U V O D Prostorni plan Republike Srbije kao strateški razvojni oblastima/sektorima; (ii) planski iskazi o buducem razvoju dokument za period do 2010. godine utvrduje: (projekcije, prognoze, planske strategije, planske koncepcije ?? dugorocne osnove organizacije, korišcenja i uredenja itd.); i prostora Republike Srbije; (iii) skup mera o implementaciji. ?? pravce urbanizacije i osnovne kriterijume uredenja U Prostornom planu postignut je stepen sinteze naselja; planskih rešenja moguc u datim okolnostima. Bice neophodno ?? planska nacela i kriterijume korišcenja prirodnih resursa i da se dugorocne koncepcije Plana razrade za srednjerocni zaštite životne sredine; period i usaglase instrumenti primene Prostornog plana sa politikama i merama koje ce biti korišcene u drugim ?? uslove za zaštitu i korišcenje podrucja od posebnog oblastima razvoja. Problem uskladivanja raznih interesa (cesto znacaja; i oprecnih i konfliktnih) u korišcenju prostora, u institucijama ?? koridore osnovnih infrastrukturnih sistema. politickog sistema, zahtevace potpuniju strucnu i naucnu Prostornim planom se prvenstveno usmerava i podršku, kako informaticku i istraživacku, tako i kontroliše organizacija i uredenje prostora Republike ali su u institucionalno-organizacionu i programsku. U tom smislu, njemu sadržane i propozicije iz drugih oblasti razvoja prioritetno ce se pristupiti izradi i donošenju posebnog (ekonomskog, socijalnog i dr.). Utoliko je Plan do odredenog Programa za ostvarivanje Prostornog plana Republike Srbije. stepena integrativan. Razlog je u neodvojivosti raznih U posebnoj knjizi pod nazivom Prostorni plan aspekata razvoja, što je narocito izraženo u delu o sprovodenju Republike Srbije - Planska i analiticko dokumentaciona Prostornog plana. Naime, planske propozicije o uredenju i osnova izloženi su (a) ciljevi i planska rešenja sa korišcenju prostora na nacionalnom nivou ne mogu biti objašnjenjima, obrazloženje pristupa i koncepcija planskih sprovedene primenom samo prostornih politika, mera i rešenja (deo I), (b) osnovni nalazi iz analiticko instrumenata u užem smislu, vec i pokretanjem i primenom dokumentacione grade Prostornog plana i dokumentacione složenijeg instrumentarijuma, koji obuhvata i politike iz karte, i (v) podaci o radnom timu i institucijama angažovanim naznacenih drugih oblasti razvoja. u izradi Plana (deo II). Prostorni plan obuhvata sledece oblasti/sektore: zaštita i korišcenje prirodnih resursa (poljoprivredno i šumsko zemljište, vode, mineralne i energetske sirovine); osnove razmeštaja stanovništva; razvoj i uredenje gradskih i seoskih podrucja; nacela prostorne organizacije javnih službi; lokacioni uslovi i usmeravanje razmeštaja industrije; razvoj i razmeštaj infrastrukture (vodoprivreda, energetika, saobracaj i telekomunikacioni sistemi); razvoj i organizacija turistickih podrucja; zaštita životne sredine i prirodnih dobara i zaštita nepokretnih kulturnih dobara. Regionalni razvoj obraden je na dva nivoa: (i) pojedinacnih sektora i (ii) funkcionalnih podrucja. Dati su pojedinacni sektorski bilansi planiranog korišcenja prostora i opšti bilans za kraj planskog perioda. U kartografskom delu, planska rešenja su prikazana na cetiri referalne planske karte. Prostorni plan Republike Srbije sadrži i blok o primeni i sprovodenju: opšte mere; posebne politike, mere i instrumenti za ostvarivanje Prostornog plana; smernice za primenu Prostornog plana u prostornim i urbanistickim planovima; spisak prostornih i urbanistickih planova od republickog znacaja; odredbe o programskoj, institucionalno- organizacionoj, informatickoj i istraživackoj podršci ostvarivanju Plana. Prostornim planom su obuhvacene sledece vrste planskih propozicija: (i) ciljevi razlicitog stepena opštosti/posebnosti i vremenskog dosega, po pojedinacnim 1 I. CILJEVI I OSNOVNE POSTAVKE PROSTORNOG PLANA REPUBLIKE SRBIJE 1. OPŠTI CILJEVI ekonomskoj i socijalnoj strukturi, narocito podrucja sa izraženim disfunkcijama socijalnog i ekonomskog razvoja. Osnovni opšti cilj je postizanje racionalne organizacije Uporišta ravnomernijeg regionalnog razvoja su: (a) uvaža- i uredenja prostora, uskladivanjem njegovog korišcenja sa vanje realnih faktora razvoja; (b) preduzimanje podsticajnih mogucnostima i ogranicenjima u raspolaganju prirodnim i mera od strane državnih i drugih fondova i drugih vidova stvorenim vrednostima, i sa potrebama dugorocnog socijalnog podrške programima lokalnih zajednica i privrednih aktera; i ekonomskog razvoja. Ostvarivanje ovog cilja postici ce se: (c) uspostavljanje tržišnih principa i formiranje odgovarajuceg (1) zaustavljanjem dalje degradacije prostora, ugrožavanja i institucionalnog okvira u kome ce tržišne institucije moci da uništavanja prirodnih resursa i dobara, suzbijanjem neplanske funkcionišu; (d) stvaranje regionalno (teritorijalno) izgradnje i nenamenskog korišcenja prostora, revitalizacijom diferenciranog ambijenta privredivanja, putem odgovarajucih ugroženih podrucja narocito onih koja imaju perspektive politika. razvoja; U razvoju sistema gradova u Republici težište je na (2) ravnomernijim razmeštajem stanovništva, privrednih i smanjenju relativne koncentracije stanovništva i aktivnosti u drugih aktivnosti u skladu sa prednostima pojedinih republickom i pokrajinskim centrima, odnosno na delova Republike, odnosno sa potrebama skladnijeg i kvalitativnim promenama njihove privredne i prostorno, energetski i ekološki racionalnog razvoja socioekonomske strukture, uz intenzivnije korišcenje proizvodnje i drugih delatnosti, usporavanjem gradevinskih fondova, zemljišta i lokacionih pogodnosti, koncentracije stanovništva, privrednih i drugih aktivnosti u strucnih, naucnih i razvojnih potencijala kojima raspolažu. podrucjima intenzivnog naseljavanja, podsticanjem razvoja u Deo ove strategije je podsticanje odgovarajucih programa za emigracionim i nedovoljno razvijenim podrucjima i poboljšanje kvaliteta života u makro- i regionalnim centrima, obezbedivanjem uslova za povratak stanovništva u kao i stimulisanje razvoja manjih gradova. populaciono malobrojna i nenaseljena podrucja; Demetropolizacija (selektivno prenošenje pojedinih funkcija i (3) uskladenijim regionalnim razvojem, narocito nedovoljno aktivnosti - upravno-administrativnih, ekonomskih, kulturnih, razvijenih, brdskih, planinskih i pogranicnih podrucja; posrednickih itd. - iz republickog i makroregionalnih centara (4) uskladivanjem dinamike izmedu procesa deagrarizacije, u druge gradove) ne oznacava zaustavljanje razvoja, vec industrijalizacije i urbanizacije: globalnim usporavanjem neophodnost kvalitativnog preobražaja njihove prostorne i deagrarizacije; racionalnim i umerenijim nastavljanjem socio-ekonomske strukture. U okviru aglomeracionog sistema procesa industrijalizacije i bržim razvojem seoskih Beograda to se posebno odnosi na male gradove u njegovim podrucja, kroz razvojne programe i projekte sa tzv. cistom rubnim zonama. tehnologijom (u oblastima industrije, turizma, poljo- Rešenja u Prostornom planu polaze od postojece privrede, zanatstva, trgovine, ugostiteljstva, saobracaja i koncentracije stanovništva i aktivnosti u dunavsko-savskom dr.); kvalitativnim poboljšanjima uslova života u pojasu i zoni Velike, Zapadne i Južne Morave. Istovremeno, najurbanizovanijim podrucjima; delom planskih propozicija teži se smanjenju prevelike (5) uskladivanjem organizacije, uredenja i korišcenja prostora koncentracije stanovništva i aktivnosti u dunavsko-savskom sa potrebama zaštite od elementarnih i drugih vecih pojasu i u moravskoj zoni, kroz primenu principa nepogoda i zaštite državne teritorije, stanovništva, policentricnog razvoja. Suština ove koncepcije je selektivno aktivnosti, prirodnih i stvorenih resursa; podsticanje privrednog razvoja uskladenog sa razvojem (6) zaštitom životne sredine. zajednickog i individualnog standarda u manje razvijena i podrucja prioritetnog razvoja. Razvoj seoskih naselja i podrucja, kao više- funkcionalnih proizvodnih, socijalnih i kulturnih prostora i 2. OSNOVNA UPORIŠTA I POSTAVKE jacanje ekonomske snage seoskih domacinstava, zato što se PROSTORNOG PLANA cilj ravnomernijeg razvoja u prostoru Republike može da Osnovno strategijsko opredeljenje je da se postigne ostvari samo kvalitativnim promenama na seoskom podrucju. veci stepen ukupne funkcionalne integrisanosti prostora Zbog toga se razvoj poljoprivrede i seoskih podrucja posmatra Republike Srbije. Istovremeno, da se obezbede uslovi za kao jedno od najznacajnijih pitanja buduceg razvoja znatno vece saobracajno i ekonomsko povezivanje Republike Republike. sa susednim i ostalim evropskim zemljama (u tome posebno Nužno je aktivirati i uciniti privlacnim za lociranje korišcenjem prednosti položaja i planiranih tehnickih sistema privrednih kapaciteta i naseljavanje više zona u odnosu na cija realizacija predstoji u ovom delu Evrope); poseban znacaj današnje stanje i tendencije. Ovo se u prvom redu odnosi na za Republiku Srbiju ima povezivanje sa mediteranskim delove Republike koji imaju znacajne potencijale (prirodne i zemljama, preko luke u Baru, železnicke pruge i koridora puta stvorene) i relativno dobar saobracajni položaj i dostupnost Beograd-Bar, saobracajnog koridora koji povezuje Metohiju (deo Pomoravlja, Podunavlja, Branicevo, Timocka krajina i sa Republikom Crnom Gorom, kao i pravcem prema Solunu. dr.). Postizanje veceg stepena integrisanosti prostora Srbije Razvoj nedovoljno razvijenih, brdskih, planinskih i podrazumeva ublažavanje/smanjenje regionalnih prigranicnih podrucja zasniva se na integralnom razvoju, koji disproporcija, odnosno kvalitativne promene u prostornoj, podrazumeva