Зборник радова, св. LVII, 2009. Collection of the Papers, vol. LVII, 2009 504.45.054:628.3 УДК (497.11) Оригинални научни рад Original scientific article Љиљана Гавриловић Слободан Миладиновић ЗАГАЂЕЊЕ ВОДОТОКА НА ТЕРИТОРИЈИ ОПШТИНЕ СМЕДЕРЕВО И ЊИХОВА ЗАШТИТА Извод: Смедерево, као град са преко 100 000 становника и већим бројем индус- тријских предузећа, има велики проблем отпадних вода, које се углавном без икаквог пречишћавања испуштају у водотоке. Канализационе и загађене воде из индустријске зоне одводе се у Дунав, из смедеревске железаре U.S Steel у реку Раљу, а колектори отпадних вода постали су и Језава, Коњска река, Петријевски и Вучачки поток. Физичко-хемијске и микробиолошке анализе показују да је квалитет њихове воде у великој мери погоршан и да су оне нарочито оптерећене амонијаком, нитратима, фосфатима и јонима тешких метала. Као најважније мере заштите вода треба предузети изградњу савремених канализационих система и градског уређаја за пречишћавање отпадних вода. Кључне речи: квалитет воде, загађење водотока, заштита, општина Смедерево. Abstract: Smederevo, as the town of over 100 000 inhabitants and larger number of industrial enterprises, has the problem of waste waters, drained mainly into the river without any purification. Sewerage and polluted waters of the industrial zone drain into the Danube, waters from the U.S. Steel steelworks from Smederevo drain into the Ralja River, while the Jezava River, the Konjska reka River, the Petrijevski and Vucacki streams have also become the waste water collectors. The physical-chemical and mi- crobiological analyses showed that the quality of these waters became worse, loaded mainly with ammonia, nitrates, phosphates and ions of heavy metals. The construction of modern sewerage systems and city purification plant should be overtaken as most important measure for the protection of waters. Key words: water quality, water pollution, protection, Smederevo municipality. Увод Општина Смедерево се налази између Дунава на северу, Велике Мораве на истоку и шумадијских брда на југу и западу, односно у оквиру крајњег северног дела Поморавља и североисточног дела шумадијског побрђа. Захвата површину од 481,7 km2. Најнижа тачка је ушће Велике Мораве у Дунав – око 69 m, зависно од водостаја, док је највиша на раз- вођу између Коњске реке и потока Липица – 273 m. 19 Загађење водотока на територији општине Смедерево и њихова заштита У рељефу територије општине најзаступљеније су површине са надморском висином до 100 m – 52,4% (252,6 km2), на површине од 100- 200 m н.в. отпада 40,5% (194,9 km2), а изнад 200 m н.в. 7,1% (34,2 km2). Просечна надморска висина је 120,7 m. Ово општину Смедерево сврстава у низијске просторе. Оваква морфологија терена условила је типичан кон- тинентални климат са топлим летима, веома хладним зимама и годишњом температурном амплитудом већом од 200С. Од априла до септембра излу- чи се преко 50% укупне годишње количине падавина. Минимум је у феб- руару, а максимум у јуну. Лето је најкишовитије годишње доба (28-30% годишњих падавина), а пролеће је влажније од јесени. Овакав плувиомет- ријски режим није повољан за водне режиме река. У време интензивних падавина мањи водотоци се претварају у незадрживе бујичне водотоке који се изливају из својих корита, док лети редовно пресушују. Екстремно велике или мале воде неповољно утичу на квалитет воде који се нарушава све већим загађењем. Површинске воде на територији општине Геолошка грађа терена у којој преовлађују водопропусне творевине, благо изражен рељеф, расподела падавина и бујна вегетација утицали су на формирање речне мреже. Од сталних водотока на територији општине Смедерево највећи су Дунав, Велика Морава, Језава, Раља, Коњска река, Петријевски и Вучачки поток. Међутим, много је више периодичних токова. У непосредном сливу Дунава на њих отпада 68,4%, у сливу Раље 66,6%, док у сливу Коњске реке сви водотоци током лета пресушују (Миладиновић, 1997). Дунав протиче поред Смедерева на кратком растојању, чинећи северну границу општине у дужини од 20 km. На овом делу тока ширина речног корита је 0,6-1,3 km, мада при врло високим водостајима може достизати и преко 2 km. Код смедеревске тврђаве Дунав је раздвојен реч- ним острвима у три крака, од којих је онај поред тврђаве најшири и најду- бљи. Велика смедеревска ада је дугачка 6 km и широка око 1 km, а димен- зије Мале аде су 1,5 km, односно 200 m. Узводно од смедеревске аде корито Дунава је у облику трапеза са стабилним и стрмим обалама и повећаном дубином од 15 m. Дно је саста- вљено од покретног песка, испод којег су слепљени пескови са глинама. При просечним протицајима ширина речног тока овде је 650 m, а повр- шина протицајног профила 10 500 m2. Водомерна летва код пристаништа постављена је 1920. године. Просечни годишњи протицај Дунава код Смедерева је 5 490 m3/s. Највеће воде су у априлу, мају и јуну, а најмање у октобру, септембру и августу. Коефицијент варијације годишњег протицаја износи 0,20. Апсо- 20 Pollution of watercourses on the territory of Smederevo municipality... лутни минимум од 1 270 m3/s забележен је у јануару 1954. године, а апсо- лутни максимум од 15 000 m3/s 16. aприлa 2006. године. Велика Морава представља источну границу општине Смедерево на дужини од 27 km. Са својим меандрима, регулисаним током и изграђеним насипима она је одувек имала важан привредни значај за регион и општи- ну. Изградња првих насипа овде је почела још 1909. године, а сада постоје дуж целог тока. Просечни протицај Велике Мораве код Љубичевског моста је 257 m3/s. Највећи део те количине, око 80%, отекне у пролеће, и то најчешће у виду поплавних таласа, тако да су поплаве велики водопривредни проблем. Апсолутни минимум протицаја од 23,6 m3/s био је 1. септембра 1993. годи- не, а апсолутни максимум од 2 600 m3/s забележен је 13. маја 1958. године. Језава се раније уливала у Дунав код Смедерева, али је после регула- ције уведена у Велику Мораву између села Брежана и Батовца. Регулацио- ни радови су изведени узводно од Смедерева, па је део тока Језаве остао и даље у непосредном сливу Дунава. Међутим, град и његова шира околина заштићени су од честих поплава које су се догађале после јаких киша и за време високих водостаја Дунава због успора воде Језаве и малог пада њеног корита. Ново корито Језаве пресеца моравски насип код села Липе. У случају великих вода Мораве пропуст у насипу се затвара, а Језава ретензу- је воде у моравској алувијалној равни у близини насипа и плави околно пољопривредно земљиште. На Језави не постоји хидрометријска станица. Према процени њен просечан годишњи протицај износи 2,6 m3/s (Гаврило- вић и Дукић, 2002). Кроз Годоминско поље прокопан је канал који дунав- ску воду доводи до железаре у Смедереву, а која се користи у производњи. После коришћења, ове воде се делимично пречишћавају и испуштају у Раљу, односно даље у Језаву и Велику Мораву. Њихова количина је неупо- редиво већа од количине воде којом заједно располажу Језава, Раља и Коњ- ска река. Због тога се прецизно не зна колико су на овај начин повећани протицаји Језаве и Велике Мораве, али сигурно је да су код Језаве двостру- ко већи а на Морави за више од 1%. Раља, лева притока Језаве, протиче кроз општину Смедерево на дужини од 21 km. Има веома променљив протицај, који у просеку износи око 1,5 m3/s (Гавриловић и Дукић, 2002). Раније су се често догађале поплаве, које су саниране изградњом насипа и регулацијом корита готово целом дужином. У летњем периоду године њен ток се једва одржава, али река не пресушује. Међутим, све њене притоке, осим Белуће и Битинца са Барским потоком, су периодични водотоци. Коњска река је такође лева притока Језаве, а кроз општину Смедере- во протиче на дужини од 25,5 km. Већим делом године нема воде. Просе- чан годишњи протицај је процењен на 0,7 m3/s (Гавриловић и Дукић, 2002). 21 Загађење водотока на територији општине Смедерево и њихова заштита Петријевски поток извире изнад села Петријево, дугачак је око 8 km, а уређеним каналом утиче у Дунав. Доњим током протиче кроз цен- тар Смедерева. Има велике осцилације протицаја – поток и пресушује и излива се из свог корита. Његова ранија улога је била спровођење атмос- ферских и фекалних вода са ужег подручја града у Језаву. Формирањем Ђердапског језера колектор Петријевског потока нашао се под сталним успором Дунава. Измештањем корита Језаве и претварањем старог корита у пријемник отпадних вода, поток је добио улогу пријемника фекалних вода које се преко црпне станице “Језава” препумпавају у Дунав. Да би испунио ту функцију каналисани ток померен је за око 500 m и доведен до ушћа у Дунав. Решење водопривредних проблема нађено је у регула- цији Петријевског потока и изградњи ретензије и водне акумулације “Петријево” и ретензија “Смедерево” и “Ћириловац”. Вучачки поток настаје југозападно од села Вучак, дугачак је 5,5 km и сиромашан је водом. Улива се у старо корито Језаве. С обзиром на то да је ток Језаве уведен у Велику Мораву, нису дата трајна решења за одво- ђење вода Вучачког потока. По пројекту “Хидропројекта” његове воде се задржавају у старом кориту Језаве и формирају језеро из којег се једним делом испуштају у Дунав преко постојеће каналске мреже и црпне стани- це за одводњавање Годоминског поља. На територији општине Смедерево изграђено је неколико мањих вод- них акумулација. Акумулација “Колариште” се налази североисточно од насеља Колари. Има запремину од 100 000 m3 и предвиђена је за наводња- вање плантажног воћњака. Акумулација “Михајловац” је у сливу Коњске реке. Напаја је извор Тургајевац (0,8 l/s) и користи се као рибњак и за наво- дњавање башти и плантажног воћњака. “Вучак” је мала акумулација (80 000 m3) на горњем току Вучачког потока. Сакупља воде горњег дела слива и отвореним регулисаним каналом пропушта их у доњи део слива. Вода се користи за наводњавање воћњака. Приликом вађења шљунка у околини Шалинца откривена је издан и на том месту формирана су два мала језера, површине 15 и 40 ha и дубине 7-9 m (Миладиновић, 1997).