Podršku Upravljanju Vodnim Resursima U Slivu Reke Drine Id Broj Projekta 1099991

Konsultantske usluge za PODRŠKU UPRAVLJANJU VODNIM RESURSIMA U SLIVU REKE DRINE ID BROJ PROJEKTA 1099991

KROVNI IZVEŠTAJ ZA SLIV REKE DRINE

Decembar 2017

Konsultantske usluge za PODRŠKU UPRAVLJANJU VODNIM RESURSIMA U SLIVU REKE DRINE ID BROJ PROJEKTA 1099991

KROVNI IZVEŠTAJ ZA SLIV REKE DRINE – FINALNI IZVEŠTAJ

Decembar 2017

PROJEKAT BR: A038803

DOKUMENT BR. 1

VERZIJA C

DATUM IZDAVANJA Decembar 2017. godine

PRIPREMIO JV COWI-Stucky-JCI tim, kao je navedeno u prvom izveštaju

PRIVERILA Nađa Železnik, REC

ODOBRIO Roar Selmer Soland, COWI

Konsultantske usluge za SUPPORT TO WATER RESOURCES MANAGEMENT IN THE DRINA RIVER BASIN (PODRŠKA UPRAVLJANJU VODNIM RESURSIMA U SLIVU REKE DRINE) PROJECT ID NO. 1099991

Ovaj dokument je kreiran uz finansijsku podršku European Western Balkans Joint Fund‐a u okviru Western Balkans Investment Framework‐a. Ovde izneti stavovi su stavovi autora i stoga se ni na koji način ne može smatrati da odražavaju zvanično mišljenje donatora European Western Balkans Joint Fund‐a ili EBRD‐a i EIB‐a, koji zajedno upravljaju European Western Balkans Joint Fund‐om.

Svetska banka Krovni izveštaj za sliv Drine Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine i

Sadržaj Strana br. Akronimi i skraćenice ...... viii 1 Uvod ...... 1 1.1 Predmet i cilj projekta ...... 1 1.1.1 Bosna i Hercegovina ...... 2 1.1.2 Crna Gora ...... 2 1.1.3 Republika Srbija ...... 2 1.1.4 Ostali izveštaji ...... 2 2 Sliv reke Drine ...... 4 2.1 Prirodni kontekst ...... 4 2.1.1 Geografske, topografske i geološke odlike ...... 4 2.1.2 Klimatske karakteristike ...... 6 2.1.3 Drina i njene glavne pritoke ...... 6 2.1.4 Podzemne vode u slivu Drine ...... 6 2.1.5 Biodiverzitet i zaštićena područja ...... 7 2.1.6 Očekivani uticaji klimatskih promena ...... 12 2.2 Društveno-ekonomske karakteristike ...... 15 2.2.1 Prirodni resursi ...... 15 2.2.2 Demografija ...... 16 2.2.3 Kulturna baština i spomenici ...... 17 2.3 Predloženi razvojni scenariji ...... 17 2.3.1 Republika Srbija ...... 23 2.3.2 Crna Gora ...... 25 2.3.3 Bosna i Hercegovina ...... 26 2.3.4 Predloženi integralni razvojni scenario za sliv reke Drine ...... 28 3 Upravljanje vodama ...... 30 3.1 Zaštita od voda ...... 30 3.1.1 Zaštita od poplava ...... 30 3.1.2 Suše ...... 31 3.2 Korišćenje voda ...... 32 3.2.1 Hidroenergija...... 32 3.2.2 Navodnjavanje ...... 35 3.2.3 Voda za piće ...... 35 3.2.4 Snabdevanje industrije vodom ...... 35

Svetska banka Krovni izveštaj za sliv Drine Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine ii

3.2.5 Rekreacija ...... 36 3.2.6 Izdani ...... 36 3.3 Zaštita voda ...... 36 3.3.1 Upravljanje nanosom ...... 36 3.3.2 Ekološki prihvatljiv protok ...... 37 3.3.3 Kvalitet vode ...... 39 3.3.4 Upravljanje florom i faunom ...... 45 3.4 Monitoring ...... 49 3.4.1 Uvod ...... 49 3.4.2 Rezultati izloženi u IWRM izveštajima po državama ...... 49 3.4.3 Rezultati izloženi u IPF izveštajima po državama ...... 50 3.4.4 Predlog novih monitoring stanica ...... 50 3.4.5 Zaključci koji se odnose na monitoring ...... 51 4 Specifična pitanja ...... 52 4.1 Koherentnost razvojnih scenarija ...... 52 4.2 Prekogranična pitanja ...... 52 4.2.1 Status, izazovi i prepreke ...... 52 4.2.2 Rešenja ...... 54 4.3 Propisi u oblasti koncesija ...... 55 4.4 Mogući izvori finansiranja za implementaciju mera i preporuka ...... 59 4.5 Veza sa drugim srodnim projektima ...... 61 4.6 Informacije za zainteresovane strane ...... 61 5 Zaključci i preporuke ...... 63 5.1 Zaključci ...... 63 5.2 Preporuke ...... 64 6 Reference ...... 67 7 Aneks: Hidroenergetski projekti u slivu reke Drine – poređenje rezultata ...... 73

Svetska banka Krovni izveštaj za sliv Drine Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine iii

Spisak slika Strana br. Slika 1: Glavni rezultati i vremenski okvir projekta ...... 1 Slika 2: Sliv reke Drine ...... 4 Slika 3: Geotektonski položaj centralnog dela Balkanskog poluostrva između Mezijske visoravni i Jadranskog mora ...... 5 Slika 4: Postojeća i planirana zaštićena područja na slivu Drine u odnosu na predložene razvojne scenarije...... 9 Slika 5: Prihvaćene i predložene Emerald lokacije na slivu Drine u odnosu na predložene razvojne scenarije...... 11 Slika 6: Projekcije promene srednje godišnje temperature u budućnosti u odnosu na 1961-1990 prema dva klimatska scenarija...... 13 Slika 7: Projekcije promene godišnjih padavina u budućnosti u odnosu na 1961-1990 prema dva klimatska scenarija...... 14 Slika 8: Projekcije promene srednjih protoka u budućnosti u odnosu na 1961-1990 prema dva klimatska scenarija (prosek za analizirane profile)...... 15 Slika 9: Predloženi razvojni scenario za sliv reke Drine (zeleno – HE predložene optimalnim scenariom za Crnu Goru, roze – HE predložene optimalnim scenariom za Bosnu i Hercegovinu i žuto – HE predložene optimalnim scenariom za Republiku Srbiju) ...... 29 Slika 10: Crne tačke izazvane komunalnim vodama, industrijskim i čvrstim komunalnim otpadom u slivu Drine ...... 42

Svetska banka Krovni izveštaj za sliv Drine Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine iv

Spisak tabela Strana br.

Tabela 1: Zaštićena područja na slivu Drine u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Republici Srbiji ...... 10 Tabela 2: Predložene i prihvaćene Emerald lokacije Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Republike Srbije na slivu reke Drine ...... 12 Tabela 3a: Razvojni scenariji (Bosna i Hercegovina) ...... 18 Tabela 3b: Razvojni scenariji (Crna Gora) ...... 18 Tabela 3c: Razvojni scenariji (Republika Srbija) ...... 18 Tabela 4: Matrica kriterijuma i indikatora i njihovi relativni ponderi ...... 22 Tabela 5: Glavne karakteristike HE u radu koje se nalaze u Republici Srbiji ili njima upravlja EPS ...... 23 Tabela 6: Osnovne osobine HE predloženih optimalnim scenarijom u Republici Srbiji ...... 24 Tabela 7: Glavne karakteristike HE u radu i postojeće brane koja se nalazi u Crnoj Gori ...... 25 Tabela 8: Osnovne osobine HE predloženih optimalnim scenariom za Crnu Goru ...... 25 Tabela 9: Glavne karakteristike HE „Višegrad“ ...... 26 Tabela 10: Osnovne osobine HE predloženih optimalnim scenariom za Bosnu i Hercegovinu ...... 27 Tabela 11: Status regulacije voda u postojećim akumulacijama ...... 33 Tabela 12: Status regulacije voda novih akumulacija predloženih u okviru optimalnih scenarija za svaku zemlju posebno – integrisani razvojni scenario za sliv reke Drine ...... 34 Tabela 13: Metode za određivanje EPP u priobalnim zemljama na slivu Drine ...... 38 Tabela 14: Poređenje propisa o klasifikacija kvaliteta vode u tri zemlje ...... 39

Svetska banka Krovni izveštaj za sliv Drine Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine v

AKRONIMI I SKRAĆENICE AVPJM Agencija za vodno područje Jadranskog mora AVPRS Agencija za vodno područje rijeke Save, Sarajevo BiH Bosna i Hercegovina oC Stepen Celzijusa DIV Protočna (hidroelektrana) NNA Nacionalni nadležni organ SRD Sliv reke Drine EBRD Evropska banka za rekonstrukciju i razvoj EEPA Evropska agencija za životnu sredinu EEZ Evropska ekonomska zajednica EPP Ekološki prihvatljiv protok EIA Procena uticaja na životnu sredinu EP Elektroprivreda AZŽS Agencija za zaštitu životne sredine EPCG Elektroprivreda Crne Gore EPR Pregled stanja životne sredine EPS Elektroprivreda Srbije ERS Elektroprivreda Republike Srpske EU Evropska unija EUR Evro FAO Organizacija za hranu i poljoprivredu OSSRS Okvirni sporazum za sliv reke Save FBiH Federacija Bosne i Hercegovine FOCZ Federalni organ civilne zaštite FZG Federalni zavod za geologiju FHMZ Federalni hidrometeorološki zavod FHMS Federalna hidrometeorološka služba FI Federalni inspektorat FMPVŠ Federalno ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva FMERI Federalno ministarstvo energetike, rudarstva i industije FMŽST Federalno ministarstvo za životnu sredinu i turizam FMUP Federalno ministarstvo unutrašnjih poslova FMTK Federalno ministarstvo saobraćaja i komunikacija FOPZP Federalni operativni plan zaštite od poplava SRJ Savezna Republika Jugoslavija FSZ Federalni zavod za statistiku GSKO Globalni sistem za klimatska osmatranja BDP Bruto domaći proizvod GEPP Garantovani ekološki prihvatljivi protok (metoda) GHG Gas sa efektom staklene bašte GIS Geografski informacioni sistem PV Podzemne vode PVT Podzemno vodno telo GWh Gigavat- čas HRG Hidrološka radna grupa HEC-HMS Hidrološki inženjerski centar – Hidrološki sistem modeliranja HEC-RAS Hidrološki inženjerski centar – Sistem za analizu reka HIS Hidrološki informacioni sistem

Svetska banka Krovni izveštaj za sliv Drine Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine vi

AKRONIMI I SKRAĆENICE HME Hidromašinski inženjenring RHMZ Republički hidrometeorološki zavod Srbije VIVT Veoma izmenjeno vodno telo HMZ Hidrometeorološki zavod HE Hidroelektrana HS Hidrološka stanica IAWD Međunarodna asocijacija za vodoprivredne radove na dunavskom vodozahvatu IBRD Međunarodna banka za rekonstrukciju i razvoj ICPDR Međunarodna komisija za zaštitu reke Dunav IMO Međunarodna meteorološka organizacija INC Prva nacionalna komunikacija INDC Planirano nacionalno učešće IPCC Međuvladin panel za klimatske promene IPF Okvir za prioritizaciju investicija ISRBC Međunarodna komisija za sliv reke Save IWRM Integrisano upravljanje vodnim resursima IJČ Institut Jaroslav Černi ZK Zajednička kompanija KM Konvertibilna marka km Kilometar Km2 Kvadratni kilometar kV Kilovolt kW Kilovat KWh Kilovat čas l/c/d Litara po glavi stanovnika na dan ZZŽS Zakon o zaštiti životne sredine ZFFZŽS Zakon o Fondu i finansiranju zaštite životne sredine RS L/s Litara u sekundi l/s/km2 Litara u sekundi po kvadratnom kilometru ZV Zakon o vodama ZUO Zakon o upravljanju otpadom ZZV Zakon o zaštiti voda m Metar m³/s Kubnih metara u sekundi m³/g Kubnih metara godišnje MPZŽS Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije MPVŠ Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva Republike Srpske, BiH MPRR Ministarstvo poljoprivrede i ruralnog razvoja Crne Gore MPVŠ Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva Republike Srpske, BiH MCH Meteorološka, klimatološka i hidrološka baza podataka MKS Ministarstvo za komunikacije i saobraćaj MŽST Ministarstvo za životnu sredinu i turizam Mg/l Miligrama po litru MZ Ministartsvo zdravlja MUP Ministarstvo unutrašnjih poslova MIER Ministarstvo industrije, energetike i rudarstva Republike Srpske mm milimetar Mm3 Miliona kubnih metara

Svetska banka Krovni izveštaj za sliv Drine Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine vii

AKRONIMI I SKRAĆENICE Mm³/g Miliona kubnih metara godišnje mm/g Milimetara godišnje MRE Ministarstvo rudarstva i energetike MNE Crna Gora MSTEO Ministarstvo za slobodnu trgovinu i ekonomske odnose BiH MoU Memorandum o razumevanju MQ Srednji mesečni protok MS Meteorološka stanica MPPGZŽS Ministarstvo prostornog planiranja, građevinasrtva i zaštite životne sredine (RS) mV Milivolt MVA Megavolt amper (prividna snaga) MW Megavat NAMA Nacionalna akcija za primenu adekvatnih mera ublažavanja Nat. Prirodno NE Nije ugroženo NE Severoistok NVO Nevladina organizacija NH3 Amonijak NO2 Azot-dioksid NRW Nenaplaćena voda O3 Ozon O&M Rad i održavanje OECD Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj OEL Operativni nivo SG Službeni glasnik JP Javno preduzeće pH Numerički pokazatelj kiselosti ili baznosti vodenog rastvora ZJZ Zavod za javno zdravlje SJZ Služba za javno zdravlje RHE Reverzibilna hidroelektrana PM Suspendovane čestice (praškaste materije) (PM10 PM2.5) POP Dugotrajne organske zagađujuće materije PRTR Registar zagađivača i prenosa zagađenja JKP Javno komunalno preduzeće Q Ispuštanje PURS Plan upravljanja rečnim slivom RKM Regionalni klimatski model RPK Reprezentativni pravci koncentracije REC Regionalni centar za životnu sredinu OIE Obnovljivi izvori energije RGZ Republički geodetski zavod (RS) RHMZ Republički hidrometeorološki zavod (RS) RHMZ Republički hidrometeorološki zavod (RS) RI Republička inspekcija RPP Regionalni park prirode RP Regionalni park RS Republika Srpska SSP Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju

Svetska banka Krovni izveštaj za sliv Drine Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine viii

AKRONIMI I SKRAĆENICE SEA Strateška procena uticaja na životnu sredinu SEEBAP Akcioni plan za biodiverzitet u JIE SEI Stokholmski institut za životnu sredinu AZŽS Agencija za zaštitu životne sredine Republike Srbije SFRJ Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija MHE Mala (mini) hidroelektrana SNC Druga nacionalna komunikacija SRP Specijalni rezervat prirode SO2 Sumpor-dioksid SOx Sumporni oksidi SRS Sliv reke Save SRES Specijalni scenariji za izveštavanje o emisijama NIO Naučno-istraživačka organizacija TDA Brzo prekogranično dijagnostičko snimanje i analiza na Drini TNC Treća nacionalna komunikacija TE Termoelektrana TOR Referentni okvir projekta, projektni zadatak UN Ujedinjene nacije UNDP Program UN za razvoj UNECE Ekonomska komsija UN za Evropu UNEP Program UN za životnu sredinu UNESCO Naučno-obrazovna i kulturna organizacija UN UNESCO-IHE UNESCO – Institut za obrazovanje o vodama UNFCCC Okvirna konvencija UN o klimatskim promenama SAD Sjedinjene Američke Države USD Američki dolar WAAC Savet za vodno područje WAC Savet za vodno područje WATCAP Plan prilagođavanja klimatskim promenama WB Svetska banka WBIF Okvirni investicioni fond za Zapadni Balkan DV Direkcija za vode WEAP Sistem za procenu i planiranje voda u okviru SEI WFD Okvirna direktiva o vodama SZO Svetska zdravstvena organizacija WHYCOS Globalni sistem za praćenje hidroloških ciklusa WISKI Informacioni sistem za vode KISTERS SMO Svetska meteorološka organizacija VPR Vodoprivredni region WQI Indeks kvaliteta vode MPVR Master plan za vodne resurse PTOV Postrojenje za tretman otpadnih voda % Procenat µg/l Miligram po litru µS/cm Mikrosimens po centimetru µm Mikrometar

Svetska banka Krovni izveštaj za sliv Drine Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 1

1 Uvod

1.1 Predmet i cilj projekta Projekat „Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine“ realizuje se u primarno u tri države: Bosni i Hercegovini (Federaciji BiH i Republici Srpskoj), Crnoj Gori i Republici Srbiji. Svetska Banka odobrila je projekat Konsultantskom konzorcijumu (JV) koji čine COWI AS iz Norveške, kao lider konzorcijuma, sa JV partnerima Stucky Limited iz Švajcarske i Institutom Jaroslav Černi iz Republike Srbije. Ugovor sa Svetskom bankom (br. 8005176) za pružanje podrške upravljanju vodnim resursima (WRM) u slivu reke Drine (DRB) dodeljen je u septembru 2014. godine. Lideru konzorcijuma podršku su pružila i tri podugovarača: konsultant „Regional Environmental Center for Central and Eastern Europe – REC” sa sedištem u Mađarskoj, konsultant „CEStra“ sa sedištem u Beogradu i Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu. Opšti cilj ovog projekta je podrška efikasnijem upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine, uzimajući u obzir održivo korišćenje voda, ublažavanje poplava i upravljanje zaštitom životne sredine uz uključivanje konsultacija sa zainteresovanim stranama kako bi se obezbedilo adekvatno učešće javnosti. Ovakav pristup pruža podršku organima za upravljanje vodama u pripremi investicionih planova, strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu i planovima upravljanja rečnim slivom. Projekat je počeo sa realizacijom u oktobru 2014. godine sa Početnom fazom (oktobar - novembar 2014. godine), ali je na početku bilo očigledno da će za projekat trebati više vremena kako bi odgovorio na zahteve Projektnog zadatka i kako bi se došlo do svih relevantnih interesnih strana u tri primarne države. Projekat je stoga produžen ukupno dva puta do decembra 2017. godine. Početni izveštaj je pripremljen i predstavljen na Početnoj radionici 1. decembra 2014. godine održanoj u Zagrebu. Konačna verzija Početnog izveštaja dostavljena je na engleskom jeziku u februaru 2015. godine. Nakon manjih izmena, Svetska banka i Upravni odbor odobrili su Početni izveštaj u martu 2015. godine nakon čega je pripremljena verzija na lokalnom jeziku koja je distribuirana u maju 2015. Na osnovu zahteva zainteresovanih strana iz Bosne i Hercegovine, Početni izveštaj je dodatno promenjen u aprilu 2017. godine sa tačnijim podacima za Bosnu i Hercegovinu. Nakon početnog, svi naredni izveštaji (sa izuzetkom Krovnog izveštaja) pripremljeni su pojedinačno za svaku državu. Sažetak glavnih rezultata projekta „Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine“ dat je na slici 1.

Slika 1: Glavni rezultati i vremenski okvir projekta

Svetska banka Krovni izveštaj za sliv Drine Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 2

1.1.1 Bosna i Hercegovina Nacrt Izveštaja o integralnom upravljanju vodnim resursima (IWRM) za Bosnu i Hercegovinu je dostavljen na engleskom jeziku u septembru 2015. godine i na lokalnom jeziku u decembru 2015. godine. Komentari na Izveštaj su dobijeni od zainteresovanih strana, a dodatni komentari su dobijeni na Radionici zainteresovanih strana održanoj u Beogradu 25. i 26. januara 2016. godine. Nakon prijema ovih komentara i daljnjih razgovora, finalna verzija IWRM Izveštaja za Bosnu i Hercegovinu dostavljena je u junu 2016. godine. Okvirni Izveštaj o prioritizaciji investicija (IPF) za deo sliva reke Drine koji teritorijalno pripada Bosni i Hercegovini dostavljen je u formi nacrta na engleskom jeziku u novembru 2016. godine, a predstavljen je zainteresovanim stranama na sastanku održanom u Sarajevu u januaru 2017. godine. Unapređena verzija IPF izveštaja za Bosnu i Hercegovinu dostavljena je u junu 2017. godine, nakon dodatnih zahteva zainteresovanih strana iz Bosne i Hercegovine primljenih u martu 2017. godine. Na osnovu javnih konsultacija dodatne primedbe i komentari su prikupljeni, a postupanje po komentarima i primedbama je prezentovano u nacrtu Izveštaja sa javnih konsultacija (oktobar 2017. godine) dok su ispravke po komentarima date u finalnoj verziji IPF izveštaja za Bosnu i Hercegovinu (novembar 2017. godine).

1.1.2 Crna Gora Nacrt Izveštaja o integrisanom upravljanju vodnim resursima (IWRM) za Crnu Goru je dostavljen na engleskom jeziku u avgustu 2015. godine i na lokalnom jeziku u oktobru 2015. godine. Komentari na Izveštaj su dobijeni od zainteresovanih strana, a dodatni komentari su dobijeni na Radionici zainteresovanih strana održanoj u Beogradu 25. i 26. januara 2016. Nakon prijema ovih komentara i daljnjih razgovora, finalna verzija IWRM Izveštaja za Crnu Goru dostavljena je u junu 2016. godine. Nacrt okvirnog Izveštaja o prioritizaciji investicija (IPF) za deo sliva reke Drine koji teritorijalno pripada Crnoj Gori dostavljen je na engleskom jeziku u novembru 2016. godine, a predstavljen je zainteresovanim stranama na sastanku održanom u decembru 2016. godine. Nakon prijema komentara od zainteresovanih strana, konačna verzija IPF izveštaja dostavljena je u junu 2017. godine. Na osnovu javnih konsultacija dodatne primedbe i komentari su prikupljeni, a postupanje po komentarima i primedbama je prezentovano u nacrtu Izveštaja sa javnih konsultacija (oktobar 2017), dok su ispravke po komentarima date u finalnoj verziji IPF izveštaja za Crnu Goru (novembar 2017).

1.1.3 Republika Srbija Nacrt Izveštaja o integrisanom upravljanju vodnim resursima (IWRM) za Republiku Srbiju je dostavljen na engleskom jeziku u septembru 2015. godine i na lokalnom jeziku u decembru 2015. godine. Komentari na Izveštaj su dobijeni od zainteresovanih strana, a dodatni komentari su dobijeni na Radionici zainteresovanih strana održanoj u Beogradu 25. i 26. januara 2016. Nakon prijema ovih komentara i daljnjih razgovora, finalna verzija IWRM Izveštaja za Republiku Srbiju dostavljena je u julu 2016. godine. Nacrt okvirnog Izveštaja o prioritizaciji investicija (IPF) za deo sliva reke Drine koji teritorijalno pripada Republici Srbiji dostavljen je na engleskom jeziku u novembru 2016. godine, a predstavljen je zainteresovanim stranama na sastanku održanom u decembru 2016. godine. Nakon prijema komentara od zainteresovanih strana, konačna verzija IPF izveštaja dostavljena je u aprilu 2017. godine. Na osnovu javnih konsultacija dodatne primedbe i komentari su prikupljeni, a postupanje po komentarima i primedbama je prezentovano u nacrtu Izveštaja sa javnih konsultacija (oktobar 2017) dok su ispravke po komentarima date u finalnoj verziji IPF izveštaja za Republiku Srbiju (novembar 2017).

1.1.4 Ostali izveštaji Pored IWRM i IPF izveštaja za svaku državu koji su navedeni gore, dostavljeni su i drugi rezultati projekta. U druge rezultate spada Izveštaj o razvoju vodoprivrednog modela sliva reke Drine u softveru WEAP (SEI, 2015), koji je dostavljen u januaru 2017. kao nacrt na engleskom i na lokalnom jeziku. Nakon obuke za korišćenje modela održane u januaru 2017. godine i dodatne obuke u junu 2017. godine, komentari učesnika

Svetska banka Krovni izveštaj za sliv Drine Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 3

integrisani su u završni izveštaj koji je dostavljen u septembru 2017. godine (na engleskom i na lokalnom jeziku). Pored toga, pripremljen je Izveštaj o održanim javnim konsultacijama na engleskom i na lokalnom jeziku koji daje sažetak glavnih povratnih informacija nakon završnih javnih konsultacija. Javne konsultacije su održane u julu 2017. godine u sve tri zemlje, a izveštaj sa javnih konsultacija je bio predstavljen najpre u nacrtu, a zatim u finalnoj verziji u decembru 2017. godine. Konačno, godišnji (privremeni) izveštaj je pripremljen na engleskom i na lokalnom jeziku kako bi odgovorio na zahteve Projektnog zadatka Svetske banke koji se odnose na operativna i finansijska pitanja. Predstavljeni Krovni izveštaj ima za cilj da obezbedi sveukupne nalaze istraživanja, prikupljanja podataka i analiza za sve tri zemlje koje se odnose na upravljanje vodnim resursima u slivu reke Drine. To je sintezni dokument koji na koncizan način sumira glavne rezultate projekta za čitav sliv reke Drine, a ne sa gledišta pojedinih zemalja. Izveštaj se zasniva na prethodno pomenutim izveštajima za sve tri zemlje (Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru i Republiku Srbiju) i prikazuje glavne rezultate. Ovaj Krovni izveštaj naglašava glavna pitanja i osnovne postavke iz Studije koje su celovito sagledane na nivou sliva reke Drine u cilju održivog upravljanja vodnim resursima.

Svetska banka Krovni izveštaj za sliv Drine Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 4

2 Sliv reke Drine

2.1 Prirodni kontekst

2.1.1 Geografske, topografske i geološke odlike Geografske odlike Reka Drina je dugačka 346 km i najveća je pritoka Save, koja je po količini vode najveća pritoka Dunava. Sliv reke Drine pokriva površinu od 19.680 km2 i najvećim delom se prostire na teritoriji tri države: Bosne i Hercegovine (odnosno njena dva entiteta, Republike Srpske i Federacije Bosne i Hercegovine), Crne Gore i Republike Srbije. Pored ovih zemalja, Albaniji pripada veoma mali deo sliva Drine (manje od 1%), koji nije uključen u razmatranje u ovom projektu. Podela teritorije sliva Drine i njegov geografski položaj prikazani su na slici 2.

Slika 2: Sliv reke Drine Vode reke Drine nastaju na padinama planine Maglić i Pivske planine, odnosno između sela Šćepan Polje (Crna Gora) i Hum (Bosna i Hercegovina). Drina nastaje spajanjem reka Tare i Pive, u blizini Šćepan Polja. Najveća i po količini vode najobilnija pritoka Drine u Bosni i Hercegovini je reka Lim. Pritoke Drine su takođe reke Sutjeska, Bistrica, Ćehotina, Prača, Rzav, Drinjača i druge. Sliv Drine čini jednu petinu sliva Save, s tim da čak jedna trećina vode koja se sliva u Savu dolazi upravo iz Drine. Najobilnije pritoke Drine potiču iz Crne Gore, i to su Piva, Tara i Lim, koje daju dve trećine vode Drine. Topografske osobine Prosečna nadmorska visina sliva Drine iznosi 961,6 metara, pri čemu nadmorska visina varira od 75,4 metara na ušću do 2.500 metara na najvišim planinama Crne Gore (Prokletije 2.694 m, Komovi 2.487 m i Durmitor 2.522 mnm). Geološke osobine Drina sa pritokama (sliv Drine) protiče kroz Srbiju, Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru preko nekoliko geotektonskih celina (terana, blokova; slika 3). U svom donjem toku na severu sliva Drina se uliva u Savu i prolazi kroz jadarski blok terana. Reka zatim prolazi kroz zapadni pojas Vardarske zone, poznat pod nazivom ”Zvornički šav”, koji predstavlja tektonsku granicu između drinsko-ivanjičkog i jadarsko-kopaoničkog raseda. Prema jugu Drina prolazi kroz drinsko-ivanjički element, zatim kroz dinarski ofiolitni pojas, i istočnobosanski i durmitorski blok terana. U Crnoj Gori, u području dalmatinsko-hercegovačkog kompozitnog terana, u Drinu se ulivaju Piva i Tara.

Svetska banka Krovni izveštaj za sliv Drine Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 5

Drina se u Srbiji uliva u Savu posle izraženo meandrirajućeg toka. U ovom delu sa bosanske strane nalazi se region Semberije, dok se u Srbiji u tom delu toka nalazi ravnica Mačve. Oba ta prostora odlikuje obradivo zemljište, prekriveno sedimentom iz perioda neogena (pesak i šljunak, peskovita glina i laporasta glina iz doba ranog pliocena) i sedimentima iz perioda kvartara (pesak i fini šljunak). Reka ka jugu protiče kroz klastične i karbonatne formacije iz devonskog i karbonskog perioda (od preko 1000 m debljine), zatim kroz klastite iz srednjeg permijskog perioda, bituminozne krečnjake kasnog permijskog perioda, sediment iz ranog i srednjeg perioda trijasa (ilovača, peščar i krečnjak), andesit iz srednjeg trijasa, krečnjak iz kasnog trijasa i manje masive krečnjaka iz perioda cenomana. Neogeni sedimenti koje Drina sa svojim pritokama preseca zastupljeni su u morskim i jezerskim facijama. Za sliv Drine je od velikog značaja istočni deo Boranje zbog granodiorita sa intruzivnim granodioritom-porfiritom i pegmatitom, kao i sa ekstruzivnim kamenom: dacito-andesitom, kvarc-latitom i pratećim piroklastitima. Pored toga, Drina u zoni “Zvorničkog šava“ (zapadni pojas Vardarske zone) preseca kamen ofioloitnog melanža iz doba jure, u kojima se nalaze preklopi blokova i fragmenti sedimenta iz perioda Krede. Od Zvornika, Drina protiče kroz paleozoički kamen drinsko-ivanjičkog elementa, nastalog promenom metamorfnog peščara i praškastog sedimenta, sa mestimičnim konglomeratima, i kroz kamen iz doba trijasa. Sliv Drine kroz Crnu Goru uključuje dve geotektonske celine: istočnobosanski-durmitorski blok terana i dalmatinsko-hercegovački kompozitni teran, pri čemu su obe ove celine generalno dinarski orijentisane (severozapad-jugoistok). Sliv je na severu ograničen dinarskim ofiolitnim pojasom, a na jugozapadu rasedom iznad dalmatinsko-hercegovačke zone. Sliv Drine uključuje i područja planina Volujak, Pivska, Durmitor, Ljubišnja, Kovač, Sinjajevina, Lisa, Bjelasica, Komovi, Visitor, Mokra, Hajla i Žljeb. Istočnobosanski-durmitorski blok, koji je dominantan u Crnoj Gori, sačinjen je od klastičnog sedimenta iz paleozoika, zatim klastičnih, karbonatnih i silikatnih sedimenata i vulkanskog kamena iz trijasa, kao i kamena iz doba jure, krede, neogena i kvartara.

Slika 3: Geotektonski položaj centralnog dela Balkanskog poluostrva između Mezijske visoravni i Jadranskog mora

Legenda: DHCT - dalmatinsko-hercegovački kompozitni teran; CBMT - centralnobosanski teran; EBDT - istočnobosanski-durmitorski teran; DOBT - pojas dinarskog ofiolitnog terana; DIT - drinsko-ivanjički teran; JBT - jadarski blok teran; VZCT - kompozitni teran vardarske zone; SMCT - srpsko-makedonski kompozitni teran. 1. Rased, uočen i pokriven; 2. Rased; 3. Tektonizovana granica.

Svetska banka Krovni izveštaj za sliv Drine Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 6

2.1.2 Klimatske karakteristike Klima u slivu Drine je složena i pod uticajem je opšte atmosferske cirkulacije, izdužene forme u pravcu sever- jug, lokalne orografije i blizine Jadranskog mora. Najjužniji deo sliva odlikuje mediteranska i morska umerena i vlažna klima prema Kepenovoj klasifikaciji klimata. Umereno hladna i vlažna kontinentalna klima je prisutna na nadmorskim visinama iznad 1000 m. Uticaj Mediterana, mada blag, može se osetiti u gornjem delu sliva do Foče. Nizvodno od Foče preovladava umerena kontinentalna klima koju odlikuju topla leta i umereno hladne zime. Od juga ka severu, sa opadanjem nadmorske visine opadaju i godišnje količine padavina, sa prosečno oko 2100 mm u Kolašinu do 820 mm u Loznici. U istom pravcu raste srednja godišnja temperatura, od 4,6 °C na Žabljaku do 11°C u Loznici. Unutargodišnji režim padavina varira na slivu. Severni deo sliva ima najveću količinu padavina u kasno proleće, uglavnom u maju i junu, dok zime odlikuje suvo vreme sa najnižom količinom padavina u februaru. Zbog uticaja mediteranske klime u južnom delu, padavine su najveće u kasnu jesen, a najmanje u letnjim mesecima. Najtopliji mesec je jul, a najhladniji januar. Relativna vlažnost u slivu Drine je prilično ujednačena i najniža je u periodu jun-avgust, a najviša u periodu decembar-januar. Sneg znatno utiče na vodni režim Drine budući da su u njemu akumulirane velike količine vode, pa se najveći protoci javljaju u proleće, u aprilu i maju. Visina snežnog pokrivača na nekim delovima srednjeg sliva Drine dostiže visinu od 1,20 m (što odgovara visini vodenog stuba od 200 mm) sa čestim snežnim nanosima, dok u gornjem delu sliva čak prelazi i 5 m. Magla je karakteristična pojava u dolini Drine i može se javiti u bilo koje doba godine, ali je najčešća u proleće i u jesen. Složena lokalna topografija u gornjem toku Drine znatno utiče i menja pravac i brzinu vetra. Uprkos tome, snažni vetrovi su retki, a uopšteno gledano vetar je u ovom delu niskog intenziteta.

2.1.3 Drina i njene glavne pritoke Reka Drina je najveća pritoka Save u pogledu ukupne površine sliva, dužine vodotoka i količine vode. Drina nastaje u Crnoj Gori na nadmorskoj visini od 2.500 m.n.m., između padina Maglića i Pivske planine, tačnije između sela Šćepan Polje (Crna Gora) i Hum (Bosna i Hercegovina), sakupljajući znatne količine vode sa karstne visoravni koja beleži najveće količine padavina u Evropi (oko 3.000 mm/god), što takođe predstavlja i najveće specifično oticanje vode u Evropi (do 50 L/s/km²). Tri izvorišne reke Drine u Crnoj Gori su Tara (slivna površina 2.006 km²), Piva (1.784 km²) i Lim (5.968 km²). Tara i Piva spajaju se u selu Šćepan Polje uz granicu Bosne i Hercegovine i Crne Gore, sa ukupnim srednjim godišnjim protokom od 154 m³/s. Lim se uliva u Drinu kod akumulacije Višegrad sa srednjim godišnjim protokom od 113 m³/s. Drina se uliva u Savu na nadmorskoj visini od 78 m.n.m., u Panonskoj niziji (Semberija i Mačva), nakon 346 km dugog toka i visinske razlike od 350 m (što odgovara prosečnom nagibu od 1%). Srednji protok Drine kod Bijeljine iznosi oko 400 m³/s, što odgovara srednjoj godišnjoj zapremini oticaja od 12,6 milijardi m³. Glavne pritoke Drine u Republici Srbiji su Lim sa rekama Uvac, Rzav, Ljuboviđa i Jadar. Glavne pritoke Drine u Bosni i Hercegovini su Sutjeska, Bistrica, Ćehotina, Prača, Lim, Rzav, Žepa, Rogačica, Ljuboviđa, Drinjača i Janja.

2.1.4 Podzemne vode u slivu Drine Na slivu reke Drine dominiraju karbonatne stenske mase, koje su podložnekarstnim procesima, što predstavlja važnu hidrogeološku osobinu. Usled tektonskih kretanja došlo je do stvaranja starih karstnih visoravni koje su zasečene dubokim kanjonima Pive, Komarnice i Tare. Dubina karstifikacije se kreće od nekoliko metara pa do više od 2000 metara. Karstne pojave su mnogobrojne i karakterišu ih površinske i podzemne forme kao što su pukotine, klanci, suve doline, pećine, jame i ponori.

Svetska banka Krovni izveštaj za sliv Drine Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 7

Prema tome, poroznost je ključna osobina geoloških formacija sa gledišta izdani podzemnih voda u slivu Drine. U slivu se mogu naći sledeći tipovi izdani: • Karstno-pukotinske izdani dobre propustljivosti, • Karstno-pukotinske izdani umerene propustljivosti, • Pukotinske izdani, • Intergranularne izdani dobre propustljivosti, • Intergranularne izdani umerene propustljivosti, • Akvitardi slabe propustljivosti.

Izvorišta podzemnih voda predstavljaju glavni izvor vodosnabdevanja za ruralne zajednice, koje vodu crpe iz bušotina, bunara i sa izvora. Aktuelno znanje o režimu podzemnih voda nije adekvatno jer ima malo sistematskih i dugoročnih merenja, dok je za puno razumevanje režima podzemnih voda potrebno više. Izdašnost izvora znatno varira u zavisnosti od klimatskih uslova, pri čemu je uopšteno najveća u kasnu jesen i početkom zime, a najmanja u periodu od avgusta do septembra. Odnos između maksimalne i minimalne izdašnosti je teško kvantifikovati zbog nedostatka podataka. Opšti pravac kretanja podzemnih voda orijentisan je od jugozapada do severoistoka, dolinom reke Drine. U nižim delovima sliva Drine, posebno u Mačvi i Semberiji, prisutni su značajni, ali još uvek neiskorišćeni, geotermalni vodni resursi.

2.1.5 Biodiverzitet i zaštićena područja Biodiverzitet Sliv Drine ima veoma složenu i raznovrsnu lepezu ekosistema, prilagođenih ili razvijenih u skladu sa ekstremno visokim i niskim protocima. Međutim, integritet ovih ekosistema već je delimično narušen budući da u slivu Drine već postoji osam srednjih do velikih hidroenergetskih brana, ali i zahvaljujući tradiciji nedostatka održivog upravljanja vodama i otpadom, koji su već narušili određene deonice reke. Međutim, pojedine deonice tokova u slivu Drine i dalje predstavljaju netaknute ekosisteme i uprkos mogućim problemima zagađenja, čine jedinstvenu baštinu koju treba očuvati. Pored toga, u slivu Drine i dalje žive mnogobrojne biljne i životinjske vrste i zastupljena su brojna staništa od izuzetne ekološke vrednosti i jedinstvenog značaja za biodiverzitet na nacionalnom, regionalnom i evropskom nivou. Močvarna područja i aluvijalne šume se nalaze među najznačajnijim staništima na slivu reke Drine. Mada ne pokrivaju velike površine uz Drinu i njene pritoke na visinama većim od 140 mnm, ona i dalje predstavljaju važan faktor za raznovrsnost staništa i obezbeđuju uslove i sklonište za veliki broj vrsta i staništa kojih, bez ovih područja, ne bi bilo zastupljeno u regionu. Nizvodno od Zvornika, a naročito od Loznice, pa sve do ušća Dine u Savu, močvarna područja su prostrana, a stari i noviji meanderi dominiraju predelom. Ova područja predstavljaju najvažnija staništa na kontinentalnom nivou, izvor su slatke vode i hrane, građevinskog materijala i biodiverziteta. Močvarna područja pomažu i u kontroli poplava, stabilizuju prihranjivanje izdani kompenzujući nestacionarnost ispusta na izgrađenim branama, kao i efekte klimatskih promena. Međutim, ovi dragoceni ekosistemi nisu dovoljno zaštićeni u tri zemlje na čijim teritorijama se prostire sliv Drine. Sliv Drine bogat je biodiverzitetom i dom je za mnoge endemske vrste, kao i mnoge koje su postale retke i lokalno i kontinenatalno ugrožene. Imajući u vidu velike površine koje pokriva, kao i diverzitet prostora i nadmorske visine, sliv Drine obiluje raznovrsnom florom i faunom. U slivu Drine živi veliki broj endemskih vrsta, od kojih su mnoge od evropskog značaja. Najpoznatije endemske vrste u slivu Drine su Pančićeva omorika (Picea omorika), ali i mnoge druge, uključujući Campanula secundiflora, balkansku stenoendemsku vrstu, čije populacije su ugrožene planiranom izgradnjom na Limu. Broj endemskih i reliktnih biljaka izuzetno je veliki u južnom delu sliva, u karstnim masivima oko Pive i Tare, gde diverzitet endemskih biljaka dostiže gotovo 100 po jednom UTM 10x10 kvadratu. Broj endemskih biljaka u celokupnom slivu prelazi 130. Kao primer, nabrojane su sledeće endemske biljke: Daphne malyana, Saxifraga rocheliana, Centaurea incompta,

Svetska banka Krovni izveštaj za sliv Drine Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 8

Dianthus kitaibelii, Cerastium lanatum, Centaurea derventana, Aquilegia grata, Aquilegia nikolicii, Amphoricarpus autariatus, Valeriana braun-blanquetii, Campanula balcanica, Adenophora liliifolia, Cirsium wettsteinii, Cicerbita pancicii, Melampyrum hoermanianum, Teucrium arduini, Iris bosniaca. Endemske vrste izuzetno su prilagođene domaćim uslovima, ali se snalaze i u izmenjenom okruženju. Njihova prilagodljivost može da funkcioniše kao neka vrsta „osiguranja“ za nastavak genetske raznovrsnosti u svetlu brzih promena. U proseku, gubitak jedne endemske biljke ima za posledicu nestanak između 10 i 30 specijalizovanih endemskih životinjskih vrsta. Dakle, endemske vrste treba da budu u fokusu za očuvanje biodiverziteta. Drina predstavlja dom velikom broju staništa i ekosistema, koje naseljava više od 50 vrsta riba. To predstavlja približno polovinu svih slatkovodnih vrsta u sve tri zemlje na slivu Drine. Drina je jedna od ključnih lokacija ribljeg diverziteta na Balkanu. Gornje delove sliva uglavnom naseljavaju salmonidne vrste, uglavnom mladica (Hucho hucho) i potočna pastrmka (Salmo labrax). Peš (Cottus gobio) i zrakoperka (Barbus caninus) takođe su česte u ovim krajevima. Na ove vrste najviše utiču male brane, izlov, naročito potočne pastrmke, ali i umerena količina nutrijenata iz obližnjih ribnjaka. Ribe su među najugroženijim kičmenjacima. Očuvanje bogatih ribljih populacija Drine omogućilo bi i zaštitu velikog dela balkanskih i evropskih vrsta ribe i njihovog genetskog diverziteta. Na primer, mladica je jedna od najugroženijih ribljih vrsta u Evropi (nalazi se na crvenoj listi IUCN), endemska je vrsta u slivu Dunava, pri čemu je sliv Drine najvažniji basen za ovu populaciju na Balkanu, i dom je za 30% jedinki ove vrste na Balkanu. Migracione trase ove vrste prekinute su branama, a populacija pokazuje prekid u strukturi, uz veliki pad broja jedinki. Druge riblje vrste od značaja na slivu uključuju lipljen (Thymalus thymalus) i umbru (Umbra krameri) na samo jednom lokalitetu (Gromiželj u Bosni i Hercegovini). Kada je reč o pticama i sisarima, sliv Drine je izuzetno bogat. Prisustvo 230 vrsta ptica i znatna raznolikost sisara je zaista upečatljiva. Među ovim vrstama, nalaze se i mnoge retke, kao što su mrki medved (Ursus arctos), evropski sivi vuk (Canis lupus), divokoza (Rupicapra rupicapra), divlja mačka (Felis silvestris), obični ris (Lynx lynx) i evropska vidra (Lutra lutra), kao i dve endemske vrste, slepa krtica (Talpa caeca) i dinarska voluharica (Dinaromys bogdanovi). Slepi miševi su naročito raznovrsni u slivu Drine, i veruje se da ih ima 30 do 32 vrste. Drina je potvrđeni koridor za migraciju slepih miševa. Dve naročito važne vrste su Barbastella barbastellus i Myotis bechsteinii, jer ove dve vrste predstavlju indikator kvaliteta šumskih staništa, i veoma su brojne u šumama na slivu Drine. Pored toga, sliv Drine je dom za neke veoma retke vrste u regionu, kao što su Eptesicus nilssonii i Tadarida teniotis. Upravljanje vodnim resursima na slivu Drine u budućnosti treba da obezbedi da mere ne budu samo usredsređene na otklanjanje posledica zagađenja koje utiče na reke, već moraju da imaju za cilj i očuvanje nekoliko važnih područja koja su i dalje ekološki netaknuta. Zaštita prirode na slivu predstavlja izazov, budući da može da se nađe u suprotnosti sa planiranim investicijama, a efikasnost mera umnogome zavisi od prekograničnog dijaloga i regionalne saradnje.

Zaštićena područja Sliv Drine obuhvata nekoliko parkova prirode i zaštićenih područja, a predeo je prošaran jedinstvenim glacijalnim jezerima i kanjonima. U slivu Drine nalazi se i kanjon Tare, koji je pod zaštitom UNESCO kao deo svetske baštine. Međutim, samo je 5,44% sliva Drine pod zaštitom (manje od 3% u Bosni i Hercegovini, 10% u Republici Srbiji i 7,9% u Crnoj Gori), što je daleko ispod evropskog proseka. Sliv Drine nije adekvatno zaštićen s obzirom na činjenicu da predstavlja dom za natprosečan biodiverzitet i raznolika staništa. Postoji veliki broj područja planiranih za zaštitu, čime bi se obezbedila bolja zaštita kopnenih staništa, ali očuvanje vodenog biodiverziteta retko se razmatra u planovima buduće zaštite. Postojeća i planirana zaštićena područja sumarno su predstavljena u tabeli 1, a njihove lokacije prikazane su na slici 4.

Svetska banka Krovni izveštaj za sliv Drine Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 9

Slika 4: Postojeća i planirana zaštićena područja na slivu Drine u odnosu na predložene razvojne scenarije

Svetska banka Krovni izveštaj za sliv Drine Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 10

Tabela 1: Zaštićena područja na slivu Drine u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Republici Srbiji Naziv i tip zaštićenog područja Površina (km2) Datum proglašenja BiH: Federacija Postoje planovi za više manjih lokaliteta BiH: Republika Srpska Sutjeska: PP, IUCN: II 160,52 1962. (2012.) planirano proširenje Gromiželj: SRP, IUCN: Ib opštini Bijeljina 8,33 2011. Sava-Drina: PP još nije stavljeno pod zaštitu Perućica (u NP Sutjeska): SNR, IUCN: Ia 14,34 1954. Kanjon Tare i Ljubišnja: NP još nije stavljeno pod zaštitu Drina: NP 2017. Drina: Rezervat biosfere još nije stavljeno pod zaštitu Oko 25 drugih zaštićenih područja (videti mapu) još nije stavljeno pod zaštitu Crna Gora Biogradska gora: NP 56,5 1952. Durmitor: NP, UNESCO lokalitet svetske kulturne baštine, 390 1952. IBA Prokletije: NP 166,3 2009. Komovi: RP, IUCN: VI 195,04 2016. Piva: RP, IUCN: VI 320 2015. Republika Srbija Tara: NP, Emerald područje, IUCN: II 191,7 1981. Šargan – Mokra Gora: PP 108,14 2005 Deo sela Tršić i manastira Tronoša: MSP 1965. Klanac Trešnjice: 5,95 1995. SRP Klanac Trešnjice Mileševka: RNP 4,57 1976. Zaovine: RNP još nije stavljeno pod zaštitu Pester 31.18 2016 Uvac: SRP 74,53 2006. Kanjon Uvca Slapovi Sopotnice: SP Vodopadi Sopotnice 2005. Zlatibor: RNP 419.23 2017 Mnogi drugi spomenici prirode (manji objekti) Mnogobrojni lokaliteti iz Srpske ekološke mreže, gde su najznačajniji Donje Podrinje, Cer, Uvac I Mileševska, još nije stavljeno pod zaštitu Valjevske planine, Ozren – Jadovnik, Kamena gora Legenda: MSP: memorijalni spomenik prirode; SP: spomenik prirode; PP: park prirode; RNP: regionalni park prirode; RP: regionalni park; SRP: specijalni rezervat prirode.

Emerald mreža Uspostavljanje Emerald mreže u slive reke Drine započeto je 2005. godine kada su pokrenuti prvi projekti za označavanje Emerald lokacija u jugoistočnoj Evropi. Do 2011. godine proces je završen, a identifikacija vrsta i staništa je izvršena sa predlogom za proširenje spiska Emerald vrsta koje su značajne za pojedine zemlje koje dele sliv. Većina Emerald lokacija već je u sistemu zaštite pojedinih zemalja, ali ovo nije obavezno slučaj. Spisak predloženih i prihvaćenih Emerald lokacija može se naći u tabeli 2 i njihovoj prostornoj distribuciji prikazanoj na slici 5.

Svetska banka Krovni izveštaj za sliv Drine Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 11

Slika 5: Prihvaćene i predložene Emerald lokacije na slivu Drine u odnosu na predložene razvojne scenarije

Svetska banka Krovni izveštaj za sliv Drine Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 12

Tabela 2: Predložene i prihvaćene Emerald lokacije Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Republike Srbije na slivu reke Drine

Emerald lokacije po zemljama Površina(ako je poznata u km2) Godina proglašenja Serbia Klanac Trešnjice 5.95 2011 Tara 191.7 2011 Zaovine 55.9 2011 Šargan-Mokra gora 108.14 2011 Zlatibor 419.23 2011 Klanac Mileševke reke 4.57 2011 Pešter 31.18 2011 Kanjon reke Uvac 74.53 2011 Montenegro Durmitor sa kanjonom reke Tare 1828 2011 Komovi 210 2011 Kanjon Pive 170 Delimično završeno Prokletije 140 Delimično završeno Visitor sa Zeletinom 310 Delimično završeno Kanjon Komarnice 23 Delimično završeno Ljubišnja 78 još nije stavljeno pod zaštitu Dolina Lima još nije stavljeno pod zaštitu Dolina Ćehotine još nije stavljeno pod zaštitu BiH Rača-Bijeljina 84.4 Delimično završeno Veliki Stolac 155.7 Delimično završeno Kanjon Drine 94.4 Delimično završeno Sutjeska 160.52 Delimično završeno

2.1.6 Očekivani uticaji klimatskih promena Promena klime na slivu Drine razmatrana je pod pretpostavkom važenja scenarija o koncentracijama gasova staklene bašte (Representative Concentration Pathways, RCP) prema Međunarodnom panelu za klimatske promene (IPCC). U tu svrhu formiran je ansambl rezultata simulacija četiri regionalna klimatska modela (RCM) koja su pokrivala sliv Drine. Razmatrana su dva scenarija prema IPCC: RCP 4.5, kao umereni scenario, i RCP 8.5 kao scenario intezivne emisije gasova staklene bašte. Analizirane su promene srednje godišnje i srednjih sezonskih temperatura vazduha (na 2 m) i padavina za dva 30-godišnja perioda, 2011-2040 i 2041- 2070, u odnosu na referentni period 1961-1990. Prema oba klimatska scenarija, svi modeli ukazuju na povećanje temperature na celom slivu Drine u svim godišnjim dobima tokom oba razmatrana perioda u budućnosti (slika 6). Povećanje srednje godišnje temperature na slivu (dobijeno kao medijana ansambla modela) u odnosu na referentni period 1961-1990 kreće se od 1.1 °C prema RCP 4.5 do 1.4 °C prema RCP 8.5 u bližoj budućnosti 2011-2040, a u daljoj budućnosti 2041-2070 od 2.0 °C do 2.7 °C. Prema oba scenarija, najveće zagrevanje se očekuje tokom leta u oba buduća perioda, a prema scenariju RCP 8.5 i tokom zime u daljoj budućnosti (naročito u delu sliva u Srbiji). Najmanje povećanje temperature u bližoj budućnosti se očekuje u jesen, a u daljoj budućnosti u proleće. 2011-2040 RCP 4.5 2041-2070 RCP 4.5

Svetska banka Krovni izveštaj za sliv Drine Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 13

2011-2040 RCP 8.5 2041-2070 RCP 8.5

Slika 6: Projekcije promene srednje godišnje temperature u budućnosti u odnosu na 1961-1990 prema dva klimatska scenarija. Promena padavina u budućnosti u odnosu na referentni period je negativna prema oba scenarija i generalno mala na godišnjem nivou (slika 7). Promena medijane ansambla prosečnih godišnjih padavina u bližoj budućnosti u Crnoj Gori iznosi -3.8% i -4.5% za dva scenarija, dok je u BiH i Srbiji mala i iznosi svega oko -1.5% i -2.5% za dva scenarija. U daljoj budućnosti promena je najveća u Crnoj Gori i iznosi -5.8% i -9.8% za dva scenarija, a u BiH i Srbiji je manja i iznosi oko -5% i -8% za dva scenarija. Međutim, promene po sezonama su izraženije sa suprotnim tendencijama koje se međusobno anuliraju na godišnjem nivou. Očekuje se povećanje zimskih padavina i smanjenje letnjih padavina. Prolećne padavine očekuje manje smanjenje u oba razmatrana perioda, dok jesenje padavine imaju tendenciju povećanja u prvom periodu, a u drugom tendenciju smanjenja. Najveća promena koja se očekuje je smanjenje letnjih padavina u daljoj budućnosti od oko 30%. Neizvesnosti u projekcijama promena temperatura i padavina je veća za dalju budućnost nego za bližu. Najveći raspon vrednosti unutar ansambla imaju letnje i prolećne temperature u oba perioda i prema oba scenarija. Raspon promena padavina unutar ansambla je relativno ravnomeran u svim godišnjim dobima, osim u leto gde je značajno veći u daljoj budućnosti prema oba scenarija. Ocena uticaja klimatskih promena na vodne resurse bazirana je na primeni hidrološkog modela korišćenjem projekcija dnevnih padavina i temperatura iz ansambla regionalnih klimatskih modela. Hidrološke simulacije su sprovedene za budućnost u periodu 2011-2070 i za referentni period 1961-1990. Promena hidrološkog režima reke Drine, zajedno sa njenim značajnim pritokama kao što su Piva, Tara, Ćehotina, Lim i Uvac, ocenjena je na osnovu sledećih indikatora: srednjeg godišnjeg proticaja, srednjeg sezonskog proticaja, godišnjeg proticaja verovatnoće prekoračenja od 10%, i godišnjeg proticaja verovatnoća prekoračenja od 90%.

Svetska banka Krovni izveštaj za sliv Drine Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 14

2011-2040 RCP 4.5 2041-2070 RCP 4.5

2011-2040 RCP 8.5 2041-2070 RCP 8.5

Slika 7: Projekcije promene godišnjih padavina u budućnosti u odnosu na 1961-1990 prema dva klimatska scenarija. Rezultati su pokazali da se tokom perioda bliske budućnosti (2011-2040) očekuju promene u višegodišnjim srednjim proticajima od -12% do +15% u odnosu na referentni period 1961-1990 (slika 8). Promene proticaja su izraženije tokom sezona, sa naglaskom na zimsku sezonu gde promene iznose od +7% do +64%. Prolećna sezona predstavlja period u godini kada se dešavaju najveći proticaji u slivu reke Drine, a tokom ove sezone očekuje se smanjenje proticaja koje iznosi do 22%. Letnji meseci donose smanjenje proticaja za sve klimatske scenarije pri čemu maksimalno smanjenje iznosi -35%. Jesenja sezona tokom bliske budućnosti donosi promenljivo ponašanje proticaja u skladu sa razmatranim klimatskim parametrima u opsegu od -19% do +12%. Značajnije promene proticaja se očekuju tokom perioda daleke budućnosti (2041-2070). Promene iskazane na godišnjem nivou prema različitim klimatskim scenarijima iznose od -18% do +13% u odnosu na 1961-1990 (slika 8). Povećanje proticaja tokom zimske sezone iznosi do 87%, dok se tokom prolećnih meseci očekuje smanjenje u iznosu do 35%. Veliko smanjenje proticaja očekuje se tokom letnje sezone po svim klimatskim scenarijima od -18% do -49%. Isto tako, tokom jesenje sezone prevladava smanjenje proticaja u iznosu do 40%, ali se ujedno tokom ove sezone očekuje i blaže povećanje proticaja prema dve klimatske simulacije. U domenu većih i manjih godišnjih proticaja verovatnoće prevazilaženja 10% i 90%, a koji odslikavaju zastupljenost vodnih i sušnih godina u hidrološkim nizovima, očekuju se promene koje variraju u skladu sa korišćenim setom klimatskih ulaza. Tako se očekuju promene manjih godišnjih proticaja od -9% do +5% i od -15% do +10% tokom perioda bliske i daleke budućnosti. Očekivane promene većih godišnjih proticaja sugerišu promene u višegodišnjim vrednostima od -7% do +22% i od -21% do 20% tokom perioda bliske i daleke budućnosti.

Svetska banka Krovni izveštaj za sliv Drine Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 15

Promene u minimalnim i maksimalnim proticajima nisu razmatrane (jer je za analizu korišćena sezonska vremenska skala) ali se na osnovu dobijenih promena srednjih proticaja tokom različitih sezona u budućim periodima one naslućuju. Rezultati sugerišu da se tokom letnjih i jesenjih meseci mogu učestalije javljati periodi sa manjkom voda, sa posebnim naglaskom na period daleke budućnosti kada se očekuje najveće povećanje temperatura praćeno značajnim smanjenjem padavina. Isto tako, može se očekivati promena u pojavi velikih voda pri čemu se one mogu češće javljati u zimskim mesecima, za razliku od osmotrenih serija gde su periodi velikih voda karakteristični za prolećnu sezonu kao posledica otapanja snežnog pokrivača.

Runoff change (%) relative to 1961-1990 Runoff change (%) relative to 1961-1990 (RCP 4.5) (RCP 8.5) -60 -40 -20 0 20 40 60 -60 -40 -20 0 20 40 60

DJF DJF

MAM MAM

JJA JJA

SON SON

ANN ANN

2011-2040 RCP 4.5 2041-2070 RCP 4.5 2011-2040 RCP 8.5 2041-2070 RCP 8.5

Slika 8: Projekcije promene srednjih protoka u budućnosti u odnosu na 1961-1990 prema dva klimatska scenarija (prosek za analizirane profile).

2.2 Društveno-ekonomske karakteristike

2.2.1 Prirodni resursi Teritorija sliva Drine obiluje prirodnim resursima, koji se kroz region prostiru na specifičan način. Poljoprivredno zemljište dominira u donjem delu sliva (Republika Srpska (BiH) i Republika Srbija), dok su šume i šumoviti predeli češći u gornjem toku Drine. U području gornjeg toka, poljoprivredno zemljište nije uobičajeno, a ako ga ima, uglavnom su to livade i pašnjaci. U području sliva Drine postoje i mineralna nalazišta. Prirodni resursi se, međutim, ne planiraju adekvatno i nema održive eksploatacije: mineralni resursi nisu dovoljno istraženi, njihovo korišćenje je neadekvatno sa stanovišta dobrobiti zemalja i jedinica lokalne samouprave (voda, minerali i šume), prisutna je neodrživost u korišćenju poljoprivrednog zemljišta (smanjenje površina i vrednosti) i šuma (više seče nego sadnje). Značaj i uloga poljoprivrede i šumarstva posledica su prirodnih uslova za razvoj (poljoprivredno zemljište, šume), ali i iz tradicije i činjenice da se većina stanovništva u slivu Drine neposredno ili posredno oslanja na poljoprivredu i šumarstvo (u manjem obimu). Protekli period okarakterisala su nedovoljna ulaganja u razvoj zemljišta, pa su znatne površine poljoprivrednog zemljišta izložene poplavama, eroziji, klizištima i raznim vrstama zagađenja. Aktuelni trend je neprestano smanjenje poljoprivrednog zemljišta. Pored toga, proces fragmentacije zemljišta dostigao je toliki obim da je poljoprivredna proizvodnja na manjim parcelama postala ekonomski neopravdana i nekonkurentna.

Svetska banka Krovni izveštaj za sliv Drine Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 16

Važan prirodni resurs je šljunak iz korita reke Drine, čije je vađenje važna privredna aktivnost i može biti izvor prihoda za lokalne zajednice. Za adekvatno korišćenje takvog resursa neophodno je da ono bude zakonski regulisano od strane država i kontrolisano u koordinaciji sa institucijama nadležnim za vodoprivredu. Osnovni motiv kontrolisane eksploatacije šljunka je održavanje odgovarajućeg proticajnog profila korita reke, dok nekontrolisana eksploatacija može da dovede do morfoloških promena i destabilizacije korita. Na žalost, ne postoje podaci o količinama izvađenog nanosa. Veoma je izražen izostanak kooperativnog upravljanja eksploatacijom šljunka na slivu reke Drine, posebno na graničnom deonicama reke. Regulativa i upravljanje eksploatacijom šljunka treba da obuhvate i ekološke i bezbednosne komponente. Reka Drina je i veoma važan resurs u smislu razvoja turizma. U ovom trenutku, dva najvažnija turistička događaja na srednjem toku Drine su “Drinska regata“ i “Drina-Prača nove turističke staze“. Drinska regata je najstariji događaj turističko-rekreativnog karaktera u regionu Drine, koji se organizuje u znak sećanja na staru tradiciju splavarenja na Drini. Regata je najposećeniji događaj u zapadnoj Srbiji i centralna letnja atrakcija na vodi, koja svojim sadržajima privlači desetine hiljada posetilaca iz Republike Srbije i sveta. Splavarenja na Drini organizuje opština Ljubovija, a deonica za splavarenje dugačka je oko 40 km, od Ljubovije do Rogatice. U Bosni i Hercegovini, Turistička Organizacija bosansko-podrinjskog kantona Goražde i opština Foča- Ustikolina organizuju splavarenje na Drini, i to na potezu Ustikolina - Goražde. Ruralne oblasti su veoma važne za razvoj turizma, a fokus treba da bude na izgradnji smeštajnih kapaciteta kao što su eko naselja, poljoprivredna gazdinstva, etno sela, skijaška sela, kampovanje i drugo. Pejzažno oblikovanje tradicionalnih letnjih pašnjaka i njihovo postavljanje u funkciju turizma treba da podstakne razvoj sportskog, planinskog, lovačkog i ribolovnog turizma, kao i razvoj eko-turizma.

2.2.2 Demografija Područje sliva Drine sadži delove ili celokupne teritorije 56 jedinica lokalne samouprave (opština i gradova), u kojima po poslednjem popisu živi oko 1.100.000 stanovnika. Administrativne granice opština i gradova pokrivaju nešto veću površinu (22.948 km2) od sliva Drine (19.680 km2). Ukupna površina sliva Drine podeljena je na tri glavne administrativne celine, tako da udeo Republike Srbije iznosi 34%, Crne Gore 30% i Bosne i Hercegovine 36%. Međutim, od ukupnog broja stanovnika u slivu Drine u Crnoj Gori živi svega 14%, dok u Republici Srbiji živi 47%, a u Bosni i Hercegovini 39% stanovnika. Područje sliva Drine u Crnoj Gori prostire se na planinskom terenu, kojeg karakteriše mala gustina naseljenosti od svega 22 stanovnika/km2. Najveća gustina naseljenosti je u delu sliva Drine koji pripada Republici Srbiji, sa oko 63 stanovnika/km2. Gustina naseljenosti u području koji pokriva sliv Drine u Republici Srpskoj (BiH) je 51 stanovnika/ km2, dok u Federaciji BiH (BiH) iznosi 59 stanovnika/km2. U periodu od 1948. do 1991. godine, broj stanovnika u slivu Drine konstantno je rastao, ali je posle ovog perioda broj stanovnika konstantno opadao, sve do poslednjeg popisa stanovništva. „Urbano-orijentisana“ politika u godinama posle II Svetskog rata, u uslovima komandne privrede, povećala je razlike u kvalitetu života u urbanim i ruralnim sredinama. Privredni kolaps zemalja na slivu devedesetih godina prošlog veka pojačao je migracije, naročito ekonomske, ne samo sa sela u gradske sredine, već i iz manjih u veće gradske centre. Gradovi su šezdesetih i sedamdesetih godina XX veka većinom bili nosioci industrijskog razvoja. Kada je industrija propala, gradovi su se pretvorili u gradove penzionera. Kada je reč o starosnoj strukturi u tri zemlje u slivu Drine, najveća prosečna starost beleži se u Republici Srbiji (41,9 godina). U Bosni i Hercegovini prosečna starost je 40,8 godina, dok je u Crnoj Gori najniža i iznosi 39,2 godina. U sve tri zemlje prosečna starost ženskog stanovništva je veća od prosečne starosti muškog dela populacije. Stope prirasta stanovništva su negativne u sve tri zemlje (Republika Srbija -0,46, Bosna i Hercegovina -0,11 i Crna Gora -0,49). Glavni problemi u slivu Drine su nepovoljna demografska struktura i distribucija stanovništva. Sliv Drine suočava se sa složenim demografskim problemima koji se manifestuju konstantnim padom nataliteta i

Svetska banka Krovni izveštaj za sliv Drine Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 17

negativnim prirastom stanovništva, smanjenjem broja polaznika osnovnog obrazovanja, depopulacijom, izumiranjem sela, starenjem stanovništva, i emigracijom reproduktivnog i radno sposobnog stanovništva. Postoji mogućnost blagog oporavka demografskih resursa, koji zavisi od odgovarajućeg ekonomskog i socijalnog razvoja. Starenje stanovništva uočljivo je u ruralnim područjima, dok se reprodukcija uglavnom dešava u gradskim sredinama.

2.2.3 Kulturna baština i spomenici Sliv Drine je naseljen već hiljadama godina, o čemu svedoče i ostaci sagorevanja drvnog uglja u nekim pećinama u dolini Drine. Kulturni i istorijski kapital sliva Drine je heterogen i obuhvata kulturna dobra širokog spektra, od praistorije i starog doba, preko srednjeg veka i Otomanskog carstva do modernog doba. Nastao je kao proizvod geografskog položaja i prisustva četiri najveće civilizacije Evrope: Sredozemne, Centralnoevropske, Vizantijske i Orijentalno-Islamske. Kulturna baština u Bosni i Hercegovini veoma je važna u poređenju sa drugim zemljama u slivu prvenstveno zbog sukoba koji se odigrali u periodu 1992-1995. godine, kada je uništen ili oštećen veliki broj duhovnih i svetovnih objekata, kao i spomenika kulture. Neke institucije u oblasti očuvanja nasleđa izgubile su svoj status, ostale bez budžeta, dokumentacije i stručnjaka. U području sliva Drine postoji 258 zaštićenih kulturnih dobara (138 u Republici Srbiji, 258 u Bosni i Hercegovini i 38 u Crnoj Gori). Najvažniji kulturni lokalitet, koji je pod zaštitom UNESCO, predstavlja most Mehmeda Paše Sokolovića u Višegradu u Bosni i Hercegovini. U opštinama u kojima je u okviru razvojnih scenarija sliva Drine planirana izgradnja HE i akumulacija postoji 46 kulturno-istorijskih lokaliteta u Republici Srbiji, 35 u Bosni i Hercegovini i 7 u Crnoj Gori. Za sada, nije poznato da li će neki od njih biti pod direktnim uticajem izgradnje brana i akumulacija. Nisu samo zvanično zaštićena dobra ta koja mogu da budu pod uticajem, već su tu i mnogobrojni verski objekti, gradske strukture i druga mesta od značaja za lokalno stanovništvo i njihova kulturna i verska osećanja. Takođe je moguće da se u radovima na projektu otkriju i neka zakopana ili potopljena kulturna dobra. Procena socijalnih uticaja je od ključnog značaja za svaku planiranu HE, kao i predlog mera ublažavanja i uklanjanja potencijalnih uticaja, kako bi se očuvala kulturna baština sliva Drine i stvorila korist za stanovništvo šireg područja.

2.3 Predloženi razvojni scenariji Na osnovu Projektnog Zadatka, rezultata IWRM izveštaja za svaku zemlju posebno, kao i na osnovu strateških i investicionih planova i saradnji sa zainteresovanim stranama u sve tri zemlje, za svaku zemlju sliva Drine predloženi su različiti razvojni scenariji (tabele 3a, 3b i 3c). U osnovi, sledeći glavni scenariji su definisani: - „Zeleni scenario“ – scenario održivog razvoja – predstavlja bazni scenario zahtevan Projektnim Zadatkom i razmatra razvoj u skladu sa važećim strateškim dokumentima koji se odnose na vodne resurse po pitanjima vezanim za ekologiju i socijalne uslove za svaku zemlju. Ovaj scenario ne uključuje izgradnju novih hidroelektrana, ali podrazumeva unapređenje postojećih uslova upravljanja vodama (odbranu od poplava, rešavanje problema suša, vodosnabdevanje i dr.) - „Potpuni – maksimalni scenario“ obuhvata sve HE koje su identifikovane u okviru važećih strateških dokumenata, strategija razvoja i drugih elevantnih tehničkih dokumenata navedenih u Uvodnom Izveštaju i koje su izabrane kao „relevantne“ od strane zanteresovanih strana kao što je i prikazano u okviru IWRM Izveštaja za svaku zemlju posebno. - „Redukovani/optimizovani maksimalni scenario“ je odredjen na osnovu prethodnog scenarija i zaključaka donetim na javnim raspravama i sastancima sa zainteresovanim stranama kako je

Svetska banka Krovni izveštaj za sliv Drine Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 18

pirkazano u odgovarajućim IPF Izveštajima za svaku zemlju posebno. Ovaj scenario uključuje HE izabrane iz grupe „relevantnih“ koje imaju dobru perspektivu razvoja. Svi scenariji uključuju nadogradnju i razvoj sistema za odvođenje otpadnih voda u skladu sa nacionalnim strategijama. Pored toga, svi razvojni scenariji uključuju zatvaranje i čišćenje divljih komunalnih deponija na obalama reka, kao i sanitaciju postojećih deponija uz punu primenu regionalne strategije upravljanja čvrstim otpadom. Tako se evaluacija „Redukovanog“ i „Maksimalnog“ scenarija može smatrati kao relativna u poredjenju sa „Zelenim“ scenarijom.

Tabela 3a: Razvojni scenariji (Bosna i Hercegovina) Stavka „Zeleni“ scenario „Redukovani maksimalni“ scenario „Potpuni održivog razvoja Varijanta #1 prema Varijanta #2 za duži maksimalni“ Sava RBMP za BiH vremenski period scenario (za oko 6 godina) Nove brane sa Ne Da Da Da višenamenskom ulogom Snabdevanje Postojeće I buduće Postojeće I buduće Postojeće I buduće Postojeće I buduće vodom potebe su zadovoljene potebe su zadovoljene potebe su zadovoljene potebe su zadovoljene stanovništva Snabdevanje Postojeće I buduće Postojeće I buduće Postojeće I buduće Postojeće I buduće vodom industrije potebe su zadovoljene potebe su zadovoljene potebe su zadovoljene potebe su zadovoljene Navodnjavanje Postojeće potebe su Postojeće I buduće Postojeće I buduće Postojeće I buduće zadovoljene potebe su zadovoljene potebe su zadovoljene potebe su zadovoljene Hidroenergetika Ne predvidja se Ukupno 4: Ukupno 7: Ukupno 16: izgradnja novih HE, a HE „Buk Bijela“ (niska), HE „Buk Bijela“ (niska), HE „Buk Bijela“ (niska), postojeće se HE „Foča“ (niska), HE „Foča“ (niska), HE „Foča“ (niska) , revitalizuju kako bi se HE „Ustikolina“, HE „Paunci“, HE „Paunci“, povećala njihova HE „Mrsovo“ HE „Ustikolina“, HE „Ustikolina“, efikasnost HE „Goražde“, HE „Goražde“, HE „Dubravica“, HE „Rogačica“, HE „Mrsovo“ HE „Tegare“, HE „Dubravica“, HE „Kozluk“, HE „Drina I“, HE „Drina II“, HE „Drina III“, HE „Sutjeska“, HE „Mrsovo“, HE „Vikoč (Luke)“ Drugi enegetski Druge opcije sa Još uvek je verovatno Još uvek je verovatno Povećanje HE izvori proizvodnju zelene oslanjanje na TE za oslanjanje na TE za proizvodnje može energije se razvijaju regularno energetsko regularno energetsko omogućiti smanjeno (npr. vetar, solarna snabdevanje snabdevanje oslanjanje na TE energija I dr.) Zaštita od Postojeća zaštita od Potojeća i buduća Potojeća i buduća Potojeća i buduća poplava poplava je zaštita od poplava su zaštita od poplava su zaštita od poplava su obezbeđena sve dok obezbeđene obezbeđene obezbeđene nove brane nisu potrebne Kvalitet vode Sva planirana PPOV su Ograničen uticaj na Ograničen uticaj na Ograničen uticaj na izgradjena, divlje kvalitet vode kvalitet vode kvalitet vode komunalne deponije (povećanje nanosa) (povećanje nanosa) (povećanje nanosa) na obalama reka su zatvorene I očišćene. Edukacija o razvrsta- vanju otpada

Svetska banka Krovni izveštaj za sliv Drine Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 19

Stavka „Zeleni“ scenario „Redukovani maksimalni“ scenario „Potpuni održivog razvoja Varijanta #1 prema Varijanta #2 za duži maksimalni“ Sava RBMP za BiH vremenski period scenario (za oko 6 godina) povećava reciklažu otpada. Kvaitet vazduha Najstrožiji plan za Potencijano zatvaranje Potencijano zatvaranje Zatvaranje smanjenje emisije SO2, termoelektrana sa termoelektrana sa termoelektrana sa NOx i čestica iz neutralnim neutralnim neutralnim toplana i TE (primena energetskim balansom energetskim balansom energetskim balansom Nacionalnog plana zbog novih HE. zbog novih HE. zbog novih HE. smanjenja emisija - NERP) Ekološki Minimalni ekološki Minimalni ekološki Minimalni ekološki Minimalni ekološki prihvatljiv proticaj je garantovan proticaj je garantovan proticaj je garantovan proticaj je garantovan proticaj na selom slivu Turizam Kontrolisani turizam u Umeren uticaj na Ublaženi uticaj za Ublaženi uticaj za zaštićenim oblastima turizam (oblasti za turizam (oblasti za turizam (oblasti za (kontrola pristupa, rekreaciju se stvaraju rekreaciju se stvaraju rekreaciju se stvaraju nema konverzije oko akumulacija novih oko akumulacija novih oko akumulacija novih zemljišta sa zaštićenim brana) brana) brana) staništima za infrastrukturu) Klimatske Postojeći periodi suša Postojeći I budući Postojeći I budući Postojeći I budući promene I se ublažavaju period suša biće period suša biće period suša biće ublažavanja suša korišćenjem vode iz ublaženi korišćenjem ublaženi korišćenjem ublaženi korišćenjem postojećih vode iz postojećih I vode iz postojećih I vode iz postojećih I akumulacija. novih akumulacija. novih akumulacija. novih akumulacija.

Svetska banka Krovni izveštaj za sliv Drine Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 20

Tabela 3b: Razvojni scenariji (Crna Gora) Stavka "Zeleni" Scenario održivog "Redukovani maksimalni "Potpuni Maksimalni" razvoja "Scenario (prema Strategiji Scenario energetskog razvoja Crne Gore) Snabdevanje vodom Postojeće I buduće potebe su Postojeće I buduće potebe su Postojeće I buduće potebe su stanovništva zadovoljene zadovoljene zadovoljene Snabdevanje vodom Postojeće potebe su Postojeće I buduće potebe su Postojeće I buduće potebe su industrije zadovoljene zadovoljene zadovoljene Navodnjavanje Postojeće potebe su Postojeće I buduće potebe su Postojeće I buduće potebe su zadovoljene zadovoljene zadovoljene Hidroenergetika Nije predvodjena izgradnja Redukovani scenario uključuje Poptuni maksimalni scenario novih HE. Osilacije u radu sledeće HE: HE „Komarnica“, obuhvata sledeće HE: HE akumulacije Piva su usvojene MHE „Otilovići“ i HE „Kruševo“ „Komarnica“, MHE „Otilovići“, tako da ublaže osccilacije vode (analiziraju se samo HE HE „Kruševo“, HE „Lukin Vir“, nizvodno od brane navedene u Strategiji HE „Andrijevica“ (HE „Gradac“ hidroenergetskog razvoja Crne i HE „Mekote“ neće se Gogre). razmatrati zbog relativne blizine državne granice sa BiH I HE „Vikoč“). Drugi enegetski izvori Druge opcije sa proizvodnju Prema Strategiji energetskog Prema Strategiji energetskog zelene energije se rezvijaju (na razvoja uključene su razvoja zbog dodatnih HE primer vetar, solarna energija I TE “Pljevlja II” iTE “Maoče” dr.) Odbrana od poplava Postojeća odbrana od poplava Potojeća I buduća odbrana od Potojeća I buduća odbrana od je obezbedjena tako da nove poplavna su obezbedjene poplavna su obezbedjene brane nisu potrebne Kvalitet vode Sva planirana PPOV su Ograničeni uticaji na kvalitet Ograničeni uticaji na kvalitet izgradjenja, konkretno u vode (nanos) vode (nanos) Pljevljima. Gradske divlje deponije na obalama su zatvorene I očišćene. Industrijske deponije Gradac se adaptira u sanitarnu deponiju Ekološko prihvatljiv Ekoliški prihvataljiv proticaj je Ekološki prihvatljiv proticaj je Ekološki prihvatlajiv proticaj je proticaj garantovan na svakom garantovan garantovan zahvatu Turizam Turizam je kotrolisan u Ublaženi uticaj za turizam Ublaženi uticaj za turizam zaštićenim oblastima (oblasti za rekreaciju) (oblasti za rekreaciju) (kontrola pristupa, nema konverzije zemljišta sa zaštićenim staništima za infrastrukturu) Klimatske promene I Postojeći periodi suša se Postojeći I budući periodi suša Postojeći I budući periodi suša ublažavanja suša ublažavaju korišćenjem vode se ublažavaju korišćenjem se ublažavaju korišćenjem iz postojećih akumulacija. vode iz postojećih vode iz postojećih akumulacija. akumulacija.

Svetska banka Krovni izveštaj za sliv Drine Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 21

Tabela 3c: Razvojni scenariji (Republika Srbija) Stavka "Zeleni" Scenario održivog "Redukovani/optimizovani "Potpuni Maksimalni" Scenario razvoja maksimalni "Scenario Snabdevanje Postojeće I buduće potebe su Postojeće I buduće potebe su Postojeće I buduće potebe su vodom zadovoljene zadovoljene zadovoljene stanovništva Snabdevanje Postojeće potebe su zadovoljene Postojeće I buduće potebe su Postojeće I buduće potebe su vodom industrije zadovoljene zadovoljene Navodnjavanje Postojeće potebe su zadovoljene Postojeće I buduće potebe su Postojeće I buduće potebe su zadovoljene zadovoljene Hidroenergetika Nije predvodjena izgradnja novih Ukupno 6: Ukupno 10: HE. Postojaće, uz revitaliyacij, (4 na Drini) (7 na Drini): napraviti efikasnijim. HE “Rogačica”, HE "Tegare", HE „Rogačica“, HE "Tegare", HE "Dubravica", HE “Kozluk", HE „Dubravica“, HE „Kozluk“, (2 na Limu) HE „Drina I“, HE „Drina II“, HE “Brodarevo I” i HE „Drina III“ MHE “Rekovići” (3 na Limu) (1 RHE – Lim i Uvac) HE „Brodarevo I“, HE „Brodarevo II“ i MHE „Rekovići“ (1 RHE – Lim i Uvac ) Drugi enegetski Druge opcije sa proizvodnju Još uvek je verovatno oslanjanje Povećanje HE proizvodnje može izvori zelene energije se rezvijaju (na na TE za regularno energetsko stvoriti mogućnosti za smanjenje primer vetar, solarna energija I snabdevanje oslanjanja na TE dr.) Odbrana od Postojeća odbrana od poplava je Potojeća I buduća odbrana od Potojeća I buduća odbrana od poplava obezbedjena tako da nove brane poplavna su obezbedjene poplavna su obezbedjene nisu potrebne Kvalitet vode Sva planirana PPOV su Ograničeni uticaji na kvalitet Ograničeni uticaji na kvalitet izgradjena. vode (nanos) vode (povećanje nanosa) Gradske divlje deponije na obalama su zatvorene I očišćene. Ekološki Ekološki prihvatljiv proticaj je Ekološki prihvataljiv proticaj je Ekološki prihvatljiv proticaj je prihvataljiv garanotvan na svakom zahvatu garantovan garantovan proticaj Turizam Turizam je kotrolisan u Ublaženi uticaj za turizam Ublaženi uticaj za turizam zaštićenim oblastima (oblasti za rekreaciju) (oblasti za rekreaciju se formiraju (kontrola pristupa, nema na obalama akumulacija) konverzije zemljišta sa zaštićenim staništima za infrastrukturu) Klimatske Postojeći periodi suša se Postojeći I budući periodi suša se Postojeći I budući periodi suša se promene I ublažavaju korišćenjem vode iz ublažavaju korišćenjem vode iz ublažavaju korišćenjem vode iz ublažavanja suša postojećih akumulacija. postojećih akumulacija. postojećih akumulacija.

Za izbor optimalnog scenarija korišćena je metoda VIKOR višekriterijumskog rangiranja. VIKOR je metoda koja se koristi za rešavanje optimizacijskih zadataka sa više heterogenih i sukobljenih kriterijuma. Iznalaženje kompromisnog rešenja uključuje sledeće aktivnosti: studiju sistema i izradu scenarija, definisanje kriterijuma, procenu predloženih scenarija i analizu poželjne stabilnosti. Izrada scenarija zasnovana je na glavnom cilju i svrsi sistema, koji su isti za sva scenarija, dok su promenama podložne samo vrednosti pojedinih parametara. Procena predloženih scenarija izvršena je prema matrici kriterijuma i indikatora, i njihovim relativnim ponderima. Matrica je prikazana u tabeli 4.

Svetska banka Krovni izveštaj za sliv Drine Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 22

Tabela 4: Matrica kriterijuma i indikatora i njihovi relativni ponderi Kriterijumi Ponderi Indikatori Ponderi za kriterijuma indikatore Nivelisani trošak električne energije (NTEE) / 0,3 Dinamički primarni trošak (DPT) Dinamički trošak skladišnog kapaciteta vode 0,2 Uticaj na životnu sredinu 0,3 Geografija i zemljište 0,02 Klima 0,03 Kvalitet vazduha 0,03 Hidrologija 0,09 Vodni režim 0,09 Kvalitet površinskih voda 0,07 Kvalitet podzemnih voda 0,07 Kopnena vegetacija i staništa 0,05 Koridori za migraciju 0,05 Kopnena fauna 0,05 Vodeni ekosistemi 0,14 Aluvijalni ekosistemi 0,12 Područja za očuvanje 0,16 Predeo 0,03 Društveno-ekonomski uticaj 0,2 Stanovništvo 0,50 Poljoprivreda 0,10 Šumarstvo 0,10 Ribarstvo/Lovstvo 0,05 Infrastruktura 0,05 Izvori/Korišćenje energije 0,04 Zdravstvo 0,04 Obrazovanje 0,03 Etnicitet/Kultura 0,01 Vizuelni aspekti 0,04 Kulturna baština/Turizam 0,04

Za određivanje pondera kriterijuma i indikatora korišćene su metode za tehničku i preferencijalnu definiciju relativnih pondera. Procena predloženih scenarija izvršena je u skladu sa teritorijalnom podelom, odnosno izvršena je za Srbiju, Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu, i to prema podeli na opcije IZGRADNJE i OPERATIVNOG RADA. Za teritoriju Republike Srbije razmatrana su dva scenarija, VS2 i VS3 (redukovani/optimizovani scenario i potpuni maksimalni scenario), u skladu sa opcijama IZGRADNJE i OPERATIVNOG RADA. U okviru opcije OPERATIVNOG RADA, kompromisno rešenje za konačnu odluku je scenario VS2, sa prednošću od 100% u odnosu na scenario VS3. Isti je rezultat i u opciji IZGRADNJE. Za teritoriju Bosne i Hercegovine ocenjivana su tri predložena scenarija, VS2A, VS2B i VS3 (redukovani/ maksimalni scenario (4 odnosno 7 novih HE), odnosno poptpuni maksimalni scenario). Prema opciji OPERATIVNOG RADA, kompromisno rešenje za konačnu odluku predstavlja set scenarija VS2B i VS2A, gde je scenariju VS2A data prednost od 10,4% u poređenju sa VS2B. Kompromisna i konačna odluka za opciju IZGRADNJE je VS2A, kojoj je data prednost od 33,4% u poređenju sa scenarijom VS2B. Za teritoriju Crne Gore ocenjivana su dva scenarija: VS2 i VS3 (redukovani/optimizovani scenario i potpuni maksimalni scenario). Za obe opcije IZGRADNJE i OPERATIVNOG RADA, kompromisno rešenje za konačnu odluku predstavlja scenario VS2, kome je data prednost od 100% u odnosu na scenario VS3.

Svetska banka Krovni izveštaj za sliv Drine Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 23

2.3.1 Republika Srbija U slivnom području Drine koje se nalazi na teritoriji Republike Srbije trenutno rade sledeće hidroelektrane: „Zvornik“, „Bajina Bašta“ (HE i MHE), „Bistrica“, „Kokin Brod“, „Uvac“ i „Potpeć“. HE „Zvornik“ i HE „Bajina Bašta“ nalaze se na granici između Republike Srbije i Republike Srpske (BiH) i pod upravom su EPS-a. Ukupni instalisani kapacitet postojećih HE je 675 MW (kapacitet reverzibilnih HE: 614 MW). Ukupna godišnja proizvodnja energije HE i reverzibilnih HE iznosi 4.152 GWh. Glavne karakteristike postojećih HE na teritoriji sliva reke Drine u Republici Srbiji prikazene su u tabeli 5. Tabela 5: Glavne karakteristike HE u radu koje se nalaze u Republici Srbiji ili njima upravlja EPS

HE „Zvornik” HE „Bajina RHE „Bajina „Bistrica"** HE „Kokin „Uvac“ „Potpeć“ Bašta“ Bašta“* Brod“

Reka Drina Drina Beli Rzav Uvac Uvac Uvac Lim Stacionaža km 93+100 km 199+500 km 62+000 km 54+000 Km 72+075 Km 53+600

3 Qav (m /s) 369 349 14,4 13,9 11,5 77,6 Tip brane/ Betonska Betonska / Kamena / Kamena / Kamena / Zemljana / Betonska građevinska gravitaciona 91 130 42 82 110 gravitaciona visina (m) / 42 / 46 Aktivna 47,43/21,32 340 / 218 170 / 153 7,6 / 4,1 250/209 200/160 27,5 / 19,8 /korisna zapremina akumulacije (mil. m3) Tip ne- ne- reverzibilna derivaciona ne- derviaciona ne- postrojenja derivaciona derivaciona derivaciona derivaciona Inst. snaga 96 368 614 102,6 21,4 36 51 (MW) Srednja 500 1650 1200 370 60 72 300 godišnja proizvodnja električne energije (GWh) * Brana i akumulacija „Lazići“ ** Brana i akumulacija „Radoinja“

Projekti izgradnje novih deset hidroenergetskih sistema već su urađeni. Sa zainteresovanim stranama produskutovani su rezultati dobijeni višekriterijumskom analizom, čiji je cilj najbolji izbor predloženih projekata, nakon čega je zaključeno da bi paket od šest projekata optimalno zadovoljio navedene kriterijume (tabela 6). Radi se o sledećih šest projekata: - HE "Rogačica" 113 MW Drina prekogranična HE - HE "Tegare" 121 MW Drina prekogranična HE - HE "Dubravica" 87 MW Drina prekogranična HE - HE "Kozluk" 88 MW Drina prekogranična HE - HE "Brodarevo I" 26 MW Lim - MHE "Rekovići" 7.2 MW Lim

Svetska banka Krovni izveštaj za sliv Drine Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 24

Tabela 6: Osnovne osobine HE predloženih optimalnim scenarijom u Republici Srbiji

HE „Rogačica“ „Tegare“ „Dubravica“ „Kozluk“ „Brodarevo I“ „Rekovići“

Reka Drina – srednji Drina – srednji Drina – srednji Drina – donji Lim Lim tok tok tok tok Rastojanje km 173+250 km 148+750 km 118+700 km 60+200 km 101+887

3 Qav (m /s) 330,2 333,5 340,4 369,9 74,4 87,63 Tip/gradjevinska Betonska Betonska Betonska Betonska Betonska Betonska visina brane (m) gravitaciona/ gravitaciona / gravitaciona / gravitaciona / gravitaciona / gravitaciona / 42 44,3 39 38 38,8 14,7 Ukupni kapacitet Zanemarljiv Zanemarljiv Zanemarljiv 49,8/15,0 3,99/1,02 0,5/0,5 akumulacije / aktivni kapacitet (mil. m3) Tip elektrane ne- ne- ne- ne- ne- ne- derivaciona derivaciona derivaciona derivaciona derivaciona derivaciona Inst. kapacitet 113 121 87,2 88,5 26,10 7,18 (MW) Srednja godišnja 420 452 333 394,69 101 34,46 proizvodnja el. energije (GWh) Investicioni 217 253 281 290 75 20 troškovi (mil. evra)* * Napomena: Procene se zasnivaju na metodologiji opisanoj u odgovarajućem izveštaju o integrisanom upravljanju vodnim resursima

Reverzibilne HE generalno nisu efektivne u vodoprivrednom smislu i u smislu unapređenja vodenog bilansa i malog protoka. One nisu izvor energije, već ponori (tipična efikasnost rada reverzibilnih HE kreće se oko 80%). Njihova eventualna uloga u zaštiti od poplava je veoma neizvesna, jer je kapacitet ispumpavanja znatno manji od dolazećih bujičnih voda. Poboljšanje niskog protoka korišćenjem vode iz gornje akumulacije RHE finansijski je preskupo u poređenju sa uobičajenim namenskim akumulacijama na rekama. Stoga nema mnogo smisla porediti RHE i HE primenom kriterijuma usvojenih u ovoj studiji, pa reverzibilne HE nisu ni razmatrane u ovom izveštaju. Konkretno, RHE „Bistrica“ nije uključena u razvojne scenarije za Republiku Srbiju. Kako je ova RHE uključena u razna aktuelna planska i strateška dokumenta u Republici Srbiji, kao i u strateška dokumenta EPS-a, Konsultant preporučuje uključivanje ovog projekta u naredne projekte koji dolaze posle ovog. Velika aktivna zapremina postojećih akumulacija obezbeđuje uslove za veoma fleksibilno upravljanje HE „Uvac“, „Kokin Brod“ i HE „Bistrica“. Ove hidroelektrane mogu da zadovolje gotovo sve potrebe sistema, kao što je redovno snabdevanje energijom i električnom energijom, svim oblicima rezervi u sistemu (uključujući i hladne rezerve), regulisanju električne energije, itd. Najmanja mogućnost regulacije je u akumulaciji HE „Zvornik“, jer je ona već do pola zasuta nanosom. Akumulacije ovog tipa imaju ograničenu ulogu u kontroli poplava. Fleksibilnost HE „Bistrica“ u pogledu varijacija opterećenja (odnosno regulacionog kapaciteta) ograničena je dugom derivacijom. Ipak, ova HE u sadašnjim uslovima zadovoljava trenutne potrebe. Izabrani razvojni scenario može da zadovolji proizvodnju električne energije i projekcije potrošnje definisane u Strategiji razvoja energetike Republike Srbije uz minimalan uticaj na životnu sredinu i optimalan društveno- ekonomski uticaj. Takođe je procenjeno da je ovaj scenario u skladu sa drugim strateškim dokumentima Republike Srbije.

Svetska banka Krovni izveštaj za sliv Drine Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 25

Poređenjem osnovnih osobina predloženih optimalnih scenarija za Republiku Srbiju i Bosnu i Hercegovinu, važno je napomenuti da se četiri od šest izabranih HE („Dubravica“, „Tegare“, „Rogačica“ i „Kozluk“) nalaze duž granice sa Bosnom i Hercegovinom (na teritoriji Republike Srpske).

2.3.2 Crna Gora Na teritoriji Crne Gore trenutno radi nekoliko hidroelektrana, ali se samo HE „Piva“ nalazi u slivu Drine. Ova HE i njena brana i akumulacija predstavljaju najveće objekte izgrađene na reci Pivi. Sa svojim izdašnim korisnim kapacitetom, akumulacija „Piva“ obezbeđuje povoljne uslove za regulaciju protoka. HE „Piva“ radi u „vršnom opterećenju“ u okviru regionalnog hidroenergetskog sistema. Njen instalisani kapacitet iznosi 342 MW, a godišnja proizvodnja energije je 800 GWh. U slivnom području Drine izgradjena je i brana „Otilovići“, čija je osnovna namena vodosnabdevanje. Korišćenje viška vode i ekološki protok za proizvodnju energije razmatrani su za pojedine buduće male HE. Glavne karakteristike postojeće HE i brane na teritoriji sliva reke Drine u Crnoj Gore prikazane su u tabeli 7. Tabela 7: Glavne karakteristike HE u radu i postojeće brane koja se nalazi u Crnoj Gori

HE „Piva“ Brana „Otilovići“

Reka Piva Ćehotina Stacionaža km 10+000

3 Qav (m /s) 74,4 4,68 Tip brane/građevinska Lučna betonska / 220 Lučna betonska / 91 visina (m) Ukupna/korisna zapremina 880 / 790 18/13 akumulacije (mil. m3) Tip postrojenja podzemno - Inst. snaga (MW) 342 - Srednja godišnja 800 - proizvodnja električne energije (GWh)

Projekti izgradnje novih hidroenergetskih šema već su izrađeni. Sa zainteresovanim stranama sprovedena je višekriterijumska analiza, čiji je cilj najbolji izbor predloženih projekata, nakon čega je zaključeno da bi paket od tri projekta optimalno zadovoljio navedene kriterijume (tabela 8). Radi se o sledećim projektima: - MHE "Komarnica" 170 MW Piva/Komarnica - MHE "Otilovići" 3,0 MW Ćehotina - MHE "Kruševo" 120 MW Piva Izabrani razvojni scenario može da zadovolji proizvodnju električne energije i projekcije potrošnje definisane u Strategiji razvoja energetike Crne Gore uz minimalan uticaj na životnu sredinu i optimalan društveno- ekonomski uticaj. Takođe je procenjeno da je ovaj scenario u skladu sa drugim strateškim dokumentima Crne Gore.

Tabela 8: Osnovne osobine HE predloženih optimalnim scenariom za Crnu Goru

Svetska banka Krovni izveštaj za sliv Drine Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 26

HE „Komarnica“ „Otilovići“ „Kruševo“

Reka Piva/Komarnica Ćehotina Piva

Rastojanje km 50+000 (Piva)

3 Qav (m /s) 21,6 4,15 75,8

Tip/gradjevinska visina brane (m) Lučna/ 176 Lučna betonska Kamena - betonsko (postojeća) gravitaciona / 68

Ukupni kapacitet akumulacije / 176 59 25.4/18 aktivni kapacitet (mil. m3)

Tip elektrane ne-derivaciona derivaciona (105 m ne-derivaciona duga)

Inst. kapacitet (MW) 170 2.961 120

Srednja godišnja proizvodnja el. 220,5 11,73 267,4 energije (GWh)

Investicioni troškovi 322 4 166 (mil. evra)* *Napomena: Procene se zasnivaju na metodologiji opisanoj u odgovarajućem izveštaju o integrisanom upravljanju vodnim resursima.

2.3.3 Bosna i Hercegovina Na teritoriji Bosne i Hercegovine rade tri hidroelektrane: “Zvornik“, “Bajina Bašta“ i “Višegrad“. Prve dve nalaze se na granici između Republike Srbije i Bosne i Hercegovine (na teritoriji Republike Srpske) i pod upravom su EPS-a. Samo se HE “Višegrad“ nalazi u potpunosti u Bosni i Hercegovini (na teritoriji Republike Srpske) i pod upravom je ERS - HE “Višegrad“. Njen instalisani kapacitet iznosi 345 MW, a godišnja proizvodnja energije je 1010 GWh. Glavne karkateristike HE „Višegrad“ prikazane su u sledećoj tabeli 9. Karakteristike HE „Zvornik“ i HE “Bajina Bašta“ prikazane su u tabeli 5. Tabela 9: Glavne karakteristike HE „Višegrad“

HE „Višegrad“

Reka Drina Stacionaža km 245+000

3 Qav (m /s) 342 Tip brane/građevinska visina (m) Betonska gravitaciona/ 79,5 Ukupna / korisna zapremina akumulacije 161/105 (mil. m3) Tip postrojenja ne-derivaciono Inst. snaga (MW) 333 Srednja godišnja proizvodnja električne 1010 energije (GWh)

Projekti izgradnje šesnaest novih hidroenergetskih sistema već su urađeni. Sa zainteresovanim stranama diskutovani su rezultati dobijeni višekriterijumskom analizom, čiji je cilj najbolji izbor predloženih projekata,

Svetska banka Krovni izveštaj za sliv Drine Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 27

nakon čega je zaključeno da bi paket od četiri projekta optimalno zadovoljio navedene kriterijume (tabela 10). Radi se o sledećim projektima: - "Buk Bijela" ("niska") 94 MW Drina - "Foča" ("niska") 44 MW Drina - "Ustikolina" 60 MW Drina - "Mrsovo" 37 MW Lim u izgradnji HE “Buk Bijela“ je najvažnija i najprivlačnija hidroelektrana u gornjem toku Drine, sa bogatom istorijom. Profil “Buk Bijela“ (12 km uzvodno od Foče) ima slivno područje od oko 4.000 km2 (20% ukupnog sliva Drine). Visina brane “Buk Bijela“ izabrana je na osnovu uslova da akumulacija vode ne sme da ugrozi prirodni režim toka u profilu “Šćepan Polje“ u nepovoljnim uslovima. Slično razlozima navedenim u odeljku 2.3.1 i slično kao za RHE “Bistrica“, RHE “Buk Bijela“ nije na početku bila uključena u razvojne scenarije. Kako je u međuvremenu RHE “Buk Bijela“ uključena u prostorni plan Republike Srpske, kao i u strateške planove EP Republike Srpske, Konsultant preporučuje uključivanje ovog projekta u naredne projekte koji dolaze posle ovog. Poređenjem osnovnih osobina predloženih optimalnih scenarija za Republiku Srbiju i Bosnu i Hercegovinu, važno je napomenuti da se četiri od šest izabranih HE („Dubravica“, „Tegare“, „Rogačica“ i „Kozluk“) nalaze uz granicu Republike Srbije sa Bosnom i Hercegovinom (na teritoriji Republike Srpske). Nijedna od ovih HE nije uključena u optimalne razvojne scenarije za Bosnu i Hercegovinu, ali se sve nalaze u važećim planskim dokumentima u Republici Srbiji. Konsultant veruje da je najrazumnije rešenje za izgradnju ovih HE zajedničko delovanje investitora iz obe zemlje, jer bi bilo kakva asimetrična izgradnja izazvala niz problema. Tabela 10: Osnovne osobine HE predloženih optimalnim scenariom za Bosnu i Hercegovinu

HE „Buk Bijela“ „Foča“ „Ustikolina“ „Mrsovo“ (niska) (niska)

Reka Drina Drina Drina Lim

Rastojanje km 334+550 km 324+678 km 305+285 km 17+850

3 Qav (m /s) 162,37 178 204,70 112,5

Tip/Gradjevinska visina Betonska Betonska Betonska Betonska brane (m) gravitaciona / 36 gravitaciona / 21 gravitaciona / 19 gravitaciona / 28

Ukupni kapacitet 15,7/11 6,7/4,6 8,23/2,51 8,9/7,7 akumulacije / aktivni kapacitet (mil. m3)

Tip elektrane ne-derivaciona ne-derivaciona ne-derivaciona ne-derivaciona

Inst. kapacitet (MW) 93,5 44,15 60,48 36,80

Srednja godišnja 375,33 199,24 235,29 141 proizvodnja el. energije (GWh)

Investicioni troškovi 195,50** 119,09** 109,00* 94* (mil. evra)* * Procene se zasnivaju na metodologiji opisanoj u odgovarajućem izveštaju o integrisanom upravljanju vodnim resursima. ** Preuzeto iz postojeće tehničke dokumentacije na zahtev EPRS.

Svetska banka Krovni izveštaj za sliv Drine Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 28

2.3.4 Predloženi integralni razvojni scenario za sliv reke Drine Optimalni razvojni scenariji za svaku od tri zemlje usvojeni su na osnovu rezultata dobijenih višekriterijumskim analizama i predstavljaju osnovu za definisanje integralnog scenarija razvoja za sliv. Zbog činjenice da ne postoji nekompatibilnost između HE koje su uključene u optimalne scenarije za pojedine zemlje sa projektima u drugim zemljama, predloženi integralni scenario razvoja za celi sliv uključuje sledeće projekte (slika 9): • Reka Drina HE "Buk Bijela" (niska), HE "Foča" (niska), HE "Ustikolina", HE "Rogačica", HE "Tegare", HE "Dubravica" i HE "Kozluk" • Reka Lim HE "Brodarevo I", MHE "Rekovići" i HE "Mrsovo" • Reke Piva/Komarnica HE "Komarnica" • Reka Ćehotina MHE "Otilovići" • Reka Piva HE "Kruševo" Ukupni instalirani kapacitet predloženog razvojnog scenarija je 970,2 MW, sa procenjenom srednjom godišnjom proizvodnjom električne energije od 3.186 GWh i procenjenim ukupnim investicionim troškovima u iznosu od 2.146 miliona evra. Osim MHE "Otilovići", sve HE su ne-derivacionog tipa. HE "Dubravica", HE "Tegare", HE "Rogačica" i HE "Kozluk" nalaze se duž granice između Republike Srbije i Bosne i Hercegovine (na teritoriji Republike Srpske). Iako pomenute HE ne spadaju u optimalni scenario razvoja za Bosnu i Hercegovinu, njihovo prisustvo u predloženom integralnom scenariju za ceo sliv je nesporno činjenicom da je u dokumentima strateškog planiranja Republike Srpske (BiH) predviđena izgradnja ovih HE. Prekogranična pitanja treba rešiti stalnim komunikacijama, koordinacijom, razmenama informacija itd. između relevantnih institucija / predstavnika sa obe strane reke.

Svetska banka Krovni izveštaj za sliv Drine Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 29

Slika 9: Predloženi razvojni scenario za sliv reke Drine (zeleno – HE predložene optimalnim scenariom za Crnu Goru, roze – HE predložene optimalnim scenariom za Bosnu i Hercegovinu i žuto – HE predložene optimalnim scenariom za Republiku Srbiju)

Svetska banka Krovni izveštaj za sliv Drine Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 30

3 Upravljanje vodama

3.1 Zaštita od voda

3.1.1 Zaštita od poplava Procena sadašnje ugroženosti i rizika od poplava pokazuje da sliv reke Drine ugrožavaju: • poplavni talasi koji se prostiru duž rečnih dolina i njenih pritoka; • plavljenje u gradskim sredinama unutar branjenih područja usled nepostojanja ili nedovoljnih kapaciteta sistema za odvođenje kišnih i otpadnih voda i koncidencije pojave velikih kiša i visokih nivoa podzemnih voda; • plavljenje unutrašnjim vodama zbog nepostojanja ili nedovoljnih kapaciteta izgrađenih sistema za odvodnjavanje; • izraženo meandriranje korita koje dovodi do sistematsko pomeranje korita reke ka istoku na donjem toku Drine nizvodno od ušća Jadra, kao posledica izostalih radova na regulaciji korita reke i stabilizaciji obala; • neuređenost rečnih obala i izostanak njihove stabilizacije, naročito u naseljenim mestima gde je regulacija neophodna i iz bezbednosnih i iz urbanističkih razloga (u naseljima nema uređenog izlaska na reke); • procesi vezani za bujične tokove i eroziju, čija je posledica taloženje nanosa u koritima reka, što dovode do povećanja nivoa vode, smanjenja propusne moći korita i povećava verovatnoću izlivanja iz osnovnog korita; • nekontrolisana eksploatacija peska i šljunka koja narušava morfologiju korita i predstavlja okidač za destabilizaciju toka. U gornjem delu sliva Drine poplavama su najugroženija naselja duž glavnog toka Drine (Foča, Ustikolina, Goražde, Donji Modran, Ravan, Mrđelići) i levih pritoka (Sokolac, Rogatica, Pale-Prača, Hrenovci, Čajniče, Rudo i Miljevina), kao i saobraćajna infrastruktura u dolinama pritoka. U dolini Lima ugroženo je Prijepolje. Na srednjem delu sliva Drine, područja ugrožena poplavama obuhvataju: opštinu Krupanj na reci Likodri, opštinu Osečinu na reci Jadar, grad Loznicu na rekama Štiri i Jadru, naselje Bajinu Baštu na Drini, opštinu Ljuboviju na Drini i Ljuboviđi, opštinu Mali Zvornik na Drini i naselja Bratunac i Srebrenicu na levim pritokama Drine. Najveća poplavama ugrožena područja nalaze se na donjem delu sliva Drine i obuhvataju poljoprivredno zemljište u Semberiji na levoj obali Drine i u Mačvi na desnoj obali. Ova područja su ugrožena od plavljenja i spoljašnjim i unutrašnjim vodama. Reke Drina i Sava predstavljaju opasnost od plavljenja spoljašnjim vodama, dok su visoki nivoi podzemni voda glavni uzrok plavljenja unutrašnjim vodama. Česta plavljenja spoljašnjim vodama na levoj obali Drine su posledica nedovoljne infrastrukture za zaštitu od poplava na ovoj obali i male propusne moći osnovnog korita reke Drine (1100 m3/s) koje je plitko, sklono račvanju i meandriranju. Takva morfologija je posledica velike promenljivosti protoka, geološkog sastava rečnog korita i obala, režima vučenog i suspendovanog nanosa, kao i neplanske eksploatacije peska i šljunka iz korita i sa obala. Jake kiše u brdskim i planinskim područjima često prati i pojava klizišta, koja ponekad prave značajnu štetu domaćinstvima i na infrastrukturi, ili pojave izlivanja blata ili jalovine iz napuštenih rudnika i jalovišta sa mogućim ekološkim posledicama za poljoprivredna područja. Efekti tri predložena razvojna scenarija za sliv Drine („Zeleni“, „Redukovani/optimalni maksimalni“ i „Potpuni maksimalni“ scenario) na ugroženost i rizik od poplava razmatraju se kroz procenjene promene na protoke velikih voda duž reke Drine pod uticajem klimatskih promena. Gornji i srednji deo sliva Drine. Prema „Zelenom“ scenariju (samo postojeće akumulacije), ne očekuje se da se rizik od poplava uveća pod uticajem klimatskih promena, ali se postojeći rizici mogu smanjiti uz koordinisane planove upravljanja radom uzvodnih akumulacija i planove obaveštavanja nizvodnih korisnika o upravljačkim odlukama u periodima velikih voda. Prema „Redukovanom/optimalnom maksimalnom“

Svetska banka Krovni izveštaj za sliv Drine Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 31

scenariju, izgradnja tri ili pet betonskih gravitacionih brana (varijante 1 i 2 ovog scenarija) donela bi visok rizik od plavljenja usled potencijalnog rušenja brana u naseljima nizvodno od brana (Foča, Goražde i Ustikolina). Iz tih razloga, projekti svake od ovih brana moraju da sadrže karte ugroženosti (plavnih zona), karte rizika i planove izmeštanja ljudi i imovine tokom poplave. Procenjene velike vode verovatnoće prevazilaženja 1% (tj. 100-godišnje velike vode) na ovoj lokaciji su manje od propusne moći evakuacionih organa, pa najnepovoljniju varijantu predstavlja propuštanje tog poplavnog talasa kroz evakuacione organe bez transformacije talasa u akumulaciji. U tom slučaju, nizvodni rizik od plavljenja treba ograničiti rekonstrukcijom postojećih obaloutvrda i nasipa ili izgradnjom novih. Za smanjenje rizika od plavljenja gradskih površina i branjenih područja, treba razmotriti i rekonstrukciju sistema za odvođenje kišnih voda. Isti zaključci i preporuke važe za „Potpuni maksimalni“ scenario. U svim scenarijima u kojima su prisutne kaskade objekata na gornjem toku Drine, stepen rizika nizvodno od svake brane u kaskadi biće veći ukoliko se ne primene principi integralnog upravljanja vodama i ne sagledaju zajednički a ne pojedinični efekti ovih objekata, a naročito ukoliko se ne postigne konsenzus između sektora vodoprivrede i energetike u svim državama za upravljanje akumulacijama u periodima velikih voda. Donji deo sliva Drine. U „Zelenom“ scenariju postojeći sistem za zaštitu od poplava duž donjeg toka Drine nije u potpunosti adekvatan, a puna zaštita od velikih voda verovatnoće prevazilaženja 1% mogla bi se postići samo ispunjenjem određenih uslova. U strukturne uslove (mere) spada rekonstrukcija postojećeg sistema zaštite tako da zadovolji projektne kriterijume, proširenje sistema na delovima gde on ne postoji, redovno održavanje infrastrukture i sistematska zaštita obala od erozije. U nestrukturne uslove (mere) spada poboljšanje dosadašnje prakse u pogledu upravljanja uzvodnim akumulacijama u periodu nailaska velikih voda u pravcu smanjenja rizika od nizvodnog plavljenja, kao i uspostavljanje striktnih mera upravljanja nanosom (ponajviše u donjem toku Drine). Izgradnja betonske gravitacione brane “Kozluk“ u „Redukovanom/optimalnom maksimalnom“ scenariju bi povećala rizik od plavljenja unutrašnjim vodama na levoj obali zbog trajnog podizanja nivoa podzemnih voda pod uticajem nivoa vode u akumulaciji. Da bi se ovaj rizik smanjio, u branjenom području treba izgraditi dopunske drenaže i crpne stanice. Pored toga, preporučuje se izrada karata ugroženosti (plavnih zona) i rizika za nekoliko scenarija rušenja nasipa. S obzirom da je ukupni evakuacioni kapacitet akumulacije “Kozluk“ (8.000 m3/s) znatno prevazilazi veliku vodu verovatnoće prevazilaženja 1% dobijenu iz podataka osmatranja i prema dva scenarija promene klime, nizvodni rizik od plavljenja će se povećati osim ukoliko se ne primene principi integralnog upravljanja vodama, i naročito ako se ne uspostavi konsenzus između sektora vodoprivrede i energetike. Prema „Potpunom maksimalnom“ scenariju, rizik od plavljenja spoljašnjim vodama bi se smanjio, ali bi radni nivoi u akumulacijama, koji bi bili znatno iznad nivoa terena na jednoj obali ili na obe, povećali rizik od plavljenja unutrašnjim vodama zbog trajnog porasta nivoa podzemnih voda u Semberiji i Mačvi. Da bi se taj rizik kontrolisao ili smanjio, preporučuje se: 1) sinhronizacija operativnih planova za celu kaskadu akumulacija tokom nailaska talasa velikih voda; 2) postizanje dogovora između vodoprivrede i energetike u vezi sa ispuštanjem vode iz akumulacija tokom poplava; 3) podela Mačve i Semberije na kasete, čime će se moguće štete lokalizovati na neposrednu blizinu proboja nasipa. Takođe treba imati u vidu da je neophodno primeniti restriktivniju politiku u pogledu prostornog planiranja. Dozvole za izgradnju objekata nikako ne treba izdavati ukoliko se objekti nalaze u plavnim područjima.

3.1.2 Suše Sušni periodi mogu da ugroze visoku ekološku vrednost sliva Drine. Sušama najviše mogu da budu pogođene male pritoke Drine. U vreme ekstremnih suša, najveći uticaji na životnu sredinu mogu da budu: • Ugroženost populacija ribe (smanjenje populacije) usled isušivanja deonica manjih pritoka, pritisak na izvore hrane, povećanje temperature vode, povećanje koncentracije zagađujućih materija i degradacija kvaliteta vode,

Svetska banka Krovni izveštaj za sliv Drine Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 32

• Ugroženost kopnenih staništa faune od uništenja zbog učestalijih šumskih požara. Ova situacija dogodila se u vreme ekstremnih suša 2012. i 2013. godine, kada su više kilometara dugi potoci sa salmonidnim vrstama ostali bez vode. Sliv reke Drine je generalno bogat vodom, ali se suše mogu javiti. Povećana varijabilnost klime je primećena od 1981. godine u svim godišnjim dobima. Na primer, primećen je trend brzih promena iz ekstremno toplih ili hladnih perioda, koji obično traju između 5 i 20 dana, i perioda intenzivnih padavina. Suše su takođe postale češće i intenzivnije tokom proteklih deset godina: od 2000. godine bilo je pet vrlo suvih godina (2000, 2003, 2007, 2011 i 2012). Zbog male pokrivenosti sistemima za navodnjavanje u donjem delu sliva reke Drine (npr. u Republici Srpskoj se navodnjava samo 0,65 % obradivog zemljišta), 2012. godina je bila četvrta uzastopna godina u kojoj je poljoprivreda pretrpela značajne gubitke zbog suša. Štete izazvane sušom i visokim temperaturama tokom leta 2012. godine u Republici Srpskoj procenjene su na oko milijardu američkih dolara u izgubljenoj poljoprivrednoj proizvodnji sa gotovo 70% površina pod povrćem i kukuruzom koja je uništena. Hidrološke simulacije sa ansamblom klimatskih projekcija prema dva scenarija klimatskih promena za period 2011-2070 pokazuju da se u budućnosti može očekivati znatno smanjenje protoka u rekama tokom letnjih meseci. Imajući u vidu da su male vode karakteristične za kraj leta i ranu jesen, takvi rezultati donose zabrinutost u pogledu uticaja suša u slivu Drine u budućnosti. Rezultati simulacija vodnog bilansa primenom vodoprivrednog modela sliva Drine u softveru WEAP1 za dva scenarija klimatskih promena (na osnovu ansambla hidroloških projekcija za period 2011-2070) sugerišu da bi obezbeđenost zahtevanih ekoloških protoka u gornjim delovima sliva u kojima nema akumulacija generalno opadala sa vremenom sa smanjenjem oticaja prema oba klimatska scenarija. S druge strane, zahtevani protoci nizvodno od postojećih akumulacija i HE („Zeleni“ scenario) mogu se u potpunosti obezbediti iz akumulacija u bilo kom trenutku u budućnosti. Zahtevani protoci ispod planiranih akumulacija i HE u okviru „Redukovanog/optimalnog maksimalnog“ scenarija mogu se u potpunosti obezbediti svuda na slivu osim na Limu. U okviru „Potpunog maksimalnog“ scenarija četiri planirane elektrane na Limu (Andrijevica, Lukin Vir, Brodarevo 1 i Brodarevo 2) mogu da ispune zahtevane ekološke protoke ispuštanjem vode iz akumulacije sa obezbeđenošću od oko 99%. Analiza efekata povećanih zahtevanih ekoloških protoka (prema sugestijama zainteresovanih strana) na vodni bilans pokazuju da se pri istim prirodnim hidrološkim uslovima veći zahtevani ekološki protoci na glavnom toku Drine mogu u potpunosti zadovoljiti (sa obezbeđenošću od 100%). Povećanje zahtevanih ekoloških protoka se ne odražava značajno na hidroenergetsku proizvodnju niti na obezbeđenost snabdevanja vodom naselja, industrije i poljoprivrede. Može se zaključiti da garantovano ispuštanje ekoloških protoka u razvojnim scenarijima predstavlja ključno pitanje za ublažavanje uticaja na vodene ekosisteme u vreme suša. Za manje pritoke bez planiranih akumulacija, prisustvo na licu mesta i osmatranja ribočuvara od ključnog su značaja za poribljavanje odgovarajuće reke pre isušivanja vodotoka.

3.2 Korišćenje voda

3.2.1 Hidroenergija Uopšte uzev, upravljanje hidroelektranama zavisi od stvarnog kapaciteta akumulacije, hidrološke situacije, dostupnosti proizvodnih alata (efikasnosti, prekida u radu, održavanja, itd.) i situacije u energetskom sistemu zemlje i regiona.

1 Detaljan opis vodoprivrednog modela Drine, koji je razvijen u okviru softveru WEAP, i rezultati simulacijae predmet su prikazani su u zasebnog posebnom izveštaju.

Svetska banka Krovni izveštaj za sliv Drine Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 33

Akumulacije su objekti koji omogućavaju najveći i najfleksibilniji uticaj ljudi na režim voda u nekom slivu. Relativna korisna zapremina akumulacije predstavlja odnos korisne zapremine akumulacije (Vus) i prosečnog godišnjeg dotoka u akumulaciju (Vavg), kako je i prikazano u sledećoj formuli: V   us V avg

Ovaj odnos najčešće se naziva koeficijentom regulacije (β). Tehnička iskustva ukazuju da velike akumulacije (sa sezonskom regulacijom) okvirno imaju koeficijent regulacije od oko 0,08, što znači da je korisna zapremina akumulacije veća od 8% od prosečnog godišnjeg dotoka u nju. Status regulacije postojećih akumulacija prikazan je u tabeli 11. Tabela 11: Status regulacije voda u postojećim akumulacijama R.b. Akumulacija Država Korisna Prosečan Koeficijent regulacije zapremina godišnji dotok β=Vus/Vavg 3 3 Vus (Mm ) Qavg (m /s) 1 HE "Kokin Brod" Srbija 209 13,9 0,477 2 HE "Uvac "("Sjenica") Srbija 160 11,5 0,441 3 HE "Piva" Crna Gora 790 74,4 0,337 4 MHE "Otilovići" Crna Gora 13 4,68 0,088 5 HE "Bajina Bašta" Srbija/BiH 218 349 0,020 6 HE "Višegrad" BiH 101 342 0,009 7 HE "Radoinja-Bistrica" Srbija 4,1 14,4 0,009 8 HE "Potpeć" Srbija 19,8 77,6 0,008 9 HE "Zvornik" Srbija/BiH 21,3 369 0,002

Na osnovu dobijenih koeficijenata regulacije protoka u akumulacijama, status regulacije voda u postojećim akumulacijama je sledeći: • HE "Kokin Brod" i HE "Uvac" – nedeljna i sezonska regulacije. Velike aktivne zapremine ovih akumulacija obezbeđuju uslove za fleksibilno upravljanje, zadržavanje poplavnih talasa i obezbeđivanje ekološkog protoka u svim vodnim režimima. Čak i u ekstremno suvim periodima, oni mogu da zadovolje gotovo sve potrebe energetskog sistema, kao što je redovna pokrivenost potražnje za snagom i električnom energijom, svi oblici rezervi u sistemu, regulacija snage, itd. • Akumulacija HE "Piva" – sezonska regulacija. Može da obezbedi zadržavanje poplavnih talasa i zadovolji zahtevani ekološki protok u svim vodnim režimima. Režim celokupne Drine pod znatnim je uticajem rada akumulacije i HE "Piva". Do 2014. godine, ova elektrana radila je u okviru elektronergetskog sistema Republike Srbije i u skladu sa njenim pravilima. Od januara 2014, HE "Piva" radi u skladu sa potrebama i pravilima energetskog sistema Crne Gore. Kako ne postoje nizvodne akumulacije ("kompenzacioni bazen"), zbog vršnog rada HE "Piva" i naglih ispuštanja iz akumulacije dolazi do velike oscilacija vodostaja nizvodno od HE "Piva". • Akumulacije HE "Zvornik" i HE "Potpeć" – dnevna regulacija. Najmanja mogućnost regulacije pripisuje se akumulaciji "Zvornik", jer je ona već prilično zasuta nanosom (gotovo 50% zapremine akumulacije). Ova akumulacija može da ima samo ograničenu ulogu u kontroli poplava i suša. • Akumulacija HE "Bajina Bašta" – dnevna i nedeljna regulacija. Može da obezbedi zadržavanje poplavnih talasa. • Akumulacije HE "Radoinja-Bistrica" i HE "Višegrad" – dnevna i nedeljna regulacija.

Svetska banka Krovni izveštaj za sliv Drine Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 34

• HE "Potpeć", HE "Bajina Bašta" i HE "Zvornik" mogu da učestvuju u regulaciji energetskog sistema. • Postojeća akumulacija "Otilovići" obezbeđuje sezonsku regulaciju. U aktuelnom stanju, ova akumulacija nema HE; ona može da zadovolji potrebe TE "Pljevlja" i drvne industrije za vodom, kao i potrebe dela stanovništva Pljevalja za vodosnabdevanjem. Iz akumulacije se konstantno ispušta 0,8 m3/s za potrebe ekološkog protoka. Većina elektrana predloženih kao optimalne prema preporučenim scenarijima su ne-derivacionog tipa, koje nemaju uticaja na upravljanje rečnom vodom. Na osnovu zapremine akumulacije sumirane u tabeli 12, sve predložene nove HE, osim HE "Komarnica", nemaju kapaciteta za znatnije zadržavanje poplava.

Tabela 12: Status regulacije voda novih akumulacija predloženih u okviru optimalnih scenarija za svaku zemlju posebno – integrisani razvojni scenario za sliv reke Drine Akumulacija Zemlja Korisna Prosečan Koeficijent regulacije zapremina godišnji dotok β=Vus/Vavg 3 3 Vus (Mm ) Qavg (m /s) HE "Kozluk" Srbija / BiH 15 365,4 0,0013 HE "Brodarevo I" Srbija 1,02 69,3 0,0005 MHE "Rekovići" Srbija 0,5 91,9 0,0002 HE "Rogačica" Srbija / BiH 0 388,3 0,0000 HE "Tegare" Srbija / BiH 0 341.,7 0,0000 HE "Dubravica" Srbija / BiH 0 347,7 0,0000 HE "Komarnica" Crna Gora 160 20,1 0,2524 MHE "Otilovići" Crna Gora 13 4,68 0,0881 HE "Kruševo" Crna Gora 18 71 0,0080 HE "Buk Bijela" ("niska") BiH 11 158,4 0,0022 HE "Mrsovo" BiH 7,7 122,9 0,0020 HE "Foča" ("niska") BiH 4,6 173,1 0,0008 HE "Ustikolina" BiH 2,51 202,9 0,0004

Na osnovu dobijenih koeficijenata regulacije toka u akumulacijama, status regulacije voda predloženih novih akumulacija je sledeći: • HE "Komarnica" – sezonska regulacije vode. • Akumulacije HE "Kruševo", HE "Buk Bijela" ("niska") i HE "Foča" ("niska") mogu da obezbede dnevnu ili nedeljnu regulaciju, ali takođe mogu da učestvuju u regulaciji vode ispuštene iz akumulacije HE "Piva". Njihova uloga može da bude značajna u ublažavanju poplavnih talasa iz akumulacije HE "Piva" i smanjenju oscilacija vodostaja u nizvodnim deonicama. • Mada druge nove akumulacije nemaju dovoljne zapremine za neku značajniju regulaciju i prihvatanje poplavnih talasa, one ipak pomažu u ispunjavanju zahteva koji se odnose na ekološki protok čak i u sušnim periodima. U cilju izbegavanja negativnih uticaja izazvanih nepovoljnim radom postojećih akumulacija (naročito akumulacije "Piva"), u budućnosti će biti potrebno obratiti pažnju na izradu strategija upravljanja za sve

Svetska banka Krovni izveštaj za sliv Drine Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 35

postojeće akumulacije. Takođe je potrebno što je pre moguće razmotriti izgradnju novih objekata u gornjem toku Drine, između akumulacija "Piva" i "Višegrad".

3.2.2 Navodnjavanje U pogledu potreba za navodnjavanjem u Crnoj Gori, fokus poljoprivredne proizvodnje nije na obimu, već na kvalitetu, što se ogleda u broju proizvođača organske hrane koji se povećava iz godine u godinu. Kroz dostupnost pretpristupnih EU fondova, Crna Gora može da unapredi organsku proizvodnju, proširi dobru poljoprivrednu praksu i poboljša tržište organskih i lokalnih proizvoda u eko-turističkim područjima. Potreba za vodom u poljoprivredne svrhe veoma je važna u donjem delu sliva Drine, koji pokriva Republiku Srbiju i Bosnu i Hercegovinu. Imajući u vidu dolazeće klimatske promene, potreba za poljoprivrednom proizvodnjom će dobiti na značaju na celokupnom slivu Drine. Glavna poljoprivredna područja pripadaju delovima sliva nizvodno od Kozluka i u Bosni i Hercegovini i u Srbiji. Proizvodnja useva veoma je osetljiva na vremenske uslove i očekuje se da će se ova situacija pogoršati sa klimatskim promenama. Da bi se proizvodnja nastavila, potreba za navodnjavanjem u slivu verovatno će se povećati. Na primer, planirano je proširenje poljoprivredne proizvodnje na području Semberije u Bosni i Hercegovini. Za postojeće i nove sisteme navodnjavanja važno je obezbediti efikasne tehnologije kako bi se izbeglo prekomerno korišćenje voda i ograničio uticaj na druge sektore. Te tehnologije će podići otpornost kultura na sušu i smanjiti konflikt između poljoprivrednih potreba i snabdevanja domaćinstava vodom iz podzemnih voda.

3.2.3 Voda za piće Podzemne vode se koriste kao glavni izvor vode za piće u slivu Drine i njen kvalitet je dobar, ali je njihov monitoring redak i neredovan. Uprkos obilnosti vode u slivu, neke oblasti se suočavaju sa velikim nestašicama u snabdevanju vodom i dostupnošću u sušnim periodima, a naročito u područjima u kojima potražnja znatno raste u toku letnjih meseci (iako je ovaj problem relevantniji za turizam u primorskom regionu, izvan sliva Drine). Pod uticajem klimatskih promena moguće je predvideti pojavu toplotnih talasa, dok je snabdevanje bezbednom vodom za piće ugroženo i u slučaju poplava. Stoga su potrebni sistemi za upravljanje elementarnim nepogodama odnosno ranu najavu toplotnih talasa i poplava. Postoje i indirektni uticaji povišenih temperatura, kao što su učestalije pojave bolesti koje se prenose vodom (npr. gastroenteritisa), u kom slučaju su naročito ugrožena deca, i kontaminacija vode algama. Procenjuje se da će u budućnosti biti dovoljno vode za piće. Preporučuje se unapređenje sistema monitoringa, koji bi se sprovodio sistematično i omogućio kontrolu kvaliteta u nepovoljnijim klimatskim uslovima.

3.2.4 Snabdevanje industrije vodom Snabdevanje industrije vodom ne predstavlja značajan vodoprivredni problem u slivu Drine. Potrebe industrije za vodom najmanje su među ostalim vidovima potražnje za vodom (domaćinstva učestvuju sa najvećim procentom, nakon čega sledi navodnjavanje). Industrijska proizvodnja znatno je opala u poslednjih nekoliko decenija, a potražnja nije znatna, što je i procena za budućnost. Isti problem preovlađuje u pogledu kvaliteta, i postoji potreba za odgovarajućim postrojenjima za tretman otpadnih voda u glavnim naseljenim područjima i industriji, kako bi se smanjilo opterećenje reka zagađenjem.

Svetska banka Krovni izveštaj za sliv Drine Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 36

3.2.5 Rekreacija Sliv Drine veoma je važan rekreativni resurs i postoje potencijalne mogućnosti za proširenje ovog sektora (posebno turizma) na rekama u slivu Drine. Da bi se to i postiglo, neophodno je promovisati i usaglasiti saradnju između priobalnih država. Društveno-ekonomski pritisci u smislu vlasništva i upravljanja šumama, invazivnih vrsta, lovstva i ribarstva, sporova oko vlasništva nad zemljištem u zaštićenim područjima, promene namene zemljišta, korišćenja vode i upravljanja vodama, otpadnih voda, turizma i rekreacije i ilegalnog prikupljanja lekovitog bilja i gljiva, doprinose narušavanju zaštićenih područja. Razvoj turizma dovodi do izgradnje legalnih i nelegalnih objekata, do razvoja infrastrukture, do povećanja proizvodnje otpada koji se ne sakuplja, kao i do povećane potrošnje vode. Ovakav razvoj turizma ugrožava ravnotežu ekosistema, ugrožava osetljiva područja i zahteva održivo upravljanje uz ograničavanje broja turista i pristupa prirodnim područjima radi zaštite osetljivih staništa i vrsta. Rekreacija, turizam i ribolov su u očiglednom sukobu sa drugim namenama vode, npr. sa izgradnjom i radom hidroelektrana, preusmeravanjem vode koje dovodi do isušivanja rečnih korita, zagađenja, itd. Međunarodna komisija za sliv reke Save nedavno je pokrenula inicijative i posebne smernice za promociju eko-turizma na nivou sliva reke Save2. Ovaj dokument nudi perspektivu saradnje u sektoru, s ciljem promocije ruralne privrede izvan granica zemalja na slivu, duž prirodnog toka reke. Smernice se mogu primeniti i na nivo sliva Drine s ciljem zaštite biljnog i životinjskog sveta i biodiverziteta, promocije lokalnih proizvoda - uključujući i poljoprivredne proizvode - i izvora obnovljive energije.

3.2.6 Izdani Generalni pravac toka podzemnih voda na slivu Drine se pruža dolinom reke Drine, od jugozapada ka severoistoku. Iako postoje odgovarajući propisi o zaštiti podzemnih voda u sve tri zemlje, pri čemu su osnovni principi, ciljevi i mere iz Direktive EU o podzemnim vodama uključeni u nacionalno zakonodavstvo, često se ne sprovodi monitoring, kontrola i nadzor, te samim tim izostaje i implementacija, najviše usled nedostatka kvalifikovanog osoblja. Ovo pitanje može da dovede do ozbiljnog narušavanja kvaliteta podzemnih voda u izdanima, što je od izuzetnog značaja, budući da su podzemne vode glavni izvor vodosnabdevanja domaćinstava na slivu u sve tri zemlje. Izdani su posebno izložene riziku u blizini većih naselja. Stoga je preporučeno da se u budućnosti uspostavi zajednički program monitoringa podzemnih voda i usklade kriterijumi za uspostavljanja zaštitnih zona oko izvorišta na celom slivu Drine.

3.3 Zaštita voda

3.3.1 Upravljanje nanosom Sve tri priobalne zemlje su preko Međunarodne komisije za sliv reke Save razvile Protokole o upravljanju sedimentom u okviru OSSRS, kojim se potvrđuje potreba za efikasnom saradnjom među priobalnim zemljama u unapređenju održivih rešenja za upravljanje sedimentom (ORUS). Gore navedena inicijativa UNESCO/Sednet-a rezultirala je praktičnim priručnikom o tome kako realizovati plan ORUS (kao u publikaciji Međunarodne komisije za sliv reke Save "U pravcu praktičnog uputstva za održivo upravljanje sedimentom koristeći sliv reke Save kao primer"). Na žalost, monitoring sedimenta na slivu reke Drine je loš. U Idealnom slučaju, trebalo bi da postoje namenske stanice koje bi trebalo da vrše sledeća merenja: • Redovna merenja koncentracije suspendovanog nanosa i pronosa suspendovanog nanosa, zatim granulacije suspendovanog nanosa i zastupljenog materijala u rečnom koritu

2 http://www.savacommission.org/dms/docs/dokumenti/documents_publications/publications/other_publications/ transboundary_eco_tourism_guidelines.pdf

Svetska banka Krovni izveštaj za sliv Drine Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 37

• Povremena merenja vučenog nanosa. Nažalost, na delovima sliva Drine koji pripadaju Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini, ne postoji sistematski monitoring sedimenta3. U delu Bosne i Hercegovine u Republici Srpskoj pripremljena je mapa erozije zemljišta koja sadrži podatke o procesima erozije, ali lokacije pokrivene monitoringom nisu na slivu Drine.4 U Republici Srbiji postoje tri stanice na slivu Drine, i to u Mihaljevićima, na Radalju i u Badovincima, koje očitava RHMZ Srbije i to koncentracije suspendovanog nanosa i pronos suspendovanog nanosa. Postoje, međutim, mnogi propusti i nesigurnosti u evidencijama zbog zastarelih instrumenata, a opseg monitoringa sedimenta nije dovoljan. U narednom periodu potrebno je obezbediti bolji monitoring pronosa nanosa kroz: • povećanje broja stanica za monitoring sedimenta, naročito na Drini i glavnim pritokama • unpređenje monitoringa vučenog nanosa • usaglašavanje standardizovane metodologije uzorkovanja i merenja pronosa suspendovanog vučenog nanosa na slivu Drine • povećanje sadržaja i ažuriranje opreme za monitoring, naročito opreme za kontinuirani monitoring i za pikove poplavnih talasa • sprovođenje merenja kvaliteta sedimenta u skladu sa Okvirnom direktivom EU o vodama Pored toga, parametri sedimenta čiji se monitoring vrši na stanicama na slivu Drine (postojećim i budućim) treba povezati sa zajedničkom bazom podataka o sedimentu, kojoj sve priobalne zemlje mogu da pristupe besplatno, ako je moguće preko Međunarodne komisije za sliv reke Save. Takođe bi trebalo bolje usaglasiti podatke monitoringu nanosa kroz primenu istih međunarodnih tehničkih standarda. Mreža monitoringa treba da bude gušća, što se postiže uvođenjem novih stanica, a potrebna su takođe poboljšanja postupaka modeliranja.

3.3.2 Ekološki prihvatljiv protok Ekološki prihvatljiv protok (EPP) smatra se minimalnim protokom vode neophodnim za očuvanje reke (zaštita kvaliteta vode), ekosistema (zaštita životne sredine), kao i rekreativnih potreba (društveno-ekonomska zaštita). Nakon niza diskusija sa zainteresovanim stranama u toku 2016. godine, zaključeno je da cilj studije nije bio uspostavljanje nove metodologije za procenu EPP u slivu Drine, već je cilj bio: - poređenje vrednosti EPP definisanih propisima tri priobalne države, kao i u odnosu na druge međunarodne metodologije (metoda SAD, Lanser i GEP metode, koje se koriste u Evropi); - analiza vodnog bilansa sa vrednostima EPP specifikovanim u postojećoj tehničkoj dokumentaciji za planirane HE5, a ukoliko te vrednosti ne postoje, sa vrednostima koje predlaže konsultant, kao i sa maksimalnim vrednostima iz postojeće regulative; - predlaganje harmonizovanih vrednosti koje treba primeniti na slivu Drine.

3 U periodu 1989/90. vršena su određena merenja koncentracija suspendovanog nanosa i opterećenja rečnih korita uzvodno od Višegrada radi definisanja referentnih uslova. 4 Tošić R, Dragićević S, Kostadinov S, Dragović N 2011: Procena potencijala erozije zemljišta primenom metode USLE: studija slučaja: Republika Srpska – BiH. Fresenius Environ. bilten, 20(8), 1910–1917. 5 Ispitane vrednosti u vodoprivrednom modelu Drine u WEAP-u ažurirane su na osnovu komentara zainteresovanih strana za vreme izrade IWRM i IPF izveštaja, a na osnovu zahteva izraženih na WEAP radionicama.

Svetska banka Krovni izveštaj za sliv Drine Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 38

Kako je istaknuto za vreme rada na studiji, metodologije predložene u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Republici Srbiji, zasnovane su na hidrološkim podacima i omogućavaju proračun ekološki prihvatljivog protoka, što je sažeto prikazano u tabeli 13. Tabela 13: Metode za određivanje EPP u priobalnim zemljama na slivu Drine

MNE FBiH RS-BiH Serbia

Addendum Rulebook OG n° 04/13 No Rulebook No Rulebook of the Rulebook OG n°2/16

mEF=Q95%* mEF=0.1QM* mQmin for mQM(j) / mQmin <10 mEF=

0.2 mQM(j) for mQM(j) / mQmi  10 Q95%: Mean flow exceeded QM: Mean Flow with a 95% probability Based on at least 10 years of hydrologic *In practice till new bylaw will be data : *In practice till new bylaw will be established established mQmin: Mean of the minimum annual values of the mean daily flow

mQM(j): Mean of the mean monthly flow for the month j

Qepp=mEF Based on at least 10 years of hydrologic data :

Qsr=mQM :Mean of the mean annual flow

srQmin=mQmin srQDEK(j)=Mean of the decade flow for the month j

Kao što je preporučeno u propisima Federacije BiH i Crne Gore, i kako preporučuje Konsultant, u područjima visoke ekološke vrednosti potrebno je sprovesti namensku studiju o proceni uticaja na životnu sredinu kako bi se prilagodila (i eventualno povećala) vrednost EPP. Rezultati proračuna vodnog bilansa primenom modela za upravljanje vodnim resursima na slivu Drine (rađeno pomoću WEAP softvera) pokazuju da se vodni bilans može očuvati primenom minimalnih vrednosti EPP zasnovanih na regulativi triju zemalja, kao i primenom EPP vrednosti predloženih u tehničkim dokumentima za planirane HE. Reka Drina teče kroz teritorije Federacije BiH (BiH), Republike Srpske (BiH) i Republike Srbije; neke pritoke, kao što su Lim i Ćehotina, takođe protiču kroz dve ili tri zemlje sliva Drine. Konsultant stoga preporučuje da se tri države slože oko usvajanja harmonizovane metode za procenu minimalnog EPP zasnovanog na hidrološkim podacima za sliv Drine. Metodologija FBIH (član 11 Pravilnika iz SG FBiH br. 04/13) propisuje metodu za izračunavanje minimalnog EPP koja je rezultat kompromisa ključnih aktera iz oblasti hidroenergetike, hidrologije i zaštite životne sredine. Metoda definiše sezonsku varijaciju EPP relevantnog za odgovarajuće potrebe kako korisnika, tako i vodenih ekosistema. Pored toga, minimalne vrednosti EPP predstavljaju dobar kompromis koji zadovoljava vrednosti procenjene primenom metoda koje se koriste u Republici Srbiji i Republici Srpskoj (konstantna vrednost tokom godine). Metoda koja se primenjuje u Crnoj Gori (član 8 priloga Pravilnika iz SG br. 2/16) zavisi od mesečnih hidroloških vrednosti, koje dovode do mesečnih minimalnih vrednosti EPP. Može se primetiti da u nekim slučajevima variranje minimalne vrednosti EPP na mesečnom nivou nije uvek u skladu sa potrebama vodenih ekosistema. Zbog toga, za buduće razvojne scenarije na slivu, konsultant preporučuje usvajanje metode za izračunavanje EPP na osnovu metodologije iz Federacije BiH (FBiH) duž celog sliva reke Drine za nove vodozahvate. Na

Svetska banka Krovni izveštaj za sliv Drine Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 39

rečnim deonicama sa prirodnim mrestnim područjima vrsta visokih vrednosti ribe (poput mladice ili potočne pastrmke), u zaštićenim područjima, ili u slučaju osetljivih aluvijalnih ekosistema, neophodno je sprovesti posebnu studiju o EPP. Ova Studija treba da uzme u obzir karakteristike i specifičnosti nove HE/MHE (derivaciona HE ili ne i sl.), ali i uticaj uspora postojećih akumulacija.

3.3.3 Kvalitet vode Klasifikacija Iako su sve tri zemlje u procesu transpozicije ODV u nacionalno zakonodavstvo, metodologija za klasifikaciju kvaliteta vode i odgovarajućih standarda se razlikuje u zemljama na slivu Drine, kako je prikazano u Tabeli 9. Metodologija koja se koristi za određivanje ekološkog i hemijskog statusa vodnih tela u Republici Srbiji formulisana je u Pravilniku o parametrima ekološkog i hemijskog statusa površinskih voda i parametrima hemijskog i kvantitativnog statusa podzemnih voda (Službeni glasnik RS, br. 74/11). Ovim pravilnikom propisuju se parametri ekološkog i hemijskog statusa reka i jezera, parametri ekološkog potencijala za veštačka vodna tela i značajno izmenjena vodna tela i parametri hemijskog i kvantitativnog statusa podzemnih voda. Ekološki status površinskih voda određuje se na osnovu tri grupe indikatora kvaliteta: bioloških, hidromorfoloških i fizičko-hemijskih. Ekološki status neizmenjenih vodnih tela površinkskih voda klasifikovan je kao: odličan (I), dobar (II), umeren (III), slab (IV) i loš (klasa V). Hemijski status pokazuje da li je vodno telo pod uticajem zagađenja prioritetnim, prioritetnim hazardnim, kao i drugim zagađujućim supstancama. Hemijski status vodnih tela ocenjuje se na osnovu rezultata monitoringa, kao dobar status ili nije postignut dobar status. Klasifikacija kvaliteta vode u Bosni i Hercegovini uporediva je sa zakonodavstvom Republike Srbije. Klasifikacija kvaliteta vode u Republici Srpskoj (BiH) predviđena je Uredbom o klasifikaciji voda i kategorizaciji vodotoka (SG RS, br. 42/01) i Zakona o vodama (SG RS, broj 50/06, 92/09, 121/12 and 74/17). Međutim, uredbom nije definisana granična vrednost za sve biološke i fizičko-hemijske parametre kao što je propisano u direktivi EU, dok za pojedine parametre propisane granične vrednosti nisu u skladu sa propisima EU. U Federaciji BiH (BiH), klasifikacija se zasniva na Karakterizaciji površinskih i podzemnih voda, referentim uvjetima i parametrima za ocjenu stanja voda i monitoringa voda (SN FBiH, broj 1/14), koja je usklađena sa direktivama EU. Ova odluka daje referentne uslove i parametre za određivanje statusa površinskih i podzemnih voda. U Crnoj Gori, Uredba o klasifikaciji i kategorizaciji voda (SG CG, broj 2/07) kategoriše vodu u tri klase prema dozvoljenim graničnim vrednostima određenih grupa parametara, u zavisnosti od namene vode. U tom smislu, voda se može koristiti za piće, u prehrambenoj i industriji pića; u ribnjacima i uzgajalištima školjki; za kupanje i plivanje. Na osnovu navedenog, očigledno je da postoji potreba za usaglašavanjem klasifikacije statusa voda u tri zemlje, kako bi se stvorila homogena slika statusa površinskih voda na nivou sliva i kako bi se obezbedili uporedivi planovi upravljanja. Strategija za ovo usklađivanje jeste završetak transpozicije ODV u nacionalno zakonodavstvo i njeno sprovođenje, uključujući institucionalni sistem i metodologiju od strane sve tri zemlje.

Tabela 14: Poređenje propisa o klasifikacija kvaliteta vode u tri zemlje Srbija BiH Crna Gora Ekološki status površinskih voda i FBiH: Klasifikacija prema dozvoljenim ekološki potencijal značajno Od 2014. godine, klasifikacija je vrednostima za fizičko-hemijske i izmenjenih vodnih tela usklađena sa direktivama EU biološke indikatore, u zavisnosti od klasifikovani su na osnovu fizičko- namene korišćenja vode: hemijskiih i mikrobioloških RS-BiH:

Svetska banka Krovni izveštaj za sliv Drine Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 40

indikatora u klase I do V (odličan Pet klasa statusa kvaliteta voda (I - Voda koja se može koristiti za do loš) do V) na na osnovu fizičko- piće i proizvodnju hrane (klase A, hemijskiih, mikrobioloških i hidro- A1, A2 i A3) Hemijski status kategoriše se kao morfoloških parametara. Nije u - Voda za proizvodnju ribe i školjki dobar ili nije dostignut dobar potpunosti usklađeno sa (klase S, W i C) status, na osnovu sadržaja direktivama EU. - Voda za kupanje (klase K1 i K2) prioritetnih, prioritetno hazardnih Kategorizacija kvaliteta vode: i drugih zagađujućih materija. Klasa I: A1, S, K1 Klasa II: A2, K2, C Opšti status/potencijal klasifikuje Klasa III: A3 se kao lošiji status od ova dva.

Utvrđena je sledeća karakterizacija prema klasifikaciji svake zemlje pojedinačno. Polazna karakterizacija kvaliteta vode Kvalitet vode na slivu Drine generalno se popravio posle rata (od 1995. godine), uglavnom zbog smanjenja/zatvaranja industrijskih objekata na slivu i sporog pokretanja nove industrijske i poljoprivredne proizvodnje. Studija karakterizacije pokazala je da se trenutni status kvaliteta vode, koji uključuje ekološki i hemijski status reke Drine i njenih pritoka, može smatrati umerenim do dobrim statusom kvaliteta. Drina U gornjem toku Drine (do Goražda), ekološki i hemijski status je dobar, dok nizvodni deo ima veća opterećenja azotom, fosforom i organskim materijama. Ekološki status od Goražda do Višegrada i od Zvornika do ušća klasifikovan je kao umeren. Međutim, hemijski status od Goražda do Višegrada i od Zvornika do ušća klasifikovan je kao povremeno loš. Sadašnji status kvaliteta vode je posledica različitih izvora štetnih uticaja, o kojima se govori u sledećem poglavlju Pritoke Smatra se da pritoke u slivu Drine uglavnom imaju dobar status kvaliteta vode. Postoji nekoliko pritoka sa umerenim i lošim kvalitetom vode. Radi se o pritokama pod direktnim uticajem izlivanja otpadnih voda ili voda sa industrijskih / rudarskih odlagališta otpada (npr. Ćehotina i njena pritoka Vezišnica u Crnoj Gori, opterećena ispuštanjem zagađujućih materija iz termoelektrane i rudnika uglja, i iz rudnika olova i cinka Šuplja stijena u Pljevljima, zatim Kostajnička i Korenita reka u Republici Srbiji, u koju se ulica filtrat sa jalovišta, itd.). Lim ima dobar status u gornjem toku, dok donji tok (nizvodno od Berana) nije dostigao dobar status. Tara ima dobar status na gotovo 65% vodotoka. Međutim, kvalitet vode se pogoršava od komunalnog odlagališta otpada u opštini Kolašin i sa jedne lokacije u opštini Mojkovac. Reka Piva ima dobar status sa najboljim kvalitetom vode u Crnoj Gori što je rezultat veoma male naseljenosti duž ove reke. Podzemne vode Uprkos nedostatku preciznih informacija, smatra se da su tela podzemnih voda uglavnom dobrog kvaliteta, kao i da su dobrog statusa kada je reč o količinama vode. Karstne izdani dobre propustljivosti i sa znatnom akumulacijom podzemnih voda dominiraju na slivu Drine, i predstavljaju najznačajnije vodonosne stene na slivu, posebno u Crnoj Gori. Treba naglasiti da su podzemne vode glavni izvor snabdevanja vodom za piće na slivu Drine. Najveći pritisci na kvalitet podzemnih voda, koji su posledica poljoprivrednih aktivnosti i neadekvatnih sanitarnih uslova, zabeleženi su u području Mačve i Semberije, gde se plitke izdani odlikuju intergranularnom poroznošću. Prihranjivanje podzemnih izdani u ovoj oblasti pod dominantnim je uticajem površinske infiltracije i obalane infiltracije iz reke Drine i pritoka, dok vodosnabdevanje predstavlja glavni vid eksploatacije izdani.

Svetska banka Krovni izveštaj za sliv Drine Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 41

Identifikacija značajnih pritisaka Najznačajniji negativni uticaji na kvalitet površinskih i podzemnih voda potiču od komunalnih i industrijskih netretiranih otpadnih voda, čvrstog komunalnog otpada, divljih deponija, odlagališta industrijskog otpada u blizini obala, kao i od poljoprivrednih aktivnosti. Ključne kritične lokacije koje se odnose na izvore zagađenja u Crnoj Gori su Pljevlja, Berane i Bijelo Polje. U Federaciji BiH (FBiH) to su opštine Goražde, Pale-Prača, Ustikolina i Kladanj. U Republici Srpskoj (RSBiH), sve lokacije nalaze se nizvodno od ispusta otpadnih voda iz većih naselja na Drini i pritokama. To uključuje naselja Bijeljinu, Zvornik, Višegrad i Foču. U Republici Srbiji se kritične lokacije nalaze u Loznici, Malom Zvorniku, Krupnju, Ljuboviji, Bajinoj Bašti, Prijepolju, Sjenici, Priboju, Novoj Varoši i Čajetini. Na nivou sliva Drine, nešto više od 20% stanovništva je priključeno je na sisteme za sakupljanje otpadnih voda, pri čemu je stepen pokrivenosti sličan u sve tri zemlje. Ostatak stanovništva otpadne vode ispušta direktno u vodotoke ili u septičke jame, što se smatra difuznim opterećenjem. Sakupljene otpadne vode uglavnom se direktno upuštaju u reku bez ikakvog tretmana. U delu sliva koji pripada Crnoj Gori, oko 22% stanovništva je priključeno na kanalizacionu mrežu, pri čemu opterećenje komunalnim otpadnim vodama iznosi 80.250 ekvivalent stanovnika (ES). Mojkovac i Žabljak su jedine opštine koje imaju postrojenja za tretman otpadnih voda (5.250 ekvivalent stanovnika i 2.150 ekvivalent stanovnika, respektivno). U delu sliva Drine koji pripada Bosni i Hercegovini, procenat pokrivenosti je sličan (22%), sa ukupnim opterećenjem komunalnim otpadnim vodama od 137.000 ES. Postoji samo jedna funkcionalna PPOV u Bijeljini (V. Obarska), kapaciteta 40.000 ES (Pri tome, postrojenje ispušta efluent u reku Savu Majevičkim kanalom). U delu sliva Drine koji pripada Republici Srbiji ne postoje aktivna postrojenja za tretman otpadnih voda, a opterećenje komunalnim otpadnim vodama procenjuje se na oko 91.000 ES. Najkritičniji industrijski centri nalaze se na devet lokacija u delu sliva Drine koji pripada Bosni i Hercegovini, sa četiri najveća potencijalna izvora industrijskog zagađenja, rudnikom uglja u Ugljeviku, rudnikom boksita u Zvorniku i rudnicima olova i cinka u Srebrenici. Glavne industrijske lokacije u delu sliva koji pripada Republici Srbiji nalaze se u Loznici, Bogatiću, Koceljevi, Ljuboviji i Malom Zvorniku, sa hemijskom industrijom u Loznici i rudnicima u Ljuboviji, koji predstavljaju najveći razlog za zabrinutost. U delu sliva koji pripada Crnoj Gori nema značajnih industrijskih objekata, osim na području Pljevalja, gde termoelektrana i rudnici uglja, cinka i olova predstavljaju znatnu pretnju za zdravlje ljudi i životnu sredinu. Odlaganje čvrstog otpada na deponije i ilegalno odlaganje generalno predstavljaju permanentni problem na slivu Drine. Na slivu Drine ne postoji postrojenja za spaljivanje otpada ili za mehanički i biološki tretman. Deponovanje otpada je jedina trenutna opcija za upravljanje čvrstim otpadom, te je hitno potrebno raditi na remedijaciji i sanaciji ugroženih lokacija. Na slici 10 prikazane su kritične lokacije usled neadekvatnog upravljanja komunalnim otpadnim vodama na slivu Drine, i registrovane deponije za odlaganje industrijskog i čvrstog komunalnog otpada, uključujući i "divlje" deponije. Poljoprivredne površine glavni su izvor rasprostranjenog zagađenja površinskih i podzemnih voda, a izazvano je nekontrolisanim i prekomernim korišćenjem agrohemikalija, nepravilnim korišćenjem pesticida i đubriva, usled ispuštanja tečnog stajnjaka sa farmi, i slično. Glavne poljoprivredne kritične lokacije nalaze se na velikim poljoprivrednim parcelama, posebno oko Goražda, Bratunca i Bijeljine u Bosni i Hercegovini, zatim Loznice, Bogatića, Vladimirčića i Koceljeve, uključujući i područje Semberije na severnom delu sliva Drine.

Svetska banka Krovni izveštaj za sliv Drine Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 42

Slika 10: Kritične lokacije izazvane komunalnim otpadnim vodama, industrijskim i čvrstim komunalnim otpadom na slivu Drine Glavni izazovi u zaštiti kvaliteta voda Svi strateški dokumenti u tri zemlje ukazuju na činjenicu da ispuštanje komunalnih otpadnih voda u potoke i reke predstavlja veliki pritisak na kvalitet vode. Sasvim je sigurno da su planirani ciljevi utvrđeni ovim dokumentima, a koji se odnose na sanitarnu infrastrukturu i izgradnju PPOV, prilično optimistični. Ovakve investicije podrazumevaju velika finansijska sredstva. Na primer, na delu sliva Drine koji pripada Crnoj Gori planira se realizacija postrojenja za tretman otpadnih voda u 9 opština sa proširenjem postojeće kanalizacione infrastrukture za 227 km, primarne i sekundarne mreže, do 2029. godine. Na delu sliva koji pripada Bosni i Hercegovini, planira se izgradnja sedam novih postrojenja za tretman otpadnih voda do 2027. godine. Na delu sliva koji pripada Republici Srbiji planirano je da sva naselja veća od 2000 ES obezbede adekvatan tretman otpadnih voda do 2040. godine. Realizacija planirane sanitacije i izgradnje PPOV predstavlja veliki izazov iz nekoliko razloga: postojeći kanalizacioni sistemi su uglavnom samo delimično razvijeni, i to od centralnog dela naselja ka periferiji, što izaziva probleme u smislu kapaciteta; dominantno se radi o opštim sistemima kanalisanja, sa ograničenim područjima obuhvaćenim kanalizacionim sistemom, itd. Pored toga, javna komunalna preduzeća i lokalne

Svetska banka Krovni izveštaj za sliv Drine Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 43

zajednice, koje su odgovorne za održavanje postojećih sistema i razvoj novih u sve tri zemlje, su veoma ograničene pravnim, organizacionim, finansijskim i drugim aspektima i resursima. Da bi se obezbedila održivost sistema otpadnih voda, neophodno je sprovesti pravne, institucionalne i operativne mere vezane za efikasnost i dalji razvoj ovih preduzeća. Implementacija PPOV će imati značajne pozitivne efekte na upravljanje kvalitetom voda u predloženim akumulacijama. Hidroelektrane, kako je poznato, predstavljaju ekonomski najefektniji segment vodoprivrede, i one mogu, i treba, da budu okidači za realizaciju strategija upravljanja otpadnim vodama. Slični zaključci mogu se izvesti i za čvrsti otpad, odnosno za realizaciju strategija za upravljanje čvrstim otpadom. Aktuelno upravljanje otpadom na slivu Drine uglavnom se oslanja na odlaganje otpada na deponije, koje su izuzetno niskog operativnog standarda i koje ne uzimaju u obzir životnu sredinu u potrebnoj meri. Ovo najbolje ilustruje činjenica da na slivu Drine postoji samo jedan regionalni centar za upravljanje čvrstim otpadom (Bijeljina, RSBiH), a planirano je još devet prema postojećim strategijama upravljanja otpadom (Foča, Goražde i Zvornik u Bosni i Hercegovini, Bijelo Polje, Berane i još jedan centar za opštine Pljevlja i Žabljak u Crnoj Gori, i Loznica, Užice i Nova Varoš u Republici Srbiji). Izgradnja sanitarnih deponija mora biti praćena postepenim zatvaranjem postojećih smetlišta i značajnom promenom stavova i odnosa javnosti prema otpadu. Kako se brane budu gradile i upravljanje vodama bude unapređivano, zahtevi za ulaganje u postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda biće još više naglašeni. Formiranje akumulacija i prelazak sa rečnih na jezerske uslove generalno povećava osetljivost vode u smislu kvaliteta i osetljivost na opterećenje otpadnim vodama. Na slivu Drine potrebna je implementacija sveobuhvatnih razvojnih infrastrukturnih planova, budući da zagađenje voda uglavnom potiče od netretiranih komunalnih i industrijskih otpadnih voda, izazvano nedostatkom postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Glavni očekivani uticaji razvojnih scenarija i investicija U slučaju relativno malih zapremina akumulacija planiranih HE, ne očekuje se veći uticaj na režim protoka nizvodno od HE. Većina razmatranih akumulacija predstavljaće vodene ekosisteme koji će funkcionisati kao prelazni oblik između rečnog i jezerskog sistema, koji karakterišu prosečna vremena zadržavanja vode između 0,5 dana (HE Goražde) i 4,8 dana (HE Drina III). Nekoliko retenzija formiralo bi tipične jezerske uslove zahvaljujući znatnim količinama koje se odnose na prosečne protoke (HE "Komarnica" - 118 dana, HE Andrijevica - 32 dana, HE "Vikoč" - 146 dana i HE "Sutjeska" - 52 dana zadržavanja). S obzirom na trenutni kvalitet vode na određenim lokacijama, tj. na antropogeni uticaj koji se održava na kvalitet vode, akumulacije uglavnom nemaju visok eutrofikacioni potencijal, osim akumulacije HE "Vikoč" na Ćehotini. Pored toga, akumulacije u donjem delu sliva (HE "Drina I-III" i HE "Kozluk"), usled relativno male prosečne dubine vode, imaće značajan trofogeni udeo u celokupnoj zapremini, kao i velike priobalne zone sa finim sedimentom i malom brzinom toka, čime se stvaraju odlični uslovi za razvoj makrofita. Zajedno sa stabilnim nivoom vode i povoljnom temperaturom vode, može se očekivati i znatna primarna produkcija u ovim akumulacijama. U svim ostalim slučajevima, postoji potencijal manjeg štetnog uticaja predloženih akumulacija na nekoliko indikatora kvaliteta vode. Na primer, može se očekivati da će temperatura vode blago rasti u toplim periodima i blago opadati u najhladnijem periodu. Pored toga, koncentracije rastvorenog kiseonika sigurno će biti neznatno manje u poređenju sa trenutnim uslovima. S druge strane, moguće je očekivati određene blagotvorne efekte u pogledu kvaliteta vode u nizvodnom delu reke (npr. zamućenost, koncentracija teških metala, itd.). Sve u svemu, može se očekivati da će planirane akumulacije predstavljati neku vrstu reaktora za tretman vode korisnicima na nizvodnom delu sliva. Osim toga, akumulacije mogu odigrati važnu zaštitnu ulogu u slučaju ekscesnih zagađenja.

Svetska banka Krovni izveštaj za sliv Drine Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 44

Glavni ciljevi zaštite i preporuke Ciljevi unapređenja kvaliteta vode uključuju sve relevantne nacionalne strategije koje se odnose na vode, kao i druge razvojne politike i strategije koje mogu da utiču na kvalitet vode. Ključni strateški ciljevi: • Postizanje i održavanje dobrog statusa površinskih i podzemnih vodnih tela u kontekstu opšte zaštite životne sredine i zdravlja ljudi: - Za vodna tela čiji je status kvaliteta ocenjen kao dobar ili visok, cilj je da se obezbede uslovi za dugoročno održavanje kroz aktivnosti kontrole zagađenja. - Za ostala površinska i podzemna vodna tela, čiji se status kvaliteta umeren do loš, potrebno je otkloniti uzroke zagađenja i obezbediti uslove za revitalizaciju kvaliteta vode. Operativni ciljevi: • Smanjenje zagađenja površinskih i podzemnih voda (tačkasti izvori zagađenja): - Razvoj sistema za sakupljanje komunalnih otpadnih voda i postrojenja za tretman otpadnih voda u skladu sa strateškim prioritetima; - Smanjenje zagađenja od industrijskih aktivnosti u skladu sa relevantnim propisima: Unapređenje sistema tretmana otpadnih voda i primena najboljih dostupnih tehnika; - Sanacija deponija za čvrsti otpad i industrijskih jalovišta/odlagališta; - Unapređenje sistema upravljanja čvrstim otpadom; - Unapređenje procesa uzgoja ribe u ribnjacima (ugradnja filtera za nutrijente). • Smanjenje kontaminacije površinskih i podzemnih voda (difuzni izvori zagađenja): - Smanjenje pojedinačnih ispuštanja otpadnih voda iz domaćinstava (difuzno zagađenje); izgradnja infrastrukture za sanitaciju mora biti propraćena izgradnjom PPOV; u suprotnom, uticaji na kvalitet površinskih voda su nepovoljni; - Smanjenje zagađenja usled poljoprivrednih aktivnosti: unapređenje propisa koji se odnose na upotrebu insekticida i pesticida. • Uspostavljanje informacionog sistema i sistema monitoringa indikatora kvaliteta površinskih voda, kao i indikatora kvaliteta i kvantiteta podzemnih voda. • Unapređenje sistema upravljanja vodama s ciljem poboljšanja i održavanja dobrog kvaliteta vode u vodnim telima: upravljanje akumulacijama, rad HE, kontrola prihranjivanja podzemnih voda, itd. • Identifikacija i zaštita zaštićenih područja: - Uspostavljanje i zaštita izvorišta vodosnabdevanja; - Identifikacija i zaštita područja osetljivih na nutrijente; - Identifikacija i zaštita ekonomski značajnih vodenih vrsta; - Identifikacije i zaštita vodnih tela koja su utvrđena kao vode za kupanje. Osnovni kratkoročni predloženi prioriteti: U cilju prioritizacije ciljeva koji se odnose na kvalitet voda, a na osnovu ranijih diskusija sa zainteresovanim stranama, predlaže se razmatranje sledećih kratkoročnih ciljeva: • Povećanje broja stanovnika priključenih na kanalizaciju i izgradnja postrojenja za tretman, pri čemu se prioritet daje od većih ka manjim naseljima.

Svetska banka Krovni izveštaj za sliv Drine Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 45

• Uklanjanje ilegalnih odlagališta komunalnog i industrijskog otpada u blizini reka i izgradnja regionalnih sanitarnih deponija, kao i sanacija postojećih. • Proširenje sistema za sakupljanje otpada i edukacija o razdvajanju otpada. • Zaštita podzemnih voda (uspostavljanje zaštitnih zona za podzemne vode, uređenje vodozahvata i sprovođenje mera za sprečavanje zagađenja).

3.3.4 Upravljanje florom i faunom Glavni očekivani uticaji razvojnih scenarija i investicija Razvoj sistema upravljanja otpadnim vodama i čvrstim otpadom za posmatrane scenarije poboljšaće status vodnih tela i priobalnih područja. Samim tim, ovi sistemi upravljanja doprinose unapređenju vodenih ekosistema i biodiverziteta. Najveći uticaji na biodiverzitet usled realizacije predloženih razvojnih scenarija odnose se na faze izgradnje i eksploatacije novih HE i MHE. Najnepovoljniji očekivani uticaji realizacije HE i MHE, bez implementacije mera za ublaženje i ukljanjanje nepovoljnih uticaja, prikazani su u nastavku. U fazi izgradnje: Negativni uticaji izgradnje brana uključuju direktno uništavanje biljaka i životinja u fazi raščišćavanja terena. Za vreme izgradnje brana, pratećih objekata i infrastrukture, biće neophodno uklanjanje vegetacije sa površina na kojima se grade objekti. Potencijalne emisije zagađujućih materija u fazi izgradnje mogu da imaju direktne i indirektne negativne uticaje na organizme. Sagorevanje fosilnih goriva i upotreba teške mehanizacije koja troši velike količine maziva imaće direktne i indirektne negativne uticaje na biodiverzitet, a naročito na zajednice biljaka koje rastu oko lokaliteta, ukoliko mehanizacija ne ispunjava standarde zaštite od zagađenja. Nivoi buke na gradilištu u toku izgradnje, kao i prisustvo ljudi i teške mehanizacije, znatno će porasti, čime će se lokalnim životinjskim vrstama ograničiti korišćenje šireg područja gradilišta. Hidrotehnički radovi u fazi izgradnje uticaće na migracione pravce i reprodukciju vodenih organizama na lokalitetu gradilišta, uz potencijalno širenje uticaja na zone u blizini lokaliteta gradilišta. Radovi će imati različite negativne uticaje na ekosistem reke, kao i na staništa u vezi s njom. Najznačajniji negativni uticaji uključuju promenu profila reke, promenu u vodostaju i zamućenosti vode, emisije prašine i vibracija, potencijalne emisije tečnih zagađujućih materija. Ove pojave negativno će uticati na vodene organizme, naročito na migraciju i bazu za prehranu ribe, uslove u staništima i dostupnost za vodene beskičmenjake, makrofite, na fito- i zoo-plankton. Aktivnosti izgradnje takođe će uticati na aluvijalnu šumu (vrbova, jovina i brezova šuma) na slivu Drine. Kako aktivnosti izgradnje utiču na režim protoka i uklanjanje vegetacije, biljna struktura će se promeniti u okolnim kopnenim ekosistemima, što može da dovede do razmnožavanja invazivnih biljnih vrsta čija pojava je već zabeležena u okolini, i koje se smatraju veoma agresivnim vrstama: Amorpha fruticosa, Acer negundo, Aillanthus altissima, Aster sp. Reynoutria japonica itd. Uništavanje biljnih zajednica prate drugi negativni uticaji, kao što je smanjena dostupnost hrane i skloništa za životinjski svet, erozija i smanjena nutritivna vrednost zemljišta. Veće i reprezentativnije životinjske vrste će verovatno biti u stanju da se sklone sa gradilišta i pronađu pogodnija mesta za prehranu i razmnožavanje, ali to će izazvati veću borbu za resurse sa jedinkama koje već žive na tim lokalitetima. Mnoge vrste će brojno oslabiti na lokaciji gradilišta u fazi izgradnje. Zbog svih navedenih negativnih uticaja, doći će do propadanja predela i slabljenja predeonih karakteristika, a veliki broj vrsta ranije prisutnih u području buduće akumulacije će se smanjiti, neke od njih čak i nestati. Valja naglasiti da se većina negativnih uticaja u fazi gradnje može ublažiti primenom odgovarajućih mera i primenom najboljih dostupnih tehnologija gradnje (videti sledeće poglavlje).

Svetska banka Krovni izveštaj za sliv Drine Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 46

U fazi eksploatacije: U ovom trenutku postoji osam srednjih do velikih akumulacija na slivu Drine i samo jedna riblja staza (na brani Zvornik), koja je samo povremeno u funkciji. Izgradnja akumulacija uništava staništa čija mesta će zauzeti. Pored toga, izgrađene akumulacije dele populacije mnogih vrsta. Ova ragmentacija ponekad vrši delimičan uticaj, jer se mogu izgraditi i u projekat integrisati riblje staze, ali čak i u tom slučaju, ekološka fragmentacija ostaje jer su ekološki uslovi u slobodnom toku reke potpuno drugačiji u odnosu na uslove u akumulacijama (slobodan aerisan brz tok u odnosu na miran i spor). Donji tok Drine karakteriše miran tok i obilne populacije ciprinida, pa će na ovim deonicama uticaj brana biti znatno blaži nego u gornjem toku reke. Izgradnjom akumulacija na Drini drastično će se promeniti ekološke osobine sliva, uz znatne izmene u ekološkom balansu. Nizvodno od akumulacija, reka će teći kao i pre, ali će temperatura vode, mutnoća i nivo vode biti promenljiv. Uzvodno od brana, promeniće se u ekosistem sličan omanjim prirodnim planinskim jezerima u gornjem toku i dalje nizvodno, a kako će doći do rasta mutnoće i koncentracije zagađujućih materija, novoformirane akumulacije će se razviti u tipična mezotrofna jezera. Većina negativnih uticaja može se stoga svrstati u sledeće kategorije: • Promena rečnih ekosistema u jezerske ekosisteme, čiji uticaj je pojačan njihovom ulogom fizičke i ekološke barijere. • Gubitak ekološkog balansa: brza promena temperature, mutnoće i količine kiseonika, nizvodno od akumulacija mogu da dovedu do ekoloških problema u pogledu zahtevanih uslova za prisutne riblje vrste. • Promene u mikroklimi i promene nivoa podzemnih voda, a koje mogu da izazovu negativne promene u zajednicama biljaka duž novoformirane obale, potencijalno i u većem obimu. • Gubitak autohtonih biljnih zajednica i faune, što je praćeno invazijom alohtonih ili drugih vrsta koje do tada nisu bile prisutne na tom području. Kako je već rečeno, uticaji razvojnih scenarija mogu se ublažiti usvajanjem mera kako je opisano u narednim poglavljima. Čak i sa instalacijom ribljih staza na svakoj od brana, predložene nove akumulacije verovatno će dovesti do promene brojnosti i strukture populacija pojedinih vrsta. Ovi problemi mogu se rešiti kompleksnim poribljavanjem, ali istorija brana koje su već izgrađene na Drini ne ukazuje na dobro upravljanje populacijama ribe, pa je rizik da će se isto desiti i sa budućim projektima visok. Glavni ciljevi zaštite i izazovi Upravljanje vodama i razvoj investicija mora da integriše upravljanje u životnoj sredini sa setom specifičnih mera zaštite: - Zaštita vodenih ekosistema, naročito ribljih populacija Zaštita vodenih ekosistema možda je i najvažniji od svih parametara zaštite životne sredine koje treba uzeti u obzir. Izgradnja hidroelektrana mogla bi da ugrozi prirodnu migraciju ribljih vrsta na slivu Drine ukoliko se uticaji ne ograniče i ne ublaže na odgovarajući način. Promene u upravljanju vodozahvatima i crpljenjem vode prilikom izgradnje brana i za vreme njihove operativne faze, kao i u uslovima klimatskih promena, dovele bi do promene vodnih režima (protok, vodostaj i brzina toka). To bi u velikoj meri uticalo na funkcionalnost populacija na slivu reke Drine, čak i kada bi i dalje postojale deonice u približno prirodnom stanju i koje nisu pod neposrednim uticajem akumulacija i naglim promenama vodostaja. Na osnovu stanja opisanog u prethodnom tekstu, očuvanje funkcionalnosti i otpornosti vodenih ekosistema predstavlja ključno pitanje na nivou sliva, a u cilju postizanja istih, mogu se izvesti sledeći specifični ciljevi: • Poboljšanje postojećeg sistema upravljanja vodnim resursima (količina vode).

Svetska banka Krovni izveštaj za sliv Drine Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 47

• Izbegavanje izgradnje akumulacija i izazivanja naglih promena vodostaja u područjima koja su poznata kao mrestilišta za mladicu. • Izgradnja ribljih staza na novim branama, gde je to tehnički izvodljivo, kao i na svim novim akumulacijama. • Uspostavljanje programa poribljavanja: akumulacije predstavljaju ekološke i fizičke prepreke za slobodno kretanje ribljih vrsta, koje je naročito važno u sezoni migracija, čak i kada postoji riblja staza. • Uspostavljanje monitoringa vodenih ekosistema, prvenstveno populacija 4 ciljne riblje vrste: mladice (Hucho hucho), lipljena (Thymallus thymallus), peša (Cottus gobio) i potočne pastrmke (Salmo labrax), kao i nadzora za fitoplankton, drugu vodenu floru i vodene makro-beskičmenjake. • Uvođenje monitoringa stanja prioblane vegetacije i aluvijalnih ekosistema. • Propisivanje i kontrola ekološki prihvatljivog protoka. • Smanje naglih promena vodostaja u vreme mresta. • Efikasno propisivanje i upravljanje eksploatacijom šljunka. • Sprovođenje strožijih propisa u oblasti ribarstva u sušnim periodima. • Smanjenje zagađenja izazvanog uzgojem ribe. - Postizanje i održavanje dobrog statusa površinskih i podzemnih vodnih tela (količina i kvalitet) Videti odeljak 3.3.2. - Obezbeđivanje ekološki prihvatljivog protoka u svim rekama i pritokama na slivu Drine Obezbeđivanje ekološki prihvatljivog protoka je neophodno uglavnom da bi se ispunili ciljevi koji se odnose na vodene ekosisteme i kvalitet vode. Da bi se obezbedila održiva i dovoljna minimalna količina vode, ciljevi za obezbeđivanje te količine podrazumevaju sledeće: • Uvođenje obaveze obezbeđivanja ekološki prihvatljivog protoka za sve vodozahvatne strukture za površinske i podzemne vode (HE, ribnjaci, industrijski vodozahvati, crpljenje podzemne vode…) koji je u skladu sa održivošću ekosistema i drugih namena vode, • U visokoekološkim područjima (zaštićena područja, mrestilišta), definisanje ekološki prihvatljivog protoka zasniva se na studiji o proceni uticaja na životnu sredinu (videti odeljak 3.3.2), • Harmonizacija metoda proračuna ekološki prihvatljivog protoka u svim zemljama koje pripadaju slivu jedne reke, kada se radi o prekograničnim rekama (videti odeljak 3.3.2). - Zaštita močvarnih/aluvijalnih priobalnih ekosistema Nažalost, veoma je malo podataka dostupno o obalnim ekosistemima, i ne postoji evropska klasifikacija kvaliteta obalnih ekosistema. Stoga u ovom trenutku nije moguće izvršiti lociranje obalnih ekosistema visokog, dobrog i umerenog kvaliteta. Da bi se obezbedilo funkcionisanje i očuvanje aluvijalnih i obalnih staništa, potrebno je postići sledeće: • Uspostavljanje sistema klasifikacije i monitoringa za aluvijalna i obalna staništa na slivu reke Drine; • Zaštita i obnova obalne vegetacije duž reka, naročito duž manjih pritoka, kako bi se sprečila erozija zemljišta, filtrirale zagađujuće materije i sprečile poplave; • Koordiniranje koncepata zaštite od poplava; • Ublažavanje efekata suše prehranjivanjem vode iz akumulacija; • Koordinacija korišćenja zemljišta, a naročito u oblasti poljoprivrede;

Svetska banka Krovni izveštaj za sliv Drine Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 48

• Upravljanje zaštićenim šumama: sprečavanje seče šume, naročito u blizini vodotoka ili drugih vodnih tela. Unapređenje šumarskih praksi u cilju održive upotrebe i zaštite šuma i širenja šumskih površina u kritičnim / značajnim zonama - Proširenje zaštićenih područja Da bi se obezbedilo funkcionisanje i očuvanje mreže zaštićenih područja i biodiverziteta u tim područjima, potrebno je postići sledeće ciljeve: • Harmonizacija nacionalnih propisa i jačanje saradnje između tri zemlje sliva Drine kako bi se osigurala uspešna realizacija programa zaštite biodiverziteta; • Pooštravanje režima zaštite u zaštićenim područjima u skladu sa zahtevima o zaštiti prirode i ciljnih vrsta; • Jačanje propisa o priobalnim ekosistemima u zaštićenim područjima. Glavne preporuke za zaštitu biodiverziteta u budućem razvoju Kako je već rečeno, uticaji buduće izgradnje na životnu sredinu mogu se znatno ublažiti usvajanjem odgovarajućih mera, i to: Preporuke za zaštitu životne sredine u fazi izgradnje (odgovornost za implementaciju) • Sve lokacije za privremeno skladištenje materijala treba sanirati i vratiti u prvobitno stanje po okončanju procesa izgradnje (Izvođač). • Kako su vrednosti biodiverziteta u području predložene izgradnje relativno nepoznate, potrebno je izvršiti detaljan monitoring na terenu u trajanju od najmanje godinu dana, pažljivo istražiti lokalni biodiverzitet, a zatim sprovesti studiju procene uticaja na životnu sredinu. Ako je potrebno, projekte treba prilagoditi na osnovu rezultata studije, a u okviru tehničkih karakteristika projekta (Investitor). • U slučaju da se uticaj ne može izbeći, uništena staništa ili vrste treba, ukoliko je tehnički izvodljivo, preseliti, preneti, ponovo uspostaviti ili oporaviti na drugom mestu kako bi se nadoknadio gubitak izazvan realizacijom projekta. Ukoliko dođe do preseljenja vrsta ili oporavka staništa na drugom mestu, izvan zone projekta, potrebno je obezbediti njihovu dugoročnu održivost primenom odgovarajućih mera upravljanja. Sve ove mere moraju biti implementirane u skladu sa zakonom (Investitor). • Prilikom izrade tenderske dokumentacije za izvođenje radova, potrebno je specificirati vrstu mehanizacije i mera zaštite od zagađenja. Na primer, mašine mogu da koriste samo organska ulja, za rukovanje i čuvanje naftnih derivata potrebno je obezbediti izolovane i zaštićene površine, odlagališta izvan zone uticaja na reku, itd (Investitor. • Upravljanje materijalima treba optimizovati tako da se što više koriste materijali sa gradilišta, i što više smanji potreba za transportom materijala (samim tim se smanjuje zagađenje vazduha) (Izvođač). Preporuke za zaštitu životne sredine u fazi eksploatacije, uključujući postojeće brane (odgovornost za implementaciju: Investitor) • Na postojećim branama treba, gde god je moguće, koristiti riblje staze, a ispuštanje vode treba da bude blago promenljivo, kako bi se izbegla erozija i brze promene mutnoće, vodostaja i temperature vode. • Potrebno je izgraditi riblje staze na svim predloženim branama, jer je to način za povezivanje populacija s obe strane akumulacije. Mada, riblje staze ne mogu da u potpunosti uklone uticaj brana, one mogu da pomognu u očuvanju koridora za kretanje ribe, i da pozitivno utiču na uspešnost mresta.

Svetska banka Krovni izveštaj za sliv Drine Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 49

• Na osnovu osobina toka reke i njene faune, potrebno je osmisliti složene programe poribljavanja koji će biti prilagođeni specifičnom lokalitetu, čijom primenom se ublažavaju negativni uticaji izgradnje brana na broj i strukturu populacija vrsta. • Studija o proceni uticaja na životnu sredinu se mora realizovati kako bi se osigurao ekološki prihvatljiv protok. Državnim propisima utvrđena je metodologija za proračun minimalnog ekološki prihvatljivog protoka na osnovu hidroloških podataka, ali u svakom slučaju, potrebno je poboljšati minimalnu vrednost da bi se integrisala visoka ekološka vrednost deonice toka reke na kojoj se projekat realizuje. • Potrebno je uspostaviti program kontrolisanog ispuštanja vode u normalnim radnim uslovima, kako bi se uzeli u obzir periodi koji su za vodene i priobalne ekosisteme osetljivi i kako bi se sprečile nagle promene mutnoće vode, vodostaja i koncentracije kiseonika u vodi. Program rada bi trebalo da bude takav da smanji pritisak na organizme i njihovo uništavanje na deonici nizvodno, u periodima ispuštanja vode iz akumulacije. • Monitoring ciljnih vrsta definisanih u okviru studije o proceni uticaja na životnu sredinu treba vršiti u prve 3 godine eksploatacije, u cilju provere dovoljnosti mera za ublažavanje uticaja na biodiverzitet, i potrebno je doneti zaključak o eventualnim poboljšanjima.

3.4 Monitoring

3.4.1 Uvod U ToR-u su, kada je monitoring u pitanju, definisani sledeći zadaci Konsultanta: • izvršiti identifikaciju postojećih mreža za monitoring, • dati prikaz raspoloživosti podataka i pouzdanost postojećih podataka i • dati predlog mera unapređenja (optimizacije i standardizacije mreža). Ovi zadaci nisu modifikovani Inception Report-om. Konsultant je odgovarajuće analize izložio u IWRM i IPF Country Report-ima na sledeći način: • u IWRM Country Report-ima su dati pregled postojećih (aktivnih) mernih stanica (hidroloških i meteoroloških) i načelne preporuke vezane za unapređenje mreže, a • u IPF Country Report-ima su date konkretne preporuke, odnosno spisak stanica koje Konsultant ili stakeholder-i predlažu.

3.4.2 Rezultati izloženi u IWRM izveštajima po državama U Odeljku 11.1. "Infrastruktura za monitoring" date su opšte informacije o monitoringu, podela monitoringa po tipovima, klasifikacija mernih stanica i osnovni podaci o monitoringu u slivu reke Drine. U Odeljku 11.2. "Organizacija monitoringa" dat je pregled organizacija u slivu reke Drine koje se bave monitoringom, kako na nivou celog sliva, tako i po pojedinim državama. U Odeljku 11.3. "Razmena podataka" data su objašnjenja vezana za upravljanje podacima i razmeni podacima na raznim nivoima (globalnom, regionalnom i nivou sliva). U Odeljku 11.4. "Zaključci i preporuke" date su preporuke koje se odnose na unapređenje mreže mernih stanica, unapređenje sistema upravljanja podacima i unapređenje postupaka razmene podataka. U okviru aneksa dati su podaci o postojećim hidrološkim i meteorološkim stanicama u slivu i to: • za Republiku Srbiju o 10 hidroloških i 42 meteorološke stanice, • za Crnu Goru o 12 hidroloških i 45 meteoroloških stanica,

Svetska banka Krovni izveštaj za sliv Drine Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 50

• za Federaciju BiH (BiH) o 1 hidrološkoj i 1 meteorološkoj stanici i • za Republiku Srpsku (BiH) o 1 hidrološkoj i 18 meteoroloških stanica. Ovaj pregled formiran je na osnovu informacija i podataka dobijenih od nadležnih institucija, i to prvenstveno hidrometeoroloških službi, elektroenergetskih kompanija i vodoprivrednih preduzeća. On je poslužio kao dobra polazna osnova za definisanje predloga vezanih za unapređenje rada postojećih i uvođenje novih hidroloških i meteoroloških stanica na teritoriji sliva reke Drine.

3.4.3 Rezultati izloženi u IPF izveštajima po državama U IPF Country Report-ima su iskorišćeni podaci o postojećoj mreži stanica čiji je pregled dat u IWRM Country Report-ima i na osnovu toga su date konkretne preporuke, odnosno spisak stanica koje konsultant predlaže. Spisak postojećih stanica je ažuriran u odnosu na stanje dato u u IWRM Country Report-ima, tako da je identifikovano 30 hidroloških i 78 meteoroloških stanica na slivu Drine (u Republici Srbiji 10 HS i 44 MS, u Crnoj Gori 12 HS i 18 MS i u Bosni i Hercegovini 8 HS i 16 MS). U Odeljku 4.4.1 "Trenutno stanje mreže" dat je pregled trenutnog stanja u mreži za monitoring. U Odeljku 4.4.2 "Potrebe korisnika za unapređenjem sistema" identifikovani su pojedini korisnici i njihove potrebe za unapređenjem postojećeg sistema. U Odeljku 4.4.3 "Minimalni skup mernih parametara" dat je komentar minimalnog skupa parametara koji bi trebalo meriti na svim postojećim i budućim stanicama. U Odeljku 4.4.4 "Unapređenje postojeće mreže stanica" date su konkretne preporuke za unapređenje postojeće mreže stanica. U Odeljku 4.4.5 "Proširenje mreže novim stanicama" dat je predlog novih hidroloških i meteoroloških stanica, baziran na usklađenim mišljenjima stakeholder-a i Konsultanta. U Odeljku 4.4.6 "Povećanje broja subjekata čija se merenja koriste" diskutovana je mogućnost da se u mrežu za monitoring uključe i subjekti čija merenja do sada nisu korišćena osim za njihove potrebe. U Odeljku 4.4.7 "Realizacija programa unapređenja mreže" dat je komentar mogućnosti realizacije programa unapređenja mreže za monitoring. U Odeljku 4.4.8 "Zaključak" dati su zaključci i preporuke od kojih će neki biti navedeni i ovde.

3.4.4 Predlog novih monitoring stanica Jedan od najvažnijih rezultata rada Konsultanta je spisak predloga za nove stanice, do koje se došlo na sledeći način. Prvo je izvršena je detaljna analiza postojeće mreže za monitoring. Zatim je definisana metodologija za unapređenje mreže i identifikaciju novih mernih stanica, kojom se vrednuje značaj stanice na osnovu više kriterijuma, koji uzimaju u obzir potrebe različitih korisnika. Ova metodologija je prvo testirana na postojećim stanicama i pokazano je da njeni rezultati odgovaraju opšte prihvaćenoj percepciji značaja pojedinih stanica. Zatim je formiran širi spisak potencijalnih stanica i primenom navedene metodologije je izvršeno njihovo rangiranje. Pri formiranju ovog spiska uzete su u obzir i stanice čije uvođenje predlažu sami stakeholder-i (one su navedene u raznim planskim i drugim dokumentima stakeholder-a). Najbolje ocenjene stanice navedene su u IPF Country Report-ima kao prioritetne, a za određen broj meteoroloških stanica su navedene i alternativne lokacije. Predlozima su predviđeni sledeći brojevi novih stanica: • na teritoriji Republike Srbije 6 hidroloških i 6 meteoroloških stanica, • na teritoriji Crne Gore 19 hidroloških i 13 meteoroloških stanica i

Svetska banka Krovni izveštaj za sliv Drine Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 51

• na teritoriji Bosne i Hercegovine 14 hidroloških i 15 meteoroloških stanica.

3.4.5 Zaključci koji se odnose na monitoring Postojeća mreža hidroloških i meteoroloških stanica na slivu Drine nije ravnomerno razvijena, što važi i za dostupnost podataka, kako istorijskih, tako i aktuelnih. Neophodno je unapređenje ove mreže, kako poboljšanjem postojećih, tako i uvođenjem novih stanica. Određeni deo sredstava potrebnih za ove namene već postoji u budžetima najvažnijih mernih subjekata na slivu. Preostali deo sredstava mogao bi se pribaviti u okviru planiranih projekata u slivu. U IPF Country Report- ima bilo je navedeno da bi se mogla koristiti sredstva sa planiranog GEF SCCF projekta. O ovom projektu trenutno nema više informacija, ali se pojavljuju informacije o projektu West Balkans Drina River Basin Management (WBDRBM) Projekta, koji bi takođe trebalo razmotriti u ovom smislu. Takođe se za pojedine stakeholder-e sugeriše i nabavka softvera koji bi omogućio uniformno upravljanje podacima i olakšao njihovu razmenu u slivu. Program unapređenja dat u IPF Country Report-ima na jasan i nedvosmislen način definiše prioritete i dalje pravce razvoja monitoringa u slivu reke Drine.

Svetska banka Krovni izveštaj za sliv Drine Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 52

4 Specifična pitanja

4.1 Koherentnost razvojnih scenarija Potencijalni izvor nedoslednosti može se videti kao jaz između strateških razvojnih planova zemalja i scenarija koji proizilaze iz višekriterijumske analize. Kako su svi akteri bili aktivno uključeni u pripremu scenarija za svoje teritorije, taj rizik je ipak prilično ograničen. Stoga se ovde pretpostavlja da su rezultati analize koji se primenjuju na sopstvene scenarije za svaku zemlju u skladu sa strateškim planovima tih zemalja. Crna Gora je u srećnoj poziciji da može da razvija svoju optimalnu infrastrukturu za proizvodnju električne energije u velikoj meri nezavisno od drugih zemalja. Scenario koji je ovde zadržan ne sadrži ozbiljne nedoslednosti u odnosu na druge razvojne planove u istom sektoru. Međutim, neophodno je preduzeti neke mere predostrožnosti u koordinaciji sa drugim zemljama (u nizvodnom toku) u fazi operativne realizacije, ali one ne ugrožavaju svrsishodnost odabranih projekata. Optimalna strategija razvoja Republike Srbije i Bosne i Hercegovine sadrži, s druge strane, izraženu neusklađenost u srednjem i donjem toku reke Drine. Optimalni scenario za Bosnu i Hercegovinu ne uključuje izgradnju nove hidroelektrane na ovom delu reke, dok se optimalni scenario za Republiku Srbiju opredelio za izgradnju četiri HE ("Rogačica", "Tegare", "Dubravica" i "Kozluk"). Očigledno je da optimalne razvojne namere nisu koordinirane. Privremena neslaganja između optimalnih scenarija uzrokovana su činjenicom da su izvršene analize napravljene za svaku zemlju odvojeno. Na osnovu validnih dokumenata strateškog planiranja predložene su četiri pomenute HE za izgradnju kako u Republici Srbiji, tako i u Bosni i Hercegovini, a nema stvarnih odstupanja. Integralni razvojni scenario za sliv reke Drine uključuje sve HE koje su uključene u optimalne scenarije razvoja za tri zemlje. Potencijalna prekogranična pitanja bi trebala biti rešena koordinacijama i permanentnim komunikacijama između zemalja. Na sledećoj stanici na putu ka konkretizaciji planova razvijenih u ovom projektu, biće pokrenute diskusije između zemalja, kako bi se pronašla praktična rešenja za harmoničan regionalni razvoj. Sledeća dva poglavlja predstavljaju pravnu implikaciju takve situacije i skicira načine za rešavanje - za sada samo prividne - nedoslednosti.

4.2 Prekogranična pitanja

4.2.1 Status, izazovi i prepreke Za realizaciju prekograničnih projekata koji uključuju tri države u slivu reke Drine, tj. Republike Srbije, Bosne i Hercegovine (Republike Srpske i Federacije BiH) i Crne Gore od značaja je nekoliko opštih faktora. Najvažnijim se mogu smatrati njihov status u odnosu na međunarodne sporazume i karakter obaveza ovih država koje proističu iz međunarodnih sporazuma u kojima su strane ugovornice, onda mogućnosti i postupci njihove implementacije, zatim status i perspektive razvoja regulative na nivou države u oblasti upravljanja vodnim resursima i druge regulative koja se odnosi na životnu sredinu, status regulative u drugim oblastima od direktnog značaja za upravljanje vodnim resursima (proizvodnja električne energije, komunalne usluge, poljoprivreda itd.), status kapaciteta institucija nadležnih za primenu i sprovođenje regulative itd. Proces EU integracija, u koji su uključene sve tri države, tj. proces usklađivanja regulative na nivou države sa EU propisima, je ključni faktor koji ima uticaj, između ostalog, i na trenutni status njihovog pravnog sistema i tempo njihove dalje tranzicije. U Republici Srbiji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini (na nivou Republike Srpske i Federacije BiH) postoji relativno kompletan sistem regulative u domenu upravljanja vodnim resursima i drugim oblastima od značaja za upravljanje vodnim resursima. U procesu EU integracija, čiji je konačni cilj članstvo u EU, tri države su ostvarile različite nivoe aktivnosti i različite nivoe usklađenosti regulative na nivou države sa EU propisima. Crna Gora je otišla najdalje u ovom procesu, dok se izvesno kašnjenje u slučaju Bosne

Svetska banka Krovni izveštaj za sliv Drine Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 53

i Hercegovine najčešće objašnjava okolnostima povezanim sa složenom strukturom političkog sistema i organizacijom vlasti, tj. specifičnostima unutrašnjih odnosa u ovoj državi. Sve tri države su strane ugovornice najvažnijih međunarodnih multilateralnih sporazuma na planu upravljanja vodnim resursima. Ovi sporazumi su: Helsinška Konvencija o zaštiti i korišćenju prekograničnih vodotokova i međunarodnih jezera i Sofijska Konvencija o saradnjji na zaštiti i održivom korišćenju reke Dunav. Sve tri države učestvuju u aktivnostima definisanim Okvirnim sporazumom o slivu reke Save. Međutim, postoje izvesne razlike u pogledu statusa kada su u pitanju pojedini multilateralni sporazumi u oblasti upravljanja vodnim resursima. Crna Gora je jedina od ove tri države strana ugovornica Konvencije o pravu neplovidbenog korišćenja međunarodnih vodotokova, ali nije članica Protokola o vodi i zdravlju koji je prilog Helsinškoj Konvenciji o zaštiti i upotrebi prekograničnih vodotokova i međunarodnih jezera. Crna Gora je definisala svoj status u pogledu Okvirnog sporazuma o slivu reke Save sklapanjem Memoranduma o razumevanju. Saradnja između država u regionu definisana je obavezama koje proističu iz međunarodnih sporazuma, dok je razrada izvesnog dela aktivnosti u oblasti upravljanja vodnim resursima ostvarena preko sadržaja strateških i drugih dokumenata usvojenih u okviru institucija ustanovljenih odgovarajućim međunarodnim sporazumima čije su članice. Postoji visok nivo simetrije među državama u regionu u pogledu drugih ključnih međunarodnih multilateralnih sporazuma koji se odnose na životnu sredinu, ali takođe postoje i izvesne razlike, koje bi mogle, pod izvesnim okolnostima, da predstavljaju izazov u implementaciji aktivnosti koje uključuju prekogranične projekte. Od opšteg značaja su međunarodni sporazumi koji regulišu pitanja od direktnog značaja za status vodnih resursa i upravljanja vodnim resursima u slivu, kao što su međunarodni sporazumi na polju klimatskih promena, zaštite biodiverziteta, industrijskih nezgoda, upravljanja opasnim otpadom i opasnim hemikalijama itd. Sve tri države su ratifikovale Pariski sporazum o klimi. Za realizaciju saradnje među državama u regionu potrebno je posebno razmotriti obaveze koje proističu iz međunarodnih sporazuma koji regulišu primenu procene uticaja na životnu sredinu u prekograničnom kontekstu i strateške procene uticaja na životnu sredinu, kao i odredbi Arhuske konvencije. Sve tri države su članice Espoo konvencije i Arhuske konvencije. Bosna i Hercegovina i Crna Gora nisu članice Kievskog PRTR protokola. Sve tri države su članice Energetske zajednice jugoistočne Evrope, a Ugovor o osnivanju energetske zajednice definiše, između ostalog, obaveze koje se odnose na usklađivanje regulative sa EU propisima, uključujući životnu sredinu, obnovljive izvore energije, energetsku efikasnost itd. Implementacija Ugovora o Energetskoj zajednici je pokazala da postoje izvesne teškoće i izazovi. Jedno od pitanja koja takođe zaslužuju pažnju je činjenica da tri zemlje u slivu reke Drine nemaju bilateralne sporazume koji bi trebali regulisati pitanja vezana za upravljanje vodnim resursima. Pokrenute su inicijative za zaključivanje bilateralnih sporazuma između Bosne i Hercegovine i Republike Srbije i Bosne i Hercegovine i Crne Gore. Postoje sličnosti razlike po pitanju načina regulisanja nadležnosti u pogledu izvršavanja zadataka vezanih za upravljanje vodnim resursima. Može se proceniti da kapaciteti nadležnih institucija, kao i koordinacija među njima, moraju da se unaprede. Organizacija zadataka koji se odnose na upravljanje vodnim resursima, ili su od značaja za upravljanje vodnim resursima (na primer, u delu koji se odnosi na upravljanje otpadom) na lokalnom nivou zahteva dalje unapređenje. Finansiranje u sektoru upravljanja vodnim resursima predstavlja poseban izazov funkcionisanju sistema u sve tri države. Pitanje postupka regulisanja (potencijalno) otvorenih pitanja koja potiču od (ili koja mogu da proisteknu iz) sukoba oko načina upotrebe vode može se smatrati jednim od opštih izazova za sve tri države, sa izvesnim uticajem na oblike međunarodne saradnje među državama u slivu. Implementacija procedure prekograničnih konsultacija u vezi sa pripremom i usvajanjem projekata koji mogu da imaju prekogranični uticaj, tj. pripremom i razvojem strateških dokumenata, zahteva, između ostalog, učešće javnosti. Teškoće u obezbeđivanju učešća javnosti mogu da imaju različite uzroke, od kojih neki mogu da imaju sistemsku prirodu i da budu povezani sa okolnostima izvan upravljanja vodnim resursima u užem smislu reči, dok deo njih može takođe da bude povezan sa stvaranjem uslova za dosledno poštovanje definisanih obaveza nadležnih

Svetska banka Krovni izveštaj za sliv Drine Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 54

institucija. Bez usklađivanja strateških dokumenata od značaja za upravljanje vodnim resursima među državama u regionu realizacija prekograničnih projekata neće biti moguća. Pitanje usklađenosti strateških dokumenata koji se odnose na upravljanje vodnim resursima, prostorno planiranje i izgradnju sa strateškim dokumentima u drugim oblastima, zahteva znatno intenzivniju saradnju između nadležnih institucija i drugih zainteresevanih subjekata. Organizacija zadataka koji se odnose na mere prevencije i reagovanje u vanrednim situacijama povezanim sa upravljanjem vodnim resursima zahteva intenzivniju saradnju među nadležnim institucijama. Poseban izazov može da predstavlja način na koji se organizuje iskorišćenje hidroenergetskog potencijala. Izgradnja novih hidroelektrana zahtevaće regulisanje odnosa među zainteresesovanim državama. Postupak korišćenja potencijala postojećih postrojenja je takođe potrebno regulisati odgovarajućim sporazumima.

4.2.2 Rešenja U međunarodnom pravu razvijena su pravila za upravljanje prekograničnim vodotokovima i sve tri države u regionu su strane ugovornice međunarodnih sporazuma koji sadrže određena pravila od značaja za ova pitanja. Nekoliko opštih principa su od posebnog značaja. Princip pravičnog i razumnog korišćenja i učešća u korišćenju međunarodnih vodnih resursa se smatra univerzalno prihvaćenim pravilom, koje je takođe eksplicitno podržano odredbama relevantnih međunarodnih sporazuma. Propisan je spisak kriterijuma na osnovu kojih se definiše šta predstavlja “pravična i razumna podela”. Povezan sa ovim je i princip zabrane nanošenja štete aktivnostima izvršenim na teritoriji jedne države imovini i licima na teritoriji druge države, kao i određeni drugi principi. Pored toga, za upotrebu prekograničnih vodnih resursa država u slivu reke Drine takođe mogu da budu od značaja pravila međunarodnog običajnog prava, kao i praksa raznih međunarodnih sudskih i arbitražnih tela. Države u slivu reke Drine moraju da intenziviraju međusobnu saradnju. Obaveza saradnje ima šire utemeljenje u međunarodnom pravu i svoju detaljniju razradu u međunarodnom vodnom pravu, što takođe uključuje međunarodne sporazume u kojima su države u slivu reke Drine strane ugovornice. Države koje se nalaze u slivu reke Drine moraju da usklade svoje strateške planove i načine korišćenja zajedničkih vodnih resursa na način koji uzima u obzir interese svih država u regionu. Sve tri države su strane ugovornice međunarodnih sporazuma koji regulišu pravila primene procene uticaja na životnu sredinu u prekograničnom kontekstu i strateške procene uticaja na životnu sredinu. Zainteresovane države moraju da nastave sa svojim aktivnostima koje se odnose na ratifikaciju međunarodnih multilateralnih sporazuma u kojima nisu strane ugovornice. Neophodno je intenzivirati aktivnosti usmerene na ispitivanje najpogodnijih zajedničkih dokumenata i sadržaja potrebnih da se započne saradnja među institucijama, tj. neophodno je da se zaključe sporazumi o saradnji u oblasti upravljanja vodnim resursima, ili određeni elementi od značaja za upravljanje vodnim resursima (u skladu sa procenjenim nivoom njihovog značaja u odnosu na činjenicu da su države u slivu u isto vreme članice multilateralnih sporazuma, tj. u skladu sa njihovim procenjenim pojedinačnim i zajedničkim interesima). U svetlu gore navedenog neophodno je započeti, odnosno intenzivirati, aktivnosti usmerene na sklapanje bilateralnih sporazuma o saradnji među državama u slivu, pri čemu su predmet regulisanja posebna, pojedinačna, pitanja od značaja za bilateralne odnose među državama u slivu. Potrebno je dalje intenzivirati proces usklađivanja regulative na nivou države, pripremu odgovarajućih podzakonskih akata u skladu sa stvarnim uslovima u privredi i društvu, izgradnju kapaciteta nadležnih institucija i stvaranje uslova za kompletniju implementaciju regulative. Takođe je potrebno dosledno se pridržavati međunarodnih sporazuma na polju procene uticaja na životnu sredinu u prekograničnom kontekstu kojih su države u regionu strane ugovornice. Bosna i Hercegovina treba da ratifikuje dva amandmana na Espoo konvencije (iz Sofije i Cavtata). Bosna i Hercegovina i Republika Srbija treba da razmotre mogućnosti po pitanju ratifikacije (prihvatanja, pristupanja) Njujorške Konvencije o pravu neplovidbenog korišćenja međunarodnih vodotokova.

Svetska banka Krovni izveštaj za sliv Drine Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 55

U delu koji se odnosi na proizvodnju električne energije, u zavisnosti od načina regulisanja međunarodnih odnosa, biće potrebno ugovorno regulisati pitanje usklađivanja aktivnosti usmerenih na izgradnju novih i korišćenje postojećih hidroelektrana. U tom smislu, od izvesnog značaja može da bude iskustvo drugih država u praksi rešavanja pitanja povezanih sa zajedničkim korišćenjem hidroenergetskog potencijala pojedinih vodotokova, što takođe uključuje i pitanje podele proizvedene električne energije i drugih koristi koje proizlaze iz zajedničkog korišćenja prekograničnih vodnih resursa

4.3 Propisi u oblasti koncesija Između zakonodavstva Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Republike Srbije kojim se uređuje oblast koncesija postoji značajan broj sličnosti, ali i određene razlike. Ovde se daje opšti pregled nekih sličnosti i razlika u zakonodavstvu tri države (način uređivanja, predmet regulisanja, postupak davanja, elementi procedure, nadležnost, ko može biti koncesionar, period na koji se daje koncesija, odnos prema zaštiti životne sredine, institucionalna pitanja, prestanak koncesije, rešavanje sporova, itd.).6 Pri tom bi trebalo imati u vidu da za oblast koncesija može biti relevantan i čitav niz srodnih propisa (npr. strane investicije, spoljno-trgovinsko poslovanje, javno-privatno partnerstvo, privredna društva, slobodne zone, carina, javne nabavke, itd.), kao i propisa u različitim drugim oblastima, posebno kada se radi o oblastima koje su povezane sa predmetom koncesija, ili potencijalnim predmetom koncesija. 1) U pogledu načina regulisanja treba konstatovati da je u sve tri države oblast koncesija regulisana zakonom. U Bosni i Hercegovini su na snazi tri zakona kojima se reguliše oblast koncesija i to za Bosnu i Hercegovinu i posebni zakoni na nivou entiteta (Republika Srpska - RSBiH i Federacija BiH - FBiH). Istovremeno, u okviru Federacije BiH (BiH) oblast koncesija je regulisana i propisima kantona, uključujući, npr. i Bosansko-podrinjski kanton Goražde.7 U Republici Srbiji je oblast koncesija uređena zajedno sa pitanjima koja se odnose na javno- privatno partnerstvo. Takođe, u slučaju Republici Srbiji zakon predviđa da se, osim pitanja postupka, sva druga pitanja od značaja za davanje koncesija za pojedinu oblast ili delatnost mogu urediti posebnim zakonom kojim se uređuje ta oblast ili delatnost (čl. 11). Određena pitanja su u sve tri države uređena podzakonskim propisima (uglavnom način formiranja i rada komisija, način određivanja koncesionih naknada, itd.). 2) Kada se radi o regulisanju predmeta koncesija, postoje izvesne razlike. Ipak, treba konstatovati da su vodni resursi i energetika prepoznati u svim zakonima kao predmet uređivanja, na direktan i/ili indirektan način. Zakon RS kao “posebne oblike koncesija” smatra koncesije za javne radove i koncesije za javne usluge (čl. 10. st. 2). Koncesiju kao pravo obavljanja privrednih delatnosti, odnosno obavljanja delatnosti od opšteg interesa, poznaju i drugi zakoni. 3) Pitanje nadležnosti za dodelu koncesija regulisano je na sličan način. U Bosni i Hercegovini (na nivou BiH) nadležnost za dodelu koncesija ima ministarstvo ili drugi organ Bosne i Hercegovine koji odredi Vijeće ministara Bosne i Hercegovine da dodjeljuje koncesiju u skladu sa članom 4. stav 1. (čl. 3). U Republici Srpskoj (BiH) za dodjelu koncesija iz člana 6. ovog zakona nadležna je Vlada, osim za koncesije iz tačke k) za koje je nadležna skupština jedinice lokalne samouprave. Izuzetno, Vlada može ovlastiti jedinicu lokalne samouprave za dodjelu koncesije i iz člana 6. stav 1. t. j), lj), m) i n) ovog zakona. U Federaciji BiH (BiH) “sva nadležna ministarstva ili organi vlasti Federacije koje odredi Vlada FBiH da dodjeljuju koncesiju.” (čl. 4).

6 Detaljniji uporedni prikaz propisa i problema u njihovoj primeni zahteva prethodno definisane kriterijume i precizan opis projektnog zadatka, tj. dogovor u vezi sa dinamikom, metodologijom, troškovima, itd. daljih istraživanja. 7 Zakon o koncesijama BiH („Sl. glasnik Bosne i Hercegovine” br. 32/2002, Zakon o koncesijama Republike Srpske (BiH) („Sl. glasnik RS”, br. 59/13), 56/2004), Zakon o koncesijama („Sl. novine Federacije BiH (BiH)”, br. 40/02, 61/06), Zakon o koncesijama („Sl. novine Bosansko-podrinjskog kantona Goražde”, br. 5/03), Zakon o koncesijama („Sl. list CG”, br. 8/2009), Zakon o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama („Sl. glasnik Republike Srbije”, br. 88/11; 15/16, 104/16).

Svetska banka Krovni izveštaj za sliv Drine Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 56

U Crnoj Gori koncedent je Skupština Crne Gore, Vlada Crne Gore, lokalna samouprava, Glavni grad i Prijestonica (opština) (čl. 4. Zakona). U Republici Srbiji davalac koncesije može biti: 1) Vlada, u ime Republike Srbije kada su javna tela i predmet koncesije u nadležnosti Republike Srbije; 2) Vlada autonomne pokrajine, u ime autonomne pokrajine kada su javna tela i predmet koncesije u nadležnosti autonomne pokrajine; 3) skupština jedinice lokalne samouprave, kada su javna tela i predmet koncesije u nadležnosti jedinice lokalne samouprave; 4) javno preduzeće, odnosno pravno lice ovlašćeno posebnim propisima za davanje koncesije (čl. 13).8 4) U pogledu postupka davanja koncesije postoje sličnosti i razlike. Na opšti način, može se govoriti o dva osnovna načina u iniciranju postupka dodeljivanja koncesija: kada inicijativu pokreće nadležni organ i kada inicijativu pokreće zainteresovano lice. Procedura javnog oglašavanja, i/ili tenderski postupak se detaljno uređuje u svim zakonima. a) Prema Zakonu o koncesijama Republike Srpske (BiH) postupak za dodjelu koncesije se može pokrenuti na osnovu: 1. inicijative nadležnog organa; 2. inicijative zainteresovanog lica i 3. ponude u pregovaračkom postupku (čl. 11). Koncesija se daje na osnovu javnog oglasa, putem tzv. otvorenog postupka, dvostepenog postupka, i skraćenog postupka (čl. 20). Tenderski postupak regulisan odredbama člana 23. Zakona o koncesijama Federacije BiH (BiH), dok je članom 28. regulisan postupak u slučaju da ponuđač ministarstvu podnese prijedlog za koncesiju za koju nije raspisan javni tender (tzv. samoinicijativna ponuda). Slično i u slučaju Zakona o koncesijama Bosne i Hercegovine (javni poziv potencijalnim ponuđačima i samoinicijativna ponuda). b) U slučaju Crne Gore postupak za davanje koncesija pokreće nadležni organ izradom koncesionog akta, u skladu sa planom iz člana 7 ovog zakona. Takođe, postupak se može pokrenuti i na inicijativu zainteresovanog lica (čl. 17). Razlikuju se tri načina davanja koncesija na osnovu javnog oglasa (putem javnog nadmetanja u otvorenom postupku, putem javnog nadmetanja u dvostepenom postupku i putem javnog nadmetanja u skraćenom postupku (čl. 20). c) U Republici Srbiji javno telo ima pravo da samostalno pokrene postupak realizacije projekta JPP sa elementima koncesije (čl. 13), odnosno ima pravo da razmotri i prihvati predlog zainteresovanih lica za realizaciju projekta JPP sa ili bez elemenata koncesije, pod uslovom da se ti predlozi ne odnose na projekat za koji je pokrenut postupak dodele javnog ugovora ili objavljen javni poziv (čl. 19). Po donošenju koncesionog akta od strane nadležnog organa, postupak davanja koncesije počinje danom objavljivanja javnog poziva u "Sl. glasniku Republike Srbije", a okončava se donošenjem konačne odluke o izboru najpovoljnije ponude ili donošenjem konačne odluke o poništaju postupka davanja koncesije (čl. 33). U slučaju da je procenjena vrednost koncesije veća od 50 miliona evra javno telo može doneti odluku da se postupak davanja koncesije sprovede u fazama.9 5) Svi zakoni poznaju studiju (analizu) opravdanosti davanja koncesije, ili dokument sa sličnim nazivom. 6) Kriterijumi za izbor najpovoljnije ponude, odnosno vrednovanje ponuda regulisani su zakonima (čl. 17, Republika Srpska (BiH), čl. 29. CG, čl. 39 Republike Srbije) i postoje izvesne razlike u načinu regulisanja. 7) Sadržaj ugovora o koncesiji detaljno je regulisan zakonima. Postoji visok nivo sličnosti, ali i neke razlike. 8) U pogledu pitanja ko može biti koncesionar propisi u Bosni i Hercegovini ne spominju na eksplicitan način mogućnost da koncesionar bude i fizičko lice, već govore o “poslovnom subjektu” (Bosna i Hercegovina), odnosno “pravnom licu” (Federacija BiH (BiH)), odnosno “privrednom društvu” u slučaju Republike Srpske, koji moraju biti osnovani u skladu sa domaćim zakonima. U Crnoj Gori koncesionar je domaće ili strano

8 Videti i definiciju pojma “javni partner” - jedno ili više javnih tela, odnosno pravno lice koje je, u skladu sa ovim zakonom nadležno za davanje koncesije, odnosno realizaciju projekta javno-privatnog partnerstva, koje sa privatnim partnerom ili DPN zaključuje javni ugovor, ili jedno ili više javnih tela koje je sa privatnim partnerom povezano članstvom u zajedničkom privrednom društvu (čl. 4, t. 9). 9 Ovo je regulisano posebnim propisom - Uredbom o načinu davanja koncesija u fazama („Sl. glasnik Republike Srbije, br. 1/2017)

Svetska banka Krovni izveštaj za sliv Drine Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 57

privredno društvo ili drugo pravno lice, preduzetnik ili fizičko lice koje je steklo pravo na koncesiju, konzorcijum ili drugi oblik poslovnog povezivanja koji međusobne odnose regulišu posebnim ugovorom; (čl. 4). U Zakonu o koncesijama Republike Srbije govori se o “privatnom partneru” koji je “fizičko ili pravno lice, domaće ili strano …” (čl. 4). 9) Rok trajanja koncesije je određen na sličan način u svim državama, iako postoje izvesne razlike. Postoje izvesne razlike i u pogledu mogućnosti produžetka ugovornog roka. U Bosni i Hercegovini postoje razlike između entiteta. U Republici Srpskoj (BiH) Ugovor o koncesiji zaključuje se na rok koji ne može biti duži od 50 godina (čl. 28). U Federaciji BiH (BiH) i na nivou Bosne i Hercegovine ugovor o koncesiji zaključuje se na period koji ne može biti duži od 30 godina, i izuzetno se može produžiti do 50 godina (čl. 29. odnosno čl. 26). Interesantno je da i u BPK Goražde (BiH) prihvaćen rok do 50 godina, osim za nekoliko vrsta koncesija za koje je kao period zaključivanja ugovora predviđeno do pet godina (čl. 28). U Crnoj Gori su propisana dva roka. Rok ne može biti duži od 30 godina onda kada odluku o davanju koncesije donosi Vlada i opština, niti duži od 60 godina kada odluku o davanju koncesije donosi Skupština. (čl. 8). U slučaju Republike Srbije rok na koji se zaključuje javni ugovor određuje se na način “koji ne ograničava tržišnu utakmicu više nego što je to potrebno da se obezbedi amortizacija ulaganja privatnog partnera i razuman povraćaj uloženog kapitala, istovremeno uzimajući u obzir rizik koji je povezan sa komercijalnim korišćenjem predmeta ugovora.” Ipak, predviđeno je da rok ne može biti kraći od pet godina ni duži od 50 godina, (čl. 18). Međutim, treba imati u vidu da Zakon ostavlja mogućnost da rok na koji se daje koncesija bude određen posebnim propisom kojim se uređuje oblast iz koje je predmet koncesije. 10) Pitanje koncesione naknade je u sve tri države regulisano posebnim odredbama zakona. Ovo je obavezan element ugovora o koncesiji. Kriterijumi za određivanje koncesione naknade uređuju se podzakonskim propisima (Crna Gora, Republika Srpska (BiH)). 11) Zaštitu životne sredine svi propisi koji regulišu oblast koncesija na izvestan način spominju, ali na različit način i u različitom kontekstu. a) Mogućnost raskida ugovora predviđa i zakon u Republici Srpskoj (BiH) - ako se obavljanjem koncesione djelatnosti ugrožava životna sredina i zdravlje ljudi ili zakonom zaštićena javna dobra, preko dozvoljenih i propisanih standarda (čl. 46). Među kriterijumima na osnovu kojih se vrši vrednovanje ponuda, zavisno od predmeta koncesije, mogu biti i „e) uticaj na životnu sredinu” (član 17). Visina koncesione naknade određuje se na osnovu relevantnih parametara, uključujući i „ekološke” (čl. 31), a sredstva od koncesione naknade koriste se, između ostalog, i za zaštitu životne sredine (čl. 32). Komisija za koncesije, u okviru svojih nadležnosti, ima obavezu da promoviše privredne i druge mogućnosti za ulaganja putem koncesija, vodeći računa o zaštiti privrednih i društvenih interesa, zaštiti prostora, stanovništva i životne sredine (čl. 47). Slična odredba je sadržana i u Zakonu o koncesijama Bosne i Hercegovine (čl. 5), odnosno Zakonu o koncesijama Federacije BiH (BiH) (čl. 7). Predviđena je mogućnost da se zahteva da studija ekonomske opravdanosti sadrži i procene čiji je cilj zaštita životne sredine (čl. 22 – poziv na tender u slučaju Bosne i Hercegovine, odnosno čl. 24. u slučaju Federacije BiH (BiH)). U Federaciji BiH (BiH), ugovor o koncesiji naročito sadrži, između ostalog, i „obaveze koncesionara u oblasti zaštite okoliša“ (čl. 29). b) U slučaju Crne Gore, postoji mogućnost oduzimanja koncesije ako „se vršenjem koncesione djelatnosti ugrožava životna sredina i zdravlje ljudi ili zakonom zaštićena područja i objekti, što se u vrijeme davanja koncesije nije moglo predvidjeti, a mjere predviđene posebnim propisima nijesu dovoljne da to spriječe” (čl. 53). Slično je regulisano i postupanje u slučaju „otkrića na lokaciji na kojoj se vrši koncesiona delatnost“ (čl. 48). Takođe, odredbe o životnoj sredini su deo sadržaja koncesionog akta (čl. 19). Predviđeno je da je jedan od kriterijuma na osnovu kojih se vrši vrednovanja ponuda i „program i stepen zaštite životne sredine sredine i mjera za unapređenje energetske efikasnosti (čl. 29).Obavezan sadržaj

Svetska banka Krovni izveštaj za sliv Drine Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 58

ugovora o koncesiji (čl. 43) se jednim delom odnosi i na zaštitu životne sredine, za razliku od zakona u Republici Srbiji. Propisano je da ugovor treba da sadrži odredbe koje se odnose na: postupanje koncesionara sa predmetima nađenim u toku korišćenja predmeta koncesije, a koji predstavljaju istorijsku, kulturnu ili prirodnu vrijednost; obavezu revitalizacije obnovljivog prirodnog bogatstva, odnosno sanacije -rekultivacije površina degradiranih obavljanjem koncesione djelatnosti; 19) prava i obaveze u pogledu preduzimanja mjera obezbjeđivanja opšte sigurnosti, zaštite zdravlja i zaštite životne sredine, unaprijeđenja energetske efikasnosti, kao i odgovornosti za naknadu štete prouzrokovane ugrožavanjem opšte sigurnosti i zaštite životne sredine. c) Jedino zakon u Republici Srbiji predviđa, na eksplicitan način, da se koncesija može dati i „za pojedine delatnosti unutar zaštićenih područja prirode, kao i za korišćenje drugih zaštićenih prirodnih bogatstava” (čl. 11). U pogledu obaveze primene mera zaštite životne sredine ili u vezi sa životnom sredinom, Zakon predviđa sledeće: • predlog projekta javno-privatnog partnerstva (JPP) mora da sadrži, između ostalog, i „zahteve u oblasti zaštite životne sredine, ...“ (čl. 27) • nadležno javno telo priprema predlog za donošenje koncesionog akta „na osnovu ekonomskih, finansijskih, socijalnih i drugih pokazatelja i procene uticaja koncesione delatnosti na životnu sredinu (čl. 29),a predlog mora da sadrži i „podatke o uticaju koncesione delatnosti na životnu sredinu, na infrastrukturu i druge privredne oblasti, na efikasno funkcionisanje tehničko-tehnoloških sistema“ • pri izradi studije opravdanosti javno telo ima obavezu da „posebno uzme u obzir“, između ostalog, i „uticaj na životnu sredinu“, „zaštitu prirode i kulturnih dobara“ (čl. 31) • Kriterijumi na kojima davalac koncesije zasniva izbor najpovoljnije ponude „u slučaju ekonomski najpovoljnije ponude sa stanovišta davaoca koncesije, su kriterijumi vezani za predmet koncesije, kao što su, između ostalog i „ekološke osobine” (čl. 39)10 • Javni partner može jednostrano raskinuti javni ugovor „ako privatni partner ne sprovodi mere i radnje neophodne radi zaštite dobra u opštoj upotrebi, odnosno javnog dobra, radi zaštite prirode i kulturnih dobara” (čl. 54) • ako se „obavljanjem koncesione delatnosti ugrožava životna sredina i zdravlje ljudi, a mere predviđene posebnim propisima nisu dovoljne da se to spreči, na način i pod uslovima utvrđenim javnim ugovorom“ koncesioni odnos može prestati oduzimanjem koncesije (čl. 56) • u sastavu Komisije za javno-privatno partnerstvo, koju obrazuje Vlada, nalazi se i predstavnik ministarstva nadležnog za poslove životne sredine (čl. 65) • ako bi tokom izvođenja radova privatni partner pronašao predmete koji predstavljaju „prirodne vrednosti“ propisana je obaveza privatnog partnera da ih preda javnom partneru, odnosno da, pod određenim uslovima, „obustavi radove i o tome obavesti državni organ nadležan za poslove zaštite istorijskih, kulturnih i prirodnih vrednosti (čl. 73) 12) Svi zakoni (Bosne Hercegovine, Republike Srpske (BiH), Federacije BiH (BiH), Crne Gore i Republike Srbije) regulišu način osnivanja i nadležnost Komisije za koncesije. 13) Prestanak koncesije regulisan je posebnim odredbama zakona u sve tri države. a) Članom 27. Zakona o koncesijama Bosne i Hercegovine predviđeno je da se ugovor o koncesiji može raskinuti: a) ako je koncesionar nesolventan ili ako bankrotira, b) ako koncesionar ili koncedent ne ispunjavaju ugovorene obaveze. U Republici Srpskoj (BiH), ugovor o koncesiji prestaje: a) prestankom postojanja predmeta koncesije, b) istekom roka na koji je zaključen, v) pokretanjem postupka stečaja ili likvidacije nad koncesionarom, g)

10 Pri određivanju značenja ove formulacije („ekološke osobine”) može se pojaviti više dilema i prethodnih pitanja.

Svetska banka Krovni izveštaj za sliv Drine Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 59

jednostranim raskidom, d) sporazumom koncendenta i koncesionara, đ) danom pravosnažnosti odluke Vlade o utvrđivanju opšteg interesa za izgradnju objekata ili izvođenje radova na koncesionom dobru u skladu sa propisima kojima se uređuje oblast eksproprijacije,11 e) pravosnažnošću sudske odluke kojom se ugovor o koncesiji oglašava ništavim ili poništava, ž) ukidanjem, poništavanjem ili oglašavanjem ništavim rješenja o izboru najpovoljnijeg ponuđača i dodjeli koncesije, nakon zaključivanja ugovora o koncesiji, z) ispunjenjem uslova propisanih drugim zakonom, a koji imaju za posljedicu prestanak ugovora o koncesiji (Čl. 45). Detaljnije se propisuju uslovi kada koncendent može jednostrano raskinuti ugovor (Čl. 46). U Federaciji BiH (BiH) ugovor o koncesiji prestaje:(1) istekom ugovorenog roka;(2) otvaranjem stečajnog postupka nad koncesionarom;(3) prestankom postojanja predmeta koncesije i(4) raskidom ugovora o koncesiji (čl. 30). b) U slučaju zakona u Crnoj Gori, predviđeno je da koncesioni odnos prestaje, slično kao i u Republici Srbiji, (raskid ugovora, sporazumni raskid ugovora i istek roka na koji je zaključen). Takođe, postoji i mogućnost „ oduzimanja koncesije” (čl. 53). c) Zakon u Republici Srbiji predviđa da javno-privatno partnerstvo (JPP) sa ili bez elemenata koncesije prestaje: 1) ispunjenjem zakonskih uslova; 2) raskidom javnog ugovora zbog javnog interesa; 3) sporazumnim raskidom javnog ugovora; 4) jednostranim raskidom javnog ugovora; i 5) pravnosnažnošću sudske odluke kojom se javni ugovor oglašava ništavim ili poništava (čl. 53). Kada se radi o društvu za posebne namene (DPN), koncesioni odnos može prestati otkupom koncesije i oduzimanjem koncesije (čl. 56). 14) Odredbama zakona koje se odnose na rešavanje sporova povodom koncesionih odnosa regulišu se, između ostalog, i nadležnost sudova i merodavno pravo. Nadležnost domaćih sudova se propisuje zakonima Bosne i Hercegovine, Republike Srpske (BiH) i Federacije BiH (BiH), a kao merodavno pravo, pravo ovih država. Zakon Crne Gore predviđa da će “način rješavanja sporova i primjena mjerodavnog prava”, biti regulisani ugovorom o koncesiji (čl. 43). Arbitražu, kao način rešavanja sporova, predviđa zakon u Republici Srbiji, ali se arbitraža sa sedištem u inostranstvu ne može ugovoriti ako se kao privatni partner javlja domaće pravno ili fizičko lice, odnosno konzorcijum sačinjen isključivo od domaćih pravnih i fizičkih lica (čl. 68). Isključivo su nadležni sudovi Republike Srbije samo ako strane nisu ugovorile arbitražno rešavan

4.4 Mogući izvori finansiranja za implementaciju mera i preporuka Za sprovođenje mera i preporuka vezanih za izgradnju administrativnih i institucionalnih kapaciteta zemalja, kao i mere koje doprinose boljoj transpoziciji, implementaciji i sprovođenju relevantne pravne tekovine EU, trebaju se koristiti raspoloživi pretpristupni fondovi, u skladu sa programskim dokumentima zemlje (tj. IPA 2 - sufinansiranje projekata povezivanja na zapadnom Balkanu). Za realizaciju mera i preporuka vezanih za izgradnju objekata koji će se koristiti za komercijalne aktivnosti, uobičajeni izvori finansiranja bili bi (kako je navedeno u glavnom izveštaju): • krediti međunarodnih finansijskih institucija • krediti komercijalnih banaka • Koncesije • Javno-privatno partnerstvo • Nacionalni fondovi EU troši i uvozi sve veće količine energije. Priznavanje prednosti usklađene akcije u takvom strateškom polju dovelo je do usvajanja zajedničkih pravila i strategija u cilju udruživanja evropskih napora kako bi se osigurala energija koja joj je potrebna po pristupačnoj ceni, uz istovremeno stvaranje najmanjeg mogućeg zagađenja. EU je tako, u februaru 2015. godine, usvojila Strategiju energetskog sindikata zasnovanu na tri ustanovljena

11 Regulisana su prava koncesionara u slučaju raskida ugovora o koncesiji.

Svetska banka Krovni izveštaj za sliv Drine Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 60

cilja energetske politike EU: sigurnost snabdevanja, održivost i konkurentnost. U perspektivi jače sigurnosti snabdevanja i integracije tržišta, EU je posebno odredila cilj 10% elektroenergetske interkonekcije do 2020. godine, što je minimum potreban za protok električne energije i trgovanje između država članica. U cilju proširenja unutrašnjeg energetskog tržišta EU u susedne zemlje jugoistočne Evrope i crnomorskog regiona, Energetska zajednica (EnC) je stvorena u Atini u oktobru 2005. godine i stupila na snagu u julu 2006. godine. EnC posebno mere za stvaranje jedinstvenog energetskog tržišta, njegov pravni okvir koji se uglavnom oslanja na usvajanje energetske pravne tekovine EU. Usvojena u oktobru 2013. godine, Energetska strategija Jugoistočne Evrope opisuje ključne ciljeve i aktivnosti potrebne za stvaranje regionalnog energetskog tržišta, kao i investicione potrebe za energetsku efikasnost i obnovljivu energiju. Potom je usvojen spisak projekata interesa za energetsku zajednicu (PECI), kojim se naročito identifikuju interkonekcije električne energije i gasa kao ključne oblasti koje bi doprinele ekonomskom razvoju Zapadnog Balkana i daljoj integraciji u EU. Paralelno, EnC je pripremio spisak nacionalnih mekih mera koje prate ove investicije (pristup trećim licima, razdvajanje, nezavisnost regulatora, licenciranje i režimi dozvola, prebacivanje kupaca itd.). EnC je takođe označio regionalne mere neophodne za funkcionisanje i razvoj stvarnog regionalnog energetskog tržišta u regionu Zapadnog Balkana, zasnovanog na tri stuba (razvoj spot tržišta, prekogranično balansiranje i regionalno dodeljivanje kapaciteta). Ministarski sastanak SBB-a u Beču 2. jula 2015. godine usredsredio se na energetsku dimenziju programa za povezivanje i usaglasio se sa rezultatima visokog prioriteta u ovom sektoru. Kohezioni fond izdvaja ukupno 63,4 milijardi eura za aktivnosti iz sledećih kategorija: • transevropske saobraćajne mreže, naročito prioritetni projekti od evropskog interesa koji su identifikovani od strane EU. Kohezioni fond će podržati infrastrukturne projekte u okviru Okvir Connecting Europe; • okruženje: Kohezioni fond može takođe podržati projekte koji se odnose na energiju ili transport, sve dok to jasno koristi ekologiji u pogledu energetske efikasnosti, korišćenja obnovljive energije, razvoja železničkog transporta, podrške intermodalnosti, jačanja javnog prevoza itd. Evropski fond za regionalni razvoj (ERDF) fokusira svoje investicije na nekoliko ključnih prioritetnih oblasti. Ovo je poznato kao "tematska koncentracija": • inovacije i istraživanja; • Digitalna agenda; • Podrška malim i srednjim preduzećima (MSP); • Ekonomija niske emisije ugljenika. Sredstva ERDF dodeljena ovim prioritetima će zavisiti od kategorije regiona: • U razvijenijim regionima, najmanje 80% sredstava mora se fokusirati na najmanje dva od ovih prioriteta; • U regionima u tranziciji, ovaj fokus je za 60% sredstava; • Ovo je 50% u manje razvijenim regionima. Štaviše, neki izvori ERDF-a moraju se posebno usmeriti ka projektima ekonomije sa niskim emisijama ugljenika: • razvijeniji regioni: 20%; • regioni tranzicije: 15%; i • Manje razvijene regije: 12%.

Svetska banka Krovni izveštaj za sliv Drine Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 61

4.5 Veza sa drugim srodnim projektima Tokom rada na tekućem projektu realizovano je još nekoliko projekata koji se odnose na sliv reke Drine. Konsultant je pratio aktivnosti na nekima od njih i sarađivao sa odgovarajućim konsultantima u meri u kojoj je to bilo potrebno. Rezultati dobijeni na tekućem projektu dalje su korišćeni u najmanje dva druga projekta. Jedan od njih je “Technical Assistance for the Preparation of the GEF SCCF West Balkans Drina River Basin Management Project”. Cilj ovog projekta bio je da se pruži podrška u pripremi “West Balkans Drina River Basin Management Project”, koji takođe ima podršku Svetske Banke; više podataka o ovom projektu može se naći na adresi http://projects.worldbank.org/P145048?lang=en. Još jedan veoma značajan projekat je WBIF projekat “Regional Strategy for Sustainable Hydropower in the Western Balkans” (koji se takođe naziva i “Regional Hydro Master Plan”). Ovaj projekat ima nešto drugačiji cilj od tekućeg, budući da ne obuhvata samo sliv reke Drine, već ceo Zapadni Balkan, i stavlja veći akcenat na hidroenergetiku. Ovo je veoma značajno u perspektivi, pošto ovaj projekat treba da predstavi izvodljive projekte potencijalnim investitorima, primarno iz EU. Konsultant je zbog značaja WBIF projekta napravio detaljno poređenje rezultata dobijenih u okviru tog projekta i analize sliva reke Drine na tekućem projektu. Ovo poređenje nalazi se u Aneksu ovog izveštaja.

4.6 Informacije za zainteresovane strane Prema Početnom Izveštaju projekta i njegovom planu komunikacije, uspostavljeno je nekoliko vrsta interakcije sa različitim akterima: • Sastanci zainteresovanih strana (početni i naredni sastanci) sa predstavnicima Međunarodne komisije za sliv reke Save, nadležnim državnim institucijama iz država na slivu, lokalnim nadležnim institucijama (opštinama) i nevladinim organizacijama; • Javni sastanci sa širom javnošću koja se uključuje u rasprave o nacrtima izveštaja i kojoj se predstavljaju završni izveštaji u cilju pojašnjenja i razmene informacija. Konsultant je tokom celog projekta razvio i realizovao nekoliko kanala interakcije: • javne prezentacije održane na slivu reke Drine tokom različitih faza izrade projekta sa ciljem predstavljanja i analize rezultata kao što su IWRM izveštaji i IPF izveštaji za tri države na slivu, Krovni izveštaj i Izveštaj o razvoju vodoprivrednog modela sliva Drine u WEAP-u, • internet sajt projekta dostupan na www.wb-drinaproject.com sa objavljenim dokumentima dostupnim na lokalnom i engleskom jeziku u različitim fazama izrade dokumenata sa ciljem predstavljanja rezultata i dobijanja povratnih informacija putem internet stranice, • mesečne izveštaje namenjene Svetskoj banci i ključnim zainteresovanim stranama, a koji pružaju sažete informacije o napretku projekta, • zapisnike sa sastanaka, različitih događanja i prezentacija tokom izrade projekta, • zapisnike/izveštaje o uspehu obuka za jačanje kapaciteta i za korišćenje vodoprivrednog modela sliva Drine u WEAP-u i hidrološkog modela. Više detalja o konsultacijama sa javnošću u različitim zemljama dato je u Izveštaju o javnim konsultacijama na engleskom i na lokalnom jeziku. Javne konsultacije, koje su organizovane u sve tri zemlje, bile su prilika da se diskutuje o rezultatima i nalazima iz nacrta, a kasnije i iz finalnih verzija dokumenata. Sastanci su takođe omogućili zainteresovanim stranama da dobiju dodatna objašnjenja, širi pogled na temu, upoređivanje sa drugim sličnim projektima i stručna mišljenja o upravljanju vodnim resursima. Pored toga, oni su služili konsultantima kao izvor informacija, izazova i drugih pitanja za koje bi mogli predložiti odgovarajuća rešenja ili preporuke.

Svetska banka Krovni izveštaj za sliv Drine Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 62

Interakcije sa zainteresovanim stranama i širom javnošću, kao i broj komentara dobijenih tokom realizacije projekta, ukazuju na nekoliko važnih elemenata u vezi sa ovim projektom koji se mogu rezimirati na sledeći način: • Zbog dugog perioda realizacije, promenjeni su neki ključni akteri, pa i članovi koordinacionog tela, u zemljama sa sliva. Pored toga, promenjen je i sastav konsultantskog tima. Sve promene uticale su na projekat sa stanovišta njegovog upravljanja. Zbog toga se preporučuje da se, ako je to moguće, trajanje projekta dalje ne produžava. • Često se tražilo da se odluke donete tokom sastanaka menjaju, a naknadno su donete razne odluke sa odgovornim zainteresovanim stranama, što je produžilo izradu konačnih izveštaja. Predlaže se da proces odlučivanja treba da bude striktniji da bi se izbegao gubitak vremena. • Neke zainteresovane strane su uključene u projekat tek u kasnijim fazama i naknadno su otvarale brojna pitanja za koja se pretpostavljalo da su već rešena. Takođe, one nisu bile upoznate sa graničnim uslovima za projekat. Zbog toga se predlaže da se slični projekti na početku intenzivno promovišu za veoma široku javnost kako bi se izbegla kašnjenja zbog novih zainteresovanih strana. • Vreme za razmatranje izveštaja često nije bilo uzeto u obzir od strane zainteresovanih strana i posledično primedbe i komentari nisu prosleđeni timu Konsultanta na vreme. Preporučuje se da se sva ova zapažanja uzmu u obzir i osmisle mere za ublažavanje posledica u budućim sličnim projektima. Takođe je bilo jasno da je ponekad prilično teško postići dogovor o kompromisnim rešenjima u regionu koji je takođe opterećen istorijskim nasleđem.

Svetska banka Krovni izveštaj za sliv Drine Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 63

5 Zaključci i preporuke

5.1 Zaključci Ovaj izveštaj predstavlja kratak prikaz kompleksnog i integralnog korišćenja, razvoja i upravljanja vodnim resursima u slivu reke Drine, koje je neophodno da bi se zadovoljile potrebe za vodom mnogobrojnih korisnika i uskladile njihove potrebe u budućnosti. Ovaj izveštaj, zajedno sa ranijim izveštajima o integralnom upravljanju vodnim resursima (IWRM) i okviru za prioritetna ulaganja (IPF) na nivou zemalja, može da osigura dalji napredak u oblasti upravljanja vodnim resursima na slivu reke Drine u tri zemlje ovog sliva (Republike Srbije, Bosne i Hercegovine - Federacije BIH i Republike Srpske - i Crne Gore) za doglednu budućnost. Ciljevi razvojnih scenarija koji su navedeni u ovom izveštaju su zaštita, obnavljanje i poboljšanje vodnih tela površinskih i podzemnih voda sa ciljem barem postizanja njihovog “dobrog” statusa, čime se podržavaju principi Okvirne direktive o vodama (ODV), te da se na taj način obezbedi dovoljno vode za neometani i održivi razvoj društva u održivoj sredini. U vezi sa ovim, neophodno je završiti transpoziciju ODV i njeno sprovođenje u sve tri zemlje. Važno je naglasiti značaj potrebe za izgradnjom akumulacija u ovom slivu i njihovog uključivanja u plansku dokumentaciju. Da bi se u budućnosti primenilo predloženo rešenje, neophodno je da se rezerviše i dodeli adekvatan prostor u postojećim katastarskim i prostornim planovima, kojima treba da budu obuhvaćene i potencijalne lokacije za akumulacije koje još uvek nisu prioritet u ovom slivu. Ove oblasti treba da imaju određeni oblik zaštićenog statusa, poput statusa koji imaju prirodni resursi, kako bi njihov razvoj bio osiguran u odnosu na buduće pritiske na prostor zbog drugih potreba za gradnjom ili drugih antropogenih aktivnosti. Budući da postojeći sistemi zaštite od poplava u slivu reke Drine nisu kompletni i možda nisu dovoljni u pogledu sadašnjeg i budućeg stepena ugroženosti i rizika od poplava, u okviru budućeg razvoja treba razmotriti unapređenje postojeće infrastrukture za zaštitu. Budući da su planirane kaskade akumulacija duž reke Drine, stepen rizika od poplava nizvodno od akumulacija bi porastao ukoliko se ne bi primenilo integralno upravljanje vodama, a posebno ako se ne bi postigao konsenzus između sektora voda i hidroenergetike. Takođe se mora uzeti u obzir da je neophodno primeniti restriktivniju politiku po pitanju korišćenja zemljišta u zonama ugroženim poplavama. Pored ovoga, od ključne je važnosti da se izgrade postrojenja za preradu otpadnih voda i da se unapredi upravljanje čvrstim otpadom kako bi se reci Drini dala mogućnost da poboljša stanje kvaliteta svoje vode. Imajući na umu značajna finansijska ulaganja potrebna za postizanje ovoga, realizaciju je potrebno izvršiti u fazama. Kada je u pitanju izgradnja novih hidroelektrana u slivu reke Drine, u odeljku 2.3 navedeni su projekti koji sačinjavaju najpovoljniji razvojni scenario, zajedno sa dodatnim objašnjenjima koja su potrebna za odgovarajuće razumevanje rezultata koji su dobijeni na osnovu višekriterijumske analize koja objedinjuje ekonomske kriterijume, kriterijume koji se odnose na životnu sredinu i društvene kriterijume. U zaključcima bi Konsultant takođe želeo da komentariše ove rezultate sa drugačijeg stanovišta, koje prevazilazi ranije izveštaje po državama. Važno je da se napomene da četiri hidroelektrane među ostalima u odabranom integralnom scenariju razvoja za sliv reke Drine (HE “Dubravica”, HE “Tegare”, HE “Rogačica” i HE “Kozluk”) predstavljaju hidroenergetski potencijal koji treba da dele Republika Srbija i Bosna i Hercegovina (nalaze se na teritoriji Republike Srpske). Konsultant veruje da bi najpovoljnije rešenje za izgradnju ovih hidroelektrana bilo udruživanje investitora iz obe zemlje, jer asimetrična izgradnja može da dovede do brojnih problema. Brojne mere su potrebne da bi se unapredila mreža praćenja u slivu reke Drine, uključujući i unapređenje postojećih stanica, uspostavljanje novih (sa naglaskom na lokacije na kojima su se i u prošlosti nalazile merne stanice) i napredak u smislu razmene podataka u slivu reke Drine. Već su na raspolaganju značajna finansijska sredstva iz budžeta više institucija koje su uključene u merenja u slivu reke Drine, a određena sredstva će biti

Svetska banka Krovni izveštaj za sliv Drine Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 64

obezbeđena u okviru WBRDBM projekta. Međutim, potrebno je da zemlje na slivu ulože dodatne napore i obezbede dodatna sredstva da bi se ova aktivnost dovršila.

5.2 Preporuke Kao što je razmatrano u odeljku 2.3, mnoge preporuke koje se odnose na sliv reke Drine date su kroz pripremu IWRM i IPF izveštaja po državama. Krovni izveštaj naglašava glavne preporuke koje se odnose na razvojne scenarije za sliv. Na osnovu gore navedenih zaključaka moguće je dati sledeće preporuke. U pogledu zaštite od poplava, preporuke Konsultanta su: ▪ U planiranju budućih vodoprivrednih delatnosti na slivu reke Drine treba ozbiljno razmotriti korišćenje tehnologija za hidrometeorološke prognoze. ▪ Rad hidroelektrana i ispuštanje vode iz akumulacija treba da bude koordinisano između zemalja na slivu kako bi se ublažili negativni uticaji vezani za nanos i poplavne talase. ▪ Zaštitom od poplava treba upravljati na nivou sliva i treba je koordinirati sa zaštitom životne sredine, sektorom hidroenergetike i prostornim planiranjem. U pogledu mera prilagođavanja na klimatske promene, preporuke Konsultanta su: ▪ Da se uradi revizija i poboljšanje sistema monitoringa na celom slivu kako bi se omogućilo bolje otkrivanje uticaja klimatskih promena. ▪ Da se preduzme kontinuirano ispitivanje ugroženosti klimatskim promenama na celom slivu u pogledu hidrološkog režima i svih sektora povezanih sa vodama. ▪ Da se podigne svest javnosti među zainteresovanim stranama na slivu u pogledu mogućih uticaja koji se povezuju sa klimatskim promenama i da se realizuju programi obuke i edukacija o merama prilagođavanja, posebno u pogledu korišćenja voda i mera štednje vode. Na osnovu rezultata višekriterijumske analize, Konsultant preporučuje da se odredi prioritet istraživanja u smislu izvodljivosti realizacije izabranih razvojnih scenarija. Za ovo je potrebno barem sledeće: ▪ Unapređenje i usklađivanje sprovođenja zakonske regulative u vezi sa zaštitom životne sredine i implementacijom procedure izrade ESIA; ▪ Realizacija potpunog procesa javne rasprave u kojem će se zalagati za odabrana rešenja; ▪ Izrada detaljnih analiza koje se odnose na izvodljivost, procenu uticaja na životnu sredinu (EIA) i procenu uticaja na društvo (SIA) pojedinih rešenja koja su deo odabranog scenarija; ▪ Izbor i nalaganje niza mera ublažavanja koje se odnose na životnu sredinu i društvo za svaku pojedinačnu koncepciju kako bi se uticaji tokom faze izgradnje i rada sveli na najmanju meru; ▪ Propisivanje usklađenog minimalnog protoka za svaki novi vodozahvat i kontrolisanje njegove efikasnosti; ▪ Izbegavanje izgradnje akumulacija i naglog ispuštanja vode u oblastima koje su poznate kao mrestilišta mladice; ▪ Za odabrani scenario, identifikovati projekte koje treba dovršiti u svakoj godini i jasno prikazati razlike između preporučenog scenarija i početnog plana. Preporuke Konsultanta u pogledu razvoja hidroenergetskog potencijala su: • Da se uradi plan proširenja polaznih kapaciteta kako bi se definisale mogućnosti razvoja i novih ulaganja u oblast hidroenergije. • Da se odredi prioritet analize izvodljivosti realizacije odabranog razvojnog scenarija.

Svetska banka Krovni izveštaj za sliv Drine Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 65

• Da se poštuje predloženi integralni razvojni scenario zasnovan na optimalnim scenarijima za sve tri države, koji su definisani na osnovu rezultata dobijenih višekriterijumskom analizom. Budući da sve HE analizirane u okviru scenarija za pojedine države predstavljaju sastavni deo važeće planske dokumentacije, što je važan preduslov, postoje mogućnosti da one postanu atraktivnije kada se uslovi promene. Tehnička dokumentacija razvijena za pojedine HE nije na nivou potrebnom za konačno donošenje odluka. Stoga se preporučuje dalji razvoj tehničke dokumentacije za sve HE najmanje na nivou Idejnog projekta, što je obrađeno u odgovarajućim IPF izveštajima. • Da se razreše potencijalna pitanja podele hidroenergetskog potencijala - izabrani razvojni scenarijo obuhvata izgradnju HE koje se mogu smatrati prihvatljivo izvodljivim. Međutim, ostaje prisutan problem hidroenergetskog potencijala koji treba da se deli između Republike Srbije i Bosne i Hercegovine (na teritoriji Republike Srpske). Stoga se preporučuje da sve zainteresovane strane usklade svoje interese po pitanju izgradnje HE koje proizvode električnu energiju iz zajedničkog potencijala. • Da se RHE “Bistrica” i RHE “Buk Bijela” uključe u buduće projekte, koji će slediti tekući. Ovo je preporučljivo posebno kada se uzme u obzir da su one uključene u razne važeće planske i strateške dokumente Republike Srbije i Bosne i Hercegovine. • Upoznavanje vlada i zainteresovanih subjekata sa procenama o tome šta se dobija od finansiranja na osnov smanjenja emisija ugljen-dioksida, kao i sa potrebnim studijama za obezbeđenje takvog finansiranja. Kada je u pitanju budući monitoring u slivu, Konsultant preporučuje: • Da opšti cilj razvoja mreže bude razmena podataka sa časovnim vremenskim korakom; • Da se razmotre alternativne tehnike monitoringa, kao što su radarska i satelitska detekcija, da bi se omogućio integralan monitoring u slivu i usklađeni ulazni podaci za modeliranje i proračune; • Da se izvrši uspostavljanje i usklađivanje informacionog sistema i monitoring indikatora statusa kvaliteta površinskih voda i indikatora statusa količina za podzemne vode; • Monitoring vodenih i aluvijalnih eko-sistema; • Povećanje i unapređenje monitoringa nanosa (koncentracije suspendovanog nanosa, merenja u koritu u pojedinačnim poprečnim presecima reke, kvalitet nanosa); • Davanje ovlašćenja organima koji upravljaju vodama da prikupljaju sve relevantne podatke koji se odnose na korišćenje voda u svim privrednim sektorima, kao preduslov za efikasno upravljanje vodama. Kada su u pitanju aspekti upravljanja vodama, Konsultant preporučuje sledeće: • Potrebno je da se ubrza sprovođenje postojećih podzakonskih akata i standarda i usklađivanje postojećih podzakonskih akata, uključujući smernice i standarde. • Zainteresovane strane stalno treba da ulažu napor na unapređenju: - upravljanja čvrstim otpadom uz izgradnju adekvatnih sanitarnih deponija, sanitaciju postojećih deponija i industrijskih odlagališta, kao i povećanje udela otpada koji se reciklira. - uklanjanje nelegalnih opštinskih i industrijskih deponija u blizini reka. • Zainteresovane strane treba da ulože značajan napor u izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u slivu reke Drine uz uspostavljanje prioriteta od većih naselja ka manjim. U sve tri države ovo zahteva pravne, institucionalne i operativne mere koje se odnose na efikasnost i učinak javnih preduzeća odgovornih za održivost sistema za otpadne vode. • Da se napori usmere na: - unapređenje procesa uzgoja ribe (u domenu doziranja hranljivih materija),

Svetska banka Krovni izveštaj za sliv Drine Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 66

- smanjenje zagađenja koja potiču od poljoprivrednih aktivnosti: kontrola upotrebe insekticida i pesticida, - smanjenje zagađenja koja potiče od industrijskih aktivnosti u skladu sa relevantnom regulativom. • Jačati uspostavljanje i zaštitu izvora za vodosnabdevanje. • Usklađivati metodologiju za ocenu minimalnog ekološkog protoka i integrisati karakteristike životne sredine i karakteristike HE pri usvojanju minimalnih ekoloških protoka. • Ublažavanje efekata suša vodom iz hidroenergetskih akumulacija. • Bolje usklađivanje upravljanja vodenim eko-sistemima, uključujući i istraživanja koja se odnose na riblje staze i obnavljanje ribljeg fonda. • Usklađivanje i efikasna regulativa za kontrolu eksploatacije nanosa. • Zaštita i vraćanje u izvorno stanje priobalne vegetacije duž reka, a posebno duž manjih pritoka u cilju sprečavanja erozije tla, zagađenja proceđivanjem i ublažavanja poplava. Preporuke Konsultanta u pogledu prekogranične saradnje su sledeće: • Veoma je važno da tri države uspostave zvaničan sporazum kojim će se garantovati snažna saradnja u domenu održivog razvoja, zaštite i upravljanja vodama u slivu reke Drine. • Prekogranična saradnja između zemalja na slivu je potrebna radi održavanja i daljeg razvoja vodoprivrednog modela sliva Drine, koji je razvijen u okviru ovog projekta pomoću softvera WEAP. Nakon završetka ovog projekta, države na slivu će morati da razmenjuju podatke i informacije koji su potrebni za primenu ovog modela i njegovo svrsishodno korišćenje. Usklađivanje strukture modela i ulaznih podataka je potrebno posebno za Bosnu i Hercegovinu i Srbiju. Iako bi Crna Gora mogla da održava model nezavisno od druge dve zemlje, njen doprinos nizvodnim korisnicama modela je od izuzetnog značaja. Odvojena primena modela i njegov razvoj u državama na slivu ne bi doprinela integralnom pristupu za upravljanje vodama na slivu. Stoga se preporučuje da države usvoje protokol za razmenu podataka i informacija koje se odnose na vodoprivredni model Drine. Saradnja u pogledu razmene može da se odvija u različitim oblicima. Najjednostavniji oblik bi bio onaj kod kojeg se na godišnjem nivou razmenjuju modelske datoteke, a da se svakih npr. tri godine smenjuju države zadužene za usklađivanje ulaznih podataka. Povremeni sastanci na tehničkom nivou, uz učestvovanje osoblja svih zainteresovanih strana koje radi na održavanju modela, bi takođe bilo korisno. • Potrebno je razmotriti mogućnost intenziviranja aktivnosti usmerenih na sklapanje bilateralnih sporazuma o saradnji na planu upravljanja vodnim resursima između država u slivu reke Drine (pojedini stakeholder-i, uključujući i AVP Sava, Sarajevo, se slažu sa ovakvom inicijativom i označavaju je kao jedan od najviših prioriteta za budućnost).

Svetska banka Krovni izveštaj za sliv Drine Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 67

6 Reference Bosna i Hercegovina:

AR5, 2014. Fifth Assessment Report (AR5). International Panel of Climate Change. http://www.ipcc.ch/report/ar5/ Dankers, R., et al., 2013: First Look at Changes in Flood Hazard in the Inter-Sectoral Impact Model Intercomparison Project ensemble. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 111(19): 3257– 3261. COWI. 2012, Update of the Basis for the Water Resources Management of the Vrbas River Basin, World Bank – Module 1 – Hydrological and Water Resources Assessment. COWI. 2012, Update of the Basis for the Water Resources Management of the Vrbas River Basin, World Bank – Module 2 – Hydropower Development Study COWI. 2012, Update of the Basis for the Water Resources Management of the Vrbas River Basin, World Bank – Module 3 – Integrated Water Resources Management Assessment COWI 2016 - SERBIA – IWRM STUDY AND PLAN EU Delegation to BiH (2012): The European Union supports ecotourism development in the Sutjeska National Park. http://europa.ba/?p=19571 IPCC (2014) Flato, G., J. Marotzke, B. Abiodun, P. Braconnot, S.C. Chou, W. Collins, P. Cox, F. Driouech, S. Emori, V. Eyring, C. Forest, P. Gleckler, E. Guilyardi, C. Jakob, V. Kattsov, C. Reason and M. Rummukainen, 2013: Evaluation of Climate Models. In: Climate Change 2013: The Physical Science Basis. Contribution of Working Group I to the Fifth Assess¬ment Report of the Intergovernmental Panel on Climate Change [Stocker, T.F., D. Qin, G.-K. Plattner, M. Tignor, S.K. Allen, J. Boschung, A. Nauels, Y. Xia, V. Bex and P.M. Midgley (eds.)]. Cambridge University Press, Cambridge, United Kingdom and New York, NY, USA. Implementation program of the Spatial Plan of RS 2010-2020, GRS, 2011. Liquid Art Productions (2014): The Story of a Danube Salmon. Nature documentary. http://liquid- art.net/#/category/the-story-of-a-danube-salmon Main service for the audit of public sector of the Republic of Srpska (2013): Report on the audit of financial reports of the Ministry of Spatial Planning, Civil Engineering and Ecology of the Republic of Srpska for the period 01.01- 31.12.2012., Number: RV018-13. http://www.gsr-rs.org/static/uploads/report_attachments/imported/RI018- 13_Lat.pdf Milly, P.C.D. and K.A. Dunne, 2011: On the Hydrologic Adjustment of Climate Model Projections: the Potential Pitfall of Potential Evapotranspiration. Earth Interactions, 15 (1): 1-14. Petronić, S., Kadić, J., Srndović, R. and Kovačević, D. (2009): Integrativna zaštita u Nacionalnom parku "Sutjeska". Zbornik Druge i Treće konferencije o integrativnoj zaštiti. Republički zavod za zaštitu kulturno-istorijskog i prirodnog nasljeđa Republike Srpske. Banjaluka Riahi et al., 2011. RCP 8.5—A scenario of Comparatively High Greenhouse Gas Emissions. Climatic Change.109:33– 57. SEI (2015) WEAP – Water Planning and Evaluation System, User Guide, Stockholm Environment Institute. www.weap21.org Stojković M., Jaćimović N., 2016. A Simple Numerical Method for Snowmelt Simulation Based on the Equation of Heat Energy,Water Science & Technology 73(7):1550-1559. Tomson et al., 2011. RCP4.5: A Pathway for Stabilization of Radiative Forcing by 2100. Climatic Change (2011) 109:77– 94. www.nezavisne.com (2011): U Drinu ubačeno 35.000 mlađi pastrmke. www.058.ba (2014): Poribljavanje u Foči. http://058.ba/2014/09/drina-poribljena-sa-oko-16-000-jedinki-mladi- pastrmke/ www.rtrs.info (2014): Poribljavanje Drine kod Višegrada. http://www.rtrs.info/vijesti/vijest/poribljavanje-drine-kod- visegrada-113704 www.zelenasrbija.rs (2012): Srbija i Republika Srpska zajedno poribljavaju Drinu. http://zelenasrbija.rs/fullregion/1561-srbija-i-republika-srpska-zajedno-poribljavaju-drinu Water Management Strategy of the Danube River Basin, Draft version, IJC, 2014.

Svetska banka Krovni izveštaj za sliv Drine Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 68

Crna Gora: Analitika, Which parts of the territory will be included on the new Regional Park Komovi?, October 15 2014: http://portalanalitika.me/drustvo/vijesti/165771-koje-djelove-teritorije-obuhvata-novi-regionalni-park-komovi - On line information website Anon, (2003): Guidance on Monitoring for Water Framework Directive. CIS Work group 2.7. Biodiversity, Strategy and Action Plan, 2009 BirdLife International: http://www.birdlife.org/  see the map of the IBAs in BiH, Serbia and Montenegro Blečić V. (1958): Šumska vegetacija i vegetacija stena i točila reke Pive. Glasnik Prirodnjačkog muzeja u Beogradu B11, 5 -110. Bogdanović, S. & Dabić, Lj. 2005. Usklađivanje propisa Crne Gore o zaštiti životne sredine sa zahtjevima Evropske Unije [Harmonization of the Montenegrin Environmental Legislation with the Requirements of EU]. Espoo: Ramboll – Finnconsult; Stockholm: Ramboll – Natura; Beograd: REC; Podgorica: Ministarstvo zaštite životne sredine i uređenja prostora Republike Crne Gore. Brilly M., Šraj M, Vidmar A., Primožič M., Koprivšek M. and Kavčič K., 2013. Pilot project on climate change: Component A3: Compilation of various existing climate change scenarios for the region, their expected impacts on water cycle and more specifically on frequency and magnitude of extreme flood events, Part 2: Climate change impact on flood discharge of the Sava River, Hydrology report, International Sava River Basin Commission. CIS (2003a) Common Implementation Strategy for the Water Framework Directive (2000/60/EC), Guidance document No. 2, Identification of Water bodies. European Communities, Luxembourg CIS (2003b) Common Implementation Strategy for the Water Framework Directive (2000/60/EC), Guidance Document No. 9, Implementing the Geographical Information System Elements (GIS) of the Water Framework Directive. European Communities, Luxembourg CIS (2009a) Common Implementation Strategy for the Water Framework Directive (2000/60/EC), Guidance Document No. 21, Guidance for reporting under the Water Framework Directive. Technical Report-2009-029. European Communities, Luxembourg CIS (2009b) Common Implementation Strategy for the Water Framework Directive (2000/60/EC), Guidance Document No. 22, Updated Guidance on Implementing the Geographical Information System (GIS) Elements of the EU Water policy. Technical Report-2009-028. European Communities, Luxembourg COWI. 2012, Update of the Basis for the Water Resources Management of the Vrbas River Basin, World Bank – Module 1 – Hydrological and Water Resources Assessment. COWI. 2012, Update of the Basis for the Water Resources Management of the Vrbas River Basin, World Bank – Module 2 – Hydropower Development Study COWI. 2012, Update of the Basis for the Water Resources Management of the Vrbas River Basin, World Bank – Module 3 – Integrated Water Resources Management Assessment COWI 2016 - MONTENEGRO – IWRM STUDY AND PLAN Cross Border Program Serbia and Montenegro. Oct 2014, Through Geographic Information System Towards Better Cross-Border Flood Risk Management in the Lim River Basin, Water Management Montenegro and JVP Srbijavode - European Union funding. Dan (2015): Ribolov uvrstiti u turističku ponudu. http://www.dan.co.me/?nivo=3&rubrika=Lov%20i%20ribolov&clanak=469738&najdatum=2015-01- 03&datum=2015-01-17&naslov=Ribolov%20uvrstiti%20uturisti%E8ku%20ponudu Draft Strategy for Water Management in Montenegro 2016 – 2035, 2016. EC 2014. Montenegro 2015 Progress Report, Enlargement Strategy and Main Challenges 2014-2015, European Commission, Brussels, 8.10.2014, http://ec.europa.eu/enlargement/pdf/key_documents/2014/20141008- montenegro-progress-report_en.pdf EEA. 2010. Environmental trends and perspectives in the Western Balkans: future productions and consumption patterns, EEA Report, No. 1/2010, European Environment Agency. Copenhagen. Energy Balances bulletins for 2010, 2011, 2012 and 2013 (Republican Statistical Agency of Serbia); Environmental Performance Review (EPR)-Montenegro, 2015, Third Review, UNEC for Europe Elektroprivreda Crne Gore (2013): Poziv za javnu nabavku br.17/13. http://www.epcg.com/sites/epcg.com/files/17- 13.pdf EPA, State of the Environmental Report of Montenegro 2013 and EPA website

Svetska banka Krovni izveštaj za sliv Drine Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 69

Godišnji izvještaj o stanju u oblasti vodosnabdjevanja, upravljanju otpadom i otpadnim vodama, realizaciji prioritetnih aktivnosti u komunalnoj djelatnosti sa predlogom prioritetnih projekata za izgradnju komunalne infrastructure i predlogom mjera, Ministartvo održivog razvoja i turizma, Podgorica, mart 2015 IPCC (2014) Flato, G., J. Marotzke, B. Abiodun, P. Braconnot, S.C. Chou, W. Collins, P. Cox, F. Driouech, S. Emori, V. Eyring, C. Forest, P. Gleckler, E. Guilyardi, C. Jakob, V. Kattsov, C. Reason and M. Rummukainen, 2013: Evaluation of Climate Models. In: Climate Change 2013: The Physical Science Basis. Contribution of Working Group I to the Fifth Assessment Report of the Intergovernmental Panel on Climate Change [Stocker, T.F., D. Qin, G.-K. Plattner, M. Tignor, S.K. Allen, J. Boschung, A. Nauels, Y. Xia, V. Bex and P.M. Midgley (eds.)]. Cambridge University Press, Cambridge, United Kingdom and New York, NY, USA. Local Solid Waste Management Plan 2010-2014 for Berane Municipality (OG 34/10). Local Solid Waste Management Plan 2016-2020 for Berane Municipality, Draft version, Berane, 2016. Ministry of Agriculture and rural development (2007): Poziv za javnu nabavku br.05/07. http://www.minpolj.gov.me/pretraga/64144/114845.html National Strategy of Sustainable Development of Montenegro, 2007 National Solid Waste Management Plan in Montenegro 2015-2020. Program pristupanja Crne Gore Evropskoj uniji 2015 – 2018, Februar 2015. http://www.gov.me/sjednice_vlade/98 Radio Televizija Crne Gore (2013): Poribljeno Pivsko jezero. http://www.rtcg.me/vijesti/drustvo/17206/poribljeno- pivsko-jezero.html Republic-level Solid Waste Strategic Master Plan, Gopa, 2005. Revision of the National Waste Management Strategy 2014-2020 and National Waste Management Plan 2014-2020, Dvoper d.o.o - UNDP, 2015. Screening report Montenegro Chapter 27 – Environment and climate change, 28 November 2013. http://ec.europa.eu/enlargement/pdf/montenegro/screening_reports/screening_report_montenegro_ch27.pdf Studija o ocjeni potrebe revizije Strateškog Master plana za upravljanje otpadom u Crnoj Gori, Erico, 2011 Strategy Proposal for Solid Waste Management in Montenegro by 2030, MSDT, 2015 State Audit Institution (2015): A report on the audit of the Annual Financial Report of "Public Enterprise for National Parks of Montenegro", number 40115 – 052 – 531/34, October 2015, Podgorica. http://www.dri.co.me/1/doc/Izvje%C5%A1taj%20o%20reviziji%20Godi%C5%A1njeg%20finansijskog%20izvje%C5% A1taja%20Javno%20preduze%C4%87e%20za%20nacionalne%20parkove%20Crne%20Gore%20- %20Podgorica%20za%202014.%20godinu.pdf, Spatial Plan of Montenegro until 2020, (OG 24/08). Strategic Master plan for waste water in the Central and North region – Montenegro, 2005. Water Resources Management Plan of Montenegro, PC Podgorica Waterworks and sewerage and Institute for the Development of Water Resources “Jaroslav Cerni”, Belgrade, 2001 UNDP (2016): Economy and environment in Montenegro. http://www.me.undp.org/content/montenegro/en/home/operations/projects/economyandenvironment.html Vijesti (2015a): Fabrika riblje mlađi u blizini Plužina propada. http://www.vijesti.me/vijesti/fabrika-riblje-mladi-u- blizini-pluzina-propada-815644 Vijesti (2015b): Država zaštitila Pivu: Park prirode na 32.840 hektara. http://www.vijesti.me/vijesti/drzava-zastitila- pivu-park-prirode-na-32840-hektara-830001

Republika Srbija: Anon, (2003): Guidance on Monitoring for Water Framework Directive. CIS Work group 2.7. AR5, 2014. Fifth Assessment Report (AR5). International Panel of Climate Change. http://www.ipcc.ch/report/ar5/ Dankers, R., et al., 2013: First Look at Changes in Flood Hazard in the Inter-Sectoral Impact Model Intercomparison Project ensemble. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 111(19): 3257–3261. Brilly M., Šraj M, Vidmar A., Primožič M., Koprivšek M. and Kavčič K., 2013. Pilot project on climate change: Component A3: Compilation of various existing climate change scenarios for the region, their expected impacts on water cycle and more specifically on frequency and magnitude of extreme flood events, Part

Svetska banka Krovni izveštaj za sliv Drine Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 70

2: Climate change impact on flood discharge of the Sava River, Hydrology report, International Sava River Basin Commission. CIS (2003a) Common Implementation Strategy for the Water Framework Directive (2000/60/EC), Gudance document No. 2, Identification of Water bodies. European Communities, Luxembourg CIS (2003b) Common Implementation Strategy for the Water Framework Directive (2000/60/EC), Guidance Document No. 9, Implementing the Geographical Information System Elements (GIS) of the Water Framework Directive. European Communities, Luxembourg CIS (2009a) Common Implementation Strategy for the Water Framework Directive (2000/60/EC), Guidance Document No. 21, Guidance for reporting under the Water Framework Directive. Technical Report-2009-029. European Communities, Luxembourg CIS (2009b) Common Implementation Strategy for the Water Framework Directive (2000/60/EC), Guidance Document No. 22, Updated Guidance on Implementing the Geographical Information System (GIS) Elements of the EU Water policy. Technical Report-2009-028. European Communities, Luxembourg COWI. 2012, Update of the Basis for the Water Resources Management of the Vrbas River Basin, World Bank – Module 1 – Hydrological and Water Resources Assessment. COWI. 2012, Update of the Basis for the Water Resources Management of the Vrbas River Basin, World Bank – Module 2 – Hydropower Development Study COWI. 2012, Update of the Basis for the Water Resources Management of the Vrbas River Basin, World Bank – Module 3 – Integrated Water Resources Management Assessment COWI 2016 - SERBIA – IWRM STUDY AND PLAN Cross Border Program Serbia and Montenegro. Oct 2014, Through Geographic Information System Towards Better Cross-Border Flood Risk Management in the Lim River Basin, Water Management Montenegro and JVP Srbija Vode - European Union funding. EEA. 2010. Environmental trends and perspectives in the Western Balkans: future productions and consumption patterns, EEA Report, No. 1/2010, European Environment Agency. Copenhagen. eKapija Business portal (2016): Nacionalni park Sutjeska Tjentište - Foča. Delivered Services. http://www.ekapija.com/website/bih/company/relatedArticles.php?cmp=97343§ion=3&role=1 Eptisa (2015a) Plan upravljanja oblasnim riječnim slivom rijeke Save Republike Srpske, Prateći dokument br. 4: Podzemne vode. Implementation program of the Spatial Plan of RS 2010-2020, GRS, 2011. http://www.nezavisne.com/novosti/drustvo/U-Drinu-ubaceno-35000-mladji-pastrmke/111886 IPCC (2014) Flato, G., J. Marotzke, B. Abiodun, P. Braconnot, S.C. Chou, W. Collins, P. Cox, F. Driouech, S. Emori, V. Eyring, C. Forest, P. Gleckler, E. Guilyardi, C. Jakob, V. Kattsov, C. Reason and M. Rummukainen, 2013: Evaluation of Climate Models. In: Climate Change 2013: The Physical Science Basis. Contribution of Working Group I to the Fifth Assessment Report of the Intergovernmental Panel on Climate Change [Stocker, T.F., D. Qin, G.-K. Plattner, M. Tignor, S.K. Allen, J. Boschung, A. Nauels, Y. Xia, V. Bex and P.M. Midgley (eds.)]. Cambridge University Press, Cambridge, United Kingdom and New York, NY, USA. Liquid Art Productions (2014): The Story of a Danube Salmon. Nature documentary. http://liquid- art.net/#/category/the-story-of-a-danube-salmon Main service for the audit of public sector of the Republic of Srpska (2013): Report on the audit of financial reports of the Ministry of Spatial Planning, Civil Engineering and Ecology of the Republic of Srpska for the period 01.01-31.12.2012., Number: RV018-13. http://www.gsr- rs.org/static/uploads/report_attachments/imported/RI018-13_Lat.pdf Milly, P.C.D. and K.A. Dunne, 2011: On the Hydrologic Adjustment of Climate Model Projections: the Potential Pitfall of Potential Evapotranspiration. Earth Interactions, 15 (1): 1-14. Ministry of Agriculture and Environmental Protection (2014): Poribljavanje reke Drine mladicom. http://www.eko.minpolj.gov.rs/poribljavanje-reke-drine-mladicom/?lang=lat National Environmental Strategy of Serbia, (OG 12/2010).

Svetska banka Krovni izveštaj za sliv Drine Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 71

Norvegian Embassy in Belgrade (2014): Battle for green Tara Mountain. http://www.norveska.org.rs/News_and_events/News-and-events1/Battle-for-green-Tara- Mountain/#.WBEO2XV97_g NP Tara (2010): The report on the realization of management program for 2010. http://www.nptara.rs/images/download/izvestaj_program_2010.pdf NP Tara (2011): The report on the realization of management program for 2011. http://www.nptara.rs/en/images/download/izvestaj_o_realizaciji_programa_upravljanja.pdf NP Tara (2012): The report on the realization of management program for 2012. http://www.nptara.rs/images/download/2016/IZVESTAJ%202012%20.pdf NP Tara (2013): The report on the realization of management program for 2013. http://www.nptara.rs/images/download/2016/IZVESTAJ%202013.pdf NP Tara (2014): The report on the realization of management program for 2014. http://www.nptara.rs/images/download/2016/IZVESTAJ%202014%20doc.pdf NP Tara (2015): The report on the realization of management program for 2015. http://www.nptara.rs/images/download/2016/izvestaj%202015.pdf Petronić, S., Kadić, J., Srndović, R. and Kovačević, D. (2009): Integrativna zaštita u Nacionalnom parku "Sutjeska". Zbornik Druge i Treće konferencije o integrativnoj zaštiti. Republički zavod za zaštitu kulturno- istorijskog i prirodnog nasljeđa Republike Srpske. Banjaluka Regional Spatial Plan of the Kolubarsko-Macvanski Region (OG 11/15). Regional Spatial Plan of the Zlatiborsko-Moravicki Region (OG 1/2013). Regional Waste Management Plan for the Zlatiborsko-Moravicki Region, 2011. Regional Waste Management Plan for Municipalities Prijepolje, Nova Varos, Priboj and Sjenica, 2011. Riahi et al., 2011. RCP 8.5—A scenario of Comparatively High Greenhouse Gas Emissions. Climatic Change.109:33–57. Stojković M., Jaćimović N., 2016. A Simple Numerical Method for Snowmelt Simulation Based on the Equation of Heat Energy, Water Science & Technology 73(7):1550-1559. SEA of the Water Management Strategy of the Danube River Basin, Draft version, IAUS, 2015. Spatial Plan of Republic of Serbia 2010-2020, (OG 88/2010). SEI (2015) WEAP – Water Planning and Evaluation System, User Guide, Stockholm Environment Institute, www.weap21.org Special Nature Reserve “Uvac” (2014): The report on the realization of management program for 2014:. http://www.uvac.org.rs/dokumenti/2.%20Izvestaj%20o%20radu%20za%202014..doc Special Nature Reserve “Uvac” (2015): The report on the realization of management program for 2015. http://www.uvac.org.rs/dokumenti/Izvestaj%20o%20radu%20za%202015!!!.doc State Audit Institution of Republic of Serbia (2012): The report on the financial statements and operating correctness of the Nature Park "Nature park Mokra gora doo" for 2011. file:///home/kostoberina/Desktop/4_ppmg2011.pdf Tomson et al., 2011. RCP4.5: A Pathway for Stabilization of Radiative Forcing by 2100. Climatic Change (2011) 109:77–94. UNDP (2016): UNDP in Serbia. http://www.rs.undp.org/content/serbia/en/home/operations/projects/overview.html Vlada Republike Srbije/Government of Republic of Serbia (2014) Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije za period 2014–2024 (Strategy of Agriculture and Rural Development in the Republic of Serbia for 2014–2024), Sl. glasnik RS/Official Gazette, 85/2014. Waste Management Strategy 2010-2019, (OG 29/10). Water Management Strategy of the Territory of the Republic of Serbia 2016-2034, 2016. Water Management Strategy of the Danube River Basin, Draft version, IJC, 2014. www.nezavisne.com (2011): U Drinu ubačeno 35.000 mlađi pastrmke. www.058.ba (2014): Poribljavanje u Foči. http://058.ba/2014/09/drina-poribljena-sa-oko-16-000-jedinki- mladi-pastrmke/

Svetska banka Krovni izveštaj za sliv Drine Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 72

www.rtrs.info (2014): Poribljavanje Drine kod Višegrada. http://www.rtrs.info/vijesti/vijest/poribljavanje- drine-kod-visegrada-113704 www.zelenasrbija.rs (2012): Srbija i Republika Srpska zajedno poribljavaju Drinu. http://zelenasrbija.rs/fullregion/1561-srbija-i-republika-srpska-zajedno-poribljavaju-drinu

Svetska banka Krovni izveštaj za sliv Drine Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 73

7 Aneks: Hidroenergetski projekti u slivu reke Drine – poređenje rezultata

1. Uvod Cilj ovog dokumenta je da se izvrši poređenje pojedinih rezultata ostvarenih u okviru sledeća dva Projekta: ➢ Support to Water Resources Management in the Drina River Basin (u daljem tekstu: DRB Projekat) i ➢ Regional Strategy for Sustainable Hydropower in the Western Balkans (u daljem tekstu: Master Plan Projekat). DRB Projekat je realizovao JV koji su činili COWI, Stucky i Institut za vodoprivredu „Jaroslav Černi“. Teritorija analizirana u okviru ovog projekta bila je sliv reke Drine. Završni izveštaj urađen na ovom projektu bio je Roof Report, predstavljen u decembru 2017. godine u Beogradu, Srbija. Master Plan Projekat je realizovao konzorcijum koji su činili Mott MacDonald i IPF. Teritorija analizirana u okviru ovog projekta bio je Zapadni Balkan. Konačni izveštaj urađen na ovom projektu bio je Final Report, predstavljen u decembru 2017. godine u Tirani, Albanija. U ovom pregledu biće upoređivani samo rezultati koji se odnose na hidroenergetska postrojenja zajednička za oba Projekta, tj. projekte HE u slivu reke Drine.

2. Rangiranje hidroenergetskih projekata U okviru Master Plan Projekta su svi analizirani projekti HE nakon izvršenih MCA analiza - evaluacije projekata nivoa 2 svrstani u: ➢ Grupu A – HE - kandidati sa dobrim (relativnim) rezultatima među ocenjivanim HE, tj. kandidati sa brojem bodova iz MCA iznad definisanog praga MCA Nivoa 2; ➢ Grupu B – HE - kandidati sa umereno dobrim (relativnim) rezultatom u odnosu na MCA indikatore; tj. kandidati sa brojem bodova iz MCA ispod praga MCA Nivoa 2; ➢ Grupu C – HE - kandidati koji su pokazali ispodprosečne rezultate u odnosu na ključne MCA indikatore, tj. kandidati čiji je broj bodova manji od praga MCA Nivoa 1; ➢ Grupa 0 – HE - kandidati koje nisu bile analizirane zbog nedostatka podataka. U okviru DRB Projekta su projekti HE koje su stakeholder-i smatrali važnim, tj. koji su povoljno ocenjeni u početnoj fazi „filtriranja“, bili organizovani u nekoliko scenarija, tako da je: ➢ maksimalni scenario obuhvatio sve projekte HE koji su povoljno ocenjeni u fazi „filtriranja“, a ➢ prikazani redukovani scenariji su obuhvatili podskupove maksimalnog scenarija, tako da su ih činili samo projekti HE koje su stakeholder-i smatrali posebno perspektivnim. Jedan od razloga za različito grupisanje projekata HE bio je da je u slučaju Master Plan Projekta težište bilo prvenstveno na hidroenergetskim projektima, dok je DRB Projekat razmatrao širi skup koristi od upravljanja vodnim resursima, pri čemu je hidroenergetika bila samo jedna od njih. U okviru Master Plan Projekta projekti HE su na osnovu Konačne Ekspertske Ocene Rezultata MCA svrstani u sledeće grupe: ➢ Preporučeni projekti – Kaskade HE sa najvišim rangom ili pojedinačne HE ocenjene kao (relativno) najbolje među svim ocenjivanim projektima HE. o ovi projekti će verovatnije sa uspehom proći kroz razvojni proces i biti realizovani.

Svetska banka Krovni izveštaj za sliv Drine Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 74

o ovi projekti bi mogli da budu prioritetni projekti HE za tehničku pomoć i druge vrste finansijske podrške od strane institucija EU. o ovi projekti HE bi mogli da se koriste kao pokazni primeri transparentnog i održivog razvojnog procesa u skladu sa najboljom praksom EU. Projekti HE koji bi uspešno završili zahtevani razvojni proces bi onda bili realizovani. ➢ Prihvatljivo dobri projekti - Kaskade HE ili pojedinačne HE koje su dobile manji broj bodova od preporučenih projekata HE o ove projekte HE ne treba izostaviti iz budućih razmatranja od strane institucija EU , ali oni imaju manji relativni broj bodova dobijen tokom procesa ocenjivanja u odnosu na preporučene projekte HE. ➢ Ispodprosečni projekti – projekti HE koji nisu ocenjivani u MCA Nivoa 2, zato što: o HE - kandidati nisu prešle prag MCA Nivoa 1, o su kaskade HE, pri čemu većina HE - kandidata koje ih čine imaju snagu manju od 10 MW i nisu ocenjivane u okviru MCA Nivoa 1, ili o su ulazni podaci očigledno diskutabilni, što ukazuje na to da su rezultati MCA i bodovanje nepouzdani. o ovi projekti nisu pogodni kandidati za primarne razvojne aktivnosti, pošto su pokazali ispodprosečne rezultate po jednom ili više ocenjivanih kriterijuma. ➢ Uslovni projekti - Projekti koji su dobili dobar broj bodova u MCA Nivoa 2, ali kod kojih postoje značajna identifikovana pitanja koja nisu mogla da budu obuhvaćena parametrima MCA. o uslovni projekti HE u mnogim aspektima ima dobar potencijal za budući razvoj, pod uslovom da se razreše identifikovana značajna pitanja. ➢ Reverzibilne HE - kandidati o projekti reverzibilnih HE ne doprinose ukupnoj proizvodnji električne energije; međutim, oni imaju veoma važnu ulogu u uravnoteženju sistema, posebno imajući u vidu rastući udeo energije iz obnovljivih izvora. U okviru DRB Projekta optimalni scenario je biran između predloženih, a hidroenergetski projekti svrstani unutar njega se mogu smatrati preporučenim. Oni projekti HE koji pripadaju drugim scenarijima mogu se smatrati vrednim razmatranja, ali ne i optimalnim.

Svetska banka Krovni izveštaj za sliv Drine Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 75

3. Poređenje rezultata 3.1 Pregled Hidroenergetski projekti u slivu reke Drine preporučeni u okviru Master Plan Projekta dati su u sledećoj tabeli. Ime projekta Država Snaga MCA MCA2 bodovi (MW) Foča BiH 44,2 A 52,3 Paunci BiH 43,2 A 55,9 Buk Bijela BiH 93,5 A 52,5 Sutjeska BiH 44,1 B 45,8 Komarnica MNE 172,0 A 57,6

Hidroenergetski projekti u slivu reke Drine koji se u okviru Master Plan Projekta smatraju prihvatljivo dobrim dati su u sledećoj tabeli. Ime projekta Država Snaga MCA MCA2 bodovi (MW) Rogačica BiH/SER 113,3 B 44,6 Tegare BiH/SER 120,9 B 38,5 Dubravica BiH/SER 87,2 B 35,5 Kozluk BiH/SER 88,5 B 42,8 Drina 2 BiH/SER 87,8 B 44,5 Drina 1 BiH/SER 87,7 B 43,0 Drina 3 BiH/SER 101,0 B 44,0 Ustikolina BiH 60,5 B 47,9

Hidroenergetski projekti u slivu reke Drine koji se u okviru Master Plan Projekta smatraju ispodprosečnim dati su u sledećoj tabeli. Ime projekta Država Snaga MCA MCA2 bodovi (MW) Donje Kruševo MNE/BiH 120 C Kruševo BiH 10.7 C Brodarevo 2 SER 33.1 B 38,7 Brodarevo 1 SER 26.0 C

Reverzibilne HE - kandidati u okviru Master Plan Projekta date su u sledećoj tabeli. Ime projekta Država Snaga MCA MCA2 bodovi (MW) Bistrica (RHE) SER 680 A 68,7 Buk Bijela (RHE) BiH 600 A 64,6

U nastavku je izloženo rangiranje svakog od gore navedenih projekata HE u okviru DRB Projekta.

Svetska banka Krovni izveštaj za sliv Drine Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 76

3.2 Foča Ovaj projekat HE je element optimalnog scenarija za Bosnu i Hercegovinu i integralnog razvojnog scenarija za sliv reke Drine. Stoga on ima najviši rang u okviru oba Projekta. 3.3 Paunci Ovaj projekat HE je element "Reduced HPP Maximization" scenarija - Varijanta #2 i "Full HPP Maximization" scenarija za Bosnu i Hercegovinu. U okviru DRB Projekta on se može smatrati interesantnim, ali u okviru nešto dužeg budućeg vremenskog perioda. 3.4 Buk Bijela Ovaj projekat HE je element optimalnog scenarija za Bosnu i Hercegovinu i integralnog razvojnog scenarija za sliv reke Drine. Stoga on ima najviši rang u okviru oba Projekta. 3.5 Sutjeska Ovaj projekat HE je element "Full HPP Maximization" scenarija za BiH. U okviru DRB Projekta on se može smatrati interesantnim, ali tokom nešto dužeg budućeg vremenskog perioda (u okviru oba Projekta). 3.6 Komarnica Ovaj projekat HE je element optimalnog scenarija za Crnu Goru i integralnog razvojnog scenarija za sliv reke Drine. Stoga on ima najviši rang u okviru oba Projekta. 3.7 Rogačica Ovaj projekat HE je element optimalnog scenarija za Republiku Srbiju i integralnog razvojnog scenarija za DRB. On ima nešto viši rang u okviru DRB Projekta. 3.8 Tegare Ovaj projekat HE je element optimalnog scenarija za Republiku Srbiju i integralnog razvojnog scenarija za DRB. On ima nešto viši rang u okviru DRB Projekta. 3.8 Dubravica Ovaj projekat HE je element optimalnog scenarija za Republiku Srbiju i integralnog razvojnog scenarija za DRB. On ima nešto viši rang u okviru DRB Projekta. 3.9 Kozluk Ovaj projekat HE je element optimalnog scenarija za Republiku Srbiju i integralnog razvojnog scenarija za SRD. On ima nešto viši rang u okviru DRB Projekta. 3.10 Drina 2 Ovaj projekat HE je element "Full HPP Maximization" scenarija za Bosnu i Hercegovinu. U okviru DRB Projekta on se može smatrati interesantnim, ali tokom nešto dužeg budućeg vremenskog perioda (u okviru oba Projekta). 3.11 Drina 1 Ovaj projekat HE je element "Full HPP Maximization" scenarija za Bosnu i Hercegovinu. U okviru DRB Projekta on se može smatrati interesantnim, ali tokom nešto dužeg budućeg vremenskog perioda (u okviru oba Projekta). 3.12 Drina 3 Ovaj projekat HE je element "Full HPP Maximization" scenarija za Bosnu i Hercegovinu. U okviru DRB Projekta on se može smatrati interesantnim, ali tokom nešto dužeg budućeg vremenskog perioda (u okviru oba Projekta).

Svetska banka Krovni izveštaj za sliv Drine Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 77

3.13 Ustikolina Ovaj projekat HE je element optimalnog scenarija za Bosnu i Hercegovinu i integralnog razvojnog scenarija za sliv reke Drine. On ima nešto viši rang u okviru DRB Projekta.

3.14 Donje Kruševo Ovaj projekat je element optimalnog scenarija za Crnu Goru i integralnog razvojnog scenarija za sliv reke Drine, pod nazivom „Kruševo“. On je uključen u ovaj scenario po zahtevu stakeholder-a iz MNE, pošto je jedan od samo tri hidroenergetska projekta u DRB obuhvaćena Strategijom razvoja energetike Crne Gore. 3.15 Kruševo Ovaj projekat nije bio analiziran u scenarijima u okviru DRB Projekta, budući da ne postoji ni u kakvoj relevantnoj planskoj dokumentaciji, a njegovu analizu nije zahtevao nijedan stakeholder. 3.16 Brodarevo 2 Ovaj projekat nije bio analiziran u scenarijima u okviru DRB Projekta pošto su stakeholder-i odlučili da daju viši prioritet projektu HE „Rekovići“ (čija je lokacija blizu Priboja u Srbiji), koji, pak nije bio analiziran u okviru Master Plan Projekta. 3.16 Brodarevo 1 Ovaj projekat je element optimalnog scenarija za Republiku Srbiju i integralnog razvojnog scenarija za sliv reke Drine. On ima nešto viši rang u okviru DRB Projekta. 3.17 RHE "Bistrica" i RHE "Buk Bijela" U okviru DRB Projekta su oba projekta RHE preporučena za dalje analize. Važno je primetiti da u okviru Master Plan Projekta ovi projekti RHE nisu bili upoređivani sa projektima HE, iz istog razloga iz koga nisu bili uključeni ni u razvojne scenarije u okviru DRB Projekta.

4. Zaključci Na osnovu napred izloženih informacija mogu se izvući sledeći zaključci: ➢ rezultati analiza izvršenih u okviru Master Plan Projekta i DRB Projekta pokazuju veoma visok stepen sličnosti i kompatibilnosti, posebno imajući u vidu činjenicu da su kod ova dva Projekta postojala donekle različita težišta (samo hidroenergetika u odnosu na koristi od upravljanja koje obuhvataju i hidroenergetiku), ➢ skoro svi projekti HE koji su dobili rang A u okviru Master Plan Projekta uključeni su u integralni scenario za sliv reke Drine u okviru DRB Projekta; ➢ imajući u vidu činjenicu da razlike između kriterijuma za dobijanje A ili B ranga nisu u svim slučajevima jako naglašene, može se tvrditi da praktično ne postoje razlike u ocenjivanju kada se radi o najinteresantnijim hidroenergetskim projektima u slivu reke Drine; ➢ izvesne razlike u ocenama manje interesantnih projekata HE mogu se pripisati činjenici da je u okviru DRB Projekta Konsultant mogao da poredi samo grupe projekata HE, tj. scenarije koje je definisao zajedno sa stakeholder-ima, dok je u okviru Master Plan Projekta Konsultant mogao da slobodnije poredi pojedinačne hidroenergetske projekte i ➢ u okviru oba Projekta RHE "Bistrica" i RHE "Buk Bijela" nisu bile upoređivane sa drugim HE.

Svetska banka Krovni izveštaj za sliv Drine Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine 78

Stoga bi opšti zaključak ove analize bio da u osnovi ne postoje veća neslaganja između rezultata posmatrana dva Projekta. Projekti nisu suprotstavljeni, već su međusobno dopunjuju. Na oba su urađeni izveštaji koji sadrže podatke vredne za svakog korisnika kome su potrebne objektivne tehničke informacije o hidroenergetskim resursima u slivu reke Drine.