DOCSLIB.ORG

Maciunas Finds Asylum in Serbia?

Total Page：16

File Type：pdf, Size：1020Kb

Download full-text PDF Read full-text
Maciunas Finds Asylum in Serbia? BRANKO VU^I]EVI] MACIUNAS FINDS ASYLUM 5 IN SERBIA? [Naslov iz ameri~kih novina] ada nisam popunjavao nagradne kupone, slao ime na lutrijska Mizvla~enja, skupljao dvadeset, ili koliko je ve} potrebno poklo- paca i sl., jednom sam pokleknuo. [ezdesetih godina ugledam u ameri~kom pozori- {nom ~asopisu prospekt koji je potpuno odudarao od ostatka publikacije: narandžasta mat hartija, savijena u “harmoniku”, designirano ba{ po mom ukusu, a reklamira se neki antiumet- ni~ki pokret, FLUXUS. Pominju se u neuobi~ajenoj kombi- naciji Duchamp, * i jo{ poneko i pone{to meni za- nimljivo. Te, ne LbudiEF ,lenj, napi{em dve-tri re~enice da saop{tim svoju epohalnu zainteresovanost. Kroz mesec-dva eto po{tara sa velikim pake- tom (kao od poslovi~nog ujaka iz Amerike). [alje George Maciunas (1931-1978), izumitelj Fluxusa. Unutra: kutijice sa “igrama”, Godi{nja Fluxus Kutija 1, fine {tampane stvari... I nastave da sti`u paketi i paketi}i; izgleda, stekao sam pen pa- la Georgea. * Ovo mesto je zgodno kao ma koje drugo za uveliko zakasnelo obja{njenje. Sa ~u|enjem sam ustanovio da ve} nekoliko godina moji teksti}i bez- glavo srljaju pravce u prostrano cvetno polje likovnih (iliti, ta~nije, vizual- nih) umetnosti. I, prirodno, izazivaju akutnu zlovolju merodavnih ekspera- ta. Sve kao u starinskoj pesmici o “svinji reformatoru” koja počinje nezabo- ravnim stihom: “Usred vrta divna čedna, pojavi se svinja jedna...” Zlovolja je lepa i po`eljna reakcija. 6 Ali stvar je i mene po~ela da kopka. Rado bih na{ao koren ove nenormalne pojave. Koji mora biti u ra- noj, “formativnoj fazi”. Primera radi, otkud meni taj Duchamp??? Mora da sam davno negde naleteo na brkatu Mona Lisu. Ali, opet, u ta vremena takvi artikli nisu bili ba{ u slobodnoj prodaji. A nisu se delili ni “na tačkice”. ??? Te{koLEF da se pominjao u knjizi Zogovi}evih prevoda Majakovskog (Kultura, Beograd 1945?). Jesam isekao fotografiju Majakovskog u Meksiku iz sovjetske “ilustracije” Ogonëk. Ali sve je i dalje mutno i zagonetno. Od detaljizma o~ito nema koristi. A da se potra`i neko glavno na~elo? Recimo, suflira mi moja kilava “erudicija”, načelo monta- `e&kola`a? BUM!!!TRAS!!!PUNPOGODAK!!!BINGO!!! Na|oh se (na|osmo se) u bioskopu. U vojvo|anskom gradi}u. Re~ no. 67/13, septembar 2002. (Njegovi proizvodi su me valjda podse}ali na C Ration pakete ameri~ke vojske deljene 1945: kartonske kutije cigla formata, od debelog mrkog kartona naštampane šablonskim “tehničkim slovima”. Kad se otvori kutija i raskrili omotač od navoštanjenog papira, ukaže se savršeno, “pasent” uklopljena sadržina: konzer- va slatkog pasulja, porcija `utog sira, biskviti, ~okoladica, paklica sa 5 cigareta (Ca- mel - sa sve crte`om kamile), guma za `vakanje, nekoliko listova klozetpapira... I taj design bio je savr{en!) Kao svaki vo|a pokreta, George M. je praktikovao da nemilice regrutu- je, ili se možda rukovodio onim “Što veće društvo - veće veselje”, tek on me “učlani”. Kad imena na tim spiskovima sada pogledam, `iv me sram izede, kao da (Ovde se, me|utim, pokazuju rizici ko- panja po sebi †čak i kad su povod “lepe umetnosti”‡. Priznajem: taj prete`no nema~ki gradi} bio je ghostown, kako se to ka`e na Divljem zapadu. 7 A Nemci u logoru ili pobegli u maticu. Ja okupator †11 g.‡ živim u tuđoj, nema~koj ku}i, spavam pod tu|om, ne- ma~kom perinom, jedem beli hleb udro- bljen u mleko iz tu|e, nema~ke porcu- lanske {olje sa ru`i~astim cveti}ima, pre- listavam tu|, nepronikljiv nema~ki ud`- benik ma|arskog. Ukratko: danono}no nemilice kr{im ljudska prava. Jaoj, ako ovo pro~ita g|a Biserko iz Helsin{kog od- bora!) Jednog dana pustim {orovima pustog mesta pro|e dobo{ar objavlju- ju}i da opet radi bioskop (imitiranje normalizacije). U zaista otvorenom bioskopu skupe se okupatori ljubitelji filma. Predstava je bila kratka (desetak-petnaest minuta) i izazvala je op{te nezadovoljstvo. Pošto organizatori “normalizacije” nisu nabavili neki lep ruski film i američki žurnal “Slobodni svet”, kino-operater je od otpadaka ranije prika- zivanih filmova montirao tzv. “salatu”: malo crno-belog poljupca, malo ko- lor rastopljenog `eleza u fabrici, konji se propinju, i tako do proizvoljnog kraja. ^asopis za knji`evnost i kulturu, i dru{tvena pitanja sam se la`no predstavljao. Bila je to (sre}om, neiskori{}ena) prilika da se upi{em u umetnike, makar antiumetni~kog smera. Jedini uzor i ~lan Fluxusa vi|en u`ivo bio je John Cage, a i to je bilo vi- {e iz ljubavi prema pasulju. Cage je, naime, borave}i u Beogradu, izazivao ushit osoblja restorana kod Muzeja savremene umetnosti, jer je nekoliko puta dnevno dolazio na prebranac. Pone{to od po{iljki delio sam unaokolo, a ostatak poklonio svojoj pri- jateljici Vukici \ilas. (Kasnije je to ~inilo prete`ni deo jedne izlo`be. Vidi katalo{ki deo u publikaciji FLUXUS, izbor tekstova, Muzej savremene umetnosti, Beograd 1986.) No, sve to je ono {to Francuzi lepo zovu petite histoire, a Nemci jo{ lep{e Subgeschichte. A ova strip-pri~ica zami{ljena je kao smerni prilog riznici srpske du- hovnosti. Na radost rizni~ara. U New Yorku se G.M. kasnije bacio na arhitekturu i nekretnine. Revi- talizovao je stare zgrade u SoHou i tako se zakrvio s nadle`nim vlastima i nadle`nom mafijom (koja ga je premlatila metalnim {ipkama i izbila mu oko, te je dugo `iveo zabarikadiran). Usred tih nemilih zbivanja, on srpskog “člana” upozna sa novim “pro- jektom”. Treba da mu po{aljem praznu ovda{nju dopisnicu, on }e je ispisati, 8 vratiti meni a ja da je iz Beograda uputim njujor{kom tu`iocu koji je Maciunasu za- gorčavao život, jer se ne odaziva na pozive i “u bekstvu” je. Zadatak sam disciplinovano izvr{io. Koliko pamtim, George je dopisnicom pozivao tu`ioca da ga uhapsi u nekom selu (ime navedeno) blizu KRU[EVCA (prestonice cara Lazara!) gde }e blokirati drum. (Sad tek shvatam da je G.M. bio vesnik “Balvan revolucije” i sličnih budu}ih srpskih performances&events.) Sad uvi|am da je to bio susret sa na~elom monta`e-kola`a u praksi. I to je klica mojih neobja{njivih interesovanja i onih ozlovoljavaju}ih tekstova. Dete je otac ~oveka, re~e li Freud? N.B. Kad sam ve} otvorio sezonu ispovedanja grehova, da priznam jo{ jedan. U ovom piskaranju imam uzor/ideal: Jamesa Fentona, pesnika, no- vinara, ba{tovana, ex-trockistu. Art-tekstove objavljuje u New York Review of Books. Vidi James Fenton: Leonardo’s Nephew: Essays on Art and Artists, 1998. Re~ no. 67/13, septembar 2002. Uzgred me je prenerazio najavom obilaska i filmskog snimanja srpskih manastira (“such as Kalenić, Žiča, Ljubostinja, Veluće, Rudenica, Nikolje, Arilje, Studenica, \ur|evi Stubovi, Sopo}ani, Gradac, Banja, Mile{eva, Banjska, De~ani, Gračanica, Koporin, Manasija, Ravanica”). Nek crknu-puknu zlonamernici: SRBIJA JE SVET. 9 ^asopis za knji`evnost i kulturu, i dru{tvena pitanja.
Load more

Recommended publications
  • Srpsko Zidno Slikarstvo
    ТАТЈАНА СТАРОДУБЦЕВ СРПСКО ЗИДНО СЛИКАРСТВО У ЗЕМЉАМА ЛАЗАРЕВИЋА И БРАНКОВИЋА Татјана А. Стародубцев СРПСКО ЗИДНО СЛИКАРСТВО У ЗЕМЉАМА ЛАЗАРЕВИЋА И БРАНКОВИЋА Књиге I и II Издавач Универзитет у Београду, Филозофски факултет, Институт за историју уметности Чика Љубина 18–20, Београд 11000, Србија www.f.bg.ac.rs Студије 12 За издавача Проф. др Војислав Јелић, декан Филозофског факултета Уредник Проф. др Миодраг Марковић Рецензенти Проф. др Бранислав Тодић Проф. др Миодраг Марковић Лектура и коректура Мирјана Карановић Превод резимеа Маргита Ивановић Ликовно-графичка обрада Ирена Ђаковић Припрема и штампа Досије студио, Београд Тираж 300 ISBN 978-86-6427-022-9 Штампање ове књиге потпомогло је Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије ТАТЈАНА А. СТАРОДУБЦЕВ СРПСКО ЗИДНО СЛИКАРСТВО У ЗЕМЉАМА ЛАЗАРЕВИЋА И БРАНКОВИЋА Књиге I и II Београд 2016. САДРЖАЈ КЊИГЕ I СПИСАК СКРАЋЕНИЦА . 7–25 ДОСАДАШЊА ИСТРАЖИВАЊА. 27–54 КТИТОРИ . 55–124 I ЗАДУЖБИНАРСТВО И КТИТОРИ У ДОБА ЛАЗАРЕВИЋА И БРАНКОВИЋА. 55–98 ИЗГЛЕД ГРАЂЕВИНА СТАРО НАСЛЕЂЕ И НОВИ ОБИЧАЈИ . 56 СВЕДОЧАНСТВА ОСНИВАЧКИХ ПОВЕЉА И БРИГА О СВЕТОГОРСКИМ МАНАСТИРИМА И ЗАДУЖБИНАМА НЕМАЊИЋА . 57 ЗАДУЖБИНЕ ВЛАДАРА И ЊИХОВИХ СРОДНИКА. 65 ПРИДВОРНЕ ЦРКВЕ У ПРЕСТОНИЦАМА. 67 СЕДИШТА ПАТРИЈАРШИЈЕ И МИТРОПОЛИЈА И ЕПИСКОПИЈА . 69 ВЛАДАР КАО ЗАШТИТНИК МОНАШТВА. 71 ЗАДУЖБИНЕ ДУХОВНИХ ЛИЦА . 73 ЗАДУЖБИНЕ ВЛАСТЕЛЕ . 75 ЦРКВЕ У ГРАДОВИМА И СЕЛИМА . 81 МАНАСТИРИ И ЦРКВЕ ДАНАС НЕПОЗНАТИХ КТИТОРА. 85 ПОГЛЕД НА МЕСТО КТИТОРА НА ДРУШТВЕНОЈ ЛЕСТВИЦИ И ЊИХОВЕ ЗАДУЖБИНЕ . 92 ЗАДУЖБИНА КАО МЕСТО ВЕЧНОГ ПОКОЈА . 93 ЗАКЉУЧНА РАЗМАТРАЊА . 97 II СЛИКА ВЛАДАРА И ЊИХОВИХ ПОДАНИКА . 98–124 ПОРТРЕТИ СУВЕРЕНА И ЧЛАНОВА ВЛАДАРСКЕ ПОРОДИЦЕ . 98 Самосталне и заједничке слике . 112 Под благословом с неба .
    [Show full text]
  • Balkan Saints
    1 SAINTS OF THE BALKANS Edited by Mirjana Detelić and Graham Jones 2 Table of Contents Mirjana Detelić and Graham Jones, Introduction (3-5) Milena Milin, The beginnings of the cults of Christian martyrs and other saints in the Late Antique central Balkans (6-15) Aleksandar Loma, The contribution of toponomy to an historical topography of saints‟ cults among the Serbs (16-22) Tatjana Subotin-Golubović, The cult of Michael the Archangel in medieval Serbia (23- 30) Danica Popović, The eremitism of St Sava of Serbia (31-41) Branislav Cvetković, The icon in context: Its functional adaptability in medieval Serbia (42-50) Miroslav Timotijević, From saints to historical heroes: The cult of the Despots Branković in the Nineteenth Century (52-69) Jelena Dergenc, The relics of St Stefan Štiljanović (70-80) Gerda Dalipaj, Saint‟s day celebrations and animal sacrifice in the Shpati region of Albania: Reflections of local social structure and identities (81-89) Raĉko Popov, Paraskeva and her „sisters‟: Saintly personification of women‟s rest days and other themes (90-98) Manolis Varvounis, The cult of saints in Greek traditional culture (99-108) Ljupĉo Risteski, The concept and role of saints in Macedonian popular religion (109- 127) Biljana Sikimić, Saints who wind guts (128-161) Mirjam Mencej, Saints as the wolves‟ shepherd (162-184) Mirjana Detelić, Two case studies of the saints in the „twilight zone‟ of oral literature: Petka and Sisin (185-204) Contributors Branislav Cvetković, Regional Museum, Jagodina (Serbia) Gerda Dalipaj, Tirana (Albania) Jelena Dergenc, The National Museum, Belgrade (Serbia) Mirjana Detelić, The SASA Institute for Balkan Studies, Belgrade (Serbia) Aleksandar Loma, Faculty of Philosophy, Belgrade University (Serbia) Mirjam Mencej, Faculty of Philosophy, Ljubljana University (Slovenia) Milena Milin, Faculty of Philosophy, Belgrade University (Serbia) Raĉko Popov, Ethnographic Institute and Museum, Sofia (Bulgaria) Danica Popović, The SASA Institute for Balkan Studies, Belgrade (Serbia) Ljupĉo S.
    [Show full text]
  • Manastiri: RAVANICA, LJUBOSTINJA, KOPORIN – KRUŠEVAC
    ЈП „Србијашуме“–Zaštitna radionica i zaštita na radu- Turistička agencija Bul.Mihajla Pupina 113, N.Beograd, tel:+381116128-304, 6128-306, faks: 011 6128- 307 Njegoševa 44, Beograd, tel:+38111244-09-08, 2454-467, i 468 faks : 011 2453-148 Banka Intesa, tekući račun br. 160-333104-58,Licenca OTP 138/2020 od 01.02.2020. PIB: 100002820, e-mail: [email protected] , www.srbijasume.rs Polisa osiguranja br. 2700670 za slucaj insolventnosti i osiguranja odgovornosti turističkih agencija. Polise osiguravajuće kompanije „DUNAV OSIGURANJE” važe od 01.10.2020.godine do 01.10.2021.godine PRIČA O KNEZU LAZARU, KNEGINJI MILICI I DESPOTU STEFANU LAZAREVIĆU manastiri: RAVANICA, LJUBOSTINJA, KOPORIN – KRUŠEVAC U DUHU DINASTIJE 24.04 / 19.06 / 08.08 / 25.09. cenovnik br. 2 od 15.03.2021. Moravska Srbija je termin koji se koristi za srpsku feudalnu državu koja se samostalno razvila u dolini tri Morave za vreme vladavine kneza Lazara a koja je kasnije za vreme vladavine Lazarevog sina Stefana prerasla u despotovinu Srbiju. Za prestonicu je izgrađen grad Kruševac. Lazar Hrebeljanović, od stavioca na dvoru cara Uroša, izrasta u velikog kneza i samodržca svih Srba. Političkim i duhovnim pregnućem zaslužio je blagoslov Crkve i prvenstvo u vladarstvu nad srpskim zemljama. Baštinik nemanjićke države i tradicije, knez Lazar nije bio lišen prava na srpski presto, niti prava na carstvo nebesko. Nemanjićki tron je zadobio političkom veštinom i hrabrošću. Carstvo nebesko je zaslužio mučeničkom smrću na Kosovu polju. Posle kneza Lazara, kneginja Milica je vladala Srbijom umesto muža velikomučenika i maloletnog sina. Sačuvala je državu i narod da bi ubrzo predala vlast prvorođenom sinu Stefanu.
    [Show full text]
  • Hotel Jezero, Smederevska Palanka Media Center Smederevska Palanka Phone: +38164 5558581; +38161 6154768; [email protected]
    Telenet Hotels Network | Serbia Hotel Jezero, Smederevska Palanka Media Center Smederevska Palanka Phone: +38164 5558581; +38161 6154768; www.booking-hotels.biz [email protected] Hotel Jezero, Smederevska Palanka Hotel pruza uslugu udobnog smestaja i kvalitetne zdrave htane. Kacitet hotela cine 14 soba sa ukupno 20 lezaja. Od ostalih sadrzaja hotel poseduje restoran kapaciteta 80 mesta i terasu sa ukupno 1'00 mesta, kao i parking prostor namenjen gostima hotela. Smederevska Palanka Serbia Palanacki Kiseljak Spa is located near the town of Smederevska Palanka at0.34 103 m above sea level. In Palanacki Kiseljak there page 1 / 9 are four springs of mineral water. The water of Palanacki Kiseljak Spa is tapped and bottled, and distributed on the market under the "Karadjordje" label. Medical Indications: general recovery of the organism, chronic diseases of the locomotive apparatus, rheumatic illnesses, spinal cord injuries, chronic peripheral nerves diseases, conditions after treatment of injuries, heart and blood vessels diseases, diabetes, urinary and digestive tract diseases. Treatment and rehabilitation of patients is provided by the "Stefan Visoki" hospital, the mineral waters of Palanacki Kiseljak are used for drinking and bathing. Palanacki Kiseljak Spa has a spacious park suitable for walks, rest and relaxation. In the near vicinity of the park there is an outdoor swimming pool for recreation and numerous buildings for various sports. The vicinity of the town offers conditions for a varied cultural and entertainment programme for the guests of the spa. Excursions to the near and far vicinity can be organized; one can visit Velika Plana and Pokajnica, the Koporin monastery, Radovanjski wood, vine cellars in Krnjevo, and Topola and Oplenac [30 km away]...
    [Show full text]
  • Travel Insurance Dinner Each Day)
    A PILGRIMAGE TO Led by the Right Revd Dr John Perumbalath & a Serbian Orthodox Bishop 26 August - 3 September 2019 A PILGRIMAGE JOURNEY THROUGH SERBIA For the Anglican and Eastern Churches Association 26 August - 3 September 2019 The Chairman of AECA writes " It is fifteen years since we made a pilgrimage to the holy places of Serbia and since then the relationship between the Serbian Orthodox Church and Anglicans has strengthened and deepened. This pilgrimage will be an Return flights are with Air Serbia from important expression of our friendship Heathrow to Belgrade. Travel through in Christ and an opportunity to enjoy Serbia is by coach accompanied by a the riches and beauty of Serbia. " The local guide. All entrance fees and Revd Canon Dr William Taylor gratuities are included. The cost is £1,445 per person sharing We have included most expenses in the twin—bedded accommodation on a tour cost but some items are not full-board basis (breakfast, lunch and included: our travel insurance dinner each day) premium is £59 up to age 74 and £84 if We will generally stay in 4* locally older (no medical screening is graded hotels with the exception of one required). Travel insurance is essential night in the guest house at the but you may have annual or another Studenica Monastery; all rooms have suitable insurance. private en suite facilities. A few single rooms are available at a The cost of this 11-day tour is £1,445 charge of £325 but please read our note per person sharing twin-bedded 'Travelling Alone' overleaf.
    [Show full text]
  • Antropološko Istraživanje Predstava O Manastirima Srpske Pravoslavne Crkve Kod Poklonika Na Početku 21
    UNIVERZITET U BEOGRADU FILOZOFSKI FAKULTET ODELJENJE ZA ETNOLOGIJU I ANTROPOLOGIJU Biljana M. Anđelković POKLONIČKA PUTOVANJA: ANTROPOLOŠKO ISTRAŽIVANJE PREDSTAVA O MANASTIRIMA SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE KOD POKLONIKA NA POČETKU 21. VEKA Doktorska disertacija Beograd, 2021. UNIVERSITY OF BELGRADE FACULTY OF PHILOSOPHY DEPARTMENT OF ETHNOLOGY AND ANTHROPOLOGY Biljana M. Anđelković PILGRIMAGE: AN ANTHROPOLOGY RESEARCH OF PILGRIMS PERCEPTION OF SERBIAN ORTHODOX CHURCH MONASTERIES AT THE BEGINNING OF THE 21st CENTURY Doctoral Dissertation Belgrade, 2021. MENTOR: prof.dr Danijel Sinani, redovni profesor Odeljenje za etnologiju i antropologiju, Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet ČLANOVI KOMISIJE: prof.dr Lidija Radulović, vanredni profesor Odeljenje za etnologiju i antropologiju, Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet dr Aleksandra Pavićević, naučni savetnik Etnografski institut Srpske akademije nauka i umetnosti Datum odbrane doktorske disertacije: REČ ZAHVALNOSTI Ogromnu zahvalnost za nastanak ove doktorske disertacije dugujem svim poklonicima, organizatorima pokloničkih putovanja, monasima i monahinjama sa kojima sam tokom godina putovala, razgovarala i upoznavala svet pokloništva. Hvala im na vremenu, strpljenju i spremnosti da sa mnom podele segmente svog života u kome hodočašća imaju važnu ulogu. Iskrenu zahvalnost dugujem svom mentoru profesoru Danijelu Sinaniju i profesorki Lidiji Radulović čija su mi zapažanja, kritike i sugestije pomogli u izradi ove disertacije. Veliko hvala profesoru Milošu Milenkoviću, čije su reči podrške i ohrabrenja bile “vetar u leđa” za nastavak akademskog obrazovanja. Takođe, želim da se zahvalim prijateljima i kolegama iz Etnografskog instituta SANU, a pre svega direktorki prof.dr Dragani Radojičić, dr Milini Ivanović-Barišić i dr Aleksandri Pavićević, koja mi je pružila izuzetnu priliku za rad i istraživanje. Na kraju, ili pre svih, zahvalnost dugujem svojoj porodici za strpljenje, razumevanje i finansijsku podršku tokom višegodišnjeg terenskog istraživanja.
    [Show full text]
  • Sustainable Development Concept in the Monastery Klisura in Bulgaria
    5 / 2 0 0 7 I S S N 1 8 1 7 - 3 3 4 9 V I T A N O V A I I Sustainable development concept in the monastery Klisura in Bulgaria 9 th - 21 th of July 2007 7 ACADEMIA DANUBIANA Issue 5 / 2007 Kvarda, Werner (ed.) Socrates - Erasmus VITA NOVA - Sustainable development concept in the monastery Klisura in Bulgaria ISSN 1817-3349 Editorial Director: Martin Treberspurg and Werner Kvarda Editorial Assistant: Roman Grünner Cover Design and Images: Roman Grünner ACADEMIA DANUBIANA c/o University of Natural Resources and Applied Life Sciences Vienna- BOKU Institute of Soil Science Peter-Jordan Straße 82 A - 1180 - Vienna All rights reserved. No part of this book may be reproduced in any form or by any means, without permission in writing from the publisher. ISSN 1817-3349 CONTENT Preface 3 Dobromir Borislavov (Landscape Architect, Sofia, Bulgaria) Preface of the Editor 4 Martin Treberspurg (University of Natural Resources and Applied Life Sciences, Vienna, Austria) Introduction 5 Werner Kvarda (University of Natural Resources and Applied Life Sciences, Vienna, Austria) Critical Review of the Application of Contingent Valuation Method for Studying 7 the Protection of Cultural-historic Monuments Alexi Danchev (Fatih University in Istanbul, Turkey) Flowers in the Bulgarian Monasteries Interior and Exterior, Traditions and Future 10 Zlatka Kabatliyska (University of Forestry, Sofia, Bulgaria) Morality, Guilt, Sustainability and their political and medial Reflection 14 Ladislav Kubo (Faculty of Architecture, Slovak University of Technology, Bratislava,
    [Show full text]
  • 52 Wochenenden in Serbien
    52 WOCHENENDEN IN SERBIEN Nationale Tourismus Organisation Serbiens www.serbien.travel 52 WOCHENENDEN IN SERBIEN SERBIEN H 5 LEGENDE Staatsgrenze 6 Siedlung 7 9 Flüsse und Seen 8 RO Autobahn HR Schnellstraße 4 10 2 Regionale Straße Flughafen 3 14 11 12 13 39 19 1 36 37 40 20 21 35 38 15 41 BIH 17 33 34 22 16 18 23 29 42 24 BG 43 26 31 25 30 32 45 28 44 27 48 46 47 MNE 52 49 50 51 AL MK 52 WOCHENENDEN IN SERBIEN INHALT BELGRADER REGION 32. KRUŠEVAC 35 1. BELGRAD 2, 3 33. JAGODINA, ĆUPRIJA 36 34. PARAĆIN, DESPOTOVAC 37 VOJVODINA 2. NOVI SAD 4, 5 OST- UND SÜDOSTSERBIEN 3. SREMSKI KARLOVCI, INĐIJA 6 35. VELIKA PLANA, SVILAJNAC 38 4. BAČ, BAČKI PETROVAC, BAČKA PALANKA 7 36. SMEDEREVO, SMEDEREVSKA PALANKA 39 5. SUBOTICA, KANJIŽA, SENTA 8 37. POŽAREVAC, PETROVAC NA MLAVI 40 6. SOMBOR, APATIN 9 38. KUČEVO, ŽAGUBICA 41 7. BAČKA TOPOLA, MALI IĐOŠ, SRBOBRAN 10 39. VELIKO GRADIŠTE, GOLUBAC 42 8. VRBAS, KULA, ODŽACI 11 40. MAJDANPEK, KLADOVO 43 9. KIKINDA, BEČEJ, NOVI BEČEJ 12 41. BOR, NEGOTIN 44 10. ZRENJANIN, TITEL, ŽABALJ 13 42. ZAJEČAR, BOLJEVAC 45 11. PANČEVO, KOVAČICA 14 43. SOKOBANJA, ALEKSINAC 46 12. VRŠAC, BELA CRKVA 15 44. NIŠ 47 13. IRIG, RUMA, PEĆINCI 16 45. KNJAŽEVAC, SVRLJIG 48 14. SREMSKA MITROVICA, ŠID 17 46. PIROT, BABUŠNICA, DIMITROVGRAD 49 47. LESKOVAC, BOJNIK, LEBANE, MEDVEĐA 50 WEST- UND ZENTRALSERBIEN 48. KURŠUMLIJA, PROKUPLJE 51 15. ARANĐELOVAC, TOPOLA 18 49. VLADIČIN HAN, SURDULICA, BOSILEGRAD 52 16. KRAGUJEVAC, KNIĆ 19 50.
    [Show full text]
  • Abstracts 2Nd RICONTRANS Workshop ICONS in MOTION
    9-11 SEPTEMBER 2021 Abstracts 2nd RICONTRANS Workshop ICONS IN MOTION: RUSSIAN RELIGIOUS ART, VISUAL CULTURE AND COLLECTIVE IDENTITIES IN THE BALKANS AND THE EAST MEDITERRANEAN LOCATION: UNIVERSITY OF BELGRADE | FACULTY OF PHILOSOPHY The RICONTRANS project has received funding from the European Research Council (ERC) under the European Union’s Horizon 2020 research and innovation programme (grant agreement No. 818791) Visual Culture, Piety and Propaganda: Transfer and Reception of Russian Religious Art in the Balkans and the Eastern Mediterranean (16th – early 20th century) https://ricontrans-project.eu/ The Russian religious artefacts (icons and ecclesiastical furnishings), held in museums, church or monastery collections in the Balkans and the Eastern Mediterranean, constitute a body of valuable monuments hitherto largely neglected by historians and historians of art. These objects acquire various interrelated religious, ideological, political and aes- thetic meanings, value, and uses. Their transfer and reception constitutes a significant component of the wider process of transformation of the artistic language and visual culture in the region and its transition from medieval to modern idioms. It is at the same time a process reflecting the changing cultural and political relations between Russia and the Orthodox communities in the Ottoman Empire and its successor states in the Balkans over a long period of time (16th- early 20th century). In this dynamic transfer, piety, propaganda and visual culture appear intertwined in historically unexplored and theoretically provoking ways. RICONTRANS explores the thousands of Russian Icons and other religious art objects, brought from Russia to the Balkans from the 16th until the 20th century, preserved in monasteries, churches, and museum collections in the region.
    [Show full text]
  • Routes4u Feasibility Study on the Cyril and Methodius Route in the Danube Region
    Routes4U Feasibility Study on the Cyril and Methodius Route in the Danube Region Routes4U Project Routes4U Feasibility study on the Cyril and Methodius Route in the Danube Region ROUTES4U FEASIBILITY STUDY ON THE CYRIL AND METHODIUS ROUTE IN THE DANUBE REGION June 2020 The present study has been developed in the framework of Routes4U, the joint programme between the Council of Europe and the European Commission (DG REGIO). Routes4U aims to foster regional development through the Cultural Routes of the Council of Europe programme in the four EU macro-regions: the Adriatic and Ionian, Alpine, Baltic Sea and Danube Regions. A special thank you goes to the author Dr. Slavia Barlieva, Bulgarian Academy of Sciences, and to the numerous partners and stakeholders who supported the study. The opinions expressed in this work are the responsibility of the author and do not necessarily reflect the official policy of the Council of Europe. Cover Photos: European Commission, Wikimedia Commons [CC BY-SA 3.0], UNESCO Silvan Rehfeld 2 | 76 www.coe.int/routes4u Routes4U Feasibility study on the Cyril and Methodius Route in the Danube Region CYRIL AND METHODIUS ROUTE IN THE DANUBE REGION Content Executive summary .......................................................................................................... 4 Methodology ................................................................................................................... 4 HISTORICAL BACKGROUND .......................................................................................
    [Show full text]
  • 52 Wocheneenden in Serbien
    52 WOCHENEENDEN IN SERBIEN Nationale Tourismus Organisation Serbiens www.serbien.travel 52 WOCHENEENDEN IN SERBIEN SERBIEN H 5 LEGENDE Staatsgrenze 6 Siedlung 7 9 Flüsse und Seen 8 RO Autobahn HR Schnellstraße 4 10 2 Regionale Straße Flughafen 3 14 11 12 13 39 19 1 36 37 40 20 21 35 38 15 41 BIH 17 33 34 22 16 18 23 29 42 24 BG 43 26 31 25 30 32 45 28 44 27 48 46 47 MNE 52 49 50 51 AL MK 52 WOCHENEENDEN IN SERBIEN INHALT BELGRADER REGION 32. KRUŠEVAC 35 1. BELGRAD 2, 3 33. JAGODINA, ĆUPRIJA 36 34. PARAĆIN, DESPOTOVAC 37 VOJVODINA 2. NOVI SAD 4, 5 OST- UND SÜDOSTSERBIEN 3. SREMSKI KARLOVCI, INĐIJA 6 35. VELIKA PLANA, SVILAJNAC 38 4. BAČ, BAČKI PETROVAC, BAČKA PALANKA 7 36. SMEDEREVO, SMEDEREVSKA PALANKA 39 5. SUBOTICA, KANJIŽA, SENTA 8 37. POŽAREVAC, PETROVAC NA MLAVI 40 6. SOMBOR, APATIN 9 38. KUČEVO, ŽAGUBICA 41 7. BAČKA TOPOLA, MALI IĐOŠ, SRBOBRAN 10 39. VELIKO GRADIŠTE, GOLUBAC 42 8. VRBAS, KULA, ODŽACI 11 40. MAJDANPEK, KLADOVO 43 9. KIKINDA, BEČEJ, NOVI BEČEJ 12 41. BOR, NEGOTIN 44 10. ZRENJANIN, TITEL, ŽABALJ 13 42. ZAJEČAR, BOLJEvaC 45 11. PANČEVO, KOVAČICA 14 43. SOKOBANJA, ALEKSINAC 46 12. VRŠAC, BELA CRKVA 15 44. NIŠ 47 13. IRIG, RUMA, PEĆINCI 16 45. KNJAŽEVAC, SVRLJIG 48 14. SREMSKA MITROVICA, ŠID 17 46. PIROT, BABUŠNICA, DIMITROVGRAD 49 47. LESKOVAC, BOJNIK, LEBANE, MEDVEĐA 50 WEST- UND ZENTRALSERBIEN 48. KURŠUMLIJA, PROKUPLJE 51 15. ARANĐELOVAC, TOPOLA 18 49. VLADIČIN HAN, SURDULICA, BOSILEGRAD 52 16. KRAGUJEVAC, KNIĆ 19 50.
    [Show full text]
  • Vinogorje I Manastiri Srpskog Baroka Darovi I Blaga Fruške Gore
    52 VIKENDA U SRBIJI SRBIJA H 5 LEGENDA Državna granica 6 Naseljena mesta 7 9 Reke i jezera 8 RO Auto-put HR Magistralni put 10 4 Regionalni put 2 Aerodrom 3 14 11 12 13 39 19 1 36 37 40 20 21 35 38 15 41 BIH 17 33 34 22 16 18 23 29 42 24 BG 43 26 31 25 30 32 45 28 44 27 48 46 47 MNE 52 49 50 51 AL MK 52 VIKENDA U SRBIJI SADRŽAJ BEOGRADSKA REGIJA 32. KRUŠEVAC 35 1. BEOGRAD 2, 3 33. JAGODINA, ĆUPRIJA 36 34. PARAĆIN, DESPOTOVAC 37 VOJVODINA 2. NOVI SAD 4, 5 ISTOČNA I JUGOISTOČNA SRBIJA 3. SREMSKI KARLOVCI, INĐIJA 6 35. VELIKA PLANA, SVILAJNAC 38 4. BAČ, BAČKI PETROVAC, BAČKA PALANKA 7 36. SMEDEREVO, SMEDEREVSKA PALANKA 39 5. SUBOTICA, KANJIŽA, SENTA 8 37. POŽAREVAC, PETROVAC NA MLAVI 40 6. SOMBOR, APATIN 9 38. KUČEVO, ŽAGUBICA 41 7. BAČKA TOPOLA, MALI IĐOŠ, SRBOBRAN 10 39. VELIKO GRADIŠTE, GOLUBAC 42 8. VRBAS, KULA, ODŽACI 11 40. MAJDANPEK, KLADOVO 43 9. KIKINDA, BEČEJ, NOVI BEČEJ 12 41. BOR, NEGOTIN 44 10. ZRENJANIN, TITEL, ŽABALJ 13 42. ZAJEČAR, BOLJEVAC 45 11. PANČEVO, KOVAČICA 14 43. SOKOBANJA, ALEKSINAC 46 12. VRŠAC, BELA CRKVA 15 44. NIŠ 47 13. IRIG, RUMA, PEĆINCI 16 45. KNJAŽEVAC, SVRLJIG 48 14. SREMSKA MITROVICA, ŠID 17 46. PIROT, BABUŠNICA, DIMITROVGRAD 49 47. LESKOVAC, BOJNIK, LEBANE, MEDVEĐA 50 ZAPADNA I CENTRALNA SRBIJA 48. KURŠUMLIJA, PROKUPLJE 51 15. ARANĐELOVAC, TOPOLA 18 49. VLADIČIN HAN, SURDULICA, BOSILEGRAD 52 16. KRAGUJEVAC, KNIĆ 19 50. VRANJE, BUJANOVAC 53 17.
    [Show full text]