ZARADE KAO SOCIJALA ● ● Strane 8 I 9 REGIONALNI LIST

Goran Roganović, predsednik Samostalnih sindikata opštine Vrbas, GRAĐANI GOVORE O STANDARDU kaže da nedavno povećanje minimalne cene rada nije dovoljno za život. SVI ŽIVIMO OD PENZIONERA ZARADE KAO SOCIJALA ● ● strane 8 i 9 REGIONALNI LIST www.okonas.info

● ● PONEDELJAK 28. septembar 2015. broj: 0001 BESPLATAN PRIMERAK ČEKAJUĆI POZORIŠTE

● ● strana 10

● ● strana 11 REČ IMAJU PREDSEDNICI OPŠTINA Mali Iđoš, Srbobran i Vrbas PUNE RUKE POSLA ● ● strana 3 TAJKUNI ZARAĐUJU NA SELJAKU

● ● strana 5 6. SUSRETI UDRUŽENJA I DRUŠTAVA SRPSKO-RUSKOG PRIJATELJSTVA 17. OKTOBRA U VRBASU SVESLOVENSKI SKUP Susreti se održavaju u Ravno Selo je moj zavičaj, sklopu oktobarskih svečano- sti posvećenih 70.godina od a odlazak uVrbas je uvek bio oslobodjenja Vrbasa od fašiz- ma. Na susretima učestvuju i kao neki praznik. predstavnici ambasade Ruske Federacije i Ruskog centra Vrbas je bio prvo veliko mesto, nauke i kulture iz Beograda i grad u kome sam bio. drugi mnogobrojni gosti. Vrbas će okupiti društva iz Srbije, Crne Gore i Republike Srpske. Susreti će biti organizovani kao celodnevni program, a biće održan i okrugli sto na temu: Razlozi za zajedničko delo- vanje, na afirmaciji kulturnih, privrednih i obrazovnih vredno- INTERVJU: LAZAR RISTOVSKI sti sveslovenskog pokreta. NOVO U REGIONU 2 Razgovor sa povodom Zarade kao socijala Goran Roganović, predsednik Samostalnih sindikata opštine Vrbas i član Glavnog republičkog Odbora Sindikata privrede i poljoprivrede,kaže da nedavno povećanje minimalne cene rada nikako nije dovoljno za život. Sindikat je objavio novu tarnim radom , pomagali smo cenu minimalne zarade.Ko- zaposlene u preduzećima koje liko iznosi? finansira opština kao i sva- Sindikat je na sednici socio - kodnevi rad sa zaposlenima u ekonomskog saveta Vlade RS smislu pružanja radno pravne zapravo tražio cenu rada od zaštite. Svi članovi Veća, kao i 146,00 dinara po radnom satu ja, koji sam na njihovom čelu što su poslodavci , a ispostavi- aktivno učestvuju u radu kao lo se kasnije i Vlada Republike i donošenju važnih odluka za Srbije odbili. Podsetio bih da zaposlene kao i za sam sind- je trenutna cena rada 121,00 ikat. Mislim da se poverenje u dinar po radnom satu koja rad Samostalnog sindikata po- važi od 01.01.2015. godine. Pre lako vraća mada je to dugotra- Redakcijski komentar toga je bila 115,00 dinara i nije jan put koji treba da prođemo i se menjala skoro tri godine. da na tom putu napravimo što Informisanje je važno, zar ne ?! Odlukom Vlade od pre neki manje grešaka. dan cena rada neće biti men- Kolike su sve mogućnosti Svima je poznata ona rečen- Kako naše komšije u susednim nevni životi i življenje nisu jana ni cele 2016. godine, sem Sindikata da zaštiti radnika i ica koja kaže,onaj ko ima in- opštinama rešavaju probleme samo cene,plaćanje, krediti, ako im nešto pre izbora sluča- njegova prava? formaciju drži sve u svojim ru- i da li na zajedničkom planu rate,hleb i mleko,život je mno- jno ne padne na pamet pa tu Službe u sindikatu su kama.Da li je to neki Hakslijev možemo rešavati iste ili slične, go više od toga. Zato je naše odluku promene. spremne da zaštite radnike “Vrli novi svet”, stavio šapu i komunalne, infrastrukturne i pravo da znamo više od imena Koliko je zadovoljan Sind- koji nam se obrate. Naravno ovde i polaže isključivo pravo druge probleme.Važno nam je političara, od imena estradnih ikat i radnici novom cenom? izmenama Zakona o radu u na informacije i informisanje informisanje i zbog toga što je zvezda, od čitanja tabloida i Nove cene rada nema , a zadnjih petnaest godina sve su ne zna se.Jedno je tačno da živi- to bila i jeste tradicija regiona u gledanja rijaliti programa.Naše trenutnom nisu sigurno za- nam više vezane ruke sa jako mo u svetu gde mediji sve više kojem živimo.Primera radi,Vr- pravo je, naš kvalitet života. dovoljni. Svakako da je cena malo manevarskog prostora , pomažu političarima,kom- bas je imao novine izmedju Tišina koja je sveprisutna,ne rada bitna za zaposlene pogot- a borba sa nadolazećim liber- panijama, tajkunima i da su dva rata i pola veka posle Dru- može popraviti kvalitet naših ovo one koji su na minimalcu. alnim kapitalizmom je sve teža kao takvi već postali glavni cilj gog svetskog rata.Novo doba života. Nikada ne može imati Samo se postavlja jedno bitno i teža. Država, inspekcije rada i njihovih strategija. A narod,mi donelo je zakon o privatizaciji nikakvu ulogu ni gluvonemi pitanje , kako za sindikat tako druge institucije ne rade skoro gradjani , mi smo prepušteni medija ,koji je mnoge sredine efekat kritičke javnosti. Psi- i za celu zajednicu, da li zapos- ništa kako bi poboljšali prven- sami sebi.Medjutim, važna je i i regione ostavio bez lokalnog i holozi kažu da je najopasnija leni, njih negde oko 500.000, stveno socijalni položaj radni- nama informacija, od one koja regionalnog informisanja.Nis- situacija za čoveka,a sociolozi može živeti od minimalne za- ka tako da se sindikat našao u kaže u kojoj našoj ulici, selu i mo ostali samo bez medija,os- kažu i za društvo, kada čovek rade i dokle će trpeti bahaćenje borbi kao David protiv Goli- gradu neće biti struje i zašto,- tali smo i bez velikih,moćnih ,odnosno - društvo udje u ni- , maltretiranje i neodgovor- jata. Mislim da ćemo mi pobe- do onih informacija, koje gov- firmi, ostali smo i bez posla i hilizam i počinje da živi od da- nost pojedinih poslodavaca. diti, njihovo vreme je sada , a ore o tome,kako, zašto i gde se bez plata, što je sve prioritet- nas do sutra i misli da su stvari Sve to je podržao Sindikat naše tek dolazi. rasporedjuju naše pare,koliki nije od medija.Ipak,važno je bezizgledne i da ne može ništa kao i novi Zakon o radu,kao Šta savetujete kao sindikalni su naši porezi,kolika je cena znati i imati informaciju,is- da se pomeri.Baš zato moramo i dve godine stagniranja min- lider,zaposlenom koji ima tu smeća, grejanja…Važno je da to kao što je važno baviti se i znati i uvek imati informaciju imalne cene rada? sreću da ima radno mesto,ali znamo šta se dešava i u našem novinarstvom, što danas nije i biti informisani, pre svega, o Ne bih se složio. Samostalni da često nema osnovna radna selu,šta je najvažnije u gra- privilegija, već otežavajuća tome šta se dešava Tu i Oko sindikat se uvek u razgovori- pa čak i ljudska prava? du, šta je problem u regionu. okolnost.Naši ,obični svakod- Nas. ma sa poslodavcima i Vladom Mora da se trgne, probudi zalagao za veću cenu rada , a , skupi malo lične hrabrosti, sa izmenama Zakona o radu zatraži pomoć sindikata, bez se nismo složili i tim povo- obzira da li je član istog. Oni Bačka Press i Veb portal Oko nas dom smo letos u dva navrata zaposleni koji su vredni, radni Pokrećemo prvi privatni ažurirati na veb portalu pod udruženjima,organizacijama, organizovali proteste. Da li su i obavljaju svoj posao savesno regionalni list gradjana opšti- nazivom Oko nas. Nadamo kulturnim i sportskim pos- protesti mogli biti efikasniji , i dobro najviše imaju prava da na Vrbas, Kula, Srbobran i se da ćemo imati dobru i us- lenicima i javnim ličnostima u jesu. Da li su protesti mogli biti se pobune za svoj položaj kod Mali Idjoš. Novine će izlaziti pešnu saradnju sa gradjani- regionu. Nadamo se da ćemo masovniji i bolje organizovani poslodavca. Verujte više će dva puta mesečno i informis- ma i lokalnim samouprava- imati podršku naše društvene isto tako jesu. Da li ima odgov- ih ceniti. Pojedini poslodavci aće o društvenim zbivanjima ma čija je osnovna funkcija zajednice i regiona. Otvoreni ornih u sindikatu za fijaskosmatraju da se kod njih u kru- važnim za gradjane ove četi- da budu servis gradjana,kao smo za saradnju. oko protesta kao i za stanje u gu njihovih fabrika , kancelari- ri opštine. Istovremeno ćemo i sa nadležnim institucija- samom Samostalnom sind- ja ili prodavnica zakoni Repub- informacije plasirati i dnevno ma u regionu i relevantnim Redakcija ikatu ima. Da li treba nešto da like Srbije ne moraju poštovati. se menja u sindikatu treba. Pojedini poslodavci , a ima ih i Koliko radnici danas imaju kod nas u Vrbasu , ako ne zna- Agencija za izdavanje novina i web portala BAČKA PRESS - OKONAS.INFO VRBAS, poverenja u Sindikat barem ju Ustav i zakone ove države, sa sedištem u mestu Vrbas, opština Vrbas, Ulica Ive Lole Ribara 17/2 kada je u pitanju Vrbas i re- trebalo bi da se drže nekih Ljubinka Nedović preduzetnik, gion? barem moralnih načela u direktor i glavni i odgovorni urednik Ljubinka Nedović Za dve godine koliko sam ophođenju i postupanju prema List Bačka Press izlazi dva puta mesečno predsednik Opštinskog veća zaposlenima. Država bi treba- Telefoni redakcija: 061 / 319 - 33 - 65, 061 / 36 - 26 -336 Samostalnog sindikata us- la da uzme učešća u rešavanju Marketing: 060 / 33 - 56 - 575 peli smo da osnujemo tri ovakvih problema , a stalno se [email protected] sindikalne organizacije, or- pozivamo da smo slobodno i Štamparija: List štampa SPD Grafoofset, Čelarevo ganizujemo proteste u poje- demoktatsko društvo koje štiti Tiraž: 4000 primeraka dinim javnim preduzećima ljudska prava. Vojvođanska banka / Tekući dinarski račun broj, 355000320045429771 zbog kašnjenja u isplati zarada , bavili smo se humani- 3 POLITIKA Predsednici opština Vrbas, Mali Iđoš i Srbobran o informisanju i prioritetima u opštini Asfaltiranje puteva prioritet opštine Srbobran Zoran Mladenović, predsednik opštine Srbobran Za građane opštine Srbobran će građani imati priliku da do- za atmosfersku kanalizaciju. kao i za građane svih opština biju pravu informaciju o tome Takođe u zaršnoj fazi je pro- je izuzetno važno da znaju šta šta se događa u njihovoj lo- jekat za izgradnju bazena, a se događa u njihovoj lokalnoj kalnoj samoupravi bez obzira ovih dana očekujemo i da pro- samoupravi i da mogu to da koliko sredina bila mala ili ve- jekat za prečišćavaje otpadnih pročitaju. Nemaju svi elektron- lika. Informacije ne stižu uvek voda bude završen. Radimo ske medije, a sa druge strane do svih i naročito ne stiži na studiju ozelenjavanja i pošum- mi imamo staračku populaciju pravi način ili pravovremeno. ljavanja opštine Srbobran. Od sama ta činjenica ukazuje na Takođe je dobro što će građani češke vlade dobili smo dve naviku ljudi da čitaju novine moći da uprede dešavanja u donacije za studiju energetske i ukazuje na potrebu da budu drugim, susednim opštinama efikasnosti. Radimo studiju informisani. Samim tim činom sa svojom opštinom. rešavanje problema pijaće vode biće dve strane zadovoljene s Ako govorimo o prioriteti- na području opštine Srbobran. jedne strane lokalna samoupra- ma kojima ćemo se baviti u Osim toga u planu je izgradn- va će imati priliku da saopšti neposrednoj budućnosti to je ja crpne pumpe i povezivanje šta je to radila da sebe izvrgne sigurno asfaltiranje puteva, a kanala sa Krivajom. sudu javnosti, a sa druge strane završavamo i magistralni vod Želje su jedno, mogućnosti drugo... Informisanje je za građane Rešavanje komunalnih prob- od važnih prioriteta. Na žalost Dr Bratislav Kažić, predsednik opštine Vrbas veoma važno, naročito loka- lema u opštini Vrbas je samo kao i druge opštine tako i Vr- lno informisanje. Građani Vr- jedan od prioriteta. Vrlo brzo bas ima problem velikog broja basa ne mogu u “Beogradskoj će se nastaviti sa izgradnjom nezaposlenih. Prioriteta ima hronici” saznati gde se u Vr- kanalizacione mreže po seli- dosta. Nezahvalno je obećava- basu izvode radovi na putu i ma i delovima grada gde nije ti. Želje su jedno, a mogućnosti kakvi su komunalni problemi. završena. Takođe puštanje u drugo. Jedino što u ovom tre- Takođe je i regionalno infor- rad centralnog postrojenja za nutku možemo jeste da ja kao misanje značajno. To je jedan prečišćavanje otpadnih voda predsednik opštine kao i moji vid saradnje susednih opština. je važan korak za našu opštinu. saradnici damo sve od sebe da Naravno da je interesantno Vr- U planu je poboljšanje putne koliko možemo rešimo prob- bašanima pročitati o dešavan- infrastrukture, izgradnja neas- leme. jima u susednim opštinama i faltiranih puteva. Rešavanje obrnuto. socijalnih problema je jedan Projekat vredan šest miliona evra U interesu žitelja opštine jekata u Vojvodini vredan 6 ovaj veliki značajni projekat Mali Iđoš kao i u interesu svih miliona evra. Projekat izgrad- čekalo se dugo zbog toga što nas koji predstavljamo lokalnu nje kanala zacrtan je još 1974. nije bila urađena komasacija samoupravu jeste da postoji godine ali tek u ovom mandatu zemljišta. U opštini Mali Iđoš informisanje. Važno je da se uspeli smo da spremimo svu u sva tri naseljena mesta tre- svi stanovnici naše opštine ali dokumentaciju. Uz podršku nutno se radi teretana na ot- i susednih opština upoznaju Javno vodoprivrednog pre- vorenom, što je donacija Mini- sa važnim dešavanjima koja se duzeća Vode - Vojvodine biće starstva za sport i omladinu. U tiču upravo njih. Preko loka- izgrađen kanal Kula – Mali toku je i izgradnja igrališta kao lnog medija se mogu informi- Iđoš, akomulaciono jezero u i jednog košarkaškog terena sa sati između ostalog i o mnogim Lovćencu kao i kanal u Bačkoj tartan podlogom što je donaci- povlasticama koje mogu imati. Topoli. Na taj način moglo ja Pokrajinskog sekretarijata za U opštini Mali Iđoš trenutno bi se obavljati navodnjavan- sport i omladinu. Marko Rovčanin, predsednik opštine Mali Iđoš se radi jedan od najvećih pro- je 5.000 hektara zemljišta. Za Bez odgovora u Kuli

Na žalost i pored nekoliko pokušaja nismo uspeli da do- bijemo odgovore od nadležnih iz lokalne samouprave u Kuli. Nadamo se da ćemo ubuduće imati saradnju. Regionalni list „Bačka Press“ će informisati žitelje opštine Kula o dešavan- jima iz njihove opštine kao i iz drugih opština. PRIVREDA 4 Dana je brend MALI PREDUZETNICI zaokružen sistem proizvodn- “A sad natenane“ je etno kafanica na ulazu u je,jer mleko je sa naše farme Feketić krava, farme krmnog bilja. Svaka faza proizvodnje se Ugostitelj sa dve kontroliše i mi zbilja sa ovim i modernom tehnologijom pružamo vrhunski kvalitet fakultetske diplome naših proizvoda po prihvatl- Dragan Matić, zakupac objekta je radio tri de- jivim cenama“, kaže Milorad Pudar, Upravnik. cenije kao ekonomista i dobio otkaz.Ima i diplomu Sa cenama svojih proizvoda pravnika,ali to mu nije pomoglo da nadje novi posao. na tržištu do sada su pokazali Otisnuo se u privatne vode i postao ugostitelj. konkurentnost,a zaštitni znak PP “Sava Kovačević” je pre tri obima prerade usled povećana Mlekare „Dana“ odavno je godine proširilo kapacitete svo- plasmana. Postoje mogućnosti postao brend ne samo na vr- je Mlekare što se pokazalo kao da jednog dana radi izvoz i za baskom tržistu nego i šire u izuzetan investicioni i poslovni tržište CEFT/a kao i za rusko potez.Trenutni dnevni po- tržište. Mlekara podmiruje potrebe vrbaskog tržišta,vo- PP “Sava Kovačević”- jvodjanskog i tržište Beograda poseduje četrdeset hekat- sa okolinom. Od kako radi sa ara voćnjaka i prošle novim kapacitetima poznata godine pustila je u rad je na tržištu sa klasičnom pal- pogon za proizvodnju etom mlečnih proizvoda kao što su razne vrste sireva,nama- Feketićke kafane bilo su neka- uredjen u vojvodajnskom etno prirodnih voćnih rakija za, sir ” čarnok” za čiju proiz- da omiljeno mesto Vrbašana, stilu,a i ponuda je specifična i od dunje,kajsije,višn- vodnju je neophodno 14 litara regionu. Osim toga Dana od- posebno za noćni život. Kafane podrazumeva isključivo jela je,jabuke i šljive.Proiz- sirovog mleka,pavlaka,kiselo nedavno ima i mesaru koja i danas postoje, ali nema tih iz kotlića. Etno kafanica već vodi se prava prirodna mleko. Paleta mlečnih proiz- proizvodi polutrajne proiz- noćnih provoda. Jedna od njih je stekla i svoje redovne goste voćna rakija bez aroma i voda i ponuda je obogaćena vode od govedjeg mesa i plasi- bila je i „Dragalj“, koja je nosi- i natenane čeka putnike i na- veštačkih dodataka. organskim kozjim proizvodi- ra ih na lokalno tržište Vrbasa la ime po dolini iznad Risna u mernike. Možda jednog dana ma,(razne vrste sireva,surut- i okoline. Boki Kotorskoj, a od kada ju je postane i omiljeno mesto za tencijal se kreće od 27 do 30 ka),prvima takvog tipa u Srbiji. uzeo u zakup Dragan Matić iz tona. Medjutim, Mlekara ima “Ono po čemu smo jedinst- Feketića (čiji su roditelji ovde potencijala za povećanjem veni na tržištu jeste pre svega Ljubinka Nedović došli 1966.godine sa Kosova) nadenuo joj je ime „A sada Novi imidž pekare u Vrbasu natenane“. Novi zakupac je diplomirani ekonomista i istovremeno i pravnik, otac troje Kao u svetskim metropolama muške dece, jednog studenta i dva srednjoškolca. Radio je 18 U ponudi su tradiciona- godina kao ekonomista u SDK lna srpska peciva,ruski Bačke Topole i po šest godina u proizvodi, fast fud hrana istoj struci bio zaposlen u NLB i raznovrstan slatki i Alfa banci u istom gradu, na- program. kon čega je proglašen viškom i dobio otkaz. noćni provod i Vrbašana. Firma „Trivitpek“,njeni proiz- „Džaba školska sprema, „Teška su vremena, ali ipak vodi i objekti su već više od diplome, znanje i iskustvo,- mislim da će i ovde jednom da deceniju prisutni na srpskom to ne važi za današnje vreme. krene i da jeste rešenje u malim tržištu,a njihov butik peciva i U medjuvremenu sam stekao privatnim preduzećima, o hleba u gradu odavno je glavni i sertifikat iz gastronomije ičemu i država priča, a Feketić snadbevač Vrbašana. Pre- i kvalitetni proizvodi, zdrava verujem da će dobro da ide, jer i Mali Idjoš su na strateškom poznatljiv je i njihov “tonus“ hrana“, kaže Vera Šćepanović, sam u svakom poslu bio radan mestu i zato ne bi trebala da hleb, kao i drugi proizvodi direktorka i vlasnica. i vredan, a sada mi i porodica bude siromašna opština“, ističe napravljeni od kvalitetnih zrna „Trivitpek“ će nastaviti sa pomaže,“ kaže Matić. Matić. pšenice, heljde i proizvoda bez otvaranjem ovog lanca malo- Ugostiteljski objekat već je Ljubinka Nedović aditiva. Sada su iznenadili, pri- prodajnih objekata na teritoriji jatno, sve potrošače renoviran- Vojvodine i Beograda. Ponuda jem svoje pekare u gradu koja podmiruje potrebe ljubitel- je dobila izgled butika peciva ja raznih vrsta hleba i peciva, Kraljevski kuvari po svim svetskim standardi- pica, kolača, sladoleda i drugih Nesvakidašnja manifestacija, kukuruza i oranju sa konjima. ma, raznovrsnom ponudom, proizvoda. fešta nadomak Bačke Topole, Sve je to teklo pod budnim koja podrazumeva tradiciona- održana je u nedelju 20.sep- i profeisonalnim nadzorom Lj. Nedović lna srpska peciva, ruske proiz- tembra i bila je posvećena vo- Viteškog reda Okruglog sto- vode, fast fud hranu, ali i obo- jvodjanskoj tradiciji. la Amaterskih Vojvodjanskih gaćeni slatki program i razne Kinga salaš 273 i ove godine Kraljevskih Kuvara iz Bačke vrste sladoleda koji se prave na organizovao je zajedno sa Topole.Na manifestaciji bilo je aparatu poznate svetske marke Vojvodjanskim Amaterskim takmičara,degustatora,gostiju “tejlor“. Kraljevskim Kuvarima iz iz Apatina,Subotice,Sente, Ki- „Sve ovo nije iznenada, jer Bačke Topole takmičenje u ku- kinde,Crvenke,Sivca i Zrenja- to je rezultat našeg dugogo- vanju bubac paprikaša i petlov nina.Na zadovoljstvo prisutnih dišnjeg rada, sinteza iskustva i paprikaša. Takmičenje je bilo ono što su kuvali Kraljevski ono što nas izdvaja i razlikuje organizovano uz ocenjivanje Kuvari,kako sebe nazivaju,mo- od drugih ,jeste što nudimo kvaliteta domaćih vojvod- glo se konzumirati po ceni od kvalitet više, sa niskim cenama. janskih kolača i rakija.Paori su dvesta dinara. Naš osnovni koncept su zdravi se nadmetali u ručnom branju Ljubinka Nedović 5 POLJOPRIVREDA Od poljoprivrede može da se živi, ali da se ulaže, teško Slavko Tatić, poljoprivrednik iz Turije na 30 Subvencije kasne jutara seje pola soju pola kukuruz i veći da nije bilo suše, a nada Paor mora Gašpar Lodi poljoprivrednik iz Feketića obradjuje 50 se otkupnoj ceni od 20 dina- hektara svoje zemlje i uzima u zakup oko 100 hektara. ra po kilogramu. Sve ispod te da se zadužuje cene bilo bi loše za seljaka. Na 60 hektara gajio je suncokret i od žetve očekuje prinos od 3,5 tone po hektaru, a otkupna cena po kilogramu je 35 dinara. Za sve otkupne cene i pšenice, soje i suncokreta Lodi kaže da su realno trebale biti veće, pšenica barem 22 dinara, soja 50 dinara i suncokret 45 dinara po kilogramu. „Od poljoprivrede može sol- idno da se živi. Ovo su dobri prinosi i ove godine. Imam i “Nije dobro što kasne i tako oko 18 dinara po kilogramu. solidnu mehanizaciju, ali ne Slavko Tatić, penzioner iz rantovane da bi seljak znao šta male subvencije”, kaže Lodi, Skinuo je i soju sa 50 hektara, mogu da se proširujem da raz- Turije koji obradjuje 30 jutara da gajii i na šta da računa. Dru- poljoprivrednik iz Feketića prinos je bio 2 tone po hekta- vijam posed i imanje.Dobro zemlje, kaže da ovde na ovom gi problem vidi u subvenciji- koji poseduje i svoju zemlju, ru, avans za otkup bio je 35 i je što imamo i te subvenci- području imaju najkvalitetniju ma, prvo u njihovom iznosu ali uzima i zemlju u zakup. Ove 36 dinara po kilogramu. Lodi je,ali i tako male ne bi trebalo i Bogom danu zemlju i da je koji je mali i koji se ne može godine je na 50 hektara imao na 50 hektara ima i kukuruz i da kasne, trebalo bi ranije da zadovoljan ovogodišnjim pri- porediti sa iznosom subvenci- pšenicu koja je dala nakon berba je u toku. Procenjuje da stižu“, kaže Lodi. nosom soje koji je iznosio 1700 ja sa zemljama u okruženju i u žetve prinos od 5,5 hektara po će imati 7 tona kukuruza po Evropi, tako niski iznosi kasne, toni, a otkupna cena se kretala hektaru i kaže da bi prinos bio Ljubinka Nedović Prinosi od soje su bili što tera paora u zaduživanje. dobri iako je bila suša, “Od kukuruza očekujem do- Vladimir Timko, poljoprivrednik iz Kucure obradjuje 35 katastarskih 1700kg po katastarskom bar prinos, jer je dobro pod- jutara zemlje jutru. Subvencije kasne neo sušu.Očekujem oko 4500 pa seljak mora da se za- do 5000 suvog zrna po jutru i dužuje u podkamatu, otkupnu cenu koja ne sme biti Tajkuni zaradjuju na seljaku kukuruz dobro podneo ispod 20 dinara za kilogram, sušu, kaže Tatić. jer sa tom cenom paor bi se Vladimir Timko poljop- pokrio sa troškovima”, kaže rivrednik iz Kucure na 35 kilograma po katastarskom Tatić. katastarskih jutara ove godine jutru. Akontna cena za otkup Tatić u svom domaćinstvu sejao je kukuruz i nešto man- bila je 38 dinara po kilogramu. ima dva ča čardaka koji čeka- je semenske sudanske trave. To je cena koja je pre tri godine ju na ovogodišnji rod kukuru- Prošle godine sejao je šećernu iznosila 70 dinara za soju.On za, tako da će on ostaviti dva repu,ali otkupljivači mu nisu smatra da su veliki problem čardaka kukuruza za narednu isplatili obećanu cenu od 38 otkupne cene poljoprivrednih godinu. evra po toni,nego su isplatili kultura, koje nisu realne i da bi manje i ove godine se okren- možda najbolje bilo da su zaga- Ljubinka Nedović uo kukuruzu.Kukuruz je skupa biljka, skuplja od pšenice, gajiš Održan po četvti put ga od proleća do jeseni, dobro je podneo sušu I sa 14 posto Festival meda u Vrbasu vlage otkupna cena ne bi smela biti manja od 20 dinara po Udruženje pčelara opštine uspešno prezentovalo raz- kilogramu , da bi seljak pokrio novrsnu ponudu medarskih proizvoda. osnovne troškove, smatra Tim- “Politika otkupnih cena dozvoljava,da nakupci i ot- ko i očekuje prinos kukuruza kupljivači zaradjuju na nama. Akontacione cene za Po četvrti put za redom kakva svojstva imaju proizvo- od 5,6 tona po jutru. useve iz godine u godinu sve manja. Kukuruz je dobro Udruženje pčelara opštine di i zašto su dobri i zdravi za “Subvenciju još nisam dobio, podneo sušu, očekujem prinos od 5,6 tona po jutru, a Vrbas održalo je 26. septembra vitalnost ljudskog organizma. em’ je sramotno mala, država otkupna cena ne bi smela da ide ispod 20 dinara po manifestaciju pod nazivom Festival meda je bio prilika i nam sa njom samo zamazuje kilogramu”, kaže Timko. Festival meda. Manifestacija za medare regiona koji su na oči em’ kasni, em’ je svuda veća je održana u centru grada tezgama u Vrbasu izneli i pro- Ozbiljne države daju od 300 do sa 42 dinara na 35, pa gde je tu živi,ali da seljak ne napreduje gde su članovi Udruženja davali svoje proizvode. I ovoga 500 evra po hektaru. Politika seljak? pita se Timko. radi sa starom mehanizacijom prezentovali vrsnu ponudu puta vrbasku manifestaciju otkupnih cena je takva da je I pored svih nedaća, kaže da i tako stari i seljak i selo, ne medarskih proizvoda.Med i Festival meda podržala je i recimo sada za suncokret pala od poljoprivrede može da se razvija se i nestaje. Lj. N. drugi proizvodi prodavani su lokalna samouprava. uz iscrpno objašnjenje medara Ljubinka Nedović Održana edukacija za poljoprivrednike Edukacija poljoprivrednika joprivrednih mašina, upravl- jom za bezbednost saobraćaja, na temu bezbednosti učešća janja istim pod dejstvom al- Auto moto savezom Srbije i u saobraćaju prilikom upra- kohola, povredama prilikom Agencijom za konsalting i me- vljanja traktorom i radnim rukovanja radnim mašinama, nadžment „N&M“. Predavanju mašinama održana je tokom kao i nanošenja blata na kolo- su prisustvovali poljoprivred- septembra u MZ Zmajevo i voze. Organizator edukacije nici, predstavnici zemljorad- MZ Kucura. U okviru eduk- bila je Policijska stanica Vr- ničkih zadruga i preduzeća acije posebna pažnja posveće- bas u saradnji sa opštinskim koja se bave poljoprivredom. na je problemima nedovoljne Savetom za bezbednost sao- Učesnici su na poklon dobili osvetljenosti traktora i pol- braćaja na putevima, Agenci- rotaciona svetla. HRONIKA REGIONA 6 JKP “Standard” priprema nove račune za grejanje Na bazenima CFK “Drago Jovović” Grejanje na merenje Uspešna sezona Korisnici grejnih usluga ugrađen kalorimetar pokazalo Ukoliko nisu u stanu neko- Posle vrelog leta i kraja godine, a sva tri bazena na ot- Javnog komunalnog preda je skuplje. „Na osnovu liko dana potrošači mogu kupališne sezone letnji baze- vorenom su u funkciji u kom- duzeća „Standard“ od ove jedne od zgrada u kojoj je da zavrnu radijator, i samim ni Centra za fizičku kulturu pleksu Cetra za fizičku kulturu grejne sezone dobijaće nove prošle godine rađena analiza tim uštede“, rekao je Sekicki “Drago Jovović” su sredinom od 1975. godine. račune. Računi za daljinsko gde je ugrađen kalorimetar za i napomenuo da je uvođenje septembra ispražnjeni. Letn- Inače, zimski bazen neće ra- obračuna po utrošenoj energiji ji bazen je radio i tokom prve diti do daljnjeg jer je u toku U opštinama Kula i Mali Iđoš nije uveden sistem bila zakonska obaveza i da je nedelje septembra. Prema reči- rekonstrukcija krova. Opština daljinskog grejanja. U Kuli svaka zgrada za sebe obez- JKP „Standard“ bilo u obavezi ma direktorke CFK “Drago Vrbas pripremila je idejni i iz- beđuje grejanje, a u Malom Iđošu opština je zadužena da ugradi kalorimetre u pod- da nabavi energente za ustanove. U Srbobranu ko- stanicama. Na kućne adrese risnicma daljinskog grejanja usluge pruža JKP „Gra- korisnika daljinskog grejanja ditelj“ . U sve tri opštine prema najavama nadležnih nedavno je stigao i dopis jedne sve je spremno za predstojću grejnu sezonu. privatne firme o mogućno- grejanje obračunavaće se po stan površine 50 kvadratnih sti ugradnje kalorimetara za novom tarifnom sistemu, i metara grejanje na godišn- svaki stan pojedinačno, što se sastojaće se iz dva dela fiksnog jem nivou koštalo je 57.000 posebno plaća. „JKP Standard i varijabilnog. Prvi deo je dinara bez pdv, a po starom nema nikakve veze sa tom fiksni i iznosi oko 26 dinara odračunu je to bilo 54.000 di- firmom niti koga protežira. po metru kvadratnom i plaća nara. Na osnovu prošlogodišn- Da bi se ugradili kalorimetri se svih 12 meseci, dok je drugi je sezone rađena je analiza, i za svaki stan pojedinačno deo varijabilni plaća se u toku grejanje u stanovima u čijim mora da postoji saglasnost 65 grejne sezone i obračunava se je podstanicama bio ugrađen odsto stanara. U tom slučaju po utrošku toplotne energije. kalorimetar je bilo skuplje u naša firma je treće lice. Postoje Jovović”, Miroslavke Šekarić, vođačku projekat rekonstruk- U svaku podstanicu postavljen proseku za oko 2.000 dinara “, uslovi koji ponuđač mora da od kada je otvoren letnji bazen cije zatvorenog bazena. Prema je kalorimetar, a isporučena rekao je Aleksandar Sekicki, ispunjava a stanari sami biraju ovo je jedna od najuspešnijih projektu, na zimskom bazenu energija će se deliti sa ukup- rukovodilac Radne jedinice firmu koja bi im ugradila sezona po broju prodatih kara- biće zamenjena kompletna nom kvadraturom stanova koji „Ekoterm“ u JKP „Standard“. kalorimetre pojedinačno u ta. „Prodato je preko 40 hiljada krovna konstrukcija i prozor- se greju iz te podstanice. Nov Međutim, Sekicki kaže da svaki stan. Time potrošači ulaznica. Kupača je svakako ski portali, a vrednost radova način obračuna za daljinsko potrošnja toplotne energije dobijju precizno merenje bilo više samim tim što su deca procenjena je na 14,2 miliona grejanje koji je korisnicima zavisi od mnogo faktora, od potrošnje toplotne energije u najredovniji posetioci, a deci dinara bez PDV. stigao putem dopisa na kućne toga kako je izolovana zgrada svom stanu“, rekao je Sekicki, do sedam godina ulazak na adrese mnoge je i zbunio. Pre do toga na kom se spratu stan i dodao da građani ukoliko letnji bazen bio je besplatan“, svega potrošači nisu sigurni nalazi i slično. „ Blaža zima imaju bilo kakvu nejasnoću rekla je Miroslavka Šekarić. da li je nov način obračuna donosi i manje račune, a do vezanu za novi način obraču- Letnji bazen sagrađen je 1969. Sanja Kalajdžić za uslugu daljinskog grejanja sada su bez obzira na vremen- na utroška toplotne energije skuplji u odnosu na predhodni ske uslove računi bili jednaki. mogu se obratiti zaposlenima Švajcarski vozovi ili ne. U JKP „Standard“ sma- Takođe je sada logično da u RJ „Ekoterm“, gde će dobiti traju da je ovaj način obračuna stanari štede. Do sada nije sve informacije. Nov način bolji za potrošače iako se na bilo potrebe, mogao je prozor obračuna potrošnje toplotne Savremeni vozovi osnovu analiza nekoliko zgrada bude otvoren a radijator energije počeće 1. oktobra. da u kojima je prošle godine topao. Sada će biti drugačije. Sanja Kalajdžić i kod nas Nova linija Vrbas - Srbobran Autobusi Javnog preduzeća „Vrbas“ zarada zaposlenima ga i zaposleni se veoma trude. za prevoz putnika “Vrbas“ ne- kasni nekoliko meseci, a kako Prvi put od kada je uvedena davno su počeli da saobraćaju kaže direktor prezaposlenost linija Vrbas – Nikšić ona je i na relaciji Vrbas – Srbobran. prouzrokuje krizu. U JP za profitabilna. Tokom cele go- Iz Vrbasa kao i iz Srbobrana prevoz putnika zaposleno je dine svakodnevno autobusi postoje tri polaska čime se 107 radnika. „Osnovni prob- saobraćaju na ovoj relaciji sa obezbeđuje prevoz radnicima lem je, kao i u većini javnih polaskom u 18 časova tako da i đacima. Na ovoj relaciji auto- preduzeća prezaposlenost. U ovom linijom putnici mogu da busi saobraćaju svakog radnog našoj firmi je dosta zaposlen- se prevoze i do Beograda. Pre dana i polasci iz Vrbasa su u ih višak i to mahom starijih godinu dana uveli smo popust Od polovine septembra iznosi 160 dinara, a do Beo- 6.50, 12.15 i 13.30 časova, a iz “Štadlerovi” švajcarski vozovi grada 392 dinara. Ovi vozovi Srbobrana 7.10, 12.40 i 13.40 prolaze i kroz Železnicu u Vr- napravljeni su po najnovijim časova. Već duže vreme auto- basu. Tokom dana ovi vozovi evropskim standardima, mogu busi Javnog prevoza saobraća- sedam puta sabraćaju na rel- da razviju brzinu do 160 ki- ju i do Malog Iđoša, takođe aciji Subotica - Novi Sad, dva lometara na sat, imaju savre- zbog zaposlenih i srednjoško- puta Subotica – Beograd, dok menu opremu, klimatizovani laca koji iz ove opštine grav- za Suboticu ima pet polazaka. su i prilagođeni su osobama sa itiraju ka Vrbasu. Polazaka u “Uvedeno je da svi putnički posebnim potrebama. toku radnog dana ima 12 što je vozovi koji prolaze kroz Vrbas “Putnici su oduševljeni i ne za sada dovoljan broj na ovoj budu Štadlerovi. Za istu cenu kriju zadovoljstvo, kada kup- relaciji smatraju u Javnom putnici se voze udobnije i lep- ju kartu uvek prokomentarišu preduzeću za prevoz putnika še. Svi se pridržavaju pravila, kako su vozovi odlični. Očeku- „Vr b a s“. koji imaju nekoliko godina do od 50 odsto za dve linije nedel- niko ne puši i vozovi su bespre- jem da će se sada mnogo više Ovo preduzeće će do penzije. I pored toga nadam jom od 16 i 20 časova za Novi korno čisti, za razlku od starih koristiti železnički saobraćaj”, polovine 2016. godine otplaći- se da ćemo uspešno prevazići Sad, što se u kratkom roku po- vozova. Nama je užitak raditi, rekle je Svetlana Popović, vati kredite i lizinge. Prema finansijske probleme“, istakao kazalo jako dobro“, kaže Milić. a putnicima putovati u takvim blagajnica na Železničkoj rečima Milana Milića, direk- je Milić. I pored teškoća u pre- Inače, nedavno je udružen- uslovima” , kaže Milenko Šik- stanici Vrbas. tora, nakon otplate kredita u duzeću se trude da korisnici je „Panonija trans“ proglasilo man pomoćnik šefa Železničke planu je novi lizing. U Javnom njihovih usluga budu zadovol- Autobusku stanicu Vrbas za stanice u Vrbasu. Cena karte u preduzeću za prevoz putnika jni. „Držimo visok nivo uslu- najčistiju u Srbiji. jednom pravcu do Novog Sada Sanja Kalajdžić 7 ZDRAVSTVO Obeležena Nedelja borbe protiv tuberkuloze Siromaštvo je jedan od uzroka bolesti tuberkuloze Tuberkuloza predstavlja tendenciju širenja“, istakla je obolelih od tuberkuloze, za „Kanal je potencijalni zagađivač opštine Vrbas. specifično zarazno oboljenje dr Nataša Vučetić, načelnica Severobački okrug 15, dok je Putem disanja odnosno respiracije štetne materije se izazvano mikobakterijom Pneumoftiziološkog odeljenja u Zapadnobačkom okrugu unose u disajne puteve, i tako se povećava rizik od svih tuberkuloze.Tuberkuloza se Opšte bolnice Vrbas i dodala registrovano 22 obolelih. plućnih bolesti prvenstveno od karcinoma pluća koji deli prema lokalizaciji organa da je prema podacima Svetske „Što se tiče naše pulmološke je u trendu porasta. Rađene su studije pre 20 godina na plućnu i vanplućnu.U 90% zdravstvene organizacije Sr- ambulante i Grudnog - Uticaj Velikog bačkog kanala, njegov vodotok kroz slučajeva je lokalizacija na bija zemlja sa niskom stopom odeljenja u Vrbasu tokom opštinu Vrbas i Srbobran - i dobijeni su podaci da pos- plućima.Da bi se ova bolest obolevanja od tubrkuloze. 2013. godine registrovano je toji uzročna povezanost plućnih bolesti prvenstveno razvila potrebno je da postoji troje obolelih od tuberku- karcinoma bronha sa Velikim bačkim kanalom. Pre- pad otpornosti organizma,tj. U prvih sedam mese- loze, tokom 2014. godine pet ma nezvaničnim podacima broj obolelih koji žive uz loši socijal-ekonomski uslovi ci u vrbaskoj bolnici pet obolelih, a ove godine u prvih kanal je jako veliki. Gotovo svaka druga, ako ne i sva- življenja, loša ishrana, nehigi- obolelih od tuberkuloze sedam meseci registrovano je ka kuća ima u porodici obolelog od karcinoma“, kaže jena, učestale plućne bolesti, pluća pet pacijenata sa plućnom tu- dr Nataša Vučetić. respiratorne infekcije, šećerna berkulozom“, kaže dr Vučetić. bolest, hipertiroza,pacijenti na U Srbiji 2003. godine broj dijalizi,alkoholičari,autoimune obolelih od plućne tuberku- Karcinom bronha često i sistemske bolesti vezivnog loze je bio 2.200, taj broj je oboljenje kod muškaraca tkiva,maligne bolesti,paci- prepolovljen 2013. godine na jenti na hemio i radio terapi- 1.120 obolelih.Svake godine Karcinom bronha je najčešća ji,oboleli od Side...Siromaštvo Ministarstvo zdravlja spro- maligna bolest pluća kod muš- je jedan od većih uzroka vodi plan projekta kontrole karaca. U Srbiji svake godine obolevanja od TBC.Tuberku- tuberkuloze u Srbiji. Prema od karcinoma bronha oboli loza je koinfekcija HIV infek- poslednjim podacima najveća oko 5.200 ljudi, a 4.600 umire cije i predstavlja najsmrtonos- stopa obolevanja je na područ- na godišnjem nivou. nije zarazno obolenje posle ju Novog Pazara 39 na 100.000 U Bolnici u Vrbasu je 2013. HIV infekcije. Svake godine u stanovnika i 33 obolelih u godine registrovan 31 pacijent svetu se zarazi 2 do 3 milijarde Loznici i Šapcu na 100.000 oboleo od karcinoma bronha, ljudi mikobakterijom tuberku- stanovnika. Tuberkuloza je u a 2014. godine 25 obolelih. loze od čega oboli 9 mil- porastu u velikim gradovima, „Sve više se susrećemo sa po- iona, dok 2 miliona obolelih u Beogradu stopa oboljevanja javom karcinoma bronha,paci- umre. „Uredna imunizacija iznosi 9 na 100.000 stanovni- jenti kod kojih se postavi sprečava mogućnost razvoja ka, a u Novom Sadu 18 na visoka sumnja na karcinom teških oblika tuberkuloze i u 100.000 stanovnika. Ukupan bronha,se upućuju na Institut 80%slučajeva daje imunitet u broj registrovanih u Beo- za plućne bolesti radi postavl- narednih 15 godina. Tuberku- gradu za 2013. godinu bio je janja histopatološke dijagnoze loza je oboljenje koje se mora 233 obolelih.U Južnobačkom i predloga za dalju onkološku pratiti u kolektivima jer ima okrugu registrovano je 122 terapiju“ ,rekla je dr Vučetić.

Tri nova reanimobila u Domu zdravlja “Veljko Vlahović” Savremena nova vozila u službi Hitne pomoći Jedan od najstresnijih om kilometražom od preko poslova u zdravstvenim usta- 350.000. Ipak uslovi za rad novama je rad u službi Hitne sada su bolji. Dom zdravlja pomoći. Upravo zbog stresnog “Veljko Vlahović“ za proteklh posla specijalisti urgentne godinu dana za službu Hitne medicine imaju benificiran pomoći dobio je tri nova radni staž. U Domu zdravlja reanimobila, svaki zajedno sa “Veljko Vlahović” u službi opremom vredan po 70.000 Hitne pomoći zaposleno evra. Dva reanimobila su je oko 40 radnika Najviše donacija Ministrastva zdravlja medicinskih tehničara, njih Republike Srbije, a za jedan 15, vozača 12, šest specijalista je novac izdvojila opština urgentne medicine i tri lekara Vrbas. Predhodna vozila bila opšte medicine. Tokom 24 sata su neadekvatna za pacijente dežurne su dve ekipe Hitne i za osoblje. „Veoma je važno pomoći, i to jedna ekipa je tražiti pomoći i kucati na sva prvi red hitnosti sa iskusnim vrata. Fotografisali smo vozila lekarom specijalistom dok je sa kojima radimo, javljali se druga ekipa za drugi i treći red na sve konkurse i na osnovu hitnosti. Na žalost nekada se toga dobili vozila. Predhod- dešava da je previše poziva za ni reanimobili su dotrajali i dve ekipe koje pokrivaju teri- bili neuslovni za rad. Pored toriju opštine Vrbas. U nasel- toga što su vozila bila stara i jenim mestima tokom radnog prokišnjavala su“, rekla je Jas- vremena postoji dežurna ekipa mina Assi, direktorka Doma do 20 časova, a nakon toga svi zdravlja „Veljko Vlahović“. pacijenti upućeni su na Hitnu Inače, osim reanimobila ova službu u Vrbasu. Do nedav- zdravstvena ustanova od no uslovi u kojima su radili Ministarstva zdravlja dobila je zaposleni u ovoj službi nisu i automobil marke fiat-punto bili na zavidnom nivou. Rean- za službu kućnog lečenja. imobili su dotrajali sa pređen- Sanja Kalajdžić GRAĐANI GOVORE 8 U prvom broju regionalnog lista Bačka Press građani odgovaraju na pitanje: Kakvo je vaše mesto za život ?

Damjan Tomić, nezaposlen - Kula

Teško je živeti u Kuli, naročito mladima. Ogromna je nezaposlenost, dosta fabrika je ugašeno. Mahom svi živimo od penzionera. Mislim da je manje više siutuacija slična, u svim gradovima u Srbiji zbog velikog broja nezaposlenih, mada mi u manjim mestima imamo manje mogućnosti, pa nam je samim tim i teže. Kula je već godinama bez bazena, deca leti na kupanje idu ili u Vrbas ili u Crvenku. Noću je rasveta prilično loša. S druge strane ko ima dovoljno novca možda je dobro živeti u Kuli. To je mali miran gradić. Ipak, kad bih imao priliku odselio bih se sa svojom porodicom negde drugo.

Stevan Panić, penzioner - Kula

Sada je jako teško. Pamtim lepa vremena kada je u Kuli na ulici bilo živo i veselo. Dok su radile fabrike sve je bilo dobro.Odrastao sam u vreme kada se svako veče išlo na korzo. Grad je bio pun nasmejanih ljudi. Da nema škola i dece grad bi bio pust. Mladi nemaju gde da rade. Ako uopšte rade to je kod privatnika gde teško rade a nedovoljno zarađuju. Deci dajem penziju ćerka i snaja su nezaposlene jedino sin radi. Imam četvoro unuča- di. Decu je teško školovati.

Ilona Kolar, penzioner - Mali Iđoš

U Poreskom odeljenju u Malom Iđošu radila sam 35 godina, odavno sam u penziji. Za nas penzionere je dobro gde god da živimo. Samo da nam vrate penziju, ne da nam povećaju samo da vrate na iznos koji je bio pre nego što su smanjili i sve bi bilo dobro. Ovde nam je sve dostupno. Ja sam dosta aktivna, bavim se ručnim radom i putujem. Navikla sam se da živim ovde i lepo mi je.

Tereza Buljovčić, penzioner - Mali Iđoš

Nisam rođena u Malom Iđošu ali ovde živim preko 50 godina. Navikla sam se na ljude i sredinu. Kada sam se doselila ovde je bilo preko 95 ods- to stanovnika mađarske nacionalnosti. To se promenilo dolaskom izbegli- ca. Svi smo ovde izmešani ali lepo živimo. Još uvek su najvažniji ljudski kvaliteti, a nikako nacionalnost. Mali Iđoš je mirno i lepo mesto za život. 9 GRAĐANI GOVORE

Bosiljka Sekulić, penzioner - Srbobran

Kako sebi napraviš tako ti je bez obzira na to u kom mestu živiš. Meni je u Srbobranu dobro, a i gde god da sam drugo isto bi mi bilo dobro. Trenutno sam baka uživam sa unucima. Naučila sam skromno da živim. Penzija mi je minimalna oko 13.000 dinara. Radila sam 23 godine kao frizer, a čak sam četiri godine taksirala da bi ostvarila pravo na penziju koja je minimalna. Pamtim bolja vremena, ali prilagođavam se. Ja sam sebe ostvarila što je najbitnije i nemam velikih prohteva, samo brinem za mlade. Mi penzi- oneri ćemo lako kolika god penzija da nam bude preživećemo.

Ivan Hudi, penzioner - Srbobran

Za Srbobran kao o mestu za život mogu reći sve najbolje. Sve je dostupno, ljudi su miroljubivi. Napisao sam i pesmu o Srbobranu. Inače, sam rodom iz Slavonije, radio sam u bolnici u Vrbasu 30 godina, živeo sam i u Hrvatskoj, ali tek sad u Srbobranu uživam. Lepo provodim penzionerske dane imam sve što mi je potrebno. Ima dosta prodavnica, Dom zdravlja, lep centar, dobri ljudi, sve što je potrebno za miran i lep život. Dosta sam toga prošao i preživeo pa konačno mogu reći da ovde doro živim.

Vladimir Bjelica, nastavnik u SSŠ „4.juli“ Vrbas

Zavisi kako čovek posmatra život u Vrbasu. Prvo zavisi od finansijskih mogućnosti i od organizacije. Lično ja sam zadovoljan. Imam dobar posao, bogat društveni život. Često putujem tako da mi je dobro. Prednost Vrbasa je što nije veliki grad. Svi se poznajemo i jedni drugima činimo. Mentalitet je malo specifičan, pa nas možda ljudi sa strane nerazumeju najbolje. Kao posebnu prednost istakao bih sport u Vrbasu i Centar za fizičku kulturu „Drago Jovović“. To je ustanova na koju treba svi da smo ponosni. Kad konačno bude završeno pozorište Vrbas će biti kompletan i jedan lep grad za život. Siguran sam da ljudima koji nemaju posao nije lako, ali valjda se i ta situacija jednom promeni.

Tatjana Gluščević, zaposlena u Crvenom krstu Vrbas

Život gledam kroz profesiju, pa možda i nemam realnu sliku o tome kakvo je Vrbas mesto za život. Radim u Crvenom krstu gde sam svakodnevno upoznata sa ljudima koji žive u teškim životnim okolnostima, ali zaposleni u institucijama kojima su oni okrenuti se trude. Sigurno da ne živimo u ružičastom svetu pa bi moja ocena za život u Vrbasu ako ocenjujemo od jedan do pet, bila između trojke i četvorke. Trebalo bi sigurno više da bude sportskog i kulturnog života u Vrbasu, da se život mladih ne svede samo na kafiće. Sa druge strane znam da se zaposleni u Kulturnom centru trude da organizuju razne festivale i manifestacije ali da su im finansije ograničene. Zdravstvene usluge u Vrbasu zaslužuju najvišu ocenu. KULTURA 10 Vrbašani bez pozorišta više od dve decenije Čekajući pozorište Ukupna vrednost objekta procenjuje se na oko ondašnji i današnji izvodjač dovi koji se izvode u pozorištu Možda će neko, nekad, baš na tri i po mliona evra.Nedostaje još oko 70 miliona radova GP Kovačevic iz No- nemaju nikakve veze sa kaf- ovoj sceni, gledati i Beketovu vog Sada, koji se u medjuvre- ićem Drama,koja ima ugovor dramu Čekajući Godoa. dinara da bi se okončali svi radovi. menu odblokirao i radovi, na o zakupu sa opštinom od 2005. Iluzorno je podsećati na sve ulaznicama koje su obezbed- završetku objekta, krenuli su što se dogadjalo u više od dve jivane preko firmi u kojima u martu ove godine. Sredstva decenije vezano za pozorište. su radili. Bilo je to vreme kada u iznosu od 107 miliona di- A dogadjalo se svašta, bilo je se verovalo da umetnost i kul- nara su obezbedili Uprava za i kradja i svadja. U Vrbasu svi tura mogu da ulepšaju i da kapitalna ulaganja Vojvodine znaju da je staro izgorelo u promene svet. Danas je kultu- i republički Fond za razvoj i požaru davne 1992. godine,- ra u zapećku. Došlo je neko visoku gradnju. Neophodno je za koji niko nije odgovarao, drugo vreme, ali Vrbasu ipak obezbediti još oko 70 miliona dinara kako bi se kupilo adek- vatno, ozvučenje osvetljenje i druga oprema. Kulturni centar je učinio sve, da se dodje do sredstava, a i preostalih 70 miliona, pokušaće da obezbedi na konkursu, kaže Rihard Hengl, direktor. Do sada uradjeno, do 2025.godine, kaže Rihard impresivno deluje. Pozorište Hengl, direktor Kulturnog ima oko 3000 kvadrata,binu od centra. 300 kvadrata, kapacitet od 433 Zbilja vredelo je čekati, a Vr- mesta. Osim moderno oprem- bas i ima publiku koja zna šta ljenih kancelarija, prostora za je pozorište, to su pokazali i zi- probe, imaće svoju šminkerni- mus pratećii redovno predstave jer to vreme je verovatno i bilo treba pozorište, možda će ono cu, frizerski salon, radionice... amatera glumaca Kulturnog početak vremena u kojem da- promeniti ovo drugo vreme Trenutno je na radovima an- centra Vrbas i drugih pozoriš- nas živimo, a to je da afere po koje živimo. gažovana kao podizvodjač pri- ta.O rokovima i terminima,za- pravilu i nemaju epiloge. Svi Dakle, ono što je najsvežije u vatna firma iz Subotice, Dolina vršetka ovogodišnjih radova se znaju da se gradilo kao Ska- sećanjima, a vezano za gradn- Su,a prema rečima šefa ,Slo- ne govori, možda i zato što se dar na Bojani, više od dve de- ju ovog objekta, jeste da se sa bodana Djordjevića, gradjev- kraj nazire, a i ne treba baksu- cenije.Starije generacije, staro najnovijim radovima krenulo inara,ukupna vrednost ovog zirati. Vrbašani će verovatno pozorište pamte po redovnim 2011. da bi oni bili stopirani objekta najverovatnije iznosi biti u prilici da uskoro uživaju i vrhunskim predstavama, ali i 2012. godine. Bio je blokiran oko tri i po miliona evra.Ra- u ovom velelepnom objektu. Ljubinka Nedović

Feljton: Geologija,klima, je vremenom u doba suve step- kanal i bara ske klime posle ledenog doba naneo vetar. Takozvana mala Knjiga o Vrbasu Sve što spada u zavičaj, zemlja i velika udolina, predstavljaju Knjiga o Vrbasu Fridriha Loca prvi put je objavljena 1935. drugo izdanje i ljudi, prošlo i sadašnje,čini za- karakteristične odlike lesnog doživela je 1975. prošle godine izlazi u izdanju Muzejske zbirke Kulturnog vičajnu povesnicu. U delokrug predela.U lesnim zaravnima se centra Vrbas.Treće izdanje knjige Muzejska zbirka obezbedila je i uz pomoć zavičajne povesnice spada na- gnezde laste bregunice, one su jpre zavičajno tlo, rodna zem- na ledjima pepeljasto-sive, a na prenumeranata, naših sugradjana. Knjigu priredio i preveo Tomislav Bekić. lja koja je posvećena prahom trbuhu bele boje i čine jednu Iz prošlosti zavičajnog meljili ovo mesto, doselili iz toje vrbe. Lokativ glasi vrbas. naših predaka, rodna gruda od karakterističnih odlika ovog Bosne. Uz to je još primetio da Bratske opštine Stari i Novi koja nas hrani i za koju je sel- lesnog predela. Sunčevi zraci tla,ime ,položaj,granice bi ukoliko madjarsko ime mes- Vrbas ležale su u srcu jugoslov- jački živalj bio duboko vezan. lako prodiru kroz rastresito U bratskim opštinama Stari i ta Orboz i ime ovdašnjeg mad- enske Bačke i to tamo gde Geologija, istorija zemlje govo- tlo, koje isto tako lako propušta Novi Vrbas u kojima je tokom jarskog plemića imaju neke se ukrštaju želežničke linije ri nam da je ovo područje bilo vodu, u razdoblju sušnih dana 160 godina bio odomaćen morsko dno na kojem je posle su to suve oranice koje oskude- nemački živalj, objedinjene razdoblja velikog potopa, u ta- vaju u vodi, što u ovom našem su danas u jednu opštinu pod kozvanom diluvijumu-ledeno podneblju nije retka pojava, imenom Vrbas. Madjarski doba-prvo nastalo uzvišen- ali isto tako za kišnih dana za- slavisti Univerziteta u Budim- je-područje Telečke,a u kasni- država znatne količine vode. pešti nisu bili jedinstveni u po- jem dobu,u holocenu,ravnica. Ziratna zemlja ravnice koja leži gledu etimologije imena mes- Shodno tome,naše zavičajno južno od Kanala, pak, pred- ta. Po profesoru Miklošiču ime tlo nije jedinstveno nego se, stavlja, prekrivena je, za razli- Vrbas potiče od slovenske reči po prirodi stvari, deli na dva ku od Telečke, plodnim slojem vrba.Tom tumačenju supros- bitno različita dela.Kao razdel- humusa, koji se odlikuje sas- tavio se J.Melić, podsećajući na nica mogao bi da se uzme tok vim drugačijim hemijskim i činjenicu da se u slovenskom Kanala,koji ovo područje, na fizičkim svojstvima. Glinovita od reči koje se završavaju na geološkom sklopu i svom spol- zemlja manje porozna od le- A ne mogu sa glasom S obra- jašnjem izgledu deli na severno sne, sunčevi zraci i vlaga samo zovati imenice. On je nadalje i južno područje. Severno pod- polako prodiru kroz nju, ali ukazao i na to da se bosanski veze sa Vrbasom-u tom slučaju Budimpešta-Beograd i Som- ručje se proteže niskim obron- zato, s druge strane, duže za- Vrbas u poveljama od 2. veka reč vrb je izvornija.Ekspert,do- bor-Stari Bečej na plovnom kom Telečke sa njenim blago država vodu i toplotu.Inženjeri posle HR. javlja u imenskim cent dr Liver, koji je predavao kanalu Dunav - Tisa. Objed- ustalasanim uzvisinama, koje i kameralni geometri su znali oblicima VERBATE,URBA- na Nemačkom univerzitetu u injena seoska područja graniče tu i tamo dostižu visinu od 5-6 za razliku izmedju Telečke- NUS,URBATE, i da su svoje Pragu, smatra da se kod imena se sa opštinama na severu sa metara. Južni deo je jedna sas- njive na brdima i njiva i oran- ishodište imali u latinskoj mesta Vrbas radi o padežnom Feketićem, na zapadu sa Ku- vim ravna udolina od prosečno ica u nizinama, pa su to imali reči URB. Melić pretpostavlja obliku, lokativu množine.Po lom, na jugu sa Bačkim Do- 85 m nadmorske visine.Telečka u vidu i prilikom parcelisanja i da je bački Vrbas povezan sa njegovom mišljenju valja poći brim Poljem i Kucurom na is- se sastoji od lesa,koji verovatno raspodele atara. bosanskim Vrbasom i da su tu od pravoslavne reči vrba,vr- toku sa Srbobranom. potiče iz severne podunavs- (Nastavk u sledećem broju) nastanjeni Sloveni, koji su ute- bans-žitelji kraja u kojem pos- ko-potiske ravnice,odakle ga 11 INTERVJU Intervju: Lazar Ristovski poznati srpski glumac Zavičaj daje pečat životu dvadeset. Istina birao sam ono poruka Vašem zavičaju,Bačkoj Ravno Selo je moj zavičaj, a što ću raditi. Nisam se nikada nekadašnjim sugradjanima ? odlazak u Vrbas je uvek bio kao ili veoma retko spuštao na Lazar Ristovski: Čovek se prizemne i besmislene projek- meri prema svom zavičaju. neki praznik. Vrbas je bio prvo te koje bih radio samo zbog Prema svom detinjstvu. Prema veliko mesto, grad u kome sam bio. para. Imao sam odgovornost prijateljima i drugovima iz prema onome što radim jer svog kraja. Moja poruka i nji- prva staza po u filmu Belo odelo,po roma- znam da to ipak ostaje i da će ma i sebi je da svako mora biti kojoj se ide. nu koji ste napisali, u filmu neko jednoga dana kad mene ono što jeste. Težiti da budeš Ravno Selo je Hajka,po romanu Mihajla više ne bude vrednovati i reći, neko drugi, ili da se menjaš bilo mesto Lalića,igrali ste u Andrićevoj evo on je bio takav i takav. sa nekim drugim je veoma gde sam Prokletoj Avliji.Koliko film BAČKA PRESS: Nedav- opasno i neprirodno. Nikada prohodao, može da bude istovetan ili no ste objavili i treću kn- ne znaš kako je tom drugom. prvi put se jači u umetničkom izrazu od jigu,pored Belog odela,Kako BAČKA PRESS: Gde je nasme- jednog književnog dela? sam dobio Oskara,roman koji danas srpska kultura i kakvo jao Lazar Ristovski: Sve zavisi nosi naziv Jednostavne priče mesto ima u društvu ? životu. od toga o kojem je filmu ili u kojem je prisutna vojvod- Lazar Ristovski: Srpska Emo- književnom delu reč. Ono što janska ravnica i vojvodjansko kultura je tamo gde i ce- tiv- je dobro- dobro je pa bio to selo i običan čovek sa svojim lokupno srpsko društvo. U no dobar film, ili dobra literatura. malim životom? tranziciji koja predugo traje i Film jeste zahtevniji jer je on Lazar Ristovski: Moja knjiga koja će potrajati dok se sve što sublimacija mnogih umetno- priča “Jednostavne priče”, je nekada bilo zajedničko ne sti, ali književnost je nekada doživljava ovih dana već treće rasproda , a pare uzmu samo za mene i za mnoge, dok smo izdanje za samo mesec dana. oni koji su se menjali na vlasti. odrastali bila izlazak u drugi To je veliki uspeh. Eto, u toj BAČKA PRESS: Koliko je BAČKA PRESS: Vi se ne pamćenje iz tog perioda je vrlo svet, koji je takođe bio veoma knjizi je moje nataloženo važno informisanje i loka- eksponirate mnogo u javnosti snažno i samim tim nezabora- uzbudljiv kao i film. životno iskustvo i emotivno lno i regionalno danas u u medijima i kažu da baš i vno. Ono svakome, a naročito BAČKA PRESS: Igrali ste pamćenje. Drago mi je da državi Srbiji kada su mnogi niste ljubitelj intevjua.Da li onome ko se bavi umetnošću u filmu Sveti Djordje ubiva čitaoci to prepoznaju i vole. mediji u manjim sredinama smo imali sreće baš zato što obeleži život i stvaralački rad. aždahu,koji se tada nije dopao BAČKA PRESS: Šta je ugašeni,privatizovani uz po- ste naše gore list ? BAČKA PRESS: Da se vra- jednoj političkoj partiji. Kaka- običnom čoveku i umetniku dršku Evrope u kojoj postoje Lazar Ristovski: Naravno timo Vašoj glumačkoj karijeri vi je uticaj politike na filmsku da to ima veze. Ja sam porek- koja beleži preko 4000 pozo- umetnost? lom Ravnoselac i to ću uvek rišnih predstava,dok ste igrali Lazar Ristovski: Uticaj biti. Zato mi je zadovoljstvo u preko 40 filmova,međutim politike i političara u Srbiji, a i kad mi se neko iz kraja javi. odavno Vas nema u pozorištu drugde je uvek veliki, kako na Mogli bi i češće. i na daskama koje život znače? običan život čoveka tako i na BAČKA PRESS: Ovde gde Lazar Ristovski: Pozorište umetnost. Političari su često je Vaš zavičaj znaju Vas pre je postalo jednog trenutka neostvareni ljudi i najlakše im svega kao poznatog velikog prezahtevno. Ulagao sam je da ustanove svoj identitet glumca, producenta,ali manje u njega mnogo, a malo se tako što će napadati uspešne kao pisca? vraćalo. Čovek mora da bude ljude. Lazar Ristovski: Pa, mnogo oprezan.Ne sme da troši više BAČKA PRESS: Čini se da sam manje pisao nego što energije nego što mu se ona ste pokazali revolt i bunt,kao sam glumio i to je razumljivo. vraća. Onda nestaje. Ja sam glumac kao umetnik u Vašem Međutim, pošto imam name- pozorištu dao najbolje godine filmu Beli lavovi koji je zapar- ru tek sada kada mi se životno života i to je za jedan život vo tragikomedija.Ne čini li iskustvo nagomilalo, da više dosta. Vam se i da pored uspeha koji pišem, možda se uskoro i taj BAČKA PRESS: Malo je je film imao,da nije dovoljno odnos promeni. prostora da bismo nabrojili shvaćen kod publike koja je u BAČKA PRESS: Koliko ste sve filmove i uloge za koje ste njemu morala prepoznati sop- vezani danas za Bačku i Ravno poneli mnoga ugledna filmska stveno propadanje u vremenu Selo,mesto gde ste rođeni. Ka- priznanja i nagrade, ali biću tranzicije koje ovde i danas kva su Vaša, sećanja na Vrbas I slobodna da izdvojim likove traje? ovaj kraj? koje ste igrali u filmovima Lazar Ristovski: Mislim da Lazar Ristovski: Ravno Podzemlje i Bure baruta koje je publika prepoznala njegove Selo je moj zavičaj, a odlazak potresno govore o raspadu vrednosti i, naročito moj u Vrbas je uvek bio kao neki jedne ugledne zemlje i o Radnički rep koji dominira praznik. Vrbas je bio prvo ve- 90-godinama koje su mnogi u filmu, ali problem je taj o liko mesto, grad u kome sam nazivali godinama “opasnog kome sam malo pre govorio danas uteha i spas? takvi mediji ? bio. Pomisao na Ravno Selo življenja”.Da li i sada živimo u da je narod anesteziran. Mi Lazar Ristovski: Osećanje Lazar Ristovski: Pošto smo se i voli, ali i boli. Tamo su mi sličnim ili opasnijim godina- smo ušli u kapitalizam, a da o slobode svaki čovek mora u kapitalizmu, ali u izvornom ostali roditelji na groblju, ali ma? tome nismo bili obavešteni. da gaji u sebi bez obzira obliku kapitalizma, još uvek tamo mi je ostala i lepa i ro- Lazar Ristovski: Ovde BAČKA PRESS: Kako ste kom staležu pripada. To ne postoje institucije koje štite mantična mladost, siromaštvo izgleda nema kraja opasnim sačuvali u glumačkoj karijeri osećanje slobode je najveće radnike, građane i poštenu koje je bilo nekako ravnoprav- godinama. Narod je umoran koja traje gotovo četiri deceni- blago čoveka. To mu niko ne inteligenciju. Kada te instituci- no raspoređeno. od toga i zato se sada nalazi u je dostojanstvo profesije,ko- može uzeti, bez obzira što je je budu uspostavljene, a to će BAČKA PRESS: Po čemu stanju hibernacije ili anestezije je danas u branši ne samo čovek ponekad fizički sputan biti kada naše društvo bude se zavičaj pamti i šta znači u i može svako da mu radi što glumačkoj,već i u drugim i zarobljen. Osećanje slo- bogato, onad će država biti životu čoveka,a posebno u god hoće. Narod je postao u profesijama mnogi nemaju? bode je duhovna kategorija i dužna da i u manjim sredi- Vašem umetničkom st- Srbiji promenljiva, ili zamenl- Lazar Ristovski: Kako? svako mora da se vežba da to nama pomaže medije o svom varalaštvu? jiva kategorija. Radom, radom i samo radom. osećanje razvija kod sebe. Tek trošku. Lazar Ristovski: Zavičaj BAČKA PRESS: Značajne Ja sad u svojoj 62. godini tako će biti slobodan. daje pečat životu. Zavičaj je sopstvene kreacije imali ste radim kao kada sam imao BAČKA PRESS: Šta je Vaša Ljubinka Nedović MOZAIK 1 2 Pilot projekat “Policija u lokalnoj zajednici Održan 37. Festival folklornih tradicija Sportom protiv nasilja i narkomanije Vojvodine Manifestacija “Sportom ja u zajednici“, a organizovala kao najmasovnijeg sporta i Panonski vašar protiv nasilja i narkomanije“ je Policijska stanica Vrbas uz kroz promociju sporta želimo Tokom poslednjeg septembarskog vikenda u Vrbasu je po održana je krajem septembra podršku Fudbalskog save- da mladima uputimo jasnu sedmi put održan tradicionalni 37. Festival folklornih tradicija u Centru za fizičku kulturu za Srbije. Specijalna mesta poruku da je sport taj koji im Vojvodine. Publika je imala priliku da vidi nastupe 134 grupe „Drago Jovović“ u Vrbasu. za gledalište VIP imali su daje mogućnost da se raz- iz cele Vojvodine , i to 111 odraslih grupa i 23 dečije. Ova Centralni događaj bio je derbi predstavnici Udruženja dece vijaju u pravom smeru, a da manifestacija je održana u velkoj Sali CFK “Drago Jovović”, fudbalski meč FK Crvena ometene u razvoju „Kućica“ su nasilje i droga pogrešan a pokrovitelj manifestacije je Zavod za kulturu Vojvodine i zvezda - FK Partizan. Na i Udruženje dece i mladih sa odabir“, rekli su organizatori Opština Vrbas. manifestaciji su učestvovali smetnjama u razvoju i inva- manifestacije i dodali da su Škabo- Beogradski sindikat, liditetom i retkim bolestima od početka juna ove godine prateća plesna grupa „Magic „Multi-art“. sproveli niz manifestacija Koncert Horova people“ Novi Sad, kapiten FK „Ovim događajem želimo kojima su građanima približili Prvi veliki jednočasovni koncert hora “Bački pevači”, pevačke Partizan Saša Ilić, kapiten FK da damo preventivni odgovor projekat pokušavši da dotak- grupe “Bačke šnicle” i dečijeg hora “Mali bački pevači” biće Crvena zvezda Savo Pavićević, na negativan uticaj nasilja i nu sve pripadnike društvene održan 4. oktobra u svečanoj Sali Gimnazije “Žarko Zrenjanin” sudija Milorad Mažić, kao i narkotika kod mladih. Na ovaj zajednice i probleme sa kojima u Vrbasu sa početkom u 19 časova. Dirigent horova i pevačke direktor mlade selekcije FSS način možda nećemo rešiti se sreću kada je u pitanju grupe je Jelena Aleksić, master teoretičar umetnosti. Hor Savo Milošević. Ova mani- problem, ali ćemo zasigurno sistem bezbednosti. “Bački pevači” osnovan je u februaru 2014.godine u okviru festacija je jedna od aktivnosti napraviti korak ka rešenju. Kulturnog centra Vrbas i za kratko vreme imao niz zapaženih u okviru pilot projekta „Polici- Kroz propagiranje fudbala Sanja Kalajdžić nastupa. Na Mueđunarodnom horskom takmičenju “Majske svečanosti” koji se održava u Bijeljini učestvovali su dve godine Dečija nedelja od 5. do 11. oktobra za redom i oba puta osvojili medalju, srebrnu i bronzanu. Godinu dana nakon gradskog hora “Bački Pevači” formiran je Podrška porodici – najbolja podrška deci dečiji hor “Mali bački pevači”, a ubrzo i pevačka grupa “Bačke šnicle”. Ove godine Dečija nedelja od četvrtog do osmog razreda, trajaće akcija “deca – deci”, održava se od 5. do 11. okto- za učenike srednjih škola kao skupljaće se razni pokloni za bra, pod motom “Podrška i za decu MNRO udružen- decu u znak pomoći i soli- porodici – najbolja podrška ja. Na istu temu otvoren darnosti. Odeća će se nositi u deci”. I ove godine planirano je i likovni konkurs koji se Crveni krst, a školski pribor, je niz aktivnosti. U četvrtak sprovodi u Biblioteci “Danilo knjige i igračke u Centar za 8. oktobra sa početkom u 10 Kiš” u Vrbasu. Takođe se može socijalni rad. Već tradiciona- časova na terenima CFK “Dra- priložiti pet likovnih radova lno u okviru Dečije nedelje i go Jovović” održaće se tradi- po uzrasnim kategorijama. ovoga puta biće održan dan cionalno 10. turnir u malom U vreme trajanja Dečije otvorenih vrata, kada će deca fudbalu. U toku je konkurs nedelje svakaga dana od 9 iz vrtića, učenici osnovnih za likovne radove na temu do 16 časova putem razglasa i srednjih škola kao i deca “Podrška porodici-najbolja Kulturni centar Vrbas puštaće MNRO udruženja posetiti podrška deci”. Radovi se mogu muziku, a deca iz predškolskih predsednika opštine i prisust- dostaviti Kulturnom centru ustanova, osnovnih i srednjih vovati svečanom prijemu. Vrbas do 5. oktobra. Može se škola i deca MNRO udružen- dostaviti pet radova za kate- ja moći će da izvode svoje goriju od prvog do četvrtog i programe. Tokom cele nedelje Sanja Kalajdžić Humanitarna radna Milica Starović vice šampionka Sveta u kajaku akcija u SSŠ “4.juli” Jednu septembarsku subotu učenici i profesori SSŠ “4. juli” Olimpijski čas u Vrbasu iskoristili su za radnu akciju. U zajedničkoj akciji oni su Na centralnom gradskom trgu u Vrbasu za učenike osnovnih škola održan je „olimpijski uređivali prostor oko škole, dvorište, krečili su grafite na zgradi čas“. Oko 200 učenika imalo je priliku da vežba i druži se sa vice šampionkom Sveta u kajaku škole i skupljali pet ambalažu. Radni ali nenastavni dan imao Milicom Starović. Učesnici „olimpijskog časa“ prošli su kroz pet radionica koji simbolizuju pet je i humanitarni karakter, učenici i profesori prikupljali su kontinenata i pet olimpijskih vrednosti : fer plej, poštovanje, izuzetnost, i jedinstvo duha, tela i pet ambalažu,a novac od prodaje biće uručen za lečenje bivše uma. Osnovci su imali priliku da kroz zabavu nauče više o olimpijskim igrama. učenice ove škole. Akciji se odazvao veliki broj učenika i pro- fesora. „Učenici i zaposleni u školi rado su učestvovali u akciji. Atmosfera je bila radna, svi su bili raspoloženi. Škola će dobiti lepši izgled, a ujedno održana je i humanitarna akcija i nakon ovog iskustva verovatno ćemo uskoro organizovati još jednu akciju“, istakla je Anica Gračanin, direktorka SSŠ „4.juli“.

AFORIZMI - RATKO ŠOĆ

Ćutanje je - glas naroda.

Da su lideri komandovali: „Za mnom!“- rata ne bi ni bilo.

Ko ne pobijedi u nauci - preda se politici.

Od nevremena se može skloniti, od vremena – ne.

Kako narod da gleda svoja posla – kad nema posla.

Ko robuje sistemu, opasniji je od onoga koji je robovao – zbog sistema.

Kada parlament zasijeda – narod nasijeda. 13 NACIONALNI SAVETI A Népkör Magyar Művelődési Központ szervezésében U pozorištu Deže Kostolanji u Subotici Kúlán Hagyományörző Nap Pozorišna predstava tartalmazó ajándékcsomaggal kedvesekedd, ami már hagy- ománynak számít a rendez- “VelikaU pozorištu Deže Kostolanji drama” u Subotici, Nacionalni savjet vényen. A négytagú szakzsűri crnogorske nacionalne manjine u saradnji sa Mađarskim na- három tagja Magyarországról cionalnim savjetom, povodom obilježavanja 70. godina od érkezett, Ádám Péter, a bajai kolonizacije Crnogoraca u Vojvodinu, 9. septembra se prvi put halászlé Bajnokok Klubjának predstavio subotičkoj publici pozorišnom predstavom „Velika elnöke vezetésével, és hosszas drama“ u izvođenju dramskog studija „Luča“, KUD-a „Kruščić“. elemzés, kóstolgatás után Hug- Predstavi su prisustvovali njegova ekselencija ambasador yik Ervin és csapata nyerte el Crne Gore u Srbiji Branislav a legjobb birkapaprikás-főző Mićunović, generalni konzul verseny első helyezését. Má- Crne Gore u Srbiji Miodrag sodik a szintén kúlai Kanyó Kankaraš, predstavnici Sándor és csapata, harmadik gradske uprave Subotice, pred- Szeptember első szombat- is megjelentek úgyszintén helyezést pedig a legjobb étkek stavnici hrvatskog, bunjevačk- ján, kissé borongós idő mel- mint Nyilas Mihály a Tar- készítésében Bulatović Miha- og, mađarskog i bošnjačkog lett a kúlai Népkör Magyar tományi Kormány alelnöke jlo érdemelte ki paprikásával. nacionalnog savjeta, predstavnici udruženja Crnogoraca iz Művelődési Központ nyolca- és tartományi titkár, aki Több különdíj is kiosztásra Subotice kao i rukovodstvo crnogorskog savjeta. U organizaciji dik alkalommal tartotta meg felszólalásában elmondta, hogy került ebben a katagóriában, Nacionalnog savjeta crnogorske nacionalne manjine u Republi- legnagyobb rendezvényét a tartományi titkárság támogat valamit a rendezvény alatt ci Srbiji, pozorišna predstava „Velika drama“ KUD-a „Kruščić” a Hagyományörző Napot. minden olyan rendezvényt, kispályás labdarúgó tornát is tokom septembra gostovala je u Crnoj Gori, i to u Mojkovcu , Negyven bográcsban rotyogott amely a közösség érdekét tartottak, amelyet Magyar- Bijelom Polju i Nikšiću. Takođe, povodom tradicionalne man- a birkapaprikás és hangos zene, szolgálja, a szorványban a kanizsa csapata nyert meg, má- ifestacije „Septembarski dani“ grada Nikšića, nikšićkoj publici jókedv jellemezte az eseményt. kissebbség megmaradásához sodik Topolya város sportolói, predstavljena izložba fotografija „Crna Gora 1914-1918 kroz Számos csapat Horvátország- járul hozzá, valamint azt is, a házigazdák pedig harma- objektiv Bele Maćašovskog“, koja je u produkciji i vlasništvu ból, Bosznia-Hercegovinából, hogy helyben magyar nyelven dikak lettek. A kirakodóvásár Nacionalnog savjeta. Magyarországról és a környező tanulhassanak az általános is- is nagy népszerűségnek ör- településkkről népesítette be a kolai tanulók. A rendezvény vendett, amelyben a helyi és helyi Gödör sportteret, ame- alatt kúltúrműsorra is sor környező települések kézi- ly ezúttal is helyszínt adott került amelyben a házigazda munkázói – kézművesei álli- Мiжнародний літний a rendezvénynek. Kúla test- Népkör tánccsoportjai léptek tották ki remekműveiket. A vérvárosának polgármestere fel úgyszintén mint a bács- rendezvény hivatalos része табiр у Сербії Dr. Bálint József és alpolgárm- keresztúri és a kúlai KUD Sr- után a kora hajnalig tartó mu- Організатори, Національна рада української національної ester asszonya Kinyóné Laka- bija táncosai. A VMSZ Női latságoz a becsei Jóbarátok és a меншини та Українська асоціація молоді в Сербії в дитячому tos Melinda, valamit a VMSZ Fórum helyi szervezet az idén helyi Domestic együtesek húz- літньому таборі “Відіковац” на Гучеву в серпні провели és az MNT több képviselője, első osztályba induló 14 mag- ták a talpalávalót. Міжнародний літній табір учнів початкових шкіл Сербії a helyi önkormányzat vezetői yar kisgyermeknek könyveket та Україні. У Таборі взяли участь сімнадцятеро дітей, учнів Kozma Lívia початкових шкіл з Сербії, які відвідують факультативні заняття української мови з елементами національної Национални совит дава стимулацï культури і п’ятнадцятеро дітей з України, котрі запрошені в гості як допомога дітям ураженим внаслідок конфлікту в предшколцом и першокласнïком Україні.Метою даного проекту є створення міжнародного Пре звекшане числа руски, односно виучованє співробітництва дітей з України та Сербії, зміцнення української мови і збереження української культури і дзецох у школох, и пестованє мацеринского язика у местох дзе жию мета була дізнатися один про одного. Діти з України приоритет при Руснаци. ознайомилісь з сербською культурою і традиціями, а руснацох упис дзецох Прето НС стимулує також культурною спадщиною українського громади до предшколских родичох предшколских у Сербії. Вови стрінулись із культурною та історичною спадщиною Гучева і Регіона Лозниці, а також історичною установох по руски. дзецох на тот способ же тоти котри тераз уписали спадщиною Воєводини у другій частині програми табору. Вше менши оддзелєня по дзецко до Пририхтуюцого а и ресорне министерство Робоча частина міжнародного табору була проведена у руски у основних школох и оддзелєня у ПУ буду нє виходзи вочи, бо „прави формі семінарів, де викладалась українська та сербська предшколских установох, доставац по 3 тисячи конкуренцию” з виборним мови. Цей табір дітям з України та Сербії надав можливість як и проблем з нєдостатком динари. То з намиру же би предметом. зустрітися з однією з частин Сербії, яка багата на події в дзецох за виборну наставу ше вони нарок уписали до У такей ситуациї, історії, які вплинули на позицію Сербії в Європі, гірським руского язика у велїх першей класи ОШ. компетентним у рускей Гучевом та Лозниці, введені в бурхливу історію регіону, школох - главна тема хтора - Того року за упис до заєднїци остава же би багатство культурних заходів та досягнень і милувалісь уж длугши час терхує руску предшколскей установи и далєй уплївовали на чистим навколишнім середовищем. На турах діти заєднїцу. дзеци буду мац стимулацию свидомосц родичох и організовано відвідали пам’ятник поляглим Сербським Tого лєта представителє по 3 тисячи динари, а нарок афирмовали позитивни солдатам на горі Гучево, Баню Ковілячу, Лозницу, Тршіч — Националного совиту по 5 тисячи за уписованє боки виучованя своєй бмісто народження Вука Караджича, Монастир Троноша. (НС) Руснацох мали дзецох до першей класи мацеринскей бешеди. Же Діти з України відвідали пам’ятки Белграда і Нового Саду, акцию у хторей нащивели ОШ по руских школох би свойо дзеци уписовали були гостями Українському культурному центрі “Кобзар”, подручни канцелариї (ПК у Дюрдьове и Коцуре. до руских оддзелєньох де вони зустрілися зі своїми однолітками, а в КМТ ім. Івана НС) у шицких местох Ґу тому, НС дава и по 5 дзе настава порядна, лєбо Синюка з Кули, де плекаючть українську культуру, вони дзе жию Руснаци, дзе з тисячи динари стимулацию дзе ше одвива на уровню побачили як працює співтовариство у збереженні культури домашнїма бешедовали о у форми стипендиї 10 виучованя и пестованя і традиції українців у Воєводині. Ці два об`єднання конкретних проблемох у найлєпшим школяром мацеринского язика, бо, Український культурний центр “Кобзар” з Нового Саду і єдним месце у обласцох котри ше упишу до руского як и други национални Товариство ім. Івана Синюка з Кули саме 4 жовтня в місті над хторима Национални оддзелєня Ґимназиї у заєднїци у Сербиї - права Новий Сад беруть участь у найбільшій у світі програми совити меншинох у Сербиї Руским Керестуре - на образованє на своїм “Велике коло”, на котрому буде присутня комісія Гіннеса, маю компетенцию. Теди гварел за “Бачкапресс” язику маме, алє их, як ше яка мабуть підтвердить рекорд виконаного найбільшого у ше у скоро шицких местох предсидатель НС Руснацох указує, вше баржей сами нє світі кола. Очікується що учасників буде понад 10 тисяч — хаснуєме и нєпочитуєме. указало же главна тема Славко Рац, додаваюци танцюристів з культурних об’єднань з усієї Сербії. хтора окреме бриґує руску же дзеци вшадзи, та и при Ана Маркович заєднїцу була образованє по Руснацох, єст вше менєй, фото:Танита Ходак Дацишин Василь 14 15 OGLASI

CENOVNIK USLUGA BAČKA PRESS - OKO NAS Regionalni list: BAČKA PRESS - Web portal: www.okonas.info Cenovnik usluga za 2015. godinu STR - SZR Preduzeća

Zakup cele strane + reklama na web.portalu 15.000,00 20.000,00 Zakup 1/2 strane + reklama na web.portalu 8.000,00 12.000,00 Zakup 1/4 strane + reklama na web.portalu 5.500,00 8.500,00 Zakup 1/8 strane + reklama na web.portalu 3.500,00 5.500,00 Zakup 1/16 strane + reklama na web.portalu 2.500,00 4.500,00 Markica na naslovnoj straini + reklama na web.portalu 2.000,00 - Markica na unutrašnjoj straini + reklama na web.portalu 1.500,00 - Umrlica i pomeni do 30 reči 1.500,00 - Zahvalnice i pomeni do 30 reči 1.500,00 - Mali oglas do 30 reči 300,00 - Uokviren mali oglas 500,00 -

Cene podrazumevaju objavljivanje po jednom broju novinskog izdanja, a na web portalu reklamu na 30 dana. Regionalne novine objavljuju se dva puta mesečno dok se web portal ažurira svakodnevno. Ukoliko se saradnja odnosno ugovor o oglašavanju sklopi za šest meseci unapred popust je 10%, a za ugovor na godinu dana 20%. Bačka Press - Oko nas nije obveznik PDV sistema. Sve cene su date u dinarima.

RED VOŽNJE JP “VRBAS” ŽELEZNIČKI RED VOŽNJE Vrbas - Novi Sad Novi Sad - Despotovo - Vrbas radni dan: 6:00, 7:15, 8:30, B.D.Polje, Zmajevo, Stepanovićevo, Rumenka, Kisač, Stepanovićevo, 13:20, 14:15, 15:20, 19:50 POLAZAK DOLAZAK Kisač, Rumenka Zmajevo, Ravno Selo, Despotovo, subota: 5:45, 8:30, 15:00, 19:50 polazak za dolazak dolazak iz polazak radni dan:4:35, 5:25, 6:00, 6:20, Savino Selo, Kucura nedelja: 5:45,15:00, 19:50 6:45, 7:20, 8:00, 9:00, 10:00, radni dan: 14:15, 19:50 04:13 BEOGRAD 06:29 04:12 WIEN WEST. 18:50 11:00, 11:45, 12:15, 13:00, 13:55, subota: 19:50 Vrbas - Despotovo 05:10 SUBOTICA 06:40 05:04 SOMBOR 03:40 14:15, 15:00, 16:00, 17:00, nedelja: 19:50 Kucura, Savino Selo 05:37 SOMBOR 06:57 05:08 NOVI SAD 04:29 18:00, 18:30, 19:10, 20:00 radni dan: 4:55, 6:20, 11:00, 05:40 BEOGRAD 08:09 05:33 SUBOTICA 04:05 subota:4:35, 5:25, 6:45, 8:00, Vrbas - Mali Iđoš 11:45, 12:30, 13:20, 14:30, 17:00, 07:06 BEOGRAD 09:20 07:04 SUBOTICA 05:45 10:00, 11:45, 13:00, 13:55, 16:00, Feketić, Lovćenac 19:30, 22:30 07:37 SUBOTICA 09:01 07:36 BAR 18:55 18:00, 20:00 radni dan: 5:00, 5:55, 6:20, 7:30, subota: 6:30, 11:00, 14:30, 17:00 07:57 SUBOTICA 09:28 07:56 NOVI SAD 07:13 nedelja:4:35, 5:25, 8:00, 10:00, 10:15, 12:30, 13:20, 14:30, 17:20, nedelja: 6:30, 14:30, 17:00 08:57 SOMBOR 10:17 08:30 SOMBOR 07:10 13:00, 13:55, 16:00, 18:00, 20:00 18:20, 19:30, 22:30 08:58 BEOGRAD 11:31 08:52 SUBOTICA 07:20 subota: 7:30, 14:30, 18:20, 19:30, Despotovo - Vrbas 09:34 PRAHA Hl.n. 22:21 09:32 BEOGRAD 07:20 Novi Sad - Vrbas 22:30 Savino Selo, Kucura 11:05 SUBOTICA 12:30 11:04 BEOGRAD 08:43 Rumenka, Kisač, Stepanovićevo, nedelja: 7:30, 15:40, 18:20, radni dan: 4:50, 6:00, 6:50, 11:50, 12:12 BEOGRAD 14:49 11:52 SOMBOR 10:30 Zmajevo, B.D.Polje 19:30, 22:30 13:00, 15:00, 20:30 12:12 BUDAPEST 18:04 12:02 SUBOTICA 10:21 radni dan:5:45, 6:10, 7:00, 8:00, subota i nedelja: 6:50, 13:00, 12:20 SOMBOR 13:42 12:11 BEOGRAD 10:00 8:55, 10:00, 10:45, 12:00, 13:00, Mali Iđoš - Vrbas 20:30 13:50 SUBOTICA 15:20 13:49 BEOGRAD 11:05 14:00,15:00, 15:50, 16:30, 17:00, Lovćenac, Feketić 14:42 NOVI SAD 15:22 14:41 SUBOTICA 13:00 17:30, 18:20, 19:00, 19:30, 21:00, radni dan: 5:10, 6:20, 6:50, 9:00, Vrbas - Srbobran 15:45 BEOGRAD 17:50 15:44 BUDAPEST 10:05 22:30 11:50, 13:00, 13:40, 17:45, 18:40, radni dan: 6:50, 12:15 16:18 SUBOTICA 18:02 16:14 BEOGRAD 13:30 subota:5:45, 7:00, 10:00, 12:00, 21:00 17:16 BEOGRAD 19:49 17:00 SOMBOR 15:40 14:00, 15:00, 17:00, 18:20, 19:00, subota: 6:20, 13:00, 17:45, 21:00 Srbobran - Vrbas 17:17 SOMBOR 18:37 17:13 SUBOTICA 15:45 22:30 nedelja: 6:20, 13:00, 17:45, 21:00 radni dan: 7:10, 12:40 18:28 BEOGRAD 20:36 18:13 NOVI SAD 17:34 nedelja:5:45, 7:00, 10:00, 12:00, 18:37 NOVI SAD 19:15 18:26 PRAHA Hl.n. 05:39 14:00, 15:00, 17:00, 18:20, 19:00, Ravno Selo - Novi Sad Saobraćaj za vreme školske 20:00 SUBOTICA 21:25 19:54 NOVI SAD 19:15 22:30 Zmajevo, Stepanovićevo, Kisač, godine 20:03 BAR 08:42 19:59 SUBOTICA 18:36 Rumenka 20:57 SUBOTICA 22:15 20:36 SOMBOR 19:10 Vrbas - Despotovo - Novi Sad radni dan: 4:45, 5:30, 6:50, 11:40, Vrbas - Kula 21:02 NOVI SAD 21:42 20:51 SUBOTICA 19:20 Kucura, Savino Selo, Despotovo, 12:15, 14:30, 17:30 radni dan: 6:40, 7:00, 12:30, 21:05 SOMBOR 22:30 20:56 BEOGRAD 18:30 Ravno Selo, Zmajevo, subota i nedelja: 4:55, 7:05, 12:45, 13:40, 18:10, 18:50 22:58 SUBOTICA 00:20 22:57 NOVI SAD 22:19 Stepanovićevo, Kisač, Rumenka 12:05, 17:30 23:31 WIEN WEST. 08:58 23:30 BEOGRAD 21:25 radni dan: 4:55, 11:45, 17:00 Kula - Vrbas 23:54 NOVI SAD 00:32 23:53 SUBOTICA 22:20 subota: 17:00 Novi Sad - Ravno Selo radni dan: 6:55, 17:15, 12:45, nedelja: 17:00 Rumenka, Kisač, Stepanovićevo, 13:10, 13:55, 18:25, 19:05 Zmajevo JP “VRBAS”: tel. 021/706-638 ŽELEZ. STANICA VRBAS: tel. 021/706-707 SPORT 16 Svetsko prvenstvo u kik boksu od 24. do 30. oktobra u Beogradu SPREMAN SAM ZA NOVU POBEDU Ljubo Jalovi amaterski svetski prvak u kik boksu. Rođen je 11. marta 1990. godine u Vrbasu. Tokom oktobra ove godine obeležiće 10 godina bavljenja kik boksom. Od prvog dana njegov trener je Dušan Kilibarda, za koga kaže da mu je više od trenera. Do sada ima 87 mečeva, dosta medalja pehara i priznanja. Ovih dana diplomirao je na Fakultetu za uslužni biznis.

Bačka Press: Najveći Uspeh? GLORY. Taj turnir se odigrava od najkompletnijih i najboljih Ljubo Jalovi: Prvi put sam u raznim državama i okuplja sportskih centara u Srbiji. 2011. godine učestvovao na najbolje igrače sveta. Ne sumn- Bačka Press: Savet za one velikom takmičenju, Svetskom jam da ću do toga i doći. koji počinju da se bave kik prvenstvu u Skoplju, imao sam Bačka Press: Koliko je popu- boksom ? 21 godinu. Od momenta kada laran kik boks u Srbiji? Ljubo Jalovi: Svima kažem sam saznao da ću učestvovati Ljubo Jalovi: Kik boks je prvi korak je odlazak u salu za na tom prvenstvu svaki dan formiran iz karatea i drugih treniranje. Ja sam sumnjao u po ceo dan samo sam mislio o borilačku sportova. Nastao je sebe. Važna je upornost i želja tome. Budio sam se sa željom u Americi, a u Srbiji postoji za uspehom. Imao sam i uspo- da osvojim medalju i sa istom 40 godina. Sve je popularniji na i padova, i verovatno ću ih željom završavao dan. Kada je završeno žrebanje saznao sam Apelujem na vodeće ljude u ovom gradu da ne da ću imati najteže protivnike. smeju da ukinu finansije za sport, to je propast za Protivnici su mi bili evropski i omladinu a samim tim i za grad. Više puta sam sevtski prvak, a ja sam nokau- tirao obojicu, 2013. godine hteo da odustanem od sporta upravo zato što sam održano je Svetsko prvenstvo bio nezadovoljan zbog novca. Iako sam imao veo- u Brazilu. Samo sam mislio ma dobre rezultate, uvek je nedostajalo novaca za o pobedi. Jednostavno sam turnire, prvenstava i razna druga takmičenja. U pretrčao svetsko prvenstvo. Došao sam do finala, protivnik mom slučaju uvek su se našli neki dobri ljudi koji je bio iz Italije, savladao sam su hteli da pomognu, pa se sve dobro završilo. ga i postao amaterski svetski prvak. Kada sam postao prvak sveta čudno sam se osećao. Otišao sam na plažu gledao u nebo u more i razmišljao. Pitao sam se – Šta sad? Bačka Press: Usledila su nova takmičenja i novi uspesi? Ljubo Jalovi: Prošle godine učestvovao sam na Evropskom prvenstvu. Otišao sam sa 30 Bačka Press: Kako je sve a sa druge strane imao sam posto sebe, imao sam smrtni počelo? jaku želju da se dokažem. Prvu slučaj u porodici. Smogao sam Ljubo Jalovi: U Osnovnoj borbu sam izgubio, bio sam snage i otišao na prvenstvo. školi sam počeo rekreativno razočaran ali sam nastavio da Osvojio sam bronzanu medal- da vežbam. Polaskom u sredn- treniram. Roditelji su bili pro- ju koju sam posvetio ocu. Kra- ju školu počelo je i moje bavl- tiv da treniram kik boks, jer su jem godine učestvovao sam na jenje kik boksom.Već na poč- im borbe izgledale strašno. Tat Neft Kupu, to je prestižni etku sam se trudio i dao sve od Bačka Press: Prvi uspeh? profesionalni svetski kup u kik sebe fizički sam bio spreman, Ljubo Jalovi: Posle samo go- boksu. Pobedio sam u prvom ali mi je tehnika nedostajala. dinu ipo dana treniranja os- kolu u prvoj rundi nokautom. Uvek u svemu hoću da budem vojio sam zlatnu medalju na Taj snimak je obišao ceo svet. najbolji, zapravo moja moti- prvenstvu Vojvodine B klase. Kada bih zamišljao kako da vacija je uvek bila da budem u Iste godine posle mesec dana izgleda moj najbolji meč, taj je svemu prvi. Moj trener Dušan učestvovao sam na državnom upravo tako izgledao. Kilibarda je već na početku junuorskom prvenstvu, pobe- Bačka Press: Važna priznan- imao velike planove za mene. dio sam u sva tri meča u jed- ja? Izgledelo mi je nedostižno, nom danu i postao prvi. Ljubo Jalovi: Jako mi znači Oktobarska nagrada grada Vr- basa. Takođe sam ponosan što pogotovo K1 disciplina u ko- još dosta imati. Padovi su veo- sam čak šest puta proglašen joj se koriste noge ruke i ko- ma važni i sastavni deo svakog za najboljeg sportistu u opšti- lena. Ovaj sport možda jeste sporta, važno je znati ustati i ni. Ipak biti priznat u gradu u agresivan, ali su svi okrenuti nastaviti dalje. kome živiš je veoma bitno. ka fer plej igri. Uglavnom je fi- Bačka Press: Kada bi imao Bačka Press: Planovi? nansijski teško u Srbiji baviti se ponudu da treniraš u inostran- Ljubo Jalovi: Uskoro me sportom, ali nadam se boljim stvu da li bi prihvatio? očekuje Svetsko prvenstvo vremenima. Ljubo Jalovi: Ne znam, zavi- koje se od 25. do 30.oktobra Od opštine Vrbas dobijam si. Volim svoj grad, porodicu, održava u Beogradu. Intenziv- stipendiju od 10.000 dinara trenera, prijatelje. Navikao sam no treniram. Spreman sam za mesečno. Jedna od najvećih se da ovde živim i treniram. Sa prvenstvo i daću sve od sebe prednosti za sportiste u Vrbasu druge strane uslovi života u da opravdam titulu. Inače, jeste što je svima na raspolag- inostranstvu, novac koji bi do- želja mi je da nastupam na na- anju Centar za fizičku kulturu bijao.... jprestižnijem turniru na svetu „Drago Jovović“. To je jedan Sanja Kalajdžić