovek uvek mora imati deset naslova koje bi držao pod uzglavljem. Sada su izdvojiva tri naslova za budan san: Virdžinija Vufl (Talasi – knjiga o slabostima, o večnoj čovekovoj smrtnoj jezi, i životu posle svega), Margetit Jursenar (Hadrijan i Margerit, veliki pesnici prolaznosti) i Dušan Matić (ostvario fatalnu iluziju polupanog našeg ogledala i “Bagdalom”; jedno kruševačko brdo uzneo među skupocene i ključne imenice naše lirike). “Sve tri knjige koje marim žestoko se opiru fenomenu nepravedne smrti.” (Što se tiče pisca ovih redova, on bi zadržao uz pomenute, i još sedam do onih Ređepovih, ranijih deset). …..Draško Ređep neiscrpan je u izboru motiva za svoje eseje. Katkad je izbor anegdotski, te humor pređe u ironiju, (jer “smeh je ubojit ali lekovit”) pa onda uozbiljeno odobravajuće ili uz neslaganje. Može čitalac pronaći eseje o različitosti, o bedelu (arapski – zameniku), o dnevnicima, kritičarima, čitanosti knjiga, o epigonima, hijerarhiji i predrasudama, muci o
ulasku u krug posvećenih, o neostvarenosti, žeđi za apsolutnim, o novinama. Kritički se okreće 252 na svakodnevne, inflatorne male književne priredbe. Različitost u stavovima je izazov.
Page
“Podeljena mišljenja su jedina sekularna religija naših dana.” A primer je luckasto duhovit: čak i kada su u pitanju noge Dejvida Bekama i poprsje Penelope Kruz. Ređepu su bliski i Đorđe Balašević, Đule Van Gog, Kornelije Kovač. …..Jedan od njih koji je i pesnik i koga ignorišu kritičari a otprve prepoznao Petar Peca Popović, kritičar roka i savremenog života, jeste Đorđe Balašević. Pesnik je svega onoga što se sanja i zbiva na srpskom severu. A “svako ima i srpski sever kakav zaslužuje.” …..Ovako razuđen životni put kao da je odabran iz mota Dušana Matića: “Čovek ne živi s istinom, ni s lepotom, on živi sa drugima.” No, najprisnije, sasvim lično tek dolazi: sve što se događalo – putovanja, susreti, izložbe, knjige, šezdeset godina uzajamnosti, te i ova knjiga posvećena je gospođa Jelki, dragoj Jeji, kako su je zvali njeni dragi bliski, a kako Ređep reče “moj bolji, najbolji deo te famozne, večito neistražene celine.” Od godine 1954. i crvenog svitera pa do nevembarskog jutra 2014. kada je zauvek otišla iz kuće u kojoj je “sve imala”, Jelka Ređep je sa Draškom živela u naseljenom svetu, uz njenu “skoro vantelesnu, zaumnu, natprirodnu radost davanja.” Govoreći o svojoj Jeji, gospodin Ređep se kloni patetike, ali iz poslednjih poglavlja sluti se i bol, i nedostajanje; i odanost i odsustvo smisla bez nje. No, vešti spisatelj, uz osećanje mere, čitaocu daje sjajni lik žene koja je bila posvećena nauci i istraživačkom radu, ali koja je narušavala uopštenu i banalnu predstavu o ženi kao naučniku. Jer, ona je brižno i nesebično bdela nad porodicom, primala u kuću desetine prijatelja; bila je čovek od poverenja, podrška, i zaklon; prividi lakoće skrivanja bola da se najdraži ne uznemire. Sa njom je nestalo “kraljevstvo smisla, smeha, putovanja, ćutanja.” …..U knjizi posvećenoj Jelki Ređep, nestajanje je gotovo opipljivo, iz autorovu poruku: “Ne zaboravi, mi još uvek zajedno nestajemo.” A stanje unutrašnjeg bića autorovog je blago rečeno, neveselo, s mišlju “sve neke skoro mrazne zore sanjam”, uz stalno obraćanje njoj, sveprisutnoj iako nevidljivoj. …..Veruje se autoru kad piše: “Kao potpuni refren zimus se javljalo osećanje poraženosti, apsolutne nepravde: da je Mirni, Srđanu, Saši i meni ukrao jedinstvenu koheziju. Postojanje samo.” Ali, na oko četiri stotine strana knjige (uz Jeju) Draško Ređep oživljava reznoliki svet umetnosti, društvenih zbivanja, prolaznih i zaboravu otrgnutih imena, dela, događanja, atmosfere vojvođanskih zabiti, “umešanosti slobodnih interesovanja”, života u Novom Sadu kao nagradi, putovanja u poznata evropska stecišta kulture, sve to u šezdesetak godina zajedničkog života. Te nije knjiga samo o “iluziji uspomena” (S. Kjerkegor) već jedna velika apoteoza bogatstvu življenja.
Milica Vučković VREME UŠIVANJA ZEMLJE
. .
253 (Birsena Džanković, Nefs i ruh, Sent, Novi Pazar 2015)
Page
. …..Mikro struktura pesama Birsene Džanković prefinjenom metaforikom uvodi u makro svet nefsa i ruha, u večni agon unutrašnjeg i spoljašnjeg bića, koji se, praveći pun krug praznine, završava onim čime je i započeo – prahom. Jedina trajna kategorija, sveljudski, neizbežni kismet, jeste prolaznost. Iza vatre ostaje pepeo, iz pepela opet se razgoreva plamen životni, život gori i nestaje u sopstvenoj ičkiji i surgunu. Na taj ciklus, žigosan beskonačnošću, Kur’an stalno opominje u najavi Sudnjeg dana, „Dana kada se okončaju konci“: „Od zemlje vas stvaramo i u nju ćemo vas po drugi put izvesti“. Birsena opipava preegzistencijalni puls: dospevši u ovozemaljsko klupko, čovek zaboravlja od čega je nastao i u tom zaboravu boravi do konačnog, kao dobro zamaskirana šupljina, „gruda mesa oko kostiju obavijena“, „ništa drugo do prašina“. U prašnim koracima, Birsenino Ja-Biće ište TO, ogledalo da mu saopšti ko je: „Ili knjiga na polici/Prašinom prekrivena./Ili tinta sasušena,/Od zaboravljenog pisca zaboravljena./Ili priča prepričana./Čovjek ili strvina.“ Meditativna potraga za spoznanjem dubljeg identiteta, traženje je odgovora na pitanje koji je TO naš primarni nefs, jesmo li, kako to pesnikinja kazuje, podstanari u tački pucanja, podeljeni „ka onom što je bilo“ i ’’ka onom što može biti“, ,,u vrtlogu okovani“? Pisanje iz perspektive prvog lica, dominantno i često isticano Ja u zbirci pesama Nefs i ruh, nije lice Ega već ruha, najtananija i najtajnija introspekcija, naličje prabola. Često je to „Ja protiv sebe i oni protiv Ja“ dovedeno do krajnje iznurenosti, kao u pesmi Srebrnoj zemlji, gde se Ja transformisalo u „mi“ umnožavajući utvaraste senke na osuđenom tlu: „Koračamo, trčimo, bježimo Daljinama. A daljina smo I nad daljinom stojimo Poraženi. Životarimo.“ . …..Nalik zrikavcu koji žalopojku zriče (Tlo), Birsenin lirski dvojnik bez patetike lamentira nad pozorištem života, u kome se nastajanje i nestajanje sažimaju u istu liniju. Rezovi u deskripciji doprineli su da iz poetskog mača poteku ne potoci nego čitavi okeani značenja sa specifično elegičnim prizvukom. Privrženost duhovnim težnjama jedan je od uslova za postopstanak, jer mada „i ono što kroz prozor izađe/zasigurno će traga ostaviti“, materija već tokom stvaranja samu sebe briše, olovo je „nad glavom i pod nogama“, „grobni crv“ („dva metra, po Brehtu“) nagriza telo i pre grobnog doba u vidu crva sumnje. Birsena uzima prah, zemlju, vodu, utvare, senke i prazninu za okosnice svojih pesama i ispunjava prostor između njih zapitanošću koju brusi do iznemoglosti, dok od kamena ne dobije dragulj. Po formi njene pesme su neretko hikma, kratke mudre izreke, kao kada kaže: „Usta puna praznih riječi/O Prije i Poslije“, one su svojevrsni poetski asketizam, uzdržavanje od preteranosti, da bi se naslutila prava mera Insana, smireni nefs, neotrgnut od ruha, Nuhova lađa ka novosvetu. Zato je i Birsenino pominjanje belog, njeno bijeljenje crnog u višestrukoj simboličkoj funkciji: da nas nezaborav ne zaboravi, da se ne udavimo u beloj kapi od koje smo stvoreni, dok na crnoj zemlji samo trenutno stanujemo.
254
Page
Adisa Musić HASANAGINICA, VIŠEVEKOVNA INSPIRACIJA
(Selma Hasanović, Na početku bijaše stid – studija o Hasanaginici, Sent, Novi Pazar 2015) . …..Čuvena balada Hasanaginica koja prikazuje Hasanagu (koji je ranjen u u gori očekivao ljubav i pažnjju koja mu je uskraćena) i Hasanaginicu (koja je tragični krivac bez krivice, neko ko bespogovorno poštuje nametnute zakone, po cenu sopstvene sreće, ali i ženi sa uzvišenom majčinskom ljubavlju koja se uzdiže iznad svih normi i okvira), dakle, balada u kojoj stradaju likovi posredstvom sopstvenih unutrašnjih težnji i sputavanja, predstavlja pravu misteriju koja pruža širok dijapazon tumačenja, kao i metatekstova nastalih po uzoru na nju. Upravo o toj problematici govori studija Selme Hasanović Na početku bijaše stid. …..Selma vrši studiozno proučavanje počev od razotkrivanja porekla balade Hasanaginica i vremena datiranja oko kog postoje nesuglasice, pa sve do značenjskih slojeva pojedinih delova teksta. Naime, datiranje balade je veoma upitno, čime se Selma u određenim naznakama i bavi u uvodnom delu svoje knjige. …..Prateći liniju datiranja Hasanaginice možemo se vratiti unazad četiri do pet vekova, pronašavši je najpre u zaboravljenim tekstovima slavenskog porekla u Erlangenu u Nemačkoj u tzv. Erlangenskom rukopisu, koji datira iz XVI veka, a kojeg je igrom slučaja otkrio nemački filolog Gerhard Gezeman proučavajući rukopisnu zaostavštinu neimenovanog sakupljača narodne književnosti slavenskog porekla.Potom se Hasanaginica našla u spisima putopisca, etnografa Alberta Fortisa koji je dao veliki doprinos ne samo očuvanju narodne književne baštine, već i njenoj popularizaciji.Nakon Fortisove misije o popularizaciji narodnog stvaralaštva sa naših prostora Hasanaginica doživljava prevođenje na mnoge jezike od strane čuvenih pisaca kao što su Aleksandar Sergejevič Puškin, Gete, Volter Skot i mnogi drugi. 1814. godine Vuk Karadžić preuzima od Alberta Fortisa Hasanaginicu i približava je tada malobrojnoj opismenjenoj čitalačkoj publici, kritički se osvrnuvši na nerazjašnjene podatke o narodnom pevaču koji je ispevao, kao i vremenu i prostoru sa kog potiče. …..Intertekstualnost koja u književnosti podrazumeva istu ili sličnu tematiku, pojmove ili bilo kakve druge segmente preuzete iz nekog teksta ili rađene po uzoru na dati tekst jeste glavna problematika Selminog prvenca. …..Selma koristeći komparativnu metodu upoređuje nekoliko varijanti izvornog teksta Hasanaginice iznoseći jasne razlike koje su zapisivači pravili prilikom unošenja teksta u svoje spise. Da je Hasanaginica bila inspiracija mnogima, kako onima koji su je proučavali kao delo narodne književnosti, tako i savremenicima kojima je bila uzor da napišu novo delo, dokaz su i mnogobrojne dramatizacije Hasanaginice kojima je Selma s punim pravom posvetila pažnju dok je pisala ovu studiju.Selmi su za komparativnu analizu poslužili postojeći dramski tekstovi čiji su autori: Aleksa Šantić, Milan Ogrizović, Alija Isaković, Ljubomir Simović, Tomislav Bakarić, Nijaz Alispahić i Niko Topić. …..Iako su u baladi Hasanaginici kao i u mnogim drugim baladama jasno uočavaju svih pet dramskih elementa, pred Selmom se otvorio težak zadatak, da te iste elemente, dakle uvod,
zaplet, kulminaciju, obrt i rasplet, predoči iskazujući sve razlike i sličnosti. Selma nam otvara horizont na kom se jasno vide intencije autora da prikažu uticaj realnih događaja i pečat određenih životnih situacija koje se neizostavno posmatraju kroz predrasude. Kroz opsežno 255 izlaganje autorica nam daje mogućnost da istovremeno pratimo tokove nekoliko
Page
dramatizovanih tekstova Hasanaginice jasno ističući pojedinosti koje upravo ukazuju na razlike u tekstovima i na ugao glednja dramaturga koji su se ovim tekstom bavili. …..U odeljku Likovi Selma analizirajući likove kroz dramske tekstove, pruža nam uvid ne samo u postupke likova, već nam daje objektivnu sliku vremena, prilika i osećanja. Ne držeći stranu ni jednom od glavnih likova autorica nam daje potpunu psihološku sliku likova koju je mogla naći u svakom autorskom tekstu. Ističe da je npr. Šantićev Hasanaga, junak koji čeka na sudbinsko odvijanje situacije, da je to lik koji se kaje zbog svojih postupaka, ali istovremeno je neko ko okrivljuje Hasanaginicu, pritom dajući monolog koji odaje utisak melanholika koji tuguje i koji se jedva miri sa sudbinom. Istog tag Hasanagu Bekrić vidi, kako Selma ističe, kao mudrog, promćurnog i dobrodušnog junaka, kojem je data čak i filozofska nota, pa tako kroz celu dramu provlači, religijska ali i psihološka pitanja. …..Kada je reč o liku Hasanaginice, ona je takođe, različito viđena u dramskim tekstovima. Za razliku od Šantića koji joj pažnju posvećuje tek pri kraju drame, prikazavši je kao žrtvu čijim životom vlada sudbina i tuđa volja, kod Isakovića je kako Selma navodi ona nosilac cele radnje i prikazana je gotovo kao žena koja može parirati današnjoj savremenoj i obrazovanoj majci koju karakteriše izbrušeno ponašanje i odmerenost u svim postupcima. No, ipak Hasanaginica je data kao lik koji na koncu svih događaja strada. Pored ova dva glavna lika, kroz psihološku analizu i oslikavanje portreta autorica navodi karakteristike i ostalih likova, posvećujući im svakako dovoljno pažnje u svojoj studiji. …..Apendiksom I koji je naslovljen kao Odstupanje od šerijatskih normi u poetskom i dramskim tekstovima Hasanaginica, koji se nalazi na kraju knjige ustvari Selma nas vraća na početak, to jest na tumačenje naslova knjige Na početku bijaše stid, sa posebnim osvrtom na glavni motiv, tj.stid koji je ujedno i glavni pokretač celokupne radnje. Pri analizi ove balade uglavnom se stid posmatra kao proizvod patrijarhalnih normi i običaja koje je nametnula potčinjenost tadašnjoj turskoj vlasti. Dok se sa druge strane javlja nelogičnost, otkuda srdžba Hasanage na suprugu samo zato što je ispoštovala pravilo koje joj je bilo nametnuto. Dakle, kamen spoticanja je stid kojeg moderno društvo ne priznaje, ne prihvata, ne razume, tako da se postavlja pitanje da li ga uopšte poseduje zato sto kritikama podleže osobina koja se ne preoznaje kao merilo prihvatljivih i opravdanih razloga za činjenje ili nečinjenje nekog dela. U Apendiksu I Selma, takođe, navodi da su Hasanaga i Hasanaginica islamske veroispovesti pa shodno tome njihove postupke posmatra kroz okvire islamskih propisa sadržanih u Kur’anu i hadisima Allahovog poslanika Muhameda a.s., iz kojih se izdvajaju citati koji su pomogli pri razrešenju i tumačenju Selmine problematike. …..Apendiksom II kojim se i završava ova studija analizirana je drama Hasanaginica autora Nika Tiopića, koja je posebnu pažnju kod Selme zavredila upravo zbog svoje sadržine i tematike koja se u mnogome razlikuje od ostalih dela rađenih po uzoru na Hasanaginicu, kao i zbog svoje slabe motivisanosti istoimenom baladom, zbog čega se i ne pominje dok je vršena komparativna metoda. Uspešno pisanje ove studije jesu potvrda i rezultat komparativne analize balade i dramske radnje, elemenata, faza i likova, putem kojih su razrešene mnoge problemske situacije, a s konačnim ishodom tj. odgonetanjem nejasnoća koje se vezuj sa viševekovnim postojanjem Hasanaginice, i tumačenjem motiva koji se kroz nju prožimaju. .
256
Page
DRAMA Aleksandar Novaković LED
LICA:
257
Page
Ivan, 35 godina, voditelj i producent Horror reality showa Katarina, 30 godina, njegova žena Drezgić, 45 godina, industrijalac igračaka Viktor, 35 godina, Ivanov bivši kolega i prijatelj Utvara, neodređenih godina i pola Vreme i mesto: danas i ovde
NAPOMENE: Ovo je drama sa mininmalnim brojem replika i stoga svaka reč ima posebno značenje i treba se posebno naglašavati, kao da od nje zavisi život. Drama je upućena na pokret, mimiku a oni se odvijaju nešto usporenije nego u običnom životu, kao da , recimo, u komadu gravitacija odgovara onoj na Mesecu. Dužina predstave bi tako, u realnom trajanju, bila oko 45 minuta .
Prva scena Scena je gola, u polumraku na sredini scene je video-bim.Na video-bimu kratko poigrava, snimlojen, titravo, ručnom kamerom prostorija u ogledalima ui kojoj je na sredini stolica. Tijana, u crvenoj haljini (liči na Saskiju Rivs, britansku glumicu) seda na stolicu. Slika zadrhti, Tijana nešto zausti i slike nestane. Ivan, srednje visine, poslovno obučen, sa aktovkom u ruci stupa na scenu s leva, sigurno, krupnim koracima. U Ivanovom držanju ima nečeg kicoški arogantnog. Važnim pokretom zateže kravatu na vratu. Okrene se ležerno, vadi privezak iz džepa. Pištanje automatskog zavtaranja kola, off. Privezak ritualno stavlja nazad u džep. Put mu preseče na polovini scene Utvara, osoba u crnom kaputu, sa crnom maskom na licu.Ivan se strese i odstupi unazad. Utvara zamahne pesnicom a Ivan podigne aktovku i zaustavi udarac. Utvara udara još jednom i još jednom a Ivan blokira udarce. Utvara zamahne četvrti put, naleti na Ivanov blok i tiho jekne. Utvara se previja od bola. Ivan odskoči u stranu i krene da Utvaru udari koferom po glavi a onda stane. Utvara se ispravi. Pauza isprekidana njihovim disanjem. Ivanu ispadne kofer iz ruke. Ivan krene ka desnoj strani scene. Utvara mu preseče put. Ivan pokušava da je zaobiđe ali ga ona ouvek pretekne što se pretvara u ples sa komplikovanom, slalomaškom koreografijom. Utvara zamahne rukom a Ivan odskoči u stranu. Pada na leđa. Utvara mu prilazi. Ivan pokuša da uzme tašku ali je Utvara šutne u mrak.Utvara prilazi Ivanu i nogom ga šutne u grudi.Ivan se bori za vazduh. Utvara prelazi šakom preko njegovog lica, gotovo nežno a zatim ga udara prvo samo šakom a zatim stisnutim pesnicama po licu.Ivanove ruke se podižu prema vratu Utvare a zatim se spuste nemoćno na zemlju. Ritam Utvarinih udaraca jenjava. Utvara othukne, ustaje i otresa prašinu sa sebe, proteže ruke kao posle naporne vežbe. Ivan bauljavo ustaje. Namešta frizuru, kravatu i tetura do aktovke. Utvara pali cigaretu, žudno udiše dim. Utvara prilazi Ivanu koji stoji, sleđen od straha. Utvara mu zateže kravatu, popravlja nabore na sakou,prilazi mu s leđa, lagano ga poljubi u obraz, gurne snažno kolenom u leđa i odlazi sa
scene.
258
Page
Druga scena Ivanov stan. Na zidu u sredini stana je video-bim. Na video-bimu se vrti crveno-bela hipnotička spirala. U levom uglu leži Ivan. U desnom uglu je Ivanova žena Katarina, vitka, u jednostavnom belom kompletu, sa VR kacigom na glavi. Katarina se smeje, ispušta zvuke gugutanja, krkljanja, zvižduće kao ptica, mijauče. Ivan pokušava da podigne glavu. Klone mu glava.Katarina pravi pokrete kao da nešto krhko drži u rukama, prelazi šakama preko tog imaginarnog predmeta. Ivan ispusti glas koji je slab, šišteći. Katarina se smeje, njen smeh je zarazan, jak, kreće se od iskrenog, iskričavog prema histeričnom, neobuzdanom. Ivan joj prilazi, sporo se vukući, pedalj po pedalj. Katarina prestaje sa smehom. Stavlja prst na usta ali ne izgovara ništa, kao da nekog ućutkuje. Katarina, držeći imaginarni predmet u rukama, počinje da pleše, da se vrti po stanu. Prolazi tik pored Ivanove šake. Ivan pokuša da je uhvati za nogu ali mu se ona izmakne, ne obraćajući pažnju na njega. Katarina stane, zadihana. Katarina seda u turski sed. Ivan joj prilazi, hvata je za ivicu suknje. Katarina obara bretelu sa desnog ramena i otkriva dojku. Ivan se podiže u polused, ječeći. Skida Katarini kacigu sa glave. Katarina vrisne i pokrije dojku šakom. Ivan baca kacigu u stranu. Katarina ga ošamari a zatim hitro navuče bretelu. I: Opet Kaća? Katarina zabrinuto prelazi šakom preko njegovog lica. Ivan se odmakne unazad, kao oparen. Katarina ustaje, uzima kacigu i odlazi. Ivan se izvali na pod othuknuvši. Dolazi Katarina sa alkoholom i vatom. Čisti mu rane. Ivan se otima kao malo dete a Katarina se bledo osmehuje i trudi da ga umiri. Katarina ga uhvati šakama za lice. Ivan zaurla od bola. Katarina mu snažnim poljupcem začepi usta. Ivan je zagrli i snažno privuče sebi a zatim se odmakne od nje. K: Zašto Ivane? Ivan pljesne rukama. Na video-bimu je špica HORROR REALITY SHOW-a, IVAN PRODUCTION ,u split- screenu u četiri polja, a na svakom od tih polja je Ivan koji, iznad natpisa šoa važno pokazuje prstom u pravcu publike. I(na platnu): Ne plašite se? Plašićete se! Sto dana u horror kampu za tri stotine hiljada evra, dvanaest najboljih-samo je jedan izabrani. Ivan pljesne rukama. Slike nestane. I: Zavist. Svuda sam, bogat, lep, imam tebe.Prijaviću policiji. K: Kad? I: Sutra? Katarina uhvati Ivana između nogu.
K: Zašto Ivane? Ivan sa naporom skine njenu šaku sa svojih prepona. Katarina mu razlabavljuje košulju, ljubi ga u vrat, žurno je otkopčava, spušta se sve niže i niže. Ivan je zgrabi za kosu i cimne 259 naviše. Katarina napravi pokret naniže glavom ali je Ivan još jače stegne.
Page
I: Imam posla. Ivan ustaje, pucne prstima.Na video-bimu je Sekretarica.Katarina odlazi, besno, nadesno. S:Šefe, imate u deset sa Perovićem, u dva sa Filipovićem. A,da, Novaković je otkazao. Ivan pucne prstima. Na video-bimu je Drezgić. D: Ja sam vaš novi komšija Drezgić.Ako imate vremena navratite sa vašom lepom suprugom, recimo sutra u šest. Imam za vas egzotične koktele i zanimljive poslovne ponude. Prijatno. Ivan odmahne rukama i nestane slike na ekranu. Pogleda ka mestu gde je stajala Katarina, zausti nešto. Zastane. Krene u pravcu u kojem je Katarina otišla. Vraća se sa nepomičnom Katarinom u rukama. Na Katarininoj glavi je VR kaciga. Ivan joj skida kacigu. Krv poteče iz Katarininih ušiju. Ivan polaže Katarinu da legne a zatim zatapše dva puta odsečno i na Katarinu pada blještav kvadrat svetlosti. Zujanje, off. Kvadrat svetlosti se pomera gore- dole duž Katarininog tela, kao da je skenira. Ivan uzima VR kacigu, vadi iz nje jedan deo, nalik na karticu, stavlja ga u džep. Igra se nervozno s kacigom, ne zna šta će s njom, a zatim kacigu baca na pod, šutira je, naskače na nju.Ivan je izbezumljen. Okreće se oko sebe tražeći na čemu će sledećem iskaliti bes. Pauza, samo zujanje aparata iznad Katarininog tela. Ivan vadi karticu iz džepa i grize je a zatim baca daleko od sebe. Katarina se trgne par puta, kratko. Još uvek nije pri svesti. Ivan mahne glavom iznad svoje glave. Šljašteći zrak nestane. Katarina uzdahne, ustane naglo pa tek onda otvori oči. Ona je dezorijentisana, gtleda ga sa čuđenjem. Ivan je uzima za ruku i povlači nadole. Katarina leže na njegovo krilo. Ivan vatom čisti njene uši. Ivan se sagne i šapne joj nešto na uvo. Katarina se blago nasmeši. Ivan osloni svoje čelo na njeno. Poljubi je, blago. I: »Kato, lepa Kato… K: …najlepša Kato u svetu hrišćanskome«. I: Moja muza i više od toga. Katarina se podigne u polused i stavi šake na glavu. Panišno pipa po glavi a zatim gleda oko sebe i pokaže prema razlupanoj kacigi. Ivan je uzme za ruku kojom pokazuje kacigu a zatim šaku spusti na svoje srce. Katarina se zaplače a Ivan je privije uz sebe. Katarina se otima.Ivan je privija uz sebe, čini se da se rve s njom i miluje istovremeno.Obara je na pod. Seda na njene grudi. Katarina pokriva lice šakama.Ivan podiže šaku stisnutu u pesnicu. Stane. Ustaje. Popravlja sako, košulju, kosu. Namešta kravatu karakterističnim pokretom. Katarina se trapavo trudi da ustane. Ivan se sagne i pomogne joj da ustane. Lagano je poljubi u rame. Katarina se nesigurno nasmeši. Ivan je privuče sebi, pretvori svoje telo u gigantski poljubac. K: Uskoro? Obećavaš? I: Ne obećavam.Uskoro, to je sve. Ivan uzima aktovku i zauzima pompeznu pozu kao iz prve scene. Katarina staje pored njega i zauzimaju pozu kao da poziraju za par godine. Fleš fotoaparata. Mrak.
260
Page
Scena treća
Upaljen je video-bim. Soba sa ogledalima, subjektivan kadar. Tijana se naginje prema publici. Namešta kosu, ovlašnim, lenjim pokretima. Objektiv kamere je njeno ogledalo.Pokreti postaju odsečniji, brži. Razbaruši kosu. Hitrim pokretom je vrati unazad. Pali cigaretu. Izbacuje melanholično dug oblak iz sebe. T: Kamera je loše ogledalo. To sam shvatila. Znam da želiš da čuješ koga mrzim, koga volim, da serviram najnoviji trač. Zanima te da li se tresem svake noći kad legnem Da li čekam sa nečim oštrim ispod jastuka? Hoćeš da ušuškaš malu Tijanicu? Razočaraću te. Razočaraću vas. Nema ničega. Ovde se ništa ne događa. Kad sam radila kao kasirka. verovala sam u ono što dobijem za platu. U bar-kodove na robi. I to je to. Sad ne verujem ni u to. Tijana ustaje, zalepi usne za kameru. Zatim pribije grudi uz kameru. Smeje se. T: To čekaš da vidiš? Nije nešto? Rekla sam ti da je kamera loše ogledalo. Klik, off. Nestaje slike na video-bimu, samo sneg.
Četvrta scena
Drezgićev stan, pod je prekriven plastičnim, gumenim loptama, šlaufovima raznih veličina.Na sredini stana, uza zid, nalazi se trambulina. U desnom uglu, gotovo sasvim potonuo u šlauf, sedi Drezgić.Na nogama su mu velike, pufnaste papuče braon boje. Katarina i Ivan stoje kao da poziraju za par godine,kao na kraju treće scene. Drže se za ruke. Nedaleko od njih su dva mala šlaufa sa leve i desne strane. Bljesak. Katarina i Ivan se trgnu. Drezgić iskače iz svog šalufa i prilazi im. Ivan krene da se rukuje s njim a Drezgić stane ne ispruživši pri tom ruku. Drezgić im pokaže na male šlaufove.Raspliću ruke. Oni sedaju, pokušavajući tragikomično da uspostave balans na šlaufovima. Ivan zausti da nešto kaže. Drezgić ga zaustavi rukom. Pucne prstima i stvori se prijatan, prigušen štimung svetla. Drezgić razdvoji ruke, kao da otvara vrata na liftu i na scenu pohrli lagana, opijajuća melodija sa ritmom tanga. Drezgić odlazi do svog šlaufa. Katarina se nagne sa svog šlaufa, vuče Ivana za rukav i pokazuje u pravcu Drezgića. Ivan je potapše u »sve je u redu« maniru po šaci. Katarina ga opet povuče za rukav i padne sa dušeka. Drezgić se okrene, pritrči neobično gipko, nagnut preteće, to izgleda tako zastrašujuće da se ivan izmakne u stranu. Drezgić stane tik do Katarine, podigne je, namesti na njen šlauf a onda okrene prema Ivanu i potapše ga po obrazu a zatim ode do svog šlaufa. Drezgić iz svog šlaufa izvlači dve velike koktel-čaše sa povećim suncobranima i donosi ih Ivanu i Katarini. Oni krenu da piju ali ih Drezgić zaustavi pokretom. Drezgić iz svog šlaufa izvlači koktel- čašu sa najvećim suncobranom a za njom i velike braon rukavice i ogromnu glavu plišanog mede. Rukavice-šape stavlja na šake a glavu mede na svoju.
D: Ovako mi je udobnije. 261
Page
Meda pije koktel. Katarina vrisne i pokrije lice rukama. Ivan pokuša da, ne ustajući, zagrli Katarinu ali sklizne sa šlaufa. Prilazi im Drezgić-Meda, miluje Katarinu po glavi. Ona se guši u suzama. Ivan ustane ali ga Drezgić, spustivši šapu na rame, vrati nazad na šlauf. Drezgić vodi za ruku Katarinu do trambuline, pokretima je ohrabruje da se popne. Katarina okleva. Drezgić skine medveđu masku i pokaže joj pokretom glave da se popne na trambulinu. Ona se penje i počinje slabašno da skače. Drezgić joj šakama daje ritam. Ivan krene prema njima onda se okrene i vrati po aktovku koju je ostavio pored šlaufa. Usput žurno popravlja kosu, namešta nabore na odelu, zateže kravatu. Katarina skače na trambulini. Na licu joj je blažen izraz lica, na ivici sa suzama. Šake su joj na stomaku, prelaze preko njega, kružno ga masiraju. Katarina tiho mrmlja, detinje. I: Vi ste u biznisu? Drezgić mu stavi ruku na usta. D: Opusti se. Skida svoju masku, stavlja je na Ivanovu glavu, a zatim mu daje šape, papuče.Ivan postaje Meda. I: Vi ste u biznisu? D: Pravim lopte, šlaufove. Bezopasne stvari. Katarina mrmlja jače,detinje. I: A akcioni vojnici, avioni, pištolji, bombe?To se sad traži.Vidite, naš poslednji sponzor je bila fabrika lutkica akcionih heroja Destroyer. Ivan klekne pred Drezgićem , savija se do torbe. Drezgić ga uhvati za mišicu. Odmahne glavom.Ivan pruža papire Drezgiću a ovaj ih baci u stranu. Ivan uzima papire i nudi mu ih. I: Možete ponovo da ih pravite. Drezgić skida Ivanu masku, šape. Oblači ih. Katarina se povija, skačući, prema svojim kolenima, spušta šake na njih. Skače u tom položaju.Drezgić odlazi do svog šlaufa, vadi iz njega mitraljez i puca u Ivana. Padaju Ivan i Katarina koja vrišti. Drezgić baca mitraljez u stranu. Prilazi Ivanu. Ivan ispruži šaku prema koferu. Drezgić šutne aktovku u stranu. Drezgić ga čvrsto ščepa i podigne na noge. D: Zato sam prestao. Drezgić pucne prstima. Dečija pesma »Spavajmo, sanjajmo«, off. Drezgić prilazi Katarini, pruža joj ruku i ona je prihvata. Plešu lagano. I: A posao? Drezgić se plešući sa Katarinom približi Ivanu i privuče ga njima. D: Mamac. Hoću samo da vas upoznam.
Ivan, Katarina i Meda plešu kao u nekoj kabaretskoj završnici, u vrsti, sa rukama oko pojasa. Peta scena
262
Page
Scena je gola, svetlo prigušeno. Katarina stoji u napetom iščekivanju. Ivanova leva ruka je zabačena unazad. Ivan se okreće, osluškuje. U desnoj ruci drži kofer. Telo mu je apsolutno mirno, samo se glava pomera. Katarina se iskašlje. Ivan se brzo okrene ka njoj. I: Šššššš! Ivan se vrati u prvobitni položaj.Trgne mu se desna ruka, kao da ima svoju volju. Njeno trzanje, u svim pravcima, predstavlja svojevrsni ludački ples. Pokušava da je obuzda levom ali se ona manično opire. Stegne je par puta. Katarina krene ka Ivanu ali on zamahne kao da će je udariti i ona odstupi. Pauza. Ivanova desna šaka počne da se trese a kažiprst nervozno lupka po aktovci. Ivan se okreće oko sebe, pokreti vrata su mu sve brži. Iz mraka istrči Utvara, Ivan u s leđa. Obara ga. Katarina otvori usta za vrisak ali iz njih ne izađe ništa.Utvara seda na Ivanova leđa , zgrabi ga za kosu, krene da udari njegovom glavom o pod a onda se okrene prema Katarini. Katarina klima glavom a zatim odmahuje. Utvara hitro skoči i sruči seriju kratkih udaraca špicom cipele u Ivanova rebra. Prvi put Ivan jekne a sledeći udarci su propraćeni Ivanovim mumlanjem. Katarina seda na tle i posmatra Utvaru koja prebija Ivana. Utvara okrene Ivana na leđa, spusti stopalo na njegovo lice, prelazi stopalom niz njegove grudi, stomak a zatim ga snažno šutne među noge. Katarina jekne. Ivan je bez glasa. Njegova glava se okrene, umorno, prema Katarini. Utvara prilazi Katarini, podiže je, privuče sebi, obori naniže, u tango-stavu, poljubi, blago odgurne i ode. Katarina se okrene za Utvarom sa ispruženom rukom, kao da ga doziva.
Šesta scena
Upaljen je video bim. Tijana je u sobi sa ogledalima. Podiže visoko svoju nogu i stopalom prelazi preko objektiva kamere. T: Voliš stopala? Ti si footsucker?! Namesti lažno mazan izraz lica. Ustaje sa stolice. Podiže haljinu iznad kukova.Počne da uvija kukovima, okreće leđa kameri, pomiče zadnjicu brzo, kao da je u pitanju snimak striptiz igračice na ubrzanom premotavanju. Tijana onda spusti svoju haljinu, naglo, okrene stolicu sa naslonom prema kameri i sedne na nju, kaubojski. T: Upravo sam te izgubila. Sad sam to shvatila. A rekli su mi da ću te ovako najlakše dobiti. Tebe, pravog. Samo glupe kasirke mogu da veruju u tako nešto. Sad smo kvit. Ja znam da sam izgubila nekog divnog a ti si upravo video šta si sve izgubio. Jaka stvar, a?!
Tijana pali cigaretu. T: Mislila sam na tebe i pre nego što si počeo da me gledaš. Osećala sam te tu, dole, ovde, svuda. Čekaj, samo malo.Hoću nešto da proverim. 263
Page
Tijana ustaje, okreće se oko sebe, dodiruje zidove, sagledava svoje lice. Spušta šake na svoj odraz. T: Ne mogu da se dodirnem. Okreće se prema kameri. Naslanja se leđima na staklo. T: Provali, tišina. Niko ne dolazi da me zaustavi. Nije ih briga, samo da je neko ovde i da sere ono što mu prvo padne na pamet. To je valjda poenta života-dok čuješ i gledaš tuđe gluposti ti znaš da te još ima. Volela bih da slušam tvoje gluposti. Da me smoriš tvojim glupostima, da mogu da živim tamo, napolju. Da se odvezemo negde za vikend. Dugo nisam izašla iz grada. Dugo nisam izašla odavde. Ali od toga ionako nema ništa, jel’ da? Nestane slike. Na video-bimu su crvena slova PAUSE.
Sedma scena
Ivanov stan. Ivan sedi na podu. Na video-bimu je dokumentarni snimak arktičke pustoši. Ivan je okrenut leđima publici a licem prema video-bimu. Zvono na vratima, ječi kao sudbina, off. Zvoni nekoliko puta. Dolazi Katarina, s desne strane, žurnim korakom, sa koktel-čašom nalik Drezgićevoj, a onda se doseti, odjuri nazad, vrati se bez nje i staje ispred video bima.Katarina pokazuje na video bim. Ivan joj daje prstom znak da se udalji. Katarina mu okrene leđa i zatapše. Na video-bimu,u hodniku, subjektivni kadar, kao „špijunka“ je neobrijan, u pocepanoj jakni, masne kose, Viktor. Na licu mu je smoreni izraz, stavlja šaku blizu usta, dune i omiriše dah sa gađenjem. Ivan rukom pokaže na Viktorov lik i pokaže šakom da ga treba izbaciti. K: Ali, to je Viktor! Tvoj najbolji drug! Ivan rezolutno odmahne rukom. Katarina zatapše. Ivan, bolno uzdišući, trapavo ustaje. Gasi se video-bim a u stan ulazi Viktor. Pritrčava Ivanu, pokuša da ga zagrli ali Ivan prethodno zagrli vazduh i pokaže mu pokretom da je njegovo grljenje vazduha dobro koliko i pravi zagrljaj. Viktor pogne glavu, kratko klimne i poljubi Katarinu u obraz. Katarina kratko i brzo, gotovo krijući, sažaljivo pomiluje Viktora po vratu. Viktor se okrene prema Ivanu. Napravi pokret kao da će namestiti kravatu na Ivanov način. Ivan se nasmeje i namesti svoju kravatu. Ivan se blago nagne prema Viktoru i namesti mu ovlaš nabore na odeći. Katarina se kiselo smeška. I: Dugo se nismo videli. V: Otkad si me otpustio. Ivan napravi nagli pokret kao da će ošamariti Viktora. Katarina ga uhvati za mišicu.
I: Mene nisi tako štitila.
Katarina pusti Ivanovu mišicu. Ivan joj pokaže pokretom da ide nazad u sobu da pije. 264
Katarina zbunjeno odmahne glavom Viktoru i otrči. Ivan pokaže Viktoru na pod. Viktor seda i Page
okreće se prema Ivanu. Ivan mu okreće samo uho a leđa publici. Ivan zatapše i na video-bimu se stvori arktička pustoš. Viktor zausti nešto pa zastane. Ivan mu pokazuje šakom da nastavi. Viktor se nakašlje, izvadi paklicu cigareta. Vadi jednu, zubima, pripaljuje je. V: Preporuka. Za novi posao. To mi treba. Glasno Ivanovo njuškanje. Ivan jeknuvši ustaje, vadi Viktoru cigaretu iz usta.Onjuši je. Pljune u stranu. Gazi je. Zatim se sagne i vadi celu paklicu iz njegovog džepa. Viktor pokuša da mu uzme paklicu iz šaka ali je Ivan brži. Ivan spušta paklicu u džep, zatapše, nestaje slike na video-bimu a zatim seda prekoputa Viktora, vadi cigarete, jednu po jednu i pažljivo ih lomi, svaku na po više delova. Viktor, zgrožen, skreće pogled u stranu. Ivan mu prilazi i izlomljene cigarete mu baci u lice.Ivan izvlači jedinu preostalu iz paklice, pali je, dune par dimova Viktoru u lice a zatim je baci na pod i zgazi. Viktor ga uhvati za stopalo. Ivan ga s gađenjem odgurne. Viktor gmižući prilazi Ivanu. Ivan mu pritrči i šutne ga u rebra a zatim stavi stopalo na njegovu glavu. V: Neeeeeeee! Katarina dotrčava, odguruje Ivana koji joj se otme, pokuša da udari još jednom Viktora i pada na zemlju. Viktor ustaje, pljuje u pravcu Ivana. K: Oprosti mu. Tukli su ga. Dvaput. Misli da si to ti! V: Sam je kriv. Rekao sam mu da je pusti a on je otpustio mene. Viktor otrči. Katarina ustane da ga zaustavi i pusti Ivana. Ivan ustane naglo, zgrabi je za rame,obori na tle.Katarina pokuša da ustane ali je on ponovo obori. Leže preko nje. Katarina se slabo opire. Zadiže joj suknju. Jekne i padne pored nje. Telo mu se strese par puta a zatim klone. Katarina mu prilazi, tapše ga po obrazima, proverava puls. Osma scena
Ivanov stan. Ivan leži sa infuzijom u veni. Bez svesti je. Na video- bimu je prizor tipičan za Landscape channel-krave, pašnjaci, mirna ravničarska reka, kanali.Canon, Pachelbell, off. Katarina je pored njega,miluje ga. Katarina potapše lagano njegov obraz a zatim ga ošamari par puta. Ivan se ne pomera. Katarina mu zabije pesnicu u stomak. Na video-bimu se pojavi Drezgić. Katarina zatapše. Drezgić dolazi sa tri paketa u rukama. Katarina klimne glavom u znak zahvalnosti i pokaže mu da ostavi poklone. Drezgić joj gurne sve poklone u naručje. Katarina uzdahne. Stavlja poklone pored Ivana. Katarina otvara prvi paket. Lopta, bela sa crvenim tačkama,ili obrnuto. Zatečena je. Drezgić se osmehuje, uzima loptu iz njenih ruku i stavlja je Ivanu pored glave. Katarina otvara drugi poklon. To je lutka Barta Simpsona. Katarina je drži, razgleda, pomiluje po kosi, zagrli a zatim vrati u paket. D: Izvinite. Navikao sam. Nisam znao. Katarina odmahne glavom. Prelazi vrhovima prstiju preko tela. Drhti. Strese se. Uzima treći paket. Vadi crvenu haljinu.Ustaje. Odmotava je. Ista je Tijanina. Klati se na nogama. Uperuje prst u Drezgića. Drezgić ustaje, uhvati je za šaku i privlači sebi. Katarina se otme i baci haljinu u stranu.
265
K: Šta hoćeš? Page
Drezgić joj prilazi, laganim korakom, više plešući nego hodajući.Privuče je sebi i počnu da igraju, telo uz telo. Katarina zausti da nešto kaže ali joj Drezgić stavi prst u usta.Kristina uzme njegov prst u svoja usta a onda ga naglo ugrize. Drezgić jekne. K: Šta hoćeš?! D: Da sve bude kao pre. Ivan se, urlajući,podigne u polused. Cereka se. I(lažno sablasno): Horor!Night of the living dead! Ivan uzima loptu i gađa njome Drezgića a zatim ustaje, držeći se za stalak za infuziju. Okreće se prema Katarini. Vadi infuziju iz vene a zatim je gađa kesom infuzije. Uzima stalak infuzije i njime izguruje Drezgića sa scene a onda se okrene prema Katarini. I: Zovi doktora. Odmah!!! Deveta scena Video-bim, soba sa ogledalima. Tijanino razrogačeno oko u krupnom planu. Prsti koji drže kapke ne dopuštaju mu da trepće. T: Evo, sad me potpuno vidiš. Sagledao si me. Ono unutra je ludilo. Živim dva meseca sa nakazama, sa nasiljem, zbog tebe. Spavam tri-četiri sata najviše. Smršala sam deset kilograma. Imam zatvor. Bole me desni svakoga dana. Kasni mi. Samo da me ti primetiš. Obećao si mi ovo, obećao si da ćeš me gledati. Ništa drugo nisi obećao. Sve što si obećao- ispunio si. Nisi me takao, bio si fin. Čekao si da se ovo završi. Sad više nemaš šta da čekaš. Nemaš koga da gledaš. Samo ovo oko. Žedno te je. Pokaži se!!! Na scenu u poslovnom odelu preko kojeg je Tijanina crvena haljina, izlazi Ivan. T: Daleko si, ne vidim te. Ne osećam te. Ti si kao Bog-ne boli te i ne umireš. I više ne verujem u tebe. Ivan nokautira sebe, udari se u stomak, udari se u prepone. T: I dalje te ne osećam. Znaš ko si. Neću da pričam drugima, ne brini se. Gledam te , želim da ne trepnem, da te vidim što bolje ali tebe nema. Previše si visok. Ne mogu da te sagledam. Ivan pada na kolena.Udara čelom o tle. T: Sad si prenizak. Neću te više videti, sve sam pokušala. Ivan zabija prste u lice.Klati se napred-nazad. Ječi. Tijanini prsti puštaju kapke. Tijana odstupa nazad tako da se vidi do pojasa. T: Čuvao si me, za onaj dan kad budemo spremni. Kad budeš spreman. Ali ja više ne želim da me čekaš napolju. Plašim se onih napolju i ovih unutra, shvataš? Molila sam te da me pustiš. Nisi hteo. Mislio si da mi činiš uslugu, da bi bilo lepo da uspešan momak kao ti ima uspešnu devojku kao ja, nekoga ko se ne predaje i pobeđuje. Prihvatila sam to. I sad sam sagorela.
Gubi se! Gubi se!!!! Tijana udari po objektivu. Ivan pada na tle, jeknuvši. Ivan ustaje i beži sa scene, plačući.
266 T: Beži, dečko. Nađi novu igračku.Ova je pokvarena.
Page
Tijana uzima sečivo i stavlja ga na svoju jugularnu venu Deseta scena Ivanov stan. Ivan spava, sklupčan u fetus. Strese se, s vremena na vreme. Prikrada mu se Utvara. Na video-bimu je «sneg«. Utvara ima trudnički stomak. Ivan se prevrće u košmarnom snu. Utvara staje iznad njegove glave i zavlači ruke ispod mantila. Izvlači jastuk. Utvara se naginje prema njemu, kao da će ga ugušiti jastukoma onda ga lagano poljubi, podigne mu glavu i pod glavu podmetne jastuk. Utvara izlazi iz sobe. Ivan se probudi,zgrabi jastuk, baci ga u stranu i sklupča se ćošku. Teško diše. Zatapše rukama. Na video-bimu je pornić.
Jedanaesta scena Video-bim zatreperi. Na video-bimu je Ivan, miran, obrijan, naizgled dobro raspoložen. I: Želim da se svima koje sam uvredio izvinim i pozovem Vas da sutra, u 20 časova, dođete kod mene na čašicu pomirenja. Dvanaesta scena
Ivanov stan. Sede Katarina, Viktor, Drezgić i Ivan, formirali su krug. Pored Drezgića i Katarine je su kokteli sa suncobranima, pored Viktora pepeljara, pred Ivanom je šoljica espresa na koferu. Piju svoja pića, svako u svojim mislima. Ovo bi trebalo da traje izvan granice tolerancije naše publike, dakle, minut i po. I: Ko želi da me ubije? Piju svoja pića, svi u svojim mislima, minut. I: Ko želi da me ubije? Piju svoja pića, svi u svojim mislima, trideset sekundi. I: Ko želi da me ubije?! Ivan popije svoje piće. Odlaže ga u stranu, mirno otvara kofer, vadi pištolj i uperuje ga u njih. I: Ko želi da me ubije!?! Niko se ne pomera. U svojim su mislima ali ne piju piće. I: Zašto?! Zbog otkaza, Viktore? Zato što neću decu, Katarina? K: Sa Tijanom si hteo, sterilni,depilirani,parfimisani, uštirkani, vazektomirani skote! I: Hteo sam nju, ne decu. A ti Drezgiću?! Zbog Katarine?
Ivan snažno udari kundakom Drezgića po licu.
D: Zbog mog sina. Gledao je emisiju u kojoj se ubila. Imao je deset. Uzeo je moj pištolj. Zato 267
ne pravim igračke-pištolje. Page
Ivan prisloni pištolj uz Drezgićevu slepoočnicu. D: Nisam ja. Želeo sam ali nisam te nijednom udario. Ivan se trgne, podigne pištolj prema Viktoru pa prema Katarini. Luta mu cev od jednog do drugog. Odmahuju glavom. I: Ko? V: Ko zna? Mnogi te mrze, tebe i tvoje gadosti. Ljudi nisu zamorci, znaš! I: Moralan si, antiglobalista, smrdiš i moliš me za posao, to si ti! Ko me proganja? K: Tijanin duh te proganja, eto ko! Ivan se zaklati, padne na pod. I: Čekaj, ti si bila kući prvi put, drugi put sa mnom. Bili kod tebe Drezgiću, ono drugi put, nisi mogao tako brzo a on…Ti si! Ivan skoči,uperi pištolj u Viktora. Katarina skoči između njih. Ivan upuca Katarinu a zatim i Viktora. I: Kato, lepa Kato… Okreće se prema Drezgiću koji leži na podu, sa rukama na glavi. I: Sad moram i tebe! Ivan ga upucava. Baca pištolj u stranu a onda zatapše rukama i na video-bimu se pojavi prizor ledene pustinje. Ivan se klati se napred-nazad. Zatim ustaje, oslanja se leđima na video-bim i kao da pleše, raširenih ruku. Duboko tiše, drhtavo, kao da želi da upije svu hladnoću. Kao jedan ustaju Viktor, Katarina, Drezgić, grabe ga i bacaju na tle. Ivan pada kao krpena lutka. Ustaje, skida se pred njima dok ne ostane samo u crvenoj haljini a zatim leže na tle, raširenih ruku i nogu. Viktor, Katarina i Drezgić mu prilaze, rast6rgnu i pocepaju haljinu a zatim počnu da ga, uz njegovo otimanje, oblače u staru, japi-odeću. Drezgić ga steže jače oko vrata i on prestaje da se otima. Podižu ga na noge, nameštaju nabore na odelu, stavljaju mu aktovku u ruke a zatim jako zategnu kravatu. Ivan gubi dah, trza se, pada. Dolazi Utvara. Tapše rukama. Nestaje ledene pustare na video bimu. Grli Katarinu, Drezgića, Viktora i oni, jedno za drugim odlaze. Na kraju Utvara prilazi Ivanu i pokušava da mu otrgne kofer iz ruke. Ne uspeva. Odlazi nalevo. Zastane. Okrene se. Zatapše. Ivan ostaje u mraku
KRAJ
Dunja Petrović
268
Page
KREDIBALIZAM
. (ili kako ići u korak sa tranzicijom) – originalni celovečernji mjuzikl – . LIKOVI: NATALIJA, 25 godina, brbljiva, brzopleta i božanstvena, još uvek nepotpuni kredomanijak RADE, 25 godina, smeten, smotan i smešan, potpuni kredomanijomrzac MARIJAN, 25 godina, fensi i foler, potpuni kredomanijak A, B, D, devojke u agenciji OSTALE DEVOJKE U AGENCIJI (Đ, Ž, K, P, Nj, R, Dž) STOJAN, savršen momak redni broj 123 OSTALI KREDO MLADIĆI (Debeljuca, Mačo, Narkoman, Učenjarko) ŠKART ŽENE (Stojanka, Mirjana, Radenka, Selimena, Svetlana) LJUDI I NJIHOVI KREDO LJUDI (Baba i kredo-Tip, Deda i kredo-Baba, Majka i kredo-Beba, Dete, Majka i kredo-Dadilja) DVE ĆUTLJIVE LEPOTICE OSTALE LEPOTICE KREDO-MAJKE KONOBAR KREDO ŽENA SA OŠTEĆENIM SLUHOM KOMŠIJA, čovek sa bima PRIJATELJI, ljudi sa bima (kredo-devojčica i dečak, kredo devojka i devojka koja plače, kredo-deda i deda na samrti) GLAS, sa bima VREME: uskoro ili možda sada? MESTO: Kredograd
NAPOMENA: kredo-ljudi su označeni detaljem određenog dezena na garderobi ili tako nečim
269 scena
Page
Video bim. Ružičasta sjajna ženska usta preko celog bima, govore izveštačeno ljubaznim glasom koji je u početku prijatan, ali u stvari je iritantan. GLAS: Pitanje je samo da li ste spremni. Pitanje je samo imate li volje. Pitanje je samo želite li da vaš život postane svetliji. Mi vam nudimo odgovore na sva vaša pitanja. Usta se umnože na video bimu. GLASOVI (otpevaju): Kao lek ili kao prevencija, ‘‘Od A do Š‘‘ agencija. Sa vamaaaa… Opet jedna usta na bimu. GLAS: Zaboravite na tmurne ulice Kredograda – mi vam nudimo da ih obasjate suncem. Na bimu Beograd obasjan suncem koje se smeje. Sunce namigne. Na scenu izlazi RADE, momak od oko 25 godina, krivog nosa, sa naočarima za vid na očima i knjigama koje mu nisu uredno složene u rukama, već kao da će ispasti svakog trenutka, prototip štrebera. Stane ispred bima, skine naočare, obriše ih i vrati na oči. Dok on to čini – GLASOVI (otpevaju): Kao lek ili kao prevencija ‘‘Od A do Š‘‘ agencija, sa vamaaa!!! GLAS: Više vam ne trebaju lanci na gumama, kada padne sneg samo poručite lepo vreme. Za to vreme na bimu nekoliko automobila sa lancima na gumama, veje sneg, zakrčen saobraćaj, ljudi se nerviraju. Odjednom grane sunce, sneg se istopi, kao i lanci, ljudi se smeju (sve kao u najtreš reklamama) GLASOVI (otpevaju): Kao lek ili kao prevencija ‘‘Od A do Š‘‘ agencija, sa vama… Rade gleda u bim, pa levo-desno, čeka. GLAS: Zaboravite na svađe i prepirke sa prijateljima – mi vam nudimo savršeno prijateljstvo. Bim podeljen na tri dela – u jednom kredo-devojčica dečaku daje pola sendviča gledajući u kameru. DEČAK: Kako je super imati kredo-prijatelja. On mi uvek da pola svog kredo-sendviča. (zagrize sendvič) U drugom delu bima kredo-devojka sa ogromnim neprirodnim osmehom na usnama neprirodno grli devojku koja plače. DEVOJKA koja plače: Bez svoje kredo-prijateljice, ne bih podnela to što me je ostavio. (brizne u plač) U trećem delu bima kredo-deda drži za ruku dedu koji je na samrti i sa osmehom gleda u kameru. DEDA: Kredo-prijatelj, prijatelj za celu penziju. Sad napokon nemam šta da izgubim. (sklopi oči) RADE (klimajući glavom): C, c, c!
GLASOVI (otpevaju): Kao lek ili kao prevencija, ‘‘Od A do Š‘‘ agencija! Sa vamaaaa…
(pogleda na sat, ali uočava da ga nema, pomeri se u stranu i sedne) 270
Page
GLAS: Imate problem sa komšijom? Samo sa nama vaš problem je rešen. Imamo savršen izbor komšija svih uzrasta, nacionalnosti i političkih opredeljenja. Na bimu se kompjuterski menja jedan isti čovek. GLASOVI (otpevaju): Kao lek ili kao prevencija ‘‘Od A do Š‘‘ agencija, sa vamaaa… Rade se vrpolji, na scenu izlazi BABA, hoda sporo sa štapom, ali pod ruku je čvrsto stegla nabildovanog kredo-MLADIĆA koji se sve vreme osmehuje dok Baba priča kao navijena. Pored njih protrčava DETE koje jede natprirodno veliki kredo-sladoled, za njim kredo-muška DADILJA tj. lep mladi muškarac, a za njima ružna MAJKA deteta, zatim ŽENA sa kredo- BEBOM u naručju, kao i DEDA koji šeta kredo-BABU. Kao da su svi u šetnji, prolaze polako scenom i tako u krug. Kada glas progovori, svi se zaustave i okrenu ka bimu kao hipnotisani. GLAS: Sanjate o srećnom braku – mi vam nudimo izbor od najmanje 4000 savršenih muževa, majki, dece, korova, kućnih pomoćnica, prašine, sekretarica, dobrog raspoloženja, kiše, dadilja, oblaka ili naoblačenja, smeha, suza ili dosade. Za to vreme na bimu se smenjuju jako brzo slike navedenog. GLASOVI (otpevaju): Kao lek ili kao prevencija (svi kredo ljudi se okreću prema publici i zapevaju) ‘Od A do Š‘ agencija (okreću se nazad, ali sada se ka publici okreću pravi ljudi koji zapevaju) sa namaaaa… Na bimu usta nastavljaju nešto da pričaju, svi i dalje gledaju ko hipnotisani, Rade šeta između njih. RADE (peva tužno): Jesam li ja lud, il’ drugčija je ćud, kredo-ljudi odasvud, nije li to blud? A gde su prave vrednosti, devojačke čednosti, sad svakom skače apetit kada ko pomene kredit. Usta sa bima nestaju,”vrti” se samo logotip agencije, ljudi nastavljaju sa šetnjom, Rade se sklanja, pošto svi naleću na njega. RADE (peva): Nisu više ni stan, ni putovanja, na kredit su osećanja, na kredit su očevi i braća,
samo dok ima da se plaća. Ljudi se polako raziđu sa scene.
271 RADE (peva): Ej, Kredograde, Kredograde,
Page
ludi, strašni grade, kuda svi to srljaju, iskrenost prljaju, I kuda to svet hita, zašto se niko ne zapita, odjednom svi obučeni, siti, pola od njih su ljudi-krediti, a gde je iskrenost i prošli dani… Na bimu opet usta. GLASOVI (koji prekidaju Radetovu tugovanku otpevaju): Kao lek ili kao prevencija, ‘Od A do Š‘ agencija. Ljudi koji su predhodno izašli, izviruju na scenu. LJUDI (otpevaju): Sa vamaaaa… RADE: Sam sam na ovoj strani. LJUDI (izlaze, pevaju u horu brzo kao neku borbenu pesmu, objašnjavajući pantomimom svaku otpevanu reč): Kuća, stan, ljubimac, kola, dadilja, klinac, uteha, prašina, cveće, sunce, grad, proleće, prijatelj, majka, brat, komšija, ljubavnica, sprat, klima ili snovi tvoji, zar razlika postoji??? DETE: Smeh ili kompjuter. BABA: Prijatelj ili puter. DEDA: Bol ili odeća. MAJKA: Kola ili sreća.
RADE: Ali kako tako? LJUDI (pevaju): Korov ili suknja od pliša,
272 osmeh, pravda ili kiša,
Page
Dečko ili stona lampa, poštena je trampa, ocena, krompir, grip, super je ovaj kredo-trip. RADE: Ali kako tako? LJUDI (Radetu): To se zove emancipacija. DETE: Emancipacija? BABA: Eee, emancipacija. DEDA: E-man-ci-pa-ci-ja. MAJKA: Emancipacija. RADE: Gde je tu tolerancija? LJUDI (Radetu): To se zove edukacija. DETE: Edukacija? BABA: Eee…edukacija. DEDA: E-du-ka-ci-ja. MAJKA: Edukacija. RADE: To je loša kreacija. SVI (pobedsonosno zapevaju): To se zove evolucija. (svi se razilaze, osim Radeta, na scenu izlazi MARIJAN, fensi obučen momak od oko 25 godina, izlazi sa dve identične cure koje su se pojavile pre toga na bimu kao ĆUTLJIVE LEPOTICE, kada govori preterano je teatralan, gestikulira, klasičan folirant.) RADE (za sebe): Ja bih rekao prostitucija. MARIJAN (prilazeći mu s leđa sa dve kredo-devojke): Mislim, a šta uopšte pa fali prostituciji? Ako je na kredit, naravno… (nasmeje se preglasno, a smeju se i devojke) RADE: Kako šta fali prostituciji, tako se snižava životni standard, pa gde je tu još i moral, pa razne bolesti, prenaseljenost… Kako vi (okrene se i vidi Marijana koji se još uvek smeje) Ej, ti si, Marijane. MARIJAN: Ja sam, šta si digo dreku, mislim, nije baba roga (opet se nasmeje, kao i devojke) RADE: Vi svi uopšte niste svesni kakve mogu biti posledice… MARIJAN: E jesi, ti Rade, neki čudan tip. Opusti se čoveče, zabavi se malo, makar na kredit.
(opet se nasmeje, kao i dve uštogljene barbike) RADE (zgrožen): Da, vidim, ti se opet zabavljaš. (važnim glasom) A Natalija…
273
Page
MARIJAN (zapuši po jedno uvo lepoticama između kojih se nalazi): Pusti Nataliju. Natalija je druga priča. Ovo (otpuši im uši), mislim, ovo su dva od poslednja tri primerka… RADE (prekidajući ga): Lepotica koje ćute, a kad govore, govore kojim god poželite akcentom. MARIJAN: Upravo tako. Ali pazi, ulazim ja u agenciju (on korača šmekerski), a ono 300 ovakvih lepotica (na scenu izlazi 5-6 istih devojaka), sve gledaju u mene i svakoj iz očiju da pročitaš… DEVOJKE (u glas): ‘Uzmi mene, uzmi mene’ MARIJAN (se okrene ka njima ljutito): Naravno, ništa ne kažu jer su to lepotice koje ćute, kapiraš? (devojke stavljaju prst na usta) DEVOJKE: Šššš. RADE: Ali zar ih nije bilo samo 3? (devojke se zgledaju, pa otrče sa scene) MARIJAN: E što ti ne znaš da pustiš čoveka da ispriča priču! Kao što sam rekao, bilo ih je 300 i sve su htele mene. (on se okrene ka mestu gde su stajale devojke, njih nema) Kažem, bilo ih je 300 i sve su htele mene (devojke se opet vraćaju na scenu) E sad. Od tih 300 samo su 3 bile one koje kad govore, govore kojim god hoćeš akcentom. RADE: A ostale ne govore uopšte? MARIJAN: Aman, Rade, pusti da završim. Elem, samo su 3 bile… RADE: Dobro, dobro, one koje govore. MARIJAN (dok njegove dve devojke prilaze gomili): I ja odaberem jednu (jedna istupa) , pa se premišljam, pa uzmem drugu (prva se vraća, druga istupa), pa opet mislim možda ipak ovu prvu (opet prva istupa, a druga se vraća), il drugu, il prvu il (dok on to govori devojke istupaju i vraćaju se naizmenično, nastavljajući to da rade čak i kada on ućuti, što njega očigledno iznervira, pa vikne) I odaberem ja konačno prvu. Al mi žao sve one druge, vidim ja – sad bi ona meni sa hrvatskim, sa nemačkim, sa ruskim akcentom progovorila, ma šta progovorila, sad bi ona pala meni pred noge samo da je ja uzmem. (jedna od devojaka mu pada pred noge, on je mune nogom i nastavi prekorno, devojci) Naravno, ona to ne čini, nego samo želi to da učini da bih je ja uzeo. RADE: I? MARIJAN: I ja je uzmem. (druga devojka istupa i staje do prve) Kad onda i ona treća (istupa jedna iz gomile) – kako nju da ostavim? I hteli su da mi je daju gratis, znaš ono – na dva uzeta filma, treći besplatno, ali ja sam rekao – (nastavlja tetaralno) ne, ne mogu zbog Natalije, zbog moje mile Natalije ne mogu…(pogleda u devojke i klima glavom potvrdno, i one isto učine, nastavljajući da klimaju dok odlaze sa scene) RADE (koji je posmatrao do tad dve devojke): E jeste ti ovo neko čudo. Kako su slične tj. kako bih rekao one nisu slične, nego nekako su ko bliznakinje. A jel su prave tj. ne mogu da
budu prave pošto su iz agencije, tj. naravno da su prave, ali su iz agencije tj. hteo sam da pitam…
MARIJAN: Šta, jel ćute? 274
Page
RADE: Ma ne nego… MARIJAN: Šta, za akcente? RADE: Da tj. ne… MARIJAN: Šta, dal ih razlijukem? RADE: Ma ne, nego, ti se ne osećaš loše, hoću da kažem, kako ti misliš da Natalija… MARIJAN (promeni stav): Ja se ne osećam loše? Jel ti misliš da je moguće da se ja ne osećam loše? Jel ja tebi možda delujem kao neko ko se ne oseća loše? E, Rade, Rade, sve sam mislio, al da ti misliš da se ja ne osećam loše… RADE: Ja samo pitam tj. hoću reći vidim da se zabavljaš… MARIJAN: Ja se zabavljam? Tebi je ovo zabava? (okrene se ka lepoticama koje se keze) Pa ja se ne zabavljam ni jedan jedini trenutak svog života. RADE: A ovo sa devojkama, ti dobro znaš da Natalija… MARIJAN: Pa da! Ja to i činim zbog nje. Kako ne kapiraš? RADE: Razumem tj. hteo sam da kažem da ne razumem, jer ipak to što ti radiš, nije moje da se mešam, ali kao njen najbolji prijatelj… MARIJAN: Ma ne, samo se ti mešaj, i treba da znaš kako stoje stvari, a ne da pogrešno protumačiš da se sad ja zabavljam pa da bude svašta. Ovo što ja radim, pa to su dobra dela. Ko zna ko bi uzeo sve ove devojke da ih ja ne uzimam i ko zna šta bi im radio. Kapiraš? Ja sam spasitelj. Uostalom, ovo će ostati između nas momaka, jel tako? (udari ga po leđima, ovaj se zatetura) RADE: Da, da. A ja baš čekam sad Nataliju, da ne znaš koliko je sati? MARIJAN: Jesi li ti lud? Kad si mislio da mi to kažeš? RADE: Pa nisi me ni pitao. MARIJAN: A treba da te pitam, da ne čekaš slučajno moju devojku koju upravo varam sa 2 od poslednja 3 primerka… RADE: Pa nije to baš prevara, to je više dobro delo. MARIJAN: Ti to mene zajebavaš? RADE: Da, da, hteo sam da kažem, ne, nego sam mislio… MARIJAN: E, Rade, Rade. (uhvati devojke pod ruku i krene ka izlazu) znači razumeli smo se (Rade klimne glavom, Marijan izađe) RADE (oponašajući Marijana, ali ne podrugljivo nego pokušavajući da bude kao on): Razumeli smo se? (nakašlje se) Ovo ostaje među momcima. (potapše sebe po leđima)
RADE (peva): Ja nikad misliti na kredit neću,
umesto da volim na kredit, pre umreću, 275
da govorim tako ja nikad neću moći, Page
sa mnom nijedna devojka neće poći, ja nikad neću biti kao on… Obučen fensi od glave do pete, stvoren samo da pravi štete, nisam od onih koji nešto mute, nikad neću šetati lepotice što ćute, ja nikad neću biti kao on… Al kad bi samo ona znala… Ulazi NATALIJA, devojka od 25 godina, slatka, atraktivno obučena i brbljiva, deluje površno. NATALIJA: Ej, sori što kasnim. (poljubi ga u obraz) Krenula sam bila u onu agenciju – znaš ono (otpeva mu) kao lek ili kao prevencija… RADE (još uvek u svom raspoloženju peva): Al kad bi samo ona znala kolika je on budala, da za njega ona je šala njihova bi veza stala… NATALIJA: E, išla sam da uzmem ljubimca, ali sam usput otkrila da su izbacili ‘greb-greb’ srećke na kućne ljubimce, kaži kako je to super. Evo kupila sam 10. (vadi iz torbe) Mislila sam se da li da uzmem 8 ili 10, ali onda sam rekla sebi… (dok priča sve vreme iznosi na scenu nameštaj, stolove, stolice, ogroman krevet, ukrase tj. pravi prostor svoje sobe, neprestano ulazi i izlazi ne zaklapajući usta, dok on stoji na istom mestu u potpuno drugom raspoloženju, pri čemu ga ona eventualno pomera ako treba da stavi neku stvar tamo gde on stoji – njen stan je šaren, pretrpan raznim glupostima) NATALIJA: …onda sam rekla sebi – Natalija, kad je bal nek se jebu princeze, ups, sori Rade, znam da ne voliš kad psujem, ali jebanje baš i nije psovka, više je nekako…pa, jebanje je jebanje. No i tako ti ja uzmem svih 10 greb-grebova i pita me čovek – šta ćete, gospođice ako dobijete svih 10 životinja? RADE (peva): Ja nikad neću biti kao on… NATALIJA: …A ja njemu kažem – gospodine, to nisu životinje nego ljubimci što znači da nije moguće da izvučem slona ili žirafu jer su oni životinje, ali ne i ljubimci, jer kad bih izvukla slona to bi baš bio problem, pogotovu ako bih izvukla 10 slonova…
RADE (peva): Treba li da ćutim i njega da krijem, treba li da se pobijem ili propijem,
276 zar zauvek samo prijatelj da ostanem,
Page
nikad više nešto da ne postanem, ja nikad neću biti kao on… NATALIJA: …ali ako bih izvukla 10 kučića ili 10 mačaka, naravno, one su prilično slatke dok su male, ali ako izvučem 10 pit bul terijera ili šnaucera i to već odraslih onda bi mogao biti problem, ali ako dobijem 10 malih maca… to znači da … Da, stvarno, šta ću ako dobijem svih 10? RADE (peva): Trebalo bi da joj kažem, možda za mene ipak nade ima, ne moram još i ja da je lažem, ionako biće vatre, tamo gde je dima . Ja nikad neću biti kao on. NATALIJA: …Hm, pa pokloniću ih. Marijan mnogo voli životinje. Sori, Rade što ga opet pominjem, Marijan možda nije bio savršen za mene pošto je uzimao one odvratne drolje na kredit ups, sori, Rade, rekla sam drolje, u stvari povlačim ups, drolja nije psovka, drolja je… drolja (ona se zavaljuje u fotelju, daljinskim upravljačem menja sliku na bimu na kome se sve vreme vrteo logo agencije a sada prozor sa zavesom na karnere i pogledom na predivan vrt, Rade još stoji) ali desila se super stvar, prijavila sam sebe i Marijana za neku nagradnu igru, a nagrada je put u Las Vegas, a ti znaš, Rade da je meni životna želja da odem baš u Las Vegas, zbog kockanja i kurvi, naravno, ups sori Rade – opet mi izlete, e pa sad je idealna prilika, pogotovo što je Marijan okrenuo novi list i shvatio da je grozno uzimati ljude na kredit, to što ja povremeno uzmem kućnu pomoćnicu na kredit to je nešto potpuno drugo, ali Marijan se promenio, on mene voli i naša ljubav cveta i možda se uzmemo u Vegasu i… RADE (drekne): Ja nikad neću biti kao on! (ona ga pogleda, on se zbuni, nije to hteo da kaže) Ovaj, hteo sam da kažem, (drekne) Marijan upravo šeta 2 od ukupno 3 primerka lepotica koje ćute i koje kad govore govore kojim god poželi akcentom. (trenutak tišine, Natalija krene da se smeje histerično, pa se i Rade smeje, Natalija se zaćuti, pa se i Rade zaćuti, Rade seda, Natalija skače) NATALIJA: To znači ništa od Vegasa? (Natalija seda skrhana, Rade ustaje) RADE: Pa, ovaj, mislio sam da je bolje da ti kažem. NATALIJA (počinje mahnito da grebe kartice, na ivici suza je, kako ona baci karticu, Rade je podigne): Ništa, ništa, opet ništa, i opet ništa, kuče, mačka, mačka, ništa, ništa, hrčak. Hrčak? (brizne u histerični dečiji plač) RADE: Nisam hteo, hoću reći tj. mislio sam da je u redu da ti kažem, ali znaš, Natalija, nije on jedini. NATALIJA: Hrčak, 2 mačke i pas. Ne želim hrčka, 2 mačke i psa. (rasplače se kao malo dete) Želim da idem u Vegas sa Marijanom.
RADE: Ali, Natalija… NATALIJA (kroz suze): Zašto mi je to uradio?
277
Page
RADE: Eh sad, zašto, moje je mišljenje da ne treba tako teško primati k srcu, u stvari ako je moje mišljenje ono što mislim o… NATALIJA: Sve ja mogu da razumem, sve, ali zašto baš one koje ćute??? Zašto baš sad kada treba da putujemo? (opet brizne u plač, plače neko vreme, onda podigne glavu, faca koja je bila razvučena u plač se naglo smiruje) Besna sam. RADE: Razumem. NATALIJA: Besna sam. RADE: Razumem. NATALIJA (drekne): Besna sam. (počinje da peva) Besna sam na njega, dosta mi je svega, okrećem novi list, biće naš račun čist, Besna sam. NATALIJA kreće da odvaja stvari u stanu na dve strane, one običnije i tamnije na jednu, a šarene na drugu, Rade joj pomaže. Ona pokazuje na stranu sa običnim stvarima. NATALIJA (peva): Ovo sam bila ja pre, (pokazuje na druge stvari) i staro i novo volela sam sve, al okrećem novi list, bre, zbog te ćutljivice njegove dve. Besna sam. RADE (pun saosećanja): Razumem. (podiže neku kesu, pita najobičnijim glasom) Na koju stranu ovo? NATALIJA (proviri u kesu, govori običnim glasom): Na kredo-stranu. To je paučina koju sam uzela na kredit onda kada si mi rekao da mom stanu nedostaje životnosti. RADE: Aha. (nastavljaju sa raspremanjem) NATALIJA (peva): Igraću kao i on, popeću se na svoj kredo-tron, istom merom ću mu vratiti, možda će me tako shvatiti.
Besna sam.
RADE (pun saosećanja): Razumem. 278
NATALIJA (podiže neku knjigu, pa običnim glasom): A ovo? Page
RADE (običnim glasom): Tu sam ti knjigu ja poklonio – ‘Osnovi nuklearne biologije’, nije valjda da se ne sećaš? NATALIJA: Ah, da, onda je definitivno na ovoj gomili (baca na gomilu sa starim stvarima, nastavlja da peva) Prvo bih mu nalupala šamare, da istrebim njegove damare, pa bih mu otsekla nos i uši, prinela nož i rekla: ha ha buši! Ljudi sa početka proviruju odjednom. LJUDI: Ha ha ha, buši! Natalija ih pogleda, oni šmugnu kao da nisu ni bili tu. NATALIJA: Besna sam. RADE (pun saosećanja): Razumem. (običnim glasom) A jel mogu ja ipak da sedim u starom delu? NATALIJA (običnim glasom): Naravno. (nastavlja da peva) Pa bih uzela veliku burgiju za njegov mozak spravila liturgiju, i izručila mu jetru i creva, da vidim kako će on da peva. Besna sam. RADE: Razumem. NATALIJA: O kako besna sam. RADE: Razumem. NATALIJA: Okrećem novi list, biće naš račun čist istom merom ću mu vratiti, možda će me tako shvatiti. Besna sam. RADE: Razumem.
NATALIJA: Sad pravac agencija kao lek, a ne prevencija, 279
Page
skočio mi je apetit uzeću momka na kredit Besna sam. RADE: Razumem. (za trenutak zastaje sa gomilom starih stvari u rukama koje mu ispadaju) Ne, ne razumem. Uzećeš momka na kredit? NATALIJA: Da. (seda u novi deo) RADE: Ne. (seda u stari deo) NATALIJA: Tako ću mu se osvetiti. Pa on će popizdeti od muke. Ups, sori Rade, pošizeće od muke. I onda će mi se vratiti i otićićemo u Las Vegas i obrnućemo par džek potova i venčaćemo se i sve će biti kako treba. RADE: Ali ti ne smeš, to ne mogu da ti dopustim, a to je i skupo, i ko zna ko su ti ljudi, možda je neki manijak, psihopata, rugoba, mentalno zaostao, siledžija, kreten. NATALIJA: Bla, bla, truć. Jednog kretena sam već imala, a i ti ćeš mi pomoći da izaberem nekog dobrog, zar ne? (krene ka njemu, pa stane na polovini sobe pošto neće da pređe u stari deo, poziva ga prstom da dođe, Rade prilazi, ona ga poljubi u obraz) Ajde, polazi, inače ću ja otići bez tebe i onda ću uzeti nekog fanatika koji će me rasporiti i okačiti moj želudac na sred Trga Krepublike. (ona izađe) RADE: Razumem. (ode za njom) scena Agencija ‘Od A do Š‘. Na sredini pult, sve je u kredo-dezenu. Na pultu izlepljena raznorazna slova bez nekog reda i smisla, ali A i Š su veća. Čuje se melodija dobro poznatog džingla agencije. Rade i Natalija ulaze, razgledaju, pipkaju sve. U pozadini video bim, opet sa ustima. Dok oni razgledaju, glas govori. GLAS: Došli ste na pravo mesto. Mi znamo šta vam treba. Mi znamo šta mislite. RADE (OFF): Moram, da je sprečim. Pa, ja nju volim. Rade se trzne. GLAS: Pitanje je samo da li ste spremni. Pitanje je samo imate li volje. Pitanje je samo… RADE: Pitanje je samo ko se setio ovako nečega? NATALIJA: Ne lupendraj, Rade. Ovo je možda najbolja stvar koja nam se ikad dogodila, pored mezoterapije, Ejvon kozmetike i kreme za depilaciju. RADE: Ne znam kako to misliš – nama. NATALIJA: Nisam mislila nama kao tebi i meni, nego nama – ljudima.
RADE: Aha. A knjige? NATALIJA: Dobro, knjige…Knjige su …knjige.
280
Page
RADE: Jesu li knjige možda bile loše? Zar nismo mogli lepo samo da čitamo i da nam bude dovoljno avantura? NATALIJA: Ti si potpuno lud. I staromodan. RADE: Da, ja sam lud tj. hteo sam da kažem, ako sam ja lud vi ste svi ostali normalni. Možda baš zato sada jurimo tebi momka na kredit kako bi se osvetila svom pravom momku pošto je uzimao devojke na kredit. NATALIJA: Ćutljive devojke na kredit, Rade, nemoj da izostavljaš ključne stvari. Ja sam preko svega prelazila, i preko one crnkinje i Kineskinje i preko onih bliznakinja, i one debele i one mršave i one plave i one riđe i one albino i one kratkonoge. Čak sam prešla i preko one gluvoneme i one ćopave i one sisate – ups, sori, Rade, rekla sam sisa, ali može se reći da sisa nije psovka…mislim, uostalom sisa je… sisa. Žena bez sise nije žena. Kad bolje razmislim… Njima iza leđa se pojavljuje devojka A, u radnom odelu i sa perikom na glavi – naravno, plava je, zgodna i nasmejana, oni je još ne vide. NATALIJA: …Žena bez sise je u stvari…žena, al bez sise. (Natalija se okrene, zabezekne se pošto nije čula da je bilo ko ušao, pa gurne Radeta koji se takođe okrene) A: Dobar dan. Bilo je samo pitanje jeste li spremni. (Rade i Natalija se okreću na drugu stranu, ali sa druge strane se već nalazi identična devojka) B: Bilo je samo pitanje imate li volje. (oni se opet okreću, ali pored prve devojke stoji još jedna) D: Bilo je samo pitanje želite li da vaš život postane svetliji. A,B,D: Dobrodošli u agenciju ‘Od A do Š‘. Ulazi još 5-6 istih devojaka. DEVOJKE (otpevaju): Kao lek ili kao prevencija, ‘Od A do Š‘ agencija. A,B,D: Sa vamaaa. A: Ja sam A. B: Kao avion. (devojke se prave da lete, tako na dalje, svaki pojam objašnjavaju imitacijom) D: Kao akumulator. A: Kao ananas. (devojke se lupkaju po stomaku kao da je ukusno) B: kao Alkatraz. D: Kao aligator. (devojke se plaše) B: Ja sam B. A: Kao banana. (devojke se kikoću)
D: Kao bicikl.
B: Kao boks. (devojke boksuju) 281
A: Kao brat. Page
D: Kao bušilica. NATALIJA: A ti si V? (nasmeje se ka Radetu) D: Ne, V i G imaju slobodan dan. Ja sam D. A: Kao dugme. B: Kao dunja. D: Kao Diznilend. (devojke se razneže) A: Kao dokumentarac. B: Kao ditiramb. (devojke se zgledaju zbunjeno) Ostale devojke se javljaju redom, tako da se napravi opšti metež od govorenja u glas: Đ, đevrek, Ž, žumance, K, kajsija, P, priča, Nj, njakanje, R, rođendan, Dž. Kada se Dž predstavi – muk, niko ne može da se seti šta bi moglo da bude na Dž. NATALIJA: Dž, kaži jebote da se zoveš Dž…(smeje se, ali Dž se rasplače i otrči sa scene, sve devojke sem A, B i D odu za njom) A: Dž je nova. Ne može da prihvati svoje ime. Budite uviđavni. RADE: Izvinite, jel se vi to možda šalite hoću reći zafrkavate, mislim, znate, mi smo prvi put ovde tj. ja sam prvi put ovde, u stvari i ona je prvi put ovde, vidite, njen momak je doduše dolazio više puta… A: Mi se ne zafrkavamo. B: Ne šalimo. D: Ne zezamo. A: Ne foliramo. B: Ne zajebavamo. NATALIJA: Ups, sori, Rade rekla je zajebavamo. (Natalija se nasmeje Radetu) A: I pokažite malo više poštovanja. B: Vaspitanja. D: Cenjenja. A: Ljubavi prema nama, jer smo mi tu da vas uslužimo. B: Da vam ugodimo. D: Da vas iznenadimo. A: Da vam pronađemo baš ono što vama odgovara. Sem toga, naša imena najavljuju naš novi proizvod koji čak prevazilazi okvire proizvoda. To će biti revolucija.
B i D: Evolucija. 282
Page
A: Politika naše agencije se zasniva na načelu da nije bitno ono što vi jeste već samo ono što posedujete, zato će ljudi, shodno kredo-klasnoj lestvici skraćivati svoja imena i na kraju doći samo do početnih slova. B i D: Do esencije! A: Kako se vi zovete? NATALIJA: Natalija. A: Vi možete daleko dogurati. (ostale klimaju glavom potvrdno) Natali. B: Nata. D: Na. A: N. A vi? RADE: Rade. A: Za vas nema nade, bolje da ni ne pokušavate. (ostale klimaju glavom odrično) RADE: Da, baš vam hvala na savetu. A: Ako sam dobor načula, došli ste po sisu? NATALIJA: Ne, niste nas razumeli. A: Nemojte se stideti. B: Sramiti. D: Crveneti. A: Politika naše agencije je – sisa ili stan – to je jedno isto. Imamo širok asortiman sisa. B: Grudi. D: Duda. A: Cica. B: Balona. D: Sifona. A: Svinjskih. B: Telećih. D: Antilopskih. A: Koalinih.
B: Zebrinih. A: Muških, ženskih i dečijih. Malih.
283 B: Okruglih.
Page
D: Pljosnatih. A: Visećih. B: Pilećih. D: Planinastih. A: Brežuljkastih. B: Palačinkastih. D: Loptastih. A: Raznih boja. Belih. B: Žutih. D: Crnih. A: Ružičastih. B: Crvenih. A: I još raznih veličina, zdravstvenog stanja, i što je nova povoljnost možete uzeti i rasparno. Što znači samo jednu sisu. RADE: Ali, gospođo…(sve ga pogledaju zabezeknuto) ovaj…hteo sam reći, gospođice…poenta tj. smisao našeg dolaska nije u tome da uzmemo…ovaj…kako bih rekao, kao što vi to kažete… DEVOJKE i NATALIJA: Sisu? RADE: Da. Mi smo došli zbog nečeg potpuno drugačijeg. A: Pa zašto ne kažete? Imamo odličnu ponudu majki i očeva. Vi, mladiću, izgledate kao da vam je potreban roditelj. B: Spasitelj. D: Čuvar. A: Imamo izvrstan asotriman majki od 16 do 90 godina (ona pljesne rukom, izlazi gomila žena, devojaka i baba) Ova, ova i ova su vam bez kamate, a odavde dovde su na popustu. NATALIJA: Dotrajale a? RADE: Natalija, molim te, hoću reći, mi nismo došli zbog majki. A: Ali imamo i savršen izbor očeva, možda čak i bolji izbor očeva, kad bolje razmislim (druge dve stavljaju prst na čelo). Takođe, specijalna ponuda su nam očevi ratni invalidi s tim što su ipak oni bez ruku povoljniji od onih bez nogu, a one sa oštećenjem sluha i vida možete dobiti gratis.
NATALIJA: Da, 2 u 1.
RADE: Ali, pobogu zar kredo kredere ne znači verovati? Pa zar ste vi ljudi od poverenja? Pa 284 nisu vam ljudi ko šampon da ih prodajete 2 u 1.
Page
A: Ali zaista, mladiću, tu ste donekle u pravu, trebalo bi da ih prodajemo kao jedan. tj. kao 2 po pola. Jer umesto da dobijete šampon i balzam, ovako dobijete dva balzama. RADE: O bože. NATALIJA: Pustite vi njega samo, on se malo uzrujao. Znate, on ne može da se nosi sa vremenom u kome živi. Mi smo ovde, zapravo došli da meni nađemo momka. A: Aaaa… B: Aaa… D: Aaa… RADE: Ahaaaa. A: Pa zašto odmah niste rekli? RADE: Pa gospođice, pokušavali smo, ali nam politika vaše agencije kako bih rekao, nije nam dopustila. A: Potpuno vas razumem. A koji vas uzrast interesuje? NATALIJA: Pa tako, oko 25 godina. (šapne joj da Rade ne čuje) Može i koja godina manje. A se nasmeje, kao i B i D koje uopšte ne znaju zašto se smeju pošto stoje dovoljno daleko da ne mogu da čuju. A: Svakako, svakako. Imamo momke za dan, momke za noć, za svaki dan, za svaku drugu noć, za stan, za kuću, za štalu, za kućicu za pse, za šetnju pasa, za kuvanje ručka, za pranje posuđa, za popravku kompjutera… RADE: Ma kako vi uopšte znate da neko ima kompjuter? A: Mladiću, ovo je 21. vek, danas svako ima kompjuter. RADE: Evo ja na primer, nemam. A, B, D ga pogledaju zabezeknuto, dolaze i ostale, poređaju se u vrstu, pa ga i one pogledaju, klimnu tužno glavom i izađu. A: To objašnjava mnoge stvari. NATALIJA: Ali, znate, ja bih nekako više nekog onako da me zadovolji. RADE: Natalija… NATALIJA: Mislila sam, nekoga onako i za kuću i za dan i za noć i za kuvanje ručka i da dobro izgleda i da bude dobro građen i… A: Mislite nekog savršenog? B: Perfektnog?
D: Izvanrednog?
A: Sjajnog? 285
Page
B: Ingenioznog? D: Nadprosečnog? NATALIJA: Pa…da. A: Odlično. Baš danas imamo izvrstan asortiman savršenih muškaraca od oko 25 godina (šapne joj) ili koju godinu manje. (nasmeju se, kao i B i D koje opet ne znaju zašto se smeju) RADE: Dobro, a zašto bi neko, mislim ne razumem, uzeo nekog nesavršenog kada može da uzme savršenog? A: Pa to je bar prosto. Neko ima pravog momka koji je savršen ali ima kriv nos, onda uzme samo jednog sa lepim nosem a nesavršenog. RADE: Da, bitno je samo da ima lep nos, a da lije ćorav ili lud, to nema veze. NATALIJA: I kažete da imate u ponudi nešto za mene? A: Možete sami izabrati. (ona pljesne, izađe jedan normalan tip, jedan učenjarko kao što je Rade, jedan mačo tip, jedan koji liči na narkomana i jedan debeljuca) Izgleda da nam je ponuda malo opala, grabež je ovih dana, većinu ovih proizvoda smo prebacili u sektor za brak – tako nam bolje ide. Radimo reorganizaciju programa i uvodimo novu liniju proizvoda beba koje sisaju i sisa koje bebaju, imamo malih problema, ali i to će izaći krajem meseca. Takođe ćemo imati novi prozvod beba za cuclu što će biti prava mala revolucija. B i D: Evolucija. A: Jer dokle će predmeti biti robovi ljudi, vreme je da ljudi budu robovi predmeta. A sada se nadam da ćete izabrati nešto za sebe. (ona pljesne, tip debeljuca istupa) DEBELJUCA (nakašlje se i zapeva, dok on peva devojke – slova iznose slike na kojima su nacrtani razni kolači i jela, a na bimu se projektuje neka emisija o kuvanju): Kljukao bih te kolačima, pecivom i sladoledom, od mešavine mojih začina, gledala bi me ko pitu s medom, zajedno bi smo uživali u hrani u ždranju bi nam prolazili dani, zar ima išta lepše u životu od škembića s tobom u kompotu. (on podrigne, pa se pokloni) A (koja je uzela neki štap kojim pokazuje ono što govori): 2 noge koje vrede za 4 (potapše ga
štapom po nogama, on ih raširi), dve ruke koje vrede za 4,(pokuša da mu podigne štapom ruku, ali joj ne ide) jedan trup koji vredi za 3 (štapom mu pokaže da se okrene oko sebe), jedna glava koja vredi za jednu glavu. Voli hranu.
286 B: Dobru hranu.
Page
D: I začinjenu hranu. NATALIJA: Ogladnela sam od ove priče. RADE: Ma daj, Natalija, jesi li ga videla, ovaj će se uskoro pretvoriti u pogaču. NATALIJA: Da, u pravu si, ili u škembe. (devojci A) Dalje. (debeljko odlazi) MAČO TIP (namesti kosu i zapeva, dok on peva, devojke iznose njegove pozerske fotke, na bimu on kako vežba): Ko je naj sasvim naj naj, kredo- savršen tip ko je, ti znaj, jer ono, mislim, ja sam sam taj, možemo na pićence, al nikako na čaj, sa mnom ti može biti raj, jer ja sam kredo tip naj. Ti znaj. RADE: Ovo je kraj, ja više ne mogu. NATALIJA: Ali sladak je, baš je onako, ajajajaj. RADE: Natalija, vidiš da je plitak ko Marijan. NATALIJA (zaneseno): Da, podseća na njega. A: 2 noge sa mišićima (udari ga štapom po nozi), dve ruke sa odličnim bicepsima, tricepsima i labudima, (bode ga štapom) jedan trup sa pločicama koji vredi za 1 ipo trup, plus glava koja ne vredi. Voli sebe. B: Žene. D: I teretanu. RADE: Molim, dalje. (tip ode) DŽANKI (šmrkne jednom i zapeva, dok on peva devojke iznose slike na kojima su likovi iz bajki, na bimu on koji se sve vreme bekelji): Ja ti mogu obećati gudru, ije, dspi, tši ili vutru, da duvaš, da jedeš il se udaraš po nosu, da lajnu il dve rokneš u koksu, da tripujemo, kuliramo, stondiramo ko sa švedskog stola eside da biramo,
287 da se uroljamo, otkinemo, urokamo
Page
mislim, malo ono, da mu ga damo! RADE: Ovaj ga mu je baš dao…pola ga nisam razumeo. A (opet pokazuje štapom): Dve noge koje vrede za jednu, 2 ruke koje vrede za pola, veliki zubi, šiljat nos, pola trupa, pola glave, voli štrumfove. B: Žurke. D: I zatvoren prostor. RADE: Ne. NATALIJA: Ni meni se ne dopada. Dalje. UČENJARKO (popravi naočare i zapeva, dok on peva devojke iznose razne knjige, na bimu precrtana slika momka i devojke koji se drže za ruke): Knjiga je zakon i red, od knjige si ponekad bled, možemo zajedno da čitamo, ali ne i da se pipamo, jer pipanje to je greh a knjiga garantuje uspeh mogu biti tvoja knjiga a ti moje slovo. NATALIJA: Šta je bre ovo? Himna obdaništu? RADE: Sram te bilo, ovo je savršen momak za tebe. NATALIJA: Da, da. Podseća me na nekoga. UČENJARKO: …a ti moje slovo… (zastaje, popravlja naočare, očigledno se zbunio) pa…ovaj…kraj je ovo. (devojke koje očigledno nisu završile svoj defile, pogledaju ga i nezadovoljno odu) A: 2 noge, 2 ruke, 1 trup, 1 glava koja vredi za 4 glave, voli kulturno istorijske spomenike. B: Jutarnji program. D: I čaj u 5. NATALIJA: Znači ne! RADE: Ali bolji je od ostalih i bar znaš da nije manijak. A: A i na popustu je.
RADE (ljutito): Molim, a zašto je na popustu? A: Pa zbog dioptrije, zašto!
288 NATALIJA: E Rade, iskuliraj, ostao je još jedan, vidiš kako deluje fino i ozbiljno i…
Page
RADE: Da, baš je ozbiljno građen. NATALIJA: Ne seri. Ups, sori – pomenula sam sranje. RADE: Ništa, Natalija, navikao sam. NATALIJA: Dalje. MOMAK (stane i zapeva, dok on peva devojke oko njega idu pokazujući na njega prstom, na bimu ružine latice ili vatromet ili tako nešto patetično): Ja nemam mnogo da ponudim, za iskrenošću ja žudim. RADE (šapne Nataliji): Da, zato je i u agenciji. (Natalija ga mune rukom) MOMAK (peva): Normalan sam i običan, nisam manijak, ni kalustrofobičan, pristojan sam i prilično lep. RADE: Aha! Narcis! MOMAK (peva): Ni gluv, ni nem ni slep. Možda uspem da usrećim te, jer tako sad bih dao ti sve. A: Bla bla, 2 noge, 2 ruke, 1 glava, 1 trup, ali hoda za dvoje, radi za 4, misli za 7, vidi za 10. Voli zalaske sunca. (sve devojke kao i Natalija uzdahnu) B: Zvezde na nebu. (opet uzdah) D: I zvuk gitare na plaži.(opet uzdah) NATALIJA (koja se topila sve vreme pesme): Uzimam ga! RADE: Ali, Natalija, on je… NATALIJA: Šta? RADE: On je… on je… NATALIJA: Savršen? RADE: On je folirant, vidi kako se smeje, pa on je momak na kredit, zaboga. NATALIJA: Da, i to onaj koji odavde ide sa mnom. Molim, gospođice A, B i D, ja želim ovog momka, kako je njegovo ime? A: Savršen momak redni broj 123. RADE: Natalija, nećeš valjda uzeti nekog tamo stodvadesettrija?
NATALIJA: Hoću, i to odmah. Zvaću te Stojan – može? Skraćeno od sto-dvadeset-tri. Kapiraš? (svi se nasmeju sem Radeta)
289 A: Još samo krenite sa nama da se dogovorimo oko formalnosti.
Page
B: Gluposti. D: Sitnica. NATALIJA: A vas dvojica me čekajte ovde. I upoznajte se bolje. Devojke odu sa Natalijom, momak se osmehuje Radetu koji ga namrgođeno i nepoverljivo pogleda s vremena na vreme, ali kad vidi da ga momak gleda, Rade se napravi lud. Rade se pomeri par koraka, i momak se pomeri par koraka. Rade se pomeri još par koraka, i momak se pomeri još par koraka. Rade prošeta, i momak prošeta. Rade potrči, i momak potrči. RADE (krene nešto da pita): A? STOJAN (kao da ga je razumeo, na šta se Rade još više zbuni): Aaaa. RADE: I? STOJAN (još uvek sa neprirodnim osmehom): Iii… RADE: O… STOJAN: Oooo… RADE (opet krene da ga pita): A o… STOJAN (ga prekine): I u. RADE: I u? STOJAN (kao da se super zabavlja): A o… RADE (za sebe klimajući glavom): Eee… Vraćaju se Natalija i devojke. NATALIJA: I? STOJAN (u fazonu ‘i još pitaš‘): Iiii… NATALIJA (Radetu, iznanađena): O? RADE: Eeee… NATALIJA: Vidim – vas dvojica ste se baš zbližili. (mune Radeta koji se zatetura) RADE: Jesmo, tj. kako bih rekao baš smo onako porazgovarali… A: Kao muškarac sa muškarcem… B: Kao lisac s liscem. D: Kao junac s juncem. RADE: Hteo sam reći kao čovek sa…tj sa čovekom.
NATALIJA: Pa to je sjajno, sad možemo svi kao mala srećna porodica da odemo odavde.
A: Kao 3 slepa miša. 290
Page
B: Kao 3 musketara. D: Kao 3 debela medveda. RADE: Ja ću radije biti Zlatokosa. NATALIJA: Rade, jebote… RADE: Natalija! NATALIJA: Jebote ups, ali nemoj da si takav, videćeš kako će biti divno. Ne samo da ću sjebati Marijana (Rade je pogleda) opametiti Marijana (Rade klimne odobravajuće) već ću se i zabaviti. A videćeš, Marijan će dolijati kao džukela ups, sori, Rade, kao kučence. A: Kao av, av. B: Kao vau vau. D: Kao vuf vuf. Stojan počinje da šeni, svi se smeju sem Radeta. RADE: Da, da divno ćemo se zabavljati. A: Što se tiče politike naše agencije, mi vas više nećemo zadržavati, samo nemojte zaboraviti na isplatu ni jedan dan. B: Ni 24 časa. D: Ni 1440 minuta. A: Ni 86400 sekundi. Čisto da ne bude problema. B: Nevolja. D: Neprilika. A: Nepoželjnosti. I ne zaboravite – ovo je agencija koja će tek zaživeti i dovesti do svoje revolucije. B i D: Evolucije. A: Ovo je agencija koja će pokušati da nametne novi način mišljenja ljudima. B: Životinjama. D: Biljkama. A: Amebama. B: Bičarima. D: Trepljarima.
B: Bakterijama. D: I glumcima.
291 A: Jer samo je pitanje da li ste spremni.
Page
B: Samo je pitanje imate li volje. D: Samo je pitanje želite li da vaš život postane svetliji. A: A sada dobar vam bio dan. B: I noć. D: I jutro. A: I zora. B: I sumrak. D: I podne. A: I doviđenja. RADE: Zbogom. Izlaze ostale devojke na scenu. DEVOJKE (otpevaju): Kao lek ili kao prevencija ‘Od A do Š‘ agencija, A, B, D: Sa vamaaa… Devojke iz agencije odlaze iznoseći svoju scenografiju sa scene, dok na scenu ljudi sa početka donose Natalijine stvari. Kada sve nameste, Natalija im zahvalno klimne glavom. Oni odu. Stojan sedi u novom delu stana, sa papirom i olovkom, Rade u starom, još uvek namrgođen, pravi se da čita neku knjigu, Natalija se šetka i daje instrukcije Stojanu. NATALIJA: Stojane, ti si sada na specijalnom zadatku koji se zove kako zajebati Marijana (ona pogleda u Radeta koji se pravi da nije čuo ono zajebati, ona glasnije) dakle zajebati (Rade opet ne reaguje) zajebati od jebati od jebanje (Rade ne reaguje) jebanje, sranje, sisa, govno, pizda (Rade ne reaguje, ona nastavi sa uživanjem), piiiizzzzdaaaa, siissssa… RADE (vikne): Pobogu Natalija! Ne moraš baš uživati. NATALIJA (praveći se kao da ovo nije radila zbog njega): Ups sori Rade, zaboravila sam da si tu, sori za zajebati, za jebanje, za sranje, za sisu, za govno i za pizdu. Ali to zapravo i nisu psovke, Rade – to su samo zajebavanje, jebanje, sranje, sisa, govno i pizda. (pogleda prekorno u Radeta, on sklapa knjigu, ona nastavlja) Dakle, kako to Rade kaže – zadatak je opametiti Marijana. Naravno, pošto ćemo neko vreme živeti zajedno, ja ti moram dati male instrukcije kako bi ugođaj bio potpuno savršen. Pod jedan, kada me oslovljavaš oslovljavaj me sa… RADE: Vlasnice moja… NATALIJA: …na primer sa dušo, ne, zapravo to dušo me uvek podseti na filozofiju mislim ono duh ili duša, bit bivstvo bivstvujuće i ta sranja. Može na primer sa srce? Mada ipak ne, to je onako nekako previše biologije…
RADE: Da, da, previše biologije… NATALIJA: …mada srce je mišić, pa ako me budeš zvao mišiću moj, možda će to biti…
292 RADE: Previše zoologije?
Page
NATALIJA: Da, u pravu si. Možda je to…(ona pogleda u Stojana koji je sve vreme pisao) Ej, Stojane, pa ne moraš sve ovo da pišeš. Piši više onako, po crticama, kapiraš? (Stojan se osmehne) RADE: Kapira on, Natalija, nemoj da se brineš. NATALIJA (izbeči se Radetu):…dakle možeš (Stojan krene da piše, ona stane, on stane) možeš da me (Stojan krene da piše, ona ućuti, on stane, ona otvori usta, on podigne olovku, to se ponovi više puta, ona pogleda u Radeta) RADE (šapne Nataliji): Možda koristi krasnopis pa mu treba više vremena. NATALIJA (nakašlje se): Dakle, Stojane, odlučila sam se, zvaćeš me srećo, ali malo utanji glas da deluje milije. Pod dva, kada šetamo možeš me držati za ruku ili zagrliti oko struka, nikako preko ramena jer me to užasava pošto mi čupa kosu. Pod tri, sudove možeš prati i ručno ako želiš, mada imam mašinu za pranje sudova, ali ako možda kojim slučajem uživaš u ručnom pranju sudova pošto si jelte savršen a savršen muškarac bi trebalo da uživa u ručnom pranju sudova, onda možeš slobodno… RADE (počinje da peva): Ovo se pretvara u noćnu moru mada mogla je uzeti i priliku goru da li se ovako nešto igde događa je li moguće da samo mene pogađa što ljudi su krediti a krediti ljudi što ludi su normalni a normalni ludi. Što zemlja čuda sad zemlja je čudaka što dvorska luda samo senka je ludaka. NATALIJA (nastavlja): Pod 24, cveće u bašti se sadi samo sa leve strane jer ako bi se sadilo i sa desne strane onda bi ga komšije gazile jer smo se svi iz ulice dogovorili da se cveće ne sme saditi sa desne strane i ako ga iko posadi sa desne strane da ga ostali izgaze. Pod 25… RADE (peva): Da li sam ja možda bolestan kada jedini sam kredomanije svestan zna li možda neki Amerikanac za ovaj uskoro korporacijski lanac nije li možda baš Pakistan naš najveći kredo fan, znaju li za nas oni iz Evrope
jesmo li i njima utabali stope. 293
Page
NATALIJA (nastavlja): Pod 135, svoju četkicu za zube stavljaj daleko od moje četkice za zube, jer ne podnosim da se dve četkice za zube pipkaju, naravno ako ti uopšte koristiš četkicu za zube, ali svakako ako ne koristiš četkicu za zube onda… RADE (peva ironično): Znaju li za ovaj patent Australijanci, Nemci, Francuzi, možda Japanci, znaju li na primer Eskimi da sada mogu podvaliti zimi možemo im svima prodati kredomaniju pa zauzeti Skandinaviju ili makar Albaniju možda možemo postati u svetu glavni stub kada ih sve učlanimo naš fan klub. NATALIJA (nastavlja): Pod 621 – kamenac na čašama… RADE (peva): Možemo učiniti da Palčica poraste sa žabe na princa prebaciti kraste, patuljka i 7 Snežana možemo napraviti povrće umesto voća zabraniti. Kada virus kredita stavimo u epruvetu možemo dovesti i do mira u svetu. NATALIJA: I da. Ukupno 1021 pravilo. Naravno, ne moraš ih znati napamet, ali moraš ih primenjivati. Dakle? STOJAN: Srećo, sada bih najradije želeo da odnesem svoju četkicu za zube daleko od tvoje četkice za zube, da operem ručno tvoje sudove i da dok sadim tvoje cveće sa leve strane razrađujem taktiku za skidanje kamenca sa čaša. NATALIJA (srećno): To, uspelo je!!! RADE: O ne, uspelo je. STOJAN: Sada me izvini, srećo. Stojan izađe, Natalija se isplazi Radetu, Rade se isplazi Nataliji. NATALIJA: Vidiš da sam bila u pravu. Znaš Rade, prvo sam sumnjala da je ta agencija neka prevara, ali to je, u stvari, baš dobra stvar, ups sori Rade. RADE: Zašto sad?
NATALIJA: Rekla sam stvar.
RADE: Paaa? 294
Page
NATALIJA: Pa mislila sam na nešto potpuno drugo. (iza scene izvire ljudi sa početka koji se zakikoću sa Natalijom, a onda šmugnu nazad, Rade se nervira) RADE: E Natalija, ti si stvarno poludela, ponašaš se ko neka šiparica, a ne kao da imaš… NATALIJA: Kao da imam koliko? Šta ti je Rade, kroz koji mesec i mladost će se moći uzimati na kredit. A možda bi i ti mogao neku devojku… RADE: Da, da, samo se ti lepo zabavljaj na moj račun, a to što ja sve ovo tolerišem, tj. hoću reći… Izlazi Stojan u zaštitnom odelu, sa kanticom za prskanje voća u rukama. STOJAN: Srećo, idem da našem dragom komšiji pomognem oko voćnjaka. Ali misliću na tebe svakog trenutka, najdraža moja. (on izađe) RADE: Ali Natalija, ti nemaš komšiju sa voćnjakom. Pobogu živiš maltene u centru Kredograda. NATALIJA: Pa? RADE: Kako pa? 123 je upravo rekao da ide… NATALIJA: Pa neka ga. RADE: Ali ako ode? NATALIJA: Aha, sad se ti odjednom brineš da on ne ode? RADE: Ej, to što se ja brinem je zbog mog prevelikog osećaja odgovornosti, a što se mene tiče, taj 123 bolje da se i ne vrati. Stojan se vraća. STOJAN: Srećo, tvoj komšija nema voćnjak, ali sam mu ipak ošišao ogradu i pokosio travnjak. Sem toga, srećo, ja sam svakog trenutka mislio na tebe. I ako mi dopuštaš, otišao bih sada da našoj premiloj komšinici Matildi izvučem pramenove. Natalija klimne glavom, Stojan odlazi. RADE: Kako ti ne ide na živce? Natalija krene da sklanja stvari sa scene, nastavljaju da pričaju, Rade još sedi. NATALIJA: Kako da mi ide na živce? Šta mi je sve sredio po kući, još me zove srećo i još ćemo Marijana napraviti ljubomornim. RADE (za sebe): Aha, Marijana. NATALIJA: A sem toga, on je savršen. RADE: Aha.
NATALIJA: Aha. (sklanjajući poslednji deo nameštaja, tako da na sceni ostane samo Rade na fotelji)
RADE: E, Natalija, Natalija. (on se okrene oko sebe, vidi da nema nameštaja, zbuni se, ustane 295
i odgura fotelju sa scene) Page
scena Na scenu dolazi Marijan sa dve kredo-lepotice, pa izađe. Na scenu sa suprotne strane dolazi Natalija sa Stojanom i Radetom, pa izađu. Na scenu opet izlazi Marijan sa dve devojke. MARIJAN (stojeći u jednom uglu scene): E ovo je fino mesto. (zvizne, par ljudi iznosi sto i 3 stolice, kredo konobar donosi piće.) Na drugu stranu scene izlazi Natalija sa Radetom. NATALIJA (videvši Marijana koji je još ne vidi): E ovde ćemo. Rade zvizne neuspešno jednom, pa drugi put, Natalija zvizne muški, opet ljudi donose sto, 3 stolice. Marijan ih spazi, pa pokušava da se sakrije iza karte pića, stavlja ruku na čelo, vrpolji se, a Natalija sve kao slučajno gleda na tu stranu. RADE: Natalija, nemoj samo praviti scenu. NATALIJA: Taman posla, Rade, kakvu scenu, napraviću ja jebenu jednočinku. KONOBAR (koji je baš doneo piće): Ups sori, Rade, rekla je jebenu. (Natalija i Rade ga pogledaju, on spusti piće i ode) NATALIJA: Vidi ga samo kako se krije, pa da li je on normalan, jel on misli da ga ja ne vidim. RADE: A možda je red da se pozdravimo sa čovekom? MARIJAN (u drugom delu sa devojkama): Ovaj…mislim, kako bi bilo da odemo na neko drugo mesto…ovde već postaje dosadno. (pogleda u njih dve koje se osmehuju) NATALIJA: Rade, gde je Stojan do sad? Sad je pravi trenutak. RADE: Zastao je samo da prevede onu baku preko ulice i da pronađe majku onom siročetu. Na scenu ulazi kredo žena, spusti na jedan pa na drugi sto visit-kartu i privezak, pa sačeka malo. NATALIJA (uzima vizitkartu i čita): Izvinite što vas uznemiravam, ali ovo je za kredo osobe sa oštećenim sluhom…(Natalija počinje da se smeje, Rade joj otima vizitku iz ruke) RADE: Šta? I to su smislili tj. Natalija, nije smešno, kako samo možeš da se smeješ, pa ovo je tragedija, sad je za kredo osobe sa oštećenim sluhom, a uskoro će biti za osobe sa oštećenim kredo sluhom, pa ovo je nečuveno… Žena prođe, osmehne se kao i svi kredo ljudi, Rade je mrko pogleda, ona pokupi šta je ostavila i ode sa scene. Stojan ulazi, seda kod Natalije i Radeta za sto, Marijan u pola svoje priče zastaje i zaboravlja da treba da se krije, skače i prilazi njihovom stolu. MARIJAN: Mislim, Natali, ono, koji ti je jebote ovaj? (pokaže na Stojana, okreće se Radetu) Ups, izvini Rade.
NATALIJA (skače): A koje su tebi one? MARIJAN (brže): A ko je tebi ovo?
296 NATALIJA (brže): A ko su tebi one?
Page
MARIJAN (još brže): A ko je tebi ovo? NATALIJA (još brže): A ko su tebi one? RADE (pogleda u njih, pa u Stojana koji gleda levo desno kako ko govori): Ljudi, polako. MARIJAN i NATALIJA (u glas): Šta polako? NATALIJA: Da čujem. MARIJAN: Nema tu ništa da se čuje. NATALIJA: Ne, nego ima da se vidi. Kako te nije sramota? MARIJAN: Kako mene nije sramota? A ti, šta ti radiš? Ja bar izlazim sa devojkama na kredit, ja mogu da ih vratim ako poželim, da ih poklonim, da ih prodam, da ih uspavam, da ih otrujem, da ih zakoljem, da ih skuvam, da im povadim organe, da ih zamrznem, da ih…da ih…to nije prevara, a ti… NATALIJA: Ja? (smiruje glas) Pa, i ja sam izašla sa svojim dečkom na kredit. MARIJAN: Uzela si dečka na kredit? Natalija! Pa ja nemam reči, pa to nisi ti. NATALIJA: Nego je moja baba. STOJAN: Ups sori Rade, pomislila je na tvoju babu. RADE: Ništa, ništa. MARIJAN: Natali, mislim, ono, uzela si momka na kredit? (Marijan zagleda Stojana, Natalija gviri u devojke, onda krenu da se prepucavaju kao mala deca) E ti si uzela momka na kredit, al ja sam uzeo dva od poslednja 3 primerka lepotica koje ćute a koje kad govore govore kojim god poželim akcentom. NATALIJA: E ti si uzeo 2 od poslendja 3 primerka lepotica koje ćute, al ja sam uzela savršenog momka na kredit. MARIJAN: Ali moje su lepotice lepše od tvog momka. NATALIJA: Moj je momak pametniji od tvojih lepotica. MARIJAN: Moje su lepotice zgodnije od tvog momka. NATALIJA: Moj je momak korisniji od tvojih lepotica. MARIJAN: Moje lepotice se predivno osmehuju. NATALIJA: Moj momak predivno čisti paučinu. MARIJAN: Moje lepotice su prave barbike. NATALIJA: Tvoje lepotice su Brena barbike.
MARIJAN: Tvoj je momak glupi Ken. NATALIJA: Moj je momak pravi Robokap.
297
Page
Rade i Marijan je zbunjeno pogledaju, kao i Stojan koji se do tad, još uvek glupavo osmehivao, ali dvema kredo devojkama koje su pratile šta se dešava. Čak i ljudi provire i pogledaju je zbunjeno, Natalija ih pogleda sve, ni ona ne zna kakve veze ima Robokap sa Stojanom, neprijatna pauza. NATALIJA: Moj momak radi sve što mu ja kažem. MARIJAN: I moje lepotice rade sve što im ja kažem. NATALIJA: Stojane ustani. (Stojan ustane) MARIJAN: Lepotice ustanite i priđite. (one ustanu i priđu) RADE: Ali, molim vas, ljudi… NATALIJA: Stojane, priđi i upoznaj se sa Marijanom. (Stojan prilazi, pruža ruku Marijanu, ovaj takođe, odjednom je sve kao najnormalnija scena upoznavanja i nastavlja da bude normalna) STOJAN: Stojan. MARIJAN: Marijan. STOJAN: Drago mi je. MARIJAN: Takođe. I, Stojane? Šta se radi? Kako ide? STOJAN: Evo, nije loše. NATALIJA (ljutito): Stojane skoči. RADE: Natalija! Stojan skače. RADE: Stojane! MARIJAN: Lepotice, čučnite. RADE: Marijane! Lepotice čučnu. RADE: Lepotice! NATALIJA: I Stojan može da čučne (on čučne) MARIJAN: A šta misliš, da moje lepotice ne mogu da skoče? NATALIJA: Plašim se – spašće im perike. MARIJAN: Skočite (one skoče držeći se za perike) RADE: Pa vi ste poludeli načisto!
NATALIJA: Stojane lezi. (on legne)
MARIJAN: Lepotice lezite (one se malo zgledaju, pa nespretno ležu čisteći pre toga deo na 298
koji će leći) Page
NATALIJA: Stojane, igraj ča ča ča. (Stojan uhvati Radeta kao partnera i zaigraju ča ča ča) MARIJAN: Lepotice igrajte crnogorski oro (lepotice igraju oro) NATALIJA: Stojane skači na jednoj nozi (on to čini) MARIJAN: Lepotice skačite na jednoj nozi držeći se levom rukom za nos. (one to čine) NATALIJA: Stojane, skači na jednoj nozi držeći se levom rukom za nos, a desnom za uši. (on to čini) MARIJAN: Lepotice skačite na jednoj nozi držeći se…držeći se… NATALIJA (šapne mu tako da odjednom izgleda kao da igraju igru neku igru): Držeći se levom rukom… RADE: Pa šta radite to? Oni ga pogledaju. RADE: Nema došaptavanja. MARIJAN i NATALIJA: Sori Rade. MARIJAN: Da! Držeći se levom rukom za nos, desnom za uši i isplazivši jezik. (one to čine) Dok Marijan i Natalija i dalje energično daju instrukcije svojim kredo partnerima, a oni se lome od poslušnosti, iza devojaka i Stojana staju još neki kredo ljudi (sa početka), a iza Natalije i Marijana staju još neki pravi ljudi sa početka koji čine isto – sve se pretvara u malo takmičenje kredo robe i kredo gospodara. RADE (peva): Nisam ni besan, ni ljut, možda sam samo previše krut, pa ne mogu da shatim blud, te predstavljam strašni sud. MARIJAN (i dalje u takmičarskom duhu): Moje lepotice trče brže. NATALIJA (takođe u takmičarskom duhu): Moj se Stojan vere uz uže. RADE (peva): Možda uz njih dvoje kredo ljudi dobro stoje, možda ja grešim, jedno su za drugo možda imaće unuke, voleće se dugo, jer dok on kaže MARIJAN: Lepotice režite.
RADE: Dotle ona viče
NATALIJA: Stojane čvor vežite! 299
Page
RADE: Dok on vikne MARIJAN: Mrdajte ušima lepotice RADE: Dotle ona viče NATALIJA: Stojane, bacaj loptice. BABA (iz gomile): Šećeru, mrdaj samo jednom trepavicom. MAJKA (iz gomile): Sine, pravi se da se boriš sa lavicom. RADE (peva): Možda sam ipak suvišan ja u priči, jer ne znam da kažem MARIJAN i NATALIJA (u glas): Rade, za kraj viči! RADE (peva): Možda jer uopšte da viknem ne znam možda jer maximum nikako da dam, jer ja otvorim usta i čekam da izađe, al glasa nema, vrisak put ne nađe. MARIJAN I NATALIJA (u glas): Rade, viči za kraj! Rade otvara usta kao da viče ‘Kraaaaajjj’, ali se ništa ne čuje, svi staju, ljudi čestitaju jedni drugima, neki čak i razmene kredo ljude, Marijan i Natalija se zagrle, ostali se raziđu. Rade se nakašlje. Natalija i Marijan prestaju da se grle. NATALIJA: E pa, Marijane, nadam se da si napokon shvatio da nisi jedini i da je moj Stojan pobedio tvoje lepotice. (Natalija pogleda u Stojana koji još uvek skakuće sa noge na nogu uvrtevši ruke tako da kao da ne može više da ih otpetlja i sa nekom čudnim izrazom na licu) MARIJAN: Da, da (on se nasmeje, pa tražeći podršku pogleda u devojke koje su se jedna sa drugom tako upetljale da leže na podu i koprcaju se) NATALIJA: Pa, onda zbogom Marijane. Stojane, idemo! (ona ode, Stojan odskakuće za njom, Rade i Marijan gledaju par trenutaka za njima) MARIJAN (Radetu, skrhano): Rade, čoveče, šta se ovo desilo? RADE: Ja sam pokušao hoću reći probao sam na svaki način… MARIJAN: Ali ti ne razumeš, ja ne smem da dozvolim da se na ovome završi. RADE: Razumem te. MARIJAN: Ne, ne razumeš. Ja ne mogu da dozvolim da njen Stojan pobedi moje lepotice. RADE (šokirano): Marijane.
MARIJAN: A kamoli da ona mene ostavi.
RADE: Dobro, a zašto? 300
Page
MARIJAN: Kako zašto? Pa zato što… zato… (zastane i razmisli) da, zašto? (kreće da peva) Ne sme ona nikako da me ostavi mora prvo red da se uspostavi a ne da me iskašira zbog nekog kredomena nije mi baš toliko opala cena. vratiću je ja. RADE: Da, da MARIJAN (peva): Ja sam za nju, ja sam onaj pravi, ne može niko među nas da se uglavi, Rade, zašto je uzela tog kredo kena, kad ja sam bio ljubav njena. vratiću je ja. RADE: Da, da. MARIJAN (peva): Ma šta će mi ćutljive barbike dve, jebeš njih pored Natalije, bre, ups, opet psujem, Rade sori, i život s lepoticama može da smori. vratiću je ja. RADE: Da, da MARIJAN: Evo lepotice daću tebi. RADE: Ne, pa ja umro pre bih. MARIJAN: Mogu ih dati kao donaciju il nek ih uzmu za preparaciju promeniću ja svoju kredo ćud zar da izgubim Nataliju, pa nisam ni ja lud. Vratiću je ja RADE: Da, da. MARIJAN (peva): Ipak sam ja glavni,
frajer gradski slavni, a kada je vratim, 301
Page
sve ću da naplatim. RADE: Da, da tj. hoću reći, možeš probati, lepo bi bilo kada bi zaista održao reč. MARIJAN: Lepo bi bilo…ti misliš da ja ne održavam reč? Zar ja tebi možda delujem kao neko ko ne održava datu reč? E Rade, Rade…sve, al da ti misliš da sam ja od tih koji ne održavaju datu reč, eeee… RADE: Ne, samo sam mislio tj… MARIJAN: Evo odmah idem da održim datu reč. (on krene ka izlazu, dok se lepotice i dalje koprcaju) RADE: Ali, Marijane… (Marijan izađe) A one? (prilazi lepoticama koje se i dalje koprcaju) Ja tj. hteo bih reći, ovaj, Marijan je otišeo tako da…kako bih rekao mislim da ste slobodne sada tj. možete da idete gde hoćete i…eto, tako…ovaj, drago mi je što smo se opet videli (Rade se udaljava korak po korak dok to govori, a onda sasvim ode, lepotice ostanu da se koprcaju, a onda ih ljudi sa početka izvuku sa scene) scena Natalijin stan. Natalija leži na krevetu, Stojan sa keceljom čisti paučinu držeći praška u ruci. Natalija reže nešto iz nekog časopisa. NATALIJA: Još samo da sačekamo još dan ili dva i videćeš kakav smo posao napravili. STOJAN: Da, srećo, i meni se čini da ćemo uskoro otkriti kako smo opametili Marijana (okrene se po sobi), ups sori, srećo, zajebali Marijana. NATALIJA: E Stojane Stojane, ništa ti ne znaš. Ali otićiću ja u taj Vegas sa Marijanom, ne zvala se ja – Natalija! A do tad ću izrezati sve nagradne kupone za sve nagrade. (ona reže i dalje, Stojan počinje da usisava, ona priča glasnije, podiže noge kako bi on usisao ispod i prevrće po kuponima koje je izrezala) Možda dobijem tobogan za bazen, naravno, malo je glupavo dobiti tobogan za bazen ako prvo ne dobijem bazen, a takođe malo je glupavo dobiti bazen ako prvo ne dobijem veliko dvorište, sem toga prilično je glupavo nemati veliko dvorište a živeti u kući, mada još je gluplje imati veliko dvorište a nemati kuću, naravno možeš uvek živeti u dvorištu, ali ipak glupavo je i…Da, u stvari prilično je glupavo slati kupone za tobogan, pošto ja nemam ni bazen ni veliko dvorište, ni…(pogleda u Stojana koji isključuje usisivač, otvara ga i ravnomerno prosipa sadržaj onde gde je pre toga usisao, ali hodajući unatraške) NATALIJA: Šta radiš to, jesi li poludeo? STOJAN: Jesam, nesrećo moja. NATALIJA: Nesrećo? Stojane, prekini sa glupostima. STOJAN (uverljivo): Ovo su gluposti, ovo nije ozbiljan problem. NATALIJA: Biće, ako ne prekineš, zato smesta to počisti.
STOJAN: Ja hoću da te naljutim. Ja ne moram ovo da radim. (on pravi nered na stolu) NATALIJA: Stojane, prekini sa zajebancijom.
302 (Stojan uzme praška i skida sa njega paučunu koju onda pokušava da okači na plafon)
Page
NATALIJA: Kakvo je to ponašanje? STOJAN: Nesrećo, nije mi žao. Ja neću svakog trenutka misliti na tebe jer te jako mrzim. Ja ne radim ono što moram, ja radim ono što hoću. NATALIJA: Ti si potpuno poludeo. STOJAN: Ja sada ne moram da uneredim travnjak komšiji, vratim na čaše kamenac, iščupam cveće sa leve strane i nateram kola da udare staricu koju sam spasao. Ali ja to hoću, pa ipak ne moram. Ja ne moram da idem. (on izađe) NATALIJA: Ja moram da pozovem reklamacije, pa ovo je nečuveno! (na scenu ulaze A, B i D, kao i ostale devojke iz agencije) DEVOJKE (otpevaju): Kao lek ili kao prevencija, ‘Od A do Š‘ agencija A, B, D: Sa vamaaa… NATALIJA: Mislite kod meneeee? A: Dobili ste službu za reklamacije. B: Žalbe. D: Tužbe. NATALIJA: Htela sam da vam kažem da se Stojan čudno ponaša, govori neke gluposti koje nemaju nikakavog smisla. A: Dabar dan i vama. B: I nama. D: I njima. A: I meni. B: I tebi. D: I njemu. A: I njoj. To što 123 govori ima i te kako smisla, vi ste zakasnili sa uplatom. B: Čitava 3 minuta. D: 180 sekundi. A: A lepo vam je bilo rečeno da ne smete da zakasnite ni jedan dan. B: Ni 24 časa. D: Ni 1440 minuta.
A: Ni 86400 sekundi. Čisto da ne bude problema. B: Nevolja.
303 D: Neprilika.
Page
A: Nepoželjnosti. A vi ste zakasnili. Zato je proizvod otkazao. B: Otkvačio. D: Otkinuo. A: Kao da mu je istekao rok trajanja. Razumete? Krenuo je da priča naopačke. B: Naglavačke. D: Natraške. NATALIJA: Dobro dobro, ali ja stvarno ne mogu da rešavam njegove zagonetke, sem toga meni je on neophodan čitav bar još par dana, pa ako možete da ga servisirate, evo ja ću vam platiti odmah, nego sam zaboravila, znate sedela sam i seckala ove kupone iz časopisa čitav dan i čekala da se Marijan opameti, znate a Marijan je… A: Pa vi nas ne razumete. B: Ne kapirate. D: Ne shvatate. A: Ne kontate. B: Ne kužite? D: Ne slušate. NATALIJA: Ne, razumem ja vas odlično i jako cenim što ste tako brzo došli… A: Da ste uzeli bilo koji drugi proizvod isto bi vam se desilo ako ne bi ste platitili na vreme – jer takva je politika naše agencije. B i D: Zbog prevencije. A: Naravno, drugi proizvodi možda nisu toliko korisni pa vam sada ne bi bili toliko nekorisni. B: Drugi proizvodi nisu toliko lepi pa vam sada ne bi bili toliko ružni. D: Drugi proizvodi nisu toliko savršeni pa vam sada ne bi bili toliko nesavršeni. NATALIJA: Da, možda ste u pravu. A: Da ste uzeli lepo vreme, na primer, sada bi počela da vam pada kiša. B: Da ste uzeli prijatelja, sada bi dobili neprijatelja. D: Da ste uzeli dedu koji spava sada bi ste dobili spav koji deda. A: Ali zato ne biste imali paučinu po zidovima, prašinu po tepisima i neku staricu na duši. Naravno sada je kasno za kajanje. B: Predomišljanje.
D: Vaganje.
A: Sada morate krenuti sa nama. 304
Page
NATALIJA: Ali možda se Marijan pojavi, znate znam da je neodgovorno s moje strane, ali zar ne mogu ovako da vam platim, kad ste već ovde… A: Ne. B: Najn. D: Nou. A: Njet. B: No. D: Ohi. A: Morate krenuti sa nama. Politika naše agencije je takva. Vi ste bili pod hipotekom, i sada pripadate nama. To ste i sami znali. A svi koji zbog dugova pripadnu nama, odlaze u sektor škart. B: Bofl. D: Feler. NATALIJA: Šta kažete? A: Dakle, niko vas ne može uzeti na kredit. B: Ali vas može iznajmljivati. D: Rentirati. A: Zato što ste škart. B: Bofl. D: Feler. NATALIJA: Vi mora da se šalite! A: Mi se ne šalimo. B: Ne zafrkavamo. D: Ne zezamo. A: Ne foliramo. B: Ne zajebavamo. NATALIJA: Šta, i sad sam ja vaš artikal? A: Da. B: Ja.
D: Ui.
A: Jes. 305
Page
Devojke rasklanjaju stvari sa scene, prave agenciju, dok Natalija zbunjeno gleda i peva. NATALIJA (zbunjeno peva): Zar to znači da sada može svako na dan-dva uzeti me lako da čistim, da peglam, kamenac da skidam da pospremam, da kuvam, kuće da zidam, zar škart sam ja, Natalija? (Natalija kreće da vraća stvari na scenu, ali posle par pokušaja odustaje) Zar da usisavam, cveće da sadim, starice farbam, domaće radim, zar fototgrafije u albume da slažem, da šijem, da se smeškam, oblande da mažem? zar škart sam ja, Natalija? (devojke – slova odlaze sa scene, ali dolazi 5 škart žena) SVE (u glas pavaju): Bofl, feler, škart, nije to loš start, od drugih nismo gore druge umeju da smore, mi smo bre esencija, spram njih dekadencija, Bred Pit, Kiano, Hju Grant svi bi bofl, feler, škart! (one prave domaću atmosferu, jedna puši cigaru, dve otvaraju pasijans, jedna čita knjigu) NATALIJA: Bože mili šta je ovo, zar i ja da postanem slovo, da budem roba felerična, da postanem histerična? zar škart sam ja, Natalija? SVE: Da, škar si ti, škart smo svi!
NATALIJA: Da sam bar roba na ceni ona koju bi neko da ženi, 306
Page
da sam bar kredo-sveta pa da mi sve ovo ne smeta, što škart sam ja, Natalija. BABA (u C market uniformi peva): I ja sam isto takva bila, na kredit oduvek ja sam pila, ja sam bila kasirka bre davne te! Al došlo ovo novo vreme, i nije bilo više dileme, Pa škart sam sad ja, Stojanka! ŽENA (elegantno obučena peva rezervisano): Ja sam bila do pre par dana jedna od prvih kredogradskih dama, uzela sam na kredit jednoga paža, zbog nemarnosti moje stigla me blamaža, sad škart sam i ja Mirjana! DEVOJKA (obučena kao kućna pomoćnica peva sa oduševljenjem): E a ja sam bila kućna pomoćnica prava usisivač omiljena bio mi je sprava, al nisam nikako imala posla, jer pomoćnica na kredit bilo je dosta. I svi su uzimali njih a ne mene, na glavu su mi se popele te žene, pa sam sama došla da se više ne cimam uvukla se ko škart, ali posla imam. pa škart sam ja, Radenka! DEVOJKA (provokativno obučena peva žvaćući žvaku):
Ja sam bila striptizeta jednog bara, mog’o je da me gleda, ono, ko ima para, 307
Page
malo sam uzimala, a mnogo davala, mnogo se svlačila, a malo spavala, pripalo mi muka od tih matorih jajara jer bilo je posla, a nije bilo para, tačno je da se ovde svi stalno svima keze, al da upadnem u škart morala sam preko veze, ovom poslu sada ne znam ni jednu manu opet isto radim, al imam bar smeštaj i hranu, pa škart sam ja, Selimena. TINEJDŽERKA (peva): A ja sam bila u popravnom domu, reko mi da je ovo kul, ja poverovala somu, škart sam postala papirološkom greškom, ali sam to primila sa širokim smeškom. Nervira me što ovde moram da se smaram al makar ne mogu nikog da razočaram, jer škart sam i ja, Svetlana. SVE (u glas): Bofl, feler, škart, nije to loš start, od drugih nismo gore druge umeju da smore, mi smo bre esencija, spram njih dekadencija Bred Pit, Kiano, Hju Grant, svi bi bofl, feler, škart! Trčeći na scenu ulazi Rade, za njim utrčavaju A, B i D. RADE: Natalija! NATALIJA: Jebote Rade, otkud ti? RADE: Pa stigao sam što sam mogao pre! (Striptizeta obilazi oko njega, a onda ga i ostale zagledaju, on se zbuni, A pljesne rukom, one odu) tj. hteo sam da kažem čim sam čuo šta se desilo…
308 A: Izvinite što prekidam, ali posete ovde nisu dozvoljene.
Page
B: Dopuštene. D: Odobrene. A: Kao ni ćaskanja. B: Tračarenja. D: Ćeretanja. A: Možete eventualno uzeti naš najnoviji artikl na kredit, ali moramo vas upozoriti da je u pitanju škart. B: Bofl. D: Feler. A: Tako da proizvod ne možete uzeti za stalno, već ga možete iznajmljivati. B: Rentirati. D: Pozajmljivati. RADE: Ma o čemu vi to govorite, ja nikad u životu nisam ni jednu stvar uzeo na kredit tj. hoću reći… NATALIJA: Ali Rade! Ako me ti ne uzmeš, ko zna ko će me uzeti. RADE: Natalija, ali ti dobro znaš tj. hoću reći znaš da se to ne slaže sa mojim principima, a i šta bih ja radio sa tobom. A: Od škart robe se može činiti po volji. B: Po želji. D: Po inspiraciji. RADE: Ne, Natalija, ako dopustim tj. hoću reći ako njihovim sredstvima hoćemo da se borimo protiv njih, onda smo mi isti kao i oni, ne, ja te moram spasiti ali na drugi, na pravi način jer… Trčeći dolazi Marijan, zadihan je. NATALIJA (oduševljena): Marijane! RADE: Natalija! MARIJAN : Rade! RADE: Marijane! MARIJAN: Natalija! NATALIJA: Rade!
MARIJAN: Marijane!
NATALIJA: Natalija! 309
Page
RADE: Rade tj. hoću reći otkud ti ovde Marijane? MARIJAN: Došao sam, čim sam čuo novosti. RADE: A zašto si došao? MARIJAN: Mislio sam da se promenim zauvek, da više nikad ne uzmem devojku na kredit i to sve zbog moje Natalije, ali onda se desilo šta se desilo i to mi je otvorilo oči. NATALIJA: Jao Marijane! MARIJAN: Gospođice, A, B, i D, ja želim da uzmem ovaj artikl na kredit. RADE: E pa neće moći! NATALIJA: Rade! RADE: Ja sam je već uzeo! NATALIJA (gurkajući ga): Ali Rade! RADE: Žao mi je, Marijane, ali ti si stigao prekasno! MARIJAN (peva pravdajući se A, B, i D): Za mene nikad nije kasno mi smo se nekada voleli strasno RADE (peva): Al moja je sad i nema prepreke pa ja sam je učio latinske izreke MARIJAN: Ja sam je ljubio, ja sam je mazio ja sam joj titrao, ja sam je pazio RADE: Ja sam je ispravljao, ja sam je korio, za njeno dobro ja sam je smorio MARIJAN: Ovde je zaglavila uostalom zbog mene, što sam ja jurio druge neke žene. RADE: Zbog mene je ona ovde, znam jer nisam dobar savet znao da joj dam MARIJAN: Da je ja imam, tako red nalaže, to jasna je stvar, nema ništa da se kaže. RADE (vikne): E Ne može, Marijane, ja bih tj. jako bih voleo da mogu da ti je prepustim, ali ja sam je već iznajmio za ovo prepodne.
A: Ali vi je gospodine možete iznajmiti za popodne. B: Ili za uveče.
310 D: Ili za ujutru.
Page
MARIJAN: Nek bude onda za popodne. RADE: Onda nek bude moja za svako prepodne. MARIJAN: Onda nek bude moja za svako popodne. A: U redu je gospodo, nisam očekivala ovoliku potražnju za škart. B: Bofl. D: Feler. RADE: Onda Natalija, idemo! NATALIJA: Jebote Rade, upravo si me iznajmio. RADE (diktatorski): Zaboravila si ups. NATALIJA: Šta? RADE (diktatorski): Hoću da čujem ups! NATALIJA (zbunjeno): Ups. MARIJAN: Vidimo se popodne. Nemojte da kasnite. Rade i Natalija odu. scena Dve klupe, jedna u jednom uglu scene, druga u drugom. Bim podeljen na dva dela. Na jednom prepodne, na drugom poslepodne. Na jednoj klupi sedi Rade, na drugoj Marijan, svetlo obasjava Radetovu klupu, Natalija stoji pored njega sa knjigom u ruci i čita. NATALIJA: Mesec na nebu. Noć. Kuče laje. (ona spusti knjigu i uzdahne, Rade se nakašlje, ona diže knjigu) Čovek na putu. Zrikavac leti. Selo. RADE: Izvrsno tj. hoću reći zar ne primećuješ koliko je veličanstvena ta poezija. (on joj pruža drugu knjigu) Ajde sad malo ‘Osnove biohemije’. NATALIJA: E Rade, čoveče, smorio si me. Čitala sam ti od Ivice i Marice, preko zbirke zadataka iz matematike za osnovnu školu, pa sve do Biblije i znaš kako mi se sad jebe za biohemiju (on je pogleda) da, ups, sori Rade što mi se jebe za biohemiju, ups sori Rade što se ikad ikome jebe, ups sori Rade što je jebanje tako divna stvar pa je ljudi stalno pominju. RADE: Natalija, nemoj da si bezobrazna. Kad sam te već iznajmio, mislim tj. treba da uradim sa tobom nešto korisno. NATALIJA: Pa me zato teraš da učim napamet haiku poeziju paralelno sa građom nuklearnih generatora? RADE: Ali, Natalija, ja sam ti lepo govorio a ti me tj. nisi me slušala pošto to nikad i ne činiš. E pa sada moraš, hoću reći…
NATALIJA: Rade, samo je trebalo da me uzmeš i pustiš da idem kući.
RADE: Ali, Natalija, pa ovo je idealna prilika da se vratiš na pravi put. 311
Page
NATALIJA: Alhemijom možda, biohemijom nikako. RADE: Iznajmljivala si druge na kredit da ti brišu prašinu – moraš naučiti da je sama brišeš, uzimala si druge na kredit da ti kuvaju moraš naučiti sama da kuvaš. NATALIJA: Rade, uzimala sam i kola na kredit, pa šta sad moram postati prevozno sredstvo? RADE: Pa da tj. hoću reći ne, ali…moram te vratiti pravim vrednostima, veronauci, hemiji, matematici, biologiji…(Rade nastavlja da priča) NATALIJA (peva): Rade je postao prilično neobičan, više mi nije kao pre komičan, diktator je u njemu na presto seo prvo mene, pa svet bi menjati hteo. Rade je lud. On misli da je ceo problem u edukaciji u mogućoj privatizaciji, nagloj modernizaciji pa tradiciju hoće da suprotstavi tranziciji jer se kredomanija zato primila u naciji. Rade je lud. RADE (gleda na veliki kredo sat): Oh tj. hoću reći, naše je vreme za danas isteklo! Svetlo obasjava Marijanovu klupu, dok se iznad Radetove gasi. Marijan pokazuje na sat, Natalija trči ka njemu. NATALIJA (seda na klupu pored njega): Hvala bogu, konačno! Rade je totalno odlepio. MARIJAN (zvanično): Molim, zašto si sela? NATALIJA: Zato što sam crkla od umora. MARIJAN: Jesam li ti ja možda, ono, dopustio da sedneš? NATALIJA (prenemažući se): Oh, izvinite, oprostite, mogu li da sednem? MARIJAN: Ne, za tebe imam druge planove. NATALIJA: Za mene za mene ili za mene za nas. MARIJAN: Za tebe. NATALIJA: Marijane, nemoj da se foliraš, dobro znaš da kod mene nisi u poziciji u kojoj možeš…
MARIJAN: Mislim, ono, koliko ja vidim, ovde si jedino ti u bezizlaznoj poziciji. NATALIJA: Molim?
312 MARIJAN: Bez rasprave. Ajde brzo, beri jabuke.
Page
NATALIJA: Šta bre? MARIJAN: Bez bre! Kažem beri jabuke. (ona se propinje i kreće da bere zamišljene jabuke) NATALIJA: E Marijane, baš si kreten! A ja sam mislila… MARIJAN (menja zvanični ton): Nisi smela da me prevariš. I to još sa savršenim momkom broj 123. NATALIJA: A znači to je, još si ljubomoran? MARIJAN: Tišina, nisam ti dozvolio da pričaš, sad beri jagode (ona se savija i ‘bere jagode’, on otvara novine i čita) NATALIJA (peva): Marijan je postao totalni kreten a ja mislila da je privremeno smeten ne verujem šta me sve tera da radim na sred trga voće berem, sadim Marijan je lud. A ja mislila da je došao zbog izmirenja zaboravila na ona 2 ćutljiva stvorenja al on je došao da mi se osveti za sve kad konačno ima priliku, bre! Marijan je lud. Opet se pali drugo svetlo, Natalija trči, Rade joj daje četke i praška, ona čisti dok peva. NATALIJA (peva): U šta sam se ja ovo uvalila, ova dvojica načisto poŠašavila, da li moguće da su to isti ljudi, pa Rade i Marijan su totalno ludi! Marijan pokazuje na sat, ona trči ka njemu, opet promena svetla, Marijan joj daje klovnovski nos, ona kreće da igra hvatajući se za uši i izmotavajući se dok peva. NATALIJA (peva): Marijan me ponižava, Rade maltretira, ni jedan me ko onu Nataliju ne tretira Ovamo iživljavanje, ovamo rad i knjiga šta bih ja stvarno, to nikog nije briga.
Rade pokazuje sat, ona trči, on joj daje oklagiju i dasku, ona mesi testo dok peva
NATALIJA (peva): Ništa gore nema od ove kredomanije 313
Page
gde mi je pamet samo bila ranije? Nemam za sebe ni malo vremena al biće vatre, naćiću kremena smisliću nešto, još verujem u čuda, ne znaju oni, pa i ja sam luda! Ona trči ka Radetu, Rade mahne Marijanu i ortački mu pokaže palac, Marijan se nasmeje, ona nadalje trčka od jednog do drugog, a tako se i svetla pale i gase naizmenično iznad klupa osvetljavajući im samo glave. RADE: Kad sam govorio, nisi slušala zato si sve ovo zaslužila da sam iskren i pravi ovako ćeš da shvatiš, i ja sam patio, i ti moraš da patiš. Nisam ni ja lud MARIJAN: Švrljao sam, pa šta, nije smak sveta da te izgubim baš bi bila šteta, ovako ćeš da shvatiš koga si htela da ostaviš pa ćeš posle drugčije stvari da postaviš. Nisam ni ja lud RADE i MARIJAN (zajedno): Sve će doći na mesto svoje bićemo srećni, veruj, nas troje moraš prvo da se opametiš, pa ćeš onda nas da shvatiš! Gasi se svetlo koje osvetljava jednog i drugog. Natalija seda na pod mrtva umorna, na scenu izlaze škart žene. BABA: Ajde, more, nije smak sveta, diži to tvoje mlado zategnuto dupe. NATALIJA: Ne mogu, nije mi ni do čega. KUĆNA POMOĆNICA: Ali Natalija, nisi radila ništa što drugi inače ne čine. NATALIJA: Ne, samo sam morala da se izmotavam i ludiram, da bi mi onda moj najbolji prijatelj Rade dao kontrolni iz matematike.
DEVOJKA IZ DOMA: Pa jesi mogla bar da prepisuješ? STRIPTIZETA: Navikni se, Natalija. Takvi su ti muškarci, čim dobiju malo vlasti, odmah bi da potčine ženu. 314
Page
BABA: Ali mi se žene ne damo vekovima potčiniti. Jer smo žene. STRIPTIZETA: A oni su samo muškarci. NATALIJA (peva): Muškarci muškarci, kad misle su dečaci, kad rade su ko starci kad bodu su komarci. SVE: Fuj ti muškarci NATALIJA: Muškarci muškarci, vredni ko petoparci uredni ko samci, u stvari su papci! SVE: Fuj ti muškarci! NATALIJA: Muškarci muškarci, privrženi majci, prinčevi u bajci nestalni ko žmarci. SVE: Fuj ti muškarci! NATALIJA: Prvo trpimo njihove mitisere i pubetetske uši ko propelere, onda bradu koja tek raste pa iz tuča rane i kraste SVE: Fuj ti muškarci! NATALIJA: Onda pijanstva i neverstva ništa gore od muškog kaćiperstva pa posao, fudbal, ortaci, što im se tad ne otegnu papci? SVE: Fuj ti muškarci! NATALIJA: Pa otromboljen stomak i sede vlasi
pa ništa u gaćama, ništa ni u kasi pa senilnost, tromboza, trigliceridi 315
Page
pa ne čuje, ne hoda, ne može da vidi. SVE: Fuj ti muškarci! Ulaze A, B, i D. A: Gospođice Natalija, naša agencija je došla da vam prizna da vi posao obavljate sjajno. B: Odlično. D: Izvrsno. A: Perfektno. I sutra ste iz tog razloga iznajmljeni od strane ista dva mladića. B: Momka. D: Gospodina. A: Kavaljera. B: Frajera. D: Čoveka. A: Muškarca. NATALIJA: Hm, muškarca! A: Njih dvojica se zapravo utrkuju ko će provesti više vremana sa vama i obojica žele da vas otkupe za stalno. B: Za potpuno. D: Za skroz. NATALIJA: Koj horor. A: Ja bih pre rekla istorijski spektakl. B: Triler. D: Komedija. A: Sajns fikšn. NATALIJA: Da, sajns fikšn. B: Razmišljamo se da li da načinimo ustupak. Jer verujte, imaju takmičarskog duha. B: Sklonosti. D: Borbenosti. A: Ali ne bi smo znali za kog da se odlučimo. B: Opredelimo.
D: Rešimo. 316
Page
A: I zbog toga što ste toliko traženi, zaista nam je žao što dan ne traje 2 dana. B: 48 sati. D: 2880 minuta. A: 172800 sekundi. Tako bi vas bilo dovoljno za sve. A sada do viđenja i uživajte u večeri. B: Noći. D: Zori. A: A onda opet na posao. A, B, D (otpevaju): Kao lek ili kao prevencija, ‘Od A do Š‘ agencija, sa vamaaaa! A, B, i D odlaze. BABA (imitira devojke): Politika naše agencije… KUćNA POMOĆNICA (imitira): Naše divne agencije. MALOLETNICA: Sjajne agencije. STRIPTIZETA: Žao nam je što dan ne traje 2 dana. (sve se smeju) NATALIJA: Pa da! Sad mi je sinulo! SVE: Šta? NATALIJA: Kako se pre nisam setila? Kako mogu da prekinem ovaj horor a da ne završim kao Radetov ili Marijanov rob – vrlo lako! Ako sam ja baš toliko tražena da im je žao što me nema dovoljno – pa eto rešenja! Mrak. scena Video bim. Usta. GLAS: Više nije pitanje da li ste spremni. Više nije pitanje imate li volje. Više nije pitanje želite li da vaš život postane svetliji. Od danas se to podrazumeva. GLASOVI (otpevaju): Kao lek ili kao prevencija ‘Od N do A’ agencija, sa vama… GLAS: Samo u agenciji od ‘N do A’ čuda zaista postoje, samo u agenciji ‘Od N do A’, možete dobiti sve što tražite. Samo u agenciji ‘Od N do A’’ dopušteno je tražiti sve što možete. Jer ova vam je agencija pravi prijatelj. GLASOVI (otpevaju): Kao lek ili kao prevencija, ‘Od N do A’ agencija, sa vamaaaa… GLAS: Naša agencija ne pravi razliku među ljudima. Samo u našoj agenciji škart postaje prvoklasna roba. Naš najnoviji proizvod – Natalija.
Na bimu Natalija, na sceni top svetlo pada na Nataliju i prati svaki njen korak. 317
NATALIJA (peva): Jesam li ja rekla da verujem u čuda, Page
jesam li ja rekla da i ja sam luda, da vidim sad ko će gledati iz lože, od mene sad nek pobegne ko može. Pali se svetlo, izlaze devojke – slova, na njima su majice sa Natalijinim likom. DEVOJKE (otpevaju): Natalijaaaaa!!! Iznose joj stolicu, ona seda, one kreću da je šminkaju, da je feniraju, češljaju, masiraju, hlade lepezom, puderišu. NATALIJA: Kad se u ovom svetu svako lako prima što Rade il Marijan, svako po jednu nek ima za posao, za noć, za čišćenje, za dan, za kola, za matematiku, za letovanje, stan. SVE: Natalijaaaaa!!! NATALIJA: Ako je to način, pa nek ide sve neka bude 200, 300, il Natalije dve, nije me briga, ovo je glavni trend otkupila sam sebe time što sam brend. SVE: Natalijaaaa!!! GLAS (sa bima): Naš najnoviji proizvod – Natalije! Na bimu gomila istih devojaka kao Natalija. Na scenu izlaze škart žene koje su obučene kao Natalija, imaju takve perike. Devojke -slova uzimaju perike kao što je Natalijina kosa i stavljaju ih na sebe, oblače odelo kao što je Natalijino, svi na sceni su kao Natalija. Svetlo osvetljava dve klupe u dva ugla, na jednoj je Marijan sa Natalijom 1 koja se drži za uši i skače, na drugoj je Rade sa Natalijom 2 koja drži epruvetu u ruci i kao da izvodi neki hemijski eksperiment. Njih dvojica pogledaju jedan u drugog, pa u ostale Natalije. MARIJAN: Ali mislim ono, Natali… SVE NATALIJE: Da, Marijane? RADE: Tj. Natalija, šta ovo treba da znači? SVE NATALIJE: Šta Rade? Marijan i Rade upadaju u gomilu Natalija, okrećući ih i zagledajući. NATALIJA 3 (koju upravo okreće Rade): Jebiga.
NATALIJA 4: Sranje.
18
NATALIJA 5: Sisa. 3
NATALIJA 6: Govno. Page
NATALIJA 7: Pizda. SVE (u glas): Ups, sori, Rade! Na scenu izlaze kredo ljudi i kredo gospodari koji su se ranije pojavljivali. DETE (sa kredo sladoledom, bacajući sladoled): Mama, ja neću sladoled, kupi mi jednu Nataliju. MAJKA: U redu, sine. DETE: Ne, mama, kupi mi dve Natalije. BABA (kredo mladiću): Žao mi je šećeru, ali više mi nisi potreban, sada mi treba samo Natalija. DEDA : Molim, 3 Natalije. DETE: I jedan nata-sladoled. BABA: Meni Nataliju bez nata-sata. MAJKA (bebi): Ajde, sine, kaži Na-ta-li-ja… Ljudi staju u red, deo Natalija ugovara sa ljudima posao. GLAS: Zaboravite na svađe i prepirke sa prijateljima, zaboravite na loše raspoloženje. Bim podeljen na tri dela – u jednom Natalija sa dečakom kome daje sendvič, u drugom sa devojkom koju teši i u trećem sa dedom na samrti DEČAK: Kako je super imati Nataliju. Ona mi uvek da pola svog nata-sendviča. (zagrize sendvič) U drugom delu bima. DEVOJKA (koja plače): Bez svoje Natalije, ne bih podnela to što me je ostavio. (brizne u plač) U trećem delu bima. DEDA: Natalija, prijatelj za celu penziju. Sad napokon nemam šta da izgubim. (sklopi oči) NATALIJA (peva): Sad ima me na hiljade, na milione po meni sad prave druge šablone e jeste ovaj svet smejurija neka po meni će se zvati planina, grad reka SVI: Natalijaaaa!!! RADE (vukući jednu Nataliju): Ej, pa našao sam te, tj. hoću reći, znao sam da si to ti, Natalija.
MARIJAN (vukući drugu): Šta pričaš gluposti, Rade, ova je prava, kako ne prepoznaješ našu 319 Nataliju?
Page
DETE: Moja je Natalija prava. BABA: Ne seri, mali. Moja je prava. DEDA: Ja imam 3, jedna je valjda prava. MAJKA (bebi): Ajde reci sine, dve Na-ta-li-je. GLAS: I to nije sve. Uskoro izbacujemo novu liniju proizvoda – Natalija za svaku priliku – Natalija bolničarka, Natalija kućna pomoćnica, Natalija časna sestra, Natalija učiteljica, Natalija striptizeta, Natalija TV voditeljka, Natalija sa oštećenim sluhom, Natalija sa brkovima i još mnogo drugih proizvoda. Uz neke još dobijate i Nataliju gratis. Na bimu se smenjuju slike navedenog tj. Natalije kao bolničarke, kućne pomoćnice, Natalije sa priveskom i vizitkom u ruci… NATALIJA (peva): Za svakoga po jedna, za nekog komada dva bez galame, za sve ima dovoljno Natalija, i tako me je baš briga za to šta će da bude, možda kredo ljudi na kredit uzmaće ljude SVI: Natalijaaaa NATALIJA: Od kredomanije do natomanije Od Srbije, do Kine, možda do Španije svi želeće mene, ja imaću šta poželim sve, možda tako nađem pravog, jer samo ja sam prava bre! SVI: Natalijaaa!!! NATALIJA: I pravi i kredo svet su bez veze u jednom se mršte, u drugom se keze, nije me briga više, ja sam glavni trend mogu šta hoću – pa ja sam sada brend. SVI: Natalijaaaaa!!! Svi padaju na kolena pokazujući prstom na nju, kao što je to uvek na kraju grupnih koreografija, ona namigne, sve Natalije namignu, na scenu se dokoprcaju dve ćutljive lepotice kojima ništa nije jasno i Stojan sa prskalicom za voće u ruci koji stvalja Natalija-periku na glavu. Mrak.
7.cena Rade i Marijan stoje sa nekoliko Natalija, koje su naslonjene jedne na drugu, očigledno umorne. 320
Page
MARIJAN (pokazujući na jednu): Kažem ti, Rade, da je ova prava. RADE: Nemoguće, ta nije znala da reši jednačinu sa dve nepoznate, a to sam prešao sa Natalijom još prošle nedelje. MARIJAN: Pa šta ćemo sad? RADE: Ništa, idemo otpočetka! Natalije kreću da skaču držeći se za uši. Rade i Marijan ih zagledaju domunđavajući se, a onda umorno sednu pored devojaka koje nastavljaju da skakuću. MARIJAN (umorno): Ma mora da je ova. RADE (umorno): Kažem ti da nije. MARIJAN: Siguran sam sto posto. RADE: Ali hoću reći tj. to je nemoguće. MARIJAN: Ništa nije nemoguće… RADE: Ma, ova je prava. MARIJAN: Grešiš… Nastavljaju da pričaju, devojke nastavljaju da skakuću osmehujući se. Na bimu lik Natalije. Natalija sa bima namigne. MRAK.
321
Page
ECKERMANN WEB ČASOPIS ZA KNJIŽEVNOST WWW.ECKERMANN.ORG.RS JUL - AVG 2016. BROJ 4
Autor fotografije: Miljana Bulatović
Sva prava zadržana © 2016- Eckermann ISSN 2466-3220 (Online) 322
Page
323
Page