Godina Velikog Zaokreta Da Radimo Kao Jedan Tim Bitka Za Nove Poslove

NOVI časopis privredne komore srbije

BROJ 79

decembar 2013 zaokreta velikog Godina poslove Bitka zanove P jedan tim Da radimokao P Željko Sertić,predsednik P ogledi privrednika oruke ministara

G ODINA XIII ks

2 NOVI Sadržaj

Srbija na kvartal 4 Analize i prognoze 32

Propisi 34 Nekretnine Nema posredovanja bez ugovora Privatno obezbeđenje Licence i za firme i za radnike

Svet na kvartal 38

Evropska agenda 40 Privreda u procesu integracija u EU Da se čuje glas privrednika

Novi KORAK Sa naslovne strane 6 Izdavač: Privredna komora Srbije, Željko Sertić, predsednik Pks Resavska 13-15, Beograd Godina velikog zaokreta Glavni i odgovorni urednik: Poruke ministara Da radimo kao jedan tim Mirjana Stefanović Iz ugla privrede Novinari: Bitka za nove poslove Milan Nedić, Nada Mitrović, Branislav Lokalna samouprava Gulan, Dragana Vuković Georgijev Svi projekti na jednom mestu

Prevod na engleski: Proizvodnja i usluge 12 Region 42 Katarina Gavrić Informaciono - komunikacione tehnologije CEFTA - priprema za jedinstveno tržište Peti element razvoja Srbije Dizajn i priprema za štampu: Regionalni konzorcijumi za globalne poslove Građevinarstvo Privredna komora Srbije Nova sezona po novim pravilima Zemlja partner 44 Fotografije: PKS, Foto Tanjug, Fotolia Poljoprivreda Intervju sa Narinder Čauhan, ambasadorkom Indije Štampa: Politika AD Kako pomoći farmerima Rast zasnovan na znanju Adresa redakcije: Investicije i projekti 18 Belorusija Proizvodnja na obostrano zadovoljstvo Resavska 13-15, 11001 Beograd Velika investiciona ofanziva PKS E-mail: [email protected] Da zajedno stvaramo profit Kvalitet 48 Južni tok Telefon: +381 11 3300 905 Nacionalna referentna laboratorija Jak podsticaj za srpsku privredu Dobrom kontrolom do profita Faks: +381 11 3244 645 Marketing: +381 11 3300 916 Ekologija 50 E-mail: [email protected] Praćenje emisije štetnih gasova Fabrički dimnjaci pod lupom Besplatno izdanje Dilema 51 Hrana od GMO: svet i mi Spas za gladne ili atak na prirodu

KORAK: časopis Privredne komore Srbije / Edukacija 52 glavni i odgovorni urednik Mirjana Ulaganje koje se isplati Stefanović. - 2001, br. 1 (30. jun)- . - Seminari za bolje poslovanje Beograd (Resavska 15) : Privredna komora Srbije, 2001 - (Beograd: Politika). - 28 cm Reforma obrazovanja u funkciji privrede Tržište 23 Obuka po zahtevima prakse Nasl. str. prištampanog engl. izdanja: Korak: Spoljnotrgovinska razmena magazine of the Serbian Chamber of commerce Automobili pokrenuli izvoz Menadžment 54 ISSN 1451-480X = Korak COBISS.SR-ID 109301516 Preduzetništvo 25 Kako unaprediti javni sektor Kreditne linije EU Da i državno postane privlačno Krediti za mala i srednja preduzeća Osniva se regionalni fond Marketing i PR 55 Franšiza poslovnog koncepta Finansije 28 Pod kišobranom krovnog brenda Sporazumno finansijsko restrukturisanje Promocija Srbije u Londonu Dogovor umesto stečaja Financial Times u koricama PKS Javno-privatno partnerstvo Od metroa do Rolan Garosa Novi Korak in English 58 SRBIJA NA KVARTAL

Oktobar – decembar 2013.

Investiciona ofanziva Stohiljaditi „fijat“ Gramerova fabrika u Aleksincu

Preko luke Bar iz kragujevačkog Fijata 20. novembra izvezen je jubilarni, stohiljaditi, automobil za svetsko tržište. Izvoz Fijatovih vozila stalno se pove- ćava. Dnevno do crnogorske luke stižu i do tri voza, a iz Bara nedeljno isplov- ljavaju dva ili tri Grimaldijeva broda sa vozilima. Srpski izvoz za devet meseci vredeo je 8,1 milijardu evra ili za treći- nu više nego u istom periodu lane. Naj- veću zaslugu za to ima poslovanje Fijata iz Kragujevca, jer se izvoz drumskih vo- Kraj oktobra bio je obeležen ekonom- zila povećao za skoro 60 odsto u odnosu sko-diplomatskom ofanzivom srpskih na 2012. godinu. zvaničnika usmerenom na predstavlja- Nemačka kompanija Gramer otvorila nje potencijala Srbije stranim investi- je u Aleksincu 21. novembra novu fa- torima. U Londonu je 29. oktobra bio briku u kojoj će se proizvoditi navlake i „Investicioni dan Srbije“, a dan kasnije, šnitovi za automobile tipa „audi“, BMV, PKS je organizovala „Investicionu kon- „fijat“, „folksvagen“, „mercedes“, „seat“, ferenciju“ u Moskvi. U glavnom gradu „škoda“, „opel“, „tojota“ i „porše“. Fa- Rusije prezentovana su 74 projekta iz brika će, pored postojećih 780, zaposli- energetike, agrara, građevinarstva, ti još 120 radnika, a do druge polovine turizma i industrije, vredna gotovo se- 2015. očekuje se otvaranje još 500 no- dam milijardi evra, a uskoro se očekuju vih radnih mesta. i konkretni rezultati. Srpska privreda predstaviće se i na investicionim foru- Modernizacija pruge mima u Indiji i Londonu, u januaru i martu 2014. godine.

Poletela Er Srbija Nova elektrana u Kostolcu

U Srbiji će, posle gotovo 25 godina, po- četi da se gradi nova termoelektrana u Kostolcu. Predstavnici Elektroprivrede Srbije i kompanije CMEC iz Kine potpisali su 18. novembra ugovor o izgradnji postrojenja snage 350 megavata i proši- renju kapaciteta kopa „Drmno“ sa devet na 12 miliona tona uglja godišnje. Oče- kuje se da će ugovor o kreditu biti potpisan do kraja godine, kako bi gradnja Premijeri Srbije, Kine i Mađarske Ivica novog termobloka počela 2014. godine. Dačić, Li Kećijang i Viktor Orban dogovorili su, krajem novembra na samitu u Bukureštu, zajednički projekat mo- Nacionalna avio-kompanija Er Srbija dernizacije železnice između Beograda 26. oktobra promotivnim letom otvorila i Budimpešte. Kroz Srbiju biće moder- je redovnu liniju Beograd – Abu Dabi i nizovano oko 200 kilometara pruge za ozvaničila početak rada. Do juna 2014. prosečnu brzinu voza od 160 kilometara Er Srbija će opsluživati 39 destinacija u na sat, dok će između Novog Sada i Su- 30 zemalja i ponuditi 73.000 sedišta na botice brzina dostizati i do 200 kilome- više od 670 letova nedeljno. Flota će se tara. Prema prvim procenama, posao je obogatiti sa 10 aviona nove generacije vredan oko 1,5 milijardi evra, od čega „erbas“ A-320 neo, koji će biti isporuče- će deo pruge na srpskoj teritoriji koštati ni 2018. i 2020. godine oko 870 miliona evra.

4 SRBIJA NA KVARTAL

Modernizacija puteva Komitet za finansijsku stabilnost Ministarstvo finansija Srbije potpisalo je, krajem novembra, sa Evropskom investicionom bankom (EIB), Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) i Svetskom bankom tri ugovora o zajmu vredna 273,8 miliona evra, namenjena Setva po planu sanaciji i poboljšanju bezbednosti mre- že puteva u Srbiji. Planirano je da se u Polovinom novembra završena je je- narednih pet godina unapredi stanje na senja setva u Srbiji. Pšenicom je zase- oko 1.100 kilometara putne mreže u Sr- jano oko 500.000 hektara oranica, što biji, a procene su da će ukupni troškovi zajedno sa ostalim ozimim žitaricama obnove puteva iznositi 390 miliona evra. U Narodnoj banci Srbije (NBS) osnovan kao što su ječam, raž, ovas, čini oko 90 je Komitet za finansijsku stabilnost, kao odsto planiranih površina. Desetogo- savetodavno telo sa zadatkom da raz- dišnji prosek površina pod pšenicom matra i ocenjuje sva pitanja i moguće je 553.637 hektara. U strukturi jesenje mere koje treba preduzeti radi održava- setve učestvuju i uljarice, povrće i kr- nje stabilnosti finansijskog sistema. mno bilje koji čine 10–15 odsto ukupnih Članovi Komiteta za finansijsku stabil- površina u jesenjoj setvi. nost su guverner NBS, ministar finansija, direktor Agencije za osiguranje de- Pola milijarde evra investicija pozita, predsednik Komisije za hartije od vrednosti, direktor Uprave za nadzor Priliv stranih direktnih investicija u Sr- nad finansijskim institucijama, državni biji u trećem kvartalu bio je 223,8 milio- Nove ruske investicije sekretar u Ministarstvu finansija, vice- na evra, što je najveći tromesečni priliv. guverner NBS zadužen za finansijsku Od početka 2013. godine ukupna vred- Ministar prirodnih resursa, rudarstva stabilnost i generalni direktor Sektora nost stranih investicija dostigla je 518,1 i prostornog planiranja Srbije Milan za kontrolu poslovanja banaka u NBS. milion evra. Tokom trećeg kvartala naj- Bačević i ministar energetike Rusije više je ulagano u prerađivačku industri- Aleksandar Novak potpisali su Protokol Imlek - 60 godina ju, finansije, trgovinu na veliko i malo. zasedanja Međuvladinog komiteta za trgovinu, ekonomsku i naučno-tehnič- Budžet za 2014. ku saradnju dve zemlje i dogovorili nastavak saradnje i zajednička ulaganja. Dva ministra razmatrala su investicione programe Naftne industrije Srbije, vredne 1,5 milijardi evra, koji se odnose na rekonstrukciju rafinerije u Novom Sadu i povećanje prerade derivata u ra- fineriji Pančevo. Ministri su razgovara- li i o investicijama u druge oblasti, koje Kompanija Imlek, regionalni lider mle- će u narednom periodu iznositi oko pet karske industrije, obeležila je 60 godina milijardi dolara. rada i najavila proširenje palete svojih Parlament je usvojio budžet za 2014. organskih proizvoda u 2014. godini. godinu, koji predviđa prihode od 930 Potpredsednica Privredne komore Srbi- milijardi dinara, rashode od 1.113 mije Vidosava Džagić uručila je priznanje lijardi dinara, a ukupni fiskalni deficit povodom uspešnog rada i poručila da 182,5 milijardi dinara ili 4,6 odsto bruto se Imlek izdvaja kao kompanija koja se domaćeg proizvoda (BDP). Predviđeno uspešno suočila sa vlasničkom transfor- je povećanje prihoda za oko 6,5 odsto, a macijom, da je lider promena u srpskoj rashoda za oko 5,8 odsto u odnosu na re- mlekarskoj industriji i pionir u prenoše- balans za 2013, kao i rast BDP od jedan nju EU regulative. odsto. Subvencije iznose 81 milijardu di-  Priredila: D. Vuković Georgijev nara, tri milijarde manje nego 2013.

5 sa naslovne strane

Željko Sertić, predsednik Privredne komore Srbije Godina velikog zaokreta

aredna, 2014. za privredu Srbije biće godina velikog zaokreta, godina krupnih izazova i – novih prilika. Koliko i kako ćemo te Nšanse iskoristiti, samo od nas zavisi. Ove 2013. ohrabreni smo izvoznim i proizvodnim pomakom, posle recesije u prethodnoj godini. Godinama odlagane reforme dobile su političku podršku koje ranije nije bilo dovoljno. Napravljeni su prvi koraci: pripre- mljeni su novi ili izmenjeni stari propisi bitni za poslovanje i usvojen je realan budžetski (finansijski) ram za narednu godinu. Lopta je u dvorištu Lopta je sada u dvorištu privrede: da preispitamo i zahtevima novog vre- privrede: da mena i globalne utakmice prilagodi- preispitamo i mo, svoje strategije, biznis modele – i zahtevima novog način razmišljanja. vremena i globalne Ono što uradimo i kako uradimo u narednoj godini biće manje ili više utakmice prilagodimo stabilan temelj na kome ćemo graditi svoje strategije, biznis naše poslovne perspektive, svi zajed- modele – i način no i svaka kompanija pojedinačno, i na tome ćemo kreirati podsticajno razmišljanja poslovno okruženje – na duži rok. Lideri iz biznisa, od mikrofirmi do velikih sistema, mogu da očekuju još veću podršku Privredne komore Srbije kao nacionalnog i regionalnog lidera u promovisanju i zaštiti interesa privrede u zemlji i inostranstvu i podizanju njene konkurentnosti. U 2014. godini otvorićemo nova polja delovanja i dalje unaprediti one aktivnosti na nacionalnom, regionalnom i međunarodnom planu koje su nam u ovoj godini donele titulu najdinamičnije privredne komore ju- goistočne i srednje Evrope, čiji je cilj da postane najbolje organizovana kompanija za primer privredi. Nastavićemo sa jačanjem unutrašnjih kapaciteta za zastupanje i podrš- ku privredi, u zemlji i svetu – i pred državnim institucijama i pred poslovnom zajednicom. Razvijaćemo postojeće i uvoditi nove servise za domaće kompanije i strane ulagače. Proširićemo našu ofanzivu u promociji investicionih i izvoznih potencijala Srbije. Pomoći ćemo privredi da podigne svoje potencijale za proces evropskih integracija, kroz obuku privrednika kako bi se kompanije što efikasnije, optimalno i sa manje troškova pripremile za jedinstveno evropsko tržište. Podržaćemo opštine i gradove u predstavljanju projekata i poboljšanju poslovnog ambijenta za brži i održivi lokalni razvoj. U saradnji sa Srpskom akademijom nauka i umetnosti i Akademijom in- ženjerskih nauka kreiraćemo projekat „Srbija 2030” – projekat industri- jalizacije Srbije u skladu sa industrijskim politikama EU. I privreda i država, naredne, kao i ove godine, u Privrednoj komori Srbi- je imaće pouzdanog partnera. Da bismo svi zajedno stali na zdrave noge i napravili kvantni skok srpske ekonomije.

6 sa naslovne strane

U fokusu domaće firme

ko sami sebi ne pomognemo neće nam niko pomoći. Glavni fokus ekonomske Apolitike mora da bude domaća privreda. Domaći privrednici. Domaći investitori. Najbolji način da privučete i strane investitore je da napravite zdravu državu i dobro poslovno okruženje za domaću privredu. Najbolji signal stranim investitorima je uspeh i profit domaćih firmi. Moramo da postignemo rast. Rast donosi zapošljavanje i nova radna mesta. I nove poreske prihode. Za rast moramo da olakšamo poslovanje i popravimo poslovni ambijent. Glavni fokus ekonomske politike mora da bude i rasterećenje domaće privrede i stvaranje dobre poslovne klime za poslovanje. Poslovna klima će sigurno poboljšati stanje, ali ona sigurno neće dati neophodnu injekciju adrenalina koja treba našoj privredi. Najbolja i najtransprentnija i najefikasnija „subvencija” je smanjenje nameta na rad. Saša Radulović, ministar privrede

Da radimo kao jedan tim

ržava i privreda moraju delovati kao tim, a ne da privred- Dnici vuku na jednu, a država na drugu stranu. Svi smo tu zarad istog cilja, da Srbija dobije nove investicije, da preduze- ća stvaraju novu vrednost i zaposle što veći broj ljudi. Smanjenjem birokratije, štednjom države i borbom protiv korupcije idemo ka tom zajedničkom cilju, stvarajući uslove da naša preduzeća iskoriste potencijal koji evidentno imaju, a koji je pre svega koncentrisan u obrazovanim, stručnim i vrednim ljudima.

Prof. dr Zorana Mihajlović, ministar energetike, razvoja i zaštite životne sredine

Udruženi do cilja

odina 2014. je godina izazova. Da bismo uspešno savladali iskušenja koja nas Gočekuju, neophodno je da budemo disciplinovani, vredni, odgovorni prema sebi i porodici, poslu koji obavljamo i državi. Siguran sam da neće biti lako, ali verujem u potencijal poljoprivrede i spremnost poljoprivrednika, proizvođača i svih ostalih učesnika u srpskom agraru, da zajedno sa nama rade na unapređenju ove izuzetno važne privredne grane. Ovu, 2013. godinu, kao i godine pre nje, obeležila je razjedinjenost i neorganizova- nost poljoprivrednika oko ciljeva koji su za njih od vitalnog značaja. 2014. godine morate biti udruženi, jer samo udruženi možete nastupati na tržištu sa ponudama koje vam omogućavaju profit. Samo udruženi, sa jasnim ciljem možete da se uhva- tite u koštac sa farmerima iz razvijenijih zemalja. U Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije i meni lično, imaćete podršku. Prihvatite ispruženu ruku, budite otvoreni za nova znanja, edukujte se, jer u znanju je budućnost poljoprivrede Srbije. Prof. dr Dragan Glamočić, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

7 sa naslovne strane

Iz ugla privrede Bitka za poslove i radna mesta Privrednici, svesni da će naredna godina biti prelomna i teška, glavni izazov vide u stvaranju uslova za pokretanje privrednog rasta i očekuju reformske korake koji će biti dobar signal investitorima

odina za nama je, uprkos blagom poboljšanju, bila teš- Direktor Kotlenik prometa Milomir Tošović poslovnu ka, a 2014. će biti prelomna, godina bolnih rezova i 2013. ne odvaja od prethodnih pet godina, od početka eko- Ghrabrih reformskih poteza. nomske krize, jer je, konstatuje, nastavljen trend loših uslo- Ovako bi, posmatrano iz ugla privrednika, anketiranih za va poslovanja i poslovne klime na spoljašnjem i unutrašnjem Novi Korak, u jednu rečenicu mogao da se sažme osvrt na planu. Problemi za privredu proističu iz nedostupnosti jef- 2013. i pogled na narednu godinu. Svesni su da naredna godi- tinijih izvora finansiranja, ograničenih sirovinskih resur- na neće biti laka, ali i uvereni da bi suštinske promene značile sa iz domaćih izvora, visokih cena inputa, neizvesnosti u veliki korak i dobar signal za investitore. investiranju i padu kupovne moći stanovništva. Kao svetle Većini domaćih kompanija godinu za nama obeležila je tačke izdvaja relativnu stabilnost deviznog kursa tokom cele borba za likvidnost, održanje postojećeg obima i struktu- godine i pojeftinjenje poljoprivrednih proizvoda – inputa u re proizvodnje, usluga i prometa. Miroslav Nikolić, gene- proizvodnji. ralni direktor „Srboeksporta”, kaže da je 2013. bila u zna- Za proizvođače svežeg mesa poslovna godina na izmaku, ku borbe za izmirivanje obaveza, u uslovima nedostatka ocenjuje Tošović, bila je izuzetno teška, na granici rentabil- finansija za tekuće poslovanje i za razvoj i svakodnevnog nosti, jer su, podseća, „sve do trećeg kvartala snosili enormne nastojanja da se pozitivno posluje, uprkos nepovoljnim gubitke zbog visokih cena inputa u proizvodnji”. disparitetima cena repromaterijala i cena proizvoda i Poslovanje u ovakvim uslovima, po Tošoviću, ostavlja „vrlo usluga. malo ili nimalo mesta za optimizam” kada je reč o očekiva- I naredna godina će biti, kaže, naporna i prelomna, sa veli- njima od 2014. godini, jer ekonomske mere koje predviđaju kim obavezama pred privrednom. poboljšanje poslovnog okruženja i ambijenta, po njemu, „vrlo Najveće izazove vidi u stvaranju uslova za obnavljanje pri- često daju male ili nikakve efekte”. vrednog rasta i zaposlenosti, za intenzivniji ulazak stranih „Najava povećanja PDV-a sa osam na deset odsto za sveže investitora i poboljšanje ambijenta za poslovanje privredni- meso može da ima samo fiskalni efekat i izazvaće pad ionako ka, kroz izmene zakonskih propisa i promene u kreditnoj i male kupovne moći stanovništva, jer će se u krajnjoj meri taj fiskalnoj politici. izdatak prevaliti na krajnjeg korisnika – potrošača. Žao mi je Slične bitke u godini na izmaku vodila je i većina proizvo- što kao dugogodišnji privrednik i proizvođač ne mogu da se đača u prehrambenom sektoru, koji su zbog niza teških godi- pohvalim dobrim poslovnim ambijentom i poslovnim rezulta- na vrlo suzdržano optimistični za 2014. tima”, kaže Tošović.

Miomir Nikolić, Milomir Tošović, direktor direktor Kotlenik Farmalogista prometa U 2014. godini Problemi za očekujem nastavak privredu proističu započetih reformi u iz nedostupnosti zdravstvu. jeftinijih izvora finansiranja.

8 sa naslovne strane

Više optimizma stiže iz farmaceutske industrije. Kompanije iz ovog sektora u 2014. očekuju nastavak reformskih koraka i njihove pozitivne efekte. „Godina na izmaku bila je period stabilizacije farmaceutskog sektora, što je pokazatelj da je zdravstveni sistem konačno krenuo putem reformi“, kaže Miomir Nikolić, predsednik Grupacije vele- drogerija PKS i direktor Farmalogista. Država je, prepoznavši probleme koji su u prošlosti pretili da ugroze kontinuitet i snabdevenost tržišta lekovima, preduzela konkretne mere u smeru rešavanja pitanja likvidnosti. Problem dugovanja zdravstvenih ustanova veledrogerijama od 4,9 milijardi dinara je konačno rešen pretvaranjem u javni dug. Privat- ne apoteke počele su sa izdavanjem lekova na recept, a uveden je i red kada su u pitanju rokovi plaćanja privrednih subjekata. Stabilizaciji sistema poslovanja farmaceutskog sektora znatno je doprineo i RFZO, jer je tokom čitave 2013. godine na vreme i u predviđenim iznosima prenosio novčana sredstva zdravstvenim ustanovama koje su ujedno i najveći kupci – veledrogerijama. Antonio Ćezare Ferara „U 2014. godini očekujem nastavak započetih reformi u zdrav- generalni direktor Fijat automobila Srbija stvu. Uvođenje sistema centralizovanih javnih nabavki, discipli- na u naplati doprinosa, kao i uvođenje prakse dobrog planiranja zdravstvenih ustanova, obezbediće očuvanje likvidnosti Fonda. Za napredak potrebni Velika su očekivanja i u pogledu novog informacionog sistema čiji je razvoj RFZO već započeo, koji će obezbediti bolje planiranje, ljudi od akcije praćenje i realizaciju sredstava iz budžeta Fonda. Očekivane ušte- de sredstava koje će se generisati uz očuvanje likvidnosti Fonda Kako ocenjujete poslovnu 2013. godinu u Srbiji? stvoriće prostor da se lista lekova proširi inovativnim lekovima, kao i lekovima za lečenje retkih bolesti, čime bi pacijentima bio Gledajući ukupne poslovne prilike koje su obeležile omogućen pristup savremenim terapijskim sistemima i kvalitet- 2013. godinu, mogli bismo da kažemo da je ona za FAS nijoj zdravstvenoj zaštiti”, kaže Nikolić. bila godina velikih ostvarenja u kojoj smo u ukupnom Sve veća ulaganja u informaciono-komunikacione tehnologije, izvozu Srbije učestvovali sa 18 procenata, što je izvan- inovacije i naučni razvoj, veoma raduju predstavnike domaćih ICT redan uspeh. U godini koja je na izmaku, iznedrili kompanija, koje, kada su u pitanju tehnologije za razvoj novih pro- smo nove verzije modela „fijata 500L”, a obeležili smo izvoda, ne zaostaju mnogo za konkurencijom u zapadnoj Evropi. i prvu godinu dana od početka proizvodnje modela „Iz našeg ugla, bitna je uloga Fonda za inovacione delatnosti „fijat 500L”. Ovakvi uspesi i rezultati predstavljaju koji kroz svoje programe ranog razvoja i sufinansiranja inovacija pre svega podsticaj za dalji rad, ali smatramo da uvek doprinose razvoju ovih sektora, ključnih za ekonomski razvoj”, postoji prostor za unapređenje poslovne klime, kako kaže Miloš Milisavljević izvršni direktor „Strawberry Energy”, bi poslovni sektor ostao motivisan da nastavi sa inve- napominjući da regionalna strategija za istraživanja i razvoj za stiranjem. Neophodna unapređenja, koja su svakako inovacije zapadnog Balkana, usvojena u oktobru, tek treba da po- u fokusu javnosti poslednjih meseci, podrazumevaju kaže rezultate u godini pred nama. smanjenje birokratije i administrativnih procedura, kao i kreiranje predvidivog poslovnog okruženja uz postavljanje jasnih pravila funkcionisanja. Ukoliko bi 2014. godina bila godina pokretanja svih prioritetnih promena, to bi bio dobar signal za investitore, ali i do- Goran Veljović, bar korak napred za celu zemlju. direktor E-smart Šta kao privrednik očekujete od 2014. godine? systems Koji su najveći izazovi i najveće šanse za srpsku Najveća snaga naše privredu u narednoj godini? države je izuzetan Šanse za napredak uvek postoje, ali je neophodno na- naučnotehnološki staviti strukturne reforme u svim oblastima, uz spro- kadar, pa se nadam vođenje usvojenih mera. Pored toga, uslov za brz nada će u 2014. godini predak zemlje jesu ljudi od akcije i realizatori. Sa po- fokus biti baš u ovoj rastom BDP od 2 do 2,5 odsto, znatno bi bili umanjeni oblasti. nezaposlenost i dugovi, a zemlja bi mogla da nastavi svoj put ekonomskog razvoja, dokazujući još jednom svoju poziciju važne destinacije za investitore.

9 sa naslovne strane

„Smatram da je najveća snaga naše države izuzetan nauč- Ivan Radojčić notehnološki kadar, pa se nadam da će u 2014. godini fokus direktor Poslovnog sektora biti baš u ovoj oblasti i da će postojati još fondova i projekata OTP banke koji podržavaju istraživačko-razvojne aktivnosti. Tu je veliki potencijal još neiskorišćen u potpunosti, a može znatno doprineti napretku društva i privrede uopšte. Očekujem da se prepozna značaj naučnotehnoloških dostignuća za razvoj privrede, sprovedu mere koje će olakšati njihov razvoj, odnosno podstakne izvoz proizvoda koji predstavljaju našu zemlju kao zemlju inovacija. Preduzetništvo kao koncept postaje sve bliskije mladima u našoj zemlji, kao izuzetno bitan čini- lac produktivnosti i stvaranja novih radnih mesta, a nadam se da će se ovaj trend nastaviti i u sledećoj godini.” Jedva prolaznu ocenu 2013. godini dao je Goran Veljović, Banke na prekretnici direktor E smart systemsa. Pamtiće je „kao godinu smanjene „Bankarski sektor u 2013. godini dostigao je vrhunac privredne aktivnosti u IT industriji”. u odnosu na nivo razvoja realne ekonomije, tako da je u Autsorsing poslovi mogu se, po Veljoviću, posmatrati više ovom trenutku ovaj deo finansijskog sektora na prekret- kao dobra prilika za premošćavanje situacije i neophodnu nici. Bankarski sektor stagnira zbog usporene ekonomije, akumulaciju kapitala. a broj kreditnih zahteva u ovom trenutku je u padu, jer se „Razvoj domaće informatičke infrastrukture podrazume- novi projekti i investicije ne realizuju u meri u kojoj smo va da se na njoj stalno i neprekidno radi. Evidentni nedosta- očekivali“, objašnjava Ivan Radojčić, zamenik predsednika tak afirmativne ICT strategije i akcionog plana na državnom Izvršnog odbora i direktor Poslovnog sektora OTP banke nivou ne mogu nadoknaditi pojedinačne inicijative preduze- Novi Sad. ća i pojedinaca”, objašnjava Veljović. Iz ugla bankara ukazuje na potrebu da se u 2014. defini- Naredna, 2014. godina, ocenjuje, biće još teža i neizvesnija še jasna strategija razvoja investicija u Srbiji, na koju bi se za poslovanje privrednih subjekata i procenjuje „da će doći oslanjali i u skladu sa kojom bi se razvijala privreda. do daljeg smanjenja privredne aktivnosti, a samim tim i smanjenja zarada i zaposlenosti”. „Do sada smo se uglavnom oslanjali na strane investicije, ali Stoga će smatra „glavni izazov biti traženje načina za potrebno je da se okrenemo domaćoj privredi i da se skon- pokretanje svih privrednih aktivnosti i razvijanje mode- centrišemo na to kako da je pokrenemo. Ne treba samo da la privatnog i javnog partnerstva. Subvencionisanjem od imamo u vidu velike investitore, već da mislimo i na mala strane države podrazumevao bi da te subvencije ne budu preduzeća koja proizvode dodatnu vrednost i daju podsticaj davanje novčanih sredstava, već konkretnih poslova či- privredi. Upravo razvoj investicija uticaće direktno na ra- jom bi realizacijom privredni subjekat imao zagarantova- zvoj bankarskog sektora u Srbiji”, zaključuje Radojčić. ni prihod”.  E. N. K. Priznanje PKS i predsedniku Sertiću Privredna komora Srbije proglašena za lidera privrednog napretka i najdinamičniju privrednu komoru regiona, a Želјko Sertić za najmenadžera jugoistočne i srednje Evrope

Odluka o dodeli prestižnog priznanja najvećoj asocijaciji srpskih privrednika i njenom predsedniku – za dostignuća, međunarodne aktivnosti i realni uticaj, saopštena je i nagrada je uručena u Banjaluci, na manifestaciji koja je okupila eminentne privrednike i preduzetnike jugoistočne i srednje Evrope. Na- gradu je Sertiću predao Tomislav Antunović, jedan od vodećih privrednika u regionu i predsedavajući stručnog žirija Nezavisne agencije, Evropskog udruženja menadžera i časopisa Euromanager. Primajući nagradu, Sertić je istakao da je ona značajno priznanje, prevashodno za tim na čijem je čelu, kao i da će biti dodatni podsticaj za dalјe unapređenje privrednih aktivnosti u Srbiji i regionu. Nagrada dolazi osam meseci nakon što je preuzeo dužnost u najtežem trenutku po komorski sistem Srbije, kao i u vreme kada su privredna kretanja u regionu i dalјe pod velikim pritiskom globalne krize. Na svečanosti u Banjaluci, održanoj 14. decembra, nagrade su dobili i Sanjin Halimović, federalni ministar razvoja, preduzetništva i trgovine i Petar Đokić, ministar rada i boračko-invalidske zaštite, kao i Kemal Kozarić, guverner Centralne banke Bosne i Hercegovine. Posebno priznanje za Super šampiona biznisa – najmenadžer za 2013. godinu, dobio je Goran Vlaović, generalni direktor vodeće kompanije u branši telekomunikacija u BiH i regionu – M:TEL iz Banjaluke.

10 sa naslovne strane

Podrška lokalnom ekonomskom razvoju u 2014. Svi projekti na jednom mestu Formiranje jedinstvene baze investicionih lokacija deo je paketa usluga koje Privredne komora priprema kako bi pomogla lokalnim samoupravama u privlačenju investitora

rivredna komora Srbije u narednoj godini razviće niz servisa usmerenih Pna podršku lokalnim samoupravama sa ciljem da pomogne i unapredi lokalni i regionalni razvoj i investicije. Već u februaru 2014. godine očekuje se formiranje jedinstvene baze investicionih lokacija kako bi investitori mogli lakše da dobiju informacije značajne za odluku o vrsti investicije i lokaciji. PKS je organizovala 17. decembra 2013. sastanak sa gradonačelnicima na kome su razmatrane mogućnosti stvaranja investicione baze i uspostavljanja kontaka- ta sa potencijalnim investitorima. Predsednik PKS Željko Sertić pozvao je predstavnike lokalnih samouprava da zajedno sarađuju na unapređenju privrednog ambijenta, privlačenju novih investicija i rešavanju problema sa kojima se suočava privreda na lokalu. Sertić je ponudio gra- donačelnicima stručnu pomoć i podršku Komore, kako bi podstakli lokalni i regionalni privredni razvoj, a Srbiju učinili atraktivnijom za ulaganje. lativi kao što je Zakon o planiranju i izgradnji koji treba PKS može da doprinese razvoju lokalnih zajednica, pre svega, struč- da se menja, niz započetih, a nedovršenih regionalnih nim znanjem i zastupanjem projekata u inostranstvu. Predsednik projekata kao i nedovoljna posvećenost tom poslu. PKS pozvao je gradonačelnike da dostave investicione projekte koji Kako je istakao ministar Mirović, PKS pronalazi pra- će biti predstavljeni na forumu u Indiji u januaru 2014. godine. U vi način da pristupi problemima i njihovom rešavanju planu je organizovanje i drugih investicionih konferencija i foruma i poseduje značajne kapacitete da podstakne lokalni i na kojima će biti predstavljena srpska privreda, a svaki grad u Srbiji regionalni razvoj. treba da napravi i prezentaciju u PKS na kojoj bi poslovnoj i diplo- Najčešće zamerke gradonačelnika usmerene su na ne- matskoj zajednici bili predstavljeni potencijali i projekti u lokalnim dostatak komunikacije između Vlade Srbije, udruženja i sredinama. Zastupanje, podrška privredi i edukacija jesu tri stuba lokalne samouprave. Mnoge lokalne samouprave bile su na kojima počiva PKS kao spona između privrednika i predstavnika ostavljene same sebi da pronalaze investitore, rekao je vlasti, poručio je Sertić. gradonačelnik Kruševca Bratislav Gašić. Prema rečima Prema oceni ministra regionalnog razvoja i lokalne samouprave gradonačelnika Novog Sada Miloša Vučevića, lokalne Igora Mirovića, jedna od najvećih slabosti Srbije jeste što u držav- samouprave imaju zajedničke probleme i treba da se ide noj upravi, pre svega na lokalnim nivoima vlasti, nisu primenjena u izmene postojećih zakonskih rešenja prihvatajući su- naučna načela upravljanja, menadžerski modeli koji su standard u gestije lokala, koji je uvek prvi u kontaktu sa stvarnim razvijenijim državama. životnim problemima. Posledica toga su veliki, a neiskorišćeni potencijali i najčešće pa-  D. Vuković Georgijev ušalni pristup upravljanju javnim resursima. Problemi su i u regu-

11 Proizvodnja i usluge

Informaciono-komunikacione tehnologije Peti element razvoja Srbije

Informacione tehnologije mogu biti prečica za ekonomski i privredni oporavak zemlje i za novi razvojni ciklus. Majkrosoft zainteresovan da pomogne Srbiji da ubrza svoj razvoj

lanovi srpske vlade sve češće nara u Srbiji prepoznale su i strane kom- Bolji deo srpske privrede vode da su se informaciono-ko- panije, koje su sve prisutnije na našem Čmunikacione tehnologije (IKT) tržištu, čija je procenjena vrednost iz- Direktor Majkrosofta Srbija Andreas pokazale kao vitalni deo privrede i među 400 i 550 miliona evra sa moguć- Hartl ističe da je Srbija odličan pred- nametnule kao „peti element“ razvoja nošću rasta. Vlada Srbije u poslednjoj stavnik regiona i svojevrstan čvor za Srbije, uz poljoprivredu, energetiku, godini potpisala je niz sporazuma o sa- sve što se dešava u IT sektoru. On je infrastrukturu, turizam i, u poslednje radnji u oblasti IKT-a sa partnerima iz naglasio da je Majkrosoft zainteresovan vreme, automobilsku industriju. Velike Britanije, Azerbejdžana, ali i sa da pomogne Srbiji kako bi ubrzala svoj Telekomunikacije i informacione teh- Makedonijom i Crnom Gorom. Američki razvoj. IT sektor mora biti ključni prio- nologije učestvuju sa 5,5 odsto u BDP-u, ambasador u Beogradu Majkl Kirbi naja- ritet u Srbiji, istakao je Hartl dodavši da a u taj sektor je prošle godine uloženo vio je za narednu godinu dolazak velikih će on učiniti sve da se to i ostvari. 230 miliona evra. „Polovina ukupnog američkih investicija u IT sektoru. „U Srbiji posluje 1.300 kompanija iz prihoda u tom sektoru, koji je iznosio 1,5 milijardi evra, dolazi od mobilne te- Deficit „ajtijevaca“ lefonije, četvrtina od fiksne, a ostalo od interneta, kablovskih operatera i drugih Ključni problem domaćeg sektora informacionih tehnologija (IT) jeste u nedostatku IT servisa“, rekao je ministar Rasim Ljajić. kadrova, koji bi omogućili da Srbija brzo i kvalitetno iskoristi svoje informaciono-tehnološ- Posebno je značajan rast internet trži- ke mogućnosti, kaže direktor Vojvođanskog IKT klastera Milan Šolaja. šta, koje je 2012. godine ostvarilo dvo- Nimalo nije utešan podatak koji iznosi Martina Lubon, da i Nemačkoj nedostaje čak struko veći prihod u odnosu na 2008. 47.000 IT stručnjaka. Naprotiv, upozorava da bi se taj nedostatak mogao popuniti i najkva- godinu, poslednju pre početka globalne litetnijim već formiranim srpskim „ajtijevcima“, ako ih ne motivišemo da rade baš u Srbiji. ekonomske krize. Mogućnosti IT sekto- 12 Proizvodnja i usluge

IT sektora, što je dragocen resurs ze- najznačajnijih firmi iz IT oblasti uka- mlje i spada u bolji deo srpske privre- zuju na mogućnosti da izvoz softver- IT park i centar za čipove de“, kaže Nikola Marković, predsednik skih proizvoda bude prioritetna grana, Društva za informatiku Srbije. „Kom- ali da se vrednost originalnog srpskog Završetak prve faze izgradnje Embasi panije iz ovog sektora najmanje posluju softvera i njegova konkurentnost na tekzons IT parka (Embasy Techzones IT sa gubitkom i konkurentne su svetskim globalnom tržištu višestruko povećaju Park) u Inđiji, početna investicija od 15 mi- kompanijama. Ipak, ne treba zanema- kad ga sertifikuju i uvrste u svoje kata- liona evra i 10.000 kvadratnih metara koje loge najuglednije svetske IT kompanije. je izgradila indijska Embasi grupa (Embasy „Od države se očekuje pomoć domaćim Group), vodeći investitor i operator IT i bi- kompanijama da svoj softver što lakše sertifikuju, kao i podrška promovisanju znis parkova, predstavlja prekretnicu za srpskog softvera na stranim tržištima“, razvoj srpske IT industrije, najavljuju inve- kaže Atanasijević. stitori. Park je otvoren u prisustvu srpskog ministra spoljnih poslova Ivana Mrkica i Traže podršku kao i drugi zamenice ministra spoljnih poslova Indije izvoznici Prenit Kaur (Preneet Kaur). Srpski IT sektor izvezao je prošle go- Naredni korak je najavljeni dolazak in- dine 220 miliona dolara. Ova izvozno vestitora iz Ujedinjenih Arapskih Emira- orijentisana delatnost ima potencijale znatno veće od apsorpcione moći doma- ta u ovaj sektor – ugovor sa Mubadalom. ćeg tržišta, zbog čega očekuju podršku Kako su ovdašnje agencije prenele reč je države kakvu imaju i drugi izvoznici, o dva projekta, od kojih je jedan naučno- kažu u Udruženju za informatičku de- istarživački centar za čipove, investicija latnost Privredne komore Srbije. vredna oko sto miliona dolara. „Problem ovog sektora jeste to što on ima svoje zakone, ali uslove za rad IKT kompanije regulišu mnogi drugi zako- vativnim proizvodima malih kompanija. ni, pa je potrebno horizontalno povezi- Znatan procenat malih IT kompanija go- vanje“, kaže Jelena Jovanović, sekretar dišnje prestaje sa radom, ali to, po rečima Udruženja za informatičku delatnost Martine Lubon, ne znači da one nisu do- PKS. Ona ukazuje na problem firmi bro poslovale, već naprotiv, da su dobro koje konkurišu na tendere za softver u poslovale, imale atraktivan proizvod i da državnoj upravi, na kojima se uglavnom su ih zbog toga kupile velike kompanije. traže kvalifikacioni uslovi koje domaće Svet je zaista uočio kvalitet IKT sekto- kompanije ne mogu da steknu na našem ra u Srbiji. To se vidi i po prisustvu naj- tržištu. Jelena Jovanović ukazuje da su većih svetskih igrača. Na konferenciji riti činjenicu da su samo informacione Novi Sad, Beograd i Niš centri u kojima „Kvantni skok“ predstavnica kompanije tehnologije (IT) 2008. godine ostvarile nastaju inovativni softverski proizvodi, Fejsbuk Veronika Sobolak istakla je da prihod od 545 miliona dolara, a 2012. za kakav je, na primer, senzor ze merenje kod nas već postoji dobra infrastruktu- 120 miliona manje.“ vlažnosti građevinskog materijala. „Naš ra za nove tehnologije, o čemu govori Profesor Đorđe Paunović sa Elektro- čovek je vlasnik patenta za specifične podatak da u Srbiji ima četiri miliona tehničkog fakulteta ukazuje na problem senzore“, kaže Jelena Jovanović i ističe korisnika Fejsbuka. Veronika Sobolak je što Srbija nema industriju, nego samo da za semikonduktore imamo jedno od istakla i velike mogućnosti za korišće- inženjering. Tako naši stručnjaci rade najboljih rešenja u svetu. Ona takođe nje Fejsbuka u poslovne svrhe. razvojne programe u okviru nekih ino- ukazuje da je tržište IT usluga u Srbiji Dionisis Kolokocas, menadžer javne stranih projekata, ali to, prema njego- nerazvijeno i da čak 70 odsto domaćeg politike u Guglu, rekao je da nema mesta vim rečima, neće doprineti razvoju Sr- tržišta čini oprema. strahu da će mnogi ljudi zbog ekspanzije bije. „U zemlji se samo 0,35 odsto nacio- „Svet ima koristi od naše pameti“, za- interneta ostati bez posla. U svakoj zemlji nalnog dohotka odvaja za naučni rad, a ključuje Jelena Jovanović. postoji problem nezaposlenosti, ali pre- kompanije se uglavnom bave servisnim ma nekim istraživanjima, za svako radno Svetski igrači u Srbiji uslugama“, kaže profesor Paunović. mesto koje se ugasi zato što su ga zame- „Kod softvera ulazna sirovina su I na globalnom IT tržištu akvizici- nile moderne tehnologije, otvori se 2,6 univerziteti, naučni insitituti, dobro ja malih kompanija od strane velikih je novih radnih mesta. „Svako novo radno edukovani stručnjaci“, kaže Vladan vladajući proces. Martina Lubon, pred- mesto koje se otvori zahvaljujući novim Atanasijević iz kompanije Aseko, član stavnica najvećeg IT sajma Cebit, kaže tehnologijama, povuče za sobom još pet Udruženja za informatičke delatno- da je posebnost ovog sajma to što velike novih radnih mesta“, kaže Kolokocas. sti PKS. I Atanasijević i predstavnici kompanije tragaju za zanimljivim i ino-  Mirjana Stefanović

13 Proizvodnja i usluge

Građevinarstvo Nova sezona po novim pravilima

Promenjeni propisi o uređenju prostora i izgradnji, njihova efikasna i dosledna primena, kao i početak najavljenih velikih infrastrukturnih projekata trebalo bi da pomognu oporavak građevinske industrije

ahvaljujući promeni zakonskog okvira, ali i radovima gasi se veliki broj malih preduzeća. Finansijska kriza utiče i na velikim infrastrukturnim projektima, u građevin- na preostale velike firme, koje su u sve težoj situaciji. Zbog Zskom sektoru očekuje se veći pozitivni pomak u 2014. drastičnog smanjenja posla, pojavili su se problemi sa velikim Novi zakon trebalo bi da donese – od smanjenja troškova i ko- brojem nezaposlenih, a takva situacija doprinela je poveća- rupcije, pojednostavljenja administrativnih procedura, uki- nju rada na crno, što dodatno ugrožava ovu privrednu granu, danja nelegalne gradnje, do obezbeđenja pravne sigurnosti i ukazuje Viktor Kobjerski, sekretar Udruženja građevinar- tržišnih principa. stva PKS. Put do građevinske dozvole biće znatno kraći i prihvatljiv Veliki poslovi investitorima, nasuprot dosadašnjem komplikovanom, spo- rom, skupom i nesigurnom postupku. Jednostavnije i brže Razmere problema koji opterećuju građevinare oslikavaju izdavanje dokumentacije za izgradnju direktno će uticati na obeshrabrujući podaci o vrednosti izvedenih radova u Repu- poboljšanje investicione klime u Srbiji, jer su građevinske blici Srbiji, koja je u periodu januar–jun 2013. godine opala dozvole prepoznate kao usko grlo za biznis, a naša zemlja za 34,9 odsto u odnosu na isti period 2012. Vrednost novih već dugo je pozicionirana u donjem delu liste Svetske banke ugovorenih radova izvođača iz Srbije za šest meseci ove godi- zbog visokih troškova i vremena potrebnog za građevinske ne manja je za 14,6 odsto u odnosu na prvo polugodište 2012. dozvole. Broj izdatih dozvola od januara do juna 2013. godine manji je Trenutak u kojem neimari dočekuju novi zakon o uređenju za 6,7 odsto u odnosu na isti period 2012. godine. Manje posla prostora i izgradnji je težak – građevinska aktivnost u stal- za građevince odrazilo se na tražnju građevinskog materijala. nom opadanju, privredni ambijent za poslovanje nepovoljan, Tako je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u 14 Proizvodnja i usluge

2012. godini završeno 17,5 odsto manje stanova nego u 2011. Dozvole za 30 dana Međutim, zahvaljujući promeni zakonskog okvira, ugovo- rima sa kineskim investitorima na izgradnji dela autoputa Novi Zakon o uređenju prostora i izgradnji predviđa izdavanje grana Koridoru 11 i energetskih kapaciteta u Kostolcu, kao i po- đevinske dozvole na jednom šalteru, za porodične objekte u roku četku radova na „Južnom toku“, treba računati na pozitivan od osam dana, dok će za veće stambene i industrijske objekte biti pomak u 2014. u vrednosti izvedenih građevinskih radova. potrebno do 25 dana. Efikasnijoj primeni zakona doprineće Kan- Treba imati u vidu i realizaciju ruskog kredita za moderniza- celarija za brze odgovore, navodi ministar građevinarstva i urba- ciju železničke infrastrukture i kuvajtskog kredita za izgrad- nizma Velimir Ilić. nju železničke stanice „Prokop“, kaže Saša Đogović, saradnik Instituta za tržišna istraživanja. Među važnim novim odredbama jesu Registar investitora koji se Ugledna srpska projektantska i izvođačka preduzeća, vodi u Privrednoj komori Srbije za objekte namenjene tržištu, uvo- proizvođači građevinskog materijala i preduzeća iz drugih đenje glavnog gradskog urbaniste, instituta rane participacije u privrednih grana koja plasiraju svoje proizvode u građe- postupku usvajanja urbanističkih planova, propis da urbanistički vinske objekte, okupljena u Udruženju za građevinarstvo, planovi ne mogu biti u suprotnosti sa prostornim, kao i obaveze IGM i stambenu privredu PKS, upozoravaju da visoke ka- raspisivanja urbanističko-arhitektonskog konkursa, za lokacije matne stope u uslovima nelikvidnosti opterećuju poslova- koje su od značaja za lokalnu samoupravu. nje koje se ionako teško obavlja. Kada su u pitanju poslovi Uvodi se naknada za uređivanje građevinskog zemljišta, kao i in- u zemlji, domaća građevinska preduzeća najčešće rade kao podizvođači ćerki velikih svetskih firmi, jer, čak ni kao stitut urbanističkog ugovora, koji lokalna samouprava može da konzorcijumi, nisu u mogućnosti da ispune uslove tendera zaključi sa investitorom kada postoji značaj i interes za realizaciju i obezbede garancije za izvođenje radova. Status podizvo- određenog investicionog projekta. Jasne i nedvosmislene nadlež- đača podrazumeva mali profit i odsustvo referenci, a do- nosti i procedure za realizaciju različitih vrsta objekata skratiće maćim firmama neophodno je obezbediti status partnera, rokove izdavanja lokacijskih, građevinskih i upotrebnih dozvola. smatra Viktor Kobjerski, sekretar Udruženja građevinar- stva PKS. Potrebne garancije za domaće firme S druge strane, kada su u pitanju projekti finansirani iz za- jmova i kredita međunarodnih institucija, Zakon o javnim nabavkama praktično se ne primenjuje. Finansiranje ima uticaj na izbor proizvođača, što se sve odražava na uposle- nost domaće industrije. Izvođači radova u inostranstvu imaju problem zbog obezbeđenja bankarskih garancija, kao i smanjenja investicija na ino-tržištima, na kojima prednost imaju tamošnje kompanije, navodi Aca Popović, savetnik predsednika PKS. Dosadašnji ambijent za poslovanje u građevinarstvu bio je nestimulativan za domaće i strane investitore, praksa neefi- kasna, procedure komplikovane, a sve to veoma negativno se odrazilo na građevinsku industriju. Predlog privrede, udru- žene u komorski sistem, jeste osnivanje razvojne banke, pre svega, za obezbeđenje garancija za domaće firme, kako bi ravnopravno učestvovale na tenderima u konkurenciji stranih kompanija. Razvojna banka treba da prati naše firme i na poslovima u inostranstvu. Takođe, strane građevinske kompanije, registracijom pre- duzeća ili predstavništva u Srbiji morale bi da ispune odre- đene preduslove koji važe za domaća preduzeća, kao i neke posebne uslove, u pogledu broja i strukture strane radne snage na konkretnim projektima. Treba da se obavežu da za konkretan posao moraju angažovati domaća preduzeća u statusu partnera, u minimalno propisanom obimu posla – 50 odsto ugovorene vrednosti radova, sa unapred ugovorenom visi- nom manipulativnih troškova. Strana kompanija prilikom ugovaranja posla mora da ima registrovano predstavništvo u Srbiji, ističe Popović.  Nada Mitrović

15 Proizvodnja i usluge

Poljoprivreda Kako pomoći farmerima

Da bi se proizvodnja mesa u Srbiji, koja je za dve decenije opala sa 650.000 na 450.000 tona godišnje, povećala, stočarima potrebna jeftina hrana za životinje, organizovana proizvodnja i plasman na inostrana tržišta

točarstvo Srbije ima važno mesto u privredi zemlje jer stvara veliku vrednost angažujući prirodne i ljudske re- Ssurse. Zastupljeno je u više od 600.000 domaćinstava i predstavlja granu koja učestvuje u formiranju društvenog proizvoda poljoprivrede u proseku sa oko 30 odsto. Iako ova delatnost ima šanse da bude značajna privredna grana, broj stoke u poslednje dve decenije ima stalnu tendenciju opada- nja, dva do tri odsto godišnje. Istovremeno dok se smanjuje broj grla, proizvodnja i potrošnja mesa, raste broj klanica, pa ih danas u zemlji ima čak oko 1.500! U zemlji danas ima oko 920.000 grla goveda, što je za više od 300.000 manje nego 2000. godine, dok je u proteklih 12 godina broj svinja smanjen za više od 600.000. Istovremeno dok se smanjuje stočni fond, u Srbiji ima između 30.000 i 40.000 praznih obora za tov stoke! Takvo stanje Srbiju vodi ka tome da od izvoznika postane uvoznik mesa! I pored izrazito povoljnih uslova, stočarstvo Srbije se nalazi u dubokoj krizi. Broj stoke se u poslednje tri decenije znatno smanjivao, pa je proizvodnja mesa opala sa 650.000 na 450.000 tona godišnje. Potrošnja mesa po stanovniku smanje- na je u tom vremenu sa 65 na 43 kilograma godišnje. Uzroci se nalaze u narušenim paritetima cena, gubitku tržišta, ne- mogućnosti izvoza svih vrsta mesa, smanjenoj kupovnoj moći stanovništva, narušenom sistemu finansiranja, nedovoljnim sredstvima u agrarnom budžetu, neadekvatnom funkcionisa- nju robnih rezervi. Nesigurna proizvodnja Najteže stanje je u govedarstvu, što pokazuju i podaci da već dve decenije imamo dozvole za preferencijalni godišnji izvoz „bebi bifa“ od 8.800 tona u EU, a koristimo ga sa manje od 10 odsto. Proizvodnja junećeg mesa u Srbiji gotovo da je ugašena i država hitno treba da opredeli novac da bi je obnovila, zaje iz Srbije bilo 30.000 tona. To meso je izvoženo i u SAD, ključeno je u Privrednoj komori Srbije (PKS). Privrednici se za njihovu vojsku. U 2006. godini je izvezeno 2.300 tona, a sve manje odlučuju za tov junadi jer im se finansijski ne ispla- u 2013. godini se očekuje izvoz tek od 300 do 400 tona, sa ti, pa su čak i oni stočari koji su imali nadu odustali od toga tendencijom daljeg pada“, navodi Nenad Budimović, sekretar nakon suše u 2012. godini, kada je tov junadi desetkovan. Udruženja za poljoprivredu i prehrambenu industriju PKS. „Nekadašnja Jugoslavija je devedesetih godina prošlog veka Broj uslovnih grla stoke trenutno iznosi oko 0,35 po hektaru izvozila u EU 50.000 tona crvenog junećeg mesa, a od toga oraničnih površina, što i dalje ukazuje na ekstenzivnost do-

16 Proizvodnja i usluge

maće proizvodnje. Cilj je da bude jedno grlo po hektaru. Po njegovim rečima, Srbija ima kapacitet da gaji nekoliko deseti- Izvoz na hiljada junadi u tovu. Problem je što farmeri ne vide dobit U 2011. godini iz Srbije je izvezeno živih goveda svih kategorija u u tom poslu, a za to postoji više razloga. Ako nije garantovana vrednosti od 65 miliona dolara, živih svinja za tri miliona dolara. cena otkupa stoke, onda će izgubiti. Hrana za životinje je sku- Živa stoka se najviše izvozi u BiH i na Kosovo i Metohiju, što je pa i zato automatski nismo konkurentni na tržištu EU. Pored toga, proizvođačima je potrebna stimulacija države, ali i or- loše jer je ona i najjeftinija. Pored toga, u 2011. godini Srbija je u ganizovana proizvodnja. Dakle, ističe Budimović, stočarima EU izvezla 1.000 tona goveđeg mesa u vrednosti od oko pet mili- treba jeftina hrana za životinje, organizovana proizvodnja i ona dolara, svinjsko meso je te godine izvezeno u zemlje CEFTA plasman na inostrana tržišta. Zbog loših uslova i nesigurne u vrednosti od oko 3,3 miliona dolara. Srbija je izgubila zahtevna proizvodnje u Srbiji je 2012. godine zaklano oko 368.000 go- tržišta za izvoz „bebi bifa“, a to su bile Italija i Grčka, i sada je teško veda i 5,8 miliona svinja. To je oko 80.000 tona goveđeg mesa, tamo se vratiti. Za prvih šest meseci 2013. iz Srbije je izvezeno 260.000 tona svinjskog mesa, kao i 100.000 vrsta mesnih goveđeg mesa za 128.060 dolara, dok je uvezeno mesa za 445.976 prerađevina, trajnih, polutrajnih, dimljenih i konzervisanih dolara. U 2012. je uvezeno i oko 11.000 tona svinjskog mesa, što je proizvoda. Zbog svinjske kuge Srbija ne može da izvozi u EU svinjsko meso, već samo proizvode termički obrađene, a to bilo četiri puta više nego godinu dana ranije. Taj parametar govori su niže kategorije. Kada govorimo o „bebi bifu“, to je najkva- da dosta uvezene robe odlazi u preradu, odnosno klanične proizvode, a vrednost uvoza svinjetine bila je 30 miliona dolara. Uvoz raste jer nam se smanjuje broj stoke.

sticaji za proizvodnju živinskog mesa i jaja. To je značajna privredna grana, koja zapošljava veliki broj ljudi, a meso se sve više koristi u ishrani zbog cena i lakoće pripreme. Živinska proizvodnja u Srbiji premašila je proizvodnju goveđeg mesa i kreće se oko 100.000 tona godišnje, a u Srbiji se godišnje pro- izvede oko 1,2 milijarde komada jaja, kaže Budimović. Potrebni podsticaji Jasna Stevanović, samostalni savetnik u PKS, ističe da u Srbiji postoji oko 40 većih industrijskih klanica za goveda i veliki broj malih klanica, a kapaciteti za klanje su oko milion grla. Ali, u njima se zakolje manje od 200.000 grla goveda. Mi danas u Srbiji proizvodimo godišnje 80.000 tona goveđeg i oko 280.000 tona svinjskog mesa. Lane je ukupna vrednost realizovane stočarske proizvodnje u Srbiji procenjena na oko 1,8 milijardi dolara, što je predstavljalo pad od svega 0,81 odsto u odnosu na 2011. godinu. Učešće stočarske proizvodnje u bruto ostvarenoj vrednosti ukupne poljoprivredne proizvodnje iznosilo je tada 37,9 odsto. Milomir Tošović, predsednik Grupacije klaničara u PKS i direktor Kotlenik prometa iz Lađevaca, ističe da država mora da omogući tov junadi da bi proizvodnja junećeg mesa postala profitabilna i da opredeli jasna podsticajna sredstva koja će ciljano usmeravati. To je i jedini put da se zaustavi nelegalna trgovina. Jer iz Srbije se izvoze živa telad, što niko u svetu ne radi. Stočarstvo ima spor obrt, posebno u govedarstvu. Mi danas u Srbiji u tovu imamo najviše 20.000 goveda, a da bismo postigli dozvoljeni izvoz „bebi bifa“ potrebno je da napu- nimo prazne staje i da u njima bude 100.000 grla. litetnije meso koje se dobija od teladi težine od 110 do 120 Nenad Terzić, načelnik u Ministarstvu poljoprivrede Srbije, kilograma. Odnos stoke koja je zaklana u klanicama i van njih kaže da se preduzimaju mere za unapređenje stočarstva kroz postepeno se smanjuje i dobro je da polako ulazimo u kolo- određene zakonodavne i institucionalne aktivnosti, ali i kroz sek zakonske regulative. Taj odnos nekada je bio 1:3, a sada je sistemsku podršku. To znači da će se izgraditi ambijent koji 1:2, navodi Budimović. Prema njegovom mišljenju, dobra je stočari čekaju kako bi pokrenuli proizvodnju i napunili pra- mera vlade donošenje Zakona o podsticajima u poljoprivredi i zne staje i obore. ruralnom razvoju. Na predlog PKS prvi put su uvedeni i pod-  Branislav Gulan

17 Investicije i projekti

Velika investiciona ofanziva PKS Da zajedno stvaramo profit

elika srpska investiciona ofanziva je počela. Tokom Konferencija u Moskvi 2013, potencijal za ulaganje i izvozne mogućnosti srp- na kojoj su ruskim Vske privrede prezentovani su, u organizaciji Privredne komore Srbije, na više od 50 konferencija i bilateralnih susreta investitorima prezentovana u zemlјi i svetu. Intenzivna međunarodna aktivnost, krunisa- na je Investicionom konferencijom Srbije u Moskvi, na kojoj su 74 projekta srpskih predstavlјena 74 konkretna projekta srpske privrede, državnih institucija i lokalne samouprave, vredna gotovo sedam mili- kompanija, institucija i jardi evra, kao i upostavlјanjem novog modela predstavlјanja investicionog potencijala srpske privrede i Srbije kao poželјne lokalnih samouprava, investicione destinacije. ukupno vredna oko sedam Konferenciji organizovanoj na najvišem nivou i povezivanju potencijalnih investitora i dobrih projekata prethodile su više- milijardi evra – uzor za mesečne temeljne pripreme. Početkom avgusta je raspisan javni poziv, od oko dvesta prispelih projekata izabrani su najoz- buduće investicione forume biljniji, pripremljen je katalog i prateći materijal na ruskom... Odabrani projekti iz oblasti energetike, agrara, građevinar- Srbije u svetu stva, turizma i industrije prvi put su prezentovani 30. oktobra u Trgovinsko-industrijskoj komori Ruske Federacije pred predstavnicima više od stotinu ruskih kompanija koje su učestvo- vale na skupu. „Potencijalnim ruskim investitorima ponudili smo zajednič- ko stvaranje profita. Cilj PKS je da spoji dobre ideje i projekte sa ozbiljnim investitorima koji će ih prepoznati kao profitabil- ne i perspektivne“, rekao je Željko Sertić, predsednik PKS. Konferenciju u Moskvi, organizovanu u saradnji sa Trgo- vinsko-industrijskom komorom Ruske Federacije, otvorio je je predsednik Srbije Tomislav Nikolić. Poziv za partnerstvo Predsednik Nikolić pozvao je ruske investitore da ulažu u Sr- biju i da na taj način osnaže ekonomsku, političku i kulturnu saradnju i prijateljske veze dve zemlje. Predsednik Srbije pozvao je investitore da učestvuju u velikim projektima izgradnje i obnove saobraćajne i telekomunikacione infrastrukture, ka- pitalnim investicijama u energetici – obnovi starih i izgradnji novih kapaciteta, kao i u primeni novih tehnologija. „Kroz partnerstvo ili kupovinu preduzeća u državnom vlasništvu dobi- jate mogućnost aktivnog učešća i ulogu moderatora i kreatora privrednog okruženja Srbije“, dodao je Nikolić. Privredna komora Srbije preuzeće na sebe odgovornost da našim i ruskim partnerima pomogne da što brže i lakše prođu „kroz lavirinte srpskih propisa i institucija”, rekao je Sertić.

18 Investicije i projekti

Predsednik Trgovinsko-industrijske komore Ruske Fe- ruskim investitorima da je Izgradili smo deracije Sergej Nikolajevič Katirin kazao je da je prisustvo srpsko tržište već prepo- predsednika Nikolića značajan signal za ruska preduzeća o znato kao profitabilno i per- novi model ozbiljnim namerama Srbije za saradnju. Istakao je da Srbija i spektivno, sa veoma dobrim Rusija beleže dosta ozbiljnu revitalizaciju odnosa, kao i pro- investicionim potencijalom, predstavlјanja širenje liste robe koja se razmenjuje i novih oblasti privredne rekao je direktor Sberbanke investicionog saradnje dve zemlje. Srbije za saradnju sa kli- jentima iz Rusije i ZND-a potencijala Dobro trasiran put do Srbije Grigorij Černenko. On je Na Investicionoj konferenciji Srbije u Moskvi potpisana su poručio da će Sberbanka srpske privrede dva dokumenta – Ugovor o zajedničkom ulaganju i saradnji Srbije biti most za ekonom- i Srbije kao Spektra iz Čačka i Metromeda iz Omska, i pismo o namerama sku saradnju između Srbije između Majevica holdinga iz Bačke Palanke i TESE Voronjež. i Rusije. poželјne Mesec dana po okončanju konferencije, ruska strana izražava „Za kvalitet organizacije i interesovanje da se organizuje poseta Srbiji grupe potencijal- način na koji se Srbija pred- investicione nih investitora koji žele da na licu mesta vide lokacije i detalj- stavila u Moskvi dobili smo destinacije. nije analiziraju projekte za koje su zainteresovani. pohvale i od predsednika Ruski privrednici imaju u Srbiji već mnogobrojnu i jaku Rusije Vladimira Putina. Po Željko Sertić, rusku poslovnu zajednicu, koja takođe može da pruži po- uzoru na ovu konferenciju, predsednik PKS trebne informacije. Od ruskih kompanija koje posluju na u 2014. godini nastavićemo srpskom tržištu za sada najbolje rezultate ostvaruje NIS našu investicionu ofanzivu u svetu. Već u januaru idemo u Gasprom, koji je „najveći punilac našeg budžeta“, rekao je Indiju, u martu ponovo u London, a imamo pozive i iz Au- ministar prirodnih resursa, rudarstva i prostornog plani- stralije, Japana i Kine. Očekujemo veliko interesovanje, jer ranja Milan Bačević. On je izrazio nadu da će i druge ruske je konferencija u Moskvi imala ogroman odjek u našoj pri- kompanije, nošene tom idejom i „već dobro trasiranim pu- vrednoj javnosti. Već sada se javljaju i privrednici i državne tem“, doći na srpsko tržište. institucije i lokalne samouprave koji žele da učestvuju sa no- U Srbiji su prisutni i ruska Sberbanka i Lukoil, ali imamo vim projektima. Naš prioritet će ubuduće, osim zastupanja osećaj da to nije dovoljno i da ima prostora za još i više, a mo- privrede pred državnim organima, biti i privlačenje investi- gućnosti treba tražiti, pre svega, u sektoru posustale srpske tora“, najavljuje Željko Sertić, uz ocenu da u naredne dve do industrije, obojene metalurgije, geologiji, putarstvu, poljopri- tri godine Srbija može da kreira veoma privlačan poslovni vredi, turizmu, tehnologijama“, kazao je ministar. Dosadaš- ambijent, a da već 2015. možemo da osetimo značajniji uticaj nje ruske investicije u Srbiji predstavljaju jasan signal svim investiranja u našoj zemlji.

19 Investicije i projekti

Garant za sigurno poslovanje

Dođite u Srbiju. Neka vam naše prijateljstvo i moja reč budu garant za vaše sigurno poslovanje u Srbiji, rekao je predsednik Srbije Tomislav Nikolić otvarajući Investicio- nu konferenciju u Moskvi.

Od Gasproma još dve milijarde

Kompanija Gasprom planira da u Srbiji u naredne dve godine investira još dve milijarde evra, što bi u velikoj meri poboljšalo „krvnu sliku“ srpske ekonomije, rekao je ministar Milan Bačević. Za pet do šest meseci biće po- znati detalji ulaganja, Gasprom uglavnom ulaže u naf- tno-gasni sektor, ali pokazuju interesovanje i za druge grane energetike, a u određenom trenutku investira i u termoelektrane. Gasprom je zainteresovan za eksploata- ciju i preradu uljnih škriljaca i jedan rudnik uglja, dodao je ministar.

Zrenjanin zanimljiv za ruske investitore Investicioni potencijali aerodroma Ečka-Zrenjanin na- išli su na veliko interesovanje ruskih investitora, a nakon mesec dana bilo je konkretnih razgovora sa predstavnicima Tehnoparka Noginsk i grupe kompanija Jamkino. Oni su takođe pokazali veliko interesovanje za projekat fabrike za proizvodnju specijalnih creva za navodnjava- nje zemljišta Graditelj. Potencijalni ruski investitori oče- kuju izradu biznis plana pre nego što se odluče da inve- stiraju. Razgovarano je i o saradnji Tehnoparka sa Biohemijom iz Zrenjanina u vezi sa izgradnjom staklenika na tri hektara u zoni Tehnoparka u Noginsku u Rusiji, o čemu će biti potpisano pismo o namerama.

Centar za topličko voće Opština Blace, čuvena po oblačinskoj višnji i vrhunskoj šljivi, i drugim vrstama voća, ponudila je ruskim investitorima projekat izgradnje robno-distributivnog centra (RDC) za tri opštine Topličkog okruga. Blace je opština koja, u odnosu na površinu, ima naj- veći broj zasada šljive u Srbiji. Godišnje se ovde ubere i do 60.000 tona tog voća, koje uglavnom završi u rakiji. Ipak, ako bi se projekat robno-distributivnog centra realizovao, iz Topličkog okruga bi se godišnje moglo plasirati i više od hiljadu tona suvog voća. Robno-distributivni centar za Prokuplje, Blace i Kur- šumliju predviđen je Prostornim planom Blaca. Projekat podrazumeva izgradnju industrijske zone na površini od 12 hektara, na lokaciji „Pretežana“, sa kompleksom poslovnih i industrijskih objekata, a ukupna vrednost je 3,5 miliona evra. Prvi kontakti sa potencijalnim investitorima već su uspostavljeni.  M. Stefanović

20 Investicije i projekti

Južni tok Jak podsticaj za srpsku privredu

Trasa kroz Srbiju panevropskog gasovoda „Južni tok“, investicija vredna dve milijarde evra, Srbiji donosi novo mesto na energetskoj mapi, a domaćim preduzećima angažovanje ljudi i kapaciteta, nova radna mesta i snažne kompanije za partnere

avarivanjem prvog spoja cevi sta. Panevropskim gasovodom „Južni zemlje, stabilne i pouzdane, poželjne za u selu Šajkaš nadomak Novog tok“, gas će se, iz ruskog grada Anape mnoge investitore. Povezivanjem sa Bu- ZSada, 24. novembra svečano je u krasnodorskom kraju, dnom Crnog garskom, izgradnjom planiranih podze- obeležen početak izgradnje srpske de- mora, transportovati do bugarske luke mnih skladišta gasa i takozvanog Bal- onice gasovoda „Južni tok“. Jedna od Varne, a odatle, kopnenom trasom, kanskog gasnog prstena dobićemo kva- najvećih investicija u Srbiji u proteklih prema Srbiji, Mađarskoj, Sloveniji, do litetno i pouzdano snabdevanje gasom. nekoliko decenija, vredna gotovo dve Italije. Predviđeno je da izgradnja gasovoda milijarde evra, doneće velike benefite Potpisivanjem ugovora o izgradnji kroz Srbiju traje dve godine, a da prve srpskoj ekonomiji, podstaći dolazak in- „Južnog toka“, Srbija na energetskoj količine tog energenta, kroz srpsku de- vestitora i otvaranje novih radnih me- mapi Evrope dobija status bezbedne onicu, poteku 2016. godine.

21 Investicije i projekti

Benefiti za srpsku privredu biće vid- a moći će da zaživi i unutrašnje tržište, Od Crnog mora u dve ljivi već sa prvim radovima na kojima će što je i Zakonom o energetici predviđe- deonice direktno biti angažovano nekoliko hilja- no. Građani će od 2015. godine birati i da ljudi, a posredno znatno više radnika svog snabdevača gasa kada će kvalitet i Kapacitet panevropskog gasovoda „Juž- srpskih građevinskih kompanija, proi- cena imati prioritet, dodao je Savić. ni tok“ je 63 milijarde metara kubnih go- zvođača opreme, projektnih organizaci- Prirodni gas je ne samo energent 21. dišnje i ima dve deonice. Prva, duga 931 ja i instituta, kao i preduzeća iz usluž- veka, već i sirovina za hemijsku i petro- kilometar, obuhvata sistem cevovoda u nih delatnosti. Srbija, od 1979. godine, hemijsku industriju. Aktiviranje u pu- Crnom moru, koja ide morskim dnom, kada je završen „Jadranski naftovod“ nom kapacitetu tih industrija, nekada ve- ekonomskim zonama Rusije, Turske i i stavljen u funkciju gasni transportni likih izvoznika, znatno bi doprinelo sma- Bugarske. Na toj deonici polažu se četiri sistem Horgoš–Batajnica, nije u gasnoj njenju spoljnotrgovinskog deficita Srbije. privredi imala tako zahtevan i kapita- Očekuje se i nešto niža cena gasa, što je cevi prečnika 81,3 centimetra, na dubini lan projekat kao što je gasovod „Južni ključni faktor kod konverzije tog eko- većoj od 2.200 metara i kapaciteta 63 mi- tok“, rekao je Ljubinko Savić, savetnik loškog energenta u električnu i toplotnu lijarde metara kubnih gasa godišnje. Pla- u Udruženju za energetiku i energetsko energiju. Planirano je da se u Srbiji izgra- nirano je da eksploatacioni vek bude mi- rudarstvo Privredne komore Srbije. de četiri gasne elektrane-toplane: u Nišu, nimum 50 godina, a za potrebe projek- tovanja, izgradnje i kasnijeg upravljanja formiran je međunarodni konzorcijum Saut strim transport, koji čine Gasprom, Eni, Vinteršal i EDF. Cevovod na kopnu dužine 1.455 kilometra predstavlja drugu deonicu koja spaja Bugarsku, Srbiju, Mađarsku, Sloveniju i severnu Italiju sa krakovima za Grčku, Republiku Srpsku i Hrvatsku. Izgrad- nju deonica kroz te zemlje realizovaće Gasprom sa lokalnim partnerima – Bul- garian Energy Holding, Srbijagas, MVM Group – Mađarska, Plinovodi – Sloveni- ja, Eni – Italija i DESFA – Grčka. Iz- gradnja gasovoda „Južni tok“ počela je u Rusiji 7. decembra 2012. godine, na obali Crnog mora.

a izlazni oko 32,7 milijardi metara kub- „Već sada, u početnoj fazi ’Južni tok’ Beogradu, Pančevu i Novom Sadu kao i nih. Predviđena distribucija u Srbiji je nagoveštava ogroman ekonomski i stra- da se rekonstruiše novosadska termoe- oko 7,8 milijardi metara kubnih. teško-energetski značaj za Srbiju. Tra- lektrana-toplana. Ta postrojenja će kao Krak za Republiku Srpsku odvajaće se sa gasovoda prolazi kroz srce Balkana, primarno gorivo koristiti upravo gas iz kod Čente i završiće se na granici kraj a kompanije-partneri na projektu su „Južnog toka“. Elektroenergetski sistem Novog Sela. Početak kraka za Hrvatsku i najveće nacionalne kompanije Rusi- Srbije u potpunosti podmiruje potre- je pored Bačkog Dobrog Polja, a kraj na je, Italije, Nemačke i Francuske – Ga- be iz domaće proizvodnje, a izgradnjom obali Dunava nedaleko od Bačkog No- sprom, Eni, Vinteršal i EDF, što daje gasnih elektrana otvara se mogućnost vog Sela. Prva kompresorska stanica dodatnu težinu ali i sigurnost svim uče- za izvoz električne energije razvijenim biće locirana na teritoriji opštine Velika snicima na projektu, kao i političku sta- evropskim zemljama. Energija dobijena Plana, a druga stanica u opštini Vrbas. bilnost zemalja na celoj trasi gasovoda“, iz gasa je „čista energija”, što predstavlja Gasovod kroz Srbiju gradiće zajednič- objasnio je Savić. i doprinos u smanjenju ukupne emisije ko preduzeće Južni tok Srbija, u kojem Mnogobrojni kadrovi biće angažovani ugljen-dioksida. Srbijagas ima 49 odsto, a ruski Gasprom na održavanju cevovoda tokom eksploa- Gasovod „Južni tok“ u Srbiju iz Bugar- 51 odsto vlasništva. Za izgradnju srpske tacije, a nakon završetka radova ostaće ske ulazi kod Vrške Čuke, nedaleko od deonice gasovoda, do prvog kvartala nam saobraćajna i elektroenergetska Zaječara, a krajnja tačka je u blizini Bač- sledeće godine, kako je najavljeno, biće infrastruktura i drugi prateći objekti. U kog brega. Ukupna dužina srpske deoni- na raspolaganju oko 500 miliona evra, budžet Srbije slivaće se i znatni prihodi ce je 422 kilometra, ulazni kapacitet oko koje će obezbediti ove dve kompanije. od tranzita gasa preko srpske deonice, 40,5 milijardi metara kubnih godišnje,  Dragana Vuković Georgijev

22 TRŽIŠTE

Spoljnotrgovinska razmena Automobili pokrenuli izvozne motore Industrija Srbije za deset meseci 2013. povećala plasman proizvoda na svetsko tržište za 37,3 odsto u odnosu na isti period prethodne godine

ovije tendencije u spoljnotrgovinskoj razmeni Srbije 30,4 odsto, dostigavši vrednost od 12.121 miliona USD, a uvoz ohrabruju, posmatrano i po veoma dinamičnom ra- za 8,1 odsto, dostigavši 16.818,1 milion USD. Deficit robne Nstu izvoza u odnosu na rast uvoza i po poboljšanju razmene smanjen je za 25,1 odsto. Prema odsecima SMTK, u strukture izvoza u korist proizvoda više faze prerade. Tako posmatranom desetomesečnom periodu 2013. godine najveće je u periodu januar–oktobar 2013, u odnosu na isti period učešće u izvozu imala su drumska vozila, sa 1.816,9 miliona prethodne godine, robni izvoz izražen u dolarima povećan za USD, i električne mašine i aparati, sa 926,4 miliona USD.

23 TRŽIŠTE

Imajući u vidu da je uvoz zabeležio znatno skromniji rast od izvoza, postaje jasno da je neto izvoz glavni pokretač oživljava- Rekordan izvoz u Rusiju nja domaće privrede, o čemu svedoči i podatak da je za prva tri Do kraja 2013. godine očekuje se rekordan plasman proizvoda kvartala 2013. godine ostvaren realan rast BDP u poređenju sa iz Srbije u Rusku Federaciju u iznosu od preko milijardu i sto odgovarajućim kvartalima prethodne godine, te da očekivani miliona USD. rast BDP za celu godinu iznosi oko dva odsto u odnosu na 2012. Za devet meseci 2013. godine ukupna robna razmena Republike Ekspanzija izvoza delimično je rezultat izvesnog oporavka Srbije i Ruske Federacije iznosila je dve milijarde 67,6 miliona evropskih privreda (posebno Nemačke i zemalja centralne USD i beleži neznatan rast od šest odsto u odnosu na isti period i istočne Evrope), ali još više predstavlja rezultat aktiviranja 2012. investicija u domaću privredu. Rastu ukupnog robnog izvoza Izvoz iz Srbije beleži povećanje od 27 odsto u odnosu na isti pe- Srbije impuls daje industrija, koja je za proteklih deset meseci riod prošle godine i njegova nominalna vrednost iznosi 785,2 2013. godine povećala plasman proizvoda na svetsko tržište za miliona USD. Uvoz beleži pad od oko tri odsto u odnosu na isti 37,3 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, dok je u period 2012. godine sa nominalnom vrednošću od 1.282,4 mi- kontrasmeru delovao pad izvoza sektora primarne poljoprivre- liona USD. de, šumarstva i ribarstva od 21,3 odsto, uslovljen, pre svega, Negativan saldo u trgovini Srbije sa Rusijom nastaje zbog uvoza negativnom reputacijom koju su srpski proizvodi stekli nakon energenata. Prema podacima za 2012. godinu energenti čine 57 afera sa pojavom aflatoksina. odsto ukupnog uvoza Srbije iz Rusije. Ne računajući energente, Najveći doprinos rastu industrijskog izvoza imala je prerađi- Srbija je prošle godine u trgovinskoj razmeni sa Rusijom zabele- vačka industrija, koja je povećala plasman na svetsko tržište za žila suficit u visini od oko 77 miliona USD. 36,5 odsto, ostvarivši udeo od 89,8 odsto u strukturi ukupnog  D. Delić robnog izvoza Srbije. Sektor snabdevanja električnom ener- gijom, gasom i parom ostvario je trocifren rast izvoza (110,3 odsto), ali je njegov doprinos rastu ukupnog izvoza nešto manji usled skromnijeg pondera koji ovaj sektor ima u strukturi Lična karta ovogodišnjeg izvoza ukupne trgovine. Konačno, sektor ekstraktivne industrije je povećao izvoz u periodu januar–oktobar 2013. godine, u od-  Za prvih deset meseci 2013. ukupna vrednost spoljnotrgovinske nosu na isti period prethodne godine, za 13,2 odsto, čemu je robne razmene Republike Srbije iznosi 28.939,1 miliona USD što je gotovo ravnomerno doprineo povećan plasman ruda metala, za 16,4 odsto više u odnosu na isti period 2012. godine. uglja i sirove nafte i prirodnog gasa.  Izvoz robe u vrednosti od 12.121 miliona USD (u odnosu na isti Zbirno posmatrano, primarni sektori – poljoprivrede, šu- period 2012. godine izvoz je veći za 30,4 odsto). marstva, ribarstva i rudarstva – ostvarili su za deset meseci  Uvoz robe u vrednosti od 16.818,1 miliona USD, što je više za 8,1 ove godine izvoz od 736 miliona USD, što predstavlja pad od odsto u odnosu na isti period prethodne godine. 18,8 odsto u poređenju s istim periodom 2012. Prema tome,  U razmeni robe sa inostranstvom u periodu januar–oktobar 2013. najveći doprinos rastu izvoza daju prerađeni industrijski pro- godine ostvaren je deficit u iznosu od 4.697,1 miliona USD, što čini izvodi. Najveći rast izvoza evidentiran je u oblastima: proi- smanjenje od 25,1 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. zvodnja motornih vozila i prikolica (267,8 odsto), proizvodnja duvanskih proizvoda (153,7 odsto), proizvodnja hemikalija i  Posmatrano po zemljama, najveći deficit javlja se u trgovini sa Ki- hemijskih proizvoda (67,8 odsto) i proizvodnja koksa i deriva- nom (zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova), Kazahsta- ta nafte (55,0 odsto). Na osnovu rezultata spoljnotrgovinske nom (zbog uvoza nafte i prirodnog gasa) i Poljskom. Sledi deficit aktivnosti u prvih deset meseci ove godine, kao najznačajnija sa Mađarskom, Ruskom Federacijom (zbog uvoza energenata, pre izvozna grana izdvojila se proizvodnja motornih vozila i priko- svega nafte i gasa) i Nemačkom. Najveći suficit u razmeni ostvaren lica, čije učešće u ukupnom robnom izvozu iznosi 17,9 odsto, je sa Crnom Gorom, Bosnom i Hercegovinom i Makedonijom. a slede je proizvodnja osnovnih metala sa 6,7 odsto i hemijska  Pokrivenost uvoza izvozom iznosi 72,1 odsto i veća je od pokriveno- industrija sa 6,5 odsto. sti u istom periodu prethodne godine kada je iznosila 59,7 odsto.

Osim činjenice da je Srbija jedan od globalnih lidera po sto-  Najvažniji trgovinski partneri Srbije su zemlje članice Evropske uni- pi rasta izvoza u ovoj godini, još više ohrabruje podatak da je koje čine više od polovine ukupne razmene 62,8 odsto. Naš drugi dinamičniji rast beleže visoko tehnološke grane. Naime, one po važnosti partner su zemlje sporazuma CEFTA, sa kojima imamo su u proteklom delu godine, u poređenju s prethodnom godi- suficit u razmeni od 1.424,4 miliona USD. nom, povećale izvoz za oko 83 odsto, dok je rast izvoza srednje i niskotehnoloških grana bio znatno skromniji, oko 24 odsto  Najznačajniji spoljnotrgovinski partneri su: a) u izvozu: Italija i deset odsto respektivno. Zahvaljujući izvozu automobilske, (1.955,7 miliona USD), Nemačka (1.447,9 miliona USD), BiH (997 mašinske industrije, te industrije električnih uređaja i opreme, miliona USD), Ruska Federacija (887,1 miliona USD) i Crna Gora visokotehnološke grane su se gotovo izjednačile sa granama (717,2 miliona USD); b) u uvozu: Italija (1.980,9 miliona USD), Ne- srednje tehnologije, sa učešćem od 37 odsto i 41 odsto u uku- mačka ( 1.863,7 miliona USD), Ruska Federacija (1.364,4 miliona pnom robnom izvozu Srbije (ostatak do sto odsto čine grane USD), Kina (1.238,5 miliona USD) i Mađarska (837,6 miliona USD). niske tehnologije).  D. Muždalo  Nebojša Gagović

24 PREDUZETNIŠTVO

Kreditne linije EU Krediti za mala i srednja preduzeća

Finansijska podrška koju obezbeđuju različiti fondovi Evropske unije do srpskih privrednika dolazi posredstvom Narodne banke Srbije

snovu svake tržišne ekonomije predstavlja stabilan finansiranje malih i srednjih preduzeća. Do sredine 2013. i razvijen bankarski i finansijski sektor, a pouzdana sredstva ovog kredita, uključujući i sredstva rivolving fonda Oi funkcionalno efikasna centralna banka predstav- formiranog od redovnih otplata glavnice i kamate, koristilo lja osnov makroekonomske stabilnosti i, shodno tome, ima je 156 malih i srednjih preduzeća, u ukupnom iznosu od 52,6 ključnu ulogu u procesu evropskih integracija. miliona evra. Sredstva rivolving fonda i dalje su raspoloživa i Predstavnici Narodne banke Srbije, u saradnji sa svim rele- mogu biti korišćena uz ročnost kredita do 2022. godine. Sred- vantnim institucijama, aktivno učestvuju i u izradi Nacional- stva novog kredita Republike Italije od 30 miliona evra raspo- nog programa za integraciju Srbije u Evropsku uniju (NPI). loživa su malim i srednjim preduzećima od kraja aprila 2012. Nova dokumenta o evropskom partnerstvu za Republiku Sr- godine. Do sredine 2013. ove kredite koristilo je osam malih biju sadrže, između ostalog, i nove prioritete i preporuke, čija i srednjih preduzeća, u ukupnom iznosu od 2,5 miliona evra. će realizacija biti u nadležnosti Narodne banke Srbije. Pošto- Sredstva će biti raspoloživa i mogu biti korišćena uz najdužu vanje ovakvih kriterijuma preduslov je za dobijanje kredita ročnost kredita od osam godina do 2016. godine, a uz kraću namenjenih malim i srednjim preduzećima koji su promoteri ročnost i do 2024, piše na sajtu NBS. i nosioci razvoja privrede. Kada je reč o nameni ovih kredita, najmanje 70 odsto po- jedinačnog kredita može se koristiti za nabavku opreme, Italijanski zajam rezervnih delova, tehnologije i industrijskih licenci italijan- Vlada Republike Italije odobrila je oktobra 2004. godi- skog porekla. Najviše 30 odsto pojedinačnog kredita može se ne Republici Srbiji kredit u iznosu od 33,25 miliona evra za koristiti za pokrivanje troškova u zemlji, obrtnih sredstava i

25 PREDUZETNIŠTVO

robe neophodne za realizaciju projekta. Uslovi kreditiranja Čačanske banke (pet miliona evra za energetsku efikasnost i su da iznos pojedinačnog kredita od 50.000 do milion evra obnovljivu energiju), Komercijalne banke (30 miliona evra za može da se koristi uz fiksnu kamatnu stopu do 4,85 odsto poljoprivredu i 25 miliona evra za opštinsku infrastrukturu) (efektivna) uz ročnost do osam godina. Period počeka kredi- i Prokredit banke 40 miliona evra za poljoprivredu). ta je do dve godine. Danske donacije Narodna banka Srbije, kao agent Vlade Republike Srbije, sredstva ovih kredita plasira krajnjim korisnicima preko de- U Srbiju je od Kraljevine Danske stigla donacija od 15 mi- vet posredničkih banaka: Banka Inteza, Kredi banka, Euro- liona danskih kruna (oko dva miliona evra) za finansiranje banka, Jubmes banka, Komercijalna banka, Prokredit banka, malih i srednjih preduzeća i preduzetnika, poljoprivrednika Sberbanka i Unikredit banka Srbija. i zadruga Nišavskog, Jablaničkog, Pčinjskog, Topličkog i Pi- rotskog okruga (Program LEDIB). Ova sredstva raspoloživa Nemački podsticaj su do kraja 2018. godine. Do kraja maja 2013. sredstva Pro- Nemačka razvojna banka – KfW odobrila je Republici Srbiji grama LEDIB koristilo je 59 malih i srednjih preduzeća i pre- zajam od 100 miliona evra za finansiranje poljoprivrede, ener- duzetnika, u ukupnom iznosu od 52,8 miliona dinara. Ovaj getske efikasnosti, obnovljivih izvora i opštinske infrastruk- novac namenjen je finansiranju projekata i obrtnih sredstava ture, piše na sajtu NBS. Namena zajma je za poljoprivredu, malih i srednjih preduzeća, preduzetnika, poljoprivrednika odnosno finansiranje primarne poljoprivredne proizvodnje i zadruga u pet upravnih okruga južne Srbije. Iznos pojedi- i prehrambene industrije (kupovina poljoprivrednog zemlji- načnog kredita je do 50.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.

šta, objekata, mehanizacije i opreme, stoke za uzgoj, ulaganje Za dinarske kredite bez valutne klauzule kamatna stopa je u razvoj organske poljoprivrede i proizvodnju voća i ulaganje NBS plus do četiri odsto, a za dinarske kredite sa valutnom u obrtni kapital u iznosu od 10 odsto ukupnog iznosa). Novac klauzulom kamatna stopa je do 7,5 odsto. Ročnost kredita je je namenjen i za energetsku efikasnost i obnovljivu energiju u zavisnosti od potreba korisnika, a najkasnije do isteka 2018. – finansiranje rekonstrukcije, renoviranja ili opremanja ma- godine. Period počeka kredita je do godinu dana. Krajnjim lih i srednjih preduzeća i domaćinstava u Srbiji, što će smanji- korisnicima sredstava Programa LEDIB novac se plasira pre- ti jediničnu potrošnju energije i emisiju CO2 za najmanje 20 ko posredničkih banaka: Banke Inteza, Komercijalne ban- odsto. Krediti se daju i za opštinsku infrastrukturu – finansi- ke, Prokredit banke, Sosijet ženeral banke Srbija i Unikredit ranje izgradnje i rekonstrukcije vodovodnih i kanalizacionih banke Srbija. sistema, kupovinu vozila i mašina za pružanje komunalnih Rivolving krediti do 2015. usluga i javni prevoz, rekonstrukciju ulica, izgradnju i obnovu mreže električne energije, grejanja, izgradnju škola, obda- Evropska unija, preko Evropske agencije za rekonstruk- ništa, institucija zdravstvene zaštite. Krediti u poljoprivredi ciju, odobrila je tokom 2001. i 2002. godine Republici Srbiji nemaju ograničenja, a za energetsku efikasnost i obnovljivu donaciju od 15 miliona evra za finansiranje malih i srednjih energiju iznos je do milion evra. Ročnost kredita je do sedam preduzeća i preduzetnika. Donacija je za nepune dve godine godina, period počeka je do dve godine, a visina kamatne sto- u potpunosti realizovana, a redovnim otplatama glavnice i pe je do iznosa koji posrednička banka naplaćuje za zajmove kamate formiran je Fond rivolving kredita. Sredstva fondaci- iz drugih izvora za iste namene. Sredstva KfW raspoloživa su ja i Fonda rivolving kredita do sredine 2013. godine koristila malim i srednjim preduzećima, opštinama, poljoprivrednim su 744 mala i srednja preduzeća i preduzetnika, u ukupnom gazdinstvima i fizičkim licima preko posredničkih banaka: iznosu od 78,2 miliona evra. Krajem 2005. godine, kao rezul-

26 PREDUZETNIŠTVO

tat uspešne realizacije donacije, Evropska agencija za rekonstrukciju je vlasništvo nad sredstvima Fonda rivolving kredita Osniva se regionalni fond prenela na Republiku Srbiju, uz obavezu da se sredstva fonda i vropska mreža preduzetništva jedan je od najdalje koriste pod istim uslovima i za iste namene do kraja 2015. Euspešnijih projekata Evropske unije koji se godine. Sredstva su namenjena za nabavku opreme i postroje- bavi ključnim problemima srpske i privrede regio- nja za proizvodnju robe ili pružanje usluga i izgradnju obje- na - nedovoljne konkurentnosti, tehnološkog zao- kata za smeštaj proizvodnih kapaciteta, uz obavezu korisnika stajanja, nedostatka koncepta internacionalizacije da najmanje 20 odsto vrednosti projekta pokrije sopstvenim poslovanja i njegovog finansiranja. Konkretan re- novcem i mogućnost da najviše 20 odsto kredita iskoristi za zultat ovog projekta treba da bude zajednički na- obrtna sredstva. Iznos pojedinačnog kredita je od 20.000 do stup preduzeća iz regiona na trećim tržištima, re- 200.000 evra, a kamatna stopa tromesečni EUR LIBOR plus kao je Mihailo Vesović, potpredsednik Privredne 3,25 odsto. Ročnost kredita je do pet godina, a vreme počeka komore Srbije na regionalnoj konferenciji Evrop- do jedne godine. Krajnjim korisnicima sredstva se plasiraju ske mreže preduzetništva (EEN) za konzorcijume preko AIK banke, Kredi banke, Čačanske banke, Erste banke, iz regiona Jugoistočne Evrope (Slovenije, Hrvat- Komercijalne banke, VTB banke, OTP banke, Rajfazen banke ske, Crne Gore, Makedonije i Srbije), koja je održa- i Unikredit banke Srbija. na 25. i 26. novembra u Privrednoj komori Srbije.  B. Gulan U okviru podrške Evropske unije preduzetniš- tvu Zapadnog Balkana, polovinom 2014. godine počeće da radi regionalni Fond preduzetnog ka- Najbolji mladi preduzetnici pitala, najavila je Ana Trbović, savetnica ministra Mladi preduzetnici Miro Sekulović iz Niša, Aleksandra Trajko- privrede. Fond je namenjen razvoju malih i sred- vić iz Zemuna i Filip Tomović iz Kragujevca, vlasnici porodičnih njih preduzeća, a ukupna sredstva od 140 miliona malih i srednjih preduzeća koja poseduju PKS elektronski sertifi- evra biće usmerena na različite inicijative, predu- kat boniteta, dobitnici su priznanja Vip BizPartner 2013. zetni kapital, garancije i tehničku pomoć preduze- ćima. Srbija će u tom fondu učestvovati sa 300.000 evra, a očekuje se da će domaća preduzeća dobiti višestruko više sredstava. Očekuje se da će predu- zeća imati dodatne izvore povoljnijeg finansiranja, što je trenutno najveća prepreka za njihov razvoj, pa država Srbija ima nameru da osnuje sopstveni fond za te namene. Ana Trbović je ukazala da će u regionalnom fondu učestvovati Evropski investicioni fond, Evrop- ska investiciona banka, Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) i budžetski manjim delom, drža- ve regiona. Menadžer tog fonda će biti privatno preduzeće, koje će na komercijalnim osnovama da bira projekte koji su dobri za finansiranje kroz Fond preduzetnog kapitala, a očekujemo da se pri- javi veliki broj projekata iz Srbije, rekla je Trbovi- Priznanje koje kompanija „Vip mobile“ dodeljuje prvi put i u ćeva. saradnji sa Privrednom komorom Srbije, uručeno je 13. decembra Koordinator Evropske mreže preduzetništva u najuspešnijim mladim preduzetnicima, vlasnicima tri mala i sred- Srbiji Miloš Ignjatović, naveo je da je Evropska ko- nja porodična preduzeća iz oblasti proizvodnje, trgovine i bezbed- misija upravo usvojila program za konkurentnost nosti i zaštite na radu. malih i srednjih preduzeća ukupne vrednosti 2,3 Žiri je odluku o pobednicima doneo u jakoj konkurenciji predu- milijarde evra u narednih sedam godina. On je zetnika mlađih od trideset godina, nosilaca „Excellent SME”, elek- podsetio da je Evropska mreža preduzetništva ak- tronskog sertifikata boniteta, koji izdaju Privredna komora Srbije i tivna u više od 50 zemalja sveta, dodajući da će ona međunarodna osiguravajuća kuća Coface. i dalje imati značajnu ulogu u podršci preduzeći- Nagrade ukupne vrednosti milion dinara (po 300.000 dinara, ma da osvajaju tržišta, a fokus će biti na internaci- Samsung Galaxy S4 smart telefon iz Vip ponude uz Biz Partner onalizaciji, proširenju poslovanja i uspostavljanju Zauvek 1000 tarifu sa popustom od 100% u naredne dve godine) prekograničnih partnerstava. Pomoćnik ministra laureatima su, na svečanosti u Privrednoj komori Srbije, uručili regionalnog razvoja i lokalne samouprave Dejan Andreas Graf, direktor (CEO) „Vip mobile” i Zdravko Jelušić, pot- Radulović istakao je da će ovaj projekat Ministar- predsednik PKS. stvo i ubuduće podržavati.  N.M.  N. Mitrović

27 Finansije

Sporazumno finansijsko restrukturisanje Dogovor umesto stečaja

Uz posredovanje PKS moguć je dogovor sa poveriocima pre blokade računa, sudskog postupka i stečaja, ali je mali broj preduzeća iskoristio mogućnost da sporazumnim finansijskim restrukturisanjem pronađe lek za nelikvidnost

irme Spektar iz Čačka i Tamna- ma sklope pojedinačne ugovore o re- Primeri ove dve kompanije mogu da va put iz Uba krajem leta bile su programu duga, koji su im omogućili budu putokaz, jedan od načina za reša- Fpred finansijskim kolapsom, kao nastavak poslovanja. Rajfajzen lizing vanje nelikvidnosti, gorućeg problema i 53.000 blokiranih firmi u Srbiji. Kada odobrio je Tamnava putu grejs period domaće privrede. je sve izgledalo bezizlazno, uz pomoć od šest meseci za vraćanje duga, s tim Posredovanje kao lek Privredne komore Srbije, našle su put iz da svoje obaveze moraju da izmire do lavirinta dugova, i već s jeseni napravi- kraja naredne godine. Vlasnik Spektra Procena uglednih ekonomista je da bi le zaokret koji je otvorio nove poslovne Mileta Miletić otišao je i korak dalje: oko 19.000 privrednih društava moglo mogućnosti. prvo je izmirio obaveze prema Čačan- u procesu posredovanja da reši svoje Menadžeri ovih preduzeća odlučili skoj banci, a onda je, već u oktobru na finansijske probleme. Najbrži i najjef- su da reše problem kroz sporazumno Investicionoj konferenciji u Moskvi tiniji način za otklanjanje poslovnih finansijsko restrukturisanje. Uz po- potpisao ugovor o saradnji sa ruskim finansijskih glavobolja pruža Zakon o sredovanje PKS uspeli su da sa banka- partnerima. sporazumnom finansijskom restruk-

28 Finansije

turisanju, kojim je utvrđeno isključivo ljub Dugalić naveo je nedavno podatak pravo Privredne komore Srbije da insti- da oko 25.000 firmi ima docnju dužu od tucionalno posreduje u ovom postupku. 90 dana. Ukupni iznos kredita u docnji Ovaj postupak namenjen je i dužnicima je 2,6 milijardi evra, a banke su izdvoji- Pomoći kompanijama i poveriocima, njime se rešavaju neli- le 3,1 milijardu da pokriju takve iznose, da servisiraju dugove kvidnost dužnika, nenaplaćena potra- što je ukupno opterećenje od 5,7 milijardi živanja poverilaca i problematični pla- evra za pokriće loših kredita. Ovi proble- Docent Pravnog fakulteta u Beogradu smani banaka kao poverilaca. PKS ima matični plasmani su i jedan od razloga dr Branko Radulović, koji je učestvo- veliko iskustvo u poslovima arbitraže, visokih kamatnih stopa. Aleksandra Mi- vao u pripremi važećeg zakona, kaže da mirenja i posredovanja u privredi, ali i rosavljević, direktorka Funkcije plasma- su pored bolje informisanosti stručne položaj i sposobnost da dovede u vezu na Vojvođanske banke i posrednik PKS, javnosti neophodne i neke intervencije korporativni i bankarski sektor, što je uočava problem u stavu nekih menadže- u postojećim normativnim rešenjima. osnovna pretpostavka za uspešno po- ra koji misle kako je finansijsko restruk- Potrebno je omogućiti da i neke druge kretanje, vođenje i okončanje postup- turisanje nepotrebno odugovlačenje pred finansijske institucije imaju tretman ka, ističe Nermina Ljubović, direktorka tužbu. Istovremeno, banke bi trebalo da poslovnih banaka i proširiti krug po- Centra za usluge i posredovanje PKS. budu više motivisane u prepoznavanju tencijalnih korisnika, kako bi se i pre- Ona ukazuje da ovaj postupak ima značaja i koristi posredovanja. Njeno duzetnicima omogućilo da učestvuju u mnogostruke prednosti, jer su u prego- iskustvo kao medijatora govori da bi rok postupku, odnosno da pokušaju da po- vorima učesnici ravnopravni, imaju naj- za potpisivanje ugovora u postupku spo- stignu ovaj sporazum. širu slobodu za uređivanje međusobnih razumnog finansijskog restrukturisanja Neophodno je pripremiti i model ugo- odnosa, izbegavaju se dugi i skupi sud- trebalo da bude kraći, jer bi to ulilo veće vora o restrukturisanju, kao i precizira- ski sporovi, a poslovni odnosi firmi i ba- poverenje i dužnicima i poveriocima. ti neke podsticaje koji bi se učinili pri- naka ostaju očuvani. Propisani su i pod- Predstavnici Unije poslodavaca Srbije menljivim. Konačno, bilo bi dobro pro- sticaji kako za dužnike koji mogu dobiti smatraju da je slab odziv firmi za spo- pisati obavezu da banke svoje klijente reprogram poreskog duga do 60 meseci razumno finansijsko restrukturisanje u docnji pravovremeno obaveste o mo- sa grejs periodom od godinu dana, tako rezultat kašnjenja države sa merama gućnostima posredovanja. Suštinskom i za poverioce koji dobijaju umanjenje za pomoć privredi. Problem je i što su podrškom sporazumnom finansijskom poreza za otpis dela duga. Pogodnost zakonom propisani rigorozni uslovi, pa restrukturisanju država bi omogućila postoji i za banke, koje ovako restruktu- je time ograničen i broj preduzeća koja opstanak i održivo poslovanje kompa- risana potraživanja svrstavaju u manje mogu da se prijave za ovaj postupak. nijama koje imaju problem sa nelikvid- rizičnu grupu. Uočavajući probleme u primeni posto- nošću, obezbedilo bi se da one uredno Kada je usvojen pre dve godine oče- jećeg zakona, PKS je preduzeo mnogo- servisiraju svoje dugove, a sve to pozi- kivalo se da će ovaj zakon poboljšati brojne aktivnosti na promociji, boljoj in- tivno bi uticalo i na poboljšanje ukupnih finansijsku stabilnost privrednog ambi- formisanosti i edukaciji zainteresovanih privrednih aktivnosti. jenta. Međutim, iako se primenjuje već strana. Organizovane su veoma posećene osamnaest meseci, pokazalo se da ima prezentacije u Beogradu, Kruševcu, Va- podjednak broj pozitivnih i negativnih ljevu, Novom Sadu i Leskovcu. Uz podrš- strana. Primljeno je više od dvadeset ku Evropske banke za obnovu i razvoj predloga za sporazumno finansijsko (EBRD), koja je uložila 233.000 evra, a restrukturisanje, od kojih je pet us- u saradnji sa organizacijom Partneri Sr- Restrukturisanje, a ne pešno završeno. Vrednost potraživanja bija, PKS već nekoliko meseci realizuje obuhvaćena ovim zaključenim ugovo- i projekat čiji su ciljevi analiza pravnog „restrukturiranje“ rima je oko 27 miliona evra. U ostalim okvira i uloge ključnih učesnika u po- U političkom i privrednom žargonu postupcima neki su povukli zahteve ili stupku, kako bi se zakonodavnoj vlasti i odomaćio se pojam „restrukturiranje“. odbili učešće, a u toku je rešavanje če- nadležnim državnim organima pripre- U korenu ove pogrešne odrednice je reč tiri predmeta. Razlozi ovako skromnih mili predlozi za unapređenje i otklanjanje struktura – lat.structura. Lektori na- dometa vide se u nedovoljnoj informisa- prepreka u sporazumnom finansijskom glašavaju da je pravilno pisati i reći – nosti poverilaca i dužnika, kao i u tome restrukturisanju. Predstavnica EBRD restrukturisanje, a ne restrukturiranje. što se većina onih u dugovima javila Ketrin Bridž, rekla je krajem novembra Ukoliko se krene u postupak izmena i prekasno, kada restrukturisanje nije u Beogradu da ova evropska finansijska dopuna, valjalo bi promeniti i naziv nor- predstavljalo realnu alternativu. organizacija podržava projekat kako bi mativnog akta, koji bi trebalo da glasi svim kompanijama, a naročito malim i – Zakon o sporazumnom finansijskom Više od 90 dana kasni 25.000 srednjim preduzećima, olakšala pristup restrukturisanju. firmi i ojačala kapacitete svih učesnika u pro- Nije lako dužnicima, a ni onima koji su cesu, posebno PKS kao institucionalnog im uz kamatu posudili pare. Generalni posrednika. sekretar Udruženja banaka Srbije Vero-  Milan Nedić

29 Finansije

Javno-privatno partnerstvo Od metroa do Rolan Garosa

Dok i bogate države udruženim snagama privatnog i javnog sektora grade infrastrukturu i druge objekte od opšteg interesa, Srbija još ne koristi mogućnosti ovog načina finansiranja

enoviranje stadiona Francuske teniske federacije (FFT) Rolan Garos, izgradnja i održavanje metroa u RLondonu, energetski efikasna javna rasveta u gradovima Nemačke, Velike Britanije, Italije, Mađarske ili Ja- pana, izgradnja stadiona Pjer Moroa fudbalskog kluba Lil, izgradnja arene za zimske sportove Snoras Snou arena u Li- tvaniji samo su neki od skorašnjih primera učešća privatnog kapitala u partnerskom odnosu sa javnim sektorom. Javno- privatno partnerstvo je model koji je decenijama prisutan u svetu kada su u pitanju najveće infrastrukturne investicije. Javno-privatno partnerstvo (JPP) predstavlja koncept koji služi da se zadovolje društvene potrebe uključivanjem privatnog partnera prvenstveno kao finansijera, ali i kao ne- koga ko pruža usluge. Kada javni sektor, bez obzira na to da li je u pitanju nacionalni, regionalni ili lokalni nivo, nema kapacitet da iz budžeta finansira projekte ili da se zaduži, poželjno je uključiti privatni sektor koji je mnogo fleksibil- niji i ima veći finansijski kapacitet. Takođe, efikasnost, eko- nomičnost i efektivnost usluga koje pruža privatni sektor često su motiv da mu se određene usluge prepuste, a sve sa deceniji se lečilo u centrima za dijalizu formiranim putem ciljem postizanja opšteg društvenog interesa. Zajednice koje javno-privatnog partnerstva. Ovaj primer predstavlja treci na pravilan i domaćinski način koriste model JPP u stanju slučaj primene JPP modela u saradnji Međunarodne finan- su da mnogo više urade na podizanju infrastrukture, pri- sijske korporacije (IFC) sa Vladom Rumunije u zdravstvu, i vrednog razvoja ali i drugih važnih društvenih segmenata to od 2002. U konkretnom slučaju kompanije B. Braun (Ne- kao što su zdravstvena zaštita, obrazovanje ili kultura. mačka), Bakter (Sjedinjene Američke Države), Frezenijus (Nemačka) i Gambro (Švedska) dobile su ugovor na četiri Rumunski centri za dijalizu godine sa mogućnošću produženja na sedam godina kako bi Slučaj iz regiona koji može da posluži kao primer reša- na početku investirale u sređivanje i opremanje modernih vanja opštedruštvenog problema svakako je rekonstrukcija, centara za dijalizu. održavanje – pružanje usluga i upravljanje centrima za dija- Te kompanije su investirale više od 28,6 miliona evra, lizu u Rumuniji. Više od 25 odsto rumunskih državljana koji i to uz konsultacije IFC-a i podršku Vlade Švajcarske. Fi- imaju potrebe za dijalizom zbog bolesti bubrega u protekloj nansijska konstrukcija je bila zatvorena u novembru 2004.

30 Finansije

Da ozdrave banje u Srbiji

Srpske banje su bogat, a neiskorišćen resurs za primenu javno-privatnog partnerstva, zaključeno je na Konferenciji o JPP u zdravstvu, odr- žanoj 9. decembra u Privrednoj komori Srbije. Srbija danas ima 53 banje, od kojih samo 20 ima razvijenu i organizovanu zdravstvenu službu. Na skupu je predstavljen nagrađeni projekat JPP - banja Rusanda u Melencima, kojim su predviđeni rekonstrukcija i opremanje paviljona 5, izgradnja i opremanje velnes centra sa bazenom, završetak kompleksa otvorenih bazena i izgradnja smeštajnih kapaciteta.

Rezultat koji je ostvaren prvenstveno se odnosi na kvalitet usluge, ali i na proširene kapacitete. Takođe, ono što je veoma važno jeste da se trošak koji je Rumunija imala po dijalizi u iznosu od 85 evra smanjio na 20 evra. Rumunija je u periodu od 2004. do 2012. uštedela oko 3,3 miliona evra. Ovaj model je kasnije preslikan na više od 30 centara na nacionalnom nivou i trenutno je 85 odsto centara za dijalizu u Rumuniji u privatnom sektoru. Regulativa zaokružena, projekata malo Javno-privatno partnerstvo je bio često eksploatisan pojam u prethodnoj deceniji, međutim bez većih rezultata u Srbiji. Mo- žemo konstatovati da je u nekim fazama nedostatak bio normativnopravne i institucionalne prirode, ali je na tom planu u prethodnom periodu napravlјen značajan iskorak. Važno je naglasiti da je 2. decembra 2011. stupio na snagu Zakon o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama, dok je Vlada Srbije oformila Komisiju za javno-privatno partnerstvo koja je počela sa radom u martu 2012. U julu 2013. godine komisija je donela Metodologiju za analizu dobijene vrednosti u odnosu na uložena sredstva (VALUE-FOR-MONEY) u javno-privatnom partnerstvu i koncesijama. Takođe, u 2013. doneta je Uredba o nadzoru nad realizacijom javnih ugovora o javno-privatnom partnerstvu kao i Pravilnik o načinu vođenja i sadržini Registra javnih ugovora. Možemo zaklјučiti da Srbija umnogome ima zaokružen normativnopravni okvir i institucijal- Kako su Grci prkosili krizi nu osnovu za primenu JPP. Međutim, u ovom trenutku nedostatak je nedovolјna afirmacija JPP, a posledica Primera dobre prakse JPP u svetu ima mnogo. Poželjno je da nam toga je veoma mali broj projekata. Komisije za JPP referentni primeri budu zemlje koje su u sličnoj ili uporedivoj odobrila je za nepune dve godine samo šest projekata, situaciji. Jedan od najboljih primera zemlje koja je rešila mnoš- a to nije dovolјno ako želimo napredak. Pred nama je tvo infrastrukturnih problema, i to u trenutku kad se nalazila u period koji će sigurno obeležiti afirmacija modela JPP i mnoge zakonodavne ali i institucionalne izmene do finansijskom kolapsu, jeste Grčka. Deonice autoputeva, mostovi kojih će dolaziti u hodu. JPP je razvojna šansa, među- i aerodromi projekti su koje je Grčka uspela da realizuje u tre- tim važno je da budemo obazrivi, dobro procenjujemo nucima ozbiljne finansijske nestabilnosti i na taj način napravi i vodimo se samo i isključivo opštim, društvenim in- infrastrukturne pomake na zadovoljstvo svih korisnika, kako na teresom. nacionalnom tako i nadnacionalnom nivou.  Aleksandar Kemiveš

31 analize i prognoze

OD KRIZE DO OPORAVKA

Ekonomski izveštaj Svetske banke pozitivnim signalima iz evrozone. EBRD je snizio i prognozu Region JIE izašao iz recesije privrednog rasta šireg regiona u tranziciji, koji obuhvata centralnu Evropu, Rusiju, centralnu Aziju i južni i istočni Me- Zemlje Jugoistočne Evrope (JIE) izašle su iz diteran na dva sa 2,2 odsto za 2013. U 2014. godini očekuje recesije u prvoj polovini 2013. godine. Opora- se rast od 2,8 umesto 3,2 odsto. Razlozi za slabiju regionalnu vak regiona zasnovan je na rastu izvoza, ali je prognozu su kako ciklični – dugotrajno slaba inostrana tra- glavni problem i dalje nezaposlenost koja u pro- žnja, tako i strukturni – slab potencijal za rast, ograničeni seku iznosi oko 24 odsto, rezultati su redovnog izvori finansiranja investicija i nedovršene strukturne refor- ekonomskog izveštaja Svetske banke za JIE. Prema analizi me, pokazala je analiza EBRD. Svetske banke, očekuje se da ekonomski rast u regionu JIE u 2013. godini bude oko 1,8 odsto, kolika je projekcija i za Međunarodni monetarni fond 2014. umesto ranije predviđenih 2,7 odsto. Kao kratkoročni Boljitak u Srbiji 2016. godine makroekonomski prioriteti navedeni su smanjenje problema- tičnih kredita i fiskalna konsolidacija, dok brzina oporavka Pred srpskom ekonomijom su veliki izazovi, zavisi od strukturnih reformi. a najvažniji je smanjenje fiskalnog deficita, Izvoz i smanjenje ukupne zaduženosti Srbije dve su dobre ve- što je preduslov za postepeni ekonomski opo- sti koje su obeležile 2013. godinu u Srbiji. Vrednost izvoza je ravak koji bi mogao da počne 2016. godine, za 22 odsto veća, zahvaljujući firmama nastalim kroz direk- procena je Međunarodnog monetarnog fon- tne strane investicije, i to je pravac u kome Srbija treba da da (MMF). Glavni cilj je da se javni dug stavi pod kontrolu, se kreće. Dobar izvozni rezultat smanjuje potrebu za pozaj- tako da slede dve do tri godine smanjivanja fiskalnog deficita, mljivanjem iz inostranstva, što utiče na smanjenje ukupnog pa bi od 2016. godine mogla da se očekuje stabilizacija i poče- spoljnog duga Srbije, koji je sa 86 odsto BDP-a pao na ispod tak rasta životnog standarda. 80 odsto u 2013. Oporavku ekonomije doprinela je i dobra po- Očekuje se da će deficit konsolidovanog budžeta Srbije dostići ljoprivredna sezona. Manje povoljni događaji u Srbiji su slaba oko 7,5 odsto BDP u 2013 godini. Plan fiskalne konsolidacije kreditna aktivnost banaka, loša situacija u građevinarstvu, koji je donela Vlada Srbije sadrži niz mera namenjenih vraća- pad prometa u trgovini na malo, fiskalni deficit i javni dug od nju javnih finansija na održive temelje, a značajne su izmene 60 odsto BDP-a. zakona o radu i privatizaciji, kao i obezbeđivanje održivosti penzionog sistema i reforma javne administracije. Evropska banka za obnovu i razvoj MMF, kao i druge međunarodne finansijske institucije, kon- Srpski privredni rast 1,7 odsto statuje da je u Srbiji znatno porastao izvoz industrije, da je agrar u plusu i da inflacija jenjava, ali upozorava na visoku Prema novembarskoj nezaposlenost, bezmalo 25 procenata, što je razlog za pove- prognozi Evropske ćanu brigu. Srbija, prema proceni MMF-a iz oktobra, u 2013. banke za obnovu i ra- imaće stopu rasta (BDP) između 1,5 i dva odsto, koliko će se zvoj (EBRD) privredni kretati i narednih nekoliko godina. Očekuje se povećanje rast Srbije biće 1,4 odsto u 2013. i 1,7 odsto u 2014. godini. BDP sa šest na osam hiljada dolara po stanovniku. Fiskalni problemi i nenaplativi zajmovi koji čine 20 odsto ukupnih kredita ozbiljno utiču na privredu Srbije. EBRD se Narodna banka Srbije poziva na prognozu Međunarodnog monetarnog fonda da će Inflacija ispod četiri odsto budžetski deficit u 2013. iznositi između sedam i osam odsto BDP-a. EBRD je u maju 2013. predviđala privredni rast Srbije Inflacija u Srbiji na kraju 2013. biće ispod če- od 2,2 odnosno 1,9 odsto za 2013. i 2014, nakon pada od 1,7 tiri odsto, što je u granicama cilja koji je po- odsto iz 2012. stavila Narodna banka Srbije (NBS), a takav U regionu se očekuje prosečan privredni rast od 1,6 odsto trend se očekuje i naredne godine, procena je u 2013. godini i 2,2 odsto u narednoj, delom zahvaljujući i centralne banke. NBS je „ciljala“ inflaciju u

32 analize i prognoze

Srbiji na četiri odsto do kraja 2016. Međugodišnja inflacija uštedama, kako ih je najavljivala, a to se odnosi na subvencije u septembru 2013. iznosila je 4,9 odsto, a u oktobru je sma- i javne nabavke, pa će konsolidovani deficit u 2014. godini biti njena na 2,2 odsto i privremeno je bila ispod donje granice za 0,5 odsto veći nego ove godine. Uštede su učinjene, ali će ih cilja (četiri plus, minus 1,5 odsto). Ključni doprinos slablje- novi troškovi „pojesti“. Kako je naglasio, subvencije preduze- nju inflatornih pritisaka dale su mere monetarne politike, ćima su smanjene, ali su povećane isplate javnim servisima. pad cena primarnih poljoprivrednih proizvoda, niska tražnja Ekonomista Stojan Stamenković je predložio Vladi Srbije i relativna stabilnost kursa dinara. Dobra poljoprivredna se- da hitno pripremi plan za reprogramiranje javnog duga, jer zona u Srbiji i svetu i niži troškovi proizvodnje imali su kao postoji opasnost da 2017. godine devizne rezerve ne budu rezultat niže cene neprerađene hrane i neznatan rast cena dovoljne za pokriće jednomesečnog uvoza robe i usluga. Po prerađene hrane. Takav uticaj cena hrane trebalo bi da se za- njegovoj proceni, iduće godine Srbija neće imati problem sa drži do sledeće poljoprivredne sezone. Zona evra je u drugom deviznim rezervama ni sa stabilnošću kursa, jer je predlogom tromesečju izašla iz recesije i očekuje se nastavak održivog budžeta za 2014. godinu planirano da se država zaduži za mi- oporavka, što će se pozitivno odraziti na privredna kretanja lijardu evra više nego što je potrebno za pokriće deficita. u Srbiji i zemljama regiona. Ipak, na osnovu procene da će se mere fiskalne konsolidacije, kratkoročno, negativno odraziti Produktna berza Novi Sad na ekonomsku aktivnost, NBS je, projekciju rasta za 2014. Dobra poljoprivredna sezona revidirala na oko 1,5 odsto. Referentna kamatna stopa je u oktobru i novembru snižena za po 50 baznih poena, na 10 Cene poljoprivrednih proi- odsto, a očekuje se da će deficit tekućeg računa iznositi iz- zvoda u Srbiji trebalo bi da među četiri i pet odsto BDP. Prema projekcijama NBS, u budu stabilne do naredne 2014. godini očekuje se relativno stabilan kurs dinara kao i žetve i neće biti generator 2013. rast investicija i neto izvoza. rasta troškova života ili in- flacije. Srbija je jedna od retkih država, uvozno nezavisnih, od MAT strateški važnih berzanskih proizvoda kao što su žitarice i ulja- Budžet odgovoran i realan rice, što joj daje mogućnost da intervencijama utiče na stabilnost snabdevanja, pa i cene. U ekonomskoj 2013–2014. zemlja Predloženi budžet za 2014. sastav- beleži dobre proizvodne rezultate. Pšenica sa prinosom od oko ljen je odgovorno i realno, jer se 2,68 miliona tona i kukuruz sa procenjenim rodom od oko 5,73 prvi put prikazuje kompletan de- miliona tona, ne samo da će zadovoljiti potrebe domaće tražnje ficit koji će iznositi 7,1 odsto bru- već će i otvoriti dobre izvozne perspektive. Pšenica će doneti re- to društvenog proizvoda (BDP), kordan izvoz, dok se kukuruz, prema izvoznim podacima u ok- rekao je saradnik Ekonomskog tobru i novembru, definitivno oporavlja od potpunog tržišnog instituta Vladimir Vučkovich na predstavljanju najnovijeg kraha prošle godine. Takva situacija, izvoznike iz Srbije polako broja ekonomskog biltena „Makroekonomske analize i tren- vraća na prestižnu poziciju referentnih izvoznika, ne samo u dovi” (MAT). Mali broj zemalja u svetu je predvideo budžetski regionu već i šire, analiza je Produktne berze Novi Sad. deficit za iduću godinu veći od sedam odsto, i to su uglavnom Početkom decembra prosečna cena pšenice na berzi u Novom zemlje pogođene ratovima ili imaju nestabilan politički si- Sadu je oko 21 dinar po kilogramu bez PDV-a, soje 48 dinara stem. On je istakao da se u predlogu budžeta prikazuje sve što po kilogramu, a kukuruza 16,10 dinara po kilogramu. S obzi- je ranije bilo „ispod crte“, a odnosilo se na garancije javnim rom na aktuelne cene na referentnim svetskim berzama i na preduzećima, na šta su ukazivale i međunarodne institucije. tržištima u okruženju, predviđanja su da su aktuelne cene Budžet za 2014. godinu sadrži „minimum neophodnih mera neki maksimum i da ne treba očekivati značajnije promene i maksimum socijalne odgovornosti“ i odslikava plan koji je do perioda sezonskih pomeranja cena, rekao je Žarko Galetin, vlada odlučna da sprovede, a uključuje odgovorno ponašanje direktor Produktne berze Novi Sad. u javnom sektoru i rešavanje problema u bankama. Govoreći o  Priredila: D. Vuković Georgijev slabostima budžeta, on je istakao da vlada nije bila dosledna u

33 PROPISI

Novi Zakon o posredovanju u prometu i zakupu nepokretnosti Nema posredovanja bez ugovora Agencije neće moći da oglase nepokretnost bez prethodno zaključenog ugovora sa klijentom, a vlasnici i zaposleni u agenciji moraće u roku od 18 meseci da polože stručni ispit

akon o posredovanju u prometu i saradnju Komore i Ministarstva za unu- agencija sa nalogodavcem i sa oglašiva- zakupu nepokretnosti, koji je stu- trašnju i spoljnu trgovinu u procesu izra- čem“, kaže Nenad Đorđević, zamenik Zpio na snagu 8. novembra, prvi je de i donošenja zakona, kojim se „uvode predsednika grupacije. zakon kojim se ova oblast uređuje u Sr- standardi, saglasni direktivama EU, po- Zakonom o posredovanju u prome- biji. Njegovo donošenje inicirala je Gru- diže nivo usluga i konkurentnost“. tu i zakupu nepokretnosti predviđa se pacija posrednika u prometu nepokret- Prema rečima Damira Borića, pred- obaveza agencije da javno istakne opšte nosti, jedna od 11 grupacija Udruženja sednika Grupacije, zakon je stvorio uslove poslovanja. Propisano je da će za trgovinu Privredne komore Srbije, okvir, a samoregulativa i rešavanje ne- nadležno ministarstvo voditi registar sa željom da se oblast uredi i suzbije doumica doprinosi njegovom boljem posrednika, koji će biti javan. Takođe, nelojalna konkurencija raširenog sivog sprovođenju. Najznačajnija novina vlasnik agencije ili zaposleni koji kod tržišta. Red u ovoj oblasti je važan i za u poslovanju po novom zakonu jeste njega radi moraće ubuduće da imaju po- kupce, jer je, prema rečima Zdravka Je- ugovor o posredovanju, koji mora da ložen najmanje četvrti stepen stručne lušića, potpredsednika PKS, rešavanje bude zaključen između agencije i nalo- spreme i stručni ispit, a posrednik će pitanja nepokretnosti ključno i za svaku godavca. Nalogodavcem se smatra vla- morati da ima važeći ugovor o osigura- porodicu i za svaku kompaniju. snik-prodavac nepokretnosti, kupac, nju i odgovarajući poslovni prostor. Inicijativa za donošenje ovog zakona zakupodavac, zakupac ili njihov puno- Za polaganje stručnog ispita ostavljen pokrenuta je u Privrednoj komori Srbi- moćnik. Bez ugovora agencija ne sme da je rok od 18 meseci. Uslovi polaganja je, a Gordana Hašimbegović, sekretar oglasi nepokretnost na prodaju. „Ugo- biće regulisani podzakonskim aktom Udruženja za trgovinu PKS, ističe dobru vor o posredovanju uvodi red u odnose koji mora da se donese u roku od šest

34 PROPISI

meseci, a od njegovog usvajanja tokom Železnice Srbije izborile godinu dana obaviće se testiranje. „Svi ostali članovi zakona počeli su da se pri- promenu Krivičnog zakona menjuju danom stupanja na snagu – 8. novembra“, istakla je Aleksandra Kon, član Predsedništva Grupacije posrednika u prometu nepokretnosti. Sprečiti krađu Za kršenje zabrane oglašavanja bez prethodno propisanog ugovora zakon predviđa kazne koje se kreću od javnih uređaja 100.000 do 500.000 dinara za pravno lice, 50.000 do 500.000 za preduzetnika. Na ovu kaznu može se dodati i kazna za odgovorno lice u preduzeću u iznosu od 10.000 do 100.000 dinara kao i za- štitna mera zabrane vršenja posredova- a dnevni red Skupštine Srbije uvršten je predlog zakona o izmena- nja u trajanju od jedne do dve godine. ma i dopunama Krivičnog zakonika, koji su inicirale „Železnice Sr- Uprkos strožim uslovima poslovanja, Nbije”, „Elektroprivreda Srbije” i „Elektromreže Srbije”. Ovaj predlog učesnici panela su izrazili zadovoljstvo je izdejstvovan zbog velikog broja krađa javnih uređaja, oštećenja i unište- što novim zakonom „dobijaju profesiju“. nja uređaja prenosnog ili distributivnih sistema električne energije, uređaja Privredna komora Srbije započela je ak- infrastrukture i prevoznih sredstava u železničkom saobraćaju, čime se na- tivnosti na edukaciji i pripremi članica nosi višemilionska šteta, onemogućava se redovan rad ovih preduzeća, čija Grupacije za polaganje stručnog ispita. je delatnost od posebnog značaja za život građana i funkcionisanje privrede.  M. Stefanović Za proteklih 29 meseci na području srpskih železnica registrovano je 3.000 krađa delova od metala sa materijalnom štetom od oko 655 miliona dinara. Sa ovim problemom Bugarska i Turska izborile su se kvalifikacijom kra- Ko plaća proviziju? đe železničke imovine kao teškim krivičnim delom u zakonu, dok je Italija otišla najdalje i taj čin kvalifikovala kao teroristički akt. Najnoviji zahtevi Do stupanja na snagu zakona, prodavci članica Zajednice Evropskih železnica i infrastrukturnih kompanija (CER) stanova u Beogradu mogli su bez ikakve glase da se krađa metala i bakarnih kablova sa železnice okarakteriše kao obaveze da angažuju desetine agencija organizovani kriminal. da prodaju njihove stanove, kaže Alek- Takođe, neophodne su izmene i drugih zakonskih akata, koje se odnose na sandra Kon. otkup sekundarnih sirovina, jer uglavnom na nelegalnim otpadima sekundarnih sirovina završava ukradena železnička imovina. Sada to nije moguće bez ugovora o posredovanju. Ugovor se sklapa između agen-  U.S. cije i nalogodavca, a nalogodavac plaća naknadu za posredovanje – proviziju, u visini koja je ugovorena. Do sada, uobi- čajena provizija bila je tri posto, ali zakon je ne ograničava. U nekim slučajevima će biti i šest odsto, negde dva posto, zavisi od toga koju vrstu usluge tražite, kakvu ne- kretninu prodajete, kaže Aleksandra Kon i naglašava da sve mora da bude u cenov- niku koji je javno istaknut u prostorijama agencije.

Ugovorom o posredovanju može da se predvidi i nadoknada troškova oglašava- nja stanova, pokazivanja potencijalnim kupcima, vađenje dokumentacije iz liste nepokretnosti, u slučaju da ne bude posti- gnut rezultat zbog kog je ugovor zaključen. Ali samo ako je to ugovorom predviđeno i u iznosu koji je predviđen cenovnikom.

35 PROPISI

Zakoni o detektivskoj delatnosti i privatnom obezbeđenju Licence i za firme i za radnike Zakonska rešenja koja su rezultat inicijative i dugogodišnjih aktivnosti Udruženja za privatno obezbeđenje PKS predviđaju da se poslovi privatnog obezbeđenja mogu poveriti samo registrovanim, licenciranim firmama, čiji zaposleni imaju dozvole za rad i da se svaki ugovoreni posao mora prijaviti nadležnoj stanici policije

otovo sva privredna društva, kao i državne instituci- toru bezbednosti Republike Srbije (JPP). Prema rečima Mili- je u Srbiji, koriste usluge obezbeđenja, u sopstvenoj ćevića, usvajanje Zakona o privatnom obezbeđenju i Zakona Gorganizaciji ili angažovanjem privatnih kompanija. o detektivskoj delatnosti početkom decembra tek je početak Normativno regulisanje delatnosti, pored standarda, doneće posla i predstoji implementacija i izrada podzakonskih akta. i daleko veći stepen profesionalizacije i kvaliteta usluge, što Pripremljeno je već dosta predloga podzakonskih akata, po mnogo znači vlasnicima kompanija kojima je stalo do dugo- uzoru na evropske kompanije, i zaposleni sada imaju 18 me- ročnog održivog poslovanja. Cilj je i ostvarivanje većih pro- seci da se prilagode novoj regulativi. U svemu tome važna je fita, kaže Zoran Milićević, sekretar Udruženja za privatno dalja koordinacija aktivnosti udruženja i MUP-a. obezbeđenje PKS. Obezbeđenje uz licencu Javnost će nedvosmisleno znati podelu nadležnosti izme- đu javnog i privatnog sektora bezbednosti, kao i koje mere se Stožer zakonskih rešenja o privatnom obezbeđenju jeste primenjuju kroz institut javno-privatnog partnerstva u sek- propis da se privatnim obezbeđenjem mogu baviti samo firme

36 PROPISI

Čuvanje tajne rećuje privatno obezbeđenje u Srbiji, ističe Jovanović. I pored teške ekonomske krize i restriktivnog budžeta za Premijer Srbije i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić rekao je 2014. godinu, država u znatnoj meri može doprineti efika- prilikom skupštinske rasprave o zakonima o detektivskoj delatnosti snijoj primeni zakona, naročito kroz programe učešća u fi- i privatnom obezbeđenju da je cilj da te službe budu profesionalne nansiranju poslodavaca u obučavanju, licenciranju i novom i odgovorne u sistemu nacionalne bezbednosti. Te službe treba da zapošljavanju u oblasti privatnog obezbeđenja. Menadžeri imaju iste obaveze kao i državni sektor bezbednosti, kao što je, na kompanija u sektoru bezbednosti imaće pravo na subvencije za obuku i licenciranje kadra, u saradnji sa Nacionalnom primer, obaveza čuvanja tajne. službom za zapošljavanje. Neka istraživanja govore da, od Dačić je naveo da u firmama koje se bave privatnim obezbeđenjem u procenjenog ukupnog broja angažovanih u pružanju usluga Srbiji radi oko 50.000 naoružanih ljudi i da je zato potrebno tu oblast obezbeđenja koji iznosi oko 60 hiljada, najmanje polovinu tre- dobro pravno urediti radi sprečavanja zloupotreba. Tržište privatnog ba prevesti u legalne tokove, odnosno prijaviti na obavezno obezbeđenja u Srbiji vredi 150 miliona evra i u toj oblasti registrova- socijalno osiguranje, ukazuje Jovanović. no je 3.000 firmi, ali se ne zna koliko njih radi. Dragan Trivan, predsednik Grupacije za detektivsku delatnost PKS, kaže da je i ta struka dobila kvalitetan zakon, a da koje imaju licencu, a svaki zaposleni posebnu dozvolu za rad. će ga usklađivati sa praksom u poslovanju. Privatno obezbeđenje u Strategiji nacionalne bezbednosti od Bezbednosni ambijent za oporavak privrede 2010. godine postalo je sastavni deo nacionalne bezbednosti, pored vojske, policije i drugih, što postavlja imperativ da jav- Benefit od zakonskog uređenja ove oblasti imaće država, nost zna ko su poslodavci i zaposleni u kompanijama, kojima zaposleni i klijenti. Na pitanje da li i kako ovi zakoni utiču je država dozvolila da se bave tom osetljivom delatnošću. na ostatak privrede, Dragiša Jovanović kaže da se uticaj nor- Tako će konačno biti uveden red u ovoj oblasti i znaće se mativnog i doktrinarnog uređenja privatnog obezbeđenja ko su ljudi i firme koji se bave tim poslovima, ko je profe- mora pozitivno odraziti, pre svega, na uvećanje društvenih sionalno obavio posao, a ko je prekoračio ovlašćenja, zatim, resursa u suprotstavljanju rizicima u svim uslovima, naroči- da li se ovlašćeno ili neovlašćeno koriste podaci do kojih se to u vanrednim situacijama. Odavno je u razvijenim država- došlo prilikom tehničkog ili fizičkog obezbeđivanja, kao i koji ma, a odskoro sve više i u Srbiji, razvijena svest da ulaganje su podaci od javnog značaja i treba da budu transparentni, a u bezbednost nije trošak, nego rentabilna investicija. Zato je koje informacije i kako zaštititi, jer spadaju u privatnost gra- normativno uređenje ove oblasti svojevrsna šansa za nova za- đana, kaže Ðorde Vučinić, predsednik Odbora Udruženja za pošljavanja i stvaranje bezbednosnog ambijenta za privredni privatno obezbeđenje Privredne komore Srbije. oporavak. Niko neće moći na svoju ruku da zaključuje ugovore o obez- „Svi znamo da se, naročito u krizi, pre ulaže u izgradnju beđenju sa pojedincima, niti da angažuje radnike, bilo da su fabrika i zapošljavanje, nego u bezbednost. Nažalost, svedo- iz redova policije bilo iz redova vojske, nego će taj posao mora- ci smo da je i takve investicije oduvek, pa i danas, neophod- ti da obavi preko registrovanih firmi. Svaki ugovoreni posao no štititi i spolja i iznutra. Od dobro uspostavljenog sistema prijavljuje se nadležnoj stanici policije, koja će imati nadzor i obezbeđenja, stepena opremljenosti i obučenosti zavisiće uspostaviće se veće poverenje i sigurnost u firme koje se bave održivost poslovanja, ljudski životi i imovina, naročito kritič- obezbeđenjem, objasnio je Vučinić. na infrastruktura važna za odbranu zemlje”, kaže Jovanović. „Zakon predviđa i da oni koji rade sa oružjem svake godine  N. Mitrović moraju na zdravstveni pregled, što će radnike izložiti većim troškovima, ali je, pre svega, reč o preventivnom rešenju. Troš- kovi licenciranja radnika pašće na teret radnika, jer je ta licenca Najniža cena i najpovoljnija ponuda njihova lična dozvola, sa kojom mogu menjati firme kad god po- Sva zakonodavstva u svetu, kada su u pitanju javne nabavke dobara, žele. Ne verujem da će firme imati interes da plaćaju radnicima uglavnom propisuju dva kriterijuma za izbor ponuđača: najniža po- tu licencu, bez obzira na to što se opravdano može postaviti i pitanje ekonomskog položaja zaposlenih“, kaže Vučinić. nuđena cena i ekonomski najpovoljnija ponuda. U toku je priprema Otvara se i problem stručne spreme i stvaranja mogućnosti direktive Evropske komisije, po kojoj će za nabavke usluga privat- kvalitetnim i dobrim radnicima da se dokvalifikuju, dobiju nog obezbeđenja ekonomski najpovoljnija ponuda biti obavezan kri- licence i nastave da rade svoj posao. terijum. Izrađen je priručnik u kojem je detaljno razrađena meto- Veća cena rada dologija za izbor najbolje vrednosti, jer je u procesu nabavke usluge privatnog obezbeđenja najkomplikovanije utvrditi kvalitet, poseb- Predsednik Komisije za javno-privatno partnerstvo u sek- no ako se naručilac rukovodi kriterijumom najniže ponuđene cene. toru bezbednosti Republike Srbije, Dragiša Jovanović smatra Udruženje za privatno obezbeđenje PKS već tri godine organizo- da je neophodno da vlasnici firmi i korisnici usluga shvate da je došlo vreme da se cena rada, koja je sada ispod dva evra po vano promoviše i edukuje zainteresovane strane u primeni te me- satu i najniža je u Evropi, bar približi prosečnim cenama rada todologije u Srbiji. Logično je da svi nastoje da kvalitetan proizvod u 34 evropske države, koje su oko devet evra po satu. Samo ili uslugu kupe po što je moguće nižoj ceni. Pitanje je, kako se, pri tako može se izaći iz sive zone poslovanja, koja i te kako opte- donošenju odluke o kupovini, uveriti u stvarni kvalitet?

37 SVET NA KVARTAL

Oktobar – decembar 2013.

Budžet EU za 2014. kom „Morganu”. Zbog manipulisanja lje zaostaje za SAD, gde su ulaganja u tu japanskom međubankarskom stopom, svrhu povećana za više od osam odsto. Institucije EU dogovorile su 12. no- „Morgan” je kažnjen sa 80 miliona vembra budžet za 2014. godinu, pre- evra, Sitigrup sa 70 miliona, a britan- ma kome će ukupna potrošnja biti ska brokerska kuća „RP Martin” sa Samsung – najviše novca u 135,5 milijardi evra, za oko šest odsto 247.000 evra. reklamu niža u odnosu na 2013. Predviđena su dodatna sredstva za borbu protiv ne- Švajcarci najbogatiji na Kompanija Samsung u 2013. godini na zaposlenosti do 3,9 milijardi evra za planeti reklamu uređaja potrošačke elektroni- otvaranje novih radnih mesta i obuku ke potrošiće čak 14 milijardi dolara ili za 19 miliona mladih Evropljana bez Uprkos globalnoj krizi, Švajcarska je 5,4 odsto ukupnih prihoda kompanije. posla. Najveći deo budžetskih sred- i dalje najbogatija zemlja na planeti. Samsung je sa tim sredstvima koje iz- stava, oko dve trećine, biće potrošen Prosečna imovina po stanovniku u na subvencije za evropske poljopri- Švajcarskoj je 513.000 dolara, što je vrednike i investicione projekte, kao skoro 10 puta više od svetskog prose- što su izgradnja puteva u siromašni- ka. Na listi najbogatijih, iza Švajcara- jim centralnim i istočnim članicama ca nalaze se Australijanci sa 403.000 EU. Da bi budžet stupio na snagu, mo- dolara u proseku, a na trećem mestu raju da ga odobre ministri EU, a zatim su Norvežani sa 380.000 dolara. Sle- Evropski parlament. de Luksemburg sa 315.000 dolara po stanovniku, SAD sa 301.000 dolara i dvaja za marketing zauzeo prvo mesto Kazna zbog nameštanja kamata Švedska sa 299.000 dolara. Na sedmom na listi 20 svetski najbogatijih kompa- i osmom mestu, s jednakim prosečnim nija. Marketing je upravo jedan od fak- bogatstvom po stanovniku nalaze se tora koji je Samsung doveo na mesto na Francuska i Singapur, jedina zemlja sa kome se danas nalazi, a ovaj korejski Istoka na listi najimućnijih, s proseč- proizvođač to skupo plaća. Ulog se i te nom imovinom vrednom 296.000 dola- kako isplatio jer je kompanija postala ra. U top 10 ušle su Belgija i Danska sa uverljivo najveći proizvođač smartfon, 256.000, odnosno, 255.000 dolara po ali i običnih mobilnih telefona. Kompa- stanovniku. nija Epl na marketing troši tek 0,6 odsto prihoda. Folksvagen najviše istražuje Avioni vredni 25 milijardi dolara Evropska unija kaznila je osam finansijskih grupacija sa rekordnih 1,7 mi- Etihad ervejz je, na sajmu avio-indu- lijardi evra zbog manipulisanja evrop- strije u Dubaiju naručio od kompanije skom međubankarskom kamatnom Boing, 56 novih aviona, uključujući stopom Euribor i njenim japanskim 25 dugolinijskih putničkih aviona tipa ekvivalentom Tibor. Dojče banka, 777X sa kapacitetom za prevoz 350 do upletena u nameštanje obe stope, ka- 400 putnika, koji još nije predstavljen. žnjena je sa 725 miliona evra, a fran- Vrednost porudžbine, koja obuhvata i cuski Sosijete ženeral sa 446 miliona Nemački proizvođač automobila Folk- opciju kasnije kupovine 26 aviona po evra zbog nameštanja Euribora. Bri- svagen prvi je u svetu po kompanijskim unapred dogovorenoj ceni, iznosi 25 mi- tanska banka RBS kažnjena je sa 391 investicijama u istraživanje i razvoj. lijardi dolara. Među naručenim avioni- milion evra, dok je „Barkliz“ zaradio Prošle godine, za istraživanje i razvoj ma je 30 letelica „boing 787–10 drimlaj- „imunitet” i neće platiti finansijsku izdvojio je 9,5 milijardi evra, a drugo kaznu jer je Evropskoj komisiji ukazao mesto zauzeo je južnokorejski proizvo- na postojanje kartela. Švajcarski UBS đač elektronike Samsung elektroniks, izbegao je kaznu zbog nameštanja Ti- sa investicijama vrednim 8,3 milijarde bora takođe zbog otkrivanja skandala evra. Među prvih deset je i pet firmi iz Evropskoj komisiji. Kazne za Dojče SAD, dve iz Švajcarske i jedna iz Japa- banku, Sosijete ženeral i RBS umanje- na. Ukupne investicije evropskih firmi ne su za deset odsto zbog saradnje u u istraživanje i razvoj prošle godine su istrazi koja je u toku u evropskim ban- povećane za više od šest odsto. Evrop- kama Kredi Agrikol, HSBC i američ- ska komisija je upozorila da Evropa i da-

38 SVET NA KVARTAL

nera”, što Etihad čini najvećim kupcem Kipar privatizuje državna ra, kao što su farmaceutska industrija i tog tipa aviona u svetu, kada se uzmu u preduzeća šećerane, formiranjem udruženih pre- obzir i prethodne porudžbine 41 takvog duzeća. aviona. Prezaduženi Kipar privatizovaće dr- žavna preduzeća u okviru nastojanja da Rusija gradi nuklearke u JAR Centar islamske privrede prikupi 1,4 milijarde evra, što je jedan od uslova iz paketa pomoći dogovore- Projekat ruske državne korporacije Ro- nog sa međunarodnim kreditorima. Za satom i vlade Južnoafričke Republike dve godine, državna telekomunikaciona (JAR), vredan bezmalo 50 milijardi do- kompanija CYTA prva će biti na prodaji. lara, predviđa izgradnju osam energet- Nakon toga, sledi prodaja energetskih kompanija i luka. Od kiparske vlade za- htevano je da izradi plan privatizacije kako bi dobila tranšu od 180 miliona evra iz paketa vrednog 10 milijardi evra. U zamenu za dodeljivanje paketa pomo- ći, međunarodni kreditori su tražili od Dubai je najavio ambiciozni plan da do Kipra da ugasi drugu najveću banku, 2016. godine postane glavni centar za Laiki, kao i da skreše depozite veće od poslove koji slede islamske principe, od 100.000 evra u Banci Kipra. Najavljena skih blokova snage 1,2 gigavata u JAR. oblasti bankarstva i osiguranja do pre- Jedan reaktor košta oko pet milijardi rade hrane, turizma i obrazovanja. Na dolara. Rusija je zainteresovana za pro- svetskom nivou, sektor islamske ekono- širenje saradnje sa JAR i spremna je da mije raste godišnjim tempom između 10 ponudi najsavremenije tehnologije iz- i 15 odsto. Islamska ekonomija obuhvata gradnje nuklearnih elektrana, koje su halal prehrambene proizvode i turizam, u potpunosti u skladu sa postfukušim- kulturu i obrazovanje koji su u saglasju skim standardima. JAR planira da do sa islamom, kao i finansijske instrumen- 2030. poveća udeo nuklearne energije u te i osiguranje koji poštuju šariju. privatizacija namenjena je prikupljanju zemlji sa pet na 25 odsto. Puštanje u rad jedne milijarde evra do sredine 2016. novih nuklearnih elektrana planirano Gas iz škriljaca godine, kao i dodatnih 400 miliona evra je 2023. godinu. do 2018. godine, a ta sredstva biće isko- Vlada Ukrajine, kompanija Nadra Ole- rišćena za smanjenje nivoa javnog duga. RWE otpušta radnike u VB skaja i američka kompanija Ševron potpisali su sporazum o zajedničkoj pro- Kubanska preduzeća na Nemački energetski gigant RWE plani- izvodnji gasa iz škriljaca na Oleskom tržištu ra da ugasi 1.460 radnih mesta u filijali platou čije se rezerve procenjuju na 2.980 u Velikoj Britaniji. Oko hiljadu radnih milijardi kubnih metara gasa. Godišnja U 12 kubanskih državnih preduzeća mesta u administraciji biće preseljeno uvedeno je poslovanje na tržišnim prin- u Indiju i povereno filijali Tata kon- cipima, kao deo reformi u cilju unapre- saltensi servisis. Nemačka energetska đenja privrede. Vladin plan prelaska na tržišnu ekonomiju obuhvata velike dr- žavne firme iz sektora crne metalurgije, zatim fabrike za proizvodnju parfema, soli i baterija za automobile. Mera vlade koja je u eksperimentalnoj fazi trebalo bi od januara 2014. da bude primenjena proizvodnja gasa na tom nalazištu biće i na ostala kubanska preduzeća. Vlada je osam do deset milijardi kubnih metara. već restrukturisala više ključnih sekto- Sporazumom je predviđeno da u počet- grupacija je ranije najavila gašenje nom periodu Ševron uloži 350 miliona 6.750 radnih mesta u Evropi u naredne evra u istraživanje gasa iz škriljaca u La- dve godine kako bi se prilagodila teškoj vovskoj i Ivano-frankovskoj oblasti. Uku- krizi koja pogađa i evropski energetski pne investicije u proizvodnju gasa mogle sektor. bi da premaše 10 milijardi dolara, a biće  Priredila: D. Vuković Georgijev otvoreno 10.000 do 15.000 radnih mesta.

39 EVROPSKA AGENDA

Privreda u procesu integracije Srbije u EU Da se čuje glas privrednika

Privredna komora Srbije će uvažavati stavove privrede prilikom definisanja dinamike prihvatanja evropskih propisa i politika kao i ključnih prioriteta za koje će Srbija tražiti prelazne rokove, kako bi se obezbedila održivost pregovora, oprimalnost procesa i minimizirali ekonomski troškovi

ut Srbije prema članstvu u Evrop- tornog i tržišnog okruženja, ali i drža- Kod zastupanja interesa privrede, sku uniju (EU) ima dva velika vi, u postepenoj harmonizaciji propisa ključni proces koji nam predstoji jeste Pizazova. Država je u obavezi da i politika, rekla je Dušanka Samardžić, pregovaranje o pristupanju Srbije u EU. u potpunosti prilagodi svoje propise i savetnica predsednika PKS za evropske Tokom pregovora Srbija će usvojiti nova politike sa evropskim, a privreda ima integracije. tehnička pravila za proizvodnju i pla- zadatak da osnaži svoje kapacitete kako sman robe i usluga, potom zaštite život- Zastupanje i usluge privredi bi izdržala veliki pritisak konkurencije ne sredine, poljoprivrede, zaštite kon- na jedinstvenom evropskom tržištu. U tom pravcu PKS sprovodi aktiv- kurencije, kontrole državne pomoći, Strateško opredeljenje Privredne ko- nosti kao što su – zastupanje interesa koji će imati značajne efekte na srpsku more Srbije (PKS) jeste puna podrška privrede u procesu evropskih integra- privredu. PKS se dogovorio sa Vladom procesu integracije u EU, uz pažljivo cija prema institucijama Srbije i EU, Srbije da u svim oblastima gde postoji kreiranu dinamiku koja će omogući- edukacija u skladu sa zahtevima evrop- značajan efekat na poslovni ambijent ti održivost procesa pristupanja. PKS skog tržišta i harmonizovanih propisa budu uključeni i predstavnici Komore, pomaže privredi, odnosno, svojim čla- i politika i direktno pružanje usluga objasnila je Samardžić. nicama da maksimalno iskoriste nove preduzećima u cilju korišćenja mnogih Uključivanje Komore u pregovaračke mogućnosti i savladaju izazove regula- benefita evropskih integracija. strukture omogućiće da se glas privre-

40 EVROPSKA AGENDA

de čuje u definisanju dinamike prihvatanja evropskih pro- Takođe, mnoga preduzeća nam se obraćaju za pomoć, pisa i politika, kao i ključnih prioriteta za koje će Srbija tra- kada je u pitanju primena evropskih propisa, prijavljivanje žiti prelazne rokove. Na taj način, obezbeđuje se održivost za evropske programe i fondove, povezivanje sa privredom u procesa pregovora jer se minimizuju ekonomski troškovi, a Evropi. U cilju unapređenja ovih usluga, PKS je od 1. januara obezbeđuje optimalnost procesa za privredu. 2011. godine punopravni član Evropske mreže preduzetniš- tva, najveće evropske mreže za podršku malim i srednjim Seminari o sektorskim politikama preduzećima, posebno u oblasti internacionalizacije i inovi- Pored pregovora, istakla je Samardžićeva, PKS prati i ranja poslovanja, preko partnerstva, informisanja i stručne učestvuje u aktivnostima sprovođenja Sporazuma o stabi- pomoći, podsetila je savetnica predsednika PKS. lizaciji i pridruživanju, čija primena predstavlja prvi korak  D. Vuković Georgijev ka uključivanju u jedinstveno evropsko tržište. Od 2014. godine sve carine i količinska ograničenja na uvoz industrijskih proizvoda iz EU se konačno ukidaju, a slično je za najveći broj poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda. Srbija je preuzela obavezu i da uskladi propise i politike iz Sa PKS kroz propise EU oblasti, ključnih za ekonomsku integraciju Srbije u EU, kao što su zaštita konkurencije, kontrola državne pomoći, javne Portal PKS obiluje informacijama za privrednike u formi koje se nabavke i slično. lako mogu primeniti. Na primer, proces snižavanja carina za uvoz U pogledu edukacije, PKS organizuje seminare za svoje proizvoda iz EU dostupan je u bazi carinskih tarifa. Privrednici članice o sektorskim politikama EU u saradnji sa Biro- mogu da pogledaju i vodič za primenu pravila o poreklu robe koja om Evropske komisije za tehničku pomoć i razmenu in- će im omogućiti preferencijalni status u izvozu u EU. U saradnji sa formacija, kao i info dane, namenjene privrednicima sa partnerima iz Belgije, pripremljen je i osnovni vodič kroz propise idejom da se ojača veza između nauke i privrede, kako EU u određenim oblastima. Privrednici za sve upite mogu se obra- bi se mala i srednja preduzeća podstakla na korišćenje titi jedinstvenom servisu PKS na adresu: [email protected] dostupnih nacionalnih i EU fondova. Do danas, stotine seminara organizovano je kako u Beogradu, tako i gradovima po Srbiji.

41 REGION

Priprema za jedinstveno tržište Regionalni konzorcijumi za globalne poslove

Zemlje jugoistočne Evrope emlje jugoistočne Evrope udružene oko CEFTA sporazuma mogu da unaprede konkurentnost domaćih privreda udružene oko CEFTA Zi čitavog regiona, povezivanjem kompanija u konzorcijume i klastere radi zajedničkog nastupa na trećim tržištima, sporazuma mogu da najviše onih država sa kojima je razvijena slobodna trgovina. Građevinarstvo, metalski i elektro sektor nose veliki potenci- postanu atraktivnije za jal za angažman na tržištima nekadašnjih sovjetskih republika strana ulaganja i unaprede i arapskog sveta. Pozitivan je primer konzorcijuma Feniks koji su pre dve godine osnovale građevinske kompanije i proizvo- konkurentnost domaćih đači građevinskog materijala iz Srbije i Slovenije, a u toku su aktivnosti intenziviranja saradnje i uključivanja građevinske privreda i čitavog regiona, operative Bosne i Hercegovine i Makedonije, rekao je Mitar povezivanjem kompanija Pržulj, direktor Biroa PKS za regionalnu saradnju. Članice rastu u klasteru u konzorcijume i klastere Veoma su interesantne i kooperacije u proizvodnji delova za radi zajedničkog nastupa automobilsku industriju, šinskih vozila i poljoprivrednih ma- šina kao i, učešće na tenderima za projekte energetske i sao- na trećim tržištima braćajne infrastrukture i ekologije. Atraktivni sektori za re- gionalno povezivanje kompanija CEFTA su i industrija hrane, drvna, hemijska i farmaceutska industrija. Klasteri su, naveo je Pržulj, sve interesantniji na tržištu regiona, EU i istočnih zemalja. Povezivanje auto-klastera Srbije, Hrvatske, Sloveni- je i Bosne i Hercegovine biće značajno za tržište auto-delova i komponenti, ali i povećanje konkurentnosti članica. Kroz klastere kompanije razmenjuju iskustva i tehnološka rešenja, planiraju zajedničke nastupe na sajmovima u inostranstvu, definišu zajedničke projekte i ciljeve, kao što je, na primer, saradnja sa Fijatom i drugim auto-kompanijama. Klaster Biopom u koji su se udružile kompanije, proizvođači poljomehanizacije, ima velike perspektive na tržištima Sred- njeg i Bliskog istoka, Etiopije, Južnoafričke Republike i drugih država Afrike. Značajna prednost Srbije je i jedinstven Sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom, Belorusijom i Kazahstanom, tržištem od 270 miliona stanovnika, gde se 99 odsto srpske robe izvozi bez carina. Zahvaljujući sporazumu, na rusko tržište bez carine izvoze slovenačke kompanije koje su investirale u Srbiji – Gorenje, Helios, JUB, Impol Seval, Kolpa San jer proizvodi imaju status robe domaće proizvodnje, objasnio je Pržulj. Dunavska strategija i prekogranični projekti Unapređenje bilateralnih odnosa i privredne saradnje zemalja CEFTA doprineće stabilnosti u regionu i stvaranju uslova za bržu integraciju privreda u evropske strukture, što je svima i zajednički cilj. Veliku ulogu u tim procesima imaju iskustva

42 REGION

Slovenije i Hrvatske, nekadašnjim članicama CEFTA, a sada Forum privrednih komora CEFTA EU, najpre u primeni tehničkih standarda i direktiva, definisanju i realizaciji projekata, uz korišćenje finansijskih sred- U Sarajevu je 18. i 19. novembra 2013. godine održan 7. Forum stava evropskih fondova. privrednih komora CEFTA regiona. Na skupu su razmatrana pita- Dunavska strategija je velika šansa za formiranje velikih nja od zajedničkog interesa i mogućnosti unapređenja saradnje, a zajedničkih kompanija iz CEFTA regiona. Srbija, sa 588 ki- predstavnici PKS izneli su niz predloga i preporuka. lometara toka Dunava, obuhvata četvrtinu plovnog puta te velike evropske reke zbog čega je dobra lokacija za intermo- Proizvodnja organske hrane u CEFTA regionu, dosledno spro- dalni punkt za rečni, železnički, avio i drumski saobraćaj, kao vođenje sporazuma o priznavanju sanitarnih, fitosanitarnih i logistički centar za jugoistočnu Evropu. veterinarskih sertifikata, zajednički nastupi na tržištima trećih I projekti prekogranične saradnje nude velike moguć- zemalja, efikasnije bilateralno rešavanje necarinskih barijera, bo- nosti za napredak regiona. Srbija sa susedima sprovodi 43 lja saradnja carinskih službi i liberalizacija tržišta usluga, bile su IPA projekta prekogranične saradnje iz različitih sektora. neke od preporuka PKS na sarajevskom Forumu. Ukupna vrednost projekata je 8,7 miliona evra od čega EU finansira 84,5 odsto. Srbija sa Republikom Srpskom sarađuje na projektu „Po- no sličnih ekonomija može da posluži kao poligon za testira- drinje“ koji predstavlja neku vrstu konkretizacije specijal- nje spremnosti ulaska u otvorenu tržišnu utakmicu. CEFTA nih odnosa između dve zemlje. Programom je obuhvaćena danas čine – BiH, Srbija, Crna Gora, Makedonija, Albanija i saradnja u više oblasti – infrastruktura, poljoprivreda, tu- Moldavija. Unutar CEFTA brže i efikasnije rešavaju se pro- rizam, energetika, podrška malim i srednjim preduzećima, blemi u privrednoj saradnji, a pozitivan je primer međusobno zdravstvo, kultura, obrazovanje. Prioriteti u saradnji su re- priznavanje između Srbije i BiH veterinarskih, sanitarnih i konstrukcija mostova Ljubovija–Bratunac i Bajina Bašta – fitosanitarnih uverenja. Pokrenuta je i inicijativa za prizna- Skelani, rehabilitacija lokalne i regionalne infrastrukture. U vanje sertifikata i uverenja akreditovanih laboratorija za in- sklopu aktivnosti angažovane su privredne komore Srbije i dustrijske proizvode, naveo je Pržulj. Republike Srpske, kao i regionalne i područne komore koje Jedna od značajnih prednosti CEFTA sporazuma je pri- gravitiraju ka reci Drini. mena dijagonalne kumulacije porekla robe, koja nije dovoljno iskorišćena, a može da se proširi i sa panevromediteran- Četvrtina izvoza ide u region skom zonom. CEFTA tržište je značajno za privredu Srbije jer se četvr- Primenom dijagonalne kumulacije, kompanija Aleksandrija tina srpskog izvoza plasira u tom regionu, dok je uvoz manji iz Zvornika ima mlinsku proizvodnju u Srbiji u Čurugu, pro- od 10 odsto ukupnog srpskog uvoza, pa Srbija u razmeni be- dajne objekte u Crnoj Gori i slobodan plasman konditorskih leži značajan suficit. Ukupna razmena Srbije sa CEFTA re- proizvoda na celom CEFTA tržištu. Kompanija Vino Župa, gionom prošle godine iznosila je 4,4 milijarde dolara. Izvoz Aleksandrovac, prisutna je najviše na tržištu BiH, kupila je je vredeo 2,9 milijardi , uvoz 1,5 milijardi, a suficit oko 1,4 deo proizvodnih pogona Hepoka u Mostaru. Sa poslovnim milijarde dolara. partnerom iz Sarajeva organizovana je zajednička proizvod- Prednost CEFTA, kao tržišta ne tako male veličine u evrop- nja vina i bezalkoholnih pića i podizanje novih zasada vino- skim okvirima, jeste i to što svaku od potpisnica sporazuma grada. Jedan broj vinarija iz Srbije nabavlja grožđe iz Make- čini atraktivnijom za strani kapital. CEFTA je, na neki način, donije, prerađuje ga i plasira na tržište CEFTA. i predvorje priključenja EU, jer zajedničko tržište privred-  Dragana Vuković Georgijev

Feniks gradi stadion za svetsko prvenstvo

Građevinski konzorcijum Feniks se bavi niskogradnjom i visokogradnjom, okuplja oko 50 kompanija iz Slovenije, Srbije i BiH, zapošljava 35.000 radnika, a realizovao je projekte vredne više od šest milijardi evra.

Konzorcijum gradi objekte i infrastrukturne sisteme kao što su hoteli, škole, banke, poslovni i tržni centri, hipermarketi, restorani, rezidencijalni kompleksi, industrijski objekti, sportske hale, saobraćajnice, železničke stanice, aerodromi. Značajnije reference Feniksa su Ruska banka, hotel Interkontinental i Federalni toranj u Moskvi, Kampinski u Portorožu, šoping-centar Pevec u Banjaluci, restoran Kob Džouns u Sidneju, Hidroelektrana Đerdap i Rafinerija u Pančevu, Olimpijski stadion u Kijevu i drugi. U toku je realizacija investicija u izgradnju fudbalskih stadiona u Ruskoj Federaciji za Svetsko prvenstvo 2018. godine, a u planu su ulaganja u Kuvajtu, Sloveniji, Srbiji.

43 Zemlja partner

44 Zemlja partner

Narinder Čauhan, indijska ambasadorka u Beogradu Dve decenije rasta zasnovanog na znanju

Svakodnevno „Novi korak”. Odlučna i jasna u svemu Beograd sam došla 24. jula 2013. godine što želi da postigne u Srbiji, ambasador- uveče, a već 26. jula posetila sam Pri- obaveštavam komore ka Narinder Čauhan uverena je u brze vrednu komoru Srbije i imala sastanke u Indiji o potencijalima rezultate. sa predsednikom i ostalim zvaničnici- ma Komore. Tokom sastanka, diskuto- srpske privrede, ali Posle četiri meseca misije u Srbiji, ka- vali smo o mogućnostima za poboljša- kvi su Vaši utisci? nje saradnje uključujući i potencijal za je važno da se srpske Srbija je relativno mala zemlja, ali uspostavljanje zajedničkih investicija u kompanije same sa ekonomijom u razvoju. Po mom mi- poljoprivredi, prerađivačkoj industriji, šljenju, ova zemlja ima potencijal da ICT, biotehnologiji, tekstilu, farmaciji i predstave, pa smo postane kapija ne samo Balkana, već i drugim. čitave Evrope i ZND, zbog visoko kvali- Od dolaska u Beograd, svakodnevno sa PKS organizovali tetne, dobro obrazovane i jeftine radne obaveštavam zvaničnike privrednih učešće privredne snage, povoljnog geografskog položaja, komora u Indiji i kompanije, ukazujući dostupnosti osnovne infrastrukture, na potencijal srpske privrede. Indijske delegacije na Samitu jake političke volje, povoljnog poreskog kompanije pokazale su interes, među- režima, pozitivnog ekonomskog rasta i tim, veoma je važno za srpske kompa- o partnerstvu u sporazuma o slobodnoj trgovini sa Ru- nije da se same predstave u Indiji. Pri- Bangaloru, kaže sijom, Evropskom unijom, CEFTA regi- vredna komora Srbije je prihvatila naš onom, EFTA, Turskom, Kazahstanom i predlog i vodiće privrednu delegaciju Narinder Čauhan, Belorusijom. u Indiju, od 24. do 30. januara 2014. godine. Delegacija će učestvovati na indijska ambasadorka Vi ste iskusan diplomata, ali i strateg. Samitu u Bangaloru od 27. do 29. janu- u Beogradu Kako vidite budućnost političkih, ali, ara. Samit o partnerstvu obezbediće pre svega, ekonomskih odnosa Srbije platformu za rasprave među ključnim i Indije ? učesnicima – političkim, institucio- radicionalni topli, prijateljski od- Odnosi između Srbije i Indije su tra- nalnim, poslovnim, medijskim i aka- nosi Srbije i Indije jak su temelj za dicionalno topli i prijateljski još od vre- demskim. Privredna komora Srbije or- Tpoboljšanje ekonomskih odnosa. mena Nehrua i Tita, a i dalje crpe snagu ganizovaće i predstavljanja u velikim Indijske kompanije veoma su zaintere- iz tih jakih temelja. Danas, vođe obe gradovima Indije - Delhiju, Mumbaiju, sovane za saradnju, posebno u oblasti zemlje veoma su zainteresovani da bo- Ahmadabadu i Bangaloreu. Mi orga- energetike, poljoprivrede i infrastruk- gatu političku volju pretvore u snažne nizujemo sastanke sa predstavnicima ture. Sa druge strane, veoma važno za ekonomske odnose - i sama radim u tom vlade, privrednih komora i preduze- srpske kompanije je da se same predsta- pravcu. ćima u svim ovim gradovima kako bi ve u Indiji, kaže Narinder Čauhan, nova maksimalno iskoristili mogućnosti za ambasadorka Indije u Beogradu. Prilikom susreta sa predsednikom poboljšanje ekonomskih odnosa Indije Poseta Privrednoj komori Srbije od- Privredne komore Srbije Željkom Ser- i Srbije. mah po dolasku u Srbiju svedoči o prio- tićem, naveli ste niz oblasti u kojima Organizujemo i opšti sajam u okviru ritetima njene misije. O tome kako vidi planirate unapređenje saradnje Srbije 81. Međunarodnog sajma poljoprivrede Srbiju, o želji i predanom radu da se dve i Indije. Koje su to oblasti i kako ćete to u Novom Sadu od 20. do 26. maja 2014, ekonomije približe, indijska ambasa- sprovesti ? na kome će učestvovati indijska pre- dorka, visokocenjeni diplomata u me- Poboljšanje ekonomskih odnosa iz- duzeća iz različitih sektora, kao što su đunarodnim krugovima, govorila je za među Indije i Srbije je moj prioritet. U poljoprivredno prehrambeni, hemijski,

45 Zemlja partner

Nova dinamika ekonomskih odnosa

Indija, jedan od osnivača Pokreta nesvrstanih, bila je, od sticanja nezavisnosti, među najzna- čajnijim privrednim partnerima SFRJ. Na osnovu poznatog Tripartitnog sporazuma (Jugosla- vija - Indija - Egipat) odvijala se intezivna robna razmena uz maksimalnu primenu carinskih olakšica . U Indiju smo izvozili plastične mase, električne mašine i opremu, hartiju i karton, bakar, gvožđe, čelik, aluminijum, kotlove, delove vozila, dok su na strani uvoza bili zastupljeni čaj, biber, uljane pogače od soje, organski hemijski proizvodi, sirova koža. Obim razmene Srbije i Indije konstantno raste od 2006, uz izraženi deficit na strani Srbije. Najveću vrednost razmena je dostigla 2011. godine, 168,4 miliona dolara, od čega je izvoz Srbije vredeo 7,7 miliona dolara, a uvoz iz Indije 160,7 miliona dolara. Za prvih deset meseci 2013. godine ostvarena je razmena u vrednosti od 180 miliona dolara, u čemu izvoz učestvuje 6,5, a uvoz 173 miliona dolara.

Da li su indijski investitori zaintereso- farmaceutski, automobilski, IT, tekstil- iz Indije zainteresovano je da usposta- vani za ulaganje u srpsku energetiku, ni i poljoprivredna mehanizacija, inže- vi strategijsko partnerstvo. Tri indijska agrar i infrastrukturu? njerska roba. Verujem da će ovi koraci proizvođača traktora „TAFE“, „Mahin- obezbediti potrebno gorivo za poboljša- dra“ i „Sonalika“ već posluju u Srbiji. Postoje velike mogućnosti za saradnje ekonomskih odnosa. Mahindra radi u Novom Sadu, a oče- nju Indije i Srbije u oblasti energetike, kuje se da „Sonalika“ počne izgradnju poljoprivrede i infrastrukture. Kompa- U kojim oblastima bi se najpre mogli pogona u Boljevcu. Naftna industrija nije iz Indije upoznate su sa potencja- očekivati rezultati ? Srbije (NIS) je zainteresovana da prona- lima u ovim sektorima, međutim, raz- Izgradnja IT parka u Inđiji, u koji đe strateškog partnera u Indiji. Od „Air mena informacija je jedan konstantan je uložila Ambassy Grupa, najveća je Serbia” se očekuje da podrži otvaranje proces. Zajednički komitet trudiće se da indijska investicija u Srbiji. To jeambi- linije između Srbije i Indije preko Abu otkloni sve prepreke na tom putu. Na- ciozan projekat čija je vrednost proce- Dabija. dam se pozitivnim rezultatima. njena na oko 650 miliona dolara kada sve faze projekta budu završene. Prva Interes za saradnju srpskih i indijskih Može li Indija, kao jedna od najbrže faza je već okončana. IT Park u Inđiji kompanija postoji i u filmskoj industri- rastućih svetskih privreda, da ponudi je strateški pozicioniran na raskrnici ji. Možemo li uskoro očekivati indijske Srbiji neki od proverenih modela eko- Zapadne i Istočne Evrope, Panevrop- snimatelje i producente u Srbiji? nomskog razvoja i da li su velike indij- skog koridora 7 i 10. Kamp će uklju- Pod pokroviteljstvom Ministarstva ske kompanije upoznate sa potencijali- čivati i IT poslovni prostor, centar po- kulture Indije, ljubitelji filma imali su dataka i IT akademiju i ima potencijal ma srpskog tržišta? mogućnost da pogledaju osam filmova da postane IT centar u Srbiji. Počasna Privreda Indije pretrpela je mnogo Gorana Paskaljevića sa pratećih festi- indijska ministarka, prilikom nedavne promena od kada je uvela program libe- vala u Trivandrum, Madras, Bangalore i posete IT parka u Inđiji istakla je da je ralizacije 1992. godine. U protekle dve Pune, kao i još tri filmska reditelja iz Sr- namera Indije da ustupa svoje struč- decenije beleži konstantan rast i zau- bije. Sa druge strane, indijske TV serije njake u IT sektoru i drugim sektorima, zima četvrto mesto po kupovnoj moći već su popularne u Srbiji. Direktan poziv koji se zasnivaju na znanju, tako što će i deviznim rezervama od 288,6 milijar- predstavnicima indijske filmske indu- osnivati centre izvrsnosti. Radim in- di dolara. Danas se granica pomerila i strije da u Srbiji istraže mogućnosti za tenzivno na nekoliko različitih sektora rastuće ekonomije su izvan Evrope i bilateralnu saradnju, uputiće delegacija i očekujem rezultate. Amerike, one su u Indiji, Kini, Rusiji, srpske filmske komisije, koja će boravi- Tim naučnika iz Indije posetiće Srbi- Turskoj, Indoneziji, Brazilu, Argentini, ti u Indiji početkom 2014. godine. Dve ju radi definisanja polja u kojima mogu Egiptu, Nigeriji. Međutim, Indija je još kompanije iz Indije koje se bave film- da sarađuju i osnivaju centre izvrsnosti. zemlja u razvoju i rastuća privreda kao i skom produkcijom „Connect Film Me- Uskoro će se sastati Mešoviti Komitet na Srbija i spremna je da deli svoja iskustva dia“ i „Travel Master India Corporation“ osnovu Sporazuma o poljoprivredi, radi posetiće uskoro Srbiju radi snimanja. razmatranja mogućnosti zajedničkih razvoja sa Srbijom. Jedan od načina je Ovo je samo početak. Ekonomski od- ulaganja. Delegacija srpske odbrambe- da stručnjaci iz Indije rade kao savetni- nosi Srbije i Indije, sudeći po velikim ne industrije pozvana je da učestvuje u ci u ministarstvima. Političko liderstvo skupovima i investicionim konferenci- Defexpo u Indiji u februaru. Zajednički u Srbiji je već donelo dobre, hrabre od- jama u najavi, intenziviranju sastanaka komitet za ekonomsku saradnju počet- luke za ekonomske reforme i privatiza- predstavnika vlade, privrednih komora kom 2014. radiće na otklanjanju barijera ciju. Njihovo sprovođenje nesumnjivo u trgovini. Pregovara se i o sporazumu o će privući više direktnih stranih inve- i preduzeća, dobijaju novu dinamiku. kulturnoj saradnji. Nekoliko kompanija sticija u Srbiju.  Nada Mitrović

46 Zemlja partner

Srbija - Belorusija Italija Za prvih 10 meseci 2013. Italija je prva izvo- Proizvodnja na zna destinacija za robu iz Srbije. Vrednost srpskog izvoza iznosila je 1.966 miliona dolara. U odnosu na isti period 2012. izvoz u obostrano zadovoljstvo Italiju je porastao za 113 odsto.

Kanada Kanada i Srbija ratifikovale su krajem no- Nastojimo da sa partnerima vembra sporazum između Vlade Republike primenjujemo strategiju u kojoj Srbije i Kanadske komercijalne korporacije svi dobijaju i svi su zadovoljni, o strateškoj ekonomskoj saradnji, a potpisan kaže Vladimir Čušev, ambasador je i sporazum kojim se reguliše penzijsko i Belorusije u Beogradu invalidsko osiguranje i pravo na osnovu po- vrede na radu i profesionalne bolesti. odnosima Srbije i Belorusije, dve zemlje koje spaja više od razumevanja i prija- teljstva, prethodnu godinu obeležio je Bugarska U Predsednik Srbije Tomislav Nikolić i pred- rast privredne saradnje, pre svega obima među- sobne razmene. Događaj godine je svakako sed- sednik Bugarske Rosen Plevnelijev otvorili nica Međuvladine srpsko-beloruske komisije za su 18. septembra poslovni forum Srbija–Bu- ekonomsko-trgovinsku saradnju, održana kra- garska u Sofiji, na kome su se sreli privredni- jem septembra u Minsku, na kojoj su nacionalne ci dve zemlje, a formirana je Bugarsko-srp- delegacije razmatrale aktuelana pitanja i utvrdile pravce bilateralne saradnje. ska privredna komora. Na zasedanju u Minsku, govorilo se o konkretnim projektima saradnje, među kojima su proizvodnja MAZ kamiona u Srbiji, formiranje zajedničkog holdinga, Nemačka mogućnost nastavka proizvodnje poljoprivredne mehanizacije u rakovičkim po- U Sarbrikenu su se sreli privrednici iz Srbije strojenjima IMT i IMR, mogućnost montiranja u Srbiji beloruskih liftova, koji važe kao najbolji na svetu, i mnogi drugi. sa privrednicima nemačke pokrajine Sar- Vladimir Čušev, ambasador Belorusije u Beogradu, ukazuje da je prioritet bi- land, a predstavnici rudnika su pronašli par- lateralnih odnosa dalje širenje trgovinsko-ekonomske saradnje, koja je osnaže- tnere u oblasti novih tehnologija i opreme na Sporazumom o slobodnoj trgovini, povećana tri puta za tri godine. koja je po cenama konkurentna sa drugim Ambasador Čušev nglašava da u odnosima sa svojim partnerima Belorusija ponuđačima u svetu, a pokvalitetu bolja. nastoji da primenjuje strategiju win-win, koja omogućava da obe strane budu na dobitku. „Na taj način mi uspostavljamo kooperativnu industrijsku saradnju Finska umesto prodaje gotovih proizvoda, razmenu tehnologija putem formranja za- Privredna delegacija iz Lahtija u Finskoj po- jedničke proizvodnje uz maksimalno moguću lokalizaciju i formiranje zajednič- setila je Privrednu komoru tokom boravka u kih preduzeća“, ističe Čušev. Ambasador predlaže taj model kao dobitnu kombi- naciju i način da se poveća zaposlenost, izvoz i dodata vrednost u Srbiji. Što se Srbiji. zaposlenosti tiče, Belorusija je svakako u svetskom vrhu, jer statistike navode da Finci su se interesovali mogućnosti ulaganja je nezaposlenost tek 0,5 odsto radno sposobnog stanovništva. Ambasador tako- u sportske kapacitete u Srbiji. đe ističe da je modernizacija privrede prioritet Belorusije. „Mnogi ekonomski pravci primetno su aktivirani zahvaljujući podršci pred- Albanija sednika Srbije Tomislava Nikolića, vlade, parlamenta, a takođe Ministarstva Srpski privrednici obeležili su desetogodiš- spoljnih poslova i Privredne komore Srbije“, kaže Čušev. njicu redovnog učestvovanja i izlaganja na Sada se u Srbiji proizvode traktori MTZ u Novom Sadu i autobusi MAZ u Kra- sajmu Panair u Tirani. Svečanosti na srp- gujevcu, a planova ima još mnogo. „Privrede Belorusije i Srbije su u mnogome skom štandu prisustvovali su mnogi zvanič- slične, kompatibilne i imaju određen naučno-industrijski i tehnološki potenci- nici, privrednici i posetioci sajma. jal“, kaže Čušev i posebno ističe iskustva saradnje holdinga AD Amkodor i AD Belavtogaz sa srpskim kompanijama Prva Petoletka i Petar Drapšin. Praktične rezultate saradnje obezbeđuju neposredni poslovni kontakti u Kina okviru Poslovnog saveta za saradnju između Beloruske trgovinsko-industrijske Tokom decembra u Srbiji borave četiri pri- komore i Privredne komore Srbije, čija se zasedanja tradicionalno održavaju vredne delegacije, od kojih je jedna Asocija- uoči Međuvladine komisije. cije međunarodnih kontraktora.  M.S.

47 KVALITET

Nacionalna referentna laboratorija Dobrom kontrolom do profita Do uspostavljanja punog kapaciteta Nacionalne referentne laboratorije, postojeći sistem ovlašćenih i referentnih laboratorija obezbeđuje usluge laboratorijske dijagnostike privredi i nadležnim ministarstvima

fera sa aflatoksinom u mleku izvukla je na površinu uložila 15 miliona evra, stigla je i oprema. Šef Delegacije jedan od ključnih problema srpske privrede: neu- EU u Srbiji Vensan Dežer upozoravao je da će EU izaći iz Ajednačen i nestandardizovan kvalitet. Još su se čula projekta. oprečna mišljenja o tome da li bi se aflatoksinska kriza desi- Srećom po izvoznike, ali i po građane koji su neposredno la da je funkcionisala Nacionalna referentna laboratorija za zainteresovani za ispravnost hrane na domaćem tržištu, to ispitivanje mleka, kad je stigao izveštaj Evropske komisije u se nije desilo. Ohrabruje izjava ministra poljoprivrede Dra- kome se kaže: „Fitosanitarna laboratorija ostaje najslabiji deo gana Glamočića da su izmene i dopune Zakona o bezbedno- Direkcije za nacionalne referentne laboratorije i njen se kapa- sti hrane u završnoj fazi, nakon čega će putem javnog raspi- citet mora ojačati.“ sa biti određene referentne laboratorije i uvedene u sistem. Zgrada u Batajnici za Nacionalnu referentnu laboratoriju „Laboratorija u Batajnici će koordinirati čitavim sistemom. davno je završena, EU je u taj projekat od 2003. do danas Završili smo nabavku opreme za prvu laboratoriju koja će

48 KVALITET

biti smeštena u Novom Sadu, a počeće da radi u prvoj polo- Ocena Evropske komisije vini naredne godine. Do kraja naredne godine ili početkom 2015. proradiće i laboratorija u Batajnici i pokrivaće cen- 4.12. Poglavlje 12: Bezbednost hrane, veterinarska i fitosani- tralnu Srbiju“, rekao je ministar. tarna politika U oblasti opštih načela bezbednosti hrane, aflatoksinska kriza na- Strah od kontrolora glasila je nedostatke sistema bezbednosti hrane i hrane za živo- Neki stručnjaci smatraju da laboratorija treba da bude ve- tinje u Srbiji, posebno nedostatak dobro ustanovljene nacionalne zana za Upravu za agrarna plaćanja, kako bi omogućila da, referentne laboratorije. Da bi se rešio ovaj problem osnovana je kvalitetnom analizom mleka – masti i ćelija, proizvođači do- radna grupa za pripremu neophodnih zakonskih propisa. (…) Što biju adekvatnu subvenciju. Tako, proizvođači koji imaju do- se tiče pravila za bezbednost hrane i posebnih pravila za hranu za bar kvalitet proizvoda direktno bi profitirali od dobre kontrole. Ali ima i onih kojima kontrola ne ide u prilog. životinje, juna meseca usvojen je pravilnik o sistemu brzog uzbu- „Kada se uspostavi piramida prave kontrole, mnogi ratari njivanja za hranu i hranu za životinje. i trgovci žitaricama, stočari i mlekare imaće velikih proble- (…) ma ili čak prestati sa radom“, kaže profesor Miladin Ševar- Zaključak lić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, ali navodi i da Mali je napredak ostvaren u oblasti bezbednosti hrane, veteri- moramo shvatiti da bez poštovanja standarda nemamo šta da narske i fitosanitarne politike. Treba uspostaviti pouzdan sistem tražimo u utakmici sa evropskim proizvođačima. „Ako se ne nacionalnih referentnih laboratorija kako bi se unapredila opšta spremimo već sada, kada uđemo u EU mogu svi da stave klju- bezbednost hrane. Takođe, neophodna je dalja izgradnja kapacite- čeve u brave“, upozorava profesor Ševarlić. Članovi Grupacije laboratorija Privredne komore Srbije za- ta kada je reč o objektima za hranu i hranu za životinje, sporednim lažu se za nacionalnu referentnu laboratoriju koja bi umreži- proizvodima životinjskog porekla i fitosanitarnoj politici. (…) Uop- la sve laboratorije na teritoriji Srbije. „Zadatak je nacionalne šteno govoreći, pripreme u oblasti bezbednosti hrane, veterinar- referentne laboratorije da umreži potencijale i rezultate po- ske i fitosanitarne politike umereno su napredovale. stojećih laboratorija, da bismo, u saradnji sa stručnim save- tom za hranu koji treba da bude formiran, kontrolisali i držali bezbednost hrane u Srbiji na visokom nivou“, kaže predsedni- tusu posmatrača Evropske akreditacije. Potpisivanjem MLA ca grupacije Snježana Pupavac. sporazuma ispunjen je jedan od ključnih uslova da bi sertifi- „Naše laboratorije svojom akreditacijom i redovnom prove- kati koje izdaju naše akreditovane organizacije bili prihvaćeni rom akreditacionog tela jednom godišnje potvrđuju svoju kom- prilikom izvoza na tržište EU“, kaže Jasna Stevanović. petentnost da rade u skladu sa propisanim standardima“, kaže Akreditovane laboratorije predstavljaju jednu od najvaž- predsednica grupacije i dodaje da u vanrednim okolnostima nijih karika infrastrukture kvaliteta kad je u pitanju hrana ipak treba uraditi provere kod laboratorija Evropske unije. koja se stavlja u promet na domaćem tržištu, kao i one koja se Kad bude akreditovana, Nacionalna referentna labora- izvozi. Grupacija laboratorija za ispitivanje hrane i hrane za torija biće vrh piramide u zemlji i spona sa evropskim in- životinje radi pri Udruženju za poljoprivredu, prehrambenu i stitucijama. Direktor Nacionalne referentne laboratorije duvansku industriju i vodoprivredu Privredne komore Srbije Slavoljub Stanojević je na skupštinskom Odboru za poljo- od 2009. godine. Napore usmerava ka integrisanoj program- privredu kazao da je veći deo laboratorijske opreme nabav- skoj saradnji sa privredom – poljoprivredom, prehrambenom ljen i da će Nacionalna referentna laboratorija za kontro- industrijom, trgovinom hranom. lu bezbednosti hrane, hrane za životinje i mleko biti deo Težnje za uklanjanje tehničkih barijera u trgovini hra- postojeće mreže laboratorija u Srbiji, koju čini „nekoliko nom na globalnom tržištu, a posebno u Evropi, nametnule prestižnih, međunarodno priznatih i dobro opremljenih su primenu novih međunarodno priznatih pravila u oblasti državnih i nekoliko privatnih laboratorija“. On je podse- metrologije, standardizacije, akreditacije. Radom kroz sekci- tio da u Novom Sadu takođe radi laboratorija za ispitivanje je unutar grupacije, akreditovane laboratorije su unapredi- kvaliteta mleka. le sopstvene aktivnosti, sistem udruživanja, investiranja u razvoj i akreditaciju novih metoda. Uključile su se u sistem Potvda kompetentnosti međulaboratorijskog poređenja sa inostranim laboratorijama Tokom „aflatoksinske krize“ neke naše laboratorije dobro kroz tzv. PT šeme, koje su uslov za zadržavanje akreditacije su odradile posao. Jasna Stevanović iz Privredne komore Sr- odgovarajućih analitičkih metoda. bije ukazuje da su tada četiri naše laboratorije potvrdile svoju „Do uspostavljanja punog kapaciteta nacionalne referentne kompetentnost. To su Fins iz Novog Sada, Institut za higijenu laboratorije, njene akreditacije i pozicioniranja u sistemu po- i tehnologiju mesa Beograd, EEko-Lab Padinska Skela i SP stojeće mreže laboratorija, postojeći sistem ovlašćenih i refe- laboratorija iz Bečeja. rentnih laboratorija obezbeđuje i pruža usluge laboratorijske „Akreditovane laboratorije Srbije aktivno učestvuju u me- dijagnostike nadležnim ministarstvima“, zaključuje Jasna đunarodnim međulaboratorijskim programima za ocenjivanje Stevanović. kompetentnosti. Sistem akreditacije potpuno je usaglašen sa  M. Stefanović evropskim principima, a Akreditaciono telo Srbije član je u sta-

49 Ekologija

Praćenje emisije štetnih gasova u Srbiji Fabrički dimnjaci pod lupom Ako želi da postane deo evropske porodice, Srbija će morati da kontroliše emisiju gasova sa efektom staklene bašte i da od 2015. prati 130 industrijskih postrojenja

izvora poveća za 20 odsto do 2020. godine. „Tim aktivnostima otvoriće se 700.000 novih radnih mesta u Evropi“, rekao je Benedikt. Obaveze kompanija Jedna od obaveza koju će Srbija morati da ispu- ni još u pretpristupnim procesima jeste obaveza, koja stupa na snagu 2015. godine, a odnosi se na kontrolu i praćenje emisije gasova sa efektom staklene bašte iz industrijskih postrojenja. Sredinom novembra počeo je tvining projekat za uspešno sprovođenje Sistema trgovine emisijama EU, koji je predstavljen u Privrednoj komori Srbije. Sistem trgovine emisijama Evropske unije (EU ETS) jedan je od najvažnijih delova politike EU u borbi protiv kli- rbija će za nešto više od godinu dana morati da prati i matskih promena, a odnosi se na sektor industrije. Srbiji će u kontroliše emisiju gasova sa efektom staklene bašte. osposobljavanju za sprovođenje ove direktive pomagati struč- STom obavezom, koja proističe iz naših pretpristupnih njaci iz Francuske, Nemačke i Austrije u okviru projekta koji zadataka, biće obuhvaćeno 130 privrednih subjekata. Najobi- se sa milion evra finansira iz IPA fondova i traje dve godine. mniji deo evropske regulative, posle poljoprivrede, odnosi se Pomoćnik ministra Dejan Trifunović ukazao je, prilikom na ekologiju i zaštitu životne sredine, tako da Srbiju čeka ve- predstavljanja projekta u PKS, na komparativne prednosti za liki posao u procesu harmonizacije nacionalnog zakonodav- kompanije koje ulažu u poslove i projekte sa smanjenom emi- stva sa evropskim. Složene i dugotrajne pripreme još se više sijom gasova sa efektom staklene bašte. „Paket propisa EU usložnjavaju činjenicom da se i evropska regulativa menja i za klimu i energiju, a naročito EU ETS predstavlja suštinu prilagođava novim situacijama. strategije Srbije u borbi protiv klimatskih promena“, rekao je Trifunović i naglasio da se 60 odsto problematike emisije ga- Novi evropski sporazum o klimi sova odnosi na energetiku, a ostatak na industriju i saobraćaj. Predstavnici vlada EU sastali su se krajem novembra u Var- Predstavljajući projekat, ambasador Francuske u Beogradu šavi na godišnjem skupu o klimatskim promenama da bi pro- Fransoa-Gzavije Denio rekao je da će u Srbiji svi emiteri, kao našli način da ograniče globalno zagrevanje na dva stepena što su termoelektrane, ciglane, cementare, postrojenja daljin- Celzijusa iznad nivoa od pre industrijske revolucije. Da bi se skog grejanja i drugi industrijski objekti imati obavezu mere- ovo ostvarilo, učesnici skupa u Varšavi pripremaju novi menja i izveštavanja o emisiji gasova. đunarodni sporazum o klimi za 2015. koji bi trebalo da stupi Reč je o 130 industrijskih postrojenja u Srbiji. Ministarstvo na snagu 2020. godine. Ministarka energetike, razvoja i za- energetike, razvoja i zaštite životne sredine trebalo bi da us- štite životne sredine Zorana Mihajlović kaže da je Srbija već postavi strukturu i edukuje stručnjake, što će biti učinjeno donela set propisa koji regulišu ovu oblast, a sad se radi na kroz projekat „Uspostavljanje sistema za monitoring, izvešta- izmenama pet sistemskih zakona. Sledeće godine za prego- vanje i verifikaciju neophodnog za uspešnu implementaciju varanje se otvara poglavlje 27. koje se odnosi na zaštitu život- Sistema trgovine emisijama EU“. ne sredine. „Novac za realizaciju projekata ne dolazi samo iz U okviru projekta, Nemačka će Srbiji pomoći u oblasti har- budžeta, već i iz donacija“, rekla je ministarka i naglasila da monizacije zakonodavstva, Austrija će preneti iskustva iz ulaganje ne znači samo trošenje, već i otvaranje novih rad- oblasti primene odgovarajućih metodologija, a Francuska u nih mesta kroz zelenu ekonomiju. Zamenik šefa Delegacije pripremi sistema nadzora i kontrole emisije štetnih gasova iz EU Oskar Benedikt kaže da se EU obavezala da smanji nivo industrijskih postrojenja. emisije gasova za 20 odsto i da udeo energije iz obnovljivih  M. Stefanović

50 DILEMA

hrana od gmo: svet i mi Spas za gladne ili atak na prirodu Snižavanjem carina od 2014. godine očekuje se dodatno povećanje uvoza svih proizvoda životinjskog porekla u Srbiju, koji su dosta jeftiniji upravo zbog niže cene GM hrane za životinje

roblem proizvodnje hrane u sve- je slučaj u EU, koja ima najstrože propi- predsednik Grupacije hrane za životinje tu naučnici pokušavaju da reše se kada je GMO u pitanju. Udruženja za poljoprivredu i prehram- Pna razne načine. Baš kao što teh- Ministar podvlači da se nepreciznim benu industriju Privredne komore Srbi- nologije iz četrdesetih godina prošlog propisima građani dovode u zabludu jer je (PKS), koji je i suvlasnik firme ,,Sto veka nisu mogle da zadovolje potrebe za i sada postoji promet nekih GM proi- posto’’. hranom tadašnje populacije od šest mi- zvoda. Važno je samo da to bude vidlji- „Samo za proteklih šest godina u Sr- lijardi ljudi, danas se traže rešenja kako vo obeleženo, da bi potrošači znali šta biju je uvezeno čak 58,25 miliona kilo- nahraniti populaciju od devet milijardi kupuju. grama mesa od životinja koje su trošile ljudi, koliko će ih biti 2050. godine. U Oni koji zagovaraju liberalizaciju GM hraniva. Uvoz je u tom periodu po- svetu je 2013. godine genetski modifi- GMO ističu da ni posle dve deceni- većan čak osam puta. Svetska proizvod- kovanim (GM) biljkama bilo zasejano je konzumiranja ove vrste hrane nije nja soje u 2012. godini bila je 241 milion 170 miliona hektara. ugroženo zdravlje ljudi. Drugi opet tona, a 2013. godine ona je povećana na U Srbiji dominira stav da ne treba ukazuju da je gajenje GMO put do uni- 269 miliona. Učešće genetski modifiko- dozvoli gajenje genetski modifikovanih štenja biodiverziteta i zločin prema vane soje u tome je čak 77 odsto. Države organizama! Na domaćem i svetskom prirodi. Čuje se i glas umerenih, koji članice EU godišnje uvoze oko 40 mili- tržištu sve više se traži zdrava hrana i histeriju oko GMO porede sa situaci- ona tona GM sojinih proizvoda. Sniža- ona ima od 30 do 50 odsto višu cenu. jom koja je nastala nakon Teslinog ot- vanjem carina od 2014. godine očekuje Zabrana uzgajanja i prodaje GMO u Sr- krića višefaznih struja. Tada su mnogi se dodatno povećanje uvoza svih proi- biji uključuje GM soju, kukuruz i niz tvrdili da Teslinu struju treba zabra- zvoda životinjskog porekla u Srbiju, koji drugih prehrambenih proizvoda. Me- niti jer ubija, što je tačno, ali Teslina su daleko jeftiniji upravo zbog niže cene đutim, globalno tržište traži slobodan struja danas je sveprisutna! GM hrane za životinje. U tome se nalaze promet robe. Proizvođači hrane za životinje u Sr- i uzroci naše nekonkurentnosti“, kaže „Neće se dozvoliti gajenje genetski biji traže od države da ili dozvoli uvoz Vukadinović. modifikovanih proizvoda“, kaže mini- i korišćenje GM sojine sačme za ishra- U procesu pristupanja Svetskoj trgo- star dr Dragan Glamočić, ali postojeći nu životinja, ili da se potpuno zabrani vinskoj organizaciji (STO), zemlje kan- zakon nije precizan, jer u Srbiju sada uvoz mesa od životinja hranjenih GM didati samo usklađuju svoj spoljnotr- mogu da uđu i GM organizmi. Radi se hranom. U prvom slučaju, domaći pro- govinski sistem sa zadatim pravilima, na izmenama regulative jer „naše za- izvođači bi bili stavljeni u ravnopravan nema pregovaranja, već se postojeća konodavstvo moramo da uskladimo sa položaj sa konkurencijom u regionu, a pravila moraju prihvatiti. Tako, ako Sr- Svetskom trgovinskom organizacijom to bi dovelo i do nižih cena mesa i mleka bija hoće da postane članica STO, niko (STO) i Evropskom unijom“. To podra- u zemlji. je neće primoravati da gaji GMO, ali mo- zumeva da ne smemo zabraniti promet, „Mi već godinama jedemo uvozno raće da odobri njihov promet. ali će on biti precizno regulisan, kao što GM meso“, kaže Zoran Vukadinović,  B. Gulan

51 EDUKACIJA

Ulaganje koje se isplati Seminari za bolje poslovanje

vreme brzih društvenih i ekonomskih promena zasnovanih na no- Standardi vim znanjima, tehnologijama i proizvodima, vrednost i upotreblji- kvaliteta, finansije, Uvost stečenih znanja sve je kraća, zbog čega je ulaganje u obuku i razvoj kadrova najbolja dugoročna strategija za postizanje konkurentnosti. istraživanja tržišta, Prepoznajući značaj kontinuirane edukacije , Privredna komora Srbije je kroz aktivnosti Centra za edukaciju i stručno obrazovanje (CESO) u pro- spoljnotrgovinsko tekloj deceniji organizovala preko 800 seminara za više od 23000 polazni- ka. Seminare karakterišu renomirani predavači sa iskustvom iz realnog poslovanje, carinski poslovnog okruženja i praktičnim ekspertskim znanjem, vrhunska obuka, kao aktuelne teme iz oblasti sistema kvaliteta, osnova menadžmenta i or- sistem, javne ganizacije, finansija i osiguranja, računovodstva, marketinga i istraživanja nabavke i primena tržišta, spoljnotrgovinskog poslovanja, carinskog sistema, javnih nabavki i primene novih privredno-sistemskih propisa u praksi. novih privredno- Sve ove oblasti biće zastupljene u edukativnim aktivnostima CESO i u 2014. godini.Pored toga, CESO će ponuditi privrednicima i svim zaintere- sistemskih propisa sovanim polaznicima obuke za medijatore u cilju promovisanja alternativ- nih načina rešavanja sporova, obuke iz oblasti korporativnog upravljanja, u praksi, samo su kurseve engleskog jezika za različite ciljne grupe i u različite svrhe, kao i brojne seminare sa ciljem blagovremenog usvajanja zakonodavstva EU u neke od tema obuka procesu pregovaranja o pristupanju ovoj integraciji. koje će u 2014. godini Imajući u vidu oštru konkurenciju na tržištu rada i sve izraženiju potrebu ovladavanja i takozvanom mekim veštinama, u ponudi edukatvinih organizovati Centar aktivnosti CESO za 2014. godinu će se naći i obuke na teme kao što su komunikacija i timski rad, pregovaračke veštine, javni nastup, motivaci- za edukaciju i stručno ja zaposlenih. U prethodne dve godine najveću posećenost su imali seminari iz oblasti obrazovanje Privredne standarda kvaliteta. Zbog toga će Centar za edukaciju i stručno obrazovanje i u 2014. godini privrednicima ponuditi teme iz ove oblasti, među komore Srbije kojima naročito izdvajamo: • Usaglašavanje sa zakonskim zahtevima u oblasti ekologije • Poboljšanje nivoa produktivnosti i optimizacije proizvodnje u industriji (na primeru automobilske industrije) • Standardi u poljoprivredi i prehrambenoj industriji • Primena pravilnika o tehničkim zahtevima za opremu pod pritiskom • Optimizacija alarmnih sistema usaglašavanjem sa EU standardima kvaliteta. Svi polaznici seminara CESO dobijaju sertifikate PKS o odslušanom se- minaru. Više informacija o Programu aktivnosti CESO za 2014. godinu mo- žete naći na www.pks.rs  Mirjana Kovačević

52 EDUKACIJA

Reforma obrazovanja u funkciji kompanija Obuka po zahtevima prakse

Saobraćajni inženjeri po završetku studija, bez obzira na znanje i kompetencije, suočavaju se u praksi sa zahtevima kojima ne mogu da odgovore, zbog čega PKS organizuje seriju okruglih stolova o saradnji privrede i visokog školstva

vaca, sa ciljem da studenti nakon zavr- šetka studija imaju znanja i veštine koje odgovaraju poslodavcu, jer to je, kako je istakao, jedan od prioriteta evropskog obrazovanja. Dok tradicionalni koncept podrazumeva aktivnog nastavnika i pasivnog studenta, moderniji koncept obrazovanja pomera fokus sa nastavnika na studenta. U središtu pažnje je ono što bi student trebalo da ume da uradi nakon završetka procesa učenja i zato je u procesu modernizacije studijskih programa neophodno konsultovati i poslodavce. Kada je u pitanju obrazovanje sao- braćajnih inženjera, u programe treba uvrstiti i znanja o pristupačnosti u saobraćaju. „O zvučnom semaforu ili spuštenoj stazi razmišlja se samo na eksplicitan zahtev, što pokazuje u kojoj meri pristupačnost u našoj zemlji nije sastavni deo planiranja. Veoma važ- na oblast kada je reč o pristupačnosti glašivači, veoma široko po- diploma ne obezbeđuje licencu. Osim upravo je saobraćaj, a imamo realnost stavljaju odgovornosti saobra- toga, veliki problem, kada je reč o poslu koja pokazuje da čitave generacije in- Oćajnog inženjera, pa kao po- saobraćajnih inženjera, jeste rad viso- ženjera saobraćaja ne znaju ništa o pri- željne veštine i umeća navode opštu koobrazovanih u sivoj zoni, van stru- stupačnosti“, ukazao je Miodrag Poču- kulturu, znanje jezika, poznavanje ke, pokrivanje poslova srednje stručne ča, koordinator Tima za pristupačnost prava, računovodstva, novih tehnolo- spreme. Grada Novog Sada. Ivičnjak je klasična gija, upravljanje vremenom, finansi- Ovim problemima bavi se i stručni diskriminacija, obeleženi prelaz koji ranje resursa. Sa druge strane, diplo- tim za reformu visokog obrazovanja odvaja osobe sa invaliditetom pred- mirani inženjer traži posao na osnovu Ministarstva prosvete, nauke i tehno- stavlja integraciju, a najpoželjnija je znanja i zvanja stečenog na fakulte- loškog razvoja Srbije (HERE tim), a Pri- inkluzija, koja podrazumeva promenu tu, suočavajući se sa nespremnošću vredna komora Srbije i Nacionalna Tem- čitavog sistema i okruženja. Ideal ko- za praksu, kaže Dušan Mladenović, pus kancelarija, u saradnji sa tim struč- jem bi trebalo težiti jeste univerzalni sekretar Udruženja za saobraćaj Pri- nim timom organizuju seriju diskusija, dizajn, jer u fokus postavlja sve ljude, vredne komore Srbije. posvećenih saradnji privrede i visokog prilagođava se dizajn proizvoda i okru- Veliki broj radnih mesta u suštini je obrazovanja. Predstavnici visokoškol- ženja bez potrebe osoba sa invalidite- nedostupan, jer se traži, na primer, li- skih ustanova takođe ukazuju na značaj tom, ili starih. cencirani menadžer u transportu, a saradnje visokog obrazovanja i posloda-  N.M.

53 Menadžment

Kako unaprediti javni sektor Dobro korporativno upravljanje Da i državno omogućilo bi državnim postane privlačno kompanijama da eliminišu neracionalnosti, povećaju svoju obro korporativno upravljanje, ročito odnosi na društva sa mešovitim kako potvrđuje praksa, donosi kapitalom – državnim i privatnim. Iste efikasnost i Dkompanijama konkretne koristi ekonomske zakonitosti važe za sve. i doprinosi poboljšanju njihovih perfor- Specifični izazovi korporativnog vrednost i postanu mansi i efikasnosti poslovanja, omogu- upravljanja sa kojima se društva u koji- ćava im da identifikuju i upravljaju rima je država vlasnik susreću, proističu atraktivne za zicima, da upravljaju promena, umesto iz činjenice da je država istovremeno strateške partnere i da njima budu iznenađene. Posebno je vlasnik kompanija koje su značajni uče- značajno što investitori dobru praksu snici na tržištu i regulator tržišta. Isku- investitore korporativnog upravljanja prepoznaju stvo je pokazalo da se društva u kojima i vrednuju kao važan parametar u pro- je država vlasnik suočavaju sa nejasnim ceni rizika investiranja. Ta činjenica ne ciljevima vlasnika, jer ova društva za sme da se zanemari ukoliko želimo da cilj nemaju samo ostvarivanje profita, obezbedimo lakši pristup kapitalu i po- već i ostvarivanje socijalnih, političkih, voljne uslove finansiranja, koji su neop- ciljeva u oblasti zapošljavanja, kontrole hodni za dalji razvoj svake kompanije i cena, ostvarivanja regionalnog razvoja i privrede u celini. slično. Zato i Privredna komora Srbije ulaže Ova preduzeća se često sreću sa napore da njene članice prepoznaju na problemom politički motivisanog vla- vreme značaj i korist od unapređenja sničkog uticaja, koji sledi kratkoročne upravljanja. Od 2009. godine Komora političke ciljeve partije na vlasti, kao i realizuje Projekat unapređenja kor- sa pojavom pasivnog ponašanja države porativnog upravljanja u saradnji sa kao vlasnika. Ovakvi uticaji negativno Međunarodnom finansijskom korpo- se odražavaju na motivaciju upravnih racijom (IFC) i uz finansijsku podršku odbora i menadžera društava u kojima Švajcarskog državnog sekretarijata za je država vlasnik i slabe njihovu odgo- ekonomske poslove (SECO). vornost. Cilj ovog projekta jeste praktična po- Zato su prema mnogim istraživanji- drška kompanijama da usvoje i primene ma loši ekonomski rezultati društava u dobru praksu korporativnog upravlja- kojima je država vlasnik često posledica nja radi stvaranja uslova za dugoročni problema u upravljanju. S druge strane, razvoj i održivost poslovanja. dobro korporativno upravljanje omogu- ćava državi da bolje štiti svoju imovinu, Zakoni ekonomije važe za sve poveća vrednost državnih preduzeća i Evidentno je da je dobro upravljanje učini ih privlačnijim za strateške par- važno za sve kompanije, nezavisno od tnere i investitore. vlasništva, za privatna, kao i za državna Licence za zastupnike kapitala preduzeća. Upravljanje društvima u kojima je Iskustva kompanija u privatnom vla- država vlasnik u osnovi se ne razliku- sništvu mogu i treba da se iskoriste za je mnogo od upravljanja društvima u unapređenje korporativnog upravljanja vlasništvu privatnog sektora. To se na- u javnom sektoru. Dobro je da Mini-

54 marketing i pr

starsvo privrede prepoznaje potrebu Franšiza poslovnog koncepta korporatizacije državnih preduzeća i mogućnost da se iskustva na unapređe- nju korporativnog upravljanja u privatnim kompanijama iskoriste. Pod kišobranom Promene u odnosu su najavljene u predlogu zakona o privatizaciji, u kom je predviđeno da će zastupnička i uprav- krovnog brenda ljačka prava direktora, zastupnika i pu- nomoćnika, kao i organa upravljanja i nadzornih organa u preduzećima koja se privatizuju preći na zastupnika kapitala. Zastupnici kapitala će ubuduće moći da budu samo lica koja imaju od- govarajuće licence. Ministarstvo privrede će doneti pravilnik kojim će biti utvrđeni kriteri- jumi za sticanje licence. Ova obaveza će se odnositi na 419 privrednih dru- štava u kojima još nije izvršena privatizacija, kao i na 153 preduzeća u restrukturisanju. Novi kodeks Komora može da ponudi program stručnog usavršavanja, polaganja ispita Shvativši da nije važno šta se, već kako za članove uprave i nadzornih odbora u društvima sa većinskim državnim kapi- se prodaje, da njegov proizvod nije talom, kao i da vodi registar lica koja su završila i položila ispit. Osim toga u želji hamburger već sistem Mekdonalds, Rej da podstakne razvoj KU u javnom sektoru, Komora je u novom Kodeksu KU Krok je napravio biznis vredan oko 20 koji je donela u septembru 2012. godine definisala i principe i preporuke za milijardi dolara godišnje društva u kojim država ima ključnu ulogu. Pre svega ovi principi treba da budu ranšizno poslovanje, američki Machine Company), koji je poznat po podrška u procesu profesionalizacije specijalitet, koji se raširio po sve- tome što je tokom pedesetih godina menadžmenta u javnom sektoru. Ftu zbog efikasnosti i izdržljivosti XIX veka usavršio postojeći model Korporatizacija preduzeća u kojima u kriznim vremenima, često nazivaju šivaće mašine. država, uključujući i lokalnu samou- i poslovanjem „pod kišobranom bren- Pored franšize distribucije proi- pravu, ima dominantno učešće, omogu- da”. Tokom 2012. godine 700 novih zvoda, razvijen je drugi, savremeniji ćila bi da ova preduzeća dobiju organe franšiza je otvoreno u regionu, dok je i lakše primenljiviji za preduzetnike, upravljanja koji imaju odgovornosti u na hiljade nefranšiznih poslovnih kon- odnosno atraktivniji oblik franšizing skladu sa svojim nadležnostima, dok bi cepata ugašeno i postalo neprofitno. poslova tzv. franšiza poslovnog forma- država obavljala samo ulogu vlasnika. Prvi franšizing poslovi počeli su ta (business franchise format). Proi- Pri tom treba imati u vidu da je za uspo- da se razvijaju na osnovu franšize stekao je iz potrebe za širenjem, nedo- stavljanje zdravog sistema upravljanja i trgovinske marke i franšizing distri- statkom kapitala i želje da se prevaziđe sistema odgovornosti, važno da država bucije proizvoda (trade name franc- prostorna udaljenost. Pored toga što jasno definiše svoje vlasničke ciljeve i hise). U okviru ovakvog sistema, pozajmljuje ime, franšiza poslovnog utvrdi prioritete. davalac franšize prodaje ili odobrava formata snabdeva primaoca franšize Dobro korporativno upravljanje je pravo kupcu franšize da njegov, već čitavim sistemom vođenja biznisa, što pretpostavka za povećanje efikasnosti poznat proizvod, prodaje na lokal- predstavlja revolucionarnu prekretni- ovih preduzeća i eliminisanje mnogo- nom tržištu. Začetnikom franšizin- cu i uzrok ubrzanog razvoja. brojnih neracionalnosti i internih gene- ga distribucije proizvoda, smatra se Krajnjem kupcu na tržištu jedino ratora gubitaka. Isak Singer (Isaac M. Singer, 1811– što je bitno jeste marka (brend), koja  Branislava Žunjić 1875), vlasnik kompanije Singer so- za njega znači garanciju kvaliteta ing makine kompani (Singer Sewing proizvoda ili usluge. Zbog toga dava-

55 marketing i pr

lac franšize mora vrlo detaljno i dobro korišćenjem načela i principa preduzetni model, koji je neophodan za uspeh da prenese svoje iskustvo i znanje na ničkog menadžmenta u većem stepenu svakog biznisa. primaoca, kako se poverenje kupca u prilagodio potrebama potrošača. On je Franšiza poslovnog koncepta pre- brend ne bi izneverilo. unapredio proces proizvodnje i projek- stavlja značajnu prekretnicu u razvoju tovao specijalne alate za unapređenje biznisa. Dok je 80 odsto svih biznisa Proizvod biznisa je sam biznis procesa rada. propalo u prvih pet godina, 96 odsto Franšiza poslovnog koncepta stvore- Biznis, kao proizvod, može da se svih franšiza poslovnog koncepta je us- na je na osnovu shvatanja, koje je su- proda samo ako je uspešan i ostvaruje pelo. Uglavnom, razlog za taj uspeh je protno onome u šta veruje većina vla- profit. Da bi biznis bio uspešan u ruka- u obukama i „paketu” pisanih operativ- snika biznisa: da se uspeh biznisa za- ma primaoca franšize, on mora da se nih pravila koja kupac franšize dobija. sniva na uspehu proizvoda. Sa znatno izgradi iz potpuno predvidivih sastav- Za davaoca franšize ovakav prototip je povećanim brojem trgovinskih marki nih delova, koji bi mogli da se testiraju postao osnovni radni model za sve kre- sve je teže, a često i vrlo skupo, stva- na prototipu, i to mnogo ranije nego ativne ideje koje donosi profit. Prototip rati i održavati tržišnu poziciju zasno- što uopšte uđu u masovnu proizvod- je postao mesto na kome se kreativnost vanu na određenoj trgovinskoj marki. nju. Prototip franšize je osnov naglog pretvara u iskustvo, koje se transformi- Danas se franšiza poslovnog koncepta uspeha franšize poslovnog koncepta. še u inovaciju koja uspeva. brže razvija u odnosu na franšizing Prototip franšize predstavlja osnov-  M. Vidanović - M.Stefanović distribucije proizvoda. Franšiza poslovnog koncepta zasnovana je na ideji Kupi brend u Moskvi da pravi proizvod biznisa nije ono što se prodaje, već kako se prodaje. Pravi Srpski franšizni brend Mini pani iz Subotice, privukao je veliku pažnju na ovogodišnjem 11. proizvod biznisa je, dakle, sam biznis Međunarodnom sajmu „Kupi brend“ (Buy brand expo) u Moskvi. koji donosi novac. Najpoznatiji primer franšize po- „Kupi brend“, jedan od najvećih sajmova ove vrste u svetu, okupio je od 2. do 4. oktobra veliki broj slovnog koncepta jeste Mekdonalds izlagača, posetilaca, nacionalnih asocijacija i eksperata na polju franšiznog poslovanja iz Rusije, (McDonald’s). Rej Krok, vlasnik Mekdo- baltičkih zemalja, zemalja ZND, istočne Evrope i Azije. Na sajamskom prostoru od 10.000 metara naldsa, shvatio je da njegov proizvod kvadratnih ove godine je učestvovalo preko 280 poslovnih koncepata iz više od 75 privrednih nije hamburger, već poslovni sistem koji grana, organizovan je veliki broj edukativnih radionica, a zabeleženo je 20.000 posetilaca. hamburgere prodaje, tj. Mekdonalds. Za manje od trideset godina, Rej Kro- Prvo predstavljanje srpske privrede na ovom prestižnom sajmu brendova organizovao je Centar kov restoran je postao biznis vredan 23 za franšizing PKS. Privrednici iz Srbije upoznali su davaoce franšize iz Rusije i ostatka sveta i milijarde dolara godišnje, zahvaljujući promovisali domaće brendove. Delegacija iz Srbije, uz podršku Predstavništva PKS u Moskvi, franšizingu poslovnog koncepta. Rej posetila je edukativne radionice i imala više od 25 sastanaka sa mnogobrojnim davaocima franši- Krok je stvorio model na osnovu koga je ze i predstavnicima institucija koje se bave franšizingom, poslovnim konceptom koji se pokazao čitava generacija preduzetnika gradila kao vrlo vitalan u kriznim vremenima. Centar za franšizing PKS, u saradnji sa organizatorima svoj uspeh pomoću franšize poslovnog sajma, realizovao je mečmejking (matchmaking) i direktne razgovore sa partnerima.Pokrovitelji formata. su Ruska franšizna asocijacija, Privredna komora Ruske Federacije, Asocijacija za mala i srednja Obuka pre korišćenja franšize preduzeća RF, a organizator je EMTG (Exhibition Management Technology Group). Franšiza poslovnog formata koju koristi Mekdonalds predstavlja značajnu preduzetničku inovaciju. Ovaj oblik franšize, koji se u proseku godišnje širi za novih 8.000 korisnika, uticao je na nagli rast franšizing poslova poslednjih četrdeset godina. Za razliku od franši- ze trgovinske marke i distribucije proizvoda, Mekdonaldsov sistem osloba- đa primaoca franšize od odlučivanja o operativnom obavljanju poslova. Ovo je postignuto preko programa obuke u koji se uključuje kupac franšize, i to pre nego što mu se dozvoli da koristi franši- zu. Iako Mekdonalds ima isti ili veoma sličan finalni proizvod kao i veliki broj drugih restorana, njegove aktivnosti predstavljaju preduzetništvo, jer se,

56 marketing i pr

Promocija na investicionom danu srbije u londonu Financial Times u koricama Privredne komore Srbije

ADVERTISEMENT ADVERTISEMENT

Redizajniran logotip

Na brendiranim koricama Fajnenšel tajmsa, specijano dizajniranim za „Investicioni dan Srbije“ u Londonu, prvi put je apliciran re- dizajnirani logotip Privredne komore Srbije.

PKS je prateći redefinisanu viziju, misiju i vrednosti, pojačala svoje aktivnosti u zemlji i inostranstvu što je nametnulo potrebu redi- zajniranja logotipa institucije.

Novi logotip u bojama nacionalne zastave, moderniji je, atraktivniji i uočljiviji i dopri- neće učvršćivanju i prepoznatljivosti institucije PKS i njenoj vidljivosti kao nacionalnog Učesnicima konferencije lidera u promovisanju i zaštiti interesa srpske podeljeno je specijalno izdanje privrede. Postojeći znak i logotip su nadograđeni i renomiranog časopisa u brendiranom osavremenjeni i u grafičko-likovnom smislu omotu Privredne komore Srbije redizajn je obezbedio vidljiviju formu, naro- čito na aplikacijama u elektronskim mediji- ovodom „Investicionog dana Srbije u Londonu“ (Serbia Investment Day), ma.Unošenjem godine osnivanja komorskog 29. oktobra u Londonu, na dan održavanja investicione konferencije, u Faj- sistema Srbije u logotip PKS, ukazuje se na Pnenšel tajmsu (Financial Times) objavljen je specijalni dodatak – Izveštaj o vek i po dugu tradiciju nacionalne privredne Srbiji – srpskoj ekonomiji, evrointegracijama i političkoj situaciji u zemlji. asocijacije Srbije. Izdanje Fajnenšel tajmsa u kojem je objavljen specijalni izveštaj o Srbiji podeljeno je učesnicima konferencije u koricama Privredne komore Srbije. Oko Redizajn je uradio autor ranije primenjivanog hiljadu tako brendiranih primeraka časopisa distribuirani su i u biznis centru logotipa Zoran Boldorac, dizajner Centra za Londona – u poslovnim hotelima sa 4 i 5 zvezdica. marketing informisanje i promocije. Umesto Na ovaj način, saradnjom sa časopisom Fajnenšel tajms, koji izlazi u global- fonta Warnock PKS, za ispis Privredna ko- nom tiražu od 650.000 štampanih primeraka i stiže do 2,1 miliona registrovanih mora na redizajniranom logotipu koristi se korisnika elektronskog izdanja, PKS je pružio podršku promociji Srbije i srpske font Resavska BG autora profesorke Olivera privrede u svetu. Stojadinović Time su promovisane aktivnosti i povećana vidljivost PKS pred inostranom poslovnom zajednicom, kao međunarodno priznate nacionalne asocijacije pri-  D.V. vrednika i prve kontakt tačke za strane investitore koji dolaze u Srbiju.  S.I.

57 NOVI Мa g azine of the chamber of commerce and indus try of sERBIA profit jointly To a make CCIS’s biginvestment offensive exports enginesof started Automobiles Foreign trade exchange new rules by New season Construction industry

n o 79 |

december 2013

Year XIII

INVESTMENTS AND PROJECTS

CCIS’s big investment offensive To make a profit jointly Investment Conference in Moscow, in which Russian investors were presented with 74 projects of Serbian companies, institutions and self-governments, worth near seven billion euro – a model for the presentation of Serbian investment potential in the world

ig Serbian investment offensive of a new model for the presentation of The chosen projects in the area of has been launched. In 2013, the investment potential of Serbian eco- energy, agriculture, construction, tou- BChamber of Commerce and Indu- nomy and Serbia itself, as a desirable rism and industry were for the first stry of Serbia organized the presentati- investment destination. time presented to the representatives of on of investment potential and export Following the months-long compre- over a hundred of Russian companies, possibilities of Serbian economy at over hensive preparations, the Conference which participated in this event, which 50 conferences and bilateral meetin- was organized on the highest level with took place in the Chamber of Commerce gs, which were held in the country and the aim to connect potential investors and Industry of the Russian Federation abroad. The intensive international with good projects. The competition on 30 October 2013. activity was crowned by the Serbian invitation was advertised in the earlier Potential Russian investors were Investment Conference in Moscow, in of August, and out of near two hundred offered with a proposal to jointly make which 74 projects of Serbian businesses, projects received, the most serious were a profit. The goal of the Chamber of state institutions and self-governments, chosen, and the catalogue and other Commerce and Industry of Serbia is to worth near seven billion euro, were pre- materials were published in the Russian connect good ideas and projects with se- sented, as well as by the establishment language. rious investors who will recognise them

59 INVESTMENTS AND PROJECTS

as profitable and perspective ones, Želj- The Chamber of Commerce and Indu- companies doing business in the Serbi- ko Sertić, President of the Chamber of stry of Serbia will undertake an obliga- an market, the NIS Gasprom is the only Commerce and Industry of Serbia, said. tion to assist our and Russian partners company which achieves best results The Conference in Moscow, which so that they can in an easier and faster and is our best budget generator, the was organized in collaboration with the way get through ‘the labyrinth of Serbi- Serbian Minister of Natural Resources, Chamber of Commerce and Industry of an procedures and institutions’, Sertić Mining and Spatial Planning Milan Ba- the Russian Federation, was inaugura- said. It was the first time that the Serbi- čević said. He expressed hope that other ted by the President of the Republic of an economy was presented to the world Russian companies would be led by that Serbia Tomislav Nikolić. in this way. idea and get to the Serbian market via The President of the Chamber of the well-paved way. Call for a partnership Commerce and Industry of the Russi- The Russian Sberbank and Lukoil are The President Nikolić has invited all an Federation Sergej Nikolajevič Kati- already present in the Serbian market, Russian investors to invest in Serbia rin said that the presence of the Serbi- but it seems that it is not enough and and in that way to strengthen econo- an President Nikolić was a good sign that there is yet room for more. First of mic, political and cultural cooperation to Russian companies that Serbia has all, the possibilities should be looked for and friendship relations of the two co- serious intentions to cooperate with in the sector of Serbian industry, non- untries. The President of the Republic them. He underscored that Serbia and ferrous metallurgy, geology, road main- of Serbia has invited investors to parti- Russia recorded a serious level of re- tenance, agriculture, tourism and tech- cipate in big projects relating to the con- vitalization of their relations, as well nology, the Minister said. The Russian struction and recovery of transport and as the enlargement of the list of goods, investments in Serbia are a clear sign to telecommunication infrastructures, which are exchanged, and new areas of all Russian investors that the Serbian capital investments in energy sector – the economic cooperation of the two market has already been recognized as recovery of old and building of new ca- countries. a profitable and perspective one, with pacities, as well as in the application of very good investment potential, the Di- Well-paved way to Serbia new technologies. Through partnership rector of the Sberbank Serbia for coo- or buying a state-owned company, you In the course of the Serbian Inves- peration with clients from Russia and have an opportunity to take an active tment Conference in Moscow, two CIS, Grigori Černenko said. He said that part in and play a role of a moderator or documents were signed – Contract on the Sberbank Serbia would be a bridge creator of the business environment of joint venture and cooperation betwe- of the economic cooperation between Serbia, Nikolić added. en Spektar from Čačak and Metromed Serbia and Russia. from Omsk, and The President of the Russian Fede- the Letter of In- ration Vladimir Putin commended the tention between quality of organization and how Serbia Majevica Holding was presented in Moscow. This Confe- from Bačka Pa- rence will serve us as a model and in lanka and TESE 2014 we will keep organizing with our Voronjež. A month offensive worldwide. In January we go after the Confe- to India, in March we again go to Lon- rence, the Russian don, and we have been invited to or- side showed the ganize such conferences in Australia, interest in orga- Japan and China. We do expect great nizing a group of interest, because the Conference in investors to visit Moscow was a powerful bombshell in Serbia, who would the public. We already hear from busi- like to see locati- nesspeople, state institutions, self-go- ons and analyse vernments for the participation with projects in details. some new projects. In addition to the Russian busine- representation of the businesses befo- sspeople already re the state authorities, our future role have a numerous will be to attract investors, too, Željko and strong Ru- Sertić announces and adds that in the ssian business following two or three years Serbia is community in capable to create an attractive busine- Serbia, which ss climate and to see substantial inves- might provide in- tment results in 2015. formation needed.  T.N.M. Out of all Russian

60 INVESTMENTS AND PROJECTS

Safe business guarantee Come to Serbia. Let our friendship and my word be a guarantee for your safe business operations in Serbia, the President of the Republic of Serbia Tomislav Nikolić sta- ted at the opening ceremony of the Investment Conferen- ce in Moscow.

Yet two billion from Gasprom in next two years In the following two years, the Gasprom company plans to invest in Serbia yet two billion euro, which would substantially improve the blood test of the economy of Serbia, the Minister Milan Bačević said. The details of investment will be known in five or six months. The Gasprom primarily invests in oil and gas industry, but it shows interest for other energy sectors, as well as to invest in thermo power plants. However, the Gasprom is interested in exploitation and processing of oil shale and one coal mine, the Minister added.

Zrenjanin interesting to Russian investors Russian investors show great interest in the investment potential of the Ečka – Zrenjanin airport, whereas the representatives of Techno park Noginsk and a group of companies Jamkino discussed the details of the future cooperation. They are also interested in the project of the factory for manufacture of special irrigation hoses Gra- ditelj. Potential Russian investors expect a business plan to be elaborated before they make a decision to invest. The cooperation between the Techno park and Biohe- mija from Zrenjanin on the construction of green house on the area of three hectares in the Techno park zone in Noginsk in Russia was discussed, on which the Letter of Intention will be signed.

Centre for fruit from Toplica District The Blace Municipality, widely known for its cherry and high-quality plum and other sorts of fruit, has offered to Russian investors the project concerning the construction of Distribution Centre for three municipalities in the Toplia District. Blace is the municipality which has the largest area covered with plums, compared to its size. The annual yield of this fruit in this district amounts to even 60.000 tons, which is mostly used for brandy making. However, if the Distribution Centre is to be con- structed, the annual export of dried fruit from Toplica District will amount to over a thousand tons. The Distri- bution Centre for Prokuplje, Blace and Kuršumlija is in- volved in the Spatial Planning of the Blace Municipality. The project envisages the construction of industrial zone on the area of 12 hectares in the location Pretežana, with a complex of business and industrial facilities, and its total value amounts to 3.5 million EUR. The first contacts with potential investors have already been made.

61 Partner country

India Two – decade growth based on knowledge It is important for Serbian companies to market themselves in India, and in collaboration with the Chamber of Commerce and Industry of Serbia, we organize the participation of economic delegation in the Partnership Summit, which will take place in Bangalore, Narinder Chauhan, Indian Ambassador to Serbia, says

raditionally warm and friendly but with an emerging economy. In my When you had the meeting with the relations between Serbia and In- view, it has potential to become a ga- President of the Chamber of Commer- Tdia make a strong foundation for teway not only to the Balkans, but to ce and Industry of Serbia Željko Sertić, the improvement of economic relations. the entire Europe and CIS also, due you listed a series of areas in which you Indian companies are very interested to its English proficient, high quality, plan to upgrade the relations and coo- in cooperating, primarily in the area of well-educated and cost effective work peration of Serbia and India. What are energy, agriculture and infrastructure. force, favourable geographic location, the areas and in what way do you plan On the other side, it is important for Ser- availability of basic infrastructure, to realise it? bian companies to market themselves in strong political will, low tax regime, po- The improvement of economic relati- India, Narinder Chauhan, newly-appo- sitive economic growth and Free trade ons between India and Serbia is my fo- inted Indian Ambassador to Serbia, says. agreements signed with Russia, the EU, remost priority. I arrived in Belgrade on The visit paid to the Chamber of CEFTA, EFTA, Turkey, Kazakhstan and 24 July 2013 evening, and on 26 July I Commerce and Industry of Serbia just Belarus. visited the Chamber of Commerce and upon her arrival to Serbia justifies the Industry of Serbia and had the meeting priorities of her mission. The Indian You are an experienced diplomat and with the President and other officials of Ambassador, as a highly estimated di- a strategist, too. What is your view on the Chamber. During the meeting, we plomat in the international elite, spoke future political, but primarily economic discussed the possibilities for the impro- for the Novi Korak magazine about her relations between Serbia and India? vement of cooperation including potenti- view on Serbia, her wishes and efforts India-Serbia relations have traditi- al of establishing joint ventures in agri- to bring closer the two economies. Be- onally been warm and friendly since culture, processing industry, IT, biotech- ing determined and clear in everything the time of Nehru and Tito and still nology, textile industry, pharmacy and she wants to achieve in Serbia, the Am- draw strength from the strong foun- others. Since my arrival to Belgrade, I bassador Narinder Chauhan strongly dations laid during that period. The have been on a daily basis advising major believes in fast results. leadership in both countries is very Indian chambers and companies on the keen to transform the wealth of politi- potential of the Serbian economy. Indian After four months of your mission in cal goodwill into strong economic re- companies have shown interest. Howe- Serbia, what are your impressions? lations and I am working towards that ver, it is very important for Serbian com- Serbia is a relatively small country, direction. panies to market themselves in India.

62 Partner country

Indian cinematographers and film pro- The Chamber of Commerce and In- tion of sharing its expertise in IT and ducers to come to Serbia soon? dustry of Serbia has accepted our ad- other knowledge-based industries by vice and will be leading an economic setting up centres of excellence. Under the auspices of the Indian Mi- delegation to India on 24 - 30 January nistry of Culture, cinema lovers had an 2014. The delegation will participate in Is India, as one of the fastest growing opportunity to see Paskaljević’s eight the Partnership Summit 2014, in Ban- economies in the world, in the positi- movies at the accompanying festivals galore, India from 27 - 29 January. The on to offer to Serbia some established in Trivandrum, Madras, Bangalore and Partnership Summit will provide a plat- models for an economic growth? Are Pune, and three more film producers / form to stimulate discussions among all big Indian companies informed on the directors from Serbia also participated key stakeholders - political, institutio- potential of Serbian market? in the event. On the other side, Indian nal, business, media and academic - on India’s economic landscape has un- TV serials are already very popular in the best strategies and policy to help dergone a sea change from the time it Serbia. The Serbia Film Commission is the countries overcome obstacles and launched its liberalization programme planning to send a delegation to India to improve competitiveness and achieve in 1992. The last two decades India has in January / February 2014 to invite inclusive growth. The Serbian Chamber been seen recording a consistent high Indian film industry to Serbia and to will also organise road-shows in major growth to become a trillion dollar eco- explore the possibilities of bilateral co- Indian cities Delhi, Mumbai, Ahmada- nomy today, already fourth largest in operation. Two Indian film production bad and Bangalore. We are arranging terms of Purchasing Power Parity (PPP) companies - Connect Film Media and their meetings with governmental bodi- and forex reserves of 288.6 billion USD. Travel Master India Corporation - are es, chambers of commerce and busine- Whereas the world economy was in the expected to visit Serbia for shooting. sses in all these cities to maximise the past led by the west for a long time, the This is just the beginning. Big events possibilities for enhancement of India- ground has shifted today and most of and announced investment conferences Serbia economic relations. the rising economies are outside Eu- and the meetings of the representatives We are also organising an India Tra- rope and America; They are in India, of governments, chambers of commer- de Fair in conjunction with the 81st China, Russia, Turkey, Indonesia, Bra- ce and companies demonstrate that the International Agriculture Fair in Novi zil, Argentina, Egypt, Nigeria and etc. economic relations between Serbia and Sad from 20-26 May 2014, in which In- Regardless of all these facts, India is India are getting a new pace. dian businesses from various sectors still a developing country and an emer-  N. Mitrović like agricultural and food industry, ging economy like Serbia and is ready chemical, pharmaceutical, automotive, to share its experiences with Serbia. Indian scientists come to Serbia IT, textile and leather industry, agri- Indian experts may be invited to work cultural machinery and engineering as advisors in various ministries. Poli- A team of Indian scientists will visit Serbia goods are expected to participate. I am tical leadership in Serbia has already to scope out areas of cooperation and set up confident that these steps will provide taken some good steps by announcing Centres of Excellence. Under the Agricul- necessary fuel for enhancement of eco- bold decisions for economic reforms ture Agreement, the Joint Commission will nomic relations. and privatization. The implementation meet soon for the exchange of research and of these decisions will definitely attract joint ventures. The Serbian defence delega- In which areas can the first results be more foreign direct investments to the tion has been invited to participate in De- expected? Serbian economy. fexpo in India in February. The Joint Eco- The construction of the IT Park in nomic Committee is expected to meet early Inđija by Bangalore-based real estate Are Indian investors interested in inve- next year to identify specific commercial company called the Embassy Group, is sting into Serbian energy sector, agri- opportunities and remove trade barriers. the first Indian investment in Serbia. culture and infrastructure? We are negotiating an agreement on cul- It is an ambitious project estimated at There are huge opportunities for In- tural cooperation. A few Indian companies around 650 million USD. The first phase dia-Serbia cooperation in energy, agri- have shown interest in establishing stra- commitment was 20 million USD, which culture and infrastructure sectors. tegic partnerships. Three Indian tractors is now completed and ready for commi- Indian businesses have been informed manufacturers, TAFE, Mahindra and So- ssioning. The IT Park in Inđija is stra- about the potential in these sectors, nalika, are present in Serbia, out of which tegically positioned at the crossroads however, sharing of information is a Mahindra has been assembling tractors of Western and Eastern Europe, on the continuous process. The Joint Economic in Novi Sad, while Sonalika is expected to Pan-European Corridors 7 and 10. The Committee will be looking at smoothe- start its assembly plant in Boljevac soon. campus will include IT corporate offi- ning any road blocks. I am hopeful of The Petroleum Industry of Serbia (NIS) has ces, a data centre and an IT Academy. It positive results. shown interest in seeking India as a strate- has the potential to become an IT hub in gic partner. The ‘Air Serbia’ is expected to Serbia. The honourable Indian Minister Serbian and Indian companies are in- give boost to travel between Serbia and In- visited the IT Park in Inđija and on that terested in establishing cooperation in dia through the Abu Dhabi route. occasion, she emphasized India’s inten- the film industry, too. Should we expect

63 Production and services

Construction industry New season by new rules

Amended regulations relating to planning and construction, their efficient and consistent application, as well as the beginning of announced big infrastructural projects should help the recovery of construction industry

wing to amendments to the legal framework, and big on contributed to the increase of grey economy, which addi- infrastructural projects, the construction industry is tionally puts this industry into jeopardy, Viktor Kobjerski, Oexpected to record a higher progress in 2014. A new Secretary of the CCIS Association of Construction Industry, law is expected to envisage a lot of things – from the reduc- underscores. tion of costs and corruption, simplification of administrative Big works procedures, abolition of illegal construction, to the legislative safety and market principles. The large problems, which burden construction workers, A building permit will be issued in a faster and acceptable are depicted by discouraging data on the value of perfor- way for investors, in opposition to the current complicated, med works in the Republic of Serbia, which in the period slow, expensive and insecure procedures. The simpler and January – October 2013 decreased by 34.9%, as compared faster issuance of construction documentation will have a to the same period of 2012. The value of contracted works direct impact on the improvement of investment climate in of contractors from Serbia for the six months of the current Serbia, because the building permits have been recognized year decreased by 14.6% compared to the first half of 2012. as the bottle neck in business performance in Serbia, and The number of permits issued for the period January – June our country holds the low position in the World Bank’s list, 2013 decreased by 6.7%, compared to the same period of due to high costs and too much time needed to get a buil- 2012. The decreased number of construction works influen- ding permit. ced on the demand of quantity of building material. Accor- The moment when builders will welcome a new law on ding to the data obtained from the Republican Statistical planning and construction is very difficult – the construction Office, in 2012, the number of finished flats decreased by industry records a constant decrease, the business climate is 17.5%, compared to their number in 2011. unfavourable and an increasing number of small companies However, the new legal framework and the agreements si- are getting closed. However, the financial crisis has a great gned with Chinese investors on the construction of a section impact on other big companies, which are getting into diffi- of the highway in the Corridor 11 and energy capacity in Ko- cult situation, too. A dramatic decrease of the construction stolac, as well as the works commenced on the construction work has resulted in a high unemployment, and this situati- of the South Stream, should altogether make a positive pro- 64 Production and services

gress in 2014 in the amount of the total value of performed Permits in 30 days construction works. We should take into consideration the re- alisation of the Russian credit lines approved for the moder- A new law on planning and construction envisages the nization of railway infrastructure and Kuwait credit line for issuance of building permits in one place. The building permits for the construction of family objects could be the construction of the Prokop railway station, Saša Đogović, issued in eight days, whereas those building permits Assistant at the Institute for Market Research, says. required for bigger residing and industrial facilities co- Respected Serbian design offices and contracting com- uld be obtained in 25 days. The Office for fast answers panies, producers of building material and companies from will contribute to an efficient application of the Law, other sectors, which place their products in the construc- the Minister of Construction and Urbanism Velimir Ilić tion facilities, as the members of the CCIS Association of states. Amongst the most important provisions are the Construction Industry, Building Material Industry and Ho- Register of investors kept at the Chamber of Commer- using, warn that high interest rates hinder business opera- ce and Industry of Serbia for the market objects, the tions in this sector. When it comes to our country, domestic introduction of the main city planner, the institute of construction companies mostly perform as producers for early participation in the adoption of urban plans, the daughters of big companies in the world, because they are urban plans must not be in opposition to the spatial planning, as well as obligatory urban-architectonic com- not in position to meet requirements in tenders and to en- petition advertised for the locations of importance for sure guarantees for performance of works. The status of a self-governments. The introduction of fees charged for producer means a low profit and lack of references, whereas planning of a construction land, as well as the institute domestic companies need to have the status of a partner, of urban contract, which self-government might conclu- Viktor Kobjerski, Secretary of the CCIS Association of Con- de with an investor when there is an interest for the rea- struction Industry, considers. lization of a certain investment project. Clear competen- ces and procedures for the realization of various objects Guarantees for domestic companies will shorten deadlines for the issuance of location, buil- On the other side, in terms of the projects financed by loans ding and use permits. and credit lines of the international institutions, the Law on public procurement has not practically been applied.Finan- cing has the impact on selection of a producer, which in general influences the engagement of domestic businesses. Con- tractors, who do business abroad, are faced with problems get bank’s guarantees, and due to the reduction of investments in international markets, in which then companies are in advantage, Aca Popović, Adviser to the CCIS President, underscores. The business climate in construction industry has been discouraging to both domestic and foreign investors. In addition, the practice has been inefficient and procedures too complicated, which had negative influences on the construction industry in general. Businesses, united in the chamber system, suggest that the Development Bank should be established in order to provide guarantees for domestic enterprises and in that way to ensure them equal status in the tenders in the competition of foreign companies. The Development Bank should be responsible for and support domestic companies performing activities abroad. When International construction companies want to register a company or its representative office in Serbia, they will have to meet certain preconditions, which are also obligatory for domestic companies, as well as some specific conditions in terms of the number and structure of foreign labour force in certain projects. It should be their obligati- on to engage a domestic company as a partner for the minimum of volume of works – 50% of the contracted value of works, with in advance agreed amount of handling fees. A foreign company has to have its representative office regi- stered in Serbia, when making an agreement on a certain job, Popović underscores.  Nada Mitrović

65 Market

Foreign trade exchange Automobiles started engines of exports In ten months of 2013, the industry of Serbia increased the export of products to the global market by 37.3%, as compared to the same period of the previous year

he latest tendencies in foreign an increase of 37.3%, compared to the vious year, which was equally contribu- trade exchange of Serbia are en- same period of the previous year, while ted by the increased marketing of metal Tcouraging, observed by a very on the other side, there was a drop re- ores, coal, crude oil and natural gas. dynamic export growth in compari- corded in the export of primary agri- Collectively observed, the primary son with an import growth and by the culture, forestry and fishery of 21.3%, sectors – agriculture, forestry, fishery upgrade of export structure on behalf which was caused by a negative reputa- and mining – realised the export of 736 of products from higher processing tion of Serbian products following the million USD in the ten months of 2013, phase. In the period January – October affair with aflatoxin in dairy products which was a drop of 18.8%, as compa- 2013, as compared to the same period and cereals and the excessive utilisation red to the same period in 2012. It me- of the previous year, the exports incre- of chemicals in fruit industry. ans that processed industrial products ased by 30.4% and reached the value of The greatest impact on the increase had the greatest impact on the growth 12,121 million USD, and the imports of industrial export was made by the of exports. In the processing industry, increased by 8.1%% and reached the va- processing industry, which in the pe- the highest increase of export was re- lue of 16,818.1 million USD. The trade corded with the production of: motor deficit of goods exchange was decreased vehicles and trailers (267.8%), tobacco by 25.1%. According to the sections of products (153.7%), chemicals and che- the Standard International Trade Cla- mical products (67.8%) and cokes and ssification (SITC), in the ten months of oil derivatives (55.0%). According to the 2013, the following goods had the lar- results recorded with the foreign trade gest share in the total Serbian exports: in the first ten months of 2013, the most road vehicles (1,816.9 million USD) and important sector in the exports was the electrical machinery and apparatus production of motor vehicles and trai- (926.4 million USD). lers, whose share in the total exports of Taking into consideration that a su- goods amounted to 17.9%, and the pro- bstantially modest growth was recor- duction of basic metals with 6.7% and ded rather in the imports than in the chemical industry with 6.5%. exports, it is clear that the net export In addition to the fact that Serbia is is an engine of the recovery of the do- one of the global leaders in the export mestic economy, which is proven by growth rate in this year, more encou- the data showing a real increase of raging data is that the high technology GDP was recorded in the first three sectors record a more dynamic incre- quarters of 2013, as compared to the ase. Namely, in 2013 they increased corresponding quarters of the pre- riod observed recorded an increase of the exports by near 83%, compared to vious year, and an expected annual 36.5%, and achieved the share of 89.8% the previous year, whereas an export growth of GDP amounted to near 2% in the structure of the total exports of growth recorded with middle and low in relation to 2012. Serbia. The sector of electricity, gas and technology sectors was substantially The export expansion is partly the steam supply recorded an increase in lower, near 24% and 10%, respectively. result of obvious recovery of Europe- the exports (110.3%), but its contributi- Thanks to the export of automobile and an economies (primarily of Germany on to a growth of total exports is slightly machinery industry, as well as the indu- and Central and Eastern European co- lower, which was due to a lower ponder stry of electrical devices and equipment, untries), but it is rather because of in- of this sector in the structure of total the high technology sectors became al- vestments in the domestic economy. A trade. Finally, the sector of extractive most equal with the middle technology growth of the total exports of Serbia industry increased the exports by 13.2% sectors, with the share of 37% and 41% was encouraged by industry, which in in the period January – October 2013, as in the total exports of Serbia. the last ten months of 213 recorded compared to the same period of the pre-  Nebojša Gagović, MSC

66 Elektronski sertifikat kao uslov poslovanja u 2014.

Privredna komora Srbije poziva sve institucije i privredne subjekte da na vreme pribave kvalifikovane elektronske sertifikate

Zašto Sve institucije i privredni subjekti u zemlji obavezni su da od 01. januara 2014. godine Kako do isključivo elektronskim putem podnose: • pojedinačnu poresku prijavu za poreze po elektronskog odbitku • prijavu/promenu/odjavu na obavezno sertifikata socijalno osiguranje Potrebna dokumentacija: • od 01. jula 2014. i PDV poresku prijavu • Zahtev za izdavanje kvalifikovanog Da biste ispunili ovu zakonsku obavezu, na vreme elektronskog sertifikata za privredne pribavite kvalifikovane elektronske sertifikate subjekte Privredne komore Srbije. • Fotokopija lične karte zakonskog zastupnika • Fotokopija lične karte za svako ovlašćeno fizičko lice Prednosti • Fotokopija izvoda o registraciji privrednog Ova usluga Privredne komore Srbije omogućava subjekta (APR) preduzećima i poslovnim ljudima sigurno • Fotokopija OP obrasca elektronsko poslovanje, smanjenje troškova, Nakon prijema kompletne dokumentacije, pojednostavljenje procedura i povećanje Sertifikaciono telo PKS na adresu pravnog lica efikasnosti u radu. dostavlja ugovore na potpisivanje, predračun i instrukcije.

Kvalifikovani elektronski sertifikati Privredne komore Srbije kontakt Privredna komora Srbije ZA 1 DAN Sertifikaciono telo Korišćenjem on line procedure: Tel: 011/3304-550, 3304-545 www.pks.rs/sertifikatpks Faks: 011/3304-556 [email protected] www.pks.rs/ca 67