Seksualna Energija I Joga

Elisabeth Haich SEKSUALNA ENERGIJA I YOGA PREDGOVOR Kod teoretskog istraìvanja i u prakti~noj psihoterapiji, moderni psiholozi su neosporno dovedeni u dodir sa mitologijom i religijom. Tako|e, u domenu svoje profesije prepoznaju i razumeju legende i bajke, a svoja istraìvanja su pro{irili i na Srednjovekovni misticizam i alhemiju i otkrili su ~itav niz dodirnih ta~aka sa isto~nim filozofijama i religijama. Uprkos tome, mnoge razli~ite istovetnosti izme|u dubinske psihologije i yoge, prouzrokovale su razli~ita mi{ljenja. Neki misle da taj psiholo{ki ponor i yogu treba posmatrati zajedno. Drugi poku{avaju da razumeju iskustvo ste~eno kroz yogu, meditaciju u simboli~kim psiholo{kim terminima, a neki yogu poku{avaju da protuma~e sa psiholo{kog aspekta. J. H. Shultz otkriva niz dodirnih ta~aka izme|u najvi{ih nivoa autogenog treninga i Raja yoge. On tako|e veruje da je pore|enje njegove tehnike sa tehnikom Hatha yoge delimi~no pou~no za praktikanta autogenog treninga. Telesni stavovi u autogenom treningu, leè}i i sede}i poloàj, istovetan je sa dve asane u Hatha yogi – osnovnim sede}im poloàjem i poloàjem smrti. Nasuprot tome, Shultz veruje da ne postoji povezanost izme|u autogenog treninga i ve`bi Hatha yoge koje uklju~uju pokret i disanje. Hopes se nada da }e autogenom treningu pridruìti i aktuelni sadràj yoge na isti na~in kao {to je stvarni sadràj misti~nog magnetizma pridruèn racionalnoj hipnoterapiji. Me|utim, autogeni trening nije metoda koja ima nau~nu osnovu i pomo}u njega je te{ko procenjivati pravu prirodu Hatha ili Raja yoge. Ve}a je verovatno}a da je yoga ta koja nije potpuno shva}ena. Autogeni trening }e biti u stanju da dostigne pravi sadràj Hatha ili Raja yoge tek kada i sam postane yogom. Treba da se prisetimo da postoje razli~iti putevi yoge, dakle razli~ite forme yoge, samo je cilj isti. Bez obzira {to je po ne~em shva}en kao neka vrsta yoge, autogeni trening je jedan od najve}ih blagoslova moderne psihoterapije. Kakav blagoslov bi tek za psihologiju i psihoterapiju predstavljalo potpuno razumevanje yoge. Langen smatra da su najvi{i nivoi svesti ostvareni ve`bama yoge i meditacijom, oblici hipnoze. Verujemo da je sasvim ispravno uklju~iti yogu i meditaciju u delokrug psiholo{kog istraìvanja. Ipak bilo bi sasvim pogre{no da se fenomen yoge i meditacije poku{a objasniti sada{njim psiholo{kim terminima. To bi nas odvelo pogre{nom zaklju~ivanju. Mesto toga, oni koji bi vr{ili istraìvanje prvo treba da meditiraju i rade ve`be yoge nekoliko godina, a zatim da poku{aju opisati {ta su doìveli. Posle takvog istraìvanja psiholozi }e biti u stanju da razlikuju stanja pro{irene i stanja redukovane svesti. Jasnije i potpunije }e razumeti fenomen koji za sada svi pripisuju hipnozi. 1 Na po~etku razdoblja potpunijeg psiholo{kog istraìvanja mnogi psihijatri su negirali postojanje nesvesnog uma. Svako ko se u to vreme li~no uverio u snagu nesvesnog, u sebi i u svojim pacijentima, mogao je ovo negiranje samo da poprati osmehom. Na sli~nu situaciju nailazimo i danas kada ~itamo psiholo{ke radove o yogi i meditaciji. Ukoliko se tokom odre|enog vremena praktikuju ve`be yoge i meditacija jasno }e se razumeti razlika izme|u sada{njeg stanovi{ta u psihologiji i yoge, jer najvi{i nivoi koji se postiù praktikuju}i ve`be yoge i meditacije nisu hipnoti~ka stanja s redukovanom sve{}u, ve} stanja veoma visoke svesti pra}ena ogromnom pro{irenom budno{}u. Duboku analizu u psihologiji Jung naziva modernim oblikom inicijacije. Unutra{nji duhovni proces koji se doga|a tokom analize upore|uje s ~ovekovim iskustvom pre i za vreme inicijacije. Jung smatra da su veliki filozofi sa Istoka simboli~ki psiholozi. “Dijamantsko telo” Istoka i “vaskrslo telo” hri{}ana su zanimljive i neobi~ne psiholo{ke ~injenice za njega. Celokupnu srednjovekovnu alhemiju smatra za psihologijski simbolizam. Jung govori o bitku – unutra{njem bi}u – i o putu do njega. I o Hristu govori kao o arhetipu. Jung je sasvim u pravu kada tvrdi da ono {to se naziva metafizikom mora biti dostupno mentalnom iskustvu, jer u suprotnom ne bi imalo nikakvog uticaja na ~ove~anstvo. On ne stvara nikakva pravila i propozicije u pogledu metafizi~kog ve} opisuje forme kroz koje ono moè da se doìvi. Po njemu su simboli te forme. Stoga ostaje otvoreno pitanje da li je su{tina o kojoj govori ista kao i su{tina yoge. Otvoreno ostaje i pitanje da li je “arhetip Hrista” istovetan “ìvu}em Hristu”. Jung upore|uje religiozne i filozofske ideje Istoka i Zapada sa gledi{ta psiholo{kog simbolizma i otkriva nazna~ene razli~itosti. On tako upore|uje Hrista optere}enog tugom sa zlatnim cvetom Istoka, ili Hristu, kao istorijskoj osobi suprostavlja re~i mudraca sa Istoka, Hui Ming Kinga: “Bez dolaska u postojanje, bez umiranja, bez pro{losti, bez budu}nosti”. Me|utim, ta pore|enja nisu ispravna, jer je Jung poredio forme izraàvanja sa razli~itim nivoima znanja. Kod pravilnog pore|enja ekvivalent “zlatnom cvetu” Istoka je “ruìn krst” Zapada. Dopuna re~ima Hui Ming Kinga su Hristove re~i: ”Prije Abrahama bejah, Ja jesam”. Verujemo da se, ako su pore|enja ispravna, ne}e prona}i razlika izme|u onog {to Istok i Zapad èle da kaù. Su{tinska razlika izme|u Jungovog i na{eg sopstvenog razumevanja materije leì u tome {to mi verujemo da je metafizi~ko mogu}e dosti}i mentalnim iskustvom i da je dostupnije ~oveku koji praktikuje yogu i meditaciju nego ~oveku koji pristupa metafizi~kom kroz psiholo{ki koncept. Yoga i meditacija, zatim ve`be Ruòkrsta{a otvaraju mentalnom iskustvu metafizi~ko kraljevstvo koje je zatvoreno za psihologa. Opisi sopstvenog isustva isto~nih mudraca o yogi i meditaciji nisu simboli za psiholo{ko iskustvo ve} predstavljaju samo iskustvo. Ni 2 “dijamantsko telo” Istoka, ni “vaskrslo telo” hri{}anskog Zapada nisu simboli za psiholo{ko iskustvo, ve} predstavljaju samo iskustvo. Alhemija nije ograni~ena samo na opisivanje psiholo{kih doìvljaja ve} propisuje proces razvoja koji se de{ava u ~ovekovom telu i du{i {to vodi ka stvarnoj ~injenici. Jung je psiholozima ukazao na put ka isto~noj mudrosti, yogi i meditaciji. Sada oni taj put treba da istraè sami. Da bi se izbegli nesporazumi èlimo da naglasimo kako ne èlimo da suprotstavljamo yogu modernoj psihologiji. Nameravamo samo da odredimo korektan odnos. U stvarnosti, yoga je nadre|ena psihologiji. Yoga ne ~ini sadràj psiholo{kih razmatranja, ve} su ona sadràna u yogi. Yoga treba da ukaè na put za budu}a istraìvanja psihologa, jer ona sadrì sve {to se moè re}i o nesvesnom, svesnom i nadsvesnom. Ipak istraìva~i ne bi trebali da krenu od teoretskih pretpostavki, ve} treba sami da steknu iskustvo ve`baju}i. Nemogu}e je da se rade ve`be yoge pravilno, redovno i tokom odre|enog vremenskog perioda, a da se ne do|e u sukob sa sobom u domenu stanovi{ta moderne psihologije. Tako|e gre{e oni ~ije je uverenje da mogu nastaviti putem yoge, a da se ne sukobe sa svojim nesvesnim umom. Ve`be yoge dobre su za mu{karce i za ène. Kroz njih se postiè bolje zdravlje, ve}a vitalnost i ljudi su sposobni za velika postignu}a. Svako ko se bavi yogom i meditacijom dostiè ta~ku na putu unutra{njeg razvoja kada sukob s njegovim sopstvenim nesvesnim postaje neizbeàn. Ukoliko tom sukobu nedostaje materijalizacija, tada je ~ak i praktikant yoge izloèn neurozi. S druge strane, svako ko praktikuje metodu duboke psihologije, jednog dana }e iskusiti ne{to {to transcendira poznate granice u psihologiji, a to moè opisati samo yoga. I yoga i dubinska psihologija teè ka {irenju svesti. U dubokom psiholo{kom tretmanu neuroza nesvesni materijal koji, prema normalnim ìvotnim okolnostima ispravno pripada svesnom umu, oslobo|en je do svesnog nivoa. To zna~i da se u le~enju neuroza psihoterapijom nesvesni um obnavlja na svoje uobi~ajeno, tj. normalno stanje. Izvo|enjem ve`bi yoge nesvesni materijal se tako|e ~ini svesnim. Ipak pomo}u ve`bi yoge i meditacijom, ljudska svest se moè pro{iriti van normalnih granica, do vi{eg nivoa svesti. Svako ko je kroz psiholo{ki rad nau~io kako da osvesti nesvesni materijal zna ve} ne{to o na~inu podizanja svesnog uma na vi{i nivo svesti. Pacijent koji je psihoterapijom izle~io neurozu na taj na~in je sposobniji za razvijanje svoje svesti od prose~ne osobe kojoj je ideja o rastu}oj svesnosti ne{to potpuno strano. Iskustvo koje je zadobio prevazilaènjem neuroze moè da rezultira procesom postepenog razvoja ljudske svesti i moè da bude po~etak razvoja voljnim naporom. Ovde sigurno nailazimo na dublje zna~enje psiholo{ke zagonetke koju nazivamo neuroza. Tako|e, ovde je prisutno dublje zna~enje rada psihoterapeuta koji pomaè u razvoju svesti. 3 U ovoj knjizi Elisabeth Haich pokazuje {ta je zapravo seksualna energija i kako se putem yoge ona moè transformisati u vi{e stanje svesti. Seksualnost i visok nivo svesnosti su dve razli~ite forme u kojima je ispoljena jedna boànska kreativna snaga, logos. Seksualna energija, najnià forma logosa, moè u ~oveku da postane najvi{a forma logosa, boànska svest. U opisivanju ove transformacije energije sasvim je jasno da yoga uklju~uje i duhovni proces koji je danas, tako|e, sastavni deo dubokog psiholo{kog promatranja.

Load more