Ninoslav Miqkovi} GREDETIN HRONIKA sela GREDETIN Ateqe 63 Ninoslav Miqkovi} GGRREEDDEETTIINN 2004. 5 RE^ AUTORA U pripremi ove kwige vodila me jedna ideja - jedna misao: da je velika sre}a, a i privilegija, da ~ovek, u toku svoga postojawa, mo`e da ostavi neki trag. Naime, `eqa mi je da ova kwiga, prvi deo Hronike Gredetina (kao i drugi koji je u pripremi), bude ostav{tina za budu}e nara{taje Gredetinaca iz koje }e ne{to vi{e saznati o `ivotu qudi i svog sela u kome se vekovima organizuje `ivot i rad me{tana. Jo{ vi{e bih voleo da ovo moje "pisanije" bude polazna osnova za neka budu}a, iscrpnija, istra`ivawa na ovu zapo~etu temu. Na `alost, i pored svih napora koje sam ~inio, neka poglavqa su u kwizi ostala nedore~ena, naro~ito u delu koji se odnosi na vreme oslobodila~kih ratova od 1912. do 1918. godine. Zbog toga molim sve me{tane, ukoliko imaju neka dokumenta (zapise, fotografije i sl.) iz tog vremena, da ih dostave autoru, da bi u nekom slede}em izdawu bila ispravqena ova nenamerno u~iwena nepravda. Kwigu posve}ujem svim Gredetincima u na{em nasequ i onima koji su iz bilo kojih razloga oti{li iz na{e sredine i nastanili se u drugim krajevima i delovima sveta. Posebno je posve}ujem onima sa kojima sam odrastao i koji su na neki na~in uticali na formirawe moje li~nosti. Na`alost, mnogi od wih nisu vi{e me|u `ivima, i sada ose}am izvesnu prazninu {to neka od wihovih kazi- vawa nisam zabele`io, jer je to dragoceni materijal za poduhvat ovakve vrste. I ovde ~inim nepravdu {to }u pomenuti samo neka imena. Pored ostalih kwiga je posve}ena i gospodinu Marku Ivi}u, sa kojim sam jo{ kao dete razmewivao {tampu, i wegovoj supruzi Radi u ~ijem sam domu bio ~est gost. Zatim deda Qubi Zdravkovi}u i baba Staniki, `eni koja je kuvala najukusniji srps- ki pasuq i najboqe igrala karte sa decom, potom plemenitim - baba Mileniji i deda Trifunu Raki}u, svojim kom{ijama i ostalim pri- jateqima, naravno, mojoj familiji Miqkovi} i stri~evima Dobrivoju i Budimiru, koji su do kraja ostali po{teni i ~estiti i 6 u situaciji kada su, na ime ratnog plena, mnogo toga mogli da prib- ave i da svoju budu}u sre}u grade na tu|oj nesre}i. Na tome sam im izuzetno zahvalan. Voleo bih da ovaj rukopis vide i bra~ni par Obrad i Bosiqka Manojlovi}, zatim i moji ku}ni prijateqi, veliki qubiteq sporta @ivorad Nikoli} i @ivota Filipovi} - Amazonac, strastveni pratilac {tampe i po{tovalac novinarske profesije. Kwigu posve}ujem i mojim starijim i mla|im drugarima sa kojima sam se dru`io, igrao fudbal i ko{arku i provodio moma~ke dane, {kol- skim drugaricama i drugovima i svim Gredetincima sa kojima se i danas dru`im. Ovaj prostor je isuvi{e mali da bih mogao da pomenem sva imena, ali vas ovom prilikom molim i pozivam da jo{ vi{e ulo`imo napore, sredstva i slobodnog vremena u izgradwi ovog na{eg prele- pog mesta. Na{i preci, a i budu}e generacije, bi}e nam na tome zah- valni. Nadam se da }e kwiga koja je ispred vas, u koju je ulo`eno neko- liko godina istra`ivawa po raznim arhivima i dokumentima, obezbediti sredstva da se pojavi i drugi deo Hronike Gredetina u kome }e biti re~i o stanovni{tvu i familijama. Autor, Ninoslav Miqkovi} 7 NASEQE GREDETIN [UMADIJA KRAJ MORAVE Naseqe Gredetin sme{teno je na 15. kilometru puta Aleksinac - Ribarska Bawa, podjednako udaqeno od op{tinskog centra i ovog le~ili{ta. Okru`eno je selima: na severu Gorwom Pe{~anicom, na istoku Gorwim Adrovcem, na jugu Kru{jem, jugozapadu Radevcem i na zapadu Velikim [iqegovcem, selu koje pripada SO Kru{evac. Gredetin se nalazi na oko 184 metara nadmorske visine, a najvi{a ta~ka u ataru je mesto zvano "\eren~e" sa 321 mnv. Samo selo je sme{teno u nizini i kroz wega proti~e reka, a okru`eno je sa sev- era, istoka i juga blagim bre`uqcima, dok se na zapadu uzdi`u plodni i {umoviti bregovi. Selo je samo {est kilometara od reke Ju`ne Morave, pa posetioci koji borave u wemu ~esto za Gredetin znaju da ka`u: "[umadija pored Morave". Takvu konstataciju je dala i ekipa Radio Bora, na ~elu sa muzi~kim urednikom @ikom Stani}em, koja je jednom prilikom prespavala u Gredetinu prate}i aleksina~ku manifestaciju "Na Moravi vodenica stara". Sli~nog mi{qewa je i Dragoslav Antonjevi} koji Gredetin svrstava u tre}u grupu koju ~ine naseqa u pobr|ima koja le`e na blago zata- lasanom zemqi{tu, tamo gde prestaje moravska ravnica u pravom smislu te re~i, pa se prote`u do potplaninskih naseqa. Ovaj pre- deo u geografskom pogledu u mnogome podse}a na predeo niske [umadije1. Gredetin zauzima teritoriju od 1.390 hektara, 80 ari i 43 kvadratna metra i najprostraniji je u ovom kraju (prim. aut.), Radevac ima 736 hektara, 83 ara i 85 metara kvadratnih, D. Pe{~anica 192 hektara, 88 ari i 36 metara kvadratnih, G. Pe{~anica 482 ha, 19 ari i 91 kvm, Jakovqe 754 ha i 28 kvm, Kru{je 514 ha, devet ari i 97 kvm, Loznac 612 ha, 85 ari i ~etiri kvm, Kamenica 380 ha, 12 ari i pet kvm i Gorwi Adrovac 653 ha, 33 ara i 60 kvm. Gredetin je po povr{ini koja ulazi u wegovu Katastarsku op{tinu na 11. mestu od 72 naseqa u op{tini Aleksinac. Prvo je Mozgovo sa 4.605 hektara, 45 ari i 79 kvm, zatim Vukawa 3.627 hek- tara, 79 ari i 67 kvm, pa Bovan sa 2.496 ha, 30 ari i tako daqe. Jedino dva naseqa sa leve strane Ju`ne Morave imaju ve}u povr{inu od Gredetina i to su: ve} pomenuta Vukawa i Vr}enovica, koja je na osmom mestu, sa 1.786 ha, 45 ari i 32 kvm. 8 Zdravstvena ambulanta U ataru Gredetina ima 931 hektar, 63 ari i jedan metar kvadratni oranica (wiva), vo}waci su na 63 hektara, 42 ara i 89 kvm, vinogradi na 42 hektara, 29 ari i 94 kvm, livade na 14 hektara, 46 ari i 95 kvm, dok su pa{waci na 26 hektara, 37 ari i 29 metara kvadratnih. Pod {umom je 271 hektar, 14 ari i 58 kvm, vrtovi su na 16 ari i 89 kvm, a neplodnog zemqi{ta je 58 hektara, 28 ari i 88 metara kvadratnih. Ove podatke treba uzeti sa rezervom, iako su od zvani~nih institu- cija, jer svake godine dolazi do promene strukture zemqi{ta. Interesanti su i nazivi potesa u Katastarskoj op{tini Gredetin, koji glase: Kqu~, Selo, Kod grobqa, Cvejin potok, Kru{janski laz, Le{tak, Do{inac, Kosa, Osredak, Adrova~ki potok, Golo brdo, Lokvine, [anci, \eren~e, Raskrsje, Tr{evine, Pe{~anski laz, Rupski potok, Ba~ije, Veliki laz i Gorwa vratnica. Po popisu iz 1991. godine Gredetin ima 219 doma}instva i 784 stanovnika, dok je deset godina ranije imao 859 stanovnika. Godine 1961. naseqe je brojalo 229 domova u kojima je `ivelo 992 stanovni- ka, od ~ega je 474 mu{karca. Radevce je po tom popisu iz 1991. godine imalo 637 stanovnika u 149 doma}instava, dok je Gorwa Pe{~anica imala 85 doma}instva i 306 `iteqa, Gorwi Adrovac 73 gazdinstva i 232 stanovnika. U Loznacu je `ivelo 209 stanovnika u 70 doma}instava, u Kamenici 142 u 41 gazdinstvu, dok je u Dowoj Pe{~anici `ivelo 129 stanovnika u 32 doma}instva. 9 Na`alost, skoro sva sela su prema popisu od 2002. godine, zabele`ila smawewe broja stanovnika. Gredetin je centralno naseqe ovog dela op{tine Aleksinac. Sedam okolnih sela gravitiraju Gredetinu, u kome je sme{tena osmogodi{wa {kola, zdravstvena ambulanta, apoteka, mesna kance- larija. U nasequ su tri prodavnice me{ovite robe i isto toliko poqoprivrednih apoteka. Prodavnicu pod nazivom "Raskrsnica" dr`i Vladica \or|evi}, trgovinu "Zoki" Zoran Stojanovi} i kiosk Miodrag Dimitrijevi}. Poqoprivredne apoteke u Gredetinu su "Javor" vlasnika Bobana Tomi}a, zatim apoteka u objektu Milana Krsti}a i u centru apoteka u dvori{tu Branimir Miti}a. U Mesnoj kancelariji rade {ef Qubi{a Savi} i radnik Radoslav Petkovi}. Naseqe je prete`no sme{teno pored glavnog puta i to u du`ini od nekoliko kilometara, pa postoje i tri autobuske stanice (kod crkve, u centru sela i na izlazu prema Radevcu). Deo sela gde je sme{tena tre}a stanica javnog prevoza naziva se "Luka". Autobusku liniju odr`ava "Ni{-ekspres" i iz Aleksinca i Ni{a ima dnevno devet polazaka za selo. Od ve}ih delova naseqa koji nisu pored glavnog puta izdvajaju se "Crvena zvezda", "Cvejinska mala", a Gredetinu pripada i zaseok "Drenovak" koji se nalazi izme|u sela i susedne Gorwe Pe{~anice. Podru~je Gredetina je poznato i po slabim atmosferskim padavinama, jer ki{a naj~e{}e pada samo kada je ima u celoj zemqi. Obi~no lokalni pquskovi ga zaobilaze. Jednom prilikom Svetomir Filipovi} - poznat po nadimku "Bosanac", mada sa Bosnom nije imao nikakvih dodirnih ta~aka, prepri~ao je kazivawe jednog in`ewera koji je, borave}i u selu, izrekao pregr{t pohvala o wegovom prirodnom bogatstvu i polo`aju, ali i objasnio da su u Savremena arhitektura sve prisutnija 10 neposrednoj blizini dva dalekovoda koji odvla~e ki{u. Dodu{e bilo je i par poplava poput one iz 1931. godine u prole}e i jula 1997.