ZBORNIK-16.Pdf
Total Page：16
File Type：pdf, Size：1020Kb
НА КОРИЦАМА: Ћеле-кула, 19. век COVER OF THE BOOK: Scull-tower, 19th Сentury UDK 069 (497.1) YU ISSN 0352-8979 НАРОДНИ МУЗЕЈ НИШ БРОЈ 16-17 ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК: Татјана Трајковић-Филиповић РЕДАКЦИЈА: Милоје Васић Љиљана Тојага-Васић Марина Влаисављевић Наташа Дрча Александар Јовановић Радоје Костић Надежда Пешић-Максимовић Марица Максимовић Срђан Марковић Франц Цурк СЕКРЕТАР РЕДАКЦИЈЕ Веселинка Станојевић ТЕХНИЧКИ УРЕДНИК Жељко Цајић ФОТОГРАФИЈЕ Ненад Младеновић ПРЕВОД НА ЕНГЛЕСКИ Снежана Драмбареан ЛЕКТОР Наташа Раденковић ШТАМПА Графика Галеб, Ниш, 2009 Ниш, 2008. P A P E R S The National Museum of Niš Volume XVI-XVII EDITOR-IN-CHIEF Tatjana Trajković-Fililpović EDITORIAL STAFF Miloje Vasić Ljiljana Tojaga-Vasić Marina Vlaisavljević Nataša Drča Aleksandar Jovanović Radoje Kostić Nadežda Pešić-Maksimović Marica Maksimović Srđan Marković Franc Curk EDITORIAL STAFF SECRETARY Veselinka Stanojević TECHNICAL EDITOR Željko Cajić PHOTOS Nenad Mladenović TRANSLATED INTO ENGLISH BY Snežana Drambarean PROOFREADER Nataša Radenković PRINTED BY Grafika Galeb, Niš, 2009. 4 С А Д Р Ж А Ј - C O N T E N T S Војислав Филиповић ПРАИСТОРИЈСКА НАЛАЗИШТА У ОКОЛИНИ СВРЉИГА 9 Vojislav Filipović PREHISTORIC SITES IN THE VICINITY OF SVRLJIG 32 Булатовић Александар ИСТОРИЈАТ АРХЕОЛОШКИХ ИСТРАЖИВАЊА Алексић Александар ПРАИСТОРИЈСКИХ НАЛАЗИШТА НИШКОГ КРАЈА 43 Bulatović Aleksandar Aleksić Aleksandar THE MAP OF PREHISTORIC SITES IN NIŠ 51 Александар Јовановић ТРАЧКО СВЕТИЛИШТЕ НА БЕЛАВИ КОД ПИРОТА 55 Aleksandar Jovanović THRACIAN SANCTUARY ON BELAVA NEAR PIROT 67 Душанка НАЛАЗ РИМСКОГ БРОНЗАНОГ НОВЦА ИЗ Јанковић -Михалџић 346/7. ГОДИНЕ ИЗ НИША 71 Dušanka A FIND IF ROMAN BRONZE COINS DATING Janković - Mihaldžić FROM 346/347 FROM NIŠ 79 Весна Црноглавац ВИЗАНТИЈСКИ НОВАЦ (1118-1261) ИЗ ЗБИРКЕ НАРОДНОГ МУЗЕЈА У НИШУ 81 Vesna Crnoglavac BYZANTINE COINS (1118-1261) FROM THE COLLECTION OF THE NATIONAL MUSEUM IN NIŠ 108 Љиљана Тојага-Васић ДУВАН И НИШ У 19. ВЕКУ 121 Ljiljana Tojaga Vasić TOBACCO AND 19TH CENTURY NIŠ 130 Ива Трајковић ПРОФЕСИОНАЛНО СТОЧАРЕЊЕ ЦРНОВУНАЦА (ГРКА, ЦИНЦАРА) КРАЈЕМ XIX И ПОЧЕТКОМ XX ВЕКА И ЛОКАЛНОГ СТАНОВНИШТВА НА ПРОСТОРУ ЈУГОИСТОЧНЕ СРБИЈЕ 131 Iva Trajković PROFESSIONAL DAIRY CATTLE BREEDING OF ,,CRNOVUNCI” (GREEKS, TZINTZARS) AND LOCAL POPULATION IN SOUTH-EAST SERBIA IN LATE 19th AND EARLY 20th CENTURIES 140 Драгана Амедоски Јована Шаљић МОСТ НА НИШАВИ У ОСМАНСКО ДОБА 145 Dragana Amedoski Jovana Šaljić THE BRIDGE ON THE NIŠAVA RIVER 151 Борислава Лилић ОСЛОБОЂЕЊЕ НИША У ДРУГОМ СРПСКО - ТУРСКОМ РАТУ 1877/78. У СПИСИМА САВРЕМЕНИКА 155 Borislava Lilić LIBERATION OF NIŠ IN THE SECOND SERBIAN- TURKISH WAR 1877/78 IN CONTEMPORARIES’ RECORDS 172 Борислава Лилић ПРОБОЈ СОЛУНСКОГ ФРОНТА И ОСЛОБОЂЕЊЕ НИША 1918. ГОДИНЕ 173 Borislava Lilić BREKTHROUGH OF SALONIKA FONT AND LIBERATION OF SOUTH-EAST SERBIA 184 5 Небоjшa Ђокић СРПСКА ОФАНЗИВА 1809. ГОДИНЕ И БИТКА НА Оливера Думић КАМЕНИЦИ 185 Nebojša Đokić SERBIAN OFFENSIVE OF 1809 AND BATTLE OF Olivera Dumić KAMENICA 207 Милан Ранђеловић ЋЕЛЕ КУЛЕ У ВОЈНОЈ ТРАДИЦИЈИ ТУРАНСКИХ НАРОДА 209 Milan Randjelović SCULL TOWERS IN THE MILITARY TRADITION OF TURANIAN NATIONS 232 Радоје Костић ОФИЦИРИ ИЗ НИША ПАЛИ У ОСЛОБОДИЛАЧКИМ РАТОВИМА 1912-1918. 235 Radoje Kostić ARMY OFFICIERS FROM NIŠ IN THE SERBIAN LIBERATION WARS 1912-1918 251 Зоран Стевановић ПРИЛОГ ПРОУЧАВАЊУ САВЕЗНИЧКОГ БОМБАРДОВАЊАНИША У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ 255 Zoran Stevanović A CONTRIBUTION TO THE STUDY OF ALLIED BOMBARDMENT OF NIŠ IN THE 2nd WORLD WAR 259 Ранко Баришић ПЕХАР МОНАХА САВЕ ХИЛАНДАРЦА 263 Ranko Barišić THE GOBLET OF MONK SAVA HILANDARAC 271 Миле Симић ЧУВАЊЕ И ДЕПОНОВАЊЕ ПРЕДМЕТА У НИШКОМ МУЗЕЈУ СА ПОСЕБНИМ ОСВРТОМ НА МЕТАЛНЕ ПРЕДМЕТЕ 275 Мile Simić SAFEKEEPING AND DEPOSITING OF EXHIBITS IN THE IN THE NATIONAL MUSEUM IN NIŠ WITH SPECIAL REFERENCE TO METAL ITEMS 294 Драгана Ишљамовић ИЗБОР ОДГОВАРАЈУЋИХ ТРЕТМАНА ПРИ КОНЗЕРВАЦИЈИ ПРЕДМЕТА ОД БРОНЗЕ НА ПРЕДМЕТИМА ИЗ НАРОДНОГ МУЗЕЈА У НИШУ 295 Dragana Išljamović SELECTION OF APPROPRIATE CONSERVATION TREATMENTS OF BRONZE ELEMENTS ON THE EXHIBITS BELONGING TO THE NATIONAL MUSEUM IN NIŠ 306 Татјана Трајковић – Филиповић Драган Милановић РЕВИЗИОНА АРХЕОЛОШКА ИСКОПАВАЊА Александар Булатовић ЛОКАЛИТЕТА БУБАЊ КОД НИША У 2008. ГОДИНИ 309 Булатовић Александар Чершков Тони ИЗВЕШТАЈ О ЗАШТИТНИМ Дрча Слободан АРХЕОЛОШКИМ ИСТРАЖИВАЊИМА НА Алексић Александар АРХЕОЛОШКОМ НАЛАЗИШТУ МЕДИЈАНА ЈУГ 319 Бранка Иванић ПРИКАЗ КЊИГЕ - МАНАСТИР СВ. БОГОРОДИЦЕ У СИЋЕВАЧКОЈ КЛИСУРИ 325 Миша Ракоција МEЂУНАРОДНИ СИМПОЗИЈУМ ВИЗАНТОЛОГА НИШ И ВИЗАНТИЈА VII 331 Исправка Франц Цурк КОНЗЕРВАЦИЈА АРХИЈЕРЕЈСКЕ МИТРЕ 339 6 ARHEOLOGIJA ARCHAEOLOGY Војислав Филиповић ПРАИСТОРИЈСКА НАЛАЗИШТА У ОКОЛИНИ СВРЉИГА Територија источне Србије, са изузетком Ђердапске клисуре и подручја појединих општина, и дан-данас представља једну од археолошки најнеистраженијих области наше земље. На самоме дну ове лествице, налази се засигурно и територија општине Сврљиг, иако се она по свом географско- комуникационом потенцијалу јасно издваја као једно од перспективнијих археолошких подручја. Исто тако, општина Сврљиг највећим делом граничи се са појединим, релативно добро истраженим областима, какве су територије општина Ниш, Алексинац и Књажевац, што само ствара донекле лажну слику и доприноси мањкавости у археолошким интерпретацијама. Овај проблем не очитује се само у погледу праисторијске археологије, већ и на примерима античке и средњовековне проблематике. Тако се десило да, услед слабог познавања античке археологије овог подручја, иако је још Феликс Каниц убицирао Timacum Maius код сврљишког села Нишевца још пре 150 година, археолошки подаци „пребаце“ локацију овог римског града на територију општине Књажевац, небројено много пута боље истражену, како рекогносцирањима, тако и археолошким ископавањима.1 Поменута Каницова интересовања,2 уједно су и пионирски радови на археологији сврљишке области. Прва озбиљнија истраживања на овој територији уследила су крајем XIX столећа и то у Преконошкој пећини, где су извршена и мања „прекопавања“ од стране учених људи тога доба - Мачаја, Хофмана, Цвијића и Јовановића.3 Иако су ова истраживања изнедрила више палеонтолошког но археолошког материјала, из поменутих радова јасно се види да је један од циљева тадашњих истраживања било и откривање остатака „преисторијског пећинског човека“. Након Другог светског рата, Археолошки институт САН извршио је рекогносцирање мањег обима на територији Сврљига, али је овога 1 С. Јовановић, Античке комуникације на горњем Тимоку. Гласник САД 14, 1998, 41-55; О проблематици убикације Timacum Maius-а: V. Petrović and V. Filipović, The Newly Discovered Section of the Roman Naissus - Ratiaria Road and the Problem of Ubication of Timacum stations, Balcanica XXXVIII, 2008, у штампи. 2 Ф. Каниц, Србија, земља и становништво, Београд: СКЗ и Рад, 1986 (1909), 350. и даље. 3 Ф. Хофман, Трагови преисторијског човека у Србији, Гласник СУД, књ. LI, 1882, 10. и даље; Ј. Цвијић, Преконошка пећина. Геолошки анали Балканског полуострва, књ. III, 1891, 272. и даље; Ђ. Јовановић, Фауна Преконошке пећине. Геолошки анали Балканског полуострва, књ. III, 1891, 300. и даље. 9 пута предмет интересовања био једино Сврљиг град и његова непосредна околина у периоду позне антике и средњега века.4 Немерљиви допринос овога рада било је документовање и три цркве на потезу Бањица, од којих барем једна датира из рановизантијскога периода. Нажалост, након 60 година светиње су претрпеле значајна оштећења, првенствено од стране локалних трагача за благом.5 На нове археолошке радове требало је чекати све до 1984. и 1985. године, када су Б. Гавела и З. Калуђеровић у две кратке кампање извршили ископавања у Преконошкој пећини, али том приликом нису дошли до значајних резултата и одговора на питање живота палеолитских заједница на овоме простору.6 Главни разлог био је тај, што су пећински седименти Преконошке пећине прекопавани небројано много пута, како од стране претходних истраживача, тако и од локалних трагача за благом.7 Тадашњим ископавањима, ипак, у одбаченој и поремећеној земљи прикупљено је и на десетине керамичких уломака.8 У три истраживачке кампање 1974, 1982. и 1984. године, стручњаци Завода за заштиту споменика културе Ниш извршили су теренско рекогносцирање у циљу документовања покретних и непокретних културних добара на подручју општине Сврљиг. Нажалост, том приликом изостао је озбиљнији рад на откривању археолошких налазишта, а регистрована су само четири археолошка локалитета и три утврђена града.9 У последњих 10 година извршене су још две истраживачке кампање заштитног карактера, прва на средњовековној цркви у селу Рибаре,10 а друга на античком комплексу Румењак у селу Преконога.11 После деценијских иницијатива и дугогодишњих правно- бирократских одлагања, 2001. године формирана је Завичајна музејска збирка Сврљиг у склопу Културног центра Сврљиг, која је уз стручну помоћ и сарадњу стручњака из Народног музеја у Нишу и Завода за заштиту споменика културе у Нишу започела са прикупљањем етнолошких, историјских и археолошких података и грађе са територије општине. Слободно можемо рећи да је оснивање Збирке донело доста користи и 4 Ђ. Бошковић, Средњевековни споменици источне Србије II. Старинар Н.С. II, 1951, 221. и даље. 5 О овоме проблему: В. Филиповић и С. Миливојевић, Уништавање археолошких локалитета, утврђења и сакралних места у области Сврљига, Етно-културолошки зборник, у штампи. Током 2006. године, од стране локалних „златара“ делимично је откопана и четврта, до сада нерегистрована црква, а том приликом је оштећено неколико гробова који се на основу нумизматичких налаза опредељују