BRANKO VU^I]EVI] MACIUNAS FINDS ASYLUM 5 IN SERBIA? [Naslov iz ameri~kih novina] ada nisam popunjavao nagradne kupone, slao ime na lutrijska Mizvla~enja, skupljao dvadeset, ili koliko je ve} potrebno poklo- paca i sl., jednom sam pokleknuo. [ezdesetih godina ugledam u ameri~kom pozori- {nom ~asopisu prospekt koji je potpuno odudarao od ostatka publikacije: narandžasta mat hartija, savijena u “harmoniku”, designirano ba{ po mom ukusu, a reklamira se neki antiumet- ni~ki pokret, FLUXUS. Pominju se u neuobi~ajenoj kombi- naciji Duchamp, * i jo{ poneko i pone{to meni za- nimljivo. Te, ne LbudiEF ,lenj, napi{em dve-tri re~enice da saop{tim svoju epohalnu zainteresovanost. Kroz mesec-dva eto po{tara sa velikim pake- tom (kao od poslovi~nog ujaka iz Amerike). [alje George Maciunas (1931-1978), izumitelj Fluxusa. Unutra: kutijice sa “igrama”, Godi{nja Fluxus Kutija 1, fine {tampane stvari... I nastave da sti`u paketi i paketi}i; izgleda, stekao sam pen pa- la Georgea. * Ovo mesto je zgodno kao ma koje drugo za uveliko zakasnelo obja{njenje. Sa ~u|enjem sam ustanovio da ve} nekoliko godina moji teksti}i bez- glavo srljaju pravce u prostrano cvetno polje likovnih (iliti, ta~nije, vizual- nih) umetnosti. I, prirodno, izazivaju akutnu zlovolju merodavnih ekspera- ta. Sve kao u starinskoj pesmici o “svinji reformatoru” koja počinje nezabo- ravnim stihom: “Usred vrta divna čedna, pojavi se svinja jedna...” Zlovolja je lepa i po`eljna reakcija. 6 Ali stvar je i mene po~ela da kopka. Rado bih na{ao koren ove nenormalne pojave. Koji mora biti u ra- noj, “formativnoj fazi”. Primera radi, otkud meni taj Duchamp??? Mora da sam davno negde naleteo na brkatu Mona Lisu. Ali, opet, u ta vremena takvi artikli nisu bili ba{ u slobodnoj prodaji. A nisu se delili ni “na tačkice”. ??? Te{koLEF da se pominjao u knjizi Zogovi}evih prevoda Majakovskog (Kultura, Beograd 1945?). Jesam isekao fotografiju Majakovskog u Meksiku iz sovjetske “ilustracije” Ogonëk. Ali sve je i dalje mutno i zagonetno. Od detaljizma o~ito nema koristi. A da se potra`i neko glavno na~elo? Recimo, suflira mi moja kilava “erudicija”, načelo monta- `e&kola`a? BUM!!!TRAS!!!PUNPOGODAK!!!BINGO!!! Na|oh se (na|osmo se) u bioskopu. U vojvo|anskom gradi}u. Re~ no. 67/13, septembar 2002. (Njegovi proizvodi su me valjda podse}ali na C Ration pakete ameri~ke vojske deljene 1945: kartonske kutije cigla formata, od debelog mrkog kartona naštampane šablonskim “tehničkim slovima”. Kad se otvori kutija i raskrili omotač od navoštanjenog papira, ukaže se savršeno, “pasent” uklopljena sadržina: konzer- va slatkog pasulja, porcija `utog sira, biskviti, ~okoladica, paklica sa 5 cigareta (Ca- mel - sa sve crte`om kamile), guma za `vakanje, nekoliko listova klozetpapira... I taj design bio je savr{en!) Kao svaki vo|a pokreta, George M. je praktikovao da nemilice regrutu- je, ili se možda rukovodio onim “Što veće društvo - veće veselje”, tek on me “učlani”. Kad imena na tim spiskovima sada pogledam, `iv me sram izede, kao da (Ovde se, me|utim, pokazuju rizici ko- panja po sebi †čak i kad su povod “lepe umetnosti”‡. Priznajem: taj prete`no nema~ki gradi} bio je ghostown, kako se to ka`e na Divljem zapadu. 7 A Nemci u logoru ili pobegli u maticu. Ja okupator †11 g.‡ živim u tuđoj, nema~koj ku}i, spavam pod tu|om, ne- ma~kom perinom, jedem beli hleb udro- bljen u mleko iz tu|e, nema~ke porcu- lanske {olje sa ru`i~astim cveti}ima, pre- listavam tu|, nepronikljiv nema~ki ud`- benik ma|arskog. Ukratko: danono}no nemilice kr{im ljudska prava. Jaoj, ako ovo pro~ita g|a Biserko iz Helsin{kog od- bora!) Jednog dana pustim {orovima pustog mesta pro|e dobo{ar objavlju- ju}i da opet radi bioskop (imitiranje normalizacije). U zaista otvorenom bioskopu skupe se okupatori ljubitelji filma. Predstava je bila kratka (desetak-petnaest minuta) i izazvala je op{te nezadovoljstvo. Pošto organizatori “normalizacije” nisu nabavili neki lep ruski film i američki žurnal “Slobodni svet”, kino-operater je od otpadaka ranije prika- zivanih filmova montirao tzv. “salatu”: malo crno-belog poljupca, malo ko- lor rastopljenog `eleza u fabrici, konji se propinju, i tako do proizvoljnog kraja. ^asopis za knji`evnost i kulturu, i dru{tvena pitanja sam se la`no predstavljao. Bila je to (sre}om, neiskori{}ena) prilika da se upi{em u umetnike, makar antiumetni~kog smera. Jedini uzor i ~lan Fluxusa vi|en u`ivo bio je John Cage, a i to je bilo vi- {e iz ljubavi prema pasulju. Cage je, naime, borave}i u Beogradu, izazivao ushit osoblja restorana kod Muzeja savremene umetnosti, jer je nekoliko puta dnevno dolazio na prebranac. Pone{to od po{iljki delio sam unaokolo, a ostatak poklonio svojoj pri- jateljici Vukici \ilas. (Kasnije je to ~inilo prete`ni deo jedne izlo`be. Vidi katalo{ki deo u publikaciji FLUXUS, izbor tekstova, Muzej savremene umetnosti, Beograd 1986.) No, sve to je ono {to Francuzi lepo zovu petite histoire, a Nemci jo{ lep{e Subgeschichte. A ova strip-pri~ica zami{ljena je kao smerni prilog riznici srpske du- hovnosti. Na radost rizni~ara. U New Yorku se G.M. kasnije bacio na arhitekturu i nekretnine. Revi- talizovao je stare zgrade u SoHou i tako se zakrvio s nadle`nim vlastima i nadle`nom mafijom (koja ga je premlatila metalnim {ipkama i izbila mu oko, te je dugo `iveo zabarikadiran). Usred tih nemilih zbivanja, on srpskog “člana” upozna sa novim “pro- jektom”. Treba da mu po{aljem praznu ovda{nju dopisnicu, on }e je ispisati, 8 vratiti meni a ja da je iz Beograda uputim njujor{kom tu`iocu koji je Maciunasu za- gorčavao život, jer se ne odaziva na pozive i “u bekstvu” je. Zadatak sam disciplinovano izvr{io. Koliko pamtim, George je dopisnicom pozivao tu`ioca da ga uhapsi u nekom selu (ime navedeno) blizu KRU[EVCA (prestonice cara Lazara!) gde }e blokirati drum. (Sad tek shvatam da je G.M. bio vesnik “Balvan revolucije” i sličnih budu}ih srpskih performances&events.) Sad uvi|am da je to bio susret sa na~elom monta`e-kola`a u praksi. I to je klica mojih neobja{njivih interesovanja i onih ozlovoljavaju}ih tekstova. Dete je otac ~oveka, re~e li Freud? N.B. Kad sam ve} otvorio sezonu ispovedanja grehova, da priznam jo{ jedan. U ovom piskaranju imam uzor/ideal: Jamesa Fentona, pesnika, no- vinara, ba{tovana, ex-trockistu. Art-tekstove objavljuje u New York Review of Books. Vidi James Fenton: Leonardo’s Nephew: Essays on Art and Artists, 1998. Re~ no. 67/13, septembar 2002. Uzgred me je prenerazio najavom obilaska i filmskog snimanja srpskih manastira (“such as Kalenić, Žiča, Ljubostinja, Veluće, Rudenica, Nikolje, Arilje, Studenica, \ur|evi Stubovi, Sopo}ani, Gradac, Banja, Mile{eva, Banjska, De~ani, Gračanica, Koporin, Manasija, Ravanica”). Nek crknu-puknu zlonamernici: SRBIJA JE SVET. 9 ^asopis za knji`evnost i kulturu, i dru{tvena pitanja.