Zograf 40 03 Starodubcev.Indd
Total Page:16
File Type:pdf, Size:1020Kb
Питања уметничких утицаја хришћанског Истока у Србији крајем XII и током XIII столећа и путева њиховог преношења* Татјана Стародубцев** Академија уметности у Новом Саду UDC 75.052:75.057](497.11)”11/12” 75.01 271.22-247-279 DOI 10.2298/ZOG1640045S Оригиналан научни рад У раду се истражују питања утицаја хришћанског хришћанских утицаја у српској средњовековној умет- Истока у српској средњовековној уметности на осно- ности нису разматрана током претходних деценија. ву остварења у којима су они препознавани у ранијим Зато је најпре потребно подсетити на споменике у истраживањима, вршеним у време када многи споме- којима су их истраживачи ранијих генерација препо- ници источнохришћанског света нису били проучени и објављени. Реч је о заставици на почетку Миросла- знавали и указати на дела настала у источнохришћан- вљевог јеванђеља, фрескама првог слоја у испосници ском свету до краја XIII века која носе сродности с Светог Петра Коришког и минијатурама Призренског тим српским остварењима, неретко не тако давно јеванђеља. Најзад, разматра се и то да ли су утицаји објављена, као и на исходе новијих проучавања поје- хришћанског Оријента пристизали у Србију преко Апе- диних тема важних за разумевање значења одређених нинског полуострва или непосредно са Истока. представа и путева преношења различитих утицаја. Кључне речи: уметност, Србија, Исток, XII век, XIII век, Најстарији такав пример налази се у Миросла- Мирослављево јеванђеље, испосница Светог Петра Ко- вљевом јеванђељу, које се чува у Народном музеју у ришког, Призренско јеванђеље Београду (бр. 1536). Тај јеванђелистар је добио назив The paper analyses the questions of the influences of the Chris- по наручиоцу, хумском кнезу Мирославу, брату жу- tian East on Serbian medieval art based on the works in which пана Стефана Немање. Претпоставља се да је израђен such impacts have been recognized in previous studies, carried за кнежеву задужбину, цркву Светог Петра на Лиму, out at the time when many Eastern Christian monuments had подигнуту, како показују најновија истраживања, по yet to be studied and published. They include the headpiece 2 at the beginning of the Miroslav Gospel, the first-layer frescoes свему судећи, 1161/1162. године. Садржи 296 минија- at the Hermitage of St. Peter of Koriša and the miniatures in тура и иницијала, а у овом раду пажња ће бити пос- the Prizren Gospel. Finally, the paper addresses the question of већена само сликаном заглављу на почетној страни whether the influence of the Christian Orient reached Serbia (fol. 1r). Та заставица је усамљено остварење минија- via the Apennine Peninsula or came directly from the East. туристе који се није ослањао на узоре какве је следио Keywords: art, Serbia, East, 12th century, 13th century, Miro- мајстор, надахнут западним утицајима, који је изра- slav Gospel, Hermitage of St. Peter of Koriša, Prizren Gospel дио све остале украсе у тој књизи. Двојица минија- туриста нису пратили само обрасце међусобно раз- нородног порекла већ су имали и сасвим различите Крајем XII и током XIII века настала су у срп- уметничке приступе и рукописе. ским областима поједина остварења за која се сматра да су прожета источњачким утицајима. Путеви који- Заставица на fol. 1r састављена је од три лука ос- ма су ти одјеци особеног стваралаштва из удаљених лоњена на четири стуба која почивају на круговима простора, Египта, Свете земље, Сирије, Јерменије и са уписаним осмолатичним цветовима, постављеним Грузије, могли пристићи у ову средину још увек нису на водоравну основу (сл. 1). На теме средњег, нешто истражени. Ретки научници који су посветили пажњу вишег лука смештен је крст с врежама, ослоњен на таквим уметничким упливима износили су различите правоугаоно постоље, а над бочним луковима налази претпоставке – да су дошли непосредно са Истока или се по један мањи крст. Под луковима, између стубова, да су прихваћени преко православних заједница на виде се јеванђелисти, представљени до појаса, сваки југу Апенинског полуострва.1 Питања источњачких с десницом у благослову и затвореном књигом у ле- * Oвај рад је настао као резултат истраживања у оквиру 2 За тај рукопис v. J. Prolović, The Early Period of Illuminations пројекта Српска средњовековна уметност и њен европски кон- in Serbian Manuscripts, in: Byzantine Heritage and Serbian Art. Sacral текст (бр. 177036), који финaнсијски подржава Министарство Art of the Serbian Lands in the Middle Ages, ed. D. Vojvodić, D. просвете и науке Републике Србије. Popović, Belgrade 2016, 186–188, где је наведена одговарајућа лите- ** [email protected] ратура. За датовање подизања поменуте цркве cf. М. Марковић, О 1 Студије у којима су изнета таква мишљења биће наведене ктиторском натпису кнеза Мирослава у цркви Светог Петра на уз одговарајуће редове у овом раду. Лиму, Зограф 36 (2012) 21–40. 45 ЗОГРАФ 40 (2016) [45–72] Сл. 1. Мирослављево јеванђеље, заставица, fol. 1r (фото: Народни музеј, Београд) Fig 1. Miroslav Gospel, headpiece, fol. 1r (photo: National Museum, Belgrade) вој руци. Приказана су само тројица – Јован, Марко ца јеванђеља одавно су се појавиле у рукописима. До- и Лука. Њихови епитети свети исписани су у обли- вољно је подсетити на добро познато сиријско Рабу- ку грчких скраћеница, а имена и називи јеванђелист лино четворојеванђеље из 586. године,5 као и на друге израђени су на српскословенском. Сликар те заста- рукописе настале у истој средини у којима су писци вице изводио је основни цртеж тамносмеђом бојом, приказани чеоно окренути, испод лукова ослоњених прилично дебелом линијом. Стварао је плошне не- на стубове.6 Јеванђелисти који стоје под луковима на сразмерне фигуре, покривене једноставним хаљинама стубовима, на пример, срећу се и на минијатурама у без прегиба и огртачима чији набори, наизменично коптским књигама,7 као и у оним рађеним у Грузији.8 обојени двема бојама, не пружају осећај тродимензи- оналности, већ утисак шара у облику трака. Главе су Weitzmann, ed. G. Vikan, Princeton 1973 (= American Collections), им неправилног облика, црте лица, као год и коса и 44–45, са старијом литературом. брада, извучене цртежом, без покушаја подсликавања 5 J. Leroy, Les manuscrits syriaques à peintures conservés dans инкарната, на којем се појављују, прилично немарно les bibliothèques d’Europe et d’Orient, Paris 1964, 139, 148; Album, pls. нанете, само црвене површине руменила на образима. 28.1–2; детаљно за примере из Рабулиног јеванђеља, где Лука и Распон боја је веома скучен. Сликар је, поред тамно- Марко стоје (fol. 10r), а Јован и Матеј седе (fol. 9v), cf. Friend, The Portraits of the Evangelists, 126; idem, The Portraits of the Evangelists in смеђе, којом је радио цртеж, користио још само пи- Greek and Latin Manuscripts. Part II, Art Studies (1929) 3–9, Figs. 1–2; гменте црвене, зелене и окера и злато.3 Il tetravangelo di Rabbula. Firenze, Biblioteca Medicea Laurenziana, Јеванђелисти су у рукописима у српској средини, Plut. I.56. L’illustrazione del Nuovo Testamento nella Siria del VI secolo, ed. M. Bernabò, Roma 2008, 10–11, Tavv. XVIII–XIX (M. Bernabò). једнако као и у византијској, обично представљани у 6 На пример, свети Јефрем у рукопису из XI века из призорима који описују настанак њихових састава и Патријаршијске бибилиотеке у Хомсу (Leroy, Les manuscrits најчешће су засебно сликани. Одакле је овај мајстор syriaques, 237, 238; idem, Les manuscrits syriaques. Album, pl. 61.1). црпио подстицај да их прикаже на сасвим другачији На нешто другачији начин, на пример, како седе под конструк- начин могуће је разазнати једино трагањем за минија- цијом на два стуба који носе архитравну греду над којом су чети- ри забата, два бочна у облику троугла и два средња полукружна, турама у другим областима у којима су јеванђелисти четворица јеванђелиста су приказани у јеванђелистару из XII или били чеоно сликани и постављани под лукове на сту- XIII столећа који се чува у Лондону (British Museum, OR. 3372), бовима. Иако стојеће фигуре јеванђелиста нису често fol. 5r (idem, Les manuscrits syriaques, 261, 263; idem, Les manuscrits приказиване, претпоставља се да су биле пореклом syriaques. Album, pl. 66). 7 старије од оних које су с временом постале уобичајене Тако су приказани јеванђелисти (Марко, fol. 101v, и Лука, fol. 165v) у рукопису Vat. Copt. 8 с краја XII или почетка XIII века и да њихово порекло треба видети у Египту, односно (M. Cramer, Koptische Buchmalerei, Recklinghausen 1964, 87, Abb. 95, 4 у Александрији. Чеоно постављене представе твора- 100; J. Leroy, Les manuscrits coptes et coptes-arabes illustrés, Paris 1974, 154, pl. 38, 1–2). На исти начин су представљена и два света мона- 3 О тој заставици, на основу до тада објављених рукописа, ха на једном листу из VII или VIII столећа донетом из Белог или cf. Ј. Максимовић, Студије о Мирослављевом јеванђељу III. Ликови Црвеног манастира у Коптски музеј у Каиру (Cramer, Koptische јеванђелиста у Мирослављевом јеванђељу, ЗЛУМС 8 (1972) 41–45 Buchmalеrei, 71, Abb. 80; Leroy, Les manuscrits coptes, 89, pl. 27, 1). и сл. 1. 8 У првом јеванђељу Џручи (Джручи), у Грузијској акаде- 4 О представама стојећих јеванђелиста, уз претпоставку мији наука у Тбилисију, Н-1660, из 940, сваки од четворице је- да је такав начин приказивања рођен у Египту, у Александрији, ванђелиста приказан је чеоно, у пуној фигури, под лучном кон- v. A. M. Friend, Jr., The Portraits of the Evangelists in Greek and Latin струкцијом ослоњеном на стубове (Р. Шмерлинг, Художественное Manuscripts, Art Studies (1927) 124–133; cf. и Illuminated Greek оформление грузинской рукописной книги IX–XI вв, Тбилиси 1979, 46 Manuscripts from American Collections. An Exhibition in Honor of Kurt 42–43, Т. 16–18, 22), а једнако је представљен и Матеј који се очу- Стародубцев Т.: Питања уметничких утицаја хришћанског Истока у Србији Особито су чести у јерменским рукописима, где су ници (Megale Panagia 1, fol. 2v).12 Сличан је случај и обично приказивани четворица, у пуној фигури, тек у рукопису који се налази у Великој лаври на Светој благо окренути један према другом како би чинили Гори (A 104), израђеном у XII веку у неком скрипто- два пара, постављени између пет стубова који при- рију у јужном делу Апенинског полуострва – у њему државају четири лука.