zoгan Grijak, Benjamin Kallay i l'riiЬosanski nadblslшp Josip Sradle1: РгоЫетi kalolici::ma и BiH Prilozi. 33, Sarajevo, 2004., str. 101-133.

UDK 322 (497.6) "1878/1918" 23 (497.6) "1878/1918" Jzvomi naucni rad

BENJAMIN KALLA У 1 VRHBOSANSКJ NADBISKUP JOSIP STADLER. PROBLEMI KATOLICIZMA U BOSNI 1 HERCEGOVINI

Zoгan Grijak Њ·vatski institut za povijest, Zagreb, RepuЬliJra Нrvatska

Abstract: Тlle authoJ' analyses tl!e attitude ојAustm-Hungarian autћOJ-ities in Bosnia and Hazegovina to its Catholic Chиrch in the context ој confes­ sional policy ој theiJ' joint Ministeг ој Finance В. Kallay. The autlюr has fo­ zmd tћat the гeliance ојAustl'o-Hungarian aut/xoгities оп Muslim landl01·ds (beys), and great injluence ој Hungaгians оп the ciт-cumstances in Bosnia and Herzegovina caused anger among the ћighest Catlюlic dignitm·ies in tlte country epitomized in Arci!Ьishop Stadla who expected to see а m01·e favOJ·aЬ!e status Јат- tlze Catlzolic Clzш ·ch and population afta tfle aтmex­ ation ој BiH Ьу tће Мопт-сhу. The fact tl1at Austro-Hungm-ian autlюl·ities relied оп Muslims, rejlected in tlzei1· stmng 1·eaction wl!en Mиslims com1e1·­ ted to Catholicism and in stJ'ict legislation оп the issиe ој conveгsion, tће author explains Ьу thei1· effoгts not to disturb the fragile etlmic and coп­ fessional balance, as well as Ьу the inte1·est to sесш·е а long-temz pl'esence o,{t/1e Moпm-chy in Bosnia and Hazegovina. The aut/101' con·oboт·ates hег tћeses witlz some less known documents.

Кеу words: Aиstro-Hиngarian Monarclzy, Bosnia and HeJ'Zegovina, Ј. Sta­ dleJ; В. Kallay, Catholicism

Abstгakt: Auto1· и Clankи analizim odnos aиstroиgarskilz vlasti и Bosni i Heгcegovini р1·ета Katolickoj cгkvi и kontekstи konfesionalne politike zajednickog ministm jinancija В. Kallaya. UtVl·dio је da sи oslonac au­ stmugm·skilz vlasti па muslimanski veleposjednicki (Ьegovski) sloj i veliki

101 Zoran G1ijak. Benjamin Kal/ay i "'·!IЬosanski nadblskup Josip Stadle1: Pl·oЫemi katolicizma н BiH Prilozi, 33. Sarajevo, 2004.• str. 10\-133.

utjecaj Мааага па pгilike и Bosni i Her·cegovini izazvali ogorcenje kod najviseg katolickog ~·elikodostojnika и zemlji nadblskupa Stadlera, koji је ocekivao da се se llVI"Stavanje Bosne i HeJ·cegoџine и sklop Monщlzije Ьi­ tnije odгaziti па poloiaj Katolicke akve i katolickog stanovni.Љ1a. Oslonac austrougarskill vlasti па muslimane, koji se oCitovao i u ostrom гeagimnju \1/asti prilikom konveгzija mиslimana па katolicizam i 1·igoгoznom 1·egulira­ nju zakonskill pюpisa s tim и vezi, auto1· objasnjava njilюvim nastojanjem da se ne p01·emeti osjetljiva nacionalтza i konfesionalna 1·avnoteia, ali i in­ tel'esima dugol'Ocnije pгisutnosti Monarhije и Bosni i He,.cegovini. Svoje teze potk,.epljuje nekim manje poznatim dokumentima s tim и vezi.

Кljucne rijeCi: Austт·o-Uga,.ska Monm·hija, Bosna i Heт·cegovina, Ј Stadler. В. Kallay, katolicizam

"'Вosпisce Frage braucht аЬеr jetzt nur eines: sacbliche Beurtl1eilung"1

Nakon okupacije Bosne i Hercegovine 1878. kultume i socijalne tezпje poje­ diпi11 etnickih zajednica mogle su se promicati samo putem njihovih vjeгskih i kul­ tumih organizacija. Austrougarske vlasti nisu mijenjale takvo stanje sve do prvo­ ga desetljeca ХХ. stoljeca, kada dopustaju osnivanje politickih stranaka. Uzimaju­ Ci u obzir snazan utjecaj vjerskih zajednica na zivot bosanskohercegovackog pucan­ stva odmah su poduzele mjer·e za uspostavljanje kontюle nad djelovanjem vjeгski h institucija. S dolaskom Benjamina К<Шауа na polozaj zajednickog ministra financija oЬiikuje se austrougat·ska politika prema Bosпi i Hercegovini, koja се se odгzati sve do propasti MonariЩe 1918. godine.2

1 Die Lage de1· Molzamedaner in Bosnien. von einem Ungarn [В. Kallay], Вес, 1900., 126. 2 В. Ka!lay (Nagyka!Io, 22. XII. 1839.-Вес, 13. VП. 1903.) jos је kao mladic naucio srpski, гuski i tuгski jezik. Ј. Andt·assy је kao ministar predsjednik postigao da Kallay kao dvade· setdevetogodisnjak bude imenovan gener·alnim konzulom u Beogгadu (1869.-1875.), sto је, s obzirom na Kallayeve godine pr·edstavljalo izuzetak u diplomatskoj praksi Monarhije. Ti­ jekom boravka u Sr·Ьiji Kallay zamjecuje ruski utjecaj u toj zemlji te о tome izvje5cuje Вес. Na madarskom је objavio knjigu о povijesti srpskog ustanka, koja postoji i u njemackom piijevodu, Die Gescl!icllte des seгЬisc/1en Arifstandes Ј 807-181 О, Вес. 1910. i knjigu о sr­ pskoj povijesti, Gesc/ciclcte de1' Serben, Budapest, Wien, Leipzig, 1878. koja је uskoю pre­ vedena 'na srpski jezik, (lstol"ija srpskog пагоdа, Beograd, 1882.) Od ostalih njegovih djela posebice valja izdvojiti Die OJ·ientpolitik RufJ/ands (Ј 878.). Nakon povнltka u Budimpestu bшni Andrassyjeve ideje о opravdanosti zauzeca Bosne i Hercegovine, protiv kojega је bilo..

102 zoran Grijak, Вепјатiп Ка//ау i l'l·hbosaпski пadblskup Josip Stadle1: РгоЬ/етi katolicizma 11 BiH Prilozi, 33, Sarajevo, 2004., str. 101-133.

В. ЮШау za gradanskog doglavnika (civilnog adlatusa) najprije postavlja banat­ skog veleposjednika Fedora Nikolica. Njegovim izborom vlasti su tezile p1idoЬiti vo­ dece slojeve s1pskog gradanstva. Та ocekivanja nisu se ispunila,jer su ыpski nacionali­ sticki krugovi u Bosni i Hercegovini tezili prema pridшzenju Bosne i Hercegovine Sr­ Ьiji, а osim toga nikada nisu prihvatili Nikolica, ne samo zЬog poloiaja koji је zauzi­ mao, nego i zbog njegova mentaliteta ugarskog S1-Ьina, koji imje Ьiо st1-an. DozivUa­ vali su ga vise kao predstavnika vlasti, а ne kao pripadnika svoje zajednice.3 Austro­ ugш·ske vlasti ubrzo su napustile stpski, kao i raniji hrvatski politicki smjei u bosan­ skohercegovackoj upravi, kojije zavrsio krajem 1878. uklanjanjem generala Josipa Fi­ lipovica iz Bosne i Hercegovine. Baiun Nikolic odlazi iz Bosne i Hercegovine 1886. godine, а В. КсШау pocinje provoditi politiku onemogucavanja institucionaJizacije hr­ vatskog i srpskog nacionalnog pokreta u Bosni i Hercegovini, tereci stvotiti bosnja­ cku naciju kao protutezu hrvatskoj i srpskoj. Premda је ideoJogija Ьosnjastva Ьila pro­ rnic:ma od dijela bosanskih fгanjevaca, napose od scrane fra Antuna Кnezevica;~ hrvat-

mada1-sko javno mnijenje i mnogi ugarski politicari. 10. IV. 1877. Franji Josipu I. predao је memorandum u kojem је izlozio svoje ideje о upt·avi Monarhije u Bosni i Hercegovini. Go­ dine 1878. zastupnikje Monarhije u medunarodnoj istocnш·umelijskoj komisiji u Plovdivu, а 4. IX. 1878. postavljen је za pt·voga odjelnog predstojnika u Miпistarstvu vanjskih poslova. Od 1882. do 1903. kao zajednicki ministar financija Austro - Ugш·ske Monarhije upt"avlja Bosnom i HercegovinomVidi: Meyas Lexikoп, sv. Vl., Leipzig, 1927., 877.; L. Thall6czy, Вепјатiп vоп Kallay, Geden/..тede, Budimpesta, 1909.; Tomislav Kraljacic, Kalajev Yeiimu Bosni i HeYcego,,ini (1882 -1903), Sarajevo 1987.

3 А. MalЬasa, Њ1 1atski i srpski пacionalпi рrоЬ!ет и Bosпi i Hen;egovini 11 vrijeme гeiima Benjamina Kallaya, 1. dio, (1882.-1896.). Osijek, 1940., 47. 4 А. Knezevic oЬlikovao је svoju viziju rjesenja politickog polozaja Bosne i Hercegovine jos prije austrougarskog zauzeea Bosne i Hercegovine. lnzistirao је na bosnjastvu kao nacional­ noj kategoriji, koja Ьi obuhvacala sve tri konfesionalne grupacije i па politickoj autonomiji Bosne i Het·cegovine. Bio је protiv austrougarske okupacije, kao i protiv moguceg pripojenja Bosne i He1·cegovine Hrvatskoj, odnosno Srbiji. Ipak, kada је donijeta odluka о austrougt~r ­ skoj okupaciji, nije drzao da јој se treba suprotstavljati, јег је uspostavu nove vlasti smt~t1-ao manjim zlom od postojeee turske. Prema novoj vlasti postupno је oЬiikovao pozitivan stav, smiJtrajuci da се ona Bosnu i Hercegovinu dovestj do pune samostalnosti i politickj је osna­ ziti. Vidi: Slavko Anto Kovacic, Aпtun Kпezevic. Njego,,i pogledi па povijest Воsпе i njeziпe р1·оЫете u dntgoj polovici 19. stoljeca, Sarajevo, 1976.; Istj, Pogledi f1·a Antuпa Knezevica na odnos Bosne prema Ugarskoj ј Austro-Ug:н·skoj, Nova et ''e te~·a (dalje NeV), (Sarajevo). XXVIII/1878., 208.; Ј. Dzambo, Bosanski franjevci ј austrougarska okupacija BiH, NeV, ХХХ111981., 1О 1.- 103.; М. Karamatic, Franjevci BoSfle i Hercegovine u ' 'гijeme austгo­ ugm·ske upгave, Sarajevo, 1992.. 41.-42.

103 zoran Gt·ijak. Benjamin КМ/ау i ,,,·/zbosaшki nadblsl-.:up Josip Stadle~: Pl"oЬlemi kato/icizma 11 BiH Pl"ilozi. 33, Sarajevo. 2004., str. 101-133. sko pucanstvo nije ји prЉvatilo, jer kod njega и to vJ·ijeme jos иvijek dominh-a katoli­ cki vjerski osje.Caj. Меdи bosanskirn fi"anjevcirna uz Ьosnjackи postojala је i jиgosla­ visticka grupa, ok11pljena oko Glasnilwjugoslavenskihfranjevaca (1877.). Tek sredi­ nom devedesetil1 godina kod bosaпskiћ franjevaca bosnjastvo i jиgoslavenstvo иzmi­ cи pred hrvatskim nacionalnirn osjecajern, о сети svjedoci i promjena naslova Glasni­ kajugoslavenskiћ franjevaca и Flшljevacki glasnik 1895. godine. U Hercegovini је ra­ zvoj nacionalne svijesti Ьiо brzi i nepoSl·edniji. Uz pomoc Ьiskupa fra Paskala Buconji­ ca don Ft·ano Milicevic promicao је pravaske ideje u novinama Herceg01'acki bosiljak (1883.-1884.); Novi lxacegovac7ci bosiljak (1884.-1885.), Glas He,·cegovca (1885.- 1896.) i 0S1'il (1898.-1907.). 5 Sгpskom pиcanstvи bosnjastvo је Ьilo jos vise stгапо nego hrvatskorn, јег kod nje­ ga, pod utjecajem Srpske pravoslavne crkve (daUe: SPC), ranije dolazi do oЬJikovanja щ>skog nacionalnog identiteta. Zemaljska vlada и Sarajevи pozorno је pratila srpski ti­ sak koji se iz Novog Sada i Beograda sirio ро Bosni i Hercegovini, н kojem se kтitizi­ rajи aиstюиgarske vlasti i prornicu velikosrpska stajaliSta. Dakle, promicanje bosnja­ cke orijentacije od strane zajednickog ministra financija В. К.Шауа nije moglo naici ла pi"ihvacanje kod hrvatskog pиcanstva, kod kojega jos иvijek uz bosnjastvo i jиgosla­ venstvo domini.I"a konfesionalni mornent i kod srpskog pucanstva, koje se vec sasvim jasno пacionalno identifich·a. Bosnjastvo је Ьilo napose usщjet·eno pt·ema mиsliman i ­ ma i to prema muslirnanskim veleposjednickirn krиgovima, а Ьilo је povezano s Ka.J­ layevim plaпovima о vezivanju Воsпе i Hercegovine иz Aиstro-Ugarskи Monarhiju s osloncern na ekonornski rnocni Ьegovski sloj. Uvjeti za tu sиradnju s muslirnanske stra­ ne Ьili sи stvoreni kada su aиstroиgarske vlasti odluCile odi"zati zateeeno stanje u agrar­ пim odnosiшa, koji su predstavljali najvazпije socijalno pitanje u Bosпi i Hercegovini. Ideo1og bosnjacke i madaгofilske orijentacije rnedи rnusliшanirna и Bosпi i Hercegovi­ пi postao је Ьivsi gradonacelnik Sarajeva Mehrned Ьеg Kapetanovic Ljubиsak,6 koji је ,

5 Vidi о tomu opsiшije: Тото Vuksic, Meausobni odnosi katolika i pгavoslavaca и Bosni i He1·cegovini (1878.-1903.), Povijesno-teoloskip1·ikaz, Mostar, 1994., 208.-209. 6 Mehmed Ьеg Kapetanovic Ljubusak (Vitina, 19. XII. 1839.-Sa!"ajevo, 29. VII. 1902.) Ba­ vio se p1·oucavanjem kulturne povijesti bosanskohercegovackih muslimana. Znao је turski, arapski i perzijski jezik, prikupljao је usmenu predaju muslimana i prvi је zapoceo onomasti­ cka istrazivanja u Bosni i Hercegovini. Bio је gradonacelnik Sarajeva, zastupnik u tш·skom pa1·\amentu, а poslije austrougarskog zauzeca opet sarajevski gradonacelnik. Sudjelovao је u otporu austrougarskoj okupaciji Bosne i Hercegovine. Kada је Josip Sertic postavljen na се\о sarajevskog magistrata general Josip Fi\ipovic poslao ga је da upita fra Grgu Martica kako se usudio na listu kandidata za magistrat staviti Mehmed bega Kapetanovic Ljubusaka kada је ovaj predvodio vojsku pюtiv njega u Busovaci i Кlokotima. Fra Grga Martic, Zapamcenja (1829.-1878.), Zagreb, 1906., 105. О ugledu koji је Kapetanovic kasnije uzivao svjedoc..i

104 zoraп Grijak, Benjamin Katlay i ,,,·I!Ьosanski nadblskup Josip Stad!e1: P,·oЫemi katolicizma и BiH Prilozi, 33, Sarajevo, 2004., stг. 101-133.

u cilju promicanja ideje о muslimanima kao posebtюm naюdu, а zatim kao posebnoj Ьosnjackoj naciji, izdao dvije propagandne bюsure- Sto misle muhamedanci и Bosni, (Sarajevo, 1886).; Buducnost ili napredak mulzamedanaca и Bosni i Hercegovini, (Sa­ rajevo, 1893.).7 Godiпe 1891. Ljubusak је pokrenuo i роsеЬап list Bosnjak.8 Brosuru Sto misle mи!Jamedanci и Bosni, Ljubusak је objavio u povodu teksta Bosnische Ge­ genwm·t und niicflste Zukunft, koji је nepoznati autor objavio u Leipzigu 1886., izпose­ ci tezu da su muslimani neprijate1ji Austrijё, te da se nadaju da се se Bosna vt-atiti pod osmansku upravu. Nasupt·ot navedenoj tezi, Ljubusak iznosi tvrdпju о lojalпosti Ьo­ sanskohercegovackih muslimana austrougarskim vlastima, utemeljujuci tu tvгdпju na Кш·а 'пи, prema kojem гazlicita vjerska pripadnost podanika i vladat"a nisu prepreka za obavljanje podanickih obveza. RazlikujuCi vjeiski i nacionalni moment kod muslima­ na, Ljubusak u brosuri Sto misle muhamedanci и Bosni promice stajaliste da bosansko­ heicegovacki muslimaпi nisu samo vjerska, пеgо i etnicka zajednica, dok и brosuri Bu­ ducnost ili nap1·edak muћamedanaca и Bosni i Hercegovini njegovo misljenje evolui­ ra u tvrdnju о bosanskoj narodnosti muslimana kao posebпom ogt-ankujuznoslavenske zajednice. Glede pripadnosti Њvata i Srba i odnosa mus1imana prema njima, Lju­ busak је ustvi"dio da su ogranci istog naroda kojemu pripadaju i muslimani: "Sto se tice Нrvata i Srba, to su ogranci jugoslavenskog viteskog naroda, kao sto smo i mi isto jedan ogranak, te se па pi"vome mjestu nalazimo. "9 Svjedoeanstvo о Ljubusako­ vom uvjerenju da se muslimani u potrazi za politickim osloncem ne trebaju okrenu­ ti prema Њvatima i Srblma, nego prema Madarima pruia sljedeca 1-eeenica: "Madza­ ri (Ugri) to је starodrevni viteski istoeпi пm·od, koji је od vajkada muslimanima srodпi i

ciпjenica da је bio jedini beg kojemu su austrougarske vlasti dopustile uporabu plemickog naslova (von Vitina). Radi promicanja ideje о bosnjackoj naciji pokrenuo је list Bosnjak (1891.). Vidi: Њ·vatski leksikon, sv. 1, Zagreb, 1996., 568. 7 О drugoj Kapetanovicevoj brosшi Zemaljska vlada u Sarajevu obavijestila је Zajednicko ministarstYo financija u izvjestaju od 2. П. 1893. Arhiv Воsпе i Hercegovine, Sarajevo, (da­ lje: АВН). Gemeinsames Finanzministerium, Prasidium des Bureau Angelegenheiten Bosni­ ens und der Herzegowina, (dalje: GFM, Pt·as. ВН), sign. 9111893. 8 Institut za knjizevnost u Sarajevu objavio је 1992. Zbonzik J'adova о Meflmed-begu Kapeta­ novic Ljubusaku, u edicij i Zbomici, knjiga Х. U tom је zЬorniku objavljeno nekoliko гadova о Ljubusakovim nacionalno-politickim shvacanjima. Vidi: Rasid Dщ·ic, Ljubusakovo djelo u politickom i kultumom saobrazavaпju muslimanskog sa juznoslavenskim etnosom, n. dj., 125.-135.; Mustafa Imamovic, List Bosпjak i pitanje nacionalne identifikacije muslimana, n. dj., 137.-161. 9 Mehmed beg Kapetanovic Ljubusak, Buducnost ili napгedak mul!amedaпaca u Bosni i Hel·­ cegoviпi, Saгajevo, 1893., 13.

105 Zoran Grijak, Be!ljamiп Kallay i vгlzbosans/.:i пadblskup Josip Stadlш: Pl·oЫemi katolicizma и BiH Prilozi. 33, Sarajevo, 2004., str. 101-133. glavni prUatelj. " 10 Ovdje valja naglasiti da Ljubusakova konstatacija о prijateljstvu mu­ slimana i Madara nije Ьila Ьеz osnova. Dovoljno је prisjetiti se filoturskog J·aspoloz.e_ nja madarske javnosti i velikog dijela madarskih politicara u vrijeme bosanskoheicego­ vackog ustanka (1875.-1878). Zemaljska vlada u Saгajevu ob1-atilaje veliku pozomost Ljubusakovoj brosuri. 11 О tomu svjedoci izvjesce zemaljskog poglavara Johanna Ap­ pela Zajednickom ministarstvu financija, iz kojega se vidi da је гukopis Ljubusakovog djela naisao na pozitivan prijem kod austrougarskih vlasti u Bosni i Hercegovini. Као smisao djela navodi se nastojanjima vlasti pocudna Ljubusakova :lelja da musliman­ sko pucanstvo u Bosni i Hercegovini izvuce iz pasivnosti i otvori prema suгadnji s pl·i­ padnicima drugih konfesija i austrougarskim vlastima i navede ga da, u interesu vlasti­ tog napretka, razvije rodoljubni osjecaj p1·ema domovini, odnosno Monarhiji u kojoj se ova nasla, i sudjeluje u modemim gospodarskim i kultumim prilikama, koje је donije­ la uklopljenost Bosne i Heicegovine u Monarhiju. 12 Nakon temeljite analize Ljubusa­ kova rukopisa zemaljski poglavar Appel zauzeo је stajaliste da, s obzirom па орса po­ liticka stajalista koja Monaгhija pгomice u Bosni i Hercegovini, ne postoje nikakve Ьo­ jazni da Ьi mogao imati negativne posljedice, te stoga treba dopustiti njegovo objavlji­ vanje u foпni brosure. 13

10 Isto, 12. 11 Bericht der LandesJ·egiei·ung ftir Bosnien und die Hercegovina vom 27. Janne1· 1893 Nr. 110. reservat (povjerljivo, ор. Z. G.) an das hohe k. und k. Gemeinsame Ministerium (uber die Absicht des Mehmed beg Kapetanovic eine Brochtit·e "Buducnost Muhamedovaca" hel'auszugeben., АВН, GFМ, Priis. ВН, sign. 91/1893. Dokument је ла pisanoj gotici kao i sveukupna korespondencija austrougarskih sluZЬenika koja se citira u ovome radu. S gotice transkJ'ibirao Zoran Grijak. 12 Wie der lnhalt dieses Manuscriptes entnehmen lii/Зt, tritt Kapetanovic in freimiitigsten Weise mit dem Mahшufen seine Glaubensgenossen herv01·, sie mёgen im lnteresse ihres Fortschrittes auf culturellen und volkswirkschaftlichen Geblete die Passivitat, in der ein Theil det· Mohanedaner aus grilnden kleinichem Bedenken und Erwiigungennoch immer verhaa!'t abscbl.itteln, sich die Verhaltnisse, welche dem Fortschtitte gegenwiirtig ein einmals frliher gtinstig sind пutzbar machen, ihre Kinde1· der gtinstigen AusЬildung theilhaftig verden lassen, und ihrer patriotischen Pflicht gamaB gleich ihren Bilidei'Л der der ande1·eп Confessi· onen den Wettbeve1·b auf dem GeЬiete derfortschreitenden Entwicklung des Vaterlands durch zie!ЬewuBtes und vet·stiindniBwolles Handeln aufnehmen und Auftlassungeп die die geistige Indolenz bekunden in den Kreisen der Mitbliгge1· mit Rath und That bekampfen. Isto. 13 "Dagegen den Inhalt der Veroffentlicl1ung des vorliegenden Aufsatzes vom allgemeinen politischen Standpunkte keiner·Iei Bedenken obwalten, so gestattet sich die La.ndes-Regie· rung im Grunde des vOI·angefilhrten den ergebensten Antrag zu stellen: das hohe Ministerium geiufe na.ch Prlifuпg dessen lnhaltes die Landes- Regierung geneigtest zu ermachtigen, dem..

106 zoгan Gгijak, Benjamin Kallay i 11гl1Ьosaпski пadblskup Josip Stadle1: P,·oЬ!emi katolicizma 11 BiH Prilozi, 33, Sш-ajevo, 2004., stJ·. 101-133.

Oslonac austrougarskih vlasti na muslimane i velik utjecaj ugarskih politicaш па prilike u Bosni i Hercegovini na hrvatskoj su stгani izazvali gorcinu. 14 Izшzi hr­ vatskog nezadovoljstva bosnjackom nacioualnom politikom austюugarskih vlasti u Bosni ј Heгcegovini bili Sll poseЬice snazni ll veljaci 1892. godine. Austrijsko mini­ staгstvo unutamjih poslova је, nakon pi"imitka izvjesca okгuznog predstojnika iz Za­ dr-a, da је u Katolickoj Dalmaciji objavljen Clanak pod naslovom "О Bosnjaku i Bo­ snjakovicima", pribjeglo zabt·ar1i, odnosno pгimjenilo је ceпzuгu. 15 Zabrana ocevi­ dno nije шodila ocekivanim plodom, jer se uskшo u Katolickoj Dalmaciji pojavio novi clanak pod naslovom "Na Bosnjaka lista nije jedan саса", 16 kojim se otvoreno sugeriгala povezanost шedпistva lista Bosnjak s austrougarskim vlastima. U clan­ ku se kritizira pisanje Bosnjaka, а austгougarskim vlastima upucuje prigovor da po­ litiku u Bosni vode Nijemci Madari i SrЬi. Pisac izvjesca zakljucio је da Katolicka Dalmacija tim clankom ne potice samo na mrznju pi"ema austiougarskim vlastima u Bosni i Hercegovini, nego pobuduje i rшznju izmedu pi"ipadnika pojedinih religi­ ja i nacija. 17

Kapetanovic die erbetene Bewilligung zur PuЬ!izi[e]Iung dieses eines Aufsatzes in Вr·oshU­ гenform ertheilen zu diirfen." Isto.

14 О zanernarivanju katolickog pucanstva od stшne austro-ugarskih vlasti vidi: L. W. Siidland [Ivo Pilar], Juinoslavensko pitanje, Вес, 1918., 156. Pilar cak iznosi tezu da је utjecaj ka­ tolika, prernda su Ьili najmalobrojnф, Ьiо rnanji uego sto irn је objektivno trebao pripasti. Takvu situaciju tumaci kao posljedicu pogгesne politike Austro-Ugarske monarhije u Bosni i Hercegovini, pгoizisle iz dubokog nerazurnijevanja bosanskohercegovackih prilika, napose za odгzanje Monarhije opasnih politickih teznji pravoslavnog pucanstva. 15 Vidi: Einsichts Akt des k. [u.] k .. Ministeгiurns des Inпeгen Zl. 38. Betreffend den Bericht dег К. [u.] k. Sta[a]tshalterei in Zш·а d. d. 1. Februar 1892, No. 515/Pr. 10. Febr.[uar] 1892., АВН, GFM, Pras. ВН, sign. 96/1892. 16 SJuzbenik u ministarstvu unutarnjil1 poslova u Becu ocevidno nije znao hrvatski jezik, ра је krivo prepisao naslov, kojegaje smisao d:1list Bosnjak, kojegaje u Saгajevu izdavao Me­ hmed beg Kapetanovic, пеmа sarno jednog cacu (оса), odnosno da iza njega ne stoje sшno muslimanski veleposjednici, пеgо i "drнgi otac", austrougarske vlasti. Vidi: К. [u.] К. des Inneren Zl. 37. ( .. . ) betгeft"end den Bet·ichtdet· k. [u.] k. Sta[a]tshalterei in Zara d. d. 30. Jaп­ nei· 1892. No. 478. ( ... ) laut Beгicht der k. [u.] k. Bezirkhauptmannes in Zara vom 28. Janner 1892., Zl 36., Wien, 16. Februar 1892. АВН, GFM, Pras. ВН, sign. 98/1892. 17 "Die Nummeг 5 der det·se!Ьst eгscheidenden Zeitschrift ''KatoJicka Dalrnacija" ( ... ) mit den Worten "Na Bosпjaka lista nije jedan саса( .. .)" beginnenden und mit "а notis ad ignota fit demonstratio" (od onoga sto је poznato ukazivati па nepoznato, ор. Z. G.) endigenden Theiles des mit "О Bosnjaku i BosnjakoviCima" Ubeгschreibenen Artikels, iп welchern an­ laslich einer Kritik dег Tendenz der Zeitschrift "Bosnjak" daduгch zнm НаfЗе wi[e]der die ~

107 Zoran Grijak, Вепјатiп KQ/Iay i vi·Jihosansf..i nadblskup Josip Stadler. РюЫетi katolicizma и ВiН Prilozi, 33, Sarajevo, 2004., str. 101-133.

Nezadovoljstvo drzanjem novih vlasti pt·ema katolicima u Bosпi i Heгcegovi­ ni Ьilo је prisutпo i kod bosanskih fтапјеvаса, koji su ocekivali da се nakon zauze­ ca mogucпosti пjihova djelovanja Ьiti zпatno iЉ·е i povoljпije. Fra Апttш Knezevic пapisao је zagrebackom kaпoпiku i ugledпom povjesnicaru Fraпji Rackome u stu­ deпome 1883. godiпe: "Svak vidi da smo u sasvim kriticnu po!oZaju, osoЬito kato­ lici su koji пajvise stradaju ( ... ) Mnogo vise za narod mi smo mogli гaditi za turske v!ade."18 Кnezevicevo pismo ipak svjedoci о tomu da su bosanskohercegovacki fra­ njevci upravu katolicke Moпarhije dozivUavali kao cimЬeпik sigumosti i da su mo­ gucпost nastojaпja pravoslavnih u Bosпi i Heгcegoviпi i Rusije na Balkanu dozivlja­ vali kao пajveeu prijetпju. Odlucпe u пamjeri da u Bosпi i Hercegovini onemoguce razvoj nacionalnih po­ kreta austrougarske vlasti su poeele vrsiti razdiobu pucanstva pl'ema vjeroispovije­ sti. Medutim, пi u provedЬi politike па anacioпalno-koпfesionalпoj osnovi nisu Ьile dosljedne. О tomu пароsе svjedoei cinjenica da је Zemaljska vlada, nakoп odobre­ nja od strane Zajedпickog ministarstva financija, tajnim dekretom od 4. ozujka 1887. dopustila upo1-abu Sl'psko-pravoslavnog imeпa. 19 О пeravnopravnosti pripadnika dru­ gih vjeroispovijesti s obzirom па isticanje пасiопаlпоg imena svjedoei podatak daje katolicka skola u Bosпi iHet·cegovini prvi putпazvana hгvatskom tek 1917. godine. О neiskienosti austrougarskЉ vlasti prema katolickom episkopatu, koji se оршvdапо za­ lio па nepostivanje priпcipa ravnopravпosti pl'ilikom isticanja hrvatskih i srpskih sim­ Ьola, zomo svjedoci odgovor zemaljskog poglavara Appela mostarsko-duvanjskom Ьi­ skupu fта Paskalu Buconjicu,20 u povodu biskupove tuzЬe Zemaljskoj vladi da su redar-

osteп[eichisch]-ungarische Verwaltung in Bosnien und Herzegowina aufzuhetzen versucht wird, da/3 dieseiЬe beschuldigt wird, da/3 sie mit den Magyaren, Deutschen und Serben die Politik verfolge, nicht nul' zwischen den Nationalitaten, sondern auch zwischen den einzel­ nen Religion - gesselschaften den На/З zu erregen und lebendig zu erhalten - mit Beschlag belegt wurde." Isto. 18 А. Knezevic-Franji Rackomu, Јајсе, 28. XI. 1883., Arhiv Нrvatske akademije znanosti i umjetnosti, (dalje: AHAZU) Ostavstina Franje Rackoga, sign. XII-A, 299/7. 19 Vidi: АВН, Fond Zemaljske vlade (Landesregierug) (dalje:LR), sign. 29111887. 20 Р. Buconjic (Drinovci, 2. IV. 1835.-Mostar, 8. XII. 1910.) Filozofsko-teoloski studij zavrsio је u Feraпi. Za svecenikaje zш·eden 1856. Od 1859. do 1867. predaje na generalnom uCilistu franjevackog reda u Rimu. Od 1874. do 1879. bio је profesor na gimnaziji u Sirokom Brije­ gu i kustos hercegovacke franjevacke kustodije. Рара Lav XIII. imenovao ga је 18. I. 1880. naslovnim magedskim biskupom i apostolskim vikarom za Hercegovinu, а nakon obnove redovite katolicke hije1-arhije u Bosni i Hercegovini imenovan је 18. XI. 1881. mostarsko­ duvanjskim biskupom. Hгvatski Ьiogгafski leksikon, sv. 2, Zagreb, 1989., 402.-403.

108 zoran Grijak, Benjamiп КМ/ау i vrhbosaшki пadhisf...11p Josip Stadleт: Рт-оЬ!етi katolicizma 11 BiH Prilozi, 33, Sarajevo, 2004., str. 101-133.

stveni organi pюgonom i zatvaranjem mostarskih katolika, koji su 10. sijecnja 1887. javno nosili hгvatske trobojne tтake, uCinili prijestup povrede casti. Biskup је upozorio Zemaljsku vladu da pravoslavnim SrЬima vlasti dopustaju isticati nacionalne simbole, te da su bosanskohercegovacki Нтvati katolici dovedeni u neravnopravan polozaj cime se narusava od strane vlasti proklamirana jednakopravnost.21 U odgovoru Ьiskupu Buconjicu zemaljski poglavar Appel u cijelosti је osp01io osnovanost Ьiskupove optuZЬe ustvrdivsi da Zemaljska vlada svima "( ... ) bez obzira na vjeru koju ispovjedaju ( ... ), jednakom mjerom mjeri."22 Iz Appelova odgovora na tu.Zbu Ьiskupa Buconjica vidi se da su austrougarske vlasti u Bosni i Hercegovini pridr­ zale za sеЬе pravo proizvoljne interpretacije, kada је nosenje nacionalnih simbola de­ monstracija koja izaziva pripadnike drugih vjerskih i nacionalnih zajednica i remetija­ vni mir i poredak, а kada to nije. Nedvojbeno је da ovakvi i slicni odgovori najvisih predstavnika austrougarskih vlasti u Bosni i Hercegovini nisu mogli zadovoljiti kato­ Jicki episkopat, te da su, bezuspjesno prikrivajuCi proteziranje pravoslavaca od oгgana vlasti, ozЬiljno narusavali ugled Monarhije kod najutjecajnijih hrvatskih predstavnika u Bosni i Hercegovini. Katolicki velikodostojnici- vrhbosanski nadЬiskup Josip Stad­ ler23 i njegovi sufragani mostarsko-duvanjski Ьiskup fra Paskal Buconjic i banjalu­ cki Ьiskup fra Marijan Maгkovic- nisu mogli otkriti smisao politike proteziтanja St·ba i muslirnana od strane austrougarskih vlasti, napose s obziгom na dugorocne intencije Austro-Ugarske Monarhije u Bosni i Hercegovini i na Balkanu. Naime, takva је politi­ ka stetila odrzanju Austro-Ugarske u Bosni i Hercegovini. S.rbl su tezШ prema destru­ kciji Monarhije i politickom udru.Zivanju Srba u Monarhiji i Bosni i Hercegovini s oni­ ma u Кraljevini SrЬiji, а muslimani, koji nisu napustili nadu u povгatak pod osmansku

21 АВН, LR, sign. 12611887. Neprotokolirani prijepjs nalazi se i u Arhivu biskupskog ordi­ narijata u Mostaru. 22 Isto. в Ј. Stadler (Brod na Savi/Slavonski Brod/, 24. I. 1843.-Sarajevo. 8. ХП. 1918.) Za svecenj­ ka је zareden u Rimu 1868. Od 1869. predaje fundamentalnu teologiju na NadЬiskup skom liceju u Zagrebu, а od 1874. fundamentalnu teologjju; ontologiju na Bogoslovnom fakultetu Sveucilista u Zagrebu. Od 1877. do 1881. Ьiо је dekan Bogoslovnog fakulteta. Napisao је prvi filozofsko-teoloski kompendij na hrvatskom jeziku. Kada је u Bosni ј Hercegovinj 188 1. obnovljena redovita hijerarhija imenovan је prvim vrhbosanskim nadЬiskupom. Stadlero­ vo djelovanje do izbot-a za nadЬiskupa istrazjo sam u magistarskim radu Josip Stadler do ustolicenja za vrhbosanskog nadЬiskupa 1882., pohranjenom u Nacionalnoj ј sveucilisnoj knjiznjcj u Zagrebu, а njegovo djelovanje u Bosni i Hercegovini u knjizj Politicka djelatnost Vl'l1bosanskog пadЬis/..'!ipa Josipa Stadlera, Zagreb, 2001., nastaloj na temelju istoimene disertacije.

109 Zoran Grijak. Benjamiп KQ!lay i v1·hbosanski nadЫsf..:11p Josip Stadler. РЈ·оЫетi katolicizma и BiH Prilozi, 33, Sarajevo, 2004., str. 101-133. vlast, tezili su ostvariti autonomni polozaj Bosne i Hercegovine u okviru Osmanskog carstva, odnosno u okviгu Austю-Ugarske Monaгhije, nakon aneksije Bosne i Herce­ govine 1908. godine. Izraze nezadovoljstva bosanskoheгcegovackih Нrvata politikom austiOugarskih vlasti nalazimo, pгemda rijetko, i u vjerskom tisku, napose и glasilu vrhbosanskog щ·­ dinarijata Vrhbosna (do 1887. S1'ce lsusovo), dok sи se fi·anjevacka glasila uzdrzava­ la od iznosenja politickih stajalista. Jedan od prvih priloga takvog sadt.Zaja и Vrhbosni, koji svjedoei о velikom ogorcenju hrvatskog pucanstva politikom ausu·ougaгskih vla­ sti u Bosni i Hercegovini, ali i sire, nalazi se и pjesmi pod naslovom "Ideja za zivot" iz 1892., u kojoj se iznosi misao da su se Нrvati odrekli svojih prava i sloboda и ko­ rist drugih naroda, koji sи Љ zatiш sputali okovima, te im preostaje jedino da sami sebe spase.24 Zemaljska vlada и Sarajevu odmah је na navedenu pjesmu primijenila cenzu­ ru. U razgovoru s predstavnicima vlasti urednistvo VrћЬosne nije moglo osporiti nave­ dene prigovore, te је primjenu cenzure na navedenи pjesmи nюralo ocijeniti kao "opra­ vdanu".25 Pjesma "Ideja za zivot" imala је jasnu politicku poruku. Кritizirala је politi­ ku austrougarskih vlasti prema Monarhiji vjernim Нrvatima, te nije nikakvo cudo da se nasla na udaш cenzure. Medutim, cenzшa је na ~1-hbosnu cesto primjenjivana potpu­ no bezrazlozno, i na sаш spomen hrvatskog imena, proizvoljnom odlukom pojedinih sluzbenika odjela za cenzuru pri Zemaljskoj vladi, te se nadЬiskup Stadler s tim u vezi 17. sviЬnja 1894. obгatio zemaljskom poglavaru Appelu. NајрЩе је upozщ·io na Ci­ njenicu da је Vгћbosna zbog visoke kvalitete svojih priloga vrlo popularna i izvan Bo­ sne i Hercegovine, u Њ·vatskoj, Slavoniji, Dalmaciji, Istri, jufuoj Ugarskoj, Stajerskoj i Кranjskoj. Za cenzш11, koja se ranije na list primjenjivalajedanput do dvaput godisnje, а u posljednje vrijeme gotovo na svaki broj, ustvrdio је da је bezi"azlozna, jei" se ugla­ vnom primjenjuje na tekstove koji se odnose na katolicki naиk ili na povijesne cinjeni­ ce о kojima govori svaka povijesna knjiga. Prigovorio је vlastima da prema pravoslav-

24 Vrllbosna, 1892, br 19. (1. Х. 1892.) 25 Govшeei о razlozima primjene cenzure па pjesmu "Ideja za zivot", zemaljski poglavar Ј. Appel је, u pismu иpucenom zajednickom ministru financija В. Ka!layu 5. Х. 1892., usмdio sljedeee: "Dieses Gedicht ist nach Inhalt und Tendenz ein Hochpolitisches und konnte es пur verwundern, daG die Redaktion der Vrl1bosna einen solchen Aufsatz, der sich mit dem von diesem kirchlichen Blatte seinerzeit unterbreiteten und von hieraus auch genehmigen Programme absolut nicht vereinbaren ltil3t, doch in das Blatt aufzunehmen versuchte. Nach eingezogenen Informationen soll iibrigens die Redaktions von vomeherein darauf gefa13t gewesen sien. da/3 die Praventivcensur dieses Роёm (danas bez prijeglasa, ор. Z. G.) bean­ standen werde. Gelegentlich der aus Anla/3 dieser InhiЬi[e]rung gepflogenen Riicksp1·ache hat die Red

26 Vidi: АВН, GFM, Pras. ВН, sign. 91/1894. 27 "An der Kacic-Feierlichkeit haben sich im Ganzen aus Bosnien Hercegovina etwa 130 Personen betheiligt; das Hauptcontingent stellen hiebei die Katholiken aus Mostar und den Bezirken Ljubuski und Stolac. Aus Sarajevo haben sich nach Makarska nur zwei Franziska­ ner begeben und lag deren Entsendung nach angeholten Informationen lediglich die Absicht zu Grunde, damit die bosnische Ordensprovinz bei der Denkmalenthtillungsfeier eines Mitgliedes des Franziskaner Ordens nicht unvertreten ЫеiЬе." АВН, GFM, Prtis. ВН, sign. 562/1890.

111 Zoraл Grijak, Benjamin Ka/lay i vгl!Ьosanski nadblslmp Josip Stadle1: ћ·оЬ!етi katolicizma 11 BiH Prilozi. ЗЗ, Sarajevo, 2004., str. IOI-133.

cicevoj proslavi dati hrvatsko nacionalno oЬiljezje. 28 Appelovo obja.Snjenje razloga izo. stanka pravoslavaca s KaCiceve proslave iznimno је vazno, jer svjedoei da on, unatoe tomu sto је na polozaju zemaljskog poglavara Ьiо od 1882. do 1903., nije uocavao ra­ zHcitost hrvatske i srpske kultume bastine. Naime, And1·ija Kacic Miosic eminentnaje оsоЬа hrvatske kultume bastine. Sa sazrijevanjem nacionalne svijesti u sirim slojevima hrvatskog pucanstva u Bo­ sni i Hercegovini bili su sve ce5Ci pokusaji nazivanja pjevackih drustava hrvatskim imenima cemu su se austrougarske vlasti energicno suprotstavljale. Poseblce ih је uznemirio zahtjev mostarskog pjevackog drustva, kojim se tra.Zila promjena imeпa u "Tomislav" ili ''Нrvoje". Isticanje imena "Њvоје" protumacile su kao asocijaciju na Њvоја Vukcica Њvatinica, kojije odlttcno utjecao na tijek bosanske povijesti na prije­ lazu iz XIV. u XV. stoljeee. Bio је herceg splitski, veliki vojvoda Ьosanski, а zЬog svo­ jih stalnih ЬогЬi s ugarskim .la:aljem Zigmundom doblo је od napuljskog dvora i titulu. Vlastima је poseblce nepocudna Ьila Cinjenica da је traZio izuzeee hrvatskih zemalja ispod krune sv. Stjepana.29 Pl"eporucujuCi da uprave drustava uzmu imena пekih povije­ snih Iicnosti- nekog bana, kralja Ш vladara srednjovjekovne Bosne, ali samo pod uvje­ tom da im se vlast njje protezala na druge hrvatske krajeve, vlasti su nastojale potisnu­ ti sve ono sto је upuCivalo па veze bosanskohercegovackih Њvata s Њvatskom i po­ taknuti njegovanje domacih bosanskih tradicija, odnosno integraciju hrvatskog pucan­ stva na bosnjackoj nacionalnoj osnovi. Suoeene sa upornim zahtjevima mostarskih Њ­ vata da im se pjevacko drustvo nazove "Њvоје" vlasti su ipak 1888. dopustile taj na­ ziv. Pl"omicanju ru:vatskih пacionalnih teznji u poeetku је davao peeat Mostal". Za vri­ jeme proslave juЬileja Њvatske dionicke tiskare i glasila Osvit, u Mostaru је 2. i 3. tra­ vпja 1899. odrZan niz proslava na kojima su sudjelovali predstavnici politickih strana­ ka iz Њvatske. Pl"eko ministra В. К<Шауа caru Franji Josipu I. upuceп је brzojav s izra­ zima najiskrenije odanosti, kojim su Ьosanskohercegovacki Њvati i pred carem mani­ festirali hrvatsku nacionalnu svijest, sto је samo nekoliko godina ranije bllo nezamisli­ vo.30 Ро primjeru Mostara slijedile su slicne akcije u Sarajevu sa dl"ustvom Ћ·ebevic, te u Travnik:u s drustvom Vla.fic. Vazno је upozoriti na Cinjenicu da se nakon mostarske

28 "Wie in Dalmatien, so haben sich auch in Bosnien Hercegowina die Orthodoxen, obwohl sie die Verdienste des Kacic fiir nationale Dichtkunst woll annerkennen, gegen die Kacic-Fe­ ier aЬ!ehnend verhalten. indem sie von vorneherein die tatsach!ich auch zugetroffen Vermut­ hung hatten, da/3 diesem Feste ein kroatisch nationeles Gep1·age gegeben wird." Isto. 29 О Hrvoju Vukcicu Нrvatinicu vidi: Ferdo SiSic, Vojvoda Нгvоје VukCic Hгvatinic i njegovo doba, Zagreb, 1902.; Ludwig Tha116czy, Studien zur Gesc!ziclzte Bosnieщ und Seгblens im Mittelalte1·, Miinchen-Leipzig, 1914.; Isti, Povijest Јајса, Zagreb, 1916. 30 Vidi: АВН, GFМ, Pras. ВН, sign. 1334/1897.; 136211892.

112 zoran Gгijak, Benjamin Kallay i и·IIbosaшki пadhiskup Josip Stadle1: Pt·oЫemi katolicizma 11 BiH prilozi, 33. Sarajevo, 2004., stг. 101-ЈЗЗ. svecanosti teziste politickog zivota bosanskohercegovackill Њvata premjesta iz Mo­ stara u Sarajevo. Medutirn, za razliku od izrazito kompaktnog politickog drzanja Њva­ ta LI Mostaru, u Sarajevu su se ocitovale razli6te koncepcije о buducem razvoju nacio­ nalnog pokreta Њ·vata u Bosпi i Hercegovini. О tomu пароsе svjedoce dogadaji pove­ zani s instalacijom (uvodenjem) zastave Њ-..Jatslwg pjevackog dгustva ТгеЬе>Н: н Sara­ jevu 2. lipnja 1900. godine. Prilikom t-azgovora о instalaciji zastave, koji sн vodeni на izvanrednoj skupstini drustva 22. srpпja 1899., razvila se ostt-a 1-asprava о пaCinu iпsta­ Iacije zastave. Utjecajni clan drustva odvjetnik Jozo Sнnaric izпio је ptijedlog da se in­ stalacija zastave obavi kao drustvena proslava bez katolickog vjerskog obreda posve­ te. dok је kanonik vгhbosanskog kaptola Ivan Koscak zahЩevao vjet·ski obJ"ed posve­ te. Uz Sunaticev p1ijedlog, motiviran teznjom da se od 'Л-еЬе-~Јiса ne odЬiju pripadnici islamske vjeroispovijesti, Ьiо је pt·edsjednik drustva odvjetnik Nikola Maпdic, te pt·e­ teziti dio hrvatske svjetovпe inteligencije i franjevaca. Pt-ilikom glasovanja SнпariCev prijedlog prihvacen је velikom vecinom glasova i to aklamacijom. Svjetovni svecenici su, slijedeCi нpute nadЬiskнpa Stadleщ poceli demonstrativno napнstati dгustvo. Sve­ canost instalacije zastave odrzana је 2. lipnja 1900. uz nazocnost brojnih delegacija iz Banske Њ·vatske, Dalmacije i lstre. Bosanski laicki katolicki politicari Ьili su svjesni svoje brojcane nemoCi i nenaklo­ nosti vladinih krugova, ра su se nadali ostvariti zadani cilj povezivaпja Bosne i Herce­ govine s Њvatskom uz pomoc nшslirnana, osjecajuCi se s njima povezani visestolje­ tnim zajednickim zivotom. Smatt-ali su da vjera ne predstavUa barijet·u medшюbnom sporazumijevanju. NadЬiskнp Stadler nije Ьiо spreman na takvu zrtvн, jer је katolis­ tvo smatrao Ьitnom odrednicom hrvatskog nacionalnog identiteta u Bosni i Hercegovi­ ni. Najsiri slojevi mщlimanskog pucanstva Ьili sн nacionalno пeopredijeljeni, а zbog stalne propagande о Stadlerovom prozelitizmu uglavnom protukatolicki raspolozeni, dok је preteziti dio begova i aga suradivao sa SrЬima н borЬi za vjersko prosvjetnu au­ tonomiju, koja је u odnosu prema austrougarskim vlastima imala izнzetno opozicijsko oЬiljezje. Stadler је stoga smatrao da Ђ·ebevicu treba dati katolicki znacaj, pri cemu se niciш ne smiju vrijedati vjerska cuvstva mнslimana. Svjedoeanstvo о tomu nalazirno u njegovom pismu Strossmayeгu, koje ima karakte1· apologije, jer su ga pгotivпici po­ ku.Sali oklevetati. Stadleг pjevacko dгustvo 'Л-ebevic пiје smatrao ekskluzivпim hrvat­ skim drustvom, ali da је smatгao da је sнdjelovanje muslimaпa u njemu toliko nezвa­ tno da mu пе treba davati visekoпfesionalni, nego samo katolicki znacaj, sto mнslima­ nima, zbog pl'etezitog sudjelovanja katolika, пе Ьi trebalo smetati. 31

31 Ј. Stadler-J. Ј. Strossmayeru, Sarajevo, 8. V. 1900., Arhiv Biskupskog ш·dinarijata u Dako­ vu, sign. 536/1900.

113 Zoran Grijak. Benjamiтr Katlay i vJ·!JЬosanski пadЬisA1tp Josip Stadle1: PmЬlemi katolicizma rt BiH Prilozi, 33, Sarajevo, 2004., str. 101-133.

Glede ocjena о Stadleюvom poistovjeeivanju ht·vatstva ј katolistva, valja upozoriti na cinjenicu daje Stadler podriavao nastojanja oko razvUanja hrvatske nacionalne svi­ jesti kod mus\imana, ali da је smatrao da najprije tl'eba t-azviti tu-vatsku nacionalnи svj. jest kod jos иvijek nedovoljno nacionalno svjesnih katolika. "32 Sljcne argumente Sta­ dler је naveo u pjsmи upravi Тl-ebevica."33 U pismu Strossmayeru Stadler је ust\'rdio da su aferu s posvetom zastave pjeva­ ckog drustva Trebevic izazvali sluZЬenici Zemaljske vlade, tereci iskoristiti katolike i muslimane pюtiv pravoslavaca. Та tvrdnja nije bila Ьеz osnova. Naime, priЬojavajuc i se politickih nastojanja pravoslavaca za prikljucenjem Bosne i Hercegovine Кraljevi­ ni Srblji, austrougarske su vlasti teZile stvaranju driavotvornoga mиslimansko-lu-vat­ skog Ыоkа. U ciljи ostvarenja tog plana favorizirale su muslimane, kao veCinski dio zamisljenog driavotvornog bloka, te su ostro suzЬijale svaki pokusaj afirmacije hrvat­ ske nacionalne svijesti ј katolicizma, koji su muslimani mogli shvatiti kao ugгozava ­ nje svojih prava. NadЬiskup Stadlet· Ьiо је skeptican prema mogucnosti ostvarenja na­ vedenog plana, drzeei da bosanskohercegovacki Нrvati ne smiju zatomljivati svoje vi­ talne politicke, kulturne i gospodarske interese i .Zrtvovati ih nerealnim planovima au­ strougarskih vlasti. Da su tj planovi zaista Ьili nerealni svjedoei cinjenica da su stvarani и jeku srpsko-muslimanske suradnje u borbl za vjersko-prosvjetnu autonomiju, koja је jmala sva oЬiljezja politicke sш·adnje, а и odnosu prema austrougarskim vlastima Ьila је oporЬenog znacaja. Sиocene sa Stadlerovom nespremnoscu da slijedi njihove politi­ cke zarnisli, austrougarske su vlasti pocetkom ХХ. stoljeea donijele odluku о njegovu иklanjanju iz Bosne i Hercegovine, te su tra.Zile prikladnu fшmu za provedbu tog cilja. Nadbiskupa Stadlera su pritom prikazivale kao dobюg crkvenog pastira, ali kao osobu koja uopce ne shvaca slozenost vjerske i nacionalne proЬlematike u Bosni i Hercegovi­ ni. U fondи Zajednickog ministarstva financija u Arhivu Bosne i Hercegovine u Sara­ jevu, nalaze se dokumenti koji svjedoce da su austrougarske vlasti tezile stvoriti kato­ licko-muslimanski Ьlok, koji Ьi Ьiо oslonac гezimи i prepreka ostvat·enju velikosrpskih planova u Bosni. U vrijeme afere zbog konvel'zije muslimanke Sale Sivtic 1903. viso­ ki slu.ZЬenik Zeшaljske vlade u Sarajevu dr. Kuh napisao је memoranduш и kojemje iznio zamisao о katolicko-шuslimanskoj sиradnji. Kuhov memoгandиш ustvaгi pred­ stavlja analizu Stadlel'ova djelovanja u kontekstu austrougaiskih politickih intenci-

32 Isto. 33 Zemaljska v\ada podnijela је Stadlerovo pismo i c\anak, u kojima se kritiziraju postupci uprave Тi-ebevica UHbosna, 1900, br. 10.), na uvid cenzuri, no ova је ocijenila da nema potrebe za primjenom cenzure, jer isti ne sadrze nikakve napade protiv drugih konfesija. Nakon toga Zemaljska vlada odustala је od mijesanja u spor. АВН, GFМ, Prtis. ВН, sign. 564/1900.

114 zoran Grijak, Benjamiп KG!Iay i и-!rbosanski nadblskup Josip Stadle1: РгоЫетi katolici=ma и ВiН Prilozi, 33, Sm:ajcvo, 2004 .. str. 101-133.

ја и Bosni i Hercegovini.34 Dг. Kuh velica Stad!et"ove svecenicke kvalitete, ali ospo­ rava njegovu politicku razbol'itost, јег Stadle1', navodno, svojim podrzavanjem konver­ zija musliшana na katolicizam ometa stvaшnje povjet"enja izmedu katolickog i musli­ manskog pucanstva i stvaranje saveza tih dvaju elemenata, kojim Ьi se sptijecila politi­ Cka nastojanja pгavoslavaca. Zanimljiva је cinjenica da је dr. Kuh opcu konverziju mu­ slimana na katolicizam smatгao ne sашо pozeljnom, пеgо i mogucom, ali da је mislio 35 da је опа stvai buducnosti. Nastojeci nicim пе povrijediti vjerska cuvstva muslimana, austrougarske su vla­ sti svaku knjigu katolickog vjeгskog sadrzaja, koja је iz Њ·vatske, Slavonije Ш Da l шa­ cije stizala u Bosnu i Heгcegovinu, podvrgavale preventivnoj cenzuri. Tako su 1896. podvrgnule cenzuri i zabranile objavljivanje pjesme pokojnog vrћbosanskog kanonika Josipa Bezica pod пaslovom Kobl и Bosni nakon mladoga ljeta 1879., tiskanu u Ma­ kaiskoj 1879., s obiazlozenjem da njeziп sadгzaj duboko vrijeda vjeгske osjecaje mu­ slimana.36 S druge strane za vjerska cнvstva katolika austrougaгske vlasti nisu pokazi­ vale ni ptiЬ!izno slicnu osjetljivost, а ponekad su cak i pl'ema najvisim katolickim ve­ likodostojnicima postupale gгubo i вepгikladno. Primjer takvog ponasanja dogodio se 1. tгavnja 1902., kada su kanonik vrhbosankog kaptola Vincencije Palunko, provincijal franjevacke pшvincije Bosne Srebrene fга Augustin Cengic, rektш· Vrhbosnske bogo­ slovije isusovac Franjo Slavic i sarajevski zupnik posjetili gгadanskog doglavnika (ci­ vilnog adlatusa) Huga Kutscheгu, s naшjerom da mu cestitaju imendan, а sluga imje, u sobl н kojoj su cekali i mnogi muslimani i pravoslavci, izjavio da ne mogu Ьiti ptimlje­ ni.37 Bila је to velika uv1'eda za Katolicku crkvu u Bosni i Heгcegovini, jer su povrije­ deni u dostojanstvu njezini uglednici. Vijest oponizavanju katolickЉ velikodostojnika u Sarajevu ubrzo su prenijele i becke novine.38 Radilo se, naime, о vrlo ozЬiljnom ispa­ du visokog sluZЬenika Zemaljske vlade, koji se svojim postupkom ogrijesio о jedan od temeljnih postulata austrougю-ske politike u Bosni i Hercegovini, koji је nalagao

34 Vidi: Memorandum йЬеr die Konversionsangelegenheit Sala Sivric, АВН, GFМ, Pras. ВН. sign. ad 697/1903. Hrvatski prijevod memoranduma uvr.Sten је kao d1·ugi prilog mojoj knjizi Politicka ф'elatпost v1·1lbosanskog nadblskupa Josipa Stadleгa, Zagreb 200 1., 573.-579. 35 Isto. 36 Zemaljski poglavar Appel uputio је 9. ХП. 1896. pismo ministru ЮШауu, u kojem se opsirno osvгnuo na uzroke zabгane Beziceve pjesme, iznoseCi kao glavni uzгok vrijedanje vjerskih osjecaja muslimana. АВН, GFM, Pt-as. ВН, sign. 1129/1896. 37 АВН, PR, sign. 91/1902. 38 Vijest о ponizenju nanijetom Katolickoj crkvi u Bosni i Hercegovini prenijele su ne samo hrvatske novine, Obzor, 1902., br. 21 od 21. IV. 1902., nego i novine u sredistu Monarhije. Vidi: Nеце ћеiе Presse, br. 13527, od 22. IV. 1902.

115 Zoran Grijak, Benjamin Kallay i vl"lrbosanslc?nadblskup Josip Stadleт: РгоЬ/етi katolicizma и BiH Prilozi, 33, Sarajevo, 2004., str. 1О 1-133. velik obzir prema vjerskim cuvstvima pucanstva i iskazivanje duznog postovanja cr­ kvenim velikodostojnicima. Nadbiskup Stadler је, sa sjednice NadЬiskupskog duho­ vnog stola, oddane u Sarajevu 17. travnja 1900. uputio gradanskom doglavniku Kutsc­ heti prosvjedno pismo, zahtijevajuCi objasnjenje njegova postupka. TezeCi izgladiti ne­ sporazum Kutschera se 23. travnja obгatio pismom provincijalu Cengicu, а 24. tl'avnja nadЬiskupu Stadleru, tvrdeei da је neprimanje katolickih uglednika posljedica nespo­ razuma, da mu је sluga rekao da su oni vec otisli, buduci da nisu htjeli drugo nego da mu cestitaju imendan.39 Kutscherino naknadno opravdanje zasigumo је Ьilo posljedica upute minisn-a Kallaya, koji је nastojao suzblti moguce politiCke posljedice tog skan­ dala. Navedeni postupak nije medutim Ьiо izolirani incident, nego samo jedno u nizu svjedocanstava о stvamom polozaju Katolicke crkve i katolickog pucanstva u Bosni i Hercegovini. Nadblskup Stadlet· i Ьiskupi Buconjic i Markovic uputili su 11. listopada 1903. pismo Kallayevom nasljedniku na polozaju zajednickg ministra financija Istva­ nu Burianu, u kojem su prosvjedovali zbog situacije u kojoj se nalazi Katolicka crkva u Bosni i Hercegovini i proteziranja pravoslavaca i muslimana na t·acun katolika. 40 То је pismo, medutirn, kao i mnogi drugi slicni dokumenti, ostalo Ьеz ikakvog odjeka. S obzirom na cinjenicu da su nadЬiskupa Stadleгa smatl'ale osobom koja ome­ ta pl'Oces priЬlizavanja izmedu katolika i muslimana, austrougarske su ga vlasti na­ stojale ukloniti iz Bosne i Hercegovine.41 Povod za postavljanje tih zahtjeva Ьile su konverzije na katolicizam. Godine 1890. izЬila је velika afera koja је imala za po­ sljedicu donosenje nove uredbe о konverzijama. Aferu је potaknuo slucaj obrace­ nja Useife DeliahmetovicY Ona se tijekom ljeta 1890. prijavila gvardijanu samosta­ ШI u Кresevu, izjavivsi mu zelju za obracenjem na katolicku vjeru. Piava afera izЬi- 1a је tek kada је pred okruznim zemaljskim sudom u Sarajevu podignuta optuzni-

39 Vidi: АВН, PR, sign. 91/1902. Јо Vidi: АВН, GFМ, Pras. ВН, sign. 1308/1903. ~~ Pokusaji austrougarskih vlasti da uklone nadbiskupa Stadlera trajali su sve do 1913. ј ЬiЈј okoncanj s poznatim rijecima раре Pija Х.- Manet et maneblt. (Ostaje i ostat се) . Sveta Sto­ lica nUe se h~ela odreCi jznimno sposobnog crkvenog velikodostojnika u vrlo kompleksnom multietnicki i multikofesionalno isprepletenom bosanskohercegovackom okruzenju. 42 Vijest о obracenju U. DeJiahmetovic donijela је Vrl7bosna, IV/1890. br. 22. od 15. XI. 1890. U povodu njezina obracenja i afere, koja је potom izЬila, postoji opsezna korespon· dencjja izmedu zemaljskog poglavara Appela i zajednickog ministra financija ЮШауа, koja svjedoci о tomu da su zadovoljavajucu zakonodavnu regulaciju proЬlema konverzija austro· ugarske vlasti smatrale preduvjetom uspjesne provedbe politickih ciljeva Monarhije u Bosni ј Het·cegovjni. Vidi: АВН, GFМ, Pras. ВН, sign. 539,541,547, 549,553,566,581,628,651, 66311890.

116 zoran Grijak, Benjamin Kallay i vrllbosanski nadblsf..:up Josip Stadlet: РгоЬ/етi katolicizma и BiH prilozi, 33, Sarajevo, 2004., str. 101-133.

са protiv пadblskиpa Stadlera. Kada se и sjedi stи Zemaljske vlade pojavila depиta­ cija uglednih mиslimaпa Zemaljska vlada se obt·atila Zajednickom ministarstvи fi­ лanacija s иpitom, da li s tim и vezi treba razgovarati s nadblskиpom Stadlerom.43 Na krajи se na odlazak u Вее poeela pripiemati delegacija od 44 ugledna mиslima­ лa , na celu s reis-ul-ulemom, radi urucivanja prosvjeda protiv postupaka nadblsku­ pa Stadlera caru Franji Josipи 1.44 Nadblskup Stadler- је u pismи Ьiskupи Stiossmaye­ ru iznio odlиkи da se ne pojavi па sиdu, utemeljenи na stajalistи da sи aиstroиgarske vlasti arbitraшim odlиCivanjem о konverzijama pr-emasile svoje kompetencije i po­ vrijedile zakone Katolicke crkve, kao i na postojecoj praksi da gradanski sиdovi ne sиde Cl"kvenim velikodostojnicima.45 U sviЬnjи 1891. godine Stadler se obratio i pa­ teru Aлdreasи Steinlшbet"и, s kojimje, kao Ьivsi pitomac zavoda Gel"ffianico-Hиnga- 1icum, ostao povezan i nakon svrsetka skolovanja и Rimи 1869. godine. Obavijestio gadaje osporio kompetencije okruznom sиdи и Sarajevu, te daje svojи odlиkи ute­ meljio na sudskim aktima s procesa Ьiskири Linza Ј. Rudigierи iz 1869. godine. Sta­ dlerovo obi"acanje Steinhиberи valja promatrati ne samo kao izvjesce о navedeлim dogadajima, nego i kao poziv za potporu kod kardinala u vatikanskoj Kuriji i samoga раре Lava ХШ., do kojih је sezao иtјесај I"ektora zavoda Gel"ffianico-Hиngaricum. То se vidi iz formulacija priopcenja i pozivanja na presedan - slucaj Ьiskиpa Rиdigi­ era- koji је Svetoj Stolici mogao Ьiti pt·edlozak za raspt-avu s austюugarskom diplo­ macijom. Mogucnost svoga procesuit-anja Stadler је ipak smatrao malo vjeJ"ojatnom, nakon sto ти se obt"atio jedan vladin opиnomocenik iz Веса , sa zadacom da izgla­ di stvai.46 Sиocene sa Stadleюvim beskompromisnim odbljanjem da prizna kompe-

43 U telegramu do 21. rujna 1890. gradanski doglavnik Kutschera obavijestio је ministra Kal­ laya о posjeti muslimanske deputacije koja mu је predala moiЬu, potpisanu od reis-ul-uleme i drugih uglednih muslimana, te о zahtjevima izlozenima u moiЬi: 'Ћeute erschien bei den Landest·egierung eine Deputation der hiesigen mohamedanischen NotaЬlen uud Ubergab eine von dem Reis-el -Ulema und von NotaЬlen unterzeichnentes Gesuch, womit um Riickstel­ lung der Useifa Dellahmetovic an ihren Bruder oder wenigstens um deren Unterbringung in ein neutrales weder Шrkisches noch katholiches haus gebeten wird. Landesregierung Ьittet um Weisung оЬ sie diesfalls mit Erzbischof Stadleг in Verhandlung treteп soll." АВН, GFM, Prtis. ВН, sign 554/1890. .ц О p1·ipremanju delegacije uglednih muslimaпa za odlazak u Вес, radi predaje prosvjeda caru 17. IX. 1890., u povodu "otmice" U. Deliahmetovic, zemaljski poglavat· Appel obavijestio је miпistra Kallaya telegramom od 13. IX. 1890. АВН , GFM, Pras. ВН, sign. 541/1890. 4s Ј. Stadler-J. Ј. Strossmayeru, Sarajevo, 4. IX. 1890., AНAZU, Ostavstina Josipa Jurja Strossmayera, sign. XI-A/Stad. Јо. 7. ~ Stadler se ob1-atio р. Steinhuberu sa sljedeCim opisom dogadaja u povodu konverzije U. Deliahmetovic: "Man hat mir wegen Verbrecheпs der Gewalttblitigkeit des fremden Willens ...

117 Zor:ш Gгijak, Вепјатiн Kallay i 1•гlzbosaшki нadblskup Josip Stadle1: Pt·oЫemi katolicizma 11 BiH Prilozi. 33. Saщjevo. 2004. . st1·. 101-133. tencije okt·uznog Zemaljskog suda u Sarajevu, ali i шoguCiш zaostt-avanjem odпosa s Katolickom crkvom tl Bosпi i Het·cegoviпi i sa Svetom Stolicom, koje bi izazva0 sudski pi"oces pгotiv Stadleгa, austrougш·ske vlasti su ргеkо specijalnog оршюшосе. пika izgladile spor i nalozile okruzпom sudu u Sarajevu da povuce optuzпicu. Useift Deliahmetovic dopusteno је da se о svojoj pripravnosti па konvei"ziju na katolicizam ocituje pred sudoш. Ona је to i ucinila 18. rujna 1890. izjavivsi da је nitko nije silio na obracenje, nego da је odlukн о tomu donijela ро vlastitom izboгuY Nakon ocito. vanja pred sudom primila је vjeгsku pouku u Fojnici i u listopadu 1890. obratila se na katolicku vjeгu.~8 Rasplet afere ucinio је besp.-edmetnim odlazak pюsvjedne de. legacije шнslimanskih uglednika u Вес. No, pitaпje zakonodavne .-egulacije konver­ zija na katolicizam i dalje је Ьilo nerijeseno, ра se nadЬiskup Stadler zbog toga na­ mjeravao uputiti u Вес i Rim.~9 Konveгzija Useife Deliahmetovic potaknula је austrougarske vlasti u Bosni i Heгcegovini па opsezпije elaboriгanje svoje politike u Bosni i He.-cegovini. Doku­ menti koji se odnose па tu proЬlematiku potvrduju da su se austrougarske vlasti zau. zimale za zЬlizavanje katolika i muslimana, ,-adi suprotstavljanja velikosrpskim na­ stojanjima bosanskoћercegovackih pravoslavaca, te da su slucajeve konverzija na katolicizam sшatrale preprekom н postizanju tog cilja. Vazne podatke о tome nalazi­ шo u izvjescu poglavara Zeшaljske vlade u Sю-ajevu Ј. Appela, upucenom zajedni­ ckom ministru financija В. К<Шауu u Вес 27. ··ujna 1890. godine. То је izvjesce za. nimljivo i zbog toga sto sadi"zi Appelova stajaliSta о mentalitetu bosanskoheгcego ­ vackill muslimana.50 UpozoгavajuCi na slucajeve konveгzija tijekoш pюslih godiпa, dеш Gericht Ube1·geben. Da wir alle nicht wuBten, оЬ es gut ist, daB ich dem zu шir in mein Haus gekoшmenen Untersuchungsrichter ant\vorte, so habe ich geantwortet, um bloB die Sache zu erkltiгeп. Nachhei" studii"te ich die Sache (die Processakten des Rudigieг) und Uber­ zeugte шich, daB ich mich dem Gerichte nicht stelleв darf. Darauf, verfaBte ich eine Aпt\VOrt :шf die erfolgeпde Vorladung, in welcher ich die Competenz des Gerichtes nicht anerkenne. Das hielt ich in Bereitschaft. Es wa!"e also ganz nach den kiгchlichen Satzungen gegangen von unserer Seite. ( ... ) Nun gerade in diese Zeit kam ein Bevolmachtigter von Wien aus und legte in meiпe Htiпde die Art uпd Weise, wie die Sache zu schlichteп." Ј. Stadler-A. Steinllu­ beш, Sarajevo, 29. XI. 1890., Arl1iv Vrhovne uprave Druzbe sestara Sluzavki Maloga Isusa u Zagrebu. ~7 Isto. 48 Useifa Deliahmetovic krstena је 19. Iistopada 1890. u crkvi sv. Duha u Fojnici. Obredu. koji је bio vrlo svecan, pr·Љivalo је mnogo katolickog pucanstva. Prilikom krstenja prihvatila је ime Josipa. Vidi: V!·llhosna, IV/1890., br. 22. 49 Isto. 50 Vidi: АВН. GFM. Pras. ВН, sign. 574/l890.

118 zoraл Grijak. Benjamin КrШау i vгllbosanski nadЬiskup Josip Stadle1: РюЫетi katolicizma и BiH Prilozi. 33. Sarajevo, 2004.. str. 101-133.

Appel је ustvidio da su tim konveizijama duboko povrijedeni vjerski osjecaji musli­ mana. Vlasti su se piitom morale dгzati pasivno, jei il1 је na to obvezivala okruzni­ ca о konverzijama od б. listopada 1879. godine.51 Appel nadalje iznosi pretpostav- . ku da se uzгoci vjerske osjetljivosti muslimana nalaze u ne tako davnim povijesnim dogadajima, poseЬice u osujecenim te.Znjama muslimanskЉ veleposjednika za au­ tonomijom, najprije od stt-ane Osmanskog carstva, koje је sa zadacom slamanja po­ bune poslalo u Bosnu ј Heгcegovinu Omer pasu Latasa 1850., а zatim od strane Au­ stt·o-Ugarske Monarhije, kojoj је Bosna ј Hercegovina povjet·ena па upravu 1878. godine. U mentalitetu bosanskohercegovacke muslimanske aгistokracije Appel na­ Jazi snazan konzervativizam, koji se ocitovao u zilavom opit·anju moderпizacijskim reformama u sudstvu, upravi i gospodarstvu, kako u osmanskom, tako i u austюu­ garskom razdoЬiju. 52 Tek postupno, s izumiranjem onih muslimana koji su se borili protiv Оmег pase Latasa i austгougarskih trupa i nestankom sjecanja na to razdoЬije, nastLipit се, smatt-ao је Appel, vrijeme kada konverzije muslimana na katolicizam vise nece пailaziti па takav otpoi.53 Appel se priЬojavao da Ьi preuranjene konveгzi­ je na katolicizam mogle imati i opasne politicke posljedice, jer bi mogle omesti пе samo sa stajalista vlasti, nego i sa stajalista samoga muslimanskog veleposjednickog sloja, pozeljnu suradnju muslimana i katolika u Bosni i Heгcegovini i uputiti musli­ maпsku veleposjednicku at"istokraciju, koja је dosada пastojala sщ·adivati s katoli-

~ 1 Es haben hier in den letzten Jahren mehre1·e mit Erfolg odet· vo Bekehrungen keinem solcheп Wiede1·stande mehr begegпen; allein diese Zeit ist noch ferпe und kann daran ei"st gedacht werden, wenn die Gene,·ation \Velche gegen Ome1· Pascha und k. tшd k. Occupatioпstшppen gektimpft hat ausgesto1·ben sein und die Erinne1·ung an die ti.irkische Herrscl1aft ganzlich gesch\vunden sein \vird." Isto.

119 Zoгan Grijak. Beпjamin Kallay i 11Гilbosaпski пadblskup Josip Stad/e1: P,·oЬ/emi katolici;.:ma u BiH Prilozi, 33. Sarajevo, 2004., stг. 101-133.

cima, па sшadпju s pt-avoslavnima, kod kojil1 је takoder prisutaп osjecaj ugгozeno­ sti od stгane katolikaY Appel је smatгao da је Pravoslavna crkva zbog svoga ustroja i nizeg stupnja naobгazbe sveceпstva пероgоdпа za prozelitsko djelovaпje usmjere­ пo па nagla i sveobuhvatnija оЬгасепја, по da se unatoc tomu nalazi ugrozeпa u svo­ joj siguпюsti i samostalnosti zbog pгer·evпog djelovanja pojedinЉ katolickih dulю­ vпika.55 Рt'ешапјепо poticaпje konveгzija па katolicizam Appel пiје smatгao stetnim samo za nastojaпja vlasti, zbog mogucnosti zbli:lavaпja muslimana i SгЬа, nego i za nastojanja Katolicke Cl'kve, usmjel'ena ргеmа prijelazu muslimana па katolicku vje­ ru. Suradпju katolika i muslimaпa vlasti su smatrale пароsе vaztюш zbog toga sto su tek udruzeпi tvol'ili veciпu u odпosu па veCinsko pravoslavпo pucanstvo, koje se odпosilo пeprijateljski prema пastojanjiшa Monarhije u Bosпi i Heгcegoviпi. Pre­ ma Appelovom misljeпju, katolicko sveceпstvo пiје uzimalo u obziг vjeгsku osjetlji­ vost bosaпskoheгcegovackih шuslimaпa, proizaslu iz specificпosti пjihova mentali­ teta- vjet-skog i socijalпog koпzervativizшa koji se u Osшanskom cю·stvu ocitovao u otporu Ьilo kakvim refoпnaшa i suzavanju odredbi serijatskog ргаvа u zakoпodav­ stvu, а u t-azdoЬlju austrougarske uprave u пjihovoj teskoj p1·ilagodЬi zivotu u dt·za­ vi koja vise пеша teokratsko пеgо svjetovno oЬiljezje, па celu s krscanskim vlada­ гom. Uvazavanjem vjet-ske osjetljivosti musliшaпa katolicko sveceпstvo Ьi, sшatrao је Appel, uveHke pridoпijelo urnanjivanju nepovjereпja, koje kod rnuslirnana poticu "ljudi starog kova" i pгidonijelo пastojaпjirna vlasti da uvjeri muslirnaпsko pucan­ stvo da се austrougaгsko zauzece za Bosnu i Hercegoviпu, а пароsе za muslimane, iшati kшisпe posljedice, te ih uCinilo vjemim i pouzdanim podanicima.56 Navede-

ч Was ist danп natiiгlic11eг als da/3 die beiden in il1reш religiosen Frieden seitens des katl1o­ lic11en Elements sich bedгocl1t glaubenden BevOlkei"ungsgruppen zur gemeinsamen Abwehr gegen den so unver11o[11]Ien mit seinen Absichten hervortretenden Katholizismus sich verei­ nigen und dadurch eine hOchst bedenkliche politiscl1e Situation schaffen, welc11e in le[t]zter Linie ftir das von der katholischen Geistlichkeit bebsichtigte Ziel der Bekehrung der Mнha­ medaner verblingnisvoll \verden Kann?" lsto. 55 "Die ortodoxe Кirche ist vermoge ihrer Veгt·assung und infolge des geringeren Bildung­ sgrades ibrer Geistlic11keit zuг Proselitenmacherei weniger geeignet und findet sich se!Ьst auch nш zu gi.iпstig dшch den Ubeгeifer einzelneг katho!isc11en Geist!ic11en in ihrer Sic11er­ keit und Se!Ьsttindigkeit bedгoht." Isto. 56 ''Die Leute dieses Schlages (nosioci nшslimanskog оtрога prema refoгmniш nastojaпjima osmanskih. а nakon 1878. austrougaгskih vlasti, ор. Z. G.) sind noc11 nicht gtinzlich ausge­ storben und \>veпn auc11 seitdem die Muhamedaneг einsehen ge!ernt haben, daG die Occu­ pation ftiг das Land im Allgemeinen und speziell auch ftir sie se!Ьst von den segensreic11en Folgen begleitet wаг und wenn sie 11eute zu den tгeuesten und vel'lti/31ichsten Unterthanen seineг k. und k. Majestat geztihlt ZLI werden verdienen, so gibt es doch eine Seite, welc11e

120 zoп:.n Gгijak, Beпjamin Kcillay i I'J'!Jbosanski nadblskup Josip Stadlel: РгоЬ!етi katolici::.ma 11 BiH Prilozi. 33. Silгaje \•o, 2004 .. stг. 101-133. no Appelovo izvjesce ustva!"i pt·edstavlja elaborat u kojem poglavar Zemaljske vla­ de iznosi stajalista о vjeгskoj i nacionalnoj proЫematici u Bosni i Het·cegovini. Ot­ Jcriva nam cinjenicu da su austroиgarske vlasti uocavale proЬleme и mectиvjerskim i medunacionalnim odnosima и Bosni i Hercegovini, ali da su, u plaпovima о tjese­ njи meduvjerskih i mectunacionalnih proЫema , polazili od vrlo dvojbene premise. da се savez Monaгhiji odanih Њ·vata i mиslimaпa postiCi popustajuci gospodarski najsnaznijim mиslimanima. Pretpostavka da се muslimani postati drZ3votvorni ele­ ment и Bosni i Hercegovini i da се se и vlastitom interesи opredijeliti za suradnjи s Нrvatima Ьila је иtemeljena na zamisli о dиgoroenoj pгisиtnosti Moпat-hije и Bosni ј Het·cegovini, znatno dиzoj od one koja је povijesno ostvш·ena, раје njezinи opt-a­ vdanost moguce samo uvjetno ospшava ti. Ipak, valja upozoriti na cinjenicu da izvo­ ri ne govoгe и prilog Appelovoj ocjeni, da su konverzije na katolicizam ugгozavale proces priЬlizavanja muslimana katolicima, koji su u svom vlastitoш interesн navo­ dno pokrenuli muslimanski uglednici, te da Ьi to mogao Ьiti uzrok priЫizavanja mu­ slimanskog vodstva pravoslavcima.57 Nema, naime, nikakviЬ histшijskih svjedocan­ stava о Ьi l o kakvim pokиsajima vodstva muslimana da se priЬiizi katolicima. U Ap­ pelovom se izvjescu nadЬiskupu Stadleru ne uрисuји prigovori zbog konverzija mu­ slimana na katolicizam, nego zbog neprikladnosti trenutka u kojem se one pюvode, jer Ьi neuvazavanje vjerske osjetljivosti muslimaпe moglo usmjeiiti na suradnju sa SгЬima, а udaljiti ih od suradnje s Њ·vatima. Na temelju navedenih ciпjenica mozemo ustvrditi da su austrougat·ske vlasti svoju vjersku politiku oЬlikovale iskljucivo na temelju politickog pragmatizma, ргi

( ... ) mit allem Rticksicht beltandelt \Veгden muB und dies ist die Seite der denkelden Leuten, gegentiber muB die grOВten Vorsicht beobachtet werden, und sollte auch der Chгistliche Cle­ rus diese гe!igiose Empfindlic!1keit zu schonen wissen, wenn е1· sich nicht von vorneheгein einem entschlossenen und organizi(e)rten Widerstande aussetzen will." Isto. 57 "Jetzt ( ... ) mit solcl1en Bekehrungsversuchen in herausforderndeг die religiбse Gefiihle dег Muhamedaner tief verletzenden Weite heгvor·zutreten ist ein hochst geЉhr· Ii c hes Beginnen, welches von den bedenk!ichsten politiscl1en Fo!gen Ьcg l e i tet sein kann. Bisher haben die muhamedunischen Not<'Ьien iп ihгem eigenen Wo(ћ]verstandenen Inter·esse dal1in getгachtet mit den ebenfalls in der Minoгitiit befindlichen Katholiken eine ntihere Ftih!ung zu erha!ten, um den an Zahl groBe!'en Oгtodoxen gegeпi.ibei ein Ausschlag gebeпdes Gegengewicht zu Ьilden. ( ... , nedostaje dio teksta, ор. Z. G.) durch der!ei den гeligiosen in so br·i.isker Weise sldrenden VorkommniВe wer·den aber a!le darauf gerichteten Bemi.ihungen der Regierung und dег einsichtsvolleгen Muhamedaпer vet·eitelt und Iiegt die Gefahr nahe. da/) das Gюs der muhamedanischen Bevбlkeгun g aufgereizt duгch untibe1·legte Handlungeu der· Geist l icheп und dеп dadurcћ hervor·ger·ufenen Uber·muth der katholischen BevO!kerung sich den Ortodo­ xen niihern, \vas jedenfa!s еiпе Ьedenkliche Verschiebung herbeifi.ihren wur·de.'' Isto.

121 Zoran Grijak, Benjamin Kallay i I'J'I!Ьosanski пadblslшp Josip Stadle1: РгоЫетi katolicizma и BiH Prilozi. 33, Sarajevo, 2004.. str. 1О 1-133.

сети је stvaranje jamstava za od!'zanje austroиgarske vlasti и Bosni i Hel'cegovini bio glavni kt·iteгij za рюsиdЬи prihvatljivosti pojedinih tjesenja. U Appelovom izvjescи (elaboratи) izlozen је prijedlog dugorocnog pгograma aиstюиgarske vjerske i nacionalne politike и Bosni i Hercegovini koji је zamisljen kao predlozak za djelovanje Zajednickog ministarstva financija i Zemaljske vlade. U ојеmи iznijeti pгijedlozi иklapali sи se и okvire bosnjacke nacionalne politike mini­ stгa ЮШауа, jer sи jamcili privilegiran polozaj muslimanskog veleposjednickog slo­ ja, ali sи, zbog pюmicanja principa l1rvatsko-mиslimanske sиradnje u sиpгotstavlja­ njи (veliko)srpskim nastojanjima u Bosni i Hercegovini, ipak predstavljali odreden pomak pt·ema иvazavanju interesa Нrvata. Konveп;ija Useife Deliahmetovic nije иtjecala па pl'omjenи nacelnog stajali­ sta aиstroиgarskih vlasti о рrоЬ!еmи koпvel'zija па katolicizam. О tome svjedoCi na­ гedba Zemaljske vlade za Воsпи i Hercegovinu о konverzijama od 9. srpnja 1891., objavljena и slиzbenom glasnikи Zemaljske v\ade 15. sгpnja 1891. godine. 58 Sроте­ пиtи naredbu gradanski је doglavnik Kиtschet-a poslao nadЬiskupu Stadleru 17. sr­ pnja. Stadler nije Ьiо zadovo1jan naredbom zbog niza vrlo Iestriktivпih odгedЬi- dо­ Ьпе granice od 24 godine, vet·ifikacije obt·acenja od stt'ane Ol'gana svjetovnih vlasti i dt·иgih- te se obt-atio beckom пunciju Alojzijи Galimbettijи. U odgovorи od 10. ko­ lovoza 1891. Galimbeгti је obavijestio Stadlera da је izmijenio misli glede nагеdЬе о konveгzijama s miпistгom Kallayem, koji mu је govш·io о zakoпitim kontestacijaшa muslimana, ali nije spominjao nista о dobnoj granici za obraceпike. Pitanje da li је pгigodom postиpka veгifikacije nadlezna politicka ili sttdbena vlast пuncij је smatrao manje vaznim. Zbog пavedenil1!'azloga, zakljucio је nuncij GaJimЬerti, Sveta Sto­ Iica је odluCila da се naгedbu toleгiшti, ali ји nece odobгiti.59 Iz nиncijeva odgovOI'a vidi se da је u promisljanju meduvjerske pюЬlematike и Bosni i Hercegovini nekri­ ticki preuzeo neke inteгpretacije о medиvjeгskim odnosima u Bosпi i Hercegovini. koje ти је miпistar Kallay, pristupajuCi toj proЬlematici sa stajalista svoje bosnjacke пacioпalne politike, izlozio и izvjescu, napisanom 4. studenog 1890. па 24 stгaпice

58 Vidi: Naredba zemaljske v\ade za Bosпu i Hercegovinu od 9. jula 1891., br 52.694/1., о prelazenju ovozemnih pripadnika iz jednoga vjerozakona u drugi u Bosni i Hercegovini za­ stupljen vjeюza.koп, u: Glasnik zakona i nш·edaba za Bosnu i Hercegovinu, XIV/1891., 419.· 424. АВН, GFM, Pras. ВН, 33211891. Као pгijedlog cat·u tekst naredbe bio је pripremljen u pt·voj polovici 1891., а za objavljivanjeje Ьiо sprema.n u lipпju. Vidi: АВН, GFM, Priis. ВН. 266/1891. Ministar ЮШ:э.у podnio ga. је caru 18. lipnja, а ovaj gaje odobrio 30. lipnja. Vidi: АВН. GFM, Ргаs. ВН, sign. 294/1891. 59 Vidi: ANOS, Рг., 1891., bez signature.

122 z0 ran Gгijak. Benjamin Kallay i l'l·!zЬosanski nadhiskup Josip Stadle1: p,.oьzemi katolici::ma u BiH PriJozi. 33, Sш-ajevo, 2004., str. 101-133. velikog f01mata na fгancuskom jeziku.60 U odgovшu od 14. шјnа 1891., Stadler је nuncija obavijestio, da је, nakon savjetovanja sa svojim Ьiskupima suft-aganima, za­ kljucio daje vladina naredba о konvenijama protivna crkvenim zakonima, ра stoga ne moze Ьiti odobrena, te da је о tomu pisao papi. U osvrtu na stajaliste nuncija, na­ stalo pod utjecajem miпistra Кcillaya, da vlasti pi"ilikom zakonodavnog regulit·anja koпveгzija na katolicizam moraju biti obzime piema vecinskom muslimanskom pu­ canstvu, Stadleг је ustvгdio da vlasti favoriziraju muslimane, te zato, а ne zbog po­ sebпi/1 obzira ргеmа muslimanima, donose tako restгiktivne odredЬe, usmjerene na spreeavanje konveгzija s islama.61 SluZЬena гeakcija Svete Stolice na naredbu austrougarskih vlasti о konverzija­ ma uslijedila је 8. rujna 1891. godine. Nasuprot p1·ilicno benevoleпtnoj reakciji nun­ cija Galimbertija, driavni tajnik kardinal Rampolla ocitovao је mucno iznenadanje Svete Stolice. Upozшio је da је prepustanje odluke о verifikaciji obracenja civil­ nim vlastima Sveta Stolica dozivjela kao uvгedu Crkve.62 Na kraju је izгazio zalje­ nje zbog toga sto је Sveta Stolica Ьila prisiljena don~eti odluku da se naredba о kon­ verzijama пе moze ni odobriti ni tolerirati, te је uputila Ьiskupe u Bosni i Hercego­ vini da se uzdrze od sш·adnje na njezinoj primjeni.63 U daljnjem postupku zakonoda­ vnog 1·eguliranja proЬiema konverzija, Katolicka cгkva u Bosni i Hei"cegovini pгeu­ zela је inicijativu. NadЬiskup Stadler poslao је 29. prosinca 1892. Zemaljskoj vladi pismo kojim је ti"azio da se izvt·se izmjene u пaredbl о konveгzijama.ы Postigпut је dogovor koji је zemaljski poglavai" Appel nakon potpisivanja uputio ministru Kalla­ yu н Вес. Car је novi dogovor primio na znanje б. studenog 1893., а nadЬiskнp Sta-. dler је 20. sijecnja 1894. priopcio ministш ЮШауu da је od Svete Stolice primio do­ pis prema kojemu Katolicka cгkva u Bosni i Hel'cegovini moze toleгirati novi dogo­ vol' о konvei"zijama u Bosni i Hercegovini. No, ргеmа istom dopisu, taj se dogovor nije mogao smatrati ugovoюm sa Svetom Stolicom.65 Nadblskup Stadler, te Ьiskupi Bucoпjic i Maгkovic izvijestili su sveceпstvo о postignutom dogovoш okruznicom od б. sijecnja 1895. godine, jer је Zemaljska vlada, ne releci dezavuirati сагеv potpis па naredbl iz 1891., odblla izdati priopcenje za javnost. 66

60 Vidi: АВН, GFM, Pl'tis. ВН, sign. ad. 496/1891. 61 Vidi: ANOS, Pr., sign. 69/1891. 62 Vidi: АВН. GFМ, Ргаs. ВН, sign. 496/1891. 63 Isto.

6-1 Vidi: ANOS, sign. 1160/1892. 65 Vidi: АВН. GFM, Pгtis. ВН, sign. 62/1894. 66 Vidi: Okt·uznica iz 1895. NadЬiskнpski aгhiv u Zagrebu, Acta Praesidialia, Ostavstina Jurja Posilovica, Prilog k 12/1895.

123 Zoran Grijak, Вепјатiп Ka/lay i vгћbosaпski nadblskup Josip Stadle1: PI'DЬ!emi katolicizma u BiH Prilozi, 33, Sarajevo, 2004., str. 101-133.

Austюugarske vlasti smatrale su da Ьi osnaiivanje katolicke ct·kvene organizaci­ je moglo ugroziti odtianje medunacionalne i medukonfesionalne Iavnoteze ll Bosni i Hercegovini. Stoga su se vrlo energicno supюtstavile zahtjevima nadЬiskupa Stadlera za utemeljenjem gikokatolicke biskupije ili vikarijata u Sarajevu, kojih је Ьiо cilj one­ moguCiti prijelaz na pravoslavlje doseUenika Ukiajinaca, kojima је kao grkokatolicimз. Ьiо Ьlizak istocni obred. Austiougarske sн vlasti i povremene boravke grkokatolickih ve\ikodostojnika i svecenika u Bosni i Hercegovini smatrale opasnim. О tоше svjedo­ Ci pismo gradanskog doglavnika Kutschere ministru ЮШауu od 21. lipnja 1900. godi­ ne. U tom pismu Kutschera upozorava da u Sarajevo dolazi Ja·izevacki grkokatolicki Ьiskup Julije DrohoЬeczky, u pratnji 11 gikokatolickЉ sveeenika, na poziv nadЬiskupa Stadlera, radi sudjelovanja u misnom slavlju Presvetog Srca lsusova i svecanoj proce­ siji 22. lipnja 1900. godine. Kutscheraje ustvl'dio da on s tim u vezi nece nista uciniti, ali da је nadlezno ministarstvo morao upoznati s postupkom nadЬiskupa, koji Ьi u po­ stojeeim prilikama mogao jos vise шzdraziti cudi.67 Dolazak Ьiskupa DrohoЬetzkoga u Bosnu pravoslavna је propaganda u Monarhiji mogla iskot'istiti za konstrukcije о tomu da vlasti poticu konveiziju pt-avoslavnih u Bosni i Heгcegovini na gikokatolicizam, а to su austt·ougarske vlasti zeljele izbjeci pod svaku cijeпu. Stoga је Kutscheгina obavi­ jest о dolasku DюhoЬeczkoga Ьila hitno telegiafski priopcena u Вес ministiu КсШауu, koji је s tim u vezi uputio telegram banu Кraljevina Нrvatske i Slavonije Кlшenu He­ dervaгyju VeC istoga dana, sto svjedoci о iznimnoj vaznosti stvari. Telegгam zapoeinje s konstatacijom da Ьi dolazak grkokatolickog svecenstva u postojeeim prilikama mo­ gao izazvati uzbudenje s najdalekoseznijim posljedicarna.68 UzimajuCi u obzir proma­ dat'sku politicku oгijentaciju Ьiskupa Drohobeczkog, В. Ка/Ј ау је zamolio К. Hedet·va­ ryja da hitno javi Dюhobeczkom, koji је poznat kao "rodoljubno otijentiran Ьiskup", da odustane od puta, ili da se vrati, ako је vec kienuo ла put. 69 Kutscheri је uputio tele­ giam da mu smjesta javi da li su Ьiskup DrohoЬeczky i njegova pratnja pristigli u Sa­ rajevo. 70 ЮШауu је uspjelo spl'ijeciti dolazak Ьiskupa DrohoЬetzkoga u Saгajevo, а na­ knadno se pott·udio da rezimski orijentirani tisak koji је prenio vijest о dolasku laizeva­ ckog gikokatolickog Ьiskupa u Sarajevo, tu vijest demantiгa. 71

67 "Landes1·egierung glaubt nichts dagegen unternehmen zu sollen, muss aber diesen Vorgang des katolischen Erzbischofs im gegenwartigen Moment als sehr bedauerlich bezeichnene, w.eil dies die Gemtiter noch mehr aufreizen \Vird." АВН, GFМ, ћаs. ВН, sign. 686/1900. 68 Isto. /original па njemackom jeziku/. 69 Isto. 70 Isto. 71 Sa zahtjevom za demantiranjem vijesti о dolasku Drohobeczkoga u Sarajevo В. Kallay se 23. lipnja 1900. obratio svome poznaniku glavnom uredniku Pester Lloyd-a dг. Falku: "Mit -+

124 zoran Grijak. Benjami11 KQ!lay i vt·llhosaпski nadblskup Josip Stadle~: ћ-оЬ/етi kato/icizma и ВiН Prilozi, 33, Sarajevo, 2004., str. 10 l-133.

Na dr:Z.anje pravos!avnog pucanstva prema katolicima i muslimanima, te na nji­ hovo drianje prema austrougarskim vlastima poseЬice је negativno utjecala cinje­ nica da је pravoslavno sveeenstvo kod svojih vjemika pennanentno poticalo osje­ caj иgrozenosti od pripadnika ostalih dviju konfesija i od Austro-Ugarske Monarhi­ je, kao pravoslavlju strane i nesklone sile. Medu pravoslavnim crkvenim velikodo­ stojnicima najutjecajniji Sil-itelj vijesti о navodnim unijatskim planovima austrougar­ skih vlasti, te hrvatskih i austrijskih katolickih krugova Ьiо је sarajevski arhimandrit i kasnije dabrobosanski (sarajevski) metropolit Sava Kosanovic. Njegovo djelovanje osvjetljava odnos SPC-a u Bosni i Hercegovini prema Кatolickoj crkvi, а posredno i prema Aиstro-Ugarskoj Monarhiji. Zahvaljиjuci SPC-u, а napose metropolitu Ko­ sanovicи, pravoslavni и Bosni i Hercegovini vec su pocetkom osamdesetih godina ХЈХ. stoljeca dozivjeli Monarhijи kao produrenu ruku Rima, koja ugrozava njihovu vjeru, kulturu i tradiciju. Uporiste za svoje konstrukcije pravoslavni crkveni veliko­ dostojnici nalazili su и cinjenici da sи vladar i preteziti dio njegovih podanika ispo­ vijedali katolicku vjeru. Та је cinjenica za pravoslavno pиcanstvo Bosne i Hercego­ vine zaista predstavljala novu situaciju na koju se trebalo naviknиti, а SPC ји је, kao glavna nositeljica srpske nacionalne i driavotvome svijesti i velikosгpske imperijal­ ne ideje, vje~to koristila za poticanje osjecaja ugюzenosti i mrznje pt·ema Katolickoj crkvi i Monarhiji. Kosanovicev pokиsaj da vlasti о njemu stvore sliku kao о lojalnom pravosla­ vnom velikodostojniku nije иspio, premda su ga vlasti prilicno dugo ostavile и uvje­ renjи daje postigao uspjeh. Naime, vlasti sи imale dokaze- povjerljiva izvjesca svo­ jih konfidenata - koja sи svjedocila о Kosanovicevoj povezanosti sa srpskim nacio­ nalnim pokretom u Monarhiji/2 а krunski dokaz о njegovoj povezanosti s nosiocima srpskog otpora austroиgarskom zauzecи Bosne i Hercegovine Ьilo је izvjesce иgar-

Bezug auf Notiz im heutigen MorgenЬlatte des Lloyd, wonach Bischof Drohobetzky mit 11 Geistlicher und 20 Sangern am 21. dieses [Monats in~ Sarajevo eingetroffen und feierliches Hochamt celebri[e]re haben sol\, bitte dich daB ganz •autentischer Quelle contastiren \assen zu wollen, daB diese Nachricht absolut unrichtig ist, nur Weihbischof Vorsak (Andelko Vor­ sak, nakon Strossmayerove smrti pet godina kapitularni vikar dakovacki, ор. Z. G.) befindet sich seit vorgestern abends [in] Sarajevo." Isto. 72 Godine 1883. Kosanovic је izjavio solidarnost sa Ujedinjenom omladinom srpskom u Novom Sadu, u povodu prijenosa posmrtnih ostataka srpskog pjesnika Branka Radicevica iz Вееа u Srijemske Karlovce. Ujedinjena omladina srpska iskoristila је taj skup za de­ monstracije и velikosrpkom duhu. Zemaljski poglavar Appel pozvao је Kosanovica da bude uzdrfaniji. АВН, GFМ, Pras. ВН, sign. 567/1883. Minist1·a К:Шауа detaljno је upoznao s okolnostima ovoga dogadaja. Ј. Appei-B. I

125 zoran Grijak, Benjamin Kallay i vJ'izbosanski пadblsl.."ttp Josip Stadle1: Р1·оЫетi katolicizma и BiH Prilozi, 33, S:u-ajevo, 2004.. st1·. 101-133. skog m.inistra pl'edsjednika К Tisze zemaljskorn poglavarи Bosne i Hercegovine ba­ runи Herrnannи Dahlenu (1881.-1882.), о Kosanovicevirn vezama s osobama koje su Ьile pl'otiv uvodenja zakona о obrani u Bosni i Hercegovini, а taj је zakon, po­ red zahtjeva Srba za agrarnom reforrnom, Ьiо glavni povod hercegovackorn иstan­ ku 1882. godine.73 Nepovjeгenje vlasti u Kosanovicevи politicku lojalnost osnazio је Kosanovicev telegt-am odboru za piijenos posmгtnih ostataka SI-pskog pjesnika Branka Radicevica iz Веса u Srijernske Karlovce, и kojem је izjavio da је u duhu s organizatoгirna i sudionicirna skиpa. Zernaljski poglavar Appel zatrazio је od Ko­ sanovica da opravda svoj postupak, а ovaj rnu је odgovшio da је svecanost shvatio kao literamи - odavanje pocasti jednom pjesniku - i da nije ni slиtio da sи и igri po­ liticke tendencije. 74 Appel mu је odgovorio da је орсе poznato da је svecani pokop Ьiо samo izgovor za politicku demonstracjju и panslavenskorn srnislu, u kojoj nisu sиdjelovali samo Slaveni iz Њ·vatske ј Ugarske, nego takoder i to na istaknut nacin i oni iz SrЬije i Cme Gше. 75 Prilika za izazivanje napetosti vjerske ј crkveпe naгa­ vi Savi Kosavovicu pruzila se и lipnju 1881., samo dva mjeseca nakon njegova Ьi­ skиpskog posvecenja, kada ти је grof Cristoph Mieroszowski, grkokatolik i savje­ tnik Zemaljske vlade и povjerljivorn razgovorи ponиdio da zajedno sa svojim vjer­ nicima pгihvati uniju s Rimorn. 76 Nerazborit postupak Mjeroszowskoga, kojj poka­ zuje koliko је nekim slиzbenicima Zernaljske vlade и Sш·ајеvи Bosna i Hercegovina Ьila daleko и svirn svojim aspektima, naveo је Kosanovica da 23. lipnja 1881. uputi protest Zajednickom rninistarstvи financija u Вес. 77 Ministar Szlavy odmahje reagi-

73 U vijesti, о vaznosti koje svjedoci cinjenica da лiје priopcena caru preko zajednickog ministra fiлancija, леgо ju је Dahleл priopCio izravno Franji Josipu I. navedeno је: "К. ung. Ministerpresident theilt mit eine vertrauliche Mitteilung laut \velcher Metropolit Kosanovic mit jenen Personlichkeiten in VerЬiлdung steheл soll, welche Proteste gegen die EinfUhrung des Wehrgesetzes in В. u Н. erheЬen." АВН, GFM, Pras. ВН, sign. 33/1882. 74 Die ganze Feier habe er als eine literaiische- weil wegen eines Dichters voranstaltet- :шge­ sehen; dа/З hieЬei auch politische Tendenzen im Spiele \Varen, davon hatte er keine Ahnung. Er Ьitte die Versicherung entgegenzunehmen, dа/З ihm jede politisch tendenziбse Handlung ferne ist und stets feme war." Isto. 75 "Ich hаЬе dem Metropoliten hieraufbedeutet, dа/З es ја doch ai\Ьekant war, dа/З die fraglic­ he Leichenfeier nur als Vorwand galt um eine politische Demonstration in panslawistischen Sinne in Szene zu setzen, an welcher Denюnsti-ation sich nicht nur Slawen aus Ungarn und Kroatien, sondern auch solche aus SerЬien und Montenegтo in hervorragender Weise bethe­ iligten ( ... )." Isto. 76 S. Kosanovic, Iz memoara protopop Nedjeljka, s. d., s. 1., 58. 77 Vidi: АВН. GFM, Pras. ВН, sign. 641/l881.

126 zoran G1·ijak, Benjamiп КrШау i vгl1bosaшki nadЫskup Josip Stadle1: Pi-oЬ!emi katolicizma 11 BiH Prilozi, 33, Sarajevo, 2004.. str. 101-133. rao pl'imoгavsi Mieюszowskoga da podnese ostavku i napusti Sal'ajevo, а metюpoli­ ta Kosanovicaje umirio pl"eko Zemaljske vlade.78 SljedeCi Kosaлovicev istup protiv pokusaja privodenja pl"avoslavnih u Bosni i Hel"cegoviлi crkvenoj uniji dogodio se и proljece 1883., kada su srpske novine Zastava i S1pski narod i becke novine Die Wi­ enel· Allgemeine Zeitung i druge, donijele vijest da је u Беси utemeljeno drustvo za prijelaz bosanskih pt-avoslavaca na katoliCku vjeru. Ustvari, grиpa katolika iz Веса је, pod pokroviteljstvom nadvojvode Fried!'icha Rudol~~ AlЬrechta utemeljila Au­ stгijsku dobrotvornu ustanovu za Bosnu i Heгcegovinu (Osterгeicћischer Hilfsveгein jii1· Bosnien und die Hazegowina), s ciljem gradnje katolickih crkava, skola, odgoj­ nih zavoda, dotacije katolickih pastol'alnih centara i davanja stipendija studentima katolicima и Bosni i Hercegovini. Metropolit Kosanovic је, u okruznici od 8. sviЬnja 1883., upuceлoj pravoslavnom sveceлstvи Bosne i Hercegovine, usporedio becko drustvo s Kongregacijom Pюpagande, optиzujиCi Katolicku crkvu za vjel'ski pгoze­ litizam. Pravoslavnom svecenstvи dao је posebne upute za zastitu vjemika od kato­ Jickog prozelitizma.79 Nadblskup Stadler i Ьiskup Buconjic odgovoJ"ili su metropo­ Jitu Kosanovicu Otvorenim pismom u kojem su osporili njegove optuzbe.80 Osim sr­ pskog tiska u Austio-Ugaгskoj Moлat'hiji okшznicu metюpolita Kosanovica pгenio је, poprativsi је opseznim politickim komentarima, tisak u Kгaljeviлi Sl'Ьiji, koji је Bosnu i Hercegovinu otvoreno pюglasavao Sl'pskom zemljom. Najostriju osudu au­ strougarske vladavine u Bosni i Hercegovini nalazimo н clankн objavljenom u listu Srpska nezavisnost.81 U uvodu clanka konstatil"a se "( ... ) da је sa austl'ijskom oku­ pacijom tih srpskih zemalja, nastupila ро srpstvo mnogo veca opasnost od one, koja ти је pretila za VJ"eme tul'skog gospodarstva.", zbog navodпo tolet-antnijeg odnosa osmanskih vlasti prema pravoslavlju od austrijskih."82 Austrougarske vlasti optuzu­ ju se za unapl'ijed planiiani pokusaj zatiianja pravoslavlja, koje predstavlja najvazni­ jи sastavлicи srpske пacionalne osobnosti. Austrija se naziva pгijetnjom svake, а na­ pose srpske nacionalnosti, te ju је stoga srpski narod uvijek smau·ao neprijateljem. Madari se takoder smatl'ajи лeprijateljima Srba, napose opasnim zbog navodne sklo­ nosti fantazijama koja izvire iz njihova "azijatskog duha" koji "nije и stanju Ьiо da

78 Р. Vrankic, Religion zmd Politik in Bosnien und de1· He~zegowina, (1878.-1918.), Pader­ Ьom-MUnchen- Wien-Ziirich, 1998., 149. 79 Zastava (Novi Sad), XVIII/1883., 89, 2. 80 Vidi: Katolicki list, XXXIV/1883., 38, 302.-303.; 39, 308. Njemacki prijevod Stadlerovog i Buconjicevog pisma objavljen је u listu Das Vaterland, (Вее), .XX:IV/1883., 265, 1.-2., а talijanski prijevod u listu La voce della vю·itд (Rim), 1883., 240, 2. 81 S1pska nezavisnost, (Beograd), IW1883., 63, 7. 81 Isto.

127 Zoran Grijak, Benjamin Kit/lay i Vl'l1bosanski nadblslmp Josip Stadle1: PI'OЬ!emi katolicizma 11 BiH Prilozi, 33, Sarajevo, 2004., str. 101-133.

izbrise ni hiljadugodisnji dodir sa evюpskom civilizacijorn."83 Reprezentantom tog fanaticnog, preuzetnim mastanjima prozetog duha Madro·a S1pska nezavisnost sща. tra ministra В. К:Шауа, cija se t-asprava о kulturnoj misiji Ugarske u povezivanju eu. ropskog Istoka i Zapada84 izvrgava poruzi: "( ... ) zar Madari da nose istocnirn naro­ dima kиltиru, koji u svakorn pogledu imaju kud kamo jacih uslova za zivot i kulturu. Za to nisи oni ni iz daleka sposobni. Zar sokolove da hrane svrake, zar da orlovi po­ zajmljujи oci od sovuljaga i krЉ od komjaca?"85 Neprijatelji srpskog nat·oda u Bo­ sni i Hercegovini poimenice se navode; "Нrvati, rimski popovi, austriski Cinovnici i soldati, ра i Kalaji u poslu su protiv naseg naroda."86 Srpska nezavisnost hvali na­ stojanje metropolita Kosanovica da и Bosni zastiti ыpsko iше i pravoslavlje od na­ vedenih neprijatelja, ali ga kritizira sto је u svojoj okruznici iznio kri vo stajaliste da Austro-Ugarska Monarhija шоzе pruziti zastitи pravoslavnirna,jer takvи zastitu SrЬi mogu pronaCi sашо na "bratskom slavenskom sjeveru", odnosno u pravoslavnoj Ru­ siji."87 Zemaljska vlada u Sarajevu pozomo је pratila tisak kojije izlazio u Кraljevini Srblji, te је i ovaj velikosrpskirn idejama nadahnut clanak, koji oblluje izrazima kse­ nofoblje i netrpeljivosti prerna Nijemcima, Madarima i Њ·vatirna i rasistickim staja­ listiшa о Madarima, proslijedila ministru К<Шауu u Вес. 88 Metтopolit Kosanovic nije smio priznati, ali su zato otvoreno priznavali listovi u Кraljevini SrЬiji, da austrougarski ciljevi pl'oturjece srpskim teznjama za domina­ cijom u Bosni i Hercegovini i па Balkanи. Srpski tisak и Monarhiji i Кraljevini Sr­ biji popratio је ostavku metropolita Save Kosanovica 1885. zestokim optuzbama na racun vjerske politike austrougarskih vlasti. PoseЬice snazan odjek Kosanoviceve ostavke nalazimo и beogradskom Iistu Ustavnost, glasilu Narodno-liЬeralne stшn­ ke kojoj је na celu Ьiо иtjecajni Ьivsi ministar predsjednik Jovan Ristic. Analiziгaju­ Ci polozaj pravoslavnog pucanstva u Bosni i Hercegovini Ustavnost ponavlja u su­ vrernenom stpskom risku cesto isticanu tvrdnju, da је SrЬima u Bosni i Hercegovi­ ni Ьilo bolje pod osmanskom, nego aиstrougarskom vlascи. Istice se odlиcnost me­ tropolita Kosanovica и sиprotstavljanjи vjerskoj politici vlasti i obrani srpskih vjer­ skih i nacionalnih interesa. Prema Ustavnosti иpravo је ta odlucnost navela rnetro-

83 Isto. 84 Vidi: В . Kallay, "Ungarn an der Grenzen des Orients und des Occidents", UngaJ·iscћe 1·evue (1883), 428.-489. 85 Srpska nezavisnost, III/1883., 63, 7. 86 Isto. 87 Isto. 88 Vidi: АВН, GFМ , Pras. ВН, sign. 55111883.

128 zoraл Grijak, Benjamin Kallay i vгllbosa11ski nadhiskup Josip Stadle1: РгоЬ!етi katolicizma 11 BiH Prilozi. 33, Sarajevo, 2004.. str. 101-133. polita Kosanovica da ponudi ostavku. "89 Ustavnost optuzuje austгougarske vlasti da srpskom narodu .Zele unistiti njegovu vjeru, u cilju ozblljeпja svoga glavnog politi­ ckog cilja provedbe aneksije dviju "ыpski h pokrajina" Bosne i Hercegovine.90 Usta­ vnost upucuje bosan skoћercegovacke Srbe da se u zastiti svojih crkvenih prava obra­ te Visokoj Poгti u Carigl"adu. Bodt·i ih da istraju u borbl jer postoje iskreni prijatelji koji btinu о njihovoj sudЬini. Postojanje tih pгijatelja, konstatira se kao орсе pozna­ ta stvar: "Gde su ti prijatelji svaki zna". Metropolita Kosanovica na kl"aju se poziva da ne klone i da odustane od ostavke.91 U izvjescu rillnistru К:Шауu, kojim је popratio njemacki prijepis navedenog claпka iz Ьeogradske Ustavnosti, zemaljski poglavar Appel upozorio је na mrznju prema Monarhiji koja pгozima clanak, kao i na to da na njegovu velikosrpsku ten­ denciju poseblce utjece cinjenica da је Ustavnost glasilo Narodno-liЬeralne stt-anke, kojoj је na celu poznati Ьi vsi шiпistar Ј. Ristic. 92 Govoreei о pozivanju Ustavnosti na suveгenitet Osmanskog carstva u IЗosni i Hercegovini i upuci vanju pravoslavnog pu­ caнstva Bosne i Hercegovine da se u zastiti svojih vjerskih i nacionalnih prava obra­ ti Visokoj P011i u Carigгadu, Appel је poseblce upozorio КаВауа na pozi vanje Usta­ vnosti na zastitu mocnog piijatelja koji se skrbl za sudblnu srpskog naroda, ustvrdiv­ si da se ocevidno rillsli na Rusiju.93 Austrougat-ska diplomacija нiје se prestala bavi­ ti S. Kosanovicem ni nakon njegove ostavke, opravdano pretpostavljajuci da се on svojim djelovanjem i nadalje pokusavati ugгoziti nastojanja Monarhije da za svo­ ju politiku pridobUe naklonost pl"avoslavnog pucanstva Bosne i Hercegovine, te da opcenito moze negativno utjecati na djelovanje P1-avoslavne crkve и Monat·hiji. Vec prvi Kosanovicev javni istup u inozemstvu naveo је Zemaljsku vladu da od Zajedni­ ckog rillnista гstva financija zatrazi da mu zaprijeei svaki dodir s bosanskohercegova­ ckom pravoslavnom hijerarhijom i pucanstvom. То se dogodilo kada је, nakon Ko­ sanoviceva odlaska iz Bosne i Hercegovine, u Sarajevo iz Moskve pt·ispio telegram ruskih panslavista, u kojem је Kosanovicu izrazena sucut zbog situacije u kojoj se nasao. Saznavsi da se Kosanovic nalazi u Svetoj Zemlji slн.Zbenici ruskog konzulata

89 Ustavnost, II/1885. (30. VI. 1885), br. 74. 90 Isto. 91 Isto. Ј 92 "Das genannte Blatt ist das Hauptorgan der sogenanпten "liЬet·alen" Parthei in Serblen, de­ ren annerkaпnte1· Chef der bekannte serbische Ex.-Ministerpгasideпt Ristic ist. Es kann also nisht Wunder nehmen, wenn der fragliche Artikel in einem gegen unsere Monaгchie haster­ Љllten Tonn gehalten ist, und darin die grol3sei·Ьischen Tendenzen in betref !Зosniens und der Hercegovina unverЬIHmt zшп Audt·uck kommen." АВН, GFМ, Pras. ВН, sign. 46711885. 93 "Unter diesem Freunde ist offenbar Russland gemeint." Isto.

129 zогап Grijak. Benjamin Kallay i l'гiiЬosaпski nadblskup Josip Stadle1: PJ·oЬ!emi katolicizma u ВiН Prilozi. 33. Sarajevo. 2004.. str. 101-133. u Sarajevu poslali su teleg1-arn sluzbeпirn putem и Jeшzalem, gdje ga је Kosanovic primio. Procitavsi telegrarn Kosanovic је poslao pisrno u Moskvu, zahvaljujиc i na iskazanoj rnu sucuti. Тај telegrarn objavile su 15. veljace 1886. rnoskovske dnevne noviпe Moskovskija Vjedomosti, 9~ а и ozujkи 1886. pl'enijeli su ga novosadski в,·а­ пik i Zastava.95 U izvjescu, koje је u vezi s Kosaпovicevirn odgovororn l'иskim pan­ slavistirna zemaljski poglavar Appel uputio rninistrи Kallayu, istaknuto је kako Ko­ sanovic nakon odlaska u inozemstvo nije nastupao kao otvol'eni nepl'Uatelj Monar­ hije. Za Kosanovicevo pismo, objavljeno u Mosk011skija Vjedomosti, Appelje ustvr­ dio da uпatoc protudl'iavnoj tendenciji ne rnoze posluziti kao osnova da se Kosano­ vic, prilikom moguceg povratka и Sarajevo, podvrgne kaznenom sиdЬenom postu. pku.96 Ocijenivsi da је Kosanovic u svakom slucaju veoma nezgodan (aufalle Fiille l!ocћst unbequem) i da bi u odiedenim pl'ilikarna mogao postati jos nezgodпiji, te da se njegove moguce "mahinacije" protiv austroиgarskih vlasti u Bosni i Hercegovi­ ni mogu predvidjeti i onemoguCiti samo dok Ьivsi metiopolit djeluje и inozemstvu, Appel је zatiazio da se Kosanovicu uskrati viza za Bosnu i Hel'cegovinи i tirne one­ moguCi njegov dolazak.97 Na temelju izlozenoga rnoze se zakljuciti da su austrougaiske vlasti и vrijeme ministiЋ В. К<Шауа iznimno kompleksnu proЬlematiku reguliranja medunacional­ nih i rnedukonfesionalnih odnosa pгilagodavale interesima dugoюcne opstojnosti Monarhije u Bosni i Hercegovini, s ciljern stvaranja preduvjeta za njezino uvrstava­ nje u sklop Monarhije. Kallayeva bosnjacka politika imala је za cilj izoliranje Hrva­ ta i S1·ba od utjecaja nacionalпih giЬanja u Њ·vatskoj i SrЬiji, а muslimanima poп ud i­ ti prihvatljiv пacioпalno-identifikacijski ob1-azac koji се ih, uz uvazavanje posebno­ sti vezanЉ uz islamsku religiju (postivaпje odredЬi serijatskog prava) i odrzaпje Ьe­ govskih veleposjeda, trajno vezati za Monarhiju. ProЬlern је Ьiо u torne sto se u Bo­ sni i Hercegovini vec dogodio ili је Ьiо u tijekи proces konstituiranja posebnih vjer·­ skih i kultumih zajednica. Nastojanja rninistra Kallaya za stva1·anjern Ьosnjacke na­ cije, Ьila su stoga unaprijed osudena па neuspjeh. О komunikaciji medи pripadnici­ ma pojedinih nacionalnih i konfesionalпih gгирасiја tesko је Ьilo sto reCi, jel' izvш i

94 Vidi: Moskovskija Vjedomosti, 15. 11. 1886. br. 46., u: АВН, GFM, Pras. ВН, sign. 180/ 1886. 95Zastaщ XXI/1886. (4. (16.) Ш. 1886.), br. 34. 96 "Der von der "Moskovskija Vjedomosti" verбffentlichte Brief scheint aber. trotz seiner staatsfeiпdlichen Tendenz, nicht geniigend HandhaЬe zu Ьieten, um gegen Kosanovic im Falle seiner Ri.ickkehr Straf( ... ) Verfahren zu kбnnen ( ... )" АВН, GFM, Pras. ВН, s i g п . 18011886. 97 Isto.

130 zor:ш Grijak. Вш1јатiп Kclllay i !'гhlюsaпski пadblskup Josip Stadle1: РгоЬ/етi katolici::ma u BiH prilozi. 33. Saгajcvo. 2004.. str. 1О 1-133.

0 юте sute. Svakako је па svakodnevnoj гazini, u sust·etiпш izшedu pripadnika t-a­ zlicitih zajednica postoja\a, no zbog povijesпim razvojeш пaшetnнtih antagonizama bilaje ogranicenog dosega i popracena suшnjaшa i пероvјегеnјеш. Na odпos naci­ onalnih i konfesioпalnih grupacija ргеша austгougaгskoj okllpacijskoj upravi i шo­ dernizacijskiш pюcesima koje је Monш·hija provodila u Bosni i Heгcegovini pt·e­ sudno su utjecali politicki шomenti, napose dt·zaпje vjeгskog vodstva svake od njih p1·ema Austю-Ugщ·skoj Monaгl1iji. Нrvati. podjednako ct·kveno \10dstvo kao i svje­ юvпa inteligencija, iшali su nacelno pozitivaп stav рrеша Austro-Ugaгskoj Moпaг­ hiji. dok su је mнs limaпsko vjeгsko statjesiпstvo i begovski sloj pгihvatili tek kad su se uvjeгili da se nece шijenjati zemljisno-posjedovпi odпosi i da се se toleгiгati vjer­ ske i kulturne posebnosti musliшaпa. Do stvдranja antagonistickog stava p1·ema Mo­ пarhiji dolazi medutim kod pгavoslavnog pucanstYa, koje је od stt-ane bosanskoher­ cegovacke pгavoslavne hijetшhije i pmpagaпde iz juzne Ugaгske i Kгalje,,ine Sr­ Ьije sustavno uvjeravaпo da је Austro-Ugarska Moпarhija nepгijatelj srpstva i pгa­ vos\avlja. "Suzanjstvн" pod Austro-Ugaгskom velikosгpska pl'Opaganda sнpl'otsta­ vlja "oslobodenje" od stгane pravoslavne carske Rusije. Gotovo је suvisno govoгiti о stetпoш utjecaju takYe рюраgапdе па odnos sгpskog pucaпstva ргеmа pripadnici­ ma ostalih dviju nacioпalпi\1 i koпfesionalпill gгнрасiја te pt-ema politickim iпtenci­ jatna Austгo-Ugaгske Monarl1ije н Bosni i Hercegoviпi i modeшizacijskim Iefoпna­ ma koje је опа pюvodila. Na kшјн valja геСi daje Beпjamin Kallay upгavljajuCi Bosnoш i Heгcegovinom dvadeset godiпa postao јеd:щ od njezinЉ вajboljih poznavatelja u najvisiш kt·ugo­ vima austгougaгske politike. Zaokupljen pюmisljanjem odnosa izmedн Istoka i Za­ pada te poпijet idejom о civilizacijskoj misiji Ugaгske na Istokн, u Bosпi i Heгcego­ vini nasao је idealпo mjesto za pюmisljaпje гazlika izmedu pravnih, гeligijskih i dг­ zavпih koncepcija Istoka i Zapada. Potkraj zivota predvidio је mogucnost pгomje­ na u odnosima izmedu bosanskohercegovackЉ Њ·vata, St·ba i musliшaвa. Upozora­ vao је da Ьi Нt·vati ili Srbl mogli iskoгistit·i muslimaпe za ostva!'enje svojih politickih iпtet·esa. Smatгao је da Ьi takav оЬгаt imao negativne posljedice za polozaj Austro­ Ugaгskc Monarl1ije Lt Bosпi i Hercego,,iвi. Obracajнci se okttpacijskoj ltpi-avi u Bo­ sпi i Hercegovini kao пeimenovaпi Маdаг pozelio јој је uspjeh u odгzanju politike oslonjene па muslimane. Tu politikн nazvao је jednostavno jasnoш, а za svaku mo­ gucu пegativпu ргошјепlt нstvt·dio da bi mogla uslijediti samo kao posljedica nepl'i­ kladne austrougat·ske politike.98 Kako u O\'Ome пе pl'epozпati Kallayevo нvjerenje da

98 ''Noc\1 immer ist der Beg der Grossgгundbesitzer·. das politisci1e Gewicht ist bei ihm. Wie werden sich aber die \ferha!tnisse in ciner· entfernte1·en Zllkunft gestalten, \veпn ande1·e Ele­ meпte, die ge\'landteJ· sind a\s die Mol1ammedaner. sich dш·ch sie die Kastanien \ver·den aus..

131 Zoran Grijak, Benjamin Ka/lay i l'ri!Ьosanski пadbls/.."Up Josip Stadfer. РгоЫетi katolicizma u ВiН Prilozi, 33, Sarajevo. 2004.. str. 101-133.

се Austro-Ugarska Monarhija svladati sve opasnosti koje јој prijete i uz oslonac na muslimane ostvariti ciljeve svoje politike u Bosni i Hercegovini.Q

BENJAМIN KALLA У AND ТНЕ ARCНВISHOP OF VRНВOSNA JOSIP STADLER: PROBLEMS OF СА THOLICISM IN BOSNIA AND НERZEGOVINA

Zoran Grijak

Summary

In the time of joint Finance Minister В. Kallay, Austro-Hungarian authorities adopted the extremely complex issue of regulating intel'-ethnic and inter-confessi­ onal relations in Bosnia and Herzegovina to their long-term interest of Monarchy's sustainabllity. This is the reason why they refused to fulfill the requests made Ьу ArchЬishop of Vrhbosna, Ј. Stadler to pass а Law оп Conversion, based on the mo­ del of similar legislation that was in force in other parts of the Monarchy. The Bosni­ ak ethnic policy ofMinistel' Kallay aimed at isolating Croat and Serbs from the influ. ences of the ethnically-driven developments in Croatia and Se1·Ьia proper, while Mu­ slims were offered acceptaЬle ethno-identifying matrix that would connect them per· manently - alongside due respect paid to their specificities determined Ьу tћeir Isla· rnic faith (i.e., observance of the Shariat Law) and the sнstenance of beys (the Mu· slim aristocracy, mainly major land-owners)- with the Monarchy. Bosnian Croats, their religious leaders and secular intelligentsia alike, had from the very beginning а positive attitude towards Austro-Hungarian Monarchy, while Muslim religious le· adership and beys accepted it only when they were sure that their land would rema· in in their ownership and their religious and cultuгal specificities would Ье ful1y re· spected. Antagonism towards the Monarchy appeared only among Oгthodox popu· lation, influenced Ьу the Bosnian-Herzegovinian Orthodox Church hiei"archy and the Ј dem Feuer holen \assen? Es steht zu fiirchten, dass alles dies nicht zu ihren Gunssten ausfal· len werde. Darum wUnschen wir der jetzigen Verwaltung Erfolg zu ihrer die Mohammedaner conservierenden Politik. Und diese Politik ist klar. Verwickelt wird sie erst, wenn wir selbst sie kiinstlich verwirren." Die Lage dег Mohammedaner in Bosnien, von einem Ungarn [В . Kallay]. Вес , 1900., 126.

132 Zoran Grijak. Beнjami11 Ka/lay i v1·11Ьosanski nadblskup Josip Stadler. P,·oЫemi katolicizma 11 BiH Prilozi. 33, Sarajevo. 2004., str. lOI-133.

propaganda from Southeш Hungary and the Kingdom of SerЬia. On the basis of ar­ cblval documents, the author testifies that Austro-Hungarian authorities were aware of the threat posed Ьу the SerЬian policy in Bosnia and Herzegovina; they advoca­ ted unity of Catholics and Muslims in order to confront the Greater-SerЬian tenden­ cies of the country's Orthodox population. Austro-Hungarian authorities considered that, at one point in the future, there would Ье а massive convet"sion of Muslims to Ch.-istianity and that the issue was only whether Muslims would accept the Catholic or Orthodox Christian faith. Thюugh their actions in the cases of individual conver­ sions, which they deemed too detrimental and premature, they tried to contriЬute to the subsequent acceptance of Catholicism, rather then Orthodoxy Ьу the Muslims of Bosnia and Herzegovina. •

133