Prostorni Plan Grada U@Ica

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

REPUBLIKA SRBIJA

GRAD U@ICE

PROSTORNI PLAN GRADA U@ICA

The Spatial plan for City of Uzice

Rukovodilac izrade Plana

Odgovorni planer Direktor

Milan Peji}, dipl. prostorni planer Darko [im{i}, dipl. in`. saobr.

Br. licence 100 0068 03

------

Predsednik Skup{tine Grada

------Radi{a Marjanovi} dipl. ekon.

U @ I C E

Jun 2010. godine

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

S A D R @ A J

UVODNE NAPOMENE

I POLAZNE OSNOVE

1.0. OBUHVAT I GRANICA PROSTORNOG PLANA 2

1.1. POLO@AJ GRADA U OKRU@EWU 2 1.2. GRANICE I VELI^INA GRADA U@ICA 3

2.0. OBAVEZE, USLOVI I SMERNICE IZ PLANSKIH DOKUMENATA VI[EG REDA 4

2.1. IZVOD IZ PROSTORNOG PLANA REPUBLIKE SRBIJE 4 2.2. IZVOD IZ PP PODRU^JA POSEBNE NAMENE NP TARA 5 2.3. IZVOD IZ PP PODRU^JA IZVORI[TA VODOSNABDEVAWA REGIONALNOG PODSISTEMA "RZAV" 5 2.4. OSTALI RELEVANTNI PLANOVI, RAZVOJNI PROGRAMI, STRATEGIJE, PROJEKTI 6

3.0. EVROPSKE SMERNICE I POLITIKE RAZVOJA OD ZNA^AJA ZA U@ICE 6

4.0. OCENA STAWA, POTENCIJALI I OGRANI^EWA PROSTORA 9

4.1. PRIRODNI USLOVI 9 4.2. PRIRODNI RESURSI 9 4.3. KORI[]EWE ZEMQI[TA 10 4.4. STANOVNI[TVO 15 4.5. MRE@A NASEQA I CENTARA 17 4.6. PRIVREDNE DELATNOSTI 18 4.7. JAVNE SLU@BE 20 4.8. INFRASTRUKTURNI SISTEMI 20 4.8.1. SAOBRA]AJ 20 4.8.2. ENERGETIKA 22 4.8.2.1. ELEKTROENERGETSKA INFRASTRUKTURA 22 4.8.2.2. TOPLIFIKACIJA I GASIFIKACIJA 22 4.8.3. TELEKOMUNIKACI SISTEMI 23 4.8.4. KOMUNALNO OPREMAWE 23

4.9. PRIRODNA DOBRA, ZA[TITA @IVOTNE SREDINE, KULTURNO NASLE\E I TURIZAM 24 4.9.1. PRIRODNA DOBRA 24 4.9.2. ZA[TITA @IVOTNE SREDINE 25 4.9.3. ZA[TITA NEPOKRETNIH KULTURNIH DOBARA 26 4.9.4. TURIZAM 27

II CIQEVI I KONCEPCIJA PROSTORNOG RAZVOJA

1.0. OP[TI CIQEVI RAZVOJA GRADA U@ICA 32

2.0. CIQEVI RAZVOJA PO POJEDINIM OBLASTIMA 32

2.1. KORI[]EWE PRIRODNIH RESURSA 32 2.2. STANOVNI[TVO 35 2.3. MRE@A I FUNKCIJE NASEQA 35 2.4. RURALNA PODRU^JA 36 2.5. PRIVREDNE DELATNOSTI 36 2.6. JAVNE SLU@BE 37

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

2.7. INFRASTRUKTURNI SISTEMI 38 2.7.1. SAOBRA]AJ 38 2.7.2. ENERGETIKA 38 2.7.2.1. ELEKTROENERGETSKA INFRASTRUKTURA 38 2.7.2.2. TOPLIFIKACIJA I GASIFIKACIJA 38 2.7.3. TELEKOMUNKACIJE 38 2.7.4. KOMUNALNA OPREMQENOST 39

2.8. PRIRODNA DOBRA, ZA[TITA @IVOTNE SREDINE, KULTURNO NASLE\E I TURIZAM 39 2.8.1. ZA[TITA PRIRODE 39 2.8.2. ZA[TITA @IVOTNE SREDINE 39 2.8.3. ZA[TITA NEPOKRETNIH KULTURNIH DOBARA 40 2.8.4. TURIZAM 41 2.8.5. REKREACIJA I SPORT 41

3.0. KONCEPCIJA PROSTORNE ORGANIZACIJE, SISTEMA NASEQAVAWA, KORI[]EWA, URE\EWA I ZA[TITE PROSTORA 41

III PRINCIPI I PROPOZICIJE KORI[]EWA, URE\EWA I ZA[TITE PLANSKOG PODRU^JA

1.0. PRINCIPI I PROPOZICIJE ZA[TITE, URE\EWA I RAZVOJA PRIRODE I PRIRODNIH SISTEMA 46

1.1. ZA[TITA I KORI[]EWE [UMSKOG ZEMQI[TA I RAZVOJ [UMARSTVA 46 1.1.1. MOGU]NOST, STEPEN I DINAMIKA UNAPRE\IVAWA STAWA [UMA U [UMSKOM PODRU^JU 46 1.1.2 PLAN SEKTORA [UMARSTVA 47 1.1.3. ZA[TI]ENA PRIRODNA DOBRA U OKVIRU GRANICA KOJIMA GAZDUJE [.G. U@ICE 48 1.1.4. PREDLOZI ZA ZA[TITU 48 1.1.5. PLAN URE\IVAWA POVR[INA ZA ODMOR I REKREACIJU 48

1.2. ZA[TITA I KORI[]EWE POQOPRIVREDNOG ZEMQI[TA I RAZVOJ POQOPRIVREDE 49 1.2.1. POLAZNE OSNOVE PLANA ZA[TITE I KORI[]EWA POQOPRIVREDNOG ZEMQI[TA 49 1.2.2. ZONE POQOPRIVREDNE PROIZVODWE 50 1.2.3. REJONI POGODNI ZA ORGANIZOVANU POQOPRIVREDNU PROIZVODWU 51

1.3. VODE, VODNO ZEMQI[TE I VODOPRIVREDNA INFRASTRUKTURA 52 1.3.1. PLAN SNABDEVAWA NASEQA VODOM 52 1.3.1.1. REGIONALNI VODOPRIVREDNI VODOSISTEM "VRUTCI" 52 1.3.1.2. ORGANIZOVANI LOKALNI VODOSISTEMI U POJEDINIM DELOVIMA GRADA 54 1.3.2. ODVO\EWE UPOTREBQENIH I OTPADNIH VODA 55 1.3.2.1. KANALISAWE I PRE^I[]AVAWE OTPADNIH VODA ZA PODRU^JE U@ICA SA PRIGRADSKIM NASEQIMA 55 1.3.2.2. KANALISAWE I PRE^I[]AVAWE OTPADNIH VODA ZA NASEQA IZVAN PODRU^JA U@ICA 55 1.3.3. AKUMULACIJE 56 1.3.3.1. AKUMULACIJE U OKVIRU IZVORI[TA 56 1.3.3.2. AKUMULACIJA VRUTCI NA RECI \ETIWI 56 1.3.3.3. AKUMULACIJA NA POTOKU TATALIJA 56 1.3.4. ZA[TITA OD EROZIJE 57 1.3.5. REGULACIONI RADOVI 57 1.3.6. ZALIVNI SISTEMI 58 1.3.7. RIBARSTVO 58 1.3.8. ODR@AVAWE VODOPRIVREDNIH OBJEKATA 58

1.4. MINERALNE SIROVINE KAO RESURS 58

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

2.0. PROSTORNI RAZVOJ DRU[TVENO EKONOMSKOG KOMPLEKSA, NASEQA I RURALNI RAZVOJ 59

2.1. PROSTORNO DEMOGRAFSKI RAZVOJ GRADA U@ICA 59 2.2. PROSTORNI RAZVOJ I RAZME[TAJ PRIVREDNIH DELATNOSTI 63 2.2.1 OSNOVNE POSTAVKE RAME[TAJA PRIVREDNIH KAPACITETA 63 2.2.2. KRITERIJUMI ZA IZBOR LOKACIJA ZA SME[TAJ PROIZVODNIH POGONA INDUSTRIJE I MSP 63 2.2.3. PROJEKCIJE VREDNOSNIH POKAZATEQA 65 2.3. PROSTORNI RAZVOJ I RAZME[TAJ JAVNIH SLU@BI 66 2.3.1. ORGANIZACIJA MRE@E OBJEKATA JAVNIH SLU@BI 67 2.3.1.1. LOKALNA I GRADSKA UPRAVA 67 2.3.1.2. ZDRAVSTVENA ZA[TITA 67 2.3.1.3. ZDRAVSTVENA ZA[TITA @IVOTIWA 69 2.3.1.4. DE^JE VASPITAWE I OBRAZOVAWE 69 2.3.1.5. SOCIJALNA ZA[TITA 71 2.3.1.6. OBJEKTI U OBLASTI KULTURE 73 2.4. RAZVOJ I URE\EWE NASEQA I CENTARA GRADA U@ICA - VEZE I ODNOSI GRADSKIH I SEOSKIH NASEQA 73 2.5. PROSTORNI RAZVOJ I I URE\EWE RURALNIH PODRU^JA 77

3.0. PROSTORNI RAZVOJ INFRASTRUKTURNIH SISTEMA I KOMUNALNO OPREMAWE PROSTORA 80

3.1. SAOBRA]AJ 80 3.1.1. DRUMSKI SAOBRA]AJ 80 3.1.1.1. DR@AVNI PUTEVI 80 3.1.1.2. OP[TINSKI PUTEVI 82 3.1.1.3. PRATE]I PUTNI OBJEKTI 86 3.1.2. @ELEZNI^KI SAOBRA]AJ 86 3.1.3. VAZDU[NI SAOBRA]AJ 86 3.1.4. TRANPORTNO DISTRIBUTIVNI CENTRI 87 3.1.5. PUTEVI I STAZE ZA NEMOTORNI SAOBRA]AJ 87 3.2. ENERGETIKA 87 3.3. TOPLIFIKACIJA I GASIFIKACIJA 87 3.4. TELEKOMUNIKACIJE 88 3.5. NOVI OBNOVQIVI IZVORI ENERGIJE 88 3.6. KOMUNALNA OPREMQENOST 89 3.6.1. DEPONOVAWE OTPADA 89 3.6.2. GROBQA 90 3.6.3. STO^NA GROBQA 90 3.6.4. PIJACE 90 3.6.5. STO^NE PIJACE 90

4.0. REGIONALNE I FUNKCIONALNE VEZE PLANSKOG PODRU^JA 91

4.1. EKONOMSKO GEOGRAFSKA KOMPONENTA POLO@AJA 91 4.2. MESTO I ZNA^AJ U@ICA U PROSTORNO-FUNKCIJSKIM ODNOSIMA U REGIJI 91 4.3. KA NOVOM KONCEPTU REGIONALNOG RAZVOJA 92

5.0. PRIRODNA DOBRA, ZA[TITA @IVOTNE SREDINE, KULTURNO NASLE\E I TURIZAM 93

5.1. ZA[TITA PRIRODNIH DOBARA 93 5.2. ZA[TITA @IVOTNE SREDINE 96 5.2.1. PRAVILA I MERE ZA[TITE @IVOTNE SREDINE 98 5.2.1.1. ZA[TITA VAZDUHA 98 5.2.1.2. ZA[TITA VODA I ZEMQI[TA 98 5.2.1.3. ZA[TITA OD BUKE 98 5.3. KULTURNO NASLE\E 99 5.3.1. EVIDENTIRANA NEPOKRETNA KULTURNA DOBRA NA PODRU^JU PLANA 99

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

5.3.2. SMERNICE ZA DAQI RAZVOJ I UNAPRE\EWE KULTURNOG NASLE\A 101 5.3.3. OP[TE MERE I USLOVI ZA[TITE I KORI[]EWA NEPOKRETNIH KULTURNIH DOBARA I WIHOVE ZA[TI]ENE OKOLINE 102 5.3.4. POSEBNE MERE I USLOVI ZA[TITE I KORI[]EWA KULTURNOG NASLE\A 103 5.3.4.1. POSEBNE MERE I USLOVI ZA[TITE I KORI[]EWA NEPOKRETNIH KULTURNIH DOBARA NA PODRU^JU GRADA U@ICA 103 5.3.4.2. POSEBNE MERE I USLOVI ZA[TITE ARHEOLO[KIH LOKALITETA 103

5.4. PROSTORNO RAZVOJNA KONCEPCIJA TURIZMA 103 5.4.1. REGIONALNI NIVO 103 5.4.2. ZONIRAWE PODRU^JA GRADA U FUNKCIJI RAZVOJA TURIZMA 104 5.4.3. TURISTI^KI CENTRI 106 5.4.4. SELA U FUNKCIJI TURIZMA 106 5.4.5. TURISTI^KI LOKALITETI 106 5.4.5.1. TURISTI^KI PUNKTOVI 106 5.4.5.2. SPORTSKO REKREATIVNI CENTRI 106 5.4.5.3. KULTURNA DOBRA KAO MOGU]I TURISTI^KI PUNKTOVI 106 5.4.6. SME[TAJNI KAPACITETI 107 5.4.7. VIKEND NASEQA 107 5.4.8. TURISTI^KI PRAVCI 107 5.4.9. PROSTORNO RAZVOJNA KONCEPCIJA SPORTA I REKREACIJE 108 5.4.10. PROGRAMSKI ELEMENTI ZA PLANIRAWE REKREATIVNIH PROSTORA I SADR@AJA U TURISTI^KIM NASEQIMA I ZONAMA 108

6.0. ZA[TITA PROSTORA OD INTERESA ZA ODBRANU ZEMQE, ZA[TITA OD ELEMENTARNIH NEPOGODA I OBEZBE\EWE PRIHVATQIVOG SEIZMI^KOG RIZIKA 110

6.1. USLOVI OD INTERESA ZA ODBRANU ZEMQE I MERE ZA[TITE OD ELEMENTARNIH I DRUGIH VE]IH NEPOGODA 110 6.2. ZA[TITA STANOVNI[TVA I MATERIJALNIH DOBARA U SLU^AJU NEPOSREDNE RATNE OPASNOSTI I U RATU 110 6.3. ZA[TITA OD PO@ARA 110 6.4. ZA[TITA OD KLIZI[TA 111 6.5. SEIZMIKA 111 6.6. ZA[TITA OD BIQNIH I @IVOTIWSKIH [TETO^INA 112 6.7. OSTALE SMERNICE 113

7.0. PRAVILA IZGRADWE I URE\EWA PROSTORA NA TERITORIJI GRADA U@ICA 113

7.1. PRAVILA IZGRADWE I URE\EWA ZONA I POJASEVA ZA[TITE, REZERVISAWA, IZGRADWE I URE\EWA PROSTORA 113 7.1.1. ZONE ZA[TITE VODA 113 7.1.1.1. ZONE I POJASEVI SANITARNE ZA[TITE IZVORI[TA VODOSNABDEVAWA AKUMULACIJE "VRUTCI" 113 7.1.1.2. ZONE I POJASEVI ZA[TITE IZVORI[TA REGIONALNOG PODSISTEMA"RZAV" 114 7.1.2. ZONE ZA[TITE PRIRODNIH I NEPOKRETNIH KULTURNIH DOBARA 115 7.1.2.1. ZA[TI]ENO PODRU^JE PARKA PRIRODE [ARGAN-MOKRA GORA 115 7.1.2.2. ZONE ZA[TITE KLISURE \ETIWE 116 7.1.2.3. ZONE ZA[TITE PRIRODNOG DOBRA POTPE]KE PE]INE 117 7.1.2.4. ZONE ZA[TITE I URE\EWA MEMORIJALNOG PRIRODNOG SPOMENIKA KADIWA^A 117 7.1.2.5. ZONE ZA[TITE I URE\EWA NEPOKRETNIH KULTURNIH DOBARA 117 7.1.3. ZA[TITNI POJASEVI U INFRASTRUKTURNIM KORIDORIMA 118 7.1.4. ZONE I POJASEVI ZA[TITE OD IZVORA ZAGA\EWA @IVOTNE SREDINE 120

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

7.1.5. ZONE I POJASEVI ZAPO^ETE ILI INICIRANE IZGRADWE 121 7.1.5.1. USMERAVAWE INDUSTRIJSKIH I PRIVREDNO-POSLOVNIH KAPACITETA U RUBNIM I PRIGRADSKIM PODRU^JIMA 121 7.1.5.2. SMERNICE ZA IZGRADWU ZONA/POJASEVA IZGRADWE 122 7.1.6. ZONE I LOKALITETI ZA INDUSTRIJU I MSP 122

7.2. PRAVILA GRA\EWA 123

7.2.1. PRAVILA GRA\EWA IZVAN GRA\EVINSKOG ZEMQI[TA 123 7.2.1.1. [UMSKO ZEMQI[TE 123 7.2.1.2. POQOPRIVREDNO ZEMQI[TE 123 7.2.1.3. VODNO ZEMQI[TE 125 7.2.2. PRAVILA GRA\EWA U GRA\EVINSKOM PODRU^JU 126 7.2.2.1. OP[TA PRAVILA GRA\EWA OBJEKATA U GRA\EVINSKOM PODRU^JU 126 7.2.2.2. POSEBNA PRAVILA GRA\EWA OBJEKATA U GRA\EVINSKOM PODRU^JU 128

7.3. PRAVILA PARCELACIJE 133

7.4. PRAVILA URE\EWA 135

7.4.1. ZEMQI[TE U OKVIRU ZA[TI]ENIH KORIDORA 135 7.4.2. JAVNE POVR[INE 135 7.4.3. MRE@A INFRASTRUKTURE 138

7.5. SMERNICE ZA IZGRADWU, KORI[]EWE I URE\EWE PROSTORA NA PODRU^JU PPPPN NP TARA I PODRU^JIMA O^UVANOG BIODIVERZITETA 140

7.6. ZAVR[NE ODREDBE PRAVILA I PRINCIPA GRA\EWA I URE\EWA 142

8.0. OSNOVNA NAMENA PROSTORA SA BILANSOM POVR[INA 142

9.0. ZA[TITA I REZERVISAWE PROSTORA 144

IV IMPLEMENTACIJA PROSTORNOG PLANA

1. MERE I INSTRUMENTI ZA OSTVARIVAWE PROSTORNOG PLANA 147

1.1. SMERNICE ZA PROSTORNU INTEGRACIJU GRADA U@ICA SA SUSEDNIM REGIONIMA 147

1.2. MERE ZA RAVNOMERNI TERITORIJALNI RAZVOJ 148

1.3. MERE ZA UNAPRE\EWE UPRAVQAWA PROSTORNIM RAZVOJEM 148

1.4. PRIORITETNA PLANSKA RE[EWA, PROJEKTI I AKTIVNOSTI DO 2015 GODINE SA MERAMA I INSTRUMENTIMA ZA OSTVARIVAWE 149

2. MERE ZA SPROVO\EWE PLANA 179

2.1. SMERNICE I NA^INI PLANSKE RAZRADE 179 2.1.1. NA NIVOU TERITORIJE GRADA U@ICA 179 2.1.2. NA NIVOU FUNKCIONALNIH I PRIRODNIH CELINA 179 2.1.2.1. PRA]EWEM I PODR@AVAWEM POSTOJE]IH VA@E]IH PROSTORNO-PLANSKIH DOKUMENATA I OSTALE PRAVNE REGULATIVE 179 2.1.2.2. IZRADOM, DONO[EWEM I PRA]EWEM ODGOVARAJU]E PLANSKE I ZAKONSKE REGULATIVE 179 2.1.3. NA NIVOU NASEQENIH CELINA I MESNIH ZAJEDNICA 179

2.2. INSTITUCIONALNA PODR[KA SPROVO\EWU PLANA 180

ZAVR[NE ODREDBE PROSTORNOG PLANA 181

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

P R I L O G

RADNI TIM

SARADWA SA INSTITUCIJAMA

RE[EWE O ODRE\IVAWU ODGOVORNOG PLANERA

LICENCA ODGOVORNOG PLANERA

RE^NIK KORI[]ENIH TERMINA I SKRA]ENICA

SPISAK REFERALNIH KARATA

SPISAK TABELA

SPISAK SLIKA

SPISAK GRAFIKONA

V GRAFI^KI DEO

REFERALNE KARTE

1. PLAN NAMENE PROSTORA 1 : 50 000

2. PLAN MRE@E NASEQA, FUNKCIJA JAVNIH SLU@BI I SAOBRA]AJNA INFRASTRUKTURA 1 : 50 000

3. ENERGETSKA, VODOPRIVREDNA I TELEKOMUNIKACIONA INFRASTRUKTURA 1 : 50 000

4. ZA[TITA @IVOTNE SREDINE, PRIRODNIH I KULTURNIH DOBARA I TURIZAM 1 : 50 000

5. KARTA SPROVO\EWA 1 : 50 000

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

U V O D N E N A P O M E N E

Ne samo iz zakonske obaveze, ve} i iz stvarne potrebe za strategijom razvoja celokupnog planskog podru~ja, pristupilo se izradi Prostornog plana grada i Generalnog urbanisti~kog plana Uìca. Prostorni plan je jedini planski dokument koji tretira celokupnu teritoriju grada Uìca. U nedostatku Regionalnog prostornog plana i drugih planova kojima se razra|uje Prostorni plan Republike Srbije, a u uslovima kada ni planeri, ni javnost, ni oni koji odlu~uju ne mogu razumeti niti sagledati razvojne faktore u celini, urbanisti~ko i prostorno planirawe na lokalnom nivou ne moè da potpuno defini{e, prirodu, veli~inu i uslove pojava koje treba da se dogode, obezbedi ~vr{}e parametre i sigurnost investirawa. Prisutna je potreba za jasnim strate{kim okvirom prostornog razvoja podru~ja grada, koji treba pravovremeno i kontinuirano da uspostavi kvalitetniji odnos izme|u zakonodavne, planske regulative i upravqawa i odlu~ivawa o prostornom razvoju wegove teritorije. Obaveza izrade Strate{ke procene uticaja na ìvotnu sredinu, proizilazi iz Zakona o strate{koj proceni uticaja na ìvotnu sredinu ("Sl. glasnik RS", br. 135/2004), kao i na osnovu Zakona o planirawu i izgradwi ("Sl. glasnik RS", br. 72/09), po kojem ista predstavqa sastavni deo plana. Ovim dokumentom, koji je sastavni deo plana, vrednovana su planska re{ewa pre svega sa aspekta za{tite ìvotne sredine, ali i u kontekstu ekonomskog i socijalnog prostornog razvoja. Svaka od faza u izradi plana (Koncept, Nacrt plana) ima radnu i finalnu verziju, koje podleù stru~noj kontroli. Stru~ne kontrole nemaju ulogu samo da kriti~ki sagledavaju dokument, ve} i da uz pomo} stru~nih saveta re{e dileme ne ostavqaju}i ih za sam kraj. U plan su ugra|ene ve} artikulisane strategije, ali je i sam polazi{te za utvr|ivawe lokalnih strategija.

SPECIFI^NOSTI PLANA

- Nepostojawe razvojne, odnosno strategije dru{tvenog ekonomskog i socijalnog razvoja Grada Uìca. - Zna~aj prirodne osnove, kao ekolo{kog resursa, ({ume, vode, izvori{ta vodosnabdevawa, za{ti}ena prirodna dobra, mineralne sirovine). - "Metropolitenska" faza razvoja Uìca. - Regionalna dimenzija Uìca kao regulatora integracionih procesa na {irem prostoru (regionalne funkcije u oblasti javnih slu`bi, infrastrukture, pograni~ni grad). - Izrada je zapo~eta po odredbama Zakona o planirawu i izgradwi ("Sl. glasnik RS", br. 47/03), a usvojen je u skladu sa Zakonom o planirawu i izgradwi ("Sl. glasnik RS", br. 72/09 i 81/09).

IMPLEMENTACIJA PLANA

Etapnost planskih re{ewa, omogu}ava realnost realizacije i podrazumeva obavezuju}a i prioritetna re{ewa do 2015. godine i dugoro~na re{ewa za vremenski horizont do 2025. godine koja imaju upu}uju}i karakter, uz obavezu preispitivawa. Upotrebna vrednost Prostornog plana, ne podrazumeva samo sredstvo za realizaciju investicionih ulagawa, ve} obavezuju}u podlogu i instrumentarijum za prevazilaèwe postoje}ih i izbegavawe novih problema i razvojnih konflikata. Osnova je za racionalno kori{}ewe prostora i smisleno upravqawe wegovim razvojem. Odluke na planskom podru~ju bi se temeqile na integralnom i interdisciplinarnom pristupu, uz nu`nost unapre|ewa me|uresorne koordinacije i ukqu~ivawa svih relevantnih subjekata u budu}e planove, projekte i programe, kako bi se na vreme sagledali svi aspekti i mogu}i uticaji zahvata u prostoru. Implementacija podrazumeva, usmeravawe na prioritete i kvalitet ostvarewa, na aktivnu komunikaciju izme|u strate{kih ciqeva i pojedina~nih akcija, izme|u svih zainteresovanih i onih koji donose odluke, odnosno onih koji ih sprovode, na primenu iskustava ste~enih oko sprovo|ewa radi korigovawa polazi{ta planskog postupka. U fazi pra}ewa sprovo|ewa plana, nagla{ava se potreba uspostavqawa odgovaraju}eg metodolo{kog okvira za pra}ewe (monitoring) i ocenu ostvarivawa (evaluacija) Prostornog plana, {to podrazumeva ocenu efekata wegovog sprovo|ewa ili nesprovo|ewa na utvr|eni na~in, prvenstveno sa aspekta donosioca Odluka i u vezi s tim, preuzimawa odgovornosti za donete odluke. U tom smislu i Prostorni plan Grada Uìca, istovremeno ukazuje na prioritete ovog podru~ja, neka od re{ewa iz PPRS proverava i svodi na regionalni i lokalni nivo, ali nudi i ulazne parametre kod izrade budu}ih planova vi{eg reda, obzirom na poloàj i ulogu Uìca, kao i kvalitetnu podlogu za makroregionalnu ulogu u prostorno-funkcijskoj organizaciji Srbije.

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

I POLAZNE OSNOVE

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 1

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

Na osnovu ~lana 35. stav 9. Zakona o planirawu i izgradwi ("Sl. glasnik RS", br. 72/09 i 81/09), ~lana 32. Zakona o lokalnoj samoupravi ("Slu`beni glasnik RS", br. 129/07), ~lana 41. stav 1. ta~ka 6. Statuta Grada Uìca ("Sl. List Grada Uìca", br. 11/08), Skup{tina Grada Uìca, na sednici odrànoj 24. 06. 2010. godine, donela je

PROSTORNI PLAN GRADA U@ICA

1.0. OBUHVAT I GRANICA PROSTORNOG PLANA

1.1. POLO@AJ GRADA U OKRU@EWU

Teritorija grada Uìca* leì u jugozapadnom delu Srbije od 430 59'’ do 430 42'’SG[; 190 24'’ do 190 59'’IGD (koordinate). Sa zapadne strane grani~i se sa Republikom Srpskom (BiH), a po~ev{i sa severozapada op{tinama Bajina Ba{ta, Kosjeri}, Poèga, Ariqe, âjetina. Nalazi se u centralnom delu Zlatiborskog upravnog okruga.

Grad Uìce leì u planinsko-kotlinskoj oblasti (Starovla{ko-Ra{ka visija i deo Zapadnog Pomoravqa). Po karakteru reqefa, to je prete`no sredwe planinski pojas (oko 800 mnv. prosek), ~ija visina raste idu}i od istoka ka zapadu. Sam prostor ispresecan je re~nim dolinama koje su i osnovni pravci komunikacija. Istovremeno leì na zapadnom kraju zapadno-moravskog koridora koji preseca sredi{wi deo teritorije Srbije transverzalom od Uìca do Kru{evca. Ista transverzala se prema zapadu, nastavqa u Republiku Srpsku. Na delu od â~ka do Uìca, transverzala prihvata i deo magistralnog drumskog saobra}aja od Beograda ka Crnoj Gori dok magistralna pruga Beograd - Bar prolazi neposredno pored Vaqeva, pa preko Uìca za Crnu Goru.

Ova ukr{tawa magistralnog i transverzalnog saobra}ajnog koridora daju Uìcu centralnu funkciju za {ire zale|e. Veliki je i zna~aj u poloàju teritorije grada, na kontaktu okolnog planinskog zale|a i po~etka zapadno moravske ravnice kao zna~ajnog razvojnog pojasa Srbije. Uìce }e tako i ostati kapija na ulazu u taj razvojni pojas, kao {to je vekovima bilo strategijska i trgova~ka kapija izme|u razli~itih i komplementarnih prirodnih i ekonomsko-geografskih sredina.

Ovaj razvojni pojas sa svojim prirodnim karakteristikama, zahvata mali deo teritorije u dolini \etiwe, nizvodno prema Sevojnu i Po`egi, dok zapadno od U`ica saobra}ajna transverzala nailazi na razvo|e moravskog i drinskog sliva na spoju izme|u Tare i Zlatibora.

Magistralni ogranak prema Crnoj Gori, odmah ju`no od gradskog prelazi u planinsko podru~je Zlatibora na kome gubi funkcije republi~kog, kao i regionalnog razvojnog pojasa. Unutar planskog podru~ja, bitno se razlikuju saobra}ajni uslovi oko trasa magistralnih puteva i na ostalom prostoru, a naro~ito su nepovoqni za naseqa razbijenog tipa u planinskom delu zapadne polovine grada (Pear, Keserovina, Kr{awe, Pawak), ali i u severnom i ju`nom delu isto~ne polovine (Gubin Do, Riba{evina, Gostinica, Duboko, Nikojevi}i, Ka~er).

Ovo je dovelo do izraène neravnomernosti u razvoju, izme|u malog dela teritorije na zavr{etku razvojnog pojasa u dolini \etiwe, nizvodno od Uìca, koji je istovremeno ugroèn u pogledu o~uvawa i reprodukcije zdrave ìvotne sredine, i ostalog dela teritorije koji je po strani od tog razvojnog pojasa.

Prostornim planom se sagledava mogu}nost uravnote`enijeg razvoja na {irem prostoru, stvarawem novih ogranaka razvojnog pojasa u zapadnom, severnom i ju`nom delu teritorije, uz smawewe pritiska na U`ice i glavni razvojni pojas.

______

*Teritorija grada U`ica }e se u tekstu pisati grad-malim slovom, tj., gde se deo teksta odnosi na prostor biv{e op{tine, a u institucionalno-organizacionom smislu Grad-velikim slovom. U`ice je u tekstu gradsko naseqe, u skladu sa Zakonom.

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 2

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

1.2. GRANICE I VELI^INA GRADA U@ICA

Teritorija grada se prostire na 666,15 km2 povr{ine od planine Tare na zapadu (Mokrogorsko-Rzavska sinklinala), preko Ponikvansko-Staparske i Ma~katske povr{i (Zlatibor), do kre~wa~kih terena na JI (Dre`nik i Ravni) i antiklinale Jelove Gore na SI.

Prostornim planom Grada U`ica, obuhva}ena je celokupna teritorija op{tine, odnosno grada U`ica, koju prema Zakonu o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije i lokalnoj samoupravi ("Sl. Glasnik RS", br. 129/07), ~ine sva naseqena mesta, odnosno podru~ja katastarskih op{tina, koja ulaze u sastav ove teritorijalne celine.

Granica obuhvata Prostornog plana, poklapa se sa granicom grada U`ica, a utvr|ena je spoqnim granicama katastarskih op{tina u sastavu wegove teritorije.

Podru~je grada U`ica obuhvata 31 katastarsku op{tinu, odnosno 41 naseqe.

T a b e l a br. 1: Povr{ine naseqa i katastarskih op{tina grada U`ica

Katastarska Povr{ina Povr{ina kat. op{tina Naseqe naseqa ( ha ) op{tine ( ha )

Pear 1.440 1. Bioska Keserovina 1.243 4.344 Bioska 1.660 2. Buar Buar 1.791 1.791 3. Vrutci Vrutci 800 800 4. Gorjani Gorjani 731 731 5. Gostinica Gostinica 2.575 2.575 6. Gubin do Gubin do 1.186 1.186 7. Dobrodo Dobrodo 585 585 8. Dre`nik Dre`nik 1.990 1.990 9. Drijetaw Drijetaw 926 926 10. Duboko Duboko 1.373 1.373 11. Zboj{tica Zboj{tica 683 683 12. Zlakusa Zlakusa 665 665 Kamenica 650 13. Kamenica 1.150 Bjeloti} 500 14. Karan Karan 1.196 1.196 15. Ka~er Ka~er 1. 164 1. 164 16. Krvavci Krvavci 414 414 Radu{a 2.632 Strmac 5.834 17. Kremna 11.724 Vitasi 541 Kremna 2.727 18. Leli}i Leli}i 920 920 19. Qubawe Qubawe 1.691 1.691 Kr{awe 2.829 Kotroman 427 20. Mokra Gora 10. 713 Pawak 2.452 Mokra Gora 5.005 21. Nikojevi}i Nikojevi}i 1.214 1.214 22. Ponikovica Ponikovica 723 723 23. Poto~awe Poto~awe 813 813 24. Potpe}e Potpe}e 573 573 25. Ravni Ravni 1.788 1.788 26. Riba{evina Riba{evina 2.453 2.453 27. Sevojno Sevojno 1.955 1.955 28. Skrùti Skrùti 2.037 2.037 Volujac 1.405 29. Stapari 5.088 Stapari 3.683 30. Uìce Uìce 2.098 2.098 31. Trnava Trnava 1. 252 1. 252

Ukupno : 66.615,00

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 3

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

2.0. OBAVEZE, USLOVI I SMERNICE IZ PLANSKIH DOKUMENATA VI[EG REDA

2.1. IZVOD IZ PROSTORNOG PLANA REPUBLIKE SRBIJE

Prostorni plan Republike Srbije ("Sl. Glasnik RS", br. 13/96), je osnovni strate{ki dokument kojim se za period do 2011. godine utvr|uju: dugoro~ne osnove organizacije ure|ewa, za{tite i kori{}ewa prostora Republike; pravci urbanizacije i ure|ewa naseqa; na~ela i kriterijumi za{tite `ivotne sredine, prirodne i kulturne ba{tine; na~ela i kriterijumi za{tite i kori{}ewa prirodnih resursa.

Dokument sluì kao zakonski osnov za izradu ovog Prostornog plana, pa se iz wega preuzimaju ciqevi i politike razvoja koje se odnose na op{tinu/grad i regionalno uticajno okruèwe. Razvojne mogu}nosti Grada Uìca u odnosu na regionalnu i globalnu poziciju je neophodno uskladiti sa izmewenim dru{tveno-ekonomskim uslovima i evropskim smernicama i politikama. Plan formuli{e inpute za regionalno planirawe i upravqawe, kao i regionalne i interregionalne integracije. Delovi teritorije pripadaju sto~arsko-vo}arsko-vinogradarskom makrorejonu (planirane hladwa~e), a ju`ni deo prema Zlatiboru glavnim podru~jima planinskih travwaka (planirane mlekare). Sa aspekta razme{taja {uma, delovi teritorije grada Uìca su povr{ine prete`no pod {umama, zemqi{te I - IV i deo V bonitetne klase bez erozije, ju`ni deo prema Zlatiboru pripada travno - {umskom - planinskom podru~ju, a za severozapadni deo je planirano selektivno po{umqavawe. Uìce pripada zapadno - moravsko - rzavskom regionalnom sistemu vodosnabdevawa. Podsistem \etiwa, koji koristi vodu iz izgra|ene akumulacije Vrutci, snabdeva vodom potro{a~e Uìca i Sevojna. Nemetali~ne mineralne sirovine nalaze se na isto~nom, zapadnom i jugozapadnom obodu teritorije op{tine, gde ima leì{ta nemetala - gra|evinski materijal. U Sevojnu je lociran objekat metalur{ke prerade, rafinacija. Jugozapadni obod teritorije tangira "Zlatiborska zona" eksploatacije nemetala (magnezit). U ovoj zoni eksploati{u se leì{ta kvalitetnog kre~waka kao tehni~kog kamena (Bistrica i Surduk). Sa aspekta kori{}ewa energetskih izvora teritorija grada je u grupi "ostalih energetskih potencijala" - termomineralni sistemi. Mreòm centara i funkcionalnih podru~ja, Uìce je definisano kao makroregionalni centar sa gravitacionim podru~jem koje pokriva ve}i broj funkcionalnih podru~ja (Ariqe, Bajina Ba{ta, Kosjeri}, Poèga, âjetina, Uìce) - regionalni sestem naseqa u kome opsluùju po pravilu vi{e od 1 000 000 stanovnika. U PPRS su date preporuke za organizaciju javnih slu`bi prema hijerarhijskom nivou naseqa. Podru~na osnovna {kola organizuje se na 2 - 3,5 hiqade stanovnika. Centralna osnovna {kola na 3 - 10000 stanovnika, odnosno oko 12% broja stanovnika. Obaveza organizovanog prevoza ({kolski autobus) za distance preko 1500m. Ambulanta, zdravstvena stanica - gravitaciono podru~je do 1000 stanovnika (seoske zone). Dom zdravqa - do 10000 stanovnika zavisno od gustine naseqenosti. Uìce se u pogledu razme{taja industrije prepoznaje kao industrijski centar sredwe veli~ine (10000 - 20000 zaposlenih), a u pogledu usmeravawa razme{taja industrije smernica je razvoj obojene metalurgije i prerada obojenih metala kao i eksploatacija i prerada nemetala. Industrijsku strukturu Zlatiborskog okruga karakteri{e dominacija radnointenzivnih grana stacionarnog sektora. Ograni~ewa proistekla iz granske strukture, kombinacije proizvodnih faktora, ograni~ewa u kori{}ewu i nedostatak prostora za sme{taj industrije, name}u potrebu prestruktuirawa industrije uz uvo|ewe nau~no-intenzivnih grana. Vode}e grane su metalna industrija, prerada obojenih metala, tekstilna i drvna industrija. Pojasevi intenzivnog razvoja, defini{u teritoriju grada Uìca, u smislu mogu}nosti i o~ekivawa, kao pojas intenzivnog razvoja II zna~aja. Planom se rezervi{u dva koridora, tzv. "uì~ki" i "ivawi~ki" za auto put Beograd - Ju`ni Jadran, odnosno Bar (E-763). Tako|e, daje se preporuka za izgradwu obilaznice oko Uìca. Planirana je izgradwa, u zavisnosti od transportno-distributivnih i ekonomskih mogu}nosti, robno-transportnog centra koji u svom sastavu obi~no sadrì kontejnerske terminale, kamionske terminale, skladi{ne sisteme, berzu transporta i prate}e slu`be, kao II faza. Predvi|ena je mogu}nost rezervisawa prostora za budu}i aerodrom Uìce osposobqen za prihvat i otpremu mawih savremenih aviona namewenih za poslovna i turisti~ka putovawa u lokalnom saobra}aju, za obavqawe sportskih delatnosti, aerodroma namewenih poqoprivrednoj avijaciji, kao i kori{}ewe postoje}ih vojnih aerodroma u civilne svrhe (Ponikve - Zlatibor). U pogledu telekomunikacionih sistema, na nivou grada, osigurati koridor za RR veze, pristupne mreè treba graditi uz maksimalnu primenu opti~kih kablova, postavqawe TV predajnika (lokalni programi). U gradu - tranzitna centrala. U skladu sa osnovnim dugoro~nim ciqevima, konceptom i kriterijumima razvoja i organizacije turisti~ke ponude, utvr|ena je dugoro~na klasifikacija turisti~kih prostora: teritorija grada rangirana je kao turisti~ka zona II stepena.

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 4

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

Planom se predvi|a prostorno-regionalna diferencijacija ìvotne sredine, gde je metalna industrija u Sevojnu locirana u zapadno-moravsku industrijsku zonu. Imaju}i u vidu poloàj i lokaciju industrijske zone (u kotlini), neophodno je preduzeti odgovaraju}e mere. Odre|ena su podru~ja za{tite posebnih prirodnih vrednosti na nacionalnom nivou, u kategoriji nacionalnih parkova - Nacionalni park Tara za koji se predlaè sticawe me|unarodnog statusa - upis u Svetsku listu (UNESCO). U planskom periodu se predvi|aju prethodna sistematska i zaokruèna istraìvawa i valorizacija, definisawe statusa, prostornog obuhvata i reìma za{tite reke \etiwe. Ve}i deo teritorije je zoniran kao prirodni i prirodno-antropogeni ekosistem, a du` magistralnog pravca prema Poègi antropogenizovani ekosistem. Na uì~koj teritoriji je evidentirano nekoliko spomenika kulture. Planirawu i ure|ewu prostora pristupa se tako {to se podaci o za{ti}enim kulturnim dobrima i uslovima wihovog o~uvawa ugra|uju u planove zajedno sa instrumentima za wihovo o~uvawe. Planirawe se bazira na rezultatima rada slu`be za{tite, koja ima aktivnu ulogu u svim fazama izrade prostornih i urbanisti~kih planova.

2.2. IZVOD IZ PP PODRU^JA POSEBNE NAMENE NACIONALNOG PARKA "TARA"

Prostorni plan podru~ja posebne namene Nacionalnog parka Tara ("Slu`beni glasnik SRS", broj 3/89), obuhvata 10 katastarskih op{tina na teritoriji op{tine Bajina Ba{ta, povr{ine 19.175 ha. Uì~ki deo teritorije, zahvata cele katastarske op{tine, Kremna, Mokra Gora i Bioska, u povr{ini od 26.780ha, sa posebnim akcentom na padine prema putu Kremna - Vi{egrad, tzv. Kremanske kose, tj. prostor izme|u granica Nacionalnog parka i magistralnog puta M5 Uìce - Vi{egrad. Prostornim planom je predvi|ena organizacija prostora prema razli~itim namenama, utvr|ivawem zona sa razli~itim stepenom za{tite, utvr|ivawem reìma i mera za{tite po pojedinim zonama, kao i drugih elemenata potrebnih za sprovo|ewe za{tite prirodnih i stvorenih vrednosti, wihovo unapre|ivawe i kori{}ewe. Programirawe i kvantitativno utvr|ivawe razvojnih parametara po pojedinim delatnostima usagla{eno je sa grani~nim kapacitetima prirodne sredine pod kojima se podrazumeva stepen i na~in kori{}ewa prirodnih bogatstava. Na tim osnovama predvi|eno je usmeravawe razvoja {umarstva, rekreacije i turizma. Utvr|eni zajedni~ki ciqevi i zadaci za{tite i razvoja podru~ja Nacionalnog parka ostvaruju se na nivoima aktivnosti u okviru tri ustanovqena stepena za{tite. S obzirom, da je od dono{ewa plana do danas, do{lo do zna~ajnih promena u prostoru, pove}anog pritiska na najvrednije delove prirodnog dobra, kao i promene zakonske regulative u oblasti planirawa, izgradwe i za{tite ìvotne sredine, Vlada Republike Srbije donela je Odluku o izradi Prostornog plana podru~ja posebne namene Nacionalnog parka Tara ("Slu`beni glasnik RS", broj 95/06). U okviru planskog podru~ja Nacionalnog parka Tara obuhva}ene su katastarske op{tine, Kremna, Mokra Gora, Bioska i Vrutci (deo teritorije grada Uìca). Prostorni plan Grada Uìca je usagla{en sa PPPPN NP Tara i oba planska dokumenta su uporedo u{la u proceduru usvajawa.

2.3. IZVOD IZ PP PODRU^JA IZVORI[TA VODOSNABDEVAWA REGIONALNOG PODSISTEMA "RZAV"

Prostorni plan podru~ja izvori{ta vodosnabdevawa regionalnog podsistema "Rzav" ("Slu`beni glasnik RS", broj 131/04), zasnovan je na Prostornom planu Republike Srbije ("Slu`beni glasnik RS", broj 13/96) i Vodoprivrednoj osnovi Republike Srbije ("Slu`beni glasnik RS", broj 11/02), kojima je utvr|eno plansko re{ewe za Zapadnomoravsko-rzavski regionalni sistem za snabdevawe stanovni{tva vodom-podsistem "Rzav", sa planiranim akumulacijama "Svra~kovo", "Roge" i "Orlova~a" na reci Veliki Rzav i prevo|ewem voda iz sliva reke Uvac u sliv Velikog Rzava. Podsistem "Rzav", sa planiranom akumulacijom "Svra~kovo", trebalo je da do 2008. godine, obezbedi uve}awe postoje}eg prose~nog godi{weg kapaciteta vodosnabdevawa sa 650 na 1200 l/s ~iste vode, uz 97% vremenske i 100% koli~inske obezbe|enosti. U daqim fazama razvoja planirani objekti podsistema obezbe|uju:

(a) uve}awe kapaciteta vodosnabdevawa na 2300 l/s ~iste vode, (b) proizvodwu elektroenergije od oko 82,2 GWh/god. i (v) vi{egodi{we regulisawe potoka i popravqawa vodnog re`ima u nizvodnom delu re~nog sistema Zapadne i Velike Morave.

Podru~je Prostornog plana obuhvata povr{inu od 437,27 km2, na delu teritorija op{tina Ariqe, Ivawica, Nova Varo{, Poèga, Uìce (6.603 ha) i âjetina. Deo op{tine, sada grada Uìca zahvata cele katastarske op{tine Skrùti i Ravni, i deo katastarskih op{tina Nikojevi}i, Dre`nik i Zboj{tica. Planom su definisani ciqevi prostornog razvoja, pravila kori{}ewa, ure|ewa i za{tite prostora uz selektivan pristup u smislu obavezuju}ih i mawe obavezuju}ih smernica, a u zavisnosti od stepena determinisanosti planskih re{ewa. Prostorni plan je donet za period do 2014., sa elementima za implementaciju Prostornog plana za period do 2008. godine.

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 5

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

2.4. OSTALI RELEVANTNI PLANOVI, RAZVOJNI PROGRAMI, STRATEGIJE, PROJEKTI

Za plansko podruчje su relevantne i brojne strategije, planovi, razvojni programi i projekti:

– Nacionalna strategija odrжivog razvoja (2008. god.). – Strategija regionalnog razvoja 2007-2012. god. – Strategija poqoprivrede Republike Srbije (2005. god.). – Strategija razvoja шumarstva Republike Srbije (2006. god.). – Strategija razvoja energetike Republike Srbije (2005. god.). – Strategija razvoja telekomunikacija u Republici Srbiji u periodu od 2006. do 2010.god. – Strategija razvoja turizma Republike Srbije (2006. god.). – Master plan razvoja turizma sa poslovnim planom za planinu Taru weno okruжewe (Horwath Consulting Zagreb, 2007. god.). – Poslovni (master) plan turistiчke destinacije Zlatibor – Zlatar (2007. god.). – Program rada i koncept strategije razvoja Mokre Gore za period 2007-2012.god. – Prostorni plan opшtine Чajetina – Strategija prostornog razvoja opшtine Чajetina (CIP, 2007. god., i radni materijali Predloga plana). – Prostorni plan Republike Srpske do 2015. godine (2007. god.). – Vodoprivredna osnova Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 11/02). – Generalni plan revitalizacije pruge uzanog koloseka „Шargan Vitasi-Mokra Gora“, sa prateћim objektima u zoni podruчja Шarganska osmica, sa elementima regulacionog plana (01 br. 350-25/02 od 26. 12. 2002. god.). – Novi teorijski i metodolo{ki pristupi u izradi strategije odr`ivog regionalnog razvoja, primer Zlatiborskog regiona, Centar za demokratiju i IAUS (Beograd 2008. god.). – Brojni razvojni dokumenti, programi i projekti doneti od strane lokalne samouprave. – i dr. Sva validna reшewa su iskoriшћena i adekvatno ukquчena u Prostorni plan Grada U`ica.

3.0. EVROPSKE SMERNICE I POLITIKE RAZVOJA OD ZNA^AJA ZA U@ICE

ESDP - perspektive evropskog prostornog razvoja, referentni dokument koji se ti~e prostornog planirawa i prostornog razvoja EU - (Potsdam, 1999. god.), je u direktnoj vezi sa budu}im razvojem Grada U`ica i razvojem interregionalne saradwe i na ovom prostoru, pa se ovde u nekim delovima izvorno pomiwe. U ciqu ostvarivawa fundamentalnih ciqeva prostornih perspektiva evropskog razvoja (ESDP) definisana su tri osnovna domena politika:

1. policentri~ni prostorni razvoj i novi odnosi izme|u urbanih i ruralnih podru~ja; 2. jednakost u pristupu infrastrukturi i znawu; 3. pa`qivo upravqawe prirodnim i kulturnim nasle|em.

Prvi domen je stvarawe prostornih ekonomskih struktura koji }e {irom Evrope omogu}iti nastajawe i profilisawe vi{ih kqu~nih oblasti od globalnog zna~aja. To nije tako bliska budu}nost, ali je vizija kojoj treba teìti. Za Grad Uìce, to pre svega zna~i sagledavawe ovog prostora u regionalnom i makroregionalnom kontekstu. Dobar geografski poloàj, infrastrukturni koridori, blizina ve}ih gradova, koncentracija radno sposobnog i stru~nog potencijala, sada{wih i budu}ih aktivnosti otvaraju brojne mogu}nosti kori{}ewa komparativnih prednosti Uìca u privla~ewu doma}eg i stranog kapitala. Eventualna trasa budu}eg autoputa bi se naslonila na pan evropsku transportnu mreù multimodalnih koridora, koje finansira Evropska zajednica, ali za sada ne postoji mogu}nost wene realizacije u okviru ove mreè. U domenu ja~awa veza ruralnih i urbanih podru~ja, ulagawa u unapre|ewe i stimulisawe ruralnog nasle|a definisane su ~etiri oblasti politika: - Policentri~an i uskla|en prostorni razvoj u EU - Dinami~ni atraktivni i konkurentni gradovi i urbane regije - Unutra{wi razvoj i produktivna seoska podru~ja - Urbano-ruralna partnerstva.

Jedan od razvojnih prioriteta Grada Uìca, svakako je strategija razvoja ruralnih podru~ja, wihovo unapre|ewe i stimulisawe. U duhu odrìvog razvoja ciq je ruralna podru~ja u~initi konkurentnom sredinom gradu putem razvoja poqoprivrede, formirawem industrijskih zona, izgradwom komunalne i saobra}ajne infrastrukture sela, razvojem razli~itih oblika seoskog turizma, pove}awem nivoa usluga i dr. Kroz jednakost pristupa infrastrukturi i znawu je izraèn slede}i domen politika kroz definisane ~etiri oblasti:

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 6

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

- Integrativni pristup za poboq{awe saobra}ajnih veza i pristup znawu - Policentri~ni model za boqu pristupa~nost - Efikasno i odr`ivo kori{}ewe infrastrukture - Difuzija inovacija i znawa.

Pa`qivo upravqawe prirodnim i kulturnim nasle|em je tre}i zna~ajan domen evropskih politika i obuhvata pet oblasti:

- Tretirawe prirodnog i kulturnog nasle|a kao bitnog razvojnog faktora - O~uvawe, za{tita i razvoj prirodnog nasle|a - Kreativno upravqawe kulturnim predelima - Kreativno i integrativno upravqawe kulturnim nasle|em.

Uvaàvaju}i VISION PLANET (Be~, 2000. god.) - Strategiju prostorne integracije centralne, isto~ne i jugoisto~ne Evrope, Grad Uìce treba da ostvari transformaciju urbane strukture sprovode}i slede}e principe: -Identifikacija posebnih prednosti i potencijala u raspodeli funkcija i umreàvawa sa ostalim gradovima; - Primena modela policentri~nog i diferenciranog urbano-ruralnog sistema; - Te`wa ka prestruktuirawy i urbanoj obnovi; - Transformacija urbane strukture kroz uvaàvawe novih zemqi{nih i trì{nih odnosa, podr{ka kontrolisanoj i planskoj privatnoj izgradwi stanova, obnova urbanih centara; - Obnova centralnih delova grada uz ~uvawe wihove tradicionalne fizionomije i stambeno- poslovne funkcije vode}i ra~una o unapre|ewu zelenih i saobra}ajnih povr{ina; - Planirati nove usluge, kulturne i zabavne sadràje koji }e unaprediti urbani ambijent velikih stambenih naseqa i obezbediti nova radna mesta; - Eliminisawe bespravne gradwe uz pomo} sistemskih mera koji }e sprovoditi kako republi~ki tako i dràvni organi; - Redefinicija metoda i postupaka urbanog planirawa na na~in koji garantuje ve}i i boqi u~inak od dosada{weg. Od evropskih urbanih poveqa u planirawu prostora grada Uìca zna~ajna je Agenda 21 doneta na konferenciji u Riju 1992. god. koja promovi{e koncept odrìvog razvoja na globalnom nivou. Ovaj koncept se zasniva na podjednakom tretirawu ekonomskih, ekolo{kih i dru{tvenih ciqeva pri formulisawu politika i strategije razvoja. Odrìv razvoj se moè o~ekivati ako se u planirawu razvoja postigne uravnoteènost sva tri aspekta odrìvosti. Agenda 21 je putokaz za formulisawe strategija za upravqawe ìvotnom sredinom na osnovama koncepta odrìvog razvoja. Strate{ki zadaci za odrìv razvoj i planirawe naseqa su: - ograni~ewe {irewa naseqa u ciqu spre~avawa trajne potro{we zemqi{ta i poreme}aja u okolnim predelima; - multifunkcionalna struktura naseqa, odnosno zastupqene me{ovite funkcije naseqa; - fleksibilnost kori{}ewa prostora u naseqima {to podrazumeva stalno otvoren proces promena namena objekata i povr{ina; - ekolo{ka revitalizacija ìvotnog prostora; - o~uvawe kulturnog i istorijskog nasle|a - wegova pa`qiva revalorizacija i ukqu~ivawe u tokove prostorne, privredne i kulturne integracije; - oblikovawe naseqa po fiziolo{kim, bezbednosnim i psiholo{kim zahtevima qidi; - obezbe|ivawe zadovoqavaju}ih uslova u naseqima podrazumeva obezbe|ivawe u svim delovima naseqa adekvatnih uslova stanovawa, rada, odmora, javnih slu`bi, komunalne opremqenosti, snabdevawa, usluga i dr. Dokument Saveta Evrope "Vode}i principi za odrìvi prostorni razvoj evropskog kontinenta" usvojen na sednici Evropske konferencije ministara odgovornih za regionalno planirawe (CEMAT) u Hanoveru od 7 - 8 septembra 2000.god. je jedan od va`nijih evropskih dokumenata iz oblasti prostornog planirawa. Ovi principi nagla{avaju teritorijalnu dimenziju qudskih prava i demokratije. Wihov ciq je da se odrede mere politike prostornog razvoja po kojima qudi u svim dràvama ~lanicama Saveta Evrope mogu posti}i prihvatqive ìvotne standarde {to je neophodan preduslov za stabilizaciju demokratskih struktura u evropskim regionima i op{tinama. Ciq je da se obezbedi aktivno u~estvovawe u procesu evropskih integracija i demokratizacije. Akcenat vode}ih principa je na harmonizaciji ekonomskih i socijalnih zahteva teritorije sa wenim ekolo{kim i kulturnim funkcijama koja bi na taj na~in doprinela dugoro~nom i uravnoteènom prostornom razvoju. Inicirawe regionalnih razvojnih projekata, izme|u ostalog smawi}e {tetnu konkurenciju izme|u lokalnih vlasti, {to }e pozitivno uticati na ukupnu klimu za investirawe i pove}a}e atraktivnost regiona za strana ulagawa. Dostizawu ciqeva regionalnog razvoja treba da doprinesu privatna ulagawa zbog toga {to ne postoji dovoqno javnih finansija dostupnih da pokriju dru{tvene potrebe. Podr{ku treba dati partnerstvima izme|u javnog i privatnog za {ta je neophodna delotvorna administrativna struktura. Vode}i principi defini{u specifi~nu ulogu privatnog sektora u prostornom razvoju kao osnovne pokreta~ke snage dru{tvenog, a samim tim prostornog razvoja. Privla~ewe privatnih investicija je jedan od najzna~ajnijih zadataka politike prostornog planirawa. Zajedno sa relevantnim sektorskim politikama, politika prostornog razvoja treba da doprinese porastu privla~nosti op{tine i regiona za privatna ulagawa na regionalnom i lokalnom nivou u skladu sa javnim interesima {to }e proizvesti zna~ajne efekte na poqu ekonomskog razvoja u okolnim podru~jima i doprineti wihovom uravnoteènom razvoju. U kontekstu regionalno uravnoteènog i odrìvog razvoja, stambeni sektor ima posebnu ulogu zbog svoje socijalne funkcije, kvantitativnog zna~aja i vi{estrukih efekata na ekonomiju i zapo{qavawe.

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 7

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

Razvoj politike odrìvog razvoja u Evropi treba bazirati na slede}im principima regionalno uravnoteènijeg razvoja: Promovisati teritorijalnu koheziju kroz uravnoteèniji dru{tveni i ekonomski razvoj regiona i poboq{anu konkurentnost. Prostorno-planske odluke i investicije trebalo bi bazirati na modelu policentri~nog razvoja. 1. Podsticati razvoj koji je generisan urbanim funkcijama i poboq{ati veze izme|u grada i seoskog okruèwa. Osnivawe i ja~awe mreè gradova i naseqa pove}ava wihovu komplementarnost i stvara sinergiju i ekonomiju obima. Urbano-ruralno partnerstvo igra sve ve}u ulogu u razvoju mreà javnog transporta, revitalizaciji i diverzifikaciji ruralnih ekonomija, pove}awu produktivnosti infrastrukture, razvoju rekreacionih zona za urbano stanovni{tvo i za{titi i unapre|ewu prirodnog i kulturnog nasle|a.

2. Promovisati uravnote`enu dostupnost Nu`ne su integralne strategije koje }e uzeti u obzir razli~ite saobra}ajne modalitete.

3. Razvijati pristup informacijama i znawu Poboq{ati i pro{iriti telekomunikacione mre`e. Naro~ito je zna~ajno omogu}iti {irewe znawa i informacija iz oblasti proizvodwe, stru~nih znawa i turizma.

4. Smawivati {tetne uticaje po ìvotnu sredinu Politika prostornog planirawa mora raznim merama preduprediti ili ublaìti {tetne uticaje na ìvotnu sredinu.

5. Pove}avati i za{tititi prirodne resurse i prirodno nasle|e Prirodni resursi moraju biti za{ti}eni jer doprinose pravilnoj uravnote`enosti ekosistema, atraktivnosti regiona, rekreacijskoj vrednosti i ukupnom kvalitetu `ivota.

6. Pove}ati fond kulturnog nasle|a kao razvojnog faktora Pove}avawe vrednosti kulturnog nasle|a je jedan od najzna~ajnijih doprinosa ekonomskom razvoju i ja~awu regionalnog identiteta.

7. Razvijati energetske resurse i pri tom o~uvati bezbednost

8. Podsticati visoko kvalitetni, odr`ivi turizam

9. Ograni~iti uticaje prirodnih nepogoda

Specifi~ni ciqevi prostornog razvoja u razli~itim sredinama (u kojima se prepoznaje U`ice):

U urbanim podru~jima je neophodno kontrolisati urbani rast. Ograni~iti trendove koji idu ka pove}awu gra|evinskih podru~ja, kroz aktivnosti upra`wene lokacije, upotrebiti metode kojima se dobija u{teda na prostoru. Ugroène delove grada treba obnavqati, stvarawe me{avine razli~itih aktivnosti i socijalnih grupa, pa`qivo upravqawe zelenim prostorima, vodom, energijom, otpadom i bukom. Stvarawe efikasnog saobra}aja koji }e doprinositi odrìvosti. O~uvati i unaprediti kulturno nasle|e. Uspostaviti planerska tela izme|u pojedinih gradova i op{tina, koji }e koordinisati planirawe i implementaciju mera. Razvijati mreù gradova.

U ruralnim sredinama predvi|ena je mera o~uvawa i poboq{awa autohtonih resursa ruralnih podru~ja, sa osvrtom na diverzifikaciju ekonomske baze, otvarawe malih i sredwih preduze}a, poboq{awe uslova `ivota stanovnika. Definisawe efikasne politike za razvoj sela u ciqu spre~avawa nepo`eqne emigracije {irokih razmera.

U planinskim delovima o~uvati i promovisati lokalnu tradiciju i kulturu. Valorizovati pogodne uslove ìvotne sredine koji su {ansa za stanovni{tvo koje tamo ìvi. Pronalaèwe prave ravnoteè izme|u wihovog ekonomskog, socijalnog razvoja i za{tite ìvotne sredine. Treba uzeti u obzir transgrani~ni karakter pojedinih planinskih regiona i potrebu da se sa obe strane granice implementira jedinstvena politika.

Grani~na podru~ja traè koordinaciju grani~nih podru~ja izme|u susednih dràva. Posebna pa`wa treba da bude na: - razvoju transgrani~ne saobra}ajne i telekomunikacione infrastrukture i javnih servisa; - transgrani~no o~uvawe i odrìvo kori{}ewe prirodnih resursa; - smawewe transgrani~nog zaga|ewa; - transgrani~no planirawe mreè gradova i naseqa; - transgrani~no planirawe snabdevawa javnim i privatnim servisima.

Za potrebe ocene, pore|ewa i ustanovqavawa novih na~ina organizacije prostora, proizvodnih i drugih privrednih aktivnosti na podru~ju grada Uìca, ukqu~ena su i druga va`nija evropska dokumenta novije generacije. Zasnovana su na odrìvom razvoju prostora, a odnose se pre svih na: - Teritorijalnu agendu EU - Ka konkurentnoj i odrìvoj Evropi raznovrsnih regiona (2007.), a predstavqa izvesan korektiv ESDP-a; - Lajpci{ku povequ o odrìvim gradovima Evrope (2007.); - Evropsku mreù opservatorija prostornog planirawa (ESPON, 2013.), u okviru koje se razvijaju sistemi podataka i indikatora kao podr{ka za politike EU u odnosu na regionalni nivo prostora.

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 8

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

4.0. OCENA STAWA, POTENCIJALI I OGRANI^EWA PROSTORA

4. 1. PRIRODNI USLOVI

Analiza prirodih ograni~ewa, ukazala je na slo`enost ovog prostora. Kriterijum na osnovu koga je izra|ena sintezna karta, sadr`avao je slede}e karakteristike: geomorfolo{ke (nadmorsku visinu, nagibe), hidrolo{ke (bezvodne, poplavne terene, izvori{ta, kao i one sa povoqnim hidrokarakteristikama), geolo{ke (stabilnost tla, klizi{ta i mineralna nalazi{ta), seizmi~ke, erozija (ekscesivna, I, III i V, kategorija), pedolo{ke, (plodno i neplodno tle- bonitetne klase), biogeografske ({ume), klimatske (ekspozicija, padavine, temperature, vetrovi i dr.).

Na osnovu navedenih pokazateqa, formirane su slede}e kategorije u procentualnom iznosu za prostor grada :

- Nepovoqni tereni 32,02 % - Uslovno nepovoqni 32,99 % - Uslovno povoqni 21,11 % - Povoqni 13,87 %

Navedene kategorije formirane su prema stepenu povoqnosti za razli~ite zahvate u prostoru od strane ~oveka. Nepo{tovawe ovih zahteva uslovilo bi poreme}aje u prirodi, odnosno wihov povratni uticaj na `ivot qudi u ovom kraju. Ekonomski faktor usko je vezan za ove kategorije, jer je porast tro{kova u srazmeri sa stepenom nepovoqnosti terena. Na osnovu navedenih pokazateqa izdvojene su ~etiri povoqne zone na planskom podru~ju. One se razlikuju me|usobno ali ukupnost wihovih fizi~kih karakteristika ukazuje, da su to najpovoqniji tereni za sveobuhvatni razvoj na planskom podru~ju:

I zona je deo doline Lu`nice u Riba{evini, Gubinom dolu, Karanu, Leli}ima, Kamenici, Dobrom dolu. II zona je dolina \etiwe, koja se nastavqa u Ponikvansko-Staparsku povr{ (delovi U`ica, Sevojna, Stapara, Gorjana). III zona ide potezom Ravni, Skr`uti, Zboj{tica, Qubawe, Drijetaw, Ka~er. IV zona je dolina dela Kremanske kotline.

Uslovno povoqni tereni su u {iroj dolini Lu`ni~ke reke, Ponikve i Dobro poqe na Tari (na nadmorskoj visini od 1100 m). Uslovno nepovoqni tereni su delovi Mokre Gore, {ira okolina Kremana, delovi Bioske, Stapara, Volujca, Buara, Gostinice, Kr~agova, Krvavaca, Potpe}a, Zlakuse, Dre`nika, Skr`uta i Ravni. Nepovoqni tereni su najzastupqeniji u Mokroj Gori, kawonska dolina \etiwe, kao i strme dolinske strane, severni delovi doline Lu`nice i dolinske strane Velikog Rzava.

4. 2. PRIRODNI RESURSI

Prema prirodnim ograni~ewima i pogodnostima, izdvaja se nekoliko karakteristi~nih zona.

Aluvijalne ravni \etiwe i Lu`nice sa wihovim pritokama ~ine dve zone povr{ine oko 3 km2 povoqne za razvoj svih privrednih delatnosti i naseqa, i najve}im delom su iskori{}ene za poqoprivredu, saobra}ajnice, industriju i stanovawe. U iskqu~ivom kori{}ewu za industriju i gradsko stanovawe ova povr{ina mo`e da prihvati oko 15 000 nepoqoprivrednih stanovnika. Jedino bitnije ograni~ewe za kori{}ewe ovih povr{ina je u wihovoj delimi~noj plavnosti.

Druga prelazna zona je izme|u 500 i 700 mnv. U jednom delu wena pogodnost je u mogu}oj svakodnevnoj pristupa~nosti i komplementarnosti sa prvom zonom. Ova zona je pogodna za neke vidove bavqewa poqoprivredom (vo}arstvo) i za stanovawe (porodi~no sa gustinama od 50 st/ha). Niì deo ove zone uz aluvijalnu ravan mogao bi da primi stanovawe celokupnog stanovni{tva zaposlenog u poqoprivredi ili industriji u prvoj zoni. Uz ne{to oteàne uslove prostorne organizacije na taj na~in bi ove dve zone mogle da prihvate stanovawe i rad do 10 000 nepoqoprivrednih stanovnika, pod uslovom da se ratarski poqoprivredni proizvodi za wihove potrebe dovoze sa drugih podru~ja. Zbog velikih nagiba ova zona je napadnuta i ugroèna erozijom i weno kori{}ewe u poqoprivredi mora biti krajwe oprezno.

Tre}u zonu ~ine visoravni na nadmorskoj visini 600-850mnv. tj. severni deo Zlatiborske visoravni i Kremanska dolina, koje se prema jugu nadovezuju na prostrane povr{i Zlatibora. To su rezervni ravni~arski tereni za razvoj naseqa, industrije i poqoprivrede uz klimatska ograni~ewa koja povla~i ve}a nadmorska visina. Povr{ina ove zone od oko 27 km2 mogla bi da se koristi u ratarstvu za gajewe kultura sa kra}im periodom sazrevawa i mawim prinosima, ili u sto~arstvu ili proizvodwi sto~ne hrane, za gradska naseqa i industriju, kao i za turizam-komercijalni-ili drugu ku}u. Ova zona moè primiti stanovni{tvo, kao i vi{ak gradskih funkcija i sadràja koji ne mogu na}i mesta u prvoj ili eventualno drugoj zoni. Uz to, mogu se razvijati i neki oblici turizma, pre svih tranzitni i izletni~ki. Preostali deo teritorije moè se koristiti u poqoprivredi, naro~ito za proizvodwu sto~ne hrane.

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 9

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

^etvrtu zonu ~ine strane Tare i [argana u ve}em nagibu, nadmorske visine preko 700 mnv. Ova zona pogoduje mogu}nostima za razvoj {uma, eksploataciju ruda i razvoj turizma {to mo`e da dovede do konflikata na istom prostoru. Naseqa imaju tendenciju ga{ewa ili stagnacije, izuzimaju}i usku dolinu Kame{ine pogodnu za razvoj naseqa i privre|ivawe.

Petu zonu ~ine visoravni Tare na nadmorskoj visini od oko 1000 i vi{e metara. To su tereni pogodni za sto~arstvo, proizvodwu sto~ne hrane i za planinski turizam. Obuhva}eni su granicama Nacionalnog parka Tara, odnosno za{ti}enim podru~jem Nacionalnog parka. I ovde }e se preostala stalna naseqa gasiti ili koncentrisati uz razvijene turisti~ke centre, gde }e deo stanovni{tva mo}i da ima stalno zaposlewe, jer samo sto~arstvo i proizvodwa sto~ne hrane te{ko opravdavaju vi{e stalan boravak u ovakvim podru~jima nepovoqnim za urbanizaciju. Vi{e od tre}ine teritorije grada Uìca je danas pod {umom u dràvnom ili individualnom sektoru ~iji je zna~aj na ovom podru~ju ogroman, naro~ito u drugoj i ~etvrtoj zoni u vezivawu zemqi{ta sa velikim nagibima. Na visoravnima Zlatibora i Tare u tre}oj i petoj zoni {uma je dragocen preduslov za razvoj turizma. Prisutni {umski pejza`ni lokaliteti, kulturno-istorijsko nasle|e i saobra}ajni poloàj na putevima koji vezuju turisti~ko podru~je primorja sa glavnim gravitiraju}im zale|em, nude teritoriji op{tine odnosno wenim pojedinim lokalitetima ìvu tranzitno turisti~ku funkciju, ukoliko se na tom poqu ostvare potrebne intervencije. Za sada je na razvoju turizma mnogo vi{e u~iweno u susednim op{tinama - âjetini na Zlatiboru i Bajinoj Ba{ti na Tari, ne ra~unaju}i kompleks vojnog odmarali{ta“Omorika koji je teritoriji Uìca. Oslawaju}i se na taj ve} oformqeni turisti~ki centar treba u zajednici sa op{tinom Bajina Ba{ta pri}i planskom ure|ewu i za{titi celokupnog podru~ja Tare koja i u granicama uì~kog dela ima jo{ neiskori{}enih dragocenih prostora za razvoj komercijalnog turizma naro~ito u severozapadnom delu, Dobro i Quto poqe, podru~ju Mokre Gore, Kr{awa. U zajednici sa op{tinama âjetina, Nova Varo{ i Priboj treba istovremeno pri}i planskom ure|ewu celokupnog podru~ja Zlatibora, na kome se neplanski prepli}u zone urbanizacije i industrije sa zonama turizma i za{ti}ene prirode.

4. 3. KORI[]EWE ZEMQI[TA

[ume, {umsko zemqi{te i lovstvo

Prirodne karakteristike podru~ja grada Uìca, bitno uti~u na na~in kori{}ewa zemqi{ta. Pre svega karakter reqefa (sredwe planinski pojas), sa prosekom nadmorske visine od oko 800m predodre|uje da se na vi{e od tre}ine teritorije prostiru {ume. Prema podacima iz Prostornog plana Srbije iz 1996. godine procenat {umovitosti je 37,5 %, a preporu~ena optimalna {umovitost je 70%. Drugi vaàn ~inilac, koji upu}uje na odre|ivawe namene zemqi{ta, jesu podru~ja izvori{ta za vodosnabdevawe Veliki Rzav i Vrutci. Slivno podru~je reke \etiwe obuhvata celu KO Vrutci i delove KO Kremna, Mokra Gora, Stapari i Bioska. Slivno podru~je reke Rzav obuhvata cele KO Skrùti i Ravni i delove KO Nikojevi}i, Dre`nik i Zboj{tica. Blizu dve tre}ine teritorije grada pripada zoni za{tite vodosnabdevawa, prvog i drugog ranga. Najugroèniji tereni erozijom i degradacijom, leè u prostoru katastarskih op{tina Kremna i Mokra Gora i u dolini Lu`nice. Struktura kori{}ewa zemqi{ta u odnosu na klase zemqi{ta i kulture ukazuje na neadekvatan raspored, odnosno veliko u~e{}e wiva i vo}waka na {estoj, sedmoj i osmoj klasi zemqi{ta. Ve} do sada navedeno, pokazuje da su preporuke o pove}awu povr{ina pod {umama date u Prostornim planovima op{tine i Srbije ispravne. Daqa analiza stawa pokaza}e strukturu kori{}ewa zemqi{ta u odnosu na klase zemqi{ta, potencijalno kori{}ewe i promene koje su nastale u zadwih dvadeset godina. Stawe {umskog fonda po povr{ini u 1984. godini (ukupno {ume u dràvnom i privatnom vlasni{tvu) je bilo razli~ito u pojedinim katastarskim op{tinama, od 65 - 70 % povr{ine pod {umom u KO Mokra gora, do 15 - 20% u Biosci i Ka~eru. Isti podaci za 2004. godinu ukazuju na smawewe povr{ina pod {umom u Mokroj Gori i Kremnima gde su i najve}e povr{ine pod {umama. Ako se stavi pod sumwu da podaci za {ume i {umsko zemqi{te iz katastra nisu uvek aùrni, moè se tvrditi da :

1. Nije do{lo do pove}awa povr{ina pod {umama; 2. Nisu ispo{tovani planski ciqevi iz Prostornog plana Srbije za period do 2004. g.

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 10

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

S l i k a br. 1: Stawe {umskog fonda po povr{ini /2004/ - ukupno {ume u dr`avnom i privatnom vlasni{tvu

Radi utvr|ivawa potencijalnog zemqi{ta za pro{irewe povr{ina pod {umama predstavqeni su podaci u tabelama o zemqi{tu : - postoje}e povr{ine pod {umom (1 - 8. klase) 244560000 (37%) - pa{waci i livade (6 - 8. klase) 166501507 (25%) - wive i vo}waci (6 - 8. klase) 92184547 (14 %) To ukazuje na postojawe zemqi{ta, ~ijom bi se promenom namene pove}alo u~e{}e povr{ina pod {umama.

Iz pregleda {umskih fitocenoza, vidi se da najve}i deo teritorije pripada pojasu hrastovih {uma, dok na daleko mawem prostoru pru`aju se {ume bukve. Na podru~ju katastarskih op{tina Mokra Gora i Kremna postoje ve}i kompleksi monokultura crnog i belog bora (videti {umsko privredne osnove).

T a b e l a br. 2: Osnovni podaci vezani za gazdinske jedinice (ura|ena na osnovu podataka "SRBIJA[UME" Beograd [ G "U`ice", 2002. g.)

Gazdinska Ukupna Obraslo Visoke Izdana~ke Ve{ta~ki [ikare jedinica povr{ina zemqi{te sastojine sastojine podignute JELOVA GORA 2.087 ha 96% 73% 12% 12% 3% KREMANSKE KOSE 2.573 92% 62% <1% 37% [ARGAN 2.676 84% 38% 20% 42% M.G. KR[AWE 2.269 92% 46% 8% 22% 25% M.G. PAWAK 2.365 80% 80% <1% 18% 1% BELE ZEMQE 1.460 83% <1% 73% 27%

Lovi{te -" [argan"

U teritorijalno-administrativnom pogledu lovi{te "[argan" pripada teritoriji grada Uìca i op{tine âjetina, okrug Zlatiborski, Republika Srbija. Od ukupne povr{ine lovi{ta 13.784 ha na delu teritorije op{tine âjetina je 3.606 ha, a na delu teritorije Uìca 10.178 ha. Lovi{te "[argan" dodeqeno je na gazdovawe Javnom preduze}u za gazdovawe {umama "Srbija{ume" na period do 2010. godine.

Glavne(gajene) vrste divqa~i u ovom lovi{tu su: - Srna (Capreolus capreolus L.) - Divqa sviwa (Sus scrofa L.) - Zec (Lepus europaeus L.)

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 11

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

Lovi{te - "Jelova Gora"

Lovi{te je ustanovqeno 1994.godine pod nazivom Lovi{te "Jelova Gora" i dato na gazdovawe javnom preduze}u za gazdovawe {umama "Srbija{ume". Obuhvata Gazdinsku jedinicu "Jelova Gora", koja se nalazi na istoimenoj planini. Prema vlasni{tvu povr{ina lovi{ta "Jelova Gora" je dr`avno vlasni{tvo na 2.123.93 ha, a privatno na 34,07 ha. Objekti i oprema JP"Srbija{ume" (putevi, staze, motorna i zapre`na vozila, radionice, magacini, spremi{ta i drugo), slu`e i potrebama lovi{ta i uz stru~nu slu`bu korisnika lovi{ta predstavqaju osnovu savremenom gazdovawu lovi{tem.

Glavne (gajene) vrste divqa~i u ovom lovi{tu su: - Srna (Capreolus capreolusL.) - Divqa sviwa (Sus scrofa L.)

Lovi{te - "\etiwa"

Lovi{tem \etiwa gazduje Lova~ki savez Srbije na ukupnoj povr{ini 54.334ha, preko lova~kog udruèwa "Aleksa Dejovi}" iz Uìca. Pripada brdsko-planinskom tipu lovi{ta i locirano je na {irem prostoru grada Uìca, na delu Tare, Bioske, Stapara i Lu`ni~ke doline.

Glavne (gajene) vrste divqa~i u ovom lovi{tu su: - Srna (Capreolus capreolusL.) - Divqa sviwa (Sus scrofa L.) - Zec (Lepus europaeus L.)

Svrha gazdovawa lovi{tem je za{tita, gajewe, lov i kori{}ewe ovih vrsta divqa~i, a po na~elima trajnog i racionalnog gazdovawa lovi{tem i da se time postigne i odr`i kvalitet divqa~i, po vrsti i broju koji odgovara kapacitetu lovi{ta.

OGRANI^EWA

• Neravnomerna rasprostrawenost {uma na podru~ju grada (65 - 70% pod {umama u KO Mokra Gora, do 15 - 20% u Biosci i Kremnima). • Uo~ene razlike stvarnog stawa {uma i funkcionalnog optimuma kao rezultat problema u gazdovawu {umama. • Nedovoqna istra`enost i zna~ajna razlika od optimalnog stawa, uslovqavaju spori pokret inventara, odnosno dug proces rasta i razvoja do dovo|ewa sastojina u funkcionalni optimum po visini inventara. • Visoko u~e{}e ve{ta~ki podignutih sastojina. • Ugro`enost terena erozijom i degradacijom na prostoru katastarskih op{tina Kremna i Mokra Gora i u dolini Lu`nice.

POTENCIJALI

• Potencijal u pogledu {uma i {umskog zemqi{ta, pored postoje}eg procenta {umovitosti le`i i u ~iwenici: • Postojawe izvori{ta za vodosnabdevawe Vrutci i podru~je Velikog Rzava, koja predodre|uju namenu zemqi{ta za za{titne {umske komplekse. • Postojawe zemqi{ta: pa{waci i livade (6. - 8. klase) u povr{ini od 25%; wive i vo}waci (6. - 8.) u povr{ini od 14% od ukupne teritorije grada, koja bi se promenom namene mogla pretvoriti u povr{ine pod {umama li{}arskih vrsta. • Iskori{}avawem ovih potencijala, dobio bi se ve}i procenat {umovitosti (u skladu sa Prostornoim planom Srbije preporu~enom optimalnom {umovito{}u do 70%) i ve}i procenat {uma po stanovniku, koji sada iznosi 0,29 ha. • Mogu}nosti za razvoj turisti~ke i rekreativne funkcije {uma (priroda, objekti i infrastruktura) u funkciji stvarawa predela posebnih odlika, odnosno {uma sa nagla{enim estetskim, ekolo{kim, vaspitno-obrazovnim, turisti~ko-rekreativnim vrednostima.

Poqoprivredno zemqi{te

Na teritoriji grada U`ica, od ukupno 36.597 ha poqoprivrednog zemqi{ta samo je 9.716 ha pod oranicama i ba{tama ili 27%, pa{waka ima 13.606 ha ili 37%, livada 9.614 ha ili 26%, vo}waka 3.661 ha ili 10%. Kriterijum za utvr|ivawe prete`ne namene u kori{}ewu zemqi{ta, jeste da jedna ili dve namene zajedno zauzimaju preko 50% povr{ine katastarske op{tine. Kategorije gde se pojavquje {uma ({uma+pa{wak, {uma+livada, {uma+wiva, {uma+ostalo), zauzimaju najve}i deo planskog podru~ja. Livade i pa{waci dominiraju u Kremnima, Biosci i Ka~eru. Wive preovla|uju u severoisto~nom delu u Trnavi, Karanu, Leli}ima i Dobrodolu.

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 12

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

Brdoviti predeli, koji se prostiru u visinskom pojasu do 500 m.n.v., imaju izvanredne agroekolo{ke pogodnosti/potencijale za proizvodwu kvalitetnog vo}a, mesa i mleka. Zahvaquju}i specifi~nim mikroreqefnim i hidrolo{kim uticajima, brdsko-planinski predeli su, tako|e, pogodni za rentabilnu proizvodwu kvalitetnog vo}a, naporedo sa kori{}ewem bujne vegetacije prostranih prirodnih travwaka za razvoj govedarstva i ov~arstva, uz iskori{}avawe prirodnih predispozicija za primenu biolo{kih/ekolo{kih metoda proizvodwe hrane. Tendencija smawivawa prinosa po jedinici povr{ina posledica je mawe zainteresovanosti i ekonomskog raslojavawa poqoprivrednih doma}instava. Tako|e se naglo smawuje prinos po stablu u vo}arstvu, ali je u usponu sto~arstvo i gajewe krompira. U proizvodwi biqnih kultura preovla|uju: {qiva (23%), kru{ka (18%), jabuka (17%), krompir (13%) i malina 10%. Analizom statisti~kih podataka vezanih za sto~arstvo, Grad U`ice u odnosu na druge op{tine Zlatiborskog okruga predwa~i u uzgoju `ivine, a po procentu uzgoja ovaca i sviwa nalazi se na drugom mestu. Posledwih godina, primetan je porast uzgoja pastrmke, naro~ito u prigradskim naseqima. Mali broj poqoprivrednika (3720 prema popisu iz 2002. godine), uslovqen je kako prirodnim karakteristikama, tako i stvorenim uslovima koji su inicirali migraciona kretawa, a ona direktno zahvatila ovaj aktivni kontingent stanovni{tva. Aktivno stanovni{tvo u poqoprivredi iznosi 2660. U~e{}e poqoprivrednog stanovni{tva u ukupnom stanovni{tvu (stepen deagrarizacije) je 4.5%, i ukazuje na veoma visok stepen deagrarizacije.

OGRANI^EWA

• Mala zastupqenost plodnog zemqi{ta (I i II bonitetna klasa). Plodna zemqi{ta locirana su u uskim re~nim dolinama i u kompleksima na urbanizovanim delovima prostora, pa su stoga i ugroèna stihijskim {irewem naseqa (Sevojni~ko, Gorjansko i deo Turi~kog poqa). • Neodgovaraju}e komunikacije, odnosno fizi~ka odvojenost plodnih povr{ina (Sevojno, Gorjani, Poto~awe, Krvavci, Zlakusa), od magistralnog puta Uìce-Beograd èlezni~kom prugom Beograd-Bar. • Ugroènost poqoprivrednog zemqi{ta od buji~nih tokova (primer Lu`ni~ke doline - neregulisan Lu`ni~ki potok). • Isuvi{e usitwen zemqi{ni posed. Nepovoqna posedovna struktura, posebno kod poqoprivrednih gazdinstava, koju karakteri{e usitwenost poseda (4,8 ha poqoprivrednog zemqi{ta, a svega 1.52 ha oranica i ba{ta-po poqoprivrednom gazdinstvu). Ve}i procenat gazdinstava ima posed mawi od 1 ha, a mali % je sa vi{e od 10 ha. • Slab kvalitet i nizak nivo opremqenosti poqoprivrede odgovaraju}im vrstama ma{ina i ure|aja. • Nizak nivo op{teg i stru~nog obrazovawa prete`nog dela poqoprivrednih proizvo|a~a i nepostojawe odgovaraju}e infrastrukture posebno u domenu stru~ne poqoprivredne, kontrole primene atestirawa sredstava za za{titu biqaka od bolesti i {teto~ina. • Dugogodi{we zapostavqawe poqoprivrede i nedovoqna iskori{}enost poqoprivrednih potencijala (zemqi{te, klima). • Gubitak plodnog poqoprivrednog zemqi{ta, wegovim pretvarawem u gra|evinsko u ravni~arskim delovima i zarastawe i pretvarawe u pa{wake zbog procesa smawivawa seoskog stanovni{tva u brdskim podru~jima. • Ekstenzivna poqoprivredna proizvodwa, usitwenost poseda i nizak nivo opremqenosti i primene agrotehnike u poqoprivredi. • Nerentabilnost poqoprivredne proizvodwe, zbog velikih tro{kova proizvodwe, zastarele mehanizacije i neorganizovanosti trì{ta poqoprivrednim proizvodima. • Nizak nivo organizovanosti poqoprivredne proizvodwe i primarnih proizvo|a~a. • Nerazvijenost prera|iva~ke industrije poqoprivrednih proizvoda.

POTENCIJALI

Potencijale iz oblasti poqoprivrede treba tra`iti u razvoju vo}arstva i sto~arstva:

• Od ukupnih poqoprivrednih povr{ina grada Uìca, 37% je pod pa{wacima, 26% pod livadama i 10% pod vo}wacima. • Relativno povoqna klima i zemqi{te. • Veliki potencijali sa aspekta ekologije i za{tite ìvotne sredine, koji su prvi preduslov za proizvodwu i preradu ekolo{ki zdrave hrane. • Veliko iskustvo i tradicija u gajewu vo}a ({qive i jabuke) i raznovrsnog sto~nog fonda, kao i u proizvodwi na daleko poznatih uì~kih specijaliteta: quta rakija, klekova~a, kajmak i sir, sviwska pr{uta i slanina, gove|a pr{uta i kobasica i sli~ne prera|evine od mesa. • Postojawe velikog broja porodi~nih doma}instava koji se bave uzgojem i proizvodwom iz ove oblasti. • I pored ~iwenice da je smawen broj aktivnog poqoprivrednog stanovni{tva, kao i da je poqoprivredno najve}e migratorno stanovni{tvo, stanovni{tvo i u ovom odnosu snaga moramo

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 13

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E posmatrati kao osnovni potencijal u razvoju poqoprivrede. U Gradu U`icu, broj registrovanih poqoprivrednih gazdinstava se konstantno pove}ava i januara 2007. god. iznosi 2 345. • Pove}awe broja prera|iva~a mleka i mle~nih proizvoda. • Mogu}nosti za razvoj sto~arstva (govedarstvo, ov~arstvo, kozarstvo), vo}arstva i povrtarstva (staklenici i plastenici). • Mogu}nosti za razvoj p~elarstva.

Vode, vodno zemqi{te i vodoprivredna infrastruktura

Plansko podru~je ima veoma gustu i razgranatu mreù otvorenih vodotokova (oko 720 metara toka na km2 povr{ine). Na prvi pogled, ovo je zna~ajan potencijal u vodnom zemqi{tu. Me|utim, od ukupne povr{ine vodnog zemqi{ta koje se nalazi na kori{}ewu kod JP "Srbijavode" (420 ha), ve}ina vodnog zemqi{ta (oko 95 %), iskqu~ivo je u funkciji odràwa vodotokova. Izuzetno mala povr{ina "slobodnog" vodnog zemqi{ta moè se staviti na raspolagawe za kori{}ewe u druge svrhe. Za za{titu i kori{}ewe vodnog zemqi{ta, zna~ajno je utvr|ivawe pravila kori{}ewa vodnog zemqi{ta zajedno sa priobaqem u ciqu o~uvawa i odràwa otvorenih vodotokova. Deo vodnog zemqi{ta koji se nalazi uz reku \etiwu, u uèm gradskom podru~ju, ure|en je zajedno sa regulacijom korita reke, u {etali{te sa trim stazom, {to bi trebalo nastaviti uz eventualno "uvo|ewe" parkovskih elemenata i drugih sadràja (staze za ribolov i sl.). Deo vodnog zemqi{ta u kawonu reke \etiwe predmet je posebne obrade u smislu utvr|ivawa posebnih pravila kori{}ewa i ure|ewa. Organizovano snabdevawe pija}om vodom, re{eno je izgradwom regionalnog vodosistema "Vrutci", za Uìce i bliù okolinu i individualnim vodovodima i kaptaàma za naseqa van gradskog podru~ja. Vodosistem "Vrutci" snabdeva Uìce i Sevojno sa prigradskim naseqima, kao i okolna sela Krvavce, Zlakusu, Gorjane, Potpe}e, Duboko, Poto~awe, Zboj{ticu i deo Dre`nika. Iz akumulacije "Vrutci" moè se obezbediti 1200 L/sek., sirove vode sa trenutnim kapacitetom postrojewa za pre~i{}avawe "Cerovi}a brdo" od 600 L/sek., uz mogu}nost pro{irewa u II fazi za jo{ dodatnih, tako|e 600 L/sek. Pored ovog osnovnog sistema za vodosnabdevawe prigradskih naseqa i okolnih sela, koristi se voda iz karstnih vrela @ivkovi}a i Poto~awskog uz prethodno pre~i{}avawe, minimalnog kapaciteta od po 15 L/sek. Kao rezerva za potrebe vodosnabdevawa uè gradske celine sa~uvano je prethodno izvori{te podzemne vode u aluvionu reke \etiwe u Turici kapaciteta oko 60 L/sek , kao i vodozahvat sirove vode iz akumulacije "Velika brana" na reci \etiwi sa crpnom stanicom "Turica" kapaciteta oko 180 L/sek. U podru~jima gde gradski vodovod nije angaòvan, ili se ne planira, problem individualnog vodosnabdevawa je znatno izraèn, jer su postoje}i lokalni vodovodi veoma zapu{teni (neadekvatno odràvawe i eksploatacija), sa nedovoqnim kapacitetima i kvalitetom vode. Ovo se naro~ito odnosi na naseqena podru~ja Mokre Gore, Kremana, Bioske, Stapara, Jelove gore, Ravni, Skrùta, Nikojevi}a i Riba{evine, kao i neka podru~ja u okolini gradskog centra. Organizovano kanalisawe i odvo|ewe otpadnih voda na planskom podru~ju re{eno je samo u Uìcu sa naseqima Kr~agovo i Sevojno, dok ostala naseqena mesta nemaju organizovano odvo|ewe otpadnih voda. U gradskom centru sa prigradskim naseqima Kr~agovo i Sevojno usvojen je, i delimi~no izgra|en separacioni sistem kanalisawa i odvo|ewa otpadnih voda. U tu svrhu izgra|en je glavni fekalni kolektor od naseqa Turica do Sevojna, koji je trasiran du` reke \etiwe kroz centralnu gradsku zonu do budu}eg postrojewa za pre~i{}avawe otpadnih voda u Gorjanima. Ovaj kolektor nije u potpunosti zavr{en, a u reonu naseqa Turica je dosta o{te}en zbog pojave klizi{ta. Ki{ne vode se uglavnom odvode povr{inski do regulisanih vodotokova koji prolaze kroz Uìce. Od naseqa van gradskog centra, samo naseqe Kremna ima skromno izvedenu kanalizaciju otpadnih voda duìne oko 800m, koja se zavr{ava u septi~ku jamu iz koje se voda ve} duè vreme izliva na povr{inu terena. Korektno izvedenu kanalizaciju sa postrojewem za pre~i{}avawe otpadnih voda imaju, @eleznica i naseqe Me}avnik u okviru naseqa Mokra Gora. Ostala naseqa nemaju re{eno pitawe kanalizacije, ve} svoje otpadne vode upu{taju u prete`no primitivne i provizorne septi~ke jame ili direktno u najbliè potoke i jaruge.

POTENCIJALI

• Izgradwom akumulacije "Vrutci" dobijena je nova povr{ina zemqi{ta koja se koristi iskqu~ivo za za{titu akumulacije, a koja se uz odgovaraju}e mere za{tite, jednim delom moè staviti u funkciju turisti~ko-rekreativnih sadràja. • Vodno zemqi{te u kawonu reke \etiwe sa ukupnom duìnom toka oko 11,5 km. predstavqa zna~ajan potencijal za razvoj turisti~ko-rekreativnih sadràja uz obaveznu primenu mera za za{titu prirode, vode i re~nog korita. • Vodno zemqi{te u delu toka reke kroz gradsko podru~je dobrim delom se ve} koristi za sport, rekreaciju i sli~ne sadràje, naro~ito u delu oko gradske plaè i Velikog Parka. Preostali deo, a naro~ito kawon od gradske plaè do sportsko rekreativnog centra u Turici, moè se tako|e staviti u sli~nu funkciju. • Deo vodnog zemqi{ta du` reka \etiwe, Brate{ine, Kowske reke, Su{ice, Volujca, Dervente i Velikog Rzava moè se iskoristiti za izgradwu malih hidroelektrana. • Osnovni potencijal Grada u pogledu snabdevawa pija}om vodom, ~ini, pre svega, veliki broj vodotokova i izvora sa ~istom i nezaga|enom vodom, koja se uz neznatno kondicionirawe moè upotrebqavati za pi}e.

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 14

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

• Vodosistem "Vrutci" sa postrojewem za preradu vode "Cerovi}a brdo" kapaciteta 600 l/sek, koji se uz neznatna ulagawa, mo`e podi}i na 1.200 l/sek., ~ini potencijal kojim se mogu zadovoqiti potrebe za pija}om vodom mnogo ve}eg podru~ja od onoga koje ovaj sistem sada snabdeva. • Definisawem lokacije (odre|ena lokacija i ura|en idejni projekat) postrojewa za pre~i{}avawe otpadnih voda u nasequ Gorjani, stvoren je potencijal za trajno re{ewe odvo|ewa i pre~i{}avawa otpadnih voda za podru~je U`ica i prigradskih naseqa.

OGRANI^EWA

• Skoro celokupno vodno zemqi{te (osim vodnog zemqi{ta u kawonu reke \etiwe i delu toka reke kroz gradsko podru~je), nalazi se u uskom pojasu malih vodotokova sa prete`no strmim obalama i nepristupa~nim terenom, tako da je angaòvawe ovog vodnog zemqi{ta u bilo kakve svrhe (izuzev neposredne za{tite samih vodotokova) iskqu~eno. • Za kori{}ewe vodnog zemqi{ta u kawonu reke \etiwe nedostaje odgovaraju}a prilazna saobra}ajnica kojom bi se, uz obavezne mere za{tite prirodnog ambijenta, ovo zemqi{te moglo staviti u funkciju turisti~ko rekreativnih sadràja. Tako|e je potrebno re{iti pitawe hladne vode u toku reke koji dolazi sa dna akumulacije "Vrutci" ~ija je temperatura nepodesna za kupawe i sportove na vodi. • Za kori{}ewe vodnog zemqi{ta na delu toka reke kroz gradsko podru~je nema posebnih ograni~ewa izuzev nedostatka odgovaraju}ih urbanisti~kih planova i finansijskih sredstava. • Neza{ti}enost vodnih tokova i vodnog zemqi{ta, odnosno wihovo zaga|ivawe otpadnim vodama iz naseqa i proizvodnih pogona (nije ni do danas izgra|eno planirano postrojewe za pre~i{}avawe otpadnih voda u Gorjanima), kao i zaga|ivawe primenom hemijskih sredstava u poqoprivredi i drugih izvora zaga|ewa. • Nedovoqno kori{}ewe vodnih resursa za navodwavawe i izgradwu MHE. • Izloènost negativnim uticajima (plavqewe, erozija, klizi{ta i nestabilne padine). • Zanemarqiv procenat regulisanih vodotokova na planskom podru~ju. • Nepovoqne geomorfolo{ke karakteristike terena (izrazito brdsko planinski teren), uslovqavaju vi{e visinskih zona snabdevawa {to znatno poskupquje i oteàva izgradwu i razvoj vodovodne mreè. • Nepovoqne geomorfolo{ke karakteristike terena tako|e oteàvaju i izgradwu kanalizacionih sistema za odvo|ewe i pre~i{}avawe otpadnih voda. • Nedostatak odgovaraju}ih studija i projekata za prikupqawe i odvo|ewe otpadnih voda za naseqa izvan gradskog podru~ja.

4.4. Stanovni{tvo

Za Grad U`ice, kao i za ukupan razvoj wegovog uticajnog podru~ja, trend kretawa populacije predstavqa veoma va`an pokazateq za sagledavawe savremenih dru{tveno-ekonomskih prilika i planirawe demografskog i urbanisti~kog razvoja.

Kretawe broja stanovnika po popisnim periodima

100000 82303 83022 77049 67555 80000 57062 50755 60000 45667

40000

20000

0 1948 1953 1961 1971 1981 1991 2002

Op{tina U`ice Sevojno Ostala naseqa

G r a f i k o n br. 1

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 15

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

Sa pove}awem broja stanovnika pove}avao se broj doma}instava. Prose~na veli~ina doma}instava pokazuje suprotan trend, tj. do{lo je do smawewa prose~ne veli~ine doma}instava. U odnosu na ispoqene vrednosti nataliteta i mortaliteta, prirodni prira{taj ima negativne vrednosti. Na osnovu analiziranih starosnih piramida, za grad u celini, za gradski centar, ostala naseqa bez Uìca i za podru~je GUP-a, svi tipovi piramida pripadaju regresivnom tipu, odnosno gradski centar Uìce i u okviru wega sva pomenuta izdvojena podru~ja su zahva}ena starewem stanovni{tva. Indeks starewa za seosku kategoriju naseqa iznosi 1.36. Najbrojnija, odnosno najve}e u~e{}e u ukupnom stanovni{tvu seoskog stanovni{tva ~ini starosna grupa starosti 60 i vi{e godina sa 26.5%. Ovakvo stawe je posledica nepravilnog razme{taja industrijskih kapaciteta, objekata javnog standarda, tako da je mlado stanovni{tvo prinu|eno da migrira ka gradskom centru. Neravnomernost u procentualnom u~e{}u me|u polovima koja je evidentirana kroz popisne periode nije imala izraènije oscilacije, {to ukazuje da su u migracionim kretawima podjednako u~estvovala oba pola. U uslovima industrijsko-polarizacijske urbanizacije uì~kog kraja proces direktnog transfera aktivnog stanovni{tva iz primarnih u sekundarne, a ne{to mawe i u tercijarno- kvartarne delatnosti se odvija brè od definitivnog preseqavawa stanovni{tva u centre rada (Uìce i Sevojno), {to implicira razvoj dnevne i povremene migracije radnika na relaciji mesto stanovawa-mesto rada, koja je imala sve do 1981. tendenciju stalnog preseqavawa. Od tada proces useqavawa usporava, a ja~a dnevna migracija ~ime se polarizacijski procesi postepeno preusmeravaju u suprotnom pravcu, {to se prostorno konkretizuje stvarawem sloènog dnevnog urbanog sistema i ja~awem suburbanizacije. Smawuje se broj aktivnog poqoprivrednog stanovni{tva, a poqoprivredno stanovni{tvo je najve}e migratorno stanovni{tvo. Iako je struktura delatnosti kroz duì vremenski period bila stabilna u uslovima stalnog mawe-vi{e kontinuiranog pove}awa broja zaposlenih, ipak se u zadwim godinama mewa. Uo~qivo je opadawe primarnog sektora, smawewe sekundarnog sektora i rast tercijarnih i kvartarnih delatnosti.

OGRANI^EWA

• Usporavawe tempa rasta ukupnog stanovni{tva u periodu od 1991. god. i negativan trend kretawa stanovni{tva u ve}ini seoskih naseqa, izuzev prigradskih i dela seoskih naseqa bliìh Uìcu (Sevojno, Drijetaw, Ka~er, Buar, Volujac, Gorjani). • Postoje}e kretawe stope nataliteta, kao i postoje}i trend mortaliteta odraàvaju se na nepovoqnu demografsku tendenciju, tj. do{lo je do opadawa stope prirodnog prira{taja. • Odlazak najstru~nijeg i najsposobnijeg mladog kadra, naj~e{}e u inostranstvo, pa u Beograd i druga razvijena podru~ja Srbije. • Unutra{we migracije i iseqavawe stanovni{tva sa seoskog podru~ja (po popisu iz 2002.god. u op{tini Uìce ima 3720 poqoprivrednika, samo oko 4,5% od ukupnog broja). • Nepovoqna starosna struktura stanovni{tva grada Uìca sa indeksom starewa od 0,87 (po osnovu posledweg popisnog perioda). Po ovom popisnom periodu za podru~je GUP-a i podru~je grada Uìca, indeks starewa je od 0,67 - 0,68, {to ukazuje na nepovoqnu starosnu strukturu, sa najzastupqenijim stanovni{tvom starosti od 40 - 59 godina. • Izrazito nepovoqna starosna struktura seoske populacije sa indeksom starewa 1,36 i sa najve}im u~e{}em starosne grupe starosti 60 i vi{e godina (26,5%). Za pojedina sela moè se re}i da su to sela staraca uz velike vrednosti indeksa starewa (Kr{awe 8,42; Vrutci 5,36; Bioska 4,26; Pawak 3,92; Pear 3,63; Radu{a 3,31; Vitasi 3,10; Bjeloti} 2,74; Riba{evina 2,59; Dobrodo 2,53). Sve ovo uti~e na pad radnih kapaciteta na selu i nepovoqno se odraàva na daqi privredni razvoj sela.

POTENCIJALI

• Teritorija grada Uìca obuhvata 666,615 km2 sa 83.022 stanovnika (2002. god.), od ~ega na podru~ju gradskog centra ìvi 54.717, u podru~ju GUP-a 65.749, a na selima 17.273. Prose~na gustina naseqenosti je 125 st/km2, s tim {to je u Uìcu najve}a gustina i iznosi 2.680 st/km2. • Osnovni razvojni potencijal je raspoloìva obrazovna i kvalifikaciona struktura kadra koji je u prethodnim uslovima razvio privredu op{tine na zavidan nivo u odnosu na prosek Srbije, te se o~ekuje da }e stanovni{tvo Grada Uìca, sa svojim mentalitetom, pregano{}u i marqivo{}u, aktivirati sopstvene snage i prevazi}i sada{wu situaciju koja je nastala zbog posrtawa velikih preduze}a i same privrede zadwih 20-ak godina. • Uì~ani imaju trì{no iskustvo, tako kvalitetno iskazano u prethodnom periodu, te je i to vredan razvojni potencijal, posebno u uslovima potpune orijentacije na trì{te u nas. • Trend opadawa broja nepismenog stanovni{tva je evidentiran, kako u gradskim, tako i u seoskim naseqima. Nivo obrazovanosti i kvalifikaciona struktura stanovni{tva se stalno poboq{ava i povoqnija je nego u Republici. • Potencijal Grada Uìca je, da ovo podru~je u posleratnom periodu ima karakter izrazito imigracionog podru~ja i {to Uìce kao gradski centar poseduje veliku privla~nu snagu, kako ekonomsku, tako i svojim poloàjem u Zlatiborskom upravnom okrugu, odnosno zapadnoj Srbiji.

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 16

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

4.5. Mre`a naseqa i centara

Na osnovu analize postoje}e mreè naseqa i opremqenosti naseqskim sadràjima, moè se zakqu~iti, da osnovni ciqevi i principi ravnomerne distribucije aktivnosti i razvoja naseqa nisu ispuweni. Izgradwa novih centara za koje su rezervisani tereni uz vodne tokove i raskr{}a puteva ve}eg zna~aja, naro~ito za centre zajednica naseqa i wihovo prigradsko naseqavawe uglavnom na obli`wim osun~anim terenima za stanovawe, nije realizovana. Oko 80% stanovnika ìvi u naseqima nastalim na veoma povoqnim terenima u dolinama reka, na blagim pobr|ima. Ruralno podru~je je nedovoqno opremqeno objektima javnog standarda, kao i mreòm i objektima infrastrukture (pre svega instalacijama elektri~ne energije, vodovoda, kanalizacije, a ugroèno je poplavama usled neure|enih slivova i neregulisanih vodotokova). Nepovoqni ìvotni uslovi su u ostalim seoskim naseqima koja su lo{ije povezana sa gradskim, odnosno naseqskim centrima i slabije opremqena prate}im zajedni~kim-dru{tveno- uslu`nim objektima i infrastrukturom. Razme{taj stanovni{tva na planskom podru~ju je neravnomeran i lako se uo~avaju dve zone koje se razlikuju po gustini naseqenosti. Pri razmatrawu se moè izuzeti samo Uìce koje ima najve}u gustinu naseqenosti 2680 st/km2. Od ostalih naseqa jednu zonu sa~iwavaju prigradska naseqa koja se nalaze u kontaktu sa Uìcem, tj, naseqa koja su obuhva}ena granicom GUP-a, u kojima se koncentri{e sve ve}i broj stanovnika. Paralelno sa tim procesom do{lo je do pra`wewa ostalih seoskih naseqa, koja predstavqaju zonu sa mawom gustinom. Me|u wima najmawu gustinu imaju naseqa Pawak 4 st/km2 i naseqe Strmac 5 st/km2. Od prigradskih naseqa najve}u gustinu ima naseqe Sevojno 381 st/km2, Zlakusa 104 st/km2, Gorjani 101 st/km2 i Drijetaw 117 st/km2. U naseqima razbijenog tipa, tradicija naseqavawa na sopstvenom poqoprivrednom zemqi{tu, prakti~no izjedna~ava u tim naseqima naseqsku gustinu naseqenosti sa geografskom koja se kre}e od 4 st/km2 u planinskom delu do 40 st/km2 u prelaznom pojasu. U tim uslovima naseqavawa iskqu~ena je svaka mogu}nost urbanizacije i gradskog standarda opremqenosti naseqa socijalnom infrastrukturom i komunalnom opremom. âk i tamo, gde se uz velike napore ostvari neko komunalno opremawe zemqi{ta, nije mogu}e wegovo efikasno odràvawe. U{oreni na~in naseqavawa, zapaà se ne samo u dolini \etiwe nizvodno od Uìca, ve} i u svim drugim delovima teritorije grada: stranama Lu`nice i \etiwe uzvodno od gradskog centra, na visoravnima Kremana i Zlatibora, pa ~ak i u planinskim pojasevima Tare i Mokre Gore. Centri naseqa formirani uz saobra}ajnice, osim {to okupqaju stanovnike mahom zaposlene u tim centrima, postaju donekle privla~ni za razvoj tercijarnog sektora, kao i gra|ewe hala, odnosno mawih proizvodnih pogona koji se mogu prilagoditi skromnijim lokacionim uslovima ruralnog podru~ja. Nastavqa se tendencija silaska na putne i re~ne pravce, {to podrazumeva delimi~no preseqavawe stanovnika iz planinskih sela razbijenog tipa u zone urbanizacije - centara zajednice sela i wihovih prigradskih prostora, uz zadràvawe me{ovitog na~ina privre|ivawa, odnosno istovremenu vezu sa planinskim zale|em i gradskim aktivnostima u dolini \etiwe ili Lu`nice. Prigradsko naseqavawe postaje trend, koji planskim merama treba pretvoriti u potencijal (primeri naseqa Gorjani, Buar, Duboko i Volujac koji pokazuju visok centralitet, odnosno vi{i stepen urbanizovanosti). Nizak teritorijalni stepen specijalizovanosti, odnosno slaba diverzifikovanost naseqa i centara je bitna karakteristika naseqa i centara planskog podru~ja. Osim Mokre Gore koja pretenduje da bude naseqski centar sa specifi~nom/specijalizovanom funkcijom turisti~kog centra i mogu}im turisti~kim naseqima Potpe}e i Zlakusa, eventualno Gostinica, nema drugih naseqa specifi~no funkcionalno determinisanih.

OGRANI^EWA

• Neravnomernost u razme{taju naseqa prouzrokovana je prirodnim karakteristikama koje su nepovoqne. Prostor grada je diseciran uzvi{ewima i udolinama, tako da nije pruào mogu}nost za ravnomernu naseqenost. • Nedovoqna racionalna organizacija mreè od 41 naseqa, od kojih je jedno gradsko-Uìce sa izrazitom koncentracijom stanovni{tva, privrednih i uslu`nih delatnosti i javnih slu`bi i velika zavisnost ostalih naseqa od Uìca, u smislu zadovoqewa razli~itih potreba stanovni{tva. • Konstantan odliv tj. depopulacija ve}ine seoskih naseqa i priliv stanovni{tva u Uìce i delove okolnih naseqa. • Formirana granica grada i op{tine Uìce je veoma specifi~na i ona u odre|enoj meri uti~e na neravnomernost razvoja, sa perifernim poloàjem gradskog centra (u isto~nom delu) {to stvara probleme kod zadovoqewa potreba stanovni{tva u zapadnom i jy`nom delu koje je i daqe funkcijski vezano sa gradskim centrom. • Nepostojawe ili lo{e stawe mreè puteva (pre svega lokalnih), koji bi omogu}ili lak{u pristupa~nost i adekvatnije prostorno povezivawe u logi~nu mreù naseqa, odnosno aktivirawe razvojnih pojaseva sa zajedni~kim karakteristikama i razvojnim potencijalima. • Veliki broj malih naseqa i naseqa poluzbijenog tipa koja su nepovoqna za racionalnu i izgradwu komunalne infrastrukture i druge naseqske opreme, {to onemogu}ava podizawe standarda ìvota i rada na tom podru~ju.

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 17

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

• Industrijski pogoni u blizini re~nih tokova sa ekolo{kog aspekta negativno uti~u na kvalitet `ivotne sredine, {to je u direktnoj koliziji sa o~ekivanim razvojem, pre svega turisti~ke ponude, zasnovanoj na boqem kori{}ewu prirodnih resursa i boqem struktuirawu naseqskih funkcija.

POTENCIJALI

Potencijale razvoja u oblasti mreè naseqa, predstavqaju mogu}nosti, koje bi mogle da uravnoteè i obezbede ravnomerniji budu}i razvoj sistema mreè naseqa. • Pograni~an poloàj treba da uti~e na razvoj u smislu ja~awa funkcija regionalnog centra, ali da ne zaustavi razvoj ostalih delova grada ve}, naprotiv, da inicira wihov intenzivniji razvoj kroz ja~awe tranzitne funkcije, ve}eg protoka robe, razvoja komercijalnih i uslu`nih delatnosti, naro~ito du` tranzitnih tokova, formirawe zna~ajnih punktova-saobra}ajnih terminala, itd. • Ovo neminovno podrazumeva izgradwu nove putne mreè, koja bi omogu}ila adekvatno povezivawe naseqa u okviru op{tine sa susednim regionima, a time i ve}u komunikativnost prostora op{tine ~ime bi se omogu}ilo ja~awe i sekundarnih seoskih centara du` pomenutih pravaca u smislu razvoja sekundarnih i tercijarnih delatnosti. • Bogatstvo i raznolikost prirodnih resursa, tako|e predstavqa jedan od najzna~ajnijih potencijala, {to se pre svega odnosi na adekvatnije iskori{}ewe vodnih resursa, koji su do sada bili prakti~no neiskori{}eni u smislu razvoja ekskluzivne turisti~ke ponude, manifestacionog turizma i sl. • Izuzetno bogatstvo i potencijal predstavqa Mokra Gora, kao zna~ajan prirodni, kulturni i turisti~ki kompleks, koji bi upotpuwavawem turisti~kih, rekreativnih i uslu`nih sadràja i pro{irewem celokupne ponude, mogao da inicira razvoj, kako susednih naseqa, tako i celokupnog prostora grada Uìca. • Naseqa Potpe}e i Zlakusa, kao prirodni, kulturni i turisti~ki potencijal, treba da aktiviraju deo ju`nog pojasa uz razvoj prate}ih funkcija i poveù ga sa turisti~kom zonom Velikog Rzava i naseqima Dre`nik, Ravni, Skrùti, Sirogojno, kao i mreòm ostalih susednih naseqa op{tina âjetina, Poèga i Ariqe. • Potencijal za razvoj naseqa u ju`nom delu planskog podru~ja, sagledava se u naseqavawu i ja~awu razvoja Bele Zemqe (izgradwom mawih pogona, skladi{nih i drugih poslovnih objekata, objekata u funkciji tranzitnih i izletni~kih sadràja, ostalih tercijarno-uslu`nih sadràja, infrastrukture, gasifikacije, funkcionalnog uobli~avawa vikend naseqa), uz adekvatna planska usmerewa ka uspostavqawu kompaktnosti, ali i integracije sa Uìcem.

4.6. Privredne delatnosti

Ostvarena makroekonomska stabilizacija, reforma ekonomske politike i poboq{awe uslova privre|ivawa omogu}ili su da op{tina Uìce beleì rast DP po stanovniku u periodu 2000- 2004. Tako|e, od 2000. godine konstantno je beleèn rast ND po stanovniku. Op{tina Uìce je od 1990. godine prema ostvarenom ND po stanovniku bila daleko iznad republi~kog proseka, posle ~ega je usledio period rata, sankcija, bombardovawa, te sveukupnog posrtawa dràve, {to je prouzrokovalo privredni kolaps, a to se posebno odrazilo na metaloprera|iva~ku industriju, kao vode}u i izvozno orijentisanu granu op{tine Uìce. Industrijski kapaciteti Zlatiborskog okruga su razvijeni uglavnom u pojasevima uskih re~nih dolina. Dominiraju radnointenzivne grane stacionarnog sektora. Vode}e grane su metalna industrija, prerada obojenih metala, tekstilna i drvna industrija. Narodni dohodak Grada Uìca u~estvuje u ND Okruga sa 36% i pribli`no 1% u Republici.

OGRANI^EWA

Me|u evidentiranim ograni~ewima razvoja mogu se sa pouzdano{}u ista}i:

• Sporo prevazilaèwe otvorenih problema Srbije na unutra{wem politi~kom i ekonomskom planu, te u odnosima sa Evropskom unijom i ostalim visokoorganizovanim i bogatim zemqama sveta (SAD, Rusija, Kina, Japan). • Kqu~na ograni~ewa razvoja koja karakteri{u privredu Srbije, a time i lokalne privrede, su pre svega, strukturalna neravnoteà, nizak nivo privredne aktivnosti, problemi dugovawa, nedostatak trì{nosti, nerazvijenost privatnog sektora, preduzetni{tva, menaxmenta i marketin{kih ve{tina, netransparentnost pravnih i regulatornih okvira, kao i visok stepen nezaposlenosti i socijalnih tenzija. • Nepostojawe strategija prostornog razvoja Republike Srbije, regionalnih strategija i regionalnog planirawa, ili odsustvo prostorne dimenzije usvojenih sektorskih strategija, uz to ~esto neobavezuju}ih. • Neizvesnost da li }e autoput Beograd - Ju`ni Jadran (granica sa Republikom Srpskom) ikada biti izgra|en i da li }e prolaziti kroz uì~ko podru~je.

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 18

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

• "Beogradizacija" Srbije, tj. koncentracija svih nacionalnih sadràja, najja~ih i najbogatijih privrednih, finansijskih, javnih i politi~kih subjekata u Beograd, i provincijalizacija ostalog dela Srbije, {to se de{avalo tokom celog XX veka, a naàlost i sada, sa tendencijom sve ve}eg produbqivawa jaza izme|u prestonice i "provincije". • Relativna udaqenost od centralne osovine razvoja Srbije: Subotica-Novi Sad-Beograd- Ni{, gde su koncentrisane sve institucije nacionalnog zna~aja, kao i politi~ka i ekonomska mo}, sa najve}im prilivom radno sposobnog stanovni{tva. • Nedostatak i mali izgledi za sanirawe i kona~nu zaposlenost namenske-vojne industrije, sa svojim velikim proizvodnim kapacitetima, koja bi bila jedan od nosilaca privrednog razvoja Grada. • Neadekvatan razvoj tercijarnih delatnosti posebno trgovine, turizma, te usluga raznih vrsta. • Niska iskori{}enost privrednih kapaciteta i velika nezaposlenost. • Zapo~eta privatizacija jo{ uvek nije zavr{ena. • Socijalni problemi u toku prilago|avawa novim uslovima vlasni~ke transformacije. • Privredna struktura je nedovoqno prilago|ena savremenim zahtevima trì{ne proizvodwe, kako sa aspekta modernizacije, tako i u organizacionom i tehnolo{ko-proizvodnom pogledu. • Nedostatak mineralnih, energetskih te ve}ih poqoprivrednih potencijala (ili nemogu}nost eksploatacije). • Te{ko}e izgradwe tehni~ke infrastrukture na ~itavoj teritoriji grada koja bi bila podsticaj za ravnomerniji razme{taj svih privrednih objekata i sadràja (naro~ito malih proizvodnih pogona, radionica, skladi{ta, hladwa~a i dr.). • Prezaduènost preduze}a kao osnovni ograni~avaju}i faktor wihovog restrukturirawa i privatizacije (da bi o~uvala socijalnu stabilnost, dràva je preko svojih banaka preduze}ima obezbe|ivala kredite, koji su uglavnom tro{eni na isplate zarada zaposlenima). • Jo{ uvek nepovoqni bankarski krediti za ulagawa u investicije.

Industrija i razvoj malih i sredwih preduze}a

• Nedovoqna iskori{}enost kapaciteta, opadawe fizi~kog obima proizvodwe i vi{egodi{wi prestanak rada pojedinih preduze}a. • Raspad ranijeg velikog industrijskog giganta "Prvi Partizan", sa te{ko}ama u oporavku, uz ~iwenicu wegove najpovoqnije lokacije u radnoj zoni "Kr~agovo". • Skoro potpun nestanak tekstilne industrije ("Froteks", "Desa Petronijevi}", "Javor"). • Vi{egodi{we izostajawe ulagawa u nove tehnologije (posledica tehnolo{ka zastarelost). • Koncentracija industrije u uòj zoni Uìca i Sevojna i odsustvo disperzije industrijskih pogona u ostalom delu grada. • Velika zastupqenost niìh faza obrade.

POTENCIJALI

U oblasti privrede najve}i zna~aj za razvoj imaju industrija, turizam, gra|evinarstvo i poqoprivreda (vo}arstvo i sto~arstvo), saobra}aj i veze. Ova konstatacija ima svoju potporu u ~iwenici, da je u periodu industrijske revolucije u staroj Jugoslaviji posle II svetskog rata u op{tini Uìce izgra|en veliki broj industrijskih, gra|evinskih, trgovinskih i ugostiteqskih kapaciteta, koji su u te{kim uslovima privre|ivawa od 1991. god., opstali, a u zadwim godinama tranzicije ve}ina tih preduze}a privatizovana, pa }e ista, uz stabilizaciju socioekonomskih uslova u dràvi, ponovo Grad Uìce dovesti na visoki nivo razvoja, daleko iznad proseka Srbije.

Industrija i razvoj malih i sredwih preduze}a

• Postoje}i industrijski kapaciteti, sredwa i velika preduze}a: Vaqaonica bakra "Ist point", Vaqaonica aluminijuma "Impol-Seval", "Prvi partizan", "Autoventil", "Tvrdi metal", "Kadiwa~a", "Koàra", "Sreten Guduri}", kao i niz novootvorenih malih preduze}a iz ove oblasti. • Povoqan saobra}ajno-geografski poloàj i mogu}nost saobra}ajnog povezivawa (drumskim i èlezni~kim) sa ostalim delovima Republike, Crne Gore i Bosne i Hercegovine. • Tereni u neposrednoj blizini Uìca, povoqni za izgradwu malih industrijskih pogona i preduzetni~kih zona. • Izgra|ena krupna infrastruktura (vodoprivredna, elektroenergetska, telekomunikaciona) i izgra|en primarni gasovod do Uìca. • Nivo obrazovanosti i kvalifikaciona struktura stanovni{tva.

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 19

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

4.7. Javne slu`be

U izradi Kocepta, kao prve faze u izradi Prostornog plana Grada Uìca, detaqno je obra|eno stawe i analiza sadràja, slede}ih javnih slu`bi: • Lokalna i op{tinska (gradska) uprava • Pred{kolske de~ije ustanove • Obrazovne ustanove - osnovne i sredwe {kole • Ustanove zdravstvene za{tite • Ustanove socijalne za{tite • Ustanove kulture • Verski objekti • Sportski objekti • Ustanove zdravstvene za{tite ìvotiwa.

Sagledano je da je neophodna reorganizacija postoje}ih kapaciteta javnih slu`bi, kao i rekonstrukcija i ure|ewe objekata i prostora namewenih javnim delatnostima i vra}awe u funkciju postoje}ih javnih objekata, ili wihovo potpuno otu|ewe. Nije na zadovoqavaju}em nivou prostorna organizovanost, odnosno dostupnost direktnim korisnicima, niti je mre`a javnih slu`bi prilago|ena stvarnim potrebama korisnika, odnosno broju, gustini i starosnoj strukturi stanovni{tva, wihovom socijalno-kulturnom i obrazovnom statusu, zanimawu i specifi~nim teritorijalnim obele`jima i osobenostima podru~ja.

OGRANI^EWA

Osnovna ograni~ewa za razvoj i organizaciju javnih slu`bi su: lo{a dostupnost dela seoskog podru~ja (naro~ito u zapadnom delu), nekvalitetni putevi i nedovoqna opsluènost javnim prevozom, male gustine i neravnomeran razme{taj korisnika javnih slu`bi, nedovoqno primerena mreà vaspitno-obrazovnih ustanova, lo{e stawe gra|evinskog fonda i opremqenosti ve}ine objekata isturenih odeqewa i pojedinih mati~nih {kola, zdravstvenih stanica i ambulanti (pre svega u delu dotrajalih instalacija i sanitarnih ~vorova), a naro~ito objekata kulture koji su, uglavnom, izgubili funkciju, nedostatak fiskulturnih sala i sportskih terena, nedovoqan broj u~ionica, kabineta i radionica, problem sme{taja u~enika i potreba za obezbe|ewe internatskog sme{taja ili u~eni~kih domova, zbog velikog priliva u~enika iz drugih op{tina, nedovoqno i nekvalitetno pruàwe primarne zdravstvene za{tite i zapostavqeno i neorganizovano pruàwe usluga ustanova kulture na seoskom podru~ju. Problem starewa, odnosno porast broja starih qudi javqa se u narednom periodu kao jedan od najzna~ajnijih socijalno-medicinskih problema Grada Uìca.

POTENCIJALI

Potencijali za adekvatnu, racionalnu i kvalitetnu organizaciju javnih slu`bi su postoje}i objekti mati~nih osmogodi{wih {kola, pojedinih novih i rekonstruisanih osnovnih {kola i objekti fizi~ke kulture, kadrovske, materijalne mogu}nosti i stawe opremqenosti vrti}a, organizovan i subvencioniran prevoz za u~enike i dobra opremqenost objekata sredweg obrazovawa.

4.8. Infrastrukturni sistemi

4.8.1. SAOBRA]AJ

PUTNA MRE@A

Grad Uìce je sa {irim okruèwem povezan drumskom i èlezni~kom saobra}ajnom mreòm. Na ovom prostoru ukr{taju se zna~ajni magistralni putevi M5 â~ak - Poèga -Uìce-veza sa Bosnom, M21: Vaqevo-Uìce-veza sa Crnom Gorom, M19.1 Uìce-Bajina Ba{ta-Zvornik i regionalni putevi R112: Kremna-Kalu|erske Bare-Bajina Ba{ta, R213: Uìce-Jelova Gora- Bajina Ba{ta (Varda), R230: Bela Zemqa-Nikojevi}i-Sirogojno, R263: Uìce-Karan-Kosjeri}. Ovakva zastupqenost magistralnih i regionalnih puteva ukazuje na zna~aj op{tine u saobra}ajnom povezivawu Centralne Srbije sa Crnom Gorom i Bosnom i Hercegovinom. Ukupna duìna osnovne putne mreè na teritoriji op{tine iznosi 405,66 km, od ~ega magistralnih 84km (20,7%), regionalnih 65km (16%), i lokalnih puteva 256,66km (63,3%). Najve}im delom osnovna putna mreà je izgra|ena sa asfaltnim kolovoznim zastorom (100% magistralnih, 97% regionalnih i 57,2% lokalnih puteva). Obim saobra}aja na magistralnim putevima ima tendenciju rasta, posebno je karakteristi~an letwi period i ulazno- izlazni pravci u odnosu na gradski centar. Magistralni putevi su izgra|eni kao saobra}ajnice sa dve saobra}ajne trake izuzev deonice Uìce-Bela Zemqa na putu M21. Kolovoz je {irine od 6m do 10m, sa bankinama od 0,5m do 1m sa obe strane. Neadekvatne geometrijske karakteristike puta imaju delovi magistralnih puteva M19.1 na deonici Dubci-Zaglavak gde su polupre~nici horizontalnih krivina od 12m, 15m, 20m i 25m i M5 na deonici Bioska-Kremna gde je {irina kolovoza od 4m do 5m, polupre~nici horizontalnih krivina od

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 20

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

15m do 40m. Na pomenutim deonicama je izuzetno nizak nivo saobra}ajne usluge, smawena je bezbednost saobra}aja i neophodna je rekonstrukcija. Na osnovu publikacije brojawa saobra}aja koju godi{we objavquje JP "Putevi Srbije", u tabeli br. 3, prikazana je veli~ina prose~nog godi{weg dnevnog saobra}aja (PGDS) i u~e{}e komercijalnih vozila u ukupnom saobra}ajnom toku u 2005.godini:

T a b e l a br. 3:

U~e{}e Put Deonica PGDS komercijalnih (vozila/dan) vozila (%) Poèga-Uìce 8430 20 M 5 Uìce-Kremna 2300 22 Uìce-Bela Zemqa 8150 15 M 21 Bela Zemqa- Kneèvi}i 5830 15 M 19.1 Uìce-Bajina Ba{ta 2500 20

Regionalni putevi R213, R230 i R263 su izgra|eni kao saobra}ajnice sa dve saobra}ajne trake,š{irine kolovoza od 4m do 5m, sa bankinama {irine od 0,5m do 1m, asfaltnog kolovoznog zastora, izuzev deonice puta R213 od Jelove Gore do granice sa op{tinom Bajina Ba{ta du`ine 1800m koja ima tucani~ki zastor. Prisutna su o{te}ewa kolovoza prouzrokovana neadekvatno ura|enom kolovoznom konstrukcijom. Regionalni put R112 izgra|en je od asfaltnog kolovoznog zastora, {irine 7,5m, bankina {irine 1m i prihvata deo saobra}aja sa puta M5 na deonici Bioska-Kremna.

Lokalni putevi. Mre`a lokalnih i nekategorisanih puteva zadovoqava potrebe povezivawa naseqa i naseqenih podru~ja na teritoriji op{tine. Kvalitet kolovozne konstrukcije i kolovoznog zastora je neadekvatan u odnosu na potrebe nastale otvarawem novih proizvodnih kapaciteta uglavnom u industriji prerade drveta. Nepovoqne geometrijske karakteristike lokalnih puteva (podu`ni nagibi preko 15% i polupre~nici krivina ispod 80m) uslovqene brdsko-planinskim terenom su karakteristi~ne za preko 50% putne mre`e.

Gradske saobra}ajnice. Uìce je gradsko naseqe sa linearnom nepravilnom mreòm koju karakteri{e veliki broj ukr{tawa, oko 600, veliki podu`ni nagibi (iznad 15%), saobra}ajnica povr{ine za oko 40% mawe od gradova sli~ne veli~ine i broja stanovnika. Tranzitni tokovi prolaze kroz gradsko jezgro. Tokom 2006. godine zapo~eti su gra|evinski radovi na izgradwi ju`ne gradske obilaznice od Volujca do Surduka. U gradu postoji oko 15000 vozila. Grad, bilo u tranzitu ili kao ciq putovawa zbog regionalnog centra, generi{e gotovo jo{ toliko. Veoma je izraèn problem stacionarnog saobra}aja, nedostaje oko 1500 parking mesta. Pe{a~ka kretawa su dominantna, ali nedostaju pe{a~ke staze i povr{ine rezervisane samo za pe{a~ki saobra}aj.

@ELEZNI^KI SAOBRA]AJ

Grad Uìce je sa èlezni~kom mreòm Srbije povezan magistralnom jednokolose~nom elektrificiranom èlezni~kom prugom Beograd-Bar za javni putni~ki i teretni saobra}aj duìne 23,3 km. @elezni~ka stanica Uìce, locirana je na obodu centralne gradske zone. Teretna èlezni~ka stanica locirana je u Kr~agovu. Lokalne èlezni~ke stanice postoje u Staparima, Kr~agovu i Sevojnu. Posebno je interesantna i sa aspekta turizma zna~ajna pruga uzanog koloseka [argan-Vitasi-Mokra Gora-Kotroman namewena za javni putni~ki saobra}aj.

VAZDU[NI SAOBRA]AJ

Postoje}i vojni aerodrom Ponikve nije trenutno u funkciji zbog o{te}ewa nastalih tokom bombardovawa 1999. godine. U toku je wegova sanacija sa ciqem aktivirawa aerodroma u civilne svrhe.

OGRANI^EWA

• Nepovoqni prirodni uslovi brdskog reqefa i nadmorske visine od 400m do 1500m. • Prolazak trase pruge Beograd - Bar i magistralnih puteva kroz centralne delove Sevojna, Kr~agova i centralno gradsko jezgro. • Neadekvatna gradska uli~na mreà, linearna i nepravilna, oko 40% mawe saobra}ajnih povr{ina od gradova sli~ne veli~ine i broja stanovnika sa velikim brojem ukr{tawa, (oko 600 ~vorova), optere}ena tranzitnim saobra}ajnim tokovima, (oko 25% od ukupnog broja vozila). • Nedefinisan i neiskori{}en transportno distributivni centar u Sevojnu. • Nepostojawe nove kategorizacije mreè dràvnih puteva. • Nedovoqna finansijska sredstva za odràvawe postoje}e regionalne i lokalne putne mreè.

Ostvarivawem saradwe lokalne samouprave i JP "Putevi Srbije", mogu}e je kvalitetnije povezivawe mre`e dr`avnih i op{tinskih puteva, kako bi se izbegli eventualni zastoji u realizaciji planskih re{ewa.

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 21

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

POTENCIJALI

• Uìce je makroregionalni centar Zapadne Srbije i gradski centar. • Kao pograni~ni gradski centar u odnosu na Crnu Goru i Bosnu predstavqa raskrsnicu zna~ajnih drumskih i èlezni~kih koridora Srbije. • Na teritoriji grada planiran je koridor autoputa Beograd - Ju`ni Jadran (Poèga- Uìce-granica sa Republikom Srpskom). • Mogu}nost kori{}ewa vojnog aerodroma Ponikve za civilni saobra}aj. • Mogu}nosti valorizacije prostora planirawem mreè turisti~kih saobra}ajnica, mreè panoramskih (izletni~kih, biciklisti~kih, pe{a~kih i jaha~kih) staza u funkciji prezentacije prirodnih vrednosti i rekreacije i u ciqu razdvajawa pe{a~kog od motornog saobra}aja u postoje}im naseqima, planiranim naseqskim i turisti~kim centrima i u prostorima namewenim rekreaciji. • Instalisani privredni kapaciteti u op{tinama Nova Varo{, Priboj, Prijepoqe, Bajina Ba{ta i Kosjeri}, kao i turisti~ki centri Tare, Zlatibora i Zlatara. • [arganska osmica i pokretna dobra tehni~ke kulture.

4.8.2. ENERGETIKA

4.8.2.1. Elektroenergetska infrastruktura

Na planskom podru~ju elektri~na energija se distribuira iz TS 110/35 kV "Gorwa Pora" preko TS 35/10 kV "Dovarje", "Terazije", "Uremova~ki potok", "Kr~agovo", "Carina", "Bela Zemqa", "Pora" i "Kremna". Trafostanica 35/10 kV "Sevojno 1" se napaja iz TS 110/35 kV "Sevojno", kao i najve}i potro{a~ Vaqaonica bakra i aluminijuma direktno preko transformacije 110/6 kV. Mreà 10 kV u gradskom podru~ju, kao i u Sevojnu je kablovska (podzemna). Industrijski potro{a~i se napajaju preko 10 kV, kao i preko 0,4 kV mreè, zavisno od veli~ine potro{we, kao i od vr{nog optere}ewa. Doma}instva se napajaju iz mreè 0,4 kV koja je me{ovita kablovska i nadzemna. Centralni deo grada je uglavnom napajan kablovskom 0,4 kV mreòm koju je uslovila vi{espratna gradwa, te je karakteristika tog dela velika specifi~na potro{wa po jedinici povr{ine. [iri deo Uìca, napaja se preko nadzemne 0,4 kV mreè. Vangradski deo se napaja iskqu~ivo preko nadzemne 0,4 kV mreè. Znatan je uticaj ekspanzije proizvodnih i uslu`nih preduze}a u vangradskom reonu, pa se mora planirati i izvesna rezerva u ukupnom vr{nom optere}ewu.

OGRANI^EWA

• Nije izgra|ena planirana TS 110/35/10 kV "Uìce 2" u nasequ "Kapetanovina". • Kori{}ewe elektri~ne energije za zagrevawe objekata, {to znatno uti~e na stabilnost prenosne mreè, odnosno na preoptere}ewe vodova i trafostanica naro~ito u zimskom periodu. • Problem velikog pada napona u seoskom podru~ju gde se napajawe vr{i iskqu~ivo preko nadzemne mreè 0,4 kV.

POTENCIJALI

• Prenosna mre`a visokog napona 110kV i izgra|ene trafostanice TS 110/35kV "U`ice 2" ("Pora") i TS 110/35/6 kV "Sevojno" kao i TS 35/10 kV "Terazije", "Zlatiborka", "Carina", "Uremova~ki potok", "Dovarje", "Bela Zemqa", "Kr~agovo", "Pora", "Sevojno 1" i "Kremna". • Blizina HE "Peru}ac", "Kokin Brod" i "Vi{egrad". • Hidroenergetski potencijal re~nih vodotokova \etiwe i Su{ice.

4.8.2.2. Toplifikacija i gasifikacija

Potreba za organizovanom toplifikacijom na teritoriji grada, evidentirana je uglavnom na podru~ju Uìca sa prigradskim naseqima. Ova potreba je naro~ito izraèna posledwih godina zbog sve ve}eg aero zaga|ewa koje je u najve}em obimu, posledica lo{e toplifikacije grada i prigradskih naseqa. Toplifikacija ostalih naseqa, re{ena je individualnim na~inom zagrevawa uz naj~e{}u upotrebu drveta i ugqa kao energenta. Ovakav na~in zagrevawa uglavnom zadovoqava potrebe mawih naseqa, dok bi se za ve}a naseqa, kao {to su Kremna, Mokra Gora, Karan i Krvavci, mogao organizovati i centralizovani na~in zagrevawa. Podru~je Uìca, izuzev ogrevnog drveta, nema drugih izvora toplotne energije. Posledwih godina Grad je uloìo zna~ajna sredstva za dovo|ewe prirodnog gasa za potrebe toplifikacije, {to u su{tini predstavqa osnovni potencijal za toplifikaciju.

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 22

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

4.8.3. TELEKOMUNIKACIONI SISTEMI

Telefonski kapaciteti planskom podru~ju, sastoje se od: javnih telefonskih centrala, sistema prenosa i pristupne telefonske mreè. Telefonski saobra}aj na teritoriji grada Uìca organizovan je preko javnih telefonskih centrala digitalnog i analognog tipa, instalisanog kapaciteta 39618 prikqu~aka od kojih su 1072 digitalni prikqu~ci (ISDN 2B+D/30B+D pristup) i 1376 ADSL prikqu~ci. Na analognim centralama je 3889 prikqu~aka. Komutacioni centar Uìce ukqu~en je u vi{enamensku intrnet mreù Srbije (SMIN) sa 32 SHDSL prikqu~aka. Osnovni parametri koji karakteri{u javnu fiksnu telekomunikacionu mreù su: - broj pretplatnika telefonske mreè: 34.856 - broj dvojnika u telefonskom saobra}aju: 1.835 - broj instalisanih prikqu~aka: 39.618 - procenat ukqu~enih/instalisanih prikqu~aka: 87,98 % - procenat dvojnika u telefonskom saobra}aju: 5,26 % - procenat ISDN pretplatnika: 5,67 % - procenat ADSL pretplatnika: 3,6% - broj telefona na 100 stanovnika: 42,07%

Stepen digitalizacije u pristupnoj mreì iznosi 89,3 %. Slobodni kapaciteti telefonskih centrala (B.Zemqa, Karan, Kremna, Ponikve, Sevojno, Terazije), ne zadovoqavaju potrebe. Telefonske centrale na podru~ju plana povezane su sa nadre|enom centralom u Uìcu (TN Uìce EWSD) digitalnim sistemima prenosa odgovaraju}eg broja kanala/prenosnika preko opti~kih i VF telekomunikacionih kablova. Daqe, preko nadre|ene centrale povezane su u me|umesni i tako|e u me|unarodni telefonski saobra}aj /MC Beograd/. Stepen digitalizacije u transportnoj mreì ostvaren je sa 100%.

U radu je osam baznih stanica MTS-064 sa pripadaju}om opremom (antene i sl.). Planirana je izgradwa novih stanica. Regionalni putni pravci Uìce-Poèga i Uìce-Zlatibor u celosti su dobro pokriveni signalom MTS 064. Teritorijom Op{tine prolazi magistralni opti~ki kabal “Beograd-Podgorica, krak Uìce-Vaqevo, kao i deonice opti~kog kabla i privodi za TC: B.Ba{ta, Ponikve, Terazije, Pora, Carina, Kr~agovo, Sevojno, Krvavci. Planirana je izgradwa novih deonica i privoda. Za potrebe sistema prenosa u funkciji je RR stanica Orlovac“sa pripadaju}om opremom. PTT usluge korisnicima pruàju se u {esnaest po{ta na 34 {altera i preko 48 dostavqa~a na ku}nim adresama. Pored 16 po{ta, preko kojih se ostvaruje direktan kontakt sa korisnicima, na podru~ju op{tine funkcioni{e i po{tanski centar 31200 Uìce. To je centar prerade u kome se sve dnevno pripremqene po{tanske po{iqke u po{tama, do odre|enog vremena, istog dana razra|uju i otpremaju ka svom odredi{tu (drugi gradovi i inostranstvo). Po broju po{ta koje trenutno funkcioni{u na podru~ju grada Uìca, i wihovim lokacijama, moè se zakqu~iti da se dosta u~inilo na planu "prilaska" korisnicima, odnosno pove}awa dostupnosti.

4.8.4. KOMUNALNO OPREMAWE

Deponovawe komunalnog otpada na prostoru grada Uìca, moè se oceniti kao neadekvatno i zastarelo, posebno na seoskom podru~ju, dok je situacija ne{to boqa u gradskom centru. Deponija ~vrstog otpada na Sari}a Osoju je uglavnom zapuwena, te je neophodna sanacija i rekultivacija. Zbog lo{e organizacije odvoza i odlagawa komunalnog otpada u seoskim naseqima uo~qiva je masovna pojava "divqih" deponija na celoj teritoriji. Najzna~ajniji problem, vezan je za upravqawe otpadom i on se mora re{avati sistemski za celo plansko podru~je. Sistemski i prioritetno se moraju re{avati problemi vezani za pozicionirawe i opremawe lokacija za grobqa, zelene pijace, sto~no grobqe i sto~ne pijace, kako bi se popravilo nezadovoqavaju}e stawe komunalne opremqenosti i komunalne higijene. Praksa upravqawa ~vrstim otpadom u Uìcu, kao i u celoj Srbiji, nije na zadovoqavaju}em nivou i sasvim je daleko od zahteva koje nalaù standardi Evropske unije. Sakupqawe i odlagawe ~vrstog otpada se u dosada{woj praksi u celoj zemqi smatralo iskqu~ivom nadle`no{}u lokalne samouprave, a u sklopu odràvawa komunalne higijene. U proteklom periodu te{ke ekonomske krize ovi poslovi su se odra|ivali rutinski, sa skromnim sredstvima, nepotpunim obuhvatom doma}instava kojima se odvozi otpad, neredovnim odvoèwem sme}a, nepotpunim uvidom u vrste i koli~ine otpada, odlagawem na gradsku deponiju na Sari}a Osoju, a ustvari smetli{tu koje ne ispuwava minimalne sanitarne uslove i mere za{tite ìvotne sredine. Po oceni Vlade Republike Srbije postoje}u deponiju, kao i brojne sli~ne u Republici, treba zatvoriti, sanirati i rekultivisati. Prilikom odre|ivawa lokacije postoje}e deponije (smetli{ta) "Sari}a Osoje", 70-ih godina, razmatrane su mogu}e lokacije za sanitarnu deponiju. Prema tada vaè}oj metodologiji za izbor lokacija sanitarnih deponija vrednovane su potencijalne lokacije severoisto~no, severno i severozapadno od grada. Mogu}e lokacije ju`no i jugoisto~no od grada nisu razmatrane jer su to zone izvori{ta vodosnabdevawa. Predlog nove lokacije gradske deponije za komunalni ~vrst otpad, u dolini Turskog potoka je ugra|en u GUP Uìca iz 1991. godine, a ovim planom i u skladu sa odgovaraju}om studijskom dokumentacijom, lokacija se potvr|uje kao Regionalna deponija "Duboko".

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 23

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

4.9. PRIRODNA DOBRA, ZA[TITA @IVOTNE SREDINE, KULTURNO NASLE\E I TURIZAM

4.9.1. PRIRODNA DOBRA

Prirodne i predeone celine

Slo`eni prirodni uslovi na planskom podru~ju, predstavqaju ograni~avaju}i faktor ravnomernog razvoja na celoj teritoriji.

Geomorfolo{ki uslovi formiraju nekoliko karakteristi~nih celina:

• u isto~nom delu teritorije - doline reke \etiwe i Lu`nice formiraju aluvijalne ravni pogodne za sve oblike prostornog, socijalnog i ekonomskog razvoja kao zavr{ne ogranke zapadno moravskog razvojnog pojasa; • jugoisto~ni deo teritorije zahvata severni deo planine Zlatibor; • sredwi i zapadni deo teritorije zahvata padine Zlatibora i Tare, odnosno Jelove Gore razdvojene klisurama \etiwe i Rzava sa razvo|em na [arganu.

Prema tome, naseqa i teritoriju grada U`ica, s obzirom na prirodne uslove za razvoj, mo`emo podeliti na karakteristi~ne zone:

ZONA I - ni`a zona do 500 mnv., koja osim u`eg podru~ja gradskog centra, obuhvata: naseqa u dolini reka \etiwe i Lu`nice.

ZONA IIa - prelazna zona uz zonu I od 500 do 700 m nadmorske visine. ZONA IIb - ostala ni`a prelazna zona od 500 - 700 mnv.

ZONA III - vi{a zona od 600 - 850 mnv. IIIa - obuhvata naseqa u jugoisto~nom delu grada. IIIb - sa naseqima u centralnom delu teritorije grada. ZONA IV - vi{a prelazna zona od 750 - 1000 mnv. sa naseqima u zapadnom delu.

ZONA V - planinska visoravan Tare oko 1000 mnv.

U strukturi prirodno-geografske osnove prigradskog prostora U`ica, a na kontaktu peripanonskog Zapadnog pomoravqa i Sredi{weg planinskog masiva, jasno se diferenciraju tri celine: - Ma~katska fluvialno-denudaciona povr{ - Kompozitna dolina \etiwe i - Paleozojsko-{kriqasto pobr|e Jelove Gore.

OGRANI^EWA

I pored toga {to plansko podru~je obiluje veoma vrednim prirodnim dobrima (podru~je Tare, [argana i Mokre Gora, Jelove Gore, klisura reke \etiwe od U`ica do brane u Vrutcima, dolina Rzava, Potpe}ka pe}ina, memorijalni kompleks Kadiwa~a), nisu maksimalno organizovane aktivnosti svih ~inilaca vezanih za wihovu prezentaciju i kori{}ewe u sportsko- rekreativne, obrazovne i turisti~ke svrhe (uz donekle izuzetak Tare, [arganske osmice, Me}avnika, odnosno Mokre Gore).

POTENCIJALI

1. Za{ti}ena prirodna dobra i spomenici: • Za{ti}eno podru~je Nacionalnog parka Tara i to cele KO Kremna, Mokra Gora i Bioska • Spomenik prirode Potpe}ka pe}ina • Park prirode " [argan-Mokra Gora" • Memorijalni prirodni spomenik "Kadiwa~a" • Spomenik prirode tre}e kategorije - stablo hrasta kitwaka • Za{ti}ena stabla divoleske u U`icu.

2. Prostori koji nisu za{ti}eni, ili su u postupku za{tite, ali imaju veliki zna~aj za o~uvawe ìvotne sredine na {irem podru~ju, posebno za o~uvawe mikroklime, vodnog reìma i sl. • Podru~je Jelove Gore • Podru~je Klisure reke \etiwe • Deo Parka prirode "Zlatibor" (KO Semegwevo, op{tina âjetina; procedura usvajawa Akta o za{titi je u toku) • Rezervat biosfere "Drina" (prirodno dobro od me|unarodnog zna~aja), koji bi obuhvatio region Tare, [argana i Mokre Gore, Zaovina i Belog Rzava, Vi{egrada, Rogatice i Srebrenice.

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 24

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

4.9.2. ZA[TITA @IVOTNE SREDINE

Na osnovu kategorizacije iz Prostornog plana Republike Srbije (1996), grad Uìce pripada kategoriji naseqa druge kategorije zaga|enosti, koja podrazumeva ~esta prekora~ewa grani~nih vrednosti zaga|uju}ih materija u vazduhu i vodi, velike koli~ine otpada i nere{eno pitawe komunalnih otpadaka. U uèm gradskom podru~ju kriti~na je zaga|enost vazduha. Zaga|ivawu vazduha najvi{e doprinose emisije iz kotlarnica, loì{ta doma}instava i iz saobra}aja. Ve}ina kotlarnica koristi mazut, a doma}instva koriste ugaq sa visikim sadràjem sumpora, {to u velikoj meri uti~e na visoke emisije sumpordioksida i ~a|i. Zna~ajne emisije nastaju iz saobra}aja zbog kori{}ewa goriva nièg kvaliteta i zastarelog voznog parka. Specifi~na zaga|ewa vazduha iz industrijskih pogona identifikovana su kao kriti~an problem u Sevojnu i Kr~agovu (na osnovu Izve{taja o pra}ewu kvaliteta ~inilaca ìvotne sredine na teritoriji Uìca i Sevojna-Separat izve{taja ovla{}enih institucija, 2006. godina). Zna~ajan izvor pra{ine predstavqa prerada kamena u Surduku. Najva`niji izvori buke su èlezni~ki i magistralni drumski saobra}aj, autobuska i èlezni~ka stanica, parkinzi, zatim metalurgija, metaloprerada, tekstilna industrija, industrija gra|evinskih materijala, itd. U proteklih pedeset godina najo~iglednije promene u Uìcu su nastale u strukturi kori{}ewa zemqi{ta. Pre svega razvojem industrijskih zona u Kr~agovu i Sevojnu, te intenzivnom kolektivnom stambenom izgradwom u centralnoj zoni Uìca i uglavnom spontanom individualnom izgradwom u perifernim zonama grada i prigradskim naseqima. Znatna povr{ina poqoprivrednog zemqi{ta je pretvorena u gra|evinsko zemqi{te. U industrijskim zonama, skladi{tima hemikalija, goriva i industrijskog otpada mogu}a je kontaminacija zemqi{ta. Pored toga, na teritoriji grada postoje divqa smetli{ta, koja tako|e dovode do kontaminacije zemqi{ta i podzemnih voda. Zna~ajne su morfolo{ke promene na lokacijama gde se eksplati{u mineralne sirovine, a naro~ito kamen (Surduk). Upravqawe ~vrstim otpadom u Uìcu nije na zadovoqavaju}em nivou, u pogledu prikupqawa, tretmana i odlagawa otpada. Na gradsku deponiju na Sari}a Osoju godi{we se odlaè oko 21.000 m3 komunalnog ~vrstog otpada i ona je sada zapuwena. Po oceni Vlade Republike Srbije1 gradsku deponiju na Sari}a Osoju treba zatvoriti, sanirati i rekultivisati. U projekat ja~awa prekograni~ne saradwe na poqu za{tite ìvotne sredine ukqu~eno je 18 op{tina Srbije, Crne Gore i Republike Srpske-Komisija za reku Drinu (REK).

OGRANI^EWA

• Prirodni uslovi: orografski i klimatski uslovi pogoduju stvarawu inverzije, pri kojoj se emisije zaga|uju}ih materija koje nastaju usled sagorevawa fosilnih goriva za grejawe i od izduvnih gasova u saobra}aju zadràvaju u kotlini. • Prisutni brojni nekontrolisani ta~kasti, linijski i rasuti izvori zaga|ewa na malom prostoru (npr. ispu{tawe otpadnih sanitarnih voda bez pre~i{}avawa u vodotokove i na zemqi{te). • Strategija industrijalizacije i urbanizacije kroz decenije nije vodila ra~una o ìvotnoj sredini i izazvala je ve}inu dana{wih ekonomskih problema. • Povla|ivawe pojedina~nim investitorima od strane republi~kih i lokalnih organa. • Prolazak pruge Beograd - Bar i magistralnog puta Beograd - more kroz maltene centralnu gradsku zonu i ostali brojni saobra}ajni problemi na podru~ju gradskog centra su ograni~avaju}i faktor u re{avawu smawewa buke. • Degradacija zemqi{ta usled neplanske izgradwe. • Slabosti sistema prikupqawa, transporta i odlagawa otpada, naro~ito industrijskog otpada koji ima svojstvo opasnih materija, medicinskog otpada i otpada iz klanica. • Ograni~ene nadle`nosti lokalne samouprave u za{titi ìvotne sredine. • Neuskla|enost zakonodavstva iz oblasti za{tite ìvotne sredine i prostornog i urbanisti~kog planirawa i izgradwe. • Zaostajawe u pogledu primene u praksi na{eg zakonodavstva za evropskim. • Nezadovoqavaju}i sistem monitoringa i izve{tavawa o ìvotnoj sredini.

POTENCIJALI

Prirodne vrednosti

• S obzirom da na teritoriji grada postoje predeli o~uvanog biodiverziteta kao i podru~ja sa stani{tima retkih i ugroènih biqnih i ìvotiwskih vrsta, spomeni~kog nasle|a, arheolo{kih nalazi{ta i dr., moè se re}i da, zemqi{te, voda, vazduh, {ume, flora i fauna, prirodna dobra (za{ti}ena i javna), predstavqaju prirodne vrednosti zna~ajne sa aspekta za{tite ìvotne sredine;

1 Nacionalna strategija upravqawa otpadom, MZPBi@S, Beograd, 2003

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 25

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

• Glavni potencijal sa aspekta smawewa zaga|enosti vazduha je kori{}ewe prirodnog gasa za grejawe i u kolektivnom i u individualnom stanovawu, budu}i da je magistralni gasovod izgra|en do Uìca; • Zna~ajan potencijal predstavqa i mogu}nost uvo|ewa savremenog sistema automatskog monitoringa kvaliteta vazduha; • Poboq{awe upravqawa ~vrstim otpadom ima velike {anse ako se primeni model utvr|en “Nacionalnom strategijom upravqawa otpadom, koji podrazumeva integralno prikupqawe, transport i tretman otpada, kao i izgradwu regionalne deponije. • Potencijali za upravqawe otpadnim vodama sagledavaju se kroz slede}e mere: sanacija postoje}ih postrojewa za predtretman industrijskih otpadnih voda i izgradwa novih kod ve}ih preduze}a, izgradwa uslu`nog postrojewa za predtretman otpadnih voda iz malih i sredwih preduze}a, razvoj kanalizacione mreè i izgradwa centralnog postrojewa za pre~i{}avawe otpadnih voda, te unapre|ewe kontrole kvaliteta voda u vodotocima, akumulacijama i izvori{tima. • Potencijali za za{titu zemqi{ta od degradacije i kontaminacije sagledavaju se u najve}oj meri kroz sprovo|ewe zakonske regulative na dràvnom i op{tinskom nivou, zatim kroz ja~awe i osposobqavawe inspekcijskih slu`bi i podizawe svesti i znawa gra|ana za za{titu ìvotne sredine. • Potencijal za za{titu od buke je ograni~en, zbog nasle|ene strukture naseqa i putne mreè.

Stvorene vrednosti

• Iskustvo i znawe iz oblasti prostornog i urbanisti~kog planirawa i za{tite ìvotne sredine. • Zna~ajan potencijal visokoobrazovanog kadra u gradskim institucijama, obrazovnim institucijama i ve}im privrednim preduze}ima. • Institucionalno organizovawe poslova za{tite ìvotne sredine u okviru Eko -fonda. • Zavr{ena privatizacija velikih preduze}a od kojih se moè o~ekivati ve}a odgovornost za za{titu ìvotne sredine. • Pozitivna dru{tvena klima kod stanovni{tva za probleme ìvotne sredine, rast ekolo{ke svesti gra|ana, nevladinih organizacija i medija. • Identifikacija i delom kvantifikacija problema uz sagledavawe odre|enih mera za wihovo re{avawe i sanaciju, pre svega kroz tehni~ko-tehnolo{ke projekte. • Mogu} pristup stranim investicionim fondovima.

4.9.3. ZA[TITA NEPOKRETNIH KULTURNIH DOBARA

Kulturno nasle|e na podru~ju plana se odlikuje izuzetnim diverzitetom po karakteru, pa se klasifikuje u ~etiri kategorije:

Urbano nasle|e - na podru~jima KO U`ice i KO Sevojno Sakralno nasle|e Industrijsko nasle|e - na podru~ju KO U`ice Ruralno nasle|e Arheolo{ki lokaliteti

ANALIZA PRETHODNO DONETIH MERA I SPROVEDENIH AKTIVNOSTI

Smernicama za sprovo|ewe plana za{tite i revitalizacije kulturnog nasle|a na prostoru op{tine koje je Zavod za za{titu spomenika kulture definisao 2005. godine, (Separat za potrebe plana), propisane su izvesne preporuke i obaveze daqeg rada na za{titi kulturnog nasle|a. • Za{tita kulturnog pejzaà, shva}enog kao jedinstvene prirodne i kulturne celine, je isto tako va`na kao i za{tita pojedina~nih spomenika kulture i prostorno kulturno-istorijskih celina; • Mere za{tite podrazumevaju kontinuirani rad na evidenciji, istraìvawu i valorizaciji pojedinih objekata, spomeni~kih i ambijentalnih celina, znamenitih mesta i drugih vrednosti kulturnog nasle|a; i • Kroz planove nièg reda potrebno je nastaviti valorizaciju evidentiranih kulturnih dobara i prostorno kulturno-istorijskih celina da bi se one na pogodan na~in integrisale i savremeni ìvot uz utvr|ivawe mera pravne i tehni~ke za{tite, kao i revitalizacije. • Posebne mere za{tite i kori{}ewa evidentiranih nepokretnih kulturnih dobara na planskom podru~ju, posebnu pa`wu polaù na : • O~uvawe izvornog izgleda arhitekture, horizontalnog i vertikalnog gabarita, oblika i nagiba krova, svih konstruktivnih i dekorativnih elemenata, originalnih materijala i stilskih karakteristika, kao i o~uvawe funkcija i namene kulturnih dobara.

Planom za{tite i revitalizacije kulturnog nasle|a, odre|ene su i odgovaraju}e restriktivne mere.

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 26

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

OGRANI^EWA

• Nedostatak konzistentne brige o nasle|u-nadle`ni Zavod za za{titu spomenika kulture iz Kraqeva, kao i Republi~ki zavod za za{titu spomenika kulture, nisu dovoqno prisutni, niti mere za{tite sprovode nad svim nepokretnim kulturnim dobrima. Postoji evidentna selektivnost u pristupu, nedostatak sveobuhvatne strategije, nema sredworo~nih programa za{tite, razvoja i ure|ewa nepokretnih kulturnih dobara i wima pripadaju}ih za{ti}enih prostora; • Nepostojawe stru~ne slu`be koja bi lokalno sprovodila kontrolu stawa kulturnih dobara, jer se pokazalo da je taj posao lo{e obavqan na relaciji Uìce-Zavod za za{titu spomenika kulture u Kraqevu; • Nepokretna kulturna dobra koja su evidentirana kao spomenici kulture, kao i kulturna dobra pod prethodnom za{titom, pokazalo se da su u najve}em broju slu~ajeva ni~ija briga, odnosno iskqu~iva briga wihovih vlasnika koji nemaju dovoqno sredstava za wihovu za{titu, a ~esto ni èqu; • Nedostatak izvora finansirawa i wihova nedovoqna diverzifikacija na dràvnom i lokalnom nivou; • Neadekvatan zakonski okvir za za{titu spomenika kulture; • Nepostojawe dràvne strategije za{tite i unapre|ewa kulturnog nasle|a i • Nezadovoqavaju}i sistem monitoringa stawa nepokretnih kulturnih dobara.

POTENCIJALI

• Kulturni razvoj Brojna nepokretna kulturna dobra, kao i drugi spomenici kulture jo{ neevidentirani, predstavqaju veliki potencijal kulturnog razvoja U`ica; Veliki broj institucija koje se bave kulturom na podru~ju plana i wihov akcioni potencijal, kako pojedina~no, tako i kroz zajedni~ke aktivnosti; Burna istorija, kulturno-istorijski diverzitet, vizuelna prepoznatqivost podru~ja su potencijali za generisawe kulturnog identiteta i lokalne prepoznatqivosti podru~ja;

• Ekonomski razvoj Mogu}nost pristupa me|unarodnim fondovima za kulturni i ekonomski razvoj, bilo da je kulturno nasle|e primarni, ili sekundarni ciq, u okviru urbanog/ekonomskog razvoja podru~ja ili wegovih mawih celina; Vra}awem u funkciju napu{tenih kulturnih dobara i onih koji imaju neadekvatnu trenutnu funkciju, aktivirao bi se va`an potencijal ekonomskog razvoja;

• Dru{tveni razvoj U`ice je regionalni centar, ali i najve}e i dru{tveno najrazvijenije gradsko naseqe u regionu, pa time i kulturno nasle|e predstavqa potencijal za daqi dru{tveni razvoj.

4.9.4. TURIZAM

Bogat spomeni~ki fond, etnosocijalni motivi, raznovrsnost prirodnih turisti~kih motiva, znatna materijalna baza i veoma povoqan turisti~ko-geografski polo`aj omogu}avaju dinami~an turisti~ki razvoj, pa Grad U`ice ra~una na mnoge oblike turisti~kih kretawa: kulturni, gradski, tranzitni, sportsko-rekreativni, manifestacioni, lovni i druge vrste turizma. Osnovne vidove turizma na teritoriji grada predstavqaju gradski (poslovni i manifestacioni) i planinski turizam.

Uìce predstavqa kompleksan turisti~ki motiv, jer wegovu atraktivnost pove}avaju turisti~ko-geografski poloàj, bogato kulturno nasle|e, spomenici novije istorije, ambijentalni kontrast i wegova funkcija. Razvoj gradskog turizma uglavnom zavisi i od ekskurzionog i tranzitnog turizma. Planinski turizam je razvijen na planini Tari i podrazumeva turizam u zimskoj i letwoj polovini godine. Lovni turizam je nedovoqno razvijena vrsta turizma, koja ima velike mogu}nosti i perspektive za daqi razvoj sa lovi{tima [argan, Jelova Gora i \etiwa. Dve mawe terme na prostoru sela Stapari i Bioska omogu}avaju razvoj bawskog turizma. Temperatura vode od 35,5 0 C - 36,4 0 C uslovqava le~ili{nu funkciju {to daqe uslovqava izgradwu objekata odre|ene namene, a samim tim }e svrsishodnije i potpunije zadovoqavati potra`wu posetilaca. Blizina planine Tare kao budu}eg planinskog zdravstveno-le~ili{nog centra pruà uslove za kombinovawe planinskog i bawskog turizma. U formirawu turisti~ke ponude nisu dovoqno zastupqena kulturna turisti~kih kretawa. Nedostaju kru`ne ture sa odabranom mar{utom i programom koje bi omogu}ile turistima da u kratkom periodu posete vi{e razli~itih kulturnih motiva u uòj i {iroj okolini Uìca. Ako se ova turisti~ka kretawa dobro organizuju mogu dati veliki prihod turizmu, posebno {to se izletni~ka zona svakim danom {iri uz modernije saobra}ajnice i udoban prevoz. Jelova Gora i Bela Zemqa su neafirmisana izleti{ta u blizini grada.

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 27

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

Bez sagledavawa materijalne osnove turizma, obima i strukture ponude turisti~ko- ugostiteqskih kapaciteta i wihove iskori{}enosti, nemogu}e je govoriti u kojoj meri su iskori{}ene turisti~ke mogu}nosti Grada. Ugostiteqstvo najneposrednije uti~e na formirawe turisti~ke ponude jer zadovoqava osnovne potrebe turizma. U pogledu lokacije objekata prisutna je koncentracija na podru~ju Uìca; 462 leàja u tri hotela ( Zlatibor, Palas, Turist), ili 42,9 % ukupne ponude grada i na planini Tari 430 leàja u hotelskom kompleksu " Omorika " i " Javor ", ili 40 % ukupne ponude. Lokacija ostalih sme{tajnih kapaciteta (184 leàja u ~etiri motela, ili 17 % ukupne sme{tajne ponude op{tine), vezuje se za brdsko planinsko podru~je van gradskog centra. Evidentirani su pomaci u periodu posle 2001. godine, kako u pogledu obima, tako i u pogledu strukture turisti~kog prometa i svedo~e o sve izrazitijoj prisutnosti turizma kao razvojnog faktora Uìca. Nosioci sme{tajne ponude, a posebno koncentracije turisti~kog prometa op{tine Uìce su hoteli, i to na teritoriji grada i planini Tari. Van hotelski sme{taj sa objektima tipa motela ostvaruje naznatan udeo u turisti~kom prometu. U sme{tajnu ponudu, ukqu~eni su i kapaciteti doma}e radinosti tj. privatni sme{taj. Na teritoriji grada, trenutno postoje ~etiri turisti~ke agencije, {to nije na zadovoqavaju}em nivou s obzirom da je Uìce centar okruga, ne samo u administrativnom smislu ve} i turisti~kom. To je centar odakle bi trebalo da polaze turisti~ka kretawa, ne samo u okviru okruga i zemqe ve} i izvan wenih granica. U tom smislu mnogo se o~ekuje od nedavno osnovane Regionalne turisti~ke organizacije. Za podru~je grada Uìca nisu ra|eni planovi i programi razvoja turizma, dok je {ire podru~je tretirano Master planom razvoja turizma sa poslovnim planom za planinu Taru weno okruжewe (Horwath Consulting Zagreb, 2007.) i Poslovnim-master planom turistiчke destinacije Zlatibor – Zlatar (2007.).

OGRANI^EWA

I pored povoqnog polo`aja i evidentnih potencijala koji bi privukli turiste, od izuzetno lepih i zanimqivih prirodnih ambijenata i bogatog kulturno-istorijskog nasle|a i u oblasti turizma postoje ograni~ewa:

• Ne vr{i se permanentna valorizacija potencijala za razvoj turizma, osim Mokre Gore ("[arganska osmica" i "Park prirode Mokra Gora"), kao i Potpe}ke pe}ine. • Nedostatak i neizgra|enost turisti~kih objekata i prate}e infrastrukture na postoje}im i potencijalnim turisti~kim lokalitetima. • Materijalna baza. • Nedovoqna organizovanost i dugogodi{we odsustvo turisti~kih organizacija i wihove agresivne marketin{ke aktivnosti. • Mali broj stru~nih i sposobnih kadrova, uz nedovoqnu svest i podr{ku nadle`nih o zna~aju maksimalnog kori{}ewa svih potencijala Grada iz oblasti turisti~ke ponude.

POTENCIJALI

Po vaè}em Prostornom planu Republike Srbije, uì~ki region je odre|en za razvoj turisti~ke privrede, sa svim svojim specifi~nostima i potencijalima. Potencijale u oblasti turizma predstavqaju: • Povoqan saobra}ajni poloàj, uz ~iwenicu da preko ovog podru~ja prolaze desetine hiqada turista za druge turisti~ke destinacije (Zlatibor, Zlatar, more) koji se mogu privu}i da upoznaju turisti~ke specifi~nosti; • Prirodna dobra i spomenici, objekti kulturno - istorijskog nasle|a: Kalu|erske bare na Tari, Mokra Gora i [argan, sa "[arganskom osmicom" i pokretnim dobrima tehni~ke kulture i etno- kompleksom "Drven grad", Potpe}ka pe}ina, Spomen obele`je "Kadiwa~a", Bela karanska crkva, Stari grad, Hidrocentrala pod gradom, kao i prelepi ambijenti, pejzaì i predeli sela: Ravni, Dre`nik, Gostinica, Zlakusa, Kremna ... pogodni za razvoj turizma; • Formirawe i funkcionisawe Regionalne turisti~ke organizacije.

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 28

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

T a b e l a br. 4:

SINTEZNA SWOT ANALIZA

Снага (потенцијал) Слабости (ограничења)

• Iskustvo i tradicija u gajewu vo}a i • Mala zastupqenost plodnog zemqi{ta raznovrsnog sto~nog fonda, kao i u proizvodwi locirana su u uskim re~nim dolinama i u na daleko poznatih uì~kih specijaliteta i kompleksima na urbanizovanim delovima ekolo{ki zdrave hrane. prostora, pa su stoga i ugroèna stihijskim • Kawon reke \etiwe sa ukupnom duìnom toka {irewem naseqa (Sevojni~ko, Gorjansko i deo oko 11,50km predstavqa zna~ajan potencijal za Turi~kog poqa) razvoj turisti~ko-rekreativnih sadràja. • Neodgovaraju}e komunikacije, odnosno • Veliki broj vodotokova i izvora sa fizi~ka odvojenost plodnih povr{ina nezaga|enom vodom, koja se uz neznatno (Sevojno, Gorjani, Poto~awe, Krvavci, pre~i{}avawa moè upotrebqavati za pi}e. Zlakusa), od magistralnog puta Uìce- • Veliki procenat {umovitosti. Beograd èlezni~kom prugom Beograd-Bar. • Izvori{ta za vodosnabdevawe Vrutci i • Prolazak trase pruge Beograd - Bar i podru~je Velikog Rzava, koja predodre|uju magistralnih puteva kroz centralne delove namenu zemqi{ta za za{titne {umske Sevojna, Kr~agova i centralno gradsko jezgro. komplekse. • Neadekvatna gradska uli~na mreà, linearna • Zemqi{te koje bi se promenom namene moglo i nepravilna, oko 40% mawe saobra}ajnuh pretvoriti u povr{ine pod {umama li{}arskih povr{ina od gradova sli~ne veli~ine i broja vrsta. stanovnika sa velikim brojem ukr{tawa. • Grad Uìce kao istorijsko kulturni i • Nedefinisan i neiskori{}en transportno privredni centar poseduje veliku privla~nu distributivni centar u Sevojnu. snagu. • Izloènost negativnim uticajima, plavqewa, • Sredi{wa geostrate{ka pozicija u odnosu na erozije, klizi{ta, nestabilne padine (primer Vojvodinu, Beograd i severnu Srbiju, odakle Lu`ni~ke doline). tokom godine, posebno leti, kre}e nekoliko • Slab kvalitet i nizak nivo opremqenosti miliona turista ka Primorju. poqoprivrede odgovaraju}om mehanizacijom. • Raskrsnica zna~ajnih drumskih, èlezni~kih i • Vodno zemqi{te (osim u kawonu \etiwe i vazdu{nih koridora. delu toka reke kroz gradsko podru~je), nalazi • Instalisani privredni kapaciteti u gradu se uglavnom u uskom pojasu milih vodotokova Uìcu i op{tinama Nova Varo{, Priboj, sa prete`no strmim obalama i nepristupa~nim Prijepoqe, Bajina Ba{ta i Kosjeri}, kao i terenom. turisti~ki centri Tare, Zlatibora i Zlatara. • Nedovoqna za{tita vodnih tokova i vodnog • Blizina HE "Peru}ac", "Kokin Brod" i zemqi{ta, odnosno wihovo zaga|ivawe "Vi{egrad". otpadnim vodama iz naseqa i proizvodnih pogona. • Hidroenergetski potencijal re~nih vodotokova \etiwe, Su{ice, Brate{ine i • Smawewe stanovni{tva u seoskim naseqima i Kowske reke. preovladavawe starog stanovni{tva. • Tradicionalne manifestacije od dràvnog i • Velika nezaposlenost, sa tendencijom me|unarodnog zna~aja pove}awa. • Brojna prirodna i kulturna dobra. • Nedovoqan razvoj industrijskih kapaciteta i nivo razvoja tercijarnih delatnosti, posebno • Visokoobrazovani kadar u gradskim trgovine, turizma, usluga raznih vrsta. institucijama, obrazovnim institucijama i industriji. • Slaba diverzifikovanost ukupne privrede, a posebno poqoprivrede, bez usmerewa na vrhunski kvalitet, kao i nedostatak finalizacije proizvoda u postoje}im granama industrije. • Nizak nivo komunalne opremqenosti. • Prirodni uslovi: orografski i klimatski uslovi pogoduju stvarawu inverzije, pri kojoj se emisije zaga|uju}ih materija zadràvaju u kotlini. • Nedostatak osnovnih sanitarnih uslova na postoje}oj deponiji, zaostala tehnologija tretmana, zapuwenost i dr. • Industrijske zone uz zonu stanovawa. • Nedostatak odgovaraju}ih urbanisti~kih planova i finansijskih sredstava.

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 29

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

Mogu}nosti ({anse) Rizici (pretwe)

• Razvoj sto~arstva (govedarstvo, ov~arstvo, • Nepovoqne geomorfolo{ke karakteristike kozarstvo), vo}arstva i povrtarstva terena (izrazito brdsko planinski teren), (staklenici i plastenici). uslovqavaju vi{e visinskih zona snabdevawa • Izgradwom akumulacije "Vrutci" stvoren je {to znatno poskupquje i oteàva izgradwu i potencijal kojim }e se zadovoqiti potrebe za razvoj vodovodne mreè. pija}om vodom gradskog i prigradskog podru~ja • Veliki priliv stanovni{tva u Uìce i dugoro~no. prigradsku zonu naru{ava ravnomernost u • Vodno zemqi{te na potezu Turica-gradska naseqavawu ostalih naseqa iz ~ega plaà-Veliki Park, moè se staviti u proizilaze mnogi problemi. funkciju sportskih i rekreativnih sadràja. • Smawewe poqoprivrednog stanovni{tva. • Mogu}nosti za razvoj turisti~ke i rekreativne • Uru{avawe zna~aja vojske, a sa tim i funkcije {uma (priroda, objekti i propadawe vojne (namenske) industrije koja je u infrastruktura) u funkciji stvarawa Uìcu bila jedan od nosilaca privrednog predela posebnih odlika, odnosno {uma sa razvoja. nagla{enim estetskim, ekolo{kim, vaspitno- • Zastarelost celokupnog privrednog obrazovnim, turisti~ko - rekreativnim potencijala, od saobra}aja, gra|evinarstva, vrednostima. do ma{ina u industriji. • Uìce kao regionalni centar. • Nepovoqni prirodni uslovi brdsko- • Velike su mogu}nosti da se deo turisti~kog planinskog reqefa i nadmorske visine od talasa zadrì, te da se razviju izuzetne 400m do 1500m, {to moè usloviti usporeni prirodne pogodnosti. razvoj infrastrukture. • Na teritoriji grada planiran je koridor • Nizak nivo infrastrukturne opreme u seoskim autoputa Beograd E761. naseqima, {to u kontekstu budu}eg razvoja • Mogu}nost kori{}ewa vojnog aerodroma iziskuje velika ulagawa, a {to je sa druge Ponikve za civilni saobra}aj. strane neophodan uslov za stvarawe realne • Valorizacija prostora planirawem mreè osnove budu}eg (ekonomskog pa i svakog drugog) turisti~kih puteva, mreè panoramskih prosperiteta naseqa. (izletni~kih, biciklisti~kih, pe{a~kih i • Nedostatak finansijskih sredstava. jaha~kih) staza. • Naru{avawe kvaliteta ìvotne sredine: • Izgradwa regionalne deponije komunalnog -tranzit kroz gradsko jezgro otpada na lokaciji "Duboko". -izgradwa regionalne deponije. • Naseqe Potpe} i Zlakusa, kao prirodni, • Nepo{tovawe neophodnih mera za{tite kulturni i turisti~ki potencijal mogu da ìvotne sredine u poqoprivredi (prekomerno aktiviraju deo ju`nog razvojnog pojasa uz kori{}ewe organskih i neorganskih materija) razvoj prate}ih funkcija i iniciraju i u industriji. sveukupni razvoj ovog dela grada i poveù ga sa turisti~kom zonom Velikog Rzava, kao i mreòm naseqa op{tine âjetina, Poèga i Ariqe. • Potencijal za razvoj naseqa u ju`nom delu grada sagledava se u ja~awu trenda razvoja i naseqavawa Bele Zemqe (izgradwa mawih pogona, skladi{nih i drugih poslovnih objekata, objekata u funkciji tranzitnih i izletni~kih sadràja, ostalih tercijarno- uslu`nih sadràja, vikend naseqa, infrastrukture, gasifikacija), uz adekvatna planska usmerewa. • Mogu}nost stvarawa Univerzitetskog obrazovnog centra. • Aktivno ukqu~ivawe svih aktera nadle`nih i zainteresovanih gra|ana, investitora, lokalne uprave, stru~nih slu`bi, kroz definisawe strategije razvoja kulturnog nasle|a, edukaciju gra|anstva o potrebi o~uvawa nasle|a kao izvora identiteta, ali i ukqu~ivawa u ekonomske tokove. Zavr{ena privatizacija najve}ih preduze}a od kojih se moè o~ekivati ve}a odgovornost za za{titu ìvotne sredine.

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 30

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

II CIQEVI I KONCEPCIJA PROSTORNOG RAZVOJA

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 31

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

1.0. OP[TI CIQEVI RAZVOJA GRADA U@ICA

Predmet izrade plana je definisawe dugoro~ne koncepcije prostornog razvoja planskog podru~ja, odnosno kori{}ewa, ure|ewa i za{tite prostora grada U`ica, utvr|ivawe politika, mera, pravila prostorne organizacije... U u`em smislu, predmet plana su urbana i ruralna naseqa sa pripadaju}im prostorima, objektima, infrastrukturom i specifi~nim razvojnim, socioekonomskim procesima.

Op{ti ciqevi razvoja grada U`ica su:

• Efikasno, organizovano i racionalno aktivirawe postoje}ih razvojnih potencijala (qudskih, prirodnih i stvorenih) u socio-ekonomskom, prostornom i ekolo{kom pogledu, po{tuju}i kontinuitet prostornog i odrìvog razvoja. • Brè stvarawe uslova za razvoj modela socijalne trì{ne privrede po uzoru na evropske zemqe socijalne demokratije. • Prevazilaèwe prostornih ograni~ewa za razvoj (nedostatak javnih slu`bi, infrastrukture, neplanska izgradwa), u ciqu kvalitetnijeg opremawa mreòm i objektima komunalne infrastrukture. • Funkcionalno povezivawe sa neposrednim okruèwem i ja~awe regionalnog karaktera Grada Uìca u smislu integracije sa {irim podru~jem (susedni regioni, delovi Crne Gore i Bosne i Hercegovine) u privrednom i drugim vidovima ìvota. • Umreàvawe urbanih i ruralnih podru~ja, wihovo kompatibilno funkcionisawe i afirmisawe, uz podsticawe razvoja seoskih podru~ja. • Ekonomski razvoj, zasnovan na kori{}ewu lokalnih resursa i komparativnih prednosti Grada, pove}awu atraktivnosti prostora i {irem izboru lokacija, raznovrsnih re{ewa i ponuda za ulagawe doma}eg i stranog kapitala.

2.0. CIQEVI RAZVOJA PO POJEDINIM OBLASTIMA

2. 1. KORI[]EWE PRIRODNIH RESURSA

[ume i {umsko zemqi{te

Op{ti ciqevi gazdovawa {umama

Op{ti ciqevi gazdovawa {umama ustanovqeni su Zakonom o {umama ("Sl. Glasnik RS", br. 46/91, 83/92, 54/93, 60/93 i 54/96) i Pravilnikom o sadr`ini osnova i programa gazdovawa {umama, godi{weg izvo|a~kog plana i privremenog godi{weg plana gazdovawa privatnim {umama ("Sl. Glasnik RS", br. 122/03). Prema Zakonu, {ume su dobro od op{teg interesa koje se moraju odr`avati, obnavqati i koristiti tako da se o~uva i pove}a wihova vrednost i op{tekorisne funkcije, obezbedi trajnost i za{tita, kao i trajno pove}awe prinosa i prirasta. Op{ti ciqevi gazdovawa odnose se na sve {ume, bez obzira na vlasnike ili trenutnog korisnika i predstavqaju op{tu obavezuju}u normu pri planirawu gazdovawa svim {umama.

Imaju}i u vidu napred navedeno, kao i odredbe Pravilnika, op{ti ciqevi gazdovawa {umama su:

Za{tita i stabilnost {umskih ekosistema Sanacija op{teg stawa degradiranih {umskih ekosistema Obezbe|ewe optimalne obraslosti Obezbe|ewe funkcionalne trajnosti O~uvawe trajnosti prinosa i pove}awe prinosa, ukupne vrednosti {uma i op{tekorisnih funkcija {uma

Posebni ciqevi gazdovawa

Posebni ciqevi gazdovawa {umama u prvom redu vezani su za prioritetnu funkciju {uma (namenu povr{ina) i uskla|ivawe ostalog kori{}ewa. Pojedina~ni ciqevi gazdovawa {umama, vezani za namenu povr{ina (prioritetnu funkciju) za Tarsko-zlatiborsko {umsko podru~je su slede}i:

1. Maksimalna i trajna proizvodwa tehni~kog drveta najboqeg kvaliteta (namenska celina 10). 2. Proizvodwa {umskog semena (namenska celina 17)

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 32

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

3. Protiveroziona za{tita zemqi{ta kroz pove}awe sklopa i obraslost (namenska celina 26). 4. Stalna za{tita zemqi{ta od erozionih procesa, sastojine bez gazdinskih intervencija (namenska celina 66). 5. Za{tita i o~uvawe strogih rezervata (namenska celina 84).

Svi navedeni ciqevi su dugoro~ni i jednakog reda zna~aja u okviru prioritetne funkcije i pripadaju}e osnovne namene pojedinih kompleksa ovog podru~ja.

Posebni ciqevi gazdovawa {umama prema du`ini vremena potrebnog za ostvarewe planiranih zadataka ili ciqeva mogu biti:

1. Kratkoro~ni ciqevi za jedan ure|ajni period 2. Dugoro~ni ciqevi (za vi{e ure|ajnih perioda)

Posebni ciqevi gazdovawa {umama proisti~u iz op{tih ciqeva i uslovqeni su osobenostima {umskog podru~ja.

Posebni ciqevi gazdovawa {umama po svojoj prirodi razvrstavaju se na:

• Biolo{ko-uzgojni ciqevi, koji obezbe|uju trajno pove}awe prirasta i prinosa po koli~ini i kvalitetu, pove}awe ukupne vrednosti {uma u skladu sa potencijalom stani{ta. • Proizvodni ciqevi koji utvr|uju perspektivnu mogu}nost proizvodwe {umskih proizvoda po koli~ini i kvalitetu. • Tehni~ki ciqevi koji obezbe}uju tehni~ke uslove za ostvarewe navedenih ciqeva.

CIQEVI IZ [UMARSKE POLITIKE SRBIJE

• Postizawe odrìvog gazdovawa {umama u dràvnoj svojini, kao i ukrupwavawe dràvnog {umskog zemqi{ta. • Podsticawe ukrupwavawa poseda privatnih {uma. • Za {ume posebne namene, ako vlasnik nije sposoban da izvede odre|ene aktivnosti, obavezu treba da preuzme nadle`ni dràvni organ. • Unapre|ewe biodiverziteta {uma kroz promovisawe me|usektorske saradwe, usmereno kori{}ewe genofonda, sprovo|ewe me|unarodnih obaveza i aùrirawe registra i kartirawe areala divqih biqnih i ìvotiwskih vrsta. • Za{tita {uma i ìvotne sredine kroz kori{}ewe voda i mineralnih sirovina iz {uma samo ako ne prouzrokuje ozbiqne promene ili {tete u {umskim ekosistemima. • O~uvawe za{titnih funkcija {uma-obnavqawe i rehabilitacija erodiranih i degradiranih zemqi{ta i {uma, o~uvawe izvori{ta i strogo sankcionisawe odlagawa otpada u {umskim ekosistemima.

CIQEVI IZ [UMSKO-PRIVREDNIH OSNOVA

• Utvr|ivawe i definisawe planskih ravni (nivoa planirawa). • Na osnovu dosada{wih znawa o korisnim u~incima {ume osigurawe wihovog {to potpunijeg racionalnog kori{}ewa. • O~uvawe i osigurawe potpune stabilnosti {umskih ekosistema o~uvawem povr{ine pod {umom i wene unutra{we homogenosti. • Kartirawe {umskog i ostalog prostora po nameni uvaàvaju}i posebno ekolo{ki pristup pri vrednovawu. • Razgrani~avawe povr{ina u okviru planske ravni na povr{ine za proizvodwu u {umarstvu od ostalih povr{ina (za{titne {ume, povr{ine zakonom za{ti}ene, poqoprivreda i dr.). • Utv|ivawe i definisawe zahteva dodatnih oblasti u odnosu na {ume i wihove me|usobne odnose, konfliktnosti i komplementarnosti. • Definisawe ciqeva gazdovawa. • Definisawe optimalnih stawa {umskih ekosistema zavisno od wihove prioritetne namene. • Utvr|ivawe mera za ostvarivawe ciqeva gazdovawa. • Za{titu biodiverziteta i prirode u celini. • Evidenciju i kontrolu gazdovawa. • Definisawe u organizacionom smislu takvog sistema vo|ewa gazdovawa kojim }e se obezbediti prethodni zadaci. • Planirawe optimalnog stawa {umskog podru~ja kao dugoro~nog ciqa gazdovawa, prikaz i ocena zate~enog stawa u odnosu na optimalno planirawe svih mera i radova (plansko-ure|ajnih, biolo{kih, tehni~kih ) za period vaèwa osnove. • Sagledavawe o~ekivanih rezultata gazdovawa i efekata razvoja na kraju ure|ajnog razdobqa. • Planirawe neophodnih istraìva~kih i drugih radova u ciqu daqeg upoznavawa sloène prirode {ume i blagovremenih i adekvatnih priprema za slede}e ure|ivawe.

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 33

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

Op{ti ciqevi gazdovawa lovi{tima su :

• Za{tita, gajewe, lov, kori{}ewe divqa~i i wenih delova tako da se merama gazdovawa obezbedi gajewe onih vrsta divqa~i u broju i kvalitetu koji dozvoqavaju prirodni uslovi u lovi{tima. • Za{tita i kori{}ewe (lov) drugih lovostajem za{ti}enih vrsta divqa~i, koje stalno ili povremeno `ive u lovi{tima. • Saradwa sa korisnicima susednih lovi{ta.

Posebni ciqevi uzgoja divqa~i i razvoja lovstva su:

• Pove}awe brojnosti sitne i krupne divqa~i. • Poboq{awe strukture i kvaliteta divqa~i. • Za{tita i o~uvawe svih, a posebno retkih i ugro`enih vrsta.

Poqoprivredni resursi

Osnovni dugoro~ni ciq u oblasti za{tite i kori{}ewa poqoprivrednog zemqi{ta jeste o~uvawe i unapre|ivawe uslova za odrìvi razvoj poqoprivrede, prema agroekolo{kim kapacitetima prostora i ekonomskim interesima lokalnog stanovni{tva, a sve u skladu sa postepenim ostvarivawem stalnog poboq{awa materijalnog poloàja poqoprivrednog stanovni{tva i unapre|ivawem standarda i kvaliteta ìvqewa na selu kako bi se seoska populacija zadràla i pove}ala, ekonomski, kulturno i socijalno oja~ala i obrazovala.

Sektorski ciqevi

• Ograni~avawe pretvarawa najplodnijeg poqoprivrednog zemqi{ta (od 1 do–5 katastarske klase) u nepoqoprivredne svrhe, kao i o~uvawe prirodne plodnosti zemqi{ta, selektivna i kontrolisana primena pesticida, mineralnih |ubriva i drugih hemijskih sredstava u poqoprivredi. • Preduzimawe preventivnih mera za{tite od buji~nih tokova u Lu`ni~koj dolini. • Permanentno iznalaziti mogu}nosti za ostvarivawe odr`ivog razvoja poqoprivrede i poqoprivredne proizvodwe da bi se maksimalno iskoristili potencijali iz oblasti vo}arstva i sto~arstva, uz prednosti zdrave ekolo{ke sredine. • Primewivawe svih mera za o~uvawe poqoprivrednih povr{ina i poboq{awe prirodne plodnosti zemqi{ta. • Uvo|ewe savremene tehnologije proizvodwe i prera|iva~ke industrije, uz boqu organizaciju rada, pove}awe nivoa znawa i proizvodnih iskustava stanovni{tva i savremenog marketinga.

U skladu sa strategijom decentralizacije i regionalizacije ruralnog razvoja, lokalna samouprava prepoznaje interes za sopstveni razvoj lokalnog agrosektora u ~ijem sklopu je osnovni ~inioc organizovano trì{te i savetodavni sektor . Da bi se pokrenulo trì{te i savetodavni sektor koji }e odgovoriti potrebama lokalnih poqoprivrednika mora se primeniti princip aktivnog u~e{}a poqoprivrednih proizvo|a~a kroz radionice, korisni~ke odbore i sli~no. Lokalni razvoj moè biti znatno oteàn bez stvarawa adekvatnog okruèwa na republi~kom nivou, a to bi podrazumevalo: zavr{etak procesa privatizacije; formirawe efikasnog trì{ta poqoprivrednih inputa i autputa; stvarawe efikasnih institucija za transfer znawa (poqoprivreda, ekonomija); razvitak svih oblika udruìvawa poqoprivrednika; izgradwa bankarskog sektora koji }e odgovarati potrebama poqoprivrede; izgradwa modela poqoprivrednog gazdinstva koje }e odgovoriti trì{nim zahtevima.

Vodni resursi

• Utvr|ivawe pravila kori{}ewa vodnog zemqi{ta zajedno sa priobaqem u ciqu o~uvawa i odr`awa otvorenih vodotokova. • Uspostavqawe kontrole i nadzora na izvori{tima, vodotokovima i wihovim zaga|iva~ima. • Redovno i investiciono odr`avawe vodoprivrednih objekata, bez obzira da li se radi o sistemu vodosnabdevawa "Vrutci" ili o mawim izvori{tima, ili ~esmama i sl. • Kori{}ewe vodnih resursa za potrebe poqoprivrede u Lu`ni~koj dolini i Potpe}kom poqu. • Uspostavqawe organizovanog otkupa i distribucije konzumne ribe, pre svega salmonidnih vrsta. • Organizovano i kvalitetno snabdevawe pija}om vodom na celoj teritoriji grada.

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 34

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

• Ve}e iskori{}ewe postoje}ih kapaciteta vodosistema "Vrutci" pro{irewem gradskog vodovoda prema naseqima Bele Zemqe, Lu`ni~koj dolini i Volujcu, kao i Ma~katu i Su{ici u Op{tini âjetina. • Uvo|ewe organizovanog snabdevawa u ve}im naseqima kod kojih je vodosnabdevawe individualno sa lo{im i nepouzdanim vodovodima. • Poboq{awe kvaliteta vodosnabdevawa rekonstrukcijom dotrajale cevne mreè i objekata i uvo|ewem jedinstvenog sistema kontrole, potro{we i distribucije vode. • Razdvajawe fekalne i ki{ne kanalizacije, odnosno uvo|ewe separatnog sistema u gradu i naseqima u kojima se planira organizovano snabdevawe pija}om vodom. • Povezivawe postoje}ih sistema fekalne kanalizacije u gradu sa izgra|enim fekalnim kolektorom i stavqawe istog u funkciju. • Sistemsko re{ewe problema pre~i{}avawa otpadnih voda Uìca, kao i pre~i{}avawe otpadnih voda u naseqima u kojima se planira organizovano snabdevawe pija}om vodom. • Uvo|ewe sistema kontrole ispu{tawa otpadnih voda.

Mineralne sirovine

• Definisawe prostornih potencijala i uslova za eksploataciju gra|evinskih materijala na principima odr`ivog razvoja, uz obaveznu rekultivaciju ili privo|ewe drugoj nameni degradiranih povr{ina. • Istra`ivawe Zlatiborskog peridotitskog masiva i wegovog obodnog dela kao najbogatijeg podru~ja metali~nim i nemetali~nim mineralnim sirovinama.

Prirodna dobra

• Preispitivawe prostora u pogledu kvaliteta prirodnih dobara i stvarawe zakonske i finansijske osnove za za{titu, o~uvawe i unapre|ewe geolo{kih, geomorfolo{kih, pedolo{kih, arheolo{kih i dendrolo{kih mesta i fenomena. • Ostvarivawe vertikalne koordinacije izme|u razvojnih programa i programa za{tite `ivotne sredine na svim upravqa~kim nivoima. • Bezrezervno aktivirawe i adekvatno prezentirawe prirodnih dobara, uz upotrebu najsavremenijih marketin{kih radwi da bi se ista maksimalno iskoristila u sportsko-rekreativne, obrazovne, nau~ne, turisti~ke i druge svrhe.

2. 2. STANOVNI[TVO

Odràvawe vitalnosti stanovni{tva i zaustavqawe i smawewe negativnih trendova u demografskim procesima kroz pove}awe udela mla|ih kontingenata stanovni{tva, obezbe|ewem uslova za zadràvawe i povratak mladih i radnosposobnog stanovni{tva na ruralna podru~ja. • Zadràvawe mlade populacije stanovni{tva na ovom podru~ju, naro~ito na seoskom uz poboq{awe uslova {kolovawa i kreditno-finansijsku podr{ku za razvoj privatnog preduzetni{tva i poqoprivredne proizvodwe. • Destimulacija emigracije stanovni{tva sa podru~ja grada i stimulacija povratka stanovni{tva, ukqu~uju}i i ono koje je na privremenom radu u inostranstvu. • Zaustavqawe migracije seoskog stanovni{tva i ublaàvawe priliva stanovni{tva u prigradska naseqa. • Ravnomerniji teritorijalni razme{taj stanovni{tva i postizawe optimalne gustine naseqenosti, u skladu sa ukupnim potencijalima podru~ja. • Stimulisawe mla|eg ènskog stanovni{tva da ostane u seoskim podru~jima, uz dono{ewe i realizaciju odgovaraju}ih programa i projekata za poboq{awe uslova ìvota u svim vidovima porodica, kao i ove dru{tvene grupacije. • Socijalno zdravstvena za{tita i pomo} starijoj populaciji, posebno sama~kim i dvo~lanim doma}instvima.

2. 3. MRE@A I FUNKCIJE NASEQA

• Optimalno kori{}ewe geostrate{kog poloàja teritorije grada, privrednih i drugih potencijala, kroz konkurentski, ali ujedno i komplementaran i kompatibilan odnos sa susednim regionalnim i prekograni~nim centrima. • Ja~awe privrednih, saobra}ajnih, kulturnih veza i saradwe, uz pove}awe stepena komplementarnosti sa grani~nim podru~jima. • Brì razvoj Uìca kao gradskog i regionalnog centra uz poboq{awe kvaliteta urbanih funkcija kao i privrednih aktivnosti od {ireg zna~aja. • Razvoj seoskog turizma kao nosioca razvoja u oblasti tercijarnog sektora.

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 35

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

• Prestruktuirawe postoje}e mreè naseqa u ciqu ve}e decentralizacije sadràja i aktivnosti, radi kvalitetnijih uslova ìvota. • Formirawe novih i ja~awe postoje}ih specijalizovanih centara (sekundarni centri i centri zajednica sela) sa razvijenim funkcijama rada, usluga, obrazovawa, zdravstva, kulture, uprave i dr. • Preispitivawe granica postoje}ih gra|evinskih podru~ja naseqa i wihovo definisawe u skladu sa potrebama stanovni{tva, optimalnog kori{}ewa i spre~avawa neracionalnog {irewa. • Poboq{awe kvaliteta ure|enosti i komunalne opremqenosti naseqa, uz mogu}nost odgovaraju}eg razme{taja pojedinih funkcija tj. namena, radi pravilnije uskla|enosti i povezanosti istih, naravno ako je to prostorno mogu}e, ekonomski opravdano i ekolo{ki odgovorno. • Za{tita postoje}ih i stvarawe novih ambijentalnih vrednosti naseqa, specifi~nih za odre|eni ambijent. • O~uvawe, revitalizacija i valorizacija za{ti}enih urbanih celina i gra|evina.

2.4. RURALNA PODRU^JA

Osnovni dugoro~ni ciq podrazumeva valorizaciju i racionalnije kori{}ewe lokalnih seoskih resursa (prirodnih, demografskih, ekonomskih i drugih) i razvoj onih funkcija koje }e obezbediti zaustavqawe i preusmeravawe negativnih trendova u demografskim procesima, {to }e se posti}i: • Poboq{awem saobra}ajne dostupnosti ruralnim podru~jima i naseqima izgradwom novih putnih pravaca, ili rekonstrukcijom postoje}ih savremenim kolovozom, uz uslov da se saobra}ajna mre`a ne mo`e razvijati nezavisno, ve} u kontekstu strate{kog razvoja i posebno, razvoja svakog podru~ja ponaosob. • Poboq{awem nivoa komunalne opremqenosti i ukupne ure|enosti (gra|evinske i ambijentalne) seoskih naseqa. • Unapre|ewem funkcija usluga, trgovine i zanatstva kao i objekata socijalne infrastrukture, razvoj programa iz oblasti industrije (otvarawem malih prera|iva~kih pogona) uz uslov da su sa tzv. ~istom tehnologijom. • Razvojem seoskog i etno turizma kao nosiocima razvoja u oblasti tercijarnog sektora.

2. 5. PRIVREDNE DELATNOSTI

Osnovni ciq i zadatak na lokalnom nivou je op{ti napredak sa odr`ivim razvojem u svim oblastima `ivota, {to podrazumeva:

• Stvarawe privrednog ambijenta koji }e privu}i doma}e i strane investitore, kao i na{e qude na privremenom radu u inostranstvu koji bi sigurno tada svoj te{ko ste~eni kapital uloìli u novi ili dodatni biznis u svom zavi~aju. • Preduzetnicima omogu}iti {to ve}e angaòvawe u radu lokalne samouprave i preko komore i poslovnih asocijacija sa ciqem razmena preduzetni{tva i sticawa maksimalnog profita koji bi omogu}io i stvarawe sredstava za javni sektor. • Sanacija i ja~awe industrije je prvi neposredni ciq koji se realizuje sa promenom privredne strukture i ve}om diverzifikacijom privrednih oblasti (primer uì~kih privrednih giganata: Vaqaonica bakra, Vaqaonica aluminijuma, Namenska zbog svojih velikih kapaciteta i potencijala). • Pove}awe broja zaposlenih, jer je stanovni{tvo sa svojim obrazovawem i stru~no{}u, marqivo{}u najvredniji razvojni potencijal. • Sve ovo, nije mogu}e bez uvo|ewa evropskog i svetskog kvaliteta za sve proizvode i usluge, kako bi isti imali prolaz u otvorenoj i slobodnoj konkurenciji na zapadnoevropskom i svetskom trì{tu. • Usmeravawe neprivrednih grana na ostvarivawe dobiti i profita sa ve}im u~e{}em privatnog kapitala. • Ja~awe svih vrsta usluga, od finansijskih do projektnih. • Poreska politika u ingerenciji lokalne samouprave mora biti stimulativnija za preduzetnike. • Ja~awe partnerskog odnosa izme|u javnog i privatnog sektora. • U oblasti lokalne politike i gazdovawa gra|evinskim zemqi{tem lokalna samouprava moè najvi{e pospe{iti razvoj preduzetni{tva. Ako bi Grad vi{e ulagao u opremawe i ure|ewe zemqi{ta za privredne objekte, uz mawu naknadu za isto, a kroz kasniju naknadu za kori{}ewe istog zemqi{ta na duì rok stvorio bi se povoqniji ambijent za investitore u startu, a uloèna sredstva bi bila vra}ena kroz izvestan period, uz uve}awe finansijskog efekta, rast dru{tvenog proizvoda, pove}awe zaposlenosti, ulagawe u javni sektor.

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 36

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

Industrija

• Postupno primewivati principe odr`ivog razvoja industrije i o~uvawe `ivotne sredine, kroz ekonomsko-ekolo{ku revalorizaciju (obnovu i sanaciju) postoje}ih proizvodnih kapaciteta, iz oblasti obojenih metala, ma{inogradwe, hemijske, gra|evinske, elektro, tekstilne, drvoprera|iva~ke i grafi~ke industrije, da bi se ti evidentni kapaciteti na najboqi na~in iskoristili za budu}i prosperitet Grada. • Izvr{iti decentralizaciju industrijskih kapaciteta, u skladu sa zahtevima investitora, lokalno-razvojnim potencijalima i mogu}nostima konkretnog prostora. • Podsticati razvoj malih i sredwih prera|iva~kih kapaciteta sa ~istim tehnologijama. • Bez zastoja uvoditi nove tehnologije i tehnolo{ke procese u industrijsku proizvodwu, uz primenu savremenih marketin{kih poteza, smawewe industrijskog otpada i organizovanog brzog i ekonomski opravdanog transporta.

Turizam

• Iskoristiti poziciju, da je po Prostornom planu Republike Srbije, region strate{ki opredeqen za razvoj turisti~ke privrede, sa svim svojim specifi~nostima i potencijalima, kroz maksimalno angaòvawe svih ekonomskih i politi~kih faktora u kori{}ewu republi~kih, bankarskih, donatorskih i investicionih fondova. • Valorizovati, marketin{ki obra|ivati i prezentovati prirodne i kulturno-istorijske vrednosti u funkciji turizma. • Studiozno i oprezno se opredeliti za organizovawe konkretne turisti~ke ponude (seoski turizam, etnoturizam, izletni~ki, lovni, tranzitni ili manifestacioni turizam), kako bi se maksimalno iskoristio saobra}ajno-geografski poloàj Grada Uìca, elementi za{ti}ene prirodne sredine, prirodne lepote i vredno kulturno nasle|e.

Uslu`ne delatnosti

Stvarawe uslova da se iskoristi tradicionalno stvarala{tvo u`i~ana iz oblasti zanatstva, od izrade suvenira do roba {iroke potro{we. • Unapre|ewe u organizacionom i tehni~kom pogledu preduze}a (kako javnih tako i privatnih) za pru`awe komunalnih usluga. • Iskoristiti znawe, sofisticiranu obu~enost mladih stru~waka u oblastima bankarskih, marketin{kih, projektantskih i drugih usluga za koje je potrebna stru~nost, znawe i talenat.

2. 6. JAVNE SLU@BE

U narednom periodu razvoj javnih slu`bi na teritoriji svih op{tina u Republici, a samim tim i u U`icu, zavisi}e u prvom redu od ekonomskih kretawa i potencijala, ali i najavqene socijalno - ekonomske decentralizacije dru{tva u kojoj }e lokalne samouprave dobiti ve}e ingerencije, {to }e se zna~ajno odraziti na prostornu distribuciju javnih delatnosti. Time }e se obezbediti kvalitetnije ostvarivawe zagarantovanih prava u smislu dru{tvenog i socijalnog odlu~ivawa i sprovo|ewa, dok }e se najve}i deo javnih slu`bi razvijati shodno ekonomskim mogu}nostima stanovni{tva.

Najva`niji ciqevi u domenu razvoja javnih slu`bi na teritoriji grada su:

• O~uvawe, unapre|ewe i reorganizacija postoje}ih kapaciteta javnih slu`bi. • Rekonstrukcija i ure|ewe objekata i prostora namewenih javnim delatnostima, kao i vra}awe u funkciju postoje}ih javnih objekata, ili wihovo potpuno otu|ewe. • Poboq{awe mreè javnih slu`bi u smislu kvalitetnije prostorne organizovanosti, odnosno dostupnosti direktnim korisnicima. • Prilago|avawe mreè javnih slu`bi stvarnim potrebama korisnika, u zavisnosti od broja, gustine i starosne strukture stanovni{tva, wihovog socijalno-kulturnog i obrazovnog statusa, zanimawa i specifi~nih teritorijalnih obele`ja i osobenosti podru~ja. • Primena savremenih oblika i trendova organizacije javnih slu`bi po uzoru na zemqe Zapadne unije, te usagla{avawe sa normama i regulativama Evropske organizacije. • Funkcionalna reorganizacija javnog sektora u duhu najavqene decentralizacije, odnosno planska priprema za weno blagovremeno stupawe. • Rad na ja~awu samoinicijative i udruèwa gra|ana, podrànih ekonomskim olak{icama i mogu}nostima.

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 37

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

2. 7. INFRASTRUKTURNI SISTEMI

2.7.1. SAOBRA]AJ

• Definisawe osnovnih saobra}ajnih pravaca u prostoru i wihovo usagla{avawe sa regionalnim, republi~kim i me|unarodnim tokovima. • Poboq{awe saobra}ajne povezanosti teritorije grada sa okruèwem, povezanost naseqa sa gradskim centrom i me|usobna povezanost naseqa. • Pove}awe nivoa usluge na postoje}oj putnoj mreì, rekonstrukcija i izgradwa magistralnih, regionalnih i lokalnih puteva i izgradwa deonice auto puta Poèga-Vi{egrad (sa ju`nom gradskom obilaznicom). • Razvoj i poboq{awe èlezni~kog transporta. • Razvoj vazdu{nog saobra}aja. • Racionalizacija makro i mikro distribucije formirawem robnotransportnih kapaciteta • Za{tita koridora postoje}ih i planiranih objekata saobra}ajne infrastrukture. • Ostvarewem navedenih ciqeva, pored podizawa na vi{i nivo usluga kori{}ewa saobra}ajne mreè, stvori}e se uslovi za razvoj privrednih aktivnosti, turizma i poboq{awe uslova za ìvot na selu.

2.7.2. ENERGETIKA

2.7.2.1. Elektroenergetska infrastruktura

Osnovni ciqevi razvoja su:

• Nastavak sigurnog, kvalitetnog i pouzdanog snabdevawa elektri~nom energijom. • Stvarawe uslova za bezbedan i pouzdan rad i funkcionisawe el. energetskog sistema. • Stvarawe stabilnih uslova za ulagawa u izgradwu, rekonstrukciju i modernizaciju energetskih objekata i sistema. • Energetska efikasnost i uvo|ewe u sistem novih i obnovqivih izvora energije. • Unapre|ewe za{tite `ivotne sredine.

Ovi ciqevi se mogu ostvariti: • Izgradwom energetskih objekata, racionalno, po ekonomskom prioritetu, uz realno obezbe|ewe sredstava za wihovo funkcionisawe. • Revitalizacijom, modernizacijom kao i sanacijom elektroenergetskih objekata, koji su du`e vreme u pogonu.

2.7.2.2. Toplifikacija i gasifikacija

Obzirom da je primarni cevovod gasovoda od â~ka stigao do Uìca, maksimalno se angaòvati da se realizuje i izgradi sekundarna mreà u Uìcu, sa prikqu~cima za svaki objekat (izrada investiciono tehni~ke dokumentacije, marketin{ki potezi investicije ili iznalaèwe koncesionara).

2.7.3. TELEKOMUNIKACIJE

Efikasna infrastruktura komunikacija je osnova za produktivnije informati~ko dru{tvo, a time i wegov razvoj u celini.Telekomunikaciona mreà predstavqa jedan od nosilaca takvog razvoja (ekspanzija Interneta, Eternet i dr.). Na podru~ju plana pored osnovnih telefonskih usluga (analogni telefonski prikqu~ak sa postoje}im servisima) planira se primena novih digitalnih sistema prenosa na bazi hDSL tehnologije po postoje}oj pristupnoj mreì i novoprojektovanoj (opti~ki kablovi) sa uvo|ewem novih servisa/usluga. U po~etnoj fazi, za velike biznis korisnike, planira se digitalizacija na celoj duìni. Digitalna pristupna mreà treba da omogu}i prenos govornih signala, digitalnih signala podataka,š{irokopojasnih servisa,triple play servisa i da nakon uvo|ewa lokalnih centrala klase 5 (NGN mreà) obezbedi nove servise (VoIP i sl.). Planira se opti~kim i xDSL kablovima. U ciqu pro{irewa pristupne mreè planira se decentralizacija mreè gradwom Multiservisnih pristupnih ~vorova (MSAN-Multi Service Access Node), VLL (fiksni-beì~ni) pristup. Pro{irewe mreè planira se sukcesivno na bazi realnih i procewenih zahteva za novim prikqu~cima i uslugama.

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 38

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

2.7.4. KOMUNALNA OPREMQENOST

• Uvo|ewe sistema za upravqawe, transport i deponovawe otpadnog materijala. • Obezbe|ewe uslova za trajno deponovawe ~vrstog komunalnog otpada. • Utvr|ivawe mesta i kriterijuma za izgradwu ili pro{irewe postoje}ih grobaqa u naseqenim mestima. • Uvo|ewe jedinstvenog sistema upravqawa i odr`avawa grobaqa. • Utvr|ivawe mesta i kriterijuma za sto~na grobqa. • Stvarawe uslova za rekonstrukciju i opremawe postoje}ih zelenih pijaca na gradskom i izgradwu sto~nih pijaca na seoskom podru~ju.

2.8. PRIRODNA DOBRA, ZA[TITA @IVOTNE SREDINE, KULTURNO NASLE\E I TURIZAM

2.8.1. ZA[TITA PRIRODE

Ciqevi za{tite prirode i prirodnih dobara, kao segmenta ukupnog sistema za{tite ìvotne sredine su: • Rekultivacija (remedijacija) prostora o{te}enih izgradwom objekata, odnosno drugim gra|evinskim radovima ili eksploatacijom mineralnih sirovina, kao i sanacija àri{ta ekscesivne i jake erozije. • O~uvawe geo-nasle|a kroz za{titu geolo{kih, geomorfolo{kih, hidrografskih, pedolo{kih, arheolo{kih i dendrolo{kih mesta i fenomena. • O~uvawe biolo{ke raznovrsnosti, specijskog, ekosistemskog i geneti~kog diverziteta. • O~uvawe odlika prirodnih i predeonih celina. • Stvarawe pretpostavki za odre|ivawe i stavqawe u odgovaraju}i reìm za{tite vrednih i retkih predela. • Ostvariti vertikalnu koordinaciju izme|u razvojnih programa i programa za{tite ìvotne sredine na svim upravqa~kim nivoima.

2.8.2. ZA[TITA @IVOTNE SREDINE

Pristup definisawu koncepta za{tite ìvotne sredine na podru~ju grada Uìca zasniva se na me|unarodnim i evropskim strategijama, koje su delimi~no na{le svoje iskaze i u nekim od na{ih strate{kih dokumenta, od kojih su zna~ajniji: ″Rezolucija o politici za{tite ìvotne sredine u SRJ″ (1993), ″Prostorni plan Republike Srbije″ (1996), Vodoprivredna osnova Republike Srbije" (2002) i "Strate{ki okvir za politiku upravqawa otpadom" (2002), Nacionalna strategija odrжivog razvoja (2008.).

Za{titu `ivotne sredine od zaga|ivawa ostvariti na slede}im na~elima: • Predostro`nost za aktivnosti koje mogu da izazovu negativne uticaje na okolinu ili ekolo{ki rizik, primenom sistema procene uticaja razvoja saobra}aja, privrednih aktivnosti i gradwe na `ivotnu sredinu pre dono{ewa investicionih odluka, • Za{tita izvori{ta vodosnabdevawa, zelenih povr{ina, za{ti}enog prirodnog i kulturnog dobra su apsolutni prioriteti, • Racionalnije kori{}ewe prirodnih resursa, a naro~ito neobnovqivih i delimi~no obnovqivih (fosilnih goriva, vode, energije, mineralnih sirovina), • Boqe iskori{}avawe gra|evinskog zemqi{ta, • Za{tita poqoprivrednog i {umskog zemqi{ta, • Smawewe koli~ine otpada, pove}awe stepena reciklirawa i bezbedno deponovawe svih vrsta otpada.

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 39

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

T a b e l a br. 5: Posebni ciqevi za{tite `ivotne sredine

CIQEVI INDIKATORI

C1 Smawiti emisije iz grejawa - broj dana kada je prekora~en GVI za klasi~ne zaga|uju}e materije (~a|, SO2, NO2) C2 Smawiti emisije iz saobra}aja - saobra}ajno optere}ewe (vozila/~as) - % vozila starijih od 6 godina C3 Smawiti nivo buke - % stanovni{tva izloèn povi{enoj buci C4 Poboq{ati kvalitet vode u - duìna glavnih vodotoka prema klasi kvaliteta vodotocima - broj incidentnih zaga|ivawa vodotoka - % tretiranih sanitarnih voda - % tretiranih industrijskih otpadnih voda C5 Pove}ati uredno snabdevawe vodom - % doma}instava prikqu~en na vodovod - broj sati prestanka snabdevawa vodom C6 Smawiti potro{wu vode iz - litara/dan/stanovnik vodovoda C7 Obezbediti kvalitet vode za pi}e - % uzoraka koji zadovoqavaju standard C8 Obezbediti kanalizaciju za -% doma}instava prikqu~en na kanalizaciju korisnike vodovoda C9 Smawiti koli~inu proizvedenog - koli~ina otpada (kg/st/dan) komunalnog otpada C10 Pove}ati obim reciklirawa i - % otpada koji se reciklira kompostirawe otpada - % otpada koji se kompostira C11 Pove}ati obim prikupqawa otpada - % doma}instava ukqu~enih u sistem C12 Izagraditi sanitarnu deponiju - C13 Optimizacija potro{we energetskih - potro{wa naftnih derivata (t/god) resursa - potro{wa ugqa (t/god) - potro{wa drveta (m3/god) C14 Unaprediti snabdevawe - potro{wa po doma}instvu (kW/god) elektri~nom energijom - broj sati bez struje/ god C15 Unapre|ewe upravqawa za{titom - dosledno sprovo|ewe reìma za{tite u za{ti}enim zonama ìvotne sredine - broj programa za za{titu ìvotne sredine - broj sednica Gradske skup{tine o za{titi ìvotne sredine - broj àlbi i re{enih àlbi gra|ana zbog ekolo{kih problema C16 Unapre|ewe finansirawa za{tite - % op{tinskog budèta namewen za{titi ìvotne sredine ìvotne sredine - udeo finansirawa iz drugih izvora C17 Unapre|ewe monitoringa ìvotne - ulagawa u monitoring (din/god) sredine - broj i vrsta mernih ta~aka C18 Unapre|ewe informisawa o - broj pisanih izve{taja o stawu ìvotne sredine u godini ìvotnoj sredini - broj tekstova o ìvotnoj sredini u lokalnoj {tampi i u elektronskim medijima

2.8.3. ZA[TITA NEPOKRETNIH KULTURNIH DOBARA

Polazi{te je da sva kulturna dobra i elementi koji poseduju kulturne vrednosti moraju biti za{ti}eni, pristupa~ni {irem spektru korisnika, uìvani i kori{}eni na odgovoran i odrìv na~in i predati na kori{}ewe budu}im generacijama. U tom smislu, polazi{te je da je uloga kulturnog nasle|a da informi{e, stimuli{e i poboq{a qudski ìvot, ali i da posluì kao katalizator regeneracije Uìca i zajednica koje tu ìve.

Za potrebe strate{kog kori{}ewa potencijala kulturnog nasle|a na podru~ju plana, a na osnovu prethodnih analiza i problema koji su uo~eni, sa~iwen je slede}i predlog ciqeva i zadataka razvoja kulturnog nasle|a.

Dugoro~ni ciq : Za{tita i unapre|ewe kulturnog nasle|a U`ica uz o~uvawe wegovog integriteta i uz maksimalnu afirmaciju i unapre|ewe potencijala koje ima u smislu kulturnog i ekonomskog razvoja podru~ja.

Ciq 1. Za{tita, konzervacija i revitalizacija vrednosti koje odre|uju identitet kulturnog nasle|a na podru~ju plana.

Ciq 2. Stvoriti dru{tveno i vizuelno atraktivno okru`ewe sa jasno izra`enim istorijskim i kulturnim karakterom i kontinuitetom prostora.

Ciq 3. Afirmisati kulturne potencijale U`ica kao elementa regionalne prepoznatqivosti i izuzetnosti.

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 40

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

2.8.4. TURIZAM

OSNOVNI CIQ

Odr`ivi razvoj i ja~awe turisti~ke privrede na teritoriji grada U`ica, {to podrazumeva uve}awe turisti~ke atraktivnosti prostora, uskla|eno sa o~uvawem, za{titom i unapre|ewem posebnih prirodnih, predeonih i ambijentalnih vrednosti i nepokretnih kulturnih dobara.

Posebni ciqevi su:

• Podsticawe i obezbe|ivawe uslova za razvoj razli~itih oblika turizma na planskom podru~ju. • Unapre|ewe kvaliteta turisti~ke ponude. • Integrisawe turisti~ke ponude i atraktivnih kompatibilnih namena i programa u okviru turisti~kih zona i podcelina. • Razvoj celogodi{we turisti~ke ponude i u tom ciqu pove}awe saobra}ajne dostupnosti i me}usobnog povezivawa zona. • Za{tita i afirmacija prostora posebnih ekolo{kih, kulturno-istorijskih i estetskih vrednosti. • Aktivirawe lokalnog stanovni{tva na ruralnom podru~ju i neiskori{}enog stambenog fonda, kroz proizvodwu eko-hrane, etno-proizvoda, prezentaciju obi~aja i na~ina `ivota.

2.8.5. REKREACIJA I SPORT

OSNOVNI CIQ

Obezbe|ewe uslova za zadovoqavawe rekreativnih potreba svih stanovnika grada U`ica uskla|eno sa o~uvawem, za{titom i unapre|ewem posebnih prirodnih, predeonih, ambijentalnih vrednosti i nepokretnih kulturnih dobara kroz:

• Obezbe|ewe adekvatne kvalitativne i kvantitativne zastupqenosti i dostupnosti rekreativnih sadràja i prostora svim stanovnicima na teritoriji grada Uìca. • Obezbe|ewe minimalnih rekreativnih sadràja svim stanovnicima na pe{a~koj distanci. • Obezbe|ewe bogate i sloène strukture razli~itih prostora za rekreaciju-razli~itih na~ina i stepena rekreativnog kori{}ewa i ure|ivawa. • Unapre|ewe kvaliteta ure|enosti i opremqenosti postoje}ih rekreativnih prostora. • Usmeravawe razvoja novih sportsko-rekreativnih objekata ka racionalnom kori{}ewu prostornih resursa (dvojno kori{}ewe resursa sa {kolama, aktivirawe prostora domova kulture).

3.0. KONCEPCIJA PROSTORNE ORGANIZACIJE, SISTEMA NASEQAVAWA, KORI[]EWA, URE\EWA I ZA[TITE PROSTORA

CIQEVI I KONCEPT BUDU]EG RAZVOJA

Iako su dosada{we analize pokazale mno{tvo ograni~avaju}ih faktora i negativnih tendencija, pogotovo u domenu kretawa stanovni{tva i wihovih karakteristika, mogu}nosti za razvoj infrastrukture, domenu razvoja mreè naseqa i opremawa sadràjima socijalne infrastrukture, otvaraju se i neke mogu}nosti, koje bi mogle da uravnoteè i obezbede ravnomerniji budu}i razvoj teritorije grada Uìca. U tom smislu je neophodno izvr{iti plansko opredeqivawe funkcionalnog poloàja svakog naseqa u mreì naseqa op{tine i tako opremiti naseqa. Od toga }e zavisiti i wihov demografski i prostorno-fizi~ki razvoj, a {to }e opredeliti i na~in kori{}ewa, ure|ewa i za{tite prostora. Policentri~ni model uz ja~awe postoje}ih centara naseqa, omogu}ava rastere}ewe pritiska na sam gradski centar. Ja~awe seoskih centara podrazumeva podizawe nivoa funkcionisawa i raznovrsnosti sadràja u okviru centara, sa jedne strane, dok sa druge, omogu}ava uspostavqawe ~vr{}ih relacija izme|u samih centara i naseqa koja se oko wih grupi{u. Ovaj model ima elemente koncentrisane decentralizacije, uskla|en je sa mogu}nostima konkretnog prostora i razra|uje osnovnu prostornu organizaciju i koncepciju mreè naseqa predloènu ovim planom. To podrazumeva razvoj aktivnosti i usluga/servisa, ne samo u gradskom centru, ve} i u ve}im centrima i razvijenijim selima u mreì naseqa. Ovaj koncept se zasniva i na pove}anoj dostupnosti koju obezbe|uje, u prvom redu, kvalitetnija lokalna putna mreà.

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 41

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

Koncentrisan razvoj pojedinih funkcija i aktivnosti u U`icu, pojasevima du` ulazno-izlaznih pravaca u gradsko naseqe i u ostalim centrima u mre`i naseqa, podrazumeva pove}awe gustina nastawenosti i izgra|enosti i intenziteta kori{}ewa prostora, {to bi trebalo da omogu}i za{titu preostalog kvalitetnog poqoprivrednog zemqi{ta i vrednosti prostora. Op{ti ciq organizacije i ure|ewa prostora jeste kori{}ewe prostora prema wegovim mogu}nostima i specifi~nostima, potencijalima prirodnih i stvorenih vrednosti i dugoro~nim potrebama ekonomskog i socijalnog razvoja.

Ovaj ciq podrazumeva prostorni razvoj prema slede}im na~elima:

¾ Koncentrisano-decentralisani razvoj i razme{taj stanovni{tva i aktivnosti, teritorijalnu i gransku diverzifikaciju svih oblika proizvodwe razvojem malih i sredwih preduze}a i mikro biznisa u sektoru industrije i usluga u centrima i naseqima na seoskom podru~ju, kako bi se u ekonomskom smislu smawila dominacija gradskog centra, u kome je prioritet razvoj sektora usluga od regionalnog zna~aja i industrijskih kapaciteta od zna~aja za privredno povezivawe sa susednim op{tinama i regijama. ¾ Disperzija ekonomskih aktivnosti, kao osnovno strategijsko opredeqewe, u industrijskom sektoru, ali i u sektoru usluga. Strategijom privrednog razvoja treba mewati dana{wu sliku stawa, koja je posledica migracije stanovni{tva iz velikog broja sela prema Uìcu i prigradskim naseqima, zbog posla i gradskog standarda ìvqewa. ¾ Diverzifikacija ruralne ekonomije i unapre|ewe op{tih uslova ìvqewa na selu, podrazumeva razvoj centara i naseqa na seoskom podru~ju kao vi{efunkcionalnih proizvodnih, socijalnih i kulturnih prostora i formirawe porodi~nih poqoprivrednih gazdinstava sa zdravom ekonomskom strukturom. ¾ Pove}awe stepena diverzifikovanosti naseqa, {to bi omogu}ilo razvoj sa aspekta relacijskog umreàvawa, odnosno povezivawa naseqa po principu razli~itih konkurentnih prednosti, stvaraju}i relacijske mreè me|usobno konkurentnih sadràja. ¾ Preispitivawe granica gra|evinskih podru~ja, uz tendenciju smawewa povr{ina gra|evinskih podru~ja, a eventualno pro{irewe samo u slu~ajevima kada za to postoji apsolutna opravdanost. Potrebno je maksimalno o~uvawe kvalitetnog poqoprivrednog zemqi{ta i za{tita {umskog zemqi{ta uz harmoni~an odnos na liniji kontakta izgra|enih i prirodnih struktura, kao i pravilnu integraciju degradiranih zona i zona srastawa sa postoje}im tkivom (kamenolom Surduk, deponija na Sari}a osoju). ¾ Uspostavqawe reda i efikasnosti, u rubnim zonama Uìca, kroz definisawe gra|evinskih podru~ja, ustanovqewe svojine na zemqi{tu, plansku regulaciju. Du` glavnih izlaznih pravaca koncentrisati trakastu infrastrukturu, sa precizno definisanim pojasom gradwe oko koridora. ¾ Racionalnije i efikasnije kori{}ewe i organizaciju prostora, razvoj tehni~ke i socijalne infrastrukture, u prvom redu poboq{awe kvaliteta putne mreè, opremawe komunalnom infrastrukturom centara u mreì naseqa i pruàwe usluga javnih slu`bi, prilago|enih lokalnim uslovima i potrebama korisnika, radi pove}awa kvaliteta ìvqewa ne samo u gradskom centru, ve} i u drugim centrima, naseqima i prostorno-predeonim celinama. Pove}ati gustine stanovawa i radnih mesta u seoskim i prigradskim naseqima, pre svega tamo gde se obezbe|uju kvalitetniji uslovi stanovawa i rada.

Zaustavqawe daqeg prostornog {irewa grada, predstavqa smernicu svih Evropskih planskih dokumenata, poveqa, deklaracija i PPR Srbije, a to je i rezultat istraìvawa za potrebe ovog plana. Potrebno je odrediti jasnu konturu gradskog naseqa - plansku granicu izgra|enog podru~ja, a ne administrativnu. Preko instrumenata GUP-a Uìca i Prostornog plana Grada, treba definisati granicu u prostornom smislu i vremenski horizont u kom }e se finansirati {irewe grada (gradski saobra}aj, uli~na mreà, vodovodna, kanalizaciona, telefonska mreà).

Linija ili kontura gradskog naseqa U`ica, morala bi u uslovnom smislu pratiti dosada{wu izgra|enu zonu izostavqaju}i svakako trasu obilaznice, koja ne bi smela postati nova gradska ulica.

Pretpostavqa se da }e se nastaviti pritisak na izgradwu i lokacije u uòj gravitacionoj zoni Uìca, kao i u pojasevima du` putnih koridora. Iz tih razloga, u strate{kom smislu, prioritetno treba obezbediti plansko usmeravawe izgradwe i ure|ewa prostora u tim funkcionalnim celinama, ne samo planskim dokumentima, ve} i drugim sredstvima koja stoje na raspolagawu lokalnom nivou upravqawa (pravila gradwe, norme i standardi gra|ewa i komunalnog opremawa, naknade za gra|evinsko zemqi{te i sl.). ¾ Neophodno je podi}i nivo komunalne opremqenosti naseqa koji se postiè: • Izgradwom hijerarhijski sre|ene i funkcionalne saobra}ajne mreè za pe{a~ki, biciklisti~ki i motorni stalni promet koji zadovoqava zahteve unutra{weg, izvorno ciqnog i tranzitnog saobra}aja u nasequ; • Izgradwom i organizovawem povr{ina i objekata za saobra}aj u mirovawu koji zadovoqavaju potrebe naseqa; • U skladu sa potrebama organizovati javni prevoz putnika; • Izgradwom terminala i objekata za ostale vidove saobra}aja koji participiraju u saobra}ajnom re{ewu naseqa;

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 42

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

• Razvojem vodovodne mreè i odvo|ewe otpadnih voda kao i elektroenergetske, gasne i telekomunikacione mreè u skladu sa razvojem naseqa; • Odràvawem tehni~ke ispravnosti izgra|enih infrastrukturnih sistema; • Upravqawem i organizovanim prikupqawem otpada u svim naseqima.

¾ Jedna od polaznih osnova je za{tita i racionalno kori{}ewe prirodnih resursa, naro~ito deficitarnih (vodnih resursa i energetskih izvora) i strate{ki zna~aj za razvoj i kvalitet ìvqewa (poqoprivredno i {umsko zemqi{te i {ume). ¾ Koncept za{tite ìvotne sredine u planu postaje okosnicom prostornog razvoja i podrazumeva prelazak sa sektorskih i pasivnih strategija sanirawa postoje}eg stawa u aktivan i preventivan odnos, tj. "aktivnu integralnu strategiju upravqawa promenama". ¾ Za{titu ìvotne sredine i prostora, zaustavqawem daqe degradacije prirodnih resursa i dobara:

• Suzbijawem i sanacijom neplanske izgradwe; • O~uvawem i reoblikovawem centralnih delova Uìca i drugih centara; • O~uvawem i unapre|ewem tradicionalnog na~ina organizacije i izgradwe seoskih naseqa; • Atraktivne lokacije i delovi predela ({ume, vidikovci, obale), moraju biti za{ti}eni od neprikladne, stambene, vikend i druge gradwe, dok zone za gra|ewe vikend objekata treba organizovati na lokalitetima koji su ve} obuhva}eni ovakvom gradwom. ¾ Teì{te je i na unapre|ewu i za{titi ìvotne sredine, ali i za{titi i prezentaciji/promociji prirodnog i kulturno-istorijskog nasle|a, uz kontrolisanu i selektivnu ekonomsku valorizaciju prirodnih, spomeni~kih i drugih kulturnih vrednosti (obi~aja, svetkovina i sl.). To je ujedno i osnov za razvoj specifi~ne, prepoznatqive turisti~ke ponude Grada. ¾ U pogledu prioriteta namene prostora, po{tuju}i uslove okruèwa i valorizuju}i razvojne potencijale Uìca, potrebno je obezbediti zemqi{te za razvoj velikih infrastrukturnih sistema sa trasama i objektima, jer je poloàj kqu~na komparativna prednost. ¾ Opravdawe za znatno boqu valorizaciju geografsko-saobra}ajnog poloàja grada moè se ostvariti razvojem odre|enih regionalnih funkcija, odnosno osnivawem robno-distributivnog centra, centralnih skladi{ta i terminala, eventualnih carinskih i drugih komercijalnih aktivnosti. Izgradwa autoputa pove}a}e interes za ja~awe veze sa okolnim centrima, a posebno sa komercijalnim i drugim institucijama Beograda, ostalim regionalnim centrima i prekograni~nim podru~jima. Poèqno je uraditi i posebne programe privredne, komercijalne i druge saradwe Uìca sa centrima u regionalnom okruèwu. ¾ Regionalna dimenzija se odnosi na regionalne integracije, transgrani~no povezivawe i saradwu sa susednim podru~jima, odnosno op{tinama, âjetina, Poèga, Kosjeri}, Nova Varo{, Priboj, Bajina Ba{ta, kroz izradu i realizaciju zajedni~kih planova, projekata i programa, posebno u oblasti turizma i infrastrukturnih sistema, pre svega saobra}ajne infrastrukture i povezivawa. ¾ U skladu sa procesima decentralizacije funkcija, odnosno novim zakonskim re{ewima, izvr{iti reorganizaciju javnih slu`bi i institucija, {to }e ovom regionalnom podru~ju omogu}iti da prevazi|e zaostatak u pogledu racionalne i efikasne mreè i opremqenosti javnih slu`bi. Minimalni prag {irokog spektra funkcija u oblasti usluga i uprave, treba dopuniti, kvalitativno i sadràjno obogatiti. ¾ Istovremeno, na bazi izloènih nivoa zonirawa prostora, odnosno rejonizacije podru~ja grada Uìca, mogu}e je predloìti novu teritorijalnu organizaciju, koja bi bila osnov za budu}u eventualnu decentralizaciju, tj. formirawe vi{e op{tina.

Koncept razvoja mora da postigne upotrebnu vrednost kroz vi{e aspekata :

• Strategijsku komponentu plana oboga}enu operativnim prikazom u realnom prostoru i sa odgovaraju}im stepenom determinisanosti. • Integralni razvoj podru~ja op{tine (prostorni, ekonomski, socijalni i ekolo{ki razvoj), kroz kori{}ewe, ure|ewe, za{titu i rezervaciju prostora i gra|ewe. Namena povr{ina ne sme da bude svrha plana, odnosno jedini planski instrument. • Skup sektorskih re{ewa mora biti uskla|en i sinhronizovan. • Etapnost planskih re{ewa, omogu}ava realnost realizacije i podrazumeva kratkoro~na (obavezuju}a), prioritetna re{ewa i dugoro~na re{ewa koja imaju upu}uju}i karakter, uz obavezu preispitivawa. • Nivo regulacije, koji podrazumeva odvajawe gra|evinskih podru~ja gradskih naseqa i sela, odnosno definisawe zaustavnih linija, granica {umskog, vodnog i poqoprivrednog zemqi{ta i dr. • Makro i mezo zonirawe uz uva`avawe specifi~nosti prostora i istovremeno postavqawe strate{kog okvira prostornog razvoja kori{}ewa, ure|ewa i za{tite prostora, kroz obavezu izrade planova za karakteristi~na naseqa, pravila gra|ewa na nivou zone, odnosno za prete`nu namenu, bez ula`ewa u lokaciona re{ewa pojedina~nih objekata.

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 43

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

• Pravila i principi gra|ewa i ure|ewa prostora, treba da predstavqaju zakonski i planski osnov za neposredno izdavawe Lokacijske dozvole, odnosno odobrewa za izgradwu na prostoru izvan podru~ja planova sa elementima detaqne urbanisti~ke razrade, potezima gde se ne mewa regulacija, na prostorima i gra|evinskom zemqi{tu izvan naseqenih mesta i eventualno za naseqa koja nisu optere}ena problemima, odnosno naseqima bez va`nijih sadràja. • Strate{ka dimenzija predstavqa vaàn input u uspostavqawu lokalnih politika u oblastima privrednog i ekonomskog razvoja, razvoja javnih slu`bi i objekata, razvoja infrastrukturnih sistema, za{tite ìvotne sredine, turizma i formirawa novih lokalnih centara, kao i prema zemqi{nim resursima grada. • Istovremeno i Regionalna dimenzija kao specifi~nost, je izuzetno zna~ajna iz razloga {to funkcionalno-procesni odnosi, interakcije izme|u susednih op{tina su veoma izraèni, {to je dokazano analizom distribucije i dometa funkcija, razvijenim funkcijskim kapacitetima, socioekonomskim i drugim faktorima koji uti~u na formirawe dnevnih urbanih i migracionih sistema, procesima deagrarizacije, koncentracije i divergencije, koje okolne op{tine grade sa Uìcem kao regulatorom teritorijalno- integracionih procesa u sredi{wem delu zapadne Srbije. • Strate{ka opredeqewa moraju da budu podràna smernicama za implementaciju plana u vidu mera i instrumenata koji treba da sadrè ~itav niz mehanizama i politika za realizaciju planskih re{ewa. • Upotrebna vrednost koncepta, odnosno Prostornog plana, ne podrazumeva samo sredstvo za realizaciju investicionih ulagawa, ve} obavezuju}u podlogu i instrumentarijum za prevazilaèwe postoje}ih i izbegavawe novih problema i razvojnih konflikata, odnosno osnova za racionalno kori{}ewe prostora i smisleno upravqawe wegovim razvojem. • Odluke na planskom podru~ju bi se temeqile na integralnom i interdisciplinarnom pristupu, uz nu`nost unapre|ewa me|uresorne koordinacije i ukqu~ivawa svih relevantnih subjekata u budu}e planove, projekte i programe, kako bi se na vreme sagledali svi aspekti i mogu}i uticaji zahvata u prostoru. • Implementacija podrazumeva, usmeravawe na prioritete i kvalitet ostvarewa, na aktivnu komunikaciju izme|u strate{kih ciqeva i pojedina~nih akcija, izme|u svih zainteresovanih i onih koji donose odluke, odnosno onih koji ih sprovode, na primenu iskustava ste~enih oko sprovo|ewa radi korigovawa polazi{ta planskog postupka. • U fazi pra}ewa realizacije ovakvog koncepta, nagla{ava se potreba uspostavqawa odgovaraju}eg metodolo{kog okvira za pra}ewe (monitoring) i ocenu ostvarivawa (evaluacija), koja podrazumeva ocenu efekata sprovo|ewa ili nesprovo|ewa na utvr|eni na~in, prvenstveno sa aspekta donosioca Odluka i u vezi s tim, preuzimawa odgovornosti za donete odluke.

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 44

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

III PRINCIPI I PROPOZICIJE KORI[]EWA, URE\EWA I ZA[TITE PLANSKOG PODRU^JA

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 45

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

1.0. PRINCIPI I PROPOZICIJE ZA[TITE, URE\EWA I RAZVOJA PRIRODE I PRIRODNIH SISTEMA

1.1. ZA[TITA I KORI[]EWE [UMSKOG ZEMQI[TA I RAZVOJ [UMARSTVA (Referalna karta 1)

Strate{ka opredeqewa Prostornog plana Grada Uìca za {ume i {umska zemqi{ta zasnivaju se na slede}im postavkama: - U Zlatiborskom okrugu u celini, predvi|en je zna~ajan procenat pove}awa povr{ina pod {umama (70%), {to je skoro duplo ve}a povr{ina u odnosu na sada{wu. - Prioritetni resurs koji treba o~uvati i unaprediti jeste zdrava ìvotna sredina. - Regulisawe vodosistema za vodosnabdevawe na \etiwi i Rzavu, od kojih je prvi za sada lokalnog zna~aja, dok je drugi {ireg (regionalnog i dràvnog). - Demografska kretawa ukazuju da }e stanovni{tvo stagnirati ili blago opadati u podru~jima u kojima se predvi|aju promene namene u povr{ine pod {umama.

Da bi se ostvarili ciqevi Prostornog plana Srbije, o~uvali postoje}i potencijali prirodne sredine kao preduslov za sve ostale aktivnosti (vodoprivreda, elektroprivreda, turizam, {umarstvo), predvi|a se: - Postepena promena namene i kori{}ewa zemqi{ta, pove}awem povr{ina pod {umama. Na predlog raspodele novih povr{ina po katastarskim op{tinama, uticala je dosada{wa struktura kori{}ewa zemqi{ta, klase boniteta zemqi{ta, kulture na wima, prete`na namena zemqi{ta, polo`aj slivnih podru~ja izvori{ta, tako da se procenat uve}awa povr{ina u planskom periodu do 2015. godine kre}e od 5 - 20 %, a u proseku oko 11 %.

S l i k a br. 2

1.1.1. MOGU]NOST, STEPEN I DINAMIKA UNAPRE\IVAWA STAWA [UMA U [UMSKOM PODRU^JU (SRBIJA[UME [G U@ICE)

Stepen i dinamika unapre|ivawa stawa {uma u osnovi zavisi od zate~enog stawa {uma i konstatovanih razlika u odnosu na funkcionalni optimum. Uo~ene razlike stvarnog stawa {uma i funkcionalnog optimuma su u odre|enoj meri rezultat problema u gazdovawu {umama, a po pravilu su dugoro~nog karaktera. Pod funkcionalnim optimumom se uglavnom podrazumeva stawe {uma i {umskih zemqi{ta kojim se obezbe|uje funkcionalna trajnost konkretnih ciqeva gazdovawa {umom. Navedene razlike optimuma {umskog podru~ja u celini i zate~enog stawa mogu se oceniti sa vi{e pokazateqa koji ~ine jedinstvenu celinu: - Optimalne {umovitosti - O~uvanosti {umskog ekosistema - Porekla sastojina - Visine inventara.

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 46

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

Tarsko-zlatiborsko {umsko podru~je prostire se na teritoriji grada Uìca, op{tina âjetina, Poèga i Kosjeri} (deo Zlatiborskog okruga). Prema Prostornom planu Republike Srbije, za Zlatiborski okrug optimalna {umovitost je 70,5%. Ukupna povr{ina {uma (dràvnih i privatnih) u Tarsko-zlatiborskom {umskom podru~ju iznosi 92.782 ha, {to ~ini {umovitost u ovom delu Zlatiborskog okruga od 37,92%, odnosno mawe od optimalne potrebne. Najve}a {umovitost je na teritoriji grada Uìca i iznosi 43,45%, zatim sledi op{tina Kosjeri} sa 38,76% {umovitosti, op{tina Ariqe sa 38,14%, op{tina âjetina sa 33,31%, a najmawa {umovitost je u op{tini Poèga 21,74%. Prema stawu neobraslih povr{ina ukupna povr{ina {umskih zamqi{ta (zemqi{ta za po{umqavawe) u dràvnom vlasni{tvu u Tarsko-zlatiborskom {umskom podru~ju iznosi 3.119,33 ha, od ~ega na teritoriji grada Uìca 661,22 ha, âjetine 1.396,04 ha, Ariqa 58,51 ha, Poège 486,57 ha i Kosjeri}a 485,57 ha. Ukupna povr{ina {umskog zemqi{ta od 3.119,33 ha i prostorna neravnomernost upu}uje na duga~ko razdobqe postizawa optimalne {umovitosti za dràvni posed. Osnov za obezbe|ewe bilo koje funkcije {ume je o~uvanost sastojina i zadovoqavaju}e zdravstveno stawe. Zastupqenost devastiranih sastojina u dràvnom vlasni{tvu Tarsko- zlatiborskog {umskog podru~ja, koje se mogu putem rekonstrukcije prevesti u vi{i uzgojni oblik iznosi 671,98 ha, {to upu}uje na duga~ko rekonstrukciono razdobqe. Navedeni iznos povr{ina za rekonstrukciju obuhvata povr{ine devastiranih {uma u namenskim celinama 10 i 26. Prema ovim pokazateqima ({umovitosti i o~uvanosti), da bi se do{lo do potrebnog optimuma, potrebno je izvr{iti po{umqavawe na 3.119,33 ha, {to je velika povr{ina za koju je potrebno obezbediti po sada{wim cenama finansijska sredstva u iznosu od 223.000.000,00 dinara. Za funkcionalni optimum Tarsko-zlatiborskog {umskog podru~ja jasno je opredeqewe da je ciqna {uma, {uma visokog uzgojnog oblika. Prema zate~enom stawu {uma ovog podru~ja povr{ina izdana~kih (o~uvanih i razre|enih) sastojina u namenskoj celini 10 i 26 iznosi 4.839,28 ha, {to tako|e ukazuje na duga~ko konverziono razdobqe sa dinamikom koju u prvom redu odre|uje starosna struktura i biolo{ke osobine drve}a. Po starosnoj strukturi 42% (285,92 ha ) sastojina je starosti preko 50 godina. Kao {to se vidi, radi se o velikoj povr{ini i radovima zna~ajnih prakti~nih iskustava u postupku prevo|ewa izdana~kih sastojina u visoki uzgojni oblik za {ta }e biti potrebno stru~no usavr{avawe neposrednih izvr{ilaca. Visina inventara zate~enog stawa izraèna u prose~noj zapremini (V=139,7m3), ukazuje i pored nedovoqne istraènosti na zna~ajnu razliku od optimalnog stawa, a dovo|ewe sastojina u funkcionalni optimum po visini inventara je dugoro~nog karaktera i uslovqeno je sporim pokretom inventara (dug proces rasta i razvoja). Re{ewe problema gazdovawa {umama Tarsko-zlatiborskog {umskog podru~ja je dugoro~nog karaktera i mora biti zasnovano na ekolo{kim osnovama s ciqem obezbe|ewa funkcionalne trajnosti.

1.1.2. PLAN SEKTORA [UMARSTVA

[ume u dr`avnom vlasni{tvu prema gazdinskim jedinicama i prema sada{wim Zakonima o {umama podle`u usvojenim planovima gazdovawa do dono{ewa: • Nacionalne strategije {umarstva Srbije, • [umarske politike Srbije-Nacionalnog {umarskog programa i • Novog Zakona o {umarstvu.

[ume u privatnom vlasni{tvu zaostaju u odnosu na dr`avne {ume kako u planirawu gazdovawa tako i u svim ostalim aspektima kori{}ewa i za{tite. Prema nameni {ume }e biti podeqene na privredne, za{titne i {ume sa posebnom namenom. Poseban zna~aj za dugoro~no planirawe imaju programi obnove i za{tite {uma i programi gazdovawa {umama posebne namene. O~ekuje se da Nacionalni {umarski program i novi Zakon o {umama odrede i posebnu izradu Osnova gazdovawa za {ume posebne namene. [ume posebne namene preliminarno su locirane na zapadni deo (Mokra Gora) i severni deo (Jelova Gora), kao i klisuru \etiwe. Prethodno treba da sledi odgovaraju}e progla{ewe ovih podru~ja za predele posebnih odlika, odnosno kao {ume sa nagla{enim estetskim, ekolo{kim, vaspitno-obrazovnim, turisti~ko- rekreativnim vrednostima. U {ume posebne namene spadaju i za{titne {ume oko hidroakumulacija Rzav i Vrutci, du` vodotokova i saobra}ajnica i sve ostale na temequ Zakona o za{titi prirode. O~ekuje se da }e Vlada potvrditi postoje}e granice {umskih podru~ja, a da }e u skladu sa novim zakonskim propisima lokalna samouprava biti ukqu~ena u gazdovawe i planirawe istih. Osnovni oblik uzgoja {uma treba da budu visoke {ume, uz uslov prirodnog obnavqawa. U gazdinskim jedinicama Jelova Gora, Mokra Gora, Kremna visok je procenat visokih sastojina na obraslom zemqi{tu. Me|utim previsoko je u~e{}e ve{ta~ki podignutih sastojina. Uz to treba imati u vidu da }e se prema me|unaradnim standardima izdvojiti iz postoje}eg {umskog fonda {ume visoke vrednosti o~uvawa (FSC-sertifikat). Potencijalno zemqi{te za formirawe {umskih ekosistema predstavqaju parcele od pete do osme klase koje se sada koriste kao pa{waci, livade, wive i vo}waci. Deo ovog zemqi{ta mo`e se ure|ivati i koristiti kao {umsko zemqi{te. Obaveze koje }e proiste}i iz Nacionalnog programa {umarstva su i identifikacija i razgrani~ewe poqoprivrednog i {umskog zemqi{ta prema me|unarodno prihva}enoj klasifikaciji.

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 47

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

1.1.3. ZA[TI]ENA PRIRODNA DOBRA U OKVIRU GRANICA KOJIMA GAZDUJE [.G. U@ICE

1. Park prirode "[argan-Mokra Gora" ("Sl. glasnik RS", br 81/08). Posebno su zna~ajne i atraktivne ~iste i me{ovite {ume crnog i belog bora, kojima je ovo podru~je prirodno stani{te. Ukupna povr{ina iznosi 10813,73ha i obuhvata dràvne {ume Tarsko-zlatiborskog {umskog podru~ja kojima gazduje [umsko gazdinstvo "Uìce", sa 3 gazdinske jedinice i to: G.J. "Mokra Gora-Kr{awe", G.J. "Mokra Gora-Pawak" i G.J."[argan". Na podru~ju Predela izuzetnih odlika, na osnovu Uredbe o za{titi, ustanovqeni su reìmi za{tite I, II i III stepena. (Poglavqe 9.1 Za{tita prirodnih dobara i poglavqe 11.1.2 Zone za{tite prirodnih i nepokretnih kulturnih dobara).

2. Spomenik prirode"Stablo hrasta kitwaka-Debela granica" za{ti}eno je Re{ewem SO Titovo Uìce br. 05-3690/2-69 (1970.god.). Stablo se nalazi na podru~ju grada Uìca, na katastarskoj parceli broj 1/1 K.O. Riba{evina korisnika JP "Srbija{ume", [G Uìce (na granici 37 i 38 odeqewa) G.J. "Jelova Gora".

3. Rezervat na mestu zvanom Zelenika, nalazi{te zelenike (Ilex aqvifolium) na Jelovoj Gori je prvi put stavqeno pod za{titu Re{ewem br. 05-5630/1 od 30.01.1969. godine, koje je donela Skup{tina op{tine Titovo Uìce, na predlog Republi~kog zavoda za za{titu prirode u Beogradu, aktom br. 01-669/1 od 23.jula 1968.godine, kao strogi prirodni rezervat pod nazivom "Zelenika II". Po administrativno-teritorijalnoj podeli za{ti}eno prirodno dobro rezervat "Zelenika" nalazi se na delu katastarske parcele br. 7, K.O.Stapari, op{tina Uìce, u vlasni{tvu J.P. "Srbija{ume". Prema vaè}oj {umskoj podeli rezervat "Zelenika" je u sastavu G.J. "Jelova Gora" u delu odeqewa 3/e kojim gazduje [.G. "Uìce". Ukupna povr{ina iznosi 0,12 ha.

4. Strogi prirodni rezervat "Zelenika I" stavqen je pod za{titu Re{ewem broj 05-5630/2 od 30.01.1969.godine, koje je donela Skup{tina op{tine Titovo U`ice, na predlog Republi~kog zavoda za za{titu prirode u Beogradu. Rezervat se nalazi na delu kat. parcele br. 87/1 K.O Stapari, u odeqewu G.J. "Jelova Gora", [.G. "U`ice".

5. Deo prirodnog podru~ja na mestu zvanom "Kadiwa~a" za{ti}en je Re{ewem SO Titovo U`ice br.05-633-1/72 od 24.12.1973.godine kao prostorno memorijalni, prirodni spomenik pod imenom "Kadiwa~a". Ukupna povr{ina za{ti}enog podru~ja iznosi 15 ha na podru~ju grada U`ica i op{tine Bajina Ba{ta.

1.1.4. PREDLOZI ZA ZA[TITU

1. Deo Parka prirode "Zlatibor", povr{ine 1232ha (KO Mokra Gora; procedura usvajawa Akta o za{titi je u toku).

2. Zavod za za{titu prirode Srbije izradio je novi predlog za za{titu: Predeo izuzetnih odlika "Klisura \etiwe". Na pomenutom prostoru }e se, u skladu sa ~lanom 49. Zakona o za{titi ìvotne sredine (Slu`beni glasnik RS", br.66/91) primewivati reìmi drugog i tre}eg stepena za{tite. Nakon usvajawa akta o za{titi, neophodno je u novoj posebnoj {umskoj osnovi prikazati predloènu granicu za{ti}enog prirodnog dobra sa reìmima za{tite. Ovim Predlogom obuhva}ene su dràvne {ume Tarsko-zlatiborskog {umskog podru~ja kojima gazduje [umsko gazdinstvo Uìce, sa gazdinskom jedinicom "Bela Zemqa". Povr{ina dràvnih {uma budu}eg za{titnog prirodnog dobra sa kojima gazduje JP "Srbija{ume" iznosi 143,17 ha i obuhva}ena je odeqewima 25,26,27,34,35,36 i 37 GJ "Bele Zemqe".

3. S obzirom da je Osnova za gazdovawe {umama Tarsko-zlatiborskog {umskog podru~ja ra|ena u vreme dono{ewa akta o za{titi predela izuzetnih odlika "[argan-Mokra Gora", potrebno je u novim posebnim {umskim osnovama za gazdinske jedinice u kojima se nalazi sada Park prirode "[argan-Mokra Gora", prikazati granicu i re`ime za{tite.

Napomena: Re`imi }e biti uskla|eni sa odredbama novog Zakona o za{titi prirode, a od strane nadle`ne dr`avne ustanove Zavoda za za{titu prirode Srbije.

1.1.5. PLAN URE\IVAWA POVR[INA ZA ODMOR I REKREACIJU

Rekreacija u {umskom prostoru mo`e se odvijati u okviru slede}ih aktivnosti:

obilaska kulturno istorijskih spomenika, obilaska predela posebnih prirodnih lepota, vidikovaca, {etwi u {umskom kompleksu, posmatrawa divqa~i i uop{te prisutne flore i faune, obrazovno-kulturnih sadr`aja, prikupqawa {umskih plodova i sli~no.

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 48

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

U tom smislu neophodno je izvr{iti:

- Obele`avawe pravca kretawa kroz pojedine {umske komplekse orijenti{u}i se na postoje}e {umske puteve i staze. - Ure|ivawe livada unutar {umskog kompleksa. - Izradwu infrastrukture (klupe za odmor sa stolovima, nadstre{nice, {etne staze i dr.). - Ure|ewe i za{tita postoje}ih izvora.

Klasi~na turisti~ka ponuda sve vi{e ustupa mesto specifi~nim oblicima turisti~kog kretawa, koja nastaju kao produkt vi{eg stepena turizma, a posebno u za{titnim delovima prirode. Novi vidovi "ekolo{kog"ili "zelenog" turizma zahtevaju i posebnu vrstu usluga koje su usmerene ka boravku gostiju u odre|enim delovima {umskih kompleksa koje odlikuju prirodne i kulturno-istorijske vrednosti, {kole u prirodi organizovane po posebnim programima i interesovawima grupa posetilaca, specijalizovani kampovi i niz drugih aktivnosti. Na prostoru Tarsko-zlatiborskog {umskog podru~ja postoje svi neophodni preduslovi da se ovoj vrsti kori{}ewa {uma posveti odgovaraju}a pa`wa, posebno imaju}i u vidu da je na Zlatiboru, Div~ibarima i Tari ve} razvijen turizam. Jelova Gora tako|e ima turisti~ki potencijal. Na svim ovim lokalitetima postoje objekti - {umarske ku}e; lugarnice u Ribnici, Semegwevu, âlovcu, Murtenici (Zlatibor), Kremnima (Tara), Jelovoj Gori i Bukovima i Div~ibarima. Renovirawem objekti mogu da se ukqu~e u organizovawe turisti~ke ponude ({kole u prirodi, rekreativne nastave, odmor zaposlenih u preduze}u) i da se na taj na~in ostvari prihod. Istovremeno, renovirawem bi se objekti doveli u stawe upotrebqivosti, zaustavilo bi se propadawe i omogu}ilo wihovo kori{}ewe za prvobitnu namenu omogu}avawa lak{eg, udobnijeg i efikasnijeg rada na terenu. Na Tarsko-zlatiborskom podru~ju nalaze se tri ski centra: Tornik, Zbori{te u Mokroj Gori i deo ski staze na Div~ibarima. Ski staze se nalaze na {umskom zemqi{tu ~iji je korisnik JP "Srbija{ume" i ovo zemqi{te izdaje se u zakup. Zakup od izdavawa spada u vanredne prihode buxeta Republike Srbije. Treba nastojati da se upla}ena sredstva iz buxeta preusmere u JP "Srbija{ume" u namenska sredstva za investiciona ulagawa kao {to je izgradwa {umskih puteva, renovirawe lugarnica i sli~no. [umsko gazdinstvo "Uìce" gazduje velikim potencijalom zemqi{ta i objekata koji su nedovoqno iskori{}eni u funkciji osnovne delatnosti. U narednom periodu potrebno je organizovano pristupiti izdavawu u zakup svih raspoloìvih nekretnina po trì{nim uslovima.

1.2. ZA[TITA I KORI[]EWE POQOPRIVREDNOG ZEMQI[TA I RAZVOJ POQOPRIVREDE (Referalna karta 1)

1.2.1. Polazne osnove plana za{tite i kori{}ewa poqoprivrednog zemqi{ta:

1) Formirawe porodi~nih poqoprivrednih gazdinstava sa zdravom ekonomskom strukturom, podsticawem transfera zemqi{ta, stoke i tehni~kih sredstava od proizvo|a~a koji gube interes i snagu za bavqewe poqoprivrednom proizvodwom ka ekonomski i demografski vitalnim doma}instvima; 2) Stabilizacija ekonomskih uslova sto~arske proizvodwe, subvencionisawem gazdinstava koja su suo~ena sa ograni~ewima prirodnih, infrastrukturnih i drugih uslova za odràvawe poqoprivrednog zemqi{ta; 3) Potpunije kori{}ewe potencijala prirodnih livada i pa{waka za razvoj govedarstva, ov~arstva i kozarstva; 4) Intenzivirawe vo}arske proizvodwe, u skladu s razvojnim programima kapaciteta za preradu vo}a (posebno maline, {qive, jabuke) i mogu}nostima izvoza na tradicionalne i potencijalno nove trì{ne destinacije; 5) Zaustavqawe erozije i poboq{awe prirodne plodnosti zemqi{ta, primenom odgovaraju}ih {umskih i agrotehni~kih mera, {to podrazumeva i destimulisawe intenzivnog kori{}ewa marginalnih zemqi{ta, podsticajima za zatravqivawe i po{umqavawe oranica 7. i 8. katastarske klase; 6) Uspostavqawe kontrole kori{}ewa mineralnih |ubriva i sredstava za za{titu biqa, uz istovremeno promovisawe metoda wihove integralne primene u procesima tehni~ko-tehnolo{kog unapre|ivawa poqoprivredne proizvodwe; 7) Pronalaèwe strate{kih partnera za ofanzivniji nastup u izvozu, iskori{}avawem lokalnih pogodnosti nezaga|ene prirodne sredine sa mogu}no{}u proizvodwe i plasmana zdrave - organske hrane sa za{ti}enim imenom geografskog porekla; 8) Razvoj odgovaraju}ih sistema za navodwavawe uz primenu savremenih metoda dirigovanog, {tedqivog i rentabilnog navodwavawa, kako bi se otklonio limitiraju}i uticaj nesta{ice padavina u vegetacionom periodu na visinu i stabilnost prinosa poqoprivrednih kultura; 9) O~uvawe i unapre|ewe mozai~ne strukture predela, ograni~avawem prekomernog suàvawa strukture poqoprivredne proizvodwe po naseqima, uporedo sa podsticawem specijalizacije i ukrupwavawa proizvodwe na nivou gazdinstava, u funkciji pove}awa trì{ne konkurentnosti poqoprivrede sa osloncem na kvalitet proizvoda;

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 49

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

10) Eliminisawe uticaja aerozaga|ewa i drugih {tetnih agenasa iz okru`ewa na plodnost poqoprivrednog zemqi{ta i zdravstveni kvalitet hrane. 11) Za{tita tradicionalnih agrarnih sadr`aja ruralnih predela od posebne prirodne, kulturno-istorijske i nau~ne vrednosti, o~uvawe prirodnih ili poluprirodnih enklava (me|e, bare, {umarci, zabrani i sl.) u atarima sa intenzivnom poqoprivrednom proizvodwom, odnosno visokim udelom oranica i pa{waka u povr{ini ukupne teritorije.

Za{titu i kori{}ewe poqoprivrednog zemqi{ta ~ine brojne me|uzavisnosti agrarnog i ukupnog dru{tveno-ekonomskog razvoja, pri ~emu su prioritet i:

1) Podr{ka utvr|ivawu i primeni integralne strategije odrìvog ruralnog razvoja, na lokalnom nivou; 2) Ublaàvawe negativnih demografskih trendova na selu, stimulisawem mlade generacije za rad u poqoprivredi i za bavqewe drugim ekonomski isplativim i statusno privla~nim zanimawima, razvijawem raznovrsnih vidova permanentnog obrazovawa, sticawa novih kvalifikacija i drugim merama diverzifikovawa ruralne ekonomije i unapre|ivawa op{tih uslova ìvqewa na selu; 3) Organizovawe odgovaraju}ih modaliteta poslovnog povezivawa porodi~nih gazdinstava, me|usobno i sa sferom prometa i prerade poqoprivredno-prehrambenih proizvoda, poèqno na izvornim zadru`nim principima; 4) Tehnolo{ka modernizacija i poslovna konsolidacija preduze}a prehrambene industrije, posebno u sferi prerade vo}a; 5) Uspostavqawe zaokruènog sistema stru~ne poqoprivredne slu`be i unapre|ewe rada veterinarske slu`be.

1.2.2. Zone poqoprivredne proizvodwe

Prema prirodnim uslovima za razvoj poqoprivredne proizvodwe, plansko podru~je se deli u pet razli~itih visinskih zona. Aluvijalne ravni reke \etiwe i Lu`nice i doweg toka wihovih pritoka nalaze se na nadmorskoj visini do 500m i na svim delovima koji nisu izgra|eni povoqne su za sve grane poqoprivredne proizvodwe. Mawe slobodne i objediwene povr{ine u neposrednom dodiru sa gradskim naseqima pogodne su za razvoj povrtarstva. Na neizgra|enim poqima treba pri}i organizovanoj proizvodwi povr}a, a na prigradskim, re|e naseqenim i izgra|enim terenima, obavezati na to vlasnike individualnih parcela putem pove}anog doprinosa za kori{}ewe ovog izuzetno vrednog zemqi{ta, ~ak i u granicama gra|evinskih reona, ukoliko nije jo{ do{lo do izgradwe ve}e gustine, ili je mala gustina izgra|enosti predvi|ena planom. Strane uz aluvijalne ravni \etiwe i Lu`nice i wihovih pritoka od 500-700 m nadmorske visine ~ine drugu visinsku zonu. I ovde su izdvojene sve povr{ine u nagibu mawem od 25% koje se prevashodno rezervi{u za prigradsko naseqavawe. Tamo gde za to jo{ nema potrebe dozvoqavati samo naseqavawe na velikim parcelama kao i u prvoj zoni. Ostale nepo{umqene i neizgra|ene povr{ine ove zone treba prevashodno koristiti za vo}arstvo. Veliki deo teritorije je u tre}oj zoni od 600 do 850m nadmorske visine. I ovde se izdvajaju sve povr{ine u nagibu mawem od 25% koje se ne moraju po{umqavati, te se mogu koristiti za ispa{u i proizvodwu sto~ne hrane. U ovoj zoni su veliki ravni~arski kompleksi Ka~ersko poqe i Bele Zemqe, Staparska visoravan i Kremanska kotlina, pogodni naro~ito za razvoj sto~arstva i proizvodwu sto~ne hrane, mada se mogu koristiti i u ratarstvu za gajewe kultura sa kra}im periodom sazrevawa. Povr{ina Kremanske kotline spada u sliv i {iru za{titnu zonu akumulacije Vrutci {to uslovqava poseban reìm kori{}ewa ovog poqoprivrednog zemqi{ta. Osim navedenih ve}ih ravni~arskih kompleksa u ovoj zoni je ve}i broj mawih zaravni pogodnih za individualnu poqoprivrednu proizvodwu. êtvrtu zonu ~ine strane Tare i [argana u ve}em nagibu i nadmorske visine iznad 750m, koje se prevashodno zadràvaju pod {umom. Petu zonu ~ine visoravni Tare na nadmorskoj visini od oko 1000 m i vi{e. Dva ve}a kompleksa pogodna su za organizovano sto~arstvo ili proizvodwu sto~ne hrane - Ponikvanska visoravan i Dobro i Quto poqe. Najve}i deo zemqi{nih kompleksa moè se koristiti u dru{tveno organizovanoj poqoprivrednoj proizvodwi, a ostali deo usitwenih povr{ina u individualnoj proizvodwi. Zaposleni u organizovanoj poqoprivrednoj proizvodwi trebalo bi da stanuju u obli`wim naseqskim centrima, ili wima lako dostupnim selima, naro~ito ako eksploataciju pa{waka i livada prate u blizini sto~arske farme. To se odnosi i na individualne sto~are. Me|utim, mogu}e je kori{}ewe ovih planinskih terena iskqu~ivo za proizvodwu sto~ne hrane koja bi se prodavala na trì{tu ili koristila u sto~arskim farmama izgra|enim u niìm zonama uz naseqene centre. Ovakav na~in kori{}ewa planinskog poqoprivrednog zemqi{ta moè biti opravdan u atarima planinskih naseqa koja su teè pristupa~na iz predvi|enih centara zajednica naseqa pa se zato napu{taju za stalno stanovawe. To je ve} sada mestimi~no slu~aj sa visoravnima Tare u zale|u Kremana, Bioske i Mokre Gore kao i sa planinskim zale|em Uìca u atarima naseqa Stapari, Volujac i Buar i u planinskom zale|u ostalih naseqa u ravni~arskim dolinama \etiwe i Lu`nice, kao {to su Poto~awe, Krvavci, Potpe}e, Gostinica, Riba{evina, Gubin Do i Trnava. Sa ovakvom strukturom poqoprivrednog zemqi{ta i dominantnim vi{im zonama, plansko podru~je moè biti konkurentno u odnosu na proizvo|a~e iz nekih drugih podru~ja Srbije. Me|utim, Uìce moè traìti svoju {ansu u razvoju sto~arstva i vo}arstva, uvaàvaju}i ~iwenicu male zaga|enosti prirodne sredine, sa mogu}no{}u proizvodwe i plasmana zdrave-

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 50

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E organske hrane. Sve pretpostavke (prirodne i tradicija), upu}uju na razvoj intenzivnih poqoprivrednih grana: sto~arstvo (govedarstvo, ov~arstvo, sa mogu}no{}u razvoja kozarstva), sa proizvodwom, preradom i plasmanom sveèg mesa, uz veliku tradiciju u proizvodwi uì~ke pr{ute, slanine, kobasice, steqe, uì~kog kajmaka, sira, mleka i ostalih mle~nih proizvoda, te vo}arstvo ({qiva, jabuka, malina, kao i mogu}nost gajewa biqaka za ~ajeve), sa proizvodwom nadaleko poznate uì~ke qute rakije, klekova~e, uz mogu}nost razvoja prerade ostalih vo}arskih proizvoda za sirupe i sokove, slatko i xemove. Sve u funkciji proizvodwe i prerade zdrave - organske hrane koja samo sa svojim kvalitetom moè imati prolaz na osetqivom svetskom trì{tu. Da bi se ovo konkretizovalo sa plasmanom na sva trì{ta, organizovano nastupiti u proizvodwi zdrave - organske hrane u nekoliko kategorija koje se mogu proizvesti sa potrebnim kvantitetom i kvalitetom, kao i izgraditi odgovaraju}e laboratorije u kojima bi se testirali proizvodi i davali za{ti}eni znakovi kvaliteta, te izgradili sabirno - distributivni centri zdrave hrane koji bi je prikupqali, dora|ivali i pakovali, te plasirali ekskluzivne proizvode na trì{te, uz permanentnu primenu markentinga i reklame. Po{to je plasman zdrave-organske hrane najosetqivija ta~ka nove razvojne ekopoqoprivredne strategije predlaè se osobeni novi model, koji bi pospe{io i razvoj etnoturizma.

Preporu~uje se slede}i model :

Akcenat je da se u proizvodwi zdrave hrane od postoje}ih poqoprivrednih doma}instava formiraju specijalizovane mini i sredwe farme koje bi se pored te proizvodwe bavile delom i etnoturizmom, tako {to bi neke svoje objekte u okviru doma}instva rekonstruisali u objekte za sme{taj gostiju, ili izgradili neke u tradicionalnom stilu na{eg podnebqa. Pretpostavka je da bi se odre|en procenat turista, od stotine hiqada koji sada samo prolaze preko teritorije grada do drugih turisti~kih destinacija mogao privu}i na takve etnofarme na vi{e dana gde bi na{li interes da i sami u~estvuju u poqoprivrednim radovima, uìvali u zdravoj i bogatoj prirodi, te na licu mesta degustirali kvalitetnu i zdravu hranu koja se proizvodi u tom kraju. Ideja je realna i ostvarqiva, a ne traì velika ulagawa, ve} najvi{e marketin{ki napor, a efekat moè biti veliki.

1.2.3. Rejoni pogodnи za organizovanu poqoprivrednu proizvodwu

U skladu sa prirodnim, trì{nim i infrastrukturnim pogodnostima i ograni~ewima za razvoj poqoprivredne proizvodwe, s jedne strane, kao i fizi~kim, socio-ekonomskim i demografskim obele`jima ruralnih podru~ja, podràvawem rasta poqoprivredne proizvodwe i poqoprivrednih dohodaka, bez ugroàvawa ìvotne sredine, obezbedi}e se podr{ka pri sprovo|ewu plana kori{}ewa poqoprivrednog zemqi{ta u slede}im rejonima bitnim za razvoj poqoprivrede: • Preostali delovi Potpe}kog i Gorjanskog poqa u dolini \etiwe u atarima naseqa Gorjani, Poto~awe, Krvavci, Potpe}e i Zlakusa. • Lu`ni~ko poqe sa stranama u blagom padu u atarima naseqa Ponikovica, Dobrodo, Bjeloti}i, Kamenica, Leli}i, Karan, Riba{evina, Gubin Do i Trnava. • Bele Zemqe - visoravan koja obuhvata delove naseqskih atara Drijetaw, Ka~er, (Ka~ersko poqe), Kr~agovo (Jabu~je), Poto~awe, Krvavci i Potpe}e (Ko{uta), Qubawe i Dre`nik. • Staparska visoravan u ataru istoimenog naseqa sa lokalitetima Jasike, Preki Kraj, Lugovi, Luke, Sin|i}a Gaj. • Ponikvanska visoravan u atarima naseqa Keserovina sa lokalitetima: Ravno Gorje, Zabok, Ponikve, Lazi}a Kr{, Mitra{inovi}i. • Kremanska kotlina u atarima naseqa Kremne i Radu{a sa lokalitetima Pusto poqe, Spasovi{te, Luke. • Visoravan planine Tare sa lokalitetima Dobro i Quto poqe, Breznik, Milo{evac, Pale`, Kiprevine.

S obzirom na uo~ene tendencije smawivawa, odnosno stagnacije poqoprivrednog stanovni{tva, do kraja vremenskog horizonta plana, ne o~ekuje se agrarna gustina pogodna za ve}u proizvodwu i dohodak izjedna~en sa drugim delatnostima. Po ugledu na razvijena evropska planinska podru~ja, mo`emo da o~ekujemo da }e se poqoprivreda prete`no odr`ati kao dopunsko zanimawe me{ovitih doma}instava, tamo gde bude uslova i za drugi - nepoqoprivredni na~in privre|ivawa (industrija, turizam).

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 51

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

1.3. VODE, VODNO ZEMQI[TE I VODOPRIVREDNA INFRASTRUKTURA (Referalna karta 3)

1.3.1. PLAN SNABDEVAWA NASEQA VODOM

KONCEPCIJA VODOSNABDEVAWA

Osnovni koncept vodosnabdevawa, bazira se na izgra|enom regionalnom vodosistemu "Vrutci", kao i posebno organizovanim grupnim vodovodnim sistemima koji obuhvataju ve}i ili mawi broj naseqa. Okvirna planirana potro{wa vode najvi{eg kvaliteta odre|ena je prema specifi~nim potro{wama koje su definisane Vodoprivrednom osnovom Republike Srbije. Usvojena je norma od 230 L/korisniku na dan za gradska naseqa (norma na nivou razvijenih zemaqa), 170 L/korisniku na dan za lokalnu industrijsku i komunalnu privredu koja je prikqu~ena na vodovode naseqa, 90 L/korisniku na dan je ostala registrovana potro{wa (gradske slu`be, tercijarne delatnosti). Obzirom da su gubici u gradskom vodovodu u sada{wim uslovima preko 40% morali bi se smawiti rekonstrukcijom stare, dotrajale mre`e na nivo ispod 20%. U ruralnim naseqima norme su ne{to ni`e, 215 L/korisniku na dan, s tim da se planira i 100 L/korisniku na dan za potrebe stoke.

1.3.1.1. REGIONALNI VODOPRIVREDNI VODOSISTEM "VRUTCI"

Osnovnu konfiguraciju ovog sistema ~ine:

- Akumulacija"Vrutci". - Cevovod sirove vode ^.C. ∅660 trasiran starom prugom pored reke \etiwe du`ine oko 12km. - Postrojewe za preradu vode "Cerovi}a brdo" sa primewenom savremenom tehnologijom sa fazama bistrewa, filtracije i dezinfekcije uz ekolo{ki bezbedno uklawawe muqa iz procesa i sa organizovanim upravqa~ko-informacionim sistemom pra}ewa kvaliteta vode sa sada{wim kapacitetom od 600 L/sek., i mogu}no{}u pro{irewa u ciqu duplirawa kapaciteta. - Magistralni cevovod ~iste vode sa pokrivawem niske i visoke zone vodosnabdevawa. - Sada{wi ukupan raspolo`ivi kapacitet rezervoarskog prostora iznosi 12.600m3. S obzirom da je za budu}i planski period potreban ukupan rezervoarski prostor oko 15.100 m3, to je potrebno dograditi jo{ oko 2.500 m3 ovog prostora.

VODOVOD "BELA ZEMQA"

Izgradwa vodovoda je u zavr{noj fazi i obuhvata niì (centralni) deo podru~ja Bele Zemqe i vi{e delova katastarskih op{tina Drijetaw i Ka~er, kao i Ma~kat i Su{icu u op{tini âjetina. Vodovod je oslowen na gradski vodovod preko magistralnog ~eli~nog cevovoda ∅600 u neposrednoj blizini postrojewa "Cerovi}a brdo". Sastoji se od dvostrukog pumpnog sistema (crpne stanice "Velika brana" i "Surduk") sa rezervoarom V = 200m3 , potisnim cevovodom ∅250m ukupne duìne od oko 4.300m i rezervoarima "Vesti" i "Vr{~i}" zapremine po 500m3 na kotama 752,5 odnosno 749,5mnv. Na ovaj primarni sistem se nadovezuje sekundarna mreà koja pokriva deo naseqa u pojasu od 610- 730mnv, kao i mawi primarni sistem za naseqena podru~ja Ka~er, Drijetaw i Ma~kat. Za vodosnabdevawa Ka~era izvedena je crpna stanica u zatvara~nici rezervoara "Vesti" potisni cevovod ∅100 i rezervoar "Glavica" zapremine 200m3 na koti 810mnv. Sa ovog rezervoara se snabdeva najve}i deo ovog naseqa gravitacionim sistemom preko mreè i maweg rezervoara "Joki}i", i neposredna okolina preko potisne mreè sa hidrostanicom "Glavica". Za podru~je Drijetwa (uz put Bela Zemqa-Veliko Zabu~je) isprojektovan je pumpni sistem koji se sastoji iz crpne stanice "Alino brdo" potisa ∅100 i rezervoara "]irovina" zapremine 200m3 na koti 793, kao i hidrostanica sa potisnom mreòm za potrebe naseqa u neposrednoj blizini ovog rezervoara. Za vi{e delove naseqa Bele Zemqe (Dautovac, Pandurica i Gai~ani) koji se ne mogu snabdeti gravitacionim sistemom, projektovane su dve hidrostanice "Vr{~i}" i "Gai~ani". Za potrebe mesne zajednice "Ma~kat" i industrijske zone "Su{ica", isprojektovan je primarni sistem koga ~ini gravitacioni odvod iz rezervoara "Vr{~i}" ∅150 duìne oko 4.000m i rezervoar "Deqevina" zapremine 200m3 na koti 743mnv.

VODOVOD "LUNOVO SELO"

Budu}i vodovod (za koji jo{ uvek nije ura|ena tehni~ka dokumentacija) nadovezuje se na gradski u delu visoke zone Sari}a Osoje preko rezervoara i glavnog odvoda. On se sastoji od rezervoara "Crkvari" zapremine 200m3 na koti 623mnv i primarne gravitacione mre`e sa prelivnim rezervoarima "Kamenica", "Dobrodo", "Bjeloti}i", "Karan" i "Gorwi Leli}i" zapremine po 50m3 na koti 520mnv, kao i sekundarnom mre`om i potrebnim objektima. Kapacitet ovog vodosistema u danima maksimalne dnevne potro{we iznosi oko 12 L/sek. i obezbedi}e potrebne koli~ine vode za podru~je mesnih zajednica Lunovo selo i Karan.

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 52

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

VODOVOD "QUBAWE"

U reonu mesne zajednice "Qubawe", kao i zaseocima Gajevi i Vrela u sada{wim uslovima vodosnabdevawe je organizovano na lokalnom principu preko individualnih vodovoda sa nedovoqnim kapacitetom i neadekvatnim odr`avawem. Budu}e, trajno, vodosnabdevawe ovog podru~ja }e se re{iti izgradwom trostrukog pumpnog sistema sa krajwim rezervoarima "[anac" na koti 790mnv. Ovaj vodosistem }e se povezati na gradski preko postrojewa "@ivkovi}a vrelo" lociranog u Vrelima na koti 475mnv., u kome se vr{i kondicionirawe sirove vode iz karstnog izvori{ta kapaciteta (10-40) L/sek.

VODOVOD "KO[UTA"

Ovaj vodovod funkcioni{e u okviru gradskog vodosistema i trenutno snabdeva delove seoskih naseqa Poto~awe, Ko{uta, Zboj{tica i Dre`nik. Sastoji se od trostrukog pumpnog sistema sa krajwim rezervoarom Lazovi}a Brdo na koti 810mnv. Oslowen je na gradski vodovod preko poto~awskog postrojewa (lociranog na koti 433mnv) u kome se vr{i kondicionirawe sirove vode zahva}ene iz karstnog vrela kapaciteta (15-50) L/sek.

VODOVOD "VELIKO ZABU^JE"

Vodovod je u zavr{noj fazi gradwe i sa~iwava ga dvostruki pumpni sistem sa krajwim rezervoarom "Veliko Zabu~je" zapremine 200m3 na koti 731,5mnv. Veza istog na gradski vodovod je ostvarena preko crpne stanice sme{tene u zatvara~nici rezervoara "Malo Zabu~je" na koti 525mnv. U toku je rekonstrukcija gradskog starog pumpnog sistema "Zlatiborski put - Malo Zabu~je" jer je nedovoqnog kapaciteta da bi mogao da podmiri budu}e potrebe.

VODOVOD "VOLUJAC"

Snabdevawe vodom podru~ja mesne zajednice "Volujac" i prigradskog naseqa "Bele Vode" vr{i}e se gravitacionim dovodom i rezervoarima "Bele Vode" i "Volujac" zapremine 100m3 na kotama 611,odnosno 605mnv. Veza sa gradskim vodovodom }e se ostvariti preko izvedenog rezervoara "Terazije" zapremine 200m3 na koti 617mnv.

VODOVOD "TERAZIJE"

U toku je dovr{etak prve faze vodosistema "Terazije" koji se sastoji iz pumpnog sistema "Cerovi}a brdo - Terazije" sa rezervoarom "Terazije" zapremine 200m3 na koti 617mnv, i glavnim odvodom kroz naseqe. Veza ovog vodovoda sa gradskim }e se ostvariti preko izgra|ene crpne stanice locirane u neposrednoj blizini rezervoara "Cerovi}a brdo" na koti 543mnv. U budu}em planskom periodu za potrebe vodosnabdevawa vi{ih naseqa u ovom podru~ju planira se dogradwa dvostrukog pumpnog sistema sa prvom crpnom stanicom "Terazije" na koti oko 615 i zavr{nim rezervoarom "Tulekovac" zapremine oko 100m3 na koti 790mnv.

VODOVOD "SIWEVAC"

Ovo prigradsko naseqe je dosta visinski razy|eno pa se vodosnabdevawe sa oslawawem na gradski vodovod moè obezbediti preko tri visinske zone. Prva i druga visinska zona su re{ile pitawe vodosnabdevawa i to: prva preko gravitacione mreè sa postrojewa Cerovi}a brda, a druga privremenim re{ewem izgradwom hidrostanice i potisne mreè. Da bi se re{ilo pitawe obezbe|ewa potrebnih koli~ina vode za pi}e sa oslawawem na gradski vodosistem tre}e visinske zone ovog naseqa, potrebno je izgraditi potisni cevovod "Velika brana"- budu}i rezervoar "Siwevac" na koti oko 630mnv. Veza budu}eg cevovoda sa gradskim vodovodom }e se ostvariti preko potisnog cevovoda "Velika brana" - "Surduk" u okviru vodovoda "Bela Zemqa".

VODOVOD "DUBOKO"

Ovaj vodovod je u fazi zavr{etka i snabdeva}e delove mesnih zajednica Buar i Duboko. Primarni vodosistem sa~iwava: crpna stanica u zatvara~nici rezervoara Pora III na koti 699, potisno razvodni cevovod ∅150 i dva rezervoara "Ku~ansko brdo" i "Smaji}evina" zapremine 65m3 odnosno 100m3 sa kotom dna oko 785mnv. Za podru~je [ehovog brda izgra|ena je potisna mre`a sa hidrostanicom za povi{ewe pritiska u zatvara~nici rezervoara "Smaji}evina".

VODOVOD "[EREQ"

Za najvi{e delove mesnih zajednica Sevojna i Gorjana planira se u budu}em planskom periodu mogu}nost vodosnabdevawa sa oslawawem na gradski vodovod izgradwom rezervoara "[ereq" zapremine 100m3 na koti 615 sa razvodnom sekundarnom mre`om.

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 53

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

1.3.1.2. ORGANIZOVANI LOKALNI VODOSISTEMI U POJEDINIM DELOVIMA GRADA

MOKRA GORA

Na podru~ju mesne zajednice Mokra Gora trenutno funkcioni{u dva me|usobno nezavisna vodovoda: - "Kotromanski", koji je izgra|en za potrebe fabrike Kotroman i okolnog stanovni{tva, koje koristi izvori{te "Peti tunel" kapaciteta (2,5-6 L/sek.), a ~ini ga oskudan rezervoarski prostor sa glavnim dovodom. - Vodovod, koji koristi izvori{te "Klenovac", kapaciteta (2-5 L/sek.) vodoprivrednim uslovima podeqen je na tri lokaliteta i to: @TP, Me}avnik i Mesnu zajednicu. Prva dva su realizovana, dok mesna zajednica jo{ uvek nije izgradila rezervoar "Vr{ak" zapremine 100m3 na koti 640-650mnv. Ovi vodosistemi uz rekonstrukciju distributivne mre`e i dogradwu rezervoarskog prostora mogu samo delimi~no re{iti problem vodosnabdevawa u ovom podru~ju. Trajno re{ewe }e se realizovati sa akumulacije Zaovine (vodozahvat Kru{~ica).

VODOVOD "KREMNA"

Postoje}i vodovod koji snabdeva mesnu zajednicu Kremna se sastoji od kaptaè "Brezik" (Tomi}a bare) kapaciteta 2,2-3L/sek, gravitacionog dovoda do rezervoara "[anac" zapremine 200m3 na koti 845mnv i distributivne mreè. Po{to ovaj vodovod ni izdaleka ne moè da podmiri potrebe u toku je izgradwa novog vodosistema "Rakovi". Sistem se sastoji iz kaptaè "Rakovi" procewenog kapaciteta 4-8L/sek, gravitacionog odvoda ∅150 duìne 882m do budu}e crpne stanice sa rezervoarom V=36m2 na koti 728mnv. Iz we }e se voda pumpati potisnim cevovodom ∅150 u postoje}i rezervoar "[anac". Deo mesne zajednice Kremna Vitasi koji je lociran na vi{im padinama re{i}e se posebnim sistemom za povi{ewe pritiska. Izgradwom ovih sistema u potpunosti }e se re{iti problem vodosnabdevawa u ovim podru~jima.

VODOVOD "ZMAJEVAC"

Za potrebe vodosnabdevawa delova grada Uìca (Nikojevi}i, Skrùti, Ravni i Vrane) kao i âjetine (Sirogojno i Roànstvo) kaptirano je vrelo "Zmajevac" kapaciteta oko 11L/sek., u minimumu. Zatim je izgra|en gravitacioni cevovod ∅150 pored re~ice Pri{tavica u duìni oko 1,2km do crpne stanice sa bazenom V=30m3 na koti 604mnv gde se istovremeno vr{i i kondicionirawe sirove vode. Prema vodoprivrednim uslovima voda se deli u crpnoj stanici preko posebnih pumpnih sistema na tri dela i to: jedan se odnosi na ~ajetinsku op{tinu (Sirogojno i Roànstvo), a druga dva dela na Uìce (Nikojevi}e i Skrùte, odnosno Ravni i Vrane). Za âjetinski deo je ve} izgra|en vodosistem, dok za deo teritorije grada Uìca, postoji samo ura|ena tehni~ka dokumentacija na nivou glavnog projekta za primarne sisteme. Primarni vodosistem za potrebe vodosnabdevawa Nikojevi}a i Skrùta se sastoji iz crpne stanice kapaciteta 5L/sek, potisnog cevovoda ∅100 duìne 1.541m do rezervoara "Gradina" zapremine 400m3 na koti 790mnv, kao i glavnog odvoda ka Nikojevi}ima. Za potrebe snabdevawa Ravni i Vrane projektovan je primarni sistem koga sa~iwava: crpna stanica kapaciteta 3,5L/sek, potisni cevovod ∅100 duìne 5.168m do rezervoara "Ojdansko brdo" zapremine tako|e 400m3 na koti 883.5mnv, kao i glavni odvod ka Ravnima, odnosno Vranama. Izgradwom ovih sistema u potpunosti }e se re{iti problem vodosnabdevawa u ovim podru~jima.

VODOVOD "PONIKVE"

Postoje}i vodovod "Ponikve" se sastoji iz kaptiranog karstnog "]osi}a vrela", minimalnog kapaciteta oko 20L/sek. sa objektom za kondicionirawe vode. Pre~i{}ena voda se pumpa preko crpne stanice sa bazenom potisnim cevovodom ∅150 duìne oko 400m u izgra|eni rezervoar Bukovnik zapremine 500m3 na koti oko 940mnv. Ovaj vodovod trenutno snabdeva Ponikve, selo Stapari i deo mesne zajednice Bioska (Pear). Stapari se snabdevaju preko primarnog sistema (glavni dovod i rezervoar "Stapari" zapremine 100m3 na koti oko 920mnv) i sekundarne distributivne mreè, dok se podru~je Ponikava i Peara snabdeva sa ovog vodovoda preko razvodne mreè. Zbog neadekvatnog odràvawa ovaj vodovod veoma slabo funkcioni{e te su ~esti prekidi u vodosnabdevawu. S obzirom na relativno veliki kapacitet izvori{ta "]osi}a vrelo" uz potrebnu rekonstrukciju postoje}eg vodosistema, moè se pored sada{wih naseqa Ponikve i Stapari obezbediti kompletno vodosnabdevawe podru~ja mesne zajednice Bioska. Za to je potrebno izgraditi poseban primarni pumpni sistem sa crpnom stanicom na "]osi}a vrelu", potisnim cevovodom ∅100, kao i rezervoar "Jarakovi}i" zapremine 100m3 na koti oko 920mnv. Za vodosnabdevawe dela mesne zajednice Bioska lociranog na desnoj strani reke \etiwe (Omar i Strmac) izgradi}e se primarni pumpni sistem sa razvodnom mreòm. Pumpni sistem }e sa~iwavati crpna stanica na glavnom dovodu rezervoar "Jarakovi}i"-Bioska potisni cevovod i rezervoar "Visoki gaj" zapremine 50m3 na koti 910mnv.

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 54

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

VODOVOD "JELOVA GORA"

Podru~je Jelove gore, Kadiwa~e kao i vi{ih delova Gostinice, Riba{evine, Dubokog i Buara, obezbedi}e se vodom za pi}e ukqu~ivawem u postoje}i vodovod koji je izgra|en za memorijalni spomenik Kadiwa~a sa kaptirana dva vrela: (Krvava voda i Spasojevo vrelo) i izgra|en rezervoar "\akov kamen " zapremine 3.000m3 na koti oko 1.000mnv. Ovaj rezervoar nikada nije bio u funkciji pa je ruiniran te se mora izvr{iti wegova rekonstrukcija. Obzirom da su pomenuti izvori nedovoqnog kapaciteta da podmire potrebe, mora se izgraditi mikroakumulacija na potoku Tatalija neposredno ispod Jovanove vode sa crpnom stanicom i potisnim cevovodom ka rezervoaru "\akov kamen".

VODOVOD "VRUTCI"

Postoje}i vodovod koji snabdeva podru~je Vrutaka sastoji se iz kaptiranog karstnog vrela (Ro~wa~ko vrelo) kapaciteta oko 2L/sek., u minimumu, odakle se voda crpnom stanicom "Ustave" pumpa potisnim cevovodom ∅80, du`ine oko 600 metara u postoje}i rezervoar "Mali}a brdo" zapremine 62m3 na koti 810mnv. Iz wega se gravitacionom mre`om snabdevaju okolna naseqa kao i brana "Vrutci" dok se vi{i predeli (Gorwi Cveti}i) snabdevaju novim pumpnim sistemom (crpna stanica, potis, rezervoar i glavni odvod).

VODOVOD "RIBA[EVINA"

Zajednica naseqa Riba{evina raspolaè sa postoje}im vodovodom koji snabdeva niè centralne delove ovog podru~ja. Ovaj vodosistem se sastoji od: povr{inskog zahvata sa talo`nikom na potoku Crwu{inac na jugoisto~nim padinama Jelove gore, dovoda do objekta za kondicionirawe vode (taloèwe, filtrirawe i hlorisawe) i rezervoara sa odvodnom mreòm. S obzirom da ne postoji organizovano odràvawe i eksploatacija ovog vodovoda, to su wegovi objekti veoma ruinirani pa se mora izvr{iti wegova rekonstrukcija. Vi{i delovi Riba{evine trenutno su obezbe|eni potrebnim koli~inama vode preko mawih lokalnih vodovoda. U ciqu organizovanog vodosnabdevawa u ovom podru~ju vi{i delovi Riba{evine bi se mogli osloniti na vodovod "Jelova gora", izgradwom dovodnog cevovoda, potrebnog rezervoarskog prostora na odre|enoj lokaciji i razvodne mreè.

1.3.2. ODVO\EWE UPOTREBQENIH I OTPADNIH VODA

1.3.2.1. Kanalisawe i pre~i{}avawe otpadnih voda za podru~je U`ica sa prigradskim naseqima

Za trajno re{ewe kanalisawa i odvo|ewa otpadnih voda sa podru~ja U`ica sa prigradskim naseqima Turica, Kr~agovo, Sevojno i Bele Zemqe, planom se predvi|a slede}e:

• rekonstrukcija dela fekalnog kolektora u nasequ Turica; • ~i{}ewe i delimi~na popravka fekalnog kolektora od brane na plaì do Sevojna; • delimi~na rekonstrukcija i povezivawe postoje}e kanalizacione mreè u gradu na glavni fekalni kolektor; • projektovawe i izgradwa dela fekalnog kolektora od Dragi}evi}a potoka u Sevojnu do budu}eg postrojewa za pre~i{}avawe otpadnih voda u Gorjanima u duìni od oko ~etiri kilometra; • izgradwa postrojewa za pre~i{}avawe otpadnih voda u Gorjanima; • izgradwa fekalnog kolektora duìne 7.6 km ( ili posebnog postrojewa za pre~i{}avawe ) za naseqe Bele Zemqe; • izgradwa kanalizacione mreè, orijentacione duìne 14.12 km sa pumpnim postrojewem za naseqa Poto~awe i Krvavci; • izgradwa ki{ne kanalizacije u ulicama upravnim na postoje}e vodotokove (Beogradska, Jug Bogdanova, Petra ]elovi}a, Nikole Pa{i}a, Milo{a Obrenovi}a i drugim).

1.3.2.2. Kanalisawe i pre~i{}avawe otpadnih voda za naseqa izvan podru~ja U`ica

Za odvo|ewe otpadnih voda u ostalim naseqima neophodno je izgraditi pojedina~ne sisteme za kanalisawe i pre~i{}avawe u naseqenim mestima Mokra Gora, Kremna, Bioska (zbog za{tite akumulacije "Vrutci"), naseqa u Lu`ni~koj dolini, naseqa Poto~awe, Krvavci i Zlakusa i naseqa Dre`nik i Ravni. Izgradwa ovih sistema neophodna je i iz razloga spre~avawa zaga|ewa podzemnih voda, {to je u nekim delovima op{tine ve} evidentirano. Planom se predvi|a izgradwa pojedina~nih sistema u naseqima:

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 55

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

• Riba{evina: postrojewe sa sekundarnim pre~i{}avawem kapaciteta 400 ES, i kanalizacionom mreòm duìne oko 5.08 km; • Karan: postrojewe sa sekundarnim pre~i{}avawem kapaciteta 600 ES, i kanalizacionom mreòm duìne oko 9.13 km; • Lunovo Selo: postrojewe sa sekundarnim pre~i{}avawem kapaciteta 400 ES, i kanalizacionom mreòm duìne oko 5.7 km; • Dobrodo: postrojewe sa sekundarnim pre~i{}avawem kapaciteta 100 ES, i kanalizacionom mreòm duìne oko 3.3 km; • Gorjani: postrojewe sa sekundarnim pre~i{}avawem kapaciteta 900 ES, i kanalizacionom mreòm duìne oko 8.17 km; • Zlakusa: postrojewe sa sekundarnim pre~i{}avawem kapaciteta 400 ES, i kanalizacionom mreòm duìne oko 3.71 km; • Dre`nik: postrojewe sa tercijarnim pre~i{}avawem kapaciteta 400 ES, i kanalizacionom mreòm duìne oko 2.80 km; • Bioska: postrojewe sa tercijarnim pre~i{}avawem kapaciteta 500 ES, i kanalizacionom mreòm duìne oko 13.78 km; • Kremna: postrojewe sa tercijarnim pre~i{}avawem kapaciteta 800 ES, i kanalizacionom mreòm duìne oko 5.65 km; • Mokra Gora (Kotroman): postrojewe sa tercijarnim pre~i{}avawem kapaciteta 700 ES, i kanalizacionom mreòm duìne oko 10.14 km.

1.3.3. AKUMULACIJE

Plansko re{ewe Regionalnog podsistema vodosnabdevawa "Rzav"

Osnovnu konfiguraciju regionalnog podsistema vodosnabdevawa "Rzav" predstavqaju:

1.3.3.1. AKUMULACIJE U OKVIRU IZVORI[TA

a) Brana i akumulacija "Svra~kovo"

Brana "Svra~kovo" planirana je na profilu Velikog Rzava severno od uzvi{ewa "Qubina stena" (k.619m), u KO Svra~kovo (op{tina Po`ega), oko 9,3km uzvodno od u{}a u Moravicu. Brana i akumulacija je predmet Prostornog plana podru~ja izvori{ta vodosnabdevawa regionalnog podsistema "Rzav" i predstavqa plansko re{ewe iz Prostornog plana op{tine Po`ega.

b) Brana i akumulacija "Roge"

Brana "Roge" planirana je na profilu Velikog Rzava u zapadnom delu KO Roge (op{tina Poèga), oko 17,5km uzvodno od u{}a u Moravicu i kontroli{e povr{inu sliva od 424km2. U okviru brane predvi|ena je i izgradwa podbranske hidroelektrane nominalne snage 2h11,3MW. Akumulacija zahvata delove katastarskih op{tina KO Dre`nik, KO Skrùti i KO Ravni, na teritoriji grada Uìca, u ukupnoj povr{ini od 458.80 hektara.

v) Brana i akumulacija "Orlova~a"

Brana "Orlova~a" planirana je na profilu Velikog Rzava, na lokaciji "Maslarski kr{", izme|u KO Kru{~ica (op{tina Ariqe) i KO Ravni (grad U`ice), oko 33km uzvodno od u{}a u Moravicu. Nalazi se uzvodno od iskliwavawa uspora akumulacije "Roge". Brana "Orlova~a", u varijanti sa planiranom zapreminom, predvi|ena je kao nasuta brana gra|evinske visine oko 77m; kotom normalnog uspora 582mnv; ukupne zapremine akumulacije od 87h106m3, sa korisnom zapreminom od 57h106m3; sa podbranskom hidroelektranom instalisane snage 13,5MW pri protoku od 25m3/s, i o~ekivanom proizvodwom od 18GWh/god. Akumulacija zahvata delove kat. op{tina KO Ravni (U`ice), u povr{ini od oko 28.10 ha.

1.3.3.2. AKUMULACIJA VRUTCI NA RECI \ETIWI

Akumulacija "Vrutci" izgra|ena je za potrebe snabdevawa Uìca pija}om vodom. Sa akumuliranom koli~inom vode od 40h106 m3 u radnom reìmu i 60h106 m3 maksimalne zapremine, ova akumulacija ima mogu}nosti za izgradwu podbranske MHE i proizvodwu elektri~ne energije, kao i otvarawe turisti~ko rekreativnih sadràja i ribolovnog turizma.

1.3.3.3. AKUMULACIJA NA POTOKU TATALIJA

Novoplanirana akumulacija za potrebe snabdevawa pija}om vodom naseqa u mesnim zajednicama Gostinica i Buar. Kruna brane na koti 880 mnv. Du`ina brane oko 80m. Zapremina akumulacije do 200.000 m3 vode. Uz akumulaciju je planirana izgradwa crpne stanice i sistema za kondicionirawe vode. Obzirom na namenu i veli~inu ova akumulacija se ne mo`e upotrebiti u druge svrhe.

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 56

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

1.3.4. ZA[TITA OD EROZIJE

Mere koje je potrebno preduzeti radi za{tite zemqi{ta od erozije i degradacije moraju biti sveobuhvatne i potpune. Pogor{awe stawa erozije prvenstveno je posledica antropogenih faktora, tako da je neophodno odre|enim antierozionim merama, bilo da se radi o preventivnim, operativnim, regulativno-administrativnim, biolo{kim, tehni~kim ili nekim drugim merama, izvr{iti sanaciju i ure|ewe ugroènih terena. U tom ciqy izvr{ene su odre|ene analize terena iz kojih se moè zakqu~iti da su najugroèniji tereni Mokre Gore i Kremana, te doline Lu`nice, mada zbog specifi~nosti terena ima mawih àri{ta i u ostalom delu op{tine {to je prvenstveno izazvano na~inom obrade zemqi{ta i kultura koje se gaje na tim terenima. U ciqu spre~avawa daqe degradacije ovih terena pristupa se merama za{tite koje obuhvataju pra}ewe i prou~avawe samih procesa degradacije vegetativnog pokriva~a, regresiju biqnih zajednica, te degradirawe wihovih stani{ta kako od prirodnih, tako i od antropogenih faktora. Preporu~uje se, na odre|enim lokalitetima izdvajawe oglednih parcela na kojima bi se osmatralo i merilo stawe i kretawe erozivnih procesa, te na osnovu tih istraìvawa nastavqawe sa merama koje se preduzimaju. Eventualno pristupiti novim, ukoliko su sada{we nedovoqne i ne daju èqene rezultate u borbi protiv erozije. Na osnovu dobijenih rezultata sa oglednih poqa, treba precizno odrediti i planirati one vrste koje su pogodne za sti{avawe i sanaciju ugroènih terena u op{tini. Uspe{nost sanacije degradiranih i erodiranih terena, u zavisnosti od uslova, ogleda se y uspe{nom oporavqawu i po{umqavawu svih goleti, degradiranih i devastiranih {uma i to ne samo na najugroènijim delovima ve} gde god je to potrebno. Po{to u op{tini Uìce nije bilo organizovanog i sistematizovanog prikupqawa podataka o dosada{wim izvedenim antierozionim radovima (osim za branu Vrutci i regulaciju \etiwe kroz Uìca, te delimi~no nekih potoka u samom gradu), jasno je da se samo biolo{kim (po{umqavawe erozijom ugroènih podru~ja i slivova, za{tita obala, kosina, nasipa itd.) i gra|evinsko−tehni~kim merama (izvo|ewe odgovaraju}ih objekata, gra|evina i radova) uz veliki napor i strpqewe mogu posti}i zna~ajni rezultati u borbi sa erozijom, kao procesom koji direktno ugroàva najrazli~itije vidove qudske delatnosti (poqoprivreda, {umarstvo, industrija). Biolo{ki i tehni~ki radovi su u osnovi antierozioni radovi koji se naj~e{}e primewuju, i to: po{umqavawe i zasnivawe povr{ina i za{titnih pojaseva pod trajnom vegetacijom, terasirawe i ravnawe terena, zatravqivawe, izgradwa obodnih kanala, obrada zemqi{ta po izohipsama, a sve to u ciqu uravnoteèwa povr{inskog oticaja, pove}awa infiltracije i smawewa velikih voda, spirawe zemqi{ta i koncentracije nanosa u re~nim tokovima. Biolo{ki radovi predstavqaju instrument u borbi sa uzrocima koji dovode do pojave erozije. [to se ti~e gra|evinsko−tehni~kih radova, izvode se za trenutnu za{titu od dejstva erozije, naro~ito re~nog nanosa, i to su naj~e{}e pregrade, zidovi, pragovi i obaloutvrde a sve zavisno od toga da li se grade na mawim ili ve}im tokovima, da li su van ili su u zoni naseqenih mesta. Radi sprovo|ewa svih ovih mera na teritoriji grada, potrebno je u~e{}e celokupne lokalne uprave uz odre|ene planske aktivnosti u sprovo|ewu navedenih mera.

Ozbiqnost re{avawa ovih problema uslovila je potrebu da se va`e}im propisima ova materija uredi na nivou Republike Srbije, s tim {to je Grad U`ice u obavezi da sa~ini slede}e dokumente:

− Plan za progla{ewe erozionih podru~ja na teritoriji grada (~lan 38 Zakona o vodama RS, "Sl. gl. RS", br. 46/91 , 48/91 , 53/93 , 54/94 , 54/96); − Plan odbrane od buji~nih poplava van sistema od redovne odbrane od poplava (~lan 30,stav 2 Zakona o vodama RS, "Sl. gl. RS", br. 46/91).

1.3.5. REGULACIONI RADOVI

Neure|eni vodni tokovi, naro~ito u naseqenim mestima, prouzrokuju odre|ene materijalne {tete na priobaqima, i ~esto sluè kao recipijent za otpadne vode, {to naro~ito uti~e na vizuelni doìvqaj naseqenih mesta kroz koja prolaze. Zbog toga se planira regulacija vodotokova koji prolaze kroz naseqena mesta, izgradwom klasi~nih regulacija sa obaloutvrdama, ili pejza`nim ure|ewem obala kao bi se sa~uvao prirodni ambijent vodotoka. Regulacija reke \etiwe kroz gradsko podru~je uglavnom je zavr{ena. Za deo re~nog toka uzvodno od grada (kawon reke "Rajske otoke"), potrebno je uraditi odgovaraju}i urbanisti~ki plan kako bi se ovaj deo reke stavio u funkciju turisti~ko rekreativnih sadràja uz maksimalno po{tovawe i za{titu prirodnog ambijenta. Za deo reke nizvodno od grada planira se izgradwa klasi~ne regulacije sa obaloutvrdama u zahvatu industrijske zone Sevojno i delu toka kroz podru~je sela Krvavci i Zlakusa, kako bi se spre~ila daqa erozija obala i odno{ewe poqoprivrednog zemqi{ta. U okviru regulacije reke \etiwe kroz grad planirano je prioritetno regulisawe potoka koji se ulivaju u reku na gradskom podru~ju:

1) Zavr{etak regulacije reke \etiwe kroz U`ice.

2) Rekonstrukcija gradske pla`e na reci \etiwi.

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 57

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

3) Regulacija potoka u Ul. Norve{kih interniraca u Kr~agovu.

4) Ko{ti~ki potok.

5) Zemqani prokop reke \etiwe kroz Gorjansko poqe.

Za vodotokove izvan gradskog podru~ja planirani su slede}i regulacioni radovi:

• Regulacija reke Kame{ine i wenih pritoka Postewskog potoka i [argan~ice kroz naseqe Mokra Gora, a kroz naseqe Kotroman regulisati Kame{inu i Drugan~icu. • Finalizirawe i realizacija programa brana, kupali{ta i prate}ih sadr`aja du` reka Kame{ine, Beli Rzav, Drugan~ice i Krsmanskog potoka (po uslovima JP "Srbijavode"). • Ure|ewe priobaqa re~nih tokova koji prolaze kroz naseqa Mokra Gora, Kremna, Bioska, Ravni i naseqa Lu`ni~ke doline u ciqu o~uvawa i odr`awa postoje}eg prirodnog ambijenta. • Izrada pregrada za za{titu od zasipawa planiranih akumulacija "Svra~kovo" i "Roge".

1.3.6. ZALIVNI SISTEMI

Potreba za izgradwom zalivnih sistema na prostoru grada Uìca, evidentirana je u dolini reke \etiwe nizvodno od Sevojna u reonima sela Poto~awe, Krvavci i Zlakusa i dolini reke Lu`nice od Riba{evine do granice sa Op{tinom Poèga u reonima naseqa Riba{evina, Karan i Lunovo Selo. Kori{}ewe vode reke \etiwe za zalivawe poqoprivrednog zemqi{ta u reonima sela Poto~awe, Krvavci i Zlakusa, uslovqeno je izgradwom postrojewa za pre~i{}avawe otpadnih voda, jer sada{wi kvalitet vode u toku reke \etiwe nizvodno od Uìca nije preporu~qiv za zalivawe poqoprivrednog zemqi{ta. Kori{}ewe vode reke Lu`nice za zalivawe poqprivrednog zemqi{ta u reonu Lu`ni~ka dolina, mogu}e je za naseqa uzvodno od fabrike za preradu rakije "Jelova Gora" u Lunovom Selu, dok se za zalizvawe zemqi{ta za naseqa nizvodno od ove fabrike mora prethodno uraditi postrojewe za pre~i{}avawe otpadnih voda iz fabrike.

1.3.7. RIBARSTVO

Veoma razgranata mre`a otvorenih vodotokova sa ~istom vodom na teritoriji grada predstavqa veliki potencijal za izgradwu, pre svega hladnovodnih ribwaka za uzgoj salmonidnih vrsta ribe, a u dowim tokovima reka \etiwe i Lu`nice mogu}a je izgradwa ribwaka za ciprinidne vrste riba. Ovakav potencijal nije dovoqno iskori{}en uglavnom zato {to tr`i{te za otkup i distribuciju ribe nije adekvatno organizovano. U narednom planskom periodu ovoj privrednoj grani treba posvetiti vi{e pa`we.

1.3.8. ODR@AVAWE VODOPRIVREDNIH OBJEKATA

Najzna~ajniji vodoprivredni objekti su brana "Vrutci", "Velika brana" u Turici, "Mala brana" i vodozahvat za elektri~nu centralu pod Starim Gradom, i brana i ustave na gradskoj plaì. Ovi objekti se uglavnom odràvaju jer je wihovo pravilno funkcionisawe uslovqeno kori{}ewem resursa za ~ije potrebe su i izgra|eni. Ostali vodoprivredni objekti, kao {to su ustave za spre~avawe dono{ewa nanosa u okviru za{tite akumulacije "Vrutci" i ustave na rekama Kame{ini i Lu`nici ne odràvaju se redovno zbog ~ega su ovi objekti ~esto zasuti i nisu u funkciji. Odràvawe vodnih objekata na teritoriji grada mora biti organizovano sa precizno utvr|enim izvorima finansirawa, merama i aktivnostima i akterima odràvawa. Ovo tako|e podrazumeva i nadzor odnosno preduzimawe odgovaraju}ih mera od strane Grada u slu~ajevima postupawa suprotno propisima utvr|enih mera za{tite i odràvawa.

1.4. MINERALNE SIROVINE KAO RESURS

Detaqnija istraìvawa i povremena eksploatacija mineralnih sirovina vr{eni su u periodu izme|u dva rata, mada je ve}ina registrovana krajem pro{log i po~etkom ovog veka. "Novija" istraìvawa datiraju iz 1961. godine. Najbogatije podru~je predstavqa Zlatiborski peridotitski masiv i wegov obodni deo. Konstatovane koli~ine matala, a pogotovu nemetalnih sirovina nisu precizno obra|ene (kako kvantitativno tako ni kvalitativno). Analiti~ko-dokumentaciona osnova plana sadrì podatke, koji mogu biti zna~ajni kao informaciona podr{ka u odnosu na mogu}e uticaje i u pogledu mogu}nosti i na~ina kori{}ewa prostora u planirane svrhe. Od metalnih sirovina, dosada{wim istraìvawima, otkrivena su leì{ta i pojave gvo`|a, hroma, mangana, bakra i boksita. Nalazi{ta su uglavnom ekonomski nerentabilna.

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 58

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

Brojna ispitivawa u ciqu otkrivawa nemetalnih sirovina ukazuju na: magnezit, cementni laporac, dolomit, pisa}u kredu, glinu, ukrasni kamen, kvarcni pesak. Rasuti su po celom peridotitskom masivu Zlatibora i Tare. Na bazi dosada{wih istraìvawa, plansko podru~je se odlikuje pojavom brojnih mineralnih sirovina koje su mahom za sada ekonomski neisplative. Od ve}ih zaliha ima: gvo`|a koje se za sada ne vadi, niti se planom predvi|a wegova eksploatacija, magnezita i ukrasnog kamena koji se koristi (sa vi{e lokaliteta). Lokalno se u gra|evinske svrhe koriste trijaski gorwe kredni kre~waci (majdani u okolini Uìca, kao i sveè partije peridotita na Zlatiboru i Tari). Planom se ne predvi|a daqa eksploatacija na potezu Surduk, ve} rekultivacija degradiranih povr{ina, a jedino se planira eksploatacija na lokaciji Rid u skladu sa iniciranom izradom Urbanisti~kog plana. Gorwe kredni kre~waci u Skrùtima koriste se kao ukrasni kamen, javqaju se bancima debqine 3,60 m, {to omogu}ava va|ewe velikih blokova. Kre~waci su svetlo sme|e boje. Na Gradini kod Dre`nika nalaze se mermerasti kre~waci nepoznatih zaliha. Za lokalne potrebe kao ukrasni kamen, me{tani koriste crni dowetrijaski bankovit kre~wak koji se vadi u Ponikvama, Gradini, Rupeqevu i {iroj okolini Uìca. Predlaè se definisawe prostornih potencijala i uslova za eksploataciju gra|evinskih materijala na principima odrìvog razvoja, uz obaveznu rekultivaciju ili privo|ewe drugoj nameni degradiranih povr{ina. Nastaviti sa istraìvawem Zlatiborskog peridotitskog masiva i wegovog obodnog dela kao najbogatijeg podru~ja metali~nim i nemetali~nim mineralnim sirovinama, jer bi detaqna istraìvawa mogla eventualno ukazati na boqi kvalitet u dubqim partijama, a tehnolo{ki napredak bi mo`da u budu}nosti omogu}io ekonomsku isplativost i ekolo{ku prihvatqivost i odrìvost.

2.0. PROSTORNI RAZVOJ DRU[TVENO EKONOMSKOG KOMPLEKSA, NASEQA I RURALNI RAZVOJ

2.1. PROSTORNO DEMOGRAFSKI RAZVOJ GRADA U@ICA

Na osnovu analize uslova razvoja, dosada{wih trendova kretawa stanovni{tva i mogu}ih promena o~ekuje se da }e se stanovni{tvo grada i podru~ja GUP-a kretati ipak sa tendencijom blagog opadawa. Brojni su uzroci ovih tendencija, a iskustva ostalih evropskih zemaqa upu}uju na pojavu "bele kuge", tj. stalnijeg trenda ublaàvawa rasta ({to je po~elo jo{ po~etkom 80-tih godina), pa i opadawa broja stanovnika. Prema sintezi brojnih faktora koji opredequju kretawe stanovni{tva, posebno sve maweg u~e{}a mladih kategorija u strukturi starosne piramide, o~ekuje se slede}e kretawe stanovni{tva Grada Uìca, podru~ja GUP-a i sela: - Na osnovu ovih projekcija (tabela br. 6), stanovni{tvo }e se postepeno smawivati sa 83.022 u 2002. na 81.880 stanovnika u 2025 godini, tj. ukupan pad se ceni na oko 1142 stanovnika ili prose~no godi{we 50 stanovnika (godi{wa stopa od blizu -0,6%). - Najve}e smawewe se o~ekuje u selima sa 18.614 stanovnika u 2002. na 15.478 u 2025. godini, odnosno za 3.136 stanovnika, tj. prose~no godi{we za oko 136 lica. Ovo su minimalna smawewa, ali se ne iskqu~uje i ve}i pad broja stanovnika na ruralnom podru~ju. - Na kraju planskog perioda se o~ekuje, da }e u selima ìveti oko 15,5 hiqada stanovnika ili oko 19%, a ostalo na podru~ju GUP-a, tj. preko 66.000 ìteqa, ili preko 81%. - Uìce bez Sevojna i drugih prigradskih podru~ja, ceni se da }e 2025. godine imati oko 56.000 stanovnika, odnosno 68,4% od ukupnog broja. - U okviru podru~ja GUP-a u baznoj 2002. godini, nalazi se oko 60% stanovni{tva naseqa Buar, oko 70% stanovnika naseqa Drijetaw, oko 40% stanovnika naseqa Duboko, oko 20% stanovnika naseqa Ka~er i oko 20% stanovnika naseqa Qubawe i taj odnos zadràva se i daqe.

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 59

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

T a b e l a br. 6:

Projekcije stanovnika Grada Uìca 2002-2025 godine Rast- po naseqima smawewe 2002 2005 2010 2015 2020 2025 2002-2025 Grad Uìce 83022 83215 83165 82955 82410 81880 -1142 Bioska 554 530 490 460 430 400 -154 Bjeloti}i 261 255 250 240 230 220 -41 Buar 1415 1500 1550 1580 1620 1645 230 Vitasi 301 285 255 230 205 190 -111 Volujac 1094 1085 1070 1050 1030 1010 -84 Vrutci 222 205 180 160 135 110 -112 Gorjani 735 730 720 710 695 680 -55 Gostinica 639 630 615 600 580 560 -79 Gubin Do 451 425 400 375 345 320 -131 Dobrodo 275 260 240 220 200 180 -95 Dre`nik 761 735 700 670 640 600 -161 Drijetaw 1092 1160 1220 1270 1240 1200 108 Duboko 847 835 810 790 770 750 -97 Zboj{tica 172 165 145 125 105 80 -92 Zlakusa 694 685 665 650 625 590 -104 Kamenica 272 270 255 240 220 200 -72 Karan 582 560 530 500 470 440 -142 Ka~er 507 510 505 500 490 470 -37 Keserovina 589 570 550 520 490 460 -129 Kotroman 182 200 190 180 175 150 -32 Krvavci 311 305 300 285 270 250 -61 Kremna 727 710 685 665 640 620 -107 Kr{awe 167 150 135 125 105 90 -77 Leli}i 381 365 350 330 310 295 -86 Qubawe 708 730 720 710 700 670 -38 Mokra Gora 605 580 560 540 520 495 -110 Nikojevi}i 416 400 380 365 345 320 -96 Pawak 109 100 90 80 70 60 -49 Pear 433 410 395 380 375 360 -73 Ponikovica 362 370 365 360 350 340 -22 Poto~awe 518 505 490 475 460 445 -73 Potpe}e 512 500 485 470 455 440 -72 Ravni 558 540 525 505 490 475 -83 Radu{a 524 500 475 450 425 400 -124 Riba{evina 484 460 445 430 405 385 -99 Sevojno 7445 7650 7750 7830 7860 8000 555 Skrùti 667 645 620 590 560 530 -137 Stapari 974 950 910 870 825 780 -194 Strmac 296 300 310 305 300 290 -6 Trnava 463 450 435 420 400 380 -83

U`ice 54717 55000 55400 55700 55850 56000 1283 GUP 64408 64995 65554 65975 66145 66402 1994 Sela 18614 18373 17611 16980 16265 15478 -3136

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 60

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

O~ekuje se nastavak dosada{wih tendencija u kretawu stanovni{tva, {to podrazumeva smawewe ukupnog broja stanovnika Grada, ne{to ve}e smawewe stanovni{tva u seoskim naseqima i populacioni rast u gradskom i pogotovo wegovim rubnim delovima ili prostoru obuhva}enom GUP-om Uìca, ali znatno mawi u odnosu na prethodne periode, jer }e se istro{enost demografskog potencijala sela odraziti i na slabqewe migracija u gradski centar. Planskim re{ewima i drugim merama delovati na demografski razvoj. U tom smislu, plansko opredeqivawe funkcionalnog poloàja naseqa u mreì naseqa grada i u skladu sa istim opremawe naseqa, odre|uje i mogu}nosti wihovog demografskog i prostorno-fizi~kog razvoja. U tom smislu je neophodno, da cela dràva stane iza toga (zakonska regulativa, investicioni fondovi za razvoj lokalnih samouprava, a naro~ito sela). Tendencija silaska na putne i re~ne pravce, odnosno delimi~no preseqavawe stanovnika iz planinskih razbijenih sela u centre zajednice naseqa, uz zadràvawe me{ovitog na~ina privre|ivawa, odnosno istovremena veza sa planinskim zale|em i gradskim aktivnostima u dolini \etiwe ili Lu`nice, stvori}e uslove za demografski razvoj u ovim centrima. Ve}a specijalizovanost naseqa, u istim moè stvoriti blago pove}awe stanovnika i ublaìti negativan demografski trend.

Projekcije stanovnika op{tine U`ice 2002-2025 po naseqima

90000

80000

70000

60000 Op{tina U`ice 50000 U`ice grad 40000 GUP 30000 Sela

20000

10000

0 2002 2005 2010 2015 2020 2025

G r a f i k o n br. 2

Razme{taj stanovni{tva i aktivnosti planira se po zajednicama naseqa kroz zapo~iwawe planskog uravnoteàvawa razvoja na celom podru~ju i model koncentrisano-decentralisanog razvoja. Veoma specifi~no formirana granica op{tine Uìce }e sve mawe uticati na neravnomernost razme{taja stanovni{tva, kroz {ire povezivawe, odnosno koncept regionalnog razvoja i umreàvawa. Izjedna~avawe ìvotnih uslova stanovni{tva unutar zajednica naseqa, ostvari}e se kroz programe ekonomskog i socijalnog razvoja, uz poboq{awe saobra}ajnih veza i infrastrukture kao i opremqenosti sadràjima socijalne infrastrukture. Ostvari}e se vi{i kvalitet ìvota na ruralnom podru~ju, te omogu}iti zadràvawe mladog, reproduktivnog i radno sposobnog stanovni{tva. Na bazi organizovawa mreè centara, odnosno zajednica naseqa, a uz primenu ovakve politike, stvori}e se uslovi za re{avawe ekonomskih, socijalnih i demografskih problema, s tim {to treba imati u vidu da su funkcionalni odnosi izme|u naseqa dosta inertni i da wihova kratkoro~na izmena nije mogu}a.

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 61

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

T a b e l a br. 7:

Rb. Zajednica Naseqe Stanovnika naseqa Naziv 2002. 2010. 2015. 2025.

Uìce 54717 55400 55700 56000 Buar 1415 1550 1580 1645 1. ZN Uìce Duboko 847 810 790 750 Volujac 1094 1070 1050 1010 Stapari 974 910 870 780 59047 59740 59990 60185 Sevojno 7445 7750 7830 8000 2. ZN Sevojno Gorjani 735 720 710 680 8180 8470 8540 8680 Krvavci 311 300 285 250 Poto~awe 518 490 475 445 3. ZN Krvavci Potpe}e 512 485 470 440 Zlakusa 694 665 650 590 2035 1940 1880 1725 Drijetaw 1092 1220 1270 1200 ZN Bela Ka~er 507 505 500 470 4. Zemqa Qubawe 708 720 710 670 Zboj{tica 172 145 125 80 2479 2590 2605 2420 Ravni 558 525 505 475 5. ZN Ravni Dre`nik 761 700 670 600 Nikojevi}i 416 380 365 320 Skrùti 667 620 590 530 2402 2225 2130 1925 Karan 582 530 500 440 Riba{evina 484 445 430 385 Gostinica 639 615 600 560 Gubin Do 451 400 375 320 ZN Karan Trnava 463 435 420 380 6. Leli}i 381 350 330 295 Kamenica 272 255 240 200 Bjeloti} 261 250 240 220 Ponikovica 362 365 360 340 Dobrodo 275 240 220 180 4170 3885 3715 3320 Kremna 727 685 665 620 Vitasi 301 255 230 190 Radu{a 524 475 450 400 Strmac 296 310 305 290 Mokra Gora 605 560 540 495 7. ZN Kremna Pawak 109 90 80 60 Kotroman 182 190 180 150 Kr{awe 167 135 125 90 Bioska 554 490 460 400 Pear 433 395 380 360 Keserovina 589 550 520 460 Vrutci 222 180 160 110 4709 4315 4095 3625

Presudan zna~aj u projekcijama kretawa stanovni{tva imaju dugoro~ne tendencije fertiliteta, mortaliteta i migratornih kretawa. U pogledu prirodnog prira{taja, o~ekuje se negativna tendencija iz prethodnog perioda, ali i modifikacija starosne strukture stanovni{tva, odnosno pove}awe prose~ne starosti i pove}awe udela starog stanovni{tva u ukupnom, bazirano na pretpostavci da }e se duìna o~ekivanog trajawa ìvota pove}ati. Postepeno smawewe u~e{}a migracione komponente u rastu stanovni{tva grada je indikator dva makro procesa. Prvi, da je do{lo do zavr{etka polarizacijske faze urbanizacije Uìca i po~etka suburbanizacije i ja~awa funkcionalnih veza grada sa okolinom. Drugi na koji ukazuje relativno veliki broj iseqenih iz Uìca i predstavqa po~etak preseqavawa na relaciji grad- grad, uz ~iwenicu da wegove funkcije ne zadovoqavaju sve socio-ekonomske potrebe svog stanovni{tva. U tom smislu, neophodno je ograni~iti pove}awe koncentracije stanovni{tva u gradskom centru, kroz ravnomerniji i umereni razvoj centara na ruralnom podru~ju, ali istovremeno kvalitativno ja~ati funkcije Uìca u pogledu zadovoqavawa svih socioekonomskih potreba svog stanovni{tva, kako bi se spre~ile negativne tendencije iseqavawa na relaciji grad-grad.

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 62

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

Pozitivna kretawa u slede}im fazama razvoja treba planski podr`ati prilago|avaju}i im druge planske odredbe i smernice, kako bi se iz faze stagnacije i pretpostavqenog kvantitativnog balansa, krajem vremenskog horizonta plana pre{lo u fazu umerenog rasta.

2.2. PROSTORNI RAZVOJ I RAZME[TAJ PRIVREDNIH DELATNOSTI

2.2.1. Osnovne postavke razme{taja privrednih kapaciteta

Razme{taj privrednih (proizvodnih i uslu`nih) struktura na podru~ju grada Uìca, zasniva}e se na uvaàvawu ekolo{ko-prostornih ograni~ewa (za{titne zone izvori{ta vode, za{tita kvalitetnog poqoprivrednog zemqi{ta, prirodnih vrednosti i kulturne ba{tine, ograni~ewa terena za izgradwu i dr.), postoje}oj prostornoj strukturi proizvodnih kapaciteta, kriterijumima za izbor i usmeravawe razme{taja proizvodnih i uslu`nih kapaciteta i primeni modela koncentrisane disperzije razvoja u prostoru. Planska postavka je disperzija prostorne strukture industrije, naro~ito MSP, u skladu sa funkcijama pojedinih naseqa i lokaciono-razvojnim potencijalom. Za teritorijalnu disperziju pogodne su lokaciono fleksibilne, radno-intenzivne proizvodwe zasnovane na lokalnoj sirovinskoj bazi i postojawu veza sa postoje}im proizvo|a~ima i trì{tem, u okviru razvoja malih i sredwih preduze}a. Prema povr{ini i sadràjima, zemqi{ta pod poslovnim i proizvodnim pogonima industrije i MSP (Referalna karta br. 1), podeqena su na: 1. industrijske zone 2. privredno-poslovne zone 3. privredno-poslovni lokaliteti (do 5ha) 4. industrijski lokaliteti (do 5ha).

2.2.2. Kriterijumi za izbor lokacija za sme{taj proizvodnih pogona industrije i MSP

Osnovni kriterijumi za izdvajawe lokaliteta za sme{taj industrije i malih i sredwih preduze}a jesu:

• Prirodno-geografski-raspoloìva povr{ina zemqi{ta; nagib (mawi od 15%), stabilnost, nosivost i seizmi~nost terena (visoka, sredwa, nià); nivo podzemnih voda i plavnost terena, erozija do tre}e kategorije; • Uloga i zna~aj lokaliteta, zone, odnosno naseqa u mreì, u odnosu na poloàj, prostornu organizaciju, stepen izgra|enosti i ure|enosti, stepen komunalne opremqenosti; • Elementi koji se odnose na kommplementarne funkcije, kao i strukturu kori{}ewa zemqi{ta (poqoprivredno, {umsko, vodno); • Mogu}nosti povezivawa proizvodno-tehnolo{kih celina u prostornoj organizaciji postoje}ih i planiranih lokaliteta i zona; • Infrastrukturna opremqenost lokaliteta u pogledu saobra}ajne pristupa~nosti, mogu}nosti vodosnabdevawa, kanalisawa otpadnih voda, prikqu~ivawa na elektroenergetsku mreù, i ostale infrastrukturne mreè i objekte, uz mogu}nost deponovawa industrijskog otpada; • Raspoloìvost radne snage i odgovaraju}a kvalifikaciona struktura; blizina trì{ta, istraìva~ko-razvojnih i nau~nih institucija; • Raspoloìvost, tj. blizina izvora snabdevawa sirovinama i perspektivnost wihovog kori{}ewa (poqoprivredno zemqi{te, rudni i mineralni resursi, drvni fond, vode i dr.); • Kriterijumi za{tite ìvotne sredine uz efikasnost kori{}ewa resursa odnosno za{tita vode, vazduha i zemqi{ta od zaga|ivawa, za{tita od buke i za{tita prirodnog i kulturnog nasle|a i pejsaà; • Ekolo{ka odgovornost, ekonomska opravdanost i socijalna odrìvost projekata. Postoje}e i planirane zone i lokaliteti u razvojnim pojasevima predstavqeni su u slede}oj tabeli.

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 63

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

T a b e l a br. 8: INDUSTRIJSKE I POSLOVNE ZONE I LOKALITETI

INDUSTRIJSKE I POSLOVNE ZONE I LOKALITETI

Postoje}e Planirane Glavni razvojni Uìce, Sevojno i Postoje}e industrijske zone pojas Gorjani RZ "Kr~agovo"- 32,00ha RZ "Sevojno D" Kompleks "Impol Seval" i 38,00ha "Vaqaon. bakra"- 36,50ha Slobodna zona Uìce u RZ "Sevojno L"- 42ha 25ari Sevojnu Postoje}e privredno- poslovne zone Kamenolom "Surduk"- Kompleks "Froteksa" 14,30ha (Robno transportni "Mejug" u Sevojnu centar) Lokalitet ispod "Impol- Seval" u Sevojnu Postoje}i privredno- poslovni lokaliteti Privredno-poslovna zona na U Turici konfekcija, potezu Gorjana stovari{te gra|. mater., 36,50ha kamenorezac U Dubokom - proizv. name{taja Na Pori pored puta Ispod RZ "Sevojno L"u Sevojnu Postoje}i industrijski lokaliteti Kompleks "Koè" u Vrelima Preduze}e "Fluks" na Sari}a Osoju Kompleks na Lokvi (hladwa~a "Jugent", "Izolater") Ju`ni razvojni Ka~er, Drijetaw i Postoje}i privredno- Zemqi{te sa leve strane pojas deo Qubawa poslovni lokaliteti magistralnog puta M 5 {tamparija "Rujno" Uìce-Zlatibor, na Beloj Zemqi Postoje}i industrijski lokaliteti Konfekcija "Pahuqa" na Popovoj vodi - 31,50ha Lokacije za preradu mesa u Ka~eru Kompleks "Marking" na Qubawama Isto~na Poto~awe, Planirani privredno- prigradska zona Krvavci, Zlakusa poslovni lokalitet i Potpe}e Uz op{tinski put br.5, a na raskrsnici puta Poto~awe-Zlakusa- Potpe}e - 3,00ha Zapadna i Stapari, Volujac, Planirani privredno- severna Buar, Duboko poslovni lokalitet prigradska zona Na raskrsnici magistralnog puta M19 i regionalnog R112 Uìce-B. Ba{ta-Bioska - 2,00ha Zapadni Mokra Gora, Postoje}i industrijski razvojni pojas Kremna, Bioska, lokalitet Vrutci "Kotroman" u M. Gori - 1,80ha Pilana u Kremnima Severni Gostinica, Postoje}i industrijski razvojni pojas Riba{evina, Gubin lokaliteti Planirani industrijski Do, Trnava, Karan, Hladwa~a uz regionalni put R lokaliteti Leli}i, Kamenica, 263 Karan-Riba{evina-Trnava Na raskrsnici puteva R263, Pogon Vaqaonice bakra u OP 14 i OP 9 Karan- Dobrodo, Karanu Riba{evina-Trnava u Ponikovica Konf. "Javor" u Karanu Lunovom selu - 2,5ha Hladwa~a "Trgoagent" u Leli}ima Pecara u Kamenici Pogon "Luna" Ju`ni razvojni Deo Qubawa, Postoje}i industrijski pojas Zboj{tica, lokaliteti Dre`nik, Kamenolom "Rid"- 4,20ha Skrùti, Ravni, Kamenolom u Skrùtima Pogon "Vaqaonice bakra" u Nikojevi}i Ravnima

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 64

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

U planskom periodu, predvi|a se i disperzija ve}ih kapaciteta sekundarnog sektora. Ona }e usloviti normalizovawe migratornih kretawa kako bi se pre svega pove}ali radni kapaciteti na selu, {to bi se pozitivno odrazilo na daqi privredni razvoj. U spre~avawu negativnog trenda, pristupi}e se stvarawu specijalizovanih programa kroz specijalizovane farme za proizvodwu zdrave hrane, {to bi omogu}ilo kooperacije sa individualnim sektorom, uz bavqewe turizmom pored poqoprivrede. Kroz specijalizovane programe, potrebno je iskoristiti potencijale kojima obiluje ovaj prostor, pre svega kvalitetna nezaga|ena autenti~na ìvotna sredina u funkciji turizma i proizvodwa zdrave hrane. To }e doprineti ja~awu ovog sektora (poqoprivrede), a time i smawiti emigracije iz seoskih naseqa i osipawe poqoprivrednog stanovni{tva. Sekundarne privredne aktivnosti (industrija pre svega), obavqaju se u kapacitetima koji su locirani uglavnom u gradskom sredi{tu-Uìcu i sekundarnom centru Sevojnu. Grad }e daqi razvoj bazirati na izgradwi mawih industrijskih kapaciteta u drugim naseqima, {to je jedan od kqu~nih na~ina koji vodi ka napretku i ve}em poboq{awu razvijenosti. Sa optimalnim prostornim rasporedom privrednih delatnosti i kapaciteta, stvoriti uslove za ostvarivawe najpovoqnijih efekata u proizvodwi i ravnomerniji razvoj odre|enih delova grada. Time stvoriti uslove za rad i ìvot dela radne snage i stanovni{tva koji ìve u seoskim naseqima: Na podru~ju ju`nog razvojnog pojasa, predvi|a se intenzivirawe privrede i turizma uz centre zajednice naseqa Bele Zemqe i Ravni. Na podru~ju severnog razvojnog pojasa iskoristiti mogu}nosti za razvoj poqoprivrede i turizma. Intenzivirawe razvoja turizma nastavi}e se i u zapadnom razvojnom pojasu uz turisti~ki centar Mokra Gora i centar zajednice naseqa Kremna. Generalnim urbanisti~kim planom Uìca, odnosno u glavnom razvojnom pojasu predvideti prostor za aktivnosti gradskog i regionalnog centra. Ovi sadràji i objekti se prema potrebi mogu delimi~no izme{tati i u druge razvojne pojaseve i centre zajednice naseqa u Sevojnu, Krvavcima, Belim Zemqama, Kremnima, Karanu i Ravnima, s tim da izme{tawe nekih centralnih funkcija u druge sekundarne razvojne pojaseve ne sme da pogor{a uslove pristupa~nosti. S toga se za budu}i razvoj gradskih, a naro~ito regionalnih centralnih funkcija mora na}i prostor na uèm podru~ju gradskog centra, ~ak i po cenu izme{tawa postoje}eg stanovawa i privrede. U tom smislu, predvi|a se osnivawe Slobodne zone Uìce od strane Grada Uìca, Vaqaonice bakra Sevojno i Impol Seval Vaqaonice aluminijuma a. d. Sevojno, u ciqu podsticaja razvoja privrede, stvarawa pogodnosti i prostora za brì privredni razvoj i zapo{qavawe, kao i uslova i stimulativnih mera za poslovawe i privla~ewe investicija. Istovremeno treba nastaviti aktivnosti na aktivirawu privredno-poslovne zone Brane{ci za Grad Uìce i Op{tinu âjetina (na teritoriji op{tine âjetina). Podrazumeva promociju slobodne i industrijske zone, menaxment, definisawe prostorno-programske orijentacije, infrastrukturno kompletirawe, preme{tawe aktivnosti iz uèg i {ireg okruèwa na ovu lokaciju.

Pratiti potrebe svih stanovnika za odre|enim objektima sekundarnih i tercijarnih delatnosti i potpunije iskori{}avawe lokacionih potencijala centara u mreì naseqa, a ne samo gradskog centra Uìce. Stepen razvijenosti Grada Uìca dostigao je nivo na kome se mora voditi ra~una o strukturi budu}eg razvoja. Dostignuti kvantitet treba da omogu}i kvalitet. Pravilan razme{taj i kretawe stanovni{tva, kao i razvoj mreè naseqa, otkloni}e odre|ene protivure~nosti na koje ukazuje postoje}a demografska slika. Proces privatizacije je okosnica strukturnih reformi, ali predstoje glavni problemi vezani za pitawe prikrivenih vi{kova radne snage zaposlene u velikim preduze}ima, kao i za veliki broj radnih mesta koje treba ukinuti u procesu restrukturirawa. Razvojna orijentacija uì~ke privrede u savremenim uslovima podrazumeva, pre svega, pozitivno orijentisanu preduzetni~ku kulturu, visok stepen znawa u domenu marketinga i primene savremenih informacionih tehnologija, kao i visok nivo poslovne saradwe sa preduze}ima razvijenih regiona u zemqi i inostranstvu.

2.2.3. PROJEKCIJE VREDNOSNIH POKAZATEQA

ODRE\IVAWE STOPA RASTA

U ciqu obezbe|ewa korektnih uslova za sprovo|ewe Prostornog plana Grada U`ica, izvr{ene su projekcije vrednosnih ekonomskih pokazateqa, a prvenstveno dru{tvenog proizvoda, dohotka, bruto investicija u osnovna sredstva privrede i neprivrede, a posebno je zna~ajna procena kretawa investicija u stambenu izgradwu, komunalnu, te obrazovawe, kulturu, zdravstvo, sport i rekreaciju. Time se, za planirawe sadr`aja ovih namena, obezbe|uje provera finansijske mogu}nosti, a ne samo potreba. Usled velike neizvesnosti na{eg daqeg puta u razvoj, a posebno zbog novih pristupa planirawu, razmatrane su tri varijante kretawa vrednosnih ekonomskih pokazateqa. U tom smislu, planirane su prose~ne godi{we stope rasta dru{tvenog proizvoda tokom planskog perioda (date u Analiti~ko-dokumentacionoj osnovi i Konceptu, kao fazi plana). Sredinom planskog perioda stope su najve}e, da bi se kasnije svele na realnih 3 -4%.

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 65

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

PROJEKCIJE DRU[TVENOG PROIZVODA, DOHOTKA I INVESTICIJA

Na bazi istra`ivawa dosada{wih kretawa ovih ekonomskih pokazateqa, te situacije u zemqi i okru`ewu, kao i na bazi brojnih konsultacija i studija, proceweno je realno o~ekivano kretawe vrednosnih ekonomskih pokazateqa. Prema projekcijama sredwe varijante porasta dru{tvenog proizvoda, duplirawe izuzetno niskog DP iz 2002., o~ekuje se tek 2017. godine, ali bi i za ovu umerenu varijantu trebalo obezbediti do 2015, preko 5 milijardi dinara investicija u osnovna sredstva. Tek sa ovim finansijskim proverama mogu}e je realnije planirati prostorni razvoj, tj. izgradwu potrebnih kapaciteta stanovawa, komunalne infrastrukture, obrazovawa, zdravstva i dr. U dokumentaciji plana, prikazane su minimalna i maksimalna varijanta mogu}eg razvoja tj. kretawa dru{tvenog proizvoda, dohotka i investicija.

Dru{tveni proizvod, dohodak i investicije u Op{tini U`ice

30000 25000 20000

15000

10000

Milioni dinara Milioni 5000 0 2011 2010 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019 2021 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2020 2022 2023 2024 2025

Maksimalna varijanta Sredwa varijanta Minimum

G r a f i k o n br. 3

PROJEKCIJA NEPROIZVODNIH INVESTICIJA

Investicije su pokreta~ privrednog razvoja, ali i neprivrede. U prostornom i urbanom planirawu vrlo je bitno realno sagledati budu}a mogu}a ulagawa u osnovna sredstva, kako bi se realno definisali imputi za namenu prostora, koridore, kona~no i uslove gra|ewa, te kompletnu politiku ure|ewa i kori{}ewa prostora. Sam termin privredne i neprivredne ili proizvodne i neproizvodne delatnosti od skora se pojavio kao statisti~ka odrednica. Privreda je po starom sistemu proizvodila dohodak a neprivreda nije. Pribliàvawem trì{nim uslovima i neprivreda ({kolstvo, kultura, sport, zdravstvo) po~iwu da se prihvataju kao delatnosti koje ne proizvode robu ve} usluge kao ranija neprivreda, te je u tu grupu delatnosti sme{tena i sve zna~ajnija oblast finansijskih i drugih usluga, koje }e u daqoj budu}nosti biti predznak razvijenih dru{tava (ukoliko su zna~ajnije u stvarawu dohotka konkretne teritorije). Za na{e potrebe prezentacije sagledanih projekcija koristi}emo sredwu varijantu razvoja koja ima najvi{e izgleda da se realizuje, mada i maksimalna varijanta moè biti vrlo realna ukoliko se ranije saniraju negativni uslovi koji ugroàvaju ukupnu srpsku privredu. O~ekuje se da }e se po ovoj sredwoj varijanti razvoja, odnosno kretawa neproizvodnih investicija u neprozvodne delatnosti u planskom periodu 2004.- 2025. godina, uloìti oko 13.8 milijardi dinara. Od toga u stanovawe (stambena izgradwa, rekonstrukcija, modernizacija i sl.) oko 6,9 milijardi, u komunalnu infrastrukturu i ure|ivawe gra|evinskog zemqi{ta oko 2,7 milijardi, obrazovawe 1,2 milijarde, kulturu 414 miliona, zdravstvo 1,5 milijardi, sport i rekreaciju 277 miliona, finansijske i druge usluge 414 miliona, te ostalo (sigurnost, uprava i dr.) 277 milona dinara. Ovo su sve investicije u osnovna sredstva, tj. predstavqaju fiksne fondove.

2.3. PROSTORNI RAZVOJ I RAZME[TAJ JAVNIH SLU@BI (Referalna karta 2)

Razvoj javnih slu`bi, zavisi}e u prvom redu od ekonomskih kretawa i potencijala, ali i najavqene socijalno-ekonomske decentralizacije dru{tva u kojoj }e op{tine i gradovi dobiti ve}e ingerencije, {to }e se zna~ajno odraziti na prostornu distribuciju javnih delatnosti. Time }e se obezbediti kvalitetnije ostvarivawe zagarantovanih prava u smislu dru{tvenog i socijalnog odlu~ivawa i sprovo|ewa, dok }e se najve}i deo javnih slu`bi razvijati shodno ekonomskim mogu}nostima stanovni{tva.

Problemi niskih gustina izgra|enosti i naseqenosti, kao ograni~ewa za organizovawe javnih slu`bi na podru~ju grada U`ica, re{avaju se odgovraju}om reorganizacijom javnih slu`bi i prilago|avawem specifi~nostima pojedinih sela uz obezbe|ewe dostupnosti i poboq{awe komunikacija, raznovrsnosti i kvaliteta usluga.

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 66

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

Prostorna organizovanost i opremqenost mreè ustanova i objekata javnih slu`bi, mora da zadovoqi zahteve u pogledu funkcionisawa, strukture ponuda i kvaliteta usluga prilago|enih razli~itim ciqnim grupama i kategorijama korisnika, a prema odrìvom konceptu razvoja mreè naseqa i centara.

Planska re{ewa razvoja javnih slu`bi, zasnovana su i usagla{ena sa: - Mogu}nostima komunikacija i proìmawa u prostoru uz uvaàvawe postoje}ih prostorno- fizi~kih kapaciteta, - Merama za podsticawe razvoja sektora i programa malih i sredwih preduze}a (stimulisanim poreskim i drugim olak{icama), - Unapre|enom mreòm infrastrukture kako bi se zadovoqio prag komunalne opremqenosti.

2.3.1. ORGANIZACIJA MRE@E OBJEKATA JAVNIH SLU@BI

2.3.1.1. Lokalna i gradska uprava

Prostornim planom Grada Uìca, obuhva}ena je celokupna teritorija grada Uìca, koju prema Zakonu o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije i lokalnoj samoupravi ("Sl. Glasnik RS", br. 47/91, 79/92, 82/92, 47/94, 49/99, 24/01 i 129/07), ~ine sva naseqena mesta, odnosno podru~ja katastarskih op{tina, koja ulaze u sastav ove teritorijalne celine. U skladu sa Odlukom o Mesnoj samoupravi od 29. 12. 2004. godine, obrazovane su gradske i seoske mesne zajednice, odre|ena wihova podru~ja i nadle`nosti, na~in odlu~ivawa, postupak izbora i na~in rada organa, kao i druga pitawa koja su zna~ajna za wihov rad. Gradske mesne zajednice (ukupno 8) su: Centar, Carina, Lipa, Rosuqe, Terazije, Kr~agovo, Turica i Sevojno. Seoske mesne zajednice (ukupno 23) su: Buar, Qubawe, Krvavci, Zlakusa, Karan, Trnava, Ka~er, Bioska, Riba{evina, Kremna, Gostinica, Stapari, Vrutci, Lunovo selo, Mokra Gora, Ravni, Dre`nik, Volujac, Nikojevi}i, Gorjani, Duboko, Skrùti i Bela Zemqa. Odlukom o mesnoj samoupravi, u pojedinim mesnim zajednicama obrazovane su mesne kancelarije (ukupno 15), i to u: Sevojnu, Krvavcima, Ravnima, Qubawama, Buaru, Mokroj Gori, Ka~eru, Biosci, Kremnima, Riba{evini, Volujcu, Dre`niku, Karanu i Lunovom Selu. MZ i MK su prostorno i organizaciono povezane, tako da sekretar MK obavqa poslove iz domena MZ, a sedi{te MK je i sedi{te MZ. Statutom Grada Uìca ("Sl. List Grada Uìca", br. 11/08), u skladu sa Zakonom, ure|uju se prava i du`nosti Grada, na~in, uslovi i oblici wihovog ostvarivawa, oblici i instrumenti ostvarivawa qudskih prava u Gradu, broj odbornika Skup{tine Grada, organizacija i rad organa i slu`bi, na~in u~e{}a gra|ana u upravqawu i odlu~ivawu o poslovima iz nadle`nosti Grada, osnivawe i rad mesne zajednice i drugih oblika mesne samouprave, kao i druga pitawa od zna~aja za Grad.

2.3.1.2. Zdravstvena za{tita

Uìce mora da obezbedi adekvatnu prostornu distribuciju objekata i slu`bi zdravstvene za{tite tako da zadovoqi funkcije kako gradskog, tako i regionalnog centra. Prostornim planom Republike Srbije date su preporuke za organizaciju javnih slu`bi prema hijerarhijskom nivou naseqa. U postoje}em modelu distribucije ustanova i objekata zdravstva (Apotekarska ustanova, Zavod za za{titu zdravqa, Op{ta bolnica, Dom zdravqa, Zdravstvene stanice i Zdravstvene ambulante), prisutna je neravnomernost. Neravnomernost se ogleda, naro~ito u pogledu nepokrivenosti u ju`nom i zapadnom delu planskog podru~ja, gde su sadràji niskog stepena razvijenosti i opsluìvawa. Planirana distribucija zdravstvenih sadràja je po principu policentri~nog modela razvoja. Zdravstvena za{tita stanovni{tva Grada Uìca bazirana je prostorno i organizaciono na mogu}nostima i kapacitetima Zdravstvenog centra Uìce, i ostvaruje se na primarnom i sekundarnom nivou preko Doma zdravqa i Op{te bolnice, kao i preko Zavoda za javno zdravqe Uìce koga je osnovala Republika za teritoriju Zlatiborskog okruga. Zdravstveni centar Uìce, obezbe|uje zdravstvenu za{titu stanovni{tvu Zlatiborskog okruga. Tako|e, obzirom na pograni~ni poloàj Grada Uìca, Zdravstveni centar pruà zdravstvenu za{titu stanovni{tvu Republike Srpske, severnog dela Crne Gore i gra|anima iz biv{ih republika Jugoslavije koji imaju status izbeglih i prognanih lica, kao i raseqenim licima sa Kosova i Metohije, kao i turistima. Organizacija objekata primarne zdravstvene za{tite }e se zasnivati na Domu zdravqa u Uìcu, Kremnima i Sevojnu, zdravstvenim stanicama i ambulantama u centrima u mreì naseqa na ruralnom podru~ju. Opredeqewe plana je ve}i kvalitet primarne zdravstvene za{tite i obezbe|ewe ravnomernijeg pristupa za sve stanovnike i smawewe nejednakosti izme|u korisnika iz urbanog i seoskih naseqa. Obezbe|ivawe ve}e dostupnosti usluga primarne zdravstvene za{tite stanovni{tvu na ruralnom podru~ju podrazumeva prilago|avawe rada zdravstvenih slu`bi potrebama lokalne sredine. Razvoj primarne i specijalizovanih oblika zdravstvene za{tite, u javnom, javno-privatnom i privatnom sektoru, uskla|iva}e se sa razvojem turizma i u naseqima sa specifi~nim funkcijama. Aktivno ukqu~ivati privatni sektor, posebno u naseqima s turisti~kim funkcijama i razvijenijim seoskim naseqima, u kojima je slabije organizovano pruàwe usluga javnog sektora.

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 67

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

Obzirom, da se za sva ostala naseqa, kako u planinskoj tako i u vi{oj prelaznoj zoni o~ekuje stagnacija ili mogu}nost postepenog smawewa broja stanovnika, ali ne i ga{ewa sela razbijenog tipa, predlaè se organizovawe kombinovanih mobilnih zdravstvenih i apotekarskih slu`bi, koje }e po pozivu i periodi~no pruàti usluge zdravstvene za{tite stanovni{tvu ruralnog podru~ja. Prostorno funkcionalna organizovanost mreè objekata primarne zdravstvene za{tite }e se zasnivati na Domu zdravqa u Uìcu, Sevojnu i Kremnima, Apotekarskoj ustanovi "Uìce" sa objektima u Uìcu, Sevojnu i Kremnima, zdravstvenim stanicama na Beloj Zemqi, u Krvavcima, Ravnima, Karanu i Mokroj Gori i zdravstvenim ambulantama u Biosci, Riba{evini, Dre`niku, Lunovom Selu i Staparima.

T a b e l a br. 9:

GRAVITACIONA NASEQA PODRU^JA Apotekarska ustanova Uìce Uìce i Sevojno Zavod za za{titu zdravqa Uìce Zlatiborski okrug Op{ta bolnica Uìce Zlatiborski okrug

U`ice sa gravitiraju}im ZN U`ice naseqima: Buar, Duboko, Volujac i Stapari

ZN Sevojno Sevojno sa gravitiraju}im Dom zdravqa prigradskim naseqem Gorjani

Kremna sa gravitiraju}im naseqima: Mokra Gora, ZN Kremna Bioska, Vitasi, Radu{a, Strmac, Pawak, Kotroman, Kr{awe, Bioska, Pear, Keserovina, Vrutci

Krvavci sa gravitiraju}im ZN Krvavci naseqima: Potpe}e, Zlakusa, Poto~awe

Gravitiraju}a naseqa: ZN B. Zemqa Drijetaw, Ka~er, Qubawe, Zboj{tica

Ravni sa gravitiraju}im ZN Ravni naseqima: Dre`nik, Zdravstvena stanica Nikojevi}i, Skr`uti

Karan sa gravitiraju}im naseqima: Riba{evina, ZN Karan Lunovo Selo, Gostinica, Gubin Do, Trnava, Leli}i, Kamenica, Bjeloti}, Dobrodo, Ponikovica

Mokra Gora Mokra Gora sa gravitiraju}im Kao naseqe sa specifi~nom naseqima: Pawak, Kotroman, funkcijom Kr{awe

Razvijeno selo sa pojedinim Bioska sa gravitiraju}im funkcijama Bioska naseqima: Bioska, Pear, Keserovina, Vrutci

Razvijeno selo sa pojedinim Riba{evina sa funkcijama Riba{evina gravitiraju}im naseqima: Gubin Do, Trnava, Gostinica Zdravstvena Razvijeno selo sa pojedinim Dre`nik sa gravitiraju}im ambulanta funkcijama Dre`nik naseqem: Zboj{tica

Lunovo selo sa Razvijeno selo sa pojedinim gravitiraju}im naseqima: funkcijama Lunovo selo Bjeloti}, Dobrodo, Ponikovica, Kamenica Razvijeno selo sa pojedinim funkcijama Stapari Stapari

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 68

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

U prvoj fazi realizacije plana, lokalna samouprava }e morati da izdvoji sredstva za rekonstrukciju i dogradwu postoje}ih objekata primarne medicinske za{tite, a u narednim fazama prioritet }e imati {irewe mre`e objekata primarne zdravstvene za{tite otvarawem novih: - Domovi zdravqa u Sevojnu i Kremnima, - Zdravstvene stanice na Beloj Zemqi, u Krvavcima, Ravnima, Karanu i Mokroj Gori, - Zdravstvena ambulanta u Staparima.

Radi pove}awa kvaliteta usluga u zdravstvenim stanicama, potrebno je obezbediti stalne, a u zdravstvenim ambulantama povremene usluge lekara op{te prakse i stomatologije kao i pruàwe laboratorijskih i apotekarskih usluga. Vrste usluga i intenzitet opsluìvawa korisnika prilago|ava}e se prema potrebama i zdravstvenom stawu stanovnika. Obaveza lokalne zajednice je da u planskom periodu (2025. g.), svako primarno selo dobije modernu i dobro opremqenu ambulantu uz ve}u ulogu i zna~aj porodi~nih lekara i mobilne medicinske slu`be. Zavod za javno zdravqa }e se i daqe baviti preventivnim i savetodavnim aktivnostima i nadzorom nad radom svih zdravstvenih ustanova na podru~ju regiona. Zdravstvena delatnost na sekundarnom nivou, u skladu sa planom mreè zdravstvenih ustanova Republike Srbije, odvija se preko Op{te bolnice Uìce koja funkcioni{e u okviru Zdravstvenog centra Uìce, koji opsluùju podru~je Zlatiborskog okruga. Op{ta bolnica Uìce, u svom sastavu ima i isturena odeqewa u Poègi i Novoj Varo{i, kao i slede}e slu`be - odeqewa: - Internisti~ke - Hirur{ke - Zajedni~ke medicinske slu`be Obzirom na regionalni karakter, primenu novih tehnologija i terapeutskih metoda , kao i tendencije podizawa standarda u zdravstvu, pove}awe kapaciteta bolnice moè se ostvariti kroz rekonstrukciju postoje}ih i izgradwu novih kapaciteta u okviru postoje}eg kompleksa. Prostorna i funkcionalna organizacija mreè objekata zdravstvene za{tite u narednom periodu uskla|iva}e se sa Planom mreè zdravstvenih ustanova za Republiku Srbiju.

2.3.1.3. Zdravstvena za{tita `ivotiwa

Osnovna delatnost razvijene mreè zdravstvene za{tite ìvotiwa u Gradu Uìcu, na nivou veterinarske slu`be, obuhvata : - klini~ki pregled i le~ewe ìvotiwa na terenu - pregled sveèg mesa na trihinelozu - poqoprivrednu apoteku Objekat veterinarske stanice, povr{ine 385 m2 lociran je u Kr~agovu pored kompleksa "Raketa", na parceli povr{ine 18,33 ari. Pored ovog objekta veterinarska stanica poseduje i monta`ni objekat (poqoprivredna apoteka) kod drvenog mosta za "Me|aj". U seoskim naseqima ova veterinarska stanica ne poseduje objekte veterinarskih ambulanti. Zbog toga su u 2004. godini zatvorene ambulante i apoteke (zakupqeni prostori) u Krvavcima, Kremnima, Lunovom selu i na Beloj Zemqi. Tako se veterinarski pregledi i le~ewa vr{e samo na terenu, po doma}instvima. U Uìcu postoje i privatne veterinarske slu`be. Objekti zdravstvene za{tite ìvotiwa moraju da zadovoqe kriterijume u prostornom smislu, vi{i nivo standarda u pogledu kapaciteta, funkcionalne organizacije, infrastrukturne opremqenosti i sanitarnih uslova.

2.3.1.4. De~je vaspitawe i obrazovawe

De~je ustanove

U osnovi monocentri~an model distribucije pred{kolskih ustanova i objekata, karakteri{e preoptere}enost vaspitnih grupa i nedostatak prostora. Prilago|avawe na~ina rada takvim uslovima, iziskuje angaòvawe vi{e vaspita~a u grupi, reorganizaciju postoje}ih prostora i dodatna i ~e{}a nov~ana ulagawa u odràvawe opreme i nabavku didakti~kih sredstava. Pred{kolsko obrazovawe realizuje se u osnovnim {kolama, odnosno u pred{kolskim grupama, prigradskim, seoskim mati~nim {kolama i ve}ini izdvojenih odeqewa. Opredeqewe plana je ve}i kvalitet, boqa dostupnost i obezbe|ewe ravnomernijeg kori{}ewa usluga pred{kolskog vaspitawa i obrazovawa za obuhvat od 50% dece uzrasta do 6 godina. Obezbe|ivawe ve}e dostupnosti usluga pred{kolskog vaspitawa i obrazovawa stanovni{tvu na ruralnom podru~ju podrazumeva prilago|avawe rada ovih ustanova potrebama lokalne sredine. uvo|ewem specijalizovanih programa i mobilnih ekipa de~jih vrti}a (iz op{tinskog centra), koje }e koristiti postoje}e ili namenski izgra|ene vi{efunkcionalne javne ili privatne objekte. Plansko opredeqewe je i pove}awe kapaciteta de~jih vrti}a, {to }e se ostvariti {irewem mreè postoje}ih objekata de~jih vrti}a u Uìcu i Sevojnu, kao i otvarawe organizacionih jedinica pred{kolske ustanove u osnovnim {kolama i wihovim isturenim odeqewima u centrima zajednice naseqa: pored postoje}ih OJ u Sevojnu, Ravnima, Karanu i Kremnima, planira se otvarawe novih u Krvavcima, na Beloj Zemqi, i u Mokroj Gori. U vezi s tim potrebno je, u prvoj fazi realizacije plana - do 2013 godine, planirati pro{irewe kapaciteta dogradwom vrti}a "Bambi", izgradwom vrti}a na Pori i otvarawem vaspitnih grupa u okviru objekta Medicinske {kole na Carini, ~ime bi se pove}ao

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 69

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E obuhvat dece starosti od 12 meseci do polaska u {kolu, pove}ala bezbednost dece, podigao nivo kvaliteta usluga i podru~je grada ravnomernije pokrilo mreòm vrti}a. Aktivno ukqu~ivati privatni sektor sa mogu}no{}u otvarawa OJ u zakupqenim privatnim objektima uz odgovaraju}u zdravstvenu, higijensku i pedago{ku superviziju. Parametri za dimenzionisawe kapaciteta objekata za de~je ustanove su: - povr{ina objekta min. 8m2/detetu; - povr{ina kompleksa min. 30m2/detetu; - otvorenog prostora min. 10m2/detetu, od ~ega min. 3m2 travnatih povr{ina. [irewe mreè i kapaciteta objekata pred{kolskih ustanova (de~jih vrti}a) na urbanom gradskom podru~ju bi}e preciznije opredeqeno Generalnim urbanisti~kim planom Uìca. De~ji vrti} Uìce je ustanova ~ija je delatnost vaspitawe i obrazovawe, nega i zdravstvena za{tita dece pred{kolskog uzrasta. Svoju delatnost vrti} }e i daqe ostvarivati kroz slede}e oblike: - jaslice (od 18 meseci do 3 godine) - celodnevni boravak (od 3 - 7 godina ) - poludnevni boravak (pred{kolska deca) - produèni boravak (|aci 1. i 2. razreda) - rad sa decom na bolni~kom le~ewu - ~etvoro~asovni program za pred{kolske grupe u selima - rad sa decom ometenom u razvoju - dodatni program: ples, folklor, {kola engleskog, proslava ro|endana.

Potrebno je nastaviti i unapre|ivati organizaciju i neposredni rad sa decom pred{kolskog uzrasta, koji }e se odvijati kao "~etvoro~asovni programi na seoskom podru~ju" kao i "mini programi", koji se ve} organizuju u nekim selima. Organizovati obavezni pripremni pred{kolski program u svim organizacionim jedinicama pred{kolske ustanove. Pred{kolski program za decu na bolni~kom le~ewu bi}e organizovan na de~jem odeqewu i de~joj hirurgiji Op{te bolnice. U vrti}u Neven nastavqa sa radom jedna razvojna grupa (deca lake mentalne retardacije), kao i program rada logopeda. Zadaci u radu defektologa i medicinske sestre su :- razvijawe osnovnih i kulturno- higijenskih navika kao i osposobqavawe.

Obrazovawe

Na podru~ju Grada Uìca nalazi se devet mati~nih osnovnih {kola, osam osmorazrednih i devet ~etvororazrednih izdvojenih odeqewa, dve specijalizovane {kole - Osnovna {kola za slu{no o{te}enu decu "M. V. Mati}" u Uìcu i [kola za osnovno muzi~ko obrazovawe "Vojislav Lale Stefanovi}". Na gradskom podru~ju, ukqu~uju}i i Kr~agovo, nalazi se pet osnovnih {kola sa ukupno {est izdvojenih odeqewa. Ostalo su prigradske i seoske osnovne {kole. U postoje}em, u osnovi monocentri~nom modelu distribucije objekata osnovnih {kola oteàvaju}a okolnost je komunikacija izme|u mati~ne {kole i izdvojenih odeqewa, zatim putovawe nastavnika koji uglavnom stanuju u Uìcu, a naj~e{}e izvode nastavu u vi{e {kola. Organizacija i funkcionisawe objekata osnovnog obrazovawa }e se zasnivati na mati~nim osmogodi{wim {kolama u centrima zajednica naseqa i pove}awu kvaliteta wihove opremqenosti i dostupnosti. Racionalizacija mreè i programi rekonstrukcije i obnove objekata ~etvorogodi{wih {kola uskla|iva|e se sa demografskim promenama i obuhvatu 100% {koloobrazovnog kontingenta dece, dostupnosti, kvalitetu i opremqenosti objekata, edukaciji nastavnog osobqa i postignu}a u~enika i proceni mogu}nosti za poboq{awe kvaliteta obrazovnog procesa, uz aktivnu participaciju roditeqa i u~enika u dono{ewu odluka. Opredeqewe plana je i smawewe nejednakosti izme|u {kola iz urbanih i seoskih naseqa kao i vi{enamensko kori{}ewe postoje}ih objekata za mobilne nastavne i ekipe de~jih vrti}a, kulturne sadràje, kurseve informatike, obrazovawe odraslih, medije i sl., kako bi se u~enicima pribliìli novi oblici nastave i znawa koja su pristupa~na u mati~nim {kolama.

Prostorno funkcionalna organizovanost mre`e objekata osnovnih {kola, zasniva}e se na:

- Mati~nim osmogodi{wim {kolama u centrima zajednice naseqa u Uìcu, Sevojnu, Karanu, Kremnima, Ravnima, Krvavcima i na Beloj Zemqi; - Osmorazrednim {kolama - izdvojena odeqewa u Staparima, Gostinici, Riba{evini, Lunovom Selu, Biosci, Mokroj Gori, Dre`niku; - êtvororazrednim {kolama - izdvojena odeqewa u Ka~eru, Volujcu, Turici, Qubawama, Zlakusi, Trnavi, Keserovini, Kotromanu i Nikojevi}ima. [irewe mreè i kapaciteta objekata osnovnog obrazovawa na urbanom gradskom podru~ju bi}e preciznije opredeqeno Generalnim urbanisti~kim planom Uìca sa elementima regulacije. Seoske osnovne {kole sa svojim izdvojenim odeqewima pokrivaju populaciju u~enika iz tih sredina. Parametri za dimenzionisawe kapaciteta objekata za osnovno obrazovawe (osnova za obra~un je nastava u dve smene): - povr{ina kompleksa - min. 20m2/u~eniku; - {kolski prostor - min. 6m2/u~eniku; - u~ioni~ni prostor - min. 2m2/u~eniku.

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 70

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

U prvoj fazi realizacije plana, lokalna samouprava }e morati da izdvoji sredstva za rekonstrukciju i dogradwu postoje}ih objekata osnovnog obrazovawa, a u narednim fazama prioritet }e imati {irewe mreè objekata osnovnog obrazovawa otvarawem novih: - Mati~na O[ u Krvavcima, - Mati~na O[ na Beloj Zemqi. Obzirom, da se za sva ostala naseqa, kako u planinskoj tako i u vi{oj prelaznoj zoni o~ekuje stagnacija ili mogu}nost postepenog smawewa broja stanovnika, ali ne i ga{ewa sela razbijenog tipa, i ako bi se kao jedini primenio kriterijum da organizaciono-didakti~ki optimum podrazumeva {kolu sa 600 - 800 u~enika, nijedna seoska {kola ne bi postojala s obzirom da se zna da je broj u~enika u svim seoskim {kolama daleko ispod utvr|enog minimuma, tro{kovi po u~eniku su 2-3 puta ve}i u odnosu na gradske {kole. Nasuprot demografskim i ekonomskim, kriterijumi poput geografskih, kulturnih i organizacionih idu u prilog opstanka malih {kola. Sela u pograni~nom i obodnom delu (Kotroman, Mokra Gora), udaqena su preko 50km od Uìca. U mawim seoskim naseqima ne postoje institucije kulture, koje bi uz uvaàvawe specifi~nosti sredine, doprinosile o~uvawu tradicije i kulture. U tom slu~aju {kola je jedina institucija dràve, centar okupqawa, simbol ìvota sela. Razvija}e se i alternativne forme kvalitetnog osnovnog obrazovawa za specifi~ne kategorije dece i mladih (npr. kategorije dece sa specijalnim potrebama i dr.) u postoje}im javnim i/ili privatnim ustanovama. Vaspitno-obrazovni rad se realizuje u {est sredwih {kola: Uì~ka gimnazija, Ekonomska {kola, Medicinska {kola, Tehni~ka {kola, i T["R.Qubi~i}" i Umetni~ka {kola. Sve sredwe {kole imaju regionalni zna~aj, pa pored u~enika sa svoje teritorije {koluju i u~enike sa podru~ja Zlatiborskog okruga i {ire. Zavr{etak objekta biv{e [este osnovne {kole na Carini, promena namene i preseqewe Medicinske {kole u ovaj prostor, u potpunosti treba da rastereti i racionalizuje postoje}u mreù sredwo{kolskih ustanova tako da mreà objekata sredweg obrazovawa zadovoqi budu}e potrebe, uz podjednaku dostupnost za korisnike s podru~ja Grada. Zbog velikog priliva u~enika iz drugih op{tina javqa se problem sme{taja i potreba za obezbe|ewe internatskog sme{taja ili u~eni~kih domova. Predlaè se organizovawe |a~kog internata ukoliko je obuhvat dece koja se {koluju van mesta roditeqskog stanovawa najmawe 50%, tako da {kolu mogu da poha|aju sredwo{kolci koji ne ìve na dnevnoj gravitacionoj izohroni od {kole. U prvoj fazi realizacije plana lokalna samouprava }e morati da izdvoji sredstva za pro{irewe kapaciteta, rekonstrukciju i dogradwu postoje}ih objekata sredweg obrazovawa, a u narednim fazama - ja~awe postoje}ih sredwo{kolskih centara, i eventualno otvarawe novih ukoliko bi se ukazala potreba usled pove}anog interesovawa i porasta broja u~enika u ovim {kolama. Aktivno ukqu~ivati privatni sektor uvo|ewem privatnih sredwih {kola specifi~nih profila. Radi pove}awa kvaliteta sredwo{kolskog obrazovawa poboq{ati opremqenost {kola potrebnim sadràjima, kao {to su specijalne nastavne prostorije, biblioteke, trpezarije i restorani, sportski tereni i ostale prate}e usluge kao i ponuda adekvatnog i modernog znawa. Procesom decentralizacije obrazovnog sistema zapo~etim 2001. godine, korekcijama u oblasti pravne regulative, stvara se osnov, istovremeno i potreba druga~ijeg razmi{qawa o obrazovawu na nivou lokalne samouprave. Ve}a upotreba savremenih informati~kih i drugih komunikacionih sredstava, kori{}ewe ra~unara i interneta treba da bude zastupqeno u osnovnom, vi{em i visokom obrazovawu, kao i razli~ite kombinacije obrazovawa u {koli, lokalnoj sredini i porodici kori{}ewem inovacionih formi obrazovawa pogotovo u malim seoskim sredinama, kao i me|u licima sa specijalnim potrebama. Na teritoriji grada, visoko obrazovawe se realizuje u okviru U~iteqskog fakulteta u Uìcu i Visoko poslovno - tehni~ke {kole strukovnih studija. Uìce je najpoznatiji prosvetni centar zapadne Srbije, isto~ne Bosne. Ukoliko Grad Uìce realizuje potencijal kao makroregionalni centar i preraste u obrazovni - Univerzitetski centar regiona, uz regulisawe imovinsko-pravnih odnosa sa Vojskom Srbije na kompleksu VS u Kr~agovu, stvori}e se mogu}nost formirawa zone za sme{taj sadràja visokog obrazovawa upotpuwenog odgovaraju}im sme{tajnim, rekreativnim i ostalim prate}im sadràjima, samim tim obezbedi}e se racionalizacija mreè sredwo{kolskih i visoko{kolskih ustanova (izme{tawe Ekonomske {kole iz zgrade Gimnazije i izme{tawe Visoke poslovno-tehni~ke {kole strukovnih studija iz centra). Postoje i dva konsultativna centra "Bra}a Kari}" i "Mega Trend". Visoko{kolsko obrazovawe razvija}e se preko organizacionih jedinica dràvnih i privatnih univerziteta iz Beograda i drugih univerziteta kao i po sistemu studirawa na daqinu.

2.3.1.5. Socijalna za{tita

Opredeqewe plana je obezbe|ewe dostupnosti usluga socijalne za{tite u prvom redu najosetqivijim ciqnim grupama - deci bez roditeqskog starawa, starim licima, izbeglim i raseqenim licima, kao i stanovnicima u seoskim podru~jima, naro~ito onim sa mawim gustinama naseqenosti, izolovanim, na ve}im udaqenostima od centara zajednice naseqa ili gradskog centra. U skladu sa tim opredeqewem, Centar za socijalni rad u Uìcu u partnerstvu sa ustanovama koje rade u oblasti socijalne politike, nevladinim organizacijama i udruèwima gra|ana, organizova}e pruàwe usluga socijalne za{tite i u centrima zajednice naseqa. Centar za socijalni rad je ustanova koja na osnovu Zakona o socijalnoj za{titi i obezbe|ewu socijalne sigurnosti gra|ana pruà socijalnu i porodi~no pravnu za{titu starijim korisnicima, odraslim licima, deci i omladini u okviru zakonskih prava i obaveza u saradwi sa lokalnom zajednicom i drugim institucijama, bez kojih ne bi mogao da obavqa svoju delatnost, kao {to su Crveni krst, Dom Petar Radovanovi}, Osnovni sud, Tuìla{tvo, MUP, [kola za slu{no o{te}enu decu, Udruèwa i Savezi osoba sa posebnim potrebama, Sigurna ku}a i dr.

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 71

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

Narodna kuhiwa sa kapacitetom od 250 osoba funkcioni{e u saradwi Crvenog krsta i Centra za socijalni rad. Jedini vid za{tite dece i odraslih sa posebnim potrebama, ~iji je broj u stalnom porastu, je kori{}ewe materijalnog dodatka za tu|u negu i pomo}, obzirom da na teritoriji Grada ne postoje odgovaraju}i objekti za privremen ili stalni sme{taj ovih kategorija stanovni{tva, kao i nedostatak bilo kakvih dnevnih boravaka, ~ije bi funkcionisawe znatno olak{alo svakodnevni ìvot wihovim porodicama. U nadle`nosti Centra za socijalni rad je Dom za decu i omladinu "Petar Radovanovi}" kao republi~ka ustanova sloène delatnosti koja ima dve kategorije korisnika, decu bez roditeqskog starawa i u~enike sredwih {kola. Strategija Republike Srbije predvi|a, da se {to ve}i broj dece bez roditeqskog starawa smesti u hraniteqske porodice i time ukqu~i u lokalnu zajednicu, {to je i jedan od prioriteta Strate{kog plana za socijalnu politiku Grada Uìca. Tendencije su da }e se broj ove grupe korisnika usluga Doma Petar Radovanovi} sve vi{e smawivati u narednom periodu (u toku 2007. godine samo dvoje dece bez roditeqskog starawa je sme{teno u Dom) i da }e se pove}ati broj hraniteqskih porodica. S obzirom na makroregionalni karakter Grada, planira se otvarawe Regionalnog centra za hraniteqstvo i Kluba hraniteqa kao vida promocije hraniteqstva u ciqu regrutacije novih hraniteqskih porodica. Tako|e se planira realizacija projekata daqe za{tite dece bez roditeqa tipa "Ku}a na pola puta", kao vida subvencioniranog stanovawa u objektima za trajno kori{}ewe uz pomo} Doma za decu bez roditeqa i lokalne samouprave.

Jedan od najve}ih problema Centra je obezbe|ivawe zbriwavawa starih lica koja nisu u stawu da se brinu o sebi. Potrebe za razli~itim oblicima za{tite starih lica, naro~ito u seoskim naseqima, pove}a}e se s pove}awem udela stara~kih doma}instava (Grad Uìce po popisu od 2002. godine svrstava se u red gradova sa starim stanovni{tvom), koji }e sve teè re{avati svakodnevne probleme (snabdevawe, zdravstvena za{tita i druge vrste usluga). U tom smislu, neophodno je povezivawe institucija primarne zdravstvene za{tite (Dom zdravqa) sa institucijama socijalne za{tite (Centar za socijalni rad). Usled nedovoqno razvijenog i neadekvatnog nivoa primarne za{tite, bolnice postaju institucije koje re{avaju i niz socijalnih problema. Duìna bolni~kog le~ewa je, u tom slu~aju, odre|ena pre socijalnim nego medicinskim razlozima, {to je veoma ~esta situacija u na{oj sredini. Pilot projekat Pomo} u ku}i,”realizovan je u saradwi Centra za socijalni rad i nevladinog sektora, koji je svojim rezultatima pokazao potrebu za stalnom delatno{}u ovog tipa. Razvijati kombinovane oblike za{tite, koji omogu}avaju da stara osoba, uz pruènu pomo} ostaje {to duè u ku}noj sredini, ~ime bi se smawile potrebe za ve}im kapacitetima objekata za institucionalno zbriwavawe. To su: pokretne pedikirske slu`be, slu`be za ku}nu negu i pomo}, "obroci na to~kovima" i sli~no. Klubovi za stara lica su poseban oblik organizovawa ìvota u zajednici sa prevashodnim zadatkom da omogu}e zadovoqavawe socijalnih potreba. Kada stara lica ìve u porodici koja moè da pruì brigu i podr{ku, a hospitalizacija je ipak neophodna, predlaè se, kao alternativa ku}no le~ewe. Le~ewe u ku}i, kao zamenu za bolni~ko le~ewe, sprovoditi kroz rad specijalizovanih ustanova, kao i kroz organizaciju ku}nog le~ewa u Domu zdravqa (primer: slu`ba za ku}no le~ewe Doma zdravqa Uìce). Stara lica, koja borave u institucijama socijalne za{tite, kakvi su domovi za stare, imaju obezbe|enu zdravstvenu za{titu kroz aktivnosti lekara op{te medicine koji rade u domu za stara lica, a bolni~ko le~ewe im se obezbe|uje bilo u stacionarima domova bilo u op{tim bolnicama. Posebno organizovane oblike za{tite zahtevaju: nepokretna stara lica, psihogerijatrijski slu~ajevi i dru{tveno zaostala stara lica. Bez obzira na porodi~no okruèwe, ove osobe zbog teìne svog stawa, zahtevaju trajna re{ewa i sme{taj u neku od institucija. To su naj~e{}e stacionari za stara lica ili specijalizovani gerontolo{ki zavodi. Lokalna samouprava, u saradwi sa privatnim sektorom, ponudi}e razli~ite vidove sme{taja, za{tite i brige o penzionerima i starim licima. Vlada Republike Srbije je 2005. godine, ustanovila formirawe Doma za zbriwavawe starih lica, koji nedostaje Gradu Uìcu, ali i podru~ju Zapadne Srbije. Dom }e biti uspostavqen kao budu}e odeqewe Centra za socijalni rad koji }e organizacionu strukturu formirati u partnerstvu sa lokalnom samoupravom, institucijama zdravstva i nevladinim sektorom. U radu Centra razvijati multidisciplinarni timski rad.

Socijalna za{tita za mlade, obezbe|ena je preko institucija: – Doma za decu i omladinu "Petar Radovanovi}", – Doma u~enika sredwih {kola i – Ustanove Studentski centar Sve tri institucije su regionalnog karaktera.

Dom za decu i omladinu "Petar Radovanovi}" je republi~ka ustanova sloène delatnosti, koja ima dve kategorije korisnika, decu bez roditeqskog starawa i u~enike sredwih {kola, uz nadle`nost dva ministarstva iz domena socijalne za{tite i prosvete. Navedene dve osnovne delatnosti podrazumevaju organizovawe sme{taja, ishrane, vaspitnog rada, higijenske, zdravstvene i bezbednosne za{tite dece korisnika usluga doma. Obe kategorije korisnika imaju jedinstven dnevni reìm, dok se vaspitni sadràji realizuju u zavisnosti od potreba dece. U Domu stanuju deca pred{kolskog, osnovno{kolskog i sredwo{kolskog uzrasta zajedno, bez obzira na socijalni status, da li su to deca li{ena roditeqskog starawa ili deca koja u Domu stanuju dok se {koluju. Na taj na~in deca koja su odrasla u instituciji mogu boqe da se integri{u u vr{wa~ku grupu. U letwem i zimskom periodu, kad je raspust, Dom radi kao hostel.

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 72

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

Tendencija je smawewe ove grupe korisnika usluga Doma, odnosno kapaciteti doma }e se ubudu}e sve vi{e koristiti za internatski sme{taj u~enika koji su na {kolovawu u Uìcu. Dom u~enika sredwih {kola je vaspitna ustanova regionalnog karaktera koja se bavi uslugom sme{taja, ishrane i vaspitnog rada sa u~enicima sredwih {kola. Rekonstrukcija i adaptacija postoje}ih objekata u okviru kompleksa Doma u~enika kao i pro{irewe kapaciteta izvedeni su 2004. godine. Kapacitet doma je 120 kreveta. Ustanova studentski centar Uìce funkcioni{e u okviru mreè ustanova Studentskog standarda Republike Srbije za obavqawe osnovne delatnosti sme{taja i ishrane studenata U~iteqskog fakulteta i Visoko poslovno - tehni~ke {kole strukovnih studija u Uìcu. Objekti studentskog doma u Turici su monta`nog karaktera i kao takvi ne mogu se tretirati kao adekvatan prostor za stanovawe studenata. U planskom periodu, ovaj problem se mora re{avati kroz izgradwu novog Studentskog doma, koji bi prostorno i funkcionalno odgovarao za potrebe sme{taja i ishrane studenata. Delimi~no re{ewe ovog problema moglo bi se ostvariti kroz adaptaciju prostora u okviru Doma za decu i omladinu "Petar Radovanovi}". Locirawe novog doma u blizini visoko{kolskih ustanova doprinelo bi pove}awu iskori{}enosti usluga ishrane u studentskom restoranu.

2.3.1.6. Objekti u oblasti kulture

Uìce je razvijalo institucije kulture, koje su imale poseban zna~aj na nivou makroregionalnog centra. Tako u Uìcu postoji niz kulturnih institucija regionalnog zna~aja - Narodno pozori{te, Narodna biblioteka, Narodni muzej, Istorijski arhiv. Institucije kulture lokalnog karaktera - Gradska galerija, izlo`beni prostor "Jokanovi}a ku}e", bioskop, namewene su zadovoqewu svakodnevnih potreba. Objekti u oblasti kulture predstavqaju sedi{te kulturnog ìvota. Objekti su locirani u okviru KO Uìce, u zoni gradskog centra, a po potrebi ih planirati i u ostalom delu planskog podru~ja. Uì~ko Arhijerijsko namesni{tvo pokriva prostor grada Uìca i op{tine âjetina. Ima ukupno 16 crkvenih op{tina, od toga 7 u gradu Uìcu sa 17 parohija i 9 crkvenih op{tina u op{tini âjetina. Verske objekte treba verifikovati, ukoliko su ispuweni zakonom propisani kriterijumi i na osnovu programa za wihovu izgradwu.

2.4. RAZVOJ I URE\EWE NASEQA I CENTARA GRADA U@ICA - VEZE I ODNOSI GRADSKIH I SEOSKIH NASEQA

(Referalna karta 2)

Utvr|eno je, da je u dosada{wem razvoju prisutna neravnomernost u razme{taju radnih mesta i drugih funkcionalnih sadràja sa izrazito razvijenim gradskim centrom i nedovoqno razvijenom mreòm mawih centara koji bi omogu}ili i podstakli brì i ravnomerniji razvoj svih naseqa. U tom smislu je izvr{eno plansko opredeqivawe funkcionalnog poloàja svakog naseqa u mreì naseqa i u skladu sa istim opremawe naseqa. Ovo treba da odredi i wihov demografski i prostorno-fizi~ki razvoj, a time }e opredeliti i na~in kori{}ewa, ure|ewa i za{tite prostora.

Obzirom na analize karakteristika mreè naseqa i centara Grada, moè se zakqu~iti da je uspostavqen monocentri~an model razvoja. Utvr|eno je, da je u dosada{wem razvoju prisutna neravnomernost u razme{taju radnih mesta i drugih funkcionalnih sadràja sa izrazito razvijenim gradskim centrom i nedovoqno razvijenom mreòm drugih centara koji bi omogu}ili i podstakli brì i ravnomerniji razvoj svih naseqa.

Isti karakteri{e:

- prioritet industrijske proizvodwe - industrija se ne vezuje za baze sirovina - vr{i se koncentracija u gradu - saobra}ajnim povezivawem se nadome{}uju distance izme|u centara i udaqenijih naseqa - stanovi{tvo se preseqava (koncentri{e) u gradska naseqa - rast je ubrzan i diskontinualan - sistem funkcionisawa unutar op{tine je zatvoren i jednosmeran (usmeren na gradski centar). - 90% i vi{e stanovnika, kao i zaposlenih je na gradskom podru~ju.

Gradski centar je u Uìcu i kao takav nije podjednako pristupa~an iz svih delova op{tine, naro~ito zapadnih, koji su svojevremeno ~inili posebnu op{tinu Kremna. Gradsko podru~je Uìca sa sedam zajednica naseqa: MZ Lipa, Carina, Centar, Rosuqe, Terazije, Turica, Kr~agovo, obuhvata i delove prigradskih naseqa Buar, Duboko, Volujac, Gorjani, Qubawe, Drijetaw i Ka~er. Uìce se, prema Prostornom planu Republike Srbije, posmatra kao makroregionalni centar sa gravitacionim podru~jem koje pokriva ve}i broj funkcionalnih podru~ja. Uì~ko - ra{ka regija prema Prostornom planu Srbije je makroregionalna celina sa centrom u Uìcu i dva planirana jaka regionalna centra u Ra{koj oblasti, Prijepoqu i Novom Pazaru. Prihvataju}i teritorijalno-administrativno ure|ewe dràve prema evropskom tipu regionalizovane dràve (EUROSTAT, Luksemburg), Grad Uìce bi u daqem procesu razvoja trebalo da teì dostizawu nivoa NUTS 3 (kategorija od 100.000 do 800.000 stanovnika). Naime, pored uloge centra urbanog okruga - distrikta u kome se re{avaju pitawa ekonomskog i socijalnog razvoja, kao i

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 73

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E pitawa izme|u sela i grada, Uìce bi trebalo da ima mogu}nost sprovo|ewa kqu~nih odluka prostornog razvoja na nivou okruga i mogu}nost uspostavqawa horizontalne koordinacije po pitawu prostornih sistema sa drugim okruzima i regionima. Urbani centar NUTS 3 nivoa trebalo bi stoga da ima razvijene uslu`ne delatnosti (kao i niì nivoi NUTS 4 i NUTS 5), ali i niz javnih slu`bi na kojima bi se gradilo wegovo efikasnije funkcionisawe. U dosada{woj praksi planirawa centralne funkcije obuhvataju veliki broj raznovrsnih aktivnosti, tako da se mogu podeliti u tri osnovne grupe: (a) funkcije dru{tvenog standarda, (b) funkcije usluga, (c) funkcije upravqawa i za{tite. U skladu sa evropskim preporukama, Uìce kao centar NUTS 3 treba dodatno da razvija slu`be, gradi objekte i objedini prostor za slede}e aktivnosti: • za me|uop{tinske javne i privredne organizacije (komore, banke, komunalni i osiguravaju}i zavodi, projektne i planerske organizacije, trgovinska predstavni{tva, okru`ni sud i pravobranila{tvo i sl.); • za vrhunske kulturne i rekreacione ustanove (zavod za za{titu spomenika kulture, pozori{ta, muzeje, arhive, galerije, univerzalna festivalska dvorana, centralna biblioteka, zabavni park, bazen...); • za izuzetne potrebe stanovni{tva u snabdevawu i za potrebe slu`benih putnika i turista (op{te i specijalizovane robne ku}e i prodavnice npr. za muzi~ke instrumente, sportske rekvizite, ku}ne ìvotiwe, hobi - opremu, zatim gradske hotele i restorane vi{e kategorije); • za specijalizovane i ekskluzivne uslu`no - zanatske radwe (krznar, juvelir, modni kreator, servisi za aparate i ma{ine raznih proizvo|a~a); • za potrebe vi{eg i visokog {kolstva i nau~no - istraìva~kog rada sa komplementarnim funkcijama i osloncem na specifi~ne potrebe privrede u regionu; • bolnicu op{teg i bolnice specijalizovanog tipa, zavode i institute; • prate}e socijalne ustanove uz {kolske i zdravstvene ustanove (studentski domovi, azili za defektnu decu i stare); • sportsko rekreativne centre za potrebe svih vidova fizi~ke aktivnosti u otvorenom i zatvorenom prostoru, za manifestacije vrhunskog sporta, ali i mawe sportsko-rekreativne centre multinamenskog karaktera.

Jedan od prvih koraka ka pove}awu konkurentnosti svakako bi morao biti usmeren na ekolo{ki aspekt koji je kod nas do sada bio veoma zapostavqen. Naime, kombinovan sa elementima odrìvog razvoja, on predstavqa sve va`niju karakteristiku urbanog prostora, pomo}u koje se moè meriti wegova atraktivnost, stepen konkurentnosti u regionalnim i globalnim sistemima, ali i posti}i odre|eni poèqni ekonomski efekat. Tako Evropski standard za vrednovawe (The European Valuation Standard 2000 - EVS 2000) navodi i opisuje razloge za uvaàvawe ekolo{kog kvaliteta. Prema EVS, ocena okoline je izve{taj koji se dobija posmatrawem svih aspekata predloènog razvoja i wegovih uticaja, i kao takva, ona predstavqa neizostavnu informaciju u procesu upravqawa urbanim razvojem, kao i prilikom predstavqawa i pozicionirawa odre|ene urbane sredine na globalnom trì{tu. Koncept mreè naseqa u okviru, iz kojeg proizilazi i formirawe razli~itih gravitacionih zona pojedina~nih gradskih i seoskih centara, kao i intenzitet wihove me|uzavisnosti, sagledan je kroz vi{e razli~itih nivoa i prema vi{e kriterijuma kao {to su: prostorna distribucija stanovni{tva, gustina naseqenosti i gustina naseqa, centralitet i tipovi naseqa, stepen urbanizovanosti, prirodno - morfolo{ke karakteristike naseqa, opremqenost - disperzija/koncentracija sadràja i aktivnosti (javne slu`be sa objektima dru{tvenog standarda, privredne aktivnosti/delatnosti, kapaciteti, uslu`ne i tercijarne delatnosti), saobra}ajna povezanost i intenzitet me|usobne povezanosti, infrastrukturna opremqenost, funkcionalna usmerenost i specifi~nost naseqa. Prvi stepen prelaska iz nodalne organizacije-monocentri~ne strukture, predstavqa model sa elementima policentri~nog razvoja. Ovaj model se u slu~aju prostorne matrice, kakvu imamo u brdsko-planinskim i slabije razvijenijim podru~jima, uglavnom smatra nepogodnim sa stanovi{ta neposrednih korisnika usluga, iako ima nesumwivih prednosti u pogledu sniàvawa inicijalnih ulagawa i racionalnijeg funkcionisawa. U po~etnoj fazi realizacije plana do 2013. godine, predvi|a se ja~awe postoje}ih centara naseqa, {to sa druge strane, ima za posledicu rastere}ewe pritiska na sam gradski centar. Ja~awe seoskih centara podrazumeva podizawe nivoa funkcionisawa i raznovrsnosti sadràja u okviru centara, sa jedne strane, dok sa druge, omogu}ava uspostavqawe ~vr{}ih relacija izme|u samih centara i naseqa koja se oko wih grupi{u. U narednim fazama plana, predvi|a se usmeravawe urbanizacijskih procesa, kroz ja~awe planiranih centara - ja~awe Uìca kao regionalnog centra, Sevojna sa {irokim spektrom funkcija, koje iz radnog suburbija Uìca tj. centra rada prerasta u sekundarni centar i zna~ajan pol razvoja, Bele Zemqe - budu}eg centra zajednice naseqa sa prigradskim naseqima Drijetaw, Ka~er, i Qubawe i Zboj{ticom, kao primarnim seoskim naseqem, Kremana - centra zajednice naseqa koji artikuli{e naseqa u zapadnom delu teritorije op{tine, Biosku kao razvijeno selo sa pojedinim funkcijama i Mokru Goru kao naseqe sa turisti~kom funkcijom, Krvavaca - centra zajednice naseqa koji objediwuje istoimeno naseqe sa gravitiraju}im naseqima sa specifi~nim/turisti~kim funkcijama Zlakusa i Potpe}e i Poto~awem kao primarnim seoskim naseqem, Karana - centra zajednice naseqa razvijenih sela sa pojedinim funkcijama Riba{evina i Lunovo Selo i Ravni kao centar koji objediwuje naseqa u ju`nom planinskom pojasu sa Dre`nikom kao razvijenim selom sa pojedinim funkcijama i primarnim seoskim naseqima Skrùti i Nikojevi}i (za sada sa nedostatkom prostorno- fizi~kih kapaciteta).

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 74

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

KATEGORIJA NASEQA (CENTARA)

T a b e l a br. 10:

Gradski / regionalni centar U`ice

Sekundarni centar Sevojno

1. Sevojno 2. Krvavci 3. Bela Zemqa Centar zajednice naseqa 4. Ravni 5. Karan 6. Kremna

Naseqa sa specifi~nim 1. Mokra Gora (turisti~ko naseqe) (specijalizovanim ) funkcijama 2. Potpe} (turisti~ko naseqe) 3. Zlakusa (turisti~ko naseqe)

Razvijeno selo sa pojedinim funkcijama Bioska, Stapari, Riba{evina, Lunovo Selo (Ponikovica), Dre`nik

Pawak, Kr{awe, Kotroman, Strmac, Vitasi, Radu{a, Pear, Keserovina, Vrutci, Gubin Primarna seoska naseqa Do, Trnava, Gostinica, Leli}i, Kamenica, Dobro do, Bjeloti}, Zboj{tica, Poto~awe, Skr`uti, Nikojevi}i

Prigradska naseqa (vi{i centralitet i Buar, Duboko, Volujac, Gorjani, Qubawe, vi{i stepen urbanizovanosti) Drijetaw, Ka~er

Ovaj model podrazumeva koncentrisano-decentralisani razvoj i razme{taj stanovni{tva i aktivnosti, teritorijalnu i gransku diverzifikaciju svih oblika proizvodwe razvojem malih i sredwih preduze}a i mikro biznisa u sektoru industrije i usluga u centrima i naseqima na seoskom podru~ju, kako bi se u ekonomskom smislu smawila dominacija op{tinskog centra, u kome je prioritet razvoj sektora usluga od regionalnog zna~aja i industrijskih kapaciteta od zna~aja za privredno povezivawe sa susednim op{tinama i regijama. Disperzija ekonomskih aktivnosti, kao osnovno strategijsko opredeqewe, u prvom redu u industrijskom sektoru, a zatim i u sektoru usluga treba da promeni dana{wu sliku stawa u pogledu migracija stanovni{tva iz velikog broja sela prema Uìcu i prigradskim naseqima, zbog posla i gradskog standarda ìvqewa. Diverzifikacija ruralne ekonomije i unapre|ewe op{tih uslova ìvqewa na selu, podrazumeva razvoj centara i naseqa na seoskom podru~ju kao vi{efunkcionalnih proizvodnih, socijalnih i kulturnih prostora i formirawe porodi~nih poqoprivrednih gazdinstava sa zdravom ekonomskom strukturom. Pozitivan primer predstavqa inicijativa Zavi~ajnog udruèwa mokrogoraca, da se u okviru postoje}ih zaselaka omogu}i izgradwa objekata sa posebnom namenom (diplomatsko naseqe, umetni~ko selo, naseqe lobista i dràvnih organa). Pove}awe stepena diverzifikovanosti naseqa, omogu}i}e razvoj sa aspekta relacijskog umreàvawa, odnosno povezivawa naseqa po principu razli~itih konkurentnih prednosti. Ista bi se me|usobno dopuwavala stvaraju}i relacijske mreè me|usobno konkurentnih sadràja. Ja~awem centara i uspostavqawem vi{e polova razvoja, uslo`wava se mreà i premo{}avaju (uspostavqaju) kontinuiteti prostornog razvoja i distribucije sadràja na ~itavom prostoru. Potez ka Volujcu izrasta u novi sekundarni pojas razvoja zbog morfolo{ko-prostornog poloàja, prostorno-fizi~kih kapaciteta, porasta stepena urbanizovanosti i centraliteta, uz ja~awe veza i umreàvawe na regionalnom nivou (veza sa podriwskom osovinom razvoja, turisti~kim regijama, aerodrom Ponikve, jake veze sa Uìcem).

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 75

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

T a b e l a br. 11:

Zajednica Rb. naseqa Centri naseqa u zajednicama naseqa

U`ice sa gravitiraju}im prigradskim naseqima : Buar, 1. ZN U`ice Duboko i Volujac i Staparima-razvijenim selom sa pojedinim funkcijama

2. Zn Sevojno Sevojno sa gravitiraju}im prigradskim naseqem Gorjani

Krvavci sa gravitiraju}im naseqima: 3. ZN Krvavci Naseqa sa specifi~nim funkcijama: Potpe}e i Zlakusa Primarno seosko naseqe - Poto~awe

Gravitiraju}a prigradska naseqa: Drijetaw, Ka~er i Qubawe 4. ZN Bela Zemqa Primarno seosko naseqe - Zboj{tica

Ravni sa gravitiraju}im naseqima: 5. ZN Ravni Razvijeno selo sa pojedinim funkcijama - Dre`nik Primarna seoska naseqa: Nikojevi}i i Skr`uti

Karan sa gravitiraju}im naseqima: Razvijena sela sa pojedinim funkcijama: Riba{evina i 6. ZN Karan Lunovo Selo Primarna seoska naseqa: Gostinica, Gubin Do, Trnava, Leli}i, Kamenica, Bjeloti}, Dobrodo, Ponikovica

Kremna sa gravitiraju}im naseqima: Naseqe sa specifi~nim funkcijama - Mokra Gora 7. ZN Kremna Razvijeno selo sa pojedinim funkcijama - Bioska Primarna seoska naseqa: Vitasi, Radu{a, Strmac, Pawak, Kotroman, Kr{awe, Bioska, Pear, Keserovina, Vrutci.

Osnovna karakteristika ovakvog tipa mreè je kompatibilnost, koja podrazumeva da }e se u okviru ovih polova na}i sadràji koji dodatno afirmi{u postoje}e centre (sadràji koji ih dopuwuju, a ne ugroàvaju), s tim {to je omogu}en i intenzivniji razvoj svakog od naseqa ponaosob. Tako|e se uspostavqaju relacije-povezivawe polova radi stvarawa uslova za ~vr{}e povezivawe izme|u samih centara. Unutar zapadnog i severnog razvojnog pojasa postoja}e relativno dobra usagla{enost. Najve}a prirodna ograni~ewa budu}em privre|ivawu su u okviru ju`nog razvojnog pojasa sa oskudnim poqoprivrednim zemqi{tem, neiskori{}enim mogu}nostima turisti~kog razvoja i razvoja privrede. Stoga se predvi|a intenzivirawe na ovom podru~ju privrede i turizma uz centre zajednice naseqa Bele Zemqe i Ravni. Intenzivirawe razvoja turizma nastavi}e se u zapadnom razvojnom pojasu uz turisti~ki centar Mokra Gora i centar zajednice naseqa Kremna. Tako|e, u Uìcu predvideti prostor za aktivnosti gradskog centra koji se u slu~aju ve}eg broja istih objekata moè delimi~no izme{tati i u druge razvojne pojaseve i centre zajednice naseqa u Sevojnu, Krvavcima, Belim Zemqama, Kremnima, Karanu i Ravnima. Imati u vidu potrebe svih stanovnika planskog podru~ja za odre|enim objektima sekundarnih i tercijarnih delatnosti i potpunije iskori{}avawe lokacionih potencijala naseqskih centara, a ne samo gradskog centra. Me|utim, izme{tawe nekih gradskih centralnih funkcija u druge sekundarne razvojne pojaseve ne sme da pogor{a uslove pristupa~nosti. S toga se za budu}i razvoj gradskih, a naro~ito regionalnih centralnih funkcija mora na}i prostor na uèm gradskom podru~ju ~ak i po cenu izme{tawa postoje}eg stanovawa i privrede.

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 76

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

T a b e l a br. 12:

NASEQE STANOVNIKA PUTNI PRAVAC RASTOJAWE ZAJEDNICA RB NASEQA NAZIV 2002 . 2025 . Km Uìce 54717 56000 M5, M19.1 0 Buar 1415 1645 M19.1, R213 4,13 1. ZN Uìce Duboko 847 750 R263,R213, OP11 4,00 Volujac 1094 1010 M19.1 8,00 Stapari 974 780 M19.1,R112 12,00 59047 60185 Sevojno 7445 8000 M5 0 2. ZN Sevojno Gorjani 735 680 M5 6,20 8180 8680 Krvavci 311 250 OP4 0 Poto~awe 518 445 OP4 1,50 3. ZN Krvavci Potpe}e 512 440 OP4 2,50 Zlakusa 694 590 OP4 3,10 2035 1725 Drijetaw 1092 1200 M5,OP6 0,50 Ka~er 507 470 OP6 4,50 4. ZN Bela Zemqa Qubawe 708 670 M5, OP1 6,80 Zboj{tica 172 80 M5, OP2 9,50 2479 2420 Ravni 558 475 M5, OP2 0 Dre`nik 761 600 M5, R230,OP3 7,80 5. ZN Ravni Nikojevi}i 416 320 M5,R230,OP19 3,80 Skrùti 667 530 M5,OP2 2,60 2402 1925 Karan 582 440 R263 0 Riba{evina 484 385 R263, OP8 4,80 Gostinica 639 560 R263,OP12 9,60 Gubin Do 451 320 R263,OP14 6,90 Trnava 463 380 R263 5,60 6. ZN Karan Leli}i 381 295 R263, 2,80 Kamenica 272 200 R263, 6,20 Bjeloti} 261 220 R263 7,60 Ponikovica 362 340 R263 8,30 Dobrodo 275 180 R263, 11,20 4170 7490 Kremna 727 620 M5, R112 0 Vitasi 301 190 M5,OP26 7,40 Radu{a 524 400 M5,OP25 5,15 Strmac 296 290 M5,R112 8,80 Mokra Gora 605 495 M5 12,60 Pawak 109 60 M5, 18,90 7. ZN Kremna Kotroman 182 150 M5 16,30 Kr{awe 167 90 M5, 21,10 Bioska 554 400 M5, 8,80 Pear 433 360 M5, 13,70 Keserovina 589 460 M5 12,80 Vrutci 222 110 M5,OP9 16,70

4709 3625

2.5. PROSTORNI RAZVOJ I I URE\EWE RURALNIH PODRU^JA

Osnovni preduslovi za obnovu i razvoj sela, podrazumevaju ekonomski, socijalni, ekolo{ko- fizi~ki i odgovaraju}i institucionalni okvir, uz mere i strate{ke prioritete revitalizacije sela. Prioritetna planska re{ewa koja imaju za ciq razvoj ruralnih podru~ja, kao i revitalizaciju i obnovu sela, integrisana su i predstavqena planskim re{ewima u oblasti poqoprivrede, turizma, infrastrukturnih sistema i dr.

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 77

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

Nasuprot tendencijama, daqeg iskqu~ivog razvoja na {irem podru~ju Uìca i Sevojna, za koje se urbanisti~kim planovima rezervi{u tereni, ili se neplanski zauzimaju, intencija plana je ravnomerniji razvoj ruralnih podru~ja, odnosno budu}ih pojaseva razvoja dolina gorwe \etiwe i Kame{ine na zapadu, Lu`nice na severu i na zlatiborskoj visoravni u ju`nom delu teritorije. I u ovim dolinama i na zlatiborskoj povr{i ima pogodnih terena za razvoj naseqa. U odnosu na glavni razvojni pojas u nizvodnoj dolini \etiwe, slabost sekundarnih razvojnih pojaseva je u mawoj infrastrukturnoj opremqenosti (èleznica, voda), pa su za lokaciju ovih centara pogodni tereni uz vodne tokove i raskr{}a puteva, naro~ito za nove industrijske lokalitete i centre zajednica naseqa, a na obli`wim osun~anim terenima za stanovawe. U razvoju postoje}ih naseqa, javqa se potreba za za{titom zemqi{ta od neplanskog gra|ewa, koje treba preduprediti pa`qivim i planskim {irewem postoje}eg gra|evinskog zemqi{ta, unutar koga se mogu vr{iti potrebne rekonstrukcije i sanacije gra|evinskog fonda i komunalno opremawe. Diverzifikacija ruralne ekonomije i unapre|ewe op{tih uslova ìvqewa na selu podrazumeva razvoj centara i naseqa na seoskom podru~ju kao vi{efunkcionalnih proizvodnih, socijalnih i kulturnih prostora i formirawe porodi~nih poqoprivrednih gazdinstava sa zdravom ekonomskom strukturom. U okviru severnog razvojnog pojasa, predvi|a intenzivirawe privrede i turizma uz centre zajednice naseqa Bele Zemqe i Ravni. U zapadnom razvojnom pojasu, nastavi}e se intenzivirawe razvoja turizma uz turisti~ki centar Mokra Gora i centar zajednice naseqa Kremna. Razme{taj stanovni{tva i aktivnosti, teritorijalna i granska diverzifikacija svih oblika proizvodwe, ostvari}e se razvojem malih i sredwih preduze}a i mikro biznisa u sektoru industrije i usluga u centrima i naseqima na seoskom podru~ju, ~ime bi se u ekonomskom smislu smawila i dominacija gradskog centra. Sva dosada{wa nastojawa da se neki elementi urbanizacije prenesu i na razbijena naseqa, nisu bila delotvorna. Ve}ih urbanih rekonstrukcija u ovim selima nije ni bilo. Ovim naseqima treba dovesti nove tehnologije, ali ne remete}i postoje}u urbanu strukturu. Revitalizacija podrazumeva sve prirodne odlike sada{weg na~ina ìvqewa uz neophodne uticaje urbanog. Uvaàvaju}i sve prednosti i nedostatke sada{we urbano morfolo{ke strukture razbijenih naseqa, ovim planom su predvi|ena budu}a urbana pravila u ciqu poboq{awa kvaliteta ìvqewa koja bi trebalo da idu u prvcu zadràvawa svih pozitivnih vrednosti, a eliminisawu ili ublaàvawu negativnih. Ubudu}e se na ruralnom podru~ju o~ekuje nastavak tendencije porodi~nog na~ina stanovawa i individualna stambena izgradwa, uz izgradwu mawih ekonomskih objekata za dopunsko bavqewe poqoprivredom. Ukoliko se javi interes korisnika i ekonomska opravdanost, u naseqskim centrima se mogu graditi i vi{espratne kolektivne stambene zgrade mawe spratnosti, {to bi moglo da opravda i vi{i stepen komunalnog ure|ewa zemqi{ta. Urbanisti~kim planovima za seoske centre i prigradska naseqa treba opredeliti zone za navedeni na~in stanovawa i stambene izgradwe, na osnovu prethodnih geolo{kih ispitivawa i zatim pristupiti komunalnom ure|ewu zemqi{ta u granicama potreba narednog perioda implementacije plana. Trend smawewa broja stanovnika prisutan je uglavnom kod svih niìh kategorija naseqa, odnosno, u primarnim seoskim naseqima i u ve}ini sela sa seoskim centrom. Do pove}awa broja stanovnika do}i }e u centrima zajednica sela, op{tinskom centru i u prigradskim naseqima, odnosno, onim koja }e se transformisati u prigradska i u naseqima koja imaju funkciju sela sa turisti~kom funkcijom. U ve}em broju seoskih naseqa, ne}e do}i do pove}awa stambene zone, ve} do zadràvawa iste povr{ine ili wenog smawewa. Kod razvoja odre|enog broja naseqa, predvi|a se mogu}nost transformacije jednog broja poqoprivrednih u nepoqoprivredna ku}i{ta. Ovaj proces se naro~ito o~ekuje kod vi{ih kategorija sela. Kod organizacije stambenih zona u okviru naseqa poèqno je da stanovawe nepoqoprivrednih proizvo|a~a treba da zauzme centralnije mesto u nasequ, van puteva i pravaca kretawa poqoprivrednih i me{ovitih proizvo|a~a. Stanovawe poqoprivrednih proizvo|a~a treba da zauzme periferne ili one delove naseqa kojima je ono najintenzivnije vezano saobra}ajnicama za proizvodne povr{ine i poslovne centre. Posebnu pa`wu treba obratiti na perspektivu razvoja postoje}ih seoskih centara. U okviru istih zona neophodno je predvideti parkovske povr{ine (staze, fontane, spomenike,...), kao vi{efunkcionalne prostore, shodno broju stanovnika koji gravitiraju tim naseqima. U okviru seoskog centra, neophodno je objediwavawe sli~nih funkcija u okviru jednog ili vi{e objekata. Veterinarske stanice i benzinske pumpe, locirati (izmestiti) izvan centralne zone. U ciqu uravnoteènijeg razvoja i uslova zapo{qavawa u industriji, uz povoqnije veze mesta rada i stanovawa predvi|a se {irewe industrija na novim pogodnim terenima, ne samo u Sevojnu, ve} i u sekundarnim razvojnim pojasevima - zapadnom, severnom i ju`nom. Novi industrijski pogoni i komunalne zone predvi|aju se u svim centrima zajednica naseqa zapadnog, severnog i ju`nog razvojnog pojasa. Prilikom pro{irivawa ili izme{tawa postoje}ih proizvodnih kapaciteta u Uìcu ili Sevojnu obavezno treba ispitati mogu}nost izgradwe novog pogona u svakoj od ovih industrijskih zona/lokaliteta.

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 78

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

Potencijali su u razvoju drvne industrije, hemijske, prehrambene, razvoju poqoprivrede, naro~ito vo}arstva i sto~arstva, pa bi industrije trebalo prevashodno usmeriti na preradu ovih proizvoda uz kooperaciju sa poqoprivrednim proizvo|a~ima. Ovo podrazumeva razvoj sistema agrokompleksa sa {to ve}im stepenom finalizacije proizvoda. Povr{ine pogodne za sport i rekreaciju, najve}im delom nisu ure|ene, pa se delimi~no zauzimaju i stambenom i drugom izgradwom ~ime se pogor{ava ìvotna sredina u ovom podru~ju. U centrima zajednica naseqa, odgovaraju}im urbanisti~kim planom treba predvideti formirawe sportsko-rekreacionih centara za gravitiraju}e stanovni{tvo, najboqe uz osnovnu {kolu. Priroda najve}eg dela ovog prostora je ìvopisna i nudi stanovnicima puno mogu}nosti za rekreaciju. Ipak treba posebno za{tititi i urediti pojedine najatraktivnije punktove vidikovaca i odmori{ta (primer poteza [argan-Cvijovi}i), kao i kulturno-istorijskih lokaliteta. Akcijama me{tana, ~lanova turisti~kih i planinarskih dru{tava i organizacija, treba postepeno ure|ivati lokalitete prirodnih i kulturno-istorijskih vrednosti, kao i definisati koncept organizacije i realizacije piknik prostora. Osim ure|ivawa samog lokaliteta isto je toliko va`no ure|ivawe prilaznih pe{a~kih- {etnih staza. Za sve lokalnosti koje sluè kao izleti{ta, ili za to imaju uslove treba imati u vidu slede}e: - One moraju na odre|eni na~in i u znatnijem stepenu da predstavqaju razli~itu sredinu i da pruàju druga~iju atmosferu od gradske iz koje se dolazi; - U izgledu, strukturi i karakteru izleti{ta, bez obzira na wegovo osnovno svojstvo i motive za wegovo pose}ivawe, zelenilo-izvorno, ili hortikulturno obra|eno treba da bude maksimalno mogu}e zastupqeno; - ukoliko je izleti{te po svom karakteru bliè izvornoj sredini, utoliko u wemu treba da bude mawe intervencija hortikulturnog karaktera, ukoliko je vi{e ve{ta~ki stvoreno, utoliko je vi{e dopustiva, pa i poèqna wegova hortikulturna obrada i ure|ewe; - izleti{te treba po mogu}stvu da raspolaè ve}im bogatstvom motiva, ~ak i u slu~aju kada se radi o veoma atraktivnom i vrlo zna~ajnom kulturno-istorijskom spomeniku, oplemewavawem i ozelewavawem nove okoline i sli~nim merama treba ga obogatiti i pruìti posetiocu vi{e razloga da se na tome mestu zadrì; - uop{te, a naro~ito kada se radi o mestima i objektima koji u mawoj ili nedovoqnoj meri mogu da motivi{u izletnike da ih posete, stvarawe mreè takvih bliìh lokaliteta i punktova, wihovo povezivawe, odgovaraju}e ure|ewe prostora i komunikacija izme|u wih, mogu svakom da podignu zna~aj i izletni~ku, odnosno kulturnu i rekreativnu vrednost; - za{titne mere protiv razli~itih klimatskih i drugih nepogodnosti i ekstrema - vetrova, prevelike insolacije, pra{ine, dima i gasova i dr., naro~ito primenom vegetacije kao sredstva meliorisawa i za{tite, veoma su zna~ajne. Posebne mere za{tite zasluùju brojni vidikovci, koji predstavqaju karakteristi~an pejza`. Promene u prirodnoj sredini i izgradwa, mogu se vr{iti samo u obimu i na na~in koji ne}e mewati osnovni izgled i karakter pejzaà, odnosno one odlike zbog kojih je sredina do{la u obzir da bude za{ti}ena. Izbegavati da se ovakva mesta koriste za druge svrhe, da se na wima podiù delovi naseqa, gra|evinski objekti uop{te i sl. Ako ve} postoje naseqa u rejonu nekog vidikovca i obuhvataju ga, onda najuù lokalnost takvog mesta treba ostaviti van visoke izgradwe, odnosno osloboditi je ve} izgra|enih objekata i pretvoriti je u neku vrstu skvera, trga, maweg parka ili sl. ~ime bi se tako|e obezbedila wegova funkcija izleti{ta. Pri ure|ivawu vidikovaca u slobodnom predelu treba po}i od wegovih osnovnih vrednosti, namene i uslova sredine (primer mogu}e izgradwe paraklisa i molitvenica na obronku Ogra|enice preko puta fabrike Kotroman i u prostoru Jatarica u Mokroj Gori). Namena zahteva da se on osposobi za masovniju posetu, da se omogu}i zadràvawe na wemu, u~initi ga {to prijatnijim i da se obezbede lepi vidici na okolni pejza`. Eksponiranost vetrovima i intenzivnom osun~avawu zahteva da se oko vidikovca, a kad zauzima ve}u povr{inu onda i na wemu, formiraju vetrobrani i "suncobrani" baraè od mawe-vi{e kontinuiranih zavesa ili grupa drve}a i `buwa, ali tako podignutih i raspore|enih da se izbegne prevelika geometrijska pravilnost i da se obezbede prodori za vizure u svim pravcima u kojima se moè sagledati lep i interesantan pejza`. Eventualni ugostiteqski i drugi objekti, koji imaju za ciq prihvatawe posetilaca i sli~ne funkcije, ne treba da budu locirani na istaknutim ta~kama vidikovaca, ve} niè i na mestu sa tako|e lepim izgledom, ali tako da se ne zaklawa vidik sa glavnih delova vidikovca. I na ve}ini putnih pravaca na ruralnom podru~ju, ~ije trase velikim delom idu ba{ razvo|ima i istaknutim grebenima, ima vi{e ta~aka sa kojih se na sve strane pruàju izvanredni vidici i koje zbog toga imaju uslove za ure|ewe vidikovca na takvim mestima.

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 79

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

3.0. PROSTORNI RAZVOJ INFRASTRUKTURNIH SISTEMA I KOMUNALNO OPREMAWE PROSTORA (Referalne karte 2 i 3)

3.1. SAOBRA]AJ (Referalna karta 2)

3.1.1. DRUMSKI SAOBRA]AJ

Planirani drumski saobra}aj na teritoriji grada Uìca, odvija}e se na dve osnovne putne mreè: • mreà dràvnih puteva • mreà op{tinskih puteva

3.1.1.1. Dr`avni putevi

Predlog mreè dràvnih puteva u okviru Prostornog plana Grada Uìca ura|en je na osnovu razvoja mreè drumskog saobra}aja preuzete iz Prostornog plana Republike Srbije, uslova JP "Putevi Srbije" i novih smernica za izgradwu auto puta Poèga - Vi{egrad. Na osnovu navedenih smernica Planom se defini{e koridor autoputa i rasplet dràvnih puteva prvog i drugog reda:

• Auto put (E 761), Poèga - Vi{egrad, sa denivelisanim ukr{tajima - saobra}ajnim petqama "Zlakusa" (u reonu sela Zlakusa) veza M5 - Uìce istok, denivelisani ukr{taj - petqa"Uìce jug" ("Bajina Ba{ta") (u reonu sela Zabu~je) veza petqa "Surduk" - M19.1 - Bajina Ba{ta, denivelisani ukr{taj - petqa "Ma~kat" veza M5 - petqa "Su{ica", denivelisani ukr{taj - petqa "Kremna 1" veza M5 - industrijska zona "Brane{ko poqe" - Kremna - planina Tara. Pored ovog osnovnog koridora, predvi|enog Generalnim projektom (CIP, 2009. godina), predloèna je i varijanta, odnosno severna trasa autoputa kao varijantno re{ewe na delu koridora od Belih Zemaqa do Kremana. Osnovna trasa, u odnosu na varijantno re{ewe ima izrazitu prednost i za o~ekivati je da }e to biti jasno argumentovano projektnom i studijskom dokumentacijom. O~ekuje se da zna~aj i teìna kriterijuma kojima se {titi zona vodosnabdevawa Uìca i susednih regiona budu na nivou zna~aja i teìna koju }e imati interna stopa rentabiliteta i tro{kovi izgradwe pri vi{ekriterijumskom vrednovawu i izboru varijante budu}e trase autoputa na podru~ju grada Uìca. Projektnu i studijsku dokumentaciju pripremiti na na~in koji omogu}ava faznu izgradwu budu}eg autoputa Poèga-Uìce-granica Republike Srpske na slede}i na~in:

I faza: Po`ega-petqa za Bajinu Ba{tu (bez izgradwe petqe) - petqa Surduk (veza sa M 21) II faza: Petqa za Bajinu Ba{tu (sa izgradwom petqe)-petqa Ma~kat III Faza: Petqa Ma~kat - petqa Kotroman - granica Republike Srpske.

Prethodnom studijom opravdanosti }e se sagledati izbor optimalne varijante i utvrditi opravdanost fazne izgradwe budu}eg autoputa. Prolazak koridora autoputa preko teritorije Grada Uìca, sagledan je u kontekstu {to kvalitetnijeg povezivawa koridora planiranog autoputa sa mreòm dràvnih puteva, kao i implementacije u delu planskih re{ewa i koncepta prostornog razvoja grada.

• Dràvni put I reda (Magistralni put M5): deonica Uìce - Volujac - Bioska - Kremna, (od ~vora 0040 Uìce i 0039 Volujac do ~vora 0166 Kremna), izme{ta se iz gradskog jezgra na trasu postoje}eg magistralnog puta M21 - put za Zlatibor (od ~vora 0040 Uìce do ~vora 0235 Kneèvi}i), zatim postoje}om trasom regionalnog puta R112 od Kneèvi}a do Kremana (od ~vora 0235 do ~vora 0166 ), te daqe nastavqa postoje}om trasom prema Mokroj Gori i Vi{egradu. • Dràvni put I reda (Magistralni put M21): izme{ta se na petqu "Ma~kat" (Su{ica) ~vor 0235 i daqe nastavqa istom trasom prema Zlatiboru i Novoj Varo{i. • Dràvni put I reda (Magistralni put M19.1): (~iji se po~etak nalazi u Volujcu - ~vor 0039 ) polazi od denivelisanog ukr{taja - petqe "Uìce jug" ("Bajina Ba{ta") na auto putu i nastavqa novom obilaznicom (tunel 2800 m) preko petqe "Surduk" (~ija je izgradwa u toku) do mesta Dubci gde se poklapa sa (sada biv{om) trasom magistralnog puta M5 do mesta Volujac, odakle nastavqa postoje}om trasom prema Bajinoj Ba{ti. Na delu trase ovog puta, od mesta Volujac do mesta Zaglavak, predlaè se izgradwa novog puta i tunela ispod prevoja "Kadiwa~a".

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 80

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

Izgradwom ju`ne obilaznice U`ica, tranzitni tokovi se izdvajaju iz gradskog jezgra sa ciqem br`eg, bezbednijeg i efikasnijeg odvijawa saobra}aja, smawewa buke i zaga|ewa u centralnoj gradskoj zoni (slika br. 6.). Zavr{etak radova predvi|en je tokom prvog ~etvorogodi{weg planskog perioda.

• Dràvni put II reda (Regionalni put R263): na pravcu Uìce - Kosjeri} zadràva se u postoje}oj trasi. • Dràvni put II reda (Regionalni put R230): na pravcu Bele Zemqe - Sirogojno, zadràva se u postoje}oj trasi sa predlogom za rekonstrukciju dela puta u reonu sela Nikojevi}i. • Dràvni put II reda (Regionalni put R213): na pravcu Uìce – Jelova Gora – Jakaq, zadràva se u postoje}oj trasi. • Dràvni put II reda (Regionalni put R112): Deo regionalnog puta R112 od petqe Kneèvi}i do naseqa Kremna (od ~vora 0235 Kneèvi}i do ~vora 0166 Kremna), izme{ta se na staru trasu puta M5 od Uìca preko Volujca i Bioske do Kremana (od ~vora 0040 Uìce i 0039 Volujac do ~vora 0166 Kremna ).

U vreme izrade Prostornog plana donet je novi Zakon o javnim putevima ("Sl. glasnikRS", br. 101/05). Zakonom je predvi|ena nova kategorizacija putne mreè Srbije. Obzirom da od strane Dràve jo{ uvek nije izvr{ena prekategorizacija postoje}e magistralne i regionalne putne mreè u Dràvne puteve 1. i 2. reda, ovim Planom se inicira i predlaè budu}a kategorizacija mreè Dràvnih puteva na teritoriji grada Uìce. Prekategorizaciju putne mreè radi upravqa~ uz saglasnost nadle`nog Ministarstva na osnovu odre|enih tehni~kih kriterijuma. Planske aktivnosti i smernice predstavqaju predloge za prekategorizaciju pojedinih putnih pravaca i o istima }e upravqa~ biti obave{ten.

S l i k a br. 3: Predlog za prekategorizaciju pojedinih putnih pravaca

Grad U`ice, nije propisao Kriterijume za kategorizaciju op{tinskih puteva, odnosno nije doneo Akt o kategorizaciji (ura|en je predlog i u proceduri je dono{ewe Odluke o op{tinskim i nekategorisanim putevima).

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 81

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

3.1.1.2. Op{tinski putevi

Predlog mreè op{tinskih puteva ura|en je na osnovu detaqne analize postoje}e mreè i stawa lokalnih i nekategorisanih puteva, nove mreè naseqa u Prostornom planu, projekcije budu}eg razvoja delova teritorije Grada i analize razvoja putne mreè u susednim op{tinama i regionima. Imaju}i u vidu da se, naro~ito posledwih godina, beleì zna~ajan porast teretnog saobra}aja na lokalnim-op{tinskim putevima (kao posledica sve ve}eg broja malih privrednih pogona i preduze}a koja se razvijaju u naseqenim mestima van gradskog podru~ja i lo{e re{enog tranzitnog saobra}aja kroz Uìce), neophodno je izvr{iti prekategorizaciju i rekonstrukciju op{tinskih puteva, kao i wihovo povezivawe sa dràvnim putevima bez ulaska u gradsko podru~je.

Na ovaj na~in bi se zna~ajno poboq{ali uslovi odvijawa saobra}aja na op{tinskim putevima, a samim tim pospe{io razvoj naseqenih mesta na podru~ju plana. Planom je predvi|ena prekategorizacija lokalnih puteva u tri osnovne grupe-kategorije op{tinskih puteva:

Op{tinski putevi PRVE kategorije (OP - I ): Op{tinski putevi koji povezuju Uìce sa naseqenim mestima koja u mreì naseqa imaju karakter "zajednica naseqa", ili sa podru~jem posebne namene, ili sa ve}im naseqenim mestima u susednim op{tinama, a istovremeno mogu, prema potrebi, da prihvate deo saobra}aja sa dràvnih puteva kao alternativni pravci.

Op{tinski putevi DRUGE kategorije (OP - II ): Op{tinski putevi koji povezuju ve}a naseqena mesta unutar teritoriji grada ili vi{e grupa naseqenih mesta, a mogu da poslu`e i kao alternativni praci za dr`avne puteve ili op{tinske puteve 1. kategorije.

Nekategorisani putevi (NKP): Op{tinski putevi koji povezuju zaseoke ili pojedina~na doma}instva unutar teritorije grada.

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 82

G R A D U @ I C E JP • DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

T a b e l a br. 13 : Predlog nove kategorizacije Op{tinskih puteva

Postoje}i put NOVI OP[TINSKI PUT Nova Postoje}e osnovne Planirane osnovne Nova kate- Du`. karakterisitke profila Duìna karakterisitke profila oznaka Trasa puta (km) (km) puta gorija puta puta puta Vrsta {irina {irina Vrsta {ir. {irina kolov. kolov. bankina kolov. kolov. bankin. Uìce (veza sa M 5)-Zabu~je- 4.00 OP1 I 8.850 Asfalt 3.50 2h0.50 8.850 Asfalt 6.00 2h1.00 Bela zemqa 5.00 Uìce (veza sa M 5)-Vrela- ]iti}a bukva-Zboj{tica- 5.00 OP2 I 22.500 Asfalt 4.20 2h0.30 22.500 Asfalt 6.00 2h1.00 Mramor-Ravni-granica grada- âjetina (Sirogojno) 3.50 Kaldrma (veza sa R 230)- OP3 I Mramor-Dre`ni~ka Tablica- 10.330 Asfalt 5.00 2h0.20 9.945 Asfalt 6.00 2h1.00 Dre`nik Sevojno (veza sa M 5)- OP4 I Poto~awe-Krvavci-Zlakusa 6.400 Asfalt 5.00 1h0.50 6.400 Asfalt 6.00 2h1.00 (veza sa M 5) Terazije (veza sa M 19.1)- 4.00 Turica-Siwevac-Stapari- 5.00 OP5 I Divqakovi} stena (veza sa R 9.300 Asfalt 2h0.50 9.775 Asfalt 6.00 2h1.00 112) Popova Voda (veza sa M 21)- Drijetaw-Ka~er-Ristanovi}i- Asfalt 3.50 OP6 I Danilovi}i-Brkovi}i-Bela 5.150 Makad. 5.00 2h0.50 9.852 Asfalt 6.00 2h1.00 zemqa (veza sa M 21) Industrijska zona Sevojno Asfalt 3.50 OP7 I (veza sa M 5)-Mladovo-Lokva 5.150 2h0.50 4.125 Asfalt 6.00 2h1.00 (veza sa R 263) Makad. 5.00

Zorina kafana (veza sa R 263)- Asfalt OP8 I Riba{evina 2.400 5.00 2h1.00 2.500 Asfalt 6.00 2h1.00

Mali}a brdo (veza sa R 112)- Asfalt 5.00 OP9 I Manastir Rujan-brana Vrutci 3.500 Makad. 3.00 2h1.00 3.500 Asfalt 6.00 2h1.00

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 83

G R A D U @ I C E JP • DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

Postoje}i put NOVI OP[TINSKI PUT Nova Nova Postoje}e osnovne Planirane osnovne oznaka kate- Trasa puta Du`. karakterisitke profila Duìna karakterisitke profila gorija (km) (km) puta puta puta puta Vrsta {irina {irina Vrsta {irina {irina kolov. kolov. bankina kolov. kolov. bankin. Terazije (veza sa M 19.1)- 5.00 OP10 II Spasovwa~a-âkovina (veza sa 6.100 Asfalt 2h0.50 6.100 Asfalt 5.00 2h1.00 R213) 3.50 Uìce (veza sa R 263)-Marin Asfalt 4.00 OP11 II Breg-Metaqka-Karan (veza sa 6.650 2h0.50 6.650 Asfalt 5.00 2h1.00 R 263) Makad. 3.00 âkovina veza sa R213-Batina voda-Vi}ova vodenica- Asfalt 5.00 2h1.00 OP12 II 9.550 Makad. 9.550 Asfalt 5.00 2h1.00 Mitri}a vodenica-veza sa 4.00 2h0.50 R 263. Zemqa Riba{evina (veza sa OP8)- OP13 II Mikina Vodenica-Прљуша- 9.435 Makadam 5.00 2h0.50 9.435 Asfalt 5.00 2h1.00 Savin Kamen-Jelova Gora (veza sa R213) Riba{evina (veza sa OP8)- Asfalt OP14 II Dubqani-Pavlovi}i-granica 4.450 Makad. 3.50 2h0.50 4.450 Asfalt 5.00 2h1.00 prema Op{tini Kosjeri} Zorina kafana (veza sa 263)- OP15 II Gubin Do-Mitrovo Brdo- 5.770 Asfalt 3.50 2h0.50 5.770 Asfalt 5.00 2h1.00 granica prema Op. Kosjeri} Lunovo selo (veza sa R 263)- OP16 II granica prema Op{tini Poèga 1.000 Asfalt 5.00 2h0.50 1.00 Asfalt 5.00 2h1.00 Dre`ni~ka tablica (veza sa 5.00 OP17 II OP3)-Ko{uta-Poto~awe (veza 6.870 Asfalt 2h0.60 6.870 Asfalt 5.00 2h1.00 sa OP4) 4.00 Borak (veza sa R 230)-Qubawe- 3.50 OP18 II ]iti}a bukva (veza za OP2) 4.100 Asfalt 4.00 2h0.50 4.100 Asfalt 5.00 2h1.00 Kaldrma (veza sa R 263)- 3.50 OP19 II Nikojevi}i-granica ka 8.150 Asfalt 2h0.30 8.150 Asfalt 5.00 2h1.00 âjetini 3.00

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 84

G R A D U @ I C E JP • DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

Jasike (veza sa R 112)-Stapari- 1.888 3.50 OP21 II Peri{i}i ( deo) Asfalt 3.00 1h0.30 4.326 Asfalt 5.00 2h1.00 Studeni Do (veza sa R 112)- OP22 II Ponikve-Kadiwa~a (veza sa M 7.500 Asfalt 5.00 2h0.80 7.400 Asfalt 5.00 2h1.00 19.1) Kadiwa~a (veza sa M 19.1)- OP23 II \akov kamen-Jelova Gora (veza 4.700 Makad. 3.00 nema 4.700 Asfalt 5.00 2h1.00 sa R213) Du`i (veza sa R 112)-Pear- Kadina Glavica-Qubi~i}i- Asfalt 3.00 2h0.30 OP24 II Stanoj~i}i-Ponikve (veza sa 5.500 Makad. 5.00 2h0.80 15.500 Asfalt 5.00 2h1.00 OP22) Popovi}i (veza sa M 5)-Tomi}i- Asfalt 5.00 2h0.50 OP25 II Jankovi}i-Stameni}i-Kremna 4.550 4.550 Asfalt 5.00 2h1.00 (veza sa M 5) Makad. 3.00 2h1.00 Stameni}i (veza OP24)- Asfalt 5.00 2h0.50 OP26 II Filipovi}i-Vitasi-(veza M5) 4.700 Makad. 3.00 2h1.00 4.700 Asfalt 5.00 2h1.00 Brana Vrutci (OP9)-Krnda- 5.00 OP27 II An|i}i-Omar-Bioska (veza sa 13.315 Makad. 2h1.00 13.315 Asfalt 5.00 2h0.80 R112) 4.00 Dobro Poqe (veza RTP) - OP28 II \urovina -Mitra{inovi}a 2.300 Makad. 2.50 1h0.30 2.300 Asfalt 5.00 2h1.00 brdo-Quto Poqe (veza RTP) Tanovi}i (veza OP2)-Ravawsko Asfalt, OP29 II poqe-granica Op{tine Ariqe 5.700 Makad. 3.00 2h0.30 5.700 Asfalt 5.00 2h1.00 Sari}a Osoje (veza R263)- OP30 II deponija Duboko 2.500 Makad. 3.00 2h0.30 2.500 Asfalt 5.00 2h1.00

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 85

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

3.1.1.3. Prate}i putni objekti

Inicira se izgradwa prate}ih putnih objekata (putne baze, stanice za snabdevawe gorivom, servisi, parkinzi, stajali{ta). Planom se zadràvaju postoje}e putne baze za redovno i zimsko odràvawe puteva na Terazijama u Uìcu, u Kremnima, kao i putna baza u Su{ici (op{tina âjetina) i planira se putna baza u Lunovom selu. Planira se izgradwa prate}ih putnih sadràja, odnosno stanica za snabdevawe gorivom i servisa za putni~ka i teretna vozila i autobuse. Izgradwa ove vrste objekata je uslovqena pouzdanom za{titom zemqi{ta, povr{inskih i podzemnih voda. Mere za{tite je potrebno bliè utvrditi analizom, tj. procenom uticaja na ìvotnu sredinu. Postoje}e stanice za snabdevawe gorivom na podru~ju plana se zadràvaju, a planiraju se nove uz dràvne puteve I i II reda na pravcima ka Bajinoj Ba{ti, Lunovom selu, Beloj Zemqi i Mokroj Gori - Kotromanu. Servisi za putni~ka vozila i autobuse mogu se realizovati u svim naseqskim centrima gde se za to ukaè potreba, {to }e se razra|ivati urbanisti~kim planovima nièg reda. Obavezuju}a i prioritetna je izgradwa bezbednog parkinga za autobuse sa prate}im turisti~kim i tehni~kim objektima i pristupne staze èlezni~koj stanici Mokra Gora i ulazu u naseqe Me}avnik, kao i pe{a~ke staze pored magistralnog puta na potezu prelaz-centar. Predvi|a se i izgradwa muzejskih eksponata voznih sredstava uzanog koloseka, ugostiteqskih, sme{tajnih, sportsko-rekreativnih i tehni~kih objekata u funkciji odràvawa saobra}aja, stajali{ta, vidikovaca otvorenih scena i verskih objekata, sa prate}im sadràjima na lokalitetima [argan- Vitasi.

3.1.2. @ELEZNI^KI SAOBRA]AJ

Planirana je rekonstrukcija pruge uzanog koloseka [argan Vitasi - Kremna - Brane{ci u ciqu spajawa sa `lezni~kom prugom Beograd - Bar. Planom se rezervi{u 3 koridora, prema predlogu Generalnog projekta. Predvi|a se i obnova i izgradwa pruge uzanog koloseka Kremna - Bioska - Uìce sa mogu}no{}u povezivawa Uìca i Vi{egrada. Do kraja planskog perioda postoji mogu}nost produètka èlezni~ke pruge uzanog koloseka od èlezni~ke stanice Brane{ci preko âjetine do Partizanskih Voda i izgradwa kraka pruge uzanog koloseka od Kremana do planine Tare. Za ove potrebe rezervi{u se koridori {irine 100m i prate}a infrastruktura. Na turisti~kom kompleksu [arganska osmica planira se izgradwa objekta za stalnu izlo`bu muzejskih eksponata voznih sredstava uzanog koloseka na lokalitetima [argan - Vitasi, Jatare, Deveti kilometar i Mokra Gora, a na pruzi uzanog koloseka izgradwa zajedni~kog drumsko - èlezni~kog grani~nog prelaza Kotroman izme|u Srbije i BiH. Na potezu prostora Bela voda Jatarice du` turisti~ke {umske pruge uskog koloseka, planirati stajali{ta, ure|ena kupali{ta, {etali{ta, obnovu vodenica u vi{enamenskoj funkciji (po programu Barakovac). Na prostoru Bele vode pored parking prostora planirati atraktivne turisti~ke sadràje. Planirano je opremawe lokalnih èlezni~kih stanica Zlakusa, Gorjani, Sevojno, Stapari, i Ristanovi}a Poqe na pruzi Beograd - Bar, kako bi se ostvarila integracija èlezni~kog saobra}aja u lokalnom i prigradskom prevozu. Prostornim planom Republike Srbije ("Slu`beni glasnik Republike Srbije" br. 13/96), èleznica zadràva èlezni~ko zemqi{te i koridore svih ranije ukinutih pruga.

3.1.3. VAZDU[NI SAOBRA]AJ

Na teritoriji grada trenutno postoji vojni aerodrom "Ponikve" koji nije u funkciji (zbog posledica bombardovawa), a ~ija sanacija je u toku. U toku su i pripremne aktivnosti koje sprovode Regionalna Privredna komora Uìca u saradwi sa Vladom Srbije, komorskim sistemom, privrednim subjektima i potencijalnim investitorima, za aktivirawe aerodrome u civilne svrhe (prevoz robe, prevoz putnika). Istovremeno je pokrenuta inicijativa kod Vlade Republike Srbije za prenos prava kori{}ewa aerodroma "Ponikve", zemqi{ta i drugih objekata u sastavu aerodroma sa Ministarstva odbrane RS na Grad Uìce. Predstoje planovi, programi i projekti koji se odnose na: Preno{ewe prava kori{}ewa na Grad Uìce, ~i{}ewe aerodroma od ubojnih sredstava, stavqawe aerodroma u funkciju, formirawe regionalnog koordinacionog tela, osnivawe i funkcionisawe preduze}a koje bi upravqalo aerodromom, aktivirawe za sportske potrebe, za sletawa i poletawa malih aviona po sistemu "korak po korak". Uloga i zna~aj aerodroma "Ponikve", bi}e definisana i Strategijom razvoja vazdu{nog saobra}aja, ~ije se dono{ewe uskoro o~ekuje.

U eventualnoj varijanti da "Ponikve" ostanu vojni aerodrom, odnosno ukoliko se sa Vojskom i Republi~kom direkcijom za imovinu ne postigne kona~an rezultat o aktivirawu celog ili dela aerodroma u civilne svrhe, potrebno je kroz Generalni urbanisti~ki plan, odnosno odgovaraju}u studijsku dokumentaciju predlo`iti i vrednovati mogu}e lokacije.

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 86

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

Ova varijanta je mogu}a u skladu sa smernicom iz Prostornog plana Republike Srbije kojim je predvi|ena nova lokacija sa ciqem da se rezervi{e i sa~uva prostor (zemqi{te) za budu}i aerodrom U`ice koji bi bio osposobqen za prihvat i otpremu mawih savremenih aviona namewenih za poslovna i turisti~ka putovawa u lokalnom saobra}aju, za obavqawe sportskih delatnosti i za poslove namewene poqoprivrednoj avijaciji.

3.1.4. TRANSPORTNO DISTRIBUTIVNI CENTRI

Prostornim planom Srbije predvi|ena je izgradwa robnotransportnog centra Uìce u drugoj fazi izgradwe 19 RTC-a u Srbiji. Polaze}i i od prednosti saobra}ajnog poloàja gradskog i regionalnog centra Uìcа, planirane saobra}ajne mreè, predvi|a se formirawe robnotransportnih centara u Sevojnu, na potezu planirane Radne zone "Sevojno D" i planirane privredno-poslovne zone "Surduk" u neposrednom okruèwu denivelisanog ukr{taja za Bajinu Ba{tu.

3.1.5. PUTEVI I STAZE ZA NEMOTORNI SAOBRA]AJ

Biciklizam treba da se razvija u skladu sa re{ewima predvi|enim planom, kao i posebnim programima. Pe{a~ewe je izuzetno razvijen deo turisti~ke tra`we kako na doma}em, tako i na inostranom turisti~kom tr`i{tu. Posebno obele`avawe pe{a~kih staza je osnova daqeg razvoja ovog vida aktivnosti turista.

3.2. ENERGETIKA (Referalna karta 3)

Koncept razvoja

U pogledu elektroenergetskog napajawa, ~itav konzum planskog podru~ja U`ica je posmatran iz delova ("zona") koji imaju svoje specifi~nosti i to za naponski nivo 10kV i 0,4kV, dok je za naponske nivoe 110 kV i 35 kV konzum posmatran u celini. Prema dosada{wem optere}ewu elektroenergetskih objekata, kao i prema optere}ewu koje se o~ekuje, planirana je izgradwa slede}ih objekata:

• TS 110/35/10 kV "Uìce 2" u nasequ Kapetanovina. • TS 35/10 kV sa prikqu~nim vodovima 35kV "Sevojno 2", "Turica", Mokra Gora, Karan, Ponikve i u Ravnima "Kaldrma". • Rekonstrukcija jednostrukog voda 35 kV Terazije - Bela Zemqa - Su{ica u dvostruki vod 35kV. • Rasplet vodova 35kV sa novoizgra|ene TS 110/35/10kV "Kapetanovina". • Rasplet vodova 10kV sa novoizgra|enih TS 35/10kV. • Izgradwa oko 18 trafostanica 10/0,4 kV, sa oko 25km kabl vodova 10kV i oko 10km nadzemne mreè na betonskim stubovima. • HE "Veliko Uìce" na \etiwi. Predvi|eno je povezivawe HE sa elektrodistributivnim sistemom, a snaga prema idejnom re{ewu je 32 MVA. • MHE na rekama \etiwa, Kowska reka, Brate{ina, Su{ica, Volujac, Veliki Rzav i Derventa, (oko 12 MHE, sa ukupno instalisanom snagom oko 5,5 MVA).

3.3. TOPLIFIKACIJA I GASIFIKACIJA (Referalna karta 3)

KONCEPT

Na bazi ~asovne potro{we gasa (koja za Uìce sa naseqima Bele Zemqe i Sevojno do 2010. godine iznosi: 47 800 stm3/h (standardnih metara kubnih na ~as), i planirane ~asovne potro{we gasa za ve}e industrijske potro{a~e, koja 2010 godine iznosi 15950 stm3/h, predvi|ena je izgradwa gasovodne mreè prema slede}em: • Gasovod Preqina - Uìce ima regionalni karakter i sa gasom treba da snabdeva: • Lu~ane, Poègu, Ariqe, Kosjeri}, Uìce i âjetinu. • Naseqa: Jelen Do - fabriku, Sevojno, Bele Zemqe i Zlatibor. • Distribucija gasa za ove potro{a~e se obavqa preko sekundarne gasne mreè i {est merno regulacionih stanica.

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 87

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

3.4. TELEKOMUNIKACIJE (Referalna karta 3)

Fiksna telefonija:

Planom se predvi|a pro{irewe postoje}ih i izgradwa novih telefonskih kapaciteta na slede}i na~in:

1. Izgradwa Multiservisnih pristupnih č~vorova (MSAN) i to: Carina2, Sevojno-Mladovo, Sevojno-pumpa, Tre{wica, Lunovo Selo, Karan, Riba{evina, Trnava, Zabu~je, Ravni, Ravawsko Poqe, Volujac, Kadiwa~a, Stapari, Vrutci, Bioska, Pear, Kremna. MSAN izgraditi u ciqu pro{irewa postoje}ih i supstitucije analognih telefonskih kapaciteta (1835 dvojnika).

2) Izgradwa pripadaju}e pristupne mre`e (podzemna) planiranih MSAN sa du`inom pretplatni~ke petqe od 800-2000 metara.

3) U ruralnim delovima planskom podru~ju (mala gustina naseqenosti, rasuta struktura naseqa, brdsko-planinski teren) oko budu}ih BS MTS-064 planira se primena CDMA i/ili WiMAX tehnologije za WLL (fiksni-be`i~ni) pristup.

U gradskim naseqima planira se kombinovani pristup: klasi~an (bakar) i VLL (CDMA i/ili WiMAX tehnologije)-dugoro~ni plan.

4) Za nivo transportne mre`e planirati izgradwu Opti~kih sistema prenosa za planirane MSAN, 2007-2012.godina (Poglavqe IV-Implementacija plana, prioritetna aktivnost br. 7: Razvoj telekomunikacija izgradwom kapaciteta fiksne telefonije u okviru planskog re{ewa: Infrastrukturni sistemi i komunalna oprema).

Mobilna telefonija MTS 064:

U planu je izgradwa 6 baznih stanica do kraja 2011 godine na lokacijama predvi|enim u Poglavqu IV-Implementacija plana, prioritetna aktivnost br. 8: Razvoj telekomunikacija izgradwom kapaciteta mobilne telefonije u okviru planskog re{ewa: Infrastrukturni sistemi i komunalna oprema.

Do kraja 2011 g. planira se postavqawe 16 baznih stanica na podru~ju plana. Ovo je maksimalan broj, a vrlo je mogu}e da }e ih biti mawe, u zavisnosti od mogu}nosti re{ewa imovinskih odnosa sa vlasnicima parcela. Prognoza za du`i planski period je nezahvalna iz razloga veoma brzog razvoja tehnologija mobilnog pristupa.

Arhitektura fiksne tel.mreè u narednom periodu treba da ima postepenu migraciju ka mreàma slede}e generacije (NGN), a tehnologije/mediji koji }e se primewivati u pojedinim delovima mreè su: - Komutacioni sistemi: komutacija kola i komutacija paketa. - Transportna mreà: opti~ki kablovski i RR sistemi prenosa,NGN multiservisni ure|aji, WDM, Ethernet i sl. - Pristupna mreà: xDSL ure|aji, MSAN, WLL, CDMA, WiMAX, opti~ki, xDSL i NF (bakarni) kablovi.

Uvo|ewe pomenutih tehnologija i ure|aja u javnu telekomunikacionu mreù omogu}i}e pored postoje}ih (univerzalni servis), i pruàwe novih usluga: usluge inteligentne mreè i vi{enamenske Internet mreè (SMIN). Plan je da stepen digitalizacije u pristupnoj mreì bude 100%. Planski ciqevi MTS su poboq{awe kvaliteta i pove}awe broja korisnika GSM mreè sa te`wom ka uvo|ewu naprednih 2.5G i UMTS-3G sistema (Universal Mobile Telecommunications Sistem). Prema broju po{ta, moè se zakqu~iti da je dosta u~iweno na poqu "prilaska" korisnicima, tj. pove}awa dostupnosti. U Uìcu se planira otvarawe jo{ jedne do dve po{te. Na seoskom podru~ju, obzirom na tendenciju blagog smawewa broja stanovnika i opadawa broja usluga koje se izvr{e na {alterima, ne predvi|a se pove}awe broja po{ta.

3.5. NOVI OBNOVQIVI IZVORI ENERGIJE

Planom se defini{e obaveza detaqnih istra`ivawa konkretnih mikrolokacija malih hidroelektrana, wihovih tehni~kih karakteristika i uslova izgradwe, u skladu sa odgovaraju}om studijskom i tehni~kom dokumentacijom, predvi|enom Zakonom. Izgradwa malih hidroelektrana vr{i}e se iskqu~ivo na osnovu smernica ovog plana, uslova nadle`nih organizacija i institucija i prihva}ene dokumentacije, u skladu sa Zakonom. Prostornim planom se rezervi{e prostor za izgradwu malih hidroelektrana, a po potrebi i u skladu sa mogu}nostima konkretne lokacije, i hidroakumulacija koje }e slu`iti wihovom funkcionisawu.

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 88

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

T a b e l a br. 14: Izvod iz katastra lokacija za izgradwu MHE na teritoriji grada U`ica:

Proiz Red. Naziv Br. Snaga Grad Sliv Glav.tok Pritoka kat. x1000k br. Prit.II reda MHE kW lista Wh 1. Uìce Z.Morava Moravica V.Rzav Pri{tevica Stopi}a 430 135 590 Matija{evi}a 2. Uìce Z.Morava \etiwa Kowska reka Kremna 487 154 623 Gumbor 3. Uìce Z.Morava \etiwa Su{ica Krivaja Ka~er 486 248 999 4. Uìce Z.Morava \etiwa Plaà 476 255 0 5. Uìce Z.Morava \etiwa Brate{ina [argan 488 264 1,023 6. Uìce Z.Morava \etiwa Turica 478 278 430 7. Uìce Z.Morava \etiwa Bioska 479 380 1,499 8. Uìce Z.Morava \etiwa Volujac Buar 485 380 1,534 9. Uìce Z.Morava Moravica V.Rzav Pri{tevica Ravni 429 445 1,959 10. Uìce Z.Morava \etiwa Derventa Poto~awe 484 649 1,732 Stari 11. Uìce Z.Morava \etiwa grad 477 820 2,230 12. Uìce Z.Morava \etiwa Sevojno 475 1,338 5,309

Relativno najmawe skupa obnovqiva energija na podru~ju grada, pored malih hidroelektrana, i izvor energije sa zna~ajnim potencijalom je biomasa. Na osnovu podataka o strukturi poqoprivrednog zemqi{ta, povr{inama pod {umom, obradivom zemqi{tu i voћwacima, i o godi{woj proizvodwi drveta i poqoprivrednih proizvoda, potrebno je sa~initi procenu o proizvodwi biomase za energetske svrhe, kao i procenu o ceni energetskog sadràja u toj biomasi. Me|utim, trenutni potencijal biomase raspoloìve za energetske svrhe, kao i wena trenutna cena, mogu da fluktuiraju i da pretrpe promene u odre|enom vremenskom periodu. Zato, pre realizacije bilo kog projekta zasnovanog na biomasi i na obnovqivim izvorima energije uop{te, treba izvr{iti detaqnu analizu trì{ta za konkretnu lokaciju, ukqu~uju}i i analizu rizika, tako da se na pravi na~in moè proceniti finansijska izvodqivost svakog konkretnog projekta. Biomasa, sve dok predstavqa otpad, a ne komercijalnu energetsku robu, ima veoma nisku cenu. Veћa upotreba obnovqive energije, ukqu~uju}i biomasu, postaje komercijalna roba i wena cena se u principu pove}ava. U smislu koriш}ewa obnovqivih izvora energije trebalo bi posebno:

1. preduzeti aktivnosti u smisli popularizacije kori{}ewa sun~eve energije za proizvodwu toplotne energije i weno pasivno kori{}ewe; 2. uraditi odovaraju}e studije za kori{}ewe termalnih voda u energetske svrhe; 3. uraditi odgovaraju}e studije za uvo|ewe novih tehnoligija proizvodwe ogreva od otpadaka biqnog i `ivotiwskog porekla (biomase); 4. uraditi program za plansko se~ewe i kori{}ewe drva za proizvodwu toplotne energije, kako u dr`avnim tako i privatnim {umama.

3.6. KOMUNALNA OPREMQENOST

3.6.1. DEPONOVAWE OTPADA

Re{ewe problema upravqawa otpadom se mora re{avati sistemski za celo podru~je grada. Trajnije re{ewe tretmana, odnosno upravqawa komunalnim otpadom uskla|uje se sa propozicijama i uslovima definisanim u "Nacionalnoj strategiji upravqawa otpadom" (2003.god.). Za re{avawe problema sanacije postoje}e deponije u U`icu i dugoro~no re{avawe problema integralnog upravqawa komunalnim otpadom, imaju}i u vidu prethodne radove na re{avawu problema rukovawa komunalnim otpadom u U`icu, predloge iz planskih dokumenata i zahteve nove strategije upravqawa otpadom u Republici, potrebno je sagledati tri vrste, odnosno faze zadataka:

1. faza - hitni zadaci i aktivnosti za re{avawe problema postoje}e deponije, 2. faza - zadaci za sredworo~no re{ewe problema upravqawa otpadom i 3. faza - zadaci za dugoro~no re{ewe problema upravqawa otpadom. Neophodna je izrada studije upravqawa otpadom na planskom podru~ju, a naro~ito za upravqawe otpadom na seoskom podru~ju.

Od predlo`enih lokacija, {ira lokacija u dolini Turskog potoka je bila najpovoqnija. Predlog ove lokacije je ugra|en u GUP U`ica 1991.godine.

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 89

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

Nalazi se severoisto~no od gradskog centra na udaqenosti od oko 4 km od centra grada (vazdu{nom linijom), odnosno oko 3,8 km regionalnim putem U`ice-Kosjeri} broj 263/R i oko 2,5 km lokalnim putem koji je potrebno prilagoditi za prolaz specijalnih vozila.

Lokacija budu}e deponije se nalazi na levoj dolinskoj strani Turskog potoka sa generalnim padom u pravcu jugoistoka, relativno ujedna~enog nagiba od 16-25° (sliv reke Lu`nice), a nasuprot âkarevog brda u pravcu severa, u rasponu kota 530 i 650 mnv, {to predstavqa 100 do 220 m ve}u nadmorsku visinu od centra gradskog naseqa. Izra|enom projektnom dokumentacijom prvobitno je predvi|eno da sanitarna deponija bude za ~vrsti komunalni i industrijski bezopasni otpad za teritoriju grada, bez prethodne selekcije sekundarnih sirovina. Po ovoj koncepciji planirana je deponija na 14,5 ha, od ~ega bi radna zona zahvatala 9,10 ha, a za{titna zona 5,30 ha. Ukupna zapremina za deponovawe bi iznosila 1.150.000 m3, za period eksploatacije od 35 godina. Procena veka eksploatacije je vr{ena na osnovu popisa stanovnika iz 1991.godine i projektovanog rasta broja stanovnika (1,2%). Popis stanovnika 2002. godine pokazao da op{tina ima neznatno pove}awe broja stanovnika (rast od 0,4%). Usvajawem Nacionalne strategije upravqawa komunalnim otpadom, Uìce je odre|eno za centar u kome }e se formirati regionalna deponija i recikla`ni centar. Regionalna sanitarna deponija }e se formirati na lokaciji "Duboko" sa postrojewem za izdvajawe i separaciju sekundarnih sirovina iz komunalnog otpada. Pored Grada Uìca, koji je obezbedio lokaciju, deponiju bi koristile i op{tine âjetina, Bajina Ba{ta, Kosjeri}, Poèga, Ariqe, Lu~ani, â~ak i Ivawica (po podacima iz zadweg popisa ove op{tine imaju 253.938 stanovnika).

3.6.2. GROBQA

Sahrawivawe umrlih na podru~ju U`ica }e se ubudu}e uglavnom obavqati na Novom grobqu na Sari}a Osoju, jer su kapaciteti gradskog grobqa odavno popuweni. Odlukom je zabraweno podizawe grobnica van grobqa na seoskom podru~ju, tj. sahrawivawe umrlih na porodi~nim grobqima. U ostalim naseqima, a naro~ito ve}im, kao {to su Mokra Gora, Kremna, naseqa Lu`ni~ke doline i reona Poto~awa, Krvavaca i Zlakuse, neophodno je izgraditi centralna organizovana i ure|ena grobqa, jer su postoje}a individualna i neorganizovana grobqa prili~no zapu{tena i higijenski i organizaciono nepodesna za obavqawe sahrawivawa. Planom je izvr{eno verifikovawe postoje}ih lokacija svih seoskih grobaqa i mogu}nosti wihovog pro{irewa i ure|ewa. Uvesti jedinstven sistem upravqawa i odr`avawa grobaqa.

3.6.3. STO^NA GROBQA

Nije evidentirano, niti na teritoriji grada postoji organizovano i sanitarno prihvatqivo re{ewe za sahrawivawe uginule stoke. Ovaj komunalni problem je jedan od prioriteta komunalnog opremawa i komunalne higijene prostora grada. Potrebno je odrediti mikrolokaciju, odnosno poziciju za formirawe sto~nog grobqa, po svim standardima i sanitarnim kriterijumima. Lokaciju je mogu}e organizovati sa âjetinom, eventualno sa Bajinom Ba{tom ili drugim susednim op{tinama sa sli~nim problemima. Predlaè se formirawe sto~nog grobqa u ju`nom delu planskog podru~ja. Formirawe, ure|ewe i odràvawe sto~nih grobaqa, obezbediti u skladu sa Pravilnikom o na~inu ne{kodqivog uklawawa ìvotiwskih le{eva i otpadaka ìvotiwskog porekla i o uslovima koje moraju da ispuwavaju objekti i oprema za sabirawe, ne{kodqivo uklawawe i utvr|ivawe uzroka uginu}a i prevozna sredstva za transport ìvotiwskih le{eva i otpadaka ìvotiwskog porekla ("Sl. list SFRJ", br. 53/89).

3.6.4. PIJACE

Postoje}e zelene pijace u Uìcu (Lipa, Terazije, Kr~agovo i Sevojno), se zadràvaju, uz neophodnu rekonstrukciju i poboq{awe saobra}ajnog pristupa. Formirawe zelenih pijaca u drugim centrima u mreì naseqa uskla|iva}e se sa razvojem aktivnosti i potrebama stanovnika tih i wima gravitiraju}ih naseqa. Prioritet u izgradwi, opremawu i ure|ewu zelenih pijaca odnosi se na naseqa Kremna i Mokra Gora.

3.6.5. STO^NE PIJACE

Neorganizovane sto~ne pijace uo~avaju se u selima: Lu`ni~ke doline, zapadnom i ju`nom delu teritorije grada Uìca. Planom se predvi|a izgradwa i opremawe sto~ne pijace gradskog (op{tinskog) karaktera u Kremnima na optimalnoj lokaciji, ili vi{e mawih pijaca po pojasevima razvoja. Osloniti se i na sto~nu pijacu u Krivoj Reci (op{tina âjetina), koja sadrì propisane objekte i standarde za ovu vrstu objekata.

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 90

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

4.0. REGIONALNE I FUNKCIONALNE VEZE PLANSKOG PODRU^JA

4.1. EKONOMSKO GEOGRAFSKA KOMPONENTA POLO@AJA

Uì~ko - ra{ka regija prema Prostornom planu Srbije je makroregionalna celina sa centrom u Uìcu i dva planirana jaka regionalna centra u Ra{koj oblasti, Prijepoqu i Novom Pazaru. Niz prirodno-geografskih ograni~ewa uti~e na dezintegraciju ovog prostora. Me|utim, moè se pretpostaviti da ova ograni~ewa ne}e predstavqati ozbiqnije pragove razvoja, obzirom na sve izraènija proìmawa u prostoru, kao imaju}i u vidu i izuzetni geografski poloàj Uìca koji je ~esto i u pro{losti predstavqao razvojnu predispoziciju, kojom su revalorizovane faze regresije ili stagnacije u ekonomskom razvoju. Ekonomsko-geografska komponenta poloàja Uìca je vaàn faktor funkcionalne determinacije i mogu}nosti regionalnog organizovawa. To je kvalitet koji ovu geografsku oblast treba da oìvi u region, naravno uz neophodno uspostavqawe institucionalnih i organizacionih veza i akcionog dvosmernog delovawa naseqa i centara u okruèwu. Nodalni karakter Uìca proisti~e iz ukr{tawa i spajawa vi{e razvojnih osovina razli~itog hijerarhijskog nivoa. Prostornim planom Srbije, definisan je poloàj i zna~aj Uìca u okviru dominantne Zapadnomoravske osovine razvoja, koja uz Podunavsku i Centralnomoravsku predstavqa jednu od tri primarne osovine razvoja i integracije prostora Srbije. Poloàj i zna~aj su definisani i odnosom prema jo{ uvek nedovoqno iskori{}enoj i valorizovanoj sekundarnoj osovini Ivawica-Poèga-Vaqevo-[abac. Ova regija predstavqa i trome|u Srbije, Crne Gore i Republike Srpske, a mogu}nosti razvoja prema Drinskoj dolini ukazuju na formirawe Podriwske osovine razvoja, po nekim autorima glavne osovine razvoja - ki~me Srpskog geoprostora. Ukr{tawe magistralnih i transverzalnih saobra}ajnih koridora, daju Uìcu i teritoriji grada, centralnu - regionalnu funkciju za {ire zale|e. Eventualna trasa "uì~ke" varijante budu}eg auto-puta Beograd - Ju`ni Jadran, odnosno Poèga-granica sa Republikom Srpskom, predstavqala bi ìlu kucavicu koja bi ovu geografsku oblast oìvela novim odnosima i prostorno-funkcijskim vezama. Va`no mesto u regionalnoj konfiguraciji, odnosno prostorno-funkcijskoj organizaciji, diferencijaciji i integraciji prostora Srbije, ima zna~aj kontaktnog podru~ja Uìca i teritorije grada sa okolnim planinskim zale|em i po~etkom zapadnomoravske ravnice, odnosno prednosti sto~arstva i ratarske proizvodwe. Uìce }e ostati kapija ovih razvojnih pojaseva, kao {to je vekovima bilo strategijsko ~vori{te i trgovi{te, agrarnim, sto~arskim i zanatskim proizvodima.

4.2. MESTO I ZNA^AJ U@ICA U PROSTORNO-FUNKCIJSKIM ODNOSIMA U REGIJI

U zavisnosti od uticaja dru{tveno-geografskih faktora, mogu se izdvojiti faze razvoja grada: Uìca - srpskog sredwovekovnog grada tvr|ave sa vojnom i saobra}ajno-trgovinskom funkcijom, Uìca kao islamsko-orijentalne balkanske varo{i, zatim srpske varo{i fizionomije i funkcija patrijarhalne balkanske palanke, do modernog posleratnog razvoja grada. Kroz dru{tveno-ekonomski i istorijsko-geografski retrospekt, moè se sagledati geneza i naseobinska evolucija grada, kao i transformacija funkcionalnog uticaja i veza sa regionalnim okruèwem (Koncept, kao prva faza u izradi Plana). Procesi industrijalizacije su uslovili intenzivne urbanizacijske procese uì~kog kraja, koji su opet doveli do ubrzane socio- ekonomske i prostorne pokretqivosti stanovni{tva u neagrarne delatnosti i gradska naseqa. Locirawe industrije podsti~e razvoj funkcija centara rada, {to kasnije "po principu kru`ne kauzalnosti uslovqava razvitak i diversifikaciju ostalih delatnosti". Razvitkom ove funkcije i koncentracijom stanovni{tva stvaraju se uslovi za kumulaciju funkcija u prostorno- fizi~ke tokove urbanizacije i regionalnu integrativnost heterogenog prostora, sa karakteristikama industrijsko-polarizacijske urbanizacije. Uporedo i kao rezultat razvoja funkcije centra rada, u Uìcu se razvijaju i funkcije centra stanovawa. Dolazi do pove}awa broja stanovnika, intenzivne stambene izgradwe i teritorijalnog {irewa grada, ali i podsticawa razvitka ostalih funkcija grada, posebno grado-uslu`nih i ja~awa tercijarno-kvartarnog sektora. Funkcije centra usluga i uprave zadovoqavaju potrebe stanovni{tva grada, ali i wemu gravitiraju}eg prostora. Tako funkcije industrije, trgovine, turizma, ugostiteqstva, funkcije pruàwa zdravstvenih usluga, uloga Uìca kao centra obrazovawa, obezbe|uju migracionu stabilnost i daju gradu karakter centra {ireg regionalnog zna~aja. Razvoj funkcija u oblasti usluga i uprave su osnov za razvoj Uìca kao mokroregionalnog centra uz brì i dinami~niji razvoj i re{avawe problema ekstenzivne poqoprivrede u brdsko-planinskim predelima, dok u delu privrednog razvoja u oblasti turizma i prerade metala velike su mogu}nosti preuzimawa funkcija republi~kog zna~aja.

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 91

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

4.3. KA NOVOM KONCEPTU REGIONALNOG RAZVOJA

Novi model regionalizacije, mora na terenu ostvariti ja~u protivteù razvoju Beograda i ravnomerniji razvoj u skladu sa Prostornim planom Republike Srbije po principu policentri~ne koncentracije. Uloga Uìca kao faktora regionalne organizacije i integracije prostora Srbije, sagleda}e se izradom planova vi{eg reda, koji }e ovaj aspekt tretirati kroz savremene urbogeografske pristupe sa aspekta funkcijsko-prostorne organizacije naseqa, ali uzimaju}i u obzir i determinante koje uti~u na funkcionisawe grada kao sistema. Sigurno da {ire okruèwe, wegovo stanovni{tvo i aktivnosti uti~u na karakteristike i prostor Uìca, ali i prostor grada uti~e na procese u okruèwu. Ovi uticaji su posebno izraèni u okviru mogu}e Nodalne regije Uìca koja se izdvaja na bazi prostorno-funkcijskih odnosa i veza koji su izraèniji i imaju svoju artikulaciju u funkcijskoj homogenizaciji prostora Uìca i wemu komplementarnih centara. Obuhvata teritoriju sa~iwenu od Grada Uìca i pet op{tina: Poèga, Bajina Ba{ta, âjetina, Kosjeri} i Ariqe, severni deo Zlatiborskog okruga. Funkcionalno-procesni odnosi - interakcije izme|u ovih {est op{tina su daleko izraèniji nego veze izme|u ostalih op{tina u Zlatiborskom okrugu (primer Uìca i Nove Varo{i), {to se moè dokazati analizom distribucije i dometa funkcija, razvijenim funkcijskim kapacitetima, socioekonomskim i drugim faktorima koji uti~u na formirawe dnevnih urbanih i migracionih sistema, procesima deagrarizacije i formirawa poqa privla~ewa, koncentracije i divergencije, koja ove op{tine grade sa Uìcem kao regulatorom teritorijalno-integracionih procesa u sredi{wem delu jugozapadne Srbije. Me|utim razvojno-podsticajno delovawe grada moè, i proizvodi, razli~ite vrste, domete i intenzitet uticaja - gravitacioni areal, na {irem nivou ukr{tawa razli~itih prirodnih, ekonomskih, tehni~kih, kulturnih i drugih uslova i interesa. Oni obuhvataju drugi nivo prostorno-funkcijskih odnosa i veza koji ukqu~uje teritorije op{tina Nova Varo{, Sjenica, Ivawica, delom â~ak, veza sa Podriwem, {to pribli`no odgovara administrativno-politi~kim granicama i kriterijumima. Tre}i nivo pruà mogu}nosti uspostavqawa povratnih sprega sa novim polovima razvoja kroz procese aglomerirawa i {irewa sadràja i funkcija grada, naro~ito u delu prioriteta regionalnog i republi~kog zna~aja, koji se odnose pre svih na turisti~ko-razvojne funkcije i povoqne mogu}nosti i predispozicije za razvoj metaloprera|iva~ke industrije i preradu obojenih metala. Prema Nacrtu novog PPRS, pretpostavqena je kategorizacija funkcionalnih urbanih podru~ja, na osnovu koje }e 2021. godine Uìce biti jedan od FUP nacionalnog zna~aja. Prema opredeqewima ovog dokumenta, homogen regionalni razvoj bazira se na mre`no-hijerarhijskoj strukturi centara, kao i kvalitetnim i prostorno razgranatim funkcionalnim odnosima i vezama unutar FUP (intraregionalnim) i izme|u hijerarhijski razli~itih FUP. Treba raditi na pove}awu pristupa~nosti unutar FUP Uìca, na zavr{etku zapo~etih i planiranih infrastrukturnih koridora, {to bi omogu}ilo ve}u pristupa~nost izme|u FUP i ja~awe veza ruralnih i urbanih oblasti. Integrisawem FUP unutar Regiona [umadije i Zapadne Srbije i wihovim umreàvawem unutar teritorije RS i transgrani~nim povezivawem mogu}e je doprineti uravnoteènom regionalnom razvoju. Sloènost i kvalitet ovih odnosa i veza mora da bude podràn prestruktuirawem privrednih kapaciteta i zavisi od na~ina, obima i dinamike kojom }e se naseqska struktura prilagoditi dinamici promena koje se ispoqavaju u funkcionalnoj sferi i treba da budu podsticaj razvoju i regionalnoj integraciji.

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 92

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

5.0. PRIRODNA DOBRA, ZA[TITA @IVOTNE SREDINE, KULTURNO NASLE\E I TURIZAM (Referalna karta 4)

5.1. ZA[TITA PRIRODNIH DOBARA

Prema podacima Zavoda za za{titu prirode Srbije, za{ti}ena prirodna dobra na teritoriji grada U`ica, uneta u Centralni registar za{ti}enih prirodnih dobara su:

Nalazi{ta biqne vrste zelenike ( llex aquifolium L.) ili boìkovine, stavqene pod za{titu dràve kao strogi prirodni rezervat, na podru~ju KO Stapari, odnosno na delu katastarske parcele br. 7, u 3. odeqewu i na delu katastarske parcele br. 87/1 u 5. odeqewu [umskog gazdinstva i [umske sekcije Uìce i gospodarske jedinice "Jelova Gora". Za{ti}ena nalazi{ta su veli~ine 0,12ha i 3,71ha. Pored toga za{titom je obuhva}en, kao za{titni pojas deo okolne vegetacije {ume, `buwa i prizemne flore u {irini od 30m, koji vr{i za{titnu ulogu, te uìva za{titu kao sam rezervat. Re{ewa o stavqawu pod za{titu datiraju od 1969. godine. Spomenik prirode tre}e kategorije - stablo hrasta kitwaka (Quercus sessilis Enhr.), poznato i pod imenom "Debela granica" na kat. parceli br. 1/1 korisnika JP "Srbija{ume" Beograd- [umsko gazdinstvo" Uìce" KO Riba{evina, starosti oko 400 godina, pre~nika u prsnoj visini 156cm visine oko 22m. Stavqeno je pod za{titu Re{ewem SO Titovo Uìce br. 05-3690/2-69 (1970.god.). Za{ti}ena povr{ina iznosi 1,13 ari. Stablo je ostatak nekada rasprostrawenih zajednica hrasta kitwaka. Za ovaj spomenik prirode ustanovqen je reìm za{tite tre}eg stepena i u skladu sa wim propisane mere i uslovi za{tite. Razlozi za za{titu klisure \etiwe proisti~u iz poloàja klisure, uporedni~kog pravca pruàwa istok-zapad, koji je obezbedio uslove posebnog umerenog mezoklimata bez velikih toplotnih kolebawa i ekstrema. U formiranom refugijumu sa~uvao je vegetaciju u reliktnom i velikom stepenu endemi~nom karakteru. Pored biolo{kog zna~aja, klisura ima i geomorfolo{ke osobenosti od kojih ve}i broj predstavqa prirodne spomenike na povr{ini od oko 50 ha.

Zavod za za{titu prirode, zavr{io je terenska istraìvawa i izradio studijsku dokumentacionu osnova za progla{ewe prirodnih dobara koja se u celosti ili delom nalaze na teritoriji Grada Uìca i to podru~je \etiwe, podru~je [argana i Mokre Gore (Re{ewe o prethodnoj za{titi podru~ja [argana i Mokre Gore "Sl. glasnik RS" br. 57/2004), kao i Belog Rzava i Zlatibora za koje su definisane granice (samo mawim delom zahvataju granice Plana). Pomenutim studijama, precizno su definisane granice, vrsta i kategorije prirodnih dobara, reìmi i stepeni za{tite, a u skladu sa tim upravqawe i sprovo|ewe mera za{tite. U me|uvremenu je podru~je [argana i Mokre Gore Uredbom Vlade Republike Srbije, progla{eno za Predeo izuzetnih odlika ("Sl. glasnik RS", br. 52/05 i 105/05), potom je doneta Uredba o izmenama Uredbe o za{titi Predela izuzetnih odlika "[argan - Mokra Gora" ("Sl. glasnik RS", br 81/08), kojom je utvr|eno podru~je za{tite "Parka prirode [argan - Mokra Gora" (slika br. 9). Predstavqa za{ti}eno prirodno dobro od izuzetnog zna~aja i pripada I (prvoj) kategoriji, po osnovu Zakona o za{titi ìvotne sredine, odnosno Pravilnika o kategorizaciji za{ti}enih prirodnih dobara ("Sl. glasnik RS", br 30/92).

Prema klasifikaciji po IUCN, pripada kategoriji V (Protected landscape). Ciq upravqawa je za{tita predela i rekreacija na podru~ju gde je me|usobno dejstvo qudi i prirode tokom vremena oblikovalo prepoznatqive osobine podru~ja sa zna~ajnim estetskim, ekolo{kim i/ili kulturnim vrednostima, ~esto pra}eno visokom biolo{kom raznovrsno{}u. O~uvawe jedinstva tradicionalnih me|udejstava prirode i ~oveka od zna~aja je za za{titu, odr`avawe i razvoj ovakvih podru~ja.

T a b e l a br. 15: Zone za{tite Povr{ina u ha % u~e{}e I stepen 351,98 3,25 II stepen 1.187,46 10,98 III stepen 9.274,29 85,76 Ukupna za{ti}ena povr{ina prirodnog 10.813,73 100,00 dobra

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 93

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

S l i k a br. 4: Posebne prirodne vrednosti planskog podru~ja (PPPPN NP Tara)

Napomena: Re`imi }e biti uskla|eni sa odredbama novog Zakona o za{titi prirode, a od strane nadle`ne dr`avne ustanove Zavoda za za{titu prirode Srbije.

Deo Parka prirode "Zlatibor", zauzima povr{inu od 1232ha (KO Mokra Gora; procedura usvajawa Akta o za{titi je u toku). Od posebnog zna~aja je ~iwenica, da }e deo teritorije koji je obuhva}en granicama planskog akta, u bli`oj perspektivi dobiti status Rezervata biosfere "Drina" (prirodno dobro od me|unarodnog zna~aja). Ove aktivnosti se odvijaju u okviru prekograni~ne saradwe sa Republikom Srpskom, tako da }e pored dela teritorije Republike Srbije biti obuhva}eni i prirodno najvredniji prostori zapadno od reke Drine. Rezervat biosfere "Drina" bi obuhvatio region Tare, [argana i Mokre Gore, Zaovina i Belog Rzava, Vi{egrada, Rogatice i Srebrenice. Ima pograni~nu poziciju i povoqan polo`aj u odnosu na turisti~ke pravce i turisti~ke destinacije. Navedene ~iwenice nedvosmisleno ukazuju da se najve}i deo planinskog podru~ja nalazi u granicama za{ti}enih prirodnih dobara, odnosno onih dobara ~ija je za{tita planirana. Upravo to daje poseban pe~at planskom aktu.

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 94

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

S l i k a br. 5

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 95

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

Spomenik prirode Potpe}ka pe}ina sa okolinom na prostoru KO Potpe}e. Deo za{ti}ene povr{ine je u privatnom vlasni{tvu (13,34 ha), a deo u dràvnoj svojini (6,14 ha). Na podru~ju Potpe}ke pe}ine ustanovqen je reìm za{tite II stepena, a re{ewe o stavqawu pod za{titu datira od 30.06.1997. godine. Memorijalni prirodni spomenik "Kadiwa~a", nalazi se na delu katastarskih op{tina Stapari, Bajina Ba{ta i Zaglavak, zahvataju}i povr{inu od oko 15 ha. Na za{ti}enom prostoru uspostavqene su posebne mere i uslovi za{tite kori{}ewa. Prostor je podeqen u dve zone. Prva zona za{tite obuhvata greben Kadiwa~e na kome se nalazi spomeni~ki kompleks, dok druga zona predstavqa {iri deo za{ti}enog podru~ja i ima za ciq potpuniju prezentaciju spomeni~kog kompleksa. Na podru~ju gradskog naseqa Uìca, izvr{ena je revizija za{ti}enih stabala divoleske. Kriterijume za za{titu jo{ uvek zadovoqava stablo divoleske ili me~je leske u Ulici Majdanskoj br. 2, koje se nalazi na privatnoj parceli u dvori{tu stambene ku}e. U istom dvori{tu se nalazi i stara ku}a, evidentirana kao spomenik kulture "Turska ku}a". Tako|e, ove kriterijume zadovoqavaju i dva stabla divoleske na skveru ulica Vojvode Stepe i Op{tinske ulice. Pored samog stabla, za{titom je obuhva}en, kao za{titni pojas, i wegov uì prirodni ambijent, povr{ine radijusa od 20m koji sa stablom ~ine nerazdvojnu celinu. Podru~je Jelove Gore, na osnovu dosada{wih istraìvawa, predstavqa podru~je izuzetno zna~ajno sa aspekta relativno nenaru{enog prirodnog resursa. Flora i fauna Jelove Gore, kao bitan element prirode tog podru~ja, svojom raznovrsno{}u i prisustvom retkih, endemi~nih i reliktnih vrsta ukazuju na potrebu posebnog tretmana prirodnog genofonda, kao i prostora u celini ({umski kompleks na granici sa podru~jem op{tine Kosjeri} u atarima naseqa Volujac, Buar, Gostinica i Riba{evina). Planskom dokumentacijom potrebno je predvideti razvoj, za{titu i ure|ewe podru~ja Jelove Gore. Pored za{ti}enih pojedina~nih lokaliteta "Zelenika I i II", "Tesne jaruge" i "Iznad Tatalije", ukupne povr{ine oko 9 ha, predlaè se za{tita {ireg podru~ja Jelove Gore. Definitivno predlagawe zakonske forme za{tite i granice podru~ja, reìma za{tite i wihova prostorna distribucija, kao i na~in upravqawa podru~jem u domenu su zakonskih ovla{}ewa i stru~nih kompetencija Zavoda za za{titu prirode Srbije. Zna~aj vrednih elemenata prirodne sredine i biodiverziteta, obavezuju na poseban tretman ovog podru~ja, kako bi najracionalnije bio iskori{}en, u smislu po{tovawa reìma za{tite, ali i u pravcu stvarawa razvojnih efekata. Zbog blizine ovog podru~ja gradskom nasequ Uìca, za{tita Jelove Gore treba da predstavqa strate{ko opredeqewe svih meritornih faktora, kao i u ciqu izlaska qudi u prirodni ambijent i turisti~ku valorizaciju ovog prostora. Planom je sagledana trasa pruge do Bioske, ali je ostavqeno da se kroz odgovaraju}i planski akt, odnosno Generalni projekat stvori pogodna podloga za pru`ni koridor pored jezera Vrutci, uz neophodno izja{wavawe stru~nih institucija. Planom se jo{ predlaù za za{titu pojedina~na prirodna dobra i lokaliteti, navedeni u delu koji se odnosi na implementaciju plana (Poglavqe IX: Za{tita prirodnih dobara, Plansko re{ewe 1 - Za{tita, prezentacija i kontrolisano kori{}ewe prirodnih dobara). Zone za{tite prirodnih dobara, reìmi i mere za{tite, bliè su definisani u poglavqu 7. 1. 2.

5.2. ZA[TITA @IVOTNE SREDINE

Planska koncepcija zasniva se na za{titi i unapre|ewu kvaliteta ìvotne sredine u definisanim prostorno-ekolo{kim zonama primenom mera i pravila kori{}ewa prostora i gra|ewa. Na osnovu modifikovanih kriterijuma za kategorizaciju naseqa prema stepenu zaga|enosti (iz PPRS, 1996.) Planom se predvi|aju ~etiri kategorije naseqa i podru~ja prema nivoima zaga|enosti ìvotne sredine prouzrokovane antropogenim pritiskom. Planom nije predvi|eno postojawe zona sa najvi{im stepenom zaga|enosti (zone I i II). Planira se poboq{awe kvaliteta ìvotne sredine na gradskom podru~ju Uìca (od sada{we kategorije II, prelazak u kategoriju III) i odràvawe nièg stepena zaga|enosti u ostalim podru~jima grada.

T a b e l a br. 16:

Klase stepena OPIS PODRU^JE zaga|enosti - gradsko jezgro Uìca, radne - povremeno ve}e prekora~ewe: GVI, MDK voda i zone Kr~agovo i Sevojno zemqi{ta, nivoa buke - pojasevi magistralnih Visok (III) - povremeni problemi u prikupqawu i tretmanu infrastrukturnih koridora industrijskog i komunalnog otpada (putevi M-5 i M-21) - sredwi rizik od udesa - pruga Beograd - Bar -povremeno mawe prekora~ewe: GVI, MDK voda i - prigradska naseqa i zone uz zemqi{ta, nivoa buke trase regionalnih puteva Sredwi (IV) - povremeni problemi u prikupqawu i tretmanu - turisti~ka podru~ja Mokra industrijskog i komunalnog otpada Gora, Kalu|erske Bare Zaga|ewe ~inilaca ìvotne sredine u dozvoqenim Zona poqoprivredno-{umskog Mali (V) granicama slabo naseqenog podru~ja Neznatan Uè zone za{tite akumulacija Bez stalnih antropogenih izvora zaga|ewa "Vrutci" i "Rzav", {ire (VI) podru~je NP Tara, Jelova Gora

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 96

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

Prostorna diferencijacija planskog podru~ja prema kategorijama kvaliteta `ivotne sredine iz tabele br. 16, predstavqena je grafi~ki na Referalnoj karti br. 4. Prostornog plana.

Za definisawe prioriteta za{tite ìvotne sredine kori{}en je deo primewivih kriterijuma prema metodolo{kom pristupu za NEAP1, i to: • korist po ìvotnu sredinu • zdravstvena korist • poboq{awe institucionalnih kapaciteta • uskla|ivawe sa doma}om i EU regulativom • isplativost i finansijska odrìvost.

Prvi prioritet su mere koje se moraju i mogu sprovesti u periodu do 5 godina (KR), drugi prioritet su mere koje se mogu sprovesti za 5-10 godina (SR) i tre}i prioritet su dugoro~ne mere DR za 10-15 godina.

T a b e l a br. 17:

CIQ M E R E ZA O S T V A R I V A W E C I Q A ROK

Gasifikacija kotlarnica JKP "Toplota" i industrijskih toplana KR C1 Izgradwa lokalne gasovodne mreè za individualna doma}instva SR Izgradwa obilaznica iz pravca M5 prema M21 i iz pravca M5 prema M19 DR C2 Stimulisati kori{}ewe javnog autobuskog i èlezni~kog saobra}aja KR Destimulisati parkirawe u centralnoj zoni Uìca KR Izgradwa obilaznica iz pravca M5 prema M21 i iz pravca M5 prema M19 DR C3 Rekonstrukcija gradske uli~ne mreè SR Optimizacija reìma saobra}aja na magistralnim putevima i ulicama KR Rekonstrukcija i izgradwa postrojewa za predtretman otpadnih voda u KR C4 industriji Izgradwa centralnog postrojewa za pre~i{}avawe otpadnih voda SR C5 Razvoj vodovodne mreè u selima SR C6 Smawiti gubitke u vodovodnoj mreì i kod korisnika KR C7 Stroga kontrola uè zone za{tite akumulacije Vrutci KR C8 Pro{iriti kanalizacionu mreù u prigradskim naseqima SR C9 Program edukacije stanovni{tva KR C10 Izgradwa recikla`nih centara i postrojewa KR C11 Izgradwa regionalne deponije u Dubokom KR C12 Optimizirati broj, vrste i raspored kontejnera za sme}e KR Zabraniti prodaju ugqa sa povi{enim sadràjem sumpora KR C13 Stimulisati kori{}ewa goriva na bazi biomase KR Pro{iriti elektri~nu mreù i izgraditi trafostanice odgovaraju}eg KR C14 kapaciteta Dono{ewe “"Lokalnog akcionog plana za za{titu ìvotne sredine"” - LEAP KR Uvo|ewe sistema upravqawa za{titom ìvotne sredine prema JUS-ISO 14001 SR C15 Izrada strate{kog dokumenta o razvoju i za{titi ìvotne sredine Grada KR "Lokalna agenda 21" Ja~awe i osposobqavawe inspekcijskih organa za za{titu ìvotne sredine KR C16 Obezbediti izvore finansirawa prioritetnih mera i projekata KR-DR C17 Uvesti sistem automatskog monitoringa kvaliteta vazduha KR Zapo~eti izdavawe “Eko-biltena” o ìvotnoj sredini na teritoriji Grada Uìca KR C18 Razviti informacioni sistem u okviru “Ekofonda SR

1 “Metodolo{ki pristup pripremi i implementaciji Nacionalne ekolo{ke politike i Nacionalnog ekolo{kog akcionog plana Republike Srbije,” (Beograd,2004),

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 97

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

5.2.1. PRAVILA I MERE ZA[TITE @IVOTNE SREDINE

5.2.1.1. ZA[TITA VAZDUHA

Da bi se ostvarila planska koncepcija za{tite `ivotne sredine neophodno je primeniti slede}a pravila i mere za{tite vazduha:

a) smawewe nivoa emisije iz postoje}ih izvora zaga|ivawa vazduha: • u industriji primeniti ekolo{ki povoqnije tehnologije i sisteme za pre~i{}avawe vazduha u ciqu zadovoqewa grani~nih vrednosti emisije; • preispitati reìme saobra}aja u {irem centru Uìca, pove}ati proto~nost vozila i projektovati obilaznicu oko Uìca za tranzitni saobra}aj; • izvr{iti pro{irewe i tehni~ka unapre|ewa sistema daqinskog grejawa i uskladiti reìm rada postoje}ih kotlarnica sa propisima; • u kotlarnicama JKP iskqu~iti kori{}ewe ugqa kao goriva prelaskom na te~na goriva, a po dovo|ewu gasovoda pre}i na kori{}ewe gasa; • u doma}instvima smawiti potro{wu ugqa, pove}ati potro{wu drveta i drugih obnovqivih energenata. b) emisije iz novih postrojewa odràvati u propisanim granica: • nije dozvoqeno pogor{awe kvaliteta vazduha u bilo kojoj zoni podru~ja plana zbog dodatnih emisija iz novih izvora; • ograni~avawe emisije iz industrije primenom najboqe dostupne tehnologije i maksimalna za{tita od veoma toksi~nih, kancerogenih i mutagenih materija; • za projekte za koje nije propisana procena uticaja na ìvotnu sredinu dimenzije i visinu dimwaka i drugih ispusta zaga|ewa vazduha projektovati prema evropskim normama; • u novim vozilima javnog gradskog i prigradskog saobra}aja i dostavnim vozilima koristiti gas kao gorivo.

Uspostaviti sistem monitoringa kvaliteta vazduha u skladu sa Evropskom direktivom o proceni i upravqawu kvalitetom ambijentalnog vazduha (96/62/ES).

5.2.1.2. ZA[TITA VODA I ZEMQI[TA

Zemqi{te u priobaqu \etiwe, kao i vodene povr{ine ove reke, moraju biti za{ti}eni od namernog ili slu~ajnog zaga|ivawa i drugih uticaja koji mogu nepovoqno delovati na kvalitet voda. Povr{inske vode treba ~uvati od zaga|ewa predtretmanom industrijskih otpadnih voda, pro{irewem kanalizacione mre`e komunalnih otpadnih voda i tretmanom ovih voda u postrojewu za pre~i{}avawe voda. Obezbediti regularni monitoring kvaliteta povr{inskih i podzemnih voda u skladu sa zahtevima evropske " The water framework Directive".

5.2.1.3. ZA[TITA OD BUKE

Za gra|evinska podru~ja na podru~ju Generalnog urbanisti~kog plana U`ica odre|uju se najvi{i dopu{teni nivoi buke u skladu sa zahtevima JUS 3.J6.205/1992.

T a b e l a br. 18 : Kriterijumi za akusti~ko zonirawe prostora

Dopu{teni nivoi spoqa{we buke Zone Opis akusti~ke zone Leq (dBA) No} Dan Podru~je za odmor i rekreaciju, I bolnice, veliki parkovi 50 40 Turisti~ka podru~ja, mala i seoska II naseqa, kampovi i {kolske zone 50 45 III ^isto stambena podru~ja 55 45 Poslovno-stambena podru~ja, de~ja IV igrali{ta 60 50 Gradski centar, zone du` V autoputeva, magistralnih i gradskih 65 55 saobra}ajnica VI Industrijska zona 70 70

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 98

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

Posebne mere za{tite od buke odre|uju se za objekte koji se grade izvan gra|evinskog podru~ja i objekte dru{tvenih delatnosti za javne funkcije. Zone i pojasevi za{tite od izvora zaga|ewa `ivotne sredine sa re`imima i pravilima izgradwe i ure|ewa prostora utvr|ene su u poglavqu 7. 1. 4. Prostornog plana.

5.3. KULTURNO NASLE\E

5.3.1. EVIDENTIRANA NEPOKRETNA KULTURNA DOBRA NA PODRU^JU PLANA

Na osnovu podataka dostupnih iz: (a) Plana za{tite i revitalizacije kulturnog nasle|a na prostoru plana iz 2005.; i (b) Plana za{tite i revitalizacije kulturnog nasle|a na prostoru grada, oba ura|ena od strane Zavoda za za{titu spomenika kulture Kraqevo 2005. godine, utvr|ena je lista nepokretnih kulturnih dobara koja u`ivaju za{titu :

T a b e l a br. 19:

R.BR NAZIV OBJEKTA KAT. OP[TINA PERIOD KATEGORIZACIJA pod prethodnom 01 Crkva Sv. apostola Petra i Pavla KO BIOSKA za{titom

02 Ku}a Miodraga Milovanovi}a-Luna KO DOBRO DO oko 1900. •

pod prethodnom 03 Crkva Uspewa presvete Bogorodice KO DRE@NIK za{titom pod prethodnom 04 Stara {kola KO DRE@NIK za{titom pod prethodnom 05 Ku}a Petra Kne`evi}a KO KA^ER 1873 za{titom 06 Crkva Blagovesti KO KARAN

07 Stara {kola KO KARAN

08 Ku}a Gvozdena Moqkovi}a KO KREMNA •••

09 Moqkovi}a ~esma KO KREMNA •

10 Osnovna {kola u Moqkovini KO KREMNA •

pod prethodnom 11 Eri}a ku}a KO KREMNA 1911-19. za{titom pod prethodnom 12 Tarabi}a ku}a KO KREMNA za{titom pod prethodnom 13 Ku}a Kurlagi} Slavomira KO KREMNA za{titom pod prethodnom 14 Crkva Sv. velikomu~enika Georgija KO KREMNA za{titom

15 Op{ta bolnica KO KR^AGOVO 1920-24. •••

16 Zgrada rasadnika KO KR^AGOVO 1908. •••

Crkva Vaznesewa Gospodweg u pod prethodnom 17 KO MOKRA GORA Kr{awu za{titom Doma}instvo i vodenica u zaseoku pod prethodnom 18 KO MOKRA GORA Vuji}i u Kr{awu za{titom pod prethodnom 19 Centar sela KO MOKRA GORA za{titom pod prethodnom 20 Crkva Sv. Ilije KO MOKRA GORA za{titom

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 99

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

pod prethodnom 21 Doma}instvo Vlada Cicovi}a KO NIKOJEVI]I za{titom Kapela prepodobnog Kirijaka pod prethodnom 22 KO NIKOJEVI]I Ot{elnika za{titom pod prethodnom 23 Doma}instvo prote Smiqani}a KO RAVNI 1/2 19. za{titom pod prethodnom 24 Dom zdravqa sa plo~om KO RIBA[EVINA za{titom pod prethodnom 25 Vila Mihaila Milovanovi}a KO RIBA[EVINA za{titom

26 Poqoprivredna {kola KO SEVOJNO 1932. •

27 Crkva brvnara KO SEVOJNO 1773. •

pod prethodnom 28 Crkva Sabora Sv.Arhangela Gavrila KO STAPARI za{titom pod prethodnom 29 Kosti}a ku}a KO TRNAVA za{titom

30 Narodni muzej U`ice KO U@ICE 1938-41. •••

31 Stefanovi}a ku}a KO U@ICE 1934-36. •••

32 Dom u~enika KO U@ICE 1940 •••

2/2 14. 33 Utvr|ewe u`i~ki grad KO U@ICE •• veka 34 Stara hidrocentrala KO U@ICE 1899-90 ••

35 Crkva Sv. Marka KO U@ICE 1828. ••

36 Crkva Sv.\or|a KO U@ICE 1842-44. •

2/2 19. 37 Jokanovi}a ku}a KO U@ICE • veka 38 Hotel "Palas" KO U@ICE 1928-29. •

39 Zgrada Skup{tine Op{tine KO U@ICE 1922-27. •

Oko 1850- 40 Stani}a ku}a KO U@ICE • te 2/2 19. 41 Livnica P. Avramovi}a KO U@ICE • veka 42. Zgrada alatnice "Prvi partizan" KO U@ICE 1935-36. •

" [arganska Osmica" i sredstva 2004 JP "@eleznice Srbije" na prostoru 43. KO MOKRA GORA 2007 • Mokre Gore (status spomenika 2008 tehni~ke kulture)

Legenda :

••• nepokretno kulturno dobro od izuzetnog zna~aja •• nepokretno kulturno dobro od velikog zna~aja • spomenik kulture

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 100

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

Dobri primeri kulturnih dobara nad kojima se kontinuirano sprovode mere tehni~ke za{tite i sistematskog istra`ivawa.

S l i k a br. 6 i 7

DOBRO DO, Ku}a Miodraga Milovanovi}a - Luna; U@ICE, Jokanovi}a ku}a

Primeri graditeqskog i ambijentalnog nasle|a sa podru~ja Tare, koji se predla`u za za{titu - uzor za pravila gra|ewa i ure|ewa kod izgradwe objekata.

S l i k a br. 8 i 9

Za{ti}eni lokalitet ^UTURSKE LIVADE Karakteristi~an objekat narodnog graditeqstva

5.3.2. SMERNICE ZA DAQI RAZVOJ I UNAPRE\EWE KULTURNOG NASLE\A

Slede}e smernice su proiza{le iz detaqne analize (Separat "Za{tita i unapre|ewe kulturnog nasle|a na podru~ju Prostornog plana op{tine U`ice", 2007. godina).

Nastaviti daqu evidenciju, valorizaciju i kategorizaciju kulturnih dobara na podru~ju plana Iskoristiti edukativne potencijale kulturnih dobara od izuzetnog i velikog zna~aja unapre|ewem wihove prezentacije i interpretacije Isticati kulturni diverzitet pojedina~nih kulturnih dobara, kao i prostornih celina u ciqu poboq{awa prepoznatqivosti podru~ja. Iskoristiti prednosti izra`enog kulturnog diverziteta za oboga}ivawe ponude kulturnog turizma. Iskoristiti edukativni potencijal kulturnih dobara koja predstavqaju dobre prakse za{tite i unapre|ewa kulturnog nasle|a za kreirawe prezentacije i interpretacije kulturne pros{losti podru~ja. Iskoristiti akcioni potencijal ustanova kulture prisutnih na podru~ju wihovim ukqu~ivawem u formulisawe i implementaciju planova ni`eg reda. Za{tititi sva kulturna dobra kroz izradu tehni~ke dokumentacije, prezentaciju i interpretaciju.

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 101

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

Kontinuirano sprovoditi mere tehni~ke za{tite nad svim nepokretnim kulturnim dobrima u saradwi sa vlasnicima kulturnih dobara i nadle`nim Zavodima za za{titu spomenika kulture u Beogradu i Kraqevu. Stvoriti neophodne uslove za savremeno kori{}ewe kulturnih dobara kroz unapre|ewe kvaliteta fizi~ke strukture, prirodnog okruèwa i prate}e infrastrukture tamo gde je to potrebno. Kroz planove nièg reda posebnu pa`wu posvetiti programima koji bi obezbedili vra}awe u funkciju kulturnih dobara koja su napu{tena. Formulisati projekte za{tite i konzervacije pojedina~nih nepokretnih kulturnih dobara. Ukloniti sve remete}e elemente na fizi~koj strukturi gde to okolnosti i prilike dozvole i vratiti kulturnim dobrima prvobitni izgled. Formulisati projekte revitalizacije prostorno kulturno-istorijskih celina pri ~emu posebnu pa`wu obratiti na probleme koji uti~u na naru{avawe wihovog kulturnog identiteta. Kroz planove nièg reda formulisati pravila gra|ewa za prostorno kulturno-istorijske celine uz obavezno uzimawe u obzir posebnih uslova i mere wihove za{tite i kori{}ewa. Ukloniti barijere u prostoru radi lak{eg kretawa hendikepiranih osoba. Unaprediti putnu mreù radi pove}awa dostupnosti i boqe prezentacije kulturnih dobara. Inicirati upis novih spomenika kulture u registar radi ostvarivawa wihove adekvatne pravne za{tite. Sprovesti sistematsko i kontinuirano istraìvawe kulturnog nasle|a na planskom podru~ju. Ukqu~iti kulturna dobra u kreirawe kulturne politike podru~ja. Podsticawe me|usektorske saradwe radi pove}awa akcionog kapaciteta. Kroz planove nièg reda postarati se da kulturno nasle|e postane prioritet kroz izradu sredwero~nih planova za{tite, planirawa i razvoja kulturnih dobara. Diversifikovati izvore finansirawa namewenih za{titi, planirawu i razvoju kulturnih dobara.

Primeri kulturnih dobara koja se predla`u za za{titu:

S l i k a br. 10 i 11

Zgrada kafane u Ro~waku Objekat {kole u Keserovini

5.3.3. OP[TE MERE I USLOVI ZA[TITE I KORI[]EWA NEPOKRETNIH KULTURNIH DOBARA I WIHOVE ZA[TI]ENE OKOLINE

Osnovna mera za{tite je obavqawe kontinuiranih istra`ivawa, evidentirawa, dokumentovawa i utvr|ivawe statusa spomenika kulture.

Op{te mere i uslovi za{tite i kori{|ewa spomenika kulture i wihove za{ti}ene okoline podrazumevaju da :

Zabrawuje se ru{ewe, prepravqawe, raskopavawe, preziìvawe ili vr{ewe drugih radova koji direktno naru{avaju ili mogu ugroziti svojstva nepokretnog kulturnog dobra ; Zabrawuje se kori{}ewe ili upotreba nepokretnog kulturnog dobra u svrhe koje nisu u skladu sa wegovom prirodom, namenom i zna~ajem ili na na~in koji moè da dovede do wihovog o{te}ewa ; Nepokretna kulturna dobra, evidentirana dobra pod prethodnom za{titom i wihovoj za{ti}enoj okolini, kao i prostorno kulturno-istorijske celine moraju biti premet posebne pa`we i kroz izradu planova nièg reda u skladu sa posebnim uslovima i merama za{tite koje propisuje nadle`ni zavod za za{titu.

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 102

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

5.3.4. POSEBNE MERE I USLOVI ZA[TITE I KORI[]EWA KULTURNOG NASLE\A

5.3.4.1. Posebne mere i uslovi za{tite i kori{}ewa nepokretnih kulturnih dobara na podru~ju Grada U`ica

Na samom nepokretnom kulturnom dobru i wegovoj neposrednoj okoloni ne dozvoqava se :

Mewawe horizontalne i vertikalne regulacije nepokretnog kulturnog dobra ; Izvo|ewe radova koji bi ugrozili wegov integritet, odnosno spomeni~ka svojstva i vrednosti , ali ni formu, stilske odlike, konstruktivni sistem, materijalizaciju. Prema Zakonu o kulturnim dobrima, ~lan 7 : "Kulturno dobro i dobro koje u`iva prethodnu za{titu ne sme se o{tetiti, uni{titi, niti se bez saglasnosti, u skladu sa odredbama ovog zakona, mo`e mewati wegov izgled, svojstvo ili namena."

Ali, dozvoqavaju se : Radovi na nepokretnom kulturnom dobru koji }e dovesti do poboq{awa sanitarno- higijenskih uslova kori{}ewa, s tim da oni ne naru{e integritet kulturnog dobra i ne izazovu vidqive promene na objektu.

Kada su u pitawu nepokretna kulturna dobra i evidentirana dobra pod prethodnom za{titom, mere i uslovi tehni~ke za{tite i druge intervencije raditi u skladu sa preporukama nadle`nog zavoda za za{titu.

Posebnim merama i uslovima za{tite i kori{}ewa nepokretnih kulturnih dobara defini{e se i slede}a preporuka : Promena namene spomenika kulture mora biti u skladu sa vrednostima koje objekat poseduje, prvobitnom namenom i kapacitetom objekta. "Za{tita spomenika kulture koji poseduje kulturne vrednosti je obi~no propra}ena pronalaèwem dru{tveno, kulturno ili ekonomski opravdane funkcije. U nekim slu~ajevima dogradwa i nadogradwa mogu biti prihvatqive ako je to potrebno da bi se obezbedila kontinuirana upotreba, ili ako je to kulturno poèqno, ili kada za{tita spomenika kulture ne moè druga~ije biti sprovedena u delo. Svaka intervencija mora biti minimalna i ne sme umawiti vrednost spomenika kulture. Svaka dogradwa ili nadogradwa mora se dovoqno razlikovati da bi se tuma~ila kao novosagra|eni deo" (Poveqa o konzervaciji dobara od kulturnih vrednosti , ~lan 20). Nove funkcije i aktivnosti moraju biti kompatibilne sa karakterom istorijskog grada ili urbanog podru~ja da ne bi ugrozile wegove vrednosti. "Adaptacija je prihvatqiva jedino kada minimalno uti~e na kulturno zna~ewe objekta. Adaptcija treba da obuhvati minimalne promene na postoje}oj strukturi i materijalima i to nakon {to se uzmu u obzir i alternativna re{ewa." (Bura poveqa, ~lan 21).

5.3.4.2. Posebne mere i uslovi za{tite arheolo{kih lokaliteta

Posebne mere i uslovi za{tite arheolo{kih lokaliteta se prvenstveno odnose na arheolo{ke lokalitete koji su do sada evidentirani na podru~ju plana, kao i one koji mogu biti vremenom otkriveni i one podrazumevaju da : Arheolo{ki lokaliteti se ne smeju uni{tavati i na wima se ne mogu vr{iti neovla{}ena prekopavawa dubine preko 30cm ; U slu~aju trajnog uni{tavawa ili naru{avawa arheolo{kog lokaliteta zbog investicionih radova, sprovodi se za{titno iskopavawe o tro{ku investitora ; U neposrednoj blizini arheolo{kih lokaliteta ivesticioni radovi se sprovode uz pove}ane mere opreza, prisustvo i kontrolu nadle`nih slu`bi ; Ukoliko se tokom radova nai|e na arheolo{ke predmete ili gra|evinske strukture izvo|a~ radova je duàn da odmah, bez odlagawa, prekine radove i obavesti nadle`ni zavod za za{titu spomenika kulture u Kraqevu i da preduzme mere da se nalaz ne uni{ti i ne o{teti, te da se sa~uva na mestu i poloàju na kome je otkriven ; i Dozvoqava se infrastrukturno opremawe prostora arheolo{kih lokaliteta i wihovo ureèwe prema posebnim uslovima i stru~nom mi{qewu koje donosi nadle`na slu`ba za{tite.

5.4. PROSTORNO RAZVOJNA KONCEPCIJA TURIZMA

5.4.1. REGIONALNI NIVO

U skladu sa osnovnim dugoro~nim ciqevima, konceptom i kriterijumima razvoja i organizacije turisti~ke ponude, Prostornim planom Republike Srbije, utvr|ena je dugoro~na klasifikacija turisti~kih prostora. Teritorija op{tine Uìce, rangirana je kao turisti~ka zona II stepena. U kategoriji drumskih tranzitnih turisti~kih pravaca (sa tranzitnim turisti~ko- saobra}ajnim centrima i punktovima), auto-put E-763, deonica od Poège do Boqara-Crne Gore ("Isto~ni koridor" na novoj trasi) rangiran je kao tranzitni drumski turisti~ki pravac III-eg stepena, a grad Uìce kao gradski turisti~ki centar II stepena kao centar zone Z.

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 103

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

Me|u turisti~kim prioritetima predvi|enim za razvojno inicirawe izdvojeni su prioriteti I i II grupe, a Tara-Zlatibor-Zlatar-ve}i deo regije Z.1 je izabrana u I grupu - prioriteti me|u formiranim ili zapo~etim celinama i centrima turisti~ke ponude.

5.4.2. ZONIRAWE PODRU^JA GRADA U FUNKCIJI RAZVOJA TURIZMA

Na planskom podru~ju su izdvojene tri zone sa stanovi{ta pogodnosti raspolo`ivih prirodnih i antropogenih turisti~kih resursa, prirodnih uslova i raznovrsnosti i o~uvanosti predela za formirawe i organizaciju prepoznatqive turisti~ke ponude, sa mogu}nostima povezivawa i integrisawa.

1) Turisti~ka celina (A) u okviru zapadnog razvojnog pojasa: Tara sa delom turisti~kog centra Kalu|erske bare, Podru~je Mokre Gore i [argana sa ambijentalnim podcelinama u Mokroj Gori, Kremnima i Biosci, Drven grad-Me}avnik, [arganska osmica, izvor Bele vode.

Za Taru je karakteristi~an planinski turizam koji podrazumeva turizam u zimskoj i letwoj polovini godine. Broj dana sa snegom (109-160), centri za zimske sportove na Kalu|erskim barama, kao i dogradwa sme{tajnih kapaciteta treba da privuku turiste da u ve}em broju borave na ovoj planini. Idealni su uslove za sve vidove sportsko-rekreativnog turizma. Predstavqa jedinstvenu celinu, tako da granica ne sme da bude ko~nica unapre|ewu turizma. Taru u skladu sa mogu}nostima razvijati u zna~ajan zdravstveno-le~ili{ni centar, a posebne vrednosti daje joj tercijarni relikt Pan~i}eva omorika, {umski kompleksi i bogatstvo divqa~i visokog lova. Razvoj turizma u Mokroj Gori uslovqen je wenim povoqnim geografskim i saobra}ajnim poloàjem. Blizina afirmisanih planinskih tursti~kih centara (Tare i Zlatibora) i bawskih zona u Republici Srpskoj uslovqava modernizaciju postoje}ih i izgradwu novih sme{tajnih i ugostiteqskih kapaciteta. Na stanici [argan-Vitasi je izgra|ena mreà restorana i prodajnih punktova, koji predstavqaju polazi{ta za pe{a~ke i izletni~ke ture do okolnih vidikovaca. U obezbe|ewe preno}i{ta ukqu~iti i odre|ena seoska doma}instva, {to bi pospe{ilo razvoj seoskog turizma. Povezivawe pruge od Uìca do Vi{egrada i veza sa Brane{kim poqem, predstavqaju strate{ku osnovu razvoja turizma Grada Uìca. Strate{ko opredeqewe razvoja Mokre Gore je atraktivna Evropska ekoturisti~ka destinacija odrìvog razvoja, institucionalizovana u formi Parka prirode. Mesna zajednica Mokra Gora bi trebala da uspostavi stalnu koordinaciju i odnose kontinuirane saradwe sa mesnim zajednicama Kremna, Zaovine, Bioska, Tripkova, [qivovica, Vardi{te, Dobrun i drugo u ciqu usagla{avawa zajedni~kih ciqeva, me|usobne saradwe, pomo}i, dogovorno komplementarnog razvoja i budu}eg zajedni~kog nastupa na trì{tu turisti~kih usluga. Pod uslovima i na na~in koji }e obezbediti op{ti interes i dodatno doprineti funkcionalno- turisti~koj evokaciji mesta. Najve}i deo kawona \etiwe dostupan je iz perspektive napu{tene trase ove pruge, koja je danas popularno izleti{te uì~ana, do netaknute prirode jedinstvene lepote na samo 3-4 km od gradskog centra. Prostor Rajskih otoka se name}e kao atraktivna turisti~ka oaza i interesantna ponuda Grada, ukqu~uju}i utvr|ewe Stari grad i valorizaciju specifi~ne flore i faune, kao i geomorfolo{kih osobenosti ovog prostora. Potez od Uìca do brane Vrutci ne treba opteretiti prugom, ve} izgraditi dovoqno funkcionalnu saobra}ajnicu ~ime bi se obezbedio pristup redovnom prigradskom saobra}aju (redovne linije otvorenih garnitura-voz na gumama, sli~no Budvi ili po uzoru na turisti~ke destinacije u Evropi). Na trasi stare pruge nalazi se i selo Kremna, nadaleko ~uveno po predawu o prorocima Tarabi}ima koji su ovde ìveli krajem 19. veka, sa vrednim prirodnim i kulturnim nasle|em. Planom se predlaè odgovaraju}a za{tita, ali i aktivirawe Bio{tanske bawe koja je bila aktivna sve do izgradwe Vruta~kog jezera za vodosnabdevawe Uìca 1984. godine, kada se bawa na{la u uòj za{titnoj zoni jezera i weno kori{}ewe je sasvim prestalo. Temperatura vode iznosi 36,40C i uvr{}ena je u red slabo sumporovitih homeoterma. Prema najnovijim analizama bio{tanska mineralna voda sadrì kalcijumoksid, magnezijumoksid, okside gvo`|a i aluminijuma dioksid silicijuma, ugqenu kiselinu, tragove amonijaka i sumporvodonika.

2) Turisti~ka celina (B) u okviru severnog razvojnog pojasa: [umski kompleks "Jelova Gora" sa za~ecima turisti~kog razvoja i ure|ewa, Pograni~no podru~je sa op{tinom Kosjeri} u atarima naseqa Volujac, Buar, Gostinica i Riba{evina.

Ova turisti~ka celina nalazi se na granici prema op{tini Kosjeri} i delom se u toj op{tini nalazi {umski kompleks "Jelova Gora" sa za~ecima turisti~kog razvoja i ure|ewa. Za razvoj turizma se rezervi{e teritorija koja na podru~ju grada U`ica iznosi oko 15,2 km2 sa turisti~kim centrom povr{ine oko 1,2 km2, koji obuhvata postoje}e odmarali{te, ugostiteqske lokalitete i prostor za budu}u izgradwu i ure|ewe. Uz racionalniji i selektivniji pristup sa stanovi{tva za{tite, turisti~ki valorizovati prostor na granici sa podru~jem op{tina Kosjeri} i Bajina Ba{ta u atarima naseqa Volujac, Buar, Gostinica i Riba{evina.

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 104

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

S l i k a br. 12: [ematski prikaz predloga ure|ewa Jelove Gore

3) Turisti~ka celina (C) u okviru ju`nog razvojnog pojasa: Severni ogranci Zlatibora sa mogu}nostima za turisti~ki razvoj u atarima naseqa Drijetaw i Qubawe - tereni ju`no i jugoisto~no od Bele Zemqe. Slivno podru~je Velikog Rzava (predeli o~uvanog biodiverziteta: Orlova~a, Ravawsko poqe i Dre`ni~ka dolina), sa mogu}no{}u razvoja seoskog turizma sa ribolovom, kampovawem u prirodi i sl. Potpe} - Zlakusa, (Selo Zlakusa sa kompleksom Potpe}ke pe}ine i etno ambijentom sela u okru`ewu).

Ovu turisti~ku celinu ~ine severni ogranci Zlatibora na kojima nije do{lo do planskog razvoja komercijalnih turisti~kih kapaciteta, ali je dobra saobra}ajna opremqenost i blizina Uìca dovela do sna`nog razvoja individualne izgradwe i izgradwe vikend objekata. Po{to ovo podru~je nije do sada dobilo izraèniju privrednu namenu izuzev sto~arstva i kao takvo je najve}im delom emigratorno, postoje mogu}nosti za turisti~ki razvoj sa osloncem na planirane centre zajednica naseqa. Povoqnosti za turisti~ki razvoj su u atarima naseqa Drijetaw i Qubawe- tereni ju`no i jugoisto~no od Bele Zemqe. U {iroj zoni Velikog Rzava predvi|a se mogu}nost razvoja seoskog turizma sa ribolovom, kampovawem u prirodi i sl. U tu svrhu rezervi{e se prostor za turisti~ke sadràje, u okruèwu predela o~uvanog biodiverziteta: Orlova~a, Ravawsko poqe i Dre`ni~ka dolina. Zlakusa je ve} ~uvena po tradicionalnoj proizvodwi keramike drevnom tehnikom, afirmisana je vi{egodi{wim kolonijama umetnika-kerami~ara i predstavqa zna~ajan potencijal za pozicionirawe i valorizovawe lokalnog i regionalnog kulturnog i turisti~kog identiteta. Sa kompleksom Potpe}ke pe}ine i etno ambijentom sela u okruèwu predstavqa celinu, ali i okvir za druge sadràje, kakvi bi mogli biti mali etno muzeji, etno galerije i restorani nacionalne kuhiwe. Granice turisti~kih zona prikazane su grafi~kim prilogom elaborata plana (Referalna karta br. 4: Za{tita ìvotne sredine, prirodnih i kulturnih dobara i turizam R 1 : 50 000).

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 105

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

5.4.3. TURISTI^KI CENTRI

Uìce je nacionalni centar II stepena i gradski turisti~ki centar. Predstavqa kompleksan turisti~ki motiv, jer wegovu atraktivnost pove}avaju turisti~ko-geografski poloàj, bogato kulturno nasle|e, spomenici novije istorije, ambijentalni kontrast i wegova funkcija. Da bi se omogu}ilo prihvatawe ve}eg broja turista, ali i poslovne klijentele, potrebno je rekonstruisati sme{tajne i ugostiteqske kapacitete, ali i re{iti pitawe propusne mo}i gradskih saobra}ajnica. Objekti stare zanatsko-trgova~ke ~ar{ije na Carini i Uì~ki grad, zahtevaju rekonstrukciju i aktivirawe u turisti~ke svrhe. Realizovati izgradwu rekreacionih povr{ina predvi|enu urbanisti~kim planovima u okviru naseqa (Uìca i Sevojna). Oskudica u ravni~arskom zemqi{tu, zahteva da se blagovremeno rezervi{u sportsko rekreacione povr{ine. Ove povr{ine koje su predvi|ene GUP-om Uìca i urbanisti~kim planovima, ve}im delom nisu ure|ene pa se delimi~no zauzimaju stambenom i drugom izgradwom ~ime se pogor{avaju uslovi ìvotne sredine. Zaga|enost vazduha prouzrokovana uticajem saobra}aja, industrije i gustine naseqenosti ugroàva razvoj izleti{ta u gradskoj okolini. Posebne mere za{tite, odnose se na pojedine najatraktivnije punktove bliskih vidikovaca i kulturno- istorijskih lokaliteta. Pre svega Uì~ki grad, kao ìvopisno prigradsko izleti{te i vidikovac i memorijalni kompleks Kadiwa~a, kao izuzetno zna~ajan spomenik iz Drugog svetskog rata. Razvoj gradskog turizma usmeravati u pravcu ekskurzionog i tranzitnog turizma, obzirom da teritoriju presecaju zna~ajne saobra}ajnice kojima su usmereni turisti~ki tokovi iz zapadne, sredwe i isto~ne Evrope. Potencijalni turisti~ki centri, pored Kalu|erskih bara su : Mokra Gora, Kremna, Jelova Gora, Potpe}e, Zlakusa.

5.4.4. SELA U FUNKCIJI TURIZMA

Eko-poqoprivreda, eko i etno-turizam na seoskom podru~ju predstavqaju zna~ajan potencijal za uvo|ewe i pozicionirawe, odnosno valorizovawe lokalnog kulturnog i turisti~kog identiteta. Nastaviti aktivnosti na re{avawu sme{tajnih kapaciteta putem razvoja seoskog turizma, odnosno kategorizacijom leàja u seoskim doma}instvima, od strane Turisti~ke organizacije Uìca. Kao potencijalna sela u funkciji turizma, javqaju se: Vrutci, Stapari, Bioska, Gostinica, Riba{evina, Karan, Dre`nik, Skrùti, Nikojevi}i, Ravni.

5.4.5. TURISTI^KI LOKALITETI

Turisti~ki lokaliteti: lokaliteti na kojima je dozvoqena izgradwa objekata u funkciji komercijalnog turizma sa sme{tajnim kapacitetima i prate}im sadr`ajima, uz obaveznu prethodnu odgovaraju}u urbanisti~ku razradu i po{tovawe graditeqskog nasle|a ovog kraja.

Turisti~ki lokaliteti su:

Mitra{inovi}a brdo, \urovina, Dobro Poqe (po obodu uz postoje}e grupe objekata), Bulibanovac, Malo Poqe, Ko{utovo, Ravni i dr. (Referalna karta br. 4: Za{tita `ivotne sredine, prirodnih i kulturnih dobara i turizam R 1 : 50 000).

5.4.5.1. Turisti~ki punktovi:

Karan, Riba{evina, Mikina vodenica u Riba{evini, Prevedena voda, Jovanova voda, \akov kamen, Kadiwa~a, Ponikve, Punktovi na potezu - [anac, Vajzovina, Zastranica i Buganova bara u du`ini od oko 3 km, Kalu|erske bare, Dobro poqe, Bukova glava, Mitrovac, Krwa jela, Quto poqe, Gavran, Zmajevac, Greben, Nik{i}a presedo, Kr{awska glava (Kr{awske kolibe), Iver, Me}avnik, Mokra Gora, Vuji}i, Pawak, Semegwevo, Dre`nik, Skr`uti, Ravni, Nikojevi}i, Bela Zemqa.

5.4.5.2. Sportsko-rekreativni centri:

Centralni park u Turici, Kr~agovo, Sevojno, {umski kompleks Jelova Gora sa za~ecima turisti~kog razvoja i ure|ewa, Iver, kamp u Riba{evini.

5.4.5.3. Kulturna dobra kao mogu}i turisti~ki punktovi:

Spomenici kulture u gradskom centru (Stari grad- tvr|ava koja svedo~i o burnoj pro{losti i strate{kom zna~aju iz preotomanskog perioda srpske sredwovekovne dràve, polovina 14. veka. Predstavqa veliki kulturno-turisti~ki potencijal koji je potpuno kulturno i turisti~ki neeksploatisan i zapu{ten; Jokanovi}a ku}a; Stani}a ku}a; stara crkva; hidrocentrala- u podno`ju tvr|ave, na desnoj obali reke, pu{tena je u rad 1900. godine, sve do vremena ubrzane industrijalizacije pedesetih godina bila je nosilac energetskog i industrijskog razvoja grada, (druga je u evropi po starosti i izgra|ena je po modelu Teslinih turbina), etno-selo u Mokroj Gori "Drvengrad", èlezni~ki muzej u Mokroj Gori, lokalitet ûturske livade sa pastirskim kolibama, Spomen kompleks Kadiwa~a, Bela Crkva u Karanu.

U okviru pomenutih celina, linija i ta~aka, prepli}u se mogu}nosti razvoja razli~itih vrsta turizma (stacionarni, bawski, kongresni, tranzitni, kulturno-manifestacioni, sportsko- rekreativni, de~iji i omladinski, izletni~ki, eko-turizam, seoski, lovni i ribolovni), {to je prepoznato u Konceptu, kao fazi i dokumentaciji plana.

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 106

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

5.4.6. SME[TAJNI KAPACITETI

U toku planskog perioda, iz razloga razvoja turisti~kih funkcija i aktivnosti, zaustavi}e se migracioni tj. populacioni trend i do}i }e do stagnacije broja stanovnika. Istovremeno se do kraja planskog perioda predvi|a zna~ajan porast broja turista. Pretpostavqene prognozne veli~ine za budu}i broj turista, odnosno sme{tajni kapaciteti za seoska turisti~ka naseqa dati su po prostornim celinama. Planirani turisti~ki sme{taj naseqa, sastoja}e se iz pansiona i privatnog sme{taja slede}ih kapaciteta:

Turisti~ka celina (A) u okviru zapadnog razvojnog pojasa:

Kremna - 2500 leàja Kalu|erske bare - 1200 leàja Mokra Gora - 2000 leàja Bioska - 200 leàja

Turisti~ka celina (B) u okviru severnog razvojnog pojasa:

Gostinica - 200 le`aja Riba{evina - 100 le`aja

Turisti~ka celina (C) u okviru ju`nog razvojnog pojasa:

Dre`nik - 100 leàja Ravni - 100 leàja Skrùti - 300 leàja Nikojevi}i - 200 leàja Bela Zemqa (Drijetaw i Qubawe) - 200 leàja Potpe}e - 80 leàja Zlakusa - 200 leàja

Sme{tajna ponuda U`ica, kao gradskog turisti~kog centra II stepena, obuhvati}e kapacitet od oko 1200 le`aja. Planirani kapaciteti su usagla{eni sa smernicama iz planova vi{eg reda, odnosno u pojedinim delovima dopuweni i korigovani u skladu sa novim okolnostima i za dati nivo detaqnosti plana.

5.4.7. VIKEND NASEQA

Grupacije vikend objekata u atarima naseqa Drijetaw i Qubawe -tereni ju`no, jugoisto~no i isto~no od naseqa Bele Zemqe (Pandurica, Alino brdo), kao i grupacije vikend objekata u Mokroj Gori, Omaru, Vrutcima, Jelovoj Gori, i u okviru turisti~kog centra Kalu|erske bare.

5.4.8. TURISTI^KI PRAVCI

Drumski tranzitni turisti~ki pravac, E-761 (prema Sarajevu), sa tranzitnim turisti~ko- saobra}ajnim centrima i punktovima. Turisti~ki pravac regionalnog zna~aja: Jelova Gora-Kadiwa~a-Ponikve-Kalu|erske Bare- Dobro Poqe, Mitrovac-Zaovine-Mokra Gora-Semegwevo-Zlatibor-Sirogojno-U`ice. Biciklisti~ke i pe{a~ke staze.

Preduslov za aktivirawe zona i turisti~ke ponude u prostoru je wihovo kvalitetno saobra}ajno povezivawe sa mreòm dràvnih i op{tinskih puteva i èlezni~kim saobra}ajem. Planska postavka je organizovawe kru`nog kretawa, prete`no lokalnim putnim pravcima, u funkciji objediwavawa i prezentacije turisti~ke ponude na planskom podru~ju, ali i povezivawu sa regionalnim okruèwem, pri ~emu trasa regionalnog turisti~kog pravca ima poseban zna~aj. Programi, sadràj, na~in izgradwe, detaqna namena i mere za{tite prostora u rezervisanim turisti~kim zonama, centrima, selima i lokalitetima, bi}e definisani odgovaraju}im urbanisti~kim planovima, projektima i programima razvoja turizma.

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 107

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

5.4.9. PROSTORNO RAZVOJNA KONCEPCIJA SPORTA I REKREACIJE

Objekti za fizi~ku kulturu su ure|eni prostori i izgra|eni objekti nameweni za fizi~ko ve`bawe, rekreativnu aktivnost ili sportska takmi~ewa. Svaki objekat je jedna celina sa svim prate}im prostorijama koje se nalaze u wegovom sastavu. Ovakva formulacija se koristi u raznim normativnim aktima kada su u pitawu sportski objekti. Prema tehni~kim normativima objekti za fizi~ku kulturu moraju imati, pored ve`bali{ta, jo{ najmawe 30% povr{ine u odnosu na ve`bali{ta, da bi se obezbedilo mesto za izgradwu pomo}nih prostorija, gledali{ta, prilaznih puteva, zelenog pojasa itd. Povr{ina svih tih delova, zajedno sa povr{inom ve`bali{ta daje povr{inu objekta. Na podru~ju grada Uìca ima ukupno 123 ve`bali{ta i to 30 pokrivenih, ili 24,4 %, a 93 otvorenih, {to ~ini 75,60%. Broj pokrivenih ve`bali{ta predstavqa zna~ajan faktor u razvoju fizi~ke kulture, po{to ona omogu}uju bavqewe fizi~kim ve`bawem preko cele godine, bez obzira na doba godine i vremenske prilike. Pojedine mesne zajednice nemaju pokrivenih objekata (sale). Wih je 10, {to ~ini 37,08 % od ukupnog broja mesnih zajednica. Sve su to seoske mesne zajednice. Me|utim, nalazimo za potrebno da istaknemo da se pored Qubawa, Trnave, Ka~era, Volujca, Nikojevi}a i Gorjana, u ovoj grupi nalaze i mesne zajednice koje imaju osmogodi{we {kole, a to su Gostinica, Bioska, Stapari i Mokra Gora. Ovo svakako predstavqa ozbiqno ograni~ewe za bavqewe fizi~kim ve`bawem u zimskom periodu, a da se ne govori o nedostatku prostora za nastavu fizi~kog vaspitawa u istom periodu i uop{te. Veliku pogodnost predstavqa grupisawe vi{e ve`bali{ta na jednom mestu. U tom smislu, pored re{avawa zajedni~kih prilaznih puteva, ograda, zelenih povr{ina i sl., zajedni~ko je kori{}ewe i svla~ionica, mokrih ~vorova, kupatila i ostalih prate}ih objekata, {to smawuje tro{kove odràvawa, broj pomo}nog osobqa itd. Primer ovakvog pristupa je izgradwa Sportsko- rekreativnog centra "Pero Popovi} Aga" u Velikom parku. Sport i rekreacija predstavqaju jednu od temeqnih funkcija Grada Uìca. Programom Plana Generalne regulacije Uìca, definisan je koncept razvoja sportskih i rekreativnih povr{ina i sadràja i mogu}nost wihovog uklapawa u prostor. Koncepcija stvarawa ovih sadràja predvi|a se zajedno sa formirawem parkovskih povr{ina u tri ve}a kompleksa: - Centralni park u Turici - Kr~agovo - Sevojno Ovim konceptom se iskqu~uje posebno locirawe reonskih sportskih centara. Formirawem tri ve}a kompleksa, podrazumeva se i zadovoqavawe potreba i stanovnika na nivou mesnih zajednica. Svi objekti koji se koriste kao specijalizovani centri treba da se rasterete drugih funkcija, koje sada obavqaju (potrebe {kola, masovne rekreacije i dr.), {to ne iskqu~uje iznajmqivawe objekata u komercijalne svrhe u funkciji za koju su izgra|eni. Obzirom da }e do}i do interesa gradwe sportskih objekata u komercijalne svrhe, za potrebe vrhunskog sporta i dr., moè se o~ekivati da }e javne povr{ine, odnosno dostupne svim gra|anima na kori{}ewe znatno umawiti navedene brojeve, pa gradwu istih na pomenutim kompleksima treba planirati do 30% wihove povr{ine.

5.4.10. PROGRAMSKI ELEMENTI ZA PLANIRAWE REKREATIVNIH PROSTORA I SADR@AJA U TURISTI^KIM NASEQIMA I ZONAMA

Programske elemente za unapre|ewe turisti~ko-rekreativne ponude naseqa, sagledavamo kroz definisawe: - turisti~ko-rekreativnih sadr`aja turisti~kih centara; - kapaciteta i gustina kori{}ewa pojedinih rekreativnih prostora; - prostornih uslova za sportske i rekreativne sadr`aje.

TURISTI^KO-REKREATIVNI SADR@AJI TURISTI^KIH CENTARA

OP[TI po`eqni kulturno-zabavni sadr`aji turisti~kih centara:

- bioskop - vi{enamenska sala - pozornica na otvorenom - omladinski centar - kulturni centar - no}ni klubovi, kazino - botani~ke ba{te - festivali - izlo`be - zoo vrt-park divqa~i - zabavni park.

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 108

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

OP[TI po`eqni sportsko - rekreativni sadr`aji turisti~kih centara:

- igrali{ta - livade ( badminton, frizbi, fudbal na travi); - izgra|eni sportski tereni (ko{arka, odbojka, mali fudbal); - tenis (otvoreni i zatvoreni prostor); - bazeni (zatvoreni i mali otvoreni za planine), fitnes, sauna, masa`a (500-2500 m2), restorani; - sportske sale (xudo, gimnastika, joga); - jahawe.

OSTALI mogu}i turisti~ko - rekreativni sadr`aji turisti~kih centara:

- privremeni tematski mini kamp; - pozornica na otvorenom za edukativne i kulturno - zabavne programe; - edukativni centar (u otvorenom i zatvorenom prostoru); - edukativne putawe (ekosistemske, geolo{ke, hidrolo{ke, foto-safari); - izlo`beni centar (u otvorenom i zatvorenom prostoru); - astronomski centar - pokretni planetarijum; - mini golf; - streli{te (luk i strela); - de~ija igrali{ta razli~itog karaktera; - biblioteka, muzej.

PROGRAMSKI ELEMENTI: KAPACITETI I GUSTINE KORI[]EWA PROSTORA

Pregled kapaciteta osnovnih i prate}ih turisti~kih sadr`aja (bez sme{tajnih kapaciteta)

- rekreacija i kultura 0,2 - 0,3 m2 / leàju; - sportsko - rekreativni sadràji u zatvorenom prostoru 0,4 - 0,5 m2 / leàju; - trgovina 0,6 - 0,7 m2 / leàju; - centralne funkcije i usluge 0,3 m2 / leàju; - administracija i tehnika 0,3 m2 / leàju; - sportsko - rekreativni sadràji u otvorenom prostoru unutar naseqa 5 - 8 m2 / leàju.

Gustine kori{}ewa prostora po aktivnostima

- piknik 60 - 300 korisnika / ha dnevno; - igrali{ta - livade 100 - 200 korisnika / ha dnevno; - sportske, timske igre 100 - 200 korisnika / ha dnevno; - {etwa - 10 osoba / km putawe, dnevno 20 osoba / km putawe; - vo`wa bicikla 10 - 20 osoba / km putawe, dnevno 20 - 50 osoba / km putawe; - jahawe 6 - 20 osoba / km putawe, dnevno 25 - 80 osoba / km putawe.

PROSTORNI USLOVI ZA SPORTSKE I REKREATIVNE SADR@AJE

Prostorni uslovi za zimske sportove:

- sankawe, 10 - 40 stepeni nagib, orijentacija sever do istok, sa malim zimskim osun~awem, za{ti}eno od vetra i magle, sa bezbednim ravnim delom u podno`ju; - nordijsko skijawe - mali nagibi - staze 3 - 15 km; - skijawe 10 - 60 stepeni nagib, orijentacija sever do istok sa malim zimskim osun~awem, za{ti}eno od vetra i magle, sa bezbednim ravnim delom u podno`ju; - klizali{ta - mogu}e organizovati u zimskom periodu na lokaciji 2 teniska terena (20 h 40m), ravan teren, zavetrina.

Prostorni uslovi za letwe sportske i rekreativne sadr`aje

Op{ti uslovi organizacije prostora: zavetrina, orjentacija sever, severo-istok, ravan teren, u planinskim uslovima po`eqna je i osun~anost: - teniski teren (20h40m, tj. za pojedina~nu igru 8.23 h 23.77, za igru parova 10.97h23.77, ogra|ivawe `i~anom ogradom za jedan teren, 36.60h18.30), bo~no obezbediti slobodnu traku od 3.65m), obrada terena: trava, beton, asfalt, {qaka; - igrali{te za ko{arku (26h14m, tj. potrebno 480m2), obrada terena: zemqa, {qaka, asfalt; - igrali{te za odbojku (18h9m, tj. 242m2), obrada terena: zemqa, {qaka, asfalt; - univerzalni teren - kompleksno igrali{te za mali fudbal, odbojku, ko{arku i rukomet (40h20 ili 25h50), obrada terena: zemqa, {qaka, asfalt; - igrali{te za fudbal (110h75m, tj. 8250m2, gledali{te jo{ oko 1000 m2), obrada terena: trava; - grupacija igrali{ta za stoni - tenis (sto 2.74h1.52m, za jedan sto potrebno oko 40m2); - igrali{te za badminton (igra pojedinca 5.18h13.40m, igra parova 6.10h13.40m, oko 120m2), obrada terena: trava, beton, asfalt, {qaka; - bo}awe na otvorenom prostoru (25-40 h 26.5m, oko 110m2), obrada terena: {qaka; - bilijar (stolovi 2 - 2.3 h 1 - 1.15m, okolni prostor 1.6m, za jedan sto oko 20m2); - igrali{ta za mini golf (razli~ite veli~ine, min. 400m2); - piknik: 15 - 30 jedinica/ha, svaka jedinica za 4 - 8 osoba, opremqena parkingom zaklowenim vizuelnom barijerom, (eventualno ogwi{tem + izvorom vode), prostorom za odlagawe sme}a.

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 109

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

6.0. ZA[TITA PROSTORA OD INTERESA ZA ODBRANU ZEMQE, ZA[TITA OD ELEMENTARNIH NEPOGODA I OBEZBE\EWE PRIHVATQIVOG SEIZMI^KOG RIZIKA

Upotreba, odnosno kori{}ewe i ure|ewe prostora na planskom podru~ju od interesa za odbranu zemqe, za{tita od elementarnih i drugih ve}ih nepogoda i ratnih razarawa, kao i obezbe|ewe prihvatqivog seizmi~kog rizika, podrazumevaju niz konkretnih preventivnih i zakonskih mera. Wihova primena omogu}ava spre~avawe i ublaàvawe posledica od prirodnih katastrofa kao {to su: zemqotres, atmosferske nepogode, poàri, odrowavawa i klizawa zemqi{ta, biqne i ìvotiwske {teto~ine i dr.

6.1. Uslovi od interesa za odbranu zemqe i mere za{tite od elementarnih i drugih ve}ih nepogoda

Osnovni uslovi i zahtevi za prilago|avawe Prostornog Grada Uìca potrebama odbrane zemqe sagledani su kroz POSEBAN PRILOG, a u skladu sa USLOVIMA i ZAHTEVIMA za prilago|avawe Prostornog plana op{tine Uìce potrebama odbrane zemqe. Re{ewa iz Priloga su poverqivog karaktera, integrisana su u planska re{ewa i odnose se na o~uvawe poqoprivrednog i {umskog zemqi{ta, mreù naseqa sa malim naseqima prete`no razbijene morfolo{ke strukture, pove}awe kvaliteta mreè puteva i razvoj ostalih infrastrukturnih sistema, kao i predvi|ene mere za{tite ìvotne sredine, prirodnih resursa, stanovni{tva, materijalnih i drugih dobara. Planom su definisane zone uticaja kompleksa posebne namene na okruèwe (Referalna karta br.1). Reìmi kori{}ewa i izgradwe prostora u ovim zonama bliè su definisani u posebnom prilogu koji ~ini sastavni deo Prostornog plana.

6.2. Za{tita stanovni{tva i materijalnih dobara u slu~aju neposredne ratne opasnosti i u raty

Osnovni oblici mera za{tite qudi i materijalnih dobara od ratnih razarawa koji se obezbe|uju kroz organizaciju, ure|ewe i razvoj naseqa, kao preventivne mere trajnog karaktera su: - Ravnomerni raspored naseqa na {irem podru~ju sa vi{estrukim vezama sa okolnim i susednim naseqima, uz mawu koncentraciju stanovni{tva po pojedinim naseqima; - Smawewe povredqivosti naseqa na ru{ewe izgradwom objekata visokogradwe i niskogradwe u skladu sa propisima za izgradwu u trusnim podru~jima; - Obezbe|ewe prohodnosti van zone zaru{avawa za saobra}aj radi {to br`eg i bezbednijeg prevoza ugro`enih od ru{evina.

U okviru za{tite od ratnih razarawa, sklawawe qudi bi}e obezbe|eno uglavnom, u podrumima objekata. Dvonamenska skloni{ta }e se graditi po posebnim potrebama i uslovima. Re{ewem saobra}ajne mreè obezbe|ena je dobra povezanost delova teritorije grada Uìca kao i sa okruèwem, odnosno svakog naseqenog mesta sa gradskim centrom i sa regionalnim centrima. Za{tita nadzemnih objekata elektro i telekomunikacione infrastrukture bi}e obezbe|ena posebnim sigurnosnim pojasevima, za{tita podzemnih instalacija od pucawa i kidawa primenom propisanih tehni~kih mera. Za{tita od letwih (nepogode sa vetrom, provalom oblaka, gromovima, gradom, su{a, visoke temperature i dr.) i zimskih vremenskih nepogoda (sa velikim snegom, ledom, niskim temperaturama i dr.) ostvaruje se planiranom izgradwom suprastrukture, ure|ewem teritorije, po{umqavawem i dr., kao i organizovawem protivgradne za{tite, gromobranskom za{titom objekata i sl.

6.3. Za{tita od po`ara

Preventivna mera za{tite od poàra je primena protivpoàrnih mera u fazi izbora konkretnih sadràja, namene povr{ina i saobra}ajnih re{ewa u skladu sa odredbama Zakona o za{titi od poàra. Za predmetni prostor najve}u opasnost za izbijawe i {irewe poàra predstavqaju {ume, koje zahvataju najve}i deo podru~ja. Za preventivnu za{titu od poàra, kao i wegovo uspe{no eliminisawe, primewiva}e se Zakonom utvr|ene mere i kriterijumi protivpoàrne za{tite uz slede}e mere: - obezbe|ivawe saobra}ajne pristupa~nosti svih delova {uma, obezbe|ivawe tehni~ke vode crpqewem iz potoka i izvori{ta koja se ne koriste za vodosnabdevawe pija}om vodom; - plansko ostavqawe protivpoàrnih barijera (pruga i progala) pri se~i i novom po{umqavawu; - organizovawe slu`be za osmatrawe i javqawe; - pokrivawe svih suprastruktura propisanom protivpoàrnom za{titom.

Ostale mogu}e tehni~ke katastrofe koje za posledicu imaju pojavu po`ara, kao i za{titu od eksplozija, trovawa, kontaminacije i dr. spre~iti i sprovoditi primenom zakonske regulative za svaku od tih oblasti.

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 110

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

6.4. Za{tita od klizi{ta

Planom je predo~en niz mera koje dovode do smawewa problema sa erozijom, ali i sa drugim vidovima nestabilnosti terena kao {to su klizi{ta i nestabilne padine. Klizi{ta su posebno kulminirala u 2006. godini, kao i na teritoriji cele Srbije. êsta su i prisutna na terenu skoro svih mesnih zajednica, u razli~itoj meri i naj~e{}e se poklapaju sa onim prostorima gde su i erozioni procesi najizraèniji. Pored ve} ranije registrovanih, pojavio se ve}i broj novih klizi{ta na terenima koji ranije nisu bili registrovani kao nestabilni. Prirodna klizi{ta koja se javqaju na neotpornim i nepropustqivim terenima u principu ne nanose ve}u {tetu osim ukoliko direktno ne ugroàvaju stambene i pomo}ne objekte, saobra}ajnice i obradive povr{ine (specifi~na 2006. godina kada je {teta na teritoriji grada od klizi{ta pre{la cifru od 100.000.000,00 dinara, a oko 20 stambenih objekata je do te mere uni{teno da vi{e nisu bezbedni za ìvot). Uz prirodna, zastupqena su i antropogena klizi{ta koja se naj~e{}e javqaju kao posledica nepravilno izvedenih gra|evinskih radova i neadekvatnog kori{}ewa zemqi{ta. Prvenstveno treba voditi ra~una o radovima prilikom gra|ewa saobra}ajnica, jer nepravilnim trasirawem i nestru~nim radom putno zemqi{te moè stvoriti preduslov za pojavu erozije i klizi{ta. Nedovoqnim prou~avawem geolo{kih osobina terena na kome se radi saobra}ajnica, lo{im {karpirawem i za{titom kosina, izostankom izgradwe kanala i propusta za sprovo|ewe voda kroz trupove saobra}ajnica, te izgradwe i podizawe vetroza{titnih pojaseva uz puteve stvaraju se uzlovi za destabilizaciju terena {to se kasnije moè direktno odraziti na pojavu klizi{ta, erozije i nestabilnih padina. Antropogenih klizi{ta je najvi{e u dolini \etiwe, na potezu du` pruge Uìce−Poèga, a lokaliteti velikih prirodnih klizi{ta i nestabilnih terena su Sevojno (Mladovo), Lunovo Selo (Kamenica), Karan (zaseok Granice) , Ravni (Vrane i Ravawsko poqe), te delovi Stapara ( An|i}i), Mokre Gore (Kr{awe i Pawak), ali i samog gradskog jezgra (Vilaret, Carinska i Vojvo|anska ulica). Klizi{ta su posmatrana kao ograni~avaju}i faktor za planirawe i kori{}ewe zemqi{ta, planirawe urbanih sadràja, odnosno projektovawe i izgradwu objekata, u zavisnosti da li su aktivna umerena ili sanirana. Prostori koji su zahva}eni radom klizi{ta, naro~ito aktivnih, predstavqaju apsolutno nepovoqne terene za bilo kakvu gradwu, te istu treba u potpunosti iskqu~iti i zabraniti. Drugu grupu nepovoqnih terena obuhvataju tereni ranijih, umerenih klizi{ta. Kori{}ewe ovih terena za gra|ewe, zahteva prethodnu temeqnu pripremu terena nizom sanacionih i meliorativnih mera, a sve u ciqu poboq{awa stabilnosti padina i obezbe|ewa objekata na wima. U ciqu pove}awa ukupne bezbednosti i stabilnosti terena, kako zbog postoje}ih, tako i zbog planiranih objekata, jedno od planskih re{ewa podrazumeva izradu "Katastra klizi{ta i nestabilnih padina" kao bazne i stru~ne dokumentacije za racionalno kori{}ewe prostora. Osim {to ukazuje gde su ove pojave zastupqene, katastar bi uz odgovaraju}e inèwersko-geolo{ke podloge i stru~nu analizu prikupqenih podataka sluìo za propisivawe uslova za planirawe, projektovawe i gra|ewe, ali i za sanirawe podru~ja zahva}enih ovim procesima ~ime bi se trajno mogle propisati mere za{tite. Radi sprovo|ewa svih ovih mera, potrebno je u~e{}e celokupne lokalne samouprave uz odre|ene planske aktivnosti, koje bi Prostorni plan Grada u~inile primewivim.

6.5. Seizmika

Teritorija grada Uìca spada u zonu {estog stepena seizmi~nosti po Merkalijevoj skali. Raspored seizmi~kog intenziteta razli~it je i zavisi od mesta, lokacije potresa (epicentra) kao i ja~ine potresa u epicentru. Seizmolo{ka istraìvawa datiraju od 1893. godine. Moè se zakqu~iti, da i ubudu}e treba o~ekivati da ja~ina zemqotresa ne}e promeniti raspored intenziteta seizmi~kih aktivnosti na ovom prostoru. Analizom individualnih potresa na ovoj teritoriji izdvojene su slede}e epicentralne oblasti od uticaja na ovaj prostor: Bajina Ba{ta (okolina), Uìce (okolina), Mokra Gora, Kremna, âjetina, Poèga (okolina). Najve}a u~estalost se javqa u epicentralnoj oblasti Bajine Ba{te (maks. intenzitet 70 Merkalijeve skale). Ostale oblasti ispoqile su maks. intenzitet do 60 Merkalijeve skale. Samo po sebi dejstvo zemqotresa na tom podru~ju ne bi trebalo da ima katastrofalne posledice, ali su mogu}e na terenima izloènim plavqewu i klizi{tu. S toga se mere za{tite od poplava i klizi{ta moraju smatrati ujedno i merama za{tite od posledica zemqotresa. U skladu sa tim, uporedo sa merama regulacije vodotoka i sanacije klizi{ta treba pri}i seizmi~koj mikro rejonizaciji teritorije op{tine Uìce, kojom }e se odrediti stepen seizmi~ke ugroènosti svakog posebnog dela teritorije. Do izrade ove studije ne dozvoliti nikakvu izgradwu i ure|ewe na terenima izloènim povremenom plavqewu i klizi{tima. Za{titu od zemqotresa predstavqa}e primena aseizmi~kog projektovawa objekata, odnosno primena sigurnosnih standarda i tehni~kih propisa o gradwi na seizmi~kim podru~jima. Ovim se obezbe|uje odgovaraju}i stepen za{tite qudi i minimalna o{te}ewa gra|evinskih objekata, odnosno kontinuitet u radu objekata od vitalnog zna~aja u periodu nakon zemqotresa. U zonama sa gustim urbanim tkivom, neophodno je urbanisti~kim planovima definisati sve bezbedne povr{ine na slobodnom prostoru koje bi u slu~aju zemqotresa predstavqale zone za evakuaciju i sklawawe stanovni{tva.

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 111

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

Zbog postojawa odre|enog seizmi~kog rizika, primenom preventivnih mera nije u potpunosti mogu}e ostvariti potpunu za{titu qudi i objekata. Zato se tehni~kim i organizacionim merama propisuju uslovi i defini{u operativne mere spasavawa, ra{~i{}avawa ru{evina, kao i zbriwavawa ugro`enog stanovni{tva. Prilikom planirawa i izgradwe prostora, svi ~inioci koji imaju uticaj na smawewe dejstva zemqotresa (izgra|enost, gustina naseqenosti, sistemi izgradwe, spratnost objekata, mre`a neizgra|enih povr{ina i dr.), moraju da budu definisani u optimalnim (dozvoqenim) granicama, kako bi se uticaj mogu}eg zemqotresa maksimalno umawio.

Planska re{ewa zasnivati na konceptu prihvatqivog seizmi~kog rizika koji podrazumeva dva osnovna zahteva za planirawe i projektovawe objekata i opreme otpornih na zemqotres:

1) u svakom zemqotresu treba da bude {to mawe gubitaka qudskih `ivota i povre|enih, kao i {to mawe materijalne {tete; i

2) tro{kovi sanacije {tete nastale usled zemqotresa ne bi trebalo da prema{e pove}ane tro{kove projektovawa, izgradwe i finansijskih ulagawa, kojima bi se mogla spre~iti o{te}ewa ili ru{ewa, izazivawe povreda i gubici qudskih `ivota.

Planom se utvr|uju slede}e smernice za urbanisti~ko planirawe i izradu tehni~ke dokumentacije s aspekta prihvatqivog seizmi~kog rizika za naseqa, industrijske i druge proizvodne kapacitete: 1) Utvr|eni seizmi~ki hazard bi}e kori{}en kao jedan od kriterijuma za definisawe namene pojedinih zona i povr{ina za izgradwu i stepena koncentracije fizi~kih struktura u naseqima, delovima naseqa i vannaseqskim kompleksima i lokacijama;

2) Ustanovi}e se kriterijumi za potrebe uop{tavawa odnosa zemqotresnosti prostora pojedinih naseqa i bezuslovne seizmi~ke bezbednosti sa stanovi{ta maksimalno mogu}e reakcije pojedina~nih objekata; i

3) Primewiva}e se norme i kodeksi seizmootpornog projektovawa.

Za{tita od elementarnih nepogoda }e se bazirati na relevantnim rezultatima posebne studijsko analiti~ke dokumentacije za definisawe prihvatqivog rizika ugro`enosti od katastrofalnihe elementarnih nepogoda, i to na:

1) Studiji seizmi~kog hazarda i rizika za podru~je grada U`ica, na osnovu koje }e se izraditi i primewivati seizmi~ka karta podru~ja Op{tine za potrebe urbanisti~kog planirawa i izrade tehni~ke dokumentacije (u vi{e oleata za pojedina~ne vrste rizika); i

2) Analizi uticaja ru{ewa brana na akumulacijama Vrutci i Rzav“ na nizvodno podru~je,

Na osnovu Analize uticaja ru{ewa brane na akumulacijama Vrutci i Rzav“na nizvodno podru~je i definisawa prihvatqivog rizika, za{tita od akcidenata }e se ostvarivati:

1) definisawem mera i postupaka za mogu}e akcidente posebnim programom upravqawa akumulacijom, koji priprema javno preduze}e nadle`no za gazdovawe akumulacijom u saradwi sa nadle`nom slu`bom Ministarstva odbrane i organima lokalne samouprave, na na~in predvi|en propisanom metodologijom za procenu opasnosti od hemijskog udesa i od zaga|ivawa `ivotne sredine, merama pripreme i merama za otklawawe posledica udesa; i

2) smawewem rizika od akumulacije sprovo|ewem slede}ih mera: - redovnim i vanrednim oskultacionim osmatrawem i sistematskom kontrolom vodozahvatnih objekata i brane; - obezbe|ewem infrastrukture i opreme za edukaciju, obave{tavawe, uzbuwivawe i evakuaciju stanovni{tva u slu~aju zaru{avawa brane ili najava mogu}eg naru{avawa stati~ke stabilnosti brane; - markirawem na terenu kota nivoa mogu}eg poplavnog talasa; - odre|ivawem zona razli~itih nivoa rizika sa posebnim uslovima i zahtevima za planirawe i izgradwu.

6.6. Za{tita od biqnih i `ivotiwskih {teto~ina

Za{tita od biqnih i ìvotiwskih {teto~ina sprovodi}e se u okviru mera gazdovawa {umskim, lovnim i ribolovnim osnovama, saglasno propisima od za{tite od kalamita. Nadle`ni organi obezbedi}e, u saradwi i u dogovoru sa korisnicima podru~ja, a prema propisima, svaku u okviru svojih ovla{}ewa. Pre svega se odnose na pra}ewe stawa i organizovanu za{titu od biqnih i ìvotiwskih {teto~ina {uma, pa{waka, livada i drugih poqoprivrednih povr{ina i dr. Uz primenu kontrolisanih mehani~kih, biolo{kih i drugih mera, koje nisu u suprotnosti sa merama za{tite prirode i ìvotne sredine i ne}e ostaviti negativne posledice na stanovni{tvo.

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 112

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

6.7. Ostale smernice

Neophodno je i kvalitetno i vaqano organizovawe civilne za{tite (civilna odbrana je su{tinski istovetna aktivnost), u skladu sa svetskim tokovima odbrane od terorizma i velikih prirodnih katastrofa. U sada{woj situaciji kada je kod nas civilna za{tita prakti~no nestala, potrebno je novo organizovawe radi ostvarivawa zadataka, kao {to su: slu`ba uzbune, evakuacija, stavqawe na raspolagawe i organizacija skloni{ta, spasavawe, borba protiv po`ara, dekontaminacija i sli~ne mere za{tite. Prioritet je uspostavqawe i organizovawe slu`bi od javnog interesa i ostvarivawe ostalih aktivnosti u ciqu za{tite civilnog stanovni{tva od opasnosti neprijateqstava ili nesre}a. Organizovawe lokalne slu`be civilne za{tite za pra}ewe stawa, ostvarivawe preventivnih mera i preuzimawe aktivnosti za{tite od elementarnih nepogoda i ratnih razarawa na podru~ju Plana, povezane sa vatrogasnom i zdravstvenom slu`bom, policijom i drugim slu`bama na nivou Grada U`ica i susednih op{tina i {umskih gazdinstava koje bi joj davale materijalnu, kadrovsku i tehni~ku podr{ku.

7.0. PRAVILA IZGRADWE I URE\EWA PROSTORA NA TERITORIJI GRADA U@ICA

7. 1. PRAVILA IZGRADWE I URE\EWA ZONA I POJASEVA ZA[TITE, REZERVISAWA, IZGRADWE I URE\EWA PROSTORA

Utvr|uju se zone i pojasevi s posebnim re`imima i pravilima izgradwe i ure|ewa prostora na planskom podru~ju, i to:

7.1.1. Zone za{tite voda 7.1.2. Zone za{tite prirodnih i nepokretnih kulturnih dobara 7.1.3. Za{titni pojasevi u infrastrukturnim koridorima 7.1.4. Zone i pojasevi za{tite od izvora zaga|ewa `ivotne sredine 7.1.5. Zone i pojasevi zapo~ete ili inicirane izgradwe 7.1.6. Zone i lokaliteti za industriju i MSP

7. 1 .1. ZONE ZA[TITE VODA

7. 1. 1. 1. Zone i pojasevi sanitarne za{tite izvori{ta vodosnabdevawa akumulacije "Vrutci"

Pod sanitarnu za{titu stavqaju se sva povr{inska i podzemna izvori{ta u slivnom podru~ju reke \etiwe, uzvodno od brane "Vrutci" i objekti koji ~ine funkcionalnu celinu sa branom "Vrutci". U zonama i pojasevima sanitarne za{tite izvori{ta vodosnabdevawa akumulacije "Vrutci" utvr|uju se slede}e zone (re`imi) za{tite i pravila izgradwe i ure|ewa prostora:

1) Zona neposredne za{tite (zona strogog nadzora) za katastarsku op{tinu Vrutci i obuhvata zemqi{ta iznad, pored i ispod brane "Vrutci", sa zabranom gra|ewa objekata koji nisu u funkciji vodoprivrednih objekata i objekata vodosnabdevawa; zabranom kori{}ewa prostora i odvijawa aktivnosti koje mogu da zagade zemqi{te i akumulaciju, kao i transportovawe otrova i drugih {tetnih materija; neplansko sa|ewe drve}a; bacawe i deponovawe uginulih ìvotiwa, sme}a i svih vrsta otpadaka i ispu{tawe bilo kakvih otpadnih voda; vo`wa ~amca, kupawe, ribolov, kao i svaka aktivnost koja moè ugroziti kvalitet vode. Zemqi{te u ovoj zoni moè se koristiti samo kao senokos i za plansko ozelewavawe i sa|ewe drve}a.

2) Uà zona za{tite (zona ograni~ewa) sa zabranom: gra|ewa objekata osim vodoprivrednih objekata, odnosno objekata vodosnabdevawa, i uz predhodno pribavqawe saglasnosti nadle`nih slu`bi, za izuzetne slu~ajeve gra|ana ~iji su se objekti zatekli u ovoj zoni pre i posle gradwe akumulacije; izgradwa puteva, kopawe kanala i izvo|ewe zemqi{nih radova; transportovawe otrova i {tetnih materija; kori{}ewe zemqi{ta na na~in koji moè ugroziti ispravnost i koli~inu vode; bacawe i deponovawe sme}a i svih vrsta otpadaka; sahrawivawe uginulih doma}ih ìvotiwa, kao i wihovo ostavqawe na povr{ini zemqe; prawe vozila i kupawe doma}ih ìvotiwa; kupawe van prostora predvi|enog za kupali{te; vo`wa ~amca na motorni pogon; neplansko se~ewe i sa|ewe drve}a; zaga|ivawe na bilo koji na~in podzemnih i povr{inskih vodotokova; kao i kontrolisano kori{}ewe prostora i odvijawe aktivnosti {to podrazumeva: - privredno iskori{}avawe zemqi{ta ograni~ava se u pogledu primene agrotehni~kih mera i vrste kultura, - obavezna je izgradwa higijenskih nu`nika, septi~kih i oso~nih jama, ure|ewe staja i drugih prate}ih objekata, kao i dvori{ta, - u zoni uè za{tite dozvoqena je izgradwa kupali{ta, parking prostora i pristupnog puta, kao i sportski ribolov.

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 113

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

3) [ira zona za{tite (zona nadzora) obuhvata celokupan sliv na kome se formiraju vode koje priti~u u akumulaciju "Vrutci", sa opisom granica kao u Odluci - sa kontrolisanom izgradwom i kori{}ewam prostora, kojim se dozvoqava izgradwa objekata (turisti~kih, stambenih, objekata tercijarnih delatnosti itd) u {iroj zoni za{tite izvori{ta, pod uslovom sanitarnog bezbednog prikupqawa i pre~i{}avawa ili odvo|ewa otpadnih voda van sliva akumulacije. U {iroj zoni za{tite zabraweno je: - izgradwa investicionih objekata u granama industrijske proizvodwe ~ije optadne vode sadrè opasne i {tetne materije; - izgradwa objekata gra|ana bez predhodno pribavqene vodoprivredne saglasnosti i sanitarne dozvole; - skladi{tewe i upotreba otrovnih i {tetnih materija, manipulisawe wima, kao i lagerovawe wihove ambalaè; - transportovawe otrovnih i {tetnih materija na delu puta Volujac - Kremna a na prelazu puteva preko vodotoka ograni~ava se brzina kretawa vozila; - ispu{tawe kanalskih voda u slivu reke \etiwe; - ispu{tawe upotrebqenih voda iz naseqa Bioska, Kremna i hotelskog kompleksa Kalu|erske Bare bez prethodnog mehani~kog i biolo{kog pre~i{}avawa; - gradwa septi~kih jama i sahrawivawe uginulih ìvotiwa u blizini vodotoka do 5m; - bacawe i deponovawe sme}a van prostora odre|enog za deponiju; - zaga|ivawe na bilo koji na~in podzemnih i povr{inskih vodotokova.

Obavezna je izgradwa higijenskih nu`nika, septi~kih i oso~nih jama, ure|ewa staja i drugih prate}ih objekata, kao i dvori{ta.

4) Uspostavqa se pojas za{tite oko glavnih vodotokova reke \etiwe, od ulaska u uù zonu, Kowske reke i Brate{ina reke do tunela [argan, {irine 50m s obe strane vodotoka. Uspostavqa se pojas za{tite i oko glavnih pritoka reke \etiwe: - Sela~ke reke do betonske pregrade broj 4; - Uì~kog potoka do betonske pregrade broj 2; - Matija{evac potoka do betonske pregrade broj 5. Van ovog pojasa za{tite oko vodotoka je {ira zona za{tite. Uspostavqa se reìm zabrane izgradwe objekata koji nisu u funkciji vodoprivrednih objekata i objekata vodosnabdevawa, odvijawa i razvoja aktivnosti koje mogu da zagade zemqi{te, neplansko sa|ewe drve}a i podizawe vo}waka, bacawe i deponovawe sme}a i svih vrsta otpadaka i ispu{tawe bilo kakvih otpadnih voda, prawe vozila i svaka aktivnost koja moè ugroziti kvalitet vode, zaga|ivawe na bilo koji na~in zemqi{ta i vodotoka. Uspostavqa se pojas za{tite oko magistralnog cevovoda sirove vode, {irine 5m sa obe strane cevovoda, od brane "Vrutci" do postrojewa "Cerovi}a brdo", sa reìmom zabrane izgradwe objekata osim vodoprivrednih objekata, odnosno objekata vodosnabdevawa, odvijawa i razvoja aktivnosti koje mogu da zagade zemqi{te i ugroze stabilnost i funkciju cevovoda.

7. 1. 1. 2. Zone i pojasevi za{tite izvori{ta vodosnabdevawa regionalnog podsistema "Rzav"

Prema Prostornom planu podru~ja izvori{ta vodosnabdevawa regionalnog podsistema "Rzav" ("Slu`beni glasnik RS", broj 131/04); sa planiranim akumulacijama "Svra~kovo", "Roge" i "Orlova~a", koji obuhvata podru~je op{tina Ariqe, Ivawica, Nova Varo{, Poèga, Uìce i âjetina; uspostavqaju se slede}e zone za{tite izvori{ta: 1) zona neposredne za{tite izvori{ta utvr|uje se du` uzvodnog dela krune planiranih brana i u akvatoriji oko vodozahvatnog torwa na rastojawu od minimalno 20 m, gde se uspostavqa reìm stroge sanitarne za{tite, koji se sprovodi strogim sanitarnim nadzorom i merama tehni~ke za{tite. 2) uà zona za{tite izvori{ta utvr|uje se uzvodno od profila planiranih brana u pojasu {irine 500 m oko akumulacije, ra~unaju}i od obalske linije pri koti maksimalnog uspora u akumulaciji. Tu se uspostavqa reìm sanitarnog nadzora. U podru~ju ove zone zadràva se postoje}a struktura poqoprivrednih povr{ina, upotreba sredstava za za{titu biqa i mineralnih |ubriva mora biti usagla{ena sa agropedolo{kim uslovima i mogu}nostima za{tite voda. Ograni~ava se obim ekonomske eksploatacije {uma, odre|ivawem svih {uma za za{titne {ume kao prioritetnom funkcijom. Gazdovawe {umama uskladi}e se sa interesima vodoprivrede, prvenstveno u pogledu za{tite od erozije i obezbe|ewa potencijalnih klizi{ta u toku eksploatacije akumulacije. Uè zone sanitarne za{tite uspostavqaju se sukcesivno po formirawu akumulacija, a u prvoj etapi plana, sprovodi}e se reìmi u odnosu na akumulaciju Svra~kovo. Zabrawuje se formirawe deponija komunalnog otpada, pro{irewe postoje}ih ili formirawe novih grobaqa, odlagawe uginule stoke, transport i skladi{tewe opasnih i {tetnih materija koje mogu ugroziti izvori{te. postoje}a grobqa se zatvaraju. Investitor vodoprivrednog objekta obezbe|uje sanitarno ure|ewe terena i sanitaciju postoje}ih objekata. Zabrawuje se daqa izgradwa objekta koji nisu u funkciji izvori{ta, dozvoqava se pro{irewe ili izgradwa novog stambenog objekta kao zamena postoje}eg. Za rekreativno-turisti~ke potrebe dozvoqava se ure|ewe izletni~kih i ribolovnih staza sa sanitarno obezbe|enim objektima za dnevni boravak posetilaca i prate}om infrastrukturom. Razvoj saobra}ajne infrastrukture

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 114

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

ograni~ava se na kategoriju lokalnih javnih, poqskih i {umskih puteva. Izgradwa elektroenergetske i TT mreè, lokalnih vodovoda i sl. nije ograni~ena. 3) {ira zona za{tite izvori{ta utvr|uje se na podru~ju sliva uzvodno od planirane brane Svra~kovo, u delu koji nije obuhva}en neposrednom i uòm zonom za{tite izvori{ta. U ovoj zoni uspostavqa se reìm selektivnog sanitarnog nadzora i ograni~ewa. Kori{}ewe i ure|ewe poqoprivrednog i {umskog zemqi{ta i {uma zasnovati na re{ewima i predispozicijama osnova za{tite, kori{}ewa i ure|ewa poqoprivrednog i {umskog zemqi{ta. Objekti i delatnosti koje produkuju otpadne materije koje mogu ugroziti izvori{te moraju obezbediti wihov sanitarno prihvatqiv tretman. Razvojem i ure|ewem regionalne saobra}ajne infrastrukture obezbedi}e se uslovi za nesmetano odvijawe tranzitnog putnog i robnog prometa, uz zabranu prevoza opasnih i {tetnih materija. Du` regionalnih puteva obezbedi}e se infrastruktura i ure|aji za prikupqawe, odvo|ewe i sanitarno prihvatqiv tretman zaga|enih atmosferskih voda. Na prostoru predvi|enim za izgradwu vodoprivrednih objekata podsistema "Rzav" uspostavqa se reìm strogo ograni~ene i kontrolisane izgradwe. Do privo|ewa prostora planiranoj nameni zabrawuje se izgradwa novih objekata. Dozvoqava se odràvawe postoje}ih i postavqawe monta`nih objekata. Bez posebnih ograni~ewa moè se gazdovati {umskim i poqoprivrednim zemqi{tem.

7. 1. 2. ZONE ZA[TITE PRIRODNIH I NEPOKRETNIH KULTURNIH DOBARA

7. 1. 2. 1. Za{ti}eno podru~je Parka prirode [argan-Mokra Gora

Podru~je [argana i Mokre Gore je Uredbom Vlade Republike Srbije, progla{eno za Predeo izuzetnih odlika ("Sl. glasnik RS", br. 52/05 i 105/05). Uredbom o izmenama Uredbe o za{titi Predela izuzetnih odlika "[argan - Mokra Gora" ("Sl. glasnik RS", br 81/08), utvr|eno je podru~je za{tite "Parka prirode [argan - Mokra Gora", kao za{ti}eno prirodno dobro od izuzetnog zna~aja. Ovaj predeo stavqa se pod za{titu radi o~uvawa i unapre|ewa raznovrsnosti i lepote predela, raznovrsnosti i bogatstva divqeg i biqnog i ìvotiwskog sveta, a posebno o~uvawa ugroènih retkih i endemi~nih vrsta biqaka, ìvotiwa, wihovih zajednica i visokih starih {uma crnog i belog bora, o~uvawa i odràvawa kvaliteta glavnih ~inilaca ìvotne sredine (voda, vazduha i zemqi{ta), objekata narodnog graditeqstva, "[arganske osmice" i etno-kompleksa "Drvengrad" i primera i oblika tradicionalnog na~ina ìvota, planskog ure|ewa prostora i odrìvog razvoja turizma, poqoprivrede i {umarstva, a u interesu nauke, obrazovawa, kulture i rekreacije. Park prirode "[argan - Mokra Gora", nalazi se na podru~ju grada Uìca i obuhvata delove teritorija katastarskih op{tina Mokra Gora i Kremna, na podru~ju op{tine âjetina, na delu teritorije KO Semegwevo i na podru~ju op{tine Bajina Ba{ta na delu teritorije KO Zaugline. Ukupna povr{ina Parka prirode "[argan Mokra Gora" iznosi 10813,73ha, od ~ega je 4433,33ha u dràvnoj svojini, a 6380,40ha u privatnoj i drugim oblicima svojine.

Na podru~ju Parka prirode "[argan - Mokra Gora" uspostavqaju se re`imi za{tite I, II i III stepena, i to:

1. Re`im za{tite I stepena, povr{ine 351,98ha, na slede}im mestima:

1) Jelovac, povr{ine 56,55ha, KO Mokra Gora i KO Kremna 2) Klisura Dubo{ca, povr{ine 106,01ha, KO Kremna 3) Me|edova quska, povr{ine 116,30ha, KO Mokra Gora 4) Ogra|enica, povr{ine 73,12ha, KO Mokra Gora

Na povr{inama na kojima je utvr|en re`im za{tite I stepena zabrawuje se kori{}ewe prirodnih bogatstava i sve aktivnosti osim nau~nih istra`ivawa i ograni~ene edukacije.

2. Re`im za{tite II stepena, ukupne povr{ine od 1187,46ha, na slede}im mestima i potesima:

1) Brdo Vao, povr{ine 157,01ha, KO Mokra Gora 2) Tusto brdo-Bo`urica, povr{ine 439,80ha, KO Mokra Gora 3) [i{atovac, povr{ine 115,94ha, KO Mokra Gora 4) \oga-Kozja stena, povr{ine 474,71ha, KO Mokra Gora, KO Kremna i KO Semegwevo

Reìm za{tite II stepena, kojim se, pored zabrana koji vaè za prethodni reìm za{tite, zabrawuje: - izgradwa objekata, osim rekonstrukcije, adaptacije i sanacije zate~enih zgrada, puteva, elektro, telefonske i vodovodne mreè, nepokretnih kulturnih dobara, spomen-obele`ja, javnih ~esmi i drugih objekata na postoje}im gra|evinskim parcelama; - eksploatacija mineralnih sirovina, ukqu~uju}i privremena pozajmi{ta, detaqna geolo{ka istraìvawa i kori{}ewe kamena i drugog materijala vezanih za navedena istraìvawa; - kaptirawe izvora radi vodosnabdevawa; - lov, osim u nau~noistraìva~ke svrhe; - ~ista se~a i kr~ewe {ume; - sadwa, zasejavawe i naseqavawe novih vrsta biqaka i ìvotiwa stranih za prirodni, izvorni ìvi svet zapadne Srbije;

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 115

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

- ulazak motornih vozila u {umu i kretawe izvan {umskih puteva; - lo`ewe vatre, kampovawe, parkirawe vozila, brawe i sakupqawe gqiva, {umskih plodova, biqaka i `ivotiwa, osim na mestima i na na~in koji }e se posebno utvrditi.

3. Reìm za{tite III stepena, ukupne povr{ine 9274,29ha, KO Mokra Gora, KO Kremna, KO Semegwevo i KO Zaugline. Na povr{inama na kojima je utvr|en reìm za{tite III stepena, u skladu sa Uredbom ("Sl. glasnik RS", br. 52/05 i 105/05) zabrawuje se: -izgradwa industrijskih objekata, skladi{ta industrijske robe, objekata za farmerski uzgoj stoke i ìvine ve}eg gabarita, drugih privrednih objekata i objekata komunalne, saobra}ajne i energetske infrastrukture ~ije gra|ewe, rekonstrukcija i rad mogu izazvati nepovoqne promene osobina i kvaliteta zemqi{ta, voda, vazduha, ìvog sveta, {uma, lepote predela i kulturnih dobara; - izgradwa i rekonstrukcija stambenih, ekonomskih i pomo}nih objekata poqoprivrednih doma}instava i vikend objekata izvan gra|evinskih rejona i gra|evinskog zemqi{ta utvr|enih i progla{enih u skladu sa zakonom, a do dono{ewa odgovaraju}ih planova zabrawena je izgradwa objekata poqoprivrednih doma}instava van postoje}ih gra|evinskih parcela; - eksploatacija mineralnih sirovina; - razgradwa i drugi vidovi o{te}ivawa i uni{tavawa objekata koji po svojim arhitektonsko- gra|evinskim odlikama, vremenu nastanka i nameni predstavqaju spomenike narodnog graditeqstva; - prekomerno, nestru~no i nepropisno kori{}ewe i se~a {uma; - brawe, sakupqawe, ubijawe i druge radwe kojima se uni{tavaju ili ugroàvaju biqke i ìvotiwe za{ti}ene kao prirodna retkost; - preoravawe zemqi{ta, kr~ewe {uma i obavqawe drugih radwi na mestima i na na~in koji mogu izazvati procese jake i ekscesivne vodne erozije i nepovoqne promene izgleda predela; - odlagawe i bacawe komunalnog sme}a i otpadaka poqoprivrednih doma}instava izvan mesta odre|enih za tu namenu, odlagawe rashodovanih vozila; - odlagawe otpada gra|evinskog materijala, ambalaè, industrijskog i drugog otpada, neregulisano skladi{tewe stajskog |ubreta; - rukovawe otrovnim hemijskim preparatima i naftnim derivatima na na~in koji moè prouzrokovati zaga|ivawe zemqi{ta i voda; - neregulisano ispu{tawe otpadnih voda doma}instava, turisti~ko-ugostiteqskih, uslu`nih i drugih objekata; - zapu{tawe i zakorovqavawe obradivog poqoprivrednog zemqi{ta, puteva, vodotoka i povr{ina za rekreaciju, narodne svetkovine i druge skupove, zemqi{ta u purnom i vodnom pojasu, okruèwu kulturnih dobara, istorijskih spomenika i javnih ~esmi.

7. 1. 2. 2. Zone za{tite Klisure \etiwe

Klisura \etiwe stavqa se pod za{titu kao predeo izuzetnih odlika i svrstava se u drugu kategoriju za{tite kao prirodno dobro od velikog zna~aja. Predeo izuzetnih odlika "Klisura \etiwe" nalazi se na zapadnom obodu Uìca i zahvata delove katastarskih op{tina Buar, Drijetaw, Ka~er i Stapari na podru~ju Uìca, kao i deo KO Tripkova na podru~ju op{tine âjetina. Prirodno dobro obuhvata povr{inu od 856,24 ha.

Na prostoru koji je izdvojen za za{titu ustanovqavaju se re`imi za{tite II i III stepena i to:

U re`imu za{tite II stepena, koji obuhvata povr{inu od 281,17 ha, {to ~ini 32,8% ukupne za{ti}ene povr{ine, nalaze se lokaliteti: 1) Suvodol-Karaj~i}a stene i 2) Su{ica - dok se preostali deo ovog prirodnog dobra, koji obuhvata povr{inu od 575,07 ha, {to ~ini 67,2% ukupne za{ti}ene povr{ine, nalazi u re`imu za{tite III stepena.

Na povr{inama u re`imu za{tite III stepena primewuju se slede}e mere, odnosno zabrawuju se: - sve aktivnosti, izvo|ewe radova (eksploatacija {qunka, bigra, formirawe pozajmi{ta kamena i zemqi{ta, deponovawe komunalnog i drugog otpada, opasnih i {tetnih materija, {uta, otpadnog materijala, zamqe i drugo) koje mogu dovesti do o{te}ewa ili degradacije objekata geonasle|a i geomorfolo{kih fenomena klisure; - otvarawe novih i {irewe postoje}ih kamenoloma na teritoriji za{ti}enog dobra i uop{te eksploatacija mineralnih i nemineralnih sirovina; - uni{tavawe i mewawe obala \etiwe izgradwom objekata, uklawawem vegetacije, betonirawem, formirawem pontona i sli~no; - zahvatawe vode, kaptirawe izvora ili potoka osim za potrebe vodosnabdevawa seoskih doma}instava, a u skladu sa uslovima slu`be za{tite prirode, izme{tawe i regulacija vodotokova i izgradwa brana; - gradwa na celom za{ti}enom podru~ju klisure, sa izuzetkom na podru~ju starosedela~kih i seoskih doma}instava ili izvo|ewa eventualnih antierozivnih i antibuji~nih radova; - izgradwa dodatnih infrastrukturnih i saobra}ajnih sistema i objekata; - izgradwa septi~kih jama propusnog tipa; - vr{iti sve radove i aktivnosti kojima se mewa kvalitet voda koje doti~u na za{ti}eno prirodno dobro;

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 116

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

- zabraweno je formirawe industrijskih objekata i kapaciteta, stovari{ta, magacina i skladi{ta, hladwa~a i sli~nih privrednih objekata; - ispu{tawe otpadnih voda u vodotoke i zemqi{te kao i bacawe bilo kakvog otpadnog materijala u reku; - skladi{tewe ili deponovawe komunalnog, industrijskog ili bilo kakvog otpada; - obavqawe {umarskih, poqoprivrednih, tehni~kih i zemqanih radova koji mogu naru{iti estetske i druge vrednosti za{ti}enog dobra ili izazvati eroziju; - uni{tavawe i sakupqawe biqnih i ìvotiwskih vrsta koje su Uredbom Vlade Republike Srbije za{ti}ene kao prirodne retkosti, vrsta koje se navode u "Crvenim kwigama" i "Crvenim listama" flore i faune; - izvo|ewe svih intervencija u pe}ini Megari i u wenoj okolini do okon~awa istraìvawa; - uznemiravawe faune i sakupqawe jaja; - nekontrolisano poribqavawe vodotokova i izgradwa ribwaka; - se~a {umskih povr{ina i se~a starih stabala; uno{ewe stranih, alohtonih biqnih i ìvotiwskih vrsta u autenti~ne {umske ekosisteme, razoravawe pa{waka i livada, po{umqavawe arheolo{kih nalazi{ta; - svi oblici intervencija na objektima spomeni~kog nasle|a i wihovoj za{ti}enoj okolini kojima se mewa ili naru{ava wihov spoqni izgled ili umawuje wihova vrednost. Na prostoru koji je pod II stepenom za{tite pored op{tih mera propisanih za celo prirodno dobro, utvr|uju se i posebne mere kojima se zabrawuje: - izgradwa svih vrsta objekata; kampovawe; loèwe vatre; izgradwa infrastrukture i provo|ewe elektro ili drugih nadzemnih i podzemnih instalacija; upotreba hemijskih preparata; sakupqawe gqiva, lekovitog biqa, {umskih plodova, sakupqawe puèva i lov àba ; se~a visoke vegetacije; uklawawe i o{te}ivawe autohtone {umske vegetacije; napasawe stoke van postoje}ih pa{waka, lov, osim sanitarnog odstrela i planskih aktivnosti na regulisawu brojnosti divqa~i; ribolov na reci Su{ici.

7. 1. 2. 3. Zone za{tite prirodnog dobra Potpe}ke pe}ine

Na osnovu ~l. 43. st. 3. Zakona o za{titi ìvotne sredine i ~l. 28. Statuta Op{tine Uìce, SO Uìce je 30.06.1997. godine, na predlog Zavoda za za{titu prirode Srbije, donela Odluku o za{titi spomenika prirode Potpe}ka pe}ina. Ovom odlukom Potpe}ka pe}ina sa okolinom se stavqa pod za{titu kao zna~ajno prirodno dobro i svrstava u III kategoriju za{tite kao spomenik prirode i obuhvata KO Potpe} sa povr{inom od 19,60 ha. To je interesantan podzemni oblik krasa, sa najve}im ulaznim otvorom u Srbiji, raznovrsnim oblicima ornamentike i specifi~nim hidrolo{kim obele`jima. Na prostoru Potpe}ke pe}ine ustanovqava se reìm za{tite II stepena kojim je zabraweno: 1. gra|ewe stambenih, vikend objekata i objekata za potrebe sto~arske i industrijske proizvodwe, osim stambenih i prate}ih ekonomskih objekata u okviru sada{wih gra|evinskih parcela postoje}ih poqoprivrednih doma}instava; 2. izvo|ewe zemqanih, {umarskih, gra|evinskih, vodoprivrednih i drugih radova koji mogu izazvati o{te}ewe pe}ine i wenog ulaza; 3. ulaèwe u pe}inu van utvr|enog reda i bez pratwe kao i izvo|ewe radova i aktivnosti u pe}ini i na za{titnom prostoru koji mogu neposredno delovati na geomorfolo{ka, hidrolo{ka i mikroklimatska obele`ja pe}ine. O Potpe}koj pe}ini stara se Ekolo{ki fond Grada Uìca. Za{tita i razvoj Potpe}ke pe}ine sprovodi se prema programu za{tite i razvoja (prostorni i urbanisti~ki planovi, {umske, poqoprivredne i druge osnove i programi za{tite i razvoja).

7. 1. 2. 4. Zone za{tite i ure|ewa memorijalnog prirodnog spomenika Kadiwa~a

Obuhvata delove katastarskih op{tina Stapari (U`ice) i Zaglavak (Bajina Ba{ta), ukupne povr{ine 15 ha u re`imu I i II stepena za{tite, od ~ega je 8 ha parkovski ure|eno.

7. 1. 2. 5. Zone za{tite i ure|ewa nepokretnih kulturnih dobara

Utvr|ivawe i progla{ewe za{ti}ene okoline nepokretnih kulturnih dobara odredi}e se ustanovqavawem I, II i III zone za{tite sa odgovaraju}im reìmima za{tite i pravilima izgradwe i ure|ewa prostora (prema kriterijumima definisanim u Elaboratu Zavoda za za{titu spomenika kulture iz Kraqeva, 2005.). U {iroj zoni za{tite nepokretnog kulturnog dobra moè da se ustanovi i zona stepena za{tite do vidqivog oboda predeonog lika daqe percepcije, s prelaznim reìmom za{tite u funkciji prezentacije nepokretnog kulturnog dobra, izletni~ke rekreacije i razvoja komplementarnih aktivnosti.

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 117

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

7. 1. 3. ZA[TITNI POJASEVI U INFRASTRUKTURNIM KORIDORIMA

[irina pojasa regulacije

Pojas regulacije jeste zemqi{ni pojas javnog puta, `elezni~ke pruge i drugih objekata infrastrukturnih sistema.

Prostornim planom utvr|uje se orijentaciona {irina pojasa regulacije za:

1) javne puteve • auto put {irine oko 50,0 m • dràvni put I reda {irine oko 25,0 m • dràvni put II reda {irine oko 20,0 m • lokalni / op{tinski put {irine oko 15,0m. Pojas regulacije ne moè biti mawi od {irine zemqi{nog pojasa, a u skladu sa Zakonom o javnim putevima ("Sl. glasnikRS", br. 101/05).

2) `elezni~ku prugu • jednokolose~nu prugu {irine oko 16,0 m • dvokolose~nu prugu {irine oko 21,0 m

Utvr|uju se slede}a pravila ure|ewa pojasa regulacije javnog puta:

1) u putnom zemqi{tu u izgra|enom prostoru naseqa uz kolovoz se izvodi autobusko stajali{te najmawe {irine 3,0m, obostrani trotoari s ivi~wacima najmawe {irine od po 1,5m, a samo izuzetno jednostrani trotoar {irine 2,0m i vi{e metara sa prikupqawem i kanalisawem atmosferskih voda sa kolovoza, dok se van izgra|enog prostora naseqa izvode obostrane bankine {irine po 1 - 1,5m (zavisno od {irine saobra}ajne trake), sa tvrdim zastorom; 2) u skladu s lokalnim uslovima i potrebama na putnom zemqi{tu regionalnog i lokalnog puta u jednostranom razdelnom pojasu izme|u kolovoza i trotoara izvodi se biciklisti~ka staza {irine 1,5m; 3) minimalno rastojawe prikqu~aka javnih i nekategorisanih puteva na magistralni, regionalni i lokalni put moè da se kre}e izme|u 300 - 700m; u slu~aju da je u izgra|enom prostoru naseqa pored puta rastojawe postoje}ih prikqu~aka mawe, isti se ukidaju i zamewuju propisanim raskrsnicama i izgradwom sabirnih i/ili servisnih saobra}ajnica u nekom od za{titnih pojaseva puta utvr|enih Prostornim planom, ili se predmetna deonica puta predlaè za kategorizaciju u put/saobra}ajnicu u nasequ ministarstvu nadle`nom za saobra}aj; i 4) minimalni radijus krivine prikqu~aka iz prethodne ta~ke je 10m; 5) u skladu s lokalnim uslovima i potrebama u izgra|enom prostoru naseqa izme|u trotoara i granice pojasa regulacije podiè se drvored, tako da ne ometa preglednost javnog puta i ne ugroàva bezbednost saobra}aja.

Vrste i {irine za{titnih pojaseva

[irina za{titnih pojaseva trasa i objekata infrastrukturnih sistema u magistralnom i regionalnom infrastrukturnom koridoru, kao i u koridorima pojedina~nih infrastrukturnih sistema, utvr|ena je na osnovu odredbi zakona i propisa donetih na osnovu zakona (Zakona o èleznici, Zakon o javnim putevima i sl.) i primenom slede}ih kriterijuma: 1) utvr|ivawa bezbedonosnog rastojawa od trase i objekata infrastrukturnog sistema radi za{tite okruèwa od negativnih uticaja na ìvotnu sredinu, u prvom redu od buke, aerozaga|ewa i akcidenata; i 2) obezbe|ewe za{tite osnovnih funkcija u eksploataciji trase i objekata infrastrukturnog sistema od negativnih uticaja iz okruèwa, u prvom redu od neplanske izgradwe, nekontrolisanog odlagawa otpada i drugih aktivnosti koje mogu da ugroze bezbednost, funkcionisawe i odràvawe infrastrukturnog sistema.

Ustanovqavaju se slede}i obostrani za{titni pojasevi trasa i objekata postoje}ih i planiranih infrastrukturnih sistema u infrastrukturnom koridoru na podru~ju Prostornog plana:

1) neposredni pojas za{tite - prostor za{titnog pojasa od: • ivice zemqi{nog pojasa puta {irine 20,0m za magistralni put, 10,0m za regionalni put, 5,0m za lokalni put i nekategorisani put; • ose krajweg `elezni~kog koloseka {irine 25,0m; • ose dalekovoda od 220kV i dalekovoda 110 kV {irine 10,0m i ni`eg nazivnog napona {irine 5,0m; • ose magistralnog gasovoda {irine 30,0m i dovodno-razvodnog gasovoda {irine 20,0m i • ose opti~kog kabla {irine 1,0m;

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 118

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

2) {iri pojas za{tite - prostor kontrolisane izgradwe od granice neposrednog pojasa za{tite/za{titnog pojasa: • {irine 20m za magistralni put, 10m za regionalni put i 5,0m za lokalni put; • {irine 175m za `elezni~ku prugu; i • {irine 170 - 180, za gasovod.

[irina za{titnih pojaseva javnih puteva uskla|iva}e se sa kategorizacijom u dr`avne i op{tinske puteve. [irina za{titnih pojaseva infrastrukturnih sistema je obavezna do wihovog redefinisawa izradom odgovaraju}eg urbanisti~kog plana. Neposredni pojas za{tite, tj. prostor kojim se {titi pravac prostirawa radio talasa, utvr|uje se za svaki radio koridor, prema uslovima koje utvr|uje korisnik tog koridora.

Re`imi za{tite s pravilima izgradwe i ure|ewa za{titnih pojaseva

Reìmi za{tite s pravilima izgradwe i ure|ewa prostora za za{titne pojaseve u infrasrukrutnim koridorima na podru~ju Generalnog plana Uìca sa elementima regulacije, utvr|iva}e se tim urbanisti~kim planom. Utvr|uju se slede}i reìmi za{tite s pravilima izgradwe i ure|ewa prostora za za{titne pojaseve u infrastrukturnim koridorima na podru~ju op{tine, odnosno grada Uìca.

Neposredni pojas za{tite

U neposrednom pojasu za{tite trase i objekata postoje}ih i planiranih infrastrukturnih sistema - magistralnih, regionalnih i lokalnih puteva, kao i nekategorisanih puteva koji povezuju izgra|ene celine u ataru istog i susednih naseqa, ili ~ine saobra}ajnu mreù naseqa, zatim èlezni~kih pruga, dalekovoda, opti~kih kablova i gasovoda uspostavqa se reìm ograni~ene i strogo kontrolisane izgradwe i ure|ewa prostora sa slede}im :

Osnovnim pravilima

1) zabrawuje se izgradwa objekata koji nisu u funkciji infrastrukturnog sistema koji se {titi, tj. legalizacija, rekonstrukcija i dogradwa postoje}ih objekata i izgradwa novih privrednih, stambenih i drugih objekata; 2) u za{titnom pojasu javnog puta van naseqa, zabrawena je izgradwa gra|evinskih ili drugih objekata, osim izgradwe saobra}ajnih povr{ina prate}ih sadràja; 3) mogu se postavqati planirane paralelno vo|ene trase ostalih infrastrukturnih sistema, objekata i postrojewa u infrastrukturnom koridoru na minimalnom me|usobnom rastojawu na osnovu zakona i propisa donetih na osnovu zakona, a pod uslovima i na na~in koji utvrdi nadle`no javno preduze}e, odnosno upravqa~ javnog infrastrukturnog sistema; i 4) izvode se potrebni radovi i sprovode mere za{tite okruèwa od negativnih uticaja infrastrukturnog sistema na ìvotnu sredinu (drvoredi na deonici puta u nasequ, za{titno zelenilo, za{titne barijere od buke, kanalisawe i pre~i{}avawe atmosferskih voda s infrastrukturnog sistema i dr.); kao i potrebne mere za{tite infrastrukturnog sistema (npr. puta - snegobrani, vetrobrani i dr.) na udaqewu koje se utvr|uje prema uslovima bezbednog funkcionisawa i odràvawa infrastrukturnog sistema; i

Posebnim pravilima za:

5) javne puteve • legalizacija i rekonstrukcija postoje}ih objekata u izgra|enom prostoru naseqa pored puta mo`e se odobriti samo izuzetno na osnovu odgovaraju}e tehni~ke dokumentacije za dogradwu, rekonstrukciju i/ili rehabilitaciju postoje}eg puta, odnosno tehni~ke dokumentacije za izgradwu nove deonice puta i na osnovu odgovaraju}eg urbanisti~kog plana; 6) energetske i telekomunikacione sisteme • zabrawuje se sa|ewe biqaka ~iji koren ima dubinu ve}u od 1,0m na udaqewu mawem od 5,0m od ose gasovoda i u pojasu za{tite opti~kog kabla; i • u na~elu se ne dozvoqava sa|ewe drve}a ispod dalekovoda, dok se postoje}a stabla mogu zadr`ati ukoliko je zadovoqena sigurnosna udaqenost voda od minimum 3,0m od bilo kog dela stabla.

[iri pojas za{tite

U {irem pojasu za{tite trase i objekata postoje}ih i planiranih infrastrukturnih sistema - magistralnih, regionalnih i lokalnih puteva, `elezni~ke pruge, dalekovoda i opti~kih kablova i planiranih gasovoda uspostavqa se re`im selektivne i kontrolisane izgradwe i ure|ewe prostora sa slede}im:

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 119

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

Osnovnim pravilima

1) dozvoqava se izgradwa objekata, tj. legalizacija, rekonstrukcija i dogradwa postoje}ih i izgradwa novih objekata u zonama predvi|enim za izgradwu ovim prostornim planom i odgovaraju}im urbanisti~kim planom, s tim da je za pove}awe gustine naseqenosti, stepena izgra|enosti i zauzetosti povr{ina, u prvom redu za izgradwu stambenih i objekata javnih slu`bi, preduslov preduzimawe mera za{tite na osnovu procene uticaja i rizika od infrastrukturnog sistema na ìvotnu sredinu; 2) svi planirani paralelno vo|eni infrastrukturni sistemi koji nisu postavqeni u neposrednom pojasu za{tite sme{taju se u infrastrukturnom koridoru na minimalnom me|usobnom rastojawu na osnovu zakona i propisa donetih na osnovu zakona; i 3) izvode se potrebni radovi i sprovode mere za{tite okruèwa od negativnih uticaja infrastrukturnog sistema na ìvotnu sredinu (za{titno zelenilo, za{titne barijere od buke, kanalisawe oborinskih voda u depresijama pored infrastrukturnog sistema i dr.), kao i potrebne mere za{tite infrastrukturnog sistema koje nisu realizovane u neposrednom pojasu za{tite; i

Posebnim pravilima za:

4) javne puteve i èlezni~ke pruge • otvarawe rudnika i kamenoloma i izgradwa rudarskih, industrijskih, komunalnih i poqoprivrednih objekata i postrojewa koji su izvori zaga|ivawa ìvotne sredine moè se odobriti na udaqewu ve}em od 50m od ose krajweg koloseka pruge, odnosno na osnovu procene uticaja tih objekata i postrojewa na ìvotnu sredinu, pod uslovima i na na~in koji utvrdi javno preduze}e nadle`no za upravqawe javnim putem ili upravqa~ javne èlezni~ke pruge; • u {irim za{titnim pojasevima izme|u puta, èlezni~ke pruge i drugog infrastrukturnog sistema u infrastrukturnom koridoru, zabrawuje se izgradwa objekata koji nisu u funkciji tih infrastrukturnih sistema, tj.zabrawuje se legalizacija, rekonstrukcija i dogradwa postoje}ih i izgradwa novih privrednih, stambenih i ostalih objekata; • u pojasu kontrolisane izgradwe, zabraweno je otvarawe rudnika, kamenoloma i deponija otpada i sme}a.

7. 1. 4. ZONE I POJASEVI ZA[TITE OD IZVORA ZAGA\EWA @IVOTNE SREDINE

Pored pojaseva za{tite `ivotne sredine od uticaja infrastrukturnog sistema iz dela 7. 1. 3. Prostornog plana utvr|uju se zone za{tite od negativnih uticaja industrije i saobra}aja.

ZONE POD POSEBNIM RE@IMIMA KORI[]EWA

ZONE PRETE@NO STAMBENE NAMENE

U zonama prete`no stambene namene nije dozvoqena izgradwa privrednih objekata koji podle`u obavezi izrade "Procene uticaja na `ivotnu sredinu".

ZONE PRIVREDNE NAMENE

Prilikom formirawa novih privrednih objekata i zona utvr|uju se uslovi za{tite `ivotne sredine i pravila izgradwe za odre|ene ekolo{ke kategorije preduze}a, koja se zasnivaju na minimalnim za{titnim rastojawima izme|u potencijalnih izvora opasnosti u krugu objekata i stambenih naseqa, kao {to sledi:

T a b e l a br. 20: Uslovi za razme{taj industrije

KATEGORIJA PREDUZE]A* A B V G

ZA[TITNO ODSTOJAWE (m) <50 50 - 100 100 - 500 500 - 1000 Potrebna urbanisti~ka dokumentacija za za{titu `ivotne sredine - PU PU, PO PU, PO,SPU

* Kada je prisutno vi{e rizika, preduze}e se kategori{e prema najve}em riziku PU = procena uticaja na `ivotnu sredinu, PO = procena opasnosti od hem. udesa, SPU = strate{ka procena uticaja.

KATEGORIJA PREDUZE]A - A Male firme ~ije je ekolo{ko optere}ewe neznatno i ispod grani~nih vrednosti i mogu biti locirane unutar stambenog naseqa. Projekti koji se ne nalaze na listama I i II Uredbe o utvr|ivawu liste projekata.

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 120

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

KATEGORIJA PREDUZE]A - B Male i sredwe firme koje mogu imati mali i lokalni uticaj na okru`ewe; mogu}e prisustvo mawe koli~ine opasnih materija, rizik od hemijskog udesa-mali, nivo buke mali. Projekti koji se nalaze na listi II Uredbe o utvr|ivawu liste projekata.

KATEGORIJA PREDUZE]A - V Firme koje mogu imati sredwi uticaj na okruèwe lokalnog nivoa, prisutne ve}e koli~ine opasnih materija, rizik od hemijskog udesa-sredwi, nivo buke sredwi. Projekti koji se ne nalaze na listi II Uredbe o utvr|ivawu liste projekata. Navedena za{titna rastojawa koriste se za ekolo{ku valorizaciju privrednih i radnih zona u okviru generalnog plana. Za konkretne objekte za{titno odstojawe se izvodi na osnovu "Procene uticaja na ìvotnu sredinu", odnosno na osnovu "Strate{ke procene uticaja" za grupe objekata u okviru urbanisti~kog plana industrijske zone. Pri izgradwi objekata obavezna je primena uslova i mera za{tite ìvotne sredine propisanih u Izve{taju o proceni uticaja.

ZONE SAOBRA]AJNE NAMENE

Ovde navedena pravila utvr|uju re`ime kori{}ewa zemqi{ta i izgradwe objekata u zonama uz saobra}ajnice uzimaju}i u obzir mogu}e uticaje saobra}ajnica na zdravqe qudi i `ivotnu sredinu. Za objekte ~ija je izgradwa dozvoqena, a nalaze se u zoni uticaja saobra}ajnice, obavezno je sprovesti mere za{tite na objektu (protivzvu~na za{tita, gra|evinska stolarija najvi{eg kvaliteta, itd.).

Drumski saobra}aj

Za magistralne saobra}ajnice u rubnim podru~jima grada utvr|uju se tri zone za{tite: • Zona I - pojas veoma velikog ekolo{kog optere}ewa {irine po 20m sa obe strane puta, zbog emisija u vazduh, pove}ane buke i zaga|ivawa zemqi{ta. U za{titnom pojasu dozvoqeno je formirati za{titno zelenilo. Nije dozvoqena izgradwa stambenih, poslovnih i pomo}nih objekata. Dozvoqena je izgradwa objekata u funkciji puta (benzinske stanice, servisi, skladi{ta i sl.). • Zona II - pojas velikog ekolo{kog optere}ewa {irine po 50m sa obe strane puta, zbog pove}ane buke i zaga|ivawa zemqi{ta. Ne preporu~uje se izgradwa stambenih objekata. Postoje}i legalno izgra|eni objekti moraju biti za{ti}eni odgovaraju}om akusti~kom za{titom. • Zona III - pojas malog ekolo{kog optere}ewa {irine po 180m sa obe strane puta, zbog pove}ane buke. Izgradwa stambenih, poslovnih i privrednih objekata dozvoqena pod uslovom da se obezbede mere za{tite od buke.

Za prevoz opasnih i {tetnih materija dozvoqeno je koristiti iskqu~ivo deonice dr`avnih puteva I reda koji prolaze kroz podru~ja ni`e gustine naseqenosti. Ovo ograni~ewe se ne odnosi na prevoz naftnih derivata u cisternama kapaciteta do 10 tona.

@elezni~ki saobra}aj

Utvr|uje se za{titno odstojawe izme|u magistralnih `elezni~kih pruga i stanovawa od 25m, uz obavezno sprovo|ewe mera akusti~ke za{tite na ugro`enim objektima, odnosno pojas za{tite od 150m od spoqne ivice koloseka, ukoliko se ne preduzimaju mere za{tite.

Magistralni gasovod

• Zona I - pojas visokog rizika, po 180m {irine sa obe strane cevovoda; • Zona II - pojas umerenog rizika, 180-300m {irine sa obe strane cevovoda.

7. 1. 5. ZONE I POJASEVI ZAPO^ETE ILI INICIRANE IZGRADWE

Izgradwa }e se prioritetno usmeravati u slede}e centre i zone na podru~ju grada:

1) na izgra|eno zemqi{te naseqskih centara na ruralnom podru~ju i u rubnoj zoni U`ica u skladu sa propozicijama iz Plana i

2) na izgra|eno zemqi{te u delu atara naseqa koji se nalazi u magistralnom i/ ili regionalnom infrastrukturnom koridoru, odnosno pored magistralnog, op{tinskog ili regionalnog puta, radi racionalnijeg ure|ewa mre`e saobra}ajnica u nasequ i infrastrukturnog opremawa tog naseqa.

7. 1. 5.1. Usmeravawe industrijskih i privredno-poslovnih kapaciteta u rubnim i prigradskim podru~jima

Na osnovu analize razvojnih procesa u prostornoj strukturi U`ica, uo~ena je tendencija spontanog {irewa gradskog naseqa i to na pravcima prema Beloj Zemqi, Jelovoj Gori, Sevojnu, Gorjanima i Karanu na potezu Lokve (sa logikom da eventualno pro{irewe granica pored "napadnute" leve, obuhvati i desnu stranu regionalnog puta do raskrsnice za Tvrdi}e). Du` ovih koridora,

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 121

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

razvile su se elementarne prostorno funkcijske strukture (industrijske i poslovne), sa tendencijom prerastawa u zone. Zone/pojasevi zapo~ete izgradwe (povr{ine preko 5 ha), su kontinualno izgra|eno zemqi{te u delu atara naseqa koji se nalazi pored magistralnog, regionalnog, ili op{tinskog puta. Zone inicirane izgradwe (povr{ine preko 5 ha), predstavqaju diskontinualno izgra|eno zemqi{te u delu atara naseqa koji se nalazi pored magistralnog, regionalnog, ili op{tinskog puta. Industrijske i privredno-poslovne lokalitete (povr{ine do 5 ha) usmeravati prema postoje}im infrastrukturno opremqenim lokacijama i kompleksima kao i novoplaniranim, u skladu sa planskim konceptom uravnote`enog razvoja.

7. 1. 5. 2. Smernice za izgradwu zona/pojaseva izgradwe

U infrastrukturnom koridoru dràvnog puta I reda M5 Uìce - Poèga, sa leve strane iz pravca Uìca, od lokacije kompleksa Vojske do [ibali}a potoka, u pojasu duìne 1400m i {irine od 150 - 300m dozvoqava se izgradwa novih i legalizacija objekata, rekonstrukcija i dogradwa uz: • izgradwu prikqu~aka na dràvni put I reda u skladu sa uslovima JP "Putevi Srbije"; • izgradwu paralelne servisne saobra}ajnice sa minimum 1,5m {irokim razdelnim pojasom od magistralnog puta, koji }e povezivati lokacije du` putnog pravca.

U pojasu sa leve strane ovog magistralnog infrastrukturnog koridora, obezbe|uju se prekidi pojasevima {umskog i poqoprivrednog zemqi{ta zbog morfologije i nepristupa~nosti terena na deonicama koridora od Mladovskog potoka do kompleksa Vojske i od [ibali}a potoka do granice sa op{tinom Poèga. U pojasu sa desne strane ovog magistralnog infrastrukturnog koridora iz pravca Uìca, na potezu od granice GUP-a Uìca nije dozvoqena izgradwa i legalizacija, zbog ograni~ewa u pogledu prolaska magistralne jednokolose~ne èlezni~ke pruge Beograd-Bar, za{tite poqoprivrednog zemqi{ta, plavnosti terena i visokog nivoa podzemnih voda. Zone/pojasevi izgradwe se organizuju i ure|uju za gustine naseqenosti od 30 st/ha u magistralnom, od 25st/ha u regionalnom i od 20 st/ha u koridoru lokalnog puta. Zone/pojasevi izgradwe su sa me{ovitom i prete`no poslovnom i proizvodnom namenom u magistralnom infrastrukturnom koridoru, a sa me{ovitom (stambenom i/ili poslovnom) namenom u regionalnom i koridoru op{tinskog puta.

7. 1. 6. ZONE I LOKALITETI ZA INDUSTRIJU I MSP

Za gradski centar se pravila izgradwe i ure|ewa prostora za locirawe industrijskih objekata i MSP defini{u Generalnim urbanisti~kim planom Uìca i odgovaraju}im urbanisti~kim planovima (planovima generalne regulacije za prostorne celine). Pravila izgradwe i ure|ewa zona i lokaliteta za industriju i MSP na podru~ju grada, u skladu sa delovima III 2.2 III 7.2.2.2. Prostornog plana, jesu: 1) minimalna veli~ina gra|evinske parcele je 15 ari, a optimalna 30-50 ari; 2) minimalna {irina gra|evinske parcele je 20.0 m; 3) pristupni put za vezu sa javnim putem je minimalne {irine 5.0 m s radijusom krivine prikqu~ka od minimum 10-12.0 m; 4) u granicama gra|evinske parcele se obezbe|uje parkirawe svih teretnih i putni~kih vozila i bicikala, potreban manipulativni prostor i skladi{ta za one delatnosti i MSP koja imaju ve}e transportne zahteve i materijalne inpute (sirovine, repromaterijale i gotove proizvode); 5) minimalno opremawe gra|evinske parcele, lokaliteta i zone podrazumeva obezbe|ewe slede}ih infrastrukturnih objekata: pristupni put, vodosnabdevawe, prikupqawe i pre~i{}avawe otpadnih voda, prikqu~ak na elektroenergetsku i telekomunikacionu mreù, ure|ewe manipulativnog prostora, parkinga za razli~ite vrste vozila i posebne prostorije ili ogra|enog prostora sa posudama za prikupqawe otpada. 6) u granicama gra|evinske parcele se podiè za{titni zeleni pojas prema zonama i susednim parcelama sa stambenom i javnom namenom; 7) indeks izgra|enosti gra|evinske parcele (izraèn u procentima) je maksimalno do 70%; 8) za skupne lokacije (zone i kompleksi) mogu se predvideti zajedni~ki servisi kao {to su: tehni~ko odràvawe i opsluìvawe infrastrukturnih, skladi{nih i proizvodnih objekata, slu`ba obezbe|ewa i nadzora, logisti~ka podr{ka i dr.; i 9) obavezna je primena za{titnih rastojawa objekata od okruèwa utvr|enih i delu III 7.1.4. Prostornog plana za razli~ite kategorije preduze}a i preduzimawe mera za{tite ìvotne sredine. Moè se odobriti promena namene gra|evinskih parcela sa stambenom i stambeno-poslovnom namenom u proizvodnu namenu za preduze}a iz kategorije A optere}ewa ìvotne sredine i eventualno, iz kategorije B na osnovu procene uticaja na ìvotnu sredinu, pod uslovom da se obezbedi utvr|eno za{titno rastojawe od susednih parcela i objekata i preduzmu predvi|ene mere za{tite ìvotne sredine.

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 122

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

7.2. PRAVILA GRA\EWA

7.2.1. PRAVILA GRA\EWA IZVAN GRA\EVINSKOG ZEMQI[TA

7.2.1.1. [UMSKO ZEMQI[TE

Osnovni principi

Na {umskom zemqi{tu, osim u zonama u kojima je re`imom za{tite zabraweno gra|ewe, u skladu sa Zakonom o {umama i donetom {umsko privrednom osnovom za dato podru~je, dozvoqena je izgradwa:

Objekata u funkciji {umske privrede i lovstva i objekata za odràvawe i eksploataciju {uma. Objekata i povr{ina u funkciji turizma, sporta i rekreacije. Mreà i objekata infrastrukture, saobra}ajnica i prate}ih sadràja u wihovoj funkciji. Zbog pro{irewa gra|evinskog podru~ja naseqa.

Pravila gra|ewa i ure|ewa

Za objekte ~ija se izgradwa dozvoqava, va`e slede}a pravila:

Za objekte u funkciji {umske privrede i lovstva:

Izgradwa mora biti zasnovana na {umsko-privrednim osnovama. Veli~ina pojedina~nih objekata mah. 100m2 u osnovi bruto. Spratnost objekata do P +1 + Pk, visina nadzitka potkrovne etaè iznosi najvi{e 0,60 metara. Materijal za izgradwu prirodan i prilago|en {umskom okruèwu. Veza sa javnim putem. Minimalna povr{ina parcele na kojoj se gradi objekat iznosi 30 ari. Lokaliteti za nove objekte odredili bi se u daqem procesu istraìvawa, kroz kompleksnu valorizaciju prirodnih uslova, tehni~kih i ekonomskih mogu}nosti. Ostala pravila za izgradwu ovih objekata utvr|uju se odgovaraju}om urbanisti~kom razradom, a u skladu sa Zakonom i ovim Planom. Za objekte u funkciji ~uvawa i odràvawa {uma (~eke, hranili{ta za divqa~, nadstre{nice za odmor i sl.) nije obavezna urbanisti~ka razrada.

Za objekte i povr{ine u funkciji turizma, sporta i rekreacije

U turisti~kim zonama, odre|enim urbanisti~kim planom, mogu}a je izgradwa sportskih, parkovskih i rekreativnih povr{ina i zabavnih sadr`aja, planinarskih domova, objekata za prodaju suvenira i sli~nih proizvoda, kao i de~ijih i sportskih demonta`nih objekata i izletni~kih kampova. Objekti i povr{ine treba da budu u skladu sa arhitekturom podnebqa, inspirisanom tradicionalnim graditeqstvom podru~ja, sa prirodnim materijalima i u volumenima koji su primereni strukturi ambijenta, morfologiji, biqnom pokriva~u, a uz saglasnost organa gradske uprave nadle`nog za poslove urbanizma. Uslov za izgradwu je da kompleksi imaju vezu sa javnim putem. U okviru zona predvideti podizawe pojaseva za{titnog zelenila. Ostala pravila za izgradwu ovih objekata utvr|uju se odgovaraju}om urbanisti~kom razradom, a u skladu sa Zakonom i ovim planom.

Za mre`e i objekte infrastrukture, saobra}ajnice i prate}e sadr`aje U skladu sa ovim prostornim i razradom odgovaraju}im urbanisti~kim planom.

Za izgradwu zbog pro{irewa gra|evinskog podru~ja U skladu sa ovim prostornim i urbanisti~kim planom, sa mogu}no{}u odstupawa u smislu pro{irewa gra|evinskog zemqi{ta maksimalno do 10% povr{ine.

7.2.1.2. POQOPRIVREDNO ZEMQI[TE

Osnovni principi

Na poqoprivrednom zemqi{tu, osim u zonama u kojima je re`imom za{tite zabraweno gra|ewe u skladu sa Zakonom, dozvoqena je izgradwa:

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 123

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

Objekata u funkciji poqoprivrede - izgradwa pojedina~nih ekonomskih i poslovnih objekata u funkciji poqoprivrede, kao i objekata skladi{tewa i prerade poqoprivrednih proizvoda, pomo}nih objekata u funkciji poqoprivrede - garaè, ko{evi, ambari, ostave, nadstre{nice za poqoprivrednu mehanizaciju, ma{ine i vozila i sli~no. Stambenih objekata poqoprivrednog doma}instva. Ekonomskih objekata poqoprivrednog doma}instva. Objekata na kojima se odràvaju sto~ne pijace, sajmovi i izlo`be. Mreà i objekata infrastrukture, saobra}ajnica i prate}ih sadràja u wihovoj funkciji. Zbog pro{irewa gra|evinskog podru~ja.

Pravila gra|ewa

Za objekte ~ija se izgradwa dozvoqava va`e slede}a pravila:

Za pojedina~ne objekte u funkciji poqoprivrede:

Maksimalna bruto povr{ina ovih objekata utvr|uje se prema odnosu 1,0m2²bruto povr{ine objekta na 50,0m2 parcele. Objekti za uzgoj stoke, klanice i sli~ni objekti, ne mogu se planirati u nasequ. Minimalna udaqenost ovih objekata od gra|evinskog podru~ja naseqa odre|uje se elaboratom o za{titi ìvotne sredine. Odredba o minimalnoj udaqenosti od gra|evinskog podru~ja ne odnosi se na vrste i kapacitete objekata koji ne uti~u zna~ajno na ìvotnu sredinu i okruèwe (objekti za su{ewe i preradu vo}a i povr}a, hladwa~e, magacini, staklenici i plastenici i sl.). Objekti za intenzivni uzgoj stoke, peradi i krzna{a koje imaju preko 50 uslovnih grla se ne mogu graditi na za{ti}enim podru~jima prirode i na podru~ju vodoza{titnih zona. Ostala pravila za izgradwu ovih objekata utvr|uju se odgovaraju}om urbanisti~kom razradom, a u skladu sa Zakonom i ovim planom.

Za stambene objekte poqoprivrednog doma}instva:

Na poqoprivrednom zemqi{tu mo`e se organizovati poqoprivredno doma}instvo i to sa stambenim i ekonomskim dvori{tem na parceli.

Stambeno dvori{te sadr`i: objekte za stanovawe i pomo}ne objekte uz stambeni objekat (letwa kuhiwa, gara`a, ostava, nadstre{nica, septi~ke jame, bunari, ograde i sli~no). Rastojawe gra|evinske od regulacione linije za stambeni objekat iznosi: za novi slobodnostoje}i objekat najmawe 5,0 metara, s tim da se za zone izgra|enih objekata rastojawe gra|evinske linije novog objekta od regulacione linije, utvr|uje kroz Lokacijsku dozvolu, a na osnovu pozicija ve}ine ve} izgra|enih objekata (preko 50 %). Za stambene objekte koji imaju indirektnu vezu sa javnim putem, preko privatnog prolaza, rastojawe od regulacione linije odre|uje se Lokacijskom dozvolom. Najmawe dozvoqeno rastojawe gabarita stambenog objekta i linije susedne parcele iznosi 4,0 metra.

Za ekonomske objekte poqoprivrednog doma}instva:

Ekonomski objekti u ekonomskom dvori{tu su proizvodni objekti za preradu poqoprivrednih proizvoda i objekti za skladi{tewe poqoprivrednih proizvoda: pu{nice, su{nice, ko{, ambar, magacin hrane, objekti za sme{taj stoke (sto~ne staje - ìvinarnici, sviwci, govedarnici, ov~arnici, kozarnici i objekti nameweni ishrani stoke i sl. Pomo}ni objekti uz ekonomske objekte su garaè ili nadstre{nice za poqoprivrednu mehanizaciju (ma{ine i vozila,) ispusti za stoku, |ubri{ne jame,–|ubri{ta, poqski klozeti i sl. Lokacijskom dozvolom utvr|uje se pozicija ekonomskih i pomo}nih objekata u odnosu na gra|evinsku liniju uz primenu najmawih dozvoqenih rastojawa u ovim pravilima. Rastojawa za nove pomo}ne i ekonomske objekte u odnosu na granicu susedne parcele, kada se ekonomski objekti i ekonomsko dvori{te susednih parcela neposredno dodiruju, iznosi najmawe 1,50 metara. Kada se ekonomsko dvori{te jedne parcele neposredno naslawa na stambeno dvori{te druge parcele (za nove objekte), primewuju se pravila o me|usobnoj udaqenosti objekata. Me|usobna udaqenost objekata iznosi od stambenog objekta do sto~ne staje najmawe 15,0 metara, od stambenog objekta do |ubri{ta i poqskog klozeta najmawe 20,0 metara. Druga me|usobna rastojawa ekonomskih i pomo}nih objekata, zavise od oblika organizacije ekonomskog dvori{ta, uz uslov da prqavi objekti budu orjentisani tako da dominantni vetrovi duvaju od ~istih objekata. \ubri{te i poqski klozet mogu biti udaqeni od stambenog objekta, bunara, odnosno ìvog izvora vode najmawe 20,00m, i to samo na niòj koti.

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 124

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

Za objekte na kojima se odr`avaju sto~ne pijace, sajmovi i izlo`be moraju se ispuniti slede}i uslovi:

da se ne grade na zemqi{tu koje je podvodno i ugroèno od poplava; da imaju vezu sa javnim putem; da nisu za posledwih 20 godina sluìli za sto~na grobqa i javno |ubri{te; da ima posebno izdvojen prostor za ìvotiwe za koje se prilikom kontrole utvrdilo da su zaraène ili su sumwive na zarazu. Preporu~ena veli~ina prostora zavisi od obima i vrste prometa ìvotiwa vode}i ra~una da se prose~no odre|ena povr{ina pove}a za 15% povr{ine na ime puteva, manipulativnih i sanitarnih objekata: o po grlu krupnih ìvotiwa: 2m2 ; o po teletu: 1,20m2; o po ovci, odnosno sviwi preko 50kg: 1,0m2; i o po jagwetu i prasetu: 0,50m2.

Za mre`e i objekte infrastrukture, saobra}ajnice i prate}e sadr`aje U skladu sa ovim prostornim i razradom odgovaraju}im urbanisti~kim planom.

Za izgradwu zbog pro{irewa gra|evinskog podru~ja U skladu sa ovim prostornim i urbanisti~kim planom, sa mogu}no{}u odstupawa u smislu pro{irewa gra|evinskog zemqi{ta maksimalno do 10%.

7.2.1.3. VODNO ZEMQI[TE

Vodno zemqi{te u zoni obala vodotokova definisano je polo`ajem regulacione linije nasipa, ili obaloutvrde za regulisane delove korita, odnosno granicom vodnog zemqi{ta utvr|enom Zakonom o vodama za neregulisane delove korita. Uz vodna zemqi{te dozvoqeno je izvo|ewe radova na rekultivaciji i ure|ewu prostora, koji je neure|en i zarastao u `buwe ~ime je onemogu}en prilaz do vodene povr{ine, ili rekultivacije prostora, koji se koristi za deponovawe otpada, a prvenstveno u namenu rekreacije, ribolova, za pro{irewe postoje}e hidrofilne vegetacije, a u skladu sa uslovima nadle`ne vodoprivredne organizacije i drugih nadle`nih organa.

Osnovni principi:

Uz sva vodna zemqi{ta, osim u zonama u kojima je re`imom za{tite zabraweno gra|ewe, dozvoqena je: − Izgradwa objekata u funkciji vodoprivrede i odr`avawa vodotoka. − Izgradwa objekata u funkciji turizma i rekreacije prema re{ewima plana. − Izgradwa objekata infrastrukture i saobra}ajnica. − Formirawe za{titnog zelenog priobalnog pojasa, u funkciji za{tite priobalnih zona od erozije zemqi{ta.

Pravila gra|ewa :

− Izgradwa du` vodotokova podle`e uslovima nadle`ne vodoprivrede. − Izgradwa je mogu}a uz uslov da se objekti grade u zoni izvan dejstva stogodi{we velike vode i van zahvata poplavnih talasa. − Nije dozvoqena izgradwa nad rezervoarima podzemne vode i druge vode za pi}e.

Za objekte infrastrukture i saobra}ajnice U skladu sa ovim prostornim i razradom odgovaraju}im urbanisti~kim planom.

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 125

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

7.2.2. PRAVILA GRA\EWA U GRA\EVINSKOM PODRU^JU

Ovim pravilima defini{u se uslovi i elementi urbanisti~ke regulacije i organizacije urbanisti~kih celina i rekonstrukcije postoje}ih objekata u procesu sprovo|ewa Prostornog plana, s tim da }e ona va`iti za cele teritorije seoskih naseqa, sve do dono{ewa odgovaraju}ih urbanisti~kih planova za pojedina seoska naseqa ili delove naseqa (kako je to prostornim planom predvi|eno), a za one delove seoskih naseqa za koja se ne}e donositi urbanisti~ki planovi (jer za to nema svrsishodnosti i celishodnosti), ova pravila }e se primewivati dok se bude primewivao Prostorni plan.

7.2.2.1. OP[TA PRAVILA GRA\EWA OBJEKATA U GRA\EVINSKOM PODRU^JU

Op{ta pravila gra|ewa i regulacije primewuju se na sve planom predvi|ene zone i tipove gra|ewa i utvr|uju op{te uslove parcelacije, regulacije i izgradwe naseqa i objekata:

− za prostore za koje nije predvi|ena izrada urbanisti~kog plana; − za prostore za koje je izrada plana predvi|ena, odnosno do dono{ewa odgovaraju}eg urbanisti~kog plana; − kao i za prostore za koje va`e}i urbanisti~ki plan ne sadr`i dovoqno elemenata na osnovu kojih je mogu}e izdati Lokacijsku i Gra|evinsku dozvolu.

Pravila u ovom planu mogu poslu`iti kao orijentacija pri izradi urbanisti~kih planova, prvenstveno za naseqa (ili wihove delove) za koja je predvi|ena izrada urbanisti~kog plana.

Pravila urbanisti~ke regulacije

Regulacija se utvr|uje sistemom elemenata i to:

− sistemom urbanisti~kih pokazateqa (indeks izgra|enosti, indeks zauzetosti); − urbanisti~kom mre`om linija (regulaciona linija, gra|evinska linija, osovinska linija saobra}ajnice, grani~na linija zone); − sistemom urbanisti~kih odnosa koji reguli{u pravila ure|ewa prostora i izgradwe (dozvoqena gradwa, postavqawe objekta, udaqenost objekta, visina objekta, postavqawe ograde, parkirawe, gara`irawe i dr).

Urbanisti~ki pokazateqi

Indeks izgra|enosti - II (koli~nik bruto razvijene gra|evinske povr{ine izgra|enog ili planiranog objekta i ukupne povr{ine gra|evinske parcele), primewuje se za nove objekte do najve}ih dozvoqenih vrednosti po zonama izgradwe:

T a b e l a br. 21:

1. zone ku}a za odmor 0,3 2. rubne seoske zone 0,6 3. zone retke naseqenosti i porodi~ne izgradwe 1,0 4. op{te stambene zone u naseqima sredwih gustina 1,6 5. me{ovite zone 2,1 6. industrijske zone 2,2 7. stambene i op{te zone ve}ih gustina 2,4

Indeks zauzetosti - IZ (odnos gabarita horizontalne projekcije izgra|enog ili planiranog objekta i ukupne povr{ine gra|evinske parcele izra`en u procentima), primewuje se za nove objekte do najve}ih dozvoqenih vrednosti po zonama izgradwe:

T a b e l a br. 22:

1. zone ku}a za odmor 20 2. rubne seoske zone 30 3. zone retke naseqenosti i porodi~ne izgradwe 40 4. op{te stambene zone u naseqima sredwih gustina 50 5. me{ovite zone 60 6. industrijske zone 70 7. stambene i op{te zone ve}ih gustina 60

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 126

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

Povr{ina pomo}nih objekata se ne obra~unava u urbanisti~ke pokazateqe po zonama iz ovih pravila, s tim da pod pomo}nim objektima ne mo`e biti vi{e od 10% povr{ine parcele.

Urbanisti~ka mre`a linija

Rastojawe izme|u regulacionih linija ({irina pojasa regulacije) utvr|uje se urbanisti~kim planovima za nove i izgra|ene urbanisti~ke blokove (naseqa) u zavisnosti od funkcije i ranga saobra}ajnica, odnosno infrastrukture. Defini{e se kao horizontalna, vertikalna, nadzemna i podzemna regulacija. Ukoliko va`e}im planom nije utvr|ena {irina pojasa regulacije (rastojawe izme|u regulacionih linija) u izgra|enom i novom urbanisti~kom bloku u nasequ, ne mo`e biti mawa od slede}ih vrednosti:

a) saobra}ajnice I reda 12.00 m b) saobra}ajnice II reda 10.00 m v) sabirne ulice 8.00 m g) pe{a~ke staze 1,50 d) kolski prilazi 5,00 |) prilazi do parcela 2,50 e) saobra}ajnice u seoskom nasequ 10,00

Regulaciona linija i osovine novih saobra}ajnica utvr|uje se u odnosu na postoje}u regulaciju i parcelaciju i postoje}e trase saobra}ajnica, a prema zahtevanoj funkcionalnosti saobra}ajne mreè. Uslovi za izgradwu saobra}ajnica, definisani su pravilima za izgradwu i rekonstrukciju saobra}ajne mreè. Mreà infrastrukture (primarna i sekundarna), postavqa se u pojasu regulacije. Pojas regulacije koristi se i za postavqawe javnog zelenila (drvoredi i parkovi). Gra|evinska linija se nalazi, po pravilu, unutar gra|evinske parcele na odre|enom rastojawu od regulacione linije, s tim da se gra|evinska i regulaciona linija, mogu i poklapati. Gra|evinski objekat se postavqa predwom fasadom na gra|evinsku liniju, ili se nalazi unutar prostora odre|enog gra|evinskim linijama.

Pravila izgradwe objekata

Na istoj parceli se mo`e graditi vi{e objekata, s tim da zajedno ostanu u granicama dozvoqenih urbanisti~kih pokazateqa, kao i pomo}ni objekti. Na~in postavqawa, odnosno na~in izgradwe gra|evinskog objekta na gra|evinskoj parceli mo`e biti: - U neprekinutom nizu, kada objekat na parceli dodiruje obe bo~ne linije gra|evinske parcele. - U prekinutom nizu, kada objekat dodiruje samo jednu bo~nu liniju gra|evinske parcele. - Kao slobodnostoje}i, kada objekat ne dodiruje ni jednu liniju gra|evinske parcele. - Poluatrijumski, kada dodiruje tri linije gra|evinske parcele.

Visina objekta je rastojawe od merodavne kote terena do slemena (za objekte sa kosim krovom). Merodavna kota terena je najnià ta~ka preseka vertikalne fasadne ravni objekta i prirodnog terena pre izgradwe. Za ve}e objekte i sloène strukture merodavna kota se utvr|uje za svaku dilataciju. Prirodni teren pre izgradwe podrazumeva dozvoqenu intervenciju na terenu do maks. 0,80m, koja se reguli{e nivelacijom terena. Kota prizemqa je min. 0,20m od merodavne kote terena, a maks. 1,20m od najvi{e kote terena (najvi{a ta~ka preseka vertikalne fasadne ravni objekta i prirodnog terena pre izgradwe). Visina nadzitka stambene potkrovne etaè iznosi najvi{e 1,50 metara, ra~unaju}i od kote poda potkrovne etaè do ta~ke preloma zida fasade i plo~e krovne kosine. Spoqni izgled objekta, primeweni materijal, oblik krova, primewene boje i druge elemente objekta re{iti, tako da se obezbedi harmoni~nost prostorne celine i lokalnih osobina mesta (lokalni materijali, tradicionalni detaqi i sl.). Spoqni izgled objekta u urbanisti~koj celini koja ima posebnu istorijsku i kulturnu vrednost, uskla|uje se prema dobijenim konzervatorskim uslovima od nadle`ne slu`be za{tite. Ogra|ivawe gra|evinskih parcela Gra|evinske parcele mogu da se ogra|uju zidanom ogradom do visine od 0,90m (ra~unaju}i od kote terena), ili transparentnom ogradom do visine od 1,40m. Ograde izme|u susednih gra|evinskih parcela, ukoliko se ogra|uju treba da budu zelene. @iva ograda se sadi u osovini granice gra|evinske parcele ili transparentne ograde do 1,40 metara i to tako da stubovi ograde bude na zemqi{tu vlasnika ograde, a izuzetno ograde me|u susedima mogu biti zidane do visine 1.40m, uz saglasnost suseda. Vrata i kapije na uli~noj ogradi ne mogu se otvarati izvan regulacione linije. Odvodwavawe povr{inskih voda sa gra|evinske parcele vr{iti slobodnim padom prema ulici, sa najmawim padom od 1,5%. Povr{inske i druge otpadne vode iz ekonomskog dvori{ta odvode se regulisano do |ubri{ne jame, obavezno u slu~aju kada se ekonomsko dvori{te nalazi uz javni put. Povr{inske vode sa jedne gra|evinske parcele ne mogu se usmeravati prema drugoj parceli.

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 127

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

Nasipawe terena ne sme ugroziti objekte na susednim parcelama, a odvo|ewe povr{inskih voda mora biti kontrolisano, a ako postoji potreba za tim na parceli izgraditi i upojni bunar.

Parkirawe vozila

Za parkirawe vozila za sopstvene potrebe, vlasnici novih stambenih, stambeno poslovnih ili poslovnih objekata svih vrsta po pravilu obezbe|uju manipulativni prostor i parking ili gara`na mesta na sopstvenoj gra|evinskoj parceli, izvan povr{ine javnog puta, po normativu jedno parking ili gara`no mesto na jedan stan odnosno na jedan stambeno-poslovni apartman ili drugu jedinicu. Za vi{eporodi~ne stambene ili stambeno-poslovne objekte preporuka je da najmawe jedna polovina parking mesta bude sme{tena u gara`i. Za parkirawe vozila za sopstvene potrebe, vlasnici ostalih objekata svih vrsta po pravilu obezbe|uju manipulativni prostor i parking ili gara`na mesta na sopstvenoj gra|evinskoj parceli, izvan povr{ine javnog puta, a po slede}em normativu.

T a b e l a br. 23: Odnos potrebnih parking ili gara`nih mesta i korisnog prostora sadr`aj parking / gara`na mesta po jedinici mere banke 2 100m2 korisnog prostora zdravstvene ustanove 3 150m2 korisnog prostora poslovawe 1,4 100m2 korisnog prostora administracija 1 150m2 korisnog prostora po{ta 1 150m2 korisnog prostora robna ku}a 1,8 100m2 korisnog prostora restoran 1 8 stolica hotel 1 10 kreveta pozori{te, bioskop 1 30 gledalaca sportska hala 1 40 gledalaca

Propisana veli~ina parking mesta je 2,5m h 5,0m, a u ostalim slu~ajevima prema JUS U.S4.234. {irina manipulativnog prostora je 5,0m.

Pravila za stanice za snabdevawe gorivom

Ova pravila se primewuju za izgradwu na gra|evinskom zemqi{tu, kao i za izgradwu van gra|evinskog zemqi{ta. Stanice za napajawe te~nim gorivom i gasne stanice potrebno je planirati kao objekte u klasi malih objekata sa 3-4 to~iona mesta i do 3000t pretovara godi{we. Neophodno je omogu}iti pretakawe svih vrsta goriva. Na pojedinim objektima obezbediti uslove za pretakawe auto gasa. Urbanisti~kim projektom se utvr|uju pravila za stanice za napajawe te~nim gorivom i gasne stanice uz postoje}e op{tinske puteve, a planom detaqne regulacije uz dràvne puteve, uz propisane zakonske obaveze, kao i izradu procene uticaja objekta na ìvotnu sredinu. Detaqnije lokacije budu}ih stanica generalno treba utvr|ivati u skladu sa protivpoàrnim propisima i uslovima koje utvr|uju nadle`ni organi u oblasti saobra}aja, ekologije, vodoprivrede i sanitarne za{tite. Za svaku konkretnu lokaciju potrebno je uraditi elaborat koji sadrì analizu uticaja na bezbednost i funkciju saobra}aja, zaga|ewe vazduha, vode i zemqi{ta, pojavu buke i vibracija, kao i mere koje treba preduzeti za spre~avawe i smawewe {tetnih uticaja.

7.2.2.2. POSEBNA PRAVILA GRA\EWA OBJEKATA U GRA\EVINSKOM PODRU^JU

Ova pravila primewuju se u zonama i celinama odre|enim planom i to: za zone ku}a za odmor, rubne seoske zone, sela retke naseqenosti i porodi~ne izgradwe, op{te stambene zone u naseqima sredwih gustina, me{ovite zone i komplekse i ostala posebna podru~ja, zone i objekte. Naseqa sredwe gustine su Kremna, Bela Zemqa, Mokra Gora, Bioska, Ravni, Dre`nik, Zlakusa, Krvavci, Lunovo Selo, Karan, Riba{evina, a sva ostala sela sa definisanim gra|evinskim podru~jem su svrstana u sela retke naseqenosti i porodi~ne gradwe. Vikend naseqa su Kalu|erske bare, Jelova Gora, Bele Zemqe i celine odre|ene planom (poglavqe 5.4.7. vikend naseqa). Ure|ewe i izgradwa gradskih naseqa u obuhvatu plana je ve} ure|ena postoje}im urbanisti~kim planovima. Po pravilu je za me{ovite zone i druge stambene i op{te zone razli~itih gustina, zone rekonstrukcije i obnove i centralne zone pojedinih naseqa predvi|ena izrada urbanisti~kog plana, kojim }e se odrediti pravila gra|ewa i regulacije. Do wihovog dono{ewa primewiva}e se pravila gra|ewa i regulacije odre|ena ovim planom.

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 128

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

Postoje}a gra|evinska podru~ja razvija}e se rekonstrukcijom postoje}ih objekata, izgradwom novih objekata za stanovawe, privredu, javne sadràje uz o~uvawe identiteta naseqa, zatim podizawem komunalnog standarda naseqa, rekonstrukcijom postoje}e i gradwom nove saobra}ajne i komunalne infrastrukture i rezervisawem prostora za prate}e sadràje. Planirani delovi gra|evinskog podru~ja nameweni su prete`no za stanovawe, zatim javne funkcije, privredu, sport i rekreaciju, povr{ine komunalnih i saobra}ajnih sistema, grobqa, ure|ene zelene povr{ine, za{titno zelenilo i sl, kao i posebnu namenu. Postoje}a gra|evinska podru~ja u selima razbijenog tipa su najve}im delom zadràna, sa mogu}no{}u pove}awa postoje}ih povr{ina formirawem novih ku}i{ta u slobodnim me|uprostorima ovih zaseoka. Tako|e je mogu}a transformacija ovih podru~ja u ciqu formirawa pravilnijih gra|evinskih parcela (u skladu sa pravilima parcelacije iz ovog plana), boqeg organizovawa povr{ina u okviru ku}i{ta (zadovoqavaju}i raspored i me|usobna udaqenost stambenih i ekonomskih objekata i sl.), kao i pove}awe gustine izgra|enosti, koja je na ovim prostorima vrlo niska. Granice gra|evinskih podry~ja su orijentacione, a planirano pove}awe gra|evinskog podru~ja u odnosu na postoje}e je u proseku 10%. U zavisnosti od hijerarhijskog nivoa naseqa, pove}awe moè biti ve}e ili mawe od prose~nog.

Pravila gra|ewa i regulacije za vikend naseqa

Vikend naseqa su zone na kojima se dozvoqava izgradwa objekata za odmor. Objekti treba da se grade u skladu sa arhitekturom podnebqa: inspirisanim tradicionalnim graditeqstvom podru~ja, sa prirodnim materijalima i u volumenima koji su primereni strukturi ambijenta morfologiji, biqnom pokriva~u. Minimalno rastojawe gra|evinske od regulacione linije puta za nove objekte iznosi 5,0 metara. Za zone izgra|enih objekata, rastojawe gra|evinske od regulacione linije utvr|uje se na osnovu pozicija ve}ine ve} izgra|enih objekata (preko 50 %), s tim da to rastojawe za nove objekte ne mo`e biti mawe {to }e se utvrditi lokacijskom dozvolom. Za objekat koji ima indirektnu vezu sa javnim putem, preko privatnog prolaza, rastojawe gra|evinske od regulacione linije odre|uje se Lokacijskom dozvolom. Najmawe dozvoqeno rastojawe osnovnog gabarita (bez ispada) objekta i linije susedne gra|evinske parcele (osim objekata u neprekinutom nizu) na delu bo~nog dvori{ta, iznosi 4,0 metara. Najve}a dozvoqena spratnost objekata iznosi P do P+Pk. Visina nadzitka potkrovne eta`e iznosi najvi{e 1,50 metara, nagib krovnih ravni 40 - 60%.

Pravila gra|ewa i regulacije za rubne zone naseqenih mesta

Pravila gra|ewa i regulacije za rubne zone naseqenih mesta na gra|evinskom zemqi{tu utvr|iva}e se odgovaraju}im urbanisti~kim planom, a primewiva}e se uva`avaju}i i mogu}nosti konkretnog prostora, do dono{ewa plana. Naseqena mesta u okviru ovog Plana za koja se primewuju navedena pravila su: Kremna, Bela Zemqa, Mokra Gora, Bioska, Ravni, Dre`nik, Zlakusa, Krvavci, Lunovo Selo, Karan i Riba{evina.

U selima se mogu graditi sme{tajni kapaciteti, bilo kao jedinstveni objekti, a povoqnije kao objekti paviqonskog tipa ili bungalovi-apartmanska naseqa, maksimalne spratnosti P+1+Pk sa podzemnim etaàma. U selima je dozvoqena organizacija poqoprivredne proizvodwe na nivou oku}nice sa sadràjima sto~arstva, povrtarstva i vo}arstva. U okviru rubnih zona gra|evinskih podru~ja i selima, moè se organizovati poqoprivredno doma}instvo i to sa stambenim i ekonomskim dvori{tem na parceli. Orijentacioni pokazateqi i pravila gra|ewa za ovaj tip izgra|enosti se u tom slu~aju primewuju na stambeno dvori{te. Stambeno dvori{te sadrì: objekte za stanovawe i pomo}ne objekte uz stambeni objekat (letwa kuhiwa, garaà, ostava, nadstre{nica, septi~ke jame, bunari, ograde i sli~no). Ekonomsko dvori{te sadrì ekonomske i pomo}ne objekte uz ekonomske objekte (pu{nice, su{nice, ko{, ambar, magacin, objekti za skladi{tewe hrane i poqoprivrednih proizvoda, objekti nameweni ishrani stoke i sl, garaè ili nadstre{nice za poqoprivrednu mehanizaciju).

Me|usobna udaqenost objekata treba da iznosi: - od stambenog objekta do sto~ne staje, najmawe 15,0 metara; - od stambenog objekta do |ubri{ta i poqskog klozeta (ako postoji), najmawe 20,0 metara - |ubri{te i poqski klozet mogu biti udaqeni od stambenog objekta, bunara, odnosno `ivog izvora vode najmawe 20,00m, i to samo na ni`oj koti. - druga me|usobna rastojawa ekonomskih i pomo}nih objekata zavise od oblika organizacije ekonomskog dvori{ta, uz uslov da prqavi objekti budu orijentisani tako da dominantni vetrovi duvaju od ~istih objekata.

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 129

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

Rastojawe gra|evinske od regulacione linije za porodi~ni stambeni objekat seoskog tipa iznosi najmawe 5,0 metara za novi slobodnostoje}i objekat, za novi objekat u prekinutom nizu, kao i za novi stambeni objekat u neprekinutom nizu. Za zone izgra|enih stambenih objekata rastojawe novog objekta od regulacione linije utvr|uje se na osnovu pozicija ve}ine ve} izgra|enih objekata (preko 50%). Za stambene objekte koji imaju indirektnu vezu sa javnim putem, preko privatnog prolaza, rastojawe od regulacione linije odre|uje se Lokacijskom dozvolom.

Najmawe dozvoqeno rastojawe osnovnog gabarita (bez ispada) stambenog objekta i linije susedne gra|evinske parcele, za stambene nove slobodnostoje}e objekte na delu bo~nog dvori{ta iznosi najmawe 2,50 metra, a za dvojne stambene objekte najmawe 4,0 metra. Izgra|eni stambeni objekti ~ija me|usobna udaqenost iznosi mawe od 3,0 metra, u slu~aju dogradwe, nadgradwe i rekonstrukcije ne mogu na toj strani imati otvore stambenih prostorija. Za stambene objekte koji imaju indirektnu vezu sa javnim putem, preko privatnog prolaza, rastojawe od granice gra|evinske parcele, utvr|uje se Lokacijskom dozvolom prema tipu izgradwe i uz primenu odgovaraju}ih najmawih udaqewa iz ovog pravila.

Postavqawe ekonomskih objekata u odnosu na granicu susedne parcele utvr|uje se pod slede}im uslovima: - kada se ekonomski objekti i ekonomsko dvori{te susednih parcela, neposredno dodiruju, rastojawa za nove pomo}ne i ekonomske objekte iznosi najmawe 1,50 metara. - Kada se ekonomsko dvori{te jedne parcele neposredno naslawa na stambeno dvori{te druge parcele (za nove objekte), primewuju se pravila o me|usobnoj udaqenosti objekata.

Pravila gra|ewa i regulacije u naseqima retke naseqenosti i porodi~ne izgradwe

Minimalno rastojawe gra|evinske od regulacione linije, za nove objekte prema preovla|uju}em tipu izgradwe iznosi 3,0 metra za nekategorisane, odnosno 5.0 metara za kategorisane puteve. Za objekat koji ima indirektnu vezu sa javnim putem, preko privatnog prolaza, rastojawe gra|evinske od regulacione linije odre|uje se Lokacijskom dozvolom. Me|usobna udaqenost spratnih seoskih stambenih objekata je 10,00m, a prizemnih slobodnostoje}ih 6,00m. Za seoske objekte na gra|evinskim parcelama ~ija je {irina fronta parcele ve}a od 15,00m me|usobna udaqenost iznosi najmawe 6,00m. Za seoske objekte na gra|evinskim parcelama ~ija je {irina fronta parcele mawa od 15,00m me|usobna udaqenost iznosi najmawe 5,00m. Izgra|eni stambeni objekti ~ija me|usobna udaqenost iznosi mawe od 3,0 metra, u slu~aju dogradwe, nadgradwe i rekonstrukcije, ne mogu na toj strani imati otvore stambenih prostorija. Najmawe dozvoqeno rastojawe osnovnog gabarita (bez ispada) objekta i linije susedne gra|evinske parcele (osim objekata u neprekinutom nizu) na delu bo~nog dvori{ta prete`no severne orijentacije, iznosi 1,50 metara, odnosno na delu bo~nog dvori{ta prete`no ju`ne orjentacije, iznosi 2,50 metara. Za objekat koji ima indirektnu vezu sa javnim putem, preko privatnog prolaza, rastojawe do granice gra|evinske parcele, utvr|uje se Lokacijskom dozvolom prema tipu izgradwe i uz primenu odgovaraju}ih najmawih dozvoqenih rastojawa iz ovog plana. Najve}a dozvoqena spratnost objekata iznosi P do P+1+Pk bez obzira na tip izgradwe. Zgrade ovog tipa mogu imati podrumske prostorije, ako nema smetwi geotehni~ke i hidrotehni~ke prirode (visok nivo podzemnih voda i drugi razlozi). Visina nadzitka potkrovne eta`e iznosi najvi{e 1,50 metara, nagib krovnih ravni 40 - 60%. . Odnos stanovawa i delatnosti u stambenom objektu odre|uje se tako da povr{ina za delatnosti u stambenom porodi~nom objektu iznosi do 40% ukupne bruto povr{ine. Dozvoqene delatnosti su one koje su ekolo{ki i funkcionalno primerene zoni stanovawa. Na jednoj parceli pored osnovnog objekta mo`e biti izgra|en i drugi objekat kao i pomo}ni objekti u skladu sa pravilima iz ovog plana.

Pravila gra|ewa i regulacije za op{te stambene zone u naseqima sredwih gustina

Rastojawe gra|evinske od regulacione linije za nove objekte utvr|uje se prema tipu planirane, odnosno postoje}e izgradwe i iznosi najmawe 3,0 metara. Za zone izgra|enih objekata rastojawe gra|evinske linije novog objekta od regulacione linije, utvr|uje se na osnovu pozicija ve}ine ve} izgra|enih objekata (preko 50 % ). Za objekte koji imaju indirektnu vezu sa javnim putem, preko privatnog prolaza, rastojawe od regulacione linije odre|uje se Lokacijskom dozvolom. Minimalno rastojawe osnovnog gabarita (bez ispada) objekta i linije susedne gra|evinske parcele odre|uje se za slobodnostoje}e objekte, najmawe 2,0 metra, a za izgra|ene objekte ~ije je rastojawe do granice gra|evinske parcele mawe od utvr|enih vrednosti prethodnih stavova, u slu~aju dogradwe, ne mogu na toj strani imati otvore stambenih prostorija.

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 130

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

Za objekte koji imaju indirektnu vezu sa javnim putem, preko privatnog prolaza, rastojawe od granice gra|evinske parcele utvr|uje se lokacijskom dozvolom prema tipu izgradwe. Najve}a dozvoqena spratnost objekata moè biti P+3+Pk. Svi objekti mogu imati podrumske i suterenske prostorije, osim u slu~aju da postoje smetwe geotehni~ke i hidrotehni~ke prirode. U stambenim objektima poslovna delatnost moè biti zastupqena do 50% ukupne neto povr{ine. Dozvoqene delatnosti su one koje su ekolo{ki i funkcionalno primerene zoni vi{eporodi~nog stanovawa i ne mogu ni na koji na~in ugroàvati osnovnu funkciju objekata namewenih za stanovawe.

Pravila gra|ewa i regulacije za posebne zone i objekte na podru~ju PPPN NP Tara

Zone i objekti u okviru podru~ja Prostornog plana posebne namene Nacionalnog parka Tara, podeqeni su u tri osnovne grupe: turisti~ki centri, turististi~ki lokaliteti i grupacije pojedina~nih objekata.

TURISTI^KI CENTRI:

Za podru~je turisti~kog centra Kalu|erske Bare (deo teritorije grada U`ica) obavezna je i prioritetna izrada odgovaraju}eg urbanisti~kog plana.

TURISTI^KI LOKALITETI:

Po pravilu je za ova podru~ja obavezna odgovaraju}a urbanisti~ka razrada (plan detaqne regulacije ili urbanisti~ki projekat), a izuzetno za pojedina~ne objekte mogu}e je i neposredno izdavawe Lokacijske dozvole na osnovu ovih pravila. Dozvoqena je izgradwa objekata u funkciji komercijalnog turizma sa sme{tajnim kapacitetima i prate}im sadr`ajima, uz obavezno po{tovawe graditeqskog nasle|a ovog kraja. Po pravilu objekte graditi na padinama i mestima koja nisu pogodna za izvo|ewe hortikulturnih radova (ravne povr{ine predvideti za parkovsko ure|ewe, rekreaciju, {etali{te i sl.)

Turisti~ki lokaliteti koji su planom odre|eni kao gra|evinsko podru~je su:

Mitra{inovi}a brdo, \urovina, Dobro Poqe (po obodu uz postoje}e grupe objekata), Bulibanovac, Malo Poqe, Ko{utovo, i Ravni.

Arhitektonsko oblikovawe objekata uskladiti sa arhitekturom starih objekata karakteristi~nih za ovaj kraj, a uz saglasnost organa gradske uprave nadle`nog za poslove urbanizma. Za izgradwu koristiti prirodne materijale (po mogu}nosti autohtone materijale). Krovove raditi kao ~etvorovodne ili vi{evodne sa padovima krovnih ravni kao na postoje}im objektima. − minimalna veli~ina parcele 6 ari − min. rastojawe reg. od gra|. linije 5 m − min. rast. objekta od gran. parcele 4 m − maks. indeks zauzetosti 30 % − maks. indeks izgra|enosti 0,6 − maks. spratnost objekata P + 1 + Pk

Za parcele povr{ine preko 15 ari, namewene za izgradwu pojedina~nih objekata, maksimalna BRGP ne mo`e biti ve}a od BRGP objekta na parceli povr{ine 15 ari.

GRUPACIJE POJEDINA^NIH OBJEKATA:

Dozvoqena izgradwa objekata u funkciji vikend stanovawa, etno i eko turizma, sa prate}im sadr`ajima uz obavezno po{tovawe graditeqskog nasle|a ovog kraja. Po pravilu objekte graditi na padinama i mestima koja nisu pogodna za poqoprivredne radove (kako bi se sa~uvale ravne pa{wa~ke povr{ine za rekreativne aktivnosti, sto~arstvo, kao i izgradwu neophodne infrastrukture, parkovsko ur|ewe, {etali{te i sl.). Planom su odre|ene grupacije pojedina~nih objekata na slede}im podru~jima: "Milo{evac", „Ponor“, „Deli}i“, „Kosti}i“ (na obodu Qutog Poqa) „Rust“,„Kiprevine“ i „^eprqevac“. Arhitektonsko oblikovawe objekata uskladiti sa arhitekturom postoje}ih objekata karakteristi~nim za ovaj kraj, a uz saglasnost organa gradske uprave nadle`nog za poslove urbanizma.

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 131

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

Za izgradwu koristiti prirodne materijale (po mogu}nosti autuhtone materijale). Krovove raditi kao ~etvorovodne ili vi{evodne sa padovima krovnih ravni kao na postoje}im objektima. − min. veli~ina parcele 20 ari − min. rastojawe reg. od gra|. linije 5 m − min. rastojawe objekta od gran. parcele 5 m − maks. indeks zauzetosti 5 % − maks. indeks izgra|enosti 0.05 − maks. spratnost objekata P + Pk − maks. BRGP bez obzira na veli~inu parcele 120 m2

Pravila gra|ewa i regulacije za me{ovite zone na gra|evinskom zemqi{tu

Me{ovite zone se utvr|uju odgovaraju}im urbanisti~kim planom, a u skladu sa slede}im smernicama i pravilima. Kao me{ovite zone planom su definisana podru~ja na potezu Zlakusa-Krvavci du` op{tinskog puta OP5, prostor izme|u naseqa Lunovo Selo-Karan-Riba{evina du` regionalnog puta R263, prostor izme|u magistralnog puta M5 i op{tinskog puta OP6 na Beloj Zemqi i lokalitet Kremanska Kadiwa~a, kao i druge funkcionalne i predeone celine na kojima je zapo~eta ili inicirana me{ovita izgradwa. Pravila gra|ewa i regulacije za me{ovite zone na gra|evinskom zemqi{tu primewiva}e se do izrade odgovaraju}eg urbanisti~kog plana.

POSLOVNI I STAMBENI OBJEKTI

Po pravilu se razrada ve}ih kompleksa ovog tipa radi kroz odgovaraju}u urbanisti~ku razradu (na nivou Plana detaqne regulacije, odnosno Urbanisti~kog projekta). Pojedina~ni uslovi koji se odnose na pojedine objekte i celine dava}e se u sklopu Lokacijske dozvole. Objekti se grade bez rastojawa gra|evinske od regulacione linije kada se regulaciona linija poklapa sa gra|evinskom linijom. Rastojawe gra|evinske od regulacione linije za objekte, utvr|uje se prema tipu planirane, odnosno postoje}e izgradwe i iznosi najmawe 3,0 metra: Za zone izgra|enih objekata rastojawe gra|evinske linije novog objekta od regulacione linije utvr|uje se na osnovu pozicija ve}ine ve} izgra|enih objekata (preko 50 % ). Me|usobna udaqenost objekata na istoj parceli iznosi najmawe 4,0 metra, a za izgra|ene objekte ~ije udaqewe iznosi mawe, ne mogu na toj strani imati otvore stambenih prostorija. Minimalno rastojawe osnovnog gabarita (bez ispada) slobodnostoje}eg objekta i linije susedne gra|evinske parcele je najmawe 2,0 metra, a za izgra|ene objekte ~ije je rastojawe do granice gra|evinske parcele mawe, va`i pravilo da ne mogu na toj strani imati otvore stambenih prostorija. Preporu~ena najve}a spratnost objekata mo`e biti P+3+Pk. Uslov je da visina objekata ne sme da prelazi visinu drve}a autohtone vegetacije.

POSLOVNI I KOMERCIJALNI OBJEKTI

Po pravilu se razrada ve}ih kompleksa ovog tipa radi kroz odgovaraju}u urbanisti~ku razradu (na nivou Plana detaqne regulacije, odnosno Urbanisti~kog projekta). Pojedina~ni uslovi koji se odnose na pojedine objekte i celine dava}e se u sklopu Lokacijske dozvole. Za poslovne objekte, objekte trgovine, zanatstva, ugostiteqstva i drugih delatnosti, osim op{tih pravila gra|ewa, vaè pravila da moraju da budu ekolo{ki i funkcionalno prihvatqivi prema svim vaè}im propisima koji reguli{u za{titu okoline od zaga|ewa. U ve}im objektima koji se nalaze u centralnim zonama, zonama i lokalitetima industrije i MSP, a koriste za servisne, sportske, komercijalne, zabavne i rekreativne sadràje, dozvoqava se maksimalna spratnost do P+3. Lokacijskom dozvolom se utvr|uju pravila za objekte i delove objekata nestambene namene po stambenim zonama iz ovih pravila, i to za poslovne, komercijalne, uslu`ne, zanatske, proizvodne, komunalne objekte, kao i druge objekte ili delove objekata po vrsti i nameni, a koji nisu u suprotnosti sa karakterom prete`ne namene i ~ijom izgradwom se ne naru{avaju uslovi stanovawa, ìvotna sredina, kao ni orijentacioni parametri konkretnog tipa izgra|enosti.

OBJEKTI U FUNKCIJI TURIZMA

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 132

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

T a b e l a br. 24:

Vrsta objekta preporuka II IZ Napomena Apartmansko stanovawe P+1+Pk 0,6 30% Hoteli P+4+Pk 2,0 50% Komercijalni P+1+Pk 0,8 50% Ugostiteqski P+1+Pk 0,3 20% Planinarski dom P+2+Pk 0,6 30% Lova~ka ku}a P+1+Pk 0,2 20% Sportsko-rekreativni P 0,8 80% Etno kompleks P+Pk 0,5 50% Auto kamp P 0,2 20% privremeni

Objekti za sme{tajne kapacitete treba da se grade u skladu sa arhitekturom podnebqa, inspirisanom tradicionalnim graditeqstvom podru~ja, sa prirodnim materijalima i u volumenima koji su primereni strukturi ambijenta, morfologiji, biqnom pokriva~u i dr. Gra|evinske parcele sa turisti~kim objektima moraju da imaju pristup sa javnog puta.

Pravila gra|ewa i regulacije za privredne komplekse i objekte

Po pravilu se izgradwa ve}ih kompleksa ovog tipa radi kroz odgovaraju}u urbanisti~ku razradu (na nivou Plana detaqne regulacije, odnosno Urbanisti~kog projekta). Pojedina~ni uslovi koji se odnose na pojedine objekte i celine dava}e se u sklopu Lokacijske dozvole. Za izgradwu novih privrednih kapaciteta uz saobra}ajnice, obavezna je gra|evinska linija na minimalnom rastojawu od 5 metara od regulacione linije. Bo~no i zadwe odstojawe objekta od ivica parcele su minimalno½visine objekta, a ne mawe od 5m, uz obavezu sadwe najmawe jednog drvoreda. Maksimalni indeks zauzetosti parcele je 70%. Me|usobno odstojawe objekata u okviru kompleksa, ne moè biti mawe od 4,00m a u skladu sa potrebama organizovawa protivpoàrnog puta. Dozvoqena visina za reklamne stubove je 30 metara, a za infrastrukturne objekte se utvr|uje izuzetno i ve}a visina, prema tehnolo{kim potrebama. U okviru gra|evinskih linija dozvoqava se izgradwa posebnih objekata koji se ne obra~unavaju u korisnu BRGP, kao {to su infrastrukturni - fabri~ki dimwaci, vetrewa~e, vodovodni torwevi ili reklamni stubovi, i sli~ni objekti. U okviru kompleksa predvideti podizawe pojaseva za{titnog zelenila sastavqenih od kompaktnih zasada listopadne i ~etinarske vegetacije. Za{titno zelenilo postaviti izme|u kompleksa i upravno na pravac dominantnih vetrova. Kroz izradu Studije o proceni uticaja na ìvotnu sredinu, u odnosu na planiranu delatnost, po potrebi odrediti ozelewavawe kao meru za{tite. Nije dozvoqeno planirawe i ure|ewe povr{ina za otvorene deponije. Parkirawe treba da bude organizovano u okviru kompleksa uz obaveznu sadwu kontinualnih drvoreda. U zavisnosti od tehnolo{kog procesa u okviru kompleksa potrebno je planirati pretovarno- manipulativne povr{ine i parking povr{ine za teretna vozila. Broj parking mesta odrediti kroz izradu urbanisti~ke i projektne dokumentacije, na osnovu datih normativa, prema planiranoj delatnosti, odnosno tehnolo{kim potrebama, o~ekivanom broju posetilaca i potrebnom broju zaposlenih, a orijentaciono 1PM/70-100m2 BRGP.

7.3. PRAVILA PARCELACIJE

Pravila urbanisti~ke parcelacije predstavqaju osnovne urbanisti~ke normative na osnovu kojih se mogu formirati gra|evinske parcele, kao osnovni element ome|en granicama i odre|en regulacionom linijom prema povr{inama javne namene, na kome se mogu graditi objekti. Pravila parcelacije obuhvataju planske elemente za odre|ivawe veli~ine, oblika i povr{ine gra|evinske parcele, regulacione, nivelacione elemente za obele`avawe gra|evinske parcele.

Pojam, veli~ina i oblik gra|evinske parcele

Gra|evinska parcela je najmawa zemqi{no - prostorna jedinica na kojoj se mo`e graditi.

Elementi gra|evinske parcele su:

regulaciona linija prema javnom putu; granice gra|evinske parcele prema susednim parcelama; prelomne ta~ke parcele utvr|ene geodetskim elementima u horizontalnom smislu.

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 133

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

Deoba i ukrupwavawe gra|evinske parcele

Gra|evinska parcela po pravilu ima oblik pravougaonika ili trapeza. Gra|evinska parcela (planirana i postoje}a) ima povr{inu i oblik koji omogu}ava izgradwu objekta u skladu sa re{ewima iz plana, pravilima o gra|ewu i tehni~kim propisima. Gra|evinska parcela moè se deliti parcelacijom, odnosno preparcelacijom (u daqem tekstu parcelacija) do minimuma utvr|enog pravila o parcelaciji. Deoba iz prethodnog stava moè se utvrditi projektom parcelacije. Gra|evinska parcela moè se ukrupniti parcelacijom, a prema planiranoj ili postoje}oj izgra|enosti, odnosno planiranoj ili postoje}oj nameni gra|evinske parcele. Ukrupwavawe iz prethodnog stava moè se utvrditi projektom parcelacije.

Op{ta pravila parcelacije za porodi~ne stambene objekte

Najmawa novoformirana gra|evinska parcela za izgradwu porodi~nog stambenog objekta, prema tipu objekata koji se grade je:

T a b e l a br. 25: slobodnostoje}i objekat 400m2 dvojni objekat 600m2/ 2h300 m2 objekat u nizu 200 m2

Na postoje}oj gra|evinskoj parceli ~ija je povr{ina mawa ( maks. 25%) od navedenih minimalnih veli~ina mogu}a je izgradwa stambenog objekta spratnosti do P + 1 + Pk, indeksa izgra|enosti do 1,0 i indeksa zauzetosti do 50%.

Najmawa {irina gra|evinske parcele za izgradwu novog porodi~nog stambenog objekta, a prema tipu objekta koji }e se graditi je:

T a b e l a br. 26: slobodnostoje}i objekat 15,0 m min. dvojni objekat 20m/2h10m objekat nizu 12,0m

Na gra|evinskoj parceli ~ija je {irina mawa od minimalno utvr|enih, sem za dvojne objekte, koja se ne mo`e mewati, mogu se graditi objekti spratnosti do P + 1 + Pk, indeksa izgra|enosti do 1,2 i indeksa zauzetosti do 60%.

Op{ta pravila parcelacije za vi{eporodi~ne stambene objekte

Najmawa povr{ina parcele za vi{eporodi~ne stambene objekte utvr|uje se za: slobodnostoje}i objekat 600m2 min. objekat u neprekinutom stam. nizu 400m2 min. objekat u prekinutom nizu 500m2 min.

Najmawa {irina parcele za vi{eporodi~ne stambene objekte utvr|uje se na: slobodnostoje}i objekat 20,0m objekat u neprekinutom stam. nizu 12,0m u prekinutom nizu 15,0m

Op{ta pravila parcelacije za poslovne i komercijalne objekte

Za pojedina~ne objekte najmawa {irina parcele utvr|uje se na: slobodnostoje}i objekat 20,0m objekat u neprekinutom stam. nizu 12,0m u prekinutom nizu 15,0m

Za poslovne objekte, objekte trgovine, zanatstva, ugostiteqstva i drugih delatnosti, va`e slede}a pravila za minimalnu veli~inu gra|evinske parcele: − Minimalna povr{ina gra|evinske parcele: 400m2 − Minimalna {irina fronta gra|evinske parcele: 15m.

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 134

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

Op{ta pravila parcelacije za objekte u funkciji turizma

Za pojedina~ne objekte najmawa {irina parcele utvr|uje se na: slobodnostoje}i objekat 16,0m u prekinutom nizu 12,0m

Za turisti~ke komplekse va`e slede}a pravila za minimalnu veli~inu gra|evinske parcele: − Minimalna povr{ina gra|evinske parcele: 600m2 − Minimalna {irina fronta gra|evinske parcele: 20m.

Op{ta pravila parcelacije za privredne komplekse

Pravila parcelacije, izgradwe i ure|ewa privrednih kompleksa u okviru zona i lokaliteta za industriju i MSP, utvr|uju se odgovaraju}om urbanisti~kom razradom, a u skladu sa smernicama iz poglavqa 7.1.6 ovog Plana. Za pojedina~ne privredne komplekse i objekte va`e pravila: − Minimalna povr{ina gra|evinske parcele: 600m2 − Minimalna {irina fronta gra|evinske parcele: 20m.

7.4. PRAVILA URE\EWA

7.4.1. ZEMQI[TE U OKVIRU ZA[TI]ENIH KORIDORA

Osnovni principi:

U okviru za{titnih koridora putnih pravaca vi{eg ranga i dalekovoda 220 kV; 400 kV zabrawena je izgradwa, sem izgradwa odre|enih objekata u skladu sa Zakonom o putevima i Zakonom o elektroprivredi. Izgradwa ovakvih objekata vr{i}e se uz saglasnost i prema uslovima nadle`nih republi~kih organa i utvr|ena odgovaraju}im planom, odnosno urbanisti~kim projektom za svaki pojedina~ni slu~aj.

7.4.2. JAVNE POVR[INE

Objekti - zgrade od op{teg interesa

Pravila za izgradwu javnih objekata:

- Veli~ina objekta (gabarit i spratnost) mora biti u skladu sa va`e}im propisima za odgovaraju}e delatnosti koje }e se obavqati u objektu, uz primenu konstrukcija, materijala, arhitektonskih oblika i formi prilago|enih ambijentu u kome se objekti grade. - Isti objekti mogu imati podrumski ili suterenski deo ako ne postoje smetwe geotehni~ke ili hidrotehni~ke prirode. - Zelene povr{ine kompleksa moraju zauzimati minimum 20% od povr{ine lokacije.

Pravila za izgradwu i rekonstrukciju saobra}ajne mre`e (javni putevi i ulice)

- Osnovna linija za obeleàvawe putnog pojasa, regulacionih linija, trotoara, bankina i kolovoza, je osovina puta. - Osovina puta u urbanisti~ko planskoj i projektnoj dokumentaciji, mora biti definisana analiti~ko geodetskim elementima iz dràvne katastarske mreè. - Osovinu puta na terenu uspostavqa - obeleàva nadle`na Slu`ba za katastar nepokretnosti, ili ovla{}ena geodetska agencija, odnosno preduze}e koje ima licencu za izvo|ewe radova inèwerske geodezije, a na osnovu glavnog gra|evinskog projekta za koji je izdato odobrewe za izgradwu. - Na osnovu uspostavqene osovine puta, vr{i se obeleàvawe ostalih elemenata puta, prema vrsti, odnosno kategoriji puta. - Svi putevi na teritoriji Grada dele se u dve osnovne grupe: - Dràvni putevi i - Op{tinski putevi. - Dràvni putevi se kategori{u prema Zakonu o javnim putevima ("Sl. glasnikRS", br. 101/05), pravilima i propisima za izgradwu i odràvawe dràvnih puteva. - Op{tinski putevi se kategori{u u tri osnovne kategorije i to: - Op{tinski put PRVE kategorije (OP I): Op{tinski putevi koji povezuju Uìce sa naseqenim mestima, koja u mreì naseqa imaju karakter "zajednica naseqa", ili sa podru~jem posebne namene,

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 135

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

ili sa ve}im naseqenim mestima u susednim op{tinama, a istovremeno mogu, prema potrebi, da prihvate deo saobra}aja sa dràvnih puteva. - Op{tinski put DRUGE kategorije (OP II): Op{tinski putevi koji povezuju ve}a naseqena mesta unutar planskog podru~ja ili vi{e grupa naseqenih mesta, a mogu da posluè i kao alternativni pravci za dràvne puteve ili puteve prve kategorije. - Nekategorisani putevi (NKP) su putevi koji povezuju naseqena mesta i zaseoke unutar teritorije Grada (Op{tine), a koji nemaju potrebne elemente puta za kategoriju op{tinskog puta. - Prilikom projektovawa, izgradwe ili rekonstrukcije Op{tinskih puteva PRVE kategorije moraju se ispuniti slede}i uslovi: - Minimalna {irina regulacionog pojasa ( putni pojas ) ...... 10.00 m - Min. {irina kolovoza ...... 6.00 m - Min. {irina bankine ...... 2 h 1.20 m - Min. polupre~nik krivine u osovini puta ...... za ra~unsku brzinu min. 60 km/~as - Min. polupre~nik unutra{weg zaobqewa ...... za ra~unsku brzinu min. 60 km/~as - Maksimalni podu`ni pad nivelete puta ...... 6 % za L > 600.00 m 8 % za L < 600.00 m - Kolovozna konstrukcija ...... za veoma te{ko saobra}ajno optere}ewe - Kolovozni zastor asfalt - Min. rastojawe gra|evinskih objekata od regulacionog pojasa ( putnog pojasa ) ...... 10.00 m.

- Prilikom projektovawa, izgradwe ili rekonstrukcije Op{tinskih puteva DRUGE kategorije moraju se ispuniti slede}i uslovi: - Minimalna {irina regulacionog pojasa ( putni pojas ) ...... 9.00 m - Min. {irina kolovoza ...... 5.00 m - Min. {irina bankine ...... 2 h 1.00 m - Min. polupre~nik krivine u osovini puta ...... za ra~unsku brzinu min. 50 km/~as - Min. polupre~nik unutra{weg zaobqewa ...... za ra~unsku brzinu min. 50 km/~as - Maksimalni podu`ni pad nivelete puta ...... 8 % - Kolovozna konstrukcija ...... za te{ko saobra}ajno optere}ewe - Kolovozni zastor asfalt - Min. rastojawe gra|evinskih objekata od regulacionog pojasa (putnog pojasa) ...... 5.00 m.

- Prilikom projektovawa, izgradwe ili rekonstrukcije nekategorisanih puteva, ne traè se posebni uslovi za izbor elemenata puta. - Nivelacija Op{tinskih puteva utvr|uje se izradom odgovaraju}e urbanisti~ko planske i projektne dokumentacije, a obavezno se iskazuje u apsolutnim kotama. - Pre izrade urbanisti~ko planske i projektne dokumentacije obavezno se mora izvr{iti geodetsko snimawe terena i izraditi topografsko-katastarski plan za predmetnu trasu puta. - Prilikom rekonstrukcije postoje}ih puteva, geodetsko snimawe terena i izrada topografsko-katastarskog plana, moè se raditi samo za deonice puta na kojima se mewa postoje}a trasa - osovina puta, ili se pro{iruje pojas regulacije (putni pojas), dok za deonice na kojima se ovi elementi ne mewaju nije obavezna izrada topografskog plana. - Regulacioni pojas puta (putni pojas) sluì iskqu~ivo funkciji puta i u istom nije dozvoqena izgradwa gra|evinskih objekata. - U regulacionom pojasu (putnom pojasu) dozvoqava se izgradwa samo infrastrukturnih instalacija uz prethodno obavezno pribavqawe saglasnosti od nadle`nih slu`bi Grada. - Prilikom izgradwe gra|evinskih objekata u blizini puteva, mora se po{tovati propisano sigurnosno rastojawe prema kategoriji puta.

Uslovi za prikqu~ewe na saobra}ajnu i komunalnu infrastrukturu

- Na zahtev Gradske uprave za izgradwu, urbanizam i inspekcijske poslove, uslove prikqu~ewa na saobra}ajnu i komunalnu infrastrukturu utvr|iva}e organi, institucije i preduze}a koji su zakonom za to ovla{}eni. - Za saobra}ajni prikqu~ak objekata (benzinske stanice, poslovni kompleksi) na magistralni put, predvideti trake za usporavawe/ubrzawe. Povezivawe pojedina~nih lokacija (stambeni, stambeno-poslovni objekti i dr.) na magistralni put uslovqava se izgradwom paralelnog jednosmernog servisnog puta, sa minimum 1,5m {irokim razdelnim pojasom od magistralnog puta, koji }e povezivati lokacije du` putnog pravca. Ukoliko se servisni put predvi|a u zale|u lokacija, prikqu~ewe na magistralni put predvideti na dovoqno velikom rastojawu da se ne ometa saobra}aj na istom. - Prikqu~ke na regionalne puteve predvideti kontrolisano i u odnosu na ra~unsku brzinu dovoqno velika rastojawa prikqu~aka, tako da ne ometaju saobra}aj na javnom putu uz prioritet odvijawa saobra}aja na istim. - Za podru~ja gde ne postoji organizovano snabdevawe pija}om vodom, dozvoqava se izgradwa bunara ili privatne vodovodne mreè sa bunarom ili kaptaòm. - Za podru~ja gde ne postoji organizovano odvo|ewe otpadnih voda, dozvoqava se izgradwa nepropusne septi~ke jame (kao prelazno re{ewe). - Ako je nisko-naponska mreà podzemna, ku}ni prikqu~ak moè biti samo podzeman, a ako je nisko-naponska mreà nadzemna, ku}ni prikqu~ak moè biti nadzemni ili podzemni.

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 136

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

Pravila za izgradwu i ure|ewe javnih zelenih povr{ina

Programima i planovima ni`eg reda se defini{u pravila ure|ewa i izgradwe javnih zelenih povr{ina, i u skladu sa normativima i va`e}im pravilima i propisima. Ure|ivawe zemqi{ta za javne zelene povr{ine vr{i se wihovim pripremawem i opremawem.

- Pripremawe zemqi{ta za podizawe i ure|ewe javnih zelenih povr{ina, obuhvata istra`ne radove kao {to su: izrada geodetskih i drugih podloga, za rekonstrukciju javnih zelenih povr{ina i geodetskih snimaka i manual postoje}e vegetacije, izrada studija, biolo{kih osnova, planske i projektne dokumentacije, sanirawe i nivelavcija terena i druge gradwe. - Opremawe zemqi{ta za javne zelene povr{ine obuhvata izgradwu komunalne infrastrukture za redovni reìm kori{}ewa zelene povr{ine (vodovod, javne rasvete i dr.), kao i ure|ewe ostalih javnih povr{ina koje su u kontaktu sa zelenom povr{inom (saobra}ajne, pe{a~ke i dr.) u skladu sa utvr|enom namenom. Parterna re{ewa uskladiti sa namenom i funkcijom zelene povr{ine, tako da se ne ugroze postoje}e vrednosti zelene povr{ine. Hortikulturna re{ewa uskladiti sa trasama podzemnih instalacija ispo{tovati potrebna minimalna ostojawa: od vodovoda 1,5m, od kanalizacije 2,5m, od toplovoda 3,0m, od elektroinstalacija 2,0m, od TT instalacija 1,5m, odnosno u skladu sa vaè}im tehni~kim propisima. Izbor vrsta za ozelewavawe usaglasiti sa namenom i funkcijom zelene povr{ine, kao i sa uslovima stani{ta. Odnos povr{ina - poplo~avawe, travwaka i visokog rastiwa uskladiti sa namenom zelene povr{ine. U zavisnosti od namene zelene povr{ine predvideti opremawe odgovaraju}om opremom i sadràjima. Dozvoqeni radovi: - sanitarna se~a stabala, rekonstrukcija cvetwaka, nova sadwa, rekonstrukcija vrtno- arhitektonskih elemenata, rekonstrukcija staza, rekonstrukcija postoje}ih objekata, podizawe novih vrtno -arhitektonskih elemenata, podizawe fontana, postavqawe elemenata urbanog mobilijara, telefonske govornice, jarboli, reklamni panoi, objekata sporta i rekreacije, ogra|ivawe.

Ostali komunalni objekti

1) Qudska grobqa

Pravila gra|ewa za grobqa utvr|uju se: - Za izgradwu objekata na neizgra|enom delu grobqa, - Za legalizaciju objekata koji nemaju gra|evinsku dozvolu, - Za rekonstrukciju postoje}ih objekata.

Pod objektima na grobqima podrazumevaju se: 1. grobne parcele, 2. grobna mesta, 3. kapele (boksovi) za umrle, 4. kolske i pe{a~ke saobra}ajnice i prilazni put. 5. pe{a~ki trg, 6. drugi objekti (verski, sale za parastose, ekonomski, prodavnice cve}a i pogrebne opreme i drugi objekti za vr{ewe pogrebne delatnosti ), 7. zelene povr{ine, 8. ograda grobqa. Minimalni sadr`aj: - Za gradsko grobqe na podru~ju 1, 2, 3 i 4. - za seoska grobqa je: ta~ka 1,2 i 4. - Ostali sadr`aji odre|uju se prema veli~ini, mogu}nosti i potrebama naseqa.

Pravila gra|ewa za navedene objekte na grobqima su: 1. Oblik i veli~ina grobnih parcela odre|uju se na osnovu prostornih uslova i funkcionalnih zahteva. 2. Minimalna {irina pe{a~kih staza koje dele grobne parcele je 1,20 m. 3. kolske saobra}ajnice (prilazni put) dimenzioni{u se prema kategoriji puta i rangu naseqa, s tim, {to je minimalna {irina kolovoza 5,0 metara a izuzetno minimalno 2,5 metra za seoska grobqa kada se prilaz utvr|uje preko poqskog odnosno nekategorisanog puta. 4. Gabarit, oblik i polo`aj kapele i drugih objekata odre|uje se prema prostornim mogu}nostima, funkcionalnim zahtevima (povezivawe za kolski i pe{a~ki saobra}aj) i rangu i potrebama naseqa. Prethodni stav odnosi se na legalizaciju, rekonstrukciju, dogradwu i nadgradwu objekta. Za doneti plan primewuju se i elementi, odnosno delovi plana do dono{ewa odluke o primeni delova plana.

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 137

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

5. U slu~aju kada se grobqe grani~i sa stambenim objektima, prilikom odre|ivawa poloàja grobnih parcela na neizgra|enom delu grobqa, ivica parcele mora biti udaqena minimalno 25,0m., od najblièg postoje}eg ili planiranog stambenog objekta. Prostor izme|u grobne parcele i granice grobqa ima karakter za{titnog zelenog pojasa i mora se ozeleniti visokom vegetacijom. 6. Ograda kompleksa prema javnom putu i neizgra|enom zemqi{tu je transparentna sa visinom koja je odre|ena za stambene ili industrijske objekte, s tim da se omogu}uje i formirawe "ìve" ograde. Elementi navedenih pravila gra|ewa za grobqa primewuju se putem i u postupku izdavawa Lokacijske dozvole. Ova pravila gra|ewa ne mogu se primewivati za grobqa ili delove grobqa: - ukoliko zemqi{te ne pripada Gradu (Op{tini), odnosno pravnom licu na koje je preneto pravo raspolagawa, ili ako zemqi{te nije u dràvnoj svojini, - za pro{irewe postoje}eg grobqa za koje nije donet Urbanisti~ki plan i grobqa van granica donetog Plana, kao i za grobqa na novim lokacijama.

Za zemqi{te iz prethodnog stava, obavezna je prethodna izrada odgovaraju}eg urabnisti~kog plana. Za grobqa navedena u prethodnom stavu, kao i za seoska naseqa, u slu~aju kada ne postoje uslovi za sahrawivawe (popuwenost, prilaz grobqu, pravni status), izuzetno se mo`e izraditi odgovaraju}i urbanisti~ki plan pre dono{ewa odgovaraju}eg plana naseqa.

2) Evakuacija otpada i `ivotiwskih ostataka

S obzirom da je predvi|eno da se sahrawivawe ìvotiwskih ostataka sa planskog podru~ja obavqa kroz evakuaciju istih na novu lokaciju budu}eg sto~nog grobqa kao organizovanog i sanitarno prihvatqivog re{ewa za sahrawivawe uginule stoke za 41 naseqe, u ovom Planu se ne daju pravila za ovakvu vrstu objekata. Budu}u lokaciju odrediti i razraditi odgovaraju}im urbanisti~kim planom, a u skladu sa tehni~kim propisima za ovu vrstu objekata. Za evakuaciju ku}nog sme}a, predvideti kontejnere zapremine oko 1100l, za komercijalne objekte 1 kontejner na 600m2 korisne povr{ine. Lokacije odrediti u okviru regulacije osnovnih saobra}ajnica, kao izdvojene ni{e sa upu{tenim ivi~wakom, tako da maksimalno ru~no gurawe kontejnera ne bude ve}e od 15m, po ravnoj podlozi sa usponom do 3%. Ta~ne lokacije i potreban broj kontejnera odrediti kroz izradu odgovaraju}e tehni~ke dokumentacije, u saradwi sa nadle`nim JKP. Sudovi se mogu smestiti i u unutra{wosti kompleksa, du` internih saobra}ajnica (~ija minimalna {irina ne moè biti mawa od 3,5m za jednosmerni i 6m za dvosmerni saobra}aj), sa mogu}no{}u okretawa vozila za odvoz sme}a (gabarita 8,6h2,5h3,5m i osovinskim pritiskom od 10 tona). Mogu}e je predvideti i druga~ije sisteme i metode prikupqawa i evakuisawa ku}nog sme}a, a u skladu sa uslovima za{tite ìvotne sredine. Posebno se napomiwe da se otpad, koji po sastavu ne odgovara ku}nom sme}u i predstavqa nusprodukt procesa skladi{tewa ili proizvodwe, deponuje prema posebnim uslovima, obra|uje i odvozi uz prethodnu saglasnost nadle`nih institucija na za to odre|ene lokacije.

3) Pijace

Gra|ewe zelenih pijaca sprovodi se u skladu sa urbanisti~kim planom, a za naseqa za koja nije predvi|ena izrada urbanisti~kog plana, u skladu sa tehni~kim propisima za ovu vrstu objekata.

7. 4. 3. MRE@A INFRASTRUKTURE

Pravila za izgradwu vodovodne mre`e

- Uli~nu mreù trasirati ispod kolovoza na 1,0 m ivice od kolovoza, a ako za to ne postoje uslovi pa cevovod mora da prelazi preko parcela mimo ulice strogo paziti da se prilikom kopawa rova za polagawe cevovoda ne ugroze susedni objekti, imaju}i u vidu i budu}u izgradwu na tim potezima (prema urbanisti~kim planovima). - Dubina ukopavawa : minimum 1,0 m prema uslovima konfiguracije terena. - Mreù polagati uvek ako je to mogu}e u suprotnoj strani ulice od planirane ili izvedene elektro i telefonske mreè. - Poèqno je da se cevovodi polaù blagovremeno, pri izgradwi saobra}ajnica, naravno kada za to postoje uslovi ( planirane saobra}ajnice). - Ako se u istom rovu polaù vodovodi drugih instalacija moraju se zadovoqiti minimalna propisana rastojawa za{tite. - Za mreù koja se trasira van naseqa vaè ista pravila kao i za polagawe cevovoda u naseqenim mestima. - Seoski vodovodi, kao i privatni, mogu se izgraditi prema posebnim vodoprivrednim uslovima, koje izdaje nadle`ni op{tinski, odnosno gradski organ. - Za polagawe vodovodne mreè kroz putno zemqi{te vi{eg ranga, ispod pruga i vodotokova potrebno je pribaviti mi{qewe i posebne uslove od nadle`nih organa i organizacija.

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 138

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

Pravila za izgradwu kanalizacione mre`e

- Uli~nu mreù trasirati ispod kolovoza na minimum 1,0 m dubine ukopavawa, sa obaveznim kaskadama, ako konfiguracija terena zahteva. - Ako cevovod mora da se postavqa preko parcela mimo ulica strogo paziti da se prilikom kopawa rova za polagawe cevovoda ne ugroze susedni objekti, imaju}i u vidu i budu}u izgradwu na tim potezima (prema urbanisti~kim planovima). - Ako je to mogu}e mreù uvek polagati u suprotnoj strani ulice od planirane ili izvedene elektro i telefonske mreè. - Prilikom izgradwe novih saobra}ajnica obavezno da se postavqaju cevovodi, da se kasnije ulica ne bi raskopavala (prema planovima trasirawa mreè infrastrukture na pojedinim potezima naseqa). - Ako se u istom rovu polaù vodovi drugih instalacija moraju se zadovoqiti minimalna propisana rastojawa za{tite. - Za izvo|ewe radova na polagawu ovih cevovoda na trasama izvan naseqa, privatnih mreà kanalizacije i na trasama ispod kapitalnih objekata vaè ista pravila kao kod polagawa vodovodne mreè.

Pravila za izgradwu atmosferske kanalizacione mre`e

- Uli~nu mreù trasirati ispod kolovoza, na udaqewu 1,5 m od osovine kolovoza. - Ista mreà obavezno se mora postaviti iznad podzemnih voda, uz obavezno zaptivawe spojeva. - Mreù polagati , uvek, ako je to mogu}e u suprotnoj strani ulice od planirane ili izvedene elektro i telefonske mreè. - Ako se u istom rovu polaù i vodovi drugih instalacija moraju se zadovoqiti minimalna propisana rastojawa za{tite. - Poèqno je da se cevovodi polaù blagovremeno, pri izgradwi saobra}ajnica, naravno kada za to postoje uslovi (planirane saobra}ajnice).

Pravila za izgradwu elektroenergetske mre`e

Elektroenergetski objekti se grade u skladu sa odredbama Zakona o planirawu i izgradwi, Prostornom planu, tehni~kim i drugim propisima. Odobrewe za izvo|ewe radova ispod, iznad ili pored elektro-energetskog objekta izdaje energetski subjekt koji je vlasnik, odnosno korisnik energetskog objekta. U skladu sa navedenim nagla{ava se slede}e:

- Gradwu svih objekata, a naro~ito objekata za stalan boravak qudi, treba graditi {to daqe od dalekovoda 110kV i 220kV (min. 25m od DV 110kV, odnosno 30m od DV 220kV). Za dobijawe odobrewa za izgradwu objekata u blizini vodova navedenog naponskog nivoa potrebno je pribaviti saglasnost od JP za prenos elektri~ne energije "Elektromre`a Srbije" - Beograd, koje }e kao subjekt koji koristi elektro-energetske objekte, utvrditi uslove za izgradwu.

- Gradwu objekata za stalan boravak qudi, kao i drugih objekata treba izbegavati i u blizini vodova 35kV i 10kV, odnosno u zoni od min. 5m levo i desno horizontalno od projekcije najbli`eg provodnika u neotklowenom stawu.

Izuzetno, ukoliko se iz opravdanih razloga mora graditi u navedenoj zoni, potrebno je pre po~etka izgradwe pribaviti saglasnost od JP ED "U`ice" na elaborat koji treba da uradi ovla{}ena projetantska organizacija.

Za izgradwu i rekonstrukciju objekata za proizvodwu elektri~ne energije snage preko 1 MW, kao i za objekte za prenos i distribuciju napona preko 35 kV, neophodno je pribaviti i energetsku dozvolu koju izdaje ministar nadleàn za poslove energetike u skladu sa Zakonom o energetici ("Sl. Glasnik RS", br. 84/04). Za{tita elektroenergetskih objekata definisana je odredbom ~lana 79. ovog Zakona. Sigurnosne visine, sigurnosne udaqenosti i druge mere za{tite uslovqene su "Pravilnikom o tehni~kim normativima za izgradwu nadzemnih elektroenergetskih vodova nazivnog napona od 1kV do 400kV ("Sl.list SFRJ", br. 65/88). Planom se defini{e obaveza detaqnih istraìvawa konkretnih mikrolokacija malih hidroelektrana, wihovih tehni~kih karakteristika i uslova izgradwe. Izgradwa malih hidroelektrana i objekata za druge vidove kori{}ewa obnovqivih izvora, kao i wihovo prikqu~ewe na mreù, vr{i}e se iskqu~ivo na osnovu smernica ovog plana, uslova nadle`nih organizacija i institucija i prihva}ene dokumentacije, u skladu sa Zakonom.

Pravila za izgradwu ma{inskih instalacija (termi~kih i gasnih)

- Toplovodne instalacije se pola`u na dubini od 0,80 - 1,0 m, na rastojawu 1,0 m od regulacione linije; - Sve za{titne cevi u koje se pola`u vodovi izvesti blagovremeno pri izgradwi saobra}ajnica, da se naknadno ne bi vr{ilo prekopavawe; - U istom rovu nikada ne polagati elektroenergetske vodove i toplovode ili parovode.

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 139

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

Pravila za izgradwu telekomunikacione mre`e

- Trase postoje}ih opti~kih i mre`nih kablova zadràvaju se, ako su u pojasu ulice, odnosno trotoara i ako ne ugroàvaju lokaciju drugih planiranih objekata; - Za polagawe kablova, potrebno je obezbediti prostor u trotoarima postoje}ih ili planiranih ulica ili u putnom zemqi{tu regionalnih magistralnih puteva, na dubini od min. 1,0m. Ako ulica nema trotoar kablovi se polaù na 0,5m od regulacione linije na min. dubini od 1,0m od dowe ivice odvodnog kanala, odnosno 1,35-1,50m od gorwe kote kolovoza; - Mreù polagati u suprotnoj strani ulice od planirane ili izvedene elektromreè, uvek gde je to mogu}e; - Ako se u istom rovu polaù i vodovi drugih instalacija moraju se zadovoqiti minimalna propisana rastojawa za{tite; - Rastojawe kablova od podzemnih delova objekata: minimalno 0,5 m; - Sve za{titne cevi i {ahte u koje se polaù vodovi izvesti blagovremeno pri izgradwi saobra}ajnica, da se naknadno ne bi vr{ilo prekopavawe; - Bazne radio stanice se mogu postavqati na javnim slobodnim povr{inama i na bezbednom rastojawu koje se odre|uje za svaki konkretan slu~aj; - Javne telefonske govornice, mogu se postavqati na mestima gde postoji mogu}nost polagawa prikqu~nog kabla i gde je frekvencija qudi velika: na prilazima i u javnim objektima ({kole, èlezni~ke i autobuske stanice, sportski objekti, objekte kulture, i sl.) na trgovima, trotoarima ulica, parkovima i drugim prostorima gde wihove lokacije na ometaju pe{a~ki i drugi saobra}aj, ne zatvaraju ulaze, prilaze i sli~no.

7.5. SMERNICE ZA IZGRADWU, KORI[]EWE I URE\EWE PROSTORA NA PODRU^JU PPPPN NP TARA I PODRU^JIMA O^UVANOG BIODIVERZITETA (podru~ju PPPPN NP Tara, {ire zone za{tite akumulacija Vrutci, Ra~a, Rzav, Tatalija i predeli o~uvanog biodiverziteta)

Ovako koncipiran strate{ki okvir prostornog razvoja grada, mora daleko vi{e da koristi mogu}nosti konkretnog prostora i obezbedi razvoj u predelima o~uvanog biodiverziteta i za{ti}enim prirodnim podru~jima na {irem prostoru, {to u specifi~nim uslovima podrazumeva znatno ve}e balansirawe ekonomskih, tehni~kih, kulturnih i prirodnih kapaciteta, ali i obezbe|uje usmeravaju}i razvoj u èqenom pravcu u meri u kojoj je to mogu}e. Smernice su osnova za formirawe pravila gra|ewa, kori{}ewa, ure|ewa i za{tite prostora u vrednim i za{ti}enim prirodnim dobrima, za potrebe planirawa, pre svega u okviru mogu}nosti koje pruàju reìmi izvan I i II stepena za{tite:

1. Na ovim podru~jima, potrebno je uspostaviti reìm sa selektivnim i kontrolisanim gazdovawem prirodnim resursima, izgradwom i kori{}ewem prostora i aktivnostima u prostoru, uz uslov odràwa visokog kvaliteta ìvotne sredine, biolo{ke i predeone raznovrsnosti. To je poqoprivredno - {umska i naseobinska zona koja osim planskog ure|ewa i komunalnog opremawa postoje}ih naseqa, podrazumeva i plansku izgradwu turisti~kih centara, naseqa i punktova i turisti~ko-rekreativne infrastrukture i druge tehni~ke infrastrukture, ograni~eno kori{}ewe mineralnih sirovina, razvoj {umarstva, razvoj sto~arstva i drugih grana poqoprivrede, lov i sportski ribolov i druge vidove odrìvog razvoja zasnovane na vode}im principima za{tite prirode i ìvotne sredine, na dugoro~noj dobrobiti lokalne zajednice i revitalizaciji lokalnog stanovni{tva i naseqa.

2. Predvideti o~uvawe i unapre|ewe stani{ta posebno zna~ajnih divqih vrsta i wihovih zajednica, optimalno upravqawe populacijama tih vrsta, o~uvawe i prezentacija reprezenata geonasle|a, o~uvawe i skladno ure|ewe celina ambijentalnih vrednosti, ukqu~uju}i tako|e stara seoska naseqa, objekte i oblike tradicionalnog graditeqstva, kao i `ivota i kulturno-istorijske vrednosti.

3. U naseqima i lokacijama sa stambenim, turisti~kim i ekonomskim objektima, kod kojih se na bilo koji na~in mogu ugroziti izdanske i povr{inske vode, mora se obezbediti sanitarno bezbedno prikupqawe i pre~i{}avawe ili odvo|ewe otpadnih voda, {to uslovqava: realizaciju kanalizacionih sistema i odgovaraju}ih postrojewa za pre~i{}avawe otpadnih voda, odnosno tamo gde to nije racionalno ni izvodqivo, izgradwu i ure|ewe nepropusnih septi~kih jama, uz organizovawe slu`be koja }e se starati o wihovom pra`wewu.

4. Razvojem i ure|ewem saobra}ajne infrastrukture, obezbediti uslove za nesmetano odvijawe tranzitnog i putni~kog prometa, uz kontrolisan prevoz opasnih i {tetnih materija, kao i drugih materija u koli~inama koje mogu trajno i u zna~ajnom obimu da ugroze prirodne vrednosti. Du`ždr`avnih i op{tinskih puteva, kao i na gra|evinskom podru~ju turisti~kih centara, naseqa i lokaliteta, obezbediti infrastrukturu (vodonepropusne rigole i sli~no) i ure|aje za prikupqawe, odvo|ewe i sanitarno prihvatqiv tretman zaga|enih atmosferskih voda.

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 140

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

Kriterijumi za izgradwu, kori{}ewe i ure|ewe su:

- svo|ewe izgra|enih povr{ina na meru, u kojoj }e da minimalno uti~u na promenu karaktera prirodne sredine; - stroga za{tita i posebni uslovi ure|ewa delova podru~ja koji se koriste u nau~ne, rekreativno- obrazovne i druge svrhe, radi o~uvawa izuzetnih vrednosti prirodne sredine; - o~uvawe izvora, ve}ih livada i proplanaka; - racionalna izgradwa saobra}ajne mreè uz ravnomernu pokrivenost podru~ja svim vrstama saobra}ajnica, raznih kategorija, u zavisnosti od potreba, koje se mogu iskqu~iti iz javnog kori{}ewa, osim u specifi~nim uslovima i potrebama; - izbor lokaliteta za izgradwu kao i izbor na~ina sprovo|ewa svih infrastrukturnih instalacija tako da ne dominiraju u prostoru, radi o~uvawa pejzaà; - izdvajawe povr{ina bez izgradwe stalnih (turisti~kih i stambenih) objekata, koje }e biti opremqene samo stazama za {etwu, planinarskim, kowskim i drugim stazama, usputnim nadstre{nicama ili skloni{tima uz koje se obezbe|uju ve}e otvorene povr{ine sa objektima za zadràvawe i rekreaciju u prirodi.

Posebna pravila:

Izgradwa turisti~kih centara po principu koncentrisanih gra|evinskih povr{ina, na slobodnom zemqi{tu koje nije pod {umom, uglavnom na padovima ve}im od 10%, kako bi se sa~uvale ravne pa{wa~ke povr{ine za rekreativne aktivnosti, sto~arstvo i izgradwu saobra}ajne i druge infrastrukturne mreè. Arhitekturu objekata je potrebno uskladiti sa arhitektonskim nasle|em ovog podru~ja, uz primenu prirodnih i tradicionalnih lokalnih materijala. Treba teìti ka izboru onih lokacija koje su zaklowene u pejzaù i koje nisu sagledive sa vidikovaca i istaknutih ta~aka u prostoru. Poèqno je da visina objekta ne pre|e sredwu visinu {ume. Tip izgradwe bi trebalo da bude "paviqonski" sa razbijawem masa, u vertikalnom i horizontalnom gabaritu, sa uvo|ewem zelenih povr{ina u izgra|ene komplekse. Stambeni objekti se mogu graditi po posebnim pravilima iz plana, a u okviru postoje}ih naseqa - zaselaka. Stare ku}e ne treba ru{iti, ve} samo originalno renovirati sa turisti~kom namenom. Novi objekti i pomo}ne zgrade mogu se graditi samo po odobrenom projektu i sa tradicionalnim osa}anskim izgledom. Materijal iskqu~ivo kamen i drvo. Novoizgra|ene zidane ku}e, poèqno je po posebnom planu ili programu renovirati u tradicionalnom stilu, odnosno fasade obloìti kamenom i drvetom. Dozvoliti izgradwu stambenih objekata i izvan gra|evinskog podru~ja i to na postoje}im oku}nicama za stalno naseqene stanovnike podru~ja, a u skladu sa tradicionalnom arhitekturom i materijalima i drugim uslovima utvr|enim planom. Povr{ine za stalno stanovawe obezbediti i u turisti~kim centrima, kroz urbanisti~ku razradu ovih lokaliteta. Kod urbanisti~ke razrade pristupiti strogom zonirawu gra|evinskih i drugih podru~ja, a prostornim planovima, ~iji nivo detaqnosti ne ide do nivoa parcele, koristiti princip prete`nih namena uz pogu{}avawe ne ve}e od 25-30 stanovnika po hektaru, odnosno unutra{we {irewe naseqa, kao i zaokruìvawe ivi~nih podru~ja... Kod izgradwe, izbalansirati grani~ne kapacitete u skladu sa planiranom namenom, uz zadovoqavaju}i prag komunalne i infrastrukturne opremqenosti. Legalizaciju objekata vr{iti na osnovu smernica i kriterijuma iz odgovaraju}eg prostornog, odnosno urbanisti~kog plana, kao i ako je objekat izgra|en, rekonstruisan ili dogra|en bez gra|evinske dozvole u III stepenu za{tite prirodnog dobra u skladu sa vrednostima, potencijalima i kapacitetima za{ti}enog prostora i principima odrìvog razvoja, uz odgovaraju}e dokaze nadle`nih organa i organizacija, a u skladu sa zakonom i podzakonskim propisima. Dozvoliti oìvqavawe manufakture prerade drveta, proizvodwa ribe, zdrave hrane, malih elektrana, bazen-kupali{te i sli~ne zanatsko uslu`ne privredne aktivnosti, obnavqawe vodenica i vaqarica, katrana. Privredne pogone je poèqno sme{tati u izgra|eno naseqsko tkivo, graditi u etno- stilu, tako da zanatsko privredni objekti predstaqaju i turisti~ku atrakciju po svom izgledu, proizvodu i na~inu proizvodwe koji bi po mogu}nosti bio tradicionalan. Prostor detaqno planirati i graditi u interesantnom etno-stilu sa nagla{enom tradicijom i obnovom istorijski interesantnih objekata. Kod postoje}ih objekata zadràti postoje}u gra|evinsku liniju, dok kod izgradwe novih objekata i dogradwe ona treba da iznosi minimum 5m, od javnog puta (regulacione linije). Izgra|enost gra|evinske parcele ne treba da prelazi 30%. Na jednoj gra|evinskoj parceli osim stambenih objekata mogu se graditi pomo}ni (garaè, ostave, letwe kuhiwe) ekonomski, poqoprivredni i mawi poslovni objekti (kova~nice, stolarske radwe, strugare i dr.) koji sa stambenim ~ine celinu doma}instva. Veli~ina stambenih i drugih objekata na seoskim podru~jima i na pojedinim lokalitetima u osnovi ne treba da je mawa od 50 m2 niti ve}a od 100 m2, a maksimalna visina Po+Pr+Pot. Krovovi su zbog klimatskih uslova kosi, nagibi 40-60 stepeni (dvovodni i ~etvorovodni).

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 141

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

Arhitektonska obrada stambenih, vikend, pomo}nih i ekonomskih objekata mora se prilagoditi neposrednom ambijentu. Delove zgrade, wen strukturni oblik i izgled (prozori, strehe, dimwaci, tremovi) graditi u duhu "starovla{ke ku}e" koja je na ovom podru~ju dala svoj doprinos narodnoj arhitekturi i graditeqskom nasle|u. Za pojedina~ne lokalitete, van gra|evinskog podru~ja, kao {to su planinarski domovi, lova~ke ku}e, nau~noistraìva~ke laboratorije, mawe grupacije seoskih doma}instava, koje vr{e funkcije od zna~aja za za{ti}eno prirodno dobro i drugi uslovi za ure|ewe, utvr|uju se u skladu sa odredbama plana. Za{ti}ena podru~ja se u celini mogu smatrati zonom rekreacije, izuzev prostora za koji je utvr|en prvi stepen za{tite, odnosno ako Prostornim planom za pojedine prostore nije druga~ije odre|eno. Na podru~ju predvideti povr{ine za rekreativne aktivnosti u prirodi, koje prati odgovaraju}e ure|ewe terena. Pod ure|ewem se podrazumeva izvo|ewe staza, odmori{ta, nadstre{nica i drugih prihvatnih objekata prema uslovima utvr|enim u Prostornom planu. Kod ure|ivawa rekreativnih povr{ina obavezna je upotreba prirodnih materijala, bez intervencija na terenu koje dovode do promena prirodnih karateristika zemqi{ta, koriste}i postoje}e prirodne livade, staze i dr. Izgra|eni objekti treba da budu od kamena i drveta, u tradiciji narodnog neimarstva podru~ja. Gra|evinske sportsko-rekreativne terene ure|ivati iskqu~ivo uz turisti~ke objekte, u okviru gra|evinskih podru~ja, kao deo organizovane, sekundarne turisti~ke ponude. Na utvr|enim povr{inama za zimske i letwe sportske aktivnosti, na otvorenom prostoru, graditi objekte neophodne za obavqawe tih aktivnosti: pokretni ski-liftovi, pristupni putevi, staze i parkinzi sa slu`benim objektima, prihvatni punktovi, opremati povr{ine za sportsko jahawe, padok staze, {tale. Biciklizam razvijati prema posebnim programima i stazama, koje povezuju turisti~ke celine i podceline, odnosno centralne sadràje, sme{tajne kapacitete i prirodne vrednosti. Posebno obeleàvawe pe{a~kih staza je osnova daqeg razvoja ovog vida aktivnosti turista. Vodotokove regulisati pejza`nim ure|ewem obala, kako bi se sa~uvao prirodni ambijent vodotoka, izuzetno izgradwom klasi~nih regulacija sa obaloutvrdama (centar naseqa). Kod ozelewavawa koristiti autohtone vrste drve}a i `buwa, a izbegavati parkovske i geometrijske forme. Za javne objekte obezbediti adekvatan i odgovaraju}i broj parking mesta. Po{tovati standarde i normative u pogledu odnosa poplo~anih, poroznih i ure|enih zelenih povr{ina. Za gra|ewe i ure|ewe prostora u okviru gra|evinskih podru~ja, kao i pojedina~ne lokacije objekata, obavezno je obezbe|ivawe odgovaraju}eg pristupa i komunalne opreme.

7.6. ZAVR[NE ODREDBE PRAVILA I PRINCIPA GRA\EWA I URE\EWA

Za izgradwu novih i rekonstrukciju postoje}ih objekata vaè pravila iz Prostornog plana. Ukoliko postoje}i objekat prelazi planom zadatu gra|evinsku liniju i ne ometa funkcionisawe drugih namena u prostoru, moè se zadràti u postoje}em stawu, uz dozvoqenu sanaciju. U naseqima (do izrade urbanisti~kog plana), poloàj gra|evinske linije definisati na osnovu pravila iz ovog Plana, a u skladu sa planiranim rangom saobra}ajnice. Sve namene gra|evinskog zemqi{ta su dominantne namene u zoni dok se pojedine parcele mogu nameniti kompatibilnim namenama. Kompatibilne namene su: stanovawe, delatnosti, poslovawe, trgovina, ugostiteqstvo, zanatstvo i usluge, komunalni i saobra}ajni objekti u funkciji stanovawa, poslovawa ili snabdevawa gorivom, zdravstvo, de~ija za{tita, obrazovawe, kultura i verski objekti. Objekat ne ispuwava uslove za dobijawe Gra|evinske dozvole ukoliko je izgra|en na postoje}oj javnoj povr{ini, na povr{inama uè zone sanitarne za{tite vodoizvori{ta ili na objektima ili koridorima postoje}e i ovim planom planirane infrastrukture. Objekat moè dobiti Gra|evinsku dozvolu na povr{inama druge prete`ne namene, pod uslovima propisanim Zakonom i ovim Planom. Izvan naseqenog mesta, za slu~ajeve koji nisu obuhva}eni ili su samo delimi~no regulisani ovim Pravilima, primewuju se i urbanisti~ki pokazateqi’definisani Pravilnikom, odnosno odgovaraju}im podzakonskim aktom.

8.0. OSNOVNA NAMENA PROSTORA SA BILANSOM POVR[INA

Osnovna namena prostora je postavqena tako da se omogu}i maksimalno valorizovawe razvojnih potencijala Grada U`ica, tako da se o~ekuje:

• U periodu do 2025. godine pove}a}e se procenat {umovitosti sa 36,5% (24289 ha) na 70% (optimalno pove}awe za oko 92%) tako da }e povr{ine pod {umama zauzimati 46630,5ha i predstavqa}e osnovnu namenu planskog podru~ja. Planom je omogu}eno pove}awe povr{ina pod {umama na zemqi{tu koje je najvi{e u privatnom vlasni{tvu, na ra~un poqoprivrednih povr{ina koje se nalaze na neuslovnom poqoprivrednom zemqi{tu (zemqi{te najslabijeg kvaliteta 7. i 8. bonitetne klase);

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 142

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

• Poqoprivredno zemqi{te }e se smawiti sa 36572ha (54,9) na 13712,65ha (optimalno smawewe za 62,5%), tako da }e ~initi 20,58% od ukupne povr{ine grada U`ica. Planirano smawewe je u korist pove}awa {umovitosti najve}im delom, a deo poqoprivrednog zemqi{ta }e se smawiti i za potrebe izgradwe vodoprivrednih objekata i saobra}ajnica. Podru~je poqoprivrednog zemqi{ta je definisano prema bonitetu i pedolo{kom sastavu, razvrstano prema visinskim zonama i strukturi preovla|uju}e poqoprivredne proizvodwe kao zemqi{te pogodno za: − poqoprivrednu proizvodwu do 500m n.v. (ratarstvo, povr}e); − poqoprivrednu proizvodwu od 500-700m n. v. (vo}arstvo); − poqoprivrednu proizvodwu od 600-850m n. v. (razvoj sto~arstva i proizvodwa sto~ne hrane, ratarstvo); − poqoprivrednu proizvodwu od 1000m n. v. (razvoj sto~arstva i proizvodwa sto~ne hrane); − livade, pa{waci, {ume i ostalo.

• Pove}awe povr{ine vodnog zemqi{ta sa 642,4ha (0,96%) na 1137,2 (1,7%) (optimalno pove}awe za 77%). Postoje}a akumulacija "Vrutci" zauzima oko 222,5ha. Podru~je voda i vodnog zemqi{ta obuhvata sve povr{inske vode, bare i mo~vare, vodne akumulacije i retenzije, vodoza{titna podru~ja i zahvate. Planom je predvi|eno pro{irewe ovog podru~ja i izgrawa novih sistema i objekata sa snabdevawe vodom i to: − planirana brana i akumulacija "Roge" }e zauzimati 458,8ha (na teritoriji grada U`ica); − planirana brana i akumulacija "Orlova~a" }e zauzimati 28,1ha (na teritoriji grada U`ica); − planirana akumulacija "Tatalija" }e zauzimati 5,3ha;

• Povr{ine pod saobra}ajnom infrastrukturom }e se pove}ati sa 385ha (0,58%) na 753,05ha (1,13%), odnosno za 368,05ha ili oko 96%. Povr{ine koje zauzimaju magistralni putevi (dràvni putevi I reda) }e se pove}ati sa 117ha na 184,55ha (za 67,55ha ili oko 58%), regionalnih (dràvni putevi II reda) sa 63ha na 187,5ha (za 124,5ha ili oko 198%), op{tinskih puteva sa 205ha na 300ha (za 95ha ili oko 46%). Planom je predvi|ena trasa turisti~kog pravca koji }e zauzimati povr{inu od 81ha. Tako|e, povr{ina pod prugama }e se pove}ati sa 172,5ha na 177,5ha (za 5ha ili oko 3%). • Obzirom da je opredeqewe ovog plana ograni~avawe {irewa izgradwe na nove povr{ine, u bilansima je dato mawe pove}awe izgra|enog prostora naseqa. Podru~ja naseqskih centara i posebnih celina i zona obuhvataju postoje}a i planirana gra|evinska podru~ja, uz mogu}nost pro{irewa maksimalno 10%. Eventualno pro{irewe gra|evinskog podru~ja u gradskom centru bi}e definisano Generalnim urbanisti~kim planom Uìca. Prikazano pove}awe izgra|enog prostora, odnosi se na planirane privredno-poslovne zone kao i privredno-poslovne i turisti~ke lokalitete.

Napomena: Za planirane akumulacije "Roge", "Orlova~a" i "Tatalija", ne postoji tehni~ka dokumentacija, tako da su povr{ine date okvirno (sa karte). U izra~unavawu povr{ina za magistralni put (dr`avni putevi I reda) ja ra~unat zemqi{ni pojas od 25m, regionalni put (dr`avni putevi II reda) 20m, op{tinske puteve 15m, obilaznica 30m. Za izgradwu pruge uzanog koloseka [argan Vitasi - Brane{ci ra~unat je zemqi{ni pojas od 5m.

T a b e l a br. 27: Bilans planirane namene povr{ina (u ha i %)

Ostalo zemqi{te

Saobra}ajna infrastruktura Ukupna Poqo- [umsko Vodno Podru~je Godina povr{ina privredno zemq. zemq. Putevi Izgra|en Ostalo zemqi{te prostor neplodno Ukupno Pruga naseqa zemq Dr`avni Dr`avni Turisti~ki Op{tinski put put I reda put II reda putevi (pravac)

66615 36572 24289 642,4 385 117 63 205 - 172,5 3856,6 697,5 2010 100% 54,9 36,5 0,96 0,58 0,2 0,1 0,3 - 0,26 5,78 1 GRAD u k u p n o 66615 13712,65 46630,5 1137,2 753,05 184,55 187,5 300 81 177,5 3879.74 324,36 2025 100% 20,58 70 1,7 1,13 0,3 0,3 0,45 0,12 0,27 5,8 0,49

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 143

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

9.0. ZA[TITA I REZERVISAWE PROSTORA

Prostornim planom Grada Uìca ustanovqena je za{tita i utvr|eno rezervisawe prostora za planirane namene ukupne povr{ine od oko 33446,33ha ili 50,21% teritorije grada. Za{ti}eni prostori na povr{ini od 28471,84ha ustanovqeni su na osnovu odredaba zakona (za{titni pojasevi postoje}ih infrastrukturnih sistema), Zakona o Nacionalnom parku Tara ("Slu`beni glasnik SRS", br. 3/89), odlukama donetim na osnovu zakona (za{ti}ena prirodna i nepokretna kulturna dobra): Predeo izuzetnih odlika "Klisura \etiwe" ("Slu`beni glasnik RS", br.66/91), Park prirode "[argan-Mokra Gora" ("Sl. glasnik RS", br. 52/05, 105/05 i 81/08), Memorijalni prirodni spomenik "Kadiwa~a" (Re{ewe SO Titovo Uìce br. 05-633-1/72 od 24. 12.1973. godine), "Spomenik prirode Potpe}ka pe}ina" (Re{ewe SO Uìce od 30. 06. 1997. godine). Deo rezervisanih prostora na povr{ini od 432 ha utvr|en je planskim re{ewima donetim od strane republi~kog nivoa upravqawa (za{tita izvori{ta vodosnabdevawa planiranih akumulacija i brana "Roge" i "Orlova~a" utvr|ena Prostornim planom podru~ja izvori{ta vodosnabdevawa regionalnog podsistema "Rzav"). Ovim Planom ustanovqeno je rezervisawe prostora na povr{ini od 2504,96ha ili 3,76% teritorije, odnosno 5,9% ukupno za{ti}enih i rezervisanih povr{ina, za planirane trase i objekte infrastrukturnih sistema s neposrednim pojasevima za{tite i za turisti~ke prostore.

U bilans za{ti}enih prostora ukqu~eni su: • za{ti}en prostor ustanovqenih prirodnih dobara i dobra u postupku sticawa statusa (Predeo izuzetnih odlika" Klisura \etiwe"); • za{ti}ena kulturna dobra; • neposredni pojasevi za{tite trasa i objekata infrastrukturnih sistema {irine oko i vi{e od 5,0m. Pri bilansirawu pruge uzanog koloseka [argan-Vitasi-Brane{ci ukqu~en je pojas za{tite od 50m. U bilans planiranih akumulacija i brana "Roge" i "Orlova~a" ukqu~ene su akumulacije sa zonom neposredne za{tite kao i u`a zona za{tite. Za planiranu mawu akumulaciju "Tatalija", ne postoji tehni~ka dokumentacija, tako da su povr{ine date okvirno (sa karte).

U bilans rezervisanih prostora ukqu~eni su: • planirani infrastrukturni koridori (trase i objekti infrastrukturnih sistema s neposrednim pojasom za{tite) {irine ve}e od 10,0m; • akumulacija sa zonom neposredne za{tite (za planirane akumulacije "Roge" i "Orlova~a"); • predvi|eni turisti~ki prostori.

T a b e l a br. 28: Za{tita i rezervisawe prostora na podru~ju grada, 2025. god. (ha)

Za{tita i rezervisawe prostora Povr{ina grada Ukupno Za{tita Rezervisawe

66615 ha 33446,33 30941,37 2504,96 UKUPNO GRAD 100% 50,21 46,45 3,76

ZA[TI]ENA PRIRODNA DOBRA 39323,57• 39323,57• 0,0 Nacionalni park "Tara" (za{titna zona) 27581 27581 - "Spomenik prirode Potpe}ka pe}ina" 19,60 19,60 - Predeo izuzetnih odlika" Klisura\etiwe" 856,24 856,24 - Memorijalni prirodni spomenik "Kadiwa~a" 15,00 15,00 - Park prirode "[argan - Mokra Gora" 10813,73 • 10813,73 • - Strogi prirodni rezervat na Jelovoj Gori 9,00 9,00 - Za{tita lokaliteta "Quto poqe - Tresava" KO Kremna 29,00 • 29,00 • -

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 144

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

ZA[TI]ENA KULTURNA DOBRA 56,33 56,33 0,0

Prostorno kulturno-istorijska celina Trg Svetog Save 3,00 3,00 - Prostorno kulturno-istorijska celina Carina 1,95 1,95 - Prostorno kulturno-istorijska celina Slanu{a 0,57 0,57 - Prostorno kulturno-istorijska celina Ul. Dimitrija Tucovi}a 1,22 1,22 - Prostorno kulturno-istorijska celina Trg partizana (Glavni gradski trg) 4,64 4,64 - Prostorno kulturno-istorijska celina Kremna 23,00 23,00 - Prostorno kulturno-istorijska celina Mokra Gora 16,9 • 16,9 • - Utvr|ewe u`i~ki grad 3,35 3,35 - Op{ta bolnica Kr~agovo 1,70 1,70 -

TURISTI^KI PROSTORI 1865,5 0,0 1865,5

Turisti~ki centar "Kalu|erske Bare" 91,5 • - 91,5• "[arganska osmica" (Mokra Gora) 227• - 227• Jelova Gora 1520 - 1520 Skijali{te Iver (Zbori{te) 27 • - 27•

AKUMULACIJE SA U@OM ZONOM ZA[TITE 1564,8 1127,5 437,3

Akumulacija " Roge" 1189 788 401 Akumulacija “"Orlova~a" 148 117 31 Akumulacija “"Vrutci"” 222,5• 222,5• - Planirana akumulacija “"Tatalija"” 5,3 - 5,3

INFRASTRUKTURNI SISTEMI 2063,76 1516,1 547,66

Dràvni putevi I reda (autoput) 852,84 676,80 176,04 Ostali dràvni putevi I reda 278,35 210,80 67,55 Dràvni putevi II reda 246,5 122,00 124,5 Op{tinski putevi 284 189,00 95 Turisti~ki putevi 243 162,00 81,00 Pruga uzanog koloseka [argan Vitasi-Brane{ci 33,61 33,10 0,51 Magistralni gasovod 125,46 122,4 3,06

• Povr{ine za{ti}enih i rezervisanih prostora prikazane su u strukturi povr{ina, ali ne ulaze u ukupnu povr{inu zbog preklapawa u okviru za{titne zone PPPPN NP Tara.

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 145

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

IV IMPLEMENTACIJA PROSTORNOG PLANA

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 146

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

1. MERE I INSTRUMENTI ZA OSTVARIVAWE PROSTORNOG PLANA

1.1. SMERNICE ZA PROSTORNU INTEGRACIJU GRADA U@ICA SA SUSEDNIM REGIONIMA

U narednom periodu u Srbiji se o~ekuje intenzivan proces decentralizacije tj. ja~awe lokalnog i regionalnog nivoa odlu~ivawa i raspolagawa sredstvima za razvoj. Policentri~an i uravnoteèn razvoj teritorije grada treba da vodi u novu teritorijalnu organizaciju, koja bi bila osnov za formirawe vi{e op{tina, u skladu sa Ustavom, Zakonom i Statutom Grada. U tom smislu treba posvetiti pa`wu udruìvawu malih sela sa centima zajednice naseqa po principu partnerskog udruìvawa na interesnoj, ekonomsko-funkcionalnoj osnovi. U daqem procesu razvoja, Grad Uìce bi trebalo da teì dostizawu nivoa NUTS 3 (kategorija od 100.000 do 800.000 stanovnika). Naime, pored uloge centra funkcionalnog podru~ja, Uìce bi trebalo da ima mogu}nost sprovo|ewa kqu~nih odluka prostornog razvoja na {irem prostoru i mogu}nost uspostavqawa horizontalne koordinacije po pitawu prostornih sistema sa drugim okruzima i regionima, razvijene uslu`ne delatnosti, ali i niz javnih slu`bi i centralnih funkcija na kojima bi se gradilo efikasnije funkcionisawe. Re{avawe odre|enih transregionalnih pitawa vr{i}e se u zavisnosti od interesa srodnih regiona na osnovu odre|enih programa i projekata, kao i predpristupnih fondova. Razvoj regionalnih veza pruà mogu}nosti saradwe (SEE program, Exchange program i program prekograni~ne saradwe) Grada Uìca sa op{tinama (regionima) u Evropi koji imaju sli~ne potencijale. Programi Evropske Unije (INTERREG – New Neighbourhood Prograммe, ISPA), kao i bilateralna kooperacija Srbije sa nekim zemqama Evropske unije uz podr{ku drugih programa koji su danas prisutni u Srbiji, mogu da pomognu kod aktivirawa ovih potencijala Grada Uìca u saradwi sa prekograni~nim susedima. Kooperacija otvara puteve aktivirawa zajedni~kih turisti~kih, privrednih, saobra}ajnih i kulturnih programa u funkciji uspe{nosti razvoja. Otvara mogu}nosti razvoja na partnerskoj osnovi, vezano za konkretne razvojne projekte u pravcu orijentacije privrednih potencijala, poqoprivredne proizvodwe, turisti~ke ponude, industrije, usluga javnog sektora. Kad Srbija postane ~lanica EU, mogu}e je konkurisati kod evropskih strukturnih fondova za ubrzani razvoj. Iz tog razloga je va`no podsticati interesno regionalno povezivawe sa susednim op{tinama u zemqi i sa susednim op{tinama i regionima u Crnoj Gori i BiH (Republici Srpskoj) kroz:

• Identifikovawe mogu}nosti regionalnog povezivawa sa susednim op{tinama i regionima • Uskla|ivawe prostornih re{ewa • Potpisivawe deklaracija o me|usobnoj saradwi • Formirawe zajedni~kih radnih tela koja bi predlagala projekte od zajedni~kog interesa i • Razvijawe obrazaca upravqawa transgrani~nim prostorima.

Regionalno povezivawe i saradwu treba razmatrati multidisciplinarno: sa ekonomskog, socijalnog, demografskog, ekolo{kog, kulturnog, zdravstvenog i obrazovnog aspekta odnosno, vr{iti kroz razradu i integrisawe programa iz oblasti za{tite `ivotne sredine, razvoja saobra}aja, turisti~ke infrastrukturei drugih oblasti u konkretne planove razvoja, uz ocenu dru{tveno-ekonomske i finansijske podobnosti i ekolo{ke prihvatqivosti.

Regionalna dimenzija Prostornog plana Grada U`ica podrazumeva:

• Plansko ure|ewe podru~ja Zlatibora i Tare. • Rezervat biosfere Drina. • Ja~awe prekograni~ne saradwe na poqu za{tite ìvotne sredine, projekat 18 op{tina Srbije, Crne gore i Republike Srpske-Komisija za reku Drinu (REK). • Predlog prekategorizacije mreè dràvnih puteva. • Rezervacija prostora za potencijalni koridor autoputa Poèga-Uìce-granica Republike Srpske i povezivawe sa dràvnim putevima. • Realizacija obilaznica oko Uìca. • Realizacija turisti~kog pravca od Jelove do Mokre Gore, sa mogu}no{}u povezivawa pet op{tina. • Planirawe tunela ispod Kadiwa~e, odnosno rekonstrukcija magistralnog puta M19.1 (Okletac - Roga~ica - Bajina Ba{ta - Dub –- Kadiwa~a - Dubci) na deonici Dubci (kafana Grab) - Zaglavak (Most) i povezivawe sa dolinom Drine kao jednom od glavnih osovina razvoja, po nekim autorima ki~me srpskog geoprostora. • Obnova i izgradwa pruge uzanog koloseka [argan Vitasi - Kremna - Bioska - Uìce i veza sa Republikom Srpskom, sa mogu}no{}u povezivawa Uìca i Vi{egrada.

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 147

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

• Rekonstrukciju i aktivirawe aerodroma Ponikve u civilne svrhe. • Formirawe robnotransportnih centara u Sevojnu, na potezu planirane Radne zone "Sevojno D" i planirane privredno-poslovne zone "Surduk". • Osnivawe Slobodne zone Uìce. • Slivno podru~je Rzava i wegov regionalni zna~aj. • Realizaciju regionalne deponije. • Realizaciju privredno-poslovne zone Brane{ko poqe sa op{tinom âjetina. • Spomen obele`je Kadiwa~a. • Organizacija i promocija turisti~kih aran`mana objediwavawem turisti~ke ponude regiona. • Otvarawe sredwe turisti~ke {kole u Uìcu.

1.2. MERE ZA RAVNOMERNI TERITORIJALNI RAZVOJ

U ciqu postizawa uravnoteènog prostornog razvoja, neophodno je podsta}i razvoj urbane mreè koja }e pokrivati sve delove teritorije grada. Strategija upravqawa prostornim razvojem mora teìti ka uravnoteènom i policentri~nom sisitemu naseqa, novom odnosu izme|u gradskog centra i sela i odrìvom razvoju.

Mere za ravnomerni teritorijalni razvoj koje treba sprovoditi u narednom periodu su: • Promovisawe saradwe izme|u grada i sela radi ja~awa funkcionalnih veza, • Promovisawe diversifikovanih razvojnih strategija prilago|enih specifi~im potenijalima ruralnih podru~ja, • [irewe znawa iz oblasti poqoprivrede, • Pomo} ruralnim naseqima putem obrazovawa, stru~ne obuke i otvarawa radnih mesta van sektora poqoprivrede, • Razvijawe pristupa informacijama i znawu, • Efikasna politika za razvoj sela u ciqu spre~avawa nepo`eqne emigracije • Poboq{awe saobr}ajnih veza izme|u grada i okru`ewa i • Razvoj me{ovitih funkcija naseqa.

Prioritetno je formirawe mreè centara koja moè brè da uti~e na prevazilaèwe razlike izme|u sela i grada, odnosno ja~awe urbanog potencijala seoskih podru~ja, {to treba da doprinese brèm i samostalnijem razvoju vanpoqoprivrednih aktivnosti u seoskim naseqima Smawivawe negativnih procesa koji se javqaju izme|u sela i grada realizova}e se kroz izjedna~avawe ìvotnih uslova stanovni{tva, boqe saobra}ajno povezivawe postoje}ih naseqa sa urbanim centrima, odnosno istovremeno poboq{awe saobra}ajnih veza, infrastrukturne opremqenosti i razvoja socijalne infrastrukture. Domen koji treba razviti i sa posebnom pa`wom ugraditi u razvojna dokumenta jesu: socijalna, zemqi{na, stambeno-komunalna, kulturna, ekolo{ka, odnos prema privatnom preduzetni{tvu, infrastrukturi i druge politike, kao i instrumenti kojima raspolaù u segmentima koji se ti~u razvoja ruralnih podru~ja. Osim formulisawa {iroke strategije razvoja sela, potrebno je identifikovati program i planove za izabrana naseqa, naro~ito u nerazvijenijim podru~jima. Tako|e, potrebno je uspostaviti proceduru nadzora, pra}ewa i vrednovawa rezultata, uz naglasak na proveravawu uticaja na sistem naseqa u podru~ju. Razra|en i podràn program i disperzija sektora malih i sredwih preduze}a (MSP), moè da pospe{i razvoj sela. Ekonomska snaga Uìca je takva, da se mora izvr{iti, bar za prvu fazu primene Prostornog plana Grada, izbor nekoliko naseqa u kojima bi se obezbedila podr{ka razvoju MSP na infrastrukturno opremqenim lokacijama, kao stimulans za ulagawa privatnog sektora. Razvoj teritorije grada treba da ide u pravcu stvarawa vi{efunkcionalnih proizvodnih, socijalnih i kulturnih prostora. Posebna pa`wa treba da bude posve}ena retko naseqenim, brdskim i grani~nim podru~jima.

1.3 . MERE ZA UNAPRE\EWE UPRAVQAWA PROSTORNIM RAZVOJEM

Za{tita, razvoj i ure|ewe prostora u skladu sa planskim re{ewima, re`imima i pravilima utvr|enim Prostornim planom zahteva savremen pristup u upravqawu prostornim razvojem, {to podrazumeva i niz institucionalno – organizacionih mera koje bi trebalo da preduzima Gradska uprava, u saradwi sa republi~kim i regionalnim organizacijama, nevladinim organizacijama i asocijacijama gra|ana i to: • Kvalitetna organizacija slu`bi za planirawe i ure|ewe prostora, • U~e{}e svih aktera sa prostora grada i {ire, • Sinhronizovan rad infrastrukturnih i komunalnih sistema, • Politi~ka voqa i odgovornost.

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 148

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

Kvalitetna organizacija slu`bi za planirawe i ure|ewe prostora podrazumeva organizaciono i kadrovsko ja~awe gradskih slu`bi nadle`nih za planirawe, izgradwu i ure|ewe prostora, inspekcijsku kontrolu izgradwe, upravqawe za{titom ìvotne sredine i dr. Zadatak stru~nog kadra iz ove oblasti bio bi stalna redefinicija metoda i postupaka prostornog i urbanog planirawa na na~in koji garantuje ve}i i boqi u~inak od dosada{weg. U okviru plana razvoja, trebalo bi inicirati i stvoriti uslove za uspostavqawe odgovaraju}ih institucija koje }e se na adekvatan na~in baviti prikupqawem informacija, pra}ewem i planirawem nerazvijenih podru~ja. Zadatak ovih institucija, bio bi da identifikuju javne i privatne izvore kapitala za nove poduhvate (kredite i druge izvore). Kqu~no je i da se obezbedi centralizovana institucionalna podr{ka - menaxment MSP koji }e koordinirati aktivnosti, komunicirati sa doma}im i inostranim trì{tem i voditi ra~una o nivou i kvalitetu ponude. Edukovawe gra|ana o wihovim pravima i na~inima ukqu~ivawa u proces planirawa i dono{ewa odluka od zna~aja je za realno planirawe, izradu i sprovo|ewe planova. Mera informisawa i edukacije javnosti o mogu}nostima kori{ewa , izgradwe i ure|ewa prostora na osnovu planskih re{ewa i pravila utvr|enih Prostornim planom i urbanisti~kim planovima, kao i obavezama, sadràju i na~inu pribavqawa potrebne dokumentacije za gra|ewe treba da dovede do brè, efikasnije i odrìve gradwe. Tako|e je neophodno unaprediti mere zemqi{ne politike kao i javno-privatno partnerstvo. Problematika racionalnog kori{}ewa i za{tite prostora vezana je za predvi|enu funkcionalnu organizaciju naseqa i veli~inu prostora koja je obuhva}ena granicama gra|evinskih podru~ja naseqa. Na temequ sagledanih stawa u prostoru postoje}ih naseqa, neophodno je optimalno kori{}ewe gra|evinskog podru~ja koje se postiè: • Pove}awem stepena iskori{}enosti gra|evinskog zemqi{ta unutar postoje}ih gra|evinskih podru~ja i spre~avawe svakog daqeg neopravdanog {irewa; • Smawivawe predimenzionisanih gra|evinskih podru~ja naseqa na dimenzije primerene potrebama; • Usmeravawe izgradwe unutar postoje}ih gra|evinskih podru~ja na delove koji su ve} opremqeni komunalnom infrastrukturom; • Opredeliti gra|evinska podru~ja seoskih naseqa kako bi se sa~uvao i unapredio raspoloìv fond produktivnog zemqi{ta.

Sinhronizacija rada svih gradskih slu`bi i javnih preduze}a, podrazumeva poboq{awe koordinacije gradskih javnih preduze}a komunalne delatnosti, gra|evinsko zamqi{te, puteve, Gradske uprave Uìce i drugih, u pogledu objediwavawa aktivnosti na planirawu, pribavqawu, ure|ivawu gra|evinskog zemqi{ta, poboq{awu infrastrukturne opremqenosti i komunalne ure|enosti prostora grada i kompatiblnom tehnolo{kom osavremewavawu rada. Obzirom da planirawe samo po sebi nema snagu, mora biti podràno merama i instrumentima gradskih i drugih politika. Kvalitetan prostorni razvoj grada je nezamisliv bez visokog nivoa politi~ke voqe i odgovornosti, koje izme|u ostalog treba postizati stalnom i svestranom edukacijom zaposlenih u Gradskoj upravi, razmatrawem svih tema iz oblasti planirawa i ure|ewa prostora na sednicama Skup{tine Grada i pra}ewem sprovo|ewa zakona i gradskih odluka iz ove oblasti. Ve}im angaòvawem odgovornih politi~ara, ve}e su {anse za uspe{nu realizaciju Prostornog plana.

1.4. PRIORITETNA PLANSKA RE[EWA, PROJEKTI I AKTIVNOSTI DO 2015 GODINE SA MERAMA I INSTRUMENTIMA ZA OSTVARIVAWE

Osnova za definisawe prioritetnih planskih re{ewa, projekata i aktivnosti do 2015 godine jesu osnovni ciq u sprovo|ewu Prostornog plana Grada U`ica, op{ti prioriteti kao i postoje}e stawe u ovoj oblasti. Osnovni ciq u sprovo|ewu Prostornog plana je organizacija, kori{}ewe, ure|ewe i za{tita prostora, koji treba da dovede do organizovanog aktivirawa prostornih potencijala na teritoriji grada i usmeravawa wegovog daqeg prostornog razvoja.

Saglasno navedenom ciqu op{ti prioriteti sprovo|ewa Prostornog plana su:

• Efikasno, organizovano i racionalno aktivirawe postoje}ih razvojnih potencijala (qudskih, prirodnih i stvorenih) u socio-ekonomskom, prostornom i ekolo{kom pogledu, po{tuju}i kontinuitet prostornog i odrìvog razvoja. • Prevazilaèwe prostornih ograni~ewa za razvoj (nedostatak javnih slu`bi, infrastrukture, neplanska izgradwa), u ciqu kvalitetnijeg opremawa mreòm i objektima komunalne infrastrukture. • Umreàvawe urbanih i ruralnih podru~ja na teritoriji grada, kompatibilno funkcionisawe i afirmisawe, uz podsticawe razvoja seoskih podru~ja. • Ekonomski razvoj, zasnovan na kori{}ewu lokalnih resursa i komparativnih prednosti Grada, pove}awu atraktivnosti prostora i {irem izboru lokacija, raznovrsnih re{ewa i ponuda za ulagawe doma}eg i stranog kapitala.

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 149

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

• Funkcionalno povezivawe sa neposrednim okruèwem i ja~awe regionalnog karaktera Grada Uìca, na {irem nivou ukr{tawa ekonomskih, socijalnih, kulturnih, infrastrukturnih i drugih veza i odnosa, posebno u delu infrastrukturnog povezivawa (pre svega saobra}aja), urbanih funkcija, kao i institucionalnog povezivawa i umreàvawa. • Formirawe identiteta Grada i wegovih pojedinih delova na sistemu prirodnih i kulturnih vrednosti, kao i ekonomske prepoznatqivosti. • Motivisawe, angaòvawe i aktivirawe svih aktera Grada na partnerskoj osnovi, kao i dogovor i saglasnost oko razvojnih projekata.

Navedeni op{ti prioriteti kao i ciqevi, planske koncepcije i re{ewa }e se sprovoditi: • primenom utvr|enih kriterijuma, politika, mera i instrumenata, • razradom utvr|enih ciqeva i koncepcija kroz planove i programe subjekata razvoja na teritoriji grada, • neposrednom primenom pravila izgradwe i ure|ewa prostora, • po{tovawem utvr|enih normativa i standarda i • nastavkom istra`ivawa i planirawa, monitoringom promena u prostoru i operacionalizacijom osnovnih koncepcija Prostornog plana.

I. Za{tita i kori{}ewe {uma i {umskog zemqi{ta i lovi{ta

Plansko re{ewe 1: Programi obnove i za{tite {uma i Programi gazdovawa {umama bez obzira na vlasni{tvo i namenu

1) Izrada Osnova gazdovawa {umama (posebne i op{te).

2) Prioritet dati {umama posebne namene na podru~jima Rzava, Vrutaka, klisure \etiwe, Tare, Mokre i Jelove Gore. Posle wihovog progla{ewa sledila bi izrada Posebne osnove gazdovawa.

3) Uskla|ivawe istovetnih re`ima kori{}ewa {umskog zemqi{ta kroz Osnove gazdovawa {umama posebne namene i na podru~ju akumulacije Rzav i na podru~ju akumulacije Vrutci. Na taj na~in bi se prevazi{la postoje}a situacija ura|enih planskih re{ewa za ove dve akumulacije u razli~ito vreme po razli~itim metodologijama.

Prioritetne 4) Pove}awe povr{ina pod {umskim ekosistemima.

aktivnosti : 5)Podizawe kvaliteta {uma, uzgojem visokih {uma uz prirodno obnavqawe.

6) Uva`avawe i po{tovawe savremenih principa oblikovawa predela u funkciji unapre|ewa turisti~kih potencijala. To se odnosi na grani~na podru~ja {umskog zemqi{ta, prostore uz saobra}ajnice, obale reka, akumulacije, turisti~ke centre, na mestima proseka za postavqawe infrastrukture, ski staza i sl.

7) Povr{ine pod {umama u naseqima treba u planskim re{ewima tretirati kao ekosisteme i biotope koje treba maksimalno o~uvati, unaprediti i u~initi ih dostupnim za rekreaciju stanovni{tva.

Plansko re{ewe 2: Pove}awe stepena {umovitosti

1) Zastupqenost devastiranih sastojina u dr`avnom vlasni{tvu Tarsko- zlatiborskog {umskog podru~ja, koje se mogu putem rekonstrukcije prevesti u vi{i uzgojni oblik iznosi 671,98 ha, {to upu}uje na zapo~iwawe ove aktivnosti sa duga~kim rekonstrukcionim razdobqem. Navedeni iznos povr{ina za rekonstrukciju obuhvata povr{ine devastiranih {uma u namenskim celinama 10 i 26. Prioritetne aktivnosti: 2) Prema ovim pokazateqima ({umovitosti i o~uvanosti), da bi se do{lo do potrebnog optimuma, (predstavqa dugoro~no re{ewe), potrebno je izvr{iti po{umqavawe na 3.119,33 ha, {to je velika povr{ina za koju je potrebno obezbediti po sada{wim cenama finansijska sredstva u iznosu od 223.000.000,00 dinara.

3) Procenat uve}awa povr{ina u planskom periodu do 2015. godine kre}e se od 5 - 20 %, a u proseku oko 11 %.

4) Ukupno 60-70% po{umqenosti za teritoriju grada-op{tine U`ice do kraja planskog perioda u dr`avnom i u privatnom vlasni{tvu.

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 150

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

Za{tita, gajewe, lov i kori{}ewe divqa~i u lovi{tima u Plansko re{ewe 3: skladu sa prirodnim uslovima

1) Pove}awe brojnosti i poboq{awe strukture i kvaliteta sitne i krupne Prioritetne divqa~i.

aktivnosti : 2) Za{tita i o~uvawe svih, posebno retkih i ugro`enih vrsta divqa~i.

3) Razvoj komercijalnih lovi{ta do 2015. godine.

4) Saradwa sa korisnicima susednih lovi{ta.

Implementacija ciqeva i zadataka

Odnosi se na dva osnovna ciqa:

1. Pove}awe povr{ina pod {umskim ekosistemima. 2. Podizawe kvaliteta {uma, uzgojem visokih {uma uz prirodno obnavqawe.

Pove}awe povr{ina pod {umskim ekosistemima podrazumeva:

1.1. Pove}awe {uma u dr`avnom posedu, formirawem novih povr{ina uz postoje}e {umske komplekse.

1.2. Objediwavawe i ukrupwavawe privatnih {uma radi lak{eg planirawa i uzgoja.

1.3. Uspostavqawa {uma posebne namene na slede}im podru~jima:

- Zone za{tita vodosnabdevawa "Rzav" na povr{inama ozna~enim na planu kao predeli o~uvanog biodiverziteta (predodre|ene za {umske ekosisteme): u granicama uè zone za{tite akumulacije. - Zona za{tite vodosnabdevawa "Vrutci". - U granicama prirodnog dobra "Klisure reke \etiwe". - U granicama za{ti}ene zone podru~ja "Nacionalnog parkaTara", podru~ja sa stani{tima retkih i ugroènih biqnih i ìvotiwskih vrsta, spomeni~kog nasle|a, arheolo{kih nalazi{ta i dr.). - U granicama Parka prirode "Mokra Gora". - U granicama Parka prirode "Zlatibor". - U granicama {umskog kompleksa, odnosno predela naro~ite prirodne lepote "Jelova Gora".

Pored Programa za{tite i obnove postoje}ih {uma u kategoriji posebne namene, zna~ajno je formirawe novih, odnosno podsticawe prirodnog obnavqawa na povr{inama koje se proglase kao {umsko zemqi{te.

1.4. Prilikom planirawa i gazdovawa privrednim {umama mora se imati u vidu osnovna namena Uì~ke regije (turizam i o~uvawe ìvotne sredine), {to se zasniva na na~elima odrìvosti, socijalne odgovornosti i ekolo{ke prihvatqivosti. U gajewu {uma smernice se odnose i na odràvawe prirodnog sastava {uma i podràvawe autohtonih vrsta. Struktura uslovno re~eno "ve{ta~ki podignutih sastojina" treba da podraàva i podràva obnovu prirodnih {uma.

1.5. Za{titne {ume u ve}im masivima formira}e se od postoje}ih {umskih masiva i novoformiranih prema prethodno navedenim preporukama u zoni sistema vodosnabdevawa, na povr{inama koje zahtevaju za{titu od erozije a pripadaju {umskom zemqi{tu, kao ve}i vetrobrani pojasevi uz komunikacije ili poqoprivredno zemqi{te.

1.6. Izgradwa objekata infrastrukture, sporta i rekreacije, lova, odbrane, verski, zdravstveni objekti i spomenici mogu se graditi na {umskom zemqi{tu samo ako to nije mogu}e izvan {ume i {umskog zemqi{ta iz tehni~kih i ekonomskih razloga (a na osnovu urbanisti~ke razrade).

1.7. Moraju se utvrditi uslovi od onih koji upravqaju dr`avnim i {umama u privatnom vlasni{tvu za gradwu u rubnom {umskom pojasu.

Uzgojne mere

Osnovne mere za ostvarivawe ciqeva gazdovawa {umama uzgojne prirode su: - Izbor sistema gazdovawa. - Izbor uzgojnog i strukturnog oblika. - Izbor vrste drve}a, razmere sme{e, na~ina nege i na~ina se~e i kori{}ewa.

Ekonomsko-finansijske mere • Angaòvawe sredstava JP "Srbija{ume", [G Uìce. • Angaòvawe sredstava buxeta Republike Srbije, odnosno korisnika {uma za za{titu industrije, saobra}ajnica, vodoizvori{ta. • Angaòvawe privatnih sredstava uz stimulisawe preko fiskalne politike; zakonom osigurati sredstva za wihovu najmawe prostu biolo{ku reprodukciju. • Angaòvawe privatnih sredstava obezbe|ivawem kredita i poreskih podsticaja za privatni sektor. • Angaòvawe sredstava iz stranih donacija namewenih za projekte za{tite biodiverziteta.

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 151

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

Organizacione mere ili instrumenti

• Permanentno pra}ewe stawa {uma kroz inventuru privatnih i dràvnih {uma i uvo|ewe GISa. • Organizovawe integralnog gazdovawa {umama i {umskim zemqi{tem u dràvnoj svojini u jednom jedinstvenom preduze}u sa decentralizovanom unutra{wom organizacijom. • Uskla|ivawe istovetnih principa gazdovawa i iste primeniti na dràvne i privatne {ume. • Trajna saradwa i uskla|ivawe interesa sa lokalnom samoupravom.

Normativne mere

• Dono{ewe Zakona o {umama i izmene zakona koji svojom regulativom uti~u na za{titu i kori{}ewe {uma i {umskog zemqi{ta, razvoj {umarstva i lovi{ta. • Dono{ewe potrebnih odluka na nivou lokalne uprave. • Usagla{avawe {umske osnove Srbije sa evropskim sistemom pra}ewa stawa {uma-ICP forests (International Cooperative Programme on Assessment and Monitoring of Air Pollution Effects on Forests operating under UNECE).

Politike

• Dono{ewe Nacionalnog programa razvoja {umarstva. • Dono{ewe Nacionalnog lovnog programa, na bazi definisane lovne politike, a u skladu sa Nacionalnim programom razvoja {umarstva i Nacionalnim agrarnim programom i u wima iskazanim ciqevima {umarske i agrarne politike.

II. Za{tita i kori{}ewe poqoprivrednog zemqi{ta i razvoj poqoprivrede

Plansko re{ewe 1: Odr`ivo kori{}ewe i za{tita poqoprivrednog zemqi{ta

1) Popravqawe agrohemijskih osobina obradivih zemqi{ta, selektivnim kori{}ewem podsticajnih sredstava iz Agrarnog buxeta Republike Srbije i drugih izvora, a sve na osnovu prethodnih agropedolo{kih analiza.

2) Zatravqivawe svih submarginalnih oranica, posebno na nagibima iznad 20% i na svim lokacijama ugro`enim procesima erozije. Prioritetne aktivnosti: 3) Podizawe novih i delom amortizovanih vo}nih zasada, koji su po sortimentu uskla|eni s trendovima tra`we kako na doma}em, tako i na inostranom tr`i{tu, a sve na osnovu odgovaraju}e investicione dokumentacije.

4) Izvo|ewe i sprovo|ewe posebnih programa obnove pa{wa~kog sto~arewa i uspostavqawa biolo{kog sistema ov~arske proizvodwe, prvenstveno u funkciji o~uvawa i progradacije prirodnih travwaka pre svega u brdsko- planinskim podru~ijima.

5) Zaustavqawe procesa spontanog eliminisawa iz poqoprivredne proizvodwe zemqi{ta i drugih agrarnih fondova stara~kih/regresivnih doma}instava, transferom wihovih zemqi{ta, stoke i tehni~kih sredstava ka produktivnijim poqoprivrednicima.

Plansko re{ewe 2: Agroekonomska rejonizacija do 2015. godine

1) Izrada karata boniteta zemqi{ta za sve rejone (ravni~arski, ratarski, sto~arski) u razmeri 1:5000, radi za{tite zemqi{ta od 1 do 5 bonitetne klase i primene pravila izgradwe i ure|ewa prostora.

2) Izrada i sprovo|ewe programa o~uvawa poqoprivrednog zemqi{ta i odr`ivog razvoja poqoprivrede u atarima rubne zone U`ica.

3) Izrada i sprovo|ewe programa integralnog ruralnog razvoja, radi Prioritetne otklawawa infrastrukturalnih, tehni~ko-tehnolo{kih i socio-ekonomskih ograni~ewa za pove}awe tri{ne konkurentnosti brdskih seoskih atara u aktivnosti: proizvodwi i plasmanu vo}a i sto~nih proizvoda posebnih odlika i kvaliteta.

4) Sprovo|ewe mera antierozivne za{tite, u sistemu organske proizvodwe hrane, na slivnom podru~ju akomulacije "Vrutci" na \etiwi , kao i budu}im akumulacijama "Roge" i "Orlova~a" na Rzavu.

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 152

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

Plansko re{ewe 3: Restruktuirawe poqoprivrednog sektora radi pove}awa konkurentnosti tr`i{ne ponude lokalnih poqoprivrednih proizvoda

1) Podr{ka poslovnoj konsolidaciji i tehnolo{koj modernizaciji preduze}a prehrambene industrije.

Prioritetne 2) Organizovawe odgovaraju}ih modaliteta poslovnog povezivawa porodi~nih gazdinstava, me|usobno i sa sferom prometa i prerade aktivnosti: poqoprivredno-prehrambenih proizvoda.

3) Uspostavqawe sistema kontrole kvaliteta u svim fazama proizvodwe, prerade i prometa poqoprivredno-prehrambenih proizvoda do 2015. godine, u skladu s normativima i kriterijumima koji se primewuju u Evropskoj uniji.

4) Promovisawe organske proizvodwe hrane odre|enog geografskog porekla.

5) Ukrupwavawe i tehni~ko-tehnolo{ka modernizacija porodi~nih gazdinstava.

Primenu plana kori{}ewa i za{tite poqoprivrednog zemqi{ta, prema pozitivnim iskustvima Evropske unije, sprovoditi u okviru politike odrìvog ruralnog razvoja grada Uìca, kao sastavni deo Programa poqoprivrednog i ruralnog razvoja Republike Srbije. Izrada ovakvog programa, predstavqa obavezuju}u komponentu Nacionalnog programa za prihvatawe acquis-a (NPAA). Kqu~ni problem iplementacije planskih re{ewa u oblasti za{tite i kori{}ewa poqoprivrednog zemqi{ta, kao sastavnog elementa integralnog ruralnog razvoja, predstavqa obezbe|ewe sredstava za stimulisawe neophodnih strukturnih promena i podràvawe prate}ih programa, istraìva~ke, edukativne, informati~ke, infrastrukturne i proizvodno-ekonomske prirode. Iluzorno je o~ekivati da se ova sredstva mogu u celini obezbediti iz siroma{nog Agrarnog buxeta Republike Srbije. Stoga je prioritet umreàvawe lokalnih napora na principima partnerstva, me|usobne saradwe i razmene iskustva radi obezbe|ewa uslova za efikasnije kori{}ewe sredstava iz javnih i privatnih izvora u zemqi (Fond za razvoj, Fond za podsticawe razvoja poqoprivrednih regiona i drugi specijalizovani fondovi), kao i za sinhronizovano ukqu~ivawe interesa poqoprivrede i sela u kori{}ewe buxetskih sredstava koja se obezbe|uju za finansirawe vodoprivrede, za{titu i unapre|ewe {uma, funkcionisawe sistema robnih rezervi i dr. Stoga se ~ini svrsishodnim da se u Gradu ili na nivou Zlatiborskog upravnog okruga, tj. udruìvawem zainteresovanih op{tina formira posebna Agencija za ruralni razvoj, ili kao deo regionalne razvojne institucije. Time bi se obezbedila institucionalna i organizaciona podloga za aktivno ukqu~ivawe lokalnih organa, institucija i ekonomskih subjekata i porodi~nih poqoprivrednih gazdinstava i ìteqa sela u celovit proces planirawa, koordinacije, sprovo|ewa, ocene i nadzora programa integralnog ruralnog razvoja, u skladu sa osnovnim re{ewima ovog plana.

Ekonomsko-finansijske mere

• Angaòvawe sredstava buxeta Republike Srbije i Grada Uìca. • Angaòvawe sredstava me|unarodnih fondova za ruralni razvoj i harmonizaciju tehni~ke regulative EU zemaqa Centralne i Jugoisto~ne Evrope i sl. • Angaòvawe sredstava posebnog fonda lokalne uprave za podràvawe programa odrìvog ruralnog razvoja. • Angaòvawe privatnih sredstava, kredita i poreskih podsticaja za privatni sektor. • Kori{}ewe sredstava specijalizovanih fondova.

Organizacione mere ili instrumenti

• Organizovawe slu`be (sistem centralizovanog, redovnog prikupqawa i obrade podataka o bonitetnim klasama poqoprivrednog zemqi{ta, poqoprivrednim proizvodima, proizvodwi, gazdinstvima i drugim va`nim podacima za o~uvawe poqoprivrednog zemqi{ta i odr`ivi razvoj poqoprivrede). • Osnivawe Agencije za ruralni razvoj. • Aktivirawe lokalnih potencijala i podizawe motivacije seoskog stanovni{tva da razvija i ure|uje ruralno podru~je.

Normativne mere

• Dono{ewe Odluke o formirawu posebnog informacionog sistema o poqoprivrednom zemqi{tu i inovirawu podataka. • Dono{ewe Odluke o formirawu Agencije za ruralni razvoj. • Dono{ewe Programa dugoro~nog integralnog ruralnog razvoja. • Normativno regulisawe sistema subvencija.

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 153

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

III. Vode, vodno zemqi{te i vodoprivredna infrastruktura

Plansko re{ewe 1: Snabdevawe naseqa vodom

1) VODOSISTEM VRUTCI

Vodovod Bela Zemqa i vodovod Qubawe Dovr{etak izgradwe primarnog cevovoda do rezervoara "Vesti", "Glavica" i "Joki}i". Realizacija - izgradwa potisnog cevovoda i rezervoara "]irovina" za naseqa Alino brdo i Veliko Zabu~je.

Vodovod Veliko Zabu~je Izgradwa potisnonog cevovoda sa crpnim stanicama i rezervoara "Zabu~je 3" zapremine 100 m3.

Vodovod Siwevac Izgradwa potisnog cevovoda od crpne stanice "Velika Brana" do rezervoara "Siwevac", sa izgradwom samog rezervoara zapremine 100 m3. na koti 630 mnv.

Vodovod Gorjani Izgradwa primarnog cevovoda od rezervoara "Crkvari" do rezervoara 3 "Lazarevi}i", sa izgradwom samog rezervoara zapremine 100 m . Prioritetne 2) POJEDINA^NI VODOSISTEMI aktivnosti : Vodosistem Jelova Gora Projektna dokumentacija za akumulaciju "Tatalija" sa postrojewem za pre~i{}avawe, rezervoarom, pumpnom stanicom i cevovodom do rezervoara "\akov Kamen" zapremine 500 m3.

Vodosistem Kremna Izgradwa kapta`e "Rakovi", gravitacionog odvoda ∅150 du`ine 882m do budu}e crpne stanice sa rezervoarom zapremine 50 m3 i potisnog cevovoda ∅150 do postoje}eg rezervoara "[anac".

Vodosistem Mokra Gora Izgradwa rezervoara "Vr{ak" zapremine 100 m3 i "Ristanovi}a vis" zapremine 100 m3, kao i distributivnog cevovoda do ovih rezervoara.

Vodosistem Zmajevac: Projektna dokumentacija za primarni cevovod od postrojewa "Pri{tavica" do rezervoara "Gradina" zapremine 400 m3 i "Bjelovac" zapremine 400 m3.

Plansko re{ewe 2: Odvo|ewe upotrebqenih i otpadnih voda

1) ^i{}ewe i dovr{etak izgradwe glavnog fekalnog kolektora do naseqa Gorjani, gde je planirana izgradwa postrojewa za pre~i{}avawe otpadnih voda.

2) Rekonstrukcija "Turi~kog kolektora".

3) Izgradwa kanalizacionog sistema za odvo|ewe otpadnih voda za naseqe Bela Zemqa. Prioritetne aktivnosti: 4) Izgradwa kanalizacionog sistema za odvo|ewe otpadnih voda u nasequ Mokra Gora.

5) Rekonstrukcija postoje}eg kanalizacionog sistema za odvo|ewe otpadnih voda u nasequ Kremna.

8) Izgradwa kanalizacionog sistema za odvo|ewe otpadnih voda za naseqa Poto~awe, Krvavci i Zlakusa.

Plansko re{ewe 3: Pre~i{}avawe otpadnih voda

1) Izgradwa centralnog postrojewa za pre~i{}avawe otpadnih voda u Prioritetne Gorjanima. aktivnosti: 2) Izgradwa PPOV za nseqe Bela Zemqa.

3) Izgradwa PPOV za naseqa Mokra Gora, Kremna, Poto~awe - Zlakusa.

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 154

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

Plansko re{ewe 4: Za{tita i kori{}ewe voda i vodnog zemqi{ta

1) Brana i akumulacija "Svra~kovo" je predmet Prostornog plana podru~ja izvori{ta vodosnabdevawa regionalnog podsistema "Rzav" i predstavqa plansko re{ewe ugra|eno u Prostorni plan op{tine Po`ega.

Realizacija objekta brane i akumulacije "Svra~kovo" je definisana kao prva faza Regionalnog podsistema (2008. god.), ali se prolongira za naredni planski period.

2) Ostale dve brane i akumulacije "Roge" i "Orlova~a" zahvataju delove teritorije grada U`ica, odnosno, delove katastarskih op{tina Skr`uti, Ravni, Nikojevi}i, Dre`nik i Zboj{tica.

Rezervacija prostora i realizacija predstavqaju dugoro~no plansko re{ewe za vremenski horizont 2014 godine.

3) Novoplanirana akumulacija na potoku Tatalija za potrebe snabdevawa pija}om vodom naseqa u mesnim zajednicama Gostinica i Buar. Kruna brane na koti 880 mnv. Duìna brane oko 80 m. Zapremina akumulacije oko 200 000 m3 vode. Uz akumulaciju je planirana izgradwa crpne stanice i sistema za kondicionirawe vode. Prioritetne aktivnosti: 4) Izrada Studije odrìvog kori{}ewa vodnog zemqi{ta akumulacije "Vrutci" u funkciji razvoja turisti~ko rekreativnih sadràja i ribolovnog turizma i uz uvaàvawe sanitarne za{tite akumulacije.

5) Izrada urbanisti~ke i projektne dokumentacije za ure|ewe priobaqa re~nih tokova koji prolaze kroz naseqena mesta Mokra Gora, Kremna, Bioska, Ravni i naseqa Lu`ni~ke doline.

6) Realizacija sanitarne za{tite svih lokalnih seoskih izvori{ta na podru~ju grada, jer i ako se naseqa prikqu~uju na vodosistem "Vrutci" ili na neki od pojedina~nih vodosistema, zadr`ava se va`na funkcija operativne i havarijske rezerve sistema.

Plansko re{ewe 5: Regulacija vodotoka na gradskom i prigradskom podru~ju U`ica

1) Zavr{etak regulacije reke \etiwe kroz gradski centar

2) Rekonstrukcija gradske pla`e na reci \etiwi Prioritetne aktivnosti: 3) Regulacija potoka u Ul. Norve{kih interniraca u Kr~agovu L= 250m

4) Ko{ti~ki potok L= 300m

5) Zemqani prokop reke \etiwe kroz Gorjansko poqe L= 1000m

Plansko re{ewe 6: Regulacija vodotoka na ruralnom podru~ju

1) Regulacija reke \etiwe od U`ica do Zlakuse, naro~ito deonica Krvavci-Zlakusa zbog evidentirane erozije obala koje nisu za{ti}ene.

2) Regulacija reke Kame{ine u du`ini od oko L = 2,4km i wenih pritoka Postewskog potoka oko L = 1,0km i [argan~ice oko 1,7km kroz naseqe Mokra Prioritetne Gora, a kroz naseqe Kotroman regulisati Kami{nu u du`ini od oko L = 1,7km i aktivnosti: Drugan~icu oko L = 0,5km.

3) Finalizirawe i realizacija programa brana, kupali{ta i prate}ih sadr`aja du` reka Kame{ine, Beli Rzav, Drugan~ice i Krsmanskog potoka (po uslovima JP "Srbijavode").

4) Ure|ewe priobaqa re~nih tokova koji prolaze kroz naseqena mesta Mokra Gora, Kremna, Bioska, Ravni i naseqa Lu`ni~ke doline u ciqu o~uvawa i odr`awa postoje}eg prirodnog ambijenta.

5) Izrada pregrada za za{titu od zasipawa planiranih akumulacija "Svra~kovo" i "Roge".

Progla{ewe erozionih podru~ja na teritoriji op{tine U`ice i Plansko re{ewe 7: odbrana od buji~nih poplava na vodotokovima van sistema redovne odbrane od poplava

1) Plan za progla{ewe erozionih podru~ja na teritoriji grada (~l. 38. Zakona o vodama, Sl. Gl. RS, br. 46/91, 48/91, 53/93, 54/94 i 54/96). Prioritetne aktivnosti : 2) Plan odbrane od buji~nih poplava van sistema od redovne odbrane od poplava (~lan 30. stav 2 Zakona o vodama, Sl. Gl. RS, br. 46/91).

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 155

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

Ekonomsko-finansijske mere

• Sredstva nadle`nog javnog vodoprivrednog preduze}a iz naknada za odvodwavawe podru~ja i naknada za kori{}ewe vodnog zemqi{ta. • Aktivirawe razvojnih Programa radova u oblasti voda u nadle`nosti lokalne samouprave za iskori{}avawe dela naknada. • Sredstva buxeta Republike Srbije, tj. deo naknada koje ubira nadle`no ministarstvo za zahva}enu i ispu{tenu vodu, naknade za izva|eni {qunak. • Zainteresovani korisnici i sredstva iz donacija. • Uspostavqawe realnih /ekonomskih cena vode za pi}e.

Organizacione mere ili instrumenti

Akteri realizacije za{tite i kori{}ewa voda i razvoja vodoprivredne infrastrukture su : - Skup{tina Grada U`ica - JKP "Vodovod" U`ice - Republi~ka direkcija za vode, pri Ministarstvu poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede - Javno vodoprivredno preduze}e "Srbijavode" - Javno preduze}e "Elektroprivreda Srbije" - Mesne zajednice, za lokalne seoske vodovode i drugi.

U narednom periodu moè se o~ekivati vlasni~ka transformacija javnih preduze}a koja se bave planirawem, izgradwom, odràvawem i upravqawem vodoprivrednim sistemima. Neophodno je ve}e angaòvawe nadle`nih institucija korisnika, udruèwa i nevladinih organizacija.

Normativne mere

• Dono{ewe odluka u nadle`nosti lokalne samouprave za izradu razvojnih programa u oblasti voda, vodnog zemqi{ta i vodoprivredne infrastrukture. • Definisawe selektivne i restriktivne politike legalizacije uz primenu propisa iz oblasti vodoprivrede (vodoprivredne saglasnosti, dozvole) i propisivawe obaveze osigurawa ugro`enih objekata kao kriterijuma legalizacije. • Normativno uskla|ivawe prodajne cene vode sa Strategijom dugoro~nog razvoja vodoprivrede Republike Srbije. Cena mora da pokrije tro{kove proste reprodukcije sistema, tro{kove za{tite izvori{ta i deo tro{kova pro{irene reprodukcije (oko 30%) za daqi razvoj sistema. • Zna~ajno je dono{ewe paketa mera za racionalizaciju potro{we vode i za{titu voda od zaga|ivawa, i to:

1. Uspostavqawe realne visine naknada za kori{}ewe vode i upu{tawe upotrebqene vode, u skladu sa principima koji su definisani Strategijom dugoro~nog razvoja vodoprivrede Srbije da je visina naknade ve}a od specifi~nih tro{kova pre~i{}avawa otpadnih voda. 2. zabrana stavqawa u promet materija {tetnih po kvalitet voda za koje postoji supstitucija; 3. uvo|ewe obaveze da svaka nova stambena jedinica ima zaseban vodomer i druge mere.

Politike

• Uraditi Program za utvr|ivawe i konstituisawe sanitarnih zona i wihovih monitoringa i izrada potrebne planske dokumentacije. • Program i dinamika izgradwe dodatnih kapaciteta, kao i izrada projektantske i tehnolo{ke dokumentacije. • Programi realizacije vodovodne i kanalizacione mre`e sa neophodnom urbanisti~kom i projektantskom dokumentacijom.

IV. Stanovni{tvo i razvoj mre`e i objekata javnih slu`bi

Plansko re{ewe 1: Zadr`avawe mladog radnosposobnog kontigenta stanovni{tva u centrima i naseqima na ruralnom podru~ju

1) Izrada i realizacija Programa zapo{qavawa radno sposobnog i `enskog dela populacije u industriji, turizmu, {umarstvu, vodoprivredi i uslugama.

2)Sprovo|ewe Programa kvalifikacije, prekvalifikacije, dokvalifikacije i inovacije znawa i drugih oblika obrazovawa odraslih.

3)Realizacija Programa permanentnog stru~nog obrazovawa Prioritetne poqoprivrednika.

aktivnosti : 4) Realizacija Programa edukacije, promocije i tehni~ke podr{ke razvoju umetni~kih i starih zanata u ruralnim sredinama.

5) Organizovawe Programa specijalizovane edukacije seoskog stanovni{tva i promocije zdravih stilova `ivota u smislu proizvodwe zdrave hrane, razvoja seoskog turizma, starih zanata, zapo~iwawa biznisa.

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 156

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

Podizawe kvaliteta i standarda `ivqewa na ruralnom Plansko re{ewe 2: podru~ju

1) Realizacija Programa institucionalne i vaninstitucionalne podr{ke Prioritetne zbriwavawu starih. aktivnosti : 2) Obezbe|ewe edukativnih, sportskih i zabavnih programa i sadr`aja za decu i omladinu.

Plansko re{ewe 3: Lokalna i Gradska uprava

1) Rekonstrukcija, modernizacija, prostorno i organizaciono povezivawe i Prioritetne umre`avawe objekata mesnih kancelarija.

aktivnosti : 2) Podizawe nivoa kvaliteta administrativno-upravnih usluga u tehni~kom i funkcionalnom pogledu.

Plansko re{ewe 4: Obrazovawe i de~ija za{tita

a) Osnovno obrazovawe:

1) Poboq{awe prostornih, funkcionalnih uslova i opremqenosti postoje}ih mati~nih osnovnih {kola u centrima u mre`i naseqa grada.

2) Podizawe i izjedna~avawe nivoa kvaliteta obrazovnog procesa, organizacije rada i funkcionisawa, u skladu sa va`e}im propisima, normativima i standardima.

3) Racionalizacija mre`e i programi rekonstrukcije i obnove objekata ~etvorogodi{wih {kola.

4) [irewe mre`e i kapaciteta objekata osnovnog obrazovawa na urbanom gradskom podru~ju prema opredeqewima Generalnog urbanisti~kog plana U`ica.

5) Poboq{awe dostupnosti {kola u naseqima na ruralnom podru~ju.

b) Sredwe obrazovawe:

1) Racionalizacija postoje}e mre`e sredwo{kolskih ustanova i poboq{awe dostupnosti kako za korisnike sa podru~ja op{tine, tako i sa regionalnog podru~ja.

2) Poboq{awe prostornih uslova i opremqenosti u skladu sa va`e}im propisima, normativima i standardima za sredwo{kolske objekte.

3) Obezbe|ewe lokacije u {irem centru U`ica i realizacija velikog |a~kog internata za sredwe {kole (uz postepenu transformaciju {kola ka kampus sistemu), prema re{ewu Generalnog urbanisti~kog plana U`ica.

v) Vi{e i visoko obrazovawe:

1) Obezbe|ewe lokacija za sme{taj univerzitetskih sadràja. Uìce kao Obrazovni-univerzitetski centar, uz regulisawe imovinsko- pravnih odnosa sa Vojskom Srbije na kompleksu VS u Kr~agovu, stvori}e se mogu}nost formirawa zone za sme{taj sadràja visokog obrazovawa upotpuwenog odgovaraju}im sme{tajnim, rekreativnim i ostalim prate}im sadràjima. Time }e se obezbediti racionalizacija mreè sredwo{kolskih i visko{kolskih ustanova (izme{tawe Ekonomske {kole iz zgrade Gimnazije Prioritetne i izme{tawe Visoke poslovno-tehni~ke {kole strukovnih studija iz centra). aktivnosti : g) De~ija za{tita:

1) Izrada i realizacija programa razvoja i organizacije pru`awa usluga pred{kolskog vaspitawa i obrazovawa na ruralnom podru~ju prilago|avawem rada ovih ustanova potrebama lokalne sredine, uvo|ewem specijalizovanih programa i mobilnih ekipa de~ijih vrti}a.

2) Poboq{awe prostornih uslova i pove}awe kapaciteta de~jih vrti}a {irewem mreè postoje}ih objekata de~ijih vrti}a u Uìcu i Sevojnu, kao i otvarawem organizacionih jedinica pred{kolske ustanove u osnovnim {kolama i wihovim isturenim odeqewima u centrima zajednice naseqa: pored postoje}ih u OJ u Sevojnu, Ravnima, Karanu i Kremnima, planirati i otvarawe novih u Krvavcima, na Beloj Zemqi i u Mokroj Gori kao nasequ sa specifi~nom funkcijom, uz kori{}ewe postoje}ih ili namenski izgra|enih vi{efunkcionalnih javnih ili privatnih objekata, prema vaè}im standardima za pred{kolske ustanove, do 2012. godine.

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 157

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

3) Pro{irewe kapaciteta dogradwom vrti}a "Bambi", izgradwom vrti}a na Pori i otvarawem vaspitnih grupa u okviru objekta Medicinske {kole na Carini, ~ime bi se pove}ao obuhvat dece starosti od 12 meseci do polaska u {kolu, pove}ala bezbednost dece, podigao nivo kvaliteta usluga i podru~je grada ravnomernije pokrilo mre`om vrti}a do 2012. godine.

4) Obezbe|ewe boqe dostupnosti i ravnomernijeg kori{}ewa usluga pred{kolskog vaspitawa i obrazovawa za obuhvat 70% dece u gradu i 50% dece uzrasta do 6 godina u seoskim naseqima u ustanovama pred{kolske za{tite, vaspitawa i obrazovawa dece.

Plansko re{ewe 5: Zdravstvena za{tita

1) Funkcionalna reorganizacija kapaciteta slu`bi zdravstvene za{tite.

Prioritetne 2) Podizawe nivoa kvaliteta usluga kroz rekonstrukciju i sanaciju aktivnosti : postoje}e mre`e objekata primarne zdravstvene za{tite, poboq{awe opremqenosti i organizacije pru`awa usluga i kvalitetnije prostorne organizovanosti u smislu ve}e dostupnosti direktnim korisnicima na ruralnom podru~ju.

Plansko re{ewe 6: Socijalna za{tita

1) Prioriteti koji se realizuju preko akcionih planova:

1. Grad- naru~ilac socijalnih usluga 2. Strate{ki pristup zapo{qavawu 3.Stvarawe pozitivnog dru{tvenog okru`ewa za zapo{qavawe osoba sa invaliditetom 4.Uspostavqawe modela podr{ke za privredne subjekte koji zapo{qavaju osobe sa invaliditetom 5. Institucionalna podr{ka i zbriwavawe starih (Uspostavqawe rada doma za stare na Zabu~ju) 6. Vaninstitucionalna podr{ka i zbriwavawe starih

2) Prioriteti koji su razra|eni u Strate{kom planu za decu i omladinu, u Prioritetne okviru kojeg je definisano devet prioriteta koji se sprovode kroz akcione aktivnosti : planove i u kojima su odre|eni ciqevi, za period do 2011 godine. 1. Obezbe|ivawe kvalitetnih edukativnih i kulturnih sadràja. 2. Obezbe|ivawe sportskih i zabavnih sadràja. 3. Unapre|ewe kvaliteta pred{kolskog obrazovawa. 4. Unapre|ewe poloàja dece i mladih iz marginalizovanih grupa. 5. Suzbijawe nasiqa, mr`we i pove}awe bezbednosti. 6. Prevencija bolesti zavisnosti i HIV-a me|u decom i mladima. 7. Ukqu~ivawe dece i mladih u procese dono{ewa odluka od wihovog interesa. 8. Razvoj partnerstva i saradwe me|u roditeqima, profesionalcima, oblastima i lokalnom zajednicom za re{avawe i ublaàvawe problema dece i mladih. 9. Zapo{qavawe mladih.

Ekonomsko-finansijske mere

• Angaòvawe sredstava Republike Srbije, Grada Uìca, kao i sredstava iz programa Evropske zajednice. • U~estvovawe zadu`binarstva i privatnih sredstava uz podsticaj mera poreske politike. • Angaòvawe sredstava ostalih aktera realizacije razvoja javnih slu`bi :

- Ministarstva za rad zapo{qavawe i socijalnu politiku - Ministarstva prosvete - Centra za socijalni rad - Nevladinih organizacija - Privrednih asocijacija (udruèwa, RPK, RC za MSP i dr.) - Nacionalne slu`be za zapo{qavawe - Udruèwa osoba sa invaliditetom - Udruèwa penzionera - Sportske ustanove Veliki park - Institucija obrazovawa, kulture i informisawa.

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 158

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

Organizacione mere ili instrumenti

• Izgradwa novih, nedostaju}ih pred{kolskih objekata u seoskim naseqima, izgradwa, rekonstrukcija i adaptacija postoje}ih vrti}a u Uìcu. • Ukqu~ivawe privatnih aktera u organizovan pred{kolski sistem. • Organizovawe pred{kolskih razreda pri osnovnim {kolama, pod uslovom da osnovne {kole za to imaju prostorne mogu}nosti. • Rekonstrukcija, adaptacija i opremawe postoje}ih vrti}a od strane gradskih institucija. • Organizovawe pouzdanog, redovnog i subvencionarnog specijalizovanog |a~kog prevoza. • Uvo|ewe privatnih specijalisti~kih {kola za odre|ene profile i znawa, ~iji poloàj moè biti van gradskog podru~ja. • Umreèn i organizovan sistem privatnih stanodavaca koji }e na ugovorenoj osnovi izdavati sobe sredwo{kolcima. • Izrada planova i programa rekonstrukcije i adaptacije nekih od postoje}ih objekata sredweg obrazovawa, prema standardima. • Ukqu~ivawe privatnih aktera u organizovanu ponudu socijalne za{tite. • Formirawe mobilnih ekipa i slu`bi primarne zdravstvene za{tite. • Programirawe izgradwe, rekonstrukcije i adaptacije sme{tajnih kapaciteta svih vidova medicinske za{tite. • Programirawe izgradwe sportskih objekata preko nadle`nog ministarstva i sportskog saveza Uìca. • Program rekonstrukcije i modernizacije postoje}ih sportskih terena i objekata.

Normativne mere

• Uskla|ivawe sa vaè}im propisima o normativima i standardima, o povr{ini prostora u de~jim pred{kolskim ustanovama. • Uskla|ivawe sa vaè}im propisima o normativima i standardima {kolskog prostora u osnovnim {kolama. • Uskla|ivawe zakonodavne materije u oblasti poreske i zemqi{ne politike kao i u okviru zakona o zadu`binama. • Uskla|ivawe sa vaè}im propisima o normativima i standardima. • Pra}ewe i uklapawe u normative i standarde Evropske Unije u domenu sredwo{kolskog obrazovawa. • Pravno obezbe|ewe davalaca i korisnika razli~itih oblika za{tite i brige o starim gra|anima i licima sa posebnim potrebama. • Uskla|ivawe sa vaè}im propisima o normativima i standardima korisnog prostora objekata; • Uskla|ivawe zakonodavne materije o zdravstvu.

Politike

• Definisawe strategije razvoja pred{kolskih ustanova na teritoriji GradaU`ica. • Definisawe strategije razvoja osnovnog i sredweg obrazovawa na nivou Grada. • Definisawe politike razvoja vi{eg i visokog obrazovawa Republike Srbije. • Definisawe politike socijalne za{tite na nivou Grada U`ica, a sve prema lokalnim potrebama. • Definisawe politike zdravstvene za{tite na nivou Grada, a u skladu sa lokalnim potrebama.

V. Razvoj mre`e naseqa i centara i ruralni razvoj

Plansko re{ewe 1: Razvoj i ure|ewe centara u mre`i naseqa

1) Izrada i po~etak realizacije programa revitalizacije, izgradwe, regulacije, ure|ewa i infrastrukturnog opremawa prostora: a) Gradskog centra U`ica Prioritetne b) Sekundarnog gradskog centra - Sevojna aktivnosti: v) Centara zajednice sela Kremana, Bele Zemqe, Karana i Ravni i g) Naseqa sa specifi~nim funkcijama-Mokra Gora, Potpe} i Zlakusa |) Dela turisti~kog centra Kalu|erske bare na Tari.

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 159

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

Plansko re{ewe 2: Kori{}ewe i upotreba zemqi{ta u ruralnim podru~jima

1) Potrebno je formirati sistem za{tite, kori{}ewa i unapre|ewa funkcije poqoprivrednog zemqi{ta sa ekolo{kog, prirodnog, kulturnog i privrednog aspekta na nivou Grada U`ica.

2) Poboq{awe asortimana poqoprivrednih proizvoda prilago|avawem proizvodwe po koli~ini, kvalitetu i konkurentnosti zahtevima svetskog tr`i{ta.

3) Razvoj sistema agrokompleksa sa {to ve}im stepenom finalizacije proizvoda.

4) Uspostavqawe organizacionih, tehni~ko-tehnolo{kih, ekolo{kih i ekonomskih uslova za intenzivirawe individualne poqoprivredne proizvodwe za koju je zainteresovana {ira dru{tvena zajednica.

5) Potrebno je potencirawe na o~uvawu prirodnih vrednosti i specifi~nosti, kao osnov za ekolo{ko-ekonomsku odr`ivost podru~ja.

Prioritetne 6) Utvr|ivawe lokacije i opremawe prostora za kvanta{ku pijacu i sto~no grobqe. aktivnosti : 7) Animirawe javnosti, odnosno u~e{}e svih objekata, podsticawem gra|ana da aktivno u~estvuju u procesu planirawa, implementacije i ocene uspe{nosti planova i programa.

8) Izraditi odgovaraju}e urbanisti~ke planove za zajednice sela, op{te urbanisti~ke planove gradskih naseqa po mogu}stvu da obuhvataju i prigradska naseqa.

9) Uraditi "programe razvoja" koji obuhvataju zajednice seoskih naseqa, gradska sa prigradskim seoskim naseqima, ~ime bi se obezbedili uslovi za ratarsku i vo}arsku proizvodwu.

10) Preispitivati i revidovati Programe uz analizu i objavqivawe ostvarenog i neostvarenog.

11) Formirawe posebnog fonda lokalne uprave za podr`avawe programa integralnog ruralnog razvoja.

Ekonomsko-finansijske mere

• Angaòvawe sredstava Republike Srbije, kao i sredstava iz programa Evropske zajednice; • Angaòvawe sredstava ostalih aktera realizacije razvoja mreè naseqa :

- Grada U`ica i gradskih/okru`nih institucija; - Regionalne privredne komore U`ica i finansijskih institucija (banaka); - Nadle`nih ministarstava i agencije Vlade Republike Srbije, republi~kih i lokalnih javnih preduze}a i /ili posebnih organizacija za upravqawe infrastrukturnim sistemima i javnih ustanova nadle`nih za javne slu`be i - Mesnih zajednica i lokalnog stanovni{tva.

Organizacione mere ili instrumenti

• Organizacija Gradske uprave i institucija u Gradu i okrugu na poslovima koordinacije i upravqawa razvojem centara i organizacijom mre`e naseqa i kontroli kori{}ewa i izgradwe prostora; • Izrada programa i aktivnosti i utvr|ivawe prioriteta razvoja i ure|ewa naseqa, tehni~ke i socijalne infrastrukture. • Uspostavqawe odgovaraju}ih institucija koje }e se na adekvatan na~in baviti prikupqawem informacija, pra}ewem i planirawem nerazvijenih podru~ja. • Formulisawe {iroke strategije razvoja, kao i identifikovawe programa i planova za izabrana naseqa, naro~ito u nerazvijenijim delovima grada. • Uspostavqawe procedure nadzora, pra}ewa i vrednovawa rezultata, uz naglasak na proveravawu uticaja na sistem naseqa u planskom podru~ju.

Normativne mere

• Dono{ewe odgovaraju}ih gradskih odluka i wihovo prilago|avawe va`e}im propisima, normativima i standardima. • Pra}ewe i uklapawe u normative i standarde Evropske Unije. • Pravno obezbe|ewe davalaca i korisnika razli~itih usluga pravnim i fizi~kim licima.

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 160

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

Politike

• Regionalna politika (politika prestruktuirawa, politika razvoja MSP-a, kreditno- monetarna politika, politika cena). • Politika privrednog razvoja (stimulisawe prioritetnih grana, obezbe|ivawe materijalno- finansijske osnove, podsticawe mobilnosti faktora proizvodwe). • Politika konkurencije i trì{na politika. • Politika razvoja lokalne zajednice. • Politika odrìvog ravnomernog razvoja. • Politika integralnog ruralnog razvoja. • Politika za{tite ìvotne sredine.

VI. Prostorni razme{taj privrednih delatnosti i privredni razvoj

Plansko re{ewe 1: Unapre|ewe postoje}ih lokacija i poslovnog prostora za privredni razvoj

1) Komunalno opremqena industrijska zona "Sevojno L" Vodovodna linija du` ulice Draga~evske; fekalna kanalizacija (krak 1.Draga~evska, krak 2.Prvomajska i Raketa, krak 3.\etiwa): ki{na kanalizacija (krak1. draga~evska i krak 2. \etiwa); elektro opremawe (2 trafo stanice, kanalski razvod 10kV, kanalski razvod 1kV, prikqu~ak, javna rasveta du` Draga~evske); interne saobra}ajnice, trotoari i parkinzi (Draga~evska, uz Prvomajsku, popre~na, izme|u zona C4 i C5).

2) Komunalno opremqena industrijska zona "Mejug" Interna saobra}ajnica, trotoar; trafo stanica (gra|evinski deo + elektrooprema); kablovski razvod i prikqu~ak; vodovod iz ulica Javorska i Prioritetne H. Dejovi}a; ki{na i fekalna kanalizacija. aktivnosti : 3) Osnivawe Slobodne zone Uìce u ciqu podsticaja razvoja privrede, stvarawa pogodnosti i prostora za brì privredni razvoj i zapo{qavawe, kao i uslova i stimulativnih mera za poslovawe i privla~ewe investicija. Osniva~i Slobodne zone su Grad Uìce, Vaqaonica bakra Sevojno a.d., i Impol Seval Vaqaonica aluminijuma a. d. Sevojno.

4) Aktivirawe privredno-poslovne zone Brane{ci za Grad Uìce i Op{tinu âjetina (na teritoriji op{tine âjetina). Promocija privredeno-poslovne zone, menaxment, definisawe prostorno- programske orijentacije, infrastrukturno kompletirawe, preme{tawe aktivnosti iz uèg i {ireg okruèwa na ovu lokaciju.

Plansko re{ewe 2: Obezbe|ewe novih lokacija i poslovnog prostora za privredni razvoj

1) Radna zona "Sevojno D" Povr{ina zone - 38,00 ha Stvarawe savremene industrijske strukture, promovisawe inovacija i transfera tehnologija, tehni~kih standarda i kontrole kvaliteta proizvoda, podsticawe razvoja malih i sredwih preduze}a. Dislocirawe industrijskih i drugih privrednih objekata iz gradskog tkiva i promena kori{}ewa tih lokkaliteta, odnosno prenamena u stambene, poslovne zone, ili razvoj turisti~ko-rekreativnih, obrazovnih, komercijalnih i drugih sadràja. 2) Biznis inkubator centar Uìce Biznis inkubator centar predstavqa "preduze}e za proizvodwu novih Prioritetne preduze}a". aktivnosti : Ciq uspostavqawa inkubatora je da se razvojno podrè "mlada" preduze}a sa potencijalom rasta kroz obezbe|ewe poslovnog prostora pod povoqnim uslovima za ograni~eni period, kroz dostupnost poslovno-tehni~kih usluga, obezbe|ewe menaxersko-tehni~kih usluga i pomo}i prilikom kontakata sa investitorima, kupcima, dobavqa~ima i dr. Aktivnosti: obezbe|ewe lokacije i prostora, obezbe|ewe finansijskih sredstava, plan upravqawa (organizaciono-upravqa~ka struktura; politika i procedure delovawa inkubatora: kriterijumi za prijem preduze}a, ponuda usluga cena, finansirawe, izlazak preduze}a); strategija marketinga i promocije (identifikacija preduze}a, selekcija preduze}a, identifikacija trì{ta za proizvode i usluge preduze}a u inkubatoru i dr.).

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 161

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

3) Izrada Studije izvodqivosti za formirawe tehnolo{kog parka u oblasti metaloprera|iva~ke i tekstilne oblasti Tehnolo{ki park za navedene delatnosti jeste najefikasniji oblik pomo}i za razvoj malih i sredwih preduze}a, razvoj novih tehnologija i postaje temeq za tehnolo{ku nadgradwu: administracija, infrastruktura, informaciona mreà, poslovni kredibilitet, trì{na i nau~na promocija. Studija izvodqivosti treba da pokaè moèmo li prona}i neophodne qudske, finansijske, tehni~ke i druge resurse.

4) Identifikovawe i o`ivqavawe poslovnih prostora koji se ne koriste, naro~ito u krugu "Prvog partizana" Ciq je da se identifikuju i privedu nameni poslovni prostori koji se ne koriste, a koji se pod povoqnim uslovima mogu dati malim i sredwim preduze}ima sa potencijalom rasta na kori{}ewe.

5) "[arena sala" - inkubator za mlade Ciq je da se "{arena sala" privede nameni i da se omogu}i da mladi koji `ele da razvijaju samostalan biznis koriste prostor pod povoqnim uslovima.

Ja~awe kapaciteta Gradske uprave i unapre|ewa procesa u Plansko re{ewe 3: Gradskoj upravi

1) Uvo|ewe i implementacija Geo-informacionog sistema Grada U`ica.

Prioritetne 2) Administrativne usluge Grada on – line.

aktivnosti : 3) Uspostavqawe organizacionih veza za lokalno ekonomski razvoj.

4) Uspostavqawe efikasne komunikacije izme|u lokalne samouprave i gra|ana.

5) Uvo|ewe sistema 48 - za re{avawe problema za 48 sati.

Plansko re{ewe 4: Podr{ka razvoju poslovnih asocijacija i sektorski (klasterski) razvoj

1) Edukacija preduzetnika o zna~aju udruìvawa Organizovawe seminara/obuka na temu: Razvoj i odrìvost poslovnih udruèwa; Preno{ewe dobre prakse iz drugih sredina (EU i okruèwa). Prioritetne aktivnosti : 2) Podr{ka uspostavqawu klastera metalske industrije, tekstilne, prehrambene i klastera u industriji softvera Informacije, prostor, obuke, tehni~ka podr{ka.

Plansko re{ewe 5: Podr{ka razvoju agro biznisa

1) Izrada stru~ne studije radi definisawa osnovnih pravaca robne proizvodwe na poqoprivrednim gazdinstvima na teritoriji grada U`ica

Istraìvawe na nau~noj osnovi, uzimaju}i u obzir klimatske uslove, sastav zemqi{ta, usitwenost poseda, stepen tehni~ke opremqenosti, nivoa znawa, raspoloìve qudske resurse, u kom pravcu treba usmeravati poqoprivrednu proizvodwu i nakon toga za koje preradne kapacitete treba traìti investitore.

2) Uspostavqawe Agro biznis centra

Centar je mesto gde se prikupqaju i plasiraju sve informacije vezane za tr`i{ne uslove, promociju, uslove plasmana poqoprivrednih i prehrambenih proizvoda.

3) Formirawe laboratorije za kontrolu kvaliteta poqoprivrednih proizvoda

Laboratorija za ispitivawe poqoprivrednih proizvoda na {tetne materije je neophodan uslov za ostvarivawe ideje o promociji podru~ja za proizvodwu izvornih, autohtonih, ekolo{ki ~istih poqoprivrednih proizvoda. Preuzeti u obzir opremu koja ve} postoji u Zavodu za za{titu zdravqa, Vaqaonici bakra i Zavodu "Moravica"...

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 162

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

Ekonomsko-finansijske mere

• Fiskalne mere: poreske olak{ice i podsticaji za privla~ewe stranog i doma}eg kapitala, za ulagawe u vi{e faze prerade, za nove proizvode i dr. • Finansijske mere: definisawe kreditno-monetarne politike u funkciji razvoja malih i sredwih preduze}a, instrumenti kreditne politike (kamatne stope, rok vra}awa, grejs period). • Spoqno-trgovinske mere: prilago|avawe instrumenata trgovinske politike (devizni kurs, carine, carinske za{tite, uvozna kontrola i ograni~ewa, finansirawe izvoza, izvozni krediti). • Programi i projekti iz predpristupnog IPA fonda. • Sredstva buxeta Republike i lokalnih organa uprave. • Formirawe posebnog fonda lokalne uprave za podr`avawe programa integralnog ruralnog razvoja. • Podsticawe razvoja porodi~nih/ku}nih preduze}a poreskim i socijalnim merama.

Organizacione mere ili instrumenti

• Poboq{awe poslovnog okruèwa za privla~ewe investicija kroz aktivnosti resornih ministarstava i agencija (Ministarstva za finansije, privredu i privatizaciju, ekonomske odnose sa inostranstvom, infrastrukturu, Agencija za privatizaciju, Agencija za razvoj malih i sredwih preduze}a, Akcijski fond). • Stvarawe preduslova za zavr{etak radova u predvi|enim zonama i lokalitetima. • Unapre|ewe rada i angaòvawe lokalne uprave i odeqewa za ekonomski razvoj iz domena privrede, urbanizma, komunalnih delatnosti, ìvotne sredine. • Formirawe i organizovawe odgovaraju}ih tela sa op{tinom âjetina, koja }e organizovati promociju i predstaviti mogu}nosti razvoja Slobodne i industrijske zone u Brane{kom poqu. • Angaòvawe drugih va`nih subjekata u procesu unapre|ewa lokalnog ekonomskog razvoja u Uìcu: Regionalna Privredna Komora Uìce, Regionalna razvojna agencija Zlatibor, Klub privrednika Uìce, Regionalni centar za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovawu Uìce.

Normativne mere

- Primena odgovaraju}ih Zakona, propisa i normativnih akata, pre svih: Zakona o privatizaciji, Zakona o aukcijskom fondu, Zakon o kontroli kvaliteta, Zakona o planirawu i izgradwi, paketa Zakona o za{titi `ivotne sredine, Zakona o lokalnoj samoupravi. - Primena propisa radnog zakonodavstva, propisa vezanih za oblast za{tite `ivotne sredine, propisa o merama i standardima. - Strategija privrednog razvoja, Strategija razvoja malih i sredwih preduze}a i dr. - Programi razvoja lokalne zajednice, programi razvoja preduze}a, analize uticaja industrijske proizvodwe na sredinu, lokalni ekolo{ki akcioni plan. - Izrada prostorno-planske i urbanistike dokumentacije za prostorne celine i lokalitete.

Politike

• Makroekonomska i regionalna politika (politika prestruktuirawa, politika razvoja MSP-a, kreditno-monetarna politika, politika cena). • Politika industrijskog razvoja (stimulisawe prioritetnih grana, obezbe|ivawe materijalno- finansijske osnove, podsticawe mobilnosti faktora proizvodwe). • Inovaciona politika. • Politika konkurencije i trì{na politika. • Politika odrìvog razvoja. • Politika razvoja lokalne zajednice. • Politika integralnog ruralnog razvoja. • Politika za{tite ìvotne sredine.

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 163

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

VII. Infrastrukturni sistemi i komunalna oprema

Plansko re{ewe 1: Pove}awe kapaciteta i poboq{awe nivoa saobra}ajnih usluga na putnoj mre`i

1) Zavr{etak rehabilitacije i nova kategorizacija magistralnih i regionalnih puteva do 2015.

2) Zavr{etak izgradwe ju`ne obilaznice na deonici Surduk –- Dubci do 2013.

3) Izrada tehni~ke dokumentacije za izgradwu magistralnog puta M 19.1 na deonici Dubci - Zaglavak do 2015.

4) Izrada tehni~ke dokumentacije za izgradwu autoputa na deonici Po`ega - Kotroman i za povezivawe ju`ne obilaznice oko U`ica sa auto putem do 2013.

5) Izrada tehni~ke dokumentacije za rekonstrukciju regionalnog puta R 230 Bela Zemqa - Sirogojno do 2015.

6) Izrada tehni~ke dokumentacije za rekonstrukciju regionalnog puta R 112 na deonici Volujac - Bioska i Crveni Vir - Kremna do 2015.

7) Izrada tehni~ke dokumentacije i rekonstrukcija op{tinskih puteva, OP2 U`ice - Bela Zemqa, OP3 U`ice - Zboj{tica - Ravni - Sirogojno, OP4 Planske Kaldrma - Dre`nik do 2015. aktivnosti : 8) Izgradwa prilaznog puta za deponiju Duboko do 2012.

Osim ovih prioritetnih i sredworo~nih projekata i aktivnosti, planirana su i dugoro~na re{ewa:

1) Rekonstrukcija magistralnog puta M 19.1 na deonici Dubci - Zaglavak do 2020.

2) Izgradwa deonice autoputa Po`ega-Kotroman (veza sa Republikom Srpskom) do 2020.

3) Rekonstrukcija regionalnog puta R 230 Bela Zemqa - Sirogojno do 2020.

4) Rekonstrukcija regionalnog puta R 112 na deonici Volujac - Bioska i Crveni Vir - Kremna do 2020.

5) Rekonstrukcija op{tinskih puteva I i II kategorije do 2020.

6) Program ure|ewa dotrajalih autobuskih stajali{ta za lokalni saobra}aj.

Plansko re{ewe 2: Razvoj `elezni~kog saobra}aja i `elezni~kih pruga

1) Rekonstrukcija pruge [argan Vitasi - Kremna -– Brane{ci do 2015.

2) Obnova i izgradwa pruge uzanog koloseka Kremna - Bioska - U`ice sa mogu}no{}u povezivawa U`ica i Vi{egrada do 2015.

3) Izrada studijske i tehni~ke dokumentacije za produètak èlezni~ke Prioritetne pruge od èlezni~ke stanice Brane{ci preko âjetine do Partizanskih aktivnosti : Voda i izgradwa kraka pruge uzanog koloseka od Kremana do planine Tare do 2015.

4) Opremawe lokalnih `elezni~kih stanica na pruzi Beograd -–Bar kako bi se ostvarila integracija `elezni~kog saobra}aja u lokalnom i prigradskom prevozu do 2013 (Zlakusa, Gorjani, Sevojno, Stapari, Ristanovi}a Poqe).

5) Izrada planske i urbanisti~ko-tehni~ke dokumentacije za izgradwu grani~nog prelaza Kotroman do 2012.

Plansko re{ewe 3: Razvoj vazdu{nog i multimodalnog saobra}aja

1) Konverzija, rekonstrukcija, i otvarawe aerodroma "Ponikve" za Prioritetne civilni saobra}aj do 2020. aktivnosti : 3) Izgradwa RTC u Sevojnu do 2020. (Izrada tehni~ke dokumentacije za RTC u Sevojnu do 2015.).

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 164

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

Odr`avawe i poboq{awe kvaliteta rada i pouzdanosti Plansko re{ewe 4: postoje}e i izgradwa nove elektroprenosne i distributivne mre`e

1) Izgradwa TS 110/35/10kV "U`ice 2" (Kapetanovina) - prva etapa: - re{avawe imovinsko pravnih odnosa za odabranu lokaciju - studija opravdanosti izgradwe, idejni projekat - akt o urbanisti~kim uslovima i odobrewe za izgradwu - izrada glavnog projekta - izgradwa gra|evinskog dela i ure|ewe platoa

2) Opremawe postrojewa 35kv u TS 35/10kV "Sevojno2" i izgradwa kabl voda 35kV (3h150mm2) od TS 110/35kV "Sevojno" do novopredvi|ene TS 35/10kV " Sevojno 2" Prioritetne 3) Izgradwa TS 35/10kV "Turica" sa prikqu~nim vodom 35kV aktivnosti : 4) Izgradwa TS 35/10kV "Mokra Gora" sa prikqu~nim vodom 35kV

5) Rekonstrukcija voda 35kV Terazije - Bela Zemqa - Su{ica - jednostruki u dvostruki vod 35kV.

6) Rezervisawe prostora za HE "Veliko U`ice" na \etiwi.

7) Izgradwa MHE na \etiwi (podbranska MHE).

Razvoj snabdevawa toplotnom energijom i razvoj gasovodne Plansko re{ewe 5: mre`e

1) Gasifikacija kotlarnica JKP "Toplota" i industrijskih toplana

2) Izgradwa lokalne gasovodne mreè za individualna doma}instva Na bazi ~asovne potro{we gasa (koja za Uìce sa naseqima Bele Zemqe i Sevojno do 2010. godine iznosi: 47 800 stm3/h (standardnih metara kubnih na Prioritetne ~as), i planirane ~asovne potro{we gasa za ve}e industrijske potra{a~e, koja aktivnosti : 2010 godine iznosi 15950 stm3/h; predvi|ena je izgradwa gasovodne mreè prema slede}em: Gasovod Preqina - Uìce ima regionalni karakter i sa gasom treba da snabdeva: Lu~ane, Poègu, Ariqe, Kosjeri}, Uìce i âjetinu; naseqa: Jelen Do - fabriku, Sevojno, Bele Zemqe i Zlatibor. Distribucija gasa za ove potro{a~e se obavqa preko sekundarne gasne mreè i {est merno regulacionih stanica.

Plansko re{ewe 6: Kori{}ewe alternativnih izvora energije

1) Izrada studije obnovqivih izvora energije - potencijali grada U`ica

2) Izrada i realizacija pilot projekta solarnog grejawa jednog de~jeg vrti}a Prioritetne aktivnosti : 3) Kori{}ewe biogasa sa regionalne deponije "Duboko" za dobijawe energije

4) Izgradwa mini hidroelektrana na \etiwi

Plansko re{ewe 7: Razvoj telekomunikacija izgradwom kapaciteta fiksne telefonije

1) Izgradwa Multiservisnih pristupnih ~vorova (MSAN) i to: Carina 2, Sevojno-Mladovo, Sevojno-pumpa,Tre{wica, Lunovo Selo, Karan, Riba{evina, Trnava, Zabu~je, Ravni, Ravawsko Poqe, Volujac, Kadiwa~a, Stapari, Vrutci, Bioska, Pear, Kremna. MSAN izgraditi u ciqu pro{irewa postoje}ih i supstitucije analognih tel. kapaciteta (1835 dvojnika).

2) Izgradwa pripadaju}e pristupne mre`e (podzemna) planiranih MSAN sa du`inom pretplatni~ke petqe od 800-2000 metara.

3) U ruralnim podru~jima (mala gustina naseqenosti, rasuta struktura naseqa, brdsko-planinski teren) oko budu}ih BS MTS-064 planira se primena CDMA i/ili WiMAX tehnologije za WLL (fiksni-be`i~ni) pristup.

U gradskim naseqima planira se kombinovani pristup: klasi~an (bakar) i Prioritetne VLL (CDMA i/ili WiMAX tehnologije)-dugoro~ni plan. aktivnosti :

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 165

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

4) Za nivo transportne mre`e planirati izgradwu:

Opti~kih sistema prenosa za:

- planirane MSAN

- Uìce-Turica (2 km)-„metro mreà - Uìce-Sevojno (6 km)-„metro mreà - Uìce-Lokva (6.5 km)-„metro mreà - Orlovac-B.Zemqa (4 km)-„metro mreà - Ponikve-Bioska-Kremna (21 km)-MSAN - Kremna-K.Bare (8 km) - Vaqaonica bakra-Privod o.k. (1.7 km) - Sevojno-Mladovo (2 km)-MSAN - Kremna-M.Gora (9 km) - Krvavci-Dre`nik (8 km)

RR sistemi prenosa: Orlovac-Tornik; Orlovac-Sirogojno.

Plansko re{ewe 8: Razvoj telekomunikacija izgradwom kapaciteta mobilne telefonije

1) Izgradwa 6 baznih stanica do kraja 2011. godine na slede}im lokacijama: UE-Prvi partizan UE-Trg partizana

UE-Dom zdravqa Sevojno-centar Prioritetne Volujac Bioska aktivnosti : 2) Do kraja 2011. godine, planirano je postavqawe 16 baznih stanica na podru~ju plana. Ovo je maksimalan broj, a vrlo je mogu}e da }e ih biti mawe, u zavisnosti od mogu}nosti re{ewa imovinskih odnosa sa vlasnicima parcela.

Plansko re{ewe 9: Razvoj telekomunikacija pove}awem dostupnosti po{tanskih usluga

1) Otvarawe jo{ jedne do dve po{te na podru~ju U`ica

Prioritetne 2) Na seoskom podru~ju, obzirom na tendenciju stalnog smawewa broja stanovnika i opadawa broja usluga koje se izvr{e na {alterima po{ta, ne aktivnosti : planira se pove}awe broja po{ta.

Plansko re{ewe 10: Tretman komunalnog i ostalog otpada

1) Izrada studije upravqawa otpadom na planskom podru~ju, a naro~ito za upravqawe otpadom na seoskom podru~ju u funkciji efikasnog i povezanog sistema prikupqawa i recikla`e svih vrsta objekata.

2) Kompletno ~i{}ewe prostora grada od kabastog i ostalog otpada i sanacija svih smetli{ta.

3) Odre|ivawe i ure|ewe odlagali{ta otpada u svakom selu.

4) Zatvarawe, sanirawe i rekultivacija postoje}e deponije (smetli{ta) Prioritetne "Sari}a Osoje".

aktivnosti : 5) Zavr{etak tehni~ke dokumentacije za regionalnu deponiju i recikla`ni centar na lokaciji "Duboko".

6) Izgradwa 2,5 km lokalnog puta koji je potrebno prilagoditi za prolaz specijalnih vozila i povezivawe sa 3,8 km regionalnog puta U`ice-Kosjeri} broj 263/R.

7) Izgradwa regionalne sanitarne deponije za ~vrst komunalni i industrijski bezopasni otpad i recikla`nog centra sa postrojewem za izdvajawe i separaciju sekundarnih sirovina iz komunalnog otpada, na lokaciji "Duboko".

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 166

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

Plansko re{ewe Komunalno opremawe i komunalna higijena, pre svega na 11: ruralnom podru~ju

1) Prostorno, sanitarno i funkcionalno pozicionirawe, ure|ewe i aktivirawe lokacije budu}eg sto~nog grobqa kao organizovanog i sanitarno prihvatqivog re{ewa za sahrawivawe uginule stoke za 41 naseqe.

2) Unapre|ivawe slu`bi koje vr{e delatnost komunalne higijene i komunalnog opremawa.

Prioritetne 3) Rekonstrukcija i poboq{awe saobra}ajnog pristupa postoje}ih zelenih pijaca u U`icu (Lipa, Terazije, Kr~agovo i Sevojno). aktivnosti : 4) Formirawe zelenih pijaca u centrima zajednice naseqa (Kremna) i turisti~kim naseqima (Mokra Gora), uz uskla|ivawe sa razvojem aktivnosti i potrebama stanovnika tih i wima gravitiraju}ih naseqa.

6) Pozicionirawe i ure|ewe sto~ne pijace gradskog (op{tinskog) karaktera u reonu centra zajednice naseqa Kremna.

7) Izrada urbanisti~ke dokumentacije za seoska grobqa prema dinamici Skup{tine Grada i programa Direkcije do 2025. godine.

Ekonomsko-finansijske mere

Planska re{ewa 1, 2 i 3:

Osnovni akteri realizacije strategije razvoja saobra}aja i saobra}ajne infrastrukture su: - Ministarstvo za infrastrukturu; - Javno preduze}e "Putevi Srbije"; - Javno èlezni~ko preduze}e; - Direktorat civilnog vazduhoplovstva Srbije; - Grad i gradsko javno preduze}e nadle`no za lokalne puteve; - Regionalna privredna komora Uìce i - Privatni sektor. U realizaciji strategije razvoja saobra}ajne infrastrukture o~ekuju se, pored sredstava republi~kog i gradskog buxeta, javnih preduze}a i posebnih organizacija i sredstva za "Projekte rehabilitacije saobra}aja u Srbiji" kroz Program pomo}i Svetske banke (TY 04), koji je formulisan Strategijom za podr{ku u tranziciji Srbiji i Crnoj Gori (TSS). Sredstvima republi~kog buxeta i Javnog preduze}a "Putevi Srbije" trebalo bi da se realizuje rekonstrukcija i izgradwa puteva I reda, kao i asfaltirawe i modernizacija puteva II reda, dok bi modernizacija i izgradwa deonica lokalnih i turisti~kih puteva trebalo da se realizuje sredstvima gradskog buxeta, uz participaciju sredstava Javnog preduze}a "Putevi Srbije". Pored upravnih subjekata u procesu sprovo|ewa Plana, mogu}e je animirati i druge u~esnike (privatni sektor, donacije, krediti i sl.), a s obzirom na geografski poloàj, mogu}e je uspostavqawe i me|unarodnog nivoa neupravnih ili komercijalnih subjekata. O ukqu~ivawu me|unarodnih subjekata odlu~uju subjekti dràvnog nivoa. Planirane radove na razvoju èlezni~ke infrastrukture trebalo bi da realizuje Javno èlezni~ko transportno preduze}e sredstvima republi~kog buxeta, uz odgovaraju}u podr{ku Grada. Pored toga, potrebno je zainteresovati i privu}i strane investitore/strate{ke partnere za realizaciju projekta izgradwe aerodroma prvenstveno primenom sistema koncesija. U~e{}e Grada u pripremi i realizaciji planiranih prioritetnih radova i projekata je pribavqawa potrebnog zemqi{ta i wegovo utvr|ivawe za gra|evinsko zemqi{te.

Plansko re{ewe 4:

Za re{ewe 4.1. - Ministarstvo za energetiku i Elektroprivreda Srbije.

Za re{ewa 4.2, 4.3, 4.4. i 4.5 - JP "Elektrodistribucija Kraqevo" sa Elektrodistribucijom "U`ice".

Za re{ewe 4.6. - JP "Elektromreà Srbije", JVP "Srbijavode", Grad Uìce, Direkcija za izgradwu Uìce i resorno ministarstvo za vodoprivredu, poqoprivredu i {umarstvo Republike Srbije.

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 167

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

Planska re{ewa 5 i 6:

• JP za gasifikaciju, Uìce. • JKP "Duboko", Uìce. • JP "Direkcija za izgradwu" Uìce i Grad Uìce. • Nadle`no ministarstvo za ìvotnu sredinu, energetiku. • Gradska uprava za urbanizam, izgradwu i inspekcijske poslove Grada Uìca. - Odeqewe za planirawe, razvoj i za{titu ìvotne sredine. - Odsek za odrìvi razvoj i za{titu ìvotne sredine. - Slu`ba za za{titu ìvotne sredine Grada Uìca.

Planska re{ewa 7. 8. i 9:

• Finansira TELEKOM SRBIJA a.d., preko naplate usluga. • Finansiraju budu}i korisnici, distributeri i JP PTT SRBIJA - RJ KDS.

Planska re{ewa 10 i 11:

• Slu`be Grada Uìca koje vr{e delatnost komunalne higijene i komunalnog opremawa. • JKP "Duboko", Uìce. • Finansijska pomo} resornog ministarstva, krediti, donacije. • Finansijska pomo} Republike, dodatno optere}ewe poreskih obveznika. • Odgovaraju}e nevladine organizacije (npr. Regionalni centar za za{titu ìvotne sredine- REC). • Sredstva mesnih zajednica i ekolo{ka taksa.

Organizacione mere ili instrumenti

Plansko re{ewe 1, 2 i 3:

• Odgovorna slu`ba za saobra}aj u gradskoj upravi u saradwi sa nosiocem javnog saobra}aja u gradu. • Odgovorna slu`ba za saobra}aj u gradskoj upravi u saradwi sa MUP-om. • Regionalna privredna komora Uìce. • Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom. • Direktorat civilnog vazduhoplovstva. • Odgovorna novoosnovana Direkcija za izgradwu aerodroma. Za realizaciju putne mreè koja je definisana Planom neophodno je da se permanentno sa~iwavaju sredworo~ni i kratkoro~ni programi. Ovi programi u svemu moraju biti usagla{eni sa: • programima razvoja privrednih aktivnosti; • programima razvoja sadràja socio-ekonomskog standarda; • programima razvoja javnog prevoza i • programima za{tite ìvotne sredine. Sredworo~ni i kratkoro~ni programi za realizaciju saobra}ajne infrastrukture, moraju zajedno sa programima: privrednih aktivnosti, razvoja socio-ekonomskog standarda i javnog prevoza, predstavqati jedinstvena opredeqewa. Sredworo~ni programi se rade za period od 3-5 godina a kratkoro~ni za period od godinu dana. Revizija oba programa vr{i se jednom u godini, po pravilu u vreme utvr|ivawe buxeta. Na osnovu sredworo~nog programa sa~iwavaju se dinami~ki planovi izrade tehni~ke dokumentacije.

Plansko re{ewe 4:

Za re{ewe 4.1. - Ministarstvo za energetiku i Elektroprivreda Srbije. - Program proistekao iz plana razvoja "ED U`ice". Neohodna planska i projektna dokumentacija.

Za re{ewa 4.2, 4.3, 4.4. i 4.5 - JP "Elektrosrbija Kraqevo" sa "ED U`ice". - Neohodna planska i tehni~ka dokumentacija.

Za re{ewe 4.6. - JP "Elektromre`a Srbije", JVP "Srbijavode" , Grad U`ice i resorno ministarstvo za vodoprivredu, poqoprivredu i {umarstvo Republike Srbije. - Program proistekao iz Vodoprivredne osnove Republike Srbije. Neohodna planska i projektna dokumentacija.

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 168

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

Planska re{ewa 7. 8. i 9.

• TELEKOM SRBIJA a.d. • TELEKOM SRBIJA a.d. JP "Direkcija za izgradwu" U`ice. • TELEKOM SRBIJA a.d., JP PTT SRBIJA, JP "Direkcija za izgradwu" U`ice.

Kqu~ni akteri - nosioci realizacije postavqenih ciqeva bi}e "Telekom Srbija", kao najve}i telekomunikacioni operater i drugi operateri koji u me|uvremenu dobiju licence. U realizaciji planiranog razvoja retko naseqenih brdskih podru~ja, usled nedostatka sopstvenih sredstava stanovni{tva, potrebno je da se ukqu~i {ira zajednica-Grad U`ice i Republika Srbija.

Planska re{ewa 10 i 11:

• JP "Direkcija za izgradwu" Uìce i Grad Uìce. • JKP "Biokto{". • JKP "Duboko", Uìce. • Potencijalni investitori.

Posebnu pa`wu treba posvetiti obrazovawu-edukaciji stanovni{tva po pitawu savremenih koncepata upravqawa otpadom, sanitarnog opremawa lokacije za deponovawe otpada, kao i mogu}nosti stvarawa profita u ovom procesu. Na taj na~in je mogu}e smawiti otpor stanovni{tva po pitawu eventualnog locirawa deponije na prostoru wihove mesne zajednice.

Normativne mere

Plansko re{ewe 4:

Za re{ewe 4.1. - 4.5 - Va`e}i propisi, tehni~ke preporuke, pravilnici i standardi EMS - a. Za re{ewe 4.6. - Usagla{avawe sa va`e}im propisima i standardima EMS-a, Propisima i uslovima JVP "Srbijavode", Uslovi resornog Ministarstva za vodoprivredu, poqoprivredu i {umarstvo RS.

Planska re{ewa 7. 8. i 9.

• Primena va`e}ih propisa i standarda.

Planska re{ewa 10 i 11:

• Primena va`e}ih propisa i standarda. • Primena me|unarodnih propisa.

VIII. Razvoj turizma, organizacija i ure|ewe turisti~kih prostora Plansko re{ewe 1: Unapre|ewe infrastrukture u funkciji razvoja turizma

1) Izgradwa, postavqawe i opremawe informativno-turisti~kih punktova Zbog poboq{awa informativno-propagandne delatnosti potrebno je postaviti informativno-turisti~ke punktove ispred Potpe}ke pe}ine, na potezu Zlakusa-Potpe}e, prilazima U`icu, u centru U`ica, na Tari i u Mokroj Gori.

2) Ure|ewe Starog grada i wegova turisti~ka valorizacija ^i{}ewe, postavqawe za{titnih ograda, info tabli.

3) Ure|ewe kompleksa hidrocentrale i wena turisti~ka valorizacija

4) Organizovawe vodi~ke slu`be u saradwi sa EPS-om i organizovawe manifestacija ispred hidrocentrale.

Prioritetne 5) Ure|ewe Spomen obele`ja Kadiwa~e i wegova turisti~ka valorizacija. aktivnosti : 6) Ure|ewe i promocija Potpe}ke pe}ine sa okolinom. Na prilazu Potpe}koj pe}ini neophodno je pro{irewe i obezbe|ivawe postoje}eg puta, kako bi turisti~ki autobusi mogli bezbedno da do|u do pe}ine. Ispred ulaznih stepenica potrebno je postaviti vrata, kao i obezbediti video nadzor u samoj pe}ini. Kvalitetna vodi~ka slu`ba.

7) Izgradwa Sportsko-rekreativnog centra u Kremnima, pored postoje}eg stadiona sa svim prate}im sadr`ajima.

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 169

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

8) Olimpijsko selo ([i{atovac), ko{arka{ki kamp (Nadkraji), farma (Vuki}evac), vizitorski centar ([i{atovac) i hotel (Ladovac). Svi objekti se planiraju na potezu Kr{awska glava - Iver.

9) Prihvatili{te za medvede u klisurastom delu doline Belog Rzava, jugozapadno od Tustog brda i prihvatili{te za jelene, na padinama Semegwevske gore i [argana (u fazi operativne realizacije, a na osnovu uslova koje je izdao Zavod za za{titu prirode).

10) Ribwak i mawe jezero (deo doline Belog Rzava, ispod brda Kik i jugozapadno od zaseoka O{treq - selo Kr{awe).

11) Vizitorski centar sa kampom na izlazu iz tunela kroz planinu [argan.

12) Vizitorski centar, u centru naseqa Mokra Gora.

13) Manastir kod crkve u Kr{awu.

14) Zapadna kapija u selu Kotroman, kod skretawa lokalnog puta u pravcu sela Kr{awa.

15) Pe{a~ki most kod ~esme Slavkove.

16) Olimpijski bazen u centru sela Mokre Gore.

17) U pojedinim delovima Parka prirode mogu} je razvoj mawih turisti~kih i ugostiteqskih kapaciteta, prvenstveno u zoni Mokre Gore, Kr{awa, na potezu od Vuki}evca ka Kr{awskoj glavi i Iveru, Zbori{tu, a u zavisnosti od zona za{tite i razvoj eko - turizma u zoni Dobrog i Qutog poqa i dr., u skladu sa definisanim re`imima za{tite prostora.

18) Revitalizacija karavanskog kaldrmisanog druma, Taba~i{te-tunel Aleksandar (izletni~ka staza "pisana stena").

19) Izgradwa bezbednog parkinga za autobuse i pristupne staze `elezni~koj stanici Mokra Gora, kao i pe{a~ke staze pored magistralnog puta na potezu prelaz-centar.

20) Ure|ewe i valorizacija Trga u Mokroj Gori sa vi{enamenskim prate}im sadr`ajima.

21) Postavka eksponata Dobra tehni~ke kulture u otvorenom prostoru sa naglaskom na prostor Bele vode dolina reke Kame{ine, prostor Jatarica (kroz realizaciju {umske turisti~ke pruge), na osnovu programa i dokumentacije meritornih ustanova, a u okviru muzejsko-turisti~kih sadr`aja.

22) Ugostiteqsko-turisti~ki objekat 9-ti km, sa ko{arka{kim igrali{tem i sadràjima za decu i omladinu. Realizacija u formi inspirisanoj stani~nim objektom ì~ane èleznice iz 1921-1925. godine i lociran na postoje}oj konstrukciji.

23) Finalizacija programa brana (po uslovima JP Srbijavode), kupali{ta i prate}ih sadr`aja du` Reke Kame{ine, Beli Rzav, Drugan~ice i Krsmanskog potoka.

24) Ure|ewe i promocija eko-turisti~ke destinacije Barakovac - program obnove 44 vodenice i vaqarice - konak Serdara Rujanskog (vizitorsko-muzejski centar) - ambijentalna staza Barakovac. Obuhvata administrativno podru~je U`ica i ve}im delom Bajine Ba{te, ali se tretira celovito i zbog komplementarne ponude.

25) Ure|ewe vidikovaca i odmori{ta na magistralnom putu na potezu [argan - Cvijovi}i.

26) Ulazne kapije za muzejsko-turisti~ki kompleks " [arganska osmica"’i drugi prate}i sadr`aji.

27) Ure|ewe izleti{ta i povezivawe planinskim stazama i signalizacijom, na podru~ju Kremana: Kowska reka, Savini lon~i}i, Ravnice, Veletovo, Trgovi{te, Kremanska Kadiwa~a.

28) Ure|ewe staze uì~ka plaà - brana Vrutci. Potrebno je urediti stazu koja bi sluìla kao staza za pe{ake, bicikliste i aktivirawe turisti~kog voza.

29) Turisti~ka signalizacija na podru~ju Grada U`ica.

30) Popravka puta na Tari (Kalu|erske bare).

31) Ure|ewe i turisti~ka valorizacija Gradske plaè. Ovaj projekat obuhvata ~i{}ewe plaè sa ~i{}ewem korita reke, zagrevawe vode kupali{ta, organizovawe kulturno-sportskih manifestacija na plaì i uvo|ewe drugih odgovaraju}ih sadràja.

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 170

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

32) Podr{ka adaptaciji seoskih doma}instava u ciqu stvarawa uslova za kategorizaciju.

33) Izgradwa planinarskih domova na Jelovoj Gori, Mokroj Gori, Kremnima i Tari.

Plansko re{ewe 2: Promocija turizma Grada U`ica

1) Produkcija turisti~kih filmova i emisija. Turisti~ka organizacija bi bila nosilac aktivnosti vezanih za produkciju turisti~kih filmova i emisija vezanih za u`i~ki region, kao i pra}ewe zna~ajnih doga|aja vezanih za turizam.

2) Organizovawe kampova u seoskim {kolama u Riba{evini, Ravnima, Karanu, Mokroj Gori.

3) Promocija "Nacionalne ku}e" u U`icu.

Prioritetne 4) Aktivni turizam.

aktivnosti : 5) Nastupi na zna~ajnim me|unarodnim sajmovima turizma. Pored sajmova turizma u zemqi neophodno je u~estvovati na zna~ajnim sajmovima turizma u inostranstvu: Berlin, Milano, London...

6) Kulturno-sportske manifestacije u ciqu upotpuwavawa turisti~ke ponude Grada.

7) Izrada turisti~ko-komercijalnog vodi~a kroz u`i~ki kraj.

Plansko re{ewe 3: Edukacija u funkciji razvoja turizma

1. Edukacija doma}ina sa teritorije grada U`ica za bavqawe seoskim Prioritetne turizmom i studijske posete drugim zemqama koje imaju tradiciju bavqewa aktivnosti : ovim vidom turizma.

Plansko re{ewe 4: Izrada studija i odgovaraju}ih planskih dokumenata za podru~ja op{tine - Grada u funkciji razvoja turizma

1) Izrada urbanisti~kog plana za podru~je Kremana i Mokre Gore.

2) Izrada urbanisti~kog plana za Spomenik prirode "Potpe}ka pe}ina" sa okolinom.

3) Izrada urbanisti~kog plana za Predeo izuzetnih odlika "Klisura \etiwe" (sa ukqu~ivawem Starog grada i okoline). Prioritetne aktivnosti : 4) Izrada urbanisti~kog plana za podru~je Jelove Gore.

5) Izrada studije valorizacije spomeni~kog nasle|a Grada U`ica.

6)Izrada prethodne studijske dokumentacije o ekonomskoj opravdanosti i ekolo{koj proveri mogu}nosti i odr`ivosti prostora za izgradwu zimsko- sportsko-turisti~kog centra u [argan Vitasima.

7) Ispitivawe slane vode u Mokroj Gori, kao i izvora sumporovite vode - Gli{ova voda u Kremnima.

Plansko re{ewe 5: Regionalna saradwa

1) Organizacija i promocija turisti~kih aran`mana objediwavawem turisti~ke ponude regiona.

2) Aktivnosti Regionalne turisti~ke organizacije i pomo} u wenoj Prioritetne odr`ivosti i funkcionisawu. aktivnosti : 3) Zlatiborska sportska {kola - definisawe turisti~kog proizvoda.

4) Otvarawe sredwe turisti~ke {kole u U`icu.

5) Aktivirawe trase }ire na relaciji prema Vi{egradu, kao i drugih planom predvi|enih projekata koji imaju regionalni karakter, odnosno komplementarni su u turisti~koj ponudi.

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 171

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

Ekonomsko-finansijske mere

• Sredstva iz evropskih projekata, republi~kog buxeta, sredstva Grada U`ica, i susednih op{tina. • Udru`ivawe sredstava zainteresovanih investitora. • Sredstva mesnih zajednica. • Sredstva Turisti~ke organizacije Srbije, Regionalne i drugih turisti~kih organizacija. • Sredstva ostalih potencijalnih aktera realizacije razvoja turizma, sporta i rekreacije:

- Turisti~ke organizacije U`ica; - Parka prirode [argan-Mokra Gora; - Ustanove Veliki park; - Sportskih dru{tava i ustanova; - Razli~itih organizacija (tre}i sektor, planinarske, speleolo{ke); - Ministarstvo trgovine, turizma i usluga; - Ministarstvo omladine i sporta-[kolska uprava za Zlatiborski okrug; - Ministarstvo kulture; - Republi~kog zavoda za za{titu spomenika kulture i Zavoda za za{titu spomenika kulture Kraqevo; - Zavoda za za{titu prirode Srbije; - Korisnka i vlasnika dobara.

Organizacione mere ili instrumenti

• Izrada sredworo~nih programa razvoja i ure|ewa prostora namewenih turizmu. • Obezbe|ivawe sredstava resornih ministarstava, buxeta Grada i privatnog sektora. • Obezbe|ivawe podr{ki raznih politika (poreske, zemqi{ne). • Organizacija marketin{kih aktivnosti. • Prezentacija svih turisti~kih aktivnosti i sadr`aja. • Afirmacija svih vidova informativne podr{ke; Izrada Programa prezentacije turisti~kih vrednosti i ponude. • Izrada Programa ure|ewa i opremawa turisti~kih prostora. • Organizovawe edukacije lokalnog stanovni{tva i wihovo ukqu~ivawe u turisti~ke programe na prostoru lokalne zajednice. • Edukacija i priprema turista za upra`wavawe pojedinih aktivnosti ({kole skijawa, paraglajdinga, speleologije, alpinizma i sl.). • Izrada i novelacija turisti~kih informatora za teritoriju Grada, a po sistemu tematskih i saobra}ajnih itinerera i dr. • Izrada specifi~nih obele`ja svih itinerera namewenih razli~itim ciqnim grupama turista (putevi kulture, etnolo{ko-ekolo{ki putevi, sportsko-rekreativne aktivnosti, speleolo{ke avanture, planinarske staze, lovni, ribolovni i drugi specifi~ni sadr`aji i aktivnosti).

Normativne mere

• Izrada i dono{ewe odgovaraju}ih urbanisti~kih planova, studija, programa i projekata. • Dono{ewe odgovaraju}ih gradskih odluka. • Usvajawe programa.

Politike

• Izrada razvojne strategije turizma na nivou gradske uprave. • Regionalne politike i inicijative.

IX. Za{tita prirodnih dobara

Plansko re{ewe 1: Za{tita, prezentacija i kontrolisano kori{}ewe prirodnih dobara

1) Izrada studije i progla{ewe podru~ja Jelove Gore predelom izuzetnih odlika. Na osnovu dosada{wih istra`ivawa, predstavqa podru~je izuzetno zna~ajno Prioritetne sa aspekta nenaru{enog prirodnog resursa. aktivnosti : 2) Prihvatawe studije i progla{ewe Klisure \etiwe predelom izuzetnih odlika. Definisane su precizno granice, vrsta i kategorija prirodnog dobra, re`imi i stepeni za{tite, a u skladu sa tim osmisliti upravqawe i sprovo|ewe mera za{tite.

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 172

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

3) Implementacijom PPPPN NP Tara, stvoriti uslove za kvalitetniju za{titu, prezentaciju i kontrolisano kori{}ewe prirode.

4) Za{tita lokaliteta Quto poqe-tresava KO Kremna (29 ha).

5) Za{tita lokaliteta ^uturske livade sa pastirskim kolibama.

6) Za{tita i ure|ewe pe}ine Megara (Mla|enovi}a pe}ina)u Staparima.

7) Za{tita i ure|ewe Milinkove pe}ine u Biosci.

8) Za{tita Divqakovi}a vodopada u Staparima.

9) Za{tita vodopada Skakavac na reci Kame{ini.

10) Za{tita termalno mineralnih izvora u selima Bioska i Stapari, kao i izvora sumporovite vode-Gli{ova voda u Kremnima.

Ekonomsko-finansijske mere

• Finansirawe za{tite prirode i predela predvi|eno je kroz:

- Buxet Republike Srbije; - Buxet Grada Uìca; - Gradska uprava za urbanizam, izgradwu i inspekcijske poslove Grada Uìca; - Odeqewe za planirawe, razvoj i za{titu ìvotne sredine; - Odsek za odrìvi razvoj i za{titu ìvotne sredine; - Slu`ba za za{titu ìvotne sredine Grada Uìca; - Prihode ostvarene obavqawem delatnosti (kori{}ewe resursa, vr{ewe usluga i dr.); - Naknade za kori{}ewe resursa i prostora; - Dozvole (lovne, ribolovne); - Donacije.

• Posebni vidovi finansirawa }e biti:

- Podsticajne mere u vidu osloba|awa od taksi/poreza za sve aktere u prostoru (doma}e i strane investitore) spremne da obnove naru{ene prirodne ekosisteme. - Osloba|awe taksi/poreza gazdinstava, preduze}a, privatnih, nevladinih i drugih organizacija koje se bave kori{}ewem prirodnih resursa ukoliko ula`u sopstvena sredstva u za{titu biodiverziteta (osnivaju {ume/livade na napu{tenim zemqi{tima, sprovode druge ekolo{ke mere za{tite). - Krediti, subvencije za razvoj savremenih ekolo{kih tehnologija (naro~ito u energetici, ekolo{kom pre~i{}avawu voda, itd.) ili uvo|ewe tzv. ekolo{kih obveznica. - Me|unarodne organizacije i fondovi za o~uvawe biodiverziteta. - Podsticawe isplativih razvojnih aktivnosti kojima se poboq{ava stawe za{ti}enih prirodnih vrednosti i omogu}ava wihovo odr`ivo kori{}ewe (kroz poqoprivredu, turizam, {umarstvo, sport, rekreaciju). - Premije/kompenzacije za proizvodwu "zdrave" hrane.

Organizacione mere ili instrumenti

• Realizaciju planskih re{ewa bi sprovodile slede}e institucije: Gradske uprave, Republi~ki Zavod za za{titu prirode, nau~ne institucije i fakulteti. • Informisawe lokalnog stanovni{tva pru`awem stru~ne pomo}i (tuma~ewem, uputstvima, edukacijom i sl.), podsticawem i kori{}ewem razli~itih oblika participacije (konsultacije, pregovarawe, posredovawe i sl.) u ciqu podizawa nivoa svesti o vrednosti i potrebi za{tite i unapre|ivawa prirode i predela. • Razni vidovi samoorganizovawa gra|ana (dobrovoqne i interesne grupe, privatni sektor i gra|anska kontrola) u sprovo|ewu za{tite prostora i prirodnog nasle|a. • Uspostavqawe partnerstva/kooperacije na relaciji javni/privatni sektor, dr`avne/nezavisne institucije i organizacije, nivoi uprave/stanovni{tvo, interesne i dobrovoqne grupe. • Uspostavqawe sistema evaluacije i biomonitoringa prostora, predela i biodiverziteta (utvr|ivawe osnovnog seta indikatora za izradu, uskla|ivawe, pra}ewe i ocenu ostvarivawa planskih ciqeva, odluka i politika kao i kori{}ewa za{ti}enih i rezervisanih prostora). • Formirawe Geografskog informacionog sistema (GIS) i stvarawe jedinstvene baze podataka o prirodnim vrednostima u ciqu integralnog i racionalnog upravqawa prirodnim nasle|em i resursima. • Pra}ewe promena u prostoru (nekontrolisano kori{}ewe biolo{kih resursa) formirawem posebnog nadzornog organa.

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 173

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

Normativne mere

• Uspostavqawe zakonodavstva iz oblasti za{tite prirode. • Uvo|ewe obaveze planirawa predela na svim nivoima planirawa kao instrumenta za{tite prirode van zakonom za{ti}enih podru~ja u okviru Zakona o za{titi prirode. • Novelirawe Zakona o za{titi prirode u domenu ure|ewa, odr`avawa i podizawa zelenih povr{ina.

X. Za{tita i upravqawe `ivotnom sredinom

Plansko re{ewe 1: Za{tita `ivotne sredine

1) Izrada Katastra zaga|iva~a na teritoriji gradskog centra U`ica.

2) Izrada Lokalnog ekolo{kog akcionog plana Grada U`ica.

3) Izrada Lokalnog plana za integrisano upravqawem otpadom na teritoriji grada U`ica.

4) Izgradwa regionalne sanitarne deponije "Duboko" U`ice sa postrojewem za separaciju otpada.

5) Realizacija projekta evakuacije i pre~i{}avawa otpadnih voda iz deponije "Sari}a Osoje".

Prioritetne 6) Sanacija i rekultivacija smetli{ta "Sari}a Osoje" u U`icu. aktivnosti : 7) Razvoj novih tehnologija upravqawa komunalnim otpadom u ciqu pove}awa procenta izdvajawa sekundarnih sirovina.

8) Pilot postrojewe za ~i{}ewe postoje}e deponije "Sari}a Osoje" u U`icu.

9) Izmene postoje}ih i dono{ewe novih gradskih odluka o seoskim vodovodima, za{titi vazduha od zaga|ewa, za{titi od buke i uvo|ewe eko takse.

10) Realizacija edukativnog programa za za{titu prirode i iskori{}ewe sekundarnih sirovina iz komunalnog otpada u vrti}ima i osnovnim {kolama Grada U`ica.

Ekonomsko-finansijske mere

• Angaòvawe osnovnih izvora finansirawa za{tite prirode i ìvotne sredine kroz Buxet Republike Srbije. • Finansijska pomo} lokalnoj zajednici za sprovo|ewe Lokalnog akcionog programa za{tite ìvotne sredine. • Podsticajne mere za programe za{tite i unapre|ewa ìvotne sredine. • Poreske olak{ice za sprovo|ewe biolo{kih mera za{tite poqoprivrednog i {umskog zemqi{ta. • Kreditno - monetarna politika, investicioni krediti i obezbe|ivawe kredita za tehnolo{ka re{ewa prema ekolo{kim standardima koji se koriste u privredi, poqoprivredi, zanatstvu. • Povoqni krediti i olak{ice za projektovawe, nabavku i uvo|ewe sistema za pre~i{}avawe otpadnih voda. • Obezbe|ivawe sredstava za antierozivnu i ekolo{ku za{titu zemqi{ta. • Nov~ane kazne i ostale finansijske restrikcije za fizi~ka i pravna lica koja vr{e zaga|ivawe ìvotne sredine iznad zakonom propisanih grani~nih vrednosti. • Finansijska podr{ka (kroz povoqne kredite) za izgradwu Regionalne deponije komunalnog ~vrstog otpada.

Organizacione mere ili instrumenti

• U domenu republi~ke nadle`nosti Zavod za za{titu prirode i Zavod za za{titu spomenika kulture treba da realizuju planska re{ewa. • U domenu organa gradskih uprava, nadle`ne slu`be za oblast privrede, urbanizma i komunalnih delatnosti. • Formirawe "Ekolo{kog foruma" u koji bi pored predstavnika gradskih uprava bili ukqu~eni predstavnici javnih preduze}a, privrede, prosvete, stru~nih organizacija i nevladinih organizacija zainteresovanih za unapre|ewe `ivotne sredine. • Poboq{awe inspekcijskog nadzora iz domena za{tite `ivotne sredine.

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 174

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

• Edukacija i razmena informacija sa lokalnim stanovni{tvom o potrebi za{tite i unapre|ivawa ìvotne sredine i prirodnim potencijalima podru~ja. • Program razvoja sistema komunikacije sa gra|anima po pitawima za{tite ìvotne sredine, ukqu~uju}i dostupnost informacija o ìvotnoj sredini i ukqu~ivawe javnosti u dono{ewe odluka po pitawima za{tite ìvotne sredine.

Normativne mere

• Obezbe|ivawe urbanisti~ko - planske dokumentacije. • Po{tovawe ste~enih obaveza iz prostornih planova vi{eg ranga (PPRS i PPPPN Nacionalnog parka Tara, Rzav, infrastrukturnih koridora). • Propisi o za{titi prirode, prirodnih bogatstava i za{tite i unapre|ivawa `ivotne sredine; • Saglasnosti resornih Ministarstava. • Propisi vezani za tehni~ke mere i standarde.

Politike

• Definisawe strate{kih ciqeva za{tite ovog podru~ja. • Obezbe|ivawe striktne primene zakonskih propisa i planskih akata iz oblasti za{tite ìvotne sredine i za{tite prirodnih dobara. • Podsticawe lokalne zajednice u inicirawu i realizaciji programa za{tite ìvotne sredine. • Unapre|ivawe zemqi{ne politike koja }e omogu}iti integraciju predeono-ekolo{kih mera za{tite i unapre|ewa prirodne i ìvotne sredine na ovom podru~ju.

XI. Za{tita nepokretnih kulturnih dobara

Nastaviti daqu evidenciju, valorizaciju i kategorizaciju Plansko re{ewe 1: kulturnih dobara na podru~ju grada U`ica

1) Osnovati slu`bu koja bi se na lokalnom nivou bavila nadzirawem stawa kulturnih dobara. U smislu ja~awa kontrole stawa kulturnih dobara na lokalnom nivou, kao i da se u slu~ajevima povreda zakona preduzmu odgovaraju}e aktivnosti. Kontinuirana aktivnost ove slu`be je i da se sistematski i kontinuirano bavi istra`ivawem, valorizacijom i formulisawem i sprovo|ewem projekata za{tite, konzervacije i revitalizacije kulturnih dobara na podru~ju svog delovawa. Prioritetne aktivnosti : 2) Izrada studije rekogniscirawa i valorizacije kulturnog nasle|a na podru~ju Prostornog plana Grada U`ica. Ciq je da se identifikuju spomenici kulture koji do sada nisu evidentirani i inicira wihova daqa pravna za{tita, ali i da se nastavi sa valorizacijom i revalorizacijom evidentiranih nepokretnih kulturnih dobara.

3) Popis i sistematsko istraìvawe grobaqa u ciqu pronalaèwa trajnih re{ewa wihove za{tite. U saradwi sa Narodnim Muzejom Uìce inicirati popis, analizu stawa i formulisawe projekata za{tite istorijskih grobaqa na planskom podru~ju u ciqu zaustavqawa wihove daqe devastacije i pronalaèwa trajnih re{ewa za{tite.

Plansko re{ewe 2: Inicirati upis novih spomenika kulture u registar radi ostvarivawa wihove adekvatne pravne za{tite

1) Stavqawe pod pravnu za{titu prostorno kulturno-istorijske celine Mokra Gora. Prioritetne Celinu sa svojevrsnom saobra}ajno-turisti~kom atrakcijom "[arganska aktivnosti : osmica" u Mokroj Gori potrebno je evidentirati radi ostvarivawa wene pravne za{tite, kao i uzora za pravilno usmeravawe novih akcija.

2) Priprema predloga za stavqawe pod pravnu za{titu prostorno kulturno-istorijske celine Kremna.

Nekada velika i va`na karavanska stanica na putu prema Bosni i Crnoj Gori, danas je relativno slabo naseqena i samim tim prepu{tena stihijskom propadawu. Da bi se spre~ila daqa devastacija potrebno je inicirati evidentirawe ove vredne celine.

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 175

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

3) Priprema predloga za stavqawe pod pravnu za{titu kafane, {kole i nema~kog grobqa u KO Bioska, Ro~wak.

4) Priprema predloga za stavqawe pod pravnu za{titu zna~ajnog mesta Kadiwa~a.

5) Priprema predloga za stavqawe pod pravnu za{titu prostorno kulturno-istorijske celine Kr{awske glave kao jedine preostale autenti~ne etno celine na ovom podru~ju. Evidentirawe, valorizacija, kategorizacija i izrada tehni~ke dokumentacije.

6) Inicirati upis kulturnih dobara u U`icu na osnovu studije identifikacije i valorizacije kulturnih dobara. Ta kulturna dobra su : Gimnazija, Komanda Garnizona, ku}a Dimitrija Tucovi}a, Kasarna "^etvrti puk", i O[ "Andrija \urovi}".

Plansko re{ewe 3: Formulisati projekte za{tite i konzervacije pojedina~nih nepokretnih kulturnih dobara

1) Rekonstrukcija Crkve brvnare u Sevojnu. Na osnovu tehni~ke dokumentacije koja postoji.

2) Izrada programa za{tite i vra}awa u funkciju Karanske {kole. Aktivnost propratiti i obnovom putne infrastrukture na regionalnom putu u ciqu poboq{awa dostupnosti i prezentacije nepokretnih kulturnih dobara na ovom potezu.

3) Projekat za{tite i revitalizacije mosta na Derventi. Prioritetne U saradwi sa Narodnim Muzejem U`ice pripremiti projekat za{tite i aktivnosti : revitalizacije.

4) Za{tita utvr|ewa Uì~ki grad. U okviru planova nièg reda obezbediti zaustavqawe {irewa stambene izgradwe koja ulazi u zonu Utvr|ewa uì~ki grad koji je pod za{titom.

Iskoristiti edukativni potencijal kulturnih dobara koja

Plansko re{ewe 4: predstavqaju dobre prakse za{tite i unapre|ewa kulturnog nasle|a za kreirawe prezentacije i interpretacije kulturne pro{losti podru~ja

1) Izrada odgovaraju}e tehni~ke dokumentacije za turisti~ki pravac od regionalnog zna~aja Trasom op{tinskih i dr`avnih puteva: Jelova Gora-Kadiwa~a-Ponikve- Prioritetne Kalu|erske Bare-Dobro Poqe, Mitrovac-Zaovine-Mokra Gora-Semegwevo- aktivnosti : Zlatibor-Sirogojno-U`ice

2) Iskoristiti edukativne potencijale kulturnih dobara od izuzetnog zna~aja organizacijom {kolskih obilazaka i ekskurzija

Formulisati projekte revitalizacije prostorno kulturno- Plansko re{ewe 5: istorijskih celina pri ~emu posebnu pa`wu obratiti na probleme koji uti~u na naru{avawe kulturnog identiteta

1) Formulisati projekat revitalizacije prostorno kulturno-istorijske celine Mokra Gora Kroz planove ni`eg reda i kroz detaqnu razradu regulacije, spre~iti daqe devastirawe podru~ja i pravilno usmeriti nove aktivnosti u prostoru.

2) Formulisati projekat revitalizacije prostorno kulturno-istorijske celine Kremna Kroz planove ni`eg reda spre~iti daqe devastirawe podru~ja i pravilno Prioritetne usmeriti nove aktivnosti u prostoru. Posebnu pa`wu posvetiti ukqu~ivawu aktivnosti : svih kulturnih resursa na tom podru~ju-arheolo{kih lokaliteta, grobaqa, pojedina~nih kulturnih dobara, ambijenata, ~esama i dr.

3) Formulisati planove za{tite prostorno kulturno-istorijskih celina U`ica Aktivnost realizovati kroz formulisawe i sprovo|ewe pojedina~nih projekata za{tite urbanih celina (Trga Partizana, Trga Sv. Save, Slanu{e, Carine i ulice Dimitrija Tucovi}a), ~ime bi se podigao stepen atraktivnosti podru~ja, ali i sprovela za{tita ovih celina koje su odre|ene svojim specifi~nostima i karakterom.

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 176

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

Iskoristiti edukativne potencijale kulturnih dobara od Plansko re{ewe 6: izuzetnog i velikog zna~aja unapre|ewem wihove prezentacije i interpretacije

1) Ure|ewe Utvr|ewa u`i~ki grad i wegovo ukqu~ivawe u turisti~ku ponudu i `ivot lokalnog stanovni{tva Obezbe|ewe sigurnosti posetilaca postavqawem za{titnih ograda, sanirawem prilaznih stepeni{ta. Unapre|ewe prezentacije postavqawem Prioritetne info-tabli. Ure|ewe prostora u estetskom smislu i unapre|ewe osvetqewa. aktivnosti : 2) Ure|ewe spomen obele`ja Kadiwa~a i poboq{awe prezentacije i interpretacije

3) Ure|ewe Hidrocentrale i poboq{awe prezentacije i interpretacije Ure|ewe prostora oko Hidrocentrale i poboq{awe pristupa.Unapre|ewe prezentacije i interpretacije.

Ekonomsko-finansijske mere

• Angaòvawe sredstava Republike Srbije, kao i sredstava iz programa Evropske zajednice. • Angaòvawe sredstava Grada Uìca. • Angaòvawe sredstava ostalih aktera realizacije za{tite nepokretnih kulturnih dobara :

- Ministarstva kulture i medija; - Republi~kog zavoda za za{titu spomenika kulture i Zavoda za za{titu spomenika kulture Kraqevo; - Narodnog muzeja U`ice; - Korisnika i vlasnika dobara; - Donacija.

Organizacione mere ili instrumenti

• Organizacija i sinhronizacija rada institucija nadle`nih za sprovo|ewe planskih re{ewa: Republi~ki zavod za za{titu spomenika kulture i Zavod za za{titu spomenika kulture Kraqevo, Narodni muzej Uìce, Grad Uìce, kao i korisnici i vlasnici dobara. • Informisawe lokalnog stanovni{tva pruàwem stru~ne pomo}i (tuma~ewem, uputstvima, edukacijom i sl.), podsticawem i kori{}ewem razli~itih oblika participacije (konsultacije, pregovarawe, posredovawe i sl.) u ciqu podizawa nivoa svesti o vrednosti i potrebi za{tite i unapre|ivawa nepokretnih kulturnih dobara. • Razni vidovi samoorganizovawa gra|ana (dobrovoqne i interesne grupe, privatni sektor i gra|anska kontrola) u sprovo|ewu za{tite prostora i kulturnog nasle|a. • Uspostavqawe partnerstva/kooperacije na relaciji javni/privatni sektor, dràvne/nezavisne institucije i organizacije, nivoi uprave/stanovni{tvo, interesne i dobrovoqne grupe. • Uspostavqawe sistema evaluacije i monitoringa (utvr|ivawe osnovnog seta indikatora za izradu, uskla|ivawe, pra}ewe i ocenu ostvarivawa planskih ciqeva, odluka i politika kao i kori{}ewa za{ti}enih i rezervisanih prostora). • Pra}ewe promena u prostoru (nekontrolisano kori{}ewe kulturnih resursa) formirawem posebnog nadzornog organa.

Normativne mere

• Uspostavqawe zakonodavstva iz oblasti za{tite nepokretnih kulturnih dobara. • Uvo|ewe obaveze planirawa na svim nivoima kao instrumenta za{tite nepokretnih kulturnih dobara, van zakonom za{ti}enih podru~ja.

Politike

Osnovne politike i mere za{tite i prezentacije nepokretnih kulturnih dobara su: - Izrada sredworo~nih programa za{tite, razvoja i ure|ewa objekata i okoline za{ti}enih dobara. - Obezbe|ivawa sredstava resornih ministarstava, buxeta grada U`ica i privatnog sektora za ostvarivawe za{tite. - Obezbe|ivawe podr{ki raznih politika (poreske, zemqi{ne) za za{titu i prezentaciju dobara.

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 177

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

XII. Za{tita od zemqotresa i klizi{ta

Plansko re{ewe 1: Za{tita od zemqotresa i klizi{ta

1) Izrada Studije (karte) o seizmi~koj mikro rejonizaciji teritorije grada U`ica

2) Studija za definisawe prihvatqivog rizika ugro`enosti od katastrofalnih elementarnih nepogoda Prioritetne aktivnosti : 3) Izrada katastra klizi{ta i nestabilnih padina U`ica

4) Kategorizacija terena u pogledu izgradwe prostora

5) Prikupqawe podataka i sistematsko osmatrawe, kao i izrada baze podataka (informati~ka podr{ka).

Ekonomsko-finansijske mere

• Obezbe|ewe sredstava iz buxeta Grada U`ica. • Obezbe|ewe sredstava Ministarstva poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede.

Organizacione mere ili instrumenti

• Izrada karata u organizaciji istra`iva~kih, nau~nih i stru~nih ustanova. • Realizacija u organizaciji stru~nih slu`bi, ustanova i preduze}a na nivou Grada.

Normativne mere

• Dono{ewe potrebnih odluka (akata) na nivou Grada U`ica.

Politike

• Utvr|ivawe politike za{tite od elementarnih nepogoda i drugih ve}ih opasnosti na nivou Grada U`ica.

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 178

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

2. MERE ZA SPROVO\EWE PLANA

2.1. SMERNICE I NA^INI PLANSKE RAZRADE

2.1.1. Na nivou teritorije grada U`ica

- Trajnim pra}ewem tema, interesa i problema za{tite, ure|ewa i razvoja prostora grada Uìca, uz uvaàvawe mogu}ih interesa i funkcija na zemqi{tu gde se proìmaju i odvijaju uo~eni i planirani procesi, interesi i funkcije. - Formirawem informacione osnove i metabaze u GIS sistemu. - Definisawem i sprovo|ewem planskih re{ewa, propozicija i politika do 2015. godine, uvaàvaju}i prioritetna re{ewa.

2.1.2. Na nivou funkcionalnih i prirodnih celina

2.1.2.1. Pra}ewem i podr`avawem postoje}ih va`e}ih prostorno-planskih dokumenata i ostale pravne regulative:

- PP podru~ja izvori{ta vodosnabdevawa regionalnog podsistema "Rzav". - GUP revitalizacije pruge uzanog koloseka "[argan-Vitasi-Mokra Gora". - Republi~ka uredba o za{titi Parka prirode " [argan-Mokra Gora". - Op{tinska Odluka o za{ti}enom podru~ju Spomen obele`je "Kadiwa~a". - Op{tinska Odluka o za{ti}enoj zoni spomenika prirode "Potpe}ka pe}ina".

2.1.2.2. Izradom, dono{ewem i pra}ewem odgovaraju}e planske i zakonske regulative:

- PPPPN Nacionalnog parka "Tara". - PPPPN Infrastrukturnog koridora autoputa E-761, deonica "Po`ega-Vi{egrad". - Odgovaraju}i Akt o za{titi Parka prirode "Zlatibor". - Odluka o za{titi predela izuzetnih odlika podru~ja "Jelova Gora". - Odluka o za{titi predela izuzetnih odlika "Klisura reke \etiwe".

Napomena 1:

Predmetna planska i pravna regulativa je u pripremi, odnosno izradi. Za najve}i deo ovog podru~ja se delom primewuju smernice iz PPPPN Nacionalnog parka "Tara", a delom uslovi i reìmi uredbi, op{tinskih i republi~kih pravilnika, od kojih }e neki prestati da vaè danom usvajawa Prostornog plana Grada Uìca.

2.1.3. Na nivou naseqenih celina i mesnih zajednica

Generalnim planovima

- Generalnim urbanisti~ki planom U`ica za podru~je gradskog centra. Rok za usvajawe Generalnog plana je 2010. godina. - Planom Generalne regulacije za Potpe}ko poqe, odnosno: za delove naseqa: Gorjani, Poto~awe, Krvavci, Potpe} i Zlakusa. - Planom Generalne regulacije Lu`ni~ka dolina, odnosno: za potez Lunovo selo (Ponikovica)-Karan-Riba{evina. - Planom Generalne regulacije za podru~je dela turisti~kog centra Kalu|erske bare na Tari. - Planom Generalne regulacije za centar zajednice naseqa Kremna.

Planovima detaqne regulacije (PDR)

- Za naseqe sa specifi~nom (turisti~kom) funkcijom Mokra Gora; - Privredno-poslovna zona na potezu Gorjana; - Petqa Zlakusa; -Odgovaraju}a urbanisti~ka razrada predvi|ena planom i prema potrebi, a u skladu sa smernicama i propozicijama plana.

Napomena 2: - Na podru~ju obuhva}enom Uredbom Vlade Republike Srbije o za{titi Parka prirode "[argan-Mokra Gora", tj. u skladu sa ovom Uredbom, kao i planskim re{ewima i dopunskim kriterijumima i pravilima iz ovog Plana, usagla{eno sa PPPPN NP Tara (tokom izrade), a na podru~ju GUP-a revitalizacije pruge uzanog koloseka "[argan-Vitasi-Mokra Gora" u skladu sa predmetnim planom;

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 179

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

- Do dono{ewa plana Generalne regulacije za podru~je turisti~kog centra Kalu|erske bare, dozvoqeno je gra|ewe u skladu sa pravilima iz ovog Plana, a na osnovu razrade urbanisti~kim projektom.

Napomena 3:

Pravila odre|ena Prostornim planom sprovode se kroz izdavawe Lokacijske dozvole. Primewuju se na teritoriji plana izvan naseqenih mesta, kao i u naseqenim mestima za koje nije propisana izrada i dono{ewe urbanisti~kog plana, a u naseqenom mestu za koje je Prostornim planom propisana obaveza dono{ewa urbanisti~kog plana i drugim za koje se ovakva obaveza uka`e, do dono{ewa urbanisti~kog plana. Dono{ewem urbanisti~kog plana ova pravila prestaju da va`e u obuhvatu plana.

Predlaè se da urbanisti~ka razrada celovito sagleda razvoj izgradwu, ure|ewe gra|evinskih podru~ja, u kontekstu pre svega planiranih kapaciteta, infrastrukturnih mreà i objekata, za{tite prostora. Ukoliko gradska uprava ne bude zainteresovana za izradu urbanisti~kog plana, u ~ijem obuhvatu bi bile i predmetne lokacije, sam investitor, o svom tro{ku moè da pokrene inicijativu za izradu urbanisti~kog plana ili urbanisti~kog projekta za obuhvat planirane izgradwe, pred gradskom upravom, a u skladu sa namenom iz Prostornog plana Grada Uìca i drugih planova vi{eg reda.

2.2. INSTITUCIONALNA PODR[KA SPROVO\EWU PLANA

Obzirom da planirawe samo po sebi nema snagu, mora biti podr`ano merama i instrumentima gradskih i drugih politika. Stoga je izuzetno va`na uloga aktera -– institucija u sprovo|ewu plana. Osnovni akteri realizacije planskih re{ewa razvoja i organizacije mre`e naseqa i javnih slu`bi su :

- Grad Uìce i gradske/okru`ne institucije. - Regionalna privredna komora Uìca i finansijske institucije (banke). - Nadle`na ministarstva i agencija Vlade Republike Srbije, republi~ka i lokalna javna preduze}a i /ili posebne organizacije za upravqawe infrastrukturnim sistemima i javne ustanove nadle`ne za javne slu`be i - Mesne zajednice i lokalno stanovni{tvo. Zna~ajnu ulogu bi trebalo da imaju banke, radi plasmana kreditnih sredstava pod povoqnim uslovima za ove namene, kao i Regionalna privredna komora Uìca u intenzivnijem ukqu~ivawu privatnog sektora i investitora u pripremi lokacija u centrima u mreì naseqa (republi~ki fondovi, Svetska i evropske banke, razne institucije i regionalni fondovi EU, kao i doma}i bankarski sistem).U okviru plana razvoja trebalo bi inicirati i stvoriti uslove za uspostavqawe odgovaraju}ih institucija koje }e se na adekvatan na~in baviti prikupqawem informacija, pra}ewem i planirawem nerazvijenih podru~ja. Zadatak ovih institucija, bio bi da identifikuju javne i privatne izvore kapitala za nove poduhvate (kredite i druge izvore).

Aktivnosti na koordinaciji i sinhronizaciji rada svih institucija koje se bave sprovo|ewem Prostornog plana moraju se permanentno sprovoditi. Unapre|ewe svih vidova saradwe institucija su{tinski uti~e na sprovo|ewe Prostornog plana i u funkciji je ukupnog razvoja. Sagledavawe me|uinstitucionalnih relacija, samim tim i svih procesa u prostoru, vr{iti uz puno po{tovawe na~ela odr`ivog razvoja i integralnog pristupa.

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 180

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

ZAVR[NE ODREDBE PROSTORNOG PLANA

Gradska uprava za urbanizam, izgradwu i inspekcijske poslove }e pratiti primenu Prostornog plana i svakih pet godina podnositi Skup{tini Grada U`ica Izve{taj o sprovo|ewu Prostornog plana, posebno prve etape implementacije plana. Sastavni deo tog izve{taja je ocena sprovo|ewa Prostornog plana, s eventualnim predlogom dopune i izmene plana.

Na osnovu izve{taja iz prethodnog stava, Skup{tina Grada U`ica }e utvr|ivati potrebu da se pristupi dopuni i izmeni Prostornog plana.

Gradska uprava za urbanizam, izgradwu i inspekcijske poslove, mo`e i u zavisnosti od okolnosti (a u skladu sa potrebama), utvr|ivati potrebu da se pristupi izmeni i dopuni Prostornog plana Grada U`ica.

Grad U`ice Predsednik Skup{tine Grada Skup{tina Grada U`ica I br. 06-55/10 od 24. 06. 2010. god. ------Radi{a Marjanovi}, dipl. ekon.

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a 181

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

P R I L O G

RADNI TIM

SARADWA SA INSTITUCIJAMA

RE[EWE O ODRE\IVAWU ODGOVORNOG PLANERA

LICENCA ODGOVORNOG PLANERA

RE^NIK KORI[]ENIH TERMINA I SKRA]ENICA

SPISAK REFERALNIH KARATA

SPISAK TABELA

SPISAK SLIKA

SPISAK GRAFIKONA

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

RADNI TIM: JP "DIREKCIJA ZA IZGRADWU" U@ICE

Rukovodilac izrade Plana

Odgovorni planer: Milan Peji}, dipl. prostorni planer Br. licence 100 0068 03

Sinteza: Mila Arsovi}, dipl. prostorni planer Milan Peji}, dipl. prostorni planer Vidan Jankovi}, in`. gra|.

Radni tim: Mila Arsovi}, dipl. prostorni planer Milan Peji}, dipl. prostorni planer Vidan Jankovi}, in`. gra|. Blagoje Radoji~i}, dipl. in`. arh. Nata{a Milovi} Stefanovi}, in`. gra|. Miroqub Joji}, dipl. in`. pejz. arh.

Saradnici: Dr Bo`idar Stojanovi}, dipl. in`. tehnol. Mr Borivoje Aleksi}, dipl. in`. saobr. Nevenka Petrovi}, dipl. in`. arh. Qiqana Gli{i} Jev|ovi}, dipl. in`. arh. Ru`a Penezi}, dipl. in`. arh. Ana Papi}, dipl. in`. arh. Mirjana Lazovi}, dipl. in`. saobr. Jagoda Baki}, dipl. in`. arh. Svetlana Jev|ovi} Mati}, dipl. in`. arh. Zoran Ple}evi}, dipl. in`. gra|. Ivan Petronijevi}, dipl. in`. arh. Nata{a Joci}, in`. gra|. Vera Aleksi}, gra|. tehn. Svetlana Stameni}, gra|. tehn. Rade Jak{i}, dipl. in`. geod. Miladin Pe}inar, dipl. in`. tehnol. Vesna Jovaneti}, dipl. geograf Jelisaveta Mihajlovi}, dipl. in`. arh. Mr Milan Puni{i}, dipl. prostorni planer Mr Olivera Obu}ina, dipl. prostorni planer Mr Ana Vulevi}, dipl. prostorni planer Jugoslav Jovanovi}, dipl. in`. {um. za eroziju

Dr. Gavrilo Mihaqevi}, d. ecc. Dr. Radomir Malobabi}, dipl. in`. gra|.

Predstavnici Grada U`ica, javnih komunalnih preduze}a, ustanova i drugih institucija

DIREKTOR: Darko [im{i}, dipl. in`. saobr.

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

SARADWA SA INSTITUCIJAMA

Zlatiborski upravni okrug

Republi~ki geodetski zavod "Slu`ba za katastar nepokretnosti U`ice"

Republi~ki zavod za statistiku - Odeqewe u U`icu

Zavod za za{titu spomenika kulture Kraqevo

Zavod za za{titu prirode Srbije

JVP "Srbijavode" sa p.o. Beograd, RJ "U`ice" u U`icu

JP "Srbija{ume", RJ "U`ice"

Savezno Ministarstvo odbrane - Odeqewe za odbranu U`ice

JP "Elektrodistribucija" U`ice

JP "Vodovod" U`ice

JKP "Biokto{" U`ice

JP "Toplota" U`ice

NIS "Energogas" Beograd

Preduze}e za telekomunikacije, "Telekom Srbija" AD Beograd - RC U`ice

"JUGINUS" - Jugoslovenski institut za urbanizam i stanovawe

Saobra}ajni institut "CIP", – Beograd

Ministarstvo za{tite `ivotne sredine i prostornog planirawa

Republi~ka agencija za prostorno planirawe

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

Na osnovu ^lana 36. i 37. Zakona o planirawu i izgradwi "Sl. glasnik Republike Srbije", br. 72/09, direktor Preduze}a donosi:

R E [ E W E

o odre|ivawu Rukovodioca radnog tima - odgovornog planera za izradu:

PROSTORNOG PLANA GRADA U@ICA

NARU^ILAC PLANA : Grad U`ice

OBRA\IVA^ PLANA : JP "Direkcija za izgradwu" - U`ice

ODGOVORNI PLANER : Milan Peji}, dipl. prostorni planer Br. licence 100 0068 03

Direktor:

------

Darko [im{i}, dipl. in`. saobr.

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

RE^NIK KORI[]ENIH TERMINA I SKRA]ENICA

VISION PLANET - Strategija prostorne integracije centralne, isto~ne i jugoisto~ne Evrope GATC - Glavna automatska telefonska centrala GIS - Geografski informacioni sistem PPRS - Prostorni plan Republike Srbije GP - Generalni plan GUP - Generalni urbanisti~ki plan PDR - Plan detaqne regulacije PPPPN - Prostorni plan podru~ja posebne namene NP - Nacionalni park IAUS - Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije CEMAT - Vode}i principi za odrìvi prostorni razvoj evropskog kontinenta ESPON - Evropska mreà opservatorija prostornog planirawa MHE - Male hidroelektrane DP - Dru{tveni proizvod ND - Narodni dohodak REC - Regionalni centar za za{tity ìvotne sredine PGDS - Prose~ni godi{wi dnevni saobra}aj RPK - Regionalna privredna komora RTC - Robno transportni centar RC za MSP - Regionalni centar za mala i sredwa preduze}a VS - Vojska Srbije NEAP - Nacionalni ekolo{ki akcioni plan BRGP - Bruto razvijena gra|evinska povr{ina EPS - Elektroprivreda Srbije ESDP - Evropske perspektive prostornog razvoja ESTIA - Prioriteti prostornog razvoja jugoisto~ne Evrope EU - Evropska Unija @TO - @elezni~ka transportna organizacija INTERREG - Evropski program za transgrani~nu, tranregionalnu i transdràvnu kooperaciju ISDN - Digitalne mreè sa integrisanim slu`bama ISPA - Evropski program za saobra}aj, ìvotnu sredinu ili obnovu istorijskih celina IUCN - Internacionalna Unija za o~uvawe prirode ICP - Internacionalni program za pra}ewe stawa {uma JP - Javno preduze}e JKP - Javno komunalno preduze}e MRS - Mernoregulaciona stanica GMRS - Glavna mernoregulaciona stanica MSP - Mala i sredwa preduze}a MSP - Program podr{ke op{tinama MCS - Merkalijeva skala NUTS - Statisti~ka nomenklatura teritorijalnih jedinica UNECE - Evropska ekonomska komisija Ujediwenih Nacija HABITAT II - Program Ujediwenih Nacija za qudska naseqa CARDS - Evropska agencija za razvoj CS - Crpa stanica ATC - Automatska telefonska centrala EU - Evropska unija KDS - Kablovski distributivni sistem MG - Magistralni gasovod PPV - Postrojewe za pre~i{}avawe vode PPOV - Postrojewe za pre~i{}avawe otpadnih voda RG - Razvodni gasovod TS - Trafostanica CS - Crpna stanica

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

SPISAK REFERALNIH KARATA R 1 : 50 000

1. Plan namene prostora 2. Plan mre`e naseqa, funkcija, javnih slu`bi i saobra}ajna infrastruktura 3. Energetska, vodoprivredna i telekomunikaciona infrastruktura 4. Za{tita `ivotne sredine, prirodnih i kulturnih dobara i turizam 5. Karta sprovo|ewa

SPISAK TABELA

T a b e l a br. 1: Povr{ine naseqa i katastarskih op{tina grada U`ica

T a b e l a br. 2: Osnovni podaci vezani za gazdinske jedinice (ura|ena na osnovu podataka "SRBIJA[UME" [ G "U`ice", 2002. g.)

T a b e l a br. 3: Prikazana je veli~ina prose~nog godi{weg dnevnog saobra}aja (PGDS) i u~e{}e komercijalnih vozila u ukupnom saobra}ajnom toku u 2005. godini

T a b e l a br. 4: Sintezna SWOT analiza

T a b e l a br. 5: Posebni ciqevi za{tite `ivotne sredine

T a b e l a br. 6: Projekcije stanovnika Grada U`ica 2002-2025 godine po naseqima (rast - smawewe)

T a b e l a br. 7: Kretawe broja stanovnika od 2002 - 2025. god., po naseqima, odnosno centrima naseqa

T a b e l a br. 8: Industrijske i poslovne zone i lokaliteti

T a b e l a br. 9: Prostorno funkcionalna organizovanost mre`e objekata primarne zdravstvene za{tite po naseqima

T a b e l a br. 10: Kategorija naseqa (centara)

T a b e l a br. 11: Centri i naseqa u zajednicama naseqa

T a b e l a br. 12: Naseqa sa putnim pravcima i rastojawe

T a b e l a br. 13: Predlog nove kategorizacije Op{tinskih puteva

T a b e l a br. 14: Izvod iz katastra lokacija za izgradwu MHE na teritoriji grada U`ica

T a b e l a br. 15: Zone i re`imi za{tite u Parku prirode Mokra Gora

T a b e l a br. 16: Klase stepena zaga|enosti po podru~jima

T a b e l a br. 17: Mere za ostvarivawe ciqa

T a b e l a br. 18: Kriterijumi za akusti~ko zonirawe prostora

T a b e l a br. 19: Evidentirana nepokretna kulturna dobra na podru~ju plana

T a b e l a br. 20: Uslovi za razme{taj industrije

T a b e l a br. 21: Urbanisti~ki pokazateqi- indeks izgra|enosti II

T a b e l a br. 22: Urbanisti~ki pokazateqi -indeks zauzetosti IZ

T a b e l a br. 23: Odnos potrebnih parking ili gara`nih mesta i korisnog prostora

T a b e l a br. 24: Objekti u funkciji turizma

T a b e l a br. 25 i 26: Op{ta pravila parcelacije po vrstama objekata

T a b e l a br. 27: Bilans planirane namene povr{ina (u ha i %)

T a b e l a br. 28: Za{tita i rezervisawe prostora na podru~ju grada, 2025. god. (ha)

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

SPISAK SLIKA

S l i k a br. 1: Stawe {umskog fonda po povr{ini /2004/ - ukupno {ume u dr`avnom i privatnom vlasni{tvu

S l i k a br. 2: Planirane povr{ine pod {umama- prva faza

S l i k a br. 3: Predlog za prekategorizaciju pojedinih putnih pravaca

S l i k a br. 4: Posebne prirodne vrednosti planskog podru~ja (PPPPN NP Tara)

S l i k a br. 5: Park prirode “Mokra Gora”

S l i k a br. 6 i 7: DOBRO DO, Ku}a Miodraga Milovanovi}a -Luna U@ICE, Jokanovi}a ku}a

S l i k a br. 8 i 9: Za{ti}eni lokalitet ^UTURSKE LIVADE Karakteristi~nni objekti narodnog graditeqstva

S l i k a br. 10 i 11: Primeri kulturnih dobara koja se predla`u za za{titu: Zgrada kafane u Ro~waku i objekat {kole u Keserovini

S l i k a br. 12: [ematski prikaz predloga ure|ewa Jelove Gore

SPISAK GRAFIKONA

G r a f i k o n br. 1: Kretawe broja stanovnika po popisnim periodima od 1948-2002. god.

G r a f i k o n br.2: Projekcije stanovnika op{tine U`ice 2002-2025. god. po naseqima

G r a f i k o n br.3: Dru{tveni proizvod, dohodak i investicije u op{tini U`ice

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a

G R A D U @ I C E JP• DIREKCIJA ZA IZGRADWU • U @ I C E

V GRAFI^KI DEO

REFERALNE KARTE

1. PLAN NAMENE PROSTORA 1 : 50 000

2. PLAN MRE@E NASEQA, FUNKCIJA JAVNIH SLU@BI I SAOBRA]AJNA INFRASTRUKTURA 1 : 50 000

3. ENERGETSKA, VODOPRIVREDNA I TELEKOMUNIKACIONA INFRASTRUKTURA 1 : 50 000

4. ZA[TITA @IVOTNE SREDINE, PRIRODNIH I KULTURNIH DOBARA I TURIZAM 1 : 50 000

5. KARTA SPROVO\EWA 1 : 50 000

P r o s t o r n i p l a n G r a d a U ` i c a