Podrška za IRL u Srbiji Konsolidovani izveštaj i programska strategija

Ričard Alen (Richard Allen) [email protected] April 2016. godine

Mišljenja iznesena u ovoj publikaciji su mišljenja autora i ne moraju da odražavaju stavove Visokog komesarijata UN za izbeglice.

Sadržaj

Predgovor ��������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 14

1 Uvod ������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 18

1.1 Cilj ����������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 18

1.2 Polazne informacije ���������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 18

1.3 Metodologija �������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 20

DEO I – SITUACIONA ANALIZA INTERNO RASELJENIH LICA 24

2 Populacija i lokacije �������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 24

2.1 Koliki je ukupan broj IRL? ����������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 24

2.2 Domaćinstva �������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 25

2.3 Korekcije ��������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 25

2.4 Starosna struktura IRL ��������������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 29

2.5 Rodna struktura ��������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 30

2.6 Etnička struktura �������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 32

2.7 Lokacije i geografske varijacije ������������������������������������������������������������������������������������������������������ 33

2.8 Etnička pripadnost i lokacije ����������������������������������������������������������������������������������������������������������� 36

2.9 Emigracija i povratak ������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������ 38

2.10 Implikacije u pogledu politike i programiranja ��������������������������������������������������������������������������� 39

3 Siromaštvo IRL ����������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 40

3.1 Populacije kojima je potrebna pomoć ���������������������������������������������������������������������������������������� 40

Podrška za IRL u Srbiji 5 Konsolidovani izveštaj i programska strategija 3.2 Siromaštvo IRL ������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 41 6.2 Pohađanje obrazovanja i pristup obrazovanju ������������������������������������������������������������������������� 66

3.3 Siromaštvo IRL Roma ������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������ 43 6.3 Trendovi u obrazovanju ������������������������������������������������������������������������������������������������������������������ 68

3.4 Trendovi siromaštva u Srbiji od 2010. godine ���������������������������������������������������������������������������� 44 6.4 Implikacije u pogledu politike i programiranja �������������������������������������������������������������������������� 69

3.5 Diskriminacija ������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 44 7 Stanovanje ������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 70

3.6 Implikacije u pogledu politike i programiranja ��������������������������������������������������������������������������� 45 7.1 IRL u celini ������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 70

4 Zaposlenost i nezaposlenost ��������������������������������������������������������������������������������������������������������� 47 7.2 Kvalitet stanovanja – IRL u celini ��������������������������������������������������������������������������������������������������� 72

4.1 Zaposlenost ���������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 47 7.3 Stanovanje IRL Roma ������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������ 73

4.2 Nezaposlenost ����������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 53 7.4 Zahtevi za povraćaj imovine na Kosovu �������������������������������������������������������������������������������������� 74

4.3 Izdržavanje i poljoprivreda �������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 54 7.5 Prinudno iseljavanje iz neformalnih naselja ������������������������������������������������������������������������������� 75

4.4 Radne knjižice ������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������ 54 7.6 Naknade za stanovanje ������������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 76

4.5 Trendovi zaposlenosti u Srbiji u periodu od 2010. do 2015. godine ����������������������������������� 55 7.7 Pravo na stanovanje ������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 76

4.6 Implikacije u pogledu politike i programiranja ��������������������������������������������������������������������������� 57 7.8 Implikacije u pogledu politike i programiranja ��������������������������������������������������������������������������� 77

5 Drugi izvori prihoda i pomoći �������������������������������������������������������������������������������������������������������� 58 8 Kolektivni centri ���������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 78

5.1 Privremena novčana naknada ili minimalac ������������������������������������������������������������������������������ 58 8.1 Formalni kolektivni centri ���������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 78

5.2 Socijalna pomoć ������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 58 8.2 Neformalni kolektivni centri ������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 81

5.3 Penzije �������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 61 8.3 Implikacije u pogledu politike i programiranja �������������������������������������������������������������������������� 82

5.4 Doznake iz inostranstva ������������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 61 9 Lični dokumenti i pravna pomoć ��������������������������������������������������������������������������������������������������� 83

5.5 Narodne kuhinje �������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 61 9.1 Lični dokumenti ���������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 83

5.6 Implikacije u pogledu politike i programiranja �������������������������������������������������������������������������� 62 9.2 Politička prava ������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������ 84

6 Obrazovanje ��������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 64 9.3 Pravna pitanja koja se odnose na raseljenje ���������������������������������������������������������������������������� 85

6.1 Stepen obrazovanja odraslih ���������������������������������������������������������������������������������������������������������� 64 9.4 Implikacije u pogledu politike i programiranja �������������������������������������������������������������������������� 86

Podrška za IRL u Srbiji Podrška za IRL u Srbiji 6 7 Konsolidovani izveštaj i programska strategija Konsolidovani izveštaj i programska strategija 10 Resursi na nivou opština ����������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 88 15.6 Zaključak �������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 125

10.1 Stepen razvoja ���������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 88 16 Analiza indirektnih mera ���������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 127

10.2 Finansijski položaj lokalnih samouprava ������������������������������������������������������������������������������������ 90 16.1 Inkluzija Roma ���������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 127

10.3 Usluge socijalne zaštite – obuhvat ����������������������������������������������������������������������������������������������� 91 16.2 Nezaposlenost ��������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 127

10.4 Implikacije u pogledu politike i programiranja ��������������������������������������������������������������������������� 91 16.3 Besplatna pravna pomoć �������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 129

11 Nestali ��������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 93 16.4 Usluge socijalne zaštite ����������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 130

16.5 Socijalna pomoć i drugi vidovi novčane pomoći ���������������������������������������������������������������������� 131 DEO II – ANALIZA EFEKATA POMOĆI ZA IRL 96 17 Zaključci: delotvornost pomoći i naučene lekcije ������������������������������������������������������������������� 132 12 Uvod ����������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 96

13 Pregled direktne pomoći za IRL obezbeđene od 2008. godine! ���������������������������������������� 96 DEO III – STRATEŠKI KONTEKST I PREDLOZI 136

14 Analiza efekata direktne pomoći ������������������������������������������������������������������������������������������������� 100 18 Uvod ���������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 136

14.1 Pomoć za stanovanje ��������������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 100 18.1 Ključne pretpostavke u pogledu planiranja ������������������������������������������������������������������������������ 137

14.2 Pomoć za ostvarivanje dohotka �������������������������������������������������������������������������������������������������� 106 19 Strateški kontekst ���������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 138

14.3 Zatvaranje kolektivnih centara ����������������������������������������������������������������������������������������������������� 107 19.1 Postojeće strategije ������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������ 138

14.4 Pomoć za povratak ������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 109 19.2 Akcioni plan za Poglavlje 23. ������������������������������������������������������������������������������������������������������� 140

14.5 Ostvarivanje prava ��������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 110 19.3 Operativni zaključci Seminara o Romima ���������������������������������������������������������������������������������� 142

15 Delotvornost i održivost obezbeđene direktne pomoći ��������������������������������������������������������� 114 19.4 Indikativni strateški dokument IPA II ������������������������������������������������������������������������������������������� 142

15.1 Socijalno stanovanje i socijalno stanovanje u zaštićenim uslovima ����������������������������������� 114 19.5 Planirani i projektovani IPA projekti �������������������������������������������������������������������������������������������� 143

15.2 Seoska domaćinstva ������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������ 115 19.6 Pregovori u Briselu i regionalni proces �������������������������������������������������������������������������������������� 146

15.3 Montažne kuće ���������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 117 19.7 Kontekst Ujedinjenih nacija ���������������������������������������������������������������������������������������������������������� 147

15.4 Dohodovne aktivnosti / zapošljavanje / izdržavanje ��������������������������������������������������������������� 118 19.8 Nacrt zakona o besplatnoj pravnoj pomoći ������������������������������������������������������������������������������ 149

15.5 Grantovi za opštine ������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 120 19.9 Nacrt novog zakona o stanovanju ���������������������������������������������������������������������������������������������� 150

Podrška za IRL u Srbiji Podrška za IRL u Srbiji 8 9 Konsolidovani izveštaj i programska strategija Konsolidovani izveštaj i programska strategija 19.10 Implikacije u pogledu politike i programiranja �������������������������������������������������������������������������� 151 Aneks 4. Strategije za izbeglice i IRL – opšti i specifični ciljevi u pogledu IRL �������������������������������� 184

20 Predlozi direktne pomoći �������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 152 Aneks 5. Sadržaj Poglavlja 23. ���������������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 186

20.1 Projektni predlog 1 – Naselja IRL Roma ������������������������������������������������������������������������������������� 152 Aneks 6. Odlomci i komentari iz Akcionog plana za Poglavlje 23. ����������������������������������������������������� 187

20.2 Projektni predlog 2 – Pravna pomoć na Kosovu �������������������������������������������������������������������� 154 Aneks 7. Zaključci Seminara o Romima iz 2015. godine ������������������������������������������������������������������������ 192

20.3 Projektni predlog 3 – Podrška za stanovanje �������������������������������������������������������������������������� 155 Aneks 8. Ključni pokazatelji za praćenje ���������������������������������������������������������������������������������������������������� 201

21 Predlozi u pogledu zalaganja i izmena politike ����������������������������������������������������������������������� 159 Aneks 9. Buduća istraživanja o IRL �������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 207

21.1 Strategija za inkluziju Roma i prateće mere ����������������������������������������������������������������������������� 159 Aneks 10. Lista ključnih saradnika koji su dostavili informacije i učesnika fokus grupa ��������������� 208

21.2 Zatvaranje kolektivnih centara ������������������������������������������������������������������������������������������������������ 161

21.3 Pružanje pravne pomoći ���������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 162

21.4 Radno pravo i politika zapošljavanja ������������������������������������������������������������������������������������������ 164

21.5 Fiskalna reforma i reforma socijalne pomoći ��������������������������������������������������������������������������� 165

21.6 Prijava boravka ��������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 167

22 Predlozi u pogledu praćenja �������������������������������������������������������������������������������������������������������� 168

22.1 Komponente ������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 168

22.2 Ključni pokazatelji za praćenje ���������������������������������������������������������������������������������������������������� 169

22.3 Godišnji izveštaj ������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 169

22.4 Organizacija i finansiranje ������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 169

22.5 Završne napomene ������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 170

Aneks 1. Distribucija IRL po etničkoj pripadnosti i po opštinama ��������������������������������������������������������� 171

Aneks 2. Ključni pokazatelji, proračuni i trendovi tržišta rada ��������������������������������������������������������������� 178

Aneks 3. Podaci o neformalnim kolektivnim centrima ���������������������������������������������������������������������������� 181

Podrška za IRL u Srbiji Podrška za IRL u Srbiji 10 11 Konsolidovani izveštaj i programska strategija Konsolidovani izveštaj i programska strategija Predgovor Predgovor

Sedamnaest godina nakon prvog talasa raseljavanja, procenjuje se da je u Srbiji ostalo 88.000 ugroženih njihovim specifičnim potrebama. Iskreno se nadam da će ovaj izveštaj pokrenuti otvorenu diskusiju o ovim interno raseljenih lica koja i dalje imaju potrebe koje su uzrokovane raseljenjem i koja još uvek nemaju trajno pitanjima među ključnim akterima. rešenje. U svojstvu specijalnog izvestioca Ujedinjenih nacija o ljudskim pravima interno raseljenih lica (IRL), imao sam priliku da zvanično posetim Srbiji u oktobru 2013. godine. Tada sam bio zapanjen uslovima u kojima Na kraju krajeva, praznine u pogledu zaštite koje su identifikovane u izveštaju ukazale su i na potrebu da žive interno raseljena lica petnaest godina nakon što su pobegli sa Kosova1 i pozvao sam Vladu Srbije da UNHCR i druge agencije Ujedinjenih nacija stave zajednički fokus, u narednih nekoliko godina, na rešavanje obrati više pažnje na interno raseljena lica i da im, između ostalog, omogući da imaju pristup dokumentaciji, pitanja raseljenih Roma, u vidu snažnijeg zastupanja i operativnih projekata za podršku iznalaženja trajnih stanovanju, mogućnostima zapošljavanja i zdravstvenoj zaštiti. U septembru 2016. godine, ponovo sam rešenja, kao i da daju smernice državnim vlastima u pogledu pravaca u kojima bi trebalo da se ide. Od došao u Srbiju, tri godine nakon svoje prve posete, u okviru posete za procenu napretka ostvarenog u ključnog značaja je i da se ojača uloga Evropske unije, tako što će se u poglavlja o pridruživanju uključiti novi sprovođenju mojih preporuka. Uprkos nekim pozitivnim koracima preduzetim od strane vlasti, uključujući standardi koji se odnose na raseljene Rome i tako što će povećati sredstva i poboljšati targetiranje sredstava određeni napredak u oblasti stanovanja i pristupa dokumentaciji, opšti utisak i dalje je da postoji dugotrajna za raseljene Rome. situacija u kojoj prioritet mora da bude rešavanje potreba dugotrajno interno raseljenih lica. Zadovoljstvo mi je što sam imao priliku da napišem uvod za ovaj dokument i verujem da će se ovaj dokument Kao što je utvrđeno u ,,Vodećim principima o internom raseljenju” (1998), primarnu obavezu da obezbede posmatrati kao korisno sredstvo koje je na raspolaganju Vladi i širokom spektru partnera i da će moći da zaštitu i pomoć raseljenim licima imaju državne vlasti. Shodno tome, Vlada Srbije treba da uloži veće napore usmeri i informiše njihov odgovor. U tom kontekstu, neophodno je da svi državni akteri rade zajedno sa da se obezbedi podrška interno raseljenim licima koja tragaju za trajnim rešenjima. agencijama Ujedinjenih nacija koje podržavaju interno raseljena lica i koje imaju iskustvo i dobru volju da podrže državne organe u iznalaženju rešenja. Zahvaljujem se UNHCR-u na podršci koja mi je pružena i, U ovom istraživanju koje je od velike važnosti, osvetljeni su izazovi sa kojima se suočavaju najsiromašniji među posebno, Ričardu Alenu (Richard Allen) koji je sproveo ovo važno istraživanje. interno raseljenim licima, odnosno oni za koja još uvek nisu nađena trajna rešenja. Oni često ostaju na kraju reda zbog nedovoljnog pristupa informacijama, nedovoljnog znanja i kapaciteta, budući da nisu sposobni da nađu put kroz lavirint pravila i procedura u okviru različitih projekata. U ovom izveštaju, dat je i kritički osvrt Čaloka Bejani (Chaloka Beyani) u pogledu krajnje nesigurne situacije raseljenih Roma, koji su često najsiromašniji i najmarginalizovaniji. Ta Specijalni izvestilac Ujedinjenih nacija za ljudska prava IRL interno raseljena lica trebalo bi da budu prioritet Vlade i svih ostalih aktera u planiranju u narednom periodu i napori na unapređenju rešenja za raseljene Rome treba da budu intenzivirani i treba da budu prilagođeni

1 Sve reference u vezi Kosova u ovom dokumentu treba tumačiti u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti 1244 (1999), bez prejudiciranja statusa Kosova.

Podrška za IRL u Srbiji Podrška za IRL u Srbiji 14 15 Konsolidovani izveštaj i programska strategija Konsolidovani izveštaj i programska strategija Uvod 1. Uvod U cilju izrade programskih rešenja u oblasti politike za populaciju IRL, u Delu I ovog dokumenta dat je sveobuhvatan pregled i obima i prirode potreba ove populacije. Imajući u vidu da su postojeći brojčani podaci prilično sporni, procene u ovom izveštaju zasnivaju se, koliko je to moguće, na najboljim dostupnim 1.1 Cilj dokazima. Neizbežno je da će biti nepoznanica. Na primer, jednu od najvećih nepoznanica predstavlja obim emigracije iz Srbije u druge evropske zemlje. To uključuje i cirkularnu migraciju Roma (IRL i domicilnih Roma) Ovaj dokument predstavlja glavni izlazni rezultat projekta za razvoj programske strategije za rešavanje potreba koji odlaze u Zapadnu Evropu, odakle ih vraćaju u skladu sa sporazumom o readmisiji, nakon čega oni interno raseljenih lica (IRL) u Srbiji. Projekat je naručio UNHCR i imao je tri faze. Prva faza je podrazumevala ponovo pokušavaju da odu u Zapadnu Evropu, što se odražava na to da su podaci o broju emigranata pregled trenutnog položaja IRL u Srbiji, koji je bio zasnovan, pre svega, na postojećim izvorima i koji je preuveličani. dopunjen kvalitativnim istraživanjima. Situaciona analiza položaja bila je polazna osnova za diskusiju o programiranju i sadržala je detaljnu analizu postojećeg položaja i izazova relevantnih za planiranje budućih Svaki od odeljaka u Delu I sadrži posebnu tematsku analizu, kao i zaključke i implikacije u pogledu mera. programiranja, što može da posluži kao smernice u pogledu mogućeg obima neophodnih rešenja i da dâ određene indikacije u pogledu politike i programske pomoći. Druga faza je podrazumevala analizu podrške koja je do sada bila dostupna IRL, uticaja i održivosti te pomoći, kao i stepena u kojem je pružena pomoć bila efikasna, delotvorna i relevantna u odnosu na potrebe IRL. U Delu I ovog dokumenta pokušali smo da opišemo položaj lica sa Kosova u mestu raseljenja. Ostavljajući po strani pitanje trajnog rešenja – da li je to lokalna integracija ili povratak – u dokumentu smo pošli od I procena postojećeg položaja i procena podrške iskorišćeni su kao osnov za izradu programske strategije. stanovišta da bi svakodnevni život IRL trebalo da se poboljša i pokušali smo da ispitamo na koji način bi Strategija, u suštini, podrazumeva set prioritetnih predloga programskih mera i mera na polju politike koje bi trebalo da se koriste sredstva koja će verovatno biti dostupna kako bi se postigao najbolji efekat u pogledu mogle da sprovedu Vlada Srbija, međunarodne organizacije, nevladine organizacije i međunarodni donatori. poboljšanja života IRL, s tim da su i povratak i lokalna integracija IRL ostavljeni kao otvorene opcije. Ukupno gledano, ti predlozi imaju za cilj izradu koherentnog i sveobuhvatnog akcionog programa koji će za rezultat imati značajno poboljšanje položaja IRL sa Kosova. Analiza efekata pomoći za IRL U ovom dokumentu iznosi se stav da bi koherentan skup mera na oba nivoa, na programskom nivou i na Od 2000. godine, pored kontinuirane pomoći za izbeglice iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine, obezbeđen nivou politike, mogao u periodu od narednih deset godina da dovede do situacije u kojoj neće biti suštinskih je i značajan nivo pomoći za IRL. Međutim, osim nekoliko pojedinačnih evaluacija projekata, nije urađena razlika u pogledu životnog standarda IRL i većinskog stanovništva, bez obzira na to da li se odluče da ostanu opšta procena ukupnih efekata pomoći koja je bila posebno namenjena za IRL. Cilj ovog izveštaja je da u trenutnom mestu raseljenja ili da se vrate na Kosovo. se identifikuju najbolje prakse i da se utvrdi da li je određenoj grupi ili pojedincima bila uskraćena pomoć, odnosno da li su dobili manje u odnosu na druge. 1.2 Polazne informacije Programska strategija

Predložena programska strategija zasniva se na rezultatima prethodna dva dela istraživanja. Izazov je Analiza postojeće situacije predstavljalo to što je teško predvideti koliki bi resursi mogli da budu dostupni za pojedine mere u budućem Istraživanje opšte populacije IRL sprovedeno je poslednji put krajem 2010. godine, a rezultati su objavljeni periodu. 2011. godine.1 U međuvremenu je sprovedeno istraživanje populacije IRL Roma 2014. godine (rezultati objavljeni 2015. godine2), ali nisu rađene studije opšte populacije IRL. Pristup koji je usvojen u izradi programske strategije podrazumevao je prikupljanje svih rezultata dostupnih do tog trenutka – i iz analize situacije i iz analize efekata – i identifikaciju najperspektivnijih pristupa za rešavanje najurgentnijih prioritetnih potreba. Ti prioriteti su, zatim, ispitani u svetlu postojećih obaveza na polju reforme, uključujući vladine strategije, što je trebalo da dâ indikaciju u pogledu onoga što je već pokriveno ili što se već rešava. Smatra se da su prioriteti programske strategije koji su predstavljeni u ovom dokumentu stvarni prioriteti u pogledu dodatnih mera koje su neophodne – pored onoga što je već 1 UNHCR, JIPS, Komesarijat za izbeglice Republike Srbije, „Procena potreba interno raseljenih lica u Srbiji”, februar predloženo u postojećim strategijama i programima – kako bi se omogućilo unapređenje životnog standarda 2011. preostalih IRL koja su u stanju socijalne potrebe. 2 Cvejić, Slobodan, „Procena potreba interno raseljenih Roma u Srbiji”, maj 2015 (UNHCR, JIPS, Komesarijat za izbeglice i migracije, Republika Srbija).

Podrška za IRL u Srbiji Podrška za IRL u Srbiji 18 19 Konsolidovani izveštaj i programska strategija Konsolidovani izveštaj i programska strategija Takođe, treba pomenuti i da u toku istraživanja nije pravljena pretpostavka o tome da li će se IRL vratiti u svoje mesto porekla ili će ostati u raseljenju. Ono što je bilo važno, međutim, jeste da predložene mere omogućavaju te da će i dalje omogućavati IRL da slobodno odlučuju i donose informisane odluke o svom prebivalištu.

1.3 Metodologija

Istraživanje za ovaj izveštaj sprovedeno je u toku 2015. godine, a kombinovane su sledeće metode: • Desk istraživanje dostupne dokumentacije i primarnog istraživanja • Desk analiza dostupnih podataka • Posete područjima sa visokom koncentracijom IRL, uključujući i intervjue i grupne diskusije sa IRL, lokalnim vlastima i grupama civilnog društva. Posećene su sledeće lokacije: • Kraljevo • Kosovo/Priština • Kosovo/Gračanica • Kragujevac • Niš • Gadžin Han • Intervjui i razgovori sa više od 70 ključnih saradnika koji su dostavljali informacije u toku celog procesa • Pet poludnevnih diskusija fokus grupa u kojima je učestvovalo više od 40 vodećih stručnjaka na sledeće teme: • IRL Romi • Stanovanje • Izdržavanje • Posebno ugrožena IRL • Besplatna pravna pomoć • Lista učesnika i lica sa kojima su održani intervjui data je u Aneksu 10.

Podrška za IRL u Srbiji 20 Konsolidovani izveštaj i programska strategija DEO I SITUACIONA ANALIZA INTERNO RASELJENIH LICA DEO I SITUACIONA ANALIZA INTERNO Ukupan broj registrovanih IRL u 2015. godini, prema podacima Komesarijata za izbeglice i migracije (poznat i kao KIRS, što je akronim na srpskom jeziku), iznosi 203.140 lica. RASELJENIH LICA Prvobitni broj IRL zasniva se na registraciji koja je izvršena u periodu nakon sukoba 1999. godine i uključuje lica koja su naknadno registrovana kao IRL posle nemira 2004. godine te druga lica koja su napustila Kosovo 2. Populacija i lokacije nakon tog datuma iz bilo kojeg razloga, a koja su registrovana kao IRL. Oko 10% od ukupnog broja IRL čine oni koji se izjašnjavaju kao Romi, Aškalije i Egipćani.1,2 Da bi mogla da se napravi osnova za delotvorne planove politike i programske planove, mora se imati određeno razumevanje u pogledu ciljne populacije. U ovom odeljku analizirani su podaci o broju IRL, demografski podaci o IRL i lokacije na kojima se nalaze IRL. Ključni izvori podataka su registracija iz 2.2 Domaćinstva 2000/2001. godine i analize uzorka populacije koje su rađene u međuvremenu, posebno 2010. godine. Imajući u vidu vremenski razmak između prvobitne registracije IRL i sadašnjeg trenutka, u ovom delu ćemo Na osnovu istraživanja iz 2010. godine, poznato je da je prosečna veličina domaćinstva IRL 4,16 članova, što se baviti i nekim od mogućih demografskih trendova i trendova migracije od tada. je znatno više od proseka u Srbiji, koji iznosi 2,9 članova. To znači da ukupnu populaciju IRL čini oko 49.500 domaćinstava. Romska domaćinstava su tek neznatno veća (4,76 članova); to znači da je broj domaćinstava IRL Roma 4.890, što opet predstavlja oko 10% ukupne populacije IRL. 2.1 Koliki je ukupan broj IRL? Veličina populacije IRL je ključno pitanje kada je reč o izradi programa pomoći. Taj podatak ukazuje na 2.3 Korekcije verovatni obim potreba, a samim tim i na verovatne troškove podrške. Precizno utvrđena veličina populacija pomaže da se odredi i prioritetna populacija kojoj je pomoć potrebnija nego drugima, kao i da se proceni Imajući u vidu da su zvanični podaci zasnovani na registraciji od pre petnaest godina, često se postavljalo koje će vrste pomoći (na primer, promene na polju politike u odnosu na direktnu pomoć) verovatno biti pitanje koliko su ti podaci aktuelni i tačni, što je i neizbežno. Međutim, nije izvesno na koji način bi ti podaci najisplativije mogli da se koriguju, a da se ne sprovede nova kampanja registracije.

Postoji nekoliko faktora koji utiču na to da ukupan broj IRL bude veći ili manji nego stvarni broj. U podacima Broj registrovanih IRL iz registracije to nije uzeto u obzir, što znači da u proceni verovatnog ukupnog broja IRL treba uzeti u obzir i sledeće trendove, kada se posmatra verovatni ukupan broj IRL. 212 210 Faktori koji povećavaju broj IRL: 208 • Od 2000. godine nije urađena nova registracija, ali prijave rođenja i smrti i promene adrese se evi- 206 dentiraju. Međutim, nije poznat broj lica za koja moglo da se smatra da su se u potpunosti integrisali i da više nisu u stanju potrebe. 204

u hiljadama u 202

200 1 Prilikom registracije iz 2000. godine, 19.551 lice registrovano je kao Romi, a 605 lica kao Egipćani, od ukupnog 198 broja registrovanog stanovništva od 187.129, odnosno 10,8% (UNOCHA, Registration of Internally Displaced 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013. 2014. Persons from Kosovo and Metohija, 2000). U istraživanju UNHCR-a za 2010. godinu navodi se procenat od 10,3% romskih domaćinstava ili 12,8% Roma pojedinaca u ukupnom uzorku (str. 36). Izvor: Komesarijat za izbeglice i migracije, 2015. godina 2 Iako su u ovom tekstu Romi, Aškalije i balkanski Egipćani prepoznati kao različite etničke grupe sa različitom http://www.kirs.gov.rs/doc/statistika/izbirl2015.pdf tradicijom, s obzirom na relativno mali broj Aškalija i balkanskih Egipćana među IRL u Srbiji, u nastavku teksta oni se, radi jednostavnosti, kolektivno nazivaju „Romi”.

Podrška za IRL u Srbiji Podrška za IRL u Srbiji 24 25 Konsolidovani izveštaj i programska strategija Konsolidovani izveštaj i programska strategija • Lica koji migriraju u druge zemlje ne brišu se sistematski iz registracije. Osim ako se sami zvanično ne (ali ne i „spontani” povraci). Međutim, procene pokazuju da je maksimalno oko 25% povrataka uspeš- odjave (što je retkost za emigrante), ne postoji proces pregleda ili ažuriranja postojećih podataka o IRL no, što znači da se ukupan broj IRL koja su i dalje u raseljenju smanjio za samo 7.000–8.000 (pod kojim bi se proverilo da li se ta lica još uvek nalaze na registrovanoj lokaciji pretpostavkom da se „neuspešni povratnici” opet vraćaju u mesto raseljenja u Srbiji i da ne idu nigde drugde). Ako uzmemo u obzir i neuspele povratke, to znači da broj IRL može da bude za oko 22.000 Evidentirani povraci na Kosovo u periodu 2001-2014. godine veći od registrovanog broja. • Registracija IRL Roma je, smatra se, posebno nepotpuna, s tim da, po nekim procenama, broj interno 10000 raseljenih Roma koji nisu registrovani iznosi 20.000–25.000.2 To podržava i opšti trend manje stope regi- stracije romske populacije u Srbiji. Na primer, u popisu stanovnika iz 2011. godine zabeleženo je 147.604 9000 Ukupan broj Roma u Srbiji, dok romske nevladine organizacije procenjuju da se broj Roma kreće između 200.000 i povrataka = 31.094 8000 400.000, a prema zvaničnoj proceni proseka Saveta Evrope romska populacija u Srbiji je 600.000.3 7000 • Deca IRL često nisu registrovana kao IRL. U istraživanju iz 2010. godine utvrđeno je da 11,9% svih ispi- 6000 tanih IRL nije registrovano, a 79% njih bila su deca mlađa od petnaest godina. 5000 Procena broja IRL Roma 4000 Iako je broj Srba i drugih neromskih raseljenih lica verovatno tačan, u razumnim granicama, neki veruju da je broj 3000 raseljenih Roma potcenjen. Postoje dva razloga za to. Prvi razlog je to što se smatra da je ukupan broj Roma (kao 2000 i Aškalija i Egipćana) na Kosovu pre sukoba bio oko 120.000 i što je, nakon sukoba, zvanična prosečna procena Saveta Evrope 2012. godine bila 37.500. Iako je veliki broj njih otišao u Bivšu Jugoslovensku Republiku Make- 1000 doniju (manje od 1.000) i u Crnu Goru (4.000), većina ih je izbegla u Srbiju, a neki i u inostranstvo. U statističkim 0 podacima o migraciji i azilu za zemlje Zapadne Evrope obično nije utvrđena etnička pripadnost lica iz bivše Jugo- 2001. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013. 2014. slavije, tako da nije poznato koliki je broj Roma sa Kosova otišao iz Srbije u inostranstvo. Ipak, malo je verovatno da se čak 50.000 Roma preselilo sa Kosova u Zapadnu Evropu.

Preuzeto iz UNHCR Population Statistics Database 20/8/2015 Drugi razlog je to što veliki broj Roma nije zvanično registrovan. Smatra se da je u podacima iz popisa stanovniš- http://popstats.unhcr.org tva ukupan broj Roma u Srbiji značajno potcenjen, i to čak za 450.000. Savet Evrope je zvanično prihvatio pro- sečnu procenu broja Roma u Srbiji (bez Kosova) od 600.000, dok je u popisu stanovništva iz 2011. godine zabele- • Nesmanjena emigracija raseljenih lica iz Srbije u druge evropske zemlje, s tim da se povećava broj ženo svega 147.604 pojedinaca, što predstavlja jednu četvrtinu procene Saveta Evrope. onih koji se vraćaju u Srbiju na osnovu sporazuma o readmisiji. Međutim, neto efekat toga je verovatno Međutim, broj registrovanih IRL Roma je „oko 23.000 Roma koji su registrovani u registru interno raseljenih lica u smanjenje populacije IRL u Srbiji, naročito što se tiče romske populacije. Najnovija istraživanja (UNHCR, Srbiji” (UNHCR-ovo istraživanje o IRL Romima, 2015). Postoje indicije da je broj IRL Roma znatno veći od registro- 2015) ukazuju na to da je stopa unutrašnje i spoljne migracije relativno niska: „Od 2000. godine, vanog broja od 23.000. OEBS je sugerisao da 20.000–25.000 IRL Roma nije registrovano. U studiji autora Bašić i manje od 20% [romskih] domaćinstava promenilo je sredinu u kojoj živi” (str. 20). Jakšić iz 2002. godine navodi se broj od 46.000 IRL Roma. S obzirom da su oni možda i najugroženija kategorija stanovništva – čak i više od romske populacije u celini – procena broja pripadnika te populacije ima značajne • Kontinuirano smanjenje ukupnog broja stanovnika. Od 2001. do 2013. godine, ukupan broj stanovnika implikacije u pogledu programiranja. u Srbiji smanjio se za 4,5%.1 Ukoliko taj trend važi i za IRL, to znači da je i populacija IRL trebalo da se prirodno smanji za otprilike isti procenat. Da zaključimo, vrlo je verovatno da je broj neromskih IRL u Srbiji u celini manji od zvaničnog broja Faktori koji umanjuju broj IRL: (180.000),4 a da je broj IRL Roma verovatno veći, bez obzira na efekte dalje migracije u Zapadnu Evropu. • Od 2001. godine, UNHCR je zabeležio 31.094 povratka IRL na Kosovo. Na osnovu toga, u teoriji, i broj IRL bi trebalo da se smanji za isti broj. U podacima o registraciji uzeti su u obzir registrovani povraci 2 http://www.osce.org/odihr/75578?download=true str. 5. 3 http://rm.coe.int/CoERMPublicCommonSearchServices/DisplayDCTMContent?documentId=0900001680088ea9 1 Na osnovu podataka iz popisa stanovništva 2001. i 2011. godine i projekcija za 2013. godinu Republičkog zavoda Smatra da je ta procena, iako „zvanična”, veoma kontroverzna. za statistiku. 4 Ukupno 203.000 IRL, manje 23.000 IRL Roma.

Podrška za IRL u Srbiji Podrška za IRL u Srbiji 26 27 Konsolidovani izveštaj i programska strategija Konsolidovani izveštaj i programska strategija 2.4 Starosna struktura IRL Starosna struktura populacije IRL: registrovani IRL, 2013/2014. godina Postoje dva izvora informacija o starosnoj strukturi IRL. Prvi izvor su podaci o registraciji, koje je UNHCR podelio po starosnim grupama. Drugi izvor su podaci istraživanja iz 2010. godine. Ta dva izvora podataka 70.00% 65.85% pokazuju radikalno različite slike populacije IRL. ukupna populacija 60.00% 56.84% populacija IRL u % Analiza podataka o registraciji po starosnim grupama prikazana je u nastavku. 50.00% 40.00% Kao što se može videti, u populaciji registrovanih IRL manje su zastupljeni mladi, a više radno sposobna lica. 25.57% To ima smisla, jer bi se petnaest godina nakon sukoba i raseljavanja očekivalo da nisu svi registrovani IRL 30.00% 25.04% Izvori: ukupna populacija za 2013. mladi. 20.00% 12.97% godinu – Republički zavod za statistiku Srbije 4.62% 8.99% 10.00% Populacija IRL: UNHCR Podaci UNHCR-a na dan 1. novembra 2014. godine 0.12% 0.00% za 2014. godinu Naziv grupe za populaciono 0-4 5-17 18-59 60+ Interno raseljena lica (IRL) planiranje:

Muškarci Žene Ukupno Međutim, ako posmatramo podatke iz UNHCR-ovog istraživanja o IRL iz 2010. godine, može se videti da Starosna je u domaćinstvima IRL znatno veći procenat mladih u odnosu na opštu populaciju (podaci popisa iz 2011. broj % broj % broj % grupa godine) i mnogo manji procenat starih. Populacija mladih u starosnoj grupi 0–19 godina veća je za 50% u 0–4 124 0,06% 132 0,06% 256 0,12% domaćinstvima IRL nego u opštoj populaciji. U populaciji IRL, broj starih u grupi od 60 godina i više je upola manji u odnosu na opštu populaciju. 5–17 9.590 4,65% 8.928 4,34% 18.518 8,99% Starosna struktura populacije IRL: 18–59 68.579 33,29% 67.087 32,56% 135.666 65,85% podaci anketiranja iz 2010. godine

60 i > 23.943 11,62% 27.643 13,42% 51.586 25,04% 60.0% 55.5% 55.9% 50.0% Ukupno: 102.236 49,62% 103.790 50,38% 206.026 100% 40.0% Total Population % Glavne lokacije: Centralna Srbija 30.0% 23.2% 24.5% IDP population % 20.0% 14.4% 12.3% 8.7% 10.0% 5.7%

0.0% 0-14 15-18 (19) 19-(20)-59 60+

Kao što je već rečeno, veliki broj dece mlađe od 15 godina u domaćinstvima IRL nije registrovan kao interno raseljena lica, što bi moglo da objasni razlike između podataka iz istraživanja i podataka o registraciji. Podaci iz istraživanja verovatno tačnije pokazuju stvarnu situaciju krajem 2010. godine.

Podrška za IRL u Srbiji Podrška za IRL u Srbiji 28 29 Konsolidovani izveštaj i programska strategija Konsolidovani izveštaj i programska strategija 2.5 Rodna struktura Starosna i rodna struktura: anketirani IRL u odnosu na opštu populaciju, 2010. godina Razlika između ukupnog broja registrovanih IRL muškog i ženskog pola nije velika. Ovde treba uzeti u obzir da je u starosnoj grupi preko 60 godina broj žena IRL veći za 3%, što je možda i očekivano s obzirom na duži 35% životni vek žena uopšte. 30% Podaci iz istraživanja pokazuju sličnu sliku. Međutim, u poređenju sa opštom populacijom, broj starih IRL 25% Ukupna populacija muškaraca je znatno manji nego broj starih u domicilnom stanovništvu, pri čemu je broj starijih žena IRL veći za 2% u odnosu na broj starijih muškaraca. Uprkos manjoj zastupljenosti starih, u razmatranju politike i projekata 20% Ukupna populacija žena namenjenih onima preko šezdeset godina starosti važno je primetiti da staračka domaćinstva mogu da imaju 15% Populacija IRL muškaraca veće potrebe u odnosu na lica u radnoj dobi. 10% Populacija IRL žena

Starosna i rodna struktura IRL kao % registrovane populacije IRL 5%

0% 0-14 15-18 (19) 19-(20)-59 60+ 60+

žene Kao što je navedeno u odeljku 3.4, IRL su u celini mlađa od opšte populacije. Međutim, nema značajnijih 18-59 muškarci rodnih razlika što se tiče ukupnog broja.

Izvor: UNHCR-ovi Rodno određene potrebe 5-17 podaci o stanovništvu, 1. novembar 2014. godine Žene IRL su mnogo češće samohrani roditelji sa maloletnom decom. U toj situaciji se nalazi 14,6% žena IRL, u poređenju sa 1,7% muškaraca IRL. Isto tako, starije žene mnogo češće žive u jednočlanim domaćinstvima – 0-4 15,1% žena, u poređenju sa 3,2% muškaraca.1 U smislu programiranja, to znači da treba posvetiti više pažnje potrebama starijih žena u takvoj situaciji, ali da takođe treba razumeti da i muškarci mogu da budu u stanju potrebe i da se njihove potrebe možda teže primećuju i identifikuju. 0.00% 5.00% 10.00% 15.00% 20.00% 25.00% 30.00% 35.00%

1 Istraživanje o IRL iz 2010. godine, tabela 20.

Podrška za IRL u Srbiji Podrška za IRL u Srbiji 30 31 Konsolidovani izveštaj i programska strategija Konsolidovani izveštaj i programska strategija 2.7 Lokacije i geografske varijacije 2.6 Etnička struktura IRL nisu ravnomerno raspoređena u svim delovima zemlje. Što se tiče apsolutnih brojeva, primetna je Oko tri četvrtine IRL su etnički Srbi, a sledeću najveću etničku grupu IRL čine RAE IRL. Populacija Roma koncentracija IRL u većim gradovima, naročito u Beogradu.1 sa Kosova se često opisuje kao „Romi, Aškalije i Egipćani” ili RAE. To su, u stvari, tri posebne zajednice i svaka od njih ima poseban identitet i jezik. U slučaju raseljenih sa Kosova, manje od 0,5% populacije RAE Ukupan broj registrovanih IRL u svim beogradskim opštinama je 58.647 (podaci za 2014. godinu) i to je daleko su Aškalije, a svega 3,5% su balkanski Egipćani. U ovom dokumentu najviše pažnje posvećeno je romskoj najveći broj IRL u Srbiji, jer predstavlja više od jedne četvrtine ukupnog broja IRL. Najveći grad domaćin posle populaciji. Balkanski Egipćani su uglavnom koncentrisani u Novom Sadu, Zemunu i na Novom Beogradu. Beograda je Kraljevo, sa 19.570 IRL, a zatim slede Kragujevac (11.061) i Niš (10.735).

Karta na sledećoj strani prikazuje raspodelu IRL u zavisnosti od njihovog broja. Registrovani IRL po etničkoj pripadnosti, 2014. godina Međutim, ako posmatramo gustinu populacije IRL, slika je drugačija. Gustina populacije je važna u smislu Goranci,1% programiranja s obzirom da je u korelaciji sa relativnim teretom koji će morati da podnesu lokalne službe i resursi. 58.647 IRL u Beogradu čini svega 3,5% ukupnog broja stanovnika Beograda, dok 6.000 IRL u Ostali, 1% Muslimani/ Bošnjaci, 3% Kuršumliji čini jednu trećinu stanovnika te opština. Jasno je da će takva koncentracija IRL uticati na dostupnost Crnogorci, 4% poslova, zemljišta, škola i na mnoge druge aspekte života u lokalnim zajednicama. Gustina populacije IRL je, Neizjašnjeni, 6% stoga, veoma važan faktor u razmatranju programa i politika za podršku IRL.

Karta na sledećoj strani prikazuje gustinu populacije IRL u Srbiji po opštinama. Za razliku od karte apsolutne RAE, 11% populacije, gustina populacije IRL, a samim tim i njen uticaj, nesrazmerno je velika u južnim, siromašnijim opštinama. Srbi, 74%

Izvor: Baza podataka Komesarijata za izbeglice, preuzeto od strane UNHCR-a u januaru 2016. godine

1 Podaci o broju IRL zasnovani su na podacima o broju izbeglica i IRL iz tabele koju je izradio Komesarijat za izbeglice i migracije, Republika Srbija, a koja je dostupna na http://www.kirs.gov.rs/docs/statistika/izbirl2014.pdf (samo na srpskom jeziku).

Podrška za IRL u Srbiji Podrška za IRL u Srbiji 32 33 Konsolidovani izveštaj i programska strategija Konsolidovani izveštaj i programska strategija Novi Novi Kanjiža Kanjiža Subotica Kneževac Subotica Kneževac

Čoka Čoka Senta Senta Sombor Sombor Bačka Kikinda Bačka Kikinda Topola Ada Topola Ada Mali Nova Mali Nova Iđoš Bečej Novi Crnja Iđoš Bečej Novi Crnja Apatin Kula Bečej > 10.000 Apatin Kula Bečej > 15% Odžaci Vrbas Srbobran Žitište 5.000 - 10.000 Odžaci Vrbas Srbobran Žitište 10-15% Temerin Temerin Bač Bački Žabalj Bač Bački Žabalj Bačka Petrovac Zrenjanin Sečanj 1.000 - 4.999 Bačka Petrovac Zrenjanin Sečanj 5-10% Palanka Novi Sad Palanka Novi Sad Titel Plandište <999 Titel Plandište <5% Beočin Sremski Karlovci Beočin Sremski Karlovci Kovačica Kovačica Šid Irig Inđija Vršac Šid Irig Inđija Vršac Opovo Alibunar Opovo Alibunar Sremska Sremska Mitrovica Ruma Stara Mitrovica Ruma Stara Pazova Palilula Bela Pazova Palilula Bela Pančevo Crkva Pančevo Crkva Bogatić Pećinci Bogatić Pećinci Zemun Kovin Zemun Kovin Veliko Veliko Šabac Beograd Gradište Šabac Beograd Gradište Grocka Požarevac Grocka Požarevac Vladimirci Obrenovac Golubac Vladimirci Obrenovac Golubac Smederevo Kladovo Smederevo Kladovo Loznica Barajevo Malo Loznica Barajevo Malo Sopot Crniće Sopot Crniće Koceljeva Kučevo Koceljeva Kučevo Ub Mladenovac Ub Mladenovac Lazarevac Lazarevac Mali Krupanj Smederevska Žabari Petrovac Mali Krupanj Smederevska Žabari Petrovac Zvornik Lajkovac Palanka na Mlavi Majdanpek Zvornik Lajkovac Palanka na Mlavi Majdanpek Osečina Aranđelovac Velika Osečina Aranđelovac Velika Plana Plana Valjevo Negotin Valjevo Negotin Ljubovija Mionica Ljig Topola Rača Svilajnac Žagubica Ljubovija Mionica Ljig Topola Rača Svilajnac Žagubica Lapovo Lapovo Batočina Batočina Despotovac Despotovac Gornji Milanovac Bor Gornji Milanovac Bor Kosjerić Kragujevac Kosjerić Kragujevac Jagodina Ćuprija Jagodina Ćuprija Bajina Bašta Knić Bajina Bašta Knić Užice Čačak Zaječar Užice Čačak Zaječar Paraćin Boljevac Paraćin Boljevac Požega Rekovac Požega Rekovac Lučani Lučani Varvarin Ražanj Varvarin Ražanj Čajetina Arilje Čajetina Arilje Ćićevac Soko Banja Ćićevac Soko Banja Kraljevo Vrnjačka Trstenik Kraljevo Vrnjačka Trstenik Knjaževac Knjaževac Priboj Banja Priboj Banja Kruševac Aleksinac Kruševac Aleksinac Nova Varoš Ivanjica Aleksandrovac Nova Varoš Ivanjica Aleksandrovac Svrljig Svrljig

Prijepolje Raška Brus Niš Prijepolje Raška Brus Niš Merošinka Merošinka Blace Bela Blace Bela Sjenica Sjenica Prokuplje Doljevac Palanka Pirot Prokuplje Doljevac Palanka Pirot Novi Pazar Kuršumlija Žitorađa Gadžin Han Novi Pazar Kuršumlija Žitorađa Gadžin Han Dimitovgrad Dimitovgrad Leskovac Leskovac Tutin Bojnik Babušnica Tutin Bojnik Babušnica Vlasotince Vlasotince Lebane Lebane Crna Crna Medveđa Trava Medveđa Trava

Vladičin Vladičin Han Surdulica Han Surdulica

Vranjska Vranjska Vranje Banja Vranje Banja Bosilegrad Bosilegrad Bujanovac Bujanovac Trgovište Trgovište Preševo Preševo

IRL u Srbiji po opštinama, 2014. godina IRL u Srbiji kao % populacije, 2014. godina

Podrška za IRL u Srbiji Podrška za IRL u Srbiji 34 35 Konsolidovani izveštaj i programska strategija Konsolidovani izveštaj i programska strategija Broj RAE IRL

2.8 Etnička pripadnost i lokacije Novi 4.000 do 5.000 Kanjiža Subotica Kneževac

Čoka 2.000 do 4.000 Distribucija IRL prema etničkoj pripadnosti u Srbiji je značajna i ima određene implikacije u pogledu Senta Sombor Bačka Kikinda programiranja. Gotovo jedna polovina svih IRL Roma može se naći u Vojvodini, dok svega 10% neromskih Topola Ada 1.000 do 2.000 Mali Nova IRL živi u toj pokrajini. Beograd je privukao gotovo jednu četvrtinu svih IRL (23%) i gotovo jednu trećina svih Iđoš Bečej Kula Novi Crnja 500 do 1.000 IRL Roma (29%). Apatin Bečej Odžaci Vrbas Srbobran Žitište 100 do 500 Temerin Jedna od implikacija je i to da, u slučaju programa namenjenih posebno za romska IRL, ne treba ignorisati Bač Bački Žabalj Bačka Petrovac Zrenjanin Sečanj 100 do 200 Vojvodinu, iako je ukupan broj IRL u toj pokrajini prilično mali, jer postoji značajna populacija IRL Roma. Palanka Novi Sad Titel Plandište Beočin Sremski Karlovci 50 do 100 Kovačica Šid Irig Inđija Vršac Opovo Alibunar Sremska 1 do 50 Mitrovica Ruma Stara % Romskih/ neromskih IRL po regionima Pazova Palilula Bela Pančevo Crkva Nema RAE IRL Bogatić Pećinci Zemun Kovin Veliko 50% Šabac Beograd Gradište 45% Grocka Požarevac Vladimirci Obrenovac Golubac 45% Smederevo Kladovo Loznica Barajevo Malo 40% Sopot Crniće Koceljeva Kučevo 40% Ub Mladenovac 36% Lazarevac Mali Krupanj Smederevska Žabari Petrovac Zvornik Lajkovac Palanka na Mlavi Majdanpek 35% Osečina Aranđelovac Velika Plana Valjevo Negotin 28% 29% Ljubovija Mionica Ljig Topola Rača Svilajnac Žagubica 30% 26% Lapovo IRL Romi Batočina Despotovac Gornji Milanovac Bor 25% 22%23% Kosjerić Kragujevac 19% Neromski IRL Jagodina Ćuprija 20% Bajina Bašta Knić Užice Čačak Zaječar 15% Paraćin Boljevac IRL u celini Požega Rekovac 15% Lučani 10% Varvarin Ražanj Čajetina Arilje 10% 7% Ćićevac Soko Banja Kraljevo Vrnjačka Trstenik Knjaževac Priboj Banja 5% Kruševac Aleksinac UNHCR-ovo Nova Varoš Ivanjica Aleksandrovac Svrljig 0% istraživanje o IRL, str. 37. Prijepolje Raška Brus Niš Merošinka JI Srbija Šumadija/ Z Srbija Beograd Vojvodina Blace Bela Sjenica Prokuplje Doljevac Palanka Pirot Novi Pazar Kuršumlija Žitorađa Gadžin Han Dimitovgrad Leskovac Tutin Bojnik Babušnica Na karti u nastavku prikazana je geografska distribucija RAE IRL u Srbiji 2009. godine. Podaci su preuzeti iz Vlasotince Lebane Crna podataka o registraciji IRL Komesarijata za izbeglice i migracije. Noviji podaci iz 2014. godine pokazuju sličnu Medveđa Trava sliku, sa neznatnim promenama u odnosu na 2009. godinu. Vladičin Han Surdulica

Vranjska U tabeli u Aneksu 1 prikazani su podaci o najvećim etničkim zajednicama IRL po opštinama za 2014. godinu. Vranje Banja Bosilegrad Bujanovac Trgovište Preševo

Romi/Aškalije/Egipćani (RAE) IRL u Srbiji (bez Kosova) na dan 1. februar 2009. godine

Podrška za IRL u Srbiji Podrška za IRL u Srbiji 36 37 Konsolidovani izveštaj i programska strategija Konsolidovani izveštaj i programska strategija 2.9 Emigracija i povratak Pošto se Srbija sada, generalno, smatra sigurnom zemljom porekla, veliki broj njih će verovatno biti vraćen po ugovorima o readmisiji. Već 2015. godine vraćen je veliki broj lica u Srbiju, počev od druge polovine Smatra se da je emigracija u druge delove Evrope važan faktor, i to posebno za romsku populaciju raseljenih godine. Opštine povratka uglavnom spadaju u tri grupe: južna Srbija, uglavnom Bujanovac, Vranje i Leskovac; lica. Kako se može proceniti veličina tog uticaja? Beograd, uglavnom Palilula i Zemun; i Vojvodina, uglavnom Zrenjanin, Kikinda i Novi Sad. U svakoj od tih opština broj povratnika je relativno mali, ali troškovi podrške (ili neuspešne podrške) povratnika nisu U UNHCR-ovom istraživanju o IRL Romima iz 2014. godine utvrđeno je da je „[…] u 18% domaćinstava jedan zanemarljivi. Prema tome, povratak IRL Roma kojima je odbijen zahtev za azil treba uzeti u obzir prilikom ili više članova boravio u inostranstvu duže od 30 dana najmanje u jednom navratu ili još uvek boravi u planiranja programa u budućnosti. inostranstvu od početka 2010. godine. Tih 18% uključuje 4% domaćinstava u Srbiji u kojima je jedan član boravio u inostranstvu, a u preostalih 14% dva ili više članova domaćinstva koji su boravili u inostranstvu. Ono što je interesantno je da oni koji trenutno borave u Beogradu ne predstavljaju većinu u tih 18% domaćinstava. 2.10 Implikacije u pogledu politike i programiranja Najveći broj tih domaćinstava je iz Niša (22% od ukupnog broja), Kostolca (19%), Beograda (17%), Zrenjanina (13%), Subotice (12%) i Novog Sada (6%).”1 I pored toga što postoje značajne neizvesnosti u vezi sa podacima o broju raseljenih lica sa Kosova i isto tako neizvesna odstupanja u odnosu na proseke, ovaj izveštaj se zasniva na podacima koji su zvanično dostupni Tokom 2014. i 2015. godine veliki broj ljudi iz zemalja zapadnog Balkana – uglavnom sa Kosova i iz Albanije, za planiranje. ali i iz Srbije – migrirao je u Zapadnu Evropu. Podaci prikazani u tabeli u nastavku su, prema tome, podaci za planiranje koji se koriste u ovom izveštaju. Podaci Eurostata pokazuju da je 30.000 ljudi iz Srbije zatražio azil u EU tokom 2014. godine i da je od početka 2015. godine njihov broj sličan.2 BBC je izvestio da 90% ovih azilanata čine Romi,3 ali nije naveo Opis Broj Jedinica Godina izvor podataka. Na osnovu statističkih podataka, nije poznato koji broj tih Roma čine IRL sa Kosova, ali je verovatno da veliki broj njih jeste sa Kosova. Ukupan broj registrovanih IRL 203.140 Pojedinci 2015.

Ukupan broj IRL RAE 23.277 Pojedinci 2014. Povraci po sporazumima o readmisiji, sve etničke grupe

Romi 22.431 Pojedinci 2014. 3500

3000 Egipćani 755 Pojedinci 2014.

2500 Aškalije 91 Pojedinci 2014.

2000 pojedinci Domaćinstva RAE IRL 4.890* Domaćinstva 2014. 1500 porodice Domaćinstva IRL 48.832** Domaćinstva 2014. 1000

500 Domaćinstva IRL u stanju potrebe 22.071*** Domaćinstva 2014. Izvor: Komesarijat za izbeglice 0 i migraciju, 2016. godina IRL u stanju potrebe 97.557**** Pojedinci 2014. 2012. 2013. 2014. 2015. * Istraživanje UNHCR-a za 2014. godinu: prosečan broj članova domaćinstva IRL Roma je 4,76. ** Istraživanje UNHCR-a za 2011. godinu: prosečan broj članova domaćinstva IRL je 4,16. *** Istraživanje UNHCR-a za 2011. godinu: 45,2% domaćinstava IRL je u stanju potrebe. **** Istraživanje UNHCR-a za 2011. godinu: prosečan broj članova domaćinstva IRL u stanju potrebe je 4,42. 1 UNHCR 2014, str. 22. Osim ovih podataka, treba uzeti u obzir i sve veći broj povratnika po osnovu sporazuma o readmisiji. 2 Podaci koje je naveo BBC: http://www.bbc.com/news/world-europe-34131911. Pretpostavlja se da će njihov broj 2016. godine biti znatno veći nego 2015. godine, a to znači preko 1.000 3 Isto: http://www.bbc.com/news/world-europe-34173252. porodica.

Podrška za IRL u Srbiji Podrška za IRL u Srbiji 38 39 Konsolidovani izveštaj i programska strategija Konsolidovani izveštaj i programska strategija 3. Siromaštvo IRL 3.2 Siromaštvo IRL U ovom delu bavićemo se detaljnije položajem IRL, uzrocima njihovog relativnog siromaštva i resursima IRL su, generalno, siromašnija od ostalog stanovništva. Iako ne postoje direktno uporedivi podaci za celu koje imaju, odnosno kojima imaju pristup, a koji bi mogli da doprinesu poboljšanju njihovog života. Takođe, populaciju IRL, postoje dobri pokazatelji koji ukazuju na to da je siromaštvo među IRL dublje i raširenije. videćemo kako su neki od trendova u poslednjih pet godina (od istraživanja iz 2010. godine) verovatno uticali na populaciju IRL u celini. U istraživanju o IRL iz 2010. godine postojalo je pitanja o prihodima domaćinstva i data je definicija zasnovana na kriterijumima za pravljenje razlike između onih koji su „u stanju potrebe” i onih koji nisu. Ti kriterijumi su bili sledeći: 3.1 Populacije kojima je potrebna pomoć

Imajući u vidu da je cilj ovog dokumenta da se daju smernice koje treba da pomognu u planiranju programa, „Identifikovane su tri kategorije domaćinstava u stanju potrebe: neophodno je da se razumeju potrebe i mogućnosti populacije IRL. Očigledno je da veliki broj IRL ima veštine koje su tražene na tržištu, da su ti ljudi našli posao u mestu raseljenja ili da i dalje rade za institucije 1. Domaćinstva koja poseduju stan/kuću sa manje od 15 m² po članu domaćinstva, bez tekuće na Kosovu (ali smatraju da su raseljeni) i da žive relativno pristojno, slično stanovništvu koje nije raseljeno. vode, struje, kupatila ili toaleta, koja imaju problema sa vlagom, krov koji prokišnjava, oštećene zidove/podove i lošu stolariju, a pored svega toga domaćinstvo zarađuje manje od 8.526 Ima i onih koji su mnogo propatili zbog prinudnog iseljenja sa Kosova i koji još uvek nisu uspeli da postignu dinara po članu domaćinstva. pristojan standard života u mestu raseljenja. 2. Domaćinstva koja žive u objektima koji nisu namenjeni za stanovanje i zarađuju manje od U ovom delu pokušaćemo da procenimo kakva je situacija 2015. godine u pogledu populacije kojoj je 8.526 dinara po članu domaćinstva. potrebna određena dodatna pomoć, pored pomoći koja im je dostupna kao „običnim“ građanima Srbije. Za potrebe ovog izveštaja, njih ćemo zvati populacija „ugroženih IRL”. U konceptu ugroženosti ne uzimaju se u 3. Domaćinstva koja žive u kući koja nije u njihovom vlasništvu i zarađuju manje od 8.526 obzir samo potrebe ljudi, već i njihovi raspoloživi ili potencijalni kapaciteti, pa je zbog toga taj koncept veoma dinara po članu domaćinstva.” koristan za programiranje. Na primer, dva domaćinstva beskućnika mogu da imaju slične potrebe – treba im pristojan smeštaj – ali ako jedno domaćinstvo ima dva radno sposobna člana sa radnim iskustvom u građevini, a drugo čine dve starije osobe sa invaliditetom, ta dva domaćinstva imaju veoma različite kapacitete. Prvo Trenutno ne postoji definitivno objašnjenje odakle potiču navedeni kriterijumi za domaćinstva „u stanju domaćinstvo može da doprinese izgradnji ili popravci postojećeg stana ili kuće i može da zarađuje za život, a potrebe”. Jedna sugestija je da se kriterijumi uslova stanovanja zasnivaju na kriterijumima za ostvarivanje drugo domaćinstvo, verovatno, zavisi od eksterne pomoći u pogledu stambenog zbrinjavanja i prihoda. Iako prava na socijalno stanovanje pre 1990. godine, a da se kriterijumi u pogledu visine prihode zasnivaju na imaju iste potrebe, prvo domaćinstvo je manje ugroženo od drugog jer ima na raspolaganju veće resurse. granici siromaštva definisanoj u anketama domaćinstava za 2010. godinu.

Koncept ugroženosti može da pomogne i da se analiziraju potrebe u širem kontekstu. Porodica koja živi u Na osnovu ove definicije, u istraživanju je utvrđeno da je 2010. godine 45,2% uzorka domaćinstava IRL bilo u siromašnoj opštini sa malim mogućnostima za zapošljavanje je, verovatno, više ugrožena od slične porodice stanju potrebe. Ako taj nalaz ekstrapoliramo na ukupnu populaciju IRL, rezultat je da je 22.886 domaćinstva sa ekvivalentnim obrazovanjem i veštinama koja živi u bogatijoj opštini. Mogućnosti i usluge koje su dostupne bilo u stanju potrebe, odnosno oko 97.286 IRL. u bogatijoj opštini mogu da predstavljaju resurse koji umanjuju ugroženost. U idealnom slučaju bilo bi moguće napraviti direktno poređenje između populacije IRL i opšte populacije Koncept ugroženosti može, prema tome, da nam pomogne da bolje razumemo potrebe i definišemo prioritete kako bi se videlo u kojoj meri se razlikuju siromaštvo i potrebe IRL i opšte populacije. i vrstu pomoći.

Podrška za IRL u Srbiji Podrška za IRL u Srbiji 40 41 Konsolidovani izveštaj i programska strategija Konsolidovani izveštaj i programska strategija Među kriterijumima za domaćinstva „u stanju potrebe” nalazi se i uslov da su prihodi „manji od 8.526 dinara 3.3 Siromaštvo IRL Roma po članu domaćinstva”. Za razliku od toga, u Anketi o potrošnji domaćinstava za 2010. godinu kao osnov za obračun korišćena je potrošnja domaćinstva (a ne prihodi), podeljena sa brojem ekvivalentnih odraslih U istraživanju o IRL Romima iz 2014. godine korišćena je metodologija za definisanje siromaštva koja je osoba.1 Granica siromaštva za 2010. godinu iznosila je 8.544 dinara mesečno (u poređenju sa gotovo direktno kompatibilna sa metodologijom korišćenom u Anketi o prihodima i uslovima života – pokazatelj identičnim iznosom od 8.526 dinara koji je korišćen u istraživanju o IRL). „rizika od siromaštva”. Taj pokazatelj pokazuje da li je prihod domaćinstva podeljen sa brojem „ekvivalentnih odraslih osoba” ispod unapred definisane granice siromaštva (13.680 dinara za 2014. godinu). Razlikuje se Metodologije se razlikuju u pogledu toga da li su korišćeni prihodi (istraživanje o IRL) ili potrošnja (Anketa o samo vremenski okvir (april 2013. za SILC i kraj 2014. godine za istraživanje o IRL) i to treba uzeti u obzir. potrošnji domaćinstava), kao i u pogledu toga da li je deljeno brojem članova domaćinstva (istraživanje o IRL) Međutim, kao što se može videti na grafikonu, razlike su toliko drastične da bi svaka korekcija u odnosu na ili brojem ekvivalentnih odraslih osoba (Anketa o potrošnji domaćinstava). Bez obzira na to, poređenje ta dva vremenski okvir bila samo marginalna. rezultata – 45,2% IRL je u stanju potrebe, a stopa siromašnih u Srbiji je 9,2% – ukazuje na to da postoje dobri razlozi da se smatra da kod IRL postoji znatno veći rizik od siromaštva u odnosu na opštu populaciju. Stopa „rizika od siromaštva” u Srbiji (24,6%) najveća je u EU. Prema tome, romska populacija u Srbiji ima ekstremno visok rizik od siromaštva i gotovo SVA domaćinstva raseljenih Roma su u riziku od siromaštva. Ključna stvar, o čemu će biti više reči u odeljku 8. koji se odnosi na stanovanje, predstavlja to što veliki procenat IRL živi u iznajmljenim stanovima – oko 30% njih, u odnosu na oko 5% opšte populacije. Kirija predstavlja veliki trošak za domaćinstvo, pa je za IRL sa relativno niskim primanjima to faktor koji ih izlaže mnogo većem riziku od siromaštva. U riziku od siromaštva - % populacije, 2014. godina Taj faktor je i razlog zbog čega kriterijume za domaćinstva „u stanju potrebe” u istraživanju iz 2010. treba posmatrati sa oprezom. Domaćinstva koja imaju prihode iznad granice siromaštva, ali koja pored svih ostalih 100% troškova domaćinstva plaćaju i kiriju, nalaze se u znatno težem položaju nego uporediva domaćinstva koja 90% imaju stan ili kuću u vlasništvu ili koja ne plaćaju kiriju. 80%

I u analizi siromaštva zasnovanoj na potrošnji domaćinstava (kao što je Anketa o potrošnji domaćinstva) 70% postoji isto ograničenje – oni koji moraju da plaćaju kiriju možda imaju veće troškove od onih koji imaju 60% stan ili kuću u vlasništvu i u kalkulacijama siromaštva na osnovu potrošnje pokazaće se da su oni koji žive u 50% iznajmljenim stanovima manje siromašni od onih koji imaju stan ili kuću u vlasništvu. 40% Prema tome, najkorisniji pokazatelj u tom smislu jeste pokazatelj troškova domaćinstava kao procenat 30% raspoloživih prihoda. Ta analiza dostupna je za celu populaciju u Anketi o prihodima i uslovima života u Srbiji 20% (SILC) za 2013. godinu, ali nije dostupna posebno za kategorije IRL. 10%

0% IRL Romi Neraseljeni Romi opšta populacija, 2013. godina

1 Detaljnije o metodologiji možete videti u statističkom biltenu LP20 koji izdaje RZS. „Sa prikupljanjem podataka o potrošnji na nivou domaćinstva s ciljem da se utvrdi stepen blagostanja, ukupna potrošnja domaćinstva dodeljuje se svakom članu domaćinstva prema OECD-ovoj skali ekvivalencije (potrošačke jedinice), pri čemu glava domaćinstva dobija ponder 1, svaki odrasli član (starosti 14 i više godina) ponder 0,7, a deca (ispod 14 godina starosti) ponder 0,5.”

Podrška za IRL u Srbiji Podrška za IRL u Srbiji 42 43 Konsolidovani izveštaj i programska strategija Konsolidovani izveštaj i programska strategija 3.4 Trendovi siromaštva u Srbiji od 2010. godine Diskriminacija je jedan od osnovnih problema sa kojima se suočavaju Romi i jedan od glavnih razloga relativnog neuspeha Roma na polju obrazovanja i zapošljavanja. Često se navodi da je to i jedan od glavnih U Srbiji, 2010. godina je bila loša godina za siromašne. Posledice finansijske krize bile su teške, siromaštvo razloga za nedovoljan pristup pravima i beneficijama, kao što su socijalna davanja, i pravičnom tretmanu od se povećalo sa 6,1%, koliko je iznosilo 2008. godine, na bolnih 9,2% stanovništva u 2010. godini. Loša žetva strane pravosuđa. 2012. godine poništila je sve što je stečeno 2011. godine, a taj trend nastavio se i 2013. godine. Iako podaci o siromaštvu za 2014. ili 2015. godinu još uvek nisu dostupni, ekonomski trendovi ukazuju na to da je došlo Zabeleženi su slučajevi napada i diskriminacije i protiv drugih manjina sa Kosova, uključujući i manjine kao do neznatnog poboljšanja. Na osnovu toga možemo pretpostaviti da je stepen siromaštva IRL ostao na što su Goranci, koji su muslimani (ali govore srpskim jezikom). sličnom nivou ili da je možda neznatno manji u odnosu na rezultate istraživanja o IRL iz 2010. godine. Postoje i nezvanični izveštaji o diskriminaciji protiv Srba koji su IRL sa Kosova; iako je te navode mnogo teže Trend siromaštva u periodu 2008-2013. godine dokumentovati i dokazati, utisak je da to može da bude faktor posebno u oblasti zapošljavanja na nekim poslovima u javnom sektoru. Sa druge strane, IRL sa Kosova su u početku, odmah nakon raseljavanja, bila 10.0% favorizovana u pogledu zapošljavanja na poslovima u javnom sektoru, što je bio način da se smanji socijalni teret i moguće je da je to prouzrokovalo određene reakcije. Da zaključimo, može se reći da predrasude u 9.0% društvu postoje, ali da se precizni efekti tih predrasuda teško mogu utvrditi. 8.0% 2 7.0% Vlada Srbije usvojila je Strategiju za borbu protiv diskriminacije za period 2013–2018. godine , a napredak u sprovođenju te strategije pažljivo prate, između ostalih, Evropska unija i Savet Evrope. 6.0% 5.0% Što se tiče programiranja, uvek treba imati u vidu diskriminaciju protiv Roma i drugih manjina i svi programi 4.0% koji su namenjeni manjinama za cilj treba da imaju i korist za širu zajednicu kako bi se smanjili, a ne podsticali segregacija i udaljavanje. Neophodno je i da postoji svest o institucionalnoj diskriminaciji kako bi se omogućilo 3.0% da se institucije podrže da smanje svaki vid urođene pristrasnosti u svojim sistemima i procedurama. U 2.0% dokumentu EU pod nazivom „Deset osnovnih zajedničkih principa inkluzije Roma” sadržani su principi koji 3 1.0% mogu da budu korisni u izradi politike i programa. 0.0% 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013. 3.6 Implikacije u pogledu politike i programiranja

Učestalost siromaštva (procenat siromašnih) Pošto su IRL obično siromašna, treba imati u vidu da mere usmerene na siromašne koje se zasnivaju na potrebama IRL, a ne na njihovom statusu, takođe mogu da budu efikasne kako bi se poboljšao položaj najsiromašnijih IRL. Mere kao što je povećanje iznosa socijalne pomoći ili isplata novčane pomoći za 3.5 Diskriminacija stanovanje bile bi mnogo korisnije za IRL koja su u stanju potrebe i mogle bi se, prema tome, posmatrati kao alternativa za programe ili politike u kojima se korisnici targetiraju na osnovu njihovog statusa IRL. Posebno treba uzeti u obzir isplatu novčane pomoći za stanovanje, jer je dodatno siromaštvo sa kojim se suočavaju Romi, uključujući i IRL Rome, suočavaju se sa diskriminacijom na svim nivoima i u svim segmentima društva. IRL često posledica toga što su ta lica izgubila imovinu u mestu porekla bez ikakve naknade. I pored toga što u nekim oblastima, kao što je obrazovanje, postoji percepcija da se situacija popravlja, diskriminacija protiv romskih muškaraca, žena i dece je sveprisutna, a često i nesvesna. Prema rezultatima Postoje ubedljivi argumenti koji ukazuju na potrebu da se izvrši prioritizacija interno raseljenih Roma nove studije koju je naručio UNDP, 39% odraslih slaže se sa izjavom: „Ja nemam ništa protiv Roma, ali oni vole da kradu.”1

2 Verzija na engleskom jeziku dostupna na https://rm.coe.int/CoERMPublicCommonSearchServices/ DisplayDCTMContent?documentId=09000016801e8db9 i verzija na srpskom jeziku. 1 Odnos građana prema diskriminaciji u Srbiji, CeSID Beograd, naručeno od strane UNDP-a i Kancelarija 3 Dostupno na internet stranici Saveta Evrope ovde. Poverenika za zaštitu ravnopravnosti Vlade Srbije, Beograd, decembar 2013, str. 15.

Podrška za IRL u Srbiji Podrška za IRL u Srbiji 44 45 Konsolidovani izveštaj i programska strategija Konsolidovani izveštaj i programska strategija koji bi primali konkretnu podršku. Oni su, bukvalno, najsiromašniji među siromašnima, a dosadašnje mere 4. Zaposlenost i nezaposlenost podrške uglavnom nisu eksplicitno bile usmerene na njihove potrebe.1

Geografska koncentracija IRL ima i svojih prednosti i mana što se tiče politike i planiranja programa. 4.1 Zaposlenost Neproporcionalno visok udeo tereta pružanja dodatnih javnih usluga pada na nekoliko opština, a mnoge od njih su siromašnije od proseka. Međutim, lokalizacija populacije IRL olakšala bi usmeravanje konkretnih Po mnogim merilima, položaj IRL, a naročito IRL Roma, u pogledu zapošljavanja bio je znatno lošiji u odnosu mera na lokalnom nivou i kombinovanje različitih vrsta pomoći istovremeno (na primer, poboljšanje uslova na opštu populaciju, i 2010. i 2014. godine. stanovanja, bolji pristup obrazovanju i poboljšanje usluga socijalne zaštite na lokalnom nivou). U istraživanju iz 2010. godine utvrđeno je da su IRL, u celini, više ekonomski aktivna – u smislu rada i traženja Povratak i readmisija iz EU predstavljaće problem 2016. godine i kasnije i povećaće teret koji će morati da posla – nego opšta populacija. Stopa aktivnosti za IRL iznosila je 67,7% u odnosu na 46,7% za opštu populaciju, snosi onih nekoliko opština koje primaju najveći broj povratnika. a IRL koja su u stanju potrebe bila su još aktivnija i njihova stopa aktivnosti iznosila je 70,2%.

Na kraju, posebnu pažnju treba posvetiti jednočlanim domaćinstvima, i to pre svega ženskim jednočlanim domaćinstvima, koja češće žive u izrazitom siromaštvu. Starijim ljudima koji žive sami – pre svega starijim ženama – potrebna je dodatna briga i pažnja. Status zaposlenosti IRL za 2010. godinu

IRL Opšta populacija u Srbiji za 2010. Pokazatelji* ** godinu Ukupno U stanju potrebe

Stopa aktivnosti 67,7% 70,2% 59,0%

Stopa zaposlenosti 35,4% 28,5% 47,2%

Stopa nezaposlenosti 47,7% 55,5% 20,0%

Izvor: UNHCR-ovo istraživanje o IRL iz 2011. godine (podaci za 2010. godinu)

* U izveštaju „Procena potreba interno raseljenih lica u Srbiji” iz 2011. godine objavljeni su pogrešni podaci. Podaci u ovom izveštaju su tačni podaci. ** Stopa aktivnosti predstavlja procenat radno aktivnog stanovništva (zbir zaposlenih i nezaposlenih lica) u populaciji radne dobi (15–64 godine). Stopa zaposlenosti predstavlja procenat stanovništva radne dobi koje je zaposleno. Stopa nezaposlenosti se izračunava kao procenat nezaposlenih u radno aktivnoj populaciji..

1 Ovaj zaključak je proširen u Delu II. Analiza efekata pomoći za IRL.

Podrška za IRL u Srbiji Podrška za IRL u Srbiji 46 47 Konsolidovani izveštaj i programska strategija Konsolidovani izveštaj i programska strategija više motivisani da traže posao nego neromi. To je možda odraz opšteg očaja i veće potrebe da se obezbedi Status zaposlenosti IRL Roma za 2014. godinu neki vid prihoda, odnosno njihove situacije u pogledu smeštaja i socijalne sigurnosti. Oni se verovatno teže obeshrabruju u traženju posla ili ređe zavise od drugih članova domaćinstva nego opšta populacija. Pokazatelji IRL Romi Domicilni Romi Opšta populacija u Srbiji Stopa zaposlenosti Stopa aktivnosti 52% 56% 49% Visoke stope aktivnosti ne znače, međutim, da IRL imaju veće šanse da se zaposle. Upravo suprotno, IRL Stopa zaposlenosti 14% 17% 40% uopšte, a posebno IRL Romi, imaju mnogo veće šanse da budu nezaposlena. IRL u celini imala su 2010. godine 1,5 do 2 puta veće šanse da budu nezaposlena, dok su interno raseljeni Romi 2014. godine imali 4 Stopa nezaposlenosti 74% 70% 17% puta veće šanse da budu nezaposleni nego što je slučaj u opštoj populaciji.

Izvor: UNHCR-ovo istraživanje o IRL Romima iz 2014. godine i Anketa o radnoj snazi (LFS) za IV kvartal 2014. godine, RZS Na nivou domaćinstva, situacija je izuzetno zabrinjavajuća. U 2010. godini, gotovo u polovini svih domaćinstava IRL (46,8%) nijedan član domaćinstva nije bio zaposlen.1 U 2014. godini, svega 13% Od tog perioda, stope aktivnosti opšte populacije i dalje su ostale niske (u poređenju sa drugim evropskim domaćinstava IRL Roma imalo je neki vid prihoda iz radnog odnosa, bilo trajno ili povremeno. zemljama), uprkos naporima da se to promeni. Iznenađujuće to što su stope aktivnosti opšte populacije generalno veće za one sa visokim obrazovanjem. Za one sa veoma niskim obrazovanjem, stopa aktivnosti Takođe, žene su u znatno lošijem položaju nego muškarci: 2010. godine bilo je zaposleno 30,1% muškaraca, je jako niska i iznosi 10%. u poređenju sa 18,6% žena.

Tako niske stope zaposlenosti mogu se, jednim delom, pripisati niskom stepenu obrazovanja, posebno u Stopa ekonomske aktivnosti 2014. godine za opštu populaciju po stepenu obrazovanja slučaju IRL Roma. Što se tiče romske populacije, to može da bude i pokazatelj diskriminacije na radnom mestu i toga da su mogućnosti za zapošljavanje uglavnom privremene prirode.

80% 70% Kvalitet zaposlenja 60% Oba istraživanja, iz 2010. i iz 2014. godine, ukazuju na to da je kvalitet poslova koji su na raspolaganju IRL, a posebno IRL Romima, mnogo lošiji u odnosu na poslove dostupne opštoj populaciji. Iako stope zaposlenosti 50% onih koji aktivno traže posao u 2010. godini nisu sugerisale da postoje velike razlike između IRL i opšte 40% populacije, ukoliko zagrebemo ispod površine i pogledamo prirodu poslova, primetne su dublje razlike. 30% U istraživanju iz 2010. godine, što se tiče IRL koja su u toku prethodne nedelje imala neku vrstu zaposlenja, 20% utvrđeno je da su ti poslovi obično bili manje sigurni od poslova opšte populacije. Više od 88% zaposlenih 10% u opštoj populaciji bili su zaposleni na neodređeno vreme, što je najsigurniji vid zaposlenja; takav ugovor o 0% zapošljavanju imalo je svega 48% IRL, a svega 10% zaposlenih IRL Roma bilo je u stalnom radnom odnosu, Ukupno Bez Nezavršena Osnovna Srednja Više Visoko što je alarmantno. Za razliku od toga, 70% interno raseljenih Roma koji su radili imali su samo povremeno ili obrazovanja osnovna škola škola obrazovanje obrazovanje privremeno zaposlenje, dok je u opštoj populaciji taj procenat iznosio 27%, odnosno svega 1,3% za radno škola sposobnu opštu populaciju.

Izvor: Anketa radne snage (LFS) za 2014. godinu, RZS

Međutim, može se videti da je, iako su interno raseljeni Romi uglavnom veoma slabo obrazovani, njihova stopa aktivnosti znatno veća od ekvivalentne radne snage u opštoj populaciji. To znači da su oni verovatno 1 Istraživanje o IRL iz 2010. godine, odeljak 3.1: „U 53,2% domaćinstava IRL jedan ili više članova domaćinstva bili su zaposleni.”

Podrška za IRL u Srbiji Podrška za IRL u Srbiji 48 49 Konsolidovani izveštaj i programska strategija Konsolidovani izveštaj i programska strategija Vrsta posla koji su obavljali u prethodnoj nedelji, 2010. godina

Populacija IRL u odnosu na mogućnosti zapošljavanja po opštinama odabrane opštine opšta populacija (10 opština sa najvećim % i 10 opština sa najvećim brojem IRL) Ugovor na neodređeno vreme

Ugovor na određeno vreme 35,00% IRL u celini ● Kuršumlija Prosečna stopa Sezonski zapošljavanja 30,00% u Srbiji Povremeno IRL u stanju potrebe ● Bujanovac 25,00%

Izvori: Istraživanje o IRL iz 2010. godine, IRL Romi 20,00% Anketa radne snage (LFS) za 2010. godinu ● Kraljevo 15,00% 0% 20% 40% 60% 80% 100% ● Vrnjačka Banja % IRL u populaciji ● Prokuplje 10,00% ● Mladenovac ● Medveda To su ekstremne razlike i pokazuju da, čak i tamo gde postoje mogućnosti za rad, IRL žive mnogo nesigurnije ● Blace ● Jagodina ● ● Smederevo ● Vranje nego opšta populacija. IRL Romi su u daleko najlošijem položaju. Raška ● Kruševac ● Kragujevac 5,00% ● Niš ● Voždovac (Bg) ● Zemun (Bg) Srbija ● Kvalitet zaposlenja može da bude razlog zašto IRL imaju veće šanse da budu siromašna nego opšta populacija. ● Grad Beograd Generalno, stepen obrazovanja IRL u celini je otprilike isti kao i u opštoj populaciji. Ali pošto je kvalitet posla 0,00% mnogo lošiji – više od polovine zaposlenih IRL ima privremeni posao – može se videti da je stepen sigurnosti 10,00% 15,00% 20,00% 25,00% 30,00% 35,00% niži. Efekti dislokacije, zajedno sa promenljivom prirodom srpske privrede, znači da IRL nose teret tranzicije iz centralnoplanske ekonomije. U Srbiji u celini, procenat stanovništva zaposlenog u javnom sektoru i dalje Zaposleni i samozaposleni kao % populacije je visok (oko 45% svih zaposlenih). Lica koja su dislocirana sa Kosova uglavnom su izgubila posao i bilo im je teško da nađu novi posao koji je jednako siguran i jednako dobro plaćen kao posao koji su izgubila. Na gornjem grafikonu prikazane su geografske razlike u pogledu mogućnosti zapošljavanja na nivou opština Zaposlenost i lokacija IRL u 2014. godini. Grafikon se zasniva na situaciji u odabranim opštinama – kombinovana lista 17 opština sa najvećim brojem IRL i opština sa najvećom udelom IRL u stanovništvu opštine. Prema tome, kombinovane I geografija je važna. Veliki broj IRL napustio je Kosovo i preselio se u mesta u blizini teritorije Kosova. To su su opštine sa najvećim brojem IRL sa opštinama koje se suočavaju sa najvećim troškovima podrške za IRL u bili i još uvek su neki od najsiromašnijih delova zemlje. odnosu na broj stanovnika opštine. Sve u svemu, ovaj uzorak od 17 opština obuhvata više od polovine svih IRL u užoj Srbiji. Na grafikonu u nastavku prikazan je odnos između opština sa visokom koncentracijom IRL i mogućnosti zapošljavanja u opštini. Oblasti sa visokom koncentracijom IRL (u procentima) imaju manje mogućnosti za zapošljavanje u odnosu na prosek za Srbiju i mnogo manje mogućnosti u odnosu na prosek za Beograd.1 To vrlo jasno pokazuje da u većim gradovima postoji više mogućnosti za zapošljavanje i da u opštinama sa visokim udelom IRL, kao što su Bujanovac i Kuršumlija, postoji manje mogućnosti za zapošljavanje.

1 Nizak rang Mladenovca, koji je beogradska opština, može se verovatno pripisati niskoj stopi zaposlenosti u opštini, s tim da je mnogo više mogućnosti dostupno u širem području Grada Beograda, na maloj udaljenosti.

Podrška za IRL u Srbiji Podrška za IRL u Srbiji 50 51 Konsolidovani izveštaj i programska strategija Konsolidovani izveštaj i programska strategija Lista opština data je u nastavku. 4.2 Nezaposlenost

Opštine sa najvećom populacijom i koncentracijom IRL Što se tiče IRL koja 2010. godine u toku nedelje pre istraživanja nisu radila, ona su u izuzetno teškoj situaciji. IRL imaju dva puta veće šanse da budu nezaposlena u odnosu na opštu populaciju. To znači da je oko 48.000 IRL bilo nezaposleno (videti Aneks 2. u kojem je objašnjeno na koji način je izračunat taj broj). Od Opština Broj IRL Rang (/162) % IRL Rang (/162) tog broja, polovina njih nikada nije radila, u poređenju sa 35,7% ukupne radne snage u sličnoj situaciji. Ova razlika najverovatnije odražava to što su IRL mlađa, što postoji opšti nedostatak mogućnosti za zapošljavanje Kraljevo 19.570 1 15,60% 3 koje su na raspolaganju onima sa niskim stepenom obrazovanja, što su prekinute mreže kontakata i što žive u siromašnijim delovima zemlje. Kragujevac 11.061 2 6,16% 15

Niš 10.735 3 4,13% 26 Procenat IRL koja su dugoročno nezaposlena je otprilike isti kao i za opštu populaciju: u 2010. godini, 65% nezaposlenih IRL bilo je bez posla duže od godinu dana, dok je u opštoj populaciji 69,1% nezaposlenih bilo u Smederevo 8.153 4 7,53% 12 toj situaciji. To odražava prirodu mogućnosti za zapošljavanje koje su dostupne IRL (povremeni i privremeni rad), kao i veću stopu aktivnosti – IRL češće aktivno traže posao. Takođe, to može da bude i odraz relativne Kruševac 7.989 5 6,20% 14 mladosti populacije IRL; stariji nezaposleni imaju veće šanse da duže vreme budu bez posla. Voždovac (Bg) 6.801 6 4,30% 25 Dubina i trajanje nezaposlenosti IRL trebalo bi da budu veliki izazov za kreatore politike. Međutim, primetno Zemun (Bg) 6.212 7 3,69% 29 je da, za razliku od podataka iz istraživanja, zvanični podaci ukazuju na to da je broj nezaposlenih IRL veoma mali. U novembru 2015. godine, u Srbiji (bez Kosova) bilo je 5.7851 nezaposlenih IRL. Kuršumlija 6.037 8 31,42% 1

Jagodina 6.024 9 8,38% 9 Iako nema empirijski dokazanih objašnjenja za tako veliku razliku, postoji nekoliko mogućih objašnjenja.

Vranje 6.021 10 7,21% 13 Jedno objašnjenje je novčana naknada koju trenutno prima 15.5472 ljudi koji su izgubili posao u državnim 3 Mladenovac (Bg) 5.102 13 9,61% 7 institucijama usled sukoba na Kosovu. Za one koje žive u Srbiji van Kosova, ta naknada iznosi 8.526 RSD mesečno, uvećano za doprinose za zdravstveno osiguranje, socijalne doprinose i doprinose za penziju. Prokuplje 4.680 18 10,54% 5 To državu košta više od 15 miliona evra godišnje. U zvaničnoj statistici korisnici novčane pomoći vode se kao zaposleni i, prema tome, ne mogu da se prijave kao nezaposleni. Oni nemaju pristup aktivnim merama Bujanovac 4.630 19 25,63% 2 zapošljavanja preko Nacionalne službe za zapošljavanje. Ukoliko nađu novo legalno zaposlenje, odriču Vrnjačka Banja 3.634 23 13,20% 4 se prava na primanje novčane naknade (i uplate socijalnih doprinosa koju to pravo podrazumeva). Iako je iznos naknade relativno skroman, percipirana vrednost socijalnih doprinosa je veoma visoka, posebno Raška 1.879 31 7,61% 10 u neizvesnom ekonomskom okruženju. Isplata novčanih naknada, prema tome, pre podstiče neformalni rad nego formalno zaposlenje. Vrlo je verovatno da je veliki broj onih koji primaju „minimalac” ili de facto Blace 1.074 39 9,14% 8 nezaposlen ili radi u sivoj ekonomiji. Medveđa 730 47 9,81% 6 Budući da većina Roma sa Kosova nije bila formalno zaposlena u državnim organizacijama na Kosovu, mali Ukupan uzorak/prosek 110.332 10,60% broj IRL Roma prima ovu novčanu naknadu.

Ukupno Srbija/prosek 206.050 2,26%

Ukupno Beograd/prosek 58.647 3,53% 1 Podaci iz prepiske sa Nacionalnom službom za zapošljavanje, 25. 12. 2015. godine. 2 U novembru 2015. godine, izvor: prepiska sa Nacionalnom službom za zapošljavanje, 25. 12. 2015. godine. 3 Oni koji žive na Kosovu dobijaju naknadu u 30% većem iznosu ili 11.084 RSD mesečno.

Podrška za IRL u Srbiji Podrška za IRL u Srbiji 52 53 Konsolidovani izveštaj i programska strategija Konsolidovani izveštaj i programska strategija IRL Romi se takođe suočavaju sa velikim birokratskim preprekama kada žele da se registruju kao nezaposleni. zapošljavanje u određenim kategorijama poslova (naročito u javnom sektoru); neophodna je da bi se Lice može da se registruje kao nezaposleno pri NSZ u mestu prebivališta ili u mestu privremenog boravka. ostvarilo pravo na naknadu u slučaju nezaposlenosti. Radne knjižice izdaju se samo u mestu prebivališta ili u IRL koja imaju prijavljen privremeni boravak u mestu raseljenja mogu to da učine. Međutim, mnogi interno mestu zaposlenja. Prema tome, nezaposlena IRL mogu da dobiju radnu knjižicu samo ako se vrate u mesto raseljeni Romi žive u neformalnim naseljima za koja ne postoji pravna adresa i oni ne mogu da prijave prebivališta na Kosovu – što može biti lakše ili teže izvodljivo, u zavisnosti od opštine porekla. boravak na toj adresi. Prema istraživanju o IRL iz 2010. godine, tek nešto više od 5% IRL nije imalo radnu knjižicu; NVO Praxis je Iako je neraseljenim licima koja žive u neformalnim naseljima omogućen alternativni način da prijave adresu utvrdila da 2014. godine1 jedno od svaka četiri lica smeštena u kolektivnim centrima nije imalo radnu knjižicu. kako bi mogla da ostvare svoja prava, tako što im je omogućeno da se prijave na adresi lokalnog centra za socijalni rad, a samim tim i da ostvare pravo na davanja i usluge po tom osnovu, to se ne odnosi na one koji NAPOMENA: U januaru 2016. godine radne knjižice su ukinute i sva evidencija vodi se centralno, kompjuterski. imaju stalnu adresu na nekoj drugoj lokaciji, što je slučaj sa Romima sa Kosova. Razlog za to je da oni koji Time bi, u teoriji, trebalo da se eliminišu neke od prepreka koje su onemogućavale IRL da dobiju i da imaju imaju stalnu adresu ne mogu da registruju privremenu adresu na nekoj drugoj lokaciji ako nemaju prebivalište radnu knjižicu; potrebno je da prođe još vremena da bi mogao da se proceni uticaj tog poteza u praksi. ili zakonsko pravo da žive na tom mestu. IRL koja ne mogu da prijave privremenu adresu ne mogu da ostvare svoja prava u mestu raseljenja, a ne mogu ni da odjave adresu prethodnog prebivališta ukoliko nemaju novu adresu. Jedina mogućnost koju imaju je da svoja prava ostvare u mestu porekla, drugim rečima, na Kosovu. 4.5 Trendovi zaposlenosti u Srbiji u periodu od 2010. do 2015. godine

Ova dva faktora odgovorna su za oko 25.000 IRL koja su de facto nezaposlena, ali ne mogu da se prijave Imajući u vidu da je istraživanje o IRL za celu populaciju IRL sprovedeno krajem 2010. godine, da li se može kao nezaposlena lica. Iako je to još uvek manje od broja od 48.000 iz istraživanja, to još uvek znači da očekivati da se situacija od 2010. do sada, odnosno do 2015. godine, poboljšala? je broj nezaposlenih IRL znatno veći od zvanično registrovanog broja od 5.785. Imajući u vidu da je broj nezaposlenih IRL najmanje 30.000, vlada – i lokalne samouprave – treba to da uzmu u obzir i da rade na Na grafikonu u nastavku prikazani su trendovi glavnih mera zapošljavanja. U poslednjem periodu, 2010. otklanjanju prepreka za registraciju nezaposlenih i rešavanju problema visoke stope nezaposlenosti među godina bila je jedna od najgorih godina i može se videti da su, generalno, ostvarena neznatna poboljšanja. IRL. Aktivnost je neznatno povećana, što znači da je veći procenat radno sposobnog stanovništva bio zaposlen ili da je tražio posao. Takođe, zaposlenost je u posmatranom periodu povećana za više od 3%, dok je nezaposlenost smanjena za 2,4%. 4.3 Izdržavanje i poljoprivreda Iako se ne može pouzdano zaključiti da su isti trendovi važili i za IRL, može se napraviti razumna pretpostavka. U 2010. godini, svega 1,7% IRL ostvarivalo je prihode od poljoprivrede, dok je 21% njih ostvarivalo prihode IRL u celini imaju približno isti nivo obrazovanja kao i opšta populacija, pa se može pretpostaviti da je ukupna od poljoprivrede pre nego što su otišli sa Kosova. Nisu dostupni podaci o meri u kojoj IRL imaju pristup situacija poboljšana u sličnoj meri kao i u opštoj populaciji. Međutim, IRL koja su u stanju potrebe, a posebno poljoprivrednom zemljištu, ali oko 18,3% IRL živi u ruralnim područjima. IRL Romi, imaju znatno niži nivo obrazovanja. Od 2010. godine, stopa zaposlenosti je neznatno povećana, za ukupno 22,7%. Stopa zaposlenosti najviše se povećala za lica sa nižim nivoom obrazovanja, dok je za one sa Prema istraživanju iz 2010. godine, 85,1% domaćinstava koja su u stanju potrebe živi u urbanim sredinama. višim nivoom obrazovanja neznatno smanjena. To znači da najveći deo pomoći za ostvarivanje prihoda treba da bude prilagođen vrstama delatnosti koje su prikladne u gradskim sredinama. Što se tiče neromskih IRL koja su u stanju potrebe, može se pretpostaviti da se ukupna situacija u pogledu njihovog zapošljavanja neznatno popravila. S obzirom na mlađu starosnu strukturu IRL, može se videti da je za mlađe ljude situacija takođe poboljšana, iako neznatno. Od početka ekonomske krize 2008. godine sve 4.4 Radne knjižice više mladih ljudi ostaje u sistemu obrazovanja i nerado se suočava sa teškim uslovima na tržištu rada. Do 2015. godine mogli bi se osetiti efekti toga, uz malo bolje obrazovanu radnu snagu i rast zaposlenosti od Svi legalno prijavljeni radnici u Srbiji imaju tzv. radnu knjižicu, koja je zvanična evidencija svih ugovora o 4,2% za diplomce u starosnoj grupi 25–29 godina. zaposlenju. Radna knjižica je važna iz više razloga. U radnoj knjižici se evidentira radni staž radi izračunavanja visine penzije; evidentira se dužina radnog iskustva u različitim profesijama, što može da bude uslov za

1 Praxis, Položaj interno raseljenih lica – kratka analiza preostalih izazova, Beograd, decembar 2014. godine.

Podrška za IRL u Srbiji Podrška za IRL u Srbiji 54 55 Konsolidovani izveštaj i programska strategija Konsolidovani izveštaj i programska strategija Nije, međutim, poznato da li su ti troškovi ravnomerno raspoređeni na neromsku grupu IRL i većinsku 4.6 Implikacije u pogledu politike i programiranja populaciju. Najvažniji prioritet mora biti da se IRL omogući da se prijave kao nezaposleni i da imaju pristup aktivnim Na osnovu istraživanja o IRL Romima iz 2014. godine može se jasno videti da je situacija u pogledu IRL merama zapošljavanja u mestu raseljenja, čak i ako nemaju legalnu adresu. To podrazumeva menjanje Roma i dalje veoma teška, a malo je verovatno da je bilo ozbiljnih promena od vremena kada je sprovedeno zakona o privremenom boravištu i menjanje birokratskih uslova za prijavu. istraživanje. Bilo bi dobro da se i privremena novčana naknada, odnosno „minimalac”, modifikuje tako da se IRL Neki od dodatnih trendova u pogledu najvažnijih pokazatelja tržišta rada prikazani su u Aneksu 2. podstiču da nađu legalno zaposlenje, a ne da se podstiču neaktivnost i zapošljavanje u neformalnom sektoru.

Značajne razlike u pogledu obrazovanja i stope aktivnosti IRL Roma i neromskih IRL sugerišu da mere podrške treba da budu posebno prilagođene za svaku grupu. Do sada je podrška za zapošljavanje i izdržavanje uglavnom dizajnirana za IRL u celini, ali značajne razlike između ove dve grupe sugerišu da bi takve mere Ključni trendovi zaposlenosti i nezaposlenosti u Srbiji u periodu 2010-2014. godine mogle da budu efikasne samo za jednu od tih grupa, u zavisnosti od načina na koji su dizajnirane.

70 62.2 61.2 Mere podrške namenjene IRL treba usmeravati na geografskoj osnovi i treba ih dizajnirati u skladu sa 58.8 59.9 60.4 60 lokalnim uslovima. Podrška u oblastima sa relativno visokom zaposlenosti i snažnijom ekonomijom, kao što 50.4 je Beograd, može više da se prilagodi potrebama lokalne uslužne ekonomije, dok mere podrške u ruralnim 49.2 50 47.1 45.3 46.4 Stopa aktivnosti područjima mogu više da se usmere na izdržavanje i poljoprivredu. 41.2 40.1 39.6 Stopa zaposlenosti 40 37.8 38.8 Stopa neaktivnosti Imajući u vidu visoku stopu nezaposlenosti mladih i onih bez radnog iskustva, u definisanju mera trebalo bi 30 Stopa nezaposlenosti da se istraži i način na koji se mladi ljudi mogu osposobiti i steći veštine i radno iskustvo kako bi imali veće 24.4 23.1 20.0 21.0 šanse da nađu posao na tržištu rada. 20 17.6

10 Izvor: Republički zavod Veoma nizak stepen obrazovanja IRL Roma ukazuje na to da su potrebne mere za obrazovanje odraslih za statistiku Srbije, Roma barem do nivoa osnovne škole, uz istovremeno jačanje stručnih veština, a postoje i vladini programi, 0 Ankta radne snage (LFS) 2010/oktobar 2011/novembar 2012/oktobar 2013/oktobar 2014/VI kvartal kao što je program „Druga šansa”,1 koji upravo to ima za cilj.

I rodne razlike su značajne za programiranje. Niža stopa zaposlenosti žena znači da mere treba da budu specijalno dizajnirane tako da se uzmu u obzir okolnosti u kojima žene žive kako bi se one podsticale da rade. Od najveće važnosti bilo bi, na primer, da se žene, a posebno Romkinje, uključe u proces dizajniranja mera zapošljavanja.

1 Poznat i kao „Funkcionalno osnovno obrazovanje odraslih”.

Podrška za IRL u Srbiji Podrška za IRL u Srbiji 56 57 Konsolidovani izveštaj i programska strategija Konsolidovani izveštaj i programska strategija 5. drugi izvori prihoda i pomoći % domaćinstava u datoj populaciji koja primaju socijalna davanja, 2010. godina

Stanovništvo IRL u stanju 5.1 Privremena novčana naknada ili minimalac Svi IRL IRL Romi Srbije potrebe Kao što je već rečeno, IRL sa Kosova koja su ranije bili zaposlena u javnim ustanovama i preduzećima i koja Materijalno obezbeđenje porodice 2,6%* 34,0% 41,2% 67,9% su ostala bez posla imaju pravo na mesečnu naknadu u iznosu od 8.526 dinara.1 Tu naknadu prima 15.547 ljudi, preko Nacionalne službe za zapošljavanje. Otprilike jedna polovina njih je u raseljenju u užoj Srbiji, a Dečiji dodatak 9,0% 69,7% 68,4% 67,2% druga polovina živi na Kosovu.

Ove mere finansiraju se iz sredstava fonda osiguranja u slučaju nezaposlenosti i to državu košta preko 15 miliona evra godišnje. Veliki broj drugih lica – oni koji su ranije bili zaposleni preko resornih ministarstava, kao što su prosvetni radnici, policija i zdravstveni radnici, a koji su izgubili posao – prima naknadu preko % domaćinstava u datoj populaciji koja primaju socijalna davanja, 2014. godina svojih ministarstava, ali broj korisnika nije poznat.

Efekti ove naknade su složeni. U izvesnoj meri ta naknada je zamišljena kao dopuna prihoda de facto Stanovništvo Srbije (2013) Domicilni Romi IRL Romi nezaposlenih, što je dobro. Međutim, osim novčanih davanja, ona podrazumeva i pravo na uplatu doprinosa za penziju po osnovu radnog staža i doprinosa za zdravstveno osiguranje. Za potrebe obračuna penzije, Novčana socijalna pomoć** 4,1% 47,0% 47,0% smatra se da su IRL zaposlena u toku celog perioda za koji su primala naknadu. Međutim, čim nađu formalno zaposlenje, korisnici naknade gube pravo na naknadu. Ukoliko korisnik ima privremeno zaposlenje ili ako se Dečiji dodatak 8,4% 43,0% 40,0% zaposlenje prekine iz bilo kojeg razloga, nije jasno da li on ima pravo da ponovo podnese zahtev za primanje naknade. Korisnici naknade, takođe, gube pravo na naknadu ukoliko započnu sopstveni biznis. Osim toga, * Podaci iz Ankete o potrošnji domaćinstava (HBS), Prvi nacionalni izveštaj o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva, proračuni autora. pošto se formalno vode kao zaposleni, korisnici naknade nemaju pravo na pomoć preko Nacionalne službe ** Podaci iz Ankete o potrošnji domaćinstava (HBS) za 2013. godinu, Drugi nacionalni izveštaj o socijalnom uključivanju i smanjenju za zapošljavanje i nemaju pristup aktivnim merama zapošljavanja, kao što je stručna obuka. siromaštva, proračuni autora.

Prema tome, postoji snažan negativni podsticaj koji korisnike naknade odvraća od formalnog zapošljavanja U periodu od 2010. do 2013. godine došlo je do značajnog povećanja broja domaćinstava koja primaju i podstiče ih da rade u sivoj, neformalnoj ekonomiji.2 materijalno obezbeđenje porodice (koje se od 2011. godine zove novčana socijalna pomoć). Broj porodica koje primaju ova davanja povećan za više od 50%, sa 65.816 domaćinstava koliko ih je bilo 2010. godine na U jesen 2015. godine bilo je razgovora o ukidanju te naknade, ali nije poznato kada će se to desiti. 101.656 domaćinstava u 2013. godini. Međutim, na osnovu poređenja nalaza dva istraživanja o IRL može se videti da se procenat domaćinstava interno raseljenih Roma koja su korisnici socijalne pomoći smanjio za jednu trećinu. 5.2 Socijalna pomoć Takođe, što se tiče dečijeg dodatka, može se videti da je ukupan procenat domaćinstava u Srbiji koja primaju IRL su 2010. godine imala znatno veće šanse da primaju socijalna davanja u odnosu na opštu populaciju. Dva dečiji dodatak ostao stabilan (smanjenje od 0,6%). Međutim, broj domaćinstava interno raseljenih Roma osnovna vida socijalnih davanja jesu dodatak za materijalno obezbeđenje porodice i dečiji dodatak. U tabeli koja primaju dečiji dodatak smanjio se za 27%. u nastavku prikazana je situacija u 2010. godini.

1 Podatak za decembar 2015. godine, s tim da se nije menjao bar od kraja 2013. godine. 2 Privremene novčane naknade za Kosovo i Metohiju, Nalazi istraživanja i preporuke, Grupa 484, 2009. godina.

Podrška za IRL u Srbiji Podrška za IRL u Srbiji 58 59 Konsolidovani izveštaj i programska strategija Konsolidovani izveštaj i programska strategija Razlozi zašto ne primaju novčanu socijalnu pomoć, IRL Romi i domicilni Romi 5.3 Penzije koji nisu primali pomoć, u % IRL koja su bili zaposlena na Kosovu pre 1999. godine suočavaju se sa teškoćama u ostvarivanju svojih punih prava na penziju. Podaci o radnom stažu koji su neophodni za obračun visine penzije moraju da se traže od kosovskih vlasti. Ako ti podaci nisu dostupni (u većini slučajeva), Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje Domicilni Romi 25 11 55 5 112 Srbije (PIO fond) donosi privremenu odluku o visini penzije. Visina penzije utvrđena u privremenoj odluci obično je manja od očekivane penzije.

Da bi se omogućilo da se ovaj problem reši, potrebno je da vlasti Srbije i Kosova postignu sporazum o IRL Romi 7 5 63 19 12 3 razmeni relevantnih informacija. U ovom trenutku nije poznato da li će to pitanje biti na dnevnom redu dijaloga u Briselu.

0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100 Čak i ukoliko Beograd i Priština postignu sporazum o tom pitanju, NVO Praxis smatra da „neće svi ljudi moći da dobiju relevantne informacije i podatke o svom radnom stažu, jer su mnoge evidencije izgubljene, Nije im potrebna Nisu čuli za tu vrstu pomoći uništene ili nestale i Penzioni fond na Kosovu ne poseduje te podatke. U takvim slučajevima IRL licima će biti potrebna pravna pomoć da bi mogla da traže adekvatan pravni lek”. Nemaju pravo po drugom osnovu Ne ispunjavaju uslov u pogledu visine prihoda Ne mogu da podnesu zahtev bez tuđe pomoći Nemaju neophodne dokumente U međuvremenu, korisnici penzije i dalje primaju male penzije dok čekaju pravno rešenje tog pitanja. (nepismeni, sa invaliditetom) Ne znaju gde treba da podnesu zahtev

Izvor: UNHCR-ovo istraživanje o IRL Romima iz 2015. godine 5.4 Doznake iz inostranstva

Ni u jednom od dva istraživanja o IRL nije posebno postavljeno pitanje o doznakama iz inostranstva. U istraživanju o IRL Romima iz 2014. godine postavljeno je pitanje o tome da li domaćinstvo dobija finansijsku Nije izvesno zbog čega je došlo do tako značajnog smanjenja udela domaćinstava interno raseljenih Roma pomoć od prijatelja ili porodice; 6% domicilnih Roma i 5% interno raseljenih Roma odgovorilo je da prima tu koja su korisnici socijalnih davanja. Ovo su moguća objašnjenja: smanjene potrebe (što je malo verovatno, vrstu pomoći. imajući u vidu ostale trendove), smanjena prava (moguće, imajući u vidu da je došlo do određenih promena u pogledu uslova) ili smanjena dostupnost (najverovatnije). U UNHCR-ovom istraživanju o IRL Romima iz 2014. Što se tiče Srbije u celini, svaki muškarac, žena i dete primaju, u proseku, 560 američkih dolara godišnje godine istaknuto je da 63% IRL Roma nije imalo pravo na novčanu socijalnu pomoć „po drugom osnovu” i da u doznakama iz inostranstva, što je među najvišim iznosima doznaka na svetu. Bilo bi iznenađujuće da je 46% domaćinstava IRL Roma tvrdilo da nema pravo na dečiji dodatak iz istog razloga. doznake nemaju nikakav značaj za prihode IRL u celini, s obzirom na veličinu srpske dijaspore.

Pošto su IRL Romi, u ovom trenutku, verovatno najsiromašnija kategorija stanovništva u Srbiji, čini se U budućim istraživanjima bilo bi korisno da se ispita značaj doznaka za prihode i preživljavanje IRL. da je smanjenje prava na socijalna davanja suprotno od onoga što se očekivalo i da su neophodna dalja ispitivanja. 5.5 Narodne kuhinje

Istraživanje o IRL Romima iz 2014. godine pokazalo je da je u 25% domaćinstava IRL Roma najmanje jedan član dobijao topli obrok u narodnoj kuhinji u protekloj godini, u poređenju sa 17% domicilnih romskih domaćinstava. Prema neformalnim podacima, veliki broj IRL oslanja se na ovu vrstu pomoći jer se ona (birokratski) lakše ostvaruje u odnosu na druge oblike pomoći.

Podrška za IRL u Srbiji Podrška za IRL u Srbiji 60 61 Konsolidovani izveštaj i programska strategija Konsolidovani izveštaj i programska strategija U poslednje dve godine, u mnogim delovima zemlje narodne kuhinje su pred zatvaranjem ili im se sredstva Potrebno je detaljnije ispitati ulogu, troškove i koristi od narodnih kuhinja. Pošto narodne kuhinje smanjuju, iako potražnja za njima raste. Narodne kuhinje se obično finansiraju iz opštinskog budžeta i zbog predstavljaju poslednje, nužno rešenje za veliki broj najsiromašnijih, njihov obuhvat je lokalizovan i zavisi toga se sredstva teško obezbeđuju, posebno u siromašnijim delovima zemlje, gde je relativna potražnja od budžeta lokalne samouprave i postojanja snabdevača, kao što je Crveni krst. Za razliku od socijalne najveća.1 U Kuršumliji, Crveni krst navodi da ima 950 korisnika narodne kuhinje, što predstavlja 10% lokalnog pomoći, korisnicima se ne utvrđuje pravo na tu vrstu pomoći; umesto toga, pravi se lista čekanja kada se stanovništva. Od tog broja, oko 250 čine deca mlađa od 14 godina. kapaciteti narodne kuhinje popune. Ukoliko su narodne kuhinje stvarno neophodan deo socijalne zaštite i mreže socijalne sigurnosti, potrebni su dodatni napori da se osigura da najsiromašniji budu obuhvaćeni i da Studija iz 2013. godine pod nazivom „Mapiranje usluga socijalne zaštite u okviru mandata lokalnih imaju pristup tom vidu pomoći. samouprava u Republici Srbiji” nije obuhvatila narodne kuhinje. U narednoj rundi studije, koja je planirana za 2016. godinu, biće obuhvaćene i narodne kuhinje, tako da bi kreatorima politike trebalo da budu dostupne Doznake iz inostranstva su takođe pitanje koje je zanemareno u istraživanju. U narednoj rundi istraživanja o detaljnije informacije o značaju narodnih kuhinja za ublažavanje siromaštva. IRL bilo bi dobro da se traže detaljnije informacije o doznakama iz inostranstva kako bi se utvrdilo u kojoj meri stanovništvo zavisi od doznaka i kakav je njihov značaj u podizanju standarda ljudi iznad granice siromaštva. Ipak, usluge narodne kuhinje su vrlo diskrecione prirode i uglavnom zavise od velikodušnosti i budžeta lokalnih uprava. Konačno, pitanje penzija rešiće se samo dijalogom i postizanjem sporazuma o razmeni informacija između Beograda i Prištine. Pregovore treba pažljivo pratiti i možda će biti potrebno da se razmotri neki oblik zagovaranja prava IRL u toku pregovora. U vezi s tim, sa promenom pravne i praktične situacije, i dalje će biti 5.6 Implikacije u pogledu politike i programiranja neophodno da IRL imaju pristup pravnoj pomoći kako bi se osiguralo da ona dobiju pomoć u ostvarivanju punih prava na penziju. Prihodi koje ostvaruju IRL sa niskim primanjima i nezaposlena IRL jedva su dovoljni za preživljavanje. Novčana naknada „minimalac” aktivno obeshrabruje radnike sa niskim zaradama da se legalno zapošljavaju, a samim tim i da ostvare penzijsko i zdravstveno osiguranje i osiguranje u slučaju nezaposlenosti. U fazi planiranja programa treba pronaći alternativne politike koje će istovremeno targetirati ona IRL kojima je pomoć najpotrebnija i ta lica treba ohrabrivati – a ne obeshrabrivati – da traže formalno zaposlenje.

Što se tiče odobravanja prava na socijalna davanja, ne pravi se razlika između korisnika u zavisnosti od njihovih troškova života. Oni koji iznajmljuju stan ili kuću su u suštinski nepovoljnijem položaju od onih koji imaju stan ili kuću u vlasništvu, ali ne primaju veći iznos socijalne pomoći. Prema tome, moglo bi se razmotriti da li bi uvođenje novčane naknade za stanovanje bilo korisno za one sa niskim primanjima ili one koji nemaju primanja i koji nemaju stan ili kuću u vlasništvu. To je bilo predmet ranijih diskusija i predstavlja zakonsku mogućnost, ali će biti potrebno dodatno angažovanje da bi se to omogućilo.

Utisak je da je pristup socijalnoj pomoći vrlo promenljiv i da su neophodne usluge pravne pomoći koje pomažu ljudima da ostvare svoja prava. U planiranju programa treba uzeti u obzir značaj pravne pomoći, kao i pitanja obuhvata i pristupa.

1 Videti, na primer, http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:450163-Mnoge-narodne- kuhinje-pred-zatvaranjem i http://www.blic.rs/tag/2287/Narodna-kuhinja (samo na srpskom jeziku).

Podrška za IRL u Srbiji Podrška za IRL u Srbiji 62 63 Konsolidovani izveštaj i programska strategija Konsolidovani izveštaj i programska strategija 6. Obrazovanje

Obrazovna struktura IRL Roma starijih od 15 godina, 2014. godina 6.1 Stepen obrazovanja odraslih 100% Jedan od faktora koji doprinose relativnom siromaštvu IRL u stanju potrebe i IRL Roma jeste i situacija u 90% pogledu obrazovanja. 80% više obrazovanje Iako su IRL u celini samo neznatno manje obrazovana u odnosu na opštu populaciju (videti grafikon u 70% srednja škola nastavku) i iako su IRL u stanju potrebe samo neznatno manje obrazovana od opšte IRL populacije, te razlike 60% su minorne u poređenju sa niskim stepenom obrazovanja romskog stanovništva, a posebno IRL Roma. osnovna škola 50% Prema istraživanju iz 2010. godine, gotovo 60% IRL Roma starijih od 15 godina nije završilo osnovnu školu. U nezavršena osnovna škola UNHCR-ovom istraživanju o IRL Romima iz 2014. godine zabeležena je još gora situacija – više od 65% IRL 40% ili bez osnovne škole Roma nije imalo završenu osnovnu školu, u poređenju sa oko 12% opšte populacije. 30%

1 20% U periodu između 2010. i 2014. godine obrazovna struktura radno sposobnog stanovništva nije se mnogo Izvori: Istraživanje o IRL Romima iz 10% promenila, pa se može pretpostaviti, generalno, da je i obrazovna struktura IRL u celini u 2015. godini 2014. godine i Anketa radne snage približno ista kao 2010. godine. 0% (LFS) za IV kvartal 2014. godine Opšta Domicilni Romi IRL Romi Nizak stepen obrazovanja Roma – i raseljenih i domicilnih – vrlo verovatno predstavlja jedan od osnovnih populacija uzroka niske stope zaposlenosti.

Obrazovna struktura IRL starijih od 15 godina, 2010. godina Rodne razlike u pogledu stepena obrazovanja 100% Postoje i rodne razlike u pogledu obrazovanja. Što se tiče opšte populacije, kao i neromske populacije IRL, 90% te razlike nisu značajne. Međutim, što se tiče Roma uopšte, a verovatno i IRL Roma,2 postoje velike razlike 80% između muškaraca i žena u pogledu obrazovanja. više obrazovanje 70% srednja škola U tabeli u nastavku prikazane su rodne razlike u pogledu obrazovanja za opštu romsku populaciju u Srbiji 60% (i IRL Rome i domicilno romsko stanovništvo na osnovu popisa stanovništva iz 2011. godine). Romkinje (13%) osnovna škola 50% nemaju formalno obrazovanje dva puta češće od Roma (7%) i šest puta češće u odnosu na opštu populaciju nezavršena osnovna škola žena (2%). Kod Romkinja (4%) postoji 50% manje šansi da imaju završenu srednju školu u odnosu na Rome 40% ili bez osnovne škole (8%) i šest puta manje šansi u odnosu na opštu populaciju žena (24%). 30% 20% Izvori: Istraživanje o IRL Romima iz 10% 2014. godine i Anketa radne snage 0% (LFS) za IV kvartal 2014. godine opšta IRL u celini IRL Romi IRL u stanju populacija potrebe

1 Autorovo poređenje podataka iz anketa o radnoj snazi (LFS) za period 2008–2015. godine, preuzetih ih baze 2 Ni istraživanje iz 2010. godine ni istraživanje iz 2014. godine ne obuhvataju rodnu analizu obrazovanja ili podataka RZS 24. 8. 2015. godine. zaposlenosti.

Podrška za IRL u Srbiji Podrška za IRL u Srbiji 64 65 Konsolidovani izveštaj i programska strategija Konsolidovani izveštaj i programska strategija Prema tome, IRL uopšte, a posebno IRL Romi, imaju mnogo manje šansi da pohađaju i završe osnovnu Obrazovno postignuće Roma i opšte populacije starijih školu. Romske devojčice češće napuštaju školu od dečaka. od 15 godina po spolu: popis iz 2011. godine Kao što je već navedeno u drugim delovima ovog izveštaja, to ima velike posledice na njihove izglede 35% za zapošljavanje, siromaštvo i kvalitet života. Napuštanje osnovne škole je ključni faktor koji porodice Srbija muškarci 30% generacijama drži u siromaštvu. Srbija žene 25% Romi muškarci U istraživanju o IRL rezultati nisu disagregirani po polu, pa se na osnovu podataka ne može utvrditi da li postoje velike razlike između devojčica i dečaka IRL, ali se na osnovu podataka za celu populaciju može 20% Romi žene zaključiti da su romske devojčice u gorem položaju od romskih dečaka. 15%

10% Izvori: Romi u Srbiji, 5% Republički zavod za statistiku Srbije, Jezik i obrazovanje 0% 2014. godina Bez Nezavršena Osnovna Srednja Više IRL Romi – jezik kojim najčešće Domicilni Romi – jezik kojim obrazovanja osnovna škola škola škola obrazovanje govore kod kuće najčešće govore kod kuće

srpski 7%

Ovaj opšti hendikep u pogledu niskog obrazovanja IRL Romkinja trebalo bi uzeti u obzir u planiranju srpski 27% albanski 17% programa, i u pogledu određivanja prioriteta za pomoć i u pogledu dizajniranja pomoći. romski 68% romski 76% 6.2 Pohađanje obrazovanja i pristup obrazovanju

U istraživanju o IRL iz 2010. godine utvrđeno je da 7% dece IRL i 27,9% romske dece IRL ne pohađa osnovnu školu. albanski 5%

U UNICEF-ovom „Istraživanju višestrukih pokazatelja” (MICS) iz 2010. godine utvrđeno je da neto stopa završavanja osnovne škole za opštu populaciju iznosi 92,0%, dok je za Rome koji žive u romskim naseljima ta stopa iznosila svega 35,0%.1 U MICS-u iz 2014. godine (MICS V) zabeleženo je da stopa pohađanja osnovne škole za svu decu iznosi 98,5%, a da je za Rome (IRL Rome i domicilne Rome) ta stopa iznosila svega 84,9%. Izvor: Istraživanje o IRL Romima iz 2014. godine Mali broj IRL Roma govori srpski jezik kod kuće. Na grafikonu, koji se zasniva na rezultatima istraživanja iz 2014. godine, može se videti da svega 7% IRL Roma koristi srpski jezik kod kuće. Jasno je da to stvara probleme u pogledu upisa u predškolsko i osnovno obrazovanje, posebno u onim mestima u kojima ne postoji adekvatna podrška za romske zajednice, kao što su pedagoški asistenti.

1 UNICEF Multiple Indicator Cluster Survey IV, 2010.

Podrška za IRL u Srbiji Podrška za IRL u Srbiji 66 67 Konsolidovani izveštaj i programska strategija Konsolidovani izveštaj i programska strategija 6.3 Trendovi u obrazovanju Ključni trendovi u obrazovanju u periodu od 2010. do 2014. godine, UNICEF MICS U periodu između 2010. i 2014. godine1 nije došlo do značajnijih promena u pogledu obrazovne strukture radno sposobnog stanovništva, pa se generalno može pretpostaviti da je i obrazovna struktura IRL u celini u 2010. 2014. 2015. godini približno ista kao 2010. godine. Pokazatelj MICS Srbija Romska naselja Srbija Romska naselja Kao što je navedeno u odeljku Trendovi zaposlenosti u Srbiji u periodu od 2010. do 2015. godine (odeljak 4.5. gore), od 2008. godine, usled ekonomske krize, mladi sve duže ostaju u sistemu obrazovanja, a radna snaga Stopa pismenosti devojaka u starosnoj 7.1 99,3% 76,5% 99,1% 80,1% sada postaje malo bolje obrazovana u celini. Pod pretpostavkom da će najveći broj tih novoobrazovanih grupi 15–24 godine radnika ostati u Srbiji, to bi trebalo da pozitivno utiče na ekonomiju, ali će istovremeno staviti nekvalifikovane radnike u još nepovoljniji položaj na tržištu rada. 7.7 Stopa završavanja osnovne škole 92,0% 62,7% 93,4% 64,0% U poslednjih nekoliko godina zabeležen je mali napredak u obrazovanju mladih Roma. Sledeći podaci preuzeti (Prilagođena) neto stopa pohađanja su iz istraživanja MICS koja je UNICEF sproveo 2010. i 2014 godine.2 Neznatno su povećani pismenost, kao 7.5 89,3% 19,3% 89,1% 21,6% srednje škole i stope pohađanja osnovne i srednje škole. Međutim, što se tiče populacije mladih Roma, brojevi su i dalje razočaravajuće niski i trebaće još mnogo vremena i napora da se romska populacija približi standardima većinskog stanovništva. 6.4 Implikacije u pogledu politike i programiranja Pošto su ova istraživanja obuhvatala romska naselja u celini, nije poznato u kojoj su meri ti podaci pouzdani za IRL Rome posebno. Međutim, kako su IRL generalno u lošijem položaju nego domicilno stanovništvo, Kada je reč o obrazovanju, i dalje ostaje nerešeno pitanje niskog obrazovnog statusa IRL Roma, a posebno može se pretpostaviti da su pomaci u obrazovanju populacije IRL Roma bili slični ili manji u odnosu na Romkinja. To je zabrinjavajuće iz više razloga, između ostalog i zbog pristupa zapošljavanju i pristupa pravima pomake u obrazovanju domicilne romske populacije. i davanjima. To treba uzeti u obzir u planiranju intervencija za podršku osobama sa niskim obrazovnim statusom, imajući u vidu da je, na primer, onima koji su polupismeni i koji nemaju nikakve kvalifikacije mnogo teže pomoći da nađu pristojan posao.

Drugi ključni faktor koji treba uzeti u obzir u planiranju programa jeste nalaz koji ukazuje na to da većina IRL Roma ne govori srpski jezik kod kuće, pa može da se suoči sa jezičkim preprekama i predrasudama u traženju posla.

Nalaz koji ukazuje na to da je obrazovna struktura većine IRL slična obrazovnoj strukturi opšte populacije u Srbiji je, takođe, upečatljiv – to znači da za većinu neromskih IRL ne bi trebalo da postoje razlike u pogledu mogućnosti zapošljavanja u odnosu na opštu populaciju. Izazovi koji postoje, npr. zastarele veštine, slaba pokretljivost i nedovoljne mogućnosti za zapošljavanje, predstavljaju probleme sa kojima se suočava i opšta populacija.

Na kraju, isto kao kod domicilnih Roma, i romskoj deci IRL potrebna je značajnu podrška kako bi se osiguralo da završe bar osnovnu školu. Trendovi ukazuju na to da je došlo do malih poboljšanja, možda i zbog novih mera koje su uvedene, kao što su asistenti i obavezno predškolsko obrazovanje. Međutim, treba da prođe još dosta vremena pre nego što će moći da se kaže da IRL Romi imaju sličan obrazovni status kao i većinsko 1 Podatke iz Ankete o radnoj snazi (LFS) za period 2008–2015. godine, preuzete iz baze podataka RZS 24. 8. 2015. stanovništvo. Obezbeđivanje odgovarajućeg stepena obrazovanja IRL Roma mora da bude prioritet kako bi godine, autorovo poređenje. se sprečilo da se začarani krug siromaštva i deprivacije prenosi sa generacije na generaciju. 2 UNICEF Istraživanje višestrukih pokazatelja (MISC). Istraživanje pokriva uzorak opšte populacije, kao i uzorke romskih naselja. Podatke je uporedio autor.

Podrška za IRL u Srbiji Podrška za IRL u Srbiji 68 69 Konsolidovani izveštaj i programska strategija Konsolidovani izveštaj i programska strategija 7. Stanovanje Masovni otkup stanova imao je duboke posledice na srpsko društvo. U poređenju sa prihodima u Srbiji, vrednost nepokretnosti je veoma visoka. Malo ko je u mogućnosti da kupi stan ili kuću isključivo od plate. To znači da veliki broj ljudi živi u zajedničkim domaćinstvima, sa svojim proširenim porodicama. Međutim, 7.1 IRL u celini imajući u vidu da većina ljudi ima nekretninu u vlasništvu i da ne mora da plaća stambeni kredit ili kiriju, njihovi mesečni troškovi su niži u odnosu na one koji žive u iznajmljenim stanovima i manji je pritisak na Rešavanje stambenog pitanja je možda najveća briga za većinu IRL. Nakon što su izgubila svoje domove poslodavce da povećaju plate (u kombinaciji sa visokom stopom nezaposlenosti). Uprkos tome, procentualni usled prisilne migracije sa Kosova, ta lica teško mogu da ponovo dostignu raniji standard stanovanja. udeo troškova stanovanja, uključujući kiriju i komunalne troškove, u potrošnji domaćinstava spada među najviše u Evropi.1 Masovna stopa vlasništva nad nekretninama, prema tome, maskira stepen siromaštva u Mnogi od onih koji su bili u mogućnosti da prodaju imovinu na Kosovu – uglavnom u urbanim sredinama Srbiji i, kako stambeni fond bude propadao, ljudima će biti sve teže i teže da izađu iz siromaštva, osim – uspeli su da kupe neki stambeni prostor u Srbiji. Oni drugi, koji nisu mogli da prodaju svoju imovinu na ukoliko ne dođe do značajnog povećanja prihoda. Kosovu (ili koji nikada nisu imali stambeno pravo, što se odnosi na najveći broj Roma), nisu bili u stanju da kupe stan ili kuću. Smanjenje broja stanovnika i relativno kratak očekivani životni vek znače da postoji manji pritisak na mlade ljude da kupe nekretninu; oni uglavnom žive sa roditeljima i nasleđuju nekretninu. Visoke stope vlasništva u kombinaciji sa nedostatkom pristupačnog stanovanja za mlade ljude znači da stanovništvo nije mnogo mobilno: prosečni radnici ne mogu da odu u drugi grad u potrazi za poslom, što smanjuje fleksibilnost radne Status u pogledu vlasništva imovine – IRL u osnovu na populaciju u celini snage.

100% Zbog toga IRL i drugi koji nemaju stan ili kuću u vlasništvu imaju znatno veće troškove života u ekonomiji koja 90% nije povoljna za ljude koji su primorani da iznajmljuju stan. 80% 70% Istraživanje iz 2010. godine pokazalo je da IRL koja su u stanju potrebe daleko češće nemaju stan ili kuću u IRL u celini vlasništvu nego oni koji nisu u stanju potrebe. Gotovo 80% onih koji nisu u stanju potrebe imaju stan ili kuću 60% Opšta populacija u vlasništvu, dok je svega 11% onih koji su u stanju potrebe u istoj situaciji. Za razliku od toga, gotovo 50% 50% onih koji su u stanju potrebe živi u iznajmljenom stanu ili kući, u poređenju sa samo 11% onih koji nisu u 40% stanju potrebe.

u % domaćinstava % u 30% Izvori: UNHCR-ovo Procentualno učešće troškova stanovanja u ukupnim rashodima domaćinstva većine građana u Srbiji je istraživanje o IRL iz 20% visoko, a za one koji su u riziku od siromaštva i najviše u Evropi (58,5%). Onima sa niskim primanjima koji 2010. godine, Popis 10% stanovništva Republičkog moraju da plaćaju i kiriju to dodatno opterećenje predstavlja ozbiljan problem. 0% zavoda za statistiku Srbije Kao što se može videti iz podataka, tržište iznajmljivanja nekretnina u Srbiji je prilično malo. Postoje, navodno, vlasnik/ suvlasnik stanar živi sa roditeljima, socijalno ostalo iz 2011. godine rođacima ili stanovanje adekvatne zakonske odredbe kojima je regulisano izdavanje nekretnina. Međutim, budući da pravni ugovor prijateljima o iznajmljivanju nekretnine obavezuje vlasnika da plati porez na prihode od zakupnine, mnogi vlasnici i stanari ne registruju ugovore o iznajmljivanju u sudu. Otuda mnogi stanari (i vlasnici) nemaju pravnu zaštitu.

Istraživanje iz 2010. godine pokazalo je da kod IRL u celini postoje znatno manje šanse da imaju stan ili kuću u vlasništvu u odnosu na opštu populaciju. Stopa vlasništva nad nekretninama u Srbiji je veoma visoka i mnogo je veća nego u većini evropskih zemalja. Razlog za to je masovni prenos vlasništva nad stanovima u javnom vlasništvu na stanare početkom devedesetih godina prošlog veka, što je bilo sredstvo za kupovinu „socijalnog mira”. To je za rezultat imalo gotovo potpunu privatizaciju stambenog fonda i ostavilo je nedovoljne kapacitete za socijalno stanovanje za ugroženo stanovništvo.

1 Anketa o prihodima i uslovima života za 2013. godinu, str. 61.

Podrška za IRL u Srbiji Podrška za IRL u Srbiji 70 71 Konsolidovani izveštaj i programska strategija Konsolidovani izveštaj i programska strategija Status vlasništva domaćinstava IRL u zavisnosti od toga da li su u stanju potrebe, 2010. godina

90% 7.3 Stanovanje IRL Roma 80% IRL Romi su u mnogo goroj situaciji nego sve ostale kategorije stanovnika u Srbiji, uključujući i druga IRL i 70% domicilne Rome. 60% 50% u stanju potrebe Status u pogledu vlasništva stana ili kuće: domaćinstva domicilnih Roma i IRL Roma 40% nisu u stanju potrebe

u % svake grupe 30% 20% Domicilni Romi 63 1 32 4 Izvor: UNHCR-ovo 10% istraživanje o IRL 0% iz 2011. godine vlasnik/ suvlasnik stanar živi sa roditeljima, socijalno ostalo IRL Romi 47 1 45 6 rođacima ili stanovanje prijateljima

u vlasništvu, nemaju kredit nemaju vlasništvo, ne plaćaju kiriju Većina IRL koja ne žele da se vrate na Kosovo i koja ne poseduju sopstvenu nekretninu ima samo dve opcije. u vlasništvu, imaju kredit u iznajmljenom stanu Prva opcija je da konačno povrate svoju izgubljenu imovinu na Kosovu, da je prodaju po razumnoj ceni i da kupe zemljište ili nekretninu u Srbiji. Druga opcija je da nađu način da dođu do stana u okviru različitih programa međunarodne pomoći, kao što su programi otkupa seoskih domaćinstava i dodele montažnih Osnovni podaci o njihovom položaju jesu podaci iz istraživanja iz 2014. godine. Procenat IRL koja poseduju kuća. Iznajmljivanje stana je skupo i posmatra se kao rešenje nižeg statusa. Isto tako, jednim delom i zbog nekretninu otprilike je sličan kao i za opštu populaciju IRL – oko 50%. Međutim, znatno manji broj IRL Roma toga što stanari u većini slučajeva nemaju pravnu zaštitu, iznajmljivanje se ne smatra stalnim ili adekvatnim živi u iznajmljenom stanu ili kući – svega oko 6%. Ostali žive u objektima koje nisu u njihovom vlasništvu i rešenjem stambenog pitanja. ne plaćaju kiriju. To uglavnom znači da žive ili u neformalnim naseljima u kojima su izgradili kuće ili barake bez odgovarajuće dozvole ili u objektima koji nisu namenjeni za stanovanje, kao što su napuštene fabrike i skladišta. Oko 34% IRL Roma živi u objektima koji nisu namenjeni za stanovanje. 7.2 Kvalitet stanovanja – IRL u celini Kao i u pogledu vlasničkog statusa, domaćinstva IRL Roma razlikuju se od drugih IRL i od opšte populacije u U oko 94% nastanjenih kuća i stanova u Srbiji postoji neki vid toaleta u kući.1 Za razliku od toga, 2010. godine pogledu dva osnovna faktora. Jedan je površina stambenog prostora. Više od 70% IRL Roma živi u stanovima svega 67,4% domaćinstava IRL imalo je toalet u kući. Ukupan broj domaćinstava IRL je 50.000, što znači da sa manje od 10 kvadratnih metara po osobi, dok manje od 4% opšte populacije i 31% od populacije IRL u se moraju poboljšati uslovi stanovanja za oko 13.000 domaćinstva IRL kako bi se dostigao nivo koji ima celini živi u sličnom prostoru. opšta populacija (ili za 16.000 da bi se postigla 100% pokrivenost što se tiče toaleta u kući). Drugi faktor su komunalne usluge i opremljenost kuća. Samo dve trećine IRL Roma ima struju u svojim Dok je onima koji poseduju svoju kuću data značajna pomoć u vidu građevinskog materijala, bilo je malo pomoći domovima, u poređenju sa 99,9% nastanjenih stanova registrovanih u popisu stanovništva; samo 68% njih ili uopšte nije bilo pomoći da se poboljša kvalitet iznajmljenih stanova i kuća, odnosno praznih stanova i kuća u ima tekuću vodu, u poređenju sa gotovo 88% svih nastanjenih stanova u Srbiji.2 koje su bespravno uselila IRL. U okviru stambenih programa za neka od najugroženijih lica nuđena su alternativna rešenja – socijalno stanovanje, seoska domaćinstva, montažne kuće i socijalno stanovanje u zaštićenim uslovima, Može se s razlogom tvrditi da IRL Romi žive u najgorim uslovima stanovanja u zemlji i postoje jaki argumenti ali je obim te pomoći, kao što je navedeno u Delu II ovog izveštaja, bio skroman u odnosu na potrebe. da je potrebno mnogo više državne i međunarodne pomoći za poboljšanje tih uslova.

1 Popis stanovništva iz 2011. godine. 2 Republički zavod za statistiku Srbije, Popis stanovništva iz 2011. godine.

Podrška za IRL u Srbiji Podrška za IRL u Srbiji 72 73 Konsolidovani izveštaj i programska strategija Konsolidovani izveštaj i programska strategija poreza na imovinu i, posebno, prava onih koji su imali imovinu na Kosovu, ali nikada nisu imali zakonsko Površina stana, u m2 po osobi pravo – uglavnom Roma, Aškalija i Egipćana.

Sve dok ta imovinska pitanja ne budu rešena, mogućnosti IRL da se vrate na Kosovo ili da povrate svoju IRL Romi imovinu, prodaju je i kupe nekretninu u mestu raseljenja biće ograničene. Verovatnoća da će ta pitanja biti rešena nije velika i sve zavisi od političke volje na nivou kosovskih institucija i na nivou opština.

IRL Budući da nije poznat stvarni broj ljudi koji se suočavaju sa ovim problemom, prilično je komplikovano planirati programe za rešavanje tog pitanja.

populacija u celini 7.5 Prinudno iseljavanje iz neformalnih naselja

0% 20% 40% 60% 80% 100% Nevladine organizacije, kao što su Praxis, YUCOM i Amnesti internešenel, ukazale su na problem onih koji su u poslednjih nekoliko godina prisilno iseljeni iz neformalnih naselja. Samo u Beogradu3 je oko 2.500 manje od 10m2 10-14,9 >15 m2 ljudi, uglavnom Roma, izbačeno sa lokacija na kojima su živeli. U većini slučajeva, osim u nekim slučajevima iseljavanja visokog profila, onima koji su prisilno iseljeni nije obezbeđen novi adekvatan smeštaj.

Izvori: Istraživanje o IRL iz 2010. godine, Popis stanovništva iz 2011. godine RZS, proračuni autora Pravni okvir kojim je regulisano prisilno iseljavanje nije adekvatan i Vlada Srbije se obavezala da će do početka 2016. godine izmeniti zakon.

„Zakon o prinudnom iseljenju, u skladu sa relevantnim međunarodnim standardima, biće usvojen do kraja 7.4 Zahtevi za povraćaj imovine na Kosovu prvog kvartala 2016. godine i propisaće uslove koji treba da se poštuju u takvim slučajevima. Pravilnik i smernice, sa posebnim osvrtom na ulogu i obaveze lokalnih samouprava, biće izrađeni i distribuirani svim U Istraživanju UNHCR-a iz 2010. godine navodi se da je gotovo 47% IRL imalo u vlasništvu kuću ili stan na relevantnim administrativnim organima. Vlada će pratiti njihovu implementaciju od strane svih opština u Kosovu i da je gotovo 24% njih već prodalo svoju imovinu posle raseljavanja. Manji broj IRL koja su u stanju Republici Srbiji i podneće izveštaj o njihovom sprovođenju pre sledećeg seminara o Romima.”4 potrebe prodao je svoju imovinu posle raseljavanja (12,7%), što ukazuje na to da prodaja imovine na Kosovu može biti faktor koji utiče na smanjenje siromaštva IRL u raseljenju.1 Situaciju treba pažljivo pratiti kako bi se sprečila ilegalna iseljavanja i kako bi se promovisalo uvođenje zakona o prinudnom iseljenju i osiguralo da zakon bude u skladu sa međunarodnim ugovornim obavezama Detaljnije informacije o položaju IRL što se tiče njihove imovine na Kosovu nisu dostupne. Na primer, u Srbije i očekivanim standardima, odnosno da se zakon primenjuje. istraživanju o IRL nema informacija o preostalih 29% koji nisu ni imali imovinu na Kosovu niti su prodali imovinu na Kosovu. A što se tiče onih koji poseduju imovinu, nije poznato koliki je procenat njih u mogućnosti da povrati posed nad imovinom ili da je proda.

Prema izveštaju OEBS-a, oni koji žele da podnesu zahtev za povraćaj imovine na Kosovu2 suočavaju se sa nizom prepreka. Kosovska agencija za imovinu „rešila” je preko 96% zahteva za povraćaj imovine izgubljene tokom sukoba 1999–2000. godine, ali i dalje postoje problemi koji onemogućavaju IRL da ostvare puna prava nad svojom imovinom. To obuhvata iseljenja u slučaju bespravno zauzete imovine, obaveze plaćanja

3 „Amnesti internešenel smatra da je najmanje 2.500 ljudi, uglavnom Roma, prisilno iseljeno iz neformalnih naselja u Gradu Beogradu od početka 2009. godine.” Srbija, Podnesak Komitetu UN-a za ekonomska, socijalna i 1 Assessment of the Needs of Internally Displaced Persons in Serbia, UNHCR, februar 2011, str. 21–22. kulturna prava, 52. zasedanje, maj 2014. godine, Amnesti internešenel, mart 2014. 2 An Assessment of the Voluntary Returns Process in Kosovo, Misija OEBS-a na Kosovu, oktobar 2014. 4 Seminar o socijalnom uključivanju Roma i Romkinja u Republici Srbiji, 11. jun 2015. godine, Operativni zaključci.

Podrška za IRL u Srbiji Podrška za IRL u Srbiji 74 75 Konsolidovani izveštaj i programska strategija Konsolidovani izveštaj i programska strategija podigla je pitanje prava na stanovanje na nivo sastavnog dela prava na adekvatan životni standard i prava na nediskriminaciju u ovom kontekstu (videti odeljak 19.7 u kojem je to detaljnije objašnjeno). Prava zasnovana Status u pogledu stanarskog prava – na osnovu podataka iz istraživanja na ovom pristupu mogla bi, prema tome, da predstavljaju tačku na koju će se osloniti kampanje javnog iz 2010. godine, IRL Romi i neromski IRL zagovaranja i predlozi politike za poboljšanje stanovanja i mogla bi da podrže veće angažovanje države na obezbeđivanju adekvatnog smeštaja za sve stanovnike. 60%

50% 7.8 Implikacije u pogledu politike i programiranja

40% Domaćinstva IRL koja žive u neformalnim naseljima i neformalnim kolektivnim centrima moraju da budu IRL Romi prioritet za dodelu pomoći nakon što formalni kolektivni centri budu zatvoreni i nakon što porodicama bude 30% Neromski IRL obezbeđen drugi smeštaj.

20% Iako je jasno da postoji potreba za socijalnim stanovanjem, postojeći odgovor je neadekvatan iz dva osnovna u % domaćinstava % u razloga. Prvi razlog je to što veliki broj najsiromašnijih porodica sebi ne može finansijski da priušti da živi u 10% socijalnim stanovima (videti odeljak 15.1) i što ne postoje alternativna stambena rešenja za izrazito siromašne. Postoji potreba da hitno usvoji politika i izrade modeli programa održivog stanovanja za najsiromašnije. 0% vlasnik/ suvlasnik stanar živi sa roditeljima, socijalno ostalo Drugi razlog za zabrinutost je to što je broj socijalnih stanova u izgradnji daleko manji u odnosu na potrebe, rođacima ili stanovanje prijateljima i u ovom trenutku i u budućnosti (videti odeljak 15.1). I u ovom slučaju postoji potreba da se hitno identifikuju potencijalni načini za povećanje dostupnosti socijalnog stanovanja. To može da podrazumeva pronalaženje načina da se postojeći stambeni prostor pretvori u socijalne stanove, kao i pronalaženje kapitalnih investicija za finansiranje izgradnje novih socijalnih stanova. Jedna od opcija je da se istraži na koji način bi naknade socijalne pomoći za stanovanje mogle da se koriste kao dugoročni izvor finansiranja privatnih i javnih 7.6 Naknade za stanovanje investitora koji žele da investiraju u socijalno stanovanje.

Zakonska mogućnost da lokalne vlasti isplaćuju svojim stanovnicima naknadu za stanovanje postoji, ali za Istovremeno, onima koji su već korisnici socijalnog stanovanja i socijalnog stanovanja u zaštićenim uslovima sada nema naznaka da ijedna lokalna samouprava isplaćuje novčanu pomoć posebno za stanovanje. U ovoj potrebno je dugoročno, stabilno i konzistentno pravno okruženje. U fazi planiranja programa treba istražiti na oblasti nije urađeno mnogo istraživanja. Kao što je navedeno u Drugom nacionalnom izveštaju o socijalnom koji način socijalno stanovanje za izbeglice/IRL može da se poveže sa nacionalnim okvirom za socijalno uključivanju i smanjenju siromaštva (SIPRU, Beograd, 2014. godine), „od posebne je važnosti da se analiziraju stanovanje. različiti oblici pomoći za rešavanje stambenog pitanja na lokalnom nivou”. Takođe, postoji potreba da se analizira na koji način može da se poboljša kvalitet stanovanja – i stanova u kojima živi vlasnik i stanova koji se iznajmljuju – kako bi se zadovoljili osnovni standardi higijene i udobnosti. 7.7 Pravo na stanovanje

Korišćenje potencijalnog prava na stanovanje i stambene pomoći kao načina podrške za IRL do sada nije razmatrano, a moglo bi da ima određeni potencijal. Države članice EU imaju zakonsku obavezu da obezbeđuju pomoć za stanovanje. U okviru procesa pridruživanja EU Srbija će morati da dokaže Evropskoj uniji da ispunjava zahteve za članstvo i u tom aspektu.1 Specijalna izvestiteljka UN za adekvatno stanovanje

Unija priznaje i poštuje pravo na socijalnu pomoć i pomoć za stanovanje kako bi se obezbedila dostojna egzistencija svima koji nemaju dovoljno sredstava, u skladu sa pravilima utvrđenim pravom Unije i nacionalnim 1 Povelja o osnovnim pravima EU, član 34, stav 3: „U cilju borbe protiv socijalne isključenosti i siromaštva, zakonodavstvom i praksom”.

Podrška za IRL u Srbiji Podrška za IRL u Srbiji 76 77 Konsolidovani izveštaj i programska strategija Konsolidovani izveštaj i programska strategija 8. Kolektivni centri Br. Okrug Opština Kolektivni centar Izbeglice IRL Ukupno

8.1 Formalni kolektivni centri 1 KiM Štrpce Juniorski klub na brezovici 0 60 60 Mnoga od raseljenih lica – posebno ona sa invaliditetom, starije osobe i druge ugrožene osobe – završila 2 KiM Štrpce „Lahor – Šara” na brezovici 0 85 85 su, posle sukoba 1999. godine, u privremenom kolektivnom smeštaju i nikada nisu našla trajno rešenje. U „Elektrokosmet” na 3 KiM Štrpce 8 27 35 kolektivnim centrima obezbeđeni su, generalno, samo najosnovniji uslovi, ne postoji privatnost, a smeštajne brezovici jedinice su male površine. Međutim, smeštaj i život u kolektivnom centru finansira centralna vlada (preko 4 KiM Štrpce Tršenja na brezovici 0 15 15 Komesarijata za izbeglice i migracije) i korisnici centara imaju obezbeđene redovne obroke, imaju pristup zdravstvenoj zaštiti, besplatne komunalne usluge i smeštaj, kao i osećaj zajedništva. Za izuzetno ugrožene 5 KiM Leposavić Samački dom lešak 7 22 29 osobe, iseljenje iz kolektivnog centra može da bude zastrašujući problem i mnogi od njih ne mogu da se isele bez dodatne finansijske i praktične pomoći. 6 KiM Leposavić Kopaonik 12 24 36

Međunarodna zajednica, uključujući Evropsku uniju, odlučila je da je zatvaranje kolektivnih centara najviši 7 KiM Zvečan Banjska 18 38 56 prioritet u pogledu pomoći za raseljena lica u Srbiji. 8 KiM Priština „Đurđevak” gračanica 1 36 37

B Ukupno (Kosovo i Metohija) 46 307 353 Br. Okrug Opština Kolektivni centar Izbeglice IRL Ukupno Kolektivni centri koji još uvek nisu zatvoreni (KIRS, januar 2016. godine) 1 Južnobanatski Pančevo Centar to 15 58 73 U poslednjih nekoliko godina zatvoren je najveći broj formalnih kolektivnih centara. U centrima koji još uvek 2 Mačvanski Šabac Varna oock 72 10 82 nisu zatvoreni smešteni su ljudi koji su posebno ugroženi i oni koji nemaju gde da odu. Nakon zatvaranja kolektivnih centara korisnici koji nemaju novi smeštaj, u ovom trenutku, premeštaju se u druge kolektivne 3 Šumadijski Kragujevac Dečje odmaralište trmbas 7 88 95 centre u kojima postoje slobodna mesta. To može da bude traumatično iskustvo. To znači i da su kolektivni centri u nekim opštinama postali deo sistema socijalne zaštite. Beskućnici koji nisu raseljeni i koji u nekim 4 Nišavski Gadžin han OŠ „Vitko i cveta” 11 3 14 slučajevima imaju ozbiljne psihološke potrebe takođe se smeštaju u kolektivne centre. Ako se centri zatvore, a ne demoliraju, postoji mogućnost da će se u njih brzo ilegalno useliti oni koji su u potrazi za boljim životnim 5 Pirotski Bela Palanka Hotel es i remizijana 16 14 30 uslovima, npr. Romi iz neformalnih naselja.

6 Pčinjski Bujanovac Stara ciglana 0 40 40 U januaru 2016. godine u formalnim kolektivnim centrima živelo je 913 ljudi, uključujući 682 IRL i 231 izbeglicu.1 Taj broj je dramatično smanjen (sa 26.863 ljudi, koliko ih je živelo u kolektivnim centrima 2002. godine, od 7 Pčinjski Bujanovac „Salvatore” 0 77 77 čega je bilo 9.448 IRL).

8 Pčinjski Vranje Rasadnik 3 32 35 Od IRL koja su živela u kolektivnim centrima u januaru 2016. godine, oko 307 bilo je u centrima na Kosovu, a 375 u centrima u Srbiji bez Kosova. 9 Beograd Palilula Pim krnjača 61 53 114

A Ukupno (Srbija bez Kosova i Metohije) 185 375 560

1 Izvor: Komesarijat za izbeglice i migracije, http://www.kirs.gov.rs/articles/centers.php?lang=ENG.

Podrška za IRL u Srbiji Podrška za IRL u Srbiji 78 79 Konsolidovani izveštaj i programska strategija Konsolidovani izveštaj i programska strategija Kao što se može videti na grafikonu u nastavku, novi smeštaj se mnogo brže nalazio za izbeglice nego za Lica smeštena u formalnim kolektivnim centrima 2002 - 2015 IRL, iako je ostao „dugačak rep” ljudi za koje je najteže naći alternativni smeštaj. 20000 Zaista, na osnovu podataka dobijenih od realizatora projekta „Socijalno stanovanje u zaštićenim uslovima” (SHSE), ​​jasno je da su korisnici projekta SHSE izabrani na osnovu kriterijuma kojima se isključuju oni 18000 najugroženiji, jer je uslov da korisnici imaju održiv izvor prihoda i da mogu sebi finansijski da priušte da žive 16000 u jedinicama SHSE. 14000 12000 U „Pregledu situacije u formalnim kolektivnim centrima u Srbiji” iz marta 2013. godine, koji je izradio Komesarijat za izbeglice i migracije, identifikovano je 181 lice koje je izrazilo želju ili koje je imalo potrebu da 10000 bude smešteno u domove za negu. Imajući u vidu budžetska ograničenja, nije izvesno da li su takva rešenja 8000 dostupna za sve. 6000 4000

2000 Odabrana rešenja za korisnike kolektivnih centara, 2010. godina (izbeglice i IRL), Komesarijat za izbeglice i migracije 0 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013. 2014. 2015. Traženo rešenje Broj domaćinstava izbeglice IRL Seosko domaćinstvo 222 Izvor: podaci sa internet stranice Komesarijata za izbeglice i migracije, www.kris.gov.rs, autorov grafikon

Socijalno stanovanje u zaštićenim uslovima 414

Smeštaj u domovima za negu starih lica 161 8.2 Neformalni kolektivni centri Građevinski materijal 106 Poslednje istraživanje o neformalnim kolektivnim centrima uradili su 2009. godine Komesarijat za izbeglice, PIKAP 79 UNDP i NVO Grupa 484. Iako su ti podaci verovatno odavno zastareli, važno je istaći neke od ključnih zaključaka. Montažne kuće 272 U istraživanju je identifikovano 40 kolektivnih centara, od toga 36 neformalnih centara i 4 formalna centra. U Starija lica koja ne mogu da budu smeštena u dom za negu starih lica (?) 85 njima je bilo smešteno ukupno 2.278 lica, od kojih su oko 85% činila IRL sa Kosova.

Ukupno 1.344 U tabeli u Aneksu 3. prikazane su lokacije centara i podaci o broju korisnika, ukoliko su poznati.

Od tog broja centara, identifikovana su samo četiri centra u kojima su većinu korisnika činili IRL Romi. U izveštaju Komesarijata se kaže: „Uslovi u objektima u kojima su se naselili raseljeni Romi sa Kosova i Metohije Nakon što formalni kolektivni centri konačno budu zatvoreni, bilo bi dobro da se prati situacija u opštinama (Obrenovac, Čukarica, Požarevac i Sjenica) izuzetno su teški i nedopustivo loši i daleko su ispod nivoa i da se prate bivši stanovnici centara kako bi se osiguralo da su njihove tekuće potrebe zadovoljene na objekata u kojima su smeštena druga raseljena lica”. adekvatan način.

Podrška za IRL u Srbiji Podrška za IRL u Srbiji 80 81 Konsolidovani izveštaj i programska strategija Konsolidovani izveštaj i programska strategija Za Beograd su dostupni noviji podaci, za 2014. godinu, i ti podaci su prikazani u Aneksu 3. U toj tabeli može 9. Lični dokumenti i pravna pomoć se videti da u neformalnim kolektivnim centrima živi 929 lica, od toga 808 IRL.

Čini se da, barem u Beogradu, broj neformalnih kolektivnih centara nije značajno smanjen u odnosu na ranije 9.1 Lični dokumenti istraživanje, mada nije poznato koliko se promenila situacija u centrima. Može se pretpostaviti da je situacija u neformalnim centrima različita. U nekim centrima, prema onome što je zabeleženo 2009. godine, situacija Istraživanje iz 2010. godine pokazalo je da 3,4% svih IRL nema ličnu kartu. Pod pretpostavkom da je taj je prihvatljiva, a neki objekti bi čak mogli da dobiju i status objekata za stanovanje. U drugima centrima, uzorak reprezentativan za sva IRL, to znači da oko 7.000 IRL nije imalo osnovne lične dokumente. međutim, neophodno je da se hitno poboljša kvalitet smeštaja ili da se stanovnici centra presele u novi smeštaj sa pristojnim uslovima. U istraživanju o IRL Romima iz 2014. godine navodi se da „u 9% domaćinstava jedan od članova domaćinstva nema izvod iz matične knjige rođenih, ličnu kartu, uverenje o državljanstvu i zdravstvenu knjižicu. To ne znači da tih 9% domaćinstava nema nijedan od ta četiri dokumenta, ali je važno da se naglasi, takođe, da 8.3 Implikacije u pogledu politike i programiranja jedna polovina domaćinstava kojima fali neki dokument nema više od tri od tih dokumenata” (UNHCR, 2014. godina, str. 42). Taj procenat za domicilno romsko stanovništvo iznosi 6%. Sa zatvaranjem formalnih kolektivnih centara, ljudi koji su ostali u kolektivnim centrima koji još uvek nisu zatvoreni verovatno su oni za koje je najteže naći alternativni smeštaj i oni koji imaju posebne potrebe. Teret Što se tiče dece, u UNICEF-ovom istraživanju MICS V za 2014. godinu utvrđeno je da 4,6% dece mlađe od u pogledu brige za ta lica sada se prenosi sa Komesarijata na opštine, ali to ne prati i kontinuirano izdvajanje pet godina koja žive u romskim naseljima nije registrovano pri rođenju. većih sredstava za opštine. Relativno dobrostojeće opštine, kao što su beogradske opštine, mogu lakše da podnesu taj teret, ali za one opštine koje nemaju dovoljna sredstava i koje nemaju razvijene socijalne usluge U okviru projekata pravne pomoći, pravna pomoć se pruža od 2000. godine. Najznačajniji događaj bilo je (videti, na primer, odeljak 11.3) to opterećenje je veće. U naredne dve godine biće potrebne određene mere usvajanje Zakona o naknadnom upisu u matične knjige 2012. godine. Zakonom je definisana procedura praćenja kako bi se procenila situacija i identifikovali naredni koraci. u skladu s kojom odrasli i deca koji nemaju dokumentaciju o rođenju mogu da registruju rođenje u administrativnoj (a ne sudskoj) proceduri i dobiju ostale identifikacione dokumente. Od tada je velikom broju Situacija u nekim neformalnim kolektivnim centrima je alarmantnija, posebno u slučaju IRL Roma. U ljudi pružena pomoć u dobijanju ličnih dokumenata. U junu 2015. godine Praxis je naveo da je u okviru smislu programiranja, možda bi bilo dobro da se IRL Romi u neformalnim kolektivnim centrima i IRL Romi u jednog projekta koji je finansirala EU preko OEBS-a završeno 469 procedura „naknadnog upisa” i da je neformalnim naseljima objedine u jednu kategoriju korisnika, za koju treba pronaći sveobuhvatna rešenja. pokrenuto još 408 procedura koje su u toku.

Takođe, moguće je da je vreme za novo brzo istraživanje neformalnih kolektivnih centara kako bi se U skladu sa zakonom u Srbiji, ne mogu sva deca rođena na teritoriji Srbije da se prijave; ako nijedan od identifikovale lokacije tih centara, broj lica u njima i potrebe tih lica. roditelja nema lična dokumenta, rođenje deteta ne može da se registruje i to dete će, prema tome, morati da se registruje u proceduri naknadnog upisa kasnije u toku života.

Bez ličnih dokumenata, dobijanje legalnog zaposlenja, pristup zdravstvenoj zaštiti i drugi ključni aspekti života teško su mogući, ako ne i nemogući. U istraživanju o IRL Romima iz 2014. godine navodi se da u oko 15% domaćinstava IRL Roma bar jedan član domaćinstva nema zdravstveno osiguranje. Kao osnovni razlog za to što nemaju zdravstveno osiguranje navodi se to što nemaju lične dokumente.1

1 UNHCR/Cvejić, Procena potreba interno raseljenih Roma u Srbiji, Beograd, maj 2015, str. 44.

Podrška za IRL u Srbiji Podrška za IRL u Srbiji 82 83 Konsolidovani izveštaj i programska strategija Konsolidovani izveštaj i programska strategija Posle nekoliko godina (od 2004. godine) intenzivnog zastupanja i aktivnosti besplatne pravne pomoći od 9.3 Pravna pitanja koja se odnose na raseljenje strane UNHCR-a i partnerskih organizacija, situacija u pogledu registracije činjenice rođenja i pristupa ličnim dokumentima se, što se tiče Roma (uključujući IRL Rome), znatno poboljšala. Kao što je pomenuto u drugim delovima ovog izveštaja, IRL sa Kosova suočavaju se sa širokim dijapazonom pravnih pitanja, koja su posledica njihovog raseljavanja. To uključuje ostvarenje prava na punu penziju (videti Dva događaja imala su presudan značaj u procesu kreiranja sistemskih rešenja za probleme „pravno odeljak 5.3), ostvarenje punih vlasničkih prava (odeljak 8.4) i ostvarenje prava koja proističu iz radnog odnosa nevidljivih” i „nedokumentovanih” Roma: potpisivanje Memoranduma o razumevanju između Ministarstva (odeljak 4.4). za državnu upravu i lokalnu samoupravu, zaštitnika građana i UNHCR-a i usvajanje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o vanparničnom postupku 2012. godine. Potpisivanjem Memoranduma o razumevanju Što se tiče predmeta koji se rešavaju u okviru projekata pravne pomoći za IRL i izbeglice koje finansira EU, uspostavljen je mehanizam efikasne saradnje i koordinacije između svih relevantnih državnih institucija, najveći broj predmeta odnosi se na imovinu (40%) i prava koja proističu iz radnog odnosa (34%). Oko 87% od nezavisnih institucija, organizacija civilnog društva i međunarodnih organizacija u rešavanju ovog gorućeg ukupnog broja predmeta rešeno je pružanjem pravnih saveta, dok je u 13% predmeta bilo potrebno pravno problema sa kojim se suočava veliki broj domicilnih Roma i IRL Roma. Istovremeno, u novom Zakonu predviđen zastupanje na sudu. Oko 79% predmeta koji su zahtevali zastupanje na sudu odnosi se na imovinska prava. je poseban sudski postupak za utvrđivanje datuma i mesta rođenja, koji predstavlja jednostavnije rešenje za lica koja nisu bila u mogućnosti da registruju svoje rođenje u administrativnoj proceduri naknadnog upisa. U tabeli u nastavku prikazana je analiza predmeta po vrstama predmeta.1 To je omogućilo da se registruje rođenje za nekoliko stotina Roma i IRL Roma koji godinama nisu mogli da registruju svoje rođenje. Vrste pravne pomoći – samo pomoć koju je finansirala EU

Istovremeno, usvajanjem novog Zakona o prebivalištu i boravištu građana krajem 2011. godine omogućena Pravna pomoć Zastupanje Ukupan broj predmeta je prijava prebivališta u slučajevima kada postoji pravni osnov za prijavu prebivališta na adresi centra za Vrsta predmeta br. % br. % br. % socijalni rad. To rešenje omogućilo je prijavu prebivališta za nekoliko stotina domicilnih Roma koji su do tada bili „pravno nevidljivi” ili koji nikada nisu imali prijavljenu stalnu adresu. Međutim, zakon nije rešio gorući Porodično pravo 8 0,16% 2 0,28% 10 0,18% problem nekoliko hiljada interno raseljenih Roma koji žive u neformalnim naseljima (ilegalnim naseljima) i koji su još uvek registrovani u svom mestu porekla na Kosovu, što im onemogućuje da efektivno i u potpunosti ostvaruju svoja prava. Prava koja proističu iz radnog odnosa 1.815 37,05% 78 10,86% 1.893 33,70%

Iako se situacija u pogledu pristupa registraciji rođenja i ličnim dokumentima za IRL Rome poboljšava kao Pravo na starosnu i invalidsku penziju 268 5,47% 0 0,00% 268 4,77% rezultat zajedničkog rada u okviru Memoranduma o razumevanju, hiljade IRL Roma ostale su bez ličnih dokumenata i neophodna im je besplatna pravna pomoć da bi pribavili dokumente, a samim tim i ostvarili Pravo na zdravstvenu zaštitu / svoja prava kao građani. Veliki broj razloga, uključujući siromaštvo, marginalizaciju, nepostojanje razumevanja 9 0,18% 0 0,00% 9 0,16% i nepoznavanje procedura, diskriminacija itd., doveo je do potrebe da se hitno usvoji inkluzivni zakon o zdravstveno osiguranje besplatnoj pravnoj pomoći koja bi bila dostupna ovim najugroženijim kategorijama Roma. Socijalno osiguranje i socijalna zaštita 11 0,22% 4 0,56% 15 0,27%

9.2 Politička prava Prava koja se odnose na izbeglički status 9 0,18% 0 0,00% 9 0,16% i raseljena lica IRL, budući da se radi o građanima Srbije, imaju pravo da glasaju na nacionalnim izborima. Na lokalnim izborima, građani Srbije glasaju za lokalne samouprave u mestu prebivališta. To znači da raseljena lica sa Pravo pristupa javnim evidencijama, Kosova, kojima je prebivalište i dalje registrovano u nekoj od opština na Kosovu, nemaju pravo da glasaju za 741 15,13% 8 1,11% 749 13,33% administraciji i uslugama lokalnu samoupravu u mestu raseljenja (na primer, u mestu privremenog boravka).

Činjenica da IRL nisu politička zastupljena na lokalnom nivou može da bude razlog zbog čega opštine ne daju prioritet dodeli pomoći raseljenim licima koja žive u veoma teškim uslovima. 1 Izvor: Nastavak pomoći za raseljena lica (Further Assistance to Displaced Persons) – projekat pružanja pravne pomoći.

Podrška za IRL u Srbiji Podrška za IRL u Srbiji 84 85 Konsolidovani izveštaj i programska strategija Konsolidovani izveštaj i programska strategija Vrste pravne pomoći – samo pomoć koju je finansirala EU Velika tražnja za pravnom pomoći postojaće i u slučajevima koji se odnose na pomaganje ljudima da ostvare svoja prava na lične dokumente, zapošljavanje, socijalnu zaštitu, penziju i ostale usluge i davanja. Pravna Pravna pomoć Zastupanje Ukupan broj predmeta pomoć nije potrebna isključivo IRL i raseljenim licima. Iskustva savetodavnih službi za građane u okviru projekta „Evropski progres” u južnoj Srbiji pokazuju da postoji stalna potražnja za takvim uslugama kod svih Vrsta predmeta br. % br. % br. % kategorija stanovnika, bez obzira da to da li su raseljeni ili ne.

Imovinska prava 1.687 34,44% 566 78,83% 2.253 40,11% Zaključak je da će u dužem roku postojati potreba za pravnom pomoći i za raseljeno i za neraseljeno stanovništvo, što znači da je neophodno da se uspostavi održiv sistem pružanja pravne pomoći koji će, u Pravo na stanovanje 111 2,27% 4 0,56% 115 2,05% idealnom slučaju, finansirati vlada.

U vezi sa pravnom pomoći, postojaće i stalna potreba za praćenjem situacije u pogledu ostvarivanja Nasledno pravo 166 3,39% 40 5,57% 206 3,67% zakonskih prava IRL i za zalaganjem za zakonske promene i pružanjem saveta o zakonskim promenama onda kada to bude potrebno. Ostalo – upućeno drugima 12 0,24% 1 0,14% 13 0,23%

Ništa od navedenog 62 1,27% 15 2,09% 77 1,37%

Ukupno 4.899 100,00% 718 100,00% 5.617 100,00%

9.4 Implikacije u pogledu politike i programiranja

Da bi se olakšala situacija IRL u pogledu velikog broja dokumenata i pravnih problema sa kojima se suočavaju, neophodne su dugotrajne zakonske procedure, promene zakona u užoj Srbiji i/ili formalnih sporazuma između Beograda i vlasti u Prištini.

Postoji veliki broj slučajeva u kojima je neophodna prekogranična saradnja Srbije i Kosova, imajući u vidu da IRL žive u užoj Srbiji, a da se njihovi upravni i sudski postupci vode na Kosovu. U tim slučajevima, sve dok se odnosi između Beograda i Prištine ne normalizuju u potpunosti, biće neophodna nominalna međunarodna podrška za pravnu pomoć, koja će biti u stanju da zadobije poštovanje i da ima pristup pravosudnim sistemima u obe jurisdikcije.

Podrška za IRL u Srbiji Podrška za IRL u Srbiji 86 87 Konsolidovani izveštaj i programska strategija Konsolidovani izveštaj i programska strategija 10. Resursi na nivou opština Razvijenost opština sa velikim brojem IRL, 2014. godina U odeljku 2.6. ovog izveštaja opisana je geografska distribucija IRL u Srbiji. IRL, generalno, žive ili u siromašnijim opštinama na jugu zemlje ili u bogatijim beogradskim opštinama. IRL Romi žive i u nekim delovima Vojvodine, Područje % registrovanih IRL, 2014. Stepen razvoja (1–4) (2014. godina) gde je njihova koncentracija relativno visoka. Kuršumlija 31,42% Devastirano područje Rešavanje problema sa kojima se suočavaju IRL uglavnom je u nadležnosti lokalne samouprave: usluge Bujanovac 25,63% Devastirano područje socijalne zaštite, ekonomski razvoj i zapošljavanje, zemljište, urbanističko planiranje i legalizacija nepokretnosti, socijalno stanovanje, predškolsko obrazovanje, obrazovanje odraslih, kao i različite usluge Kraljevo 15,60% 3 podrške za Rome.1 Vrnjačka Banja 13,20% 2 To znači da sposobnost opština da podnesu dodatni teret koji predstavljaju IRL ne zavisi samo od političke volje, već i od raspoloživih resursa. Naredni odeljci u kojima su date indikacije o kapacitetima opština da Prokuplje 10,54% 3 podnesu taj teret trebalo bi da budu od pomoći prilikom odlučivanja o tome da li i šta treba da bude prioritet u pogledu pomoći i politike sa geografskim fokusom. Medveđa 9,81% Devastirano područje

Mladenovac 9,61% 1 10.1 Stepen razvoja Blace 9,14% 4 Svake godine vlada objavljuje spisak opština u Srbiji po razvijenosti. Opštine su podeljene na četiri nivoa na osnovu prosečnog stepena razvijenosti opština u Srbiji. Grupa 1. je najviša, iznad proseka za Srbiju, a grupa Jagodina 8,38% 2 4. je najniža, ispod 50% proseka za Srbiju. Raška 7,61% 4 Pet od deset opština sa najvećom populacijom IRL spadaju u najnižu kategoriju (4), a tri su u kategoriji „devastiranih područja”.

Vlada Srbije Kategorizacija opština po razvijenosti

Grupa Stepen razvoja Broj opština

1 Iznad 100% od proseka 20

2 80–100% 34

3 60–80% 47

4 Ispod 60% 44

Devastirana područja Ispod 50% (podgrupa grupe 4) 19

1 Pedagoški asistenti, romski koordinatori, romski zdravstveni medijatori itd.

Podrška za IRL u Srbiji Podrška za IRL u Srbiji 88 89 Konsolidovani izveštaj i programska strategija Konsolidovani izveštaj i programska strategija 10.2 Finansijski položaj lokalnih samouprava za IRL se obezbeđuje ukoliko to sredstva dozvoljavaju i ukoliko su dostupna dodatna sredstva (na primer, sredstva donatora). Gustina IRL i opštinski resursi

600,000 10.3 Usluge socijalne zaštite – obuhvat ● Prosek za Beograd U analizama za mapiranje2 koje je uradio Centar za liberalno-demokratske studije 2013. godine analiziran 500,000 je stepen dostupnosti usluga socijalne zaštite na nivou opština. Na karti na sledećoj strani može se videti da postoje velike razlike u visini sredstava koja se izdvajaju iz opštinskog budžeta. U nekim od opština sa 400,000 najvećom koncentracijom IRL – kao što su Bujanovac, Kuršumlija i Blace – usluge socijalne zaštite ili nisu bile uopšte dostupne ili se za njih uopšte nisu izdvajala sredstva iz opštinskog budžeta. 300,000 To je poruka koja je od kritične važnosti, posebno kada se ima u vidu zatvaranje kolektivnih centara. U ● Prosek za Srbiju Bujanovcu još uvek više od 100 IRL živi u kolektivnim centrima. Kao što je već rečeno, zatvaranje kolektivnih 200,000 centara znači prenos odgovornosti za zaštitu IRL sa Komesarijata za izbeglice na lokalnu upravu i lokalne ● Medveđa ● Bujanovac institucije. U opštinama sa ograničenim budžetom i nedovoljnim uslugama socijalne zaštite, zatvaranje Jagodina ● Prokuplje 3 ● ● Kraljevo kolektivnih centara znači nametanje dodatnog tereta lokalnim vlastima, bez proporcionalne kompenzacije. 100,000 ● ● Vrnjačka Banja ● Blace ● Kuršumlija

Opštinski resursi u RSD po stanovniku Raška ● Mladenovac - 10.4 Implikacije u pogledu politike i programiranja 0,00% 5,00% 10,00% 15,00% 20,00% 25,00% 30,00% 35,00% U planiranju programa treba uzeti u obzir finansijsku situaciju opština u kojima žive IRL. U idealnom slučaju, IRL kao % stanovništva opštine moguće je da je potreban neki vid dugoročne kompenzacije ili prilagođavanja od strane centralnih vlasti u kojem bi se uzele u obzir potrebe posebnih grupa stanovništva, kao što su IRL. Međutim, to može biti teško Opštinski resursi = zbir rashoda na nivou opštine i rashoda ostalih budžetskih korisnika u RSD po stanovniku, za 2010. godinu ostvarivo u praksi. Izvor: Opštine i regioni u Republici Srbiji, 2014. godine, Zavod za statistiku Republike Srbije i Komesarijat za izbeglice Napomena: Opština Mladenovac pripada Gradu Beogradu i nije u potpunosti uporediva Geografski fokusirani programi mogu da pomognu da se dopune (finansijski i drugi) kapaciteti opština za pružanje neophodne podrške za IRL, uključujući, na primer, usluge socijalne zaštite i podršku za samozapošljavanje. Na grafikonu u nastavku prikazana je finansijska pozicija deset opština sa najvećim brojem/udelom IRL. Može se videti da su u svim opštinama sredstva dostupna po glavi stanovnika znatno ispod proseka za Srbiju, s tim da opštine kao što su Blace, Raška i Kuršumlija imaju manje od jedne polovine proseka u Srbiji.

Neke opštine su veoma oprezne u pogledu pružanja podrške za IRL ukoliko smatraju da će to doprineti 2 Mapiranje usluga socijalne zaštite u nadležnosti lokalnih samouprava u Republici Srbiji, CLDS, oktobar 2013, uz većoj lokalnoj integraciji IRL (na primer, da će se tu stalno nastaniti) i ukoliko postoji percepcija da podržavaju podršku Vlade Republike Srbije, Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva i UNICEF-a; finansirala opozicione političke partije. Građani Srbije imaju pravo da glasaju na lokalnim izborima samo u mestu Švajcarska agencija za razvoj i saradnju. 1 prebivališta, što za većinu IRL znači na Kosovu, a ne u mestu raseljenja. U drugim slučajevima podrška 3 Prema navodima Komesarijata za izbeglice i migracije: ,,Ni kolektivni centar u Bujanovcu, ni drugi centri nece biti zatvoreni sve dok se za sva lica iz kolektivnih centara ne obezbede adekvatna stambena rešenja. Razumljivo je da socijalno stanovanje u zašticenim uslovima podrazumeva i dodatne troškove za opštine i gradove, ali to je usluga koju planira lokalna samouprava i, samim tim, predviđena su i dodatna sredstva za te usluge.“ (MSP Nota 1 Zakon o lokalnim izborima iz 2007. godine, član 6: „Pravo da bira odbornika ima punoletan, poslovno sposoban verbale 39005. 30.9.2016. godine). To potvrđuje analizu koja ukazuje na to da ce se teret brige za interno raselje- državljanin Republike Srbije koji ima prebivalište na teritoriji jedinice lokalne samouprave u kojoj ostvaruje na lica koja treba da budu izmeštena iz kolektivnih centara preneti na lokalne vlasti, bez dodatnog kontinuiranog izborno pravo.” povećanja budžeta lokalnih samouprava.

Podrška za IRL u Srbiji Podrška za IRL u Srbiji 90 91 Konsolidovani izveštaj i programska strategija Konsolidovani izveštaj i programska strategija Sredstva izdvojena iz budžeta lokalnih samouprava (LS) za socijalne usluge po stanovniku, godišnje, u 2012. godini (CLDS, 2013. godina) 11. Nestali

Novi LS bez usluga socijalne zaštite Pored toga što se suočavaju sa problemima raseljenja, mnoga IRL sa Kosova izgubila su svoje rođake pre, Kanjiža Subotica Kneževac za vreme i nakon sukoba 1999. godine. Osim velikog broja poginulih usled sukoba, neki ljudi su nestali. U Čoka LS koje izdvajaju 0 RSD Senta aprilu 2004. godine bilo je oko 3.200 ljudi koji su evidentirani kao „nestali”. Do kraja 2014. godine taj broj je Sombor Bačka Kikinda 1 Topola Ada LS koje izdvajaju manje od 250 RSD prepolovljen na 1.655, što uključuje ljude sa svih strana u sukobu: Srbe, kosovske Albance, Rome i druge. Mali Nova Iđoš Bečej Kula Novi Crnja LS koje izdvajaju više od 250 RSD Apatin Bečej Proces traženja nestalih lica predvodi Međunarodni komitet Crvenog krsta. Sastanci između vlasti u Prištini Odžaci Vrbas Srbobran Žitište i u Beogradu održavaju se periodično, a dokazisukoba, neki ljudi su nestali. U aprilu 2004. godine bilo je Temerin 2 Bač Bački Žabalj oko 3.200 ljudi koji su evidentirani kao „nestali”. Do kraja 2014. godine taj broj je prepolovljen na 1.655, što Bačka Petrovac Zrenjanin Sečanj Palanka Novi Sad uključuje ljude sa svih strana u sukobu: Srbe, kosovske Albance, Rome i druge. Titel Plandište Beočin Sremski Karlovci Kovačica Šid Irig Inđija Vršac Opovo Alibunar Proces traženja nestalih lica predvodi Međunarodni komitet Crvenog krsta. Sastanci između vlasti u Prištini i Sremska Mitrovica Ruma Stara u Beogradu održavaju se periodično, a dokazi o sudbini nestalih polako izlaze na svetlo dana. Pazova Palilula Bela Pančevo Crkva Bogatić Pećinci Zemun Kovin Veliko Šabac Beograd Gradište Grocka Požarevac Vladimirci Obrenovac Golubac Smederevo Kladovo Loznica Barajevo Malo Sopot Crniće Koceljeva Kučevo Ub Mladenovac Lazarevac Mali Krupanj Smederevska Žabari Petrovac Zvornik Lajkovac Palanka na Mlavi Majdanpek Osečina Aranđelovac Velika Plana Valjevo Negotin Ljubovija Mionica Ljig Topola Rača Svilajnac Žagubica Lapovo Batočina Despotovac Gornji Milanovac Bor Kosjerić Kragujevac Jagodina Ćuprija Bajina Bašta Knić Užice Čačak Zaječar Paraćin Boljevac Požega Rekovac Lučani Varvarin Ražanj Čajetina Arilje Ćićevac Soko Banja Kraljevo Vrnjačka Trstenik Knjaževac Priboj Banja Kruševac Aleksinac Nova Varoš Ivanjica Aleksandrovac Svrljig

Prijepolje Raška Brus Niš Merošinka Blace Bela Sjenica Prokuplje Doljevac Palanka Pirot Novi Pazar Kuršumlija Žitorađa Gadžin Han Dimitovgrad Leskovac Tutin Bojnik Babušnica Vlasotince Lebane Crna Medveđa Trava

Vladičin Han Surdulica

Vranjska Vranje Banja Bosilegrad Bujanovac Trgovište Preševo 1 Videti https://www.icrc.org/en/document/missing-persons-western-balkans, pristupljeno 15. 9. 2015. 2 Videti https://www.icrc.org/en/document/missing-persons-western-balkans, pristupljeno 15. 9. 2015.

Podrška za IRL u Srbiji Podrška za IRL u Srbiji 92 93 Konsolidovani izveštaj i programska strategija Konsolidovani izveštaj i programska strategija DEO II ANALIZA EFEKATA POMOĆI ZA IRL • Podrška za povratak na Kosovo, uključujući takozvane „idi, vidi” posete i povezivanje sa podrškom DEO II ANALIZA EFEKATA POMOĆI ZA IRL za obnovu stanova i kuća, odnosno podrškom za ostvarenje prihoda koju obezbeđuju kancelarije EU i UNHCR-a na Kosovu. • Pravna pomoć s ciljem da se raseljenim licima pruži pomoć u vezi sa zahtevima za povraćaj imovine i 12. Uvod ostvarivanjem prava u mestu porekla.

U Delu II ovog dokumenta biće reči o efektima pomoći za IRL koja je obezbeđena u periodu od 2008. Finansiranje godine. U odeljcima 14, 15. i 16. biće reči o direktnoj pomoći koja je pružena IRL i koja je namenjena posebno za IRL, a u odeljku 17. govoriće se o odabranim indirektnim merama politike i programskim merama koje su, UNHCR i Evropska unija su vodeći donatori pomoći za raseljene, zajedno sa Vladom Srbije, koja izdvaja sve iako nisu dizajnirane posebno za IRL, takođe imale određeni uticaj na njihov život. veća sredstva za pomoć iz državnog budžeta.

U odeljku 14. dat je kratak pregled pomoći koja je obezbeđena. U odeljku 15. biće reči o tome u kojoj meri je UNHCR u Srbiji obezbedio je 47,8 miliona američkih dolara1 u periodu između 2010. i 2015. godine, od čega ta pomoć stigla do svih onih kojima je bila potrebna. U odeljku 16. pokušaćemo da utvrdimo da li su oni do je oko 28,8 miliona američkih dolara2 bilo namenjeno za IRL. kojih je pomoć stigla zaista osetili određeno poboljšanje u pogledu kvaliteta života i da li je to poboljšanje bilo održivo. Planirana podrška EU u periodu od 2008. do 2015. godine iznosila je 48,7 miliona evra, od čega je 2,5 miliona evra obezbeđeno u okviru programa CARDS, a preostali deo u okviru Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA).3 U okviru pomoći EU, na nivou planiranja programa nije pravljena razlika između podrške za 13. Pregled direktne pomoći izbeglice i podrške za IRL, tako da nije jednostavno napraviti disagregaciju.4 Vlada Srbije obezbedila je preko Komesarijata za izbeglice i migracije podršku za IRL u periodu 2008- za IRL obezbeđene od 2008. godine 2015. godine u vrednosti od 17,5 miliona evra. Radi ilustracije toga šta je sve bilo obuhvaćeno tom cifrom, Komesarijat je 2014. godine planirao sredstva u budžetu u iznosu od 2,73 miliona evra, od čega je 1,1 milion U ovom odeljku dat je kratak pregled programa podrške namenjenih za IRL (i druge) i načina na koji su ti evra bilo namenjeno za građevinski materijal, 1,26 miliona evra za otkup seoskih domaćinstava, a 358.000 programi bili organizovani. evra za „ekonomsku podršku i jačanje”. Komesarijat je 2014. godine planirao sredstva u budžetu za pomoć IRL u iznosu od oko 2,73 miliona evra, od čega je 1,1 milion evra bilo namenjeno za građevinski materijal, 1,26 Tri najveća finansijera podrške za IRL od 2008. godine bili su UNHCR, EU (u okviru programa CARDS, miliona evra za otkup seoskih domaćinstava, a 358.000 evra za „ekonomsku podršku i jačanje”. odnosno IPA) i Vlada Srbije. Dodatnu pomoć obezbedili su bilateralni donatori, uključujući vlade Švajcarske, Norveške, Švedske i U Vladi Srbije najvišu odgovornost za koordinaciju i praćenje pomoći za izbeglice, IRL i povratnike ima Sjedinjenih Američkih Država. Komesarijat za izbeglice i migracije („Komesarijat”). Detaljan pregled pomoći namenjene posebno za IRL nije dostupan, imajući u vidu da je veliki deo pomoći Podrška se fokusirala na četiri vrste pomoći: bio namenjen i za IRL i za izbeglice, ali je ukupna vrednost pomoći u periodu od 2008. do 2014. godine verovatno bila daleko veća od 50 miliona evra. • Poboljšanje uslova stanovanja, uključujući obezbeđivanje stanova ili kuća ili dodelu paketa građe- vinskog materijala za samogradnju. • Podrška za ostvarenje dohotka, uključujući davanje malih grantova za dohodovne aktivnosti, na- bavku opreme i samozapošljavanje ili druge dohodovne aktivnosti, kao što su poljoprivreda i obuka radnika za samozapošljavanje ili zapošljavanje. 1 7,6 miliona evra finansijskih sredstava UNHCR-a obezbeđeno je u okviru IPA fondova EU. 2 Izvor: Predstavništvo UNHCR-a, Beograd. 3 Izvor: Delegacija EU u Beogradu. 4 U tom periodu EU je sklopila oko 75 posebnih sporazuma o pomoći za izbeglice/IRL, a u završnim izveštajima za svaki od sporazuma trebalo bi da se ispitaju i identifikuju posebno broj IRL i broj izbeglica (i drugih korisnika).

Podrška za IRL u Srbiji Podrška za IRL u Srbiji 96 97 Konsolidovani izveštaj i programska strategija Konsolidovani izveštaj i programska strategija Programiranje EU sredstava Programi pomoći za izbeglice i IRL EU/IPA Programski dokumenti EU (fiše) mogu da pruže koristan uvid u menjanje prioriteta u periodu posle 2008. godine. Najznačajnije je to što se stanovi za IRL prvi put pominju u planskim dokumentima za IPA sredstva Godina Naziv Opšti cilj Svrha/specifični ciljevi za 2011. godinu. Pre toga stambena rešenja bila su dostupna samo za izbeglice. U prvih 11 godina života u raseljenju, IRL su dobili minimalnu podršku za poboljšanje uslova stanovanja. 1. Integracija izbeglica pomoću projekata u okviru kojih će se razviti stambena rešenja, mere zapošljavanja i dohodovne aktivnosti. 2. Podrška za povratak/reintegraciju pomoću Od 2012. godine najvažniji prioritet postalo je zatvaranje kolektivnih centara. U to vreme je 2.869 IRL (i 607 Dalja podrška za IPA 2007. Nalaženje trajnih rešenja za međugraničnih i prekograničnih inicijativa. izbeglice i IRL u izbeglica) još uvek živelo u formalnim kolektivnim centrima, uglavnom u lošim uslovima, a finansirala ih je u probleme IRL/izbeglica. 3. Doprinos za osamostaljivanje posebno Srbiji potpunosti centralna vlada, uključujući smeštaj, komunalne usluge i hranu. identifikovanih izbeglica/IRL pomoću dodele paketa socioekonomske pomoći i pravne pomoći. 4. Obezbeđenje potpune implementacije Nadmetanje prioriteta Sarajevske deklaracije. U tom periodu pažnja Komesarijata preusmerena je na dva politička pitanja. Prvi prioritet bio je podsticaj za Komponenta 1: Podrška stanovanju i ostvarivanju Srbiju da ispuni uslove za belu šengensku listu. To je dovelo do strahovitog pritiska na Komesarijat da ispuni dohotka određene uslove u pogledu upravljanja migracijama, uključujući povratak po sporazumima o readmisiji i Podrška integraciji najugroženijih izbegličkih Podrška porodica putem obezbeđenja trajnih rešenja i Doprineti rešavanju problema zahteve azilanata iz trećih zemalja. Drugi prioritet bila su značajna sredstva koja su bila dostupna u okviru izbeglicama poboljšanje životnih uslova porodica IRL u Srbiji. izbeglica i IRL u Srbiji uz istovremeno IPA 2008. i interno Komponenta 2: Pravna pomoć/podrška i Regionalnog programa stambenog zbrinjavanja, posebno za rešavanje stambenog pitanja izbeglica (ali ne i obezbeđenje punog pristupa raseljenim licima informisanje njihovim pravima. IRL), za koji je Srbija morala da razvije mehanizme efikasne implementacije. (IRL) Unapređeno pružanje pravne pomoći/podrške i veća dostupnost pravovremenih i tačnih informacija S obzirom na ograničene resurse koje Komesarijat ima na raspolaganju i s obzirom na to da Komesarijat ima potrebnih za ostvarivanje prava IRL i izbeglica u Srbiji. druge prioritete koji su visokog političkog profila, dobro je što je podrška za interno raseljena lica održana na postojećem nivou. To, međutim, nije ni blizu potrebnog nivoa resursa koji je neophodan da se obezbede adekvatna rešenja za IRL koji su u stanju potrebe. Podrška pristupu pravima, Doprineti rešavanju problema Promocija poboljšanja životnih uslova zapošljavanju i Ovde se prvi put u izbeglica i IRL u Republici Srbiji najugroženijih IRL i izbegličkih porodica IPA 2009. osamostaljivanju obezbeđivanjem adekvatne podrške. omogućavanjem olakšanog pristupa osnovnim programiranju EU Promene u pogledu mehanizama za dodelu pomoći izbeglica i IRL u pravima. programa pominje Srbiji Takođe, u periodu posle 2008. godine menjali su se i mehanizmi za dodelu pomoći. Od 2008. do 2012. stanovanje za IRL. godine EU je obezbeđivala pomoć uglavnom u obliku grantova za međunarodne i nevladine organizacije.

Od 2013. godine odobrena su oko 24 granta (vrednosti između 55.000 i 90.000 evra) direktno lokalnim 1. Podržati integraciju izbeglica, unapređenje samoupravama na osnovu lokalnih strategija za rešavanje problema izbeglica i IRL. Taj pristup prvi je podržao Podrška primeni Cilj projekta je da doprinese boljoj životnih uslova IRL i reintegraciju povratnika po strategija za primeni strategija za izbeglice, IRL sporazumima o readmisiji. UNHCR, što je bilo praćeno snažnom podrškom EU. Ukupno, oko 1,8 miliona evra sredstava EU dodeljeno IPA 2011. IRL, izbeglice i i povratnike po sporazumima o 2. Olakšati ostvarivanje prava izbeglica, IRL i je direktno gradovima i opštinama, što je bilo dopunjeno sredstvima doprinosa lokalnih samouprava u robi povratnike readmisiji. povratnika po sporazumima o readmisiji pružanjem i u novcu. pravne pomoći.

Podrška za Omogućavanje integracije prisilnih unapređenje migranata koji su odlučili da ostanu 1. Podržati zatvaranje svih preostalih kolektivnih životnih uslova u Srbiji putem obezbeđivanja centara i unapređenje životnih uslova za dodatnih prisilnih odgovarajućih životnih uslova uz IPA 2012. 450 izbeglica, IRL i povratnika po sporazumima o migranata i istovremenu podršku održivog readmisiji. zatvaranje povratka onih koji žele da se vrate 2. Podržati održivi povratak IRL na Kosovo. kolektivnih na Kosovo. centara

Podrška za IRL u Srbiji Podrška za IRL u Srbiji 98 99 Konsolidovani izveštaj i programska strategija Konsolidovani izveštaj i programska strategija 14. Analiza efekata direktne pomoći

U ovom odeljku analizirano je u kojoj meri je direktna pomoć namenjena za IRL zaista stigla do IRL koja su Važno je napomenuti da je, iako je ukupan broj IRL otprilike dva puta veći od broja izbeglica, pomoć u stanju potrebe. U odeljku 16 analizirano je u kojoj meri je pomoć koja je obezbeđena i primljena stvarno namenjena za IRL – čak i u periodu posle 2008. godine – proporcionalno bila znatno manja u gotovo svim doprinela poboljšanju položaja korisnika. aspektima.

14.1 Pomoć za stanovanje Populacioni trendovi IRL i izbeglica Prema podacima Komesarijata, pomoć za IRL i izbeglice došla je od više od sedam donatora / izvora sredstava. Podaci Komesarijata analizirani su po vrstama pomoći u oblastima koje su u njihovoj nadležnosti; 250,000 uglavnom se radi o pomoći za rešavanje stambenog pitanja i pomoći za ostvarivanje dohotka. Pregled podataka Komesarijata dat je u tabeli u nastavku. 200,000

150,000

UKUPNO U PERIODU 2008–2014, PO DONATORIMA I VRSTAMA – Izbeglice i IRL 100,000 Broj pojedinaca Broj Praktična Socijalno 50,000 Sredstva od: samopomoć / stanovanje Montažne Seoska Stanovi UKUPNO pikap u zaštićenim kuće domaćinstva uslovima 0 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013. 2014. EU/CARDS 14 127 20 121 14 492 Izbeglice IRL UNHCR 505 73 14 604 0 1.062 Izvor: Komesarijat za izbeglice i migracije, 2015. godina Stamp 0 10 0 18 0 1.495

EU/IPA 829 687 297 30 0 1.053 U tabeli u nastavku prikazane su stambene potrebe ugroženih IRL na osnovu rezultata dva istraživanja u Državni budžet 3.620 0 20 570 137 1.119 odnosu na aktuelna stambena rešenja koja su obezbeđena. Međutim, na osnovu podataka iz tabele ne može se pretpostaviti da li su ta stambena rešenja zaista dodeljena ugroženim​​ domaćinstvima IRL. To zavisi Caritas 0 0 0 7 0 1.643 od efikasnosti usmeravanja pomoći. Moguće je, pa čak i verovatno, da je određeni deo pomoći otišao domaćinstvima koja nisu definisana kao domaćinstva „u stanju potrebe”. Prema tome, procenat zadovoljenih potreba u tabeli predstavlja teorijski maksimum. Ostali donatori 18 30 0 3 0 904

UKUPNO (izbeglice 4.986 927 351 1.353 151 7.768 i IRL)9

UKUPNO (samo IRL)10 2.172 330 174 583 0 3.259

% IRL 44% 36% 50% 43% 0% 42%

* Iz prezentacije Komesarijata u Sokobanji, decembar 2014. godine. ** Iz lične prepiske sa Komesarijatom.

Podrška za IRL u Srbiji Podrška za IRL u Srbiji 100 101 Konsolidovani izveštaj i programska strategija Konsolidovani izveštaj i programska strategija ZADOVOLJENE POTREBE U POGLEDU STANOVANJA, 2008–2014. godine Iskazane potrebe IRL u odnosu na obezbeđenu pomoć u periodu 2010-2014. godine

Potrebe u Identifikovane potrebe Ukupan broj pogledu u pogledu stanovanja* obezbeđenih stanovanja IRL % zadovoljenih / ukupan broj stambenih rešenja za u kolektivnim potreba Građevinski materijal domaćinstava u stanju IRL u periodu 2008– centrima potrebe (2010) 2014. godine*** (procena**) Montažne kuće Socijalni stanovi 11.819 319 330 2,7%

Seoska domaćinstva 2.041 171 583 26,4% Seoska domaćinstva

Montažne kuće 2.985 209 174 5,4% Socijalno stanovanje Građevinski materijal za 57 82 izgradnju 2.172 238,6% 0 2000 4000 6000 8000 10000 12000 14000 Građevinski materijal za 711 61 obnovu stambenog objekta Obezbeđena stambena rešenja do 2014. godine Ukupne iskazane potrebe, 2010. godina

Smeštaj u domovima za Podaci nisu negu starih lica ili u drugim 189 124 Podaci nisu dostupni dostupni ustanovama To su dramatični nalazi i sugerišu ili da je procena potreba je problematična ili da dizajn mera podrške nije usmeravan u skladu sa potrebama. Podaci nisu Subvencionisani krediti 444 Podaci nisu dostupni dostupni Ovo drugo objašnjenje je verovatnije. Na osnovu analize načina na koji se pomoć planira i kriterijuma za Podaci nisu Ostalo 516 Podaci nisu dostupni dobijanje pomoći može se videti da postoji velika pristrasnost i da se favorizuju oni koji poseduju zemlju ili dostupni nepokretnost u mestu raseljenja. Ukupno 18.762 966 3.259 16,5% To znači da vlasnici imovine imaju veće šanse da dobiju pomoć, dok su oni koji žive u iznajmljenim stanovima * U UNHCR-ovom istraživanju „Procena potreba” iz 2011. godine. ili kućama i oni koji žive u neformalnom smeštaju i ne plaćaju kiriju i ne poseduju stan ili kuću u znatno ** Podaci su dostupni samo za izbeglice i IRL. Procena je izvršena proporcionalno, na osnovu udela IRL u kolektivnim centrima.. nepovoljnijem položaju kada je u pitanju dobijanje pomoći. Takođe, znatno je jeftinije da se obezbedi *** Podaci Komesarijata za izbeglice i migracije. građevinski materijal od gotove kuće. Onda kada je važno da se pokaže broj korisnika za potrebe odnosa sa javnošću, lakše je pokazati veći broj korisnika građevinskog materijala nego socijalnih stanova ili seoskih Ako uporedimo ove identifikovane potrebe sa stvarnom pomoći koja je obezbeđena u periodu od 2008. domaćinstava. godine, očigledno je da postoje neslaganja: • broj obezbeđenih socijalnih stanova za IRL je gotovo zanemarljiv i dovoljan je da zadovolji svega 2,7% Treba imati u vidu da od IRL koja su u stanju potrebe, a koja su identifikovana u istraživanju iz 2011. godine, potreba; svega 11,6% njih poseduje stan ili kuću u mestu raseljenja, a 70% žive kao podstanari ili kod porodice i • broj otkupljenih seoskih domaćinstava može da zadovolji svega 26,4% potreba; prijatelja. Ako se obezbeđuju veće količine građevinskog materijala onima koji poseduju stan ili kuću, više • zadovoljeno je svega 5,4% potreba za montažnim kućama. koristi će neminovno imati bogatije kategorije IRL, a neće biti targetirana siromašnija IRL. • Za razliku od toga, obezbeđeno je gotovo dva puta više građevinskog materijala u odnosu na potrebe.

Podrška za IRL u Srbiji Podrška za IRL u Srbiji 102 103 Konsolidovani izveštaj i programska strategija Konsolidovani izveštaj i programska strategija Još jedna ključna stvar koju treba naglasiti ovde jeste dinamika dodele pomoći. Izgradnja 330 socijalnih stanova koji su obezbeđeni u periodu od 2008. godine trajala je oko 7 godina, što znači da je dinamika % STAMBENIH REŠENJA DODELJENIH ROMIMA U PERIODU 2008–2013. bila gotovo 50 stambenih jedinica godišnje. Pod uslovom da su potrebe ostale na nivou procenjenom 2011. Ukupan broj stambenih godine, istim tempom izgradnje bilo bi potrebno još 250 godina da se zadovolje sve potrebe. Što se tiče Stambena rešenja za Rome rešenja obezbeđenih za % romskih otkupa seoskih domaćinstava, brzina dodele pomoći je znatno bolja: uz postojeću dinamiku potrebno je u periodu 2008–2013. IRL u periodu korisnika godine samo 17,5 godina da se zadovolje sve potrebe. 2008–2013. godine

Osim toga, istraživanje iz 2010. godine nije obuhvatalo IRL u kolektivnim centrima. U to vreme, oko 4.000 IRL živelo je u kolektivnom smeštaju i svi su imali potrebu za nekim vidom stambenog rešenja. Od tada je Socijalno stanovanje 330 60 18% za oko 3.000 ljudi nađen alternativni smeštaj, uglavnom uz pomoć EU. To znači da su veliki, možda i najveći deo stambenih rešenja koja su obezbeđena dobili ljudi​​ u kolektivnim centrima i da potrebe onih koji su živeli Seoska domaćinstva 256 80 31% izvan kolektivnih centara nisu rešavane u tolikoj meri. Navedeni podaci zasnivaju se na proceni potreba onih koji su u to vreme bili smešteni u kolektivnim centrima. Međutim, pošto je naglasak bio pre svega na zatvaranju kolektivnih centara, vrlo je verovatno da je mali broj stambenih rešenja dodeljen onima izvan Montažne kuće 334 50 15% kolektivnih centara.

Na osnovu procene potreba nema razloga za pretpostavku da su uslovi stanovanja dramatično poboljšani Građevinski materijal 1.744 280 16% u poslednjih pet godina, od istraživanja iz 2011. godine, što generalno znači da te potrebe i dalje postoje. Budući da su sredstva fokusirana na one koji poseduju stan ili kuću i one koji žive u kolektivnim centrima, Ukupno 3.259 470 18% a ne na one koji žive u iznajmljenom stanu ili u neformalnim uslovima, može se pretpostaviti da sredstva za poboljšanje uslova života nisu imala mnogo efekata na one koji žive izvan kolektivnih centara, a kojima je pomoć bila najpotrebnija. Izvor: Komesarijat za izbeglice i migracije, proračuni autora.

Raspodela pomoći za rešavanje stambenog pitanja za romska domaćinstva Pošto je veliki deo pomoći za rešavanje stambenog pitanja za IRL bio usmeren na vlasnike stanova ili kuća Međutim, moraju se istaći još dva dodatna faktora. Prvo, iako je moguće da IRL Romi čine 15% IRL u stanju i pošto romske porodice najčešće ne poseduju nekretnine, može se očekivati da je procenat pomoći za potrebe, oni su, takođe, po mnogim merilima, najsiromašniji segment IRL (74% IRL Roma spada u najugroženije rešavanje stambenog pitanja dodeljene romskim domaćinstvima bio mali. kategorije) i žive u najgorim uslovima stanovanja. Drugo, smatra se da je registrovani broj IRL Roma manji od stvarnog broja. Prema tome, ako se pomoć za rešavanje stambenog pitanja zaista raspodeljuje na osnovu Međutim, ako se posmatra kao procenat korisnika koji su zaista dobili pomoć, procenat romskih korisnika potreba, očekivalo bi se da je mnogo veći broj stambenih rešenja dodeljen romskim IRL domaćinstvima. je otprilike u skladu sa njihovom zastupljenošću u populaciji IRL (prema zvaničnoj statistici). Oko 15% IRL u stanju potrebe čine Romi, a procenat korisnika pomoći za rešavanje stambenog pitanja je u skladu sa tim Takođe, može se videti da je stvarni broj slučajeva u kojima je pomoć dodeljena romskim domaćinstvima IRL procentom. Što se tiče otkupljenih seoskih domaćinstva, procenat romskih porodica je nešto veći, a što se daleko manji od potreba. UNHCR-ovo istraživanje o IRL Romima iz 2014. godine ukazuje na to da je pomoć tiče montažnih kuća i građevinskog materijala, taj procenat je manji. Ovo poslednje bi se moglo i očekivati, hitno potrebna za 3.059 romskih domaćinstva IRL. Budući da je istraživanje sprovedeno 2014. godine, može jer ti vidovi pomoći kao preduslov podrazumevaju stan ili kući u vlasništvu. se pretpostaviti da taj broj ne obuhvata one koji su već dobili pomoć u periodu od 2008. do 2013. godine i da njima nije hitno potrebna pomoć. Prema tome, oko 3.000 domaćinstava je i dalje u stanju hitne potrebe.

Podrška za IRL u Srbiji Podrška za IRL u Srbiji 104 105 Konsolidovani izveštaj i programska strategija Konsolidovani izveštaj i programska strategija ZADOVOLJENE I NEZADOVOLJENE POTREBE ROMSKIH DOMAĆINSTAVA IRL (2014) Na osnovu podataka o nezaposlenosti i stanovništvu za 2010. godinu, u toj godini je bilo 48.0001 nezaposlenih IRL, a u 46,8% domaćinstava (oko 21.294 domaćinstva) nijedan član domaćinstva nije bio zaposlen. Romska Obezbeđena domaćinstva pomoć: Prema evidenciji Komesarijata za izbeglice i migracije, u periodu od 2008. do 2014. godine direktnu pomoć za IRL koja su Vreme potrebno za potpuno Broj romskih % zadovoljenih Vrsta pomoći navela da im zadovoljenje potrebe uz ostvarivanje dohotka primilo je 3.231 domaćinstvo. Ako je ta pomoć usmeravana samo na ona domaćinstva u domaćinstva IRL u potreba je to prioritet postojeću dinamiku periodu od 2008. kojima nijedan član domaćinstva nije bio zaposlen, onda je obuhvatila oko 15% nezaposlenih domaćinstava. (istraživanje iz do 2013. godine 2014. god) Dinamika obezbeđivanja pomoći za ostvarivanje dohotka za IRL je, takođe, bila veoma spora – u proseku, Socijalno stanovanje 603 60 9% 60 pomoć je obuhvatala oko 462 domaćinstava svake godine. Da bi se obuhvatila sva domaćinstava, uz postojeću dinamiku obezbeđivanja pomoći, bilo bi potrebno još 40 godina. Seoska domaćinstva 937 80 8% 70

Montažne kuće 583 50 8% 70 Podrška za dohodovne aktivnosti namenjena za IRL Rome

Građevinski materijal 936 280 23% 9 Situacija u pogledu pomoći za dohodovne aktivnosti za IRL Rome bila je veoma loša. Prema podacima iz Komesarijata, u periodu od 2008. do 2013. godine samo je 200 romskih korisnika dobilo direktnu pomoć Ukupno/prosek u % 3.059 470 13% za ostvarivanje dohotka, što je oko 7% domaćinstava korisnika. To je daleko manje od njihovog udela u populaciji IRL i – s obzirom da je kod njih stopa nezaposlenosti znatno veća – daleko manje od onoga što Uz postojeću dinamiku obezbeđivanja pomoći, potrebe neće moći da se zadovolje u razumnom roku. je potrebno.

14.2 Pomoć za ostvarivanje dohotka 14.3 Zatvaranje kolektivnih centara

Cilj pružanja pomoći za IRL da poboljšaju svoje prihode i kvalitet života definisan je u okviru specifičnog Zatvaranje kolektivnih centara predstavlja prioritet za pomoć EU za IRL i izbeglice u Srbiji u periodu posle cilja 3.2. Nacionalne strategije za rešavanje pitanja izbeglica i IRL za period od 2011. do 2014. godine i glasi: 2008. godine. Dinamika zatvaranja centara je stabilna, a ukupan broj lica u kolektivnim centrima u Srbiji (bez „Povećati stopu zaposlenosti interno raseljenih lica do nivoa opšte stope zaposlenosti u Republici Srbiji.” Na Kosova) smanjen je za više od 6.000 osoba, na 560 u januaru 2016. godine (185 izbeglica i 3752 IRL). osnovu istraživanja iz 2010. godine poznato je da je stopa nezaposlenosti IRL veoma visoka i iznosi gotovo 50 % radno sposobnih IRL. Od 2008. do 2014. godine obezbeđeno je oko 7.768 stambenih rešenja za izbeglice i IRL. Najveći broj tih rešenja obezbeđen je da bi se omogućilo zatvaranje kolektivnih centara. Status zaposlenosti IRL za 2010. godinu

IRL Pokazatelji* Opšta populacija u Srbiji za 2010. godinu Ukupno U stanju potrebe

Stopa aktivnosti 67,7% 70,2% 59,0%

Stopa zaposlenosti 35,4% 28,5% 47,2%

Stopa nezaposlenosti 47,7% 55,5% 20,0%

Izvor: UNHCR-ovo istraživanje o IRL iz 2011. godine (podaci za 2010.), Anketa o radnoj snazi (LFS), RZS 2010. 1 Videti Aneks 2. u kojem su dati proračuni na osnovu kojih je izračunata ta procena. * U izveštaju „Procena potreba interno raseljenih lica u Srbiji” iz februara 2011. godine objavljeni su pogrešni podaci. Podaci u ovom 2 Cifra se odnosi na IRL u Srbiji bez Kosova. Cifre za Srbiju sa Kosovom u januaru 2016. godine iznose 231 izbeglica izveštaju su tačni podaci. i 682 IRL.

Podrška za IRL u Srbiji Podrška za IRL u Srbiji 106 107 Konsolidovani izveštaj i programska strategija Konsolidovani izveštaj i programska strategija 14.4 Pomoć za povratak

Lica smeštena u formalnim kolektivnim centrima u periodu 2002. 2015. godine Efekti pomoći za povratak teško se mogu proceniti. U istraživanju o IRL iz 2010. godine navodi se da je 23% neromskih IRL i manje od 9% IRL Roma spremno da se vrati na Kosovo (oko 12.000 domaćinstava).2 Od 2010. 8000 godine procenat IRL Roma zainteresovanih za povratak još više se smanjio i 2014. godine iznosio je 2,4%.3 7000 Pitanje povratka je donekle hipotetičko pitanje i u velikoj meri zavisi od percepcije bezbednosti, rešenog 6000 stambenog pitanja, lokacije i dostupnosti sredstava za život na Kosovu. 5000 Pomoć za povratak, generalno, podrazumeva koordinirane napore organizacija na Kosovu i organizacija izbeglice 4000 u užoj Srbiji, a izvori finansiranja su isto tako iz Prištine i iz Beograda, na bazi kancelarija međunarodnih IRL predstavništava. 3000

2000 Do jula 2014. godine registrovano je 25.430 povrataka i uglavnom se radilo o potpomognutim povracima na Kosovo iz Srbije, Crne Gore i Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije. Iako ne postoje zvanični podaci 1000 o održivosti povratka, dobro obavešteni međunarodni akteri procenjuju da bi broj povratnika koji su dobili 0 podršku da se vrate i koji su ostali na Kosovu mogao da bude 5.000, pa čak i manje. Razlozi uključuju slabo 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013. 2014. 2015. funkcionisanje pravnog i političkog okvira za podršku povratka, komplikovane i složene procedure povratka, nepostojanje efikasnih mehanizama za reintegraciju, prepreke u procesu povraćaja imovine, bezbednosnu situaciju4 i tenzije između potencijalnih povratnika i zajednica u koje se vraćaju, kao i brojne probleme u pogledu pristupa pravima i uslugama za povratnike i pripadnike manjinskih zajednica. Najveći problem u ovom trenutku predstavlja to što je sve teže i teže naći rešenja za one koji su ostali u kolektivnim centrima. Stanovnicima kolektivnih centara koje je bilo lakše raseliti već je nađen alternativni Ako je broj održivih povrataka zaista samo 5.000, to znači da se manje od 2,5% populacije IRL uspešno smeštaj. Oni koji su ostali u centrima imaju psihološke probleme ili praktične teškoće zbog kojih ne mogu vratilo na Kosovo. U periodu od 2007. godine EU je finansirala četiri runde projekta „Povratak i reintegracija da se rasele iz kolektivnih centara, a rešenja koja su dostupna nisu nužno prilagođena njihovim potrebama. na Kosovu”, u okviru IPA programa koji se planiraju u Prištini, u ukupnoj vrednosti od 20 miliona evra. Onima koji zavise od minimalne penzije ili socijalne pomoći i nemaju drugi izvor prihoda, socijalno stanovanje – čak i socijalno stanovanje u zaštićenim uslovima – nije finansijski dostupno. Ako se ti ljudi presele u Ključni faktori koji onemogućavaju povratak jesu percipirani problemi u pogledu bezbednosti, neodrživost i socijalni stan, zavisiće od diskrecionih davanja, kao što je jednokratna novčana pomoć koju isplaćuju opštine generalno pogoršanje ekonomske situacije. Te probleme ne može da reši pomoć koja je namenjena samo za plaćanje računa i od narodne kuhinje u kojoj mogu da se hrane. Iako su u socijalnom stanovanju fizički za individualna domaćinstva, pa su potrebni mnogo širi napori na rešavanju osnovnih uzroka koji dovode do uslovi verovatno bolji, oni ne bi imali toliki stepen bezbednosti i duševni mir kao u kolektivnom centru. Lica tih ključnih faktora. smeštena u kolektivnim centrima ne plaćaju komunalne usluge i svakodnevno su im obezbeđeni obroci.

Nakon zatvaranja kolektivnih centara, oni za koji ne može da se nađe alternativni smeštaj premeštaju se u preostale kolektivne centre. To može da bude vrlo traumatično, a kombinovani efekat toga je da postoji sve manje kolektivnih centara u kojima ostaju sve ugroženija lica, koja je sve teže raseliti u drugi smeštaj.

Krajnji rok za konačno i potpuno zatvaranje kolektivnih centara produžen je na 2019. godinu,1 mada nisu predložena alternativna rešenja. 2 UNHCR 2011, str. 34. 3 UNHCR 2014, str. 22. 1 Chapter 23 Action Plan, Third Draft September 2015; Activity 3.1.9.4 str. 353, mada je prema prepisci sa 4 Videti OEBS „Procena procesa dobrovoljnog povratka na Kosovu”, oktobar 2014, dostupno na http://www.osce. Komesarijatom za izbeglice i migracije krajnji rok ipak kraj 2016. godine. org/sr/kosovo/129351.

Podrška za IRL u Srbiji Podrška za IRL u Srbiji 108 109 Konsolidovani izveštaj i programska strategija Konsolidovani izveštaj i programska strategija 14.5 Ostvarivanje prava PODRŠKA EU ZA PRAVNU POMOĆ ZA IRL PO VRSTI PREDMETA u periodu 2008-2015. godina Kao posledica raseljenja, IRL se suočavaju sa poteškoćama u ostvarivanju svojih prava u tri šire oblasti. • Prva oblast odnosi se na ostvarivanje prava na Kosovu. To je u velikoj meri povezano sa imovinskim Ostalo 2% Pravo na stanovanje, 2% pravima i pravima koje proizilaze iz radnog odnosa na teritoriji Kosova u prethodnom periodu. Nasledno pravo, 4% • Druga oblast odnosi se na dokumentaciju, i to uglavnom na osnovne lične dokumente. Pravo na starosnu • Treća oblast odnosi se na mogućnost ostvarivanja prava u mestu raseljenja u Srbiji. i invalidsku penziju , 5% Pravo pristupa Ostvarivanje prava IRL na Kosovu javnim evidencijama, Pravno vlasništva, 40% administraciji Za prvu od navedene tri oblasti obezbeđena je značajna pomoć, u okviru velikog broja projekata pružanja i uslugama, 13% direktne pravne pomoći, koje je finansirala EU. Obezbeđena je pravna pomoć u 5.617 predmeta, od kojih se 40% odnosilo na imovinska prava na Kosovu, a 34 % na prava koja proističu iz radnog odnosa (videti tabelu u nastavku).

Osim podrške EU, u istom periodu, od 2008. do 2015. godine, 10.671 slučaj pravne pomoći za IRL sa Kosova Prava koja proističu iz Ukupno 5.617 predmeta podržan je u okviru projekta koji finansira USAID (preko organizacije Catholic Relief Services i njihove radnog odnosa, 34% partnerske organizacije Balkanskog centra za migracije). Oko jedne trećine tih predmeta odnosilo se na imovinska prava, jedna trećina predmeta odnosila se na privatizaciju, a preostali predmeti odnosili su se na različita pitanja. Osim pravne pomoći koja je pružena u tim predmetima, pružena je i pomoć u pribavljanju 13.699 ličnih dokumenata različite vrste. Pristup ličnim dokumentima UNHCR je preuzeo vodeću ulogu u pružanju pomoći IRL što se tiče pribavljanja lične dokumentacije. Od To znači da je u periodu od 2008. do 2015. godine podržano oko 16.300 predmeta u kojima je pružena početka 2010. do kraja 2015. godine, u saradnji sa lokalnom partnerskom organizacijom PRAXIS, UNHCR je pravna pomoć. Ako se pretpostavi da je primarna jedinica za pružanje pravne pomoći domaćinstvo (a ne pružio pomoć za 23.581 IRL (15.037 Roma i 8.544 neroma). CRS i BCM pružili su pomoć za dodatnih 13.699 pojedinac) i ako svako domaćinstvo ima samo jedan predmet, znači da je pravna pomoć obuhvatila oko osoba u periodu od 2008. do 2015. godine. 33% svih domaćinstva IRL. Značajno smanjenje broja predmeta do kojeg je došlo u toku ovog perioda može se pripisati uspešnom S obzirom na stalne probleme u vezi sa vlasništvom nad imovinom i sa predstojećim krugovima privatizacije rešavanju predmeta koji su podrazumevali pribavljanje ličnih dokumenata. Praxis je pribavio ukupno 54.093 najvećih preduzeća u državnom vlasništvu na Kosovu, može se sa sigurnošću pretpostaviti da će i dalje lična dokumenta (izvodi iz knjige rođenih, državljanstva, bračni listovi, umrlice, lične karte, diplome i razna postojati potreba za pravnom pomoći za ljude koji žive u raseljenju u Srbiji i koji treba da ostvare pristup druga uverenja). Nakon što je usvojen Zakon o izmenama i dopunama Zakona o vanparničnom postupku ​​ pravnom sistemu na Kosovu. Vrlo je moguće da će se i pitanje imovinskih prava ponovo pokrenuti nakon 2012. godine, sudovi i administracije donose sve više pozitivnih odluka o upisu datuma i mesta rođenja postizanja sporazuma između Beograda i Prištine o reviziji katastra. To će neminovno dovesti do protivrečnih onima koji nisu upisani pri rođenju; na taj način smanjuje se „pravna nevidljivost”. zahteva za povraćaj imovine, a samim tim i do potrebe za pravnim zastupanjem. Mnoga pitanja u pogledu zapošljavanja proizilaze iz zahteva za akcijama i kompenzacijom od privatizacije društvenih preduzeća i Stepen pravne nevidljivosti se, po svojoj prirodi, teško može proceniti. Međutim, ako se pretpostavi da su zahteva za dobijanje dokumentacije o penziji. napori na obuhvatanju pravno nevidljivih bili jednako efikasni u svakoj godini od 2010. godine, može se pretpostaviti da postoji sve manje i manje pravno nevidljivih lica i da će se trend smanjenja broja slučajeva Ta vrsta pravne pomoći neće moći da bude „nacionalizovana”. Lokalna ili nacionalna organizacija koja bi se nastaviti. finansirala u Srbiji ili na Kosovu ne bi imala neophodni pristup i jednom i drugom pravnom sistemu, što je preduslov za pružanje takvih usluga. Takva pravna pomoć zahteva angažovanje međunarodne organizacije Bez obzira na to, još uvek postoje slučajevi u kojima roditelji ne registruju (ili ne mogu da registruju) decu koja treba da ima odgovarajući mandat za rad sa klijentima u Srbiji i pristup pravnom sistemu na Kosovu. Prema pri rođenju, što znači da će pravna nevidljivost i dalje postojati. Prema tome, od najveće je važnosti da se tome, u doglednoj budućnosti biće neophodno uključivanje i finansiranje međunarodnih organizacija. mehanizmi za pružanja pravne pomoći održe, čak i na smanjenom nivou.

Podrška za IRL u Srbiji Podrška za IRL u Srbiji 110 111 Konsolidovani izveštaj i programska strategija Konsolidovani izveštaj i programska strategija Ostvarivanje prava u raseljenju PREDMETI PRAVNE POMOĆI ZA IRL U SRBIJI u periodu 2010. 2015. godine – UNHCR/ PRAXIS U toku istog šestogodišnjeg perioda, Praxis je obezbedio pravnu pomoć i savetovanje za IRL u 1.903 predmeta koji se odnose na ostvarivanje socioekonomskih prava (socijalna zaštita, zdravstvena zaštita itd.). 14000

12000 IRL Romi znatno češće ne mogu da ostvare pravo na novčanu socijalnu pomoć u odnosu na domicilne Rome. U istraživanju iz 2014. godine utvrđeno je da 19% romskih domaćinstava IRL ne prima novčanu socijalnu 10000 pomoć samo zato što nema dokumente. Na osnovu ekstrapolacije, može se zaključiti da više od 900 porodica 8000 u 2014. godini nije moglo da ostvari pravo na obezbeđenje porodice zato što nisu imale dokumente. To IRL Romi ukazuje da su neophodni dovoljni kapaciteti pravne pomoći kako bi se godišnje podržalo oko 1.000 romskih 6000 Neromski IRL domaćinstava kojima je potrebna pomoć u ostvarivanju prava na socijalnu pomoć.

Broj predmeta Broj 4000 „Dovoljni kapaciteti” podrazumevaju odlaske u naselja, identifikovanje onih kojima je potrebna pomoć i pružanje odgovarajuće profesionalne pravne pomoći. 2000 Izvor: Praxis, decembar 2015. godine 0 U odeljku 16.3 u nastavku ovog izveštaja analizirane su neke od mera za uvođenje besplatne pravne pomoći 2010. 2011. 2012. 2013. 2014. 2015. za širu populaciju.

PREGLED NAJČEŠĆIH PREDMETA U SRBIJI u periodu 2010-2015. godine

Ostalo 7% Utvrđivanje datuma i mesta rođenja 3%

Upis činjenice Ispravke u matičnim rođenja 4% knjigama 26% Utvrđivanje državljanstva 6%

Ponovni upis u knjigu venčanih 7% Ukupno 3.439

Ponovni upis u knjigu Ponovni upis u matičnu državljana 14% knjigu rođenih 17%

Naknadni upis Izvor: Praxis, decembar 2015. godine rođenja 16%

Podrška za IRL u Srbiji Podrška za IRL u Srbiji 112 113 Konsolidovani izveštaj i programska strategija Konsolidovani izveštaj i programska strategija 15. Delotvornost i održivost obezbeđene direktne pomoći Osnovni problem je u tome što model socijalnog stanovanja nije dostupan za domaćinstva koja primaju samo socijalnu pomoć ili minimalne penzije koje primaju IRL. Organizacije koje sprovode SHSE i socijalno 15.1 Socijalno stanovanje i socijalno stanovanje u zaštićenim uslovima stanovanje izabrale su korisnike ne samo na osnovu njihovih potreba već i na osnovu njihove sposobnosti da plate troškove stanovanja. Na taj način postigli su da izgleda kako je model socijalnog stanovanja održiv. Prema navodima Komesarijata za izbeglice i migracije, u periodu između 2008. i 2013. godine obezbeđeni Međutim, to istovremeno znači da modeli socijalnog stanovanja nisu prikladni za najsiromašnije porodice, su socijalni stanovi u zaštićenim uslovima za 330 domaćinstava IRL, od kojih se članovi oko 60 domaćinstava jer one ne mogu da priušte čak ni subvencionisanu kiriju i račune. U skladu s tim, najsiromašnija (18%) izjašnjavaju kao Romi. domaćinstva nisu izabrana za korisnike projekata socijalnog stanovanja. Nema prikladnih stambenih rešenja za najsiromašnije i, samim tim, oni nastavljaju da žive u neformalnim naseljima ili u objektima S obzirom da nije bilo sistematskih pregleda radi naknadnog praćenja situacije ljudi koji žive u socijalnim koji nisu namenjeni za stanovanje. stanovima u zaštićenim uslovima, ovaj deo procene efikasnosti tog rešenja zasniva se na odabranim posetama i intervjuima. To je primetila i specijalna izvestiteljka UN-a za adekvatno stanovanje:1

„Socijalno stanovanje u zaštićenim uslovima” (SHSE) predstavlja rešenje namenjeno ugroženim ljudima koji „U nekim slučajevima, Romi koji su živeli u neformalnim naseljima useljeni su u socijalne stanove. ipak mogu da žive samostalno, uz manju podršku porodice „domaćina”, koja živi u istoj zgradi. Finansijski Međutim, skrenuta mi je pažnja da nekima od njih trenutno preti izbacivanje iz stana, zbog dugovanja za aranžmani su obično povoljni, uz minimalnu kiriju ili bez plaćanja kirije i uz subvencionisane cene komunalnih kiriju ili za komunalne usluge. Prema tome, socijalno stanovanje teško da ispunjava svoj cilj – ne pruža usluga. Građevinski standardi su visoki, pa su grejanje i izolacija, na primer, energetski veoma efikasni (što sigurnost najugroženijima, ne osigurava inkluziju onih koji su, generalno, marginalizovani, diskriminisani smanjuje troškove). i isključeni iz društva.”

Neromski korisnici SHSE, generalno, mogu da se izdržavaju i žive u tim stanovima. Niska cena smeštaja znači da oni koji primaju penzije ili socijalnu pomoć, dopunjene nekim drugim izvorom prihoda kao što su 15.2 Seoska domaćinstva doznake iz inostranstva ili neformalni rad, mogu da prežive. Danski savet za izbeglice, na primer, navodi da svi korisnici koji su useljeni u okviru njihovih programa još uvek žive u tim stanovima. Prema navodima Komesarijata za izbeglice i migracije, u periodu od 2008. do 2013. godine 256 domaćinstava IRL dobilo je otkupljena seoska domaćinstva. Od tog broja, oko 80 (31%) domaćinstava bila su romska Situacija u pogledu romskih korisnika SHSE donekle se razlikuje. Zakonske odredbe kojima se reguliše SHSE domaćinstva. primenjene su na Rome u okviru projekta raseljavanja lokacije za naselje Belvil u Beogradu („Sagradimo dom zajedno”), koji finansira EU, a realizuje UNOPS. U tom slučaju je uveden preferencijalni režim troškova po Smatra se da je rešenje otkupa seoskih domaćinstava dobitna kombinacija: mnoga seoska domaćinstva modelu SHSE, ali bez „porodice domaćina” koja pruža praktičnu pomoć. Istovremeno, drugim porodicama ostaju napuštena u procesu sve češće migracije u urbane sredine. Domaćinstva IRL često dolaze iz ruralnih su ponuđeni standardni aranžmani socijalnog stanovanja, koji podrazumevaju više troškove. sredina na Kosovu. Otkupom praznih seoskih domaćinstava za IRL usporava se propadanje ruralnih krajeva i, istovremeno, obezbeđuje se sigurno stanovanje za raseljene porodice. Svi socijalni stanovi i socijalni stanovi u zaštićenim uslovima obezbeđeni su u skladu sa opštinskim propisima. Prema tome, razlikuju se aranžmani za stanare u različitim opštinama i u okviru različitih projekata koje To rešenje ima još jednu bitnu prednost: pogodno je za one koji ne poseduju zemlju ili nekretninu u Srbiji finansiraju donatori. Ključne razlike podrazumevaju: (bez Kosova), za razliku od davanja montažnih kuća i paketa građevinskog materijala, pa stoga može da targetira većinu IRL koja su u stanju u potrebe, a koja žive u iznajmljenim stanovima. • pravo otkupa nakon određenog perioda (ta opcija je uglavnom moguća za izbeglice, ali ne i za IRL); • niski troškovi kirije u toku određenog perioda, uz povećanje kirije posle 3 ili 5 godina. U okviru evaluacije koju je 2011. godine sproveo jedan od glavnih realizatora projekata otkupa seoskih domaćinstava, Intersos (i sa njima povezana nevladina organizacija, Vizija), evaluirano je gotovo 500 Trenutno je u toku sudski postupak u Kraljevu u kojem su stanari socijalnih stanova uložili prigovor na povećanje kirije (na oko 70 evra mesečno) nakon početnog grejs perioda od 5 godina. Pretpostavka je bila da će se stanari ustaliti u stanovima i da će početi da rade i da zarađuju. Međutim, ekonomska kriza, nedovoljne mogućnosti za zapošljavanje, kao i neadekvatna komunikacija i priprema za povećanje kirije doveli su do postupka pred sudom. To je pokazatelj izazova koji će se javljati i u budućnosti, kao posledica 1 Saopštenje za javnost specijalne izvestiteljke za adekvatno stanovanje, kao sastavnog dela prava na adekvatan kratkoročnih pravila i politika koje se usvajaju na opštinskom nivou. životni standard, i za pravo na nediskriminaciju u ovom kontekstu, Poseta gđe Lejlani Fare (Leilani Farha) Srbiji, uključujući i Kosovo, Beograd, 25. maj 2015. godine.

Podrška za IRL u Srbiji Podrška za IRL u Srbiji 114 115 Konsolidovani izveštaj i programska strategija Konsolidovani izveštaj i programska strategija 15.3 Montažne kuće domaćinstava koja su dobila otkupljena seoska domaćinstva u periodu od 2005. do 2010. godine.1 Što se tiče korisnika seoskih domaćinstava u tom periodu, oko 28% činila su IRL, a ostali su bili izbeglice. Od IRL Generalno, za IRL je obezbeđen manji broj montažnih kuća2 (174) u odnosu na seoska domaćinstva (583) i koja su dobila seoska domaćinstva, oko 88% prethodno je bilo smešteno u kolektivnim centrima, a svega socijalne stanove u zaštićenim uslovima (330). 12% je živelo u privatnom smeštaju. U evaluaciji se ne pominje nacionalna pripadnost IRL koja su smeštena u seoska domaćinstva. Od 2013. godine Komesarijat nije planirao sredstva u budžetu za montažne kuće nego se, umesto toga, fokusira na otkup seoskih domaćinstava, što je osnovni vid pomoći, uz dodelu paketa građevinskog materijala Neke od ključnih lekcija koje su naučene odnose se i na izbor korisnika seoskih domaćinstava i na lokaciju i podršku za ostvarenje dohotka. domaćinstava. Verovatnije je da će rešenje biti održivo ako su korisnici radno sposobni i ako imaju iskustva u radu u ruralnim područjima. Takvi korisnici su u stanju da se bave poljoprivredom na svojim placevima, a Nisu rađene procene efikasnosti dodele montažnih kuća kao trajnog rešenja za IRL, tako da nije moguće mogu da obrađuju i komšijsko zemljište i tako ostvaruju prihode. Ukoliko već imaju uspostavljene određene izvući značajnije zaključke o toj vrsti pomoći. veze, bilo zato što je to domaćinstvo u blizini njihovog kolektivnog centra bilo zato što imaju rođake, veća je verovatnoća da će se integrisati. Međutim, treba naglasiti da preduslov za ovo rešenje predstavlja građevinsko zemljište. U nekim slučajevima montažne kuće dodeljivane su na osnovu toga što je korisnik obezbedio odgovarajuće zemljište. U takvim Takođe, IRL smeštena u domaćinstva koja su udaljena od tržišta verovatno će proći lošije od onih u kućama slučajevima korisnici su najčešće morali da imaju odgovarajuće dozvole za izgradnju stambenih objekata na koje su blizu većih sela i gradova. IRL koja su ranije živela u kolektivnim centrima smatraju da su u nepovoljnijoj tom zemljištu. situaciji od izbeglica i IRL koja su živela u privatnom smeštaju. To je možda zbog toga što su nakon niza godina života u kolektivnom smeštaju razvila veći stepen zavisnosti. U drugim slučajevima montažne kuće dodeljivane su kao kolektivno rešenje, najčešće u saradnji sa lokalnim vlastima. To rešenje podrazumevalo je da lokalne vlasti treba da obezbede zemljište sa odgovarajućim Drugi ključni zaključak je da korisnici seoskih domaćinstava koji su dobili i pomoć za ostvarenje dohotka građevinskim dozvolama. smatraju da su u mnogo boljem položaju od onih koji nisu dobili pomoć za ostvarivanje dohotka. Ključna lekcija koja je naučena je da smeštaj u seoskim domaćinstvima treba podržavati u toku dužeg perioda – Izgradnja montažnih kuća je brzo rešenje za rešavanje hitnih stambenih potreba. Međutim, ograničavajući godinu dana, ako ne i duže – kako bi se obezbedila podrška porodici da se integriše i da ostvari dovoljne faktor predstavlja dostupnost odgovarajućeg zemljišta. Prema navodima Komesarijata, za IRL u Beogradu prihode za život i za održavanje domaćinstva. dostupne su 22 montažne kuće, ali nema korisnika koji ispunjavaju uslove. IRL kojima je potrebno stambeno rešenje često nemaju novca i vremena koje je potrebno da se kupi zemljište i da se dobiju sve neophodne Što se tiče Roma korisnika seoskih domaćinstava, nije dostupno toliko dobro dokumentovanih dokaza. Neki građevinske dozvole, a često je potrebna i dozvola za promenu namene poljoprivrednog zemljišta u izveštaji u okviru projekta Belvil ukazuju na to da je od 39 porodica kojima su data seoska domaćinstva šest građevinsko zemljište. u međuvremenu otišlo u Nemačku ili Austriju, a još tri su nestale. Postojala je bojazan da te porodice nisu bile adekvatno praćene i da nisu imale adekvatnu podršku. Za romska domaćinstva poseban značaj imaju To utiče i na način na koji se pomoć usmerava. Samo oni koji su u relativno boljem finansijskom položaju diskriminacija sa kojom se suočavaju u novoj sredini i njihovo relativno neiskustvo u poljoprivredi i životu na imaju pristup montažnim kućama na individualnoj osnovi. Alternativno rešenje je da postoji realizator selu, što ih primorava da traže „urbanije” mogućnosti za zapošljavanje. projekta koji će ponuditi rešenja za nekoliko domaćinstava i koji može da sarađuje sa lokalnim vlastima kako bi se identifikovalo odgovarajuće zemljište, kao i da plati za omogućavanje realizacije tog rešenja, što može Otkup seoskih domaćinstva je popularno rešenje za IRL, jer se posmatra kao oblik vlasništva i, samim tim, podrazumevati i izgradnju komunalne infrastrukture. donosi mnogo veću sigurnost nego, na primer, dodela socijalnih stanova. Međutim, to nije održivo za sve porodice. Stariji ljudi teško žive u takvim domaćinstvima, zbog udaljenosti, zbog toga što nisu sposobni da Montažne kuće su dobro rešenje za one za koje seoska domaćinstva nisu prikladno rešenje i kojima trebaju rade i zbog toga što zavise od društvenih mreža podrške koje se u ruralnim područjima sve više smanjuju. zemljište ili prostor kako bi mogli da zarađuju za život.

Ukoliko se obezbeđuju seoska domaćinstva, ne bi trebalo da se obezbedi samo domaćinstvo. To moraju Za ilustraciju troškova može poslužiti sledeći podatak: u okviru jednog projekta koji je završen 2013. godine, pratiti i druge vrste pomoći, uključujući podršku za izdržavanje i pomoć za pristup uslugama, i tu pomoć treba izgrađeno je ukupno 49 montažnih kuća, uključujući i opremanje, po ukupnoj ceni od 1,05 miliona evra, tj. obezbediti tokom dužeg perioda, možda do dve godine. 21.400 EUR po jedinici. To je, otprilike, uporedivo sa jediničnim troškovima socijalnog stanovanja i otkupa seoskih domaćinstava.

1 Intersos je obezbedio 548 seoskih domaćinstava u ovom periodu; 394 za izbeglice i 154 za IRL. Uzorak za procenu pokriva oko 90% ukupnog broja domaćinstava. 2 U periodu od 2008. do 2014. godine, podaci Komesarijata za izbeglice i migracije.

Podrška za IRL u Srbiji Podrška za IRL u Srbiji 116 117 Konsolidovani izveštaj i programska strategija Konsolidovani izveštaj i programska strategija 15.4 Dohodovne aktivnosti / zapošljavanje / izdržavanje Najvažniji zaključak u ovom delu je da u dodeli pomoći za ostvarivanje dohotka postoji pristrasnost prema onima koji imaju više resursa i znanja. Na neki način ta pristrasnost je neizbežna. Agencije realizatori moraju Kao što smo videli u odeljku 14.2, u periodu od 2008. do 2014. godine podršku za dohodovne aktivnosti (IGA) obezbediti da pomoć koju realizuju bude uspešna i proces izbora korisnika je neophodan način da se osigura dobilo je oko 3.231 domaćinstava (što je oko 7% ukupnog broja IRL domaćinstava ili 14% domaćinstava IRL da se ta pomoć ne utroši uzaludno. u stanju potrebe). Problem nije način realizacije pomoći za ostvarivanje dohotka, nego dizajn te pomoći. Priroda same pomoći – Oblik pomoći varira u zavisnosti od finansijera i realizatora, kao i od vremena realizacije projekta. Identifikovani kao i tržišta rada u celini – takva je da se favorizuju oni koji su bolje obrazovani i oni koji imaju više sredstava. su sledeći osnovni oblici pomoći za dohodovne aktivnosti: Osim toga, pomoć za ostvarivanje dohotka za IRL dizajnirana je za „sva IRL”, a ne posebno za IRL Rome. • stručna obuka, Pošto su IRL Romi značajno manje obrazovana i retko imaju pristup neophodnim vrstama resursa, ona • podrška u vidu poljoprivrednog materijala, se izbacuju u ranima fazama procesa selekcije. Da bi se omogućilo da IRL Romi dobiju neki od oblika • mali grantovi za ostvarivanje dohotka (koji se ponekad dodeljuju u paketu sa obukom), pomoći za ostvarivanje dohotka, u planiranju podrške moraju se posebno uzeti u obzir njihove potrebe i • određen broj mikrokredita. mogućnosti.

Pomoć često podrazumeva kombinaciju grantova i obuke, na primer, za pokretanje inicijativa za Ako se pomoć za povećanje dohotka pruža ugroženijim licima, manja je verovatnoća da će biti uspešna i samozapošljavanje. da predstavlja dugoročnu investiciju. S obzirom na veoma nisku stopu osnovnog obrazovanja kod romske populacije, ti napori treba da se fokusiraju, pre svega, na obrazovanje. Međutim, takve mere nisu toliko Urađene su tri evaluacije: jedna za stručnu obuku, jedna za poljoprivredni materijal i jedna za kombinovanu privlačne za donatore, imajući u vidu da su njihovi rezultati neizvesniji i da su manje merljivi. Ipak, uz podršku podršku. Evropske unije, Vlada Srbije investirala je sredstva u program obuke za odrasle koji nemaju završenu osnovnu škole, koji je poznat kao program „Druga šansa”. To odraslima daje mogućnost da završe osnovno Iako su rezultati tih evaluacija donekle iznijansirani, na osnovu njih se mogu izvući sledeći ključni zaključci: obrazovanje, a često i da se, istovremeno, stručno osposobe. • Pomoć se usmerava onima koji nisu nužno najugroženiji. Kod agencija nadležnih za realizaciju postoji opšta sklonost ka identifikovanju onih korisnika koji će verovatno najuspešnije iskoristiti pomoć. To, u Lekcije naučene u toku realizacije principu, znači da oni koji su bolje obrazovani ili koji imaju relevantne veštine i oni koji imaju pristup Trajanje podrške. Jedna od najvažnijih lekcija koju su naučili realizatori pomoći za ostvarivanje dohotka za resursima koji mogu da se iskoriste za ostvarenje dohotka (kao što je komercijalna imovina ili poljopri- najsiromašnije (na primer, EHO u Vojvodini) jeste da je potrebna dugoročna podrška (u periodu većem od 5 vredno zemljište) imaju i veće šanse da budu izabrani da dobiju pomoć. godina). Dok grantovi za alat i sl. mogu da budu u malim iznosima (oko 250 evra), trajanje podrške može da • Čini se da poljoprivredna pomoć predstavlja uspešno rešenje za one koji imaju pristup zemljištu i predstavlja odlučujući faktor za to da li će samozapošljavanje postati održivo ili ne. određeni nivo znanja i iskustva u poljoprivredi. Međutim, relativno mali broj IRL živi u ruralnim po- dručjima ili ima pristup poljoprivrednom zemljištu. Kao što je navedeno u Proceni potreba IRL iz 2011. Poslodavci mogu da budu vitalni izvor stručne obuke. Angažovanje poslodavaca u projektima zapošljavanja godine: „Najveći broj domaćinstava IRL (81,7%) naselio se u urbanim sredinama [i] 85,1% domaćinstava može da bude korisno za sve strane: poslodavci mogu da obezbede stručnu obuku na radnom mestu, IRL u stanju potrebe nalazi se u gradovima”. U istom istraživanju, svega 1,3% IRL u stanju potrebe navelo mogu da nauče vitalne veštine, a učenje na stvarnom radnom mestu može da pomogne da se prevaziđu je da ostvaruje određene prihode od poljoprivrednih delatnosti. predrasude poslodavaca i da se potencijalni zaposleni upoznaju sa dobrim radnim ponašanjem. • Projekti u okviru kojih se podržava ostvarenje dohotka uglavnom nemaju za cilj pomoć IRL da se zaposle kao radnici. Generalno, najčešće rešenje u okviru tih projekata je samozapošljavanje. To se Socijalna davanja predstavljaju najveću prepreku za obuku za zapošljavanje. Učestvovanje u stručnoj zasniva na pretpostavci da je, s obzirom na nedovoljne mogućnosti za zapošljavanje, samozapošljava- obuci na radnom mestu najčešće se, za zvanične potrebe, smatra „zaposlenjem”, čak i ako ne postoji ugovor nje jedina održiva opcija. Ta pretpostavka još više utiče na to da se za korisnike pomoći biraju oni sa o zaposlenju. To znači da korisnici socijalnih davanja gube pravo na davanja. Pošto ne postoji garancija većim kapacitetima, jer samozapošljavanje, generalno, zahteva viši nivo samopouzdanja, obrazovanja da će se po završetku obuke zaposliti, to je značajan negativni podsticaj zbog kojeg se korisnici davanja i ličnih mreža podrške. nerado odlučuju da pohađaju programe stručne obuke. U okviru zajedničkoj projekta Organizacije UN za • Još uvek se niko nije pozabavio problemom strukturnih prepreka, bilo onih u pogledu zapošljavanja ili zapošljavanje i migraciju mladih (YEM), u pregovorima sa Ministarstvom1 dogovoren je poseban izuzetak za samozapošljavanja bilo onih koje se odnose na diskriminaciju sa kojom se suočavaju Romi na tržištu rada. 1 Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Podrška za IRL u Srbiji Podrška za IRL u Srbiji 118 119 Konsolidovani izveštaj i programska strategija Konsolidovani izveštaj i programska strategija korisnike projekta i omogućeno im je da nastave da primaju socijalna davanja za vreme trajanja programa U okviru IPA fondova EU obezbeđena su 24 granta za opštine za podršku integracije izbeglica i IRL, sa obuke. različitim rezultatima.2

Niska stopa registracije nezaposlenih Generalno, akcioni planovi nisu strateški i fokusiraju se uglavnom na relativno lake načine distribucije pomoći. Realizovano je oko 860 intervencija3 u 23 opštine4, a kratak pregled tih intervencija dat je u nastavku. Kao što je već pomenuto, stopa registracije nezaposlenih IRL je daleko ispod stope nezaposlenosti na osnovu rezultata istraživanja. Da dan 30. septembra 2015. godine stvarni broj registrovanih nezaposlenih bio je 6.642, u odnosu na procenjeni broj od 48.000 (procena zasnovana na rezultatima istraživanja iz 2010. godine).1 Pomoć za Iznos Broj Montažne Građevinski ostvarenje Obuka Razlozi za to su isplata privremene novčane naknade, prijava adrese i pristup radnim knjižicama. To je granta grantova kuće materijal detaljnije razmatrano u odeljcima 4.2. i 4.4. IPA* dohotka

To je podstaklo Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja da preispita validnost rezultata U evrima Domaćinstva istraživanja.

Posledice su ogromne. Za pojedince, to znači da ne mogu da učestvuju u aktivnim merama zapošljavanja 2011. 1.135.635 15 26 190 118 172 koje nudi NSZ, kao što je pomoć u traženju posla i neke mogućnosti stručne obuke. Za državu, to znači da Vlada ne priznaje problem nezaposlenosti među IRL i da, samim tim, ne nudi nikakve posebne mere. 2012. 700.732 9 6 128 78 144

To se može videti u lokalnim akcionim planovima za zapošljavanje, o kojima će biti reči u odeljku 16.2. UKUPNO 1.936.367 24 32 318 196 316

% IRL 41% 26% 26% 42% 15.5 Grantovi za opštine * Izvor: Komesarijat za izbeglice i migracije, prepiska. U poslednjih nekoliko godina bilo je pokušaja da se teret odgovornosti za pomoć IRL prebaci sa centralne vlade i velikih međunarodnih nevladinih organizacija i agencija na lokalnu samoupravu. To je logično, pošto Pomoć je namenjena, pre svega, za izbeglice, IRL i povratnike po sporazumima o readmisiji. Međutim, mora je veliki broj problema sa kojima se suočavaju IRL specifičan i lokalne prirode i pošto su lokalne vlasti i da se napomenuti da je u vreme kada su počeli da se odobravaju grantovi u okviru IPA za 2012. godinu decentralizovani organi centralne vlade u dobroj poziciji da rešavaju ta pitanja. Međutim, lokalne samouprave bio u toku Regionalni program stambenog zbrinjavanja, pa je značajan deo pomoći otišao, neminovno, tvrde da im nedostaju resursi za rešavanje tih pitanja. izbeglicama.

U tom smislu opštine se podstiču da usvoje lokalni akcioni plan za rešavanje položaja izbeglica i IRL, a na osnovu akcionih planova nekim opštinama su dodeljeni grantovi za realizaciju plana.

Prednost takvog pristupa ogleda se u tome što, s jedne strane, obezbeđuje lokalno vlasništvo, a sa druge strane privlači lokalna sredstva koja treba da dostignu iznos jednak iznosu sredstava sa centralnog nivoa. 2 Osim toga, Komesarijat za izbeglice i migracije navodi da su ,,166 opštine finansijski podržane iz sredstava budže- ta i sredstavima drugih donatora”. Budući da detaljniji prikaz tih grantova nije bio dostupan, oni nisu analizirani u ovom izveštaju. Međutim, delotvornost u potpunosti zavisi od kvaliteta akcionih planova i od sposobnosti lokalnih institucija da realizuju te planove. 3 Podaci su dostupni i analizirani su po vrstama pomoći po domaćinstvima. Međutim, ne postoji način da se sazna da li su neka domaćinstva primila više od jednog oblika pomoći (na primer, pomoć za dohodovne aktivnosti plus obuka), tako da se ne može reći da je broj intervencija isti kao i broj domaćinstava korisnika. 1 Videti Aneks 2 u kojem su dati proračuni za ovu procenu. Osim toga, podaci iz istraživanja odnose se na kraj 4 Arilje je dobilo dva granta – jedan za IPA za 2011 i jedan za IPA za 2012. godinu; sve ostale opštine dobile su 2010. godine, ali stope nezaposlenosti nisu se značajnije menjale u toku tog petogodišnjeg perioda. samo po jedan grant. Isplaćena su ukupno 24 granta za opštine.

Podrška za IRL u Srbiji Podrška za IRL u Srbiji 120 121 Konsolidovani izveštaj i programska strategija Konsolidovani izveštaj i programska strategija Na grafikonu u nastavku prikazan je obim pomoći predviđene za domaćinstva IRL u okviru grantova za Takođe, pomoć se planira na nivou pojedinačnih domaćinstava i ne razmišlja se o pomoći na nivou zajednice. opštine iz IPA za 2011. i IPA za 2012 godinu. Na primer, ni u jednom lokalnom planu nije planirano unapređenje uslova za stanovnike neformalnih naselja.

Podrška u okviru IPA 2011. i 2012. za raseljena lica u vidu grantova za opštine Primetno je i da se u usmeravanju grantova ne favorizuju opštine sa visokim udelom IRL. Grantove su dobile samo dve od 10 opština sa najvećim procentualnim udelom IRL u ukupnom stanovništvu, dok jedna polovina 350 primalaca grantova ima manje od 1% IRL u ukupnom broju stanovnika (videti tabelu).

300

250 Iznos nepovratne Rang mesto po % IRL 200 Opština pomoći % populacije IRL ostala rasljena lica (od 162) (u evrima) 150 IRL

100 Vrnjačka Banja 83.776 4 13,20

50 Mladenovac 84.000 7 9,61

0 Vranje 80.825 13 7,21 montažne građevinski ekonomska pomoć obuka kuće materijal / za dohodovne aktivnosti Batočina 83.132 19 5,01

Novi Pazar 79.665 21 4,80 Generalno gledano, domaćinstva IRL dobila su oko 32% svih intervencija, ali samo 27% intervencija za rešavanje stambenog pitanja. Zemun 73.316 29 3,69

Što se tiče pomoći za rešavanje stambenog pitanja (montažne kuće i građevinski materijal), postoji pristrasnost Čukarica 71.984 32 3,32 prema onima koji već poseduju nekretninu – preduslov za dobijanje građevinskog materijala je nekretnina u vlasništvu, a uslov za dobijanje montažnih kuća je obezbeđeno zemljište sa odgovarajućim dozvolama. Zvezdara 77.681 35 2,86 Opština Vranje želela je da pomogne dva romska domaćinstva, da im dâ montažne kuće; međutim, na kraju nisu mogli da izdejstvuju odgovarajuću dokumentaciju, tako da nisu mogli da im daju kuće. Među 350 Žitorađa 68.924 47 2,13 domaćinstava koja su dobila pomoć u okviru IPA za 2012. godinu bila je samo jedna romska porodica.1 Bojnik 65.064 49 2,04 Prema tome, iako i dalje postoji određena logika da se opštinama daju finansijska sredstva kako bi im se pomoglo da realizuju rešenja, smernice za planiranje načina pomoći su prilično neadekvatne, a u dodeli Tutin 61.215 54 1,83 pomoći još uvek se favorizuju oni koji su u boljem finansijskom položaju. Topola 56.184 55 1,81

1 Komesarijat za izbeglice i migracije nije objavio podatke o broju romskih korisnika za oba ova granta, zbog toga što je identifikacija nacionalnosti dobrovoljna i stoga nepouzdana. Podaci koji su navedeni ovde uzeti su iz izveštaja o praćenju projekta.

Podrška za IRL u Srbiji Podrška za IRL u Srbiji 122 123 Konsolidovani izveštaj i programska strategija Konsolidovani izveštaj i programska strategija Iznos nepovratne 15.6 Zaključak Rang mesto po % IRL Opština pomoći % populacije IRL (od 162) (u evrima) U poslednjih nekoliko godina bilo je određenih inovacija u nalaženju i obezbeđivanju stambenih rešenja. Dva najbolja primera stambenih rešenja za raseljena lica jesu otkupljivanje seoskih domaćinstava i socijalno Zrenjanin 74.000 84 0,69 stanovanje u zaštićenim uslovima.

Kula 74.050 99 0,55 Međutim, ta rešenja nisu dostupna svima kojima je to potrebno. Obim tih rešenja bio je veoma ograničen, a dinamika realizacije spora. U periodu posle 2008. godine stambeno rešenje dobilo je manje od 3.500 Vrbas 82.011 105 0,50 domaćinstava, od procenjenih 22.886 domaćinstava u stanju potrebe,1 plus oko četiri hiljade IRL u kolektivnim centrima2 u periodu od 2009. do 2010. godine. Vršac 73.990 111 0,43 Sa izuzetkom podrške za one koji žive u kolektivnim centrima, u dizajnu stambenih rešenja i podrške za Ub 84.686 119 0,37 izdržavanje postoji pristrasnost prema manje ugroženim IRL. Podrška za rešavanje stambenog pitanja dodeljuje se u većoj meri onima koji poseduju nekretninu, dok podršku za izdržavanje dobijaju u većoj meri Ruma 95.771 121 0,36 oni koji su bolje obrazovani i imaju više sredstava. Ugroženijim IRL potrebna je bolje prilagođena, a često i dugoročnija podrška u odnosu na podršku koja se obezbeđuje u dvogodišnjim ili trogodišnjim projektnim Arilje (1) 74.045 124 0,34 ciklusima.

Arilje (2) 71.250 124 0,34 Sa konačnim zatvaranjem kolektivnih centara, koje je sada izvesno, pažnja mora da se preusmeri na Petrovac na Mlavi 66.263 127 0,32 najugroženija IRL. To znači, pre svega, na interno raseljene Rome koji žive u neformalnim naseljima. Pažnja se mora posvetiti i onim IRL koja dugi niz godina žive u iznajmljenom smeštaju i koja do sada nisu imala Sombor 92.445 133 0,30 priliku da dobiju pomoć za rešavanje stambenog pitanja.

Kikinda 85.000 144 0,18 Takođe, mora se napraviti i evaluacija načina za obezbeđivanje pomoći. Direktna pomoć od međunarodnih i većih nacionalnih nevladinih organizacija sada je zamenjena pomoći koju realizuju lokalne vlasti. Iako je Žabalj 77.092 153 0,10 to logično i iako će se na duži rok pokazati da je to efikasnije, lokalne vlasti trenutno nemaju dovoljno kapaciteta za planiranje i realizaciju pomoći na načine koji su zaista strateški i u kojima se uzimaju u obzir UKUPNO 1.836.369 različite potrebe različitih kategorija IRL.

U sledećem delu ovog izveštaja razmotrićemo šire sistemske reforme koje su sprovedene u poslednjih Čini se da, iako davanje grantova opštinama predstavlja logično, razumno rešenje za pružanje pomoći nekoliko godina i analizirati njihov uticaj na položaj IRL. Nadamo se da će kombinacija direktne pomoći i širih IRL, još uvek treba preduzeti određene korake u smislu utvrđivanja prioriteta pomoći i pomaganja opština reformi biti isplativije i održivije rešenje za pitanje IRL u Srbiji.v sa većim udelom IRL, kao i u pogledu oblika pomoći koji će predstavljati istinsku pomoć za najugroženiju populaciju IRL.

1 Iz UNHCR-ovog istraživanja iz 2011. godine. 2 Podaci Komesarijata za izbeglice i migracije: januar 2009. – 4.580 IRL, januar 2010. – 3.926 IRL.

Podrška za IRL u Srbiji Podrška za IRL u Srbiji 124 125 Konsolidovani izveštaj i programska strategija Konsolidovani izveštaj i programska strategija 16. Analiza indirektnih mera Što se tiče odraslih, u okviru programa koji je poznat kao „Druga šansa” omogućeno je onima koji nisu završili osnovnu školu da nastave školovanje, završe osnovnu školu i da istovremeno steknu stručne veštine. U ovom odeljku razmotrićemo neke od ključnih vidova pomoći na polju politike i programske pomoći koji Školske 2013/2014. godine obuhvaćene su 73 osnovne škole, a 3.680 učenika uspešno je završilo osnovnu su eksplicitno ili implicitno uticali na život IRL koja žive u raseljenju u Srbiji. To obuhvata veliki deo pomoći školu. Od tog broja, oko 700 njih podržala je Nacionalna služba za zapošljavanje i njima je omogućeno da obezbeđene u okviru Dekade Roma (2005–2015) i Strategije za unapređenje položaja Roma u periodu pohađaju i neki oblik stručne obuke. Oko 70% učenika u okviru programa „Druga šansa” bili su Romi.1 od 2010. do 2015. godine koju je usvojila Vlada Srbije, podršku za nezaposlene, besplatnu pravnu pomoć, reformu socijalne pomoći i trenutno stanje u pogledu usluga socijalne zaštite. I u ovom slučaju nema dostupnih dokaza koji bi potvrdili uspešnost tog programa, ali prema neformalnim podacima, to je korisna mera koja može da se ojača izdvajanjem većih sredstava. Što se tiče uticaja na kvalitet života IRL, moguće je da političko okruženje ima veći značaj od direktne programske pomoći. Politika socijalne pomoći svakako ima značajan uticaj na život onih koji su izrazito Što se tiče stanovanja za Rome, postoje konkretni projekti poput projekta „Belvil”, koji realizuje UNOPS siromašni i od nje zavisi da li oni mogu ili ne mogu sebi da priušte pristojan smeštaj, odeću i udžbenike uz pomoć sredstava EU za raseljavanje Roma koji žive u neformalnim naseljima u Beogradu. Projekat je za decu i gorivo za grejanje. Osim toga, reforme politike najčešće utiču na mnogo veći broj ljudi nego kompleksan i ima mešovite rezultate. Ipak, to predstavlja pokušaj da se obezbedi održiv smeštaj za domicilne individualni projekti pomoći, pa se može smatrati da su značajnije. Na primer, nakon izmene kriterijuma Rome i za IRL Rome zajedno. za ostvarivanje socijalne pomoći, dramatično je smanjen procenat interno raseljenih Roma koji su dobijali socijalnu pomoć. Time je smanjen pristup novčanoj socijalnoj pomoći za više od 1.700 romskih IRL jednom Vodeći projekat koji finansira EU jeste projekat „Evropska podrška za inkluziju Roma” (TARI) (koji je poznat jednostavnom, a možda i nenamernom izmenom politike. i pod nazivima „Ovde smo zajedno” i „Mi smo svi ovde zajedno”). Projekat ima za cilj da podrži inkluziju Roma u oblasti zapošljavanja, stambenog zbrinjavanja, pružanja socijalnih usluga, obrazovanja i zdravstva, U ovom odeljku razmotrićemo neke od indirektnih mera koje su imale uticaja na IRL u periodu posle 2010. sa fokusom na dvadesetak opština. Na neki način, taj projekat predstavlja nadgradnju ranijih dostignuća u godine, sa dva cilja. Prvi cilj je da se proceni stepen uticaja tih mera na život IRL. Drugi cilj je da se identifikuju oblasti politike, kao što je uvođenje zdravstvenih medijatora i asistenata. U oblasti stambenog zbrinjavanja, potencijalne oblasti politike koje bi mogle da budu mehanizmi za poboljšanje kvaliteta života IRL u narednom fokus je stavljen na mere za legalizaciju i unapređenje neregulisanih naselja, posebno onih koja su izgrađena periodu. pre nekoliko decenija.

U tom cilju, u okviru projekta TARI fokus je stavljen više na položaj domicilnih Roma, nego IRL Roma, iako ne 16.1 Inkluzija Roma postoje podaci o procentu korisnika koji su raseljeni i onih koji nisu. Projekat TARI naslediće dva projekta: jedan obuhvata investicije u romska naselja, unapređenje osnovne infrastrukture i pristup komunalnim Podrška inkluziji Roma nalazi se visoko među prioritetima Evropske unije i zemalja kandidata za pristup EU uslugama, a drugi je nastavak širih sistemskih promena (videti odeljak 19.5 Planirani i projektovani IPA od početka Dekade inkluzije Roma 2005. godine. Raseljavanje desetina hiljada Roma, Aškalija i balkanskih projekti). Egipćana sa Kosova 1999. godine i nakon toga je jedan od ključnih prioriteta pomoći EU.

Okvir politike materijalizovan je usvajanjem Strategije za unapređenje položaja Roma u Republici Srbiji 2010. 16.2 Nezaposlenost godine. Strategija pokriva stanovanje, obrazovanje, zapošljavanje, posebno raseljena lica, povratnike po sporazumima o readmisiji, lične dokumente, socijalnu pomoć i socijalnu zaštitu, zdravstvenu zaštitu, položaj Vladina podrška za nezaposlene planirana je u okviru mehanizma zasnovanog na potrebama koje je žena, informisanje, kulturu, učešće i zastupljenost u političkom životu i diskriminaciju. identifikovala opština.

Za neke mere se smatra da su delotvorne, dok druge još uvek treba da dokažu svoju vrednost. Najefikasnije Opštine svake godine izrađuju „Lokalni akcioni plan zapošljavanja” (LEAP), u kojem utvrđuju svoje prioritete mere bile su uglavnom mere u oblasti obrazovanja. Obavezno predškolsko obrazovanje i ulaganje u asistente u pogledu podrške i vrste aktivnih mera zapošljavanja koje će se sprovoditi. U izradi LEAP-a učestvuju u osnovnim školama povećali su stopu pohađanja škole i smanjili stopu napuštanja škole kod romske dece. lokalna unija poslodavaca, zaposleni u opštini, predstavnici skupštine opštine i zaposleni u lokalnim filijalama Iako čvrsti dokazi o tim dostignućima nisu dostupni, neformalni dokazi iz škola podržavaju ovaj stav. Nacionalne službe za zapošljavanje.

1 Izvor: prepiska sa Ministarstvom obrazovanja, oktobar 2015. godine.

Podrška za IRL u Srbiji Podrška za IRL u Srbiji 126 127 Konsolidovani izveštaj i programska strategija Konsolidovani izveštaj i programska strategija Većina opština je u obavezi da obezbedi više od 50% sredstava za realizaciju LEAP-a,1 a drugu polovinu te Osim toga, potrebe IRL generalno nisu dovoljno prepoznate na političkom nivou, a na nivou realizacije ne sume obezbeđuje Nacionalna služba za zapošljavanje. Prema tome, visina podrške određuje se na lokalnom postoji dovoljno razumevanje za realnost u kojoj žive IRL, a posebno IRL Romi. Mnogo toga još uvek treba nivou. Vrste podrške su relativno standardizovane i u izvesnoj meri zavise od lokalnih mogućnosti, što se da se uradi da bi se to promenilo. tiče, na primer, radnog iskustva, stručnog osposobljavanja, pomoći u traženju posla itd.

Prema tome, za priznavanje situacije IRL nadležne su lokalne vlasti. U LEAP-ovima tri opštine sa najvišim 16.3 Besplatna pravna pomoć procentom IRL, IRL se uopšte ne pominju ili nisu identifikovane posebne mere za IRL. Osim posebne pravne pomoći koja je pružena IRL i izbeglicama, radilo se i na razvoju pružanja besplatne pravne pomoći za opštu populaciju. Pošto će se u narednom periodu potražnja za posebnom pravnom pomoći za izbeglice i IRL neizbežno smanjivati, važno je da se ustanovi u kojoj će meri pružanje besplatne Broj opšte pravne pomoći moći da pokrije potrebe IRL. registrovanih % registrovanih % IRL Broj IRL Opština nezaposlenih nezaposlenih Mere predložene u LEAP-u Vlada Srbije obavezala se da će obezbediti besplatnu pravnu pomoć, a sistem za obezbeđivanje i finansiranje (2014) (2014) IRL (decembar IRL besplatne pravne pomoći je u fazi izgradnje, uz podršku Multidonatorskog fonda za pravosuđe Svetske 2015)* banke. Skupština je trebalo da odobri novi zakon početkom 2016. godine, ali je to odloženo zbog izbora zakazanih za april 2016. godine. Prvobitni plan bio je da novi zakon stupi na snagu u januaru 2017. godine, Kuršumlija 31,42% 6.037 74 1,2% IRL nisu pomenuti. ali je to podložno promenama. Odredbe tog zakona biće detaljnije razmotrene u odeljku 19.8. Nacrt zakona o besplatnoj pravnoj pomoći.

IRL pomenuti u analizi, ali ne kao jedna od „ugroženih” Dva projekta, projekat EU PROGRES koji finansiraju EU i SDC i zajednički projekat Ujedinjenih nacija PBIL, Kraljevo 15,6% 19.570 387 2,0% kategorija stanovnika. imaju za cilj razvoj održivog pružanja besplatne pravne pomoći – Savetodavna služba za građane – u Nema posebnih mera za IRL. odabranim opštinama u južnoj i jugozapadnoj Srbiji.

IRL pomenuti u analizi, ali ne Ta služba je prvobitno zamišljena sa idejom da bude nezavisna od lokalne samouprave, kako bi građani kao jedna od „ugroženih” mogli da dobiju nepristrasne savete i podršku u slučajevima u koje je uključena lokalna vlast. Međutim, u Vrnjačka Banja 13,20% 3.634 96 2,6% kategorija stanovnika. okviru projekta EU PROGRES prešlo se na davanje podrške opštinama za pružanje pravne pomoći, ali do Nema posebnih mera za IRL. kraja projekta pokazalo se da taj model nije održiv. U finalnoj evaluaciji navodi se i ovo:

* Podaci Nacionalne službe za zapošljavanje, prepiska 25/12/2015 „Besplatna pravna pomoć za ugrožene i marginalizovane grupe u vidu savetodavnih službi za građane organizovana je u 4 opštine: Novi Pazar, Prokuplje, Žitorađa i Preševo. Pomoć je pružena za 2.374 Kao što je navedeno u odeljku o analizi populacije, nezaposlenost IRL nije dovoljno formalno priznata zbog korisnika različitog etničkog porekla: 53% Albanaca, 21% Roma, 20% Srba i 4% Bošnjaka. (Stepen negativnih podsticaja i uslova za registraciju nezaposlenih (videti odeljak 4.2, Nezaposlenost). Zbog toga održivosti je nizak: Savetodavna služba za građane institucionalizovana je samo u Novom Pazaru).” 2 zvanične mere nisu prilagođene posebnim potrebama IRL. Na osnovu projektne dokumentacije nije se moglo utvrditi da li je neko od korisnika bio IRL. Međutim, pošto Na nivou realizacije aktivnih mera zapošljavanja postoje primeri na koji način je u sistemu onemogućen je jedna od opština bilo Prokuplje, moglo bi da se pretpostavi da su barem neki od korisnika stvarno bili IRL. pristup siromašnim ljudima koji imaju manje resursa i mreža podrške. Na primer, da bi mogao da učestvuje u programu stručne obuke koji finansira NSZ, potencijalni polaznik mora da ima garanta koji je spreman da vrati troškove obuke ako polaznik ne završi obuku. Garant mora da bude osoba koja je u legalnom stalnom radnom odnosu. Interno raseljeni Romi koji žive u romskim naseljima ne mogu gotovo nikako da ispune taj uslov i zbog toga u praksi imaju ograničenu mogućnost pristupa podršci za zapošljavanje.

2 EU PROGRES FINAL EVALUATION REPORT, Petritsi i Mijačić, mart 2014, http://www.euprogres.org/dokumenti/ 1 Najsiromašnije opštine mogu da doprinesu manje od 50%. en/2_247_Final_Final_Report_Draft_EUPROGRES_FINAL_asof25May.pdf , pristupljeno 118. decembra 2015.

Podrška za IRL u Srbiji Podrška za IRL u Srbiji 128 129 Konsolidovani izveštaj i programska strategija Konsolidovani izveštaj i programska strategija U evaluaciji projekta EU PROGRES navodi se da „postoji značajna potražnja za besplatnom pravnom pomoći, 16.5 Socijalna pomoć i drugi vidovi novčane pomoći posebno među najugroženijim grupama stanovništva (Romi i siromašni)” (str. 21). Kao što je navedeno u analizi populacije, rezultati istraživanja o romskim IRL ukazuju na to da je došlo do Kako ne postoji zakon kojim bi se regulisalo pružanje besplatne pravne pomoći, još uvek nije dokazano veoma oštrog smanjenja pristupa podršci u vidu socijalne pomoći u periodu između 2010. i 2014. godine, da su te usluge održive. Nadamo se da će usvajanje zakona stimulisati pružanje usluga besplatne pravne posebno što se tiče materijalnog obezbeđenja porodice i dečijeg dodatka. Opšte povećanje podrške je pomoći i da će to predstavljati nadgradnju dosadašnjih iskustava u pružanju tih usluga. takođe značajno, a značajan deo posla još uvek treba uraditi kako bi se ispitalo zbog čega je Romima posebno smanjen pristup posle promena izvršenih u periodu od 2011. do 2012. godine.

16.4 Usluge socijalne zaštite Drugi oblik finansijske pomoći od koga, bar prema neformalnim podacima, zavise mnoga IRL predstavlja jednokratna pomoć koju isplaćuju opštine. Ta pomoć je veoma diskrecione prirode i zavisi od velikog broja Usluge socijalne zaštite mogu da predstavljaju suštinsku podršku za najugroženija domaćinstva. Na osnovu promenljivih faktora, uključujući opštinski budžet i strogost kriterijuma za ostvarivanje prava. O tom pitanju neformalnih dokaza može se videti da narodne kuhinje pružaju izuzetno važne usluge ugroženim siromašnim nema mnogo istraživanja, pa se ne mogu doneti čvrsti zaključci, osim da je potrebno više istraživanja, i to licima. Narodne kuhinje obezbeđuju Crveni krst Srbije i, u nekim slučajevima, male NVO ili Srpska pravoslavna posebno istraživanja koja mogu da obezbede razvoj ove vrste pomoći. crkva. Usluge Crvenog krsta najčešće finansiraju lokalne samouprave. To je razlog što njihov obuhvat, u nekim slučajevima, nije jednak i zavisi od dobre volje i finansijskih kapaciteta opština. Neke narodne kuhinje imaju prevelik broj korisnika i ne mogu da zadovolje potražnju. Liste čekanja su česte.

Druge socijalne usluge pružaju se na relativno malom nivou. To umnogome zavisi od opština; generalno, u bogatijim opštinama u urbanim sredinama pruža se više usluga nego u siromašnijim, ruralnim opštinama. U studiji koju je krajem 2012. i početkom 2013. godine uradio Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Srbije utvrđeno je da je pružanje usluga kućne nege i dnevnog boravka prilično neujednačeno.1 U tom periodu nije bilo značajnijih donacija za usluge socijalne zaštite, a veruje se da je od tada nivo usluga značajno smanjen. Lokalni centri za socijalni rad nemaju dovoljno zaposlenih i imaju poteškoća u radu na terenu. To stvara velike prepreke u pogledu pristupa podršci i uslugama.

Za IRL koja su ranije bila smeštena u kolektivnim centrima, a posebno za starije osobe, te usluge mogu da imaju ključnu ulogu u održivosti samostalnog života. Prema tome, postoji snažna veza između pružanja usluga socijalne zaštite i mogućnosti zatvaranja preostalih kolektivnih centara.

Ključni problem, jednostavno, predstavlja mali obim usluga koje se pružaju, i to posebno u ruralnim opštinama sa visokim udelom populacije IRL. Nisu planirane značajnije reforme socijalnih usluga i ne postoje nikakve indicije da će budžeti biti povećani.

1 „Mapiranje usluga socijalne zaštite u nadležnosti lokalnih samouprava u Republici Srbiji”, Centar za liberalno- demokratske studije, Beograd, oktobar 2013.

Podrška za IRL u Srbiji Podrška za IRL u Srbiji 130 131 Konsolidovani izveštaj i programska strategija Konsolidovani izveštaj i programska strategija 17. Zaključci: delotvornost pomoći i naučene lekcije Posledica toga je da za neke od najugroženijih – i u ovom slučaju to su zapravo interno raseljeni Romi koji žive u neformalnim naseljima – treba kombinovati više rešenja. Poboljšanje stambenih uslova treba da bude Od 2008. godine preko 80 miliona evra izdvojeno je za direktnu pomoć izbeglicama i IRL, tj. oko 1.000 evra povezano sa podrškom za izdržavanje, obrazovanjem dece i odraslih i pristupom ostalim uslugama. Utisak je po raseljenom domaćinstvu. da je za tu vrstu pomoći prikladan pristup koji se zasniva na geografskim oblastima, pod uslovom da podrška traje dovoljno dugo. Što se tiče samo IRL, u periodu od sedam godina rešeno je oko 17% stambenih potreba. Mnogo toga još treba uraditi, naročito u pogledu socijalnog stanovanja. Pokazalo se da je otkup seoskih domaćinstava rešenje Mehanizmi za pružanje podrške, uključujući uloge odgovornih institucija, treba da budu konfigurisani tako koje se brže realizuje i da su obezbeđene prekomerne količine građevinskog materijala. da podržavaju optimalna rešenja. To verovatno znači da se moraju pronaći načini za poboljšanje kapaciteta institucija na lokalnom nivou za pružanje potrebne kombinovane podrške, uz stručnu pomoć i dodatna Oni koji imaju najveće potrebe uglavnom nisu obuhvaćeni programima pomoći, bilo da se radi o rešavanju sredstva. stambenog pitanja ili pomoći za ostvarivanje dohotka, zato što nemaju sredstava, zato što nemaju nekretnine u vlasništvu, kao i zbog niskog stepena obrazovanja. Dinamika obezbeđivanja rešenja je veoma spora i, uz trenutnu stopu realizacije, biće potrebno nekoliko decenija da se zadovolje sve potrebe. To znači da je neophodno i više sredstava i efikasnije korišćenje U usmeravanju stambenih rešenja, generalno se favorizuju oni koji poseduju imovinu u odnosu na one sredstava. koji nemaju imovinu, kao i oni koji finansijski stoje bolje. Pomoć u građevinskom materijalu – što je daleko najbrojnije rešenje – podrazumeva imovinu u vlasništvu; isto važi i za dodelu montažnih kuća. Socijalni stanovi Na nivou politike, neophodne su određene ključne promene. Veliki nesklad između 48.000 nezaposlenih dodeljuju se onima koji imaju sredstava da plaćaju račune, a ne onima koji su u najtežem finansijskom položaju. IRL, koliko je u istraživanju iz 2010. godine procenjeno da ih ima, i broja registrovanih nezaposlenih lica od Seoska domaćinstva daju se porodicama čiji su članovi radno aktivni i mogu da se bave poljoprivredom; i u 6.000 ukazuje na neke od osnovnih prepreka za registraciju IRL. Neophodno je preispitati zakonske propise ovom slučaju isključuju se starije osobe, invalidi i osobe koje dugo boluju od neke bolesti. i politiku. Prvo, treba promeniti propise kojima je regulisana isplata „minimalca” tako da se korisnicima omogući da imaju pristup merama zapošljavanja koje sprovodi Nacionalna služba za zapošljavanja i da ne Nedovoljno praćenje i evaluacija mera stambenog zbrinjavanja znače da nije dostupno dovoljno pouzdanih izgube svoje beneficije, kako bi se ohrabrili da se ponovo zaposle. Drugo, za IRL koja nemaju prijavljenu informacije kako bi sa sigurnošću mogla da se dokaže održivost stambenih rešenja. adresu u mestu raseljenja treba da se omogući prijavljivanje na adresi centra za socijalni rad, kao mesta privremenog boravka, kako bi mogla da ostvare svoja prava u mestu raseljenja, a da ne moraju da se odreknu Pošto izuzetno visok procenat IRL Roma živi u ekstremnom siromaštvu, moglo bi se očekivati da se prebivališta na Kosovu. značajno veći deo sredstava usmerava na tu grupu. To nije bio slučaj i u planiranju budućih programa mora se razmotriti na koji način se toj grupi IRL može pomoći da izađe iz siromaštva. Konačno, treba pažljivo pratiti situaciju IRL sa Kosova. Važno je da i Vlada Srbije i međunarodna zajednica imaju tačne informacije o situaciji populacije IRL kako bi se omogućila procena efekata – i namernih i Stambena rešenja moraju da se evaluiraju kako bi se pronašli načini za obezbeđivanje održivih rešenja za nenamernih – politike i programa na njihov životni standard. Pošto nalazi ovog izveštaja ukazuju na to da najugroženije. To je, u izvesnoj meri, urađeno u Vladinoj Strategiji socijalnog stanovanja iz 2011. godine, ali su IRL znatno ugroženija u odnosu na ostalu populaciju, važno je da se njihove specifične potrebe, od ta strategija: a) treba da bude povezana sa strategijom i politikom za raseljena lica i b) zahteva mnogo više kojih mnoge predstavljaju posledicu njihovog prisilnog raseljavanja, ne previde. U tom cilju neophodno je energije i resursa za efikasnu realizaciju.1 da se uspostavi određeni oblik dugoročnijeg mehanizma za praćenje kako bi se osiguralo da IRL ne budu zaboravljena. Još jedan faktor utiče na efikasnost i održivost stambenih rešenja: pošto prihodi od socijalnih davanja nisu dovoljni za održivo stanovanje, rešenja u okviru postojećeg pravnog i političkog okvira moraju da budu praćena davanjem podrške za izdržavanje. Uz to, kao što je već rečeno, podrška za izdržavanje za najugroženije i one sa najnižim stepenom obrazovanja zahteva vreme i investicije.

1 I ova strategija mogla bi da bude zamenjena novom ako se novi Zakon o stanovanju usvoji početkom 2016. godine.

Podrška za IRL u Srbiji Podrška za IRL u Srbiji 132 133 Konsolidovani izveštaj i programska strategija Konsolidovani izveštaj i programska strategija DEO III STRATEŠKI KONTEKST I PREDLOZI DEO III STRATEŠKI KONTEKST I PREDLOZI Ovaj odeljak ima za cilj da dâ preporuke za razmatranje svim navedenim akterima koji su zainteresovani za smanjenje jaza u pogledu statusa između IRL i ostalog stanovništva u Srbiji.

18. Uvod 18.1 Ključne pretpostavke u pogledu planiranja

Na osnovu analize postojećeg položaja IRL i pomoći koja je obezbeđena do sada, u ovom delu su predloženi Predložene aktivnosti zasnivaju se na analizi postojeće situacije i dosadašnje pomoći, ali moraju se uzeti u programi i promene na polju politike koji su najviši prioriteti za realizaciju. obzir i projekcije za period od nekoliko narednih godina. Kako je pravljenje projekcija, posebno za budući period, komplikovan posao, pretpostavke u nastavku teksta treba uzeti sa rezervom. Bez obzira na to, Prioriteti proizilaze i iz analize postojećeg strateškog konteksta koji je od značaja za položaj IRL. Strateški predviđanja zavređuju da se pomenu u ovom delu; ako budućnost ne bude u skladu sa predviđanjima, kontekst određen je uglavnom političkim programom Vlade Srbije i zahtevima koje Srbija mora da ispuni za moguće je da će neke pretpostavke – a time i preporuke – morati da se revidiraju. ulazak u EU. Strateški kontekst opisan je u odeljku 20. Ključne pretpostavke u pogledu planiranja su sledeće: U odeljku 21 predložene su programske i projektne vrste podrške, a u odeljku 22 definisani su prioriteti u 1. Srbija će nastaviti put ka pristupanju EU. To će zahtevati postepeno usklađivanje zakonskih propisa, pogledu promena na polju politike. kao i ekonomskih i socijalnih kriterijuma. Odgovornost za podršku interno raseljenim licima leži na Vladi Srbije. Prema Vodećim principima o internoj 2. Ekonomska situacija na Kosovu i dalje će ostati loša. I drugi uslovi za povratnike na Kosovu ostaće raseljenosti, „nadležni organi imaju primarnu obavezu i odgovornost da osiguraju uslove i da obezbede teški i zato će ogromna većina IRL želeti da ostane u raseljenju u Srbiji. sredstva da se interno raseljenim licima omogući da se dobrovoljno vrate [...] ili da se dobrovoljno nastane 3. Ekonomska situacija u Srbiji će se malo poboljšati, ali neće biti mnogo novih mogućnosti za zapošlja- u drugom delu zemlje”.1 Istovremeno, „Kancelarija [Visokog komesarijata za izbeglice] priznaje da UNHCR i vanje nekvalifikovanih lica, posebno izvan Beograda. Mnoga IRL, uključujući i Rome, pokušaće da se drugi humanitarni akteri mogu da imaju samo ograničenu ulogu u rešavanju problema internog raseljavanja. isele u Zapadnu Evropu, u potrazi za boljim mogućnostima zapošljavanja. UNHCR, prema tome, podstiče države i relevantne organe Ujedinjenih nacija da sprečavaju raseljavanje i 4. Situacija sa sirijskim izbeglicama i dalje će biti aktuelna i predstavljaće sve teži izazov za Srbiju, kao i rešavaju situacije internog raseljavanja i da štite prava IRL.”2 za granične države EU. To će odvratiti pažnju sa problema IRL na Kosovu. Brže rešavanje zahteva za azil koje su podnela lica iz Srbije, sa Kosova i iz Albanije u Nemačkoj i drugim zemljama EU dovešće Nakon 15 godina života u raseljenju, mora da dođe vreme kada IRL više neće biti potrebna nikakva posebna do povećanja broja povratnika po osnovu sporazuma o readmisiji. Većina povratnika u Srbiju biće pomoć. „Trajna rešenja su postignuta onda kada IRL više nemaju posebne potrebe u pogledu pomoći i zaštite Romi, a veliki broj njih biće bivša IRL sa Kosova. vezane za raseljenje i kada mogu da uživaju svoja ljudska prava bez diskriminacije zbog raseljavanja.”3 U 5. Regionalni program stambenog zbrinjavanja, koji je veliki program podrške za rešavanje stambenog prethodnim delovima ovog izveštaja primećeno je da su mnoga IRL značajno ugrožena, posebno u smislu pitanja izbeglica, angažovaće sve dostupne institucionalne kapacitete i verovatno će odvratiti pažnju stanovanja i zapošljavanja, kao i imovinskih prava u mestu porekla. Ti problemi su direktna posledica sa IRL. raseljavanja. 6. Predstojeća Strategija o unapređenju položaja Roma (2016–2025) biće osnovni instrument za pomoć Iako primarna odgovornost leži na Vladi Srbije, značajnu pomoćnu ulogu treba da imaju i drugi akteri, uključujući i promene politike koje utiču na romske zajednice. Situacija IRL Roma nije u potpunosti prepoznata. To i Tim Ujedinjenih nacija u Srbiji, Evropsku uniju, međunarodne donatore i međunarodne organizacije. znači da IRL Romi neće moći da imaju velike koristi od realizacije ove strategije, jer njihove specifične potrebe nisu naglašene. 7. Implikacije toga su da će IRL i dalje biti raseljena u Srbiji i da će oni koji su siromašni i dalje biti siromaš- ni. Mnogi od onih koji su do sada dobili neki vid pomoći nisu bili najugroženiji. Sredstava koja su sada 1 Princip 28, UN Guiding Principles on Internal Displacement, 2004. na raspolaganju biće sve manja i treba ih usmeravati na dugoročne mere za izvlačenje onih koji su 2 Executive Committee of the High Commissioner’s Programme, 39. Zasedanje Stalnog komiteta u junu najugroženiji iz siromaštva. Ključno pitanje je određivanje prioriteta, a stavljanje fokusa na uključivanje 2007. godine: “UNHCR’S Role in Support of an Enhanced Humanitarian Response to Situations of Internal IRL u redovne mere javne podrške predstavljaće najjeftinije i najefikasnije dostupne mere. To podra- Displacement: Policy Framework And Implementation Strategy” EC/58/SC/CRP.18 zumeva prelazak sa kratkoročnih projekata pomoći na reforme zasnovane na politici i sistemu, 3 Brookings Institution–University of Bern Project on Internal Displacement. IASC Framework on Durable Solutions koje za cilj imaju obezbeđenje dugoročnih i održivih usluga koje će biti potrebne. for Internally Displaced Persons (Inter-Agency Standing Committee, 2010), dokument je citirao specijalni izvestilac za IRL, Report on Serbia including Kosovo, 2014.

Podrška za IRL u Srbiji Podrška za IRL u Srbiji 136 137 Konsolidovani izveštaj i programska strategija Konsolidovani izveštaj i programska strategija 19. Strateški kontekst Strategija Relevantnost za IRL Verovatnoća da će uticati na IRL U prethodnim delovima ovog izvešta analiziran je verovatni trenutni položaj IRL, kao i efekti pomoći koja je obezbeđena do danas. U ovom delu bavićemo se postojećim strateškim Strategija za unapređenje Izuzetno relevantna za Umerena. EU vrši značajan politički pritisak na okruženjem, planovima i verovatnim pravcima relevantne politike i investicijama koje položaja Roma za period od IRL Rome, iako posebne Vladu da se mere iz ove strategije sprovedu i 2015. do 2025. godine okolnosti IRL Roma nisu dobro pratiće pažljivo njihovo sprovođenje. Pošto u će potencijalno uticati na život IRL. To je kontekst politike i programa u kojem će svi definisane i dokumentovane. akcionim planovima nisu planirane posebne zainteresovani akteri koji učestvuju u zaštiti IRL realizovati mere i zalagati se za promene. mere za IRL Rome, nije toliko verovatno da će njihove posebne okolnosti biti uzete u obzir.

19.1 Postojeće strategije Strategija za rešavanje Izuzetno relevantna za sva Mala. Kao i za prethodnu strategiju, do sada pitanja izbeglica i IRL za IRL, ali ciljevi i mere nisu ne postoji nijedan akcioni plan. Dostupna su U Srbiji postoji veliki broj relevantnih strateških i političkih pravaca koji će uticati na život IRL u periodu od period od 2015. do 2020. promenjeni u odnosu na sredstva iz državnog budžeta i iz fondova EU, 2016. do 2025. godine. godine prethodnu strategiju za ali su ona nedovoljna u odnosu na potrebe. period od 2011. do 2015. Nije bilo pokušaja da se strategija modifikuje godine. Može se reći da su i da se prilagodi raspoloživim resursima. Loše U ovom delu razmotrićemo najvažnije strategije kako bi se procenilo: i) u kojoj meri te strategije predstavljaju mere mehaničke i da nisu određeni prioriteti. adekvatan odgovor na potrebe IRL i ii) koliko je verovatno da će se te strategije uspešno realizovati. dobro povezane. Novi deo o povratku. Razmatraćemo četiri ključne strategije. Dve su definisane na osnovnu ciljnih grupa stanovništva: • Strategija za unapređenje položaja Roma za period od 2015. do 2025. godine (konačni nacrt), Nacionalna strategija Romi i IRL identifikovani su Mala. Broj registrovanih nezaposlenih IRL zapošljavanja za period od kao posebne grupe kojima izuzetno je nizak u poređenju sa rezultatima • Nacionalna strategija za rešavanje pitanja izbeglica i IRL do 2020. godine. 2011. do 2020. godine je potrebna posebna pomoć. istraživanja, pa su resursi planirani u • Druge dve su definisane na osnovu sektora: Definisani su ciljevi (iako godišnjem procesu planiranja mnogo manji ne i planovi koji se mogu od onoga što je potrebno. Lokalne vlasti • Nacionalna strategija zapošljavanja za period od 2011. do 2020. godine, kvantifikovati), ali je lokalnim nedovoljno priznaju potrebu za donošenjem vlastima prepušteno da posebnih mera za IRL na lokalnom nivou. • Nacionalna strategija socijalnog stanovanja, 2012. godina. identifikuju posebne mere koje treba da doprinesu ostvarenju U tabeli u nastavku dat je pregled strategija, njihove relevantnosti i verovatnoće da će biti realizovane. ciljeva.

Nacionalna strategija Izuzetno relevantna. U Mala. Strategija ne obuhvata procene socijalnog stanovanja, 2012. ovoj strategiji definisane troškova, a sredstva koja su odobrena do sada godina su sveobuhvatne mere za su veoma ograničena. Nije postignut veliki obezbeđenje stambenih napredak u realizaciji strategije od njenog rešenja za sve grupe sa niskim usvajanja 2012. godine. primanjima, uključujući Rome Novi nacrt zakona o stanovanju zahtevaće i raseljena lica. Definisane i usvajanje nove strategije 2016. ili 2017. mere su adekvatne, mada godine. Nije poznato u kojoj meri će u novoj ambiciozno zamišljene, i strategiji biti naglašeno pitanje socijalnog zahtevaju značajne resurse. stanovanja za zajednice IRL i Roma.

Implikacije su sledeće.

Strategija za unapređenje položaja Roma biće ključni instrument za upravljanje dodatnom podrškom za IRL Rome. Od najveće je važnosti da akcioni plan(ovi) koji će biti usvojen(i) u skladu sa strategijom na adekvatan način odražava(ju) položaj IRL Roma, kao i da se obezbede sredstva za ovu grupu, kao priznanje njihove

Podrška za IRL u Srbiji Podrška za IRL u Srbiji 138 139 Konsolidovani izveštaj i programska strategija Konsolidovani izveštaj i programska strategija posebne ugroženosti. Strategija, takođe, treba da odražava i da reši neka od specifičnih pitanja sa kojima se osiguraju održivu integraciju izbeglica pomoću programa koji za cilj imaju ekonomsko osnaživanje. suočavaju IRL Romi, kao što je problem prijave boravka, a samim tim i problem ostvarivanja prava. Uvođenje sistema besplatne pravne pomoći, dostupne za izbeglice i interno raseljena lica, omogućiće veći stepen pravne sigurnosti i olakšaće pristup ličnim dokumentima u okviru procedura propisanih Strategija za rešavanje pitanja izbeglica i IRL predstavljaće formalni uslov za sve projekte podrške Zakonom o vanparničnom postupku, s ciljem da se eliminiše problem ’pravno nevidljivih lica’ pomoću za izbeglice i IRL u okviru IPA (ili projekte drugih donatora). Komesarijat će nastaviti da radi na pružanju registracije i pribavljanja identifikacionih dokumenata.” pomoći izbeglicama i IRL, ali ima ograničen uticaj na odluke o politikama u oblastima kao što su stanovanje i zapošljavanje, koje su i najpotrebnije. Treba uložiti napore da se Vlada ohrabri da evaluira efekte dosadašnje Četiri ključne stvari treba naglasiti. pomoći i da preispita način na koji pomoć funkcioniše. Konkretno, Komesarijat treba podstaći da usvoji akcioni plan u kojem bi se definisalo na koji način i sa kojim sredstvima će se realizovati Strategija u saradnji Prvo, naglasak je stavljen na zatvaranje formalnih kolektivnih centara. Mere pomoći su ostale nepromenjene sa ministarstvima i drugim ključnim institucijama. – izgradnja novih stambenih jedinica i obezbeđivanje građevinskog materijala. Nisu prepoznate nove dodatne usluge i podrška koji su neophodni za održivu integraciju velikog broja ugroženih bivših Nacionalna strategija zapošljavanja biće relevantna samo ako se IRL budu posmatrala kao velika ugrožena stanovnika kolektivnih centara u lokalne zajednice. U preostalim kolektivnim centrima nalazi se veoma grupa kojoj su neophodne posebne mere (trenutno, u registru nezaposlenih ima svega 6.000 IRL). De facto mali, ali veoma vidljiv deo ugroženih IRL. Zatvaranje kolektivnih centara efektivno odvlači pažnju sa većih, nezaposlena IRL treba da budu prepoznata, što je preduslov da Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i ugroženijih i manje vidljivih grupa IRL populacije. socijalna pitanja i Nacionalna služba za zapošljavanje utvrde prioritete i preduzmu odgovarajuće mere. Zato treba uložiti napore da se uklone birokratske prepreke za registraciju IRL u registru nezaposlenih i da se Drugo, komplementarne mere za ekonomsko osnaživanje pominju se samo za izbeglice, a ne i za IRL. Nije osigura da IRL i ostala raseljena lica budu prepoznata kao posebna kategorija u istraživanjima tržišta rada. jasno da li je to greška u tekstu ili se namerno pravi razlika između ove dve grupe raseljenih lica.

Nacionalna strategija socijalnog stanovanja je veoma korisna, jer sadrži jasne smernice za razvoj socijalnog Treće, IRL Romi se uopšte ne spominju – Romi se smatraju posebnom grupom i pominju se u okviru „manjina”. stanovanja. Međutim, politička obavezanost i sredstva za realizaciju socijalnog stanovanja nisu dovoljni. U odeljku o „manjinama” naveden je dugačak spisak mera, definisanih u okviru nove Strategije o Romima. Svaka podrška rešavanju stambenih pitanja za IRL (i izbeglice) mora da bude usklađena sa odredbama ove Međutim, što se tiče IRL Roma, Strategija o Romima poziva se na strategiju o rešavanju pitanja izbeglica i IRL, strategije. U idealnom slučaju, ne bi bilo samostalnih projekata socijalnog stanovanja, nego bi svi projekti u kojoj se malo pažnje pridaje posebnim okolnostima u kojima žive IRL Romi. Specifični problemi sa kojima bili u potpunosti integrisani i usklađeni sa strategijom socijalnog stanovanja. Novi Nacrt zakona o stanovanju se suočavaju IRL Romi nisu obuhvaćeni ni Strategijom za izbeglice i IRL ni Strategijom za Rome. uneo je novu neizvesnost. Ukoliko bude usvojen, zahtevaće i usvajanje nove strategije stanovanja, a nije izvesno u kojoj meri će Vlada nastaviti da podržava pravce strategije iz 2012. godine. Konačno, istaknuto je uvođenje sistema besplatne pravne pomoći, ali se to ne odnosi na pravnu pomoć koja je potrebna IRL za predmete na Kosovu, posebno za ostvarivanje imovinskih prava i drugih socioekonomskih prava. 19.2 Akcioni plan za Poglavlje 23. Značaj Akcionog plana za Poglavlje 23 ne može se preceniti. Realizacija Akcionog plana će se pažljivo Najvažniji strateški instrument u narednom periodu biće Akcioni plan za Poglavlje 23. U tom planu pratiti na osnovu godišnjih izveštaja EU o napretku, a mere će biti podržane IPA sredstvima, tamo gde to utvrđeno je na koji način će Vlada ispuniti zahteve za članstvo u EU u oblasti pravosuđa i osnovnih prava. bude potrebno. To se najverovatnije odnosi na oblasti za unapređenje životnih uslova IRL u periodu od Deo o osnovnim pravima obuhvata i prava raseljenih lica i nacionalnih manjina, uključujući Rome. Veći deo narednih deset godina. Ukoliko postoje značajni prioriteti koji nisu obuhvaćeni Akcionim planom, malo je akcionog plana zasniva se na postojećim državnim strategijama, posebno na Nacrtu strategije za Rome. verovatno da će se u pogledu njih ostvariti napredak.

Nacrt (iz novembra 2015. godine) sadrži nedvosmislenu obavezu Vlade da će osigurati podršku za izbeglice Četiri navedena pitanja su, prema tome, vrlo značajna. i IRL: Relevantne odredbe Akcionog plana za Poglavlje 23 (nacrt iz novembra 2015. godine) navedene su detaljno „U narednom periodu biće uloženi značajni napori da se poboljšaju životni uslovi izbeglih i interno u Aneksu 6. raseljenih lica. Biće uložena značajna sredstva u rešavanje stambenih problema najugroženijih porodica, posebno onih koje se još uvek nalaze u kolektivnim centrima, i u vidu izgradnje novih stambenih jedinica i u vidu davanja neophodnog građevinskog materijala, da bi se omogućilo da se zatvore svi formalni kolektivni centri. Nastaviće se sprovođenje komplementarnih mera koje treba da

Podrška za IRL u Srbiji Podrška za IRL u Srbiji 140 141 Konsolidovani izveštaj i programska strategija Konsolidovani izveštaj i programska strategija 19.3 Operativni zaključci Seminara o Romima U strateškom dokumentu za period do 2020. godine projektovano je veoma malo posebne podrške za izbeglice i IRL. Raseljena lica pominju se u analizi problema, ali se ne pominju posebno u planiranim ciljevima, Države članice EU i zemlje kandidati za članstvo u EU otpočele su seriju seminara na svake dve godine kako rezultatima i merama. Romi se pominju kao celina, ali se IRL Romi ne pominju posebno. bi postigle sporazum i pratile napredak u povećanju inkluzije Roma. Ti seminari su postali važan instrument pomoću kojega EU prati iskrenost i rešenost potencijalnih država članica u pogledu ulaganja napora na To odražava rašireni osećaj da su IRL i izbeglice već dobili pomoć i da bi trebalo da su njihove potrebe do većem uključivanju romske manjine. sada već zadovoljene na adekvatan način te da će zatvaranjem poslednjih kolektivnih centara problem biti rešen. Iz perspektive EU, Regionalni program stambenog zbrinjavanja izuzetno je velikodušan u pogledu Na seminaru o socijalnoj inkluziji, održanom u Srbiji 11. juna 2015. godine, dogovoren je niz obaveza Vlade preostalih problema raseljenih lica i više ne bi trebalo da bude zahteva za dobijanje sredstava od EU za Srbije. One su sadržane u operativnim zaključcima (videti Aneks 7). finansiranje tih pitanja.

U operativnim zaključcima seminara, posebne potrebe raseljenih Roma se, generalno, ne spominju često. U svim predlozima za podršku interno raseljenim licima, prema tome, treba naglasiti: i) da interno Raseljeni Romi pomenuti su samo jednom, i to u pogledu njihovih stambenih potreba: raseljena lica sa Kosova nemaju pravo na pomoć iz Regionalnog programa stambenog zbrinjavanja, ii) da siromašna i ugrožena IRL koja žive u iznajmljenim stanovima i neformalnom smeštaju (koja predstavljaju „Rešavaće se situacija interno raseljenih Roma sa Kosova i Metohije, koji uglavnom ne planiraju da ogromnu većinu od gotovo 90.000 IRL u stanju potrebe) do sada uglavnom nisu dobijala pomoć i iii) da se vrate. Republika Srbija će nastaviti da finansira programe za unapređenje uslova života interno potrebe IRL Roma nisu na adekvatan način identifikovane i rešene ni u strategiji o Romima ni u strategiji raseljenih lica, sa ciljem da se unaprede uslovi života i ekonomski osnaže interno raseljeni Romi, i o izbeglicama i IRL. kroz državni budžet i obezbeđivanjem podrške donatora.”

Iako je ta obaveza relativno nejasano definisana, važno je da se pre sledećeg seminara (koji je okvirno 19.5 Planirani i projektovani IPA projekti planiran sredinom 2017. godine) prezentuju ubedljivi podaci kojima će se naglasiti: a) znatno lošija situacija IRL Roma u poređenju sa drugim Romima1 i b) mera u kojoj Vlada Srbije zaista ispunjava tu obavezu. Instrument EU za pretpristupnu pomoć (IPA) bio je i ostaće najvažniji izvor dodatnih sredstava za podršku IRL. IPA sredstvima sada se upravlja uglavnom u decentralizovanom sistemu, što znači da Vlada Srbije ima Obaveze utvrđene u toku seminara mogu se pratiti u okviru godišnjeg procesa pristupanja EU, na osnovu vodeću odgovornost za planiranje i korišćenje sredstava, o čemu izveštava Evropsku komisiju. „izveštaja o napretku”, a o pozitivnim ili negativnim rezultatima u ispunjavanju ove obaveze treba obavestiti i autore ovog izveštaja. U nastavku su navedeni najvažniji budući projekti koji se pominju u planskim dokumentima i koji su relevantni za IRL. Što se tiče stvarne realizacije, projekti mogu da se razlikuju od onog što je planirano.

19.4 Indikativni strateški dokument IPA II Društveni razvoj – IPA program za 2013. godinu Finansijski instrument Evropske komisije za podršku ambicija Srbije da se pridruži EU trenutno je IPA II U sektorskoj fiši za društveni razvoj za IPA za 2013. godinu identifikovane su tri mere, od kojih se mera 3 (Instrument za pretpristupnu pomoć), koji traje od 2014. do 2020. godine. Podrška koja će biti pružena u direktno odnosi na situaciju romske populacije u Srbiji. okviru ovog instrumenta utvrđena je u Indikativnom strateškom dokumentu za Srbiju (2014–2020).2 Specifični cilj 3: „Podržati sprovođenje Strategije za unapređenje položaja Roma u Republici Srbiji pomoću Taj dokument je važan jer definiše okvir za dodelu IPA finansijske pomoći. Iako je IPA pomoć skromna u daljeg razvoja i realizacije održivog i inkluzivnog modela za rešavanje stambenih pitanja i unapređenje odnosu na državni budžet, u okviru nje su u dosadašnjem periodu izdvajana najznačajnija sredstva za fizičke infrastrukture u odabranim romskim naseljima.” direktnu podršku IRL i izbeglicama.3 Rezultat 1: Bolji uslovi infrastrukture i stanovanja u romskim naseljima u 20 pilot opština koje su prethodno odabrane i podržane u regulatornim pripremama u okviru sektorske fiše za društveni razvoj za IPA za 2012. 1 Kao što je naglašeno u UNHCR-ovoj „Proceni potreba interno raseljenih Roma u Srbiji “ (Assessment of the godinu (mera 5). Needs of Internally Displaced Roma in Serbia), maj 2015. Rezultat 2: Vrše se regulatorne pripreme za poboljšanje uslova stanovanja u dodatnih 20 pilot opština kao 2 Videti http://ec.europa.eu/enlargement/pdf/key_documents/2014/20140919-csp-serbia.pdf. nadgradnja iskustava i prakse iz sektorske fiše za društveni razvoj za IPA za 2012. godinu (mera 5). 3 Planirana IPA podrška za izbeglice i IRL za period 2008–2015. godine iznosila je 46,2 miliona evra.

Podrška za IRL u Srbiji Podrška za IRL u Srbiji 142 143 Konsolidovani izveštaj i programska strategija Konsolidovani izveštaj i programska strategija Rezultat 3: Sprovode se mere socijalne inkluzije s ciljem da se podrži planiranje i realizacija održivih modela Podrška za sektor unutrašnjih poslova – IPA program za 2014. godinu stanovanja u ukupno 40 pilot opština. U okviru ovog dela IPA programa za 2014. godinu predložen je program za podršku IRL i izbeglica koji je Rezultat 4: Veći kapaciteti romskih organizacija civilnog društva za učestvovanje u planiranju i sprovođenju veoma sličan prethodnim programima pomoći. Verovatno je da se u okviru projekta, ovako kako je sada održivih modela stanovanja i lokalnih akcionih planova u ukupno 40 pilot opština. dizajniran, ponovo neće targetirati raseljena lica koja imaju najveće potrebe i da će pomoć ponovo biti pružena velikom broju domaćinstvima koja nisu u kategoriji ugroženih. Pošto projekat još uvek nije započeo, detaljniji podaci o meri u kojoj će se uzeti u obzir potrebe romske IRL nisu poznati. Međutim, spisak radova koji će se obaviti u okviru Rezultata 1, kao što je predloženo u okviru Grantovi će se dodeljivati organizacijama u okviru konkursa za sledeće aktivnosti:2 projekta „Ovde smo zajedno”, obuhvata radove na 14 lokacija. Samo jedna od tih lokacija je u blizini naselja IRL Roma (Prokuplje, Mala Guba).1 IRL Romi će, prema tome, gotovo u potpunosti propustiti pomoć iz ove Rezultat 2.3. Unapređeni životni uslovi IRL i povratnika u procesu readmisije u Srbiji: komponente IPA pomoći za 2013. godinu. • Obezbeđivanje stambenih rešenja za IRL i povratnike u procesu readmisije u Srbiji (prema proceni, 187 stambenih rešenja) Što se tiče ostalih komponenata, biće neophodno raditi sa Kancelarijom Vlade Srbije za ljudska i manjinska prava da bi se osiguralo da se među dodatnih 20 opština koje će biti izabrane u okviru Rezultata 2 nađe bar • Distribucija ekonomskih paketa za samostalan život (330 paketa) neka opština sa značajnom populacijom IRL Roma. • Podrška za sprovođenje 30 lokalnih akcionih planova za rešavanje pitanja migranata.

Pravosuđe i unutrašnji poslovi – IPA program za 2013. godinu Rezultat 2.4. (Podrška održivom povratku na Kosovo) • Uključujući kampanje pružanja pomoći, „idi, vidi“ posete na Kosovu, pomoć u pogledu Projekat pravne pomoći je deo podrške IPA I za sektor pravosuđa i unutrašnjih poslova i obuhvataće podršku administracije, transporta i obuke i pomoć za ostvarivanje dohotka za povratnike za rešavanje pravnih pitanja IRL, uključujući i pravna pitanja u pravnom sistemu Kosova. Projekat (specifični cilj 4 u fiši) dizajniran je kao nastavak prethodnih projekata pravne pomoći. Međutim, ovom nabavkom • Prema procenama, za 220 domaćinstava povratnika. upravljaće se decentralizovano, tj. njome će direktno upravljati Vlada Srbije. Proces nabavke je pokrenut, pa zatim otkazan i moguće je da će konačno biti završen u prvoj polovini 2016. godine. Bez obzira na to, Prema informacija koje su dostupne u ovom trenutku, izgleda da će te aktivnosti biti jednake onima iz moguće je da će postojati značajni praktični problemi u pružanju pravne pomoći na Kosovu na osnovu prethodnih projekata finansiranih IPA sredstvima. U fiši se ne spominju IRL Romi. Izbeglice se, takođe, ugovora sa Vladom Srbije. ne spominju, verovatno zato što se njihove preostale potrebe rešavaju u okviru Regionalnog programa stambenog zbrinjavanja. Međutim, kao što je pokazalo iskustvo iz prethodnih krugova komponente grantova Specifični cilj 4: Poboljšati pružanje pravne pomoći i savetovanja i povećati dostupnost pravovremenih i za opštine, moguće je da izbeglice primaju pomoć iz tog kanala. preciznih informacija neophodnih za ostvarivanje prava IRL, izbeglica i povratnika po osnovu sporazuma o readmisiji. Ovaj projekat zahtevaće pažljivo praćenje i upravljanje, iako nema mnogo mogućnosti da se utiče na osnovni dizajn projekta. Rezultat 4.1. Pravna pomoć i savetovanje neophodni za poboljšanje pristupa IRL, izbeglica i povratnika po osnovu sporazuma o readmisiji imovinskim pravima, zdravstvu, obrazovanju, zapošljavanju, socijalnoj zaštiti i Uključivanje Roma – IPA program za 2014. godinu zaštiti u slučaju povrede ljudskih prava pruža se u skladu sa najvišim profesionalnim standardima, a najmanje 20 mlađih advokata (grupa advokata) iz mesta porekla obučeni su da rešavaju pravne probleme IRL. Rad na podršci uključivanju Roma finansiraće se IPA sredstvima u okviru komponente za zapošljavanje mladih i aktivno uključivanje. Kao što je navedeno u Godišnjem akcionom programu:3 Rezultat 4.2. Informacije relevantne za ostvarivanje prava IRL, izbeglica i povratnika po osnovu sporazuma o readmisiji distribuiraju se na tačan i blagovremen način u svim oblastima u kojima žive te ciljne grupe.

2 Izvor: Annual Action Programme for Serbia: Home Affairs Sector, 2014, dostupno na http://ec.europa.eu/ enlargement/pdf/serbia/ipa/2015/2014-032078.04-serbia-support_to_home_affairs_sector.pdf. 3 Dostupno na http://ec.europa.eu/enlargement/pdf/serbia/ipa/2015/2014-032799.07-serbia-youth_employability_ 1 Izrada tehničke dokumentacije za uređenje reka. active_inclusion.pdf.

Podrška za IRL u Srbiji Podrška za IRL u Srbiji 144 145 Konsolidovani izveštaj i programska strategija Konsolidovani izveštaj i programska strategija Tehnička pomoć biće obezbeđena za postizanje dva željena rezultata: 1. regulatorne pripreme za 19.7 Kontekst Ujedinjenih nacija infrastrukturno poboljšanje uslova stanovanja u romskim naseljima koja su ispod standarda; 2. dalja podrška mehanizama i aktera na lokalnom nivou, posebno romskih koordinatora, asistenata i zdravstvenih Izveštaji specijalnih izvestilaca medijatora, kao i nevladinih organizacija. Biće osmišljeni i realizovani programi obuke za lokalne mehanizme za uključivanje Roma, koji će obuhvatati teme kao što su: borba protiv diskriminacije, rodno zasnovano Dva izveštaja specijalnih izvestilaca UN izuzetno su značajna i određuju strateški kontekst. nasilje, rodno disagregirano prikupljanje podataka itd. Prvi je izveštaj specijalnog izvestioca o stanju ljudskih prava interno raseljenih lica, Čaloke Bejani (Chaloka b. Direktnim grantom upravljaće ministarstvo nadležno za poslove obrazovanja, koje će kontrolisati izradu Beyani), Savetu za ljudska prava Ujedinjenih nacija, 5. juna 2014. godine. U izveštaju je ukazano na položaj i realizaciju programa stipendija za učenike srednjih škola romske nacionalnosti. Željeni ishod je najmanje IRL u kolektivnim centrima, a populacija RAE se pominje kao jedna od najugroženijih grupa IRL. U izveštaju 500 dodeljenih stipendija godišnje. je naglašeno pitanje vlasništva nad imovinom na Kosovu. Vlada Srbije i vlasti na Kosovu pozivaju se prvenstveno „da se fokusiraju na efikasne mere za sprovođenje zakona, političku obavezanost i koordinaciju Program je dizajniran, ali još uvek nije završen, a tender tek treba da bude raspisan. U početnom periodu od u sprovođenju trajnih rešenja za IRL”. najveće važnosti biće zastupanje i intervenisanje s ciljem da se utvrdi na koji način se može posvetiti više pažnje romskim zajednicama IRL. Drugi izveštaj je saopštenje za štampu specijalne izvestiteljke za adekvatno stanovanje, koje je komponenta prava na adekvatan životni standard, i za pravo na nediskriminaciju u tom kontekstu, gospođe Lejlani Fara Socijalna inkluzija – IPA program za 2016. godinu (Leilani Farha), nakon njene posete Srbiji, uključujući i Kosovo, u maju 2015. godine. U svojoj izjavi gospođa Fara navodi sledeće: „Srbija [bi trebalo] da na efikasan i sveobuhvatan način rešava stambene potrebe Oko 60 miliona evra planirano je okvirno za široki spektar projekata socijalnog uključivanja i intervencija koji svih ljudi, uključujući i one najisključenije, uz razumevanje da je dom ljudsko pravo, a ne samo cilj politike”. će se finansirati IPA sredstvima za 2016. godinu. Iako u ovom trenutku nema mnogo konkretnih informacija Konkretno, gospođa Fara naglasila je stambenu situaciju romske manjine koja živi u neformalnim naseljima. o tome, Komesarijat i UNHCR moraće aktivno da se uključe u zalaganje za te mere kako bi se obezbedila Što se tiče socijalnog stanovanja, gospođa Fara preporučuje da Vlada treba da „garantuje jeftino socijalno podrška za IRL Rome i potencijalno jačanje pružanja socijalnih usluga u oblastima u kojima su kolektivni stanovanje, između ostalog i kroz povećanje stambenih subvencija ili uspostavljanje drugih mehanizama za centri zatvoreni. To bi moglo da obuhvata usluge za ugrožene starije osobe, kao što su domovi za negu kontrolu visine kirije i komunalnih troškova, kako se ne bi događalo da ljudi ne mogu da priušte sebi hranu, starih lica i kućna nega. lekove ili druge osnovne potrebe zato što moraju da plaćaju troškove stanovanja”.

Ovo saopštenje za štampu pratiće kompletan izveštaj koji će biti objavljen početkom 2016. godine. 19.6 Pregovori u Briselu i regionalni proces Objavljivanje izveštaja može da predstavlja važnu priliku da se istakne stav UNHCR-a o stambenim rešenjima za raseljena lica. Briselski proces pregovora između Beograda i Prištine uz medijaciju može da bude od vitalnog značaja za IRL. U ovom trenutku, međutim, suštinska pitanja sa kojima se suočavaju IRL nisu na dnevnom redu pregovora. Proces pregovora treba pažljivo pratiti i to bi, u određenom trenutku u budućnosti, moglo da dovede do poboljšanja uslova za povratnike i potencijalne povratnike. Međutim, imajući u vidu trenutnu političku situaciju na Kosovu, nije mnogo verovatno da će do toga doći u kratkom i srednjem roku.

Podrška za IRL u Srbiji Podrška za IRL u Srbiji 146 147 Konsolidovani izveštaj i programska strategija Konsolidovani izveštaj i programska strategija Okvir razvojnog partnerstva UNDAF za period 2016–2020. godine UNHCR se pominje samo u delu o realizaciji Ishoda 1: • Uvesti mere za osnaživanje osetljivih grupa kako bi se bolje iskoristili pravosudni mehanizmi za za- U novoj verziji Okvira razvojnog partnerstva UN za Srbiju nije izričito pomenuta situacija IRL, kao ni pitanje štitu njihovih prava, uključujući i jačanje besplatne pravne pomoći i zaštite najboljih interesa deteta u stanovanja. Moguće je da se radi o previdu ili da će to pomenuti u detaljima koji tek treba da budu elaborirani. sudskim postupcima; Međutim, zbunjujuće je da se ta pitanja ne razmatraju i pored nalaza specijalnih izvestilaca UN navedenih u prethodnom stavu. • Ojačati sisteme upravljanja migracijama i azila.

Time je UNHCR-u dat jasan mandat da se uključi u sprovođenje sistema besplatne pravne pomoći, kao i da osigura da besplatna pravna pomoć ispunjava potrebe IRL i drugih ugroženih migranata. Stub Ishod Međutim, to je relativno slaba osnova za UNHCR da se bavi pružanjem podrške IRL u Srbiji.

1. Do 2020. godine, stanovništvo Srbije, a posebno osetljive grupe, imaju zaštićena ljudska prava i unapređen pristup pravdi i bezbednosti. 2.Do 2020. godine, institucije državne uprave na svim nivoima unapređuju odgovornost i I – Dobra uprava i 19.8 Nacrt zakona o besplatnoj pravnoj pomoći zastupljenost radi pružanja kvalitetnijih usluga građanima i privredi. vladavina zakona 3. Do 2020. godine, državne institucije i ostali relevantni partneri unapređuju rodnu Vlada Srbije obavezala se da će usvojiti novi Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći. Zakon bi mogao da ravnopravnost i omogućavaju ženama i devojčicama, posebno onim iz osetljivih grupa, život bez diskriminacije i nasilja. bude usvojen početkom 2016. godine i mogao bi da stupi na snagu verovatno od 1. januara 2017. godine. Izradu Zakona podržao je multidonatorski fond Svetske banke, u okviru kojeg su predviđena i sredstva za sprovođenje Zakona. Biće potrebno određeno vreme da se Zakon u potpunosti sprovede, a to se bi moglo 4. Do 2020. godine, u upotrebi su i dostupne su svima kvalitetnije, inkluzivnije, pravičnije, da se očekuje najranije 2018. godine. rodno osetljive i starosno odgovarajuće zdravstvene usluge koje štite prava pacijenta. 5. Do 2020. godine, uspostavljen je efikasan obrazovni sistem koji omogućava relevantno, II – Razvoj socijalnih i kvalitetno, inkluzivno i pravično obrazovanje svima, a naročito osetljivim grupama, i koji Zakon će zahtevati da sve lokalne samouprave obezbede i primarnu i sekundarnu besplatnu pravnu pomoć humanih resursa unapređuje obrazovne i vaspitne ishode. onima koji ispunjavaju uslove za pružanje pravne pomoći. Potencijalni korisnici besplatne pravne pomoći su 6. Do 2020. godine, sistem socijalne zaštite je osposobljen da pruža blagovremenu, celovitu i raseljena lica sa Kosova i povratnici po sporazumima o readmisiji. i kontinuiranu podršku pojedincima i porodicama pod rizikom i omogućava im da žive u sigurnim i bezbednim uslovima, u porodičnom okruženju i u zajednicama. U skladu sa tim zakonom, IRL će imati pravo na besplatnu pravnu pomoć u velikom broju slučajeva koji se odnose na njihovo raseljavanje, uključujući upis u matične knjige i ostvarivanje prava.1 III – Ekonomski 7. Do 2020. godine, postoji delotvorno okruženje koje promoviše održive zarade i razvoj, rast i ekonomski razvoj i koje je fokusirano na inkluzivno tržište rada i otvaranje dostojnih radnih Trustovski fond planira da tokom 2016. godine obezbedi podršku lokalnim samoupravama kako bi im zapošljavanje mesta. pomogao u pripremi za ispunjavanje njihovih obaveza u pogledu besplatne pravne pomoći.

IV – Životna sredina, 8. Do 2020. godine, postoje bolji kapaciteti za borbu protiv klimatskih promena i upravljanje Zakon sadrži odredbe o pravnoj pomoći građanima u inostranstvu, ali to ne uključuje Kosovo. Prema tome, klimatske promene i prirodnim resursima, a zajednice su otpornije na efekte katastrofa uzrokovanih prirodnim i pravna pomoć se neće pružati u slučajevima koji su u nadležnosti kosovskih vlasti. otporne zajednice ljudskim faktorima.

9. Do 2020. godine, Srbija je usvojila inkluzivne politike koje unapređuju sektor kulturne V – Kultura i razvoj industrije, promovišu kulturnu raznolikost i upravljanje kulturnom i prirodnom baštinom kao pokretačima održivog razvoja.

1 Zakon ne pokriva pristup pravdi na Kosovu i zbog toga je predložen poseban projekat u odeljku 21.2.

Podrška za IRL u Srbiji Podrška za IRL u Srbiji 148 149 Konsolidovani izveštaj i programska strategija Konsolidovani izveštaj i programska strategija Takođe, nije izvesno u kojoj će meri pružaoci pravne pomoći biti nadležni da se bave predmetima raseljenih 19.10 Implikacije u pogledu politike i programiranja lica. Biće potrebna značajna obuka i razmena informacija kako bi se omogućio zadovoljavajući nivo usluga za IRL. Strateško okruženje nije povoljno za poboljšanje položaja IRL sa Kosova, a posebno ne onih najugroženijih. Za mnoge od njih povratak na Kosovo i dalje je daleka mogućnost, koju onemogućavaju ekonomska situacija i politička i bezbednosna pitanja. Ugrožena IRL koja žive izvan kolektivnih centara nisu prepoznata 19.9 Nacrt novog zakona o stanovanju u dovoljnoj meri. Strategija o rešavanju pitanja izbeglica i IRL fokusira se na postojeća stambena rešenja, koja nisu dovoljno dobro usmeravana i koja nisu održiva za najsiromašnije i najugroženije. Početkom 2016. godine nacrt novog Zakona o stanovanju stavljen je u skupštinsku proceduru. Komentari u ovom delu zasnivaju se na radnoj verziji iz januara 2016. godine. Strategija za unapređenje položaja Roma predstavlja veoma pozitivan dokument, ali se u pogledu rešavanja specifičnih pitanja raseljavanja poziva na Strategiju za rešavanje pitanja izbeglica i IRL, koja se ne bavi To je okvirni zakon koji sadrži opšte odredbe kojima su definisani koncepti i institucije socijalnog stanovanja. specifičnim pitanjima raseljenih Roma. Veliki broj pitanja koja se odnose na IRL Roma – kao što su stanovanje Zakon obuhvata i održavanje zajedničkih objekata i neke ključne delove o prinudnom iseljenju i raseljavanju. i zapošljavanje – mogu se rešavati u okviru Strategije za unapređenje položaja Roma, ali to je prilično neizvesno. U merama za rešavanje stambenih potreba Roma, na primer, prioritet je dat legalizaciji i razvoju Uprkos tome što ima relativno visok profil, Zakon će verovatno imati ograničen uticaj na sektor socijalnog starijih naselja.1 Veliki broj IRL živi neformalnim naseljima koja su izgrađena u novije vreme. Prema tome, stanovanja. Nisu propisane nikakve obaveze državnih ili lokalnih vlasti da obezbede stanovanje – socijalno postoji rizik da interno raseljeni Romi ne budu obuhvaćeni ni u strategiji za Rome ni u strategiji za IRL. stanovanje ili drugu vrstu stanovanja – svojim stanovnicima. Drugim rečima, stanovanje nije prepoznato kao „pravo”, bez obzira na izveštaj specijalne izvestiteljke UN za adekvatno stanovanje. Prema tome, Nacrt zakona o stanovanju obećava bolje regulatorno okruženje i veću jasnoću, ali ne i obavezu lokalnih obezbeđivanje socijalnog stanovanja biće potpuno na dobrovoljnoj osnovi i zavisiće najverovatnije od ili državnih vlasti da unaprede uslove stanovanja. Sva poboljšanja su u potpunosti dobrovoljna i zavise od raspoloživosti sredstava za te namene. raspoloživih sredstava.

Ne postoji klauzula kojom je sve postojeće socijalno stanovanje stavljeno pod jedan zakon. To znači da će Međutim, postoji mogućnost da se utiče na to da se u strategijama i zakonima reše i pitanja koje se odnose šarenilo različitih oblika socijalnog stanovanja koje je postojalo u okviru različitih projekata za izbeglice i IRL na one najugroženije. U sledećim delovima biće reči o načinima na koje se može uticati na politike, strategije u periodu od 2000. godine i dalje ostati šarenilo. I dalje će postojati različiti uslovi za korisnike socijalnih i programe da se u njima zaista uzmu o obzir potrebe najugroženijih IRL. stanova u zavisnosti od ugovora sklopljenog između realizatora projekta i lokalnih vlasti, kao i od svih mogućih naknadnih izmena od strane vlasti.

Jedna od najznačajnijih negativnih implikacija toga jeste izjednačavanje poreza na imovinu – svi stanari, nezavisno do toga da li su korisnici socijalnih stanova ili žive u drugim oblicima stanovanja, moraće da plaćaju porez na imovinu po istoj stopi. To će povećati troškove stanovanja za najsiromašnije i učiniće da socijalno stanovanje bude još manje pristupačno onima sa najnižim socijalnim davanjima ili privremenom penzijom.

Generalno gledano, čini se da je u izradi nacrta zakona o stanovanju propuštena prilika da se sprovede inovativnija i dalekosežnija reforma. Kako sada stoje stvari, u određenoj meri su uređeni institucionalni aranžmani i istovremeno je ukinuta Nacionalna agencija za socijalno stanovanje (koja nije imala dovoljno sredstava za rad). Novi zakon omogućava i veći broj rešenja u pogledu finansijski prihvatljivog stanovanja, ali lokalnim samoupravama nisu dati nikakvi podsticaji da obezbede socijalno stanovanje niti bilo kakvi jasno definisani izvori finansiranja.

Prema tome, efekti novog zakona na IRL biće, verovatno, ograničeni. Međutim, novi zakon i usvajanje neophodnih podzakonskih akata mogu predstavljati priliku za zastupanje i određena manja poboljšanja. 1 Od 14 projekata predloženih za uključivanje u projekat za unapređenje romskih naselja u okviru programa IPA za 2014. godinu, samo jedan će imati nekog (budućeg) uticaja na naselja IRL Roma (Prokuplje, Mala Guba, izrada tehničke dokumentacije za regulaciju Straževačke reke).

Podrška za IRL u Srbiji Podrška za IRL u Srbiji 150 151 Konsolidovani izveštaj i programska strategija Konsolidovani izveštaj i programska strategija 20. Predlozi direktne pomoći Pomoć će biti obezbeđena u skladu sa „10 osnovnih zajedničkih principa EU za inkluziju Roma” (10 Common Basic Principles for Roma Inclusion).1 To, između ostalog, znači da IRL Romi, iako će biti eksplicitno U ovom delu sadržani su kratki koncepti tri projekta u okviru kojih bi mogli da se reše specifični aspekti ciljna grupa u okviru projekta, neće biti i jedina ciljna grupa. Projekat će imati za cilj i rešavanje ključnih potreba IRL i koji bi trebalo da predstavljaju dopunu drugih napora. Na osnovu analize potreba i pomoći iz problema domicilnih Roma i neromskog stanovništva koje živi u tom kraju, tako da svi imaju koristi od prethodnih delova, to su najveći prioriteti i podesni su za projektno finansije i realizaciju. projekta. Najvažniji princip projekta je da se segregacija prevaziđe, a ne da se još više produbi.

Kratki koncepti biće prošireni u posebnim detaljnim konceptnim dokumentima. Budući da se radi o projektu koji predstavlja proces, nije moguće unapred definisati specifične proizvode. Oni će biti definisani u periodu od prvih 6 meseci do 1 godine, tokom kojeg će sve ciljne zajednice biti intenzivno konsultovane i uključene u definisanje aktivnosti i rešenja. Uključivanje zajednica obuhvatiće 20.1. Projektni predlog 1 – Naselja IRL Roma IRL Rome, njihove komšije, lokalne samouprave i institucije, lokalne romske organizacije civilnog društva i lokalne organizacije civilnog društva IRL. Jedan od proizvoda u ovoj početnoj fazi treba da bude akcioni plan za unapređenje stanovanja Roma, koji će odobriti lokalna samouprava. Obrazloženje Ogromna većina IRL Roma živi uglavnom u neformalnim naseljima, na ledinama ili na nenaseljenom zemljištu, U preostale četiri godine uslovi će se poboljšati sprovođenjem održivih mera i obezbeđivanjem podrške za ponekad u napuštenim zgradama, a ponekad na rubovima starijih, ranije izgrađenih naselja domicilnih Roma. realizaciju akcionog plana. Oni, generalno, žive u veoma lošim uslovima, a snalaze se i zarađuju za život tako što rade sve poslove koje mogu da nađu. Lokacije Pomoć za izbeglice i IRL, kao i za romske zajednice, stigla je do veoma malog broj IRL Roma. Interno raseljeni Očekuje se da će naselja koja će biti obuhvaćena projektom biti identifikovana u saradnji sa Vladom Srbije Romi nisu samo najugroženiji, već su dobili i najmanje pomoći kada je reč o te dve ugrožene grupe. i vlastima Autonomne Pokrajine Vojvodine i Grada Beograda. Geografska ravnoteža treba da odražava geografsku distribuciju IRL Roma. U „Nacrtu strategije za socijalnu inkluziju Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period od 2016. do 2025. godine” naglašena je potreba da se poboljšaju uslovi stanovanja za romske zajednice pod vođstvom Modalitet realizacije lokalnih samouprava. U strategiji je dat zadatak lokalnim samoupravama da izrade lokalne akcione planove za poboljšanje uslova stanovanja Roma. U idealnom slučaju, odgovornost za realizaciju projekta trebalo bi da bude na nacionalnim institucijama u Srbiji, bilo vladinim ili nevladinim. Realno, projekat podrazumeva i učešće međunarodnih eksperata U okviru projekta za poboljšanje uslova stanovanja IRL Roma radiće se sa lokalnim samoupravama od u određenoj meri kako bi se vremenom osigurala izgradnja nacionalnih kapaciteta za realizaciju ovakvih početka, što će podrazumevati i pružanje pomoći u izradi lokalnih akcionih planova za stanovanje Roma. projekata. Međunarodno učešće postepeno treba da se smanjuje, tako da do kraja realizacije projekat bude najvećim delom u nacionalnom vlasništvu. Međunarodno učešće biće od presudnog značaja ako, kako se Cilj očekuje, bude potrebno da se menjaju ili revidiraju određeni elementi nacionalne politike da bi se omogućila uspešna i održiva realizacija projekta. Očekuje se da bi to moglo da bude potrebno, pre svega, kada se radi Značajno poboljšati uslove života i život 1.000 ugroženih romskih domaćinstava IRL (oko 4.600 pojedinaca) o stambenim rešenjima. koja žive u neformalnim naseljima u Srbiji. Tip donatora koji bi mogli da budu zainteresovani Pristup Sredstva neophodna za projekat su značajna. Iznos od 15 miliona evra može da predstavlja razuman Projekat će predstavljati dugoročni (u periodu od oko 5 godina) paket integrisane podrške za 30 do 40 početni predlog. Pomoć je prilagodljiva, što znači da radovi mogu da počnu čak i ako se ne obezbede neformalnih naselja u Srbiji. „Integrisana podrška” znači da će se za svako naselje obezbediti niz rešenja ukupna sredstva, a obim projekta može da se povećava u zavisnosti od raspoloživih sredstava. Što se koja će biti prilagođena identifikovanim i prioritetnim potrebama tog naselja. To može da obuhvati stambena tiče donatora, to će morati da budu veliki institucionalni donatori, kao što su EU ili GIZ. Alternativni pristup rešenja, bilo u vidu unapređenja stanovanja ili preseljenja, podršku za izdržavanje, bolji pristup javnim podrazumevao bi da se nađe način da Vladu uzme zajam od, na primer, Razvojne banke Saveta Evrope, uslugama i bolji kvalitet javnih usluga, bolji pristup pravima, unapređenu lokalnu infrastrukturu i druga poboljšanja. 1 Dostupno na www.coe.int/t/dg4/youth/Source/Resources/Documents/2011_10_Common_Basic_Principles_ Roma_Inclusion.pdf.

Podrška za IRL u Srbiji Podrška za IRL u Srbiji 152 153 Konsolidovani izveštaj i programska strategija Konsolidovani izveštaj i programska strategija koja je zainteresovana za pitanja socijalnog stanovanja. Ukoliko se to desi, zajam bi trebalo da bude povezan Predloženo je da vlasti sa obe strane administrativne granice zatraže podršku od institucija i vlada sa kredibilnim sredstvima otplate, što uključuje sredstva od kirija za stambena rešenja. Moguće je da će to donatora u uspostavljanju stalne službe za pravnu pomoć IRL za predmete na Kosovu, uz podršku biti teško ostvarljivo u slučaju stambenih rešenja za siromašne, ukoliko ne bude postojao određeni element relevantnih međunarodnih organizacija. zagarantovanih sredstava iz vladinog budžeta, možda u okviru sistema socijalne pomoći, u vidu naknade troškova stanovanja. Služba bi trebalo da bude aktivna na celoj teritoriji Srbije i Kosova i da zastupa stranke koje su raseljene sa Kosova u pravnom i administrativnom sistemu na Kosovu. Predmeti bi bili predmeti koji su direktna posledica prisilnog raseljavanja bivših stanovnika Kosova. 20.2 Projektni predlog 2 – Pravna pomoć na Kosovu Služba bi trebalo da podrži, u proseku, oko 1.000 novih predmeta godišnje.

Obrazloženje Troškovi bi iznosili oko 700.000 evra godišnje, što obuhvata sve sudske troškove, troškove advokata na Predstojeće uvođenje sistema besplatne pravne pomoći u Srbiji predstavlja hitan i neophodan korak za IRL, Kosovu i u Srbiji i administrativne troškove. ali jedna oblast ipak neće biti podržana novim zakonom. U okviru novih aranžmana besplatne pravne pomoći neće biti podržani predmeti na teritoriji Kosova, koji su u nadležnosti vlasti u Prištini. Potencijalni donatori Negde od 2008. godine, oko 5.617 predmeta koji zahtevaju zastupanje pred kosovskim institucijama Donator bi mogla da bude EU, u okviru IPA programa u Srbiji ili na Kosovu (to će zahtevati podršku odgovarajuće finansirano je sredstvima EU, a te predmete vodile su organizacije sa kojima su potpisani ugovori. EU će i vlade) ili u okviru drugih programa kao što su „Program za podršku civilnom društvu” (Civil Society Facility) dalje obezbeđivati sredstva za podršku pravne pomoći za IRL na Kosovu, ali će upravljanje sredstvima biti i „Evropski instrument za demokratiju i ljudska prava” (EIDHR). Među zainteresovanim donatorima mogle bi decentralizovano i sredstvima će upravljati Vlada Srbije. Proces nabavki za kontinuirano pružanje usluge da budu bilateralne ambasade (i u Srbiji i na Kosovu) koje aktivno podržavaju ljudska prava u regionu (SAD, pokrenut je 2015. godine, a zatim je otkazan; novi proces biće ponovo pokrenut tokom 2016. godine. To Švedska, Norveška, Velika Britanija i dr.). znači da postoji praznina u pružanju pravne pomoći koja već traje duže od šest meseci.

Decentralizovano upravljanje sredstvima EU znači da će predstojeće službe pravne pomoći biti pod nadzorom 20.3 Projektni predlog 3 – Podrška za stanovanje Vlade Srbije. Prema tome, tim za pravnu pomoć imaće manji pristup advokatima i udruženjima na teritoriji Kosova i manji kredibilitet kod kosovskih institucija, pa čak i kod međunarodnih organizacija na Kosovu. Podrška za stanovanje do sada nije bila dovoljna i bila je loše je usmeravana.

Ti problemi negativno utiču na mogućnost IRL da prate svoje predmete, da njihovi advokati adekvatno Iako je moguće da će određena podrška za stanovanje i dalje postojati, donatori i vlade će moći da se ubede podrže predmete, kao i na mogućnost da IRL podnose nove zahteve za pomoć. da obezbede podršku samo ako budu postojale realne potrebe i ako rešenja bude isplativa, odnosno ako budu predstavljala odgovarajući način za rešavanje potreba. Postoji velika bojazan da će novi aranžmani koji su dogovoreni između Beograda i Prištine, a koji se odnose na objedinjavanje registra nepokretnosti, dovesti do velikog broja novih zahteva za povraćaj imovine koje Cilj „Regionalnog programa stambenog zbrinjavanja” jeste da se obezbede stambena rešenja za izbeglice je Kosovska agencija za imovinu već rešila. Neophodno je da postoji pravna pomoć ako do toga dođe. (i raseljena lica sa Kosova koji žive u Crnoj Gori). IRL sa Kosova koja žive u Srbiji nisu bila obuhvaćena stambenim zbrinjavanjem. U toku realizacije RPSZ naučene su određene lekcije i te lekcije, a posebno Ipak, malo je verovatno da će do izmena postojećih aranžmana doći u naredne dve godine. Kompromis bi pozitivni primeri u pogledu kriterijuma za odobravanje prava i kriterijuma ugroženosti, moraju se uzeti u obzir podrazumevao da se za vreme trajanja ovog projekta (od aprila 2016. do marta 2018. godine) nastavi sa u svim sličnim naporima za rešavanje stambenih problema. aktuelnim aranžmanima i da se odmah počne planiranje usluga za period posle marta 2018. godine. IRL kojima je najviše potrebna stambena podrške nisu oni koji poseduju svoj stan ili kuću, već oni sa niskim Pristup primanjima, koji žive u iznajmljenim stanovima ili u neformalnom smeštaju. Dodela građevinskog materijala, koji mogu da dobiju samo formalni vlasnici kuća, prema tome, ne predstavlja odgovarajuće rešenje. Umesto Ono što je neophodno jeste da se pronađe modalitet pružanja pravne pomoći IRL u predmetima na Kosovu, toga, prioriteti treba da budu: i) obezbeđivanje istinski pristupačnog socijalnog stanovanja, ii) dodatni broj koji će biti pod okriljem neke od međunarodnih organizacija i za koji će se obezbediti kontinuirano finansiranje seoskih domaćinstava za one kojima je to potrebno i iii) poboljšanje uslova i sigurnosti u iznajmljenom od 2018. godine i najmanje u narednih 4–5 godina. privatnom smeštaju.

Podrška za IRL u Srbiji Podrška za IRL u Srbiji 154 155 Konsolidovani izveštaj i programska strategija Konsolidovani izveštaj i programska strategija U predstojećem Zakonu o stanovanju ne postoje nikakve naznake da će biti dostupna dodatna sredstva za vanja. To će uključivati „tradicionalnu” izgradnju objekata za socijalno stanovanje, ali i testiranje drugih stanovanje iz državnih izvora. pristupa, na primer, otkup postojećih stanova od strane grada/opštine za socijalne svrhe i podršku za subvencionisane kirije u sektoru iznajmljivanja privatnog smeštaja. Sredstvima projekta mogli bi da se Podrška za stanovanje za IRL mora da bude povezana sa objedinjenim reformama politike. Dva ključna cilja sufinansiraju, na primer, otkup i/ili renoviranje praznih ili napuštenih stanova za socijalne svrhe. politike treba da budu: 3. Broj obezbeđenih rešenja socijalnog stanovanja zavisiće od raspoloživih sredstava u okviru projekta. • obezbeđivanje istinski pristupačnih, pristojnih stambenih rešenja za najsiromašnije; 4. Lokalna politika socijalnog stanovanja. U okviru projekta radiće se i sa lokalnim samoupravama na razvoju drugih opcija politike za obezbeđenje socijalnog stanovanja. To bi moglo da obuhvati davanje • unapređenje sigurnosti i uslova za siromašne koji žive u iznajmljenom privatnom smeštaju. podsticaja graditeljima novih stambenih objekata da predvide izgradnju socijalnih stanova i/ili pristu- pačnih stambenih jedinica u okviru komercijalnih stambenih objekata. Podsticaji mogu da se odnose Potreba za istinski pristupačnim stambenim rešenjima za siromašne proizilazi iz iskustva u okviru nekoliko i na popust za naknadu za korišćenje javnog zemljišta, povoljnu plansku dokumentaciju i šeme zaga- projekata socijalnog stanovanja, u kojima korisnici stanova koji žive od minimalne penzije ili minimalnog rantovanih prihoda od zakupa socijalnih stambenih jedinica. Zagarantovana podrška za plaćanje kirije iznosa socijalne pomoći nisu bili u stanju da plaćaju kiriju i režije, pa im sada preti prisilno iseljenje. Svako za posebno ugrožene stanare takođe može da poboljša dostupnost iznajmljivanja odgovarajućih pri- dalje ulaganje u izgradnju socijalnih stanova mora da bude povezano sa politikom pomoći za najsiromašnije vatnih stanova i da podstakne privatne investicije u socijalno stanovanje. Veći gradovi će najverovat- kako bi se osiguralo da oni mogu da žive na održiv način u tim stambenim jedinicama. Ulaganjima u socijalno nije biti zainteresovani, a posebno oni u kojima postoji aktivan sektor izgradnje stambenih objekata. stanovanje bez takve politike obezbeđuje se smeštaj za manje siromašne, odnosno za one koji ostvaruju 5. Seoska domaćinstva. U okviru projekta nastaviće se rad na obezbeđivanju seoskih domaćinstava za neki vid prihoda koji im omogućava da plaćaju kiriju, a najsiromašniji se osuđuju na nesigurnost i pretnju od odgovarajuće raseljene porodice. To se pokazalo kao isplativo rešenje za veliki broj IRL, posebno za prinudnog iseljenja. one koji dolaze iz seoskih krajeva i imaju iskustva u poljoprivredi. Oko 21% IRL ostvarivalo je prihode od poljoprivrede pre raseljenja sa Kosova, ali je 2010. godine svega 1,7% IRL ostvarivalo prihode od Gotovo 50% IRL u stanju potrebe u raseljenju živi u iznajmljenim stanovima ili kućama.1 Rezultati istraživanja poljoprivrede u raseljenju. Ipak, rezultati intervjua ukazuju na to da je neophodno da se onima koji iz 2010. godine pokazuju da veliki broj njih živi u veoma teškim uslovima i da nemaju sigurnost. Oni često su preseljeni u sela obezbedi dugoročnija podrška kako bi se osigurala održivost života u seoskim nemaju ugovor o zakupu stana, pa nemaju sigurnost i zakonsku zaštitu. Dodatni troškovi zakupa – čak i u domaćinstvima. Neophodna je podrška u vidu praktične obuke, savetovanja i grantova u trajanju od skromnom iznosu – guraju mnoge porodice u ekstremno siromaštvo. U istraživanjima siromaštva na osnovu najmanje jednog punog poljoprivrednog ciklusa nakon preseljenja domaćinstava. prihoda ne priznaje se taj dodatni faktor, tako da dodatna dubina siromaštva sa kojom se suočavaju porodice koje žive u iznajmljenom smeštaju često nije prepoznata u diskusijama o politici. 6. Istraživanje i zalaganje za jačanje socijalnog stanovanja. Mere na lokalnom nivou kombinovaće se sa istraživanjem i zalaganjem na nacionalnom nivou da bi se podstakla institucionalizacija delotvornije podrške za socijalno stanovanje. U okviru projekta proizvešće se nalazi na lokalnom nivou koji će moći Pristup da se repliciraju uz podršku državnih (ili pokrajinskih) vlasti. Na nacionalnom nivou mogu postojati mo- Projekat je zamišljen kao kombinacija praktičnih mera i podrške za stanovanje, sa elementima zagovaranja gućnosti za privlačenje finansijskih sredstava od institucionalnih investitora i od penzionih fondova ili i testiranja modela politike. Prednost ovog pristupa ogleda se u tome što će omogućiti izgradnju stambenih (što je verovatnije) od međunarodnih finansijskih institucija, kao što je Razvojna banka Saveta Evrope. rešenja, uz istovremeno praktično testiranje za potrebe budućih projekata i politike socijalnog stanovanja, Zajednički rad sa lokalnim, nacionalnim i međunarodnim institucijama može da doprinese da se po- što će potencijalno obezbediti korist za mnogo veći broj siromašnih širom zemlje. guraju politike za ubrzana ulaganja u socijalno stanovanje u srednjoročnom i dugoročnom periodu. 7. Poboljšanje uslova u iznajmljenom privatnom smeštaju. Potrebno je dosta istraživanja i zalaganja U nastavku su opisane predviđene komponente projekta. da bi se postigla značajna poboljšanja za IRL (i druge) koji žive u iznajmljenim stanovima. Mnogo malih promena može da napravi veliku razliku. To podrazumeva: 1. Obezbeđivanje socijalnog stanovanja u oblastima sa velikom populacijom IRL. To se odnosi i na urbane sredine, kao što su Beograd i Novi Sad, i na manje gradove, kao što su Kraljevo i Kuršumlija. • Obuhvatanje kirija u godišnjim istraživanjima o potrošnji domaćinstava kako bi se istaklo dodatno Lokacije bi trebalo da zavise od a) veličine potreba u pogledu stanovanja u datom mestu i b) mere u siromaštvo onih koji žive u iznajmljenim stanovima. Veći stepen svesti o položaju siromašnih koji kojoj su lokalne vlasti zainteresovane da rade na razvoju stambenih rešenja. žive u iznajmljenim stanovima treba da dovede do povoljnijeg okruženja u pogledu politike. 2. U okviru opcija socijalnog stanovanja primeniće se mešovit pristup u obezbeđivanju socijalnog stano- • Podsticanje legalizacije izdavanja stanova kroz povećanje pozitivnih podsticaja za sklapanje za- konski priznatih ugovora o zakupu stana. Podsticaji mogu da obuhvate smanjenje poreskog opte- rećenja na prihode od zakupnina, jačanje inspekcije i sprovođenja zakona, kao i uvođenje žalbene 1 Videti Deo I – Analiza populacije IRL. Svega 11% IRL u stanju potrebe imaju stan ili kuću u vlasništvu u mestu procedure za stanare. raseljenja.

Podrška za IRL u Srbiji Podrška za IRL u Srbiji 156 157 Konsolidovani izveštaj i programska strategija Konsolidovani izveštaj i programska strategija • Poboljšanje kvaliteta iznajmljenih stanova kroz davanje grantova ili povoljnih kredita vlasnicima stanova za poboljšanja u stanovima, sprovođenje minimalnih zdravstvenih i sigurnosnih standarda 21. Predlozi u pogledu zalaganja i izmena politike za stanove koji se iznajmljuju itd. Da bi se omogućilo poboljšanje položaja IRL, neophodne su hitne promene u nekoliko ključnih oblasti politike i zakonodavstva. U nekim oblastima, kao što je stanovanje, proces izmene politike je u toku. U drugim Predloženi projekat može da se realizuje i na lokalnom i nacionalnom nivou, a u okviru njega mogu da se oblastima, kao što su socijalna pomoć i poreski sistem, reforma ne počiva na aspektu poboljšanja položaja stvore praktične mogućnosti za poboljšanje uslova u kojima žive ugrožena lica u iznajmljenom privatnom najugroženijih. Zbog toga su u svim oblastima o kojima će biti reči neophodna istraživanja i zalaganje da bi smeštaju. Rad sa opštinama na identifikaciji praktičnih mogućnosti može da pomogne tako što će obezbediti se osigurala pozitivna podrška Vlade za izmene politike. bolje informacije za potrebe definisanja nacionalne politike i praksi. U narednim odeljcima identifikuju se ključne oblasti za zagovaranje i sugerišu se načini kako se mogu postići Potencijalni izvori finansiranja predložene izmene politike. Najverovatniji izvor finansiranja bila bi kombinacija sredstava Vlade Srbije i sredstava iz programa IPA II. Posebnu pažnju treba posvetiti načinu na koji će Tim UN za Srbiju da sarađuje i pruži podršku za zagovaranje Moguće je da će određena sredstva programa IPA za 2016. godinu za socijalnu inkluziju biti namenjena za i izmene politike u vidu istraživanja i podršku za kreatore politike u Vladi. socijalno stanovanje. Neophodni su dalji napori na rafiniranju komponente za IRL i politike koja je opisana u prethodnom delu. To će zahtevati intenzivno angažovanje u radu sa Vladom, uključujući i Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Komesarijat za izbeglice i migracije, Kancelariju za pridruživanje 21.1 Strategija za inkluziju Roma i prateće mere Srbije EU i Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Vlada Srbije usvojila je Strategiju za inkluziju Roma u februaru 2016. godine. Drugi izvori finansiranja mogu da budu Razvojna banka Saveta Evrope i USAID. U nacrtu strategije IRL Romi se retko pominju u analizi, a u ciljevima i zadacima uopšte se ne pominju posebne Iako se fokus mora jasno staviti na praktične napore u rešavanju stambenih problema IRL, dodatna podrška mere za IRL. za projekat može doći i od Vlade i donatora koji su takođe zainteresovani za unapređenje sektora stanovanja u Srbiji u celini. Međutim, sledeća faza razvoja strategije podrazumeva izradu konkretnih akcionih planova za svaki od glavnih ciljeva (obrazovanje, stanovanje, zapošljavanje, zdravstvena zaštita, socijalna zaštita). Moguće je da će, u okviru tih akcionih planova, moći da se unesu i konkretne mere za poboljšanje položaja IRL Roma.

Imajući to u vidu, UNHCR i partnerske organizacije treba da nastave aktivno angažovanje u procesu izrade akcionih planova.

Mnoge od sledećih preporuka nastale su na osnovu iskustva u radu sa IRL, ali nisu nužno namenjene samo za IRL Rome; one mogu biti korisne i za neromska IRL, domicilne Rome i IRL i Rome koji su vraćeni po sporazumima o readmisiji.

U nastavku slede ključne tačke koje se tiču zastupanja.

Stanovanje • Uspostaviti neformalnu grupu zainteresovanih OCD i drugih strana zainteresovanih za uslove stano- vanja IRL Roma. • Jasno prenositi poruku onima koji su odgovorni za izradu akcionih planova za Strategiju da u oblasti- ma sa velikom populacijom IRL Roma posebnu pažnju treba posvetiti stanovanju Roma.

Podrška za IRL u Srbiji Podrška za IRL u Srbiji 158 159 Konsolidovani izveštaj i programska strategija Konsolidovani izveštaj i programska strategija • U saradnji sa romskim OCD, pružati tehničku podršku za izradu lokalnih romskih strategija stanovanja 21.2 Zatvaranje kolektivnih centara u oblastima sa velikom populacijom IRL Roma. • Identifikovati naselja interno raseljenih Roma koja su ispod standarda i koja su prioritet za sprovođe- Komesarijat za izbeglice i migracije planira da zatvori sve kolektivne centre do kraja 2016. godine.3 Nije nje mera i fokusirati se na njih u fazi planiranja. mnogo verovatno da će to moći da se postigne u datom roku, jednim delom i zato što će se 187 stambenih • Osigurati da i centralne i lokalne vlasti identifikuju odgovarajuća sredstva za prioritetne mere stambe- rešenja realizovati u okviru programa IPA za 2014. godinu i što će taj grant biti pokrenut u toku 2016. godine, nog zbrinjavanja. a trajaće najmanje 2 godine. • U saradnji sa romskim OCD, pratiti napredak u realizaciji komponenti strategije koje se odnose na Pored toga, grant iz 2016. godine predviđen je, pre svega, za stambena rešenja za bivše stanovnike stanovanje kako bi se osiguralo ispunjavanje prioritetnih ciljeva; obezbediti nezavisne informacije o kolektivnih centara. Iako je to nesumnjivo neophodno, kao što je već pomenuto u ovom izveštaju, mnogi rezultatima praćenja državnim i lokalnim vlastima i drugim zainteresovanim domaćim i međunarodnim stanovnici kolektivnih centara nisu u stanju da žive samostalno, neki zato što nisu u stanju da plate račune institucijama. i troškove života od najniže penzije ili od socijalne pomoći, a drugi zato što praktično nisu u stanju da se • Zalagati se za investicije u socijalno stanovanje u oblastima sa velikom populacijom IRL Roma. brinu o sebi zbog fizičkih ili psiholoških razloga, pogotovo ako se ima u vidu da su to starije osobe i da su bili • Pratiti investicije i izdvajanje sredstava za socijalno stanovanje i osigurati da domicilni Romi, IRL Romi „institucionalizovani” u kolektivnim centrima više od 15 godina. i neromska domaćinstva IRL imaju pravičan tretman u dodeli socijalnih stanova. Proceniti u kojoj se meri novi socijalni stanovi zaista dodeljuju na osnovu potreba. Za te „teške” slučajeve biće potrebna dodatna rešenja, što može da obuhvati i praktične socijalne usluge, kao što su kućna nega, određena terenska podrška za mentalno zdravlje, možda i zbrinjavanje u ustanovama, Zapošljavanje kao i određene vidove dodatne kontinuirane finansijske podrške. Sve to trebalo bi da obezbede opštine u • Uspostaviti neformalnu grupu zainteresovanih OCD i drugih koji se bave zapošljavanjem IRL Roma. kojima su ta lica smeštena. • Zalagati se za izmene pravila o prijavi boravka kako bi se omogućilo onima koji nemaju adresu u Zvanične kolektivne centre u potpunosti finansira centralna vlada, preko Komesarijata za izbeglice i migracije. mestu boravka u raseljenju da prijave boravak na adresi centra za socijalni rad, da bi mogli da se re- Nakon što se kolektivni centri zatvore, teret brige – u smislu usluga i troškova – preneće se na lokalne gistruju pri Nacionalnoj službi za zapošljavanje. institucije, ali to neće pratiti i redovno povećanje lokalnih budžeta. • Programi obuke koje sprovodi NSZ obično zahtevaju garancije u vidu garanata koji su stalno zaposle- ni ili novčanog depozita. To je često nedostupno ili nepristupačno za Rome i druge izrazito siromašne U rešenjima koja su identifikovana do sada nisu uzimane u obzir ni dodatne usluge koje su potrebne ni osobe, pa treba identifikovati i zalagati se za alternativne načine garancija koji će biti pristupačni oni- dodatni troškovi koje će imati opštine. Iskustva u pogledu sposobnosti opština da odrede prioritete i obezbede ma koji su izrazito siromašni.1 kontinuiranu socijalnu zaštitu u poslednjih nekoliko godina nisu pozitivna, pa postoji bojazan da će zatvaranje • Raditi sa romskim OCD i romskim koordinatorima na podsticanju romskih pojedinaca u oblastima sa kolektivnih centara kao rezultat imati neadekvatna rešenja za više ugrožene korisnike kolektivnih centara. velikom populacijom IRL da se registruju pri Nacionalnoj službi za zapošljavanje ukoliko su nezaposle- ni i da ističu svoj status IRL i nacionalnu pripadnost. Neophodne mere • Raditi sa novoosnovanom2 službom za besplatnu pravnu pomoć u oblastima sa velikom populacijom IRL kako bi se osiguralo da zaposleni u službi razumeju potrebe IRL Roma i da se osposobe da odgo- Zatvaranje kolektivnih centara treba pažljivo pratiti, a pre svega treba pratiti situaciju onih kojima su vore na potrebe IRL u vezi sa svim aspektima zapošljavanja, od registracije pri Nacionalnoj službi za obezbeđena rešenja. zapošljavanje do borbe protiv diskriminacije na radnom mestu. Ako bivši stanovnici kolektivnih centara ne budu sposobni da žive samostalno i ako ne budu dostupne U Strategiji o Romima jasno je definisan mehanizam visokog prioriteta za fokusiranje napora na zastupanje i adekvatne mere podrške na nivou opštine, biće neophodno da se preduzmu odgovarajuće mere. povećanje pažnje i broja rešenja koja će se dodeljivati interno raseljenim Romima koji su do sada bili isključeni. Neophodne mere zavisiće od stvarnog stanja, a mogu da obuhvate: • Identifikaciju i praćenje slučajeva izrazito ugroženih IRL u kolektivnim centrima kako bi se osiguralo da 1 Primeri iz drugih zemalja uključuju kredite za mikrofinansiranje za uplatu novčanog depozita; ukoliko polaznik nakon zatvaranja kolektivnih centara budu u adekvatnoj situaciji. završi obuku, depozit se vraća u potpunosti, i polaznik obuke ne snosi nikakve troškove. Ukoliko ne završi obuku, polaznik mora da otplati kredit. 2 Očekuje se da će Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći biti usvojen početkom 2016. godine i da će stupiti na snagu od 1. januara 2017. godine. 3 U Vladinom Akcionom planu za Poglavlje 23. navodi se da će svi kolektivni centri biti zatvoreni do 2019. godine.

Podrška za IRL u Srbiji Podrška za IRL u Srbiji 160 161 Konsolidovani izveštaj i programska strategija Konsolidovani izveštaj i programska strategija • Rad sa opštinama, zdravstvenim i socijalnim službama na uspostavljanju neophodnih mera podrške. organizacija Balkanski centar za migracije, u dvanaest opština1 podržava se razvoj usluga besplatne pravne To može da se odnosi na usluge kućne nege poput onih koje pružaju Crveni krst Srbije i druge institu- pomoći u oblastima koje se posebno pogođene migracijama. Međutim, od tih dvanaest opština samo tri cije, tople obroke u narodnim kuhinjama, finansijsku pomoć od opštine za plaćanje računa i vanrednih opštine imaju veliku populaciju IRL (Kraljevo, Raška i Kuršumlija). U svim ostalim opštinama populacija IRL troškova itd. broji manje od 1.100 pojedinaca (na primer, u Žitištu ima 22 IRL). • Predstojeći rad sa socijalnim službama na jačanju projekata kako bi se osiguralo da se u dizajnu i realizaciji projekata prepoznaju specifične potrebe raseljenih lica i da se na njih adekvatno odgovori. Biće potrebna podrška i za druge gradove i opštine u kojima postoji veliki broj IRL, kao što su Kragujevac, • Zastupanje na nacionalnom ili pokrajinskom nivou kako bi se obezbedila dodatna sredstava i podrška Niš, Smederevo, Zemun, Voždovac i Jagodina (svi imaju više od 6.000 IRL), odnosno Novi Sad i Subotica, u za opštine koja će im omogućiti da se izbore sa povećanom tražnjom za uslugama. kojima postoji velika populacija IRL Roma. • Sprovođenje istraživanja i izrada redovnih izveštaja o situaciji IRL nakon raseljavanja iz kolektivnih Nevladini pružaoci pravne pomoći imaju značajno iskustvo u pružanju podrške raseljenim licima, koje je centara kako bi se obezbedile informacije za kreatore politike o stepenu u kojem su bivši stanovnici stečeno kroz višegodišnju praksu. Malo je verovatno da advokati koje angažuju opštine (ili zaposleni u kolektivnih centara uspešno razmešteni, kao i za potrebe definisanja novih mera politike. opštinama) imaju tako relevantno iskustvo. Zatvaranje kolektivnih centara bilo je najvažniji poduhvat Evropske komisije što se tiče pomoći za izbeglice i IRL. Činjenica da je za to bilo potrebno više vremena nego što je prvobitno predviđeno posledica je toga što Advokatima u opštinama koji rade na pružanju pravne pomoći biće potrebna podrška i informacije da bi su potcenjeni izazovi koji su s tim povezani. Ti napori su neophodni kako bi se osiguralo da IRL (i izbeglice) mogli da rade sa raseljenim licima sa Kosova i, generalno, u drugim slučajevima koji se odnose na migracije iz kolektivnih centara ne budu izigrani u slučaju da resursi više ne budu dostupni i zbog neuspeha vlasti da i raseljavanje. ispune svoje dugoročne obaveze u obezbeđivanju zaštite za ugrožene građane. Predlog 21.3 Pružanje pravne pomoći Mogao bi da se pokrene projekat za uspostavljanje „ekspertske grupe” za pravne predmete koji se odnose na probleme raseljenih.

Obrazloženje Ta ekspertska grupa mogla bi da obuhvata i) platformu na srpskom jeziku sa onlajn pristupom i ii) niz radionica Kao što je već rečeno, Vlada Srbije se obavezala da će usvojiti novi zakon o besplatnoj pravnoj pomoći. za obuku novoimenovanih advokata koji će pružati besplatnu pravnu pomoć. Očekuje da će zakon biti usvojen početkom 2016. godine i da će stupiti na snagu od 1. januara 2017. godine. Period od dodatne dve godine je razuman rok u kojem može da se očekuje potpuno sprovođenje zakona i Internet platforma može da sadrži informacije o načinima rešavanja najčešćih vrsta predmeta, kontakte adekvatan nivo usluga. iskusnih profesionalaca, kao i forum za diskusiju u okviru kojeg bi se pružala pomoć u složenijim predmetima.

Multidonatorski fond Svetske banke, koji podržava donošenje novog zakona, planira da tokom 2016. godine U okviru obuke, novi advokati koji će pružati besplatnu pravnu pomoć upoznaće se sa najčešćim vrstama obezbedi podršku za lokalne samouprave kako bi im pomogao da se pripreme za ispunjavanje obaveza u predmeta koji se odnose na probleme raseljenih i povezaće se u mrežu, što će im omogućiti da pružaju i vezi sa besplatnom pravnom pomoći. ostale vrste pomoći.

Prema početnim indicijama, podrška koju će obezbediti Trustovski fond biće opšte prirode i neće biti posebno U okviru projekta mogla bi da postoji i aktivnost neformalnog praćenja, kako bi se osiguralo da IRL zaista namenjena za pojedine grupe korisnika. dobijaju neophodnu podršku od službi za besplatnu pravnu pomoć i kako bi se omogućila saradnja sa Ministarstvom pravde na poboljšanju pružanja tih usluga u narednom periodu. Da bi usluge bile od stvarne pomoći za IRL, pružaoci usluga u oblastima sa velikom populacijom IRL treba da budu upoznati sa problemima sa kojima se suočavaju IRL i treba da imaju informacije o načinu na koji mogu da reše te probleme.

U okviru projekta koji finansira USAID, a koji realizuju organizacija Catholic Relief Services i njihova partnerska

1 Batočina, Blace, Kraljevo, Kuršumlija, Lapovo, Nova Crnja, Preševo, Raška, Rekovac, Sjenica, Svilajnac, Žitište.

Podrška za IRL u Srbiji Podrška za IRL u Srbiji 162 163 Konsolidovani izveštaj i programska strategija Konsolidovani izveštaj i programska strategija 21.4 Radno pravo i politika zapošljavanja • Zalaganje za promenu zakonskih propisa kako bi se omogućila prijava boravišta na adresi centra za socijalni rad u slučajevima kada IRL nemaju odgovarajuću adresu u raseljenju, ali imaju prijavljeno prebivalište na Kosovu. Obrazloženje • Kampanju za registraciju IRL pri NSZ u mestu raseljenja. • Obezbeđivanje da pružaoci pravne pomoći imaju najnovije informacije kako bi mogli adekvatno da podr- Postoji velika razlika između stope zaposlenosti većinskog stanovništva i stope zaposlenosti raseljenih lica, že registraciju IRL pri NSZ. a posebno IRL Roma. Prema podacima za 2010. godinu, u gotovo jednoj polovini svih domaćinstava IRL • Podržavanje drugih aktivnosti zastupanja koje se odnose na oporezivanje i socijalna davanja, kao i mere nijedan član domaćinstva nije imao nikakvo zaposlenje, a samo 13% romskih domaćinstava IRL ostvarivalo je za vraćanje onih koji rade u sivoj ekonomiji u pravni sistem (videti odeljak 7.5 u nastavku). neki vid prihoda na osnovu zaposlenja. • Identifikovanje načina za uključivanje siromašnih ljudi u zvanične programe obuke na radu, uz alternativ- Postoji veliki broj prepreka za zapošljavanje IRL, i pored toga što su oni statistički aktivniji u traženju posla. na rešenja za postojeće zahteve u pogledu garanata ili novčanog depozita. Neke od tih prepreke odnose se na sama IRL: raseljeni Romi imaju niži stepen obrazovanja, a većina IRL izgubila je, usled raseljenja, mreže koje mogu da im pomognu u nalaženju zaposlenja. Ove aktivnosti zastupanja treba da imaju za cilj premošćavanje jaza između broja nezaposlenih IRL prema rezultatima istraživanja i broja registrovanih nezaposlenih IRL. Taj jaz neće moći da se premosti u potpunosti, Druge prepreke su administrativne i političke prirode. Korisnici novčane naknade „minimalac” ne mogu kao što se može videti na primeru razlika između podataka u Anketi o radnoj snazi (LFS) i statističkih podataka legalno da se zaposle, a da ne izgube pravo na naknadu (zdravstveno i socijalno osiguranje koje je s tim o broju registrovanih koje ima NSZ, ali bi mogao značajno da se smanji. povezano vredi daleko više). Pristup programima obuke za zapošljavanje može zahtevati finansijske ili druge garancije koje su za veliki broj Roma i drugih siromašnih IRL nedostupne. Takođe, to što nemaju prijavljen boravak u mestu raseljenja onemogućava im da se registruju pri službi za zapošljavanje. 21.5 Fiskalna reforma i reforma socijalne pomoći

U zalaganju za zapošljavanje IRL treba se fokusirati, pre svega, na uklanjanje administrativnih prepreka za IRL da se registruju kao nezaposleni. Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, postoji samo Obrazloženje oko 6.000 nezaposlenih IRL, u poređenju sa 48.000 nezaposlenih prema rezultatima istraživanja iz 2010. Veliki deo podrške za zapošljavanje IRL i drugih siromašnih ljudi (uključujući Rome) u poslednjih 15 godina godine. Zvanično, dakle, ne postoji problem, a samim tim ne postoji ni potreba za afirmativnim merama. bio je umanjen zbog regresivnog sistema poreza i doprinosa. U okviru zvaničnih donatorskih projekata mogu Pravilna identifikacija stope nezaposlenosti IRL treba da dovede do boljeg kreiranja politike i bolje raspodele se podržati samo mere za podsticanje legalnog zaposlenja, ali sistem poreza i doprinosa tera i zaposlene i sredstava za rešavanje tog problema, kao i do toga da se tom problemu pokloni više pažnje. poslodavce u sivu zonu. To se posebno odnosi na slabo plaćene radnike.

Predlog Sistem poreza i doprinosa je već dugo predmet kritika, a u poslednjem periodu kritikovala ga je, na primer, Svetska banka.2 U „Pregledu javnih finansija” (Public Finance Review) Svetske banke za 2015. godinu navodi Stimulisati uspostavljanje saveza nevladinih organizacija i drugih zainteresovanih strana, koji će se zalagati se da udeo neformalnog sektora u privredi iznosi 30 odsto. za administrativne reforme u oblasti zapošljavanja. Postoji nekoliko mera kojima bi mogao da se poboljša položaj ne samo lica u stanju potrebe, već i drugih U taj savez treba da uđu udruženja IRL, NVO koje se bave pružanjem pravne pomoći i romske OCD. koji žive u siromaštvu u Srbiji. Što se tiče tih mera, one teško mogu da se zagovaraju isključivo iz pozicije IRL, ali za UN u celini, kao i za ostale strane zainteresovane za smanjenje siromaštva, one predstavljaju pravce Proces zastupanja može da obuhvati: politike od vitalnog značaja. • Diskusiju sa vladom o mogućim alternativnim rešenjima za „minimalac”, koja bi podrazumevala da se onima koji su de facto nezaposleni dozvoli da se legalno zaposle i da zadrže pravo na zdravstveno i Predlog socijalno osiguranje.1 Tim UN u Srbiji, Svetska banka i druge zainteresovane institucije mogli bi da oforme savez za reformu socijalne pomoći i fiskalnu reformu. Cilj bi bio da se istraže, razviju i zagovaraju mere socijalne zaštite za siromašne i fiskalne reforme, koje bi takođe mogle da doprinesu ekonomskom razvoju zemlje. 1 Jedna od opcija mogla bi da bude potpuno ukidanje „minimalca” (osim zdravstvenog i socijalnog osiguranja) i korišćenje sredstava koja bi se tako uštedela (oko 20 miliona evra godišnje) za uvođenje naknade za troškove stanovanja za raseljene sa Kosova koji nemaju adekvatan smeštaj, a koja bi se dodeljivala na osnovu imovinskog cenzusa. 2 Videti http://www.worldbank.org/en/country/serbia/publication/serbia-public-finance-review-2015.

Podrška za IRL u Srbiji Podrška za IRL u Srbiji 164 165 Konsolidovani izveštaj i programska strategija Konsolidovani izveštaj i programska strategija Neophodno je zagovaranje sa jake platforme, koju bi činili domaći i međunarodni stručnjaci, i u dužem 21.6 Prijava boravka vremenskom periodu, kako bi se omogućilo da se definišu kredibilne i održive alternativne politike. To podrazumeva i da treba obezbediti sredstva za istraživanje i modeliranje alternativnih rešenja. Bilo bi veoma Polazne informacije dobro da se uspostavi saradnja sa nekim od istraživačkih instituta ili fakulteta. U skladu sa važećim zakonom u Srbiji, svi građani i stranci moraju da prijave adresu u Ministarstvu unutrašnjih Ovo su neke od neophodnih reformi: poslova. Građani mogu da imaju prebivalište i boravište. Potvrda o prijavi boravka je jedan od osnovnih uslova za ostvarivanje niza različitih prava, uključujući i pravo na zdravstvenu zaštitu, obrazovanje, socijalnu • Materijalno obezbeđenje porodice i dečiji dodatak. Kao što je već navedeno u delu izveštaja koji se pomoć i socijalnu zaštitu. odnosi na analizu populacije, došlo je do značajnog smanjenja procenta interno raseljenih Roma koji primaju socijalnu pomoć za odrasle i decu. To smanjenje poklopilo se sa izmenama uslova za ostva- Ljudi koji žive u neformalnim naseljima u kojima ne postoje stvarne adrese i koji nemaju dokaz o vlasništvu ili renje prava, posle čega je istovremeno došlo do značajnog povećanja udela neromskih korisnika tih zakupu ne mogu da prijave boravak. Nedavno je usvojeno alternativno rešenje za lica koja žive u neformalnim davanja.1 naseljima i ona sada mogu da prijave prebivalište na adresi centra za socijalni rad. To je omogućilo velikom • Prvi korak mora da bude sprovođenje dodatnih istraživanja o uzrocima ove pojave. Postoji nekoliko broju domicilnih Roma, između ostalih, da dobiju prava koja ranije nisu mogli ostvare. mogućih objašnjenja i svako od njih ima različite posledice. Najprihvatljivije objašnjenje za to što u skladu sa novim uslovima za sticanje prava na socijalnu pomoć mnogo više interno raseljenih Roma Međutim, većina IRL Roma ima prijavljeno prebivalište u mestu porekla na Kosovu. Pošto već imaju prebivalište, nema pravo na pomoć predstavlja to što oni nemaju neophodne dokumente ili što je procedura po- oni ne mogu da prijave novo prebivalište u neformalnom naselju, a ne mogu ni da prijave prebivalište na stala previše komplikovana za njih. Drugo objašnjenje je da su interno raseljeni Romi ranije primali adresi centra za socijalni rad. Isto tako, ne mogu da prijave ni boravište na adresi centra za socijalni rad. davanja na koja nisu imali pravo i da je u novom sistemu taj problem smanjen. Treće objašnjenje je da su najsiromašniji interno raseljeni Romi emigrirali iz Srbije i da više ne podnose zahteve za socijalnu Čak i IRL koja žive u iznajmljenim stanovima moraju da imaju dozvolu od vlasnika stana da prijave (isključivo pomoć. u prisustvu vlasnika stana) boravak na toj adresi. Veliki broj stanodavaca ne želi da prijavi stanare na svojoj • Pre nego što se razvije bilo koja pozicija za zagovaranje, moraju se suštinski istražiti razlozi koji su adresi iz više razloga, između ostalog zbog straha od oporezivanja i toga što bi stanari imali veću zakonsku doveli do tog smanjenja. sigurnost i veća prava. • Fiskalne reforme. Stopa stvarne nezaposlenosti IRL mnogo je veća u odnosu na domicilno stanovniš- tvo i, kao što je već rečeno u ovom izveštaju, postoji nekoliko ključnih negativnih podsticaja koji od- Neophodne mere vraćaju ljude od legalnog zapošljavanja. Rad u sivoj ekonomiji isključuje ljude iz sistema zapošljavanja i zdravstvenog i penzijskog osiguranja i povećava njihovu ranjivost. IRL sa Kosova treba da imaju mogućnost da prijave ili prebivalište ili boravište u mestu raseljenja, bez obzira na to da li je njihovo mesto boravka formalno ili neformalno. Onima koji žive u iznajmljenim stanovima • Potrebno je sprovesti istraživanja i definisati predloge održive politike za poboljšanje sistema poreza i mora biti dozvoljeno da ostvare svoja prava bez obzira na to da li je vlasnik stana prisutan ili ne prilikom doprinosa kako bi on postao pristupačniji za siromašne radnike i male poslodavce. prijavljivanja adrese u policijskoj stanici. • Povezivanje socijalne pomoći i zasnivanja radnog odnosa. Neki aspekti u sistemu socijalne pomoći destimulišu zapošljavanje. Korisnici socijalne pomoći koji učestvuju u programima obuke na radu, čak Jedan deo rešenja ovog problema bio bi da se dozvoli IRL da prijave boravište na adresi centra za socijalni i ako nisu plaćeni, gube pravo na socijalnu pomoć. Nesigurne mogućnosti za zaposlenje i siguran rad na isti način na koji neraseljena lica koja žive u neformalnim naseljima mogu da prijave prebivalište na gubitak socijalnih davanja odbijaju mnoge od učešća u obuci za zapošljavanje. Potrebno je sprovesti adresi CSR. istraživanja i definisati predloge politike da se ojača, a ne da se destimuliše prelazak sa socijalne po- moći na posao. Drugi deo rešenja bio bio da se pronađe način da se stanarima omogući da prijave boravište bez saglasnosti • Postoje i druge reforme koje bi mogle da pomognu najsiromašnijima i istovremeno podstaknu ljude ili bez prisustva vlasnika stana. To bi moglo da bude mnogo teže i potrebne su konsultacije sa vladom kako da rade u formalnom sektoru. Ta pitanja treba zagovarati na visokom nivou kako bi se kreatori politike bi se pronašlo prihvatljivo rešenje. podstakli da krenu u pravom smeru. Ukoliko bi se taj problem rešio, omogućilo bi se raseljenim licima koja žive u neformalnim naseljima i iznajmljenim stanovima da ostvare pravo na socijalnu pomoć, pomoć pri zapošljavanju i niz drugih prava. Rešavanje tog problema zahtevaće učešće Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, 1 Postoji sumnja da je u novom sistemu uveden neki sistemski faktor koji je diskriminatoran za romske podnosioce Ministarstva unutrašnjih poslova i Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave. zahteva, ali je potrebno dalje istraživanje da bi se ta sumnja potvrdila ili pobila.

Podrška za IRL u Srbiji Podrška za IRL u Srbiji 166 167 Konsolidovani izveštaj i programska strategija Konsolidovani izveštaj i programska strategija 22. Predlozi u pogledu praćenja Treba sprovoditi redovna istraživanja o IRL da bi se obezbedio pouzdan vremenski niz podataka o situaciji IRL. Poslednje istraživanju na uzorku svih IRL sprovedeno je 2010. godine. To treba da bude praćeno novim Najkritičniji element od svih mera praćenja predloženih u ovom izveštaju jeste kontinuirano praćenje položaja IRL. hitnim istraživanjem 2016. godine i ponovo 2021. godine.1

22.1 Komponente 22.2 Ključni pokazatelji za praćenje

IRL su, generalno, u mnogo lošijoj situaciji nego ostali građani Srbije, a to posebno važi za IRL Rome. Praćenje U okviru praćenja treba posmatrati situaciju IRL u sledećim ključnim oblastima: je neophodno da bi se obezbedili podaci o položaju IRL, da bi se ti podaci uporedili sa podacima za opštu • broj pripadnika određene populacije i etnička pripadnost, populaciju i da bi se osiguralo da se jaz između IRL i opšte populacije smanjuje, a ne da se produbljuje. • siromaštvo i potrebe populacije IRL u poređenju sa populacijom u celini, Takođe, situacija se mora pratiti u realnom vremenu kako bi se omogućilo rano upozoravanje na probleme • zaposlenost i nezaposlenost u poređenju sa populacijom u celini, koji se tek pojavljuju, odnosno kako bi se označile potencijalne problematične oblasti i potencijalni negativan • stopa primanja najvažnijih socijalnih davanja – trend u odnosu na prethodnu godinu i u poređenju sa uticaj sveo na najmanju moguću meru. populacijom u celini, • kvalitet stanovanja, Zato se u ovoj programskoj strategiji predlaže funkcija „Opservatorija za IRL” koja bi bila nadležna za: • IRL u kolektivnim centrima, • dugoročno praćenje situacije IRL, • potrebe u pogledu stanovanja i obezbeđena stambena rešenja, • sprovođenje višegodišnjeg programa istraživanja, • predmeti pravne pomoći i pružanje pravne pomoći. • sprovođenje periodičnih istraživanja i • informativne brifinge za kreatore politike. Tabela u Aneksu 1. prikazuje detaljne podatke, izvore i početne vrednosti za najvažnije pokazatelje koji su neophodni za adekvatno praćenje situacije. Tabela može da se koristi i kao „kontrolna tabla” za delotvorno Dugoročno praćenje situacije podrazumevalo bi identifikovanje i prikupljanje podataka iz sekundarnih izvora, praćenje populacije IRL. uključujući istraživanja, statistiku, informacije iz projekata i informacije od pružalaca usluga i udruženja. To bi obuhvatalo i praćenje uslova za povratak na Kosovo. 22.3 Godišnji izveštaj Višegodišnji program istraživanja treba da se sastoji od niza posebnih istraživačkih projekata o konkretnim temama koje se odnose na situaciju IRL i napore da se taj problem reši. To može da bude, na primer, planirani Na osnovu kvalitativnog i kvantitativnog praćenja koje je opisano u prethodnom delu, predloženo je da se program od 2 istraživačka projekata svake godine o temama koje će uticati na planiranje i politiku. Ovo bi svake godine izrađuje godišnji izveštaj, koji će sadržati najvažnije rezultate tematskih istraživanja i ažurirane mogle biti teme: ključne pokazatelje. • održivost rešenja otkupa seoskih domaćinstava i socijalnog stanovanja, • razlozi za smanjenje pristupa Roma socijalnoj pomoći, 22.4 Organizacija i finansiranje • uloga doznaka iz inostranstva u održavanju IRL iznad granice siromaštva, • praćenje povratnika po osnovu sporazuma o readmisiji – pronalaženje oblika pomoći kojima će se Ovaj predlog ukazuje na to da bi konzorcijum istraživačkih instituta i zainteresovanih nevladinih organizacija smanjiti broj ponovnih zahteva za azil i readmisija, mogao da preuzme ulogu „Opservatorije za IRL”. Ta opservatorija bi radila kao poseban projekat na ograničeno vreme, u okviru koga bi se za izradu godišnjeg izveštaja angažovali naučnici i praktičari. • istraživanje efekata novih mera politike (na primer, mogućeg ukidanja „minimalca”).

1 Druga mogućnost bila bi da se sprovede istraživanje i da se rezultati objave 2019. godine, na 20. godišnjicu sukoba na Kosovu i raseljavanja.

Podrška za IRL u Srbiji Podrška za IRL u Srbiji 168 169 Konsolidovani izveštaj i programska strategija Konsolidovani izveštaj i programska strategija Opservatorija treba da radi pod vođstvom komisije zainteresovanih strana, uključujući i Komesarijat za Aneks 1. distribucija IRL po etničkoj pripadnosti izbeglice i migracije, UNHCR, Kancelariju za Kosovo i Metohiju, OEBS i druge zainteresovane organizacije, ali ne i da bude odgovorna toj komisiji. i po opštinama

Biće neophodno da se obezbede sredstva za rad opservatorije, možda na osnovu sufinansiranja iz državnih Podaci za 2014. godinu, prema registrovanim IRL u bazi podataka Komesarijata za izbeglice i migracije. i donatorskih izvora. Crno- Musli- Go- Opština UKUPNO Srbi Romi Aškalije Egipćani Neizjašnjeni Ostali gorci mani ranci 22.5 Završne napomene Ada 26 10 16 0

U ovom odeljku date su određene smernice u pogledu onoga što treba da se uradi. Aleksandrovac 311 277 1 25 5 3

Međutim, za sve buduće strategije ključno je da se jasno utvrdi odgovornost za realizaciju. Kao što se Aleksinac 1049 960 47 1 15 3 14 9 može videti iz analize strateškog konteksta, odgovornost je raštrkana između različitih institucija, koje često ne sarađuju. Jedna od posledica toga je i to da je, u protekloj deceniji, situacija IRL Roma bila gotovo u Alibunar 96 79 8 6 3 potpunosti zanemarena. Apatin 99 63 16 17 3

Da bi se omogućilo da se taj problem reši, problem IRL mora i dalje ostati u centru pažnje, na najkonstruktivniji Aranđelovac 2316 1966 21 82 229 18 mogući način. To podrazumeva: i) isticanje postojeće situacije i ukazivanje na to koji su pripadnici pojedinih grupa posebno ugroženi; ii) davanje povratnih informacija o efikasnosti mera i politika; iii) davanje Arilje 63 58 2 3 0 konstruktivnih predloga u pogledu politike i mera kako da se, korišćenjem raspoloživih mehanizama, poboljša Babušnica 32 15 17 0 položaj velike većine najugroženijih IRL koja su odlučila da se reintegrišu u mestu raseljenja. Bač 5 5 0 Naredni koraci zahtevaju da vodeća zainteresovana strana, npr. Komesarijat za izbeglice i migracije i/ili neka Bačka Palanka 142 115 10 9 4 4 druga institucija, podrži nalaze i preporuke ove studije, da na širokoj osnovi oformi koaliciju zainteresovanih strana i da se zalaže za sprovođenje ovih preporuka. Bačka Topola 125 82 12 4 9 8 10

Bački Petrovac 6 1 4 1

Bajina Bašta 86 70 2 4 2 7 1

Barajevo 1287 1037 17 28 171 9 13 12

Batočina 589 579 9 1 0

Bečej 220 139 57 2 6 11 5

Bela Crkva 38 31 2 5

Bela Palanka 126 82 43 1 0

Beočin 296 59 159 1 1 11 57 1 7

Blace 1075 1052 7 9 4 3

Bogatić 49 43 1 3 2

Podrška za IRL u Srbiji Podrška za IRL u Srbiji 170 171 Konsolidovani izveštaj i programska strategija Konsolidovani izveštaj i programska strategija Crno- Musli- Go- Crno- Musli- Go- Opština UKUPNO Srbi Romi Aškalije Egipćani Neizjašnjeni Ostali Opština UKUPNO Srbi Romi Aškalije Egipćani Neizjašnjeni Ostali gorci mani ranci gorci mani ranci

Bojnik 230 215 12 2 1 Kanjiža 41 16 15 10 0

Boljevac 87 23 26 10 20 8 Kikinda 106 77 5 7 3 14

Bor 719 377 213 20 96 7 6 Kladovo 115 83 7 18 7 0

Bosilegrad 72 41 1 1 29 Knić 400 384 5 7 1 2 1

Brus 171 151 1 4 13 2 Knjaževac 301 238 11 1 16 11 1 1 22

Bujanovac 4652 3260 1248 6 58 16 8 50 6 Koceljeva 5 4 1 0

Čačak 2585 2321 57 22 170 12 3 Kosjerić 48 42 6 0

Čajetina 96 85 1 5 1 4 0 Kovačica 102 39 31 8 2 4 13 5

Ćićevac 337 321 1 8 1 4 2 Kovin 323 312 6 3 2

Čoka 24 15 4 5 0 Kragujevac 11015 9657 439 27 166 631 33 13 49

Crna Trava 5 4 1 0 Kraljevo 19806 18268 534 102 767 23 21 91

Čukarica 6120 4283 819 14 131 547 144 106 76 Krupanj 17 12 5 0

Ćuprija 873 777 19 21 56 0 Kruševac 7878 6814 542 30 355 33 43 61

Despotovac 243 195 40 2 6 0 Kučevo 50 44 6 0

Dimitrovgrad 79 22 57 0 Kula 236 182 3 19 19 8 5

Doljevac 190 168 5 7 4 6 Kuršumlija 6049 5212 664 31 115 3 6 18

Gadžin Han 31 27 2 2 Lajkovac 86 64 22 0

Golubac 32 27 1 4 0 Lapovo 600 582 10 6 2

Gornji Milanovac 1305 1187 59 1 9 40 2 7 Lazarevac 2407 2210 33 53 89 12 10

Grocka 4885 3733 9 2 540 217 59 314 11 Lebane 302 294 1 3 2 2

Inđija 219 180 15 2 18 4 Leskovac 5212 4932 43 47 105 31 1 53

Irig 66 53 2 11 0 Lipljan 1 1 0

Ivanjica 31 29 2 0 Ljig 128 105 3 1 3 5 8 3

Jagodina 6129 5816 8 130 147 4 2 22 Ljubovija 20 19 1 0

Podrška za IRL u Srbiji Podrška za IRL u Srbiji 172 173 Konsolidovani izveštaj i programska strategija Konsolidovani izveštaj i programska strategija Crno- Musli- Go- Crno- Musli- Go- Opština UKUPNO Srbi Romi Aškalije Egipćani Neizjašnjeni Ostali Opština UKUPNO Srbi Romi Aškalije Egipćani Neizjašnjeni Ostali gorci mani ranci gorci mani ranci

Loznica 421 406 4 10 1 0 Pančevo 1128 800 97 6 9 12 81 66 26 31

Lučani 61 51 3 1 6 0 Paraćin 929 788 4 40 80 4 5 8

Majdanpek 115 84 2 8 12 8 1 Pećinci 104 69 6 16 10 1 2

Mali Iđoš 89 5 51 1 1 8 23 0 Petrovac 103 93 3 6 1 0

Mali Zvornik 23 22 1 0 Pirot 369 228 1 135 1 4

Malo Crniće 22 20 2 0 Plandište 8 8 0

Medveđa 731 569 21 5 87 1 24 24 Požarevac 2039 913 949 66 91 1 19

Merošina 266 264 1 1 0 Požega 358 319 16 21 1 1

Mionica 84 58 25 1 Preševo 35 26 8 1

Mladenovac 5146 4550 345 95 134 1 4 17 Priboj 76 32 24 2 11 7 0

Negotin 564 455 29 4 38 31 4 3 Prijepolje 362 3 358 1 0

Niš 10780 8931 772 315 411 60 93 198 Prokuplje 4687 3988 498 101 59 20 3 18

Nova Crnja 58 57 1 Rača 632 548 29 26 16 12 1

Nova Varoš 39 39 0 Rakovica 2936 2240 89 113 209 94 143 48

Novi Bečej 33 21 9 1 1 1 Raška 1884 1639 31 23 173 2 13 3

Novi Beograd 4768 2221 848 3 106 1051 278 52 130 79 Ražanj 38 38 0

Novi Kneževac 35 29 6 0 Rekovac 74 72 2 0

Novi Pazar 4924 572 434 1 1 1839 5 1843 146 83 Ruma 195 154 5 10 8 3 4 11

Novi Sad 4278 1030 1575 66 220 47 136 843 276 85 Šabac 353 283 6 24 3 33 4

Obrenovac 4286 3446 752 55 24 3 6 Savski Venac 1725 1268 145 8 26 93 62 104 19

Odžaci 92 82 1 3 5 1 Sečanj 57 51 5 1

Opovo 59 56 2 1 Senta 22 12 10

Osečina 2 1 1 Šid 64 49 5 2 8

Palilula 4928 2165 1264 16 198 268 326 647 44 Sjenica 160 50 2 99 9

Podrška za IRL u Srbiji Podrška za IRL u Srbiji 174 175 Konsolidovani izveštaj i programska strategija Konsolidovani izveštaj i programska strategija Crno- Musli- Go- Crno- Musli- Go- Opština UKUPNO Srbi Romi Aškalije Egipćani Neizjašnjeni Ostali Opština UKUPNO Srbi Romi Aškalije Egipćani Neizjašnjeni Ostali gorci mani ranci gorci mani ranci

Smederevo 8277 7495 394 3 138 185 18 3 41 Valjevo 474 420 13 2 29 1 6 3 Smederevska 1107 1070 28 5 4 Varvarin 168 150 6 3 6 3 Palanka Sokobanja 434 385 27 10 7 5 Velika Plana 1872 1708 41 29 84 5 5

Sombor 254 164 7 2 7 24 26 24 Veliko Gradište 88 83 5 0

Sopot 815 649 20 10 116 7 13 Vladičin Han 263 226 20 1 3 10 3

Srbobran 49 35 8 6 Vladimirci 112 103 9 0 Sremska 272 220 2 16 23 6 5 Vlasotince 194 189 3 2 Mitrovica Sremski Karlovci 111 81 8 11 5 6 Voždovac 6875 1678 144 2 4779 128 58 48 38

Stara Pazova 250 224 4 1 19 1 1 Vračar 688 461 38 13 84 30 45 17

Stari Grad 1286 858 78 11 114 77 130 18 Vranje 6033 5692 178 45 13 6 59 40

Subotica 2632 213 2001 26 161 15 131 47 38 Vrbas 212 121 77 10 4

Surčin 8 1 7 0 Vrnjačka Banja 3642 3520 19 12 71 1 2 17

Surdulica 315 275 25 1 3 3 8 Vršac 222 138 51 3 13 5 3 9

Svilajnac 511 373 91 29 12 3 3 Žabalj 31 16 12 3 0

Svrljig 68 68 0 Žabari 45 40 1 2 2

Temerin 65 55 6 3 1 Žagubica 8 8 0

Titel 27 12 9 6 0 Zaječar 760 509 86 32 60 19 17 16 21

Topola 404 336 27 38 3 Zemun 7008 2002 4157 1 220 146 147 135 152 48

Trgovište 85 81 4 0 Žitište 22 13 2 1 6 0

Trstenik 968 861 1 10 76 9 2 9 Žitorađa 347 314 5 16 7 5

Tutin 569 78 11 20 13 417 9 21 Zrenjanin 849 305 452 3 37 9 10 33

Ub 108 107 1 0 Zvezdara 4393 2292 1306 4 61 306 186 182 56

Užice 498 402 9 3 78 1 5 Ukupno 206026 152418 22431 91 755 12054 8006 5277 3124 1870

Podrška za IRL u Srbiji Podrška za IRL u Srbiji 176 177 Konsolidovani izveštaj i programska strategija Konsolidovani izveštaj i programska strategija Aneks 2. Ključni pokazatelji, proračuni i trendovi tržišta rada Stopa zaposlenosti po stepenu obrazovanja u periodu 2010.2014. godine

70%

Izračunavanje broja nezaposlenih IRL 60%

50% Visoko obrazovanje Pokazatelj Vrednost Izvor podataka Više obrazovanje 40% Srednja škola (1) Ukupna populacija IRL 203.140 Podaci o registraciji IRL iz 2015. godine Ukupno 30% Osnovna škola Na osnovu podataka iz istraživanja o IRL iz Nezavršena osnovna škola 2014. godine, % radno sposobnih u starosnoj 20% grupi 18–59 je 65,85%, u starosnoj grupi Bez obrazovanja % radno sposobnog stanovništva 60 i više je 25,04%, u starosnoj grupi 15–17 (2) 73% (procena) je 8,99%. Dodatnih 5% procenjeno u grupi 10% 60–65; dodatna 2% procenjena u grupi 15–17. Procenjeni procenat radno sposobnog 0% stanovništva = 73%. 2010. 2011. 2012. 2013. 2014.

(3) Radno sposobno stanovništvo (15–64) 148.292 = (1) x (2)

(4) % neaktivnog stanovništva 32,30% Podaci istraživanja iz 2011. godine

(5) Neaktivno stanovništvo 47.898 = (3) x (4) Trendovi stope aktivnosti u periodu 2008-2014. godine

(6) % aktivnog stanovništva 67,70% Podaci istraživanja iz 2011. godine 80%

(7) Aktivno stanovništvo 100.394 = (3) x (6) 70%

(8) % stope nezaposlenosti 47,70% Podaci istraživanja iz 2011. godine 60% Visoko obrazovanje (9) Broj nezaposlenih IRL 47.888 = (7) x (8) 50% Srednja škola Više obrazovanje 40% Ukupno Osnovna škola 30% Proračuni su približni. Podaci o zaposlenosti i nezaposlenosti su za 2010. godinu, a podaci o populaciji IRL Nezavršena osnovna škola Bez obrazovanja su za 2014. i 2015. godinu. Međutim, grafikoni trendova u nastavku pokazuju da u pogledu ukupnog broja 20% zaposlenih i nezaposlenih nije bilo značajnijih povećanja ili smanjenja. Dakle, može se osnovano pretpostaviti da se broj nezaposlenih IRL kreće u rasponu od 40.000 do 55.000. 10%

Korišćena je definicija nezaposlenosti iz Ankete radne snage (LFS) – da li je ispitanik obavljao bilo kakav 0% plaćeni posao u prethodnoj nedelji. Podaci istraživanja o IRL iz 2010. godine mogu se osnovano uporediti sa 2010. 2011. 2012. 2013. 2014. anketama radne snage Republičkog zavoda za statistiku (RZS), ali ne i sa podacima o registrovanom broju nezaposlenih koji se prikupljaju na osnovu registracije pri Nacionalnoj službi za zapošljavanje.

Podrška za IRL u Srbiji Podrška za IRL u Srbiji 178 179 Konsolidovani izveštaj i programska strategija Konsolidovani izveštaj i programska strategija Razlike u pogledu zaposlenosti mladih po starosnim grupama Aneks 3. Podaci o neformalnim kolektivnim centrima % razlike zaposlenosti mladih po starosnim grupama, 2010–2014. Neformalni kolektivni centri izvan Beograda (2009. godine) 2010. 2014. Razlika u % Broj neformalnih kolektivnih 15–19 4,1% 4,9% 0,8% Opština centara Porodice Pojedinci Komentari

20–24 25,5% 28,3% 2,8% Pančevo Stari Tamiš „Ergela” Nije poznato

Pančevo Dolovo „Mramorački put” 3 6 25–29 48,9% 53,1% 4,2% Sombor PD 9. maj 6 16

Razlike u pogledu nezaposlenosti mladih po starosnim grupama Sombor Aleksa Šantić PD Sever 3 7 izbeglica

Stara Pazova Zegrap Baraka Nije poznato % razlike nezaposlenosti mladih po starosnim grupama, 2010–2014. Temerin Sirig AD „7. juli” Nije poznato

2010. 2014. Razlika u % Temerin Betonjerka Nije poznato

15–19 55,7% 49,7% -5,9% Plandište AD Hajdučica Zrenjanin Termo-Toplana Nije poznato 20–24 44,3% 40,1% -4,2% 2 izbegličke Arilje Dom MZ VIGOŠTE Odlično stanje porodice 25–29 31,9% 30,9% -0,9% Prokuplje Pločnik, „Železnička stanica Pločnik” 1 porodica IRL

Trstenik Selište, Osnovna škola, Stanovi 2 Razlike u pogledu zaposlenosti po stepenu obrazovanja Ub TE-TO Kolubara B Nije poznato

% razlike zaposlenosti po stepenu obrazovanja, 2010–2014. Požarevac Baraka Rad, Rasadnik Meminac 17 Roma 90 Trubarevac, Zgrada Vodoprivredne 3 izbegličke Sokobanja Fakultet, akademija itd. -0,2% zajednice porodice Jagodina Stara škola – Stanovi Nije poznato Viša škola -3,5% Obezbeđena Kraljevo Adrani, Voćar Adrani Nije poznato rešenja Iseljenje u toku Kraljevo Uzor Rožaje Nije poznato Srednja škola 1,6% 2009. godine Kraljevo Rocevici „Stara Škola” 3 Osnovna škola 1,5% Kraljevo Dom kulture Vrba 3 porodice IRL 4 Nezavršena osnovna škola 2,5% Vitanovac, „Dom kulture i Nema tekuće Kraljevo Oko 30 Zemljoradnička zadruga Gruža“ vode 13 izbegličkih Neobrazovani 0,3% Paraćin Naselje 7. juli porodica 1 porodica IRL 23 romske IRL Svi stepeni obrazovanja 2,7% Sjenica Fekovića Brdo 135 Visoki prioritet porodice Kruševac Lomnica, Baraka Lomnica 16

Podrška za IRL u Srbiji Podrška za IRL u Srbiji 180 181 Konsolidovani izveštaj i programska strategija Konsolidovani izveštaj i programska strategija Podaci za Grad Beograd (2014. godina) Podaci za Grad Beograd (2014. godina)

Ukupan broj Podaci KIRS-a iz Ukupan broj Podaci KIRS-a iz Od kojih IRL Od kojih IRL stanovnika istraživanja iz 2009. stanovnika istraživanja iz 2009.

Opština Naziv porodice članovi porodice članovi porodice članovi Opština Naziv porodice članovi porodice članovi porodice članovi

1 Rakovica „Delo” 8 24 8 24 Nije poznato Neformalni kolektivni centri u Beogradu prema istraživanju iz 2009. godine koji se nalaze na spisku iz 2014. godine 2 Rakovica „Graditelj” 19 65 19 65 Nije poznato Grocka Baraka GIK Banat 5 30 IRL

3 Rakovica „Progres” Pirot 18 60 17 58 15 IRL 30 Voždovac Avalaska ulica izbeglica 4 Rakovica „Brvenik” 15 56 15 56 Nije poznato „Stara škola” Barajevo 1 Bačevac 5 Rakovica „Jastrebac” 34 125 34 125 Nije poznato Barajevo „Progres” Pirot Nema podataka 6 Rakovica Pionirski grad 12 52 12 52 Nije poznato Obrenovac Hidrograđa – Ciglana 3 11 IRL 7 Zvezdara „Pomoravlje” 23 85 23 85 31 148 70 IRL Čukarica Radnička 49 17 8 Savski Venac „Crnotravac” 24 93 23 89 Nije poznato Izbeglice? Roma Baraka Rad, Rasadnik 90 (IRL Požarevac 17 9 Palilula „Energoprojekt” 22 61 22 61 Nije poznato Meminac Romi)

Barake na 10 Palilula 3 10 0 0 2 11 IRL Partizanskom putu

12 11 Palilula „Graditelj Kotež” 8 24 1 1 3 (izbeglice)

12 Voždovac Beli Potok – škola 7 22 0 0 Nije poznato

13 Voždovac „Gradnja” 30 94 28 79 Nije poznato

14 Čukarica „Parking servis Ada” 31 106 31 106 Nije poznato

Barake 15 Lazarevac 9 22 2 7 Nije poznato Termoelektrane

16 Lazarevac „Građevinar” 10 30 0 0 Nije poznato

Ukupno 273 929 235 808

Podrška za IRL u Srbiji Podrška za IRL u Srbiji 182 183 Konsolidovani izveštaj i programska strategija Konsolidovani izveštaj i programska strategija Aneks 4. Strategije za izbeglice i IRL – opšti i specifični Strategija za period od 2015. do 2020. godine ciljevi u pogledu IRL Nacionalna strategija za rešavanje pitanja izbeglica i interno raseljenih lica za period od 2015. do 2020. godine U nastavku su navedeni delovi dve strategije za izbeglice i IRL. Strategije su izradili Komesarijat za izbeglice i Kancelarija za Kosovo i Metohiju (ovi poslednji učestvovali su samo u izradi strategije za period od 2015. do Strateški cilj 3: 2020. godine). Poboljšati životne uslove najugroženijih kategorija interno raseljenih lica, pojedinaca i porodica, tako da Navedeni delovi odnose se na ciljeve koji se eksplicitno tiču rešavanja situacije IRL. ostvaruju pristup pravima, uslugama i resursima, u skladu sa zakonom, kao i drugi građani, i da rešavaju svoja osnovna životna pitanja.

Strategija za period od 2011. do 2014. godine Specifični cilj 3.1: Olakšati IRL pristup dokumentaciji od značaja za njihov status i ostvarivanje prava

Nacionalna strategija za rešavanje pitanja izbeglica i interno raseljenih lica za period Specifični cilj 3.2: Povećati stopu zaposlenosti interno raseljenih lica, do nivoa stope opšte zaposlenosti u od 2011. do 2014. godine Republici Srbiji

Strateški cilj 3: Specifični cilj 3.3: Povećati uključenost u sve nivoe obrazovnog sistema svih interno raseljenih lica (dece i mladih), posebno iz RAE populacije i najugroženijih kategorija IRL Poboljšati životne uslove najugroženijih kategorija interno raseljenih lica, pojedinaca i porodica, tako da ostvaruju pristup pravima, uslugama i resursima, u skladu sa zakonom, kao i drugi građani, i da rešavaju Specifični cilj 3.4: Poboljšati ostvarivanje prava na zdravstvenu zaštitu IRL, posebno najugroženijih svoja osnovna životna pitanja. kategorija, kroz afirmisanje mera i usluga zdravstvene zaštite

Specifični cilj 3.1: Olakšati IRL pristup dokumentaciji od značaja za njihov status i ostvarivanje prava Specifični cilj 3.5: Omogućiti interno raseljenim licima, a naročito najugroženijim kategorijama interno raseljenih lica da ostvaruju pristup svim pravima i uslugama socijalne zaštite Specifični cilj 3.2: Povećati stopu zaposlenosti interno raseljenih lica, do nivoa stope opšte zaposlenosti u Republici Srbiji Specifični cilj 3.6: Poboljšati uslove života interno raseljenih lica i porodica kroz programe za unapređenje kvaliteta uslova života, sa prioritetom lica iz kolektivnih centara i najugroženijih kategorija ove populacije. Specifični cilj 3.3: Povećati uključenost u sve nivoe obrazovnog sistema svih interno raseljenih lica (dece i mladih), posebno iz RAE populacije i najugroženijih kategorija IRL Strateški cilj 4:1 Specifični cilj 3.4: Poboljšati ostvarivanje prava na zdravstvenu zaštitu IRL, posebno Zaštita interesa IRL u pristupu i ostvarivanju prava u mestu porekla. najugroženijih kategorija, kroz afirmisanje mera i usluga zdravstvene zaštite

Specifični cilj 3.5: Omogućiti interno raseljenim licima, a naročito najugroženijim kategorijama interno raseljenih lica da ostvaruju pristup svim pravima i uslugama socijalne zaštite

Specifični cilj 3.6: Poboljšati uslove života interno raseljenih lica i porodica kroz programe za unapređenje kvaliteta uslova života, sa prioritetom lica iz kolektivnih centara i najugroženijih kategorija ove populacije.

1 Strateški ciljevi odnose se na prava IRL na Kosovu, ali u ovom delu nisu jasno definisane mere ili specifični ciljevi. Preporučene mere za ovaj cilj odnose se pre na situaciju u Srbiji bez Kosova, nego na prava na samom Kosovu.

Podrška za IRL u Srbiji Podrška za IRL u Srbiji 184 185 Konsolidovani izveštaj i programska strategija Konsolidovani izveštaj i programska strategija Aneks 5. Sadržaj Poglavlja 23. Aneks 6. odlomci i komentari iz Akcionog plana za Poglavlje 23.

Glavni naslovi u Poglavlju 23. Pravnih tekovina EU (Acquis Communautaire). Delovi označeni podebljanim fontom odnose se posebno na IRL. Mera Opis Napomene 1. Pravosuđe 2. Borba protiv korupcije 3.6 Načelo nediskriminacije i položaj društveno ranjivih grupa 3. Osnovna prava 3.1 Zabrana mučenje i nehumanog i degradirajućeg postupanja i kažnjavanja Unaprediti zaštitu i ostvarivanje prava dece i osoba sa invaliditetom, između ostalog i kroz jačanje relevantnih 3.2 Funkcija zaštitnika građana, pokrajinskog zaštitnika građana i lokalnog zaštitnika građana 3.6.2. institucija, obezbeđujući bolju saradnju između pravosuđa i socijalnog sektora i kroz punu primenu legislative o maloletničkom pravosuđu u skladu sa standardima EU. 3.3 Pritvorski sistem 3.4 Sloboda misli, savesti i veroispovesti Ovo je relevantno za zatvaranje kolektivnih centara – Organizovanje usluga podrške za decu, potrebno je obezbediti da budu dostupne odgovarajuće 3.5 Sloboda izražavanja i sloboda i pluralizam medija odrasle i stare osobe sa intelektualnim 3.6.2.2. usluge podrške u oblastima u kojima su zatvoreni kolektivni smetnjama i njihove porodice u cilju prevencije centri, a korisnici centara smešteni u socijalne stanove i 3.6 Načelo nediskriminacije i socijalne zaštite ugroženih institucionalizacije sličan smeštaj. 3.7 Procesne garancije (uključujući pristup pravosuđu i besplatnoj pravnoj pomoći) 3.8 Položaj nacionalnih manjina (uključujući Rome) Pilotiranje centara za podršku porodici u cilju: 3.9 Položaj izbeglica i interno raseljenih lica - targetiranja populacije iz višestruko depriviranih sredina (posebno obraćajući 3.10 Mere protiv rasizma i ksenofobije pažnju na dostupnost romskim porodicama i deci) Ovo je relevantno za oblasti sa velikim brojem IRL Roma - podrške roditelju koji trpi porodično nasilje 3.11 Zaštita podataka o ličnosti – potrebno je zalaganje za to da UNICEF uzme u obzir 3.6.2.3. - podrške deci u riziku od napuštanja škole lokacije na kojima žive IRL Romi radi pilotiranja centara za - podrške porodicama u riziku od razdvajanja podršku porodici. (deci i roditeljima) - podrške deci žrtvama krivičnih dela - podrške deci sa smetnjama u razvoju iz ugroženih porodica i u riziku od smeštaja u ustanovu. [sa UNICEF-om]

Unapređenje sistema novčanih davanja Ovo nije direktno relevantno; ako postoji plan da se ti namenjenih ugroženim porodicama dece sa zakoni menjaju, onda treba obezbediti da se očigledna invaliditetom u skladu sa principima socijalne 3.6.2.4. diskriminacija IRL Roma koja je uvedena 2011. godine ukloni inkluzije, kroz izmene i dopune zakona kojim – prilika za zagovaranje. se uređuje finansijska podrška porodicama sa decom.

Podrška za IRL u Srbiji Podrška za IRL u Srbiji 186 187 Konsolidovani izveštaj i programska strategija Konsolidovani izveštaj i programska strategija 3.7. Procesne garancije Srbija bi trebalo da do kraja 2014. godine započne pripreme za usvajanje nove višegodišnje strategije i akcionog plana za unapređenje životnih uslova Roma, uključujući i mere za obezbeđenje njihove registracije, sveobuhvatne 3.8.2. mere protiv diskriminacije, da osigura postupanje u skladu sa međunarodnim standardima pri prisilnim raseljenjima i pristup garantovanim društveno-ekonomskim pravima i da obezbedi dodatna finansijska sredstava za sprovođenje Ojačati procesne garancije u skladu sa standardima EU postojeće i buduće strategije, posebno u pogledu mera u obrazovanju i zdravstvu. 3.7.1.

Usvajanje nove Strategije za unapređenje Usvojiti Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći u Sada je planirano da Skupština odobri zakon početkom položaja Roma u Republici Srbiji za period od 3.7.1.1. skladu sa pravnim tekovinama EU. 2016. godine. 2015. do 2025. godine, sa Akcionim planom, uz aktivno učešće predstavnika Roma i U vreme pisanja ovog izveštaja Strategija i Akcioni plan obezbeđenje finansijskih sredstava za njeno bili su još uvek u fazi izrade. Od suštinskog je značaja da sprovođenje, pri čemu će se posebna pažnja UNHCR i partnerske organizacije budu uključeni u ovaj Izraditi podzakonske akte u vezi sa primenom Planirano da bude završeno tokom 2016. godine, uz pomoć posvetiti sledećim oblastima: proces kako bi se osiguralo da se prepoznaju dodatni 3.7.1.2. Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći. trustovskog fonda Svetske banke za reformu pravosuđa. 3.8.2.1. - izdavanje ličnih dokumenata; problemi sa kojima se suočavaju IRL Romi i da osmišljene - sveobuhvatne mere zaštite od diskriminacije; mere budu adekvatne da se zadovolje ove potrebe. - postupanje u skladu sa međunarodnim Poseban naglasak treba staviti na izdavanje ličnih standardima pri prisilnim raseljenjima; dokumenata, pristup zdravstvenoj zaštiti i socijalnoj zaštiti, To je prilika da se osigura da se svi pružaoci besplatne - ravnopravan pristup zdravstvenoj i socijalnoj pristup tržištu rada i poboljšanje uslova stanovanja. pravne pomoći (uglavnom opštine) u oblastima sa zaštiti; Sprovesti obuku pružalaca besplatne pravne značajnom populacijom IRL upoznaju sa i) pravom IRL na - ravnopravan pristup obrazovanju; 3.7.1.4. pomoći u vezi sa početkom primene Zakona o besplatnu pravnu pomoć i ii) posebnim pravnim problemima - ravnopravan pristup tržištu rada; besplatnoj pravnoj pomoći. sa kojim se suočavaju IRL, a koji su posledica njihovog - poboljšanje uslova života. raseljavanja.

I 38 drugih mera… pre: To je prilika da se osigura da sva IRL (uključujući Rome) Sprovesti kampanju u cilju informisanja budu upoznata sa time da imaju pravo na besplatnu pravnu 3.7.1.5. građana o Zakonu o besplatnoj pravnoj pomoć, uključujuću i primarnu i sekundarnu pravnu pomoć, i pomoći. sa načinima na koje mogu da ostvare to pravo. Rešavanje situacije interno raseljenih Roma sa Ova mera proširena je u okviru 3.9.1. Međutim, postoji Kosova i Metohije, koji uglavnom ne planiraju potreba da se ojačaju strateške veze između mera za Rome, da se vrate, kroz finansiranje programa za koje su definisane u strategiji za Rome, i mera za raseljena poboljšanje životnih uslova interno raseljenih lica, koje su definisane u strategiji za izbeglice i IRL. Uloga lica, sa fokusom na Romima. predsednice Saveta za unapređenje položaja Roma, koja 3.8. Položaj nacionalnih manjina 3.8.2.40. Budžet planiran u okviru aktivnosti 3.9.1.4. je ujedno i potpredsednica Vlade i ministarka građevine, (Budžet Republike Srbije – 8.094.905 € saobraćaja i infrastrukture, kao i koordinator sprovođenja - IPA za 2012. godinu – 9.000.000 € Strategije za Rome, treba da bude prepoznata i ojačana Kroz inkluzivni proces usvojiti poseban akcioni plan koji se fokusira na delotvorno sprovođenje postojećih prava - IPA za 2014. godinu – 3.500.000 € kako bi se osiguralo praćenje sprovođenja određenih nacionalnih manjina, uzimajući u obzir preporuke izdate u trećem mišljenju o Srbiji Savetodavnog komiteta, u - IPA za 2017. godinu – 3.000.000 €) aspekata strategije za izbeglice i IRL. 3.8.1 kontekstu Okvirne konvencije Saveta Evrope o zaštiti nacionalnih manjina (uključuje mere za prijavu rođenja, koje podržava UNHCR).

3.9. Položaj izbeglica i interno raseljenih lica

Obuka matičara i zamenika matičara u vezi sa primenom zakona i propisa kojima se reguliše 3.8.1.27. Mera koju je finansirao UNHCR za 2015. godinu: 21.900 €. Poboljšati položaj izbeglica i interno raseljenih lica kroz obezbeđivanje punog pristupa pravima, uključujući ličnu upis ličnog imena pripadnika nacionalnih 3.9.1 manjina na jeziku i pismu nacionalne manjine. dokumentaciju i stambena rešenja za najugroženije.

Podrška za IRL u Srbiji Podrška za IRL u Srbiji 188 189 Konsolidovani izveštaj i programska strategija Konsolidovani izveštaj i programska strategija Obezbeđivanje trajnih stambenih rešenja Obezbeđivanje komplementarnih mera u cilju za izbeglice kroz realizaciju Regionalnog održive integracije izbeglica kroz programe programa za stambeno zbrinjavanje izbeglica 3.9.1.5. namenjene ekonomskom osnaživanju pomoću Ne i IRL – održiva integracije nije u Vladinom programu. i redovnih nacionalnih stambenih programa. dohodovnih aktivnosti. Regionalni program stambenog zbrinjavanja: SAMO ZA (Budžet Republike Srbije – 4.579.554 €, 3.9.1.1 IZBEGLICE. Multidonatorski regionalni stambeni fond – 300 miliona €). 2015. godina – 101.962.666 € 2016. i 2017. godina – po 101.308.444 € Ovo je ključna aktivnost za koju je potrebna podrška. godišnje Uspostavljanje mehanizma za redovno Za to je nadležan Savet za poboljšanje položaja Roma, praćenje ostvarivanja pristupa pravima interno koji je državni organ, ali koji nema dovoljne kapacitete raseljenih Roma u saradnji sa zdravstvenim za realizaciju. Budžet je veoma ograničen (6.000 evra 3.9.1.6. medijatorima i pedagoškim asistentima u cilju godišnje) pa nije izvesno šta će ovaj mehanizam obuhvatati Obezbediti besplatnu pravnu pomoć u cilju procene njihovog ravnopravnog ostvarivanja i na koji način će se rezultati ovog mehanizma analizirati i obezbeđivanja punog pristupa pravima, prava i potencijalnog unapređenja. koristiti se za revidiranje politike/prakse. uključujući lične dokumente za interno To najverovatnije neće podrazumevati pravnu pomoć za 3.9.1.2. raseljena lica i izbeglice. (Budžet planiran u predmete na Kosovu. Biće potrebna posebna pravna pomoć okviru aktivnosti 3.7.1.3. (Budžet Republike za IRL. Srbije – 16.974.111 €) Sprovođenje informativne kampanje za podizanje svesti izbeglica i interno raseljenih 3.9.1.7. lica u cilju njihove društvene integracije i povećanja svesti o dostupnim mehanizmima Efikasno sprovođenje Zakona o vanparničnom za ostvarivanje prava. postupku, naročito u delu koji se odnosi na obezbeđivanje upisa u matične knjige za lica 3.9.1.3. bez ličnih dokumenata. (Budžet Republike Srbije. Aktivnost ne zahteva značajna sredstva.)

Poboljšanje uslova života interno raseljenih lica za vreme dok su u raseljenju kroz: - dodelu pomoći za poboljšanje uslova stanovanja; - dodelu građevinskog materijala za započetu (Očekivana sredstva u okviru IPA: izgradnju nepokretnosti; - IPA za 2014. godinu – 3.500.000 € - dodelu pomoći pri kupovini seoskih kuća sa - IPA za 2017. godinu – 3.000.000 €) okućnicom; Ova aktivnost je od ključnog značaja. Na osnovu onoga što - dodelu pomoći pri pribavljanju i izgradnji smo naučili iz pregleda, treba osigurati da ove aktivnosti montažnih kuća i drugog stambenog prostora; budu bolje dizajnirane i usmeravane, odnosno da se - dodelu pomoći za rešavanje problema smanji količina građevinskog materijala, da se fokusira na 3.9.1.4. neformalnih kolektivnih centara. seoska domaćinstva i montažne kuće, ali za najsiromašnije. - Budžet Republike Srbije – 8.094.905 € Kolektivni projekti izgradnje montažnih kuća za smeštaj IRL - IPA za 2012. godinu – 9.000.000 € Roma? - IPA za 2014. godinu – 3.500.000 € Povezati zatvaranje formalnih kolektivnih centara sa - IPA za 2017. godinu – 3.000.000 € pružanjem usluga socijalne zaštite u okviru aktivnosti 2015. godina – 7.853.338 € 3.6.2.2. 2016. i 2017. godina – 7.870.784 € godišnje (Rezultat: „Uslovi života interno raseljenih lica za vreme dok su u raseljenju su se popravili. Svi formalni kolektivni centri zatvoreni do kraja 2019. godine.”)

Podrška za IRL u Srbiji Podrška za IRL u Srbiji 190 191 Konsolidovani izveštaj i programska strategija Konsolidovani izveštaj i programska strategija ciljanih istraživanja o položaju Roma i pružanja doslednih podataka svim zainteresovanim stranama, Aneks 7. Zaključci Seminara o Romima iz 2015. godine prvenstveno ministarstvima i agencijama Vlade, u skladu sa zakonom koji reguliše zaštitu podataka o ličnosti. Seminar o socijalnoj inkluziji: pitanja Roma u Republici Srbiji • Mreža romskih koordinatora dalje će se razvijati i jačati, uključujući povećanje njihovog broja, sa ciljem da se sa sadašnjih 47 opština obuhvat poveća na preko 60, u skladu sa lokalnim potrebama. U cilju 11. jun 2015. godine unapređenja položaja Roma, romski koordinatori će blisko sarađivati sa drugim relevantnim državnim mehanizmima. Da bi se unapredila aktivna inkluzija Roma, nadležne institucije uspostaviće mehaniz- me za integrisani model pružanja usluga socijalne zaštite koji obavezuje centre za socijalni rad i Naci- OPERATIVNI ZAKLJUČCI onalnu službu za zapošljavanje da aktivnije tragaju za rešenjima za aktivaciju korisnika koji su radno sposobni, a kontinuirano primaju novčanu socijalnu pomoć. Međuresorna pitanja • Organizovaće se dva seminara za medije (jedan godišnje) radi podsticanja medija da preuzmu aktivni- • Nova Strategija za unapređivanje položaja Roma u Republici Srbiji biće usvojena do decembra 2015. ju ulogu u oblasti promovisanja pozitivnije slike o romskoj zajednici. Da bi se podigla svest o položaju godine na period od 10 godina, odnosno do 2025. godine. Strategiju će pratiti Akcioni plan, koji će i pravima Roma, kao i da bi se Romi informisali o svojim pravima i relevantnim administrativnim proce- takođe biti usvojen do decembra 2015. godine. Odgovornost za sveukupno sprovođenje Strategije, durama za unapređenje svog položaja, biće pokrenute medijske kampanje namenjene nacionalnim u ime Vlade Republike Srbije, snosi potpredsednica Vlade i ministarka građevinarstva, saobraćaja i institucijama, opštinskim organima i opštoj javnosti. Evropska komisija će tokom celokupnog trajanja infrastrukture. U nameri da osigura transparentnost, Vlada će podnositi godišnje izveštaje o napretku procesa pristupanja Srbije Evropskoj uniji, uključujući aktivnosti sprovođenja Akcionog plana za Po- realizacije Strategije. glavlje 23 – Pravosuđe i osnovna prava, nastaviti pažljivo da prati napore koje Srbija ulaže u unapre- • Potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture će u đenje položaja Roma. ime Vlade koordinirati rad državnih organa, uključujući rad lokalnih samouprava i javnih preduzeća u • Evropska komisija, kao i drugi donatori, kao partneri u ovom procesu, već su pružili podršku i znatnu vezi sa unapređivanjem položaja Roma, kao i njihove potpune uključenosti u društveni, ekonomski, finansijsku pomoć. Oni će nastaviti da pružaju podršku na transparentan način, uključujući stratešku, kulturni i politički život, a pre svega u oblastima u kojima su najugroženiji (upis u matične knjige, obra- stručnu i finansijsku pomoć, za inicijative, mere i programe orijentisane ka daljem unapređenju položa- zovanje, stanovanje, zdravstvo, socijalna zaštita i zapošljavanje). ja Roma u Republici Srbiji i drugim zemljama zapadnog Balkana. • Kancelarija za ljudska i manjinska prava i Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva pružaće • Evropska komisija je spremna da sufinansira sprovođenje nove Strategije za unapređivanje položaja podršku potpredsednici Vlade u praćenju realizacije operativnih zaključaka, kao i u pripremi godišnjih Roma čim ona bude usvojena, zajedno sa kvalitetnim Akcionim planom koji će sadržati SMART po- izveštaja o realizaciji Strategije za unapređivanje položaja Roma i pratećeg Akcionog plana. kazatelje. Republika Srbija će na svake dve godine izveštavati Komisiju o sprovođenju tekućih IPA • Postavljen je čvrst osnov za održivo unapređenje položaja Roma, posebno u sektorima obrazovanja projekata i o njihovoj vezi sa realizacijom prioriteta Strategije za unapređivanje položaja Roma i Akci- i zdravstva i po pitanju pristupa ličnim dokumentima. Sada je potrebno usredsrediti se na podizanje onog plana, koristeći postojeće mehanizme koordinacije za obezbeđivanje efikasnosti i sprečavanje stepena delotvornosti usvojenih mera i bolje ih povezati sa dostupnim i budućim izvorima finansiranja, preklapanja. uključujući i donatorska sredstva. Veoma je važno da strateška dokumenta Vlade i Evropske komisije o programiranju finansijske pomoći sadrže mere za unapređenje položaja Roma, što podrazumeva i Upis u matične knjige: pristup ličnim dokumentima osiguravanje kontinuiteta ove podrške. • Kroz godišnji izveštaj Vlade, nastaviće se sa praćenjem stanja u oblasti ostvarivanja prava na naknadni • Funkcionisanje Saveta za unapređenje položaja Roma i realizaciju Dekade inkluzije Roma revidirano upis činjenice rođenja u matičnu knjigu rođenih i prijave prebivališta, odnosno boravišta, uključujući je kako bi se povećala njegova operativnost. Održavaće se redovni sastanci radi nadgledanja spro- i broj lica upisanih u ove evidencije po osnovu postupaka propisanih Zakonom o matičnim knjigama, vođenja Akcionog plana, omogućavanja razmene primera dobre prakse u oblasti inkluzije Roma i Zakonom o dopunama Zakona o vanparničnom postupku i Zakonom o prebivalištu i boravištu građa- ocenjivanja delotvornosti Akcionog plana sa ciljem unapređenja zasnovanog na iskustvima stečenim na. Potrebno je uložiti dodatne napore kako bi se završio proces upisa pravno nevidljivih lica, što je u toku implementacije Akcionog plana. Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja predviđeno za kraj 2015. godine, sa nastavkom ovog procesa do juna 2017. godine. će predsedavati Savetom i obezbeđivati redovnost njegovih sastanaka. • Dana 16. marta 2015. godine zaključen je Memorandum o izmeni Memoranduma o razumevanju iz- • Vršiće se koordinirano prikupljanje i obrada analitičkih podataka u najmanje pet pomenutih prioritet- među Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, Zaštitnika građana i Visokog komesarijata nih oblasti, kroz jedinstveni mehanizam (jedan šalter za sve), uspostavljen u okviru projekta Tehničke Ujedinjenih nacija za izbeglice – Predstavništvo u Srbiji, kojim je produžen rok njegovog važenja do 31. pomoći za inkluziju Roma (IPA za 2012. godinu), sa ciljem objedinjavanja podataka, omogućavanja decembra 2016. godine. To je bitno zato što je u procesu realizacije predmeta Memoranduma uočena potreba da se rešavanju pitanja upisa u matičnu knjigu rođenih pristupi na celovit i sistemski način, po-

Podrška za IRL u Srbiji Podrška za IRL u Srbiji 192 193 Konsolidovani izveštaj i programska strategija Konsolidovani izveštaj i programska strategija sebno imajući u vidu da je radi ostvarivanja ovog prava neophodno prethodno rešiti i druga statusna Obrazovanje prava građana, kao što su pravo na državljanstvo, prijavu prebivališta, ličnu kartu i dr.; ukoliko se ta • Nakon usaglašavanja sa Ministarstvom finansija, radni status 175 pedagoških asistenata i asistentkinja pitanja ne reše, ona će i dalje predstavljati smetnju za upis u matičnu knjigu rođenih. Stoga aktivnosti koji su završili akreditovane module obuke i imaju sertifikate Univerziteta u Kragujevcu, Centra za do- u okviru Memoranduma podrazumevaju aktivno učešće i zajedničku saradnju različitih nadležnih or- životno učenje, biće rešen na održiv način tako što će do kraja 2016. godine njihova radna mesta biti gana. Pri tome, posebne aktivnosti u nastavku procesa po ovom Memorandumu imaju za cilj, s jedne sistematizovana i prepoznata u jedinstvenoj klasifikaciji zanimanja. To pitanje će se rešavati na nivou strane, da dalje unaprede praksu u radu i primeni propisa nadležnih organa, a s druge strane, da omo- nacionalnog okvira kvalifikacija i Pravilnika o stepenu i vrsti obrazovanja nastavnika i stručnih saradni- guće pružanje besplatne pomoći licima koja su u potrebi rešavanja nekog od prava iz ličnog statusa, ka u osnovnoj školi. Nastaviće se dalje širenje mreže pedagoških asistenata na osnovu analize stanja što će omogućiti lakše ostvarivanje ovog prava do uspostavljanja sistema besplatne pravne pomoći. i fiskalnog uticaja, koju će sprovesti odgovarajuća tela vlade. • Praćenjem stanja u oblasti matičnih knjiga, a radi nesmetanog ostvarivanja prava na upis činjenica • Ministarstvo prosvete će do kraja 2016. godine doneti podzakonski akt kojim se utvrđuju oblasti rada i podataka u matične knjige, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave realizuje projekat pedagoških asistenata sa specifičnim zadacima, standardi kvaliteta rada, kontinuirana izgradnja kapa- koji ima za cilj da se do kraja 2017. godine uspostave elektronske procedure za razmenu podataka i citeta pedagoških asistenata i način angažovanja pedagoških asistenata. dokumenata između matičara i drugih organa i ustanova koji učestvuju u postupku upisa činjenica i • Pravilnik za upis učenika romske nacionalnosti u srednje škole uz primenu afirmativnih mera biće podataka u matične knjige, čime će se obezbediti unapređena koordinacija između ovih organa, kao i usvojen do kraja 2015. godine. Pravilnikom će biti definisani i načini praćenja efekata afirmativnih zakonito i delotvorno ostvarivanje, između ostalog, i prava na upis činjenice rođenja u matičnu knjigu mera u obrazovanju romske populacije. rođenih u propisanom roku za prijavu te činjenice. • Formiranje segregiranih škola/odeljenja biće sprečeno utvrđivanjem mera za desegregaciju. Do kraja • Pratiće se stanje u oblasti ostvarivanja prava na upis činjenice državljanstva saglasno odredbama 2015. godine biće usvojen Pravilnik o prepoznavanju oblika diskriminacije u obrazovanju i biće praće- Zakona o državljanstvu Republike Srbije. Upis činjenice državljanstva vršiće se u skladu sa novom na njegova primena kroz izradu Protokola o postupanju. Pravilnikom će biti definisan okvir za kreiranje Strategijom za unapređivanje položaja Roma u Republici Srbiji, kroz Akcioni plan za sprovođenje Stra- mera za desegregaciju odeljenja i škola tokom 2016. godine. tegije, uvođenjem mera za pružanje pravne pomoći podnosiocima zahteva i prioritetnim rešavanjem u postupcima za utvrđivanje državljanstva Republike Srbije. Pratiće se pitanje prijave prebivališta i • Povećaće se obuhvat dece u sistemu obrazovanja od obaveznog predškolskog programa do visokog boravišta i izdavanja ličnih dokumenata, u skladu sa Akcionim planom, uključujući i upis činjenice dr- obrazovanja. Uspostaviće se sistem podrške, uz aktivno učešće roditelja romske dece, i izradiće se žavljanstva u matične knjige rođenih. podzakonski akti kojima će se regulisati pitanja učeničkog i studentskog standarda do kraja 2016. go- dine. Najmanje 60% učenika iz osetljivih grupa, što podrazumeva veliki broj učenika romske nacional- • Nadzorom nad izvršenjem poverenih poslova u pogledu matičnih knjiga nastaviće se praćenje stanja nosti (od čega najmanje 40% devojčica), postići će prosečan akademski uspeh učenika u obrazovnoj u ostvarivanju prava na naknadni upis činjenice rođenja u matičnu knjigu rođenih, između ostalog i ustanovi koju pohađaju do juna 2017. godine. kroz broj lica koja su u ovom postupku ostvarila pravo na upis u matičnu knjigu rođenih. • Programi prevencije osipanja dece iz obrazovnog sistema biće dodatno razvijani, posebno kroz uspo- • Relevantni organi i ministarstva nastaviće da pružaju podršku udruženjima čija je oblast delovanja stavljanje programa mentorstva i stipendiranja. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja sa unapređenje ljudskih i manjinskih prava kroz aktivnosti upoznavanja romske nacionalne manjine sa partnerima sprovešće istraživanje i analizu uzroka ranog napuštanja školovanja. Na osnovu ove ana- pravima iz oblasti ličnog statusa građana i aktivnosti pružanja besplatne pravne pomoći pripadnicima lize, mere će biti pilotirane i uvedene u sistem uz podršku u okviru odobrenog projekta IPA za 2013. romske zajednice u ovim postupcima. godinu, što će omogućiti usvajanje sistemskih mera podrške na nivou škola i lokalne samouprave do • Ministarstvo pravde će obezbediti sistemski pristup u pružanju besplatne pravne pomoći licima u sta- kraja 2016. godine. nju socijalne ugroženosti. Zakonom o besplatnoj pravnoj pomoći, čije je usvajanje planirano za 2015. • Biće uspostavljen sistem praćenja i evaluacije sa ciljem unapređenja efikasnosti i kvaliteta obrazov- godinu, potrebno je obezbediti širok krug korisnika besplatne pravne pomoći, kao i pojednostavljen nog sistema, uključujući i visoko obrazovanje. U cilju obezbeđivanja što preciznijih statističkih poda- pristup pravdi ugroženim grupama bez ispunjavanja dodatnih uslova, naročito u pogledu ostvarivanja taka o pohađanju obrazovanja, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja će pripremati i prava na upis / naknadni upis u matičnu knjigu rođenih u vanparničnom postupku. U cilju što efikasni- dostavljati izveštaje u saradnji sa obrazovnim institucijama. jeg ostvarivanja prava na pristup pravdi, potrebno je i da se Zakonom o besplatnoj pravnoj pomoći obezbedi širok krug pružalaca besplatne pravne pomoći kako bi se odgovorilo na potrebe ugroženih • Rano obrazovanje dece od tri do pet godina biće unapređeno kroz sistem podrške detetu, umesto grupa u Republici Srbiji. ustanovi, i razvijeno putem: podrške programima razvoja u ranom detinjstvu i uvođenja integrisanih, specijalizovanih i dodatnih programa u predškolsko obrazovanje, radi uspostavljanja aktivnog uklju- čivanja većeg broja romske dece i roditelja u programe ranog razvoja, kojima će biti obuhvaćeno najmanje 40% romske dece (od toga najmanje 40% devojčica).

Podrška za IRL u Srbiji Podrška za IRL u Srbiji 194 195 Konsolidovani izveštaj i programska strategija Konsolidovani izveštaj i programska strategija • Opštine će obezbediti saradnju između svih postojećih mehanizama za inkluziju Roma na lokalnom Zapošljavanje nivou, uključujući i međuresorne komisije, kako bi zajednički delovali u pravcu unapređenja obrazov- • Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Nacionalna služba za zapošljavanje će nog statusa Roma, prevashodno putem podrške upisa Roma u škole i sprečavanja ranog napuštanja aktivno promovisati i sprovoditi politike i mere koje imaju za cilj povećavanje mogućnosti zapošljava- školovanja. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja obezbediće sveobuhvatni upis romske nja i zapošljavanja lica romske nacionalnosti, sa posebnom pažnjom na Romkinjama. Posebne akcije dece u redovne škole, odnosno pripremni predškolski program. Broj dece koja upišu i završe osnovno uključivaće realizaciju posebnih javnih poziva za dodelu sredstava za samozapošljavanje Roma, u i srednje obrazovanje biće povećan, što bi, takođe, trebalo da doprinese smanjenju preranog napu- skladu sa raspoloživim sredstvima za mere aktivne politike zapošljavanja. Javne službe na centralnom štanja školovanja. Civilno društvo će pratiti sprovođenje ovih aktivnosti i upozoravati na potencijalne i lokalnom nivou će aktivno promovisati i sprovoditi politike i mere koje imaju za cilj povećanje zapo- nedostatke u sistemu. slenosti Roma, sa posebnom pažnjom na zapošljavanje Romkinja, u skladu sa potrebama lokalnog • Obezbediće se školarine za 350 učenika srednjih škola sa prosekom većim od 4,5 i za oko 30 stude- tržišta rada. nata, počev od druge godine studija, koji imaju prosek veći od 9 i koji su položili ispite iz prethodne • Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i soci- godine. Svi ostali mogu da konkurišu za kredite koji se isplaćuju iz republičkog budžeta, s tim da će jalna pitanja iniciraće posebne projekte kojima će se povezati obrazovanje (stručno i univerzitetsko) i oni koji ostvare prosek veći od 8,5 i diplomiraju u roku biti oslobođeni vraćanja kredita. U zavisnosti konkretno zapošljavanje. Takođe, analiziraće razloge zašto značajan broj Roma rade u sivoj ekonomiji, od raspoloživosti finansijskih sredstava, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja nastaviće i identifikovaće probleme i moguća rešenja. program stipendiranja koji je pokrenut u okviru IPA za 2012. i IPA za 2013. godinu, čija su ciljna grupa • Podsticaće se uključivanje lokalnih samouprava u pitanje smanjenja nezaposlenosti lica romske naci- srednjoškolci sa prosekom većim od 2,5, što će doprineti prevenciji prevremenog napuštanja školo- onalnosti, uz prethodno sagledavanje stanja na lokalnom tržištu rada i predlaganje mera koje će dati vanja. najbolje rezultate u pogledu zapošljavanja lica romske nacionalnosti na lokalnom nivou. • Vlada Republike Srbije donosi godišnji plan obrazovanja odraslih na osnovu IPA projekta Druga šan- • Podsticaće se zapošljavanje Roma u institucijama na lokalnom i nacionalnom nivou, u saglasnosti sa sa. U ovom procesu trenutno učestvuje oko 80 osnovnih škola, odnosno oko 6.000 učesnika na go- organima lokalne samouprave i u skladu sa fiskalnim ograničenjima. dišnjem nivou. Osobe koje završe osnovnu školu imaju mogućnost da nastave obrazovanje uz podrš- ku afirmativnih mera. Osobe starije od 17 godina mogu da završe srednju školu uz dodatnu finansijsku • Afirmativne mere, kao i finansijska i nefinansijska podrška, kao što su mali grantovi i javno-privatno podršku. Više od 60% korisnika ove mere su pripadnici romske populacije, od kojih su 40% žene. partnerstvo, biće razvijane i institucionalizovane sa ciljem podrške zapošljavanju i lakšem otpočinjanju održivih poslovnih aktivnosti Roma i Romkinja. Intenziviraće se i druge aktivnosti usmerene na pove- • U saradnji sa Komesarijatom za izbeglice i migracije, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog ra- ćanje motivacije za uključivanje na tržište rada nezaposlenih lica romske nacionalnosti, posebno kori- zvoja će razviti sistemske modele podrške za decu i učenike migrante/povratnike u vidu programa snika novčane socijalne pomoći, uz jačanje saradnje sa relevantnim organizacijama civilnog društva, učenja srpskog jezika kao nematernjeg jezika i podrške učenju tokom letnjeg raspusta. kao i na razvoj romskog preduzetništva, posebno za žene. • Do kraja 2015. godine počeće sa radom Lektorat za romski jezik na Filološkom fakultetu Univerziteta • Očekuje se da će usvajanjem zakonodavnog okvira za socijalno preduzetništvo biti unapređene mo- u Beogradu, sa ciljem školovanja nastavnika i istraživača za rad u nastavi i naučno-istraživačkoj de- gućnosti za pristup tržištu rada i za zapošljavanje lica koja se teže zapošljavaju, uključujući i Rome. Do latnosti jezika i kulture Roma. Do kraja 2015. godine prva grupa od 30 nastavnika dobiće sertifikate kraja 2015. godine očekuje se završetak izrade Nacrta zakona o socijalnom preduzetništvu, koji će se i postaće deo sistema osnovnog obrazovanja. U osnovne škole u Srbiji​​ će do kraja 2016. godine biti zasnivati na dobroj praksi iz država članica EU. uveden izborni predmet Romski jezik sa elementima nacionalne kulture, u skladu sa Zakonom. Serti- fikovanje nastavnika koji mogu da predaju Romski jezik sa elementima nacionalne kulture sprovešće • Civilno društvo, a posebno romske organizacije, doprineće informisanju o mogućnostima zapošlja- Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu. vanja; uz njihovu pomoć, informativna mreža će biti osnažena kako bi se osiguralo informisanje što većeg broja Roma o mogućnostima zapošljavanja.

Socijalna i zdravstvena zaštita • Ministarstvo unutrašnjih poslova i Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja prati- će, s posebnom pažnjom, ostvarivanje prava na prijavu prebivališta na adresi centara za socijalni rad za lica koja ni po kojem drugom osnovu ne mogu prijaviti prebivalište. U pružanju socijalnih i zdrav- stvenih usluga, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Ministarstvo zdravlja uložiće posebne napore da se poveća svest lokalnih vlasti o tom pitanju, kako bi se omogućio potpuni pristup socijalnim i zdravstvenim uslugama, sprečila diskriminacija i obezbedila dosledna primena relevantnih zakonskih propisa.

Podrška za IRL u Srbiji Podrška za IRL u Srbiji 196 197 Konsolidovani izveštaj i programska strategija Konsolidovani izveštaj i programska strategija • Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja sprovodiće aktivnosti u cilju suzbijanja Stanovanje nasilja u porodici, u saradnji sa međunarodnim organizacijama, nadležnim institucijama i organizacija- • U okviru projekta IPA za 2012. godinu izvršena je procena stanja u 20 lokalnih samouprava (Som- ma civilnog društva. Sistem mera zaštite i podrške za žrtve nasilja u porodici biće unapređen do kraja bor, Odžaci, Novi Sad, Kovin, Pančevo, Palilula, Zvezdara, Valjevo, Koceljeva, Smederevo, Kragujevac, 2017. godine. Kruševac, Knjaževac, Prokuplje, Leskovac, Vranje, Bujanovac, Bojnik, Žitorađa i Bela Palanka). U junu • Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja sprovodiće aktivnosti u cilju suzbijanja 2014. godine, zbog poplava koje su zadesile Srbiju, projektom je obuhvaćen i Obrenovac, kao 21. trgovine ljudima, u saradnji sa međunarodnim organizacijama, nadležnim institucijama i organizacija- opština. Ova procena stanja iskorišćena je za izradu planske dokumentacije s ciljem da se poboljšaju ma civilnog društva. Usluge prevencije, pomoći, zaštite i reintegracije žrtava biće unapređene do kraja uslovi stanovanja, između ostalog i pomoću potencijalne podrške iz IPA fondova. 2017. godine. • Početkom 2016. godine se očekuje početak realizacije projekta IPA za 2013. godinu – Tehnička po- • Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja intenziviraće rad internih lokalnih jedini- moć za unapređenje životnih uslova i uslova stanovanja romskog stanovništva koje živi u neformalnim ca za organizovanje podrške i pomoći deci koja žive i/ili rade na ulici, uz veće oslanjanje na kapacitete naseljima, koji realizuje Republička agencija za stanovanje (RAS) i koji predviđa poboljšanje infrastruk- institucija socijalne zaštite koje pružaju usluge privremenog ili stalnog smeštaja, uključujući i usluge turnih uslova u naseljima koja su ispod standarda, ali i preseljenje u odgovarajuće stambene objekte intenzivne zaštite dece sa strukturnim problemima i poremećajima ponašanja i ličnosti (PIT program). socijalnog stanovanja na teritorijama lokalnih samouprava koje zadovolje odgovarajuće kriterijume za • Centri za socijalni rad radiće na intenzivnijem uključivanju romske dece u lokalne usluge socijalne učešće u projektu. zaštite i na unapređivanju programa podrške majkama. • Veliki broj Roma i Romkinja i dalje živi u veoma lošim uslovima, često bez tekuće vode ili struje. U okvi- • Centri za socijalni rad ojačaće svoju savetodavnu uslugu u radu sa romskim porodicama i, uopšte, u ru projekta IPA za 2014. godinu, za čiju realizaciju će biti zadužena IPA jedinica Republičke agencije radu sa korisnicima romske nacionalnosti. za stanovanje, biće određena nova naselja koja su ispod standarda, a u kojima je neophodno izvršiti unapređenje životnih uslova, kroz pripremu planske dokumentacije i stvaranje uslova za poboljšanje • Do ovog trenutka zaposleno je 75 romskih zdravstvenih medijatora u 59 opština. U narednom trogo- infrastrukturne mreže ili kroz preduzimanje aktivnosti za raseljavanje u nove objekte socijalnog sta- dišnjem periodu biće opredeljena dodatna sredstva za zapošljavanje medijatora, na osnovu analize novanja. potreba koju će sprovesti nadležna tela Vlade, a u cilju unapređenja pristupa korisnika ovim uslu- gama. Ovaj proces počeće u narednih šest meseci, a realne procene su da će ta radna mesta biti • Do kraja prvog tromesečja 2016. godine biće usvojen zakonodavni okvir za prinudno iseljavanje, u sistematizovana i uvedena u nacionalni okvir kvalifikacija čim budu utvrđeni registar kvalifikacija i skladu sa relevantnim međunarodnim standardima, kojim će biti definisani uslovi koji se moraju po- procedure za registraciju kvalifikacija. Takođe, biće razvijeni moduli za formalno obrazovanje, kao i štovati u takvim slučajevima. Priručnik i smernice, sa posebnim osvrtom na uloge i obaveze lokalnih nomenklatura zanimanja, i biće realizovano zapošljavanje zdravstvenih medijatora kao zdravstvenih samouprava, biće pripremljeni i dostavljeni svim relevantnim administrativnim akterima. Vlada će nad- saradnika u domovima zdravlja. Do 2017. godine broj zdravstvenih medijatora biće povećan na 90. zirati njihovo sprovođenje u svim opštinama Republike Srbije i objaviće izveštaj o sprovođenju pre sledećeg seminara o Romima. • Kao rezultat unapređenja softvera Ministarstva u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, informacije iz baze podataka Ministarstva zdravlja o Romima i Romkinjama biće podeljene sa relevan- • Ministarstvo građevine, saobraćaja i infrastrukture izradiće Nacrt zakona o stanovanju, koji će biti tnim sektorima u cilju jednostavnijeg i sadržajnijeg odgovora socijalnih službi u pogledu socijalnog usvojen do kraja prvog tromesečja 2016. godine i koji će biti usklađen sa Međunarodnim paktom o uključivanja Roma i Romkinja. Podatke iz baze koristiće Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima. politike i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Baza podataka se trenutno unapređuje i • Ministarstvo građevine, saobraćaja i infrastrukture radiće na zakonskoj formulaciji svih mogućnosti za biće operativna u septembru 2015. godine. legalizaciju pojedinačnih postojećih stambenih objekata u okviru održivih naselja koja su ispod stan- darda. Vlada i opštinski organi uložiće napore da zakonski regulišu postojeća održiva romska naselja koja su ispod standarda ili da obezbede lokacije za njihovu relokaciju, u skladu sa navedenim pravnim odredbama. U slučajevima kada je relokacija neophodna, ona će se sprovoditi tek nakon što su žitelji dovoljno ranije obavešteni o tome, uz potpuno poštovanje njihovih ljudskih prava i u skladu sa među- narodnim standardima. Vlada će izraditi obavezujući priručnik, odnosno obavezujuće zaključke kojim će se definisati postupci nadležnih organa u slučajevima relokacije neformalnih naselja i o njima će obavestiti organe vlasti na lokalnom nivou i dostaviti im navedeni dokument. • Opštinske vlasti ažuriraće strategije i akcione planove na lokalnom nivou kako bi unele tačnije po- datke o stanovnicima neformalnih naselja i kako bi predložile mere za regulisanje i konsolidovanje životnih uslova u postojećim neformalnim naseljima.

Podrška za IRL u Srbiji Podrška za IRL u Srbiji 198 199 Konsolidovani izveštaj i programska strategija Konsolidovani izveštaj i programska strategija • Radiće se na rešavanju situacije interno raseljenih Roma sa Kosova i Metohije, od kojih najveći broj ne planira da se tamo vrati. Republika Srbija nastaviće da finansira programe unapređenja uslova Aneks 8. Ključni pokazatelji za praćenje života interno raseljenih lica, kako iz republičkog budžeta, tako i obezbeđivanjem podrške donatora, sa ciljem unapređenja uslova života i ekonomskog osnaživanja interno raseljenih lica romske nacio- nalnosti. Opis Početna Početna Predložena Izvor(i) i proračuni Napomene • Ministarstvo građevine, saobraćaja i infrastrukture i Republička agencija za stanovanje će koristiti i pokazatelja vrednost godina učestalost unaprediti bazu podataka, formiranu na osnovu Geografskog informacionog sistema (GIS), koja se sastoji od informacija o naseljima koja su ispod standarda, u cilju efikasnog i efektivnog donošenja Broj registrovanih investicionih odluka radi unapređenja položaja romske zajednice. Komesarijat za Jednom raseljenih lica 203.140 2015. izbeglice godišnje sa Kosova u Sloboda kretanja Srbiji • Vlada Republike Srbije nastaviće da ulaže napore na suzbijanju slučajeva zloupotrebe bezviznog režima u EU i u pridruženim državama Šengenskog sporazuma, kao i na rešavanju pojave neosnova- Broj nih zahteva za azil koje njeni državljani podnose u državama članicama EU i u pridruženim državama Baza podataka registrovanih Komesarijata Šengenskog sporazuma. Nastaviće se sa aktivnostima namenjenim podizanju svesti Roma o rizicima IRL Roma, Jednom 23.277 2014. za izbeglice, zloupotrebe bezviznog režima. Aškalija i godišnje podacima Egipćana sa • Romske organizacije civilnog društva biće podstaknute da intenziviraju svoje kampanje usmerene na pristupio UNHCR Kosova u Srbiji informisanje Roma i Romkinja o postupku readmisije i rizicima zloupotrebe bezviznog režima. • Kontinuirana saradnja sa Evropskom unijom u oblasti razmene informacija u cilju sprečavanja zloupo- trebe bezviznog režima i obaveštavanja o broju lica koja ulaze u i izlaze iz EU biće obezbeđena i dalje Metodologija će se unapređivati. Saradnja će biti intenzivirana i preko Komisije za praćenje bezviznog režima sa EU. korišćena u Nadležni organi kontinuirano će pratiti kretanja u pogledu broja tražilaca azila, kao i broja povratnika istraživanju iz 2010. godine po Sporazumu o readmisiji sa zemljama članicama EU, uključujući i izradu migracionih profila i ažuri- nije u potpunosti ranje statističkih podataka. uporediva sa • Raspoloživi resursi nadležnih organa na nacionalnom i lokalnom nivou biće i dalje usmereni ka odr- metodologijom za izračunavanje živoj integraciji svih povratnika i njihovih porodica, kroz olakšan pristup svim uslugama u sistemu IRL u stanju UNHCR-ovo nacionalne stope Svakih 5 obrazovanja, zdravstva i socijalne zaštite. Istovremeno, raspoloživa sredstva iz pretpristupnih fondova potrebe / 45,2% 2010. istraživanje o IRL siromaštva. godina EU i od drugih donatora, kao i raspoloživa budžetska sredstva, biće korišćena u cilju podsticanja eko- siromašni iz 2011. godine U narednim nomskog osnaživanja i stanovanja za najugroženije povratnike. istraživanjima treba da se osigura • Povratnici po Sporazumu o readmisiji biće detaljno informisani o mogućnostima rešavanja statusnih uporedivost i drugih pitanja nakon povratka. Koordinisani pristup biće obezbeđen i kroz pružanje psihosocijalne i sa osnovnim zdravstvene podrške, kao i kroz omogućavanje pristupa smeštaju. definicijama siromaštva koje će se koristiti u godini izrade istraživanja.

Podrška za IRL u Srbiji Podrška za IRL u Srbiji 200 201 Konsolidovani izveštaj i programska strategija Konsolidovani izveštaj i programska strategija Opis Početna Početna Predložena Opis Početna Početna Predložena Izvor(i) i proračuni Napomene Izvor(i) i proračuni Napomene pokazatelja vrednost godina učestalost pokazatelja vrednost godina učestalost

Anketa o U budućim Stopa prihodima istraživanjima siromaštva 9,2% 2010. domaćinstava UNHCR-ovo treba osigurati ukupne Stopa (HBS) za 2010. istraživanje o IRL Svakih 5 da metodologija populacije nezaposlenosti 74% 2014. godinu (RZS) Romima iz 2014. godina bude uporediva sa IRL Roma godine metodologijom koja se koristi u Anketi o radnoj snazi (LFS). U budućim istraživanjima treba osigurati da metodologija bude Stopa Anketa o radnoj UNHCR-ovo Izrađuje IRL Romi bolje usklađena nezaposlenosti snazi (LFS), IV istraživanje o IRL Svakih 5 17% 2014. se u riziku od 92% 2014. sa metodologijom ukupne kvartal za 2014. Romima iz 2014. godina kvartalno siromaštva koja se koristi za populacije godinu godine SILC, kako bi se obezbedilo da rezultati budu Broj registrovanih je kompatibilni. Nacionalna služ- nizak u poređenju ba za zapošlja- sa realnim vanje (korespon- Registrovana očekivanjima. dencija). Ukupan Jednom Istraživanje nezaposlena 5.785 2015. Vrednost Ukupna broj ne obuhvata godišnje o prihodima IRL pokazatelja treba da populacija Jednom registrovana ne- 25,6% 2014. i životnom se poveća, tako da u riziku od godišnje zaposlena IRL na standardu (SILC) odražava veći broj siromaštva Kosovu. (RZS) registrovanih IRL.

Stopa UNHCR-ovo Domaćinstva Svakih 5 nezaposlenosti 47,7% 2010. istraživanje o IRL IRL koja godina 2011. godine MOP IRL iz 2011. godine primaju je reorganizovan i materijalno UNHCR-ovo Svakih 5 sada se zove NSP. obezbeđenje 34% 2010. istraživanje o IRL godina Buduće mere treba porodice (MOP) iz 2011. godine da se odnose na Stopa / novčanu nezaposlenosti Anketa o radnoj Jednom pristup NSP-u. 20,0% 2010. socijalnu ukupne snazi (LFS) (RZS) godišnje pomoć (NSP) populacije

Podrška za IRL u Srbiji Podrška za IRL u Srbiji 202 203 Konsolidovani izveštaj i programska strategija Konsolidovani izveštaj i programska strategija Opis Početna Početna Predložena Opis Početna Početna Predložena Izvor(i) i proračuni Napomene Izvor(i) i proračuni Napomene pokazatelja vrednost godina učestalost pokazatelja vrednost godina učestalost

Anketa o radnoj Površina stana je Sva snazi (LFS) aproksimativna domaćinstva objavljena mera za kvalitet koja primaju u Prvom Izrađuje stanovanja. pomoć za 2,6% 2010. Ukupna nacionalnom se Malo je verovatno prihode / populacija sa izveštaju o jednom da se cifra za novčanu 4,1% 2014. površinom Popis Svakih 10 socijalnom godišnje 3,89% 2011. ukupno stanovništvo socijalnu stana manjom stanovništva godina uključivanju značajno razlikuje. pomoć od 10 m2 po i smanjenju Značaj ovog osobi siromaštva indikatora je u tome da se stanje IRL približi stanju opšte populacije. Romska domaćinstva UNHCR-ovo IRL koja istraživanje o IRL Svakih 5 primaju 47% 2014. Broj IRL Romima iz 2014. godina Ovaj broj treba da novčanu koja žive u Jun Komesarijat za Jednom godine 802 se smanji na nulu do socijalnu kolektivnim 2015. izbeglice godišnje kraja 2016. godine. pomoć centrima

IRL sa Broj izgrađenih Prosek Stambene jedinice površinom UNHCR-ovo jedinica za za IRL treba Svakih 5 47 Komesarijat za Jednom stana manjom 31,1% 2010. istraživanje o IRL socijalnog period uračunati u ukupan godina godišnje izbeglice godišnje od 10 m2 po iz 2011. godine stanovanja za 2008– broj tek onda kada osobi IRL 2014. budu useljene.

IRL Romi sa Prosek površinom UNHCR-ovo Seoska za Svakih 5 Komesarijat za Jednom stana manjom 73,1% 2010. istraživanje o IRL domaćinstva 83 period Isto kao gore. godina izbeglice godišnje od 10 m2 po iz 2011. godine za IRL 2008– osobi 2014.

Podrška za IRL u Srbiji Podrška za IRL u Srbiji 204 205 Konsolidovani izveštaj i programska strategija Konsolidovani izveštaj i programska strategija Opis Početna Početna Predložena Aneks 9. Buduća istraživanja o IRL Izvor(i) i proračuni Napomene pokazatelja vrednost godina učestalost

Stambena rešenja U analizi položaja IRL u Srbiji identifikovane su određene ključne praznine u podacima koji su dostupni o treba da budu podeljena po položaju IRL. Ukoliko se te praznine popune, dobiće se nove smernice u pogledu potencijalnih rešenja na Stambena vrstama (seoska polju politike u budućem periodu. rešenja UNHCR-ovo Svakih 5 domaćinstva, potrebna za IRL 18.762 2010. istraživanje o IRL godina socijalni stanovi itd.) koja su u stanju Istraživanja o IRL treba da obuhvate sledeća pitanja: i treba koristiti istu potrebe osnovu za procenu • Da li domaćinstva imaju pristup poljoprivrednom zemljištu u mestu raseljenja (radi planiranja pomoći i kao u istraživanju iz boljeg razumevanja mogućnosti za zarađivanje za život). 2010. godine. • Treba povezati imovinu u vlasništvu u Srbiji sa zahtevima za povraćaj imovine na Kosovu – u anketi treba pitati da li su rešena imovinska pitanja na Kosovu i da li su lica u potpunosti povratila imovinu i Ovo je pokazatelj ušla u posed. Postoji teza da se oni koji su uspeli da povrate svoju imovinu i koji je koriste za stanova- Treba Novootvoreni situacije na Kosovu da bude Pružaoci pravne Jednom nje ili su je prodali nalaze u boljoj finansijskoj situaciji u raseljenju od onih koji nisu uradili. Trenutno ne sudski slučajevi 2016. i podatak koji treba utvrđe- pomoći godišnje postoji dovoljno informacija da bi se ova teza proverila. po vrstama koristiti u planiranju no za naredne godine. • Treba pitati IRL da li dobijaju određene prihode od rođaka i prijatelja iz inostranstva (doznake). To pita- nje im do sada nije postavljano. Postoji teza da su neka domaćinstva u boljem položaju zbog toga što imaju rođake u emigraciji, ali ni ta teza još uvek nije proverena. Ovo je pokazatelj • Pitanja i metodologija treba da budu što sličniji onima koji se koriste u standardnim istraživanjima (na Rešeni sudski vrste predmeta koji Treba predmeti mogu da se reše primer, u Istraživanju o prihodima i životnim uslovima, Anketi o potrošnji domaćinstava i u Anketi o rad- da bude Pružaoci pravne Jednom po vrstama 2016. i količine rada/ noj snazi). U svim budućim istraživanjima treba tražiti pomoć od Zavoda za statistiku Republike Srbije utvrđe- pomoći godišnje i trajanju vremena potrebnog no kako bi se povećala uporedivost sa standardnim podacima za opštu populaciju. predmeta za rešavanje predmeta. • Finansijska inkluzija do sada nije uzimana u obzir. Jednostavno pitanje može da bude: „Da li imate račun u banci?” • Prijavljena adresa je, takođe, važan podatak iz istraživanja. Opcije za pitanje „Da li imate prijavljenu adresu?” mogle bi da budu: nema prijavljenu adresu; ima prebivalište na Kosovu; privremeno raseljen; ima prebivalište u Srbiji; ima prebivalište na Kosovu; nema prijavljenu adresu u Srbiji; stalno prijavljen na adresi CSR itd.

Podrška za IRL u Srbiji Podrška za IRL u Srbiji 206 207 Konsolidovani izveštaj i programska strategija Konsolidovani izveštaj i programska strategija Aneks 10. Lista ključnih saradnika koji su dostavili informacije i učesnika fokus grupa

UČEŠĆE U RADU FOKUS GRUPA

13.10. 20.10. 28.10. 05.11. 10.11. Ime Pozicija Organizacija Lokacija Datum intervjua 2015. 2015. 2015. 2015. 2015.

Irena Vojackova – Soloran Stalni koordinator UNDP/UNCT Beograd 17.11.2014. (Irena Vojackova Sollorane) UN

Kancelarija za imovinu Danijela Cemović Menadžer projekta Beograd 19.11.2014. UNHCR

Marcija Palota (Marzia Palotta) Rukovodilac posla Delegacija EU u Srbiji Beograd 21.11.2014.

Kancelarija za besplatnu pravnu Masimo Morati (Massimo Moratti) Menadžer projekta Beograd 02.12.2014. pomoć

Kancelarija za Kosovo i Metohiju, Vlada Marko Đurić Šef kancelarije Beograd 03.12.2014. Srbije

Marija Stajić-Radivojša Savetnik Ministarstvo spoljnih poslova Beograd 03.12.2014.

Maja Vibler Regionalni koordinator za BPRM, Ambasada SAD Beograd 04.12.2014. (Maja Wiebler) izbeglice

Marina Kremoneze (Marina Cremonese) Šef kancelarije Danski savet za izbeglice Beograd 05.12.2014.

Branimir Stojanović Predsednik opštine Opština Gračanica Gračanica 08.12.2014.

Kancelarija Komesarijata za izbeglice i Dragan Velić Poverenik KIMS Gračanica 08.12.2014. migracije Srbije

Savetnik za politička pitanja. Stegano Njoki (Stefano Gnocchi) Kancelarija EU Priština 08.12.2014. Zajednice

Samir Selimi Rukovodilac posla Kancelarija EU Priština 08.12.2014.

Narasima Rao (Narasimha Rao) Šef misije UNHCR Priština 08.12.2014.

Mariza Kors (Marisa Cohrs) Politički savetnik Ambasada SAD Priština 09.12.2014.

Podrška za IRL u Srbiji Podrška za IRL u Srbiji 208 209 Konsolidovani izveštaj i programska strategija Konsolidovani izveštaj i programska strategija UČEŠĆE U RADU FOKUS GRUPA

13.10. 20.10. 28.10. 05.11. 10.11. Ime Pozicija Organizacija Lokacija Datum intervjua 2015. 2015. 2015. 2015. 2015.

Skot Leng Savetnik za politiku i ljudska Ambasada SAD Priština 09.12.2014. (Scott Lang) prava

Sara Banjato Referent za politiku zajednica. OEBS Priština 09.12.2014. (Sara Bagnato) Povratak

Šef kancelarije za podršku Leonid Makarijan (Leonid Markaryan) UNMIK Priština 09.12.2014. zajednica i logistiku

Rada Trajković Predstavnik srpske zajednice Gračanica Gračanica 10.12.2014.

Horhe Baka Šef misije IOM Priština 10.12.2014. (Jorge Baca)

Sekretar Odbora za urbanizam Klara Danilović Stalna konferencija gradova i opština Beograd 04.02.2015. i stanovanje

Kancelarija za Kosovo i Metohiju, Vlada Vladislav Petković Beograd 20.03.2015. Srbije

Eduardo Arboleda Stalni predstavnik UNHCR Beograd 20.03.2015.

Boris Nužda Poverenik KIMS Gradska uprava Grada Niša Niš 15.06.2015.

Ljubivoje Slavković Zamenik predsednika opštine Gradska uprava Grada Niša Niš 15.06.2015.

Svetozar Aleksov Član Gradskog veća Gradska uprava Grada Niša Niš 15.06.2015.

Gorana Ilić Socijalni radnik Sigma (NVO) Niš 15.06.2015.

Član mobilnog tima i šef Javorka Ranđelović Centar za socijalni rad Niš 15.06.2015. odeljenja

Uprava za dečju, socijalnu i primarnu Mirjana Popović Načelnik Niš 15.06.2015. zdravstvenu zaštitu

Tamara Simonić Direktor Indigo (NVO) Niš 15.06.2015. Da

Mitrović Dragan Poverenik KIMS Opštinska uprava Gadžin Han Gadžin Han 15.06.2015.

Saša Đorđević Predsednik opštine Opštinska uprava Gadžin Han Gadžin Han 15.06.2015.

Podrška za IRL u Srbiji Podrška za IRL u Srbiji 210 211 Konsolidovani izveštaj i programska strategija Konsolidovani izveštaj i programska strategija UČEŠĆE U RADU FOKUS GRUPA

13.10. 20.10. 28.10. 05.11. 10.11. Ime Pozicija Organizacija Lokacija Datum intervjua 2015. 2015. 2015. 2015. 2015.

Milorad Mandić Građevinski inženjer Vizija (NVO) Gadžin Han 15.06.2015.

Aleksandar Lazić Socijalni radnik Vizija (NVO) Gadžin Han 15.06.2015. Da Da Da

Slobodan Stanišić Poverenik KIMS Gradska uprava Kraljevo Kraljevo 16.06.2015.

Milun Jovanović Zamenik predsednika opštine Gradska uprava Kraljevo Kraljevo 16.06.2015.

Sanja Madžarević Socijalni radnik Intersos (NVO) Kraljevo 16.06.2015. Da

Vladimir Lukić Pravnik PRAXIS (NVO) Kraljevo 16.06.2015.

Član Gradskog veća i šef Gordana Damnjanović opštinskog sekretarijata za Gradska uprava Kragujevac Kragujevac 17.06.2015. zdravstvo i socijalna pitanja

Slađana Radosavljević Zamenik predsednika opštine Gradska uprava Kragujevac Kragujevac 17.06.2015.

Nikola Ribarić Gradska uprava Kragujevac Kragujevac 17.06.2015.

Petar Atanasković Poverenik KIMS Gradska uprava Kragujevac Kragujevac 17.06.2015.

Socijalni radnik, predsednik Dragana Marinković Vizija (NVO) Kragujevac 17.06.2015. Upravnog odbora

Zdravka Damjanić Koordinator projekta Vizija (NGO) Kragujevac 17.06.2015.

Ivan Simić Koordinator projekta Microfins (NVO) Kragujevac 17.06.2015.

Fakultet društvenih nauka, Gazela Pudar Istraživač Beograd 17.08.2015. Univerzitet u Beogradu

Milena Timotijević Sociolog Housing Center (NVO) Beograd 31.08.2015.

Branislava Žarković Direktor Housing Center (NVO) Beograd 31.08.2015.

Podrška za IRL u Srbiji Podrška za IRL u Srbiji 212 213 Konsolidovani izveštaj i programska strategija Konsolidovani izveštaj i programska strategija UČEŠĆE U RADU FOKUS GRUPA

13.10. 20.10. 28.10. 05.11. 10.11. Ime Pozicija Organizacija Lokacija Datum intervjua 2015. 2015. 2015. 2015. 2015.

Podrška EU za poboljšanje životnih Ognisan Lipovski Rukovodilac tima Beograd 31.08.2015. uslova prisilnih migranata

Podrška EU za poboljšanje životnih Irma Lutovac Koordinator za opštine Beograd 11.09.2015. Da uslova prisilnih migranata

Milka Đurđević Koordinator projekta HELP – Hilfe zur Selbsthilfe Beograd 14.09.2015. Da

Aleksandra Brkić Finansijski direktor HELP – Hilfe zur Selbsthilfe Beograd 14.09.2015.. Da

Ivana Milanović Đukić Menadžer programa Danski savet za izbeglice Beograd 15.09.2015.

Savetnik za lokalni i Novak Gajić Stalna konferencija gradova i opština Beograd 15.09.2015. regionalni razvoj

Ekspert za zapošljavanje Miodrag Šresta OEBS. Ovde smo zajedno Beograd 16.09.2015. Da Roma

Đorđe Mojović Direktor Program za urbani razvoj (NVO) Beograd 24.09.2015.

Vera Kovačević Saradnik Centar za socijalnu politiku Beograd 24.09.2015.

Milica Stranjaković Saradnik Centar za socijalnu politiku Beograd 24.09.2015. Da

Danijela Popović Roko (Rocco) Viši savetnik Komesarijat za izbeglice i migracije Beograd 24.09.2015.

Kancelarija za besplatnu pravnu Masimo Morati Menadžer projekta Beograd 30.09.2015. Da pomoć

Fakultet društvenih nauka, Slobodan Cvejić Profesor Beograd 09.10.2015. Univerzitet u Beogradu

Dragan Mladenović Terenski referent UNOPS Beograd 17.11.2015.

Ana Nedeljković Terenski referent UNOPS Beograd 17.11.2015.

Darja Koturović Viši savetnik Ministarstvo pravde Beograd 22.12.2015.

Podrška za IRL u Srbiji Podrška za IRL u Srbiji 214 215 Konsolidovani izveštaj i programska strategija Konsolidovani izveštaj i programska strategija UČEŠĆE U RADU FOKUS GRUPA

13.10. 20.10. 28.10. 05.11. 10.11. Ime Pozicija Organizacija Lokacija Datum intervjua 2015. 2015. 2015. 2015. 2015.

Mirjana Maksimović Rukovodilac posla Delegacija EU u Srbiji Beograd 22.01.2016. Da

Savetodavna podrška za regionalni Kristijan Veltcajn (Christian Weltzien) Menadžer programa Beograd 26/01/2016 program stambenog zbrinjavanja

Ekumenska humanitarna organizacija Robert Bu Zamenik direktora Novi Sad 03/02/2016 (EHO)

Goran Basta Izvršni direktor Balkanski centar za migracije Beograd 05/02/2016 Da

Branislava Žarković Direktor Housing Center (NVO) Beograd 05/02/2016 Da Da

Miroslav Drašković Pravnik Balkanski centar za migracije Beograd 05/02/2016 Da

Načelnik odeljenja za politički Marko Tomašević Stalna konferencija gradova i opština Beograd Da sistem lokalne samouprave

Klod Kan Predstavnik UNHCHR Beograd Da (Claude Cahn)

Ružica Banda Viši projektni referent OEBS Beograd Da

Nevena Marković Pravnik PRAXIS (NVO) Beograd Da

Jovana Konjević Mlađi savetnik Komesarijat za izbeglice i migracije Beograd Da Da

Ivana Maksić Savetnik Stalna konferencija gradova i opština Beograd Da Da Da

Darko Madžarević Danski savet za izbeglice Beograd Da

Nadežda Satarić Izvršni direktor AmitDa (NVO) Beograd Da

Jedinica za socijalno uključivanje i Slobodan Stanković Pripravnik Beograd Da smanjenje siromaštva, Vlada Srbije

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, Jelena Vasić Viši savetnik Beograd Da boračka pitanja i socijalnu politiku

Podrška za IRL u Srbiji Podrška za IRL u Srbiji 216 217 Konsolidovani izveštaj i programska strategija Konsolidovani izveštaj i programska strategija UČEŠĆE U RADU FOKUS GRUPA

13.10. 20.10. 28.10. 05.11. 10.11. Ime Pozicija Organizacija Lokacija Datum intervjua 2015. 2015. 2015. 2015. 2015.

Milosava Smiljanić Menadžer projekta Danski savet za izbeglice Beograd Da

Nataša Ivanović Projektni referent UNOPS Beograd Da

Dejan Marković Istraživač Društvo za ugrožene narode Beograd Da Da

Gvido Pjetrosanti (Guido Pietrosanti) Direktor Intersos (NVO) Beograd Da

Milena Gojković Direktor Micro Development Fund (NVO) Beograd Da

Ekumenska humanitarna organizacija Stanka Janković Menadžer projekta Novi Sad Da (EHO)

Ranko Bruić Menadžer projekta HELP – Hilfe zur Selbsthilfe Beograd Da Da

Ministarstvo za infrastrukturu, Svetlana Ristić Viši savetnik Beograd Da izgradnju i stanovanje

Anita Ivanišević Danski savet za izbeglice Beograd Da

Laura Karpino (Laura Carpino) Građevinski inženjer OSCE. Ovde smo zajedno Beograd Da

Regionalni program stambenog Donatela Bradić (Donatella Bradić) Evaluator Beograd Da zbrinjavanja

Jedinica za socijalno uključivanje i Milana Lazić Savetnik Beograd Da smanjenje siromaštva, Vlada Srbije

Osman Balić Direktor SKRUG. YUCOM Beograd Da

Lojd Tadik Menadžer projekta OSCE. Ovde smo zajedno Beograd Da (Lloyd Tudyk)

Jelena Tadžić Menadžer projekta UNDP Beograd Da

Podrška za IRL u Srbiji Podrška za IRL u Srbiji 218 219 Konsolidovani izveštaj i programska strategija Konsolidovani izveštaj i programska strategija