Dolina Kraljeva

IBARSKA DOLINA Geografski, Ibarska dolina ili ibarska klisura* je jedini prirodni put koji spaja kosovsku niziju i celo Kosovo i Metohiju sa Centralnom Srbijom. Zato je od veoma vaznog strateškog i saobraćajnog znacaja.

Ibarska klisura – pogled sa utvrđenja Maglič Ibarska klisura je jedna veoma interesantna živopisna sredina, kroz koju prolazi reka Ibar. Obdarena je prorodnim potencijalima, ali je, paradoksalno, slabo nastanjena. Prepoznatljiva je po serpentinitima koje ovde čine jedan od najvećih takvih masiva u Evropi. Duž klisure prolaze železnička i drumska magistrala, koje su, kao i sama klisura, po reci Ibar, dobile ime. *Interesantno je da na najčuvenijoj Internet enciklopediji, Wikipedii, ne postoji tekst koji govori o Ibarskoj klisuri, toliko geografski i, strateški ali i turistički važnoj za srpski nacion. Ako ukucate bilo koji od dole datih asocijativnih naziva, nećete dobiti nikakav odgovor! Svaki dalji komentar je suvišan.

Kragujevac Ibar je reka koja izvire jakim vrelom

ispod planine Hajla, 10 km uzvodno od Rožaja ukupne dužine 276 km. Teče istočno do Kosovske Mitrovice Na 24 km uzvodno od Kosovske Mitrovice na Ibru je izgrađena brana

visine 110 m, koja je napravila veštačko jezero Gazivode. U Kosovskoj Mitrovici se u Ibar uliva reka Sitnica, i odatle se Ibar okreće

na sever. Odatle Ibar ide uglavnom uskim klisurama sa izuzetkom nešto širih kotlina u okolini Zvečana, Leposavića, Raške i Baljevca. Tu je Ibar iskopao prirodni put između

Kosovske nizije i ostatka Srbije.

sliv reke Ibar Ibar se kod Kraljeva uliva u Zapadnu Wikipedia Moravu i njena je najveća pritoka. Važnije pritoke Ibra su: Raška /na kojoj se nalazi grad Novi Pazar/ i Studenica sa leve, a Sitnica i Jošanica sa desne strane. Veća naselja kroz koja Ibar protiče su: Rožaje, Ribariće, Zubin Potok, Kosovska Mitrovica, Zvečan, Leposavić, Raška, Baljevac, Ušće, Bogutovac, Mataruška Banja i Kraljevo.

Pregrađivanjem reke Ibar u njenom gornjem toku na granici opstine Tutin i opštine Zubin Potok /na severu KOSMET-a/,, nastalo je veštačko jezero Gazivoda. Iznad jezera se prostire planina Mokra Gora, a u podnožju ove planine je manastir Crna Reka Ovo područje je poznato po svom rudnom bogatstvu, gvozdenoj rudi (Kopaonik, Raška), niklu (Kopaonik), azbestu (Brvenik), magnezitu (Bela Stena) i tvrdom uglju (Baljevac, Ušće i Jarando). Područje je posebno bogato olovom, cinkom i srebrom (Stari Trg, Trepča i rudnik u Leposaviću).

Istorijski, Ibarska dolina ili ibarska klisura je najznačajnije područje Srbije, s obzirom da je ovde rođena srpska država. Tačnije, u blizini prve srpske prestonice, tadašnjem Rasa, u Petrovoj crkvi, Srbi su, po legendi, primili pravoslavnu veru, i tu su stolovali prvi srpski kraljevi i carevi. Otuda veliki broj materijalnih dokaza u vidu utvrdjenja, crkava, manastira.., ali i danas narodnih svetkovina. Jedna od njih je “DANI JORGOVANA”

DANI JORGOVANA TRADICIONALNA manifestacija „Dani jorgovana“, posvećena srpskoj kraljici Jeleni Anžujskoj, ženi kralja Uroša Prvog Nemanjića, održava se svake godine u „Dolini vekova“, duž Ibarske klisure, od Kraljeva, preko manastira Žiče i srednjovekovnog Magliča, do manastira Studenica i manastira Gradac, Jelenine zadužbine, nedaleko od Raške. /izvor Internet//

“Kada je, iz ljubavi prema francuskoj princezi Jeleni Anžujskoj, srpski kralj Uroš I odlučio da celu ibarsku dolinu od Kraljeva do Raške zasadi mirisnim jorgovanom, nije ni slutio da će taj njegov dar potrajati i danas. Legenda kaže da je ovo uradio da bi pripitomio i ulepšao sure litice doline i buduću kraljicu podsetio na rodnu Provansu. U braku sa Urošem I, trećim sinom Stefana Prvovenčanog, Jelena je rodila dva sina, Dragutina i Milutina. Zbog svoje dobrote i plemenitosti, srpski narod ju je prihvatio, a crkva je kasnije kanonizovala kao sveticu. U njenu čast se već deset godina početkom maja održava manifestacija međunarodnog karaktera "Dolina jorgovana", kada sem Kraljeva ožive i srednjovekovni grad Maglič i manastir Žiča. Milioni strukova jorgovana tada su u punom cvatu, pa ovaj kraj postaje mesto izuzetne i u svetu retke prirodne lepote”. /http://www.zvrk.rs/Zanimljivosti/Priroda/dol_jorg/index.htm/

U našem osvrtu na ovu temu, treba napomenuti da pored ova dva odomaćena poetična naziva za Ibarsku dolinu, od kojih svako ima i svoje posebno značenje, tj. prvo „Dolina Jorgovana“, u čast dolaska princeze Jelene Anžujske, kada je kralj Uroš Prvi-Nemanja naredio da se posade jorgovani do mesta gde je manastir Gradac, i drugo „Dolina vekova“, kao simbolika trajanja i kontinuiteta srpske srednjevekovne i danas moderne države, postoji i treći, tj. „Dolina Banja“, kao asocijacija na mnoge banje /i izvore/ koje je priroda izdašno podarila ovom prostoru, kao što su Mataruška Banja, Bogutovačka Banja, Jošanička Banja, ali i nešto zapadnije , na reci Raškoj, Novopazarska Banja i Rajčinovića Banja. Četvrt i peti naziv, koji se ponekad koriste, a koji su pronađeni u knjizi ‚Zapadno Pomoravlje-danas i sutra’. su: „Dolina /srpske/ istorije“, /naglašava istorijski aspekt ovog predela kao hronoliške tablice sa ispisanim datumima rođenja i razvoja srpske države, preteče kasnije moderne i multikulturalne Srbije, i „Dolina /srpskih/ kraljeva“, /simbolično označava da je ovde živelo i materijalnog traga ostavilo jedanaest srpskih kraljeva, počev od prvih i najvažnijih, svi iz dinastije Nemanjića/.

Vladari Dinastije Nemanjića

Nemanjići su srednjevekovna dinastija koja je vladala Raškom između 12. i 14. veka. Dinastija je nazvana po Stefanu Nemanji, osnivaču dinastije.

Dinastija je dala jedanaest vladara i vladala je između 1180 i 1371 godine Raškom državom, koja je politički prethodnik moderne Srbije.

Loza Nemanjića, sa freske iz manastira Dečani: 1180-1199. Stefan Nemanja, veliki župan 1199-1228. Stefan Prvovenčani , veliki župan 1228-1234. Stefan Radoslav, kralj 1234-1243. Stefan Vladislav kralj 1243-1276. Stefan Uroš I kralj 1276-1282. Stefan Dragutin - kralj Srbije, kasnije abdicirao u korist brata Milutina i postao kralj Srema 1282-1321. Stefan Uroš II Milutin kralj 1321-1325. Vladislav II, kralj Srema i nepriznati kralj Raške 1321-1331. Stefan Uroš III Dečanski kralj 1331-1355. Stefan Uroš IV Dušan, kralj do 1346. potom car 1346-1355 1355-1371. Stefan Uroš V Nejaki car Srbije wikipedia ČČČAAAČČČAAAKKK KKKRRRAAAGGGUUUJJJEEEVVVAAACCC KKKRRRUUUŠŠŠEEEVVVAAACCC

DOLINA KRALJEVA

GGGRRRAAADDD KKKRRRAAALLLJJJEEEVVVOOO Dolina kraljeva aerodrom MORAVA

GRAD KRALJEVO

AAAEEERRROOODDDRRROOOMMM MMMOOORRRAAAVVVAAA Dolina kraljeva aerodrom MORAVA

MMM ЉЉЉ

AERODROM MORAVA

GGGRRRAAADDD KKKRRRAAALLLJJJEEEVVVOOO Dolina kraljeva aerodrom MORAVA

MMM ЉЉЉ

GRAD KRALJEVO

mmmaaannnaaassstttiiirrr ŽŽŽIIIČČČAAA Dolina kraljeva aerodrom MORAVA

MMM ЉЉЉ

Manastir ŽIČA

MMMAAATTTAAARRRUUUŠŠŠKKKAAA BBBAAANNNJJJAAA Dolina kraljeva aerodrom MORAVA

MATARUŠKA BANJA

BBBOOOGGGUUUTTTOOOVVVAAAČČČKKKAAA BBBAAANNNJJJAAA Dolina kraljeva aerodrom MORAVA

MMM ЉЉЉ

BOGUTOVA ČKA BANJA

uuutttvvvrrrđđđeeennnjjjeee MMMAAAGGGLLLIIIČČČ Dolina kraljeva

utvrđenje MAGLIČ

MMM ЉЉЉ

Spomenik SRPSKI VOJNIK

mmmaaannnaaassstttiiirrr SSSTTTUUUDDDEEENNNIIICCCAAA Dolina kraljeva aerodrom MORAVA

MMM ЉЉЉ

Manastir STUDENICA

mmmaaannnaaassstttiiirrr GGGRRRAAADDDAAACCC Dolina kraljeva

Manastir GRADAC

JJJOOOŠŠŠAAANNNIIIČČČKKKAAA BBBAAANNNJJJAAA Dolina kraljeva aerodrom MORAVA

MMM ЉЉЉ

JOŠANIČKA BANJA

ppplllaaannniiinnnaaa KKKOOOPPPAAAOOONNNIIIKKK Dolina kraljeva aerodrom MORAVA

KOPAONIK

dečja planina GOČ

uuutttvvvrrrđđđeeennnjjjeee KKKOOOZZZNNNIIIKKK Dolina kraljeva aerodrom MORAVA

MMM ЉЉЉ

Utvrđenje KOZNIK

mmmaaannnaaassstttiiirrr NNNOOOVVVAAA PPPAAAVVVLLLIIICCCAAA Dolina kraljeva aerodrom MORAVA

MMM ЉЉЉ

Manastir NOVA PAVLICA

mmmaaannnaaassstttiiirrr SSSTTTAAARRRAAA PPPAAAVVVLLLIIICCCAAA Dolina kraljeva

Manastir STARA PAVLICA

ooopppššštttiiinnnaaa RRRAAAŠŠŠKKKAAA Dolina kraljeva aerodrom MORAVA

opština RAŠKA

ppplllaaannniiinnnaaa GGGOOOLLLIIIJJJAAA Dolina kraljeva aerodrom MORAVA

MMM ЉЉЉ

planina GOLIJA

mmmaaannnaaassstttiiirrr ĐĐĐUUURRRĐĐĐEEEVVVIII SSSTTTUUUPPPOOOVVVIII Dolina kraljeva aerodrom MORAVA

MMM ЉЉЉ

Manastir ĐURĐEVI STUPOVI

PPPEEETTTRRROOOVVVAAA CCCRRRKKKVVVAAA Dolina kraljeva aerodrom MORAVA

MMM ЉЉЉ

PETROVA CRKVA

NNNOOOVVVOOOPPPAAAZZZAAARRRSSSKKKAAA BBBAAANNNJJJAAA Dolina kraljeva aerodrom MORAVA

NOVOPAZARSKA BANJA

gggrrraaaddd NNNOOOVVVIII PPPAAAZZZAAARRR Dolina kraljeva aerodrom MORAVA

MMM ЉЉЉ

grad NOVI PAZAR

gggrrraaaddd NNNOOOVVVIII PPPAAAZZZAAARRR Dolina kraljeva aerodrom MORAVA

MMM ЉЉЉ

grad NOVI PAZAR

mmmaaannnaaassstttiiirrr SSSOOOPPPOOOĆĆĆAAANNNIII Dolina kraljeva aerodrom MORAVA

manastir SOPOĆANI

mmmaaannnaaassstttiiirrr CCCRRRNNNAAA RRREEEKKKAAA Dolina kraljeva aerodrom MORAVA

Manastir CRNA REKA

uuutttvvvrrrđđđeeennnjjjeee SSSTTTAAARRRIII RRRAAASSS Dolina kraljeva

STARI RAS

RIO SR.CE - Razvojna Inicijativa Oblasti SRbija CEntar /za www.plavosrce.com priredio M.LJubi čić ©Copyright 2012 /11012/ 100 kilometara dolinom cvetnih jorgovana ‘ Od Kraljeva do Raške i Novog Pazara’ IzgradnjaHIDROELEKTRANE 10 mini centrala NA IBRU duž Već izvesno vreme se špekuliše da treba da se izgradi 10 mini hidrocentrala duž reke Ibar. Praktično od Kraljeva, ili pre od Mataruške Banje do Biljanovca, odnosno raskršća puta za Jošaničku Banju i skijalište Kopaonik, i puta ka Raškoj, u dužini od cc. 50 km, naći će se prosečno na svakih 5 km po jedna hidroelektrana. Prva između Mataruške i Bogutovačke Banje na potezu Lakat, pa redom Maglič, Dobre Strane, Bela Glava, Gradina, Cerje, Glavica, Ušće, Gokčanica i Bojanići. Postoje određeni otpori i strah realizaciji projekta, pre svega kod zaštitnika prirode i ekoloških udruženja, ali, ako se sumnje rasprše, i napravi opšti konsenzus, u šta iskreno verujemo, i to zaista zaživi, bila bi to divna ambijentalna simfonija 10 jezera sa uređenim obalama i oplemenjenim okruženjem, 10 kaskadno smirujućih vodopada nastalih pripitomlja- vanjem divljih tokova reke. Pomak, razvojno-tehnološki, pa i civilizacijski, imao je i ima uvek svoja pravila, tj.ima svoje prednosti ali i žrtve, i ne samo kod nas, koji smo tu tek u povoju, nego kod svih, pa i najvećih svetskih igrača, a koji su odavno konzumenti ali kolateralci tog opštezemaljskog fenomena – civilizacijskog napretka! Zbog tehniološkog napretka, mnoge reke su ukroćene ili šume raskrčene, ne zato što se to tako hoće, već zato što to traži razvoj. Narodi industrijski razvijenih zemalja ne rade danas toliko zato što hoće, već zato što se plaše da ne ispadnu iz nemilosrdne konkurencije kruga bogatih. To je cena razvoja. A cena razvoja je i čovek današnjice, koji je uredan, umiven, obrijan, podšišan, ali ne zato što bi baš svi takvi hteli da budu, nego zato što su to opšte norme civilizovanog društva u kome se živi. Tako je i sa prirodom. Ne ide divlja priroda sa civilizovanim čovekom u njegovom okruženju. Čovek ima potrebu, tamo gde živi, da je kultiviše i da koristi njene sokove. Tako da ne ide uvek pod ruku uporno a nedovoljno razložno očuvanje neiskorišćenih divljih tokova reke i njenih uglavnom zapuštenih obala, a traži se razvoj, napredak i blagostanje. To je, nadamo se, jasno. Samo je sve pitanje mere, a to je upravo najveca mudrost ljudska: DA PRIRODA NE IZGUBI PRIRODNOST I DA ČOVEK NE IZGUBI LJUDSKOST Urbana, umivena i pejzažno cvetno dekorisana perspektiva, sa pripitomljenom klisurom i starim srednjevekovnim gradom Magličem iznad, od čega bi imali korist, ne samo ekonomsko-razvojnu i turističku, već ako nije jaka reč, urbanu, prostornu, kulturološko-civilizacijsku, svi građani i gradići, naselja i sela duž danas zapuštenih i neiskorišćenih obala Ibra. Tu perspektivu, urbanu, razvojnu, trebalo bi smoći snage, ako se već radi, a jednom se radi, nastaviti i dalje sve do Raške i N.Pazara, i oplemeniti i te prostore, i sve usputne prostore, i mesta, Bogutovačku Banju i Ušće, i Baljevac, i Jošaničku Banju, i sva druga mesta, i tako ih oplemenjene povezati sa poznatim Kopaonikom, i obnovljenim i prema idejama dograđenim Magličem, i Studenicom i Gradcem, i Rasom, i Sopoćanima, i Stupovima, i Pavlicom, i tvrđavom novopazarskom... Jednom rečju, čitav ovaj potez od 100 kilometara objediniti i opremiti za kasniji urban i perspektivan život, gde bi se svi motori razvoja, od energetskog, do privrednog, turističkog, sportskog i ljudskog onda pokrenuli. 100 URBANIH KILOMETARA OD KRALJEVA DO RAŠKE I NOVOG PAZARA TREBA OMOGUĆITI POSEBAN STATUS RAZVOJNE ILI GRADSKE OPŠTINE NASELJIMA UŠĆE I BALJEVAC, /I EVENTUALNO JOŠANIČKOJ BANJI/, S OBZIROM DA IMAJU MALO, ALI IPAK BITNO URBANO I PRIVREDNO, PROIZVODNO JEZGRO SA IZVESNOM RADNIČKOM TRADICIJOM, KOJE SADA TREBA MATERIJALNO I ORGANIZACIONO NADGRAĐIVATI I SA STRANE FINANSIJSKI PODSTICATI, KAKO BI SE POKRENUO ILI DOVOLJNO UBRZAO RAZVOJNI TOČAK SAMOODRŽIVOSTI A KASNIJE I STVORILI USLOVI RAZVOJNE I UKUPNE PERSPEKTIVNOSTI UZ STABILIZACIJU I KASNIJE POVEĆANJE DEMOGRAFSKOG FAKTORA.

Naravno, solidna saobraćajna komunikacija je neophodna, svakako i strateška, a ovde može biti i ekonomski vrlo isplativa, imajući u vidu lakši pristup tržištu i tržištima sa značajnim ljudskim, trgovinskim i privrednim potencijalom od severa Kosmeta, pa preko celog Kosmeta, a to je 2 miliona ljudi, pa južnije do Skoplja i cele Makedonije, još 2 miliona ljudi. A tu je i deo severnog tržišta Crne Gore. Zato bi trebalo razmisliti da se uporedo sa hidrocentralama izvrši kompletna rekonstrukcija magistralnog puta i isti prevede, do daljeg, u poluautopu, odnosno trotračni pravac /od Kraljeva do Raške i Novog Pazara/ sa svom pratećim auto-putnom infrastrukturom. Time bi se rešilo i saobraćajno pitanje i Novog Pazara i severa Crne Gore, i severa Kosmet-a. /Nekada su saobraćajni preduslovi postojali i za kompletan autoput punog profila od Kraljeva do Raške odnosno K.Mitrovice i dalje, a kada se ispune ponovo, onda isti prevesti u auto put i povezati sa Centralnom Srbijom, odnosno Kragujevcem kao strateškom tačkom/ Nerazumljivo je protežiranje auto puta preko Golije, /možda običan put radi otvaranja ove planine za turizam sa Ivanjičke strane/ na uštrb ovog prioritetnog strateški važnog pravca, ali i onoga na zapad, gde se treba usredsrediti na Užice i naše najprofitnije turističke destinacije Zlatibora i Zlatara, i kasnije Republiku Srpsku sa tržištem od 1.5 miliona ljudi, odnosno i BIH sa dodatnih 2.5 miliona./

levo – specifičan primer železničke infrastrukture u Italiji desno – ibarski drumski i železnički koridori kroz klisuru

Dugovekovna prebogata graditeljska tradicija italijans kih neimara proizvela je puno interesantnih i lepih rešenja koja bi nama mogla biti od koristi, posebno kada je u pitanju sređivanje Ibarske klisure kako u pogledu železničke /ovde je dat jedan interesantan primer uređenja železničke stanice u gotovo nepristupa čnim serpentinama/ i drumske infrastrukture, još više u pogledu rekonstrukcije, revitalizacije i turisti čkog oživljavanja našeg srednjevekovnog nasleđa, u čemu su oni posebno bogati. Naravno, estetika je nešto što je sastavni deo njihovog stvaralaštva, a to nimalo nije zanemarljiva stvar - naprotiv! Trebalo bi pri realizaciji ovog projekta angažovati njihove biroe, bar kao konsultante, a značajno je što će italijani učestvovati u rekonstrukciji Magliča, ali, kako piše u novinama, i kao investitori hidrocentrala na Ibru. Isto se odnosi i na železnički saobraćaj, jer radi bolje, brže i češće povezanosti sa ovim prostorom, isti treba uklopiti u sistem regionalne železnice REŽIM /videti www.plavosrce.com Regionalna železnica/, odnosno iskoristiti situaciju kompletnih radova na ovom potezu, pa rekonstruisati i prilagoditi i šinska postrojenja za velike brzine, /jer već smo dobili i nove garniture regionalnih vozova koji mogu da voze i do 130 km na čas, a postojeće pruge dozvoljavaju 20 najviše 30 km na čas/, odnosno ista udvokolosečiti i elektrifikovati, a i dograditi pravac do Novog Pazara. Time bi krug bio zatvoren, cela ambijentalna celina sa naseljima i gradićima od Kraljeva do Raške i Novog Pazara, tj. Ribarića /uz jezero Gazivode i možda dalje preko Rožaja do Plavskog jezera/, odnosno Kosovske Mitrovice, urbano, prostorno, pejzažno i saobraćajno revitalizovana i modernizovana, i stvorene ekonomsko-turističke, razvojne i privredne pretpostavke odnosno mogućnosti njihovog maksimalnog korišćenja. Kad je točak jednom pokrenut, tj. urbane i ekonomsko razvojne pretpostavke stvorene, tada dolazi do masovnog, i dobrovoljnog povratka ili doseljavanja stanovništva, i stvaranja ne samo akumulacije za lični i područni razvoj i sveopštu nadgradnju, već i za prelivanje viška akumulacije u druga područja naše zemlje koja čekaju svoj red za razvoj.

Kada sam nekada davno, doduše samo jedan put, išao preko Kosovske ili tada Titove Mitrovice u Metohiju, odnosno Peć, posle početne zbunjenosti i sa dozom rezerve, pošto u Centralnoj Srbiji, a pogotovu Beogradu u tim vremenima nismo imali nikakvu bližu informaciju o Kosovu i Metohiji, do da je to siromašno i ’opasno’ područje, /a nikada ni jednu lepu priču, uostalom kao i za Centralnu Srbiju, sliku pejzaža ili grada nismo nigde u novinama mogli da vidimo,/ bio sam veoma očaran predelom kojim sam prolazio. Zemlja nekako crvenkasta sa kontrastom zelene trave, a u daljini ogromne Prokletije sa iako je bilo prolece, vrhovima pod snegom. Bajka! Nisam video lepši predeo, a Metohija me je podsećala na Švajcarsku, samo što je priroda bila pitomija a klima mnogo gostoljubivija. Jeste da je sve izgledalo siromašno, i naselja i kuće duž puta, ali pored takve prirode i takve klime čovek se onda zapita zašto je to tako. Zašto se ti ljudi nisu ni tada mogli dogovoriti da skladno za sebe koriste ono što im Bog dade – Raj! Možda nije umesno, ali postavio bih isto pitanje vlastima gradova Kraljeva i Novog Pazara. Žašto ste vi nerazvijeni, kad bukvalno na svakih par kilometara imate po jednu vrednu turističku destinaciju, plus bogata rudna nalazišta. Po onome što vam je priroda ali i čovek kasnije dao, posebno srednjevekovne spomenike, vi ste u Srbiji ono što su Firenca i Sjena u Toskani i Italiji, ili možda i više od toga, u kontekstu srpske istorije. Ibarskom klisurom bi trebalo dnevno da krstari desetine hiljada turista, domaćih i stranih, hodočasnika, ljubitelja srednjevekovne baštine, istoričara, prirodnjaka, rekreativaca, sportista, skijaša, planinara, avanturista, ljubitelja prirode, ekologa,... a duž puta da radi desetine motela, hotela, konaka, restorana...Hiljade ljudi da bude uposleno, desetine stranih jezika svakodnevno da bude čujeno...

NA 100 KILOMETARA, OD KRALJEVA DO RAŠKE I NOVOG PAZARA, U ŠIREM POTEZU NALAZI SE PET BANJA, DVA POZNATA I DVA PERSPEKTIVNA TURISTIČKA CENTRA, VELIKI BROJ SPOMENIKA SREDNJEVEKOVNE ISTORIJE I KULTURE, OD TOGA TRI UTVRĐENJA, NEKOLIKO MANASTIRA I CRKAVA, KULTURNO VERSKIH OBJEKATA KASNIJE ISLAMSKE VLADAVINE, DVA GRADA, JEDNO OPŠTINSKO NASELJE, DVE VAROŠICE I AKO BUDE URAĐENO 10 HIDROELEKTRANA I 10 JEZERA, PRAKTIČNO MATEMATIČKI REČENO, PROSEK BI BIO NA SVAKA 3 KILOMETRA PO JEDNA INTERESANTNA DESTINACIJA. VISPRENI LJUDI BI OD OVIH 100 KILOMERATA NAPRAVILI PRESTIŽNU SVETSKU TURISTIČKU DESTINACIJU - A MI, NEKAKO ZAKOPČANI.. VODIMO SAMO NEKO SITNO JALOVO DNEVNO POLITIČARENJE!

let iznad Magliča

Turizam „100 kilometara“ je velika tazvojna šansa, a oblici turističke ponude mogu biti raznovrsni rastojanje u kilometrima* e a ć č

Kraljevo Ži Maratuška banja Bogutovac Uš Biljanovac Jošanica* Kopaonik Baljevac Raška Novi Pazar Kraljevo 0 5 9 12 49 62 74 99 67 80 102

Žiča 5 0 4 7 44 57 69 94 62 75 97

Maratuška 9 4 0 3 40 53 65 90 58 71 93 banja Bogutovac 12 7 3 0 37 50 62 87 55 68 90

Ušće 49 44 40 37 0 13 25 50 18 31 54

Biljanovac 62 57 53 50 13 0 12 38 5 18 40

Jošanica 74 69 65 62 25 12 0 26 14 27 49 Kopaonik 99 94 90 87 50 38 26 0 41 53* 75* Baljevac 67 62 58 55 18 5 14 41 0 13 35

Raška 80 75 71 68 31 18 27 53* 13 0 22

Novi Pazar 102 97 93 90 53 40 49 75* 34 22 0

*izvor google-map RIO SR.CE Razvojna Inicijativa Oblasti SRbija CEntar MLJ 01.13 inicijativa RIO SR.CE:

POTEZ KRALJEVO-NOVI PAZAR (A I CELA OBLAST SR.CA)

JE NAŠ NAJUPEČATLJIVIJI REPREZENT I KAO TAKAV PRAVI KANDIDAT

ZA PRESTONICU KULTURE EVROPE 2020

RIO SR.CE Razvojna Inicijativa Oblasti SRbija CEntar MLJ 01.13