POLJOPRIVREDNA STRUČNA SLUŽBA NIŠ Leskovačka 4, Tel
Total Page：16
File Type：pdf, Size：1020Kb
POLJOPRIVREDNA STRU ČNA SLUŽBA NIŠ Leskova čka 4, Tel.faks 018/264-932 BILTEN SIMPTOMI, DOMA ĆINI, STANIŠTA I MERE SUZBIJANJA Erwinia amylovora LJILJANA VOJINOVI Ć, dipl.ing. Stru čni saradnik za zaštitu bilja Simptomi bakteriozne plamenja če vo ćaka prouzrokovani bakterijom E. amylovora Bakterija E. amylovora parazitira sve biljne delove jabu častih vo ćaka na kojima prozrokuje simptome tipa "plamenja če". Usled nekroze i izumiranja tkiva raznih biljnih organa (cveta, ploda, lista, gran čice, skeletnih grana, debla) dolazi do promena ispoljenih u vidu paleži, odnosno sti če se utisak da je biljka kao vatrom spržena. Zbog tako karakteristi čnog simptoma obolelih biljaka poti če i naziv bolesti - bakteriozna plamenja ča ("fire blight"). Prvi simptomi paleži prime ćuju se rano u prole će, na tek otvorenim cvetovima. Oni najpre dobijaju vlažan izgled, zatim venu, postaju smežurani i dobijaju tamnomrku boju. Infekcija se dalje širi i patogen parazitira cvetnu dršku, koja pocrni za vrlo kratko vreme. Infekcija se preko cvetne drške dalje širi na mladare, koji nekrotiraju suše ći se potpuno, a nekad samo delimi čno. Sušenje mladara uo čava se do nodusa gran čice, te se ista dalje nesmetano razvija, daju ći kvalitetan i zdrav plod. Oboleli mladari i gran čice, kao i njihova kora i liš će postaju tamnomrke do crne boje. Vrlo često vrh mladara se povija u vidu "pastirskog štapa", što predstavlja tipi čan znak bolesti. Inficirano i sasušeno liš će dobija tamnomrku boju i ostaje na mladarima, ne opada što je tako đe karakterisi čan znak bolesti. Na starijim skeletnim granama i deblu dolazi do pojave rak-rana razli čite veli čine. Pokori čno tkivo je jako ispucalo i na obolelim mestima udubljeno. Kada se pokori čno tkivo otkloni uo čava se jasan prelaz izme đu zdravog i obolelog dela . Obolelo tkivo usled aktivnosti patogena dobija tamnomrku boju i postepeno izumiru ksilem, floem i kambijum. U uslovima toplog i vlažnog vremena u okviru pukotina i rak-rana prime ćuje se prisustvo eksudata, koji se razliva po površini kore. U po četnoj fazi infekcije rak-rane su na deblu teško uo čljive, me đutim, kasnije se ivi čna zona rak-rane uzdiže u odnosu na obolelo tkivo tako da rak-rane postaju lako vidljive. U njima bakterije prezimljavaju i nastavljaju širenje u prole će . U zavisnosti od momenta ostvarene infekcije i destruktivne aktivnosti patogena u jednom zasadu, prime ćena su stabla sa razli čitim stepenom infekcije. Na pojedinim stablima inficirani su samo pojedini mladari dok je na drugim inficirano mnoštvo gran čica jer nastaje prstenasto širenje bakterije ispod vrha obolelog mladara gde su inficirane čitave skeletne grane, a ne retko je ustanovljeno i sušenje celih stabala. Simptomi koje prozrokuje E. amylovora su gotovo identi čni na svim jabu častim vo ćkama. Razlike su ipak utvr đene, a one su se ogledale promenom boje obolelog ploda i liš ća. Obolelo liš će kruške ima tamnomrku boju, dok je inficirano liš će mušmule mrkocrvene nijanse. Mladari oskoruše nekrotiraju u tamno mrku boji dok se po obodu nekroze pojavljuje svetlo mrka boja. Doma ćini bakterije E. amylovora na teritoriji Nišavskog okruga Primenom specifi čnih testova identifikacije u fitobakteriološkim laboratorijama D.P.“Agrorazvoj“ Niš, Institutu za zaštitu bilja Beograd i Institutu „Srbija“ Centar za pesticide Beograd, bakterija E. amylovora utvr đena je na slede ćim biljkama doma ćinima: dunja ( Cydonia oblonga Mill.), kruška ( Pyrus communis L.), oskoruša ( Sorbus domestica ), jabuka ( Malus spp .) i mušmula ( Mespilus germanica L.) sl.1, 2, 3,4,5. Ove biljke doma ćini u prirodi spontano bivaju inficirane, a tokom zimskih meseci patogen se na njima održava i prezimljava. Gajene vrste vo ćaka (kruška, dunja i mušmula) trpe velike ekonomske štete, a infekcija iznosi od 5 do 90%. Slika 1. E. amylovora : Simptomi plamenja če na stablu dunje (original) Slika 2. E. amylovora : Kruška kao doma ćin bakterije (original) Slika 3. E. amylovora : Oskoruša kao doma ćin bakterije (original) Slika 4. E. amylovora : Mušmula kao doma ćin bakterije (original) Slika 5. E. amylovora : Jabuka kao doma ćin bakterije (original) Na mapama 1-4 , dat je prikaz rasprostranjenosti doma ćina bakterije E. amylovora i mesta gde su prona đeni, po opštinama na teritoriji Nišavskog okruga. Mapa 1. Rasprostranjenost E. amylovora na krušci u Nišavskom okrugu(original) Mapa 2. Rasprostranjenost E. amylovora na dunji u Nišavskom okrugu (original) Osen čena polja ozna čavaju lokalitete gde je dokazano prisustvo bakterije eksperimentalnim putem Mapa 3. Rasprostranjenost E. amylovora na mušmuli u Nišavskom okrugu (orig.) Mapa 4. Rasprostranjenost E. amylovora na oskoruši u Nišavskom okrugu (orig.) Osen čena polja ozna čavaju lokalitete gde je dokazano prisustvo bakterije eksperimentalnim putem Tokom 2008. godine iz uzoraka obolelih jabu častih vo ćaka u fitobakteriološkoj laboratoriji D.P."Agrorazvoj" Niš i Institutu za zaštitu bilja Beograd, bakterija E. amylovora je izolovana. Dakle, dokazano je prisustvo patogena u obolelim biljnim organima i još jednom potvr đeno da su jabu časte vo ćke (kruška, dunja, mušmula i jabuka), glavni doma ćini E. amylovora na ovom podru čju. Patogen je prvi put izolovan iz uzoraka obolele dunje sorte Leskova čka i mušmule sote Doma ća sa lokaliteta Vrtište i Trupale (opština Niš). Uzorci su uzeti sa pojedina čnih stabala koja se nalaze na oku ćnicama privatnih vlasnika. Sa kruške sorte Viljamova patogen je prvi put izolovan sa uzoraka iz lokaliteta Nozrine (opština Aleksinac). Bakterija E. amylovora je izolovana i njeno prisustvo je dokazano i na oskoriši sa lokaliteta Donji Komren (opština Niš). Do sada, iako u literaturi poznata kao doma ćin E. amylovora , oskoruša u Srbiji nije potvr đena kao doma ćin. Ovo je prvi nalaz E. amylovora u Srbiji na oskoruši kao novom doma ćinu. Tabela 1. Pregled glavnih doma ćina bakterije E. amylovora na podru čju Nišavskog okruga Glavni doma ćin Opština (lokalitet) Kruška Aleksinac, Niš, Merošina Dunja Aleksinac, Niš, G.Han, Doljevac, Svrljig, Merošina, Ražanj Mušmula Aleksinac, Niš, G.Han, Doljevac, Svrljig, Merošina, Ražanj Jabuka Aleksinac, Niš, Merošina Oskoruša Niš Na osnovu napred iznetih podataka može se zaklju čiti da bakterija E. amylovora na podru čju Nišavskog okruga parazitira dunju, mušmulu, krušku i oskorušu (tab. 1). Na dunji i mušmuli E. amylovora je prisutna u svim opštinama okruga i to u intenzitetu zaraze od 5-95%. Intezitet zaraze je najja či u opštinama Aleksinac i Merošina a najslabiji u opštini Svrljig. Kod kruške gde je prvi put i utvrđen patigen u Srbiji, širenje je usporeno. Na oskoruši E. amylovora je prisutna i potvr đena na stablima u selu D. Komren opština Niš, dok na ostalim lokalitetima nije potvr đeno njeno prisustvo. Naj češ ća staništa E. amylovora na podru čju Nišavskog okruga Na podru čju Nišavskog okruga bakterija E. amylovora utvr đena je na privatnom posedu u manjim plantažama, na pojedina čnim stablima vo ćaka na oku ćnicama, kao i na utrinama i me đama oko susednih plantaža. Manji plantažni zasadi privatnog vlasništva S obzirom na to da na podru čju Nišavskog okruga manji plantažni zasadi privatnog vlasništva zauzimaju zna čajno mesto u ukupnoj vo ćarskoj proizvodnji, oboleli vo ćnjaci predstavljaju bitan činilac u daljem širenju E. amylovora na ovoj teritoriji (sl. 5). Bakterija E. amylovora je utvr đena na manjim plantažama kruške sorte Viljamova, kao i u zasadima dunje sorte Leskova čka i Vranjska. Ove plantaže zahvataju površinu od po 0,10 do 0,50 ha. Slika 5. E. amylovora: Simptomi bakteriozne plamenja če u zasadu jabu častog vo ća Pojedina čna stabla na oku ćnicama Na oku ćnicama, na malim površinama gde su pojedina čna stabla razli čitih vo ćnih vrsta (kruška, dunja, mušmula) registrovano je prisustvo patogena. Dešava se, vrlo često, da proizvo đači iz neznanja, ne poznavaju ći uzro čnika izumiranja stabala, a sve u nadi da će se obolele vo čke oporaviti, ne preduzimaju mere sasecanja i otklanjanja obolelih biljnih delova. Zbog toga, iako ovako usamljena, pojedina čna stabla na oku ćnicama, predstavljaju žarišta za dalje širenje patogena (sl. 6 i 7). Slika 6. E. amylovora : Simptomi bolesti ispoljeni u vidu plamenja če mladara dunje (original) Slika 7. E. amylovora : Simptomi bakteriozne plamenja če na oskoruši (original) Utrine i me đe kao staništa bakterije Na utrinama i me đama oko susednih plantaža nalaze se usamljena stabla jabu častih vo ćaka (kruške, dunje i mušmule), na kojima je dokazano prisustvo patogena E. amylovora (sl.8.). Ove vrste predstavljaju zna čajna žarišta u širenju infekcije , jer se obolela stabla ne uklanjaju i ne uništavaju. Slika 8. E. amylovora : Pojedina čno stablo dunje na me đi zaraženo sa bakterioznom plamenja čom (original) SUZBIJANJE I SPRE ČAVANJE ŠIRENJA . E. amylovora Na podru čjima u kojima bakterijaska plamenja ča nije utvr đena karantinskim merama treba spre čiti njeno unošenje. Treba izolovati površine na kojima je bolest utvr đena, zabrane distribucije sadnog materijala i kalem gran čica osetljivih vo ćaka sa doti čnog lokaliteta. Stabla gloga i divlje kruške u blizini zasada obavezno treba iskr čiti. Na iskr čenim površinama ne treba podizati mlad zasad sa vo ćnim vrstama koje su podložne ovoj bolesti. Češ ćim pregledom vo ćnjaka (jednom sedmi čno) tokom vegetacije omogu ćuje blagovremeno otkrivanje zaraze. Zelenom rezidbom treba odstranjivati sve zaražene delove spaliti ih da bi se smanjio izvor zaraze. Odsecanje zaraženih delova treba vršiti na 20 cm od mesta zaraze prema zdravom tkivu, a alat (makaze, testera i sl.) za orezivanje treba dezinfikovati posle svakog prereza zaraženog tkiva da bi se smanjilo eventialno preneošenje bakterija alatom. Za dezinfekciju se može koristiti natrijum hipohlorid ili etanol. Pravilna primena baktericida u vreme cvetanja jabuke može biti veoma efikasna. Ako se obavi uspešno suzbiljanje bolesti u cvetanju kasnija zaštita u toku leta je mnogo lakša. Starner i Streptomicin sulfat se primenjuju na po četku cvetanja, punog cvetanja i u precvetavanju, u saglasnosti sa sistemom prognoze pojave baketriozne plamenja če.