Синагога У Суботици a Szabadkai Zsinagóga Sinagoga U Subotici the Synagogue in Subotica
Total Page:16
File Type:pdf, Size:1020Kb
СИНАГОГА У СУБОТИЦИ | A SZABADKAI ZSINAGÓGA | SINAGOGA U SUBOTICI | THE SYNAGOGUE IN SUBOTICA THE SYNAGOGUE INSUBOTICA THE SYNAGOGUE A SZABADKAI ZSINAGÓGA A SZABADKAI СИНАГОГА УСУБОТИЦИ SINAGOGA USUBOTICI SINAGOGA Габор Деметер Dömötör Gábor Gabor Demeter Gábor Dömötör СИНАГОГА У СУБОТИЦИ A SZABADKAI ZSINAGÓGA SINAGOGA U SUBOTICI THE SYNAGOGUE IN SUBOTICA Суботица / Szabadka / Subotica 2018. УВОД Деже Јакаб Марцел Комор Из колекције архива Међуопштинског завода за заштиту споменика културе Суботица (МЗЗСКС). Јеврејска верска заједница у Сегедину је 1899. године расписала конкурс за израду пројектне документације, за изградњу нове синагоге. Суботичка јеврејска заједница, друштвено значајна и бројчано ојачана, већ је поседовала грађевинску парцелу на углу трга Сечењи и улице Јокаи, коју су 19. априла 1892. године добили као донацију од Адолфа Геигера.1 Такође, са намером изградње синагоге, руководство суботичке јеврејске верске заједнице са великом пажњом је пратило ток сегединског конкурса. Липот Баумхорн (Кишбер, 1860 – Кишбер, 1932), који је тада већ сматран искусним градитељем синагога, освојио је прву награду са својим пројектом артикулисаним у традиционалном „слободном стилу”. Марцел Комор (1868, Пешта – 1944, Шопронкрстур) и Деже Јакаб (1864, Бихарев – 1932, Будимпешта), будимпештанске архитекте, конкурисали су 1 Суботичка јеврејска верска заједница је 1900. године бројала 3024 члана, то јест 3.68% становништва. 3 Der Arhitekt, 1899 са пројектом синагоге „нових линија”, али без обзира што је Еден Лехнер - архитекта оснивач „новог мађарског националног стила” - као члан жирија заузео став уз њихов пројекат, тај није задовољио конзервативни укус осталих чланова жирија. Упркос томе, жири је предложио откуп њиховог, као и неколико осталих конкурсних радова.2 Јеврејска заједница у Суботици, која је већ имала иза себе један неуспешан конкурс за синагогу, након презентације архитектонског решења од стране пројектаната, без двоумљења је преузела планове. 2 Dr Gazda, Anikó: „Bács-Kiskun Megye“. In: Gazda, Anikó-Kubinyi, András-Pamer, Nóra- Póczy, Klára-Vörös, Károly: „Magyarországi Zsinagógák”. Издање: Műszaki Könyvkiadó Budapest, Будимпешта, 1989, 129. 4 Конкурс за извођача радова добила је фирма Ференца Нађа и Лукача Кладека, у вредности инвестиције од 197.818 круна и 43 филера. За реалну укупну вредност инвестиције недостајало је још 60.000 круна (40%).3 Већину неопходног иницијалног капитала чланови верске заједнице су обезбедили путем прече куповине места за седење: „Приложени услови куповине су веома повољни те чак и најскромнији члан заједнице може купити место за седење, јер се куповна цена може плаћати у ратама од по 20 процената током наредних пет година”.4 Неопходан новац за завршетак изградње поред поменутог су успели обезбедити и помоћу обвезница са 5% каматне стопе, на основу идеје Изидора Милкоа, председника верске заједнице. Након што су архитекте, уз мање-веће корекције, пројекте прилагодили локалним условима, 1900. године започела је изградња нове суботичке синагоге. У међувремену, пројектанти су успели убедити челнике верске заједнице, да се нова синагога гради у „лехнеровском” оријентално-мађарском стилу. Објекат је под грађевинским надзором Марцела Комора и Дежеа Јакаба завршен у року од три године. Сама конструкција је довршена до јесени 1902. године, али због додатних радова градња се одужила још годину дана. Свечана инаугурација храма је одржана 17.септембра 1903. године; о томе медији су извештавали на следећи начин: „У Суботици, 17. септембра су предали својој сврси прелепи нови храм суботичке јеврејске верске заједнице. Од раскоши и свечаног изгледа храма много више ме је дојмио тај свети осећај братства, који је позлатио свечаност, те овај дан није био обележен само као обично посвећење цркве, или свечаност само једне верске заједнице, већ је значио празником целе Суботице. Почевши од представника државе - главног жупана до најједноставнијих грађана, на неколико сати живот Суботице се концентрисао око нове синагоге. Око олтара 3 Klein, Rudolf: „A szabadkai zsinagóga (A zsidó közösség, az építés, a város és kultúrtörténeti jelentőség)”. Издање: Pro reliquiis scribarum Egyesület, Суботица, 2015, 43. 4 „Lesz már új zsinagóga Szabadkán”. Издање: Szabadkai Közlöny, Суботица, 24. јуни 1900, 3. 5 Из колекције Историјског архива Суботица (ИАС) су заузели места челници грађанског и верског живота Суботице: власт, државни чиновници, представници војске и попови из читавог региона. Напољу око храма уредно, без стварања гужве се окупила маса незваничника. Поподне, мада је небо било облачно, било је предивно празнично време, о којем говори следећи извештај: Након отпеване 6 вечерње молитве Мор Кутна, главни рабин, у свом кратком и дирљивом говору опростио се од старог храма, након тога су извадили свитке торе из ормана за чување свитака торе, те су суботички и гостујући свештеници, као и најстарији чланови верске заједнице испод два шатора носећи их на својим рукама кренули према новом храму. Око шатора су градски пандури у свечаним униформама са исуканим мачевима пратили ватрогасни оркестар, док је свирао старе јеврејске молитве, а иза њих је корачала шира јавност. Било је око четири сата, када је поворка стигла на трг новог храма, где их је чекала публика од неколико хиљада грађана. Испред закључане капије храма градоначелник града, градски главни чиновници и челници верске општине су стајали,и када су свитци торе стигли испред степеница, архитекта Деже Јакаб, ко је са будимпештанским архитектом Марцелом Комором заједно пројектовао храм, одржао говор упућен председнику верске заједнице и са баршунастог јастука предао му позлаћени кључ храма. Председник др. Геза Блау, је преузео кључ и у свом динамичном говору замолио градоначелника, др. Кароља Бироа, да преузме од њега и да преда храм својој светој сврси. Др Карољ Биро је у дужем говору одговорио, и као дому у служби доброг морала, отворио је капије храма. Огромне овације су прозујале широком улицом, а поворка је кренула са интелигентном публиком у већ потпуно попуњени храм. Док је поворка улазила, као и након тога црквени хор је певао псалме. Након певања псалама, однели су торе испред ормана за чување свитака торе, док је хор певао молитву која почиње текстом „Како су ти лепи твоји шатори”. Затим су Торе поставили у орман. Лифсцхитз, главни кантор је интонирао уобичајену суботњу молитву својим оштрим гласом, а торе које су остале на његовим рукама и у наручју главних рабина Кутне и Сингера, они су их носећи око олтара положили у орман за чување свитака торе. Након тога, седи Мор Кутна је служио благослов. Најпре је благословио храм, а затим публику. Након тога је запалио вечни пламен. У том тренутку су се упалила сва 7 Из колекције архива МЗЗСКС. електрична светла, и обасјала прелепи молитвени простор. У овој побожној сцени одјекнула је прелепа јеврејска молитва уз пратњу оргуље, у извођењу супруге др. Маћаша Клеина, рођене Сеђи Гине. Код последњег акорда је на говорницу стао др Бернат Сингер, како би одржао свој велики, свечани говор, којем је претходила прелепа молитва. Након његовог дирљивог говора, следила је химна. После химне, публика је напустила храм, а верници су остали на вечерњој молитви.”5 Овај цитат, поготово у данашњем времену, може бити интересантан, када се завршила унутрашња и спољна рестаурација храма, јер нам дочарава протокол и расположење тадашње церемоније „иницијације”, када су на прекретници XIX и XX века, исти дан са синагогом зацртане и смернице даље урбанизације Суботице, као и њеног архитектонског развоја у XX веку. Овог дана, у понекад 5 „A szabadkai zsidóság ünnepe”. Издање : „Egyenlőség“, Суботица, 20. септембар 1903, 7-8. 8 прашњавој, понекад блатњавој аграрној вароши, отворила се кутија чуда, те убрзани урбани развој наредних петнаестак година, који је довео до тога да данас Суботицу, са правом, можемо назвати Градом сецесије. Синагога у Суботици постала је једна од најлепших и најпосебнијих у средњоисточној Европи. Из колекције архива МЗЗСКС. ОКОЛНОСТИ ГРАДЊЕ Док је у средњоисточноj Европи највише синагога настало у другој половини XIX века, зачето у неком од доминантних стилова хисторицизма, односно у „маварском стилу”, суботичка, обзиром да је релативно касно саграђена, носи стилске ознаке мађарске варијанте сецесије, и као таква редак је пример у региону. При буђењу самосвести, суботички Јевреји су изабрали овај, у сваком сегменту мађарски стил, јер су им се на прекретници векова најзад оствариле тежње ка асимилацији. Током историје, привредна снага и тренутни друштвени и правни статус Израелитске заједнице је по први пут омогућио, да се византијска купола новог храма равноправно уздиже, раме уз раме, са торњевима тадашњих цркава (Фрањевачка црква, Католичка црква Свете Терезе Авилске, Српска православна црква) изнад силуете града, већ активно утичући и формирајући урбани пејсаж, прејудицирајући правце будућег архитектонског развоја Суботице. Овај тренд није био усамљени пример у погледу града, него је постала уопштена појава у оквиру Монархије. Поводом 25. годишњице синагоге, 1925. године, суботичка јеврејска општина је објавила ванредни број издања „Сомбат” („Субота”), у којем је Изидор Милко, тадашњи председник верске заједнице и писац, овако писао о околностима градње: „Имали смо мало новца. Већ у време ревносног, емеритус председника, господина Мора Кунеца, у деведесетим годинама прошлог века је инициран покрет за оснивање фонда за изградњу цркве.У облику бескаматних кредита успели смо сакупити одређени износ,али то ни близу није било ономе, која би могла бити база једне веће градње - у најбољем случају могла би