Зборник радова, св. LVII, 2009. Collection of the Papers, vol. LVII, 2009

504.45.054:628.3 УДК (497.11) Оригинални научни рад Original scientific article

Љиљана Гавриловић Слободан Миладиновић

ЗАГАЂЕЊЕ ВОДОТОКА НА ТЕРИТОРИЈИ ОПШТИНЕ СМЕДЕРЕВО И ЊИХОВА ЗАШТИТА

Извод: Смедерево, као град са преко 100 000 становника и већим бројем индус- тријских предузећа, има велики проблем отпадних вода, које се углавном без икаквог пречишћавања испуштају у водотоке. Канализационе и загађене воде из индустријске зоне одводе се у Дунав, из смедеревске железаре U.S Steel у реку Раљу, а колектори отпадних вода постали су и Језава, Коњска река, Петријевски и Вучачки поток. Физичко-хемијске и микробиолошке анализе показују да је квалитет њихове воде у великој мери погоршан и да су оне нарочито оптерећене амонијаком, нитратима, фосфатима и јонима тешких метала. Као најважније мере заштите вода треба предузети изградњу савремених канализационих система и градског уређаја за пречишћавање отпадних вода.

Кључне речи: квалитет воде, загађење водотока, заштита, општина Смедерево.

Abstract: Smederevo, as the town of over 100 000 inhabitants and larger number of industrial enterprises, has the problem of waste waters, drained mainly into the river without any purification. Sewerage and polluted waters of the industrial zone drain into the Danube, waters from the U.S. Steel steelworks from Smederevo drain into the Ralja River, while the Jezava River, the Konjska reka River, the Petrijevski and Vucacki streams have also become the waste water collectors. The physical-chemical and mi- crobiological analyses showed that the quality of these waters became worse, loaded mainly with ammonia, nitrates, phosphates and ions of heavy metals. The construction of modern sewerage systems and city purification plant should be overtaken as most important measure for the protection of waters.

Key words: water quality, water pollution, protection, Smederevo municipality.

Увод

Општина Смедерево се налази између Дунава на северу, Велике Мораве на истоку и шумадијских брда на југу и западу, односно у оквиру крајњег северног дела Поморавља и североисточног дела шумадијског побрђа. Захвата површину од 481,7 km2. Најнижа тачка је ушће Велике Мораве у Дунав – око 69 m, зависно од водостаја, док је највиша на раз- вођу између Коњске реке и потока Липица – 273 m.

19 Загађење водотока на територији општине Смедерево и њихова заштита

У рељефу територије општине најзаступљеније су површине са надморском висином до 100 m – 52,4% (252,6 km2), на површине од 100- 200 m н.в. отпада 40,5% (194,9 km2), а изнад 200 m н.в. 7,1% (34,2 km2). Просечна надморска висина је 120,7 m. Ово општину Смедерево сврстава у низијске просторе. Оваква морфологија терена условила је типичан кон- тинентални климат са топлим летима, веома хладним зимама и годишњом температурном амплитудом већом од 200С. Од априла до септембра излу- чи се преко 50% укупне годишње количине падавина. Минимум је у феб- руару, а максимум у јуну. Лето је најкишовитије годишње доба (28-30% годишњих падавина), а пролеће је влажније од јесени. Овакав плувиомет- ријски режим није повољан за водне режиме река. У време интензивних падавина мањи водотоци се претварају у незадрживе бујичне водотоке који се изливају из својих корита, док лети редовно пресушују. Екстремно велике или мале воде неповољно утичу на квалитет воде који се нарушава све већим загађењем.

Површинске воде на територији општине

Геолошка грађа терена у којој преовлађују водопропусне творевине, благо изражен рељеф, расподела падавина и бујна вегетација утицали су на формирање речне мреже. Од сталних водотока на територији општине Смедерево највећи су Дунав, Велика Морава, Језава, Раља, Коњска река, Петријевски и Вучачки поток. Међутим, много је више периодичних токова. У непосредном сливу Дунава на њих отпада 68,4%, у сливу Раље 66,6%, док у сливу Коњске реке сви водотоци током лета пресушују (Миладиновић, 1997). Дунав протиче поред Смедерева на кратком растојању, чинећи северну границу општине у дужини од 20 km. На овом делу тока ширина речног корита је 0,6-1,3 km, мада при врло високим водостајима може достизати и преко 2 km. Код смедеревске тврђаве Дунав је раздвојен реч- ним острвима у три крака, од којих је онај поред тврђаве најшири и најду- бљи. Велика смедеревска ада је дугачка 6 km и широка око 1 km, а димен- зије Мале аде су 1,5 km, односно 200 m. Узводно од смедеревске аде корито Дунава је у облику трапеза са стабилним и стрмим обалама и повећаном дубином од 15 m. Дно је саста- вљено од покретног песка, испод којег су слепљени пескови са глинама. При просечним протицајима ширина речног тока овде је 650 m, а повр- шина протицајног профила 10 500 m2. Водомерна летва код пристаништа постављена је 1920. године. Просечни годишњи протицај Дунава код Смедерева је 5 490 m3/s. Највеће воде су у априлу, мају и јуну, а најмање у октобру, септембру и августу. Коефицијент варијације годишњег протицаја износи 0,20. Апсо-

20 Pollution of watercourses on the territory of Smederevo municipality...

лутни минимум од 1 270 m3/s забележен је у јануару 1954. године, а апсо- лутни максимум од 15 000 m3/s 16. aприлa 2006. године. Велика Морава представља источну границу општине Смедерево на дужини од 27 km. Са својим меандрима, регулисаним током и изграђеним насипима она је одувек имала важан привредни значај за регион и општи- ну. Изградња првих насипа овде је почела још 1909. године, а сада постоје дуж целог тока. Просечни протицај Велике Мораве код Љубичевског моста је 257 m3/s. Највећи део те количине, око 80%, отекне у пролеће, и то најчешће у виду поплавних таласа, тако да су поплаве велики водопривредни проблем. Апсолутни минимум протицаја од 23,6 m3/s био је 1. септембра 1993. годи- не, а апсолутни максимум од 2 600 m3/s забележен је 13. маја 1958. године. Језава се раније уливала у Дунав код Смедерева, али је после регула- ције уведена у Велику Мораву између села Брежана и Батовца. Регулацио- ни радови су изведени узводно од Смедерева, па је део тока Језаве остао и даље у непосредном сливу Дунава. Међутим, град и његова шира околина заштићени су од честих поплава које су се догађале после јаких киша и за време високих водостаја Дунава због успора воде Језаве и малог пада њеног корита. Ново корито Језаве пресеца моравски насип код села Липе. У случају великих вода Мораве пропуст у насипу се затвара, а Језава ретензу- је воде у моравској алувијалној равни у близини насипа и плави околно пољопривредно земљиште. На Језави не постоји хидрометријска станица. Према процени њен просечан годишњи протицај износи 2,6 m3/s (Гаврило- вић и Дукић, 2002). Кроз Годоминско поље прокопан је канал који дунав- ску воду доводи до железаре у Смедереву, а која се користи у производњи. После коришћења, ове воде се делимично пречишћавају и испуштају у Раљу, односно даље у Језаву и Велику Мораву. Њихова количина је неупо- редиво већа од количине воде којом заједно располажу Језава, Раља и Коњ- ска река. Због тога се прецизно не зна колико су на овај начин повећани протицаји Језаве и Велике Мораве, али сигурно је да су код Језаве двостру- ко већи а на Морави за више од 1%. Раља, лева притока Језаве, протиче кроз општину Смедерево на дужини од 21 km. Има веома променљив протицај, који у просеку износи око 1,5 m3/s (Гавриловић и Дукић, 2002). Раније су се често догађале поплаве, које су саниране изградњом насипа и регулацијом корита готово целом дужином. У летњем периоду године њен ток се једва одржава, али река не пресушује. Међутим, све њене притоке, осим Белуће и Битинца са Барским потоком, су периодични водотоци. Коњска река је такође лева притока Језаве, а кроз општину Смедере- во протиче на дужини од 25,5 km. Већим делом године нема воде. Просе- чан годишњи протицај је процењен на 0,7 m3/s (Гавриловић и Дукић, 2002).

21 Загађење водотока на територији општине Смедерево и њихова заштита

Петријевски поток извире изнад села Петријево, дугачак је око 8 km, а уређеним каналом утиче у Дунав. Доњим током протиче кроз цен- тар Смедерева. Има велике осцилације протицаја – поток и пресушује и излива се из свог корита. Његова ранија улога је била спровођење атмос- ферских и фекалних вода са ужег подручја града у Језаву. Формирањем Ђердапског језера колектор Петријевског потока нашао се под сталним успором Дунава. Измештањем корита Језаве и претварањем старог корита у пријемник отпадних вода, поток је добио улогу пријемника фекалних вода које се преко црпне станице “Језава” препумпавају у Дунав. Да би испунио ту функцију каналисани ток померен је за око 500 m и доведен до ушћа у Дунав. Решење водопривредних проблема нађено је у регула- цији Петријевског потока и изградњи ретензије и водне акумулације “Петријево” и ретензија “Смедерево” и “Ћириловац”. Вучачки поток настаје југозападно од села Вучак, дугачак је 5,5 km и сиромашан је водом. Улива се у старо корито Језаве. С обзиром на то да је ток Језаве уведен у Велику Мораву, нису дата трајна решења за одво- ђење вода Вучачког потока. По пројекту “Хидропројекта” његове воде се задржавају у старом кориту Језаве и формирају језеро из којег се једним делом испуштају у Дунав преко постојеће каналске мреже и црпне стани- це за одводњавање Годоминског поља. На територији општине Смедерево изграђено је неколико мањих вод- них акумулација. Акумулација “Колариште” се налази североисточно од насеља Колари. Има запремину од 100 000 m3 и предвиђена је за наводња- вање плантажног воћњака. Акумулација “Михајловац” је у сливу Коњске реке. Напаја је извор Тургајевац (0,8 l/s) и користи се као рибњак и за наво- дњавање башти и плантажног воћњака. “Вучак” је мала акумулација (80 000 m3) на горњем току Вучачког потока. Сакупља воде горњег дела слива и отвореним регулисаним каналом пропушта их у доњи део слива. Вода се користи за наводњавање воћњака. Приликом вађења шљунка у околини Шалинца откривена је издан и на том месту формирана су два мала језера, површине 15 и 40 ha и дубине 7-9 m (Миладиновић, 1997).

Стање квалитета водотока

Квалитет воде Дунава код Смедерева и Велике Мораве код Љуби- чевског моста прати одговарајућа служба Републичког хидрометеороло- шког завода Србије, али нема публикованих података који се односе на мање водотоке. Према резултатима анкете спроведене међу становницима општине Смедерево загађење вода је веома акутан проблем. С циљем израде Локалног еколошког плана ради заштите и унапређења животне средине, СО Смедерево је током 2005. и 2006. године финансирала пра- ћење квалитета вода мањих водотока на својој територији, као што су

22 Pollution of watercourses on the territory of Smederevo municipality...

Језава, Раља, Коњска река и Вучачки поток. Физичко-хемијске анализе воде вршили су Завод за јавно здравље из Пожаревца, Институт за квали- тет радне и животне средине “1. мај” из Ниша и Мол А.Д. из Београда. Најопаснији загађивач општинских вода су индустријске отпадне воде. Индустријска постројења на градској територији испуштају их у град- ску канализацију. Заједно са фекалним и кишним водама евакуишу се канализационом мрежом и преко петријевског колектора доспевају у Дунав. После изградње ХЕ “Ђердап” поремећен је природни режим исти- цања, па је фекална и друга мешовита вода усмерена на препумпну станицу “Језава”, одакле се заједно са атмосферском водом кроз колектор “Петрије- во” испушта у Дунав. Уредбом о класификацији и категоризацији водотока, на основу физичко-хемијских, бактериолошких и биолошких параметара, Дунав и Велика Морава су сврстани у реке II бонитетне класе. Међутим, мерни подаци показују да то није увек тако. Преко 80% анализираних узо- рака дунавске воде код Смедерева одступа према више параметара од вре- дности предвиђених за II класу квалитета. Према бактериолошким показа- тељима Дунав је често у III класи, а 10-15% узорака је ван класе. То је пос- ледица утицаја узводних насеља и индустријских објеката, пре свега бео- градске канализације и панчевачке индустрије.

Таб. 1. – Квалитет воде Дунава код Смедерева 2006. године Параметри Датум узорковања 12.03. 13.08. 3.12. Водостај, cm 542 470 494 Температура, 0С 9,4 25,5 7,5 Раств. кисеоник, mg/l 11,2 7,0 11,2 O2 % засићења О2 98 85 98

БПК5, mg/l О2 2,6 2,5 2,4

ХПК, mg/l O2 4,0 4,0 3,6 Амонијум као N, mg/l 0,29 0,16 0,29 Нитрити, mg/l 0,023 0,014 0,023 Нитрати, mg/l 0,40 1,10 1,10 Ортофосфати Р, mg/l 0,131 0,070 0,086 Хлориди, mg/l 23,0 20,0 20,0 Сулфати, mg/l 40,0 31,0 34,0 Ук. тврдоћа, mg/l 197,6 182,0 197,6 рН 7,5 7,7 7,5 Видљиве отп. материје без без без Боја слабо примет. без без (Републички хидрометеоролошки завод Србије)

23 Загађење водотока на територији општине Смедерево и њихова заштита

На територији општине Смедерево у Дунав се испуштају отпадне воде из индустријске зоне без потпуног или без икаквог пречишћавања, као и комплетна фекална канализација града Смедерева. На основу више- годишњег праћења квалитета воде Дунава може се закључити да је кисео- нички режим понекад благо нарушен. Акватична фауна још није угроже- на, али је то сигнал да треба смањити органско загађење и појачати кон- тролу оптерећености отпадних вода биодеградабилним органским мате- ријама. О значајном уносу органских материја сведочи повремено пове- ћање ХПК. Погоршање се уочава и код садржаја суспендованих материја, који је све чешће изнад МДК. Олово, никл, жива и кадмијум нису детек- товани, док се други токсични метали јављају, али у концентрацијама вишеструко нижим од максимално дозвољеним. Према микробиолошким параметрима квалитет воде Дунава је последњих десетак година био чес- то ван прописане II класе, тако да у летњим месецима угрожава рекреаци- ју становништва на реци.

Таб. 2. – Квалитет воде Велике Мораве код Љубичевског моста 2005. године Параметри Датум узорковања 19.01. 16.03. 15.06. Водостај, cm -262 -66 -158 Температура, 0С 3,0 5,6 17,4 Раств. кисеон. mg/l O2 13,7 13,1 9,9 % засићења О2 102 104 104 Амонијум као N, mg/l 0,01 0,01 <0,01 Нитрити, mg/l <0,003 <0,004 <0,003 Нитрати, mg/l 1,24 1,39 2,08 Ортофосф. као Р, mg/l 0,153 0,251 0,092 Хлориди, mg/l - - 6 Сулфати, mg/l - - 28 Ук. тврдоћа, mg/l 203 209 208 рН 8,0 7,9 7,5 Суспенд. матер. mg/l 16 33 3 Видљиве отп. матер. без без без слабо слабо Боја без приметна приметна (Мол А. Д. Београд)

За разлику од Дунава, квалитет воде Велике Мораве није под директним утицајем отпадних вода града Смедерева, али сви мањи водо- тоци на територији општине гравитирају ка овој реци. Највећи утицај имају Језава, Раља и Коњска река, чија су корита претворена у колекторе загађених вода и депоније отпада најразличитијег порекла. Тако, на при-

24 Pollution of watercourses on the territory of Smederevo municipality...

мер, смедеревска железара U.S. Steel испушта у Раљу око 1,7 m3/s коришћене воде. Ако се пође од тога да је просечан годишњи протицај Раље 1,5 m3/s, то практично значи да се Раља улива у колектор II отпад- них вода U.S. Steel-a.

Таб. 3. – Квалитет воде Језаве, Раље, Коњске реке и Вучачког потока 2006. год. Коњска р. Вучачки Језава код Раља код код п. код Параметри Осипаонице Радинца Луњевца хладњаче 8.11. 6.09. 6.09. 8.11. Раств. кисеоник, 2,5 3,2 <0,10 3,8 mg/l O2 БПК , mg/l О 5 2 9,5 55,2 1389,0 8,2

ХПК, mg/l O2 21,5 14,0 237,0 21,0 Утрошak 128,5 38,5 682,7 48,5 КМnO4, mg/l Амонијум као 0,46 0,165 0,733 0,53 N, mg/l Нитрити, mg/l <0,003 0,063 <0,002 <0,03 Нитрати, mg/l 5,13 1,581 1,542 5,82 Ортофосфати 1,82 0,42 1,284 1,35 као Р, mg/l Детерџенти, 0,080 0,065 0,113 1,15 mg/l pH 8,4 8,2 5,4 8,4 Суспенд. мате- 115,5 45,0 56,0 95,0 рије, mg/l (Мол А. Д. Београд)

Језава, Раља, Коњска река и Вучачки поток веома су загађени. На то указују вредности појединих параметара за одређивање квалитета вода, чије вредности премашују МДК и више стотина пута (БПК5 у Коњској реци је 347 пута већа). Велика одступања су код кисеоничких показатеља, амонијума, фосфата и суспендованих материја, а у Вучачком потоку и Коњској реци детерџенти прелазе максимално дозвољене концентрације. Овакво стање указује на водотоке IV или ван класе бонитета.

25 Загађење водотока на територији општине Смедерево и њихова заштита

Индустријске воде и њихов утицај на водотоке

Индустрија општине Смедерево снабдева се водом из Дунава, а гла- вни пријемници отпадних вода су Језава, Раља, Коњска река, Вучачки поток и већи број дренажних канала. У индустријској зони се налазе број- на предузећа разноврсних делатности, па се захваћена дунавска вода користи за обављање различитих технолошких операција. Као резултат такве употребе воде су загађене воде различитих физичко-хемијских и микробиолошких карактеристика. У многим предузећима су уграђени системи за пречишћавање отпадних вода пре њиховог испуштања у Дунав, али они често нису у функцији или не функционишу довољно ефикасно. Када индустријски објекти раде пуним капацитетом, што сада није случај, укупна количина отпадних вода која доспева у Дунав износи преко 60 000 m3 месечно. Од тога половина отпада на само три предузећа – “Милан Благојевић”, “Фаграм” и “Симакс”. Искоришћене воде они сакупљају у заједнички колектор, са фекалним, санитарним и атмосфер- ским водама, одакле их сопственим пумпама испуштају у Дунав.

Таб. 4. – Квалитет отпадних вода А.Д. “Милан Благојевић” узоркованих 13.07.2006. Параметри Технол. воде из Дунав узводно Дунав низвод- галванизације но Температура, 0С 21 19 19 Раств. кис. mg/l O2 - 6,3 6,2 БПК5, mg/l О2 19,3 3,1 3,9 ХПК, mg/l O2 51,5 - - Утрош. КМnO4, mg/l 42,9 20,0 24,3 Амонијум соли + 3,8 0,3 0,5 (NH4 ) Нитрити, mg/l 0,0 0,03 0,05 Нитрати, mg/l 0,0 2,1 2,5 Фосфати, mg/l 2,7 2,6 4,0 Хлориди, mg/l 26,7 11,0 15,0 Сулфати, mg/l 46,4 45,7 42,4 Гвожђе, mg/l 0,264 0,030 0,033 Детерџенти, mg/l 0,1 0,1 0,2 Уља и масти, mg/l 1,8 0,02 0,02 рН 7,6 7,9 7,9 Суспенд. матер. mg/l 11,8 27 29 Суви остатак, mg/l 431 208 217 Боја без без без (Завод за јавно здравље Пожаревац)

26 Pollution of watercourses on the territory of Smederevo municipality...

Отпадне воде доспевају у Дунав из 23 предузећа, путем дренажних колектора и отворене каналске мреже у Годоминском пољу, преко пумпне станице “Смедерево”. У дренажне канале излива се месечно 32 037 m3 углавном непречишћене воде, која садржи велике количине тешких мета- ла (Fe, Mn, Pb, Zn), масти, уља, амонијака, фенола, суспендованих и дру- гих материја. Треба напоменути да нека предузећа у отворене канале испуштају заједно фекалну и технолошку отпадну воду. Највеће количине загађене воде потичу из, осим поменутих, следећих предузећа: “Југово” (максимално месечно 8 600 m3), “Југопетрол инсталације” (3 820 m3), ЈКП “Комуналац” (1 750 m3), “Електроморава” (1 750 m3), “Унитех” (1 747 m3), “Ласта” (900 m3), Ватрогасни дом МУП Србије (370 m3) и ЈКП “Водовод” (150 m3). Њихову физичко-хемијску и бактериолошку контролу врше четири пута годишње “Милан Благојевић”, “Унитех”, “Југопетрол инста- лације”, “Ласта”, “Желвоз” и “Симакс”(Проблематика одвођења атмос- ферских и употребљених вода града Смедерева, 2006). Своје отпадне воде предузеће “Милан Благојевић” испушта у Дунав. Оне су нарочито обогаћене разним солима (хлориди, сулфати, фосфати, амонијум), гвожђем, мастима и уљима. То нарушава квалитет дунавске воде, што се запажа у погоршању готово свих анализираних физичко-хемијских параметара низводно од места испуштања загађене воде у односу на узводно стање.

Таб. 5. – Квалитет отпадних вода предузећа “Југопетрол инсталације” узор- кованих 30.11.2005. године на четири локације Параметри 1 2 3 4 Температура, 0С 13,5 13,5 14,1 14,0 Раств. кисеон. mg/l O2 1,3 1,1 1,1 0,7 БПК5, mg/l О2 <3,0 <3,0 <3,07,5 ХПК, mg/l O2 <5,0 <5,0 <5,0 23,4 Утрошak КМnO4, mg/l 6,3 4,7 5,4 19,6 Гвожђе, mg/l 0,09 0,39 0,65 13,33 Минерална уља, mg/l <5,0 <5,0 <5,0 <5,0 рН 7,48 7,51 7,22 6,82 Суспенд. матер. mg/l 0,5 <0,1 13,0 21,5 Суви остатак, mg/l 244 236 396 732 бледо Боја без без без жута слабо слабо слабо Мутноћа замућена замућена замућена замућена (Завод за јавно здравље Пожаревац)

27 Загађење водотока на територији општине Смедерево и њихова заштита

На сва четири локалитета предузећа “Југопетрол инсталације” у отпадним водама је евидентирано одступање вредности појединих пока- затеља квалитета воде од МДК. Наравно, у првом реду то се односи на минерална уља чија је количина у литру воде и сто пута већа од дозвоље- не. Овакво стање је утицало на смањење раствореног кисеоника (до 8,5 пута), што може лоше да се одрази на живи свет у Дунаву.

Утицај U.S. Steel-a на квалитет површинских вода

Производњом од преко 2,2 милиона тона гвожђа годишње и њего- вом даљом прерадом U.S. Steel троши у свом производном процесу вели- ке количине технолошке воде, а у отворене водотоке испушта значајне количине отпадних вода. У U.S. Steel-у је усвојено да се водоводни сис- тем дели на проточне и рециркулационе воде типа А и Б. У технолошком процесу водило се рачуна да се све потребне количине воде узимају из Дунава. Погони који индустријску воду користе само за хлађење постро- јења и уређаја, а где је технички неизводљиво увођење рециркулационих система, испуштају је кроз колектор II у реку Раљу (проточни системи). Ова вода хемијски није загађена. У погонима који индустријску воду користе за хлађење а где је технички могуће изграђени су системи за рециркулацију и вода се преко торњева за хлађење враћа у процес (рецир- кулациони системи типа Б). У погонима у којима се вода осим термички загади и механички и хемијски изграђени су системи за рециркулацију типа А. У њима се вода пречишћава у радијалним таложницама, а затим се преко торњева за хлађење враћа у процес. Вода се загади механичким нечистоћама, јер се углавном користи за пречишћавање отпадних гасова, спирање коварине итд. Зато се не може одвојено посматрати загађивање ваздуха од загађивања индустријских вода. Узимајући у обзир све наведе- не чињенице, у U.S. Steel-у је цео хидроенергетски систем подељен на проточне и рециркулационе системе типа А и Б. Око 90% укупно коришћене воде налази се у рециркулацији, што годишње износи преко 540 милиона m3. У реку Раљу, која је непосредни пријемник свих отпад- них вода U.S. Steel-a, годишње се кроз колектор II испусти преко 50 милиона m3 воде. Велика пажња посвећена је решавању третмана конверторског муља који је настао пречишћавањем конверторских гасова. Загађена вода се пречишћава у четири радијална таложника пречника 30 m. Пре- ливна вода се преко торњева за хлађење враћа у технолошки процес, а исталожени муљ се испушта у реку Раљу, због чега је названа “црвени канал”. Потом се муљ враћа у процес синтеровања, за рециркулацију индустријске воде, на Агломерацији. Реализован је пројекат третмана конверторског муља, који је урадио Рударски институт из Земуна пре

28 Pollution of watercourses on the territory of Smederevo municipality...

више од 20 година, чиме је знатно смањено загађење Раље. У отпадној води колектора и даље је повећана концентрација амонијака, масти, минералних уља и неких тешких метала и повећана је биолошка потро- шња кисеоника. Смањење количине загађивача испод максимално доз- вољене за II b класу квалитета вода којој припада Раља пре улива отпад- них вода је значајан проблем. У погону хладне ваљаонице врши се хемијски третман отпадних вода. То је проточни систем у којем се најпре обави међусобна неутрали- зација алкалних и киселих вода, које се затим заједно упућују на даљи третман. После прераде око 106 m3/h, вода се испушта кроз колектор II у Раљу (1,7 m3/s). U.S. Steel по свакој тони произведеног и прерађеног челика троши око 245 m3 индустријске воде, а испушта у реку преко 20 m3 отпадне воде, која по својим физичко-хемијским карактеристикама не одговара пропис- ним захтевима. Сем тога, из система за пречишћавање отпадних гасова издваја се 100-120 kg прашине, муља и коварине по свакој тони произве- деног и прерађеног челика. Нажалост, не постоје прецизна мерења која би показала колико се од тога враћа у технолошки процес (Анализа утицаја САРТИД-а на животну средину, 2000).

Отпадне воде ван индустријске зоне

ПК “Годомин”, “Воћар Ескаргот” и “Станимир Марковић” ван индустријске зоне општине Смедерево своје отпадне воде испуштају у Вучачки поток. Када су радили пуним капацитетом то је износило 4 150 m3, 5 150 m3, односно 224 m3 месечно. Пошто се у поток сливају и све коришћене воде из узводнијег села Вучак, Вучачки поток је заправо прет- ворен у колектор отпадних вода. Из њега, преко пумпне станице “Смеде- рево”, оне се испуштају у Дунав. Предузеће “Исхрана” своје загађене воде упућује у градску канализацију. Завод за јавно здравље из Пожаревца четири пута годишње врши физичко-хемијску и биолошку контролу отпадних вода “Воћар Ескаргота” и “Исхране”, као и воде Вучачког пото- ка. Код отпадних вода оба предузећа запажене су повећане концентрације амонијака и суспендованих честица и повећане БПК5 и ХПК. У Коњску реку испуштају се отпадне воде погона за производњу сокова “Фрувита” у Луњевцу. Њихов квалитет је непознат, али очигледно је веома лош, јер су у води Коњске реке повећани садржаји амонијака, детерџената и фосфата, повећане вредности БПК5 и ХПК, а смањена количина раствореног кисеоника.

29 Загађење водотока на територији општине Смедерево и њихова заштита

Атмосферке и фекалне воде

На територији општине Смедерево не постоји систем за пречишћа- вање фекалних вода. Изузетак је једино U.S. Steel, који има сопствено постројење за пречишћавање. Фекалне воде се после пречишћавања испуштају у реку Раљу. Смедерево има канализациону мрежу дужине 172 km, од чега је 20 km комбинована, а 40 km атмосферска мрежа. Фекална и атмосферска вода се преко пумпне станице “Језава” без пречишћавања испуштају у Дунав. На пумпну станицу су прикључени мешовити колектор Доњи град, атмосферски колектор који прихвата атмосферске и феклане воде “Жел- воза” и фекалани колектор на који су прикључени петријевски и папазо- вачки колектор. Укупна количина воде која преко пумпне станице “Језа- ва” и петријевског колектора доспева у Дунав износи око 6,5 m3/s. Око 1% од тога чини канализациони муљ. У напуштеном кориту старе Језаве, узводно од “Желвоза”, изграђен је просек на насипу, преко кога се акуму- лирана вода улива у каналску мрежу, а затим агрегатима црпне станице “Смедерево” препумпава у Дунав. Физичко-хемијске анализе фекалних и атмосферских вода града Смедерева и воде Дунава пре и после улива ових отпадних вода врши Завод за јавно здравље из Пожаревца. У 2005. години Дунав је примио 3 640 250 m3 фекалних вода.

Изградња савремених канализационих система и система за третман отпадних вода као мера за заштиту вода

Број становника града Смедерева повећао се са 59 545 – 1948. годи- не на 109 809 становника 2002. године. Треба, такође, напоменути да је Смедерево град са великим бројем расељених и избеглих лица – преко 16 000. Овакав темпо развоја и насељавања није пратила изградња градске инфраструктуре, улица, водоводне и канализационе мреже. Водовод и канализација су постали лимитирајући фактори даљег развоја града. Још 1955. године урађен је Главни пројекат канализације за одвођење атмос- ферских вода, а 1961. и Главни пројекат одвођења фекалних вода. Прате- ћи тенденцију убрзаног развоја града, 1981. године урађен је Генерални пројекат раздвајања и одвођења атмосферских и фекалних вода. Касније, ширењем града често је долазило до одступања од овог пројекта, те је изградња градске канализације била врло проблематична. Уопштено гледано, у граду постоје два типа канализационе мреже: сепарациони и општи, код кога нису раздвојене атмосферске и фекалне воде. За централни или доњи део града карактеристичан је општи систем, којим се отпадне воде прикупљају у један колектор и преко црпне станице “Језава” одводе у Дунав. У горњем делу града урађена је мешовита мре-

30 Pollution of watercourses on the territory of Smederevo municipality...

жа, која је једним делом сепарационог карактера. У канализациону мрежу доспева све, тј. не поштују се технички услови за испуштање отпадних вода у градску канализацију. Индустријска зона нема канализацију, нити уређај за пречишћавање загађених вода.

Да би се решио проблем одвођења отпадних вода потребно је пре- дузети следеће мере: • раздвојити фекалну од атмосферске канализације; • новопројектовану канализациону мрежу уклопити у постојећу; • сепарациону мрежу градити сагласно ГУП-у из 1986. године; • омогућити да се атмосфер. воде уливају у Дунав гравитационо; • фекалне воде преко црпне станице “Језава” одводити преко фекалног колектора до градског система за пречишћавање; • фекалне воде индустријске зоне најпре увести у колектор и после грубог пречишћавања испустити у Дунав преко отворене канал- ске мреже у овој зони или црпне станице “Смедерево”; • испуштање индустријске отпадне воде у фекални колектор оба- вљати у складу са техничким условима за испуштање техничких вода у градску канализацију, али пошто се претходно обави њихов предтретман; • на локацији предвиђеној ГУП-ом из 1986. године изградити цен- трални градски уређај за пречишћавање отпадних вода.

Оваква концепција омогућила би пречишћавање у градском сис- тему само фекалне и индустријске отпадне воде које су прошле предтре- тман, што је технички исправно и економски оправдано. Предложен начин изградње градске канализације свео би изливање канализације по улицама и становима у сутерену на најмању меру. Смањио би се и нега- тивни утицај Ђердапског језера, чијим су формирањем створени далеко неповољнији услови за испуштање канализационих вода Смедерева у Дунав. Режим рада ХЕ “Ђердап” са котом 69,5 m утиче на успор воде у петријевском колектору, тако да он ради под притиском. Наведене мере биле би изузетно значајне и за заштиту животне средине на простору општине Смедерево. Али, пре свега треба спречити уношење у водотоке материја изнад МДК и оних које доводе до заму- љења и таложења наноса, стварање депонија у коритима водотока, као и испуштање у канализацију отпадних вода које садрже опасне и штетне материје у количинама већим од максимално дозвољених.

31 Загађење водотока на територији општине Смедерево и њихова заштита

Закључак

Чињеница да само десетак привредних предузећа у општини Сме- дерево врши физичко-хемијску и бактериолошку контролу својих отпад- них вода, и то нередовно, указује на велику потребу израде детаљног катастра извора загађивача површинских вода. Загађење водотока потиче од атмосферске и фекалне канализације, индустријских постројења, пољопривреде и дивљих депонија разних врста. Неопходно је сачинити катастар који обухвата списак предузећа, врсту производње којом се баве, количину отпадних вода и њихов састав. Испитивање квалитета атмосферских и отпадних вода које се испуштају у реципијенте и утицаја на реципијенте треба вршити у скла- ду са одговарајућим прописима, а пре свега са Законом о водама, Пра- вилником о опасним материјама у води, Правилником о начину и мини- малном броју испитивања квалитета отпадних вода, Уредбом о класи- фикацији вода, као и одговарајућим одлукама општине Смедерево. Квантитативно стање, врсте и концентрације загађујућих материја у водотоцима, акумулацијама и отпадним водама на територији општине утврђују се испитивањима која спроводе Завод за јавно здравље из Пожаревца, Институт за квалитет радне и животне средине “1. мај” из Ниша и Мол А. Д. из Београда. Она су показала да су површинске воде највише загађене великим концентрацијама амонијака, нитрата, фосфата и јона тешких метала. У циљу што бољег праћења квалитета отпадних вода и технологије њиховог пречишћавања потребно је обављати редов- ну контролу загађених вода свих предузећа евидентираних катастром загађивача, динамиком усклађеном прописима. Заштита вода је само један сегмент у решавању проблема заштите животне средине на територији општине Смедерево. Он се мора сагледа- ти у целости, јер су вода, ваздух и земљиште у интерактивном односу. Једино тако може се очекивати лепше животно окружење, а тиме и квали- тетнији начин живљења.

Литература

Анализа утицаја САРТИД-а на животни средину (2000). Смедерево: Институт за металургију. Гавриловић, Љ. и Дукић, Д. (2002). Реке Србије. Београд: Завод за уџбе- нике и наставна средства. Група аутора (1992). Општина Смедерево. Београд: Географски институт “Јован Цвијић” САНУ.

32 Pollution of watercourses on the territory of Smederevo municipality...

Еколошка карта града и општине Смедерево (2001). Смедерево: Општина Смедерево. Испитивање квалитета површинских вода из реке Језаве (2006). Београд: Мол А.Д. Миладиновић, С. (1997). Хидролошке карактеристике смедеревског подунавља и поморавља. Нови Сад: Природно-математички факултет, магистарски рад. Општине у Србији (2005). Београд: Републички завод за статистику. Правилник о опасним материјама у водама. Службени гласник СРС, 31/82. Правилник о начину и минималном броју испитивања квалитета отпадних вода. Службени гласник СРС, 47/83. Проблематика одвођења атмосферских и употребљених вода града Сме- дерева (2006). Смедерево: Дирекција за изградњу, урбанизам и грађе- винско земљиште. Уредба о категоризацији водотока. Службени гласник СРС, 5/68. Уредба о класификацији вода. Службени гласник СРС, 5/68. Хидролошки годишњак (2006). Београд: Републички хидрометеоролошки завод.

Ljiljana Gavrilović Slobodan Miladinović

POLLUTION OF WATERCOURSES ON THE TERRITORY OF SMEDEREVO MUNICIPALITY AND THEIR PROTECTION

Summary

Smederevo municipality posses the significant water potential which is, however, more and more endangered by pollution. Waters from the city sewerage system and waste waters from the industrial zone are often drained into the Danube without sufficient or any purification, while the pollutions get to the Velika Morava River from its tributa- ries. The Jezava, the Ralja, the Konjska reka Rivers, the Petrijevski and Vucacki streams have become the waste water collectors, while their river basins, which are often dry, have become the wastes of most various origins. Industry is the largest pollu- ter. There are 23 registered enterprises the waste waters of which are drained into the Danube, which is 60 000 m3 per month. The Ralja River receives all waste waters of the U. S. Steel steelworks of Smederevo. Over the collectors, 1.7 m3/s get to the Ralja, which is more than its natural discharge. Atmospheric and faecal waters of the town of Smederevo are drained into the Danube without purification in the quantity of around 6.5 m3/s. A series of the con- crete measures is necessary to be overtaken in order to reduce the pollution and im-

33 Загађење водотока на територији општине Смедерево и њихова заштита

prove the quality of the river. First of all, the faecal sewerage should be separated from the atmospheric one, all faecal and industrially polluted waters have to be directed to a pre-treatment before draining and the central city device for the waste water purifica- tion should be built. Moreover, the protection of waters means the constant physical- chemical and microbiological control, as of the river water so of the used water for different technological processes.

34