Синагога У Суботици a Szabadkai Zsinagóga Sinagoga U Subotici the Synagogue in Subotica

СИНАГОГА У СУБОТИЦИ | A SZABADKAI ZSINAGÓGA | SINAGOGA U SUBOTICI | THE SYNAGOGUE IN SUBOTICA THE SYNAGOGUE INSUBOTICA A SZABADKAI ZSINAGÓGA СИНАГОГА УСУБОТИЦИ SINAGOGA USUBOTICI

Габор Деметер Dömötör Gábor Gabor Demeter Gábor Dömötör СИНАГОГА У СУБОТИЦИ A SZABADKAI ZSINAGÓGA SINAGOGA U SUBOTICI THE SYNAGOGUE IN SUBOTICA

Суботица / Szabadka / Subotica 2018.

УВОД

Деже Јакаб Марцел Комор Из колекције архива Међуопштинског завода за заштиту споменика културе Суботица (МЗЗСКС). Јеврејска верска заједница у Сегедину је 1899. године расписала конкурс за израду пројектне документације, за изградњу нове синагоге. Суботичка јеврејска заједница, друштвено значајна и бројчано ојачана, већ је поседовала грађевинску парцелу на углу трга Сечењи и улице Јокаи, коју су 19. априла 1892. године добили као донацију од Адолфа Геигера.1 Такође, са намером изградње синагоге, руководство суботичке јеврејске верске заједнице са великом пажњом је пратило ток сегединског конкурса. Липот Баумхорн (Кишбер, 1860 – Кишбер, 1932), који је тада већ сматран искусним градитељем синагога, освојио је прву награду са својим пројектом артикулисаним у традиционалном „слободном стилу”. Марцел Комор (1868, Пешта – 1944, Шопронкрстур) и Деже Јакаб (1864, Бихарев – 1932, Будимпешта), будимпештанске архитекте, конкурисали су 1 Суботичка јеврејска верска заједница је 1900. године бројала 3024 члана, то јест 3.68% становништва.

3 Der Arhitekt, 1899 са пројектом синагоге „нових линија”, али без обзира што је Еден Лехнер - архитекта оснивач „новог мађарског националног стила” - као члан жирија заузео став уз њихов пројекат, тај није задовољио конзервативни укус осталих чланова жирија. Упркос томе, жири је предложио откуп њиховог, као и неколико осталих конкурсних радова.2 Јеврејска заједница у Суботици, која је већ имала иза себе један неуспешан конкурс за синагогу, након презентације архитектонског решења од стране пројектаната, без двоумљења је преузела планове.

2 Dr Gazda, Anikó: „Bács-Kiskun Megye“. In: Gazda, Anikó-Kubinyi, András-Pamer, Nóra- Póczy, Klára-Vörös, Károly: „Magyarországi Zsinagógák”. Издање: Műszaki Könyvkiadó Budapest, Будимпешта, 1989, 129.

4 Конкурс за извођача радова добила је фирма Ференца Нађа и Лукача Кладека, у вредности инвестиције од 197.818 круна и 43 филера. За реалну укупну вредност инвестиције недостајало је још 60.000 круна (40%).3 Већину неопходног иницијалног капитала чланови верске заједнице су обезбедили путем прече куповине места за седење: „Приложени услови куповине су веома повољни те чак и најскромнији члан заједнице може купити место за седење, јер се куповна цена може плаћати у ратама од по 20 процената током наредних пет година”.4 Неопходан новац за завршетак изградње поред поменутог су успели обезбедити и помоћу обвезница са 5% каматне стопе, на основу идеје Изидора Милкоа, председника верске заједнице. Након што су архитекте, уз мање-веће корекције, пројекте прилагодили локалним условима, 1900. године започела је изградња нове суботичке синагоге. У међувремену, пројектанти су успели убедити челнике верске заједнице, да се нова синагога гради у „лехнеровском” оријентално-мађарском стилу. Објекат је под грађевинским надзором Марцела Комора и Дежеа Јакаба завршен у року од три године. Сама конструкција је довршена до јесени 1902. године, али због додатних радова градња се одужила још годину дана. Свечана инаугурација храма је одржана 17.септембра 1903. године; о томе медији су извештавали на следећи начин: „У Суботици, 17. септембра су предали својој сврси прелепи нови храм суботичке јеврејске верске заједнице. Од раскоши и свечаног изгледа храма много више ме је дојмио тај свети осећај братства, који је позлатио свечаност, те овај дан није био обележен само као обично посвећење цркве, или свечаност само једне верске заједнице, већ је значио празником целе Суботице. Почевши од представника државе - главног жупана до најједноставнијих грађана, на неколико сати живот Суботице се концентрисао око нове синагоге. Око олтара

3 Klein, Rudolf: „A szabadkai zsinagóga (A zsidó közösség, az építés, a város és kultúrtörténeti jelentőség)”. Издање: Pro reliquiis scribarum Egyesület, Суботица, 2015, 43. 4 „Lesz már új zsinagóga Szabadkán”. Издање: Szabadkai Közlöny, Суботица, 24. јуни 1900, 3.

5 Из колекције Историјског архива Суботица (ИАС) су заузели места челници грађанског и верског живота Суботице: власт, државни чиновници, представници војске и попови из читавог региона. Напољу око храма уредно, без стварања гужве се окупила маса незваничника. Поподне, мада је небо било облачно, било је предивно празнично време, о којем говори следећи извештај: Након отпеване

6 вечерње молитве Мор Кутна, главни рабин, у свом кратком и дирљивом говору опростио се од старог храма, након тога су извадили свитке торе из ормана за чување свитака торе, те су суботички и гостујући свештеници, као и најстарији чланови верске заједнице испод два шатора носећи их на својим рукама кренули према новом храму. Око шатора су градски пандури у свечаним униформама са исуканим мачевима пратили ватрогасни оркестар, док је свирао старе јеврејске молитве, а иза њих је корачала шира јавност. Било је око четири сата, када је поворка стигла на трг новог храма, где их је чекала публика од неколико хиљада грађана. Испред закључане капије храма градоначелник града, градски главни чиновници и челници верске општине су стајали,и када су свитци торе стигли испред степеница, архитекта Деже Јакаб, ко је са будимпештанским архитектом Марцелом Комором заједно пројектовао храм, одржао говор упућен председнику верске заједнице и са баршунастог јастука предао му позлаћени кључ храма. Председник др. Геза Блау, је преузео кључ и у свом динамичном говору замолио градоначелника, др. Кароља Бироа, да преузме од њега и да преда храм својој светој сврси. Др Карољ Биро је у дужем говору одговорио, и као дому у служби доброг морала, отворио је капије храма. Огромне овације су прозујале широком улицом, а поворка је кренула са интелигентном публиком у већ потпуно попуњени храм. Док је поворка улазила, као и након тога црквени хор је певао псалме. Након певања псалама, однели су торе испред ормана за чување свитака торе, док је хор певао молитву која почиње текстом „Како су ти лепи твоји шатори”. Затим су Торе поставили у орман. Лифсцхитз, главни кантор је интонирао уобичајену суботњу молитву својим оштрим гласом, а торе које су остале на његовим рукама и у наручју главних рабина Кутне и Сингера, они су их носећи око олтара положили у орман за чување свитака торе. Након тога, седи Мор Кутна је служио благослов. Најпре је благословио храм, а затим публику. Након тога је запалио вечни пламен. У том тренутку су се упалила сва

7 Из колекције архива МЗЗСКС. електрична светла, и обасјала прелепи молитвени простор. У овој побожној сцени одјекнула је прелепа јеврејска молитва уз пратњу оргуље, у извођењу супруге др. Маћаша Клеина, рођене Сеђи Гине. Код последњег акорда је на говорницу стао др Бернат Сингер, како би одржао свој велики, свечани говор, којем је претходила прелепа молитва. Након његовог дирљивог говора, следила је химна. После химне, публика је напустила храм, а верници су остали на вечерњој молитви.”5 Овај цитат, поготово у данашњем времену, може бити интересантан, када се завршила унутрашња и спољна рестаурација храма, јер нам дочарава протокол и расположење тадашње церемоније „иницијације”, када су на прекретници XIX и XX века, исти дан са синагогом зацртане и смернице даље урбанизације Суботице, као и њеног архитектонског развоја у XX веку. Овог дана, у понекад

5 „A szabadkai zsidóság ünnepe”. Издање : „Egyenlőség“, Суботица, 20. септембар 1903, 7-8.

8 прашњавој, понекад блатњавој аграрној вароши, отворила се кутија чуда, те убрзани урбани развој наредних петнаестак година, који је довео до тога да данас Суботицу, са правом, можемо назвати Градом сецесије. Синагога у Суботици постала је једна од најлепших и најпосебнијих у средњоисточној Европи.

Из колекције архива МЗЗСКС. ОКОЛНОСТИ ГРАДЊЕ

Док је у средњоисточноj Европи највише синагога настало у другој половини XIX века, зачето у неком од доминантних стилова хисторицизма, односно у „маварском стилу”, суботичка, обзиром да је релативно касно саграђена, носи стилске ознаке мађарске варијанте сецесије, и као таква редак је пример у региону. При буђењу самосвести, суботички Јевреји су изабрали овај, у сваком сегменту мађарски стил, јер су им се на прекретници векова најзад оствариле тежње ка асимилацији. Током историје, привредна снага и тренутни друштвени и правни статус Израелитске заједнице је по први пут омогућио, да се византијска купола новог храма равноправно уздиже, раме уз раме, са торњевима тадашњих цркава (Фрањевачка црква, Католичка црква Свете Терезе Авилске, Српска православна црква) изнад силуете града, већ активно утичући и формирајући урбани пејсаж, прејудицирајући правце будућег архитектонског развоја Суботице. Овај тренд није био усамљени пример у погледу града, него је постала уопштена појава у оквиру Монархије. Поводом 25. годишњице синагоге, 1925. године, суботичка јеврејска општина је објавила ванредни број издања „Сомбат” („Субота”), у којем је Изидор Милко, тадашњи председник верске заједнице и писац, овако писао о околностима градње: „Имали смо мало новца. Већ у време ревносног, емеритус председника, господина Мора Кунеца, у деведесетим годинама прошлог века је инициран покрет за оснивање фонда за изградњу цркве.У облику бескаматних кредита успели смо сакупити одређени износ,али то ни близу није било ономе, која би могла бити база једне веће градње - у најбољем случају могла би бити њена полазна тачка. Реализацију је приближио стадијуму остварења, одличан, унапред израђен, вешти план Игнаца Кунетза, који је значјан износ капитала за изградњу обезбедио продајом места за седење у

10 храму. Али ми још увек нисмо имали довољно новца, да би храбро могли започети велико дело, и да би мирно могли сагледати обрачун. Тада ми је синула идеја, да пласирамо обвезнице са каматом од 5 процента, које би се постепено могле отплаћивати код добронамерних зајмодаваца. (…) У то време – невероватно, а ипак истина – био сам веома популаран, чак сам био на врхунцу популарности, те за три-четири дана сам пласирао скоро хиљаду обвезница у вредности од по педесет круна, и овај успех је дао нови полет градњи.У мени

11 буди пријатне успомене чињеница током поменуте кампање, да су људи без обзира на верску припадност узимали обвезнице, чак и они су их са поверењем куповали, који – са разлогом или без – били познати као антисемити. Иначе у Суботици у ствари никада није била присутна мржња према јеврејима, те верске заједнице су исто као и разне националности у примерном разумевању и потпуном entente cordialе (срдачном споразуму) живели заједно…”6 Због ограничених материјалних средстава морали су се склапати компромиси приликом градње синагоге, те нису свугде коришћени најплеменитији и најскупљи материјали: уместо мајолике на фасаде су доспели украси од теракоте и гипса; сокла је уместо црвеног мермера из Шиклоша израђена од вештачког камена; за облагање биме и ормана за чување свитака торе (Арон ХаКодеш) уместо мермера, коришћен је „мраморисани” штуко; уместо позлате коришћена је бронзана фарба, а и оргуље су скромнијих димензија – са декоративним регистрима од дрвета. Ова чињеница је увелико допринела убрзаном пропадању објекта, а предодредила је и мноштво дилема током рестаурације. Трошкови изградње сегединске синагоге су петоструко надмашиле трошкове суботичке (760.000 круна), ипак: „На сву срећу архитектонски утицај и уметничка вредност – и ово је већ очигледно – није у линеарном односу са материјалним улагањем. Штавише, финансијска ограничења, неретко буду предност код неких објеката. Сегединска синагога, својим богатством и раскошом далеко превазилази суботичку, међутим њена обликовност и релативна једноставност ову потоњу чини јединственом.”7 Захваљујући бурном успеху синагоге, град Суботица је касније од овог тандема-архитеката наручио и пројекте нове Градске куће,

6 Milkó, Izidor: „Hogyan építettük fel a templomot”. Издање: „Szombat“, Суботица, 8. децембар 1925, 27. 7 Klein, Rudolf: „Zsinagógák Magyarországon 1782-1918 – Synagogues in Hungary”. Издање : Terc Publishers, Будимпешта, 2011, 519.

коју су саградили између 1908. и 1912. године, а која се данас сматра међународно признатим ремек-делом касне мађарске варијанте сецесије. Синагогу су између 1923. и 1925. године, након разорне олује обновили, тада су спроведене одређене измене, мада оне нису значајно модификовале изворни спољашњи изглед зграде. Већину витража Микше Рота, некадашњег царског и краљевског витражисте су заменили, и само је понеки примерак остао од оригиналних опалних Тифани-стакала. Истом приликом су обили и малтерисане делове зидова фасада, а затим су обновили малтерисање, али без оригиналних декоративних оквира и колорита. Велико је питање, да ли су са врха полукружних угаоних пиластера централне куполе тада нестали емајлирани мајолика капители. Свод изнад галерије хора су префарбали. Поправку витража је вршио Јанош Санка (1879- 1927), стаклар и витражиста, који је приликом изградње сегединске синагоге, учествовао у радовима, а доселио се у Суботицу 1905. године.

14 АРХИТЕКТУРА, КОНСТРУКЦИЈА, УМЕТНОСТ

Објекат стоји на угаоној парцели између данашњег Трга синагоге и Трга Јакаба и Комора, а према тадашњој владајућој пракси саграђен је увучен од линије улице. Првобитно је на парцели било још три приземне зграде. Две мање: објекат кошер касапнице и домарева кућа (преко које се могло стићи у фискултурну салу старе јеврејске школе), као и једна много већа – зграда јеврејске школе, коју су 1980. године као жртву једне неуспешне спекулације везане за поменуту парцелу срушили. Једноспратна зграда Јеврејске општине се такође налази на овој парцели и има излаз на некадашњу Баћањи, данас улицу Димитрија Туцовића. Користе је суботички Јевреји као друштвене просторије за окупљање, а малу синагогу у приземљу, верници употребљавају као молитвени простор. Зграду Јеврејске општине, некадашњу школу, као и објекат кошер касапнице су такође пројектовали Јакаб и Комор. Постојећи објекти данас представљају просторну културно-историјску целину са синагогом. На основу типолошке класификације др Рудолфа Клеина, суботичка синагога спада међу синагоге византијског типа цркви. Према томе, крунисана је великом византијском централном куполом, којој се са четири угла придружују „сахат куле” са мањим угаоним куполама које су покривене емајлираним цреповима. Основа молитвеног простора храма је правилног квадратног облика 25 x 25 метара димензија, са уписаним православним крстом, а која се развија око четири пара челичних стубова постављених симетрично у осмоугаоном положају. Ови стубови подупиру конструктивни склоп молитвеног простора заједно са галеријом и унутрашњом рабиц-куполом са контра ребрима. Висина унутрашњег простора износи 25 метара, а распон куполе је 12,6 метара. Изворно је у приземљу било 950 места

15 Из колекције ИАС за седење за мушкарце, а на галерији још 530 за жене. На галерије за жене, може се доћи преко капија, које су постављене на четири угла објекта, пролазећи кроз ветробране и пењући се степеништима. У приземни молитвени простор пут води кроз западни главни улаз са три капије, као и кроз капије постављене са јужне и северне стране. „Правоугаони распоред упућује на ашкенаску ортодоксну традицију грађења синагога, шаторска форма обликована од рабица, као што су то архитекте већ више пута нагласили, подсећа на пустињски шатор. У стварности пустињски молитвени шатор је био много једноставнији, него његове новије реинкарнације.”8 С обзиром да су синагогу саградили чланови суботичке верске заједнице који су следили неолошки правац, бима и Арон ХаКодеш, нису на средини, као код ортодоксних синагога, него слично хришћанским олтарима налазе се на источној страни. „Суботичка

8 Ibid., 526.

16 синагога, тачно прати образац реформских синагога, што не истиче само њена архитектонска обликовност, већ и израз црквена палата, који је примењивао њен пројектант Деже Јакаб. Међутим њена интелектуална позадина је много сложенија и контраверзнија.”9 На то упућује и чињеница да су архитекти приликом формулисања свих детаља екстеријера и ентеријера применили вишеслојни симболизам. На згради се преплићу универзални архетипи, јеврејска верска иконографија, вернакуларна симболика, као и симболизам слободног зидарства а све то кроз органску повезаност универзалне „целине” и јединственог „детаља”. Река Вараљаи о Марцелу Комору и Дежеу Јакабу написала је: „Поред заједничке уметничке посвећености, треба напоменути да су обојица припадали масонској ложи „Галилеј”. Припадност слободним зидарима Марцелу Комору је обезбедила предност код више наруџби – на пример у Суботици, где је градоначелник Карољ Биро или у Таргу Мурешу, где је такође градоначелник Ђерђ Бернади био припадник братства”10 Обилазећи објекат, посетилац ће уочити, да синагогу крунише централна главна купола, са Давидовом звездом на врху, која означава небеско и земаљско јединство. На врховима угаоних купола „сахат кула” такође су присутне Давидове звезде, које су у оригиналу, на основу тадашњих описа, биле позлаћене. Угаоне куполе симболизују четири стране света, као и пролазност времена. Купола, као таква, углавном представља небо, духовну сферу, а кубоидна зграда испод ње, симболизује земљу, материјални свет. Између ова два принципа осмоугаони тамбур куполе представља прелаз, указујући на хармонију и склад универзума. Симболизам који упућује на архетип универзума јавља се и у хоризонталној подели екстеријера и ентеријера синагоге. Фасаде

9 Klein, Rudolf: „The Synagogue in Subotica”. Издање: Grafoproduct, Суботица, 2003, 15. 10 Várallyay, Réka: „Az Építészet Mesterei - Komor Marcell, Jakab Dezső”. Издање: Holnap Kiadó, Будимпешта, 2006, 18.

17 се могу поделити у три хоризонталне зоне. Најнижа зона, најближа земљи, састоји се од сокле изведене од ружичастог вештачког камена и фасадне траке обложене црвеном дупло пресованом опеком. Она симболизује материјални, овоземаљски свет. Зона изнад је обрађена у наизменичном следу површина од фасадне опеке и малтерисаних површина, а декорисана је флоралним украсним елементима од теракоте у оригиналу и витражима унутар округлих и лучних прозорских отвора. Ову зону са горње стране затвара валовита атика, са рељефним флоралним украсним елементима, такође. Ова међузона представља рај на земљи, изгубљени еденски врт. Она формира прелаз између материјалног и небеског, духовног живота, коју симболизира највиша зона, свет купола. Врхови купола су у оригиналу били обложени мајсторски обликованим калај лимом, који су још у седамдесетим-осамдесетим годинама прошлог века заменили бакарним лимом, надајући се продужавању трајности. Ово је значајно изменило спољашњи изглед синагоге. Спољашњој лепоти синагоге доприноси наизменична алтернација малтерисаних делова фасаде и делова обложених црвеним фасадним опекама, као и разнолика игра зидарских решења од црвених дупло пресованих опека. Обраду фасада обогаћују и рељефни теракота елементи произведени у светско познатој фабрици „Жолнаи мануфактура“ из Печуја, а који су због лошег стања, приликом рестаурације били у потпуности замењени енгобираним пирогранитом. У сваком сегменту објекта се манифестује високвалитетни занатски рад извођача Ференца Нађа и Лукача Кладека, као и њихових подизвођача- занатлија, те реализација детаљног, савременог планирања, које је карактеристично за то доба. Главном улазу синагоге се може приступити са западне стране. Посетилац попевши се уз степенице наћи ће се испред три капије. Средња је главна капија, која је и у димензијама наглашенија од остале две. Лучна надсветла све три капије украшавају витраже. Столарски радови и елементи од кованог гвожђа су изведени у духу лехнерове

18 сецесије. Лучни оквири капија су формирани помоћу континуалне рељефне орнаментике од теракоте у облику лала које ничу из мотива срца. Током рестаурације и ове елементе су заменили енгобираним пирогранитом. „Нартекс има три капије са стилизованим оквирима у мађарској керамичкој декорацији. Изнад, унутар валовитог маћо-веза налазимо орнаментику у облику мака која симболизује заборав, и поруку, да уласком у цркву ваља оставити свакодневне проблеме изван ње.”11 На забату, изнад розете у три окулуса налазе се Давидове звезде. Ови отвори су изворно имали и функцију вентилације таванског простора. На врху забата постављена је једна од четири табле десет заповести. Приликом рестаурације, и оне су поново произведене у Печују од емајлираног пирогранита. Нартекс је са две стране обухваћен са два зидана угаона пиластра, 11 Klein, Rudolf: „Zsinagógák Magyarországon 1782-1918 – Synagogues in Hungary”. Издање: Terc Publishers, Будимпешта, 2011, 521.

19 који представљају стубове Јакин (за покајнике) и Боаз (за радосне) који су стајали испред некадашњег Соломоновог храма. Они могу бити слободнозидарски симболи, али у потпуности одговарају и иконографији јеврејске архитектуре синагога. На основу новинских записа тога доба, изворно су на овим пиластрима такође стајали капители у облику чауре мака изведени од мајолике – данас им се види само копија од вештачког камена. Слични капители су били и на кружним угаоним пиластрима око централне куполе. Они су током времена на тајанствени начин нестали, и само су током конзерваторског надзора аутора ове књиге, приликом обнове крова, 2004-2011. године, били изнова произведени и постављени на своја места, повративши на тај начин оригинални раскош главне куполе. Кроз капију, посетилац стиже у ветробран, а након тога у предворје предвиђено за мушкарце. У ветробрану са леве стране се налази један, и у стилу другачији умиваоник за ритуално прање руку израђен од розе камена, који је спасен из старе, порушене синагоге. Предворје не поседује природно осветљење, вештачка светлост дочарава мистичан сумрак, просто припремајући посетиоца на величанствени доживљај који га чека у молитвеном простору испод централне куполе. На зидовима се налазе спомен-плоче. На северном зиду са леве стране, на белој мермерној спомен плочи на мађарском и хебрејском језику виде се имена покојника суботичке Израелитске верске заједнице, а поред ње, списак имена оснивача. На источном зиду, лево од централног улаза у молитвени простор, на белој мермерној плочи се налази распоред молитава, док са десне стране стоји спомен-плоча у почаст госпођи Гитл, која је 1922. године синагоги даровала кутије за донације. Сецесијска плоча која се налази на јужном зиду постављена је у част Адолфа Геигера, најзначајнијег донатора, а друга у част Јаношу Халброхру, једном од оснивача, и његовој супрузи, рођеној Нети Шпицер. Чим прекорачи праг молитвеног простора, посетилац ће угледати клупе, а у даљини орман за чување свитака торе (Арон ХаКодеш), међутим, куполу ће

20 још увек скривати ниска таваница - доњи део галерије. Са леве и десне стране, поред врата, у зидове су уграђене донаторске кутије обликоване у сецесијском стилу. Чудо се за посетиоца разоткрива, само након неколико корака, када се напокон појави испред њега величанствена купола која подсећа на огромну небеску крошњу дрвета. Не постоји особа у чијој души се тог тренутка не упали пламен побожности... Систем симбола који се појављује у екстеријеру зграде, може се пронаћи и у унутрашњости. И ту је присутна величанствена централна купола – табернакулум - материјализована као унутрашња љуска, која по мишљењу архитеката својом формом подсећа на Мојсијев заветни шатор. Централна купола подупрта челичним

21 стубовима, постављеним у облику осмоугаоника, уздиже се изнад молитвеног простора правоугаоног тлоцрта. Галеријски простори за жене су засведени љускастим сводовима, а у угловима плитким угаоним куполама. Као архетип јерусалимског храма, тлоцрт објекта је задржао троделну просторну поделу (предворје, молитвени простор, и Арон ХаКодеш), с тим да недостаје унутрашње двориште, међутим, код главног и угаоних улаза за жене, архитекте су предвидели ветробране. Основа угаоних нартекса је облика четвтрине круга са четврткуполама покривеним мајсторски изведеном лимаријом. Унутрашњи простор, као и спољашњост храма, такође је вертикално троделан. И овде је присутна алузија на материјални свет и овоземаљски живот изражен кроз зону приземног молитвеног простора испод галерија, где се налазе и редови клупа за мушкарце. Ту је и бима – где се читају свици торе и одакле се отвара Арон ХаКодеш. На бими су стајале две меноре и два деветокрака свећњака - ханукије, које се по обичају пале за време Хануке, празника светлости. Из овог простора крећу па се у осмоугаоном реду уздижу витки челични стубови, који држе галерију и централну куполу. Њихова гипсана облога с једне стране има функцију заштите од пожара, а са друге, њихови рељефни флорални украси део су иконографије која представља овоземаљски рај. Стубови на галерији прелазе у засведене лукове, на којима се рељефни мотиви листова настављају без прекида. Приземни простор у односу на друге је мало мрачнији, обавијен велом полумрака. Осветљавају га само прозори-витражи испод галерија, средишњи лустер и друга секундарна светлећа тела. Колорит сваког лучног прозора је различит, и јединствен, међутим, фолклорни цветни мотиви се понављају. Импозантно украшени централни лустер поред функционалне и естетске улоге, имао је још једну намену - да побољша акустику простора испод куполе. Поред централног лустера осветљење унутрашњег простора обезбеђује велики број украсних светиљки од месинга. Лустери висе и изнад

22 галерија, светиљке-плафоњерке или елегантна конзолна светлећа тела обасјавају ентеријер храма. Током времена је све до једног нестало, али је током рестаурације све и враћено. Друга зона обухвата декоративни парапет галерије са гипсаном облогом те редове клупа за жене, чији нагиб дискретно скрива визуални контакт са приземљем. Поготово редови клупа постављени у угловима галерије представљају јединствено решење, како се степенасто спуштају према парапету, и на тај начин пружају карактеристичан визуелни доживљај посматрајући из правца биме. На овом нивоу доминира СВЕТЛОСТ, која улази кроз огромне засведене и округле прозоре застакљене витражима, окренуте према главним правцима света, мењајући се стално, светлост подсећа на сјај земаљског Раја. Мотив унутар розета је каранфил. У то се уклапа линија оловних оквира оцртавајући фолклорне мотиве. Пројектанти нису желели да створе мистични мрачни простор, него су у дубоки осећај религијског

23 усхићења покушали унети весеље и радост живљења. Основна нијанса колорита зидова у приземљу и на галеријама је светлозелена, која симболизује пролеће, обнову природе и растући живот. Зелена боја је мешавина земаљског (топлог) и небеског (хладног) принципа. Прелаз између зоне галерије, то јест „средишњег света”, и централне куполе, чији очаравајући простор приказује небески рај и божанско присуство, пројектанти су решили помоћу пандантифа постављених у углове унутрашњих тамбура Пандантифи нису конструктивни елементи; они представљају само визуелни прелаз украшен рељефним маћо фолклорним мотивима, који представљају дрво живота у пуном цвату. Њихова колористика оштро се разликује од зеленкастог окружења. На опека црвеној позадини јављају се плаве, сивкасто-плаве и розе нијансе. На дугуљастим површинама између пандантифа налазе се цитати из Старог завета на хебрејском и мађарском језику: „ВОЛИ ВЕЧНОСТ, ТВОГА БОГА”, и „ВОЛИ СВОГ БЛИЖЊЕГ КАО САМОГА СЕБЕ”. Ове древне поруке, као и архитектура, колористика и иконографија читаве синагоге проповедају о смислу живота - љубави. Из ове тачке се уздиже централна купола састављена од осам сегмената. Њеној грациозности доприносе два реда прозора-витража Микше Рота, који је чине лакшом, прозрачном, упркос томе што светлост кроз прозоре спољашњег тамбура куполе само филтрирано улази у тавански простор. Колорит куполе и фолклорна иконографија је доследна и симболична. Ток мисли зачет у приземљу се наставља према горе. Код прелаза топли розе тонови долазе до изражаја и постепено се преливају у светлоплаву боју неба, а затим следи профилисани венац, који представља линију одвајања на путу према врху куполе, те на крају прелази у тамноплаву нијансу. Фолклорни цветни мотиви у доњем делу куполе углавном ничу из орнамената облика срца који су универзални симболи љубави, а затим се, бујајући, провлаче око прозора, пењу уз ребра и нестају у сунцу које означава врх куполе. Фолклорним цветним мотивом уткано сунце може се видети и на своду изнад биме, које означава

24 присуство Господње. Највиши и најсветији врх куполе одвојен је од света, који се налази испод ње, још једним профилисаним венцем. Из овог прстена израста врх куполе – конусни средишњи витраж са мотивом сијајућег сунца, састављен од осам троугластих равни са златножутим и зеленим опално стакленим инкрустацијама на тиркизној основи. Сунце је извор постојања, једини Господар познатог света. Оно извире из осам свевидећих очију (нису видљиве с нивоа приземља), постављених у осмоугаоном облику на врху куполе, зрачећи своју светлост на све стране. Свевидеће око је универзални верски симбол, у слободном зидарству представља персонификацију Великог неимара свих светова. Такође представља кулминацију верске иконографије синагоге, Јединог, Свемогућег и Свеприсутног. Најсветије место у синагоги је Арон ХаКодеш, који се појавио у архитектури синагога уместо оригиналног Заветног ковчега. У њему се држе свици торе, то јест Мојсијеве књиге, свети списи јеврејске вере. Орман за чување свитака торе суботичке синагоге поред своје сецесијске обликовности носи и верску иконографију. „Два масивна стуба упућују на Јакина и Боаза испред Соломоновог храма; из њих ничу крила, које архитекте везују за керубе, чуваре Заветног ковчега, те појваљује се лулав (палмина грана), табле десет заповести и Давидова-звезда.”12 Врата ормана за чување свитака торе на основу израелске традиције покривао је парохет (покривач Арон ХаКодеша), који данас недостаје. Двокрилна лучна врата су декорисана сецесијском, фолклорном орнаментиком, изнад се налази вечни пламен и хебрејски натпис, у преводу: „СВУДА ВИДИМ ГОСПОДА ИСПРЕД СЕБЕ”. Унутрашњост ормана је небоплава, на којој су разасуте златне звезде, симболишући свемир. Ту се налазе држачи свитака торе, њихова сецесијска резбарија се уклапа у стил храма. У фокусу ормана, унутар

12 Ibid., 531.

25 сецесијске Давидове звезде уписан је кратак хебрејски текст. „Гледајући изблиза уочљиво је да YHVH натпис није оригиналан: два јод-слова су у оригиналу означавала Господа, и то су префарбали на YHVH слова. У стварности натпис који означава Господа не би се уопште смео префарбати, али YHVH исто значи као два јод-слова, уистину мање апстрактно, па се ово овако може сматрати дозвољеним.”13 Изнад/иза Арон ХаКодеша налази се „свет музике”, галерија за хор. Ту су и остаци некадашњих оргуља. Својевремено, недостајући регистри су замењени дрвеним, који су сада, приликом обнове такође рестаурирани. Оригинално у ортодоксним синагогама се само људски глас смео огласити, присуство оргуља је неолошка појава. Музика је веома значајан елеменат верског ритуала, јер као организована вибрација, њен духовни набој се можда највише приближава божјем присуству, највишем принципу. Засведена таваница изнад галерије хора, на основу присећања Дежеа Јакаба у оригиналу је била слично обрађена, као унутрашњи део Арон ХаКодеша, то јест „звездано небо се видело на њему са планетама”. Постојећу мустру су само касније насликали. На таваници се може видети неколико хебрејских натписа о музици: „ХВАЛИТЕ ГА ЖИЧАНИМ И ДУВАЧКИМ ИНСТРУМЕНТИМА” и „ХВАЛИТЕ ГА ИНСТРУМЕНТИМА”. Најбољи звук се може чути на западној галерији. Суботичка синагога је била завршена за свега три године, а радови на њеној рестаурацији су трајали скоро 40 година. Зграду синагоге, 1975. године, а кошер касапницу и зграду верске заједнице 1987. године су ставили под заштиту споменика културе, као просторну културно- историјску целину. Године 1990. утврђена је за непокретно културно добро од изузетног значаја. Радови на техничкој заштити објекта су започети у другој половини седамдесетих година XX века. Од тада, на иницијативу, у организацији и под надзором Међуопштинског завода за заштиту споменика културе Суботица радови на рестаурацији

13 Klein, Rudolf: „A szabadkai zsinagóga (A zsidó közösség, az építés, a város és kultúrtörténeti jelentőség)”. Издање: Pro reliquiis scribarum Egyesület, Суботица, 2015, 91.

26 објекта теку мање-више континуално. Због јединствености зграде и сложености задатка, рестаурација је представљала озбиљан изазов за многе генерације стручњака. Континуални недостатак финансијских средстава и недостатак политичке воље су били главни разлози што су се радови одуговлачили деценијама што је довело до „сизифовских прилика”. У тим временима за извођење најхитнијих радова требало је конкурисати за средства код више извора. Најзначајнији донатори су били Скупштина Града Суботице, Републичко министарство за

27 културу, Републичко министартво вера, World Monuments Fund из Њујорка (Јеwish Heritage Grant Program), Rotschild (Hanadiv) фондација, као и приватна лица. Година 2014. била је прекретница у судбини синагоге, јер је Република Мађарска својом несебичном финансијском и стручном подршком омогућила да се напокон приступи потпуној рестаурација и да се до краја 2017. године синагоги врати оригиналан сјај и величанствена лепота, да може да заузме своје достојно место међу брижно обновљеним сецесијским бисерима Суботице. Рестаурација је финансирана од стране Владе Мађарске из донације од више од 2.000.000 еура, преко Мађарског националног савета, под надзором стручњака Републичког завода за заштиту споменика културе Београд и Међуопштинског завода за заштиту споменика културе Суботица; радове су изводили међународно признати инострани и домаћи рестауратори, под вођством Андрее Фехер, грађевинског инжињера, у извођењу YUMOL Суботица конзорцијума. Обновљена синагога након рестаурације добиће нову намену. Првенствено ће служити као туристичка дестинација, али ће дати простора и сталној изложби и другим културним дешавањима. Чланови суботичке јеврејске заједнице ће је приликом већих верских празника и комеморација користити као синагогу, кад год им буде затребала. Спољна и унутрашња рестаурација синагоге је изведена на основу пројеката аутора ове књиге и сарадника, с тим да су се стручњаци који су водили радове морали суочити са мноштвом проблема за време радова. Током свеобухватне реконструкције, између осталог, делови унутрашње украсне орнаментике су рестаурирани лажном позлатом (шлаг метал), а на појединим местима је примењена права позлата (катарина голд). Посебно велики изазов је била одлука о судбини превеликог броја клупа у приземљу, те одређивање њиховог оригиналног колорита. Стручњаци су на крају одлучили, да ће у интересу побољшања искоришћености унутрашњег простора,

28 проредити редове клупа, али ће им вратити оригиналну колористику. Недостајући комади рељефних шарених подних клинкер плочица наручени су из Марока, где су их занатлије појединачно ручно обликовали. Колорит спољашњих малтерисаних делова синагоге, такође је дуго представљао загонетку, јер је оригинална боја заједно са малтерисањем обијена, одстрањена у двадесетим годинама прошлога века, затим су фасаде поново малтерисане седамдесетих година. Деже Јакаб је у својим присећањима, 1925. године, написао да је оригинална боја била зелена, а не жута, која је боље хармонизирала са црвеном фасадном опеком и плавим орнаментима.14 Аутор ове књиге је нашао парче остатка малтера из прошлости у подножју северног „сахат куле”, она је имала розе нијансу од дробљене опеке, коју су као адитив

14 Jakab, Dezső: „A templomról”. Издање: „Szombat“, Суботица, 8. децембар 1925, 28- 29.

29 додавали малтеру приликом справљења. Међутим, то још није доказ да на розе малтерисаној површини никада није било друге фасадне фарбе. Приликом рестаурације, коначна боја малтерисаних делова фасада је одређена уз консултацију и усаглашавање са руководством суботичке јеврејске заједнице, те је одређен колорит сличан „боји пустињског песка”. Са роком завршетка радова на обнови синагоге до 31. децембра 2017. године, дошао је крај четрдесетогодишњој рестаурацији и суботичкој синагоги је, коначно, враћена оригинална лепота достојна њеног значаја.

30 БИБЛИОГРАФИЈА

1. Chevalier, J., Gheerbrant, A.: „Rječnik simbola“. Издање: Nakladni zavod Matice hrvatske, Загреб, 1983. 2. Dömötör, Gábor: „A szabadkai zsinagóga – 110 év virágzás és pusztulás“. Издање: Hét Nap, Суботица, 2012. 3. Dömötör, Gábor: The Synagogue in Subotica – Resurrection or Decay (Rehabil- itation Possibilities after Carpathian-basin Examples. Издање: OmniScriptum GmbH & Co. KG, Saarbrücken, 2015. 4. Gazda Anikó, Kubinyi András, Pamer Nóra, Póczy Klára, Vörös Károly: „Magyarországi Zsinagógák“, dr. Gazda Anikó, Bács-Kiskun Megye. Издање: Műszaki Könyvkiadó Budapest, Будимпешта, 1989. 5. Grin, Klaus-Jirgen: „Filozofija slobodnog zidarstva – Interkulturalna perspektiva“. Издање: Biblioteka Duhovna akademija, Ellecta, Београд, 2008. 6. Jakab, Dezső: „A templomról”. Издање: Szombat, Суботица, 1925. децембар 8. 7. Klein, Rudolf: „A szabadkai zsinagóga (A zsidó közösség, az építés, a város és kultúrtörténeti jelentőség)“. Издање: Pro reliquiis scribarum Egyesület, Суботица, 2015. 8. Klein, Rudolf: „The Synagogue in Subotica“. Издање: Grafoproduct, Суботица, 2003. 9. Klein, Rudolf: „Zsinagógák Magyarországon 1782-1918 – Synagogues in Hungary“. Издање д: Terc Publishers, Будимпешта, 2011. 10. Milkó, Izidor: „Hogyan építettük fel a templomot“.Издање: Szombat, Суботица, 1925. децембар 8. 11. Várallyay Réka: „Az Építészet Mesterei - Komor Marcell, Jakab Dezső“, Издање: Holnap Kiadó, Будимпешта, 2006.

31 НАПОМЕНА Овај документ је израђен уз финансијску подршку Европске уније. Садржај овог документа је искључиво одговорност Међуопштинског завода за заштиту споменика културе Суботица и не одражава званично мишљење Европске уније и/или Управљачког тела. Dömötör Gábor

A SZABADKAI ZSINAGÓGA BEVEZETÉS

1899-ben a Szegedi Zsidó Hitközség tervpályázatot hirdetett egy új zsinagóga építésére. A társadalmi jelentőségében és lélekszámában is megerősödött Szabadkai Zsidó Hitközségnek ekkor már volt egy telke a Széchenyi tér és Jókai utca sarkán, amelyet 1892. április 19-én Geiger Adolftól kapott adományként.1 Szintén zsinagógaépítési szándék által vezé- relve, a szabadkai hitközségi vezetőség, dr. Milkó Izidor elnökkel az élén, nagy érdeklődéssel figyelte a szegedi pályázat alakulását. A már tapasztalt zsinagógaépítőnek számító Baumhorn Lipót (Kisbér, 1860 – Kisbér, 1932) nyerte el az első díjat hagyományos, „szabad stílusú” tervével. A Komor Marcell (Pest, 1868 – Sopronkeresztúr, 1944) és Jakab Dezső (Biharréve, 1864 – Budapest, 1932) budapesti építészpáros egy rendhagyó formájú, „új vonalú” zsinagógaépülettel pályázott, de annak ellenére, hogy Lechner Ödön építész, az „új magyar nemzeti stílus” megálmodója zsűritagként mellettük foglalt állást, tervük nem nyerte el a konzervatív ízlésű bíráló- bizottság tetszését. Azonban pályatervüket a zsűri, több pályázati tervvel együtt, megvételre ajánlotta.2A Szabadkai Zsidó Hitközség, amely már túl volt egy sikertelen zsinagóga-tervpályázaton, az építészek tervbemutatóját követően azonnal átvette a tervet. A kivitelezésre kiírt pályázatot Nagy Ferenc és Kladek Lukács építőmesterek cége nyerte el 197.818 korona és 43 fillér költségvetéssel. Az építkezés valós összköltségéhez még 60.000 korona (40%) hiányzott.3 A szükséges kezdőtőkének a legnagyobb részét a hitközség tagjai az ülőhelyek elővásárlásával biztosították: „A mellékelt

1 A Szabadkai Izraelita Hitközség 1900-ban 3024 főt számlált, azaz a lakosság mintegy 3.68%-át. 2 Gazda Anikó, dr.: Bács-Kiskun Megye. In: Gazda Anikó, Kubinyi András, Pamer Nóra, Póczy Klára, Vörös Károly: Magyarországi zsinagógák. Műszaki Könyvkiadó, Budapest, 1989. 129. 3 Klein Rudolf: A szabadkai zsinagóga (A zsidó közösség, az építés, a város és kultúrtörténeti jelentőség). Pro reliquiis scribarum Egyesület, Szabadka, 2015. 43.

34 Dömötör Gábor rajza. vásárlási feltételek igen méltányosak s még a legszerényebb hitkőzségi tag is vásárolhat ülést, mert a vételár csak 20%-os részletekben öt év alatt lesz fizetendő”.4 Az építkezés befejezéséhez szükséges összeget ezen kívül még 5%-os kamatú kötvényekkel is sikerült biztosítani, ami Milkó Izidor hitközségi elnök ötlete volt. Miután a tervrajzokat az építészek a helyi viszonyokhoz alakították, kisebb-nagyobb módosítások után 1900-ban megkezdődött az új szabadkai zsinagóga építése. Időközben a tervezőknek könnyen sikerült meggyőzniük a hitközségi elöljáróságot, hogy az új zsinagógát hagsú- lyosan lechneri orientális/magyaros stílusban építsék. Az épület Komor Marcell és Jakab Dezső „in situ” művezetése mellett mintegy három év alatt készült el. A szerkezet már 1902 őszére felépült, azonban az utólagos munkálatok még egy évet vettek igénybe. A zsinagóga felavatása 1903. szeptember 17-én történt ünnepélyes keretek között, amiről a korabeli sajtó a következőképpen számolt be: „Szabadkán szeptember 17-én adták át rendeltetésének a szabadkai zsidó hitközség remek új templomát. A templom pompájánál s ünnepélyességénél sokkal jobban megkapott a testvériségnek a szent érzelme, amely megaranyozta az egész ünnepélyt, s a napot nem egyszerű templomszentelés napjává, nem egy hitfelekezet, hanem egész Szabadka ünnepévé tette. Az állam képviselőjétől, a főispántól kezdve le az egyszerű polgáremberekig, pár órára Szabadka egész élete központosult az új zsinagóga körül. Az oltár körül foglaltak helyet Szabadka hivatalos és vallásos életének vezetői: a hatóság, az állami tisztviselők, a katonaság képviselői és valamennyi régió papjai. Kint, a templom körül pedig rendben, tolongás nélkül sorakozott a nemhivatalosok serege. Délután, bár az ég be volt borulva, igen szép idő kedvezett az ünnepnek, amelyről a következő tudósítás ad számot: Az esti ima eléneklése után Kuttna Mór főrabbi rövid megható beszédben elbúcsúzott a régi templomtól, majd kiemelték a tórákat a frigyszekrényből és a szabadkai, valamint vendégpapok és a hitközség leg- öregebb tagjai karjaikra vették, és két sátor alatt megindultak az új templom

4 Lesz már új zsinagóga Szabadkán. Szabadkai Közlöny, 1900. június 24. 3.

36 A Községközi Műemlékvédelmi Intézet Szabadka (KMISZ) gyűjteményéből. felé. A sátorok körül városi hajdúk díszben, kivont karddal haladtak, előtte a tűzoltózenekar régi zsidó imákat játszott, mögötte nagy közönség haladt. Négy óra felé járt az idő, amikor a menet az új templom terére ért, ahol már több ezerre menő közönség várta. A templom bezárt kapuja előtt a város polgármestere, városi főhivatalnokok és és a hitközségi elöljáróság állt, és amikor a tórák megérkeztek a lépcsők elé, Jakab Dezső építész, ki Komor Marcell fővárosi építésszel együtt tervezte a remek templomot, beszédet intézett a hitközség elnökéhez, s az aranyozott templomkulcsot átadta, mely bársony vánkoson nyugodott. Az elnök, Blau Géza dr. átvévén a kulcsot Bíró Károly dr. polgármestert kérte lendületes beszédben, hogy vegye át tőle és adja át a templomot szent rendeltetésének. Bíró Károly dr. hosszabb beszédben felelt, amellyel, mint az erkölcsi jó szolgálatában álló hajlékot, megnyitotta a templom kapuit. Óriási éljenzés zúgott végig a széles utcán, és a menet megindult az intelligens közönséggel már teljesen megtelt templomba. Míg a menet

37 beért és azután is a zsoltárokat énekelte a templomi kar. A zsoltár éneklése után felvitték a frigyszekrény elé a tórákat, míg az énekkar a „Mily szépek sátraid” kezdetű imát énekelte. A tórákat aztán elhelyezték az írástartóba. Lifschitz főkántor a szokásos szombati imát intonálta érces szép hangján, és az ő, valamint Kuttna és Singer főrabbik karján maradt tórákat az oltár körül vive betették a frigyszekrénybe. Ezután az ősz Kuttna Mór áldást mondott. Előbb a templomot áldotta meg, majd a közönséget. Aztán meg�- gyújtotta az örökmécset. Ebben a pillanatban az összes villamos lámpák egyszerre kigyulladtak, csodás szép fénybe borítva a gyönyörű imaházat. Ennél az áhítatos jelenetnél szép régi zsidó ima csendült fel Szőgyi Gina dr. Klein Mátyásné ajkán, mit az orgona szép zenéje kísért. Az ének utolsó akkordjainál a szószékre Singer Bernát dr. lépett, hogy elmondja hatalmas szónoklatát, gyönyörű ünnepi beszédét, amelyez remek imával vezetett be. A mélységes mély hatású beszédet a ,Himnusz’ követte. Elhangzása után a közönség távozott, a hívek pedig esti imát mondottak.”5 Az idézet külö- nösen a jelenben lehet érdekes, amikor az épület külső és belső felújítása befejeződött, hiszen annak a napnak, és annak a „beavatási” szertartás- nak menetét és hangulatát varázsolja elő, amikor a századfordulón, a zsinagógával egyazon napon megszülettek Szabadka városiasodásának és XX. századi építészeti továbbfejlődésének irányvonalai. Ezen a napon, az olykor poros, máskor sáros mezővárosban megnyílt a csodák szelencéje, és az elkövetkező közel tizenöt év városfejlődése ahhoz vezetett, hogy ma Szabadkát joggal a szecesszió városának nevezhetjük. A szabadkai az egyik legszebb és legkülönlegesebb zsinagóga lett Kelet-Közép-Európában.

5 A szabadkai zsidóság ünnepe. Egyenlőség, Szabadka, 1903. szeptember 20. 7−8.

38 AZ ÉPÍTKEZÉS KÖRÜLMÉNYEI

Míg Kelet-Közép-Európa szerte a legtöbb zsinagóga a 19. század második felében a historizmus valamely domináns stílusirányzatában, avagy mór stílusban fogant, a szabadkai, mivel viszonylag későn épült, a magyar nemzeti jellegű szecesszió változatának stílusjegyeit hordozza magán, és ekként ritka példát képvisel a régióban. Az öntudatra ébredő szabadkai zsidóság azért választotta ezt a minden ízében magyaros stílust, mert a századfordulóra immár kiteljesedtek asszimilációs törekvései. A történelem folyamán az Izraelita közösség gazdasági ereje, pillanatnyi társadalmi és jogi státusza először tette lehetővé, hogy új szentélyének bizáncias kupolája egyenrangúan emelkedhessen az akkori templom- tornyokkal karöltve (Ferences templom, Avilai Szent Teréz- katolikus templom, szerb görögkeleti templom) a város sziluettje fölé, immár aktívan befolyásolva, alakítva a városképet, és előrevetítve a jövőbeli építészeti fejlődés irányvonalait Szabadkán. Ez a trend nem egyedülállóan szabadkai jelenség volt, hanem általánosságban jellemzővé vált Monarchia-szerte. 1925-ben, a zsinagóga fennállásának 25. évfordulója alkalmából a szabadkai zsidó hitközség Szombat című kiadványának ünnepi különszámát jelentette meg, amelyben Milkó Izidor, korabeli hitközségi elnök és író az építkezés körülményeiről így vallott: „Pénzünk kevés volt. Már Kunetz Mór úrnak, községünk emeritált buzgó elnökének idejében, a múlt század kilencvenes éveiben megindult a mozgalom egy templomépítési alap elő- teremtésére. Kamattalan kölcsönök formájában sikerült akkor bizonyos összeget összehozni, de ez korántsem volt akkora, hogy bázisa lehetett volna egy nagyobb arányú építkezésnek – legfeljebb kiindulópontja lehetett annak. A megvalósítás stádiumához közelebb hozta az ügyet a kitűnő Kunetz Ignácnak előre kidolgozott ügyes terve, amely az építkezési tőke jelentékeny részét a templomülések értékesítésével biztosította. De még mindig nem volt elég pénzünk, hogy bátran foghassunk a nagy alkotáshoz, s hogy nyugodtan

39 tekinthessünk a leszámolás elé. Ekkor támadt az a gondolatom, hogy 5%-os kamattal kötvényeket bocsássunk ki, amelyeket apránként váltanának be a jólelkű hitelezőktől. (…) Akkoriban – hihetetlen, de mégis igaz – nagyon népszerű voltam, sőt népszerűségemnek tetőfokán álltam, és három-négy nap alatt elhelyeztem kevés híján az ezer darab ötvenkoronás kötvényt, s ez a siker újabb lendületet adott az építkezésnek. Kellemes emléket idéz föl bennem ennek a kampánynak az a mozzanata, hogy felekezeti tekintet nélkül jegyezték a kötvényeket, s még olyanok is bizalommal vásárolták őket, akik – okkal vagy ok nélkül – antiszemiták hírében állottak. Szuboti- cán egyébbiránt sose volt kimondott zsidógyűlölet, s a felekezetek éppúgy, mint a nemzetiségek példás egyetértésben, teljes entente cordiale-ban éltek e g y m á s s a l …” 6

6 Milkó Izidor: Hogyan építettük fel a templomot. Szombat, Szabadka, 1925. december 8. 27.

40 A behatárolt anyagiak miatt történt, hogy a zsinagóga építkezésénél kompromisszumokat kellett kötni, s nem mindenhol a legnemesebb, legdrágább anyagokat alkalmazták: majolika helyett terrakotta- és gipsz- díszek kerültek a homlokzatokra; a lábazat siklósi vörös márvány helyett műkőből épült; a bima és a tóraszentély borítása márvány helyett csak márvány utánzatú („márványozott”) stukkóból készült, az aranyozás helyett bronzfestéket használtak, az orgona is szerényebb méretű lett – fából kialakított díszsípokkal. Ez a tény nagymértékben hozzájárult az épület állagának későbbi rohamos romlásához is, valamint a felújítás folyamán is számos dilemmát, nehézséget okozott. A szegedi zsinagóga építési költségei ötször meghaladták a szabadkaiét (760.000 korona), mégis: „Szerencsére az építészeti hatás és művészi érték – és ez már nyilvánvaló – nincs lineáris viszonyban az anyagi ráfordítással. Sőt, az anyagi korlátok nemritkán egyes épületek előnyére válnak. A szegedi zsinagóga anyagi gazdagság és bőség tekintetében messze felülmúlja a sza- badkait, de ez utóbbit formanyelve, viszonylagos egyszerűsége és tisztasága egyedülállóvá teszi.”7 A zsinagóga zajos sikerének eredménye az lett, hogy Szabadka városa később az építészpárostól rendelte meg az új Városháza terveit is, amelyet 1908. és 1912. között építettek fel, és napjainkban a kései magyar szecesszió nemzetközileg elismert mesterműveként tartunk számon. A zsinagógát 1923 és 1925 között, egy tomboló/romboló vihar után felújították, ekkor bizonyos változtatásokra is sor került, bár ezek nem módosították lényegesen az épület eredeti küllemét. Róth Miksa (Pest, 1865 – Budapest, 1944), valamikori császári és királyi udvari üvegműves mester vitrázsainak többségét ekkor lecserélték, és így csak mutatóba maradt az eredeti opálos Tiffany-üvegekből. Szintén ez alkalommal a homlokzati falfelületek vakolatát is leverték, majd újravakolták, de már az eredeti díszítőkeretezés és színezés nélkül. Nagy kérdés, hogy a központi kupola félkörös sarokpillérei csúcsáról akkor tűntek-e el a mázas, majolika

7 Klein Rudolf: Zsinagógák Magyarországon 1782−1918 – Synagogues in Hungary. Terc Publishers, Budapest, 2011. 519.

41 oszlopfők. A kórus feletti boltív eredeti színezését átfestették. A festett üvegablakok javítását Szanka János (1879−1927) üveg- és ablakfestő végezte, aki építésekor részt vett a szegedi zsinagóga üvegfestő munkálataiban, és 1905-ben költözött Szegedről Szabadkára.

42 ÉPÍTÉSZET, SZERKEZET, MŰVÉSZET

Az épület egy nagy saroktelken áll a mai Zsinagóga-tér valamint a Jakab és Komor tér között, és a korabeli uralkodó gyakorlatnak megfelelően az utca vonalától beljebb épült. Eredetileg további három földszintes épület is állt a telken. Két kisebb − a kóser mészárszék és a gondnok háza (rajta keresztül lehet eljutni a régi zsidó iskola tornatermébe) −, valamint egy jóval nagyobb, a zsidó iskola épülete, amelyet az 1980-as években egy sikertelen telekspekuláció áldozataként lebontottak. A Zsidó Hitközség egyemeletes épülete is a telken áll, és az egykori Batthyányi, ma Dimitrije Tucović utcára nyílik. Az utóbbit Szabadka hithű zsidósága közösségi- és gyülekező térként, a földszinten kialakított szakrális helyiséget pedig imateremként használja. A hitközség, az egykori iskola, valamint a kóser mészárszék épületét is Jakab és Komor tervezték. A megmaradt épületek ma kultúrtörténeti épületegyüttest képeznek a zsinagógával. Dr. Klein Rudolf tipológiai felosztása szerint a szabadkai zsinagóga a bizánci templomtípusú zsinagógák közé tartozik. Ebből eredően egy nagy, bizánci központi kupola koronázza, ehhez a négy sarok felől színes zománcos cseréppel fedett kisebb sarokkupolák, avagy inkább óratornyok csatlakoznak. A templomnak szabályos, 25 x 25 méteres, négyzet alakú, központi imatere − a keresztény templomokhoz hasonlóan beleírt ortodox keresztre emlékeztető alaprajza − van, amely négy pár nyolcszögben, szimmetrikusan elhelyezkedő acél támoszlop körül bontakozik ki. Ezek hordozzák az imatér teljes szerkezetét a karzatokkal, és az ellenbordás rabitz-szerkezetű kupolabelsővel együtt. A belső tér magassága 25 méter, a kupola átmérője 12,6 méter. Eredetileg a földszinten 950 ülőhely volt előlátva a férfiaknak, a karzatokon pedig további 530 a nők számára. A nők részére kialakított karzatokra az épület négy sarkában elhelyezett kapukon, szélfogókon és lépcsőházakon át lehet feljutni. A földszinti imatérbe a

43 nyugati homlokzaton található háromkapus főbejáraton keresztül, valamint a déli és északi oldalon is elhelyezett kapukon keresztül vezet az út. „A négyzetalaprajz a zsinagógaépítészet askenázi ortodox hagyomá- nyaira utal, a rabicból kialakított sátorforma, mint azt az építészek többször kihangsúlyozták, a sivatagi sátrat idézi. Valójában a sivatagi imasátor sokkal egyszerűbb volt, mint újkori reinkarnációi.”8 Minthogy a zsinagógát a szabadkai hitközség neológ irányzatú tagjai építtették, a bima és a frigyszekrény nem középen áll, mint az ortodox zsinagógáknál, hanem a keresztény templomok oltárához hasonlóan keleti oldalon helyezkedik el. „A szabadkai zsinagóga pontosan követi a reformzsinagógák mintáját, amit nemcsak építészeti arculata emel ki, de a tervezője, Jakab Dezső által alkalmazott templompalota kifejezés is. Mind- azonáltal utóbbi szellemi háttere sokkal összetettebb és ellentmondásosabb.”9 Ez abból a tényből is kitűnik, hogy az építészek a külalak, valamint a belső tér minden részletének megfogalmazásánál többrétegű jelképrendszert alkalmaztak. Az épületen az egyetemes ősképek, a zsidó vallási ikonográfia, népies szimbolizmus, valamint a szabadkőműves jelképek fonódnak össze az univerzális „egész” és az egyedi „részlet” szerves kapcsolatán keresztül. Komor Marcellról és Jakab Dezsőről Várallyay Réka a következőket írja: „Közös művészi elkötelezettségük mellett érdemes megemlíteni, hogy mindketten a szabadkőműves Galilei-páholyhoz tartoztak. Komor Marcell szabadkőművessége több megrendelés esetében jelentett előnyt – igy például Szabadkán, ahol Bíró Károly polgármester vagy Marosvásárhelyen, ahol Bernády György tartozott a ,testvérek’ közé.”10 Körbejárva az épületet a látogatónak feltűnik, hogy a zsinagógát a központi főkupola koronázza, amelynek csúcsán Dávid-csillag jelöli a mennyei és földi egységet. Az óratornyokon elhelyezett sarokkupolákon

8 Klein Rudolf: Zsinagógák Magyarországon 1782−1918 – Synagogues in Hungary. Terc Publishers, Budapest, 2011. 526 9 Klein, Rudolf: The Synagogue in Subotica. Grafoproduct, Szabadka, 2003. 15. 10 Várallyay Réka: Komor Marcell, Jakab Dezső. Az Építészet Mesterei. Holnap Kiadó, Budapest, 2006. 18.

44 is jelen vannak a Dávid- csillagok, amelyek eredetileg, a korabeli leírások szerint aranyozottak voltak. A sarokkupolák a négy égtájat jelképezik, valamint az idő múlását. A kupola általában a mennyboltot, a szellemi szférát, az alatta lévő négyzet/téglalap alakú épület pedig a földet, az anyagi világot szimbolizálja. A kettő között a nyolcszögletű kupoladob teremti meg az átmenetet, utalva a világegyetem harmóniájára, összhangjára. A világmindenség ősképét idéző jelentésrendszer a zsinagóga külső és belső vízszintes osztásában is jelentkezik. A homlokzatok három vízszintes övezetre oszthatók. A legalsó, a talajhoz legközelebb álló övezet a rózsaszín műkő lábazatot, valamint a vörös homlokzati géptéglával borított sávot foglalja magában, amely az anyagi, földi létformát szimbolizálja. A fölötte elhelyezkedő övezetet homlokzati tégla és a vakolt felületek váltakozásával

45 dolgozták ki, amelyek florális motívumokkal díszített, eredetileg terracotta díszítőelemeket és íves és kerek ablaknyílásokat tarkító vitrázsokat is hor- doznak. Ezt az övezetet felülről a hullámzó, szintén növényi formákat idéző domborművekkel borított pártázat zárja. A közbülső sáv a földi paradicsom, az elvesztett édenkert ábrázolása. Átmenetet képez az anyagi és a mennyei, szellemi világ között, amely a legfelső övezet, a kupolák világa. A kupolák eredetileg díszes, mesterien kiképzett cinkbádoggal voltak fedve. Ezt még a múlt század hetvenes-nyolcvanas éveiben rézbádogra cserélték, nagyobb tartósságot remélve. Ez lényegesen módosította a zsinagóga kültéri megje- lenését. A zsinagóga külső szépségét fokozza a homlokzatok vakolt és piros homlokzati téglával borított felületeinek váltakozása, valamint a géptéglából mívesen kirakott változatos kőműves megoldások. A homlokzatkiképzést gazdagítják a világhírű, ma is fennálló pécsi Zsolnay Porcelánmanufaktúra által készített dekoratív domborműves terrakotta elemek, amelyeket rossz állaguk miatt a resturálás alkalmával teljes egészében engobált pirogránitra cseréltek. Az épület minden részletében megnyilvánul a Nagy Ferenc és Kladek Lukács kivitelező szabadkai építővállalkozók, valamint iparos alvállalkozóik által elvégzett magas színvonalú iparos munka minősége, és a korszakra jellemző, minden részletre kiterjedő tudatos tervezés megvalósulása. A zsinagóga főbejárata nyugati irányból közelíthető meg. A látogató, felmenve a lépcsőn, három kapu előtt találja magát. A középső a főkapu, méreteiben is hangsúlyosabb a másik kettőnél. Mindhárom kapu fölött a boltíves nyílást üvegfestmények díszítik. Az asztalosmunka és a ková- csoltvas elemek a lechneri szecesszió formavilágában fogantak. Az íves kapubélleteket felületi ornamentikaként szívből fakadó tulipánmotívumok sorával alakították ki, eredetileg terrakottából. A helyreállítás során ezeket is engobált pirogránitra cserélték. „A nartexnek három bélletes kapuja van, magyaros kerámia díszítéssel. Felette hullámzó matyó hímzésben találjuk a mák-ornamenst, amely a felejtést jelképezi, a mindennapi gondok hátrahagyását a templomba lépve.”11 Az oromfalon, a rozetta fölött három

11 Klein Rudolf: Zsinagógák Magyarországon 1782−1918 – Synagogues in Hungary. Terc Publishers, Budapest, 2011. 521.

46 okuluszban Dávid-csillagok láthatók. Ezek a nyílások eredetileg a tetőtér szellőztetését is ellátták. Az oromzat csúcsán látható a négy tízparancso- lat-tábla egyike. A helyreállításkor ezeket is újonnan gyártották Pécsett mázas pirogránitból. A nartexet két oldalról egy-egy tégla sarokpillér fogja közre, amelyek az egykori Salamon temploma előtt álló Jakin (bűnbánók) és Boáz (örvendezők) oszlopát hívatottak megidézni. Ezek is lehetnek szabadkőműves jelképek, de teljesen megfelelnek a zsidó zsinagógaépíté- szet ikonográfiájának is. A korabeli sajtó leírásai szerint eredetileg ezeken a pilléreken mákgubó alakú majolika fejezetek voltak – ma csak műkő másolatuk látható. Hasonló fejezetek voltak a központi kupola körüli nyolc kerek „téglabástyán” (sarok-pilaszteren). Ezek az idők folyamán titokzatos módon eltűntek, majd csak e könyv szerzője művezetése alatt, 2004−2011 között történt tetőfelújításkor lettek újragyártatva és helyükre szerelve, visszaadva ezzel a főkupola eredeti pompáját. A kapukon keresztül a szélfogóba, majd a férfiak részére kialakított előtérbe érkezik a látogató. A szélfogóban balról egy stílusában is eltérő,

47 rózsaszín kőből faragott rituális kézmosó látható, amelyet a régi, lebontott zsinagógából mentettek át. Az előtérnek nincs természetes megvilágítása, így a mesterséges fény misztikus félhomályt teremt, mintegy előkészítve a látogatót az imatér/kupolatér lélegzetelállító élményére. A falakon emléktáblák állnak. Az északi falon balról, fehér márványtáblákon magyarul és héberül a Szabadkai Izraelita Szentegylet elhunytjainak név- sora látható, mellette az egylet alapítóinak névjegyzéke. A keleti falon, a központi, imatéri bejárattól balra fehér márványtáblán imarend található, míg jobbra egy emléktábla áll Gitl asszony tiszteletére, aki 1922-ben az adományperselyeket adományozta a zsinagógának. A déli falon látható szecessziós stílusú táblát Geiger Adolfnak, a legfontosabb adományozónak állították, a másikat pedig Halbrohr Jánosnak és nejének, született Spitzer Nettinek, az alapítók tagjainak. Amint átlépi az imatér küszöbét, a látogató elé tárulnak a padsorok, és a távolban a frigyszekrény (Aron HaKodesh) látványa, de a kupolát még mindíg elrejti a karzat alján kialakított alacsony mennyezet. Jobbról és balról az ajtók mellett falba süllyesztett szecessziós, fém adományperselyek állnak. A látogató részére a csoda csak néhány lépés után mutatkozik meg, amikor végre elé tárul a hatalmas mennyei lombsátort idéző kupola lélegzetelállító látványa. Nincs olyan, akinek ekkor a lelkében ne lobbanna fel az áhítat lángja... Az épület külsején megjelenő jelképrendszer a templombelsőben is megtalálható. Itt is jelen van a belső héjazatként materializált lélegzetelállító központi kupola – a tabernákulum −, amely a tervezők szerint formájával Mózes frigysátorát hívatott felidézni. A központi kupola nyolcszögben elhelyezett acéloszlopok által alátámasztva emelkedik a négyzet alap- rajzú imatér fölé. A női karzatokat héjboltívek fedik, sarkaikban sekély sarokkupolákkal. Az alaprajz megtartotta a jeruzsálemi templom ősképére utaló három-osztatú térszerkezetet (előtér, imatér, frigyszekrény), azzal, hogy a belső udvar hiányzik, viszont a főbejáratnál és a sarkoknál elhelyezett női bejáratoknál a tervezők belépőket/szélfogókat láttak elő. A sarki nar-

48 49 texek alaprajza körcikk alakú, és mívesen megmunkált bádoggal borított negyedkupolák fedik. A belső tér úgy, mint a templomkülső, függőlegesen is háromosztatú. Itt is megtalálható az anyagisághoz, a földi léthez kötődő karzatok alatti imatér, ahol a hithű férfiak padsorai álltak. Itt található a bimá – ahol a tórát olvassák, és amelyről a frigyszekrény nyílik. A bimán áll két menóra és két kilenckarú hanukia, amelyet hanukakor, a fények ünnepén szokás meggyújtani. Ebből a térből indulnak és futnak fel a magasba nyolcszög- ben a karcsú acéloszlopok, amelyek a karzatokat és a központi kupolát tartják. Gipszborításuk egyrészt tűzvédelmi rendeltetésű, másrészt florális dombormű díszítésük része a földi paradicsomot ábrázoló ikonográfiának. Az oszlopok a karzaton boltívekké alakulnak, amelyeken megszakítás nélkül folytatódnak a domború levélmotívumok. A földszinti tér a töb- bihez képest kissé sötétebb, félhomályba burkolódzó. Csak a karzat alatt végigfutó, üvegfestményekkel berakott ablakok világítják meg, valamint a díszes, kúp alakú csillár, és a többi világítótest. Minden félköríves üveg- ablak színvilága különböző és egyedi, a népies virágmotívumok azonban ismétlődnek. Az impozánsan díszes központi csillárnak funkcionális és esztétikai szerepén kívül volt még egy feladata, mégpedig hogy javítsa a kupolatér akusztikáját. Rajta kívül a beltér megvilágítását még nagyszámú díszes sárgaréz világítótest biztosítja. Csillárok függtek a karzatok felett, mennyezetre erősített, vagy elegáns formájú konzolos lámpatestek által ragyogta be a fény a templombelsőt. Ezek szinte egytől egyig eltűntek, de most helyreállították őket. A második övezet a karzatok stukkóborításos, díszes mellvédjeit foglalja magában a hithű nők részére kialakított padsorokkal, amelyek lejtése diszkréten rejti a födszinttel történő vizuális kapcsolatot. Különösen a karzat sarkaiban elhelyezett padsorok jelentenek egyedi megoldást, amint lépcsőzetesen ereszkednek a mellvédek felé, és így jellegzetes vizuális élményt nyújtanak a béma irányából tekintve. Ezen a szinten dominál a FÉNY, amely az égtájak felé forduló, hatalmas kör alakú, és boltíves, színpompás üvegfestményekkel berakott ablakokon szűrődik be, állandóan

50 változva, a földi Paradicsom ragyogását idézve. A rozetták mérműve a szegfűmotívum. Ebbe alakul a népies formákat kirajzoló ólomvonal. A tervezők nem misztikus, mogorva hangulatú teret óhajtottak tervezni, hanem vidámságot, életörömöt igyekeztek belevinni a vallásos áhítatba. A földszint és a karzatok falfestésének alapárnyalata a halványzöld, amely a tavasznak, a természet megújulásának, a növekvő életnek a kifejezője. A zöld szín a földi (meleg) és az égi (hideg) princípium elegye. Az átmenetet a karzati övezet, azaz a közbülső világ, valamint a központi kupola a mennyei paradicsomot és isteni létet tükröző léleg- zetelállító tere között a tervezők csegelyekkel oldották meg, amelyeket a belső kupoladob sarkaiban helyeztek el. A csegelyek nem strukturális, csak vizuális átmenetet jelentenek matyómintás domborműves berakásaikkal, amelyek virágokban burjánzó életfát ábrázolnak. Színviláguk élesen elüt a zöldes környezettől. Téglavörös háttéren kék, szürkéskék és rózsaszín árnyalatok jelentkeznek. A csegelyek közötti hosszanti felületeken az Ószövetségből kiemelt idézetek állnak héberül és magyarul: „SZERESD AZ ÖRÖKKÉVALÓSÁGOT A TE ISTENEDET”, valamint „SZERESD FELEBARÁTOD MINT TENMAGADAT”. Ezek az ősi üzenetek, akár az egész zsinagóga architektúrája, színvilága és ikonográfiája az élet lényegét, a szeretetet hirdetik. Innen emelkedik a magasba a nyolc szegmensből összeálló kupola, amelyet a két sorban körbefutó festett Róth Miksa-féle ablakok könnyeddé, légiessé tesznek, annak ellenére, hogy a külső kupoladob ablakain átszűrődő fényt csak megszűrve, tompítva szórják szerteszét. A kupola színvilága, népies ikonográfiája következetes és jelképes. Felfelé folytatódik a földszinten fogant gondolatmenet. Az átmenetnél még a meleg, rózsaszín tónusok érvényesülnek, amelyek fokozatosan olvadnak át világoskékbe, az ég színébe, majd egy párkányzat következik, amely választóvonalat képez a kupola csúcsa felé vezető úton, amely a legvégén sötétkékbe fordul. A népies virágmotívumok a kupola aljánál általában szívformákból, az egyetemes szeretet jelképeiből fakadnak, majd burjánzva végigfutnak az ablakok körül, a bordázat mentén, és a kupola csúcsát jelző sugárzó Napba vesznek. Népies virágmintával összeszőtt, aranyozott

51 Nap- ábrázolás látható a boltozaton a tóraolvasó emelvény fölött is, amely az Úr jelenlétét jelzi. A kupola legmagasabb, legszentebb csúcsát még egy párkánygyűrű választja el az alatta lévő világtól. Ezen nyugszik a kupola csúcsa – a nyolcsíkú kúppá formált központi vitrázs, amely türkizkék alapon aranysárga és zöld opálüveg berakásokkal ábrázolja a sugárzó Napot, a lét forrását, az ismert világ egyetlen Urát. A Nap a kupola csúcsán nyolc- szögben álló (lentről nem látható) nyolc „Mindentlátó Szemből“ ered, és sugározza szerteszét fényét. A mindentlátó szem egyetemes vallási jelkép, a szabadkőművességben a Világmindenség Nagy Építőmesterét testesíti meg. Benne csúcsosodik a zsinagóga vallási ikonográfiája, az Egyetlen, a Mindenható, a Mindenhol Jelenlévő. A zsinagóga legszentebb helye a frigyszekrény, amely az eredeti frigyláda helyett jelent meg a zsinagógaépítészetben. Ebben tartják a tóratekercseket, azaz a mózesi könyveket − a zsidó vallás szent iratait. A szabadkai zsinagóga frigyszekrénye szecessziós formavilága mellett

52 vallási ikonográfiát is hordoz. „A két masszív pillér a Yákhinra és Boázra is utal Salamon temploma előtt, az ebből kinövő szárnyakat az építészek a frigyládát övező kerubokhoz kötik, és megjelenik a luláv (pálmaág) valamint a törvénytáblák és a Dávid-csillag.”12 A tóraszekrény ajtaját az izraelita hagyomány szerint parochet (díszes tóraszekrény-függöny) fedte, amely ma hiányzik. A kétszárnyú boltíves ajtó szecessziós, népies díszítésű, fölötte örökmécses és héber felirat, fordításban: „Mindenhol az Urat látom magam előtt”. A tórafülke belseje égszínkék, amelyre arannyal csillagokat hintettek a világűrt, a világminden- séget ábrázolva így. Itt találhatók a tóratartók, amelyek faragása igazodik az egész templom stílusához. A tórafülke gyújtópontjában szecessziós Dávid-csillagba beleírt rövid héber szöveg olvasható. „Közelről nézve feltűnik, hogy a YHVH fölirat nem eredeti: két jod-betű jelölte eredetileg az 12 Klein Rudolf: Zsinagógák Magyarországon 1782−1918 – Synagogues in Hungary. Terc Publishers, Budapest, 2011. 531.

53 Urat, és ezt festették át a YHVH betűkre. Valójában az Urat jelölő feliratot nem lenne szabad lefesteni mással, de a YHVH ugyanazt jelöli, mint a két jod-betű, kevésbé elvontan ugyan, és ez így megengedettnek tekinthető.” 13 A tóraszekrény fölött/mögött a „zene világa”, a kórus-karzat található. Itt állnak az egykori orgona maradványai. Az eltűnt sípokat fából készült álsípokkal helyettesítették, amelyeket most szintén felújítottak. Eredetileg az ortodox zsinagógákban csak emberi hangot volt szabad megszólal- tatni, az orgona jelenléte már neológ jelenség. A zene nagyon lényeges eleme a vallási rítusnak, hiszen mint a szervezett rezgés szellemi töltete talán legközelebb áll az isteni jelenléthez, a legfelsőbb princípiumhoz. A kórus-karzat feletti boltíves mennyezetet, Jakab Dezső emlékezete szerint, eredetileg hasonlóan dolgozták ki, mint a tóraszekrény belsejét, azaz a „Az orgona felett a múltban csillagos égboltozat volt festve a planétákkal...”. A ma létező „szőnyegmintát” csak később festették fel. A mennyezeten néhány, a zenét éltető héber szöveg is látható: „Dicsőítsétek Őt húros hangszerekkel és sípokkal” és „Dicsőítsétek Őt hangszerekkel”. A legjobb hangzást a nyugati karzaton lehet érzékelni. A szabadkai zsinagóga mindössze három év alatt készült el, helyreállí- tásának munkálatai viszont idestova 40 évig tartottak. A zsinagógaépületet 1975-ben, a rituális mészárszéket és a hitközség épületét 1987-ben helyezték műemléki védelem alá mint építészeti, kultúrtörténeti téregységet. 1990-ben kiemelt jelentőségű műemlékké nyilvánították. A műszaki helyreállítás még az 1970-es évek második felében kezdődött. Azóta a Szabadkai Községközi Műemlékvédelmi Intézet (KMISZ) kezdeményezésére, szervezésében és felügyeletével többé-kevésbé folyamatosan restaurációs munkálatok folynak az épületen. Az épület egyedisége és a feladat összetettsége miatt a helyreállítás komoly kihívást jelentett a szakemberek generációi számára. A folyamatos szűkös anyagi források és a politikai akarat hiánya volt a fő oka az évtizedekig elhúzódó munkálatoknak, ez „sziszifuszi állapotokhoz” vezetett. Akkoriban a legsürgősebb munkálatokra több

13 Klein Rudolf: A szabadkai zsinagóga (A zsidó közösség, az építés, a város és kultúrtörté- neti jelentőség). Pro reliquiis scribarum Egyesület, Szabadka, 2015. 91.

54 forrásnál kellett pányázni. A legkiemelkedőbb támogatók Szabadka Város Képviselő-testülete, a Köztársasági Kultuszminisztérium, a Köztársasági Vallásügyi Minisztérium, a New York-i World Monuments Fund (Jewish Heritage Grant Program), a Rotschild (Hanadiv) Alapítvány, valamint magánszemélyek voltak. A 2014-es év fordulópontot jelentett a zsinagóga hányatott sorsában, ugyanis a magyar állam önzetlen anyagi és szakmai támogatásával lehe- tővé tette, hogy végre megtörténjen a teljes felújítás, és hogy 2017 végére a zsinagóga visszanyerje eredeti fényét és lélegzetelállító szépségét, hogy felsorakozhasson Szabadka gondozott szecessziós gyöngyszemei sorá- ba. A felújítási munkálatok a magyar állam több mint 2.000.000 eurós támogatásából, a Magyar Nemzeti Tanács gondozásában, a belgrádi Köztársasági Műemlékvédelmi Intézet, valamint a KMISZ szakemberei felügyeletével, nemzetközileg elismert külföldi és hazai restaurátorok által, Fehér Andrea építőmérnök építésvezetése alatt, a szabadkai Yumol Konzorcium kivitelezésében történtek. A felújított zsinagóga a restauráció után új rendeltetést kap. Elsőd- legesen idegenforgalmi látványosság lesz, de állandó kiállításnak és más kulturális rendezvényeknek is teret ad. A Szabadkai Izraelita Hitközség tagjai alkalmanként, nagyobb vallási ünnepek, megemlékezések alkalmával zsinagógaként is használhatják, amikor csak igényt tartanak rá. A zsinagóga külső és belső felújítása e könyv szerzője és munkatársai építészeti tervei alapján történt azzal, hogy az építkezést vezető szakem- bereknek a munkálatok folyamán nagyszámú dilemmával kellett meg- küzdeniük. A mindent átfogó felújítás során többek közt helyreállították a zsinagógabelső díszítőelemeinek műarany felületfestését (slag metal), egyes helyeken igazi aranyozást is alkalmaztak (katarina gold). Külön kihívást jelentett a túlságosan nagyszámú földszinti padsor sorsa, a padok eredeti színezésének megállapítása. A szakemberek végül úgy határoztak, hogy a belső tér használhatóságának fokozása érdekében a padsorokat ritkítják, ellenben a padok eredeti színvilágát visszaállítják. Az reliefesen kiképzett

56 színes klinker padlólapok hiányzó darabjait Marokkóból rendelték, ahol azokat egyenként kézművesek készítették. A zsinagóga külső vakolt falrészeinek színe is talányt jelentett sokáig, hiszen az eredeti színezést a teljes vakolattal együtt még a múlt század húszas, majd hetvenes éveiben eltávolították, és újravakolták. Jakab Dezső 1925-ös visszaemlékezésében azt írta, hogy „A templom színezése nem sárga volt eredetileg, hanem zöld, és ez jobban harmonizált a nyerstégla és kék ornamensekkel”.14 A könyv szerzője az északnyugati óratorony tövében korabeli vakolatmaradványt talált, amelynek rózsaszínes árnyalata volt, a téglaörleménytől, amelyet adalékként hozzákevertek. Ez azonban még nem bizonyítja, hogy a rózsaszín vakolaton soha sem volt színezés. A restauráláskor az épület külső vakolata végső színét az izraelita hitköz- séggel egyeztetve a sivatagi homok színéhez hasonlóra határozták meg. 2017. december 31-i határidővel véget ért a 40 esztendős felújítás, és a szabadkai zsinagóga ismét visszakapta jelentőségéhez méltó eredeti szépségét.

14 Jakab Dezső: „A templomról”. Szombat, Szabadka, 1925. december 8. 28−29.

57 IRODALOM

1. Chevalier, J., Gheerbrant, A.: Rječnik simbola. Nakladni zavod Matice hrvatske, Zagreb, 1983. 2. Dömötör Gábor: A szabadkai zsinagóga – 110 év virágzás és pusztulás. Subo- tica, 2012. 3. Dömötör Gábor: The Synagogue in Subotica – Resurrection or Decay. (Rehabili- tation Possibilities after Carpathian-basin Examples). OmniScriptum BmbH & Co. KG, Saarbrücken, 2015. 4. Gazda Anikó, dr.: Bács-Kiskun Megye. In: Gazda Anikó, Kubinyi András, Pamer Nóra, Póczy Klára, Vörös Károly: Magyarországi zsinagógák. Műszaki Könyvkiadó, Budapest, 1989. 5. Grin, Klaus-Jirgen: Filozofija slobodnog zidarstva – Interkulturalna perspektiva. Biblioteka Duhovna akademija, Ellecta, Beograd, 2008. 6. Jakab Dezső: „A templomról”. Szombat, Szabadka, 1925. december 8. 7. Klein Rudolf: A szabadkai zsinagóga (A zsidó közösség, az építés, a város és kultúrtörténeti jelentőség). Pro reliquiis scribarum Egyesület, Szabadka, 2015. 8. Klein, Rudolf: The Synagogue in Subotica. Grafoproduct, Szabadka, 2003. 9. Klein Rudolf: Zsinagógák Magyarországon 1782−1918 – Synagogues in Hungary. Terc Publishers, Budapest, 2011. 10. Milkó Izidor: Hogyan építettük fel a templomot. Szombat, Szabadka, 1925. december 8. 11. Várallyay Réka: Komor Marcell, Jakab Dezső. Az Építészet Mesterei. Holnap Kiadó, Budapest, 2006.

JOGI NYILATKOZAT Ez a dokumentum az Európai Unió pénzügyi támogatásával valósult meg. A dokumentum tartalmáért teljes mértékben a Községközi Műem- lékvédelmi Intézet Szabadka vállalja a felelősséget, és az semmilyen körülmények között nem tekinthető az Európai Unió és/vagy az Irányító Hatóság állásfoglalását tükröző tartalomnak.

58 Gabor Demeter

SINAGOGA U SUBOTICI

UVOD

Židovska zajednica u Segedinu objavila je 1899. godine natječaj za izradu projekta nove sinagoge. Subotička Židovska zajednica, koja je u međuvremenu ojačala u svom društvenom statusu i brojnosti, već je imala parcelu na uglu Széchenyi trga i Jókai ulice, koju joj je Adolf Geiger darovao 19. travnja 1892.1 Također, vođeni namjerom izgradnje sinagoge, čelnici subotičke vjerske zajednice, pod predsjedanjem dr. Izidora Milka pratili su segedinsko natjecanje s velikom pažnjom. Lipót Baumhorn (Kisbér 1860. – Kisbér, 1932.), veliki graditelj sinagoga, osvojio je prvu nagradu s tradicionalnim dizajnom „slobodnog stila“. Marcell Komor (Pešta, 1868. – Deutschkreutz, 1944.) i Dezső Jakab (Biharréve, 1864. – Budim- pešta, 1932.), partneri arhitekti iz Budimpešte konkurirali su s neobično oblikovanom sinagogom „novih linija“, ali iako što ih je podržavao Ödön Lecher, član žirija – arhitekt koji je izumio „novi mađarski nacionalni stil“ – njihovi planovi nisu osvojili simpatije komisije konzervativnog ukusa. Unatoč tome, žiri je preporučio njihove planove za kupnju zajedno s još nekoliko natječajnih radova.2 Subotička Židovska zajednica, koja je već imala iza sebe jedan neuspješni natječaj za sinagogu, odmah je preuzela njihove projektne crteže. Graditeljska tvrtka Ferenca Nagya i Lukácsa Kladeka pobijedila je na natječaju za gradnju s proračunom troškova od 197.818 kruna i 43 filera. Još je nedostajalo 60.000 kruna, (40%) stvarnih troškova gradnje.3 Veći dio potrebnog početnog kapitala osigurali su članovi zajednice predkupnjom sjedala u sinagogi: Priloženi uvjeti kupnje su fer, pa čak i financijski najskromniji član zajednice može 1 Subotička Židovska zajednica 1900. godine brojila je 3.024 člana, tj. 3,68% stanovništva. 2 Gazda Anikó, Kubinyi András, Pamer Nóra, Póczy Klára, Vörös Károly: „Magyarországi Zsinagógák“, Dr. Gazda Anikó, Bács-Kiskun Megye. Budimpešta: Műszaki Könyvkiadó Budapest, 1989., 129. 3 Klein, Rudolf. A szabadkai zsinagóga (A zsidó közösség, az építés, a város és kultúrtörténeti jelentőség). Subotica: Pro reliquiis scribarum Egyesület, 2015., 43.

61 A Történelmi Levéltár Szabadka gyűjteményéből.

62 kupiti sjedalo jer će se kupovna cijena plaćati samo po ratama od 20% tijekom pet godina.4 Potreban iznos za dovršenje gradnje bio je osiguran i obveznicama s kamatnom stopom od 5%, što je bila ideja predsjednika zajednice Izidora Milka. Nakon manjih promjena u projektu radi prilagodbe lokalnim uvjeti- ma, 1900. započela je gradnja nove subotičke sinagoge. U međuvremenu, projektanti su lako uspjeli uvjeriti upravu zajednice da gradi novu sinagogu u „orijentalno-mađarskom stilu po Lechneru“. Zgrada je dovršena uz izravni nadzor Marcella Komora i Dezsőa Jakaba za oko tri godine. Sama konstrukcija je dovršena već u jesen 1902., no radovi su se izvodili još jednu godinu. Posvećenje sinagoge bilo je 17. rujna 1903. godine, o kojem je suvremeni tisak izvijestio na sljedeći način: U Subotici je 17. rujna svečano otvoren izvanredan, novi hram židovske zajednice. Sveti osjećaj bratstva, koji je pozlatio svečani trenutak, bio je mnogo fascinantniji od same svetkovine i veličanstvenosti samoga hrama, a dan nije predstavljao samo dan posvećenja hrama, ili blagdan jedne vjerske ispovijesti, već blagdan cijelog pučanstva Subotice. Počevši od velikog župana – predstavnika države – do običnog građanina, nekoliko sati cijeli život Subotice usmjeren je prema novoj sinagogi. Oko oltara su se okupili čelnici službenog i vjerskog života Subotice: vlasti, državni dužnosnici, vojni predstavnici i svećenici svih krajeva. Vani, oko hrama, vojska nepozvanog pučanstva stajala je u redu, bez ikakvog gurkanja. U poslijepodnevnim satima, iako je nebo po- tamnjelo, bilo je lijepo vrijeme za blagdan, o čemu govori sljedeće izvješće: „Nakon pjevanja večernje molitve, glavni rabin Mór Kuttna, u kratkom prigodnom govoru, oprostio se od starog hrama, potom su izvadili svitke Tore iz Zavjetnog kovčega, a lokalni i gostujući svećenici, skupa s najstarijim članovima židovske zajednice, uzevši ih u svoje ruke krenuli su pod dva šatora prema novom hramu. Oko šatora su bili „hajduci“ u uniformama s gradskim obilježjem s isukanim mačevima, ispred njih je stupala vatrogasna postrojba svirajući stare židovske molitve, a iza njih slijedilo je mnoštvo.

4 Lesz már új zsinagóga Szabadkán. Subotica: Szabadkai Közlöny, 24. lipnja 1900., 3.

63 Bilo je oko četiri sata kada je mnoštvo stiglo na trg ispred novog hrama, gdje su već čekale tisuće gledatelja. Ispred zaključane kapije hrama stajali su gradonačelnik, glavni dužnosnici grada i čelnici židovske zajednice, a kada su Tore stigle ispred stubišta, arhitekt Dezső Jakab, koji je skupa s Marcellom Komorom projektirao ovaj značajan hram, obratio se govorom predsjedniku zajednice i predao pozlaćeni ključ hrama koji je ležao na baršunastom jastuku. Predsjednik, dr. Géza Blau, kada je preuzeo ključ, u živahnom je govoru zamolio gradonačelnika dr. Károlya Biroa da preuzme od njega i preda hram njegovoj svetoj namjeni. Dr. Károly Biró odgovorio je u dužem govoru i otvorio je kapije hrama s posvetom da služi dobrom moralu. Glasne ovacije radosti su se pronijele kroz široku ulicu, a procesija se počela kretati k unutrašnjosti hrama koja je već bila puna publike. Dok je povorka ulazila, a i cijelo vrijeme, crkveni zbor je pjevao psalme. Nakon pjevanja psalama, svitci Tore su stavljeni ispred Zavjetnog kovčega, dok je zbor pjevao molitvu

64 koja počinje „Kako su lijepi tvoji šatori…“. Tada su smjestili svitke Tore u Kovčeg. Glavni kantor Lifschitz intonirao je uobičajenu subotnju molitvu svojim milozvučnim, lijepim glasom, te je skupa s glavnim rabinima Kuttnom i Singerom, ponio oko oltara Tore koje su im ostale u rukama te su ih smjestili u Kovčeg. Tada je sijedi Mór Kuttna započeo blagoslov. Prvo je blagoslovio hram, a onda i prisutne. Zatim je podigao Vječni Plamen. U tom su trenutku sve električne svjetiljke istodobno upaljene te su osvijetlile prekrasan hram. Tijekom te pobožne scene, u pratnji prekrasne glazbe orgulja čula se lijepa stara židovska molitva u izvedbi Gine Szőgyi, supruge dr. Mátyása Kleina. Na posljednje akorde pjesme dr. Bernát Singer je prišao kako bi održao svoj veliki govor, svoj prekrasni svečani govor, koji je otpočeo sjajnom molitvom. Nakon njegova duboko smislenog govora uslijedila je himna. Po završetku govora publika je otišla, a vjernici su ostali na večernjoj molitvi.5 Citat može biti osobito zanimljiv sada kada je unutarnja i vanjska obnova zgrade dovršena. On evocira događaje i raspoloženje dana i „sve- čanosti inicijacije“ kada su, na prijelazu u 20. stoljeće, nastale smjernice arhitektonskog razvoja i urbane geneze Subotice. Toga dana, u ponekad prašnjavoj, inače blatnoj varoši, čudotvorna kutija se otvorila, a sljedećih petnaest godina urbanog razvoja dovelo je do činjenice da se Subotica danas s pravom može nazvati gradom secesije. Sinagoga u Subotici postala je jedna od najljepših i najspecifičnijih u Srednjoistočnoj Europi.

5 A szabadkai zsidóság ünnepe. Subotica: Egyenlőség, 20. rujna 1903., 7-8.

65 OKOLNOSTI GRADNJE

Dok je većina sinagoga u Srednjoistočnoj Europi izgrađena u drugoj polovici 19. stoljeća u dominantnom stilu historicizma ili u „maurskom stilu“, hram u Subotici – budući da je izgrađen relativno kasno – nosi stilske značajke „mađarskog nacionalnog stila secesije“, te predstavlja jedinstveni primjer u regiji. Samosvjesna subotička Židovska zajednica izabrala je taj stil, jer su na prijelazu stoljeća njihovi napori asimilacije bili izraženi. Kroz povijest, ekonomska snaga, te socijalni i pravni status židovske zajednice prvi puta je dopustio da se bizantska kupola njihovog hrama može uzdići iznad gradske siluete ravnopravno s drugim crkvama grada (Franjevačka crkva, katolička crkva sv. Terezije Avilske, Srpska pra- voslavna crkva, itd.) te da utječe, oblikuje gradski krajolik i anticipira smjer budućeg arhitektonskog razvoja Subotice. Ovaj trend nije bio jedinstven fenomen samo za grad Suboticu, već je postao zajednička značajka u cijeloj Monarhiji. Subotička Židovska zajednica je 1925. godine, povodom 25. obljetnice postojanja sinagoge, objavila posebno izdanje časopisa Szombat (Subota) u kojem je pisac Izidor Milkó, tadašnji predsjednik zajednice, pisao o okolnostima izgradnje: Nismo imali mnogo novca. Već u doba entuzijastičkog predsjednika naše zajednice Móra Kunetza, emeritusa, u devedesetima prošlog stoljeća, pokret je počeo stvarati fond za izgradnju hrama. U obliku kamatnih kredita bilo je moguće skupiti neku količinu novca, no daleko od toga da ona bude baza za veći dio gradnje – međutim barem je mogla biti polazište za to. Izvrsno razrađenim planom Ignáca Kunetza pretprodaje sjedala u hramu osiguran je značajan dio kapitala za gradnju. Ali još uvijek nismo imali dovoljno novca kako bismo smireno i sigurno razmišljali o pokretanju gradnje. U tom trenutku mi je došla ideja da plasiram obveznice s kamatnom stopom od 5%, koje bi malo-pomalo otplaćivali dobronamjernim kreditorima. (...) U to vrijeme – nevjerojatno, ali ipak istinito – bio sam vrlo popularan, štoviše bio sam na vrhu svoje

66 popularnosti, a za tri ili četiri dana plasirao sam gotovo tisuću pedeset krunskih obveznica. Taj uspjeh je izgradnji dao novi elan. Ugodna me sjećanja vezuju uz ovu kampanju; obveznice su upisivane bez obzira na razlike, a kupovali su ih s povjerenjem čak i oni koji su, sa ili bez razloga, bili poznati kao antisemiti. U Subotici nikada nije postojao pravi antise- mitizam, a vjerske denominacije i nacionalnosti živjeli su u primjernom mirnom suživotu i međusobnom prijateljstvu ...6 Zbog ograničenih financija, bilo je neophodno praviti kompromise tijekom gradnje sinagoge. Koristili su se jeftiniji materijali lošije kvalitete: umjesto majolike, na pročeljima su postavljene dekoracije od terakote i gipsa; „cokla“ je građena od umjetnog kamena umjesto šikloškog crvenog mramora; površina Zavjetnog kovčega i Bime izrađena je od umjetnog mramora („štuko“); umjesto zlata, koristila se bronca, a orgulje su također

6 Milkó, Izidor. Hogyan építettük fel a templomot. Subotica: Szombat, 8. prosinca 1925., 27.

67 bile skromne veličine – s ukrasnim lažnim drvenim cijevima. Ta činjenica uvelike je pridonijela brzom pogoršanju stanja zgrade i izazvala je mnoge dileme i poteškoće tijekom restauracije. Troškovi izgradnje segedinske sinagoge premašili su pet puta cijenu hrama u Subotici (760.000 kruna), ali: Srećom, arhitektonski učinak i umjetnička vrijednost, očito nisu linearni u omjeru s financijskim troško- vima. Štoviše, financijska ograničenja mogu biti u korist određenih zgrada. Što se tiče materijalnog bogatstva i blagodati, segedinska je sinagoga daleko nadmoćnija od subotičke, međutim potonja oblikom, relativnom jednostav- nošću i čistoćom predstavlja jedinstven primjer.7 Kako se sinagoga pokazala uspješnim projektom, Općina Subotica naručila je projekte nove gradske vijećnice od istih arhitekata. Ona je izgrađena u razdoblju od 1908. do 1912. godine, a do danas je postala svjetski poznato remek-djelo kasne mađarske secesije. Između 1923. i 1925. godine, nakon burne oluje, na sinagogi su se obavljali radovi obnove i izvršene su neke promjene, ali one nisu značajno utjecale na osnovni izgled zgrade. Tada je zamijenjena većina vitraja Mikse Rótha (Pešta, 1865. – Budimpešta, 1944.), carskog i kraljevskog umjetnika vitrajista toga vremena, a samo je nekolicina ostala od originalnih komada Tiffany stakala. Tom prigodom zidne površine su obijene i ponovno ožbukane, ali bez dekorativnog profiliranja i originalnih boja. Veliko je pitanje jesu li ukrasni kapiteli od glazirane majolike s vrha polukružnih stupova sre- dišnje kupole tada nestali. Tada je izvorna zidna slika iznad galerije zbora bila preslikana i promijenjena. Popravku vitraja izveo je János Szanka (1879. – 1927.), vitrajist iz Segedina, koji se 1905. preselio u Suboticu.

7 Klein, Rudolf. Zsinagógák Magyarországon 1782-1918 – Synagogues in Hungary. Budim- pešta: Terc Publishers, 2011., 519.

68 ARHITEKTURA, KONSTRUKCIJA, UMJETNOST

Zgrada je pozicionirana na velikom ugaonom gruntu između trga Sinagoge i trga Jakaba i Komora, a prema dominantnoj praksi kao samostojeći objekt, izgrađen je povučen od regulacijske linije ulice. Na parceli su se nalazile još tri prizemne zgrade: dvije manje kao što su ko- šer mesnica i dom čuvara (iza nje je bivša fiskulturna dvorana židovske škole) te znatno veća zgrada židovske škole, koja je kao posljedica neu- spjele gruntovne špekulacije srušena 1980-ih godina. Jednokatna zgrada Židovske zajednice stoji na parceli usmjerenoj na bivšu Battyányi, danas ulicu Dimitrija Tucovića. Još je u uporabi kao molitvena dvorana, gdje se vjernici Židovi iz Subotice sabiru radi molitve, a također se koristi i kao prostor za druženje. Zgradu zajednice, bivšu školu i košer mesnicu također su dizajnirali Jakab i Komor. Postojeće zgrade sada čine zaštićeno arhitektonsko jedinstvo sa sinagogom. Prema tipologiji dr. Rudolfa Kleina, sinagoga iz Subotice pripada sinagogama bizantskog tipa. Zapravo, okrunjena je velikom bizantskom središnjom kupolom, u pratnji četiriju manjih kutnih kupola (satne kule) prekrivenih obojanim glaziranim ravnim biber-crjepovima. Hram ima središnje svetište od 25 x 25 metara pravilnog kvadratnog oblika i tlocrt sličan ortodoksnim kršćanskim crkvama s upisanim križem. Četiri para simetrično postavljena čelična stupa nose cijelu konstrukciju molitvenog prostora s galerijama i središnju kupolu od rabic-ljuske, koju ojačavaju protu-rebra s gornje strane. Visina unutarnjeg prostora je 25 metara, a unutarnja kupola je promjera 12,6 metara. Izvorno, u prizemlju je bilo 950 mjesta za muškarce, a na trodijelnoj galeriji 530 mjesta za žene. Četiri ulaza na uglovima zgrade omogućuju ženama pristup galerijama kroz stubišta. Uz glavni ulaz koji je na zapadnoj strani, izravni ulazi na prizemlje nalaze se i na južnoj i sjevernoj strani. Pravokutna osnova sli-

69 Crtež Gabora Demetera jedi židovsko-aškenašku ortodoksnu tradiciju, a rabic-kupola, kako ističu arhitekti, podsjeća na pustinjski šator. Zapravo, pustinjski molitveni šator je bio mnogo jednostavniji od svoje suvremene inkarnacije.8

8 Ibid., 526.

70 Budući da su sinagogu koristili Židovi-reformisti, Bima nije u središtu, već na istočnoj strani. Subotička slijedi upravo ovaj obrazac reformskih sinagoga što je isticano ne samo u arhitektonskom izražaju, nego i kroz formulaciju ‘templompalota’ (crkva-palača) koju je izrekao njegov projek- tant Dezső Jakab. Ipak, njegova intelektualna pozadina je puno složenija i kontradiktornija.9 Ovo je jasno i iz činjenice da su arhitekti koristili višeslojni simbolizam prilikom formuliranja vanjskih i unutarnjih detalja. Univerzalni arhetipovi, židovska religijska ikonografija, folklorna simbolika i simboli slobodnih zidara na zgradi organski su povezani odnosom opće „cjeline“ i jedinstvenog „detalja“. O Marcellu Komoru i Dezsőu Jakabu Réka Várallyay piše: Osim njihove zajedničke umjetničke predanosti, vrijedno je spomenuti da su obojica pripadali slobodnozidarskoj loži ‘Galilei’. Komorovo članstvo donijelo im je povoljnosti tijekom dobivanja nekoliko poslova; primjerice, u Subotici gdje je gradonačelnik Károly Bíró ili u Târgu Muresu gdje je gradonačelnik György Bernády također pripadao ‘bratstvu’.10 Šećući oko zgrade, posjetitelj će primijetiti da je sinagoga okrunjena središnjom kupolom, s Davidovom zvijezdom na vrhu, koja simbolizira jedinstvo neba i zemlje. I na vrhu kutnih kupola iznad satnih kula nalaze se Davidove zvijezde, koje su – prema suvremenim opisima – izvorno bile pozlaćene. Kutne kupole simboliziraju četiri glavna pravca svijeta i prolaznost vremena. Kupola kao takva obično označava nebeski svod, duhovnu sferu, a četvrtasta / pravokutna građevina ispod nje simbolizira zemaljski, materijalni svijet. Između ta dva elementa nalazi se osmerokutni bubanj kupole koji, kao prijelaz, predstavlja sklad i asonancu Svemira. Simbolika koja se odnosi na arhetip Univerzuma također se pojavljuje u vanjskoj i unutarnjoj horizontalnoj podjeli sinagoge. Pročelja se mogu podijeliti u tri horizontalne zone. Donja zona, najbliža tlu, uključuje ru- žičastu traku od umjetnog kamena i donju traku zida pročelja obloženu

9 Klein, Rudolf. The Synagogue in Subotica“. Subotica: Grafoproduct, 2003., 15. 10 Várallyay, Réka. Az Építészet Mesterei – Komor Marcell, Jakab Dezső. Budimpešta: Hol- nap Kiadó, 2006., 18.

71 72 crvenim fasadnim opekama, simbolizirajući materijalni svijet i zemaljski oblik života. Zona iznad, obrađena je s naizmjeničnim žbukanim ploha- ma i onima obloženima crvenim fasadnim opekama, a koje su izvorno ukrašene elementima od terakote s reljefnim cvjetnim motivima i lučnim, odnosno okruglim vitrajnim prozorima. Ova među-zona uokvirena je odozgo valovitim vijencem koji je također ukrašen reljefima cvjetnih motiva od terakote. Ona predstavlja zemaljski raj, izgubljeni vrt Edena. To je prijelaz između materijalnog i nebeskog, duhovnog svijeta, kojeg pak zastupa najviša zona – svijet kupola. Kupole su izvorno bile prekrivene majstorski izrađenom ukrasnom oblogom od cink-lima. Sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog stoljeća, zbog dugotrajnosti, zamijenili su je bakrenim limom. To je znatno izmijenilo izgled sinagoge. Vanjskoj ljepoti zgrade pridonosi naizmjenična promjena žbukanih površina i onih prekrivenih crvenim fasadnim opekama, kao i umjetnička razno- likost u ugradnji opeke koja se pojavljuje na zidovima pročelja. Pročelja su obogaćena ukrasnim terakota elementima koje je izradila svjetski poznata Zsolnay tvornica iz Pečuha. Oni su, zbog lošeg stanja, tijekom restauracije u potpunosti zamijenjeni engobiranim pirogranitom. Svaki detalj zgrade pokazuje visokokvalitetan obrtnički rad kojeg su proveli Ferenc Nagy i Lukács Kladek, izvođači iz Subotice i njihovi podizvođači, kao i sveobuhvatno planiranje tijekom realizacije što je bilo karakteri- stično za ono doba. Glavni pristup sinagogi je sa zapadne strane. Popevši se stubama, posjetitelj se nađe ispred triju portala. U sredini je glavni portal, njegove dimenzije su naglašenije u odnosu na druga dva. Lučna nadsvjetla portala su ukrašena šarenim vitrajima. Stolarija i bravarija od kovanog željeza oblikovane su u „lehnerovskom“ stilu secesije. Lučni rubovi portala izvorno su bili obloženi reljefnim terakota elementima s nizom tulipanskih ukrasnih motiva koji izrastaju iz likova u obliku srca. Tijekom restauracije, oni su također zamijenjeni engobiranim pirogranitom. Nartex ima tri ulazna portala s rubovima, ukrašenima mađarskom keramikom, na vrhu s valovitim Matyó-vezom u obliku motiva maka, prenoseći poruku da

73 svakodnevne brige treba ostaviti prije ulaska u sinagogu.11 Na zabatnom zidu iznad rozete nalaze se tri okulusa, s Davidovim zvijezdama. Ovi kružni otvori izvorno su omogućavali i ventilaciju potkrovlja. Na vrhu zabata stoji jedna od četiriju ploča s deset zapovijedi. Tijekom restauracije, one su također iznova izrađene u Pečuhu od gleđosanog pirogranita. S obje strane nartexa nalazi se po jedan pilastar od opeke, koji upućuje na stup Jahin (za pokajnike) i Boaz (za radosne) koji su izvorno stajali ispred Salomonovog hrama. Oni također mogu biti masonski simboli, međutim, u potpunosti odgovaraju i ikonografiji sinagoga-arhitekture Židova. Prema opisu suvremenog tiska, izvorno su na vrhu tih stupova bili kapiteli od majolike u obliku glavice maka – sada su vidljive samo njihove teraco-kopije. Slični kapiteli nalazili su se na vrhu osam okruglih pilastara smještenih oko središnje kupole. Tijekom godina oni su miste- riozno nestali, a obnovljeni su i nadomješteni u razdoblju od 2004. do 2011. godine tijekom radova na krovu koje je nadgledao autor ove knjige obnavljajući tako izvorni sjaj glavne kupole. Kroz ulazni portal posjetitelj stiže u zaklon a zatim u predvorje za muškarce. U zaklonu s lijeve strane nalazi se česma za ritualno pranje ruku, izrezbarena stilski drukčije od ružičastog kamena, a koja je spašena iz stare srušene sinagoge. U predvorju nema prirodnog osvjetljenja, tako da umjetno svjetlo stvara mistični mrak pripremajući posjetitelja za uzvi- šeni duhovni doživljaj koji pruža svetište pod središnjom kupolom. Na zidovima se nalaze spomen-ploče. Na sjevernom zidu s lijeve strane nalaze se dvije bijele mramorne ploče na kojima su na mađarskom i hebrejskom jeziku vidljiva imena preminulih pripadnika subotičke Židovske zajednice, zajedno s imenima osnivača. Na istočnom zidu, lijevo od središnjeg ulaza nalazi se bijela mramorna ploča s rasporedom bogoslužja, a desno je spomen-ploča u čast gospođe Gitl koja je 1922. darovala kutije za mi- lodar za sinagogu. Spomen-ploča secesijskog oblika na južnom zidu je postavljena u čast Adolfa Geigera, najvažnijeg donatora, a druga Jánosu

11 Klein, Rudolf. Zsinagógák Magyarországon 1782-1918 – Synagogues in Hungary. Budim- pešta: Terc Publishers, 2011., 521.

74 Halbrohru i njegovoj supruzi, Neti rođenoj Spitzer, jednom od osnivača. Prekoračivši prag molitvenog prostora, posjetitelj će najprije primijetiti redove klupa za sjedenje, a zatim ugledati Zavjetni kovčeg (Aron Hako- desh) u daljini, međutim središnja kupola i dalje ostaje skrivena niskim stropom – dnom galerije. S obje strane ulaznog portala mogu se vidjeti metalne kutije za donacije udubljene u zidove i oblikovane u stilu secesije. Čarolija za posjetitelja otkriva se tek nakon nekoliko koraka, kada se iznenada pojavi čarobni pogled na središnju kupolu koja jednostavno uzdiže dušu kao golemi nebeski vrt. Nema čovjeka u čijoj se duši tada ne bi palio plamen pobožnosti... U unutrašnjosti hrama može se naći isti simbolizam koji se javlja u eksterijeru zgrade. Ovdje se nalazi unutarnja središnja kupola – ta- bernakul – koja je, prema namjeri projektanata, trebala asocirati na Mojsijev Šator sastanka. Ona se uzdiže iznad kvadratnog tlocrta svetišta, poduprta s osam čeličnih stupova postavljenih u osmerokutni red. Ga-

75 lerije za žene su prekrivene polucilindričnim ljuskastim strukturama, a po kutovima plitkim kupolama. Tlocrt je održao trodijelnu prostornu podjelu (predvorje, svetište i unutarnje svetište – Kovčeg) Jeruzalem- skog hrama, doduše bez unutarnjeg dvorišta, ali kod glavnog portala i kutnih ženskih ulaza, planirani su zakloni. Tlocrt kutnih narteksa je četvrt-kružan, a pokriveni su umjetnički obrađenim bakarnim limom. Unutarnji prostor, baš kao i vanjski dio hrama, vertikalno je podijeljen u tri dijela. I ovdje postoji zona koja simbolizira materijalistički svijet, zemaljsko postojanje – to je prostor svetišta pod galerijama, gdje stoje redovi klupa za muškarce vjernike. Na istoku se nalazi Bima – na kojoj se čitaju svitci Tore, i odakle se otvara Kovčeg – Aron Hakodesh. Na Bimi se nalaze dvije Menore i dva Hanukija s devet držača svijeća, u kojima je drevni običaj da se zapale svijeće za Hanuku – blagdan svjetlosti. Iz ovog prostora kreću i podižu se vitki čelični stupovi koji drže galerije i središnju kupolu. Njihova gipsana obloga je s jedne strane vatrootporna, a s druge, kao cvjetna reljefna dekoracija, dio je ikonografije Edenskog vrta. Stupovi na galerijama pretvaraju se u zasvođene lukove na kojima se reljefni cvjetni motivi nastavljaju neprekinuti. Prostor u prizemlju je malo tamniji nego drugdje, obavijen je velom sumraka. Osvjetljava se samo prozorima-vitrajima ispod galerija, središnjim lusterom i drugim sekundarnim svjetlećim tijelima. Kolorit svakog lučnog prozora-vitraja je drugačiji i jedinstven, ali se folklorni cvjetni motivi ponavljaju. Osim funkcionalne i estetske uloge impozantnog središnjeg lustera, on ima još jedan zadatak – poboljšati akustičnost kupolastog prostora. Unutarnja rasvjeta je također osigurana velikim brojem dekorativnih svjetiljki od mesinga. Nad galerijama vise lusteri, a stilizirane stropne ili elegantne konzolne svjetiljke obasjavaju unutrašnjost hrama. Skoro su posve nestale tijekom vremena, ali su sada obnovljene. Druga zona uključuje ukrasnu ogradu galerije i kaskadne redove klupa iza, predviđene za žene vjernice. Nagib redova klupa diskretno onemogućuje vizualni kontakt s razinom prizemlja. Klupice postavljene u kutovima galerija predstavljaju jedinstveno rješenje kako se postepeno

76 spuštaju do ograde galerije, te promatrajući ih iz smjera Bime daju osobit vizualni doživljaj. Na ovoj razini dominira SVJETLOST, koja dopire sa svih strana kroz ogromne šarene rozete i zasvođene vitrajne prozore, neprestano se mijenjajući, podsjećajući na sjaj Edenskog vrta. Generalna unutarnja podjela rozeta podsjeća na karanfile. Tu se uklapaju olovni profili s narodnim motivima. Projektanti nisu namjeravali stvoriti mistič- ni, mračni prostor, već su pokušali unijeti sreću i entuzijazam u vjersku odanost. Osnovna boja zidnog slikarstva prizemlja i galerije je blijedo zelena, što simbolizira proljeće, obnovu prirode i rastući život. Zelena je mješavina zemaljskih (toplih boja) i nebeskih (hladnih boja) principa. Prijelaz između galerijske zone (srednji svijet) i središnje kupole (koja odražava Nebeski raj i Božansko Biće) riješen je s pandantifima postav- ljenim u kutove bubnja kupole. Pandantifi nisu strukturni elementi; oni su samo vizualna tranzicija s reljefnim Matyó folklornim motivima, koji predstavljaju stablo života u cvjetanju. Njihova se boja oštro razlikuje od

77 zelenog okoliša. Na opeka-crvenoj pozadini pojavljuju se plavi, sivkasti i ružičasti tonovi. Na duguljastim površinama između pandantifa, citati iz Staroga zavjeta mogu se čitati na hebrejskom i mađarskom jeziku: „Ljubi vječnost Boga svog“ i „Ljubi bližnjeg svog kao samog sebe“. Te drevne poruke poput cijele arhitekture sinagoge, kolorita i ikonografije podsjećaju na bit života, proklamiraju Ljubav. S te pozicije se uzdiže središnja kupola sastavljena od osam segme- nata. Njenoj gracioznosti pridonose po dva reda prozora-vitraja Mikse Rótha, premda svjetlo do njih dopire filtrirano i zatamnjeno kroz prozore bubnja vanjske kupole. Kolorit kupole i njezina folklorna ikonografija su dosljedni i simbolični. Konceptualizacija koja počinje u prizemlju nastavlja se kretanjem prema gore. U prijelaznoj zoni dominiraju još uvijek topli ružičasti tonovi, a zatim se postupno pretapaju u svijetloplavu boju neba, nakon čega slijedi profilirani vijenac koji tvori razdjelnu crtu na putu do vrha kupole, koji se na samom kraju pretvara u tamno plavo. Narodne cvjetne forme-puzavice na dnu kupole izrastaju iz motiva u obliku srca, simbola univerzalne ljubavi, a potom se razgranaju oko prozora, puze duž rebara, te nestaju iza zlatnih sunčevih zraka na vrhu kupole. Pozlaćeno sunce s narodnim cvjetnim ukrasnim motivima može se vidjeti i na svodu iznad Bime, simbolizirajući Gospodnju prisutnost. Najviši, najsvetiji vrh kupole odvojen je od donjih dijelova pomoću manjeg profiliranog vijenca. Iz ovog prstena izrasta vrh kupole – konusni središnji vitraj s motivom sijajućeg Sunca, sastavljen od osam trokutnih ravnina sa zlatnožutim i zelenim opalno staklenim inkrustacijama na tirkiznoj osnovi. Sunce je izvor postojanja, jedini Gospodar poznatog svijeta. Ono izvire iz osam Svevidećih očiju (nisu vidljive s razine prizemlja) postavljenih osme- rokutno na vrhu kupole. Svevideće oko je univerzalni religijski simbol; u slobodnom zidarstvu predstavlja oko Velikog neimara svih svjetova. Vjerska ikonografija sinagoge doseže svoj vrhunac u ovom središnjem prikazu Jedinog, Svemogućeg, Sveprisutnog. Najsvetije mjesto sinagoge je Svetinja nad Svetinjama – Aron Ha- kodesh, prostor, koji se obično pojavio u sinagogama kako bi zamijenio

78 izvorni Zavjetni kovčeg. U njemu se čuvaju Knjige Mojsijeve, točnije sveti dokumenti židovske religije. Prostorija za čuvanje svitaka Tore u subotič- koj sinagogi osim njenog secesijskog oblika nosi i religijsku ikonografiju. Dva masivna stupa odnose se na stupove Jahin i Boaz koji su stajali ispred Salomonovog hrama. Krila koja su izrasla iz njih, po arhitektima, asoci- rala su na kerube koji su ukrašavali Zavjetni kovčeg, tu se nalazi i lulav (palmina grana), Ploče deset zapovijedi i šestokraka zvijezda, sve u duhu mađarske narodne tradicije.12 Prema židovskoj tradiciji, vrata Aron Hakodesha bila su pokrivena Paroketom (ornamentalna tkanina koja simbolizira zavjesu koja je pokrivala Zavjetni kovčeg) a danas nedostaje. Dvokrilna lučna vrata su oblikovana u maniri mađarske narodne varijante secesije sa svjetiljkom Vječnog plamena, i hebrejskim natpisom iznad: „Svugdje vidim Gospoda“.

12 Ibid., 531.

79 Kovčeg je iznutra obojan u nebesko plavu boju, s blistavim pozlaćenim zvijezdama, koje predstavljaju svemir. Ovdje se nalaze držači svitaka Tore, rezbareni u stilu sinagoge. U fokusnoj točki na istočnom zidu Kovčega, unutar jedne secesijske Davidove zvijezde, vidljiv je kratki hebrejski natpis. Promatrajući izbliza, očevidno je da natpis YHVH nije izvoran: u originalu dva Jod slova su označavala Gospoda, a oni su bili preslikani slovima YHVH. Zapravo, natpis, kojim se oslovljava Gospod ne bi smio biti premazan ničim drugim, ali YHVH znači isto što i dva Jod slova, iako manje apstraktno, stoga je to u ovom slučaju dopušteno.13 Iznad / iza Kovčega nalazi se galerija zbora, gdje se mogu vidjeti i ostatci bivših orgulja. Nedostajuće cijevi orgulja zamijenjene su drvenim lažnim cijevima koje su takođe restaurirane tijekom posljednje obnove. Izvorno, u ortodoksnim sinagogama je dopušteno samo ljudsko pjevanje, prisutnost orgulja već je običaj neologa. Glazba je vrlo važan element vjerskog rituala jer, kao suzvučje organizirane vibracije, može biti pojava najbliža Božanskoj prisutnosti, vrhovnom načelu. Prema sjećanjima De- zsőa Jakaba, lučni svod iznad galerije zbora izvorno je obrađen slično kao unutrašnjost Kovčega, tj. „nebo sa zvijezdama i planetama bilo je vidljivo na njemu“. Postojeći motiv oslikan je tek kasnije. Na svodu se mogu vidjeti neki hebrejski natpisi, koji slave glazbu: „Hvalite ga gudačkim i puhačkim instrumentima“ i „Hvalite ga svim instrumentima“. U najboljem zvuku može se uživati na zapadnoj galeriji. Izgradnja sinagoge u Subotici dovršena je za samo tri godine, ali njezina obnova trajala je manje-više 40 godina. Sinagoga je 1975. godine, a ritualni žrtvenik i zgrada Židovske vjerske zajednice stavljene su 1987. godine pod zaštitu kulturne baštine kao prostorni kulturno-povijesni ansambl. Kategorija od iznimnog značaja utvrđena mu je 1990. godine. Tehnička obnova sinagoge započela je u drugoj polovici 1970-ih godina. Od tada, na inicijativu, uz organizaciju i pod nadzorom Međuopćinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture Subotica (MZZSK), radovi su se izvodili manje

13 Klein, Rudolf. A szabadkai zsinagóga (A zsidó közösség, az építés, a város és kultúrtörténeti jelentőség). Subotica: Pro reliquiis scribarum Egyesület, 2015., 91.

80 81 ili više kontinuirano. Zbog jedinstvenosti zgrade i složenosti zadatka, restauracija je predstavljala veliki izazov za generacije stručnjaka. Dugo- godišnji nedostatak financijskih sredstava i političke volje bili su glavni razlozi za desetljeća kašnjenja restauracije, što je dovelo do „Sizifovskih prilika“. U to doba, kako bi se prikupila sredstva za najhitnije interven- cije, moralo se konkurirati na više izvora. Najistaknutiji financijeri bili su Gradsko vijeće Subotice, Ministarstvo kulture i Ministarstvo vjera iz Beograda, World Monuments Fund (Jewish Heritage Grant Program) iz New Yorka, Fondacija Rotschild (Hanadiv) i razni velikodušni pojedinci. Godina 2014. bila je prekretnica u nemilosrdnoj sudbini sinagoge. Nesebična financijska i stručna podrška mađarske države omogućila je da se cjelokupna obnova završi do kraja 2017. godine, a sinagogi je vraćen izvorni sjaj i ljepota kako bi se pridružila pomno održavanim draguljima secesijske arhitekture Subotice. Mađarska vlada poduprla je obnovu s više od 2.000.000 eura. Obnova je tekla uz koordinaciju Mađarskog nacionalnog vijeća, pod nadzorom Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograd i stručnjaka MZZSK-a iz Subotice. Restauratorske radove su izveli poznati inozemni i domaći restauratori, pod vodstvom građevin- skog inženjera Andreje Fehér, za izvršitelja, konzorcij Yumol iz Subotice. Rekonstruirana sinagoga imat će nakon obnove novu namjenu. Ona će prvenstveno biti turističko odredište, ali će također dati prostor za stalni postav i druga kulturna događanja. Za veće vjerske blagdane ili komemoracije članovi Židovske zajednice povremeno je mogu koristiti kao sinagogu. Vanjska i unutarnja obnova sinagoge temeljila se na ar- hitektonskim projektima autora ove knjige i suradnika, ali su se vodeći stručnjaci za izgradnju suočili s brojnim dilemama tijekom radova. U sveobuhvatnoj obnovi restaurirana je umjetna pozlata (šlag metal) nekih dekorativnih elemenata u unutrašnjosti sinagoge. Na nekim su mjestima uporabljene i zlatne folije (Katarina Gold). Poseban je izazov bio odlučiti o sudbini prevelikog broja klupa u prizemlju i utvrditi njihov izvorni kolorit. Stručnjaci su konačno odlučili prorijediti redove klupa i tako poboljšati upotrebljivost unutarnjeg prostora, ali i vratiti klupama izvorne

82 boje. Nedostajući komadi reljefnih klinker podnih pločica naručeni su iz Maroka, gdje su bili ručno izrađeni. Finalni kolorit površina vanjskih žbukanih dijelova zidova dugo je predstavljao zagonetku, jer je izvorna boja sa žbukom u cijelosti uklonjena i obnovljena u dvadesetim i sedam- desetim godinama 20. stoljeća. Dezső Jakab je, po sjećanju, 1925. godine zapisao da je ta boja bila zelena, a ne žuta te je bolje harmonizirala sa crvenom fasadnom opekom i plavim ornamentima.14 Autor ove knjige je u podnožju sjeverozapadnog kutnog tornja našao ostatak žbuke ruži- častog tona koja je nastala od ciglenog praha dodanog kao aditiv. Ipak, to još uvijek ne dokazuje da površina žbuke originalno nije bila druge boje. Tijekom zadnje obnove, konačna boja vanjskih žbukanih površina zgrade dogovorena je sa Židovskom zajednicom, da bude slična boji pustinjskog pijeska. Do krajnjeg roka 31. prosinca 2017. godine završena je 40-godišnja obnova, a Sinagoga u Subotici ponovno je vratila svoju prvobitnu ljepotu dostojnu svog značaja.

14 Jakab, Dezső. A templomról. Subotica: Szombat, 8. prosinca 1925., 28, 29.

83 LITERATURA

1. Chevalier, J., Gheerbrant, A.: Rječnik simbola, Nakladni zavod Matice hrvatske, Zagreb, 1983. 2. Dömötör, Gábor: A szabadkai zsinagóga – 110 év virágzás és pusztulás, Su- botica, 2012. 3. Dömötör, Gábor: The Synagogue in Subotica – Resurrection or Decay (Re- habilitation Possibilities after Carpathian-basin Examples, OmniScriptum BmbH & Co. KG, Saarbrücken, 2015. 4. Gazda Anikó, Kubinyi András, Pamer Nóra, Póczy Klára, Vörös Károly: Magyarországi Zsinagógák, dr. Gazda Anikó, Bács-Kiskun Megye, Műszaki Könyvkiadó Budapest, Budimpešta, 1989. 5. Grin, Klaus-Jirgen: Filozofija slobodnog zidarstva – Interkulturalna perspektiva, Biblioteka Duhovna akademija, Ellecta, Beograd, 2008. 6. Jakab, Dezső: „A templomról”. Szombat, Subotica, 8. decembar 1925. 7. Klein, Rudolf: A szabadkai zsinagóga (A zsidó közösség, az építés, a város és kultúrtörténeti jelentőség), Pro reliquiis scribarum Egyesület, Subotica, 2015. 8. Klein, Rudolf: The Synagogue in Subotica, Grafoproduct, Subotica, 2003. 9. Klein, Rudolf: Zsinagógák Magyarországon 1782-1918 – Synagogues in Hungary, Terc Publishers, Budimpešta, 2011. 10. Milkó, Izidor: Hogyan építettük fel a templomot. Szombat, Subotica, 8. decembar 1925. 11. Várallyay Réka: Az Építészet Mesterei - Komor Marcell, Jakab Dezső, Holnap Kiadó, Budimpešta, 2006.

NAPOMENA Ovaj dokument je izrađen uz finansijsku podršku Evropske unije. Sadržaj ovog dokumenta je isključivo odgovornost Međuopćinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture Subotica i ne odražava zvanično mišljenje Evropske unije i/ili Upravljačkog tela.

84 Gábor Dömötör

THE SYNAGOGUE IN SUBOTICA

Good neighbours creating common future

INTRODUCTION

In 1899, The Szeged Jewish Community announced a design competition for the construction of a new synagogue. The Jewish Community of Subotica, which in the meanwhile strengthened in its social significance and population, already owned a site at the corner of Széchenyi square and Jókai Street, which was donated by Adolf Geiger on April 19, 1892.1 Intending to build a synagogue, the directorate of the Subotica religious community under the presidency of Dr. Izidor Milkó followed the Szeged competition with huge attention. Lipót Baumhorn (Kisbér, 1860 – Kisbér, 1932), the great synagogue-designer, won the first prize, with a traditional, „free style” design. Marcell Komor (1868, Pest – 1944, Sopronkeresztúr) and Dezső Jakab (1864, Biharréve – 1932, Budapest), partner architects from Budapest applied with an unusual shaped, „new lined” synagogue design, but despite being supported by Ödön Lechner, a member of the jury - the architect who invented the „new Hungarian national style” - their designs did not win the likes of conservative taste evaluation committee. Nevertheless, the jury recommended their design for purchase together with several other tender designs.2 The Subotica Jewish Community, which was already beyond an unsuccessful synagogue design contest, immediately took over their design drawings. The construction company of Ferenc Nagy and Lukács Kladek won the competition for execution with 197,818 crowns and 43 filler cost estimate. There were still missing 60,000 Crowns (40%) of the real cost of the construction.3 The major-

1 In 1900 the Subotica Jewish Community counted 3024 members, i.e. 3.68% of the population. 2 Gazda Anikó, Kubinyi András, Pamer Nóra, Póczy Klára, Vörös Károly: Magyarországi Zsinagógák, Dr. Gazda Anikó, Bács-Kiskun Megye. Issued by: Műszaki Könyvkiadó Buda- pest, Budapest, 1989, pp.129. 3 Klein, Rudolf: A szabadkai zsinagóga (A zsidó közösség, az építés, a város és kultúrtörténeti jelentőség). Issued by: Pro reliquiis scribarum Egyesület, Szabadka, 2015, pp. 43.

87 ity of the necessary initial capital was provided by the members of the community by pre-emptying the seats: „The attached purchase conditions are fair and even the most financially modest community member can buy a seat because the purchase price will be paid in only 20% installments over five years.”4 The amount needed to complete the construction was also secured by bonds with a 5% interest rate, which was the idea of the president of the community Izidor Milkó. After the designs were with minor changes adapted to the local conditions, in 1900 the construction of the new Subotica synagogue began. In the meantime, the designers have easily succeeded in convincing the management of the community to build the new synagogue in a „Lechnerian oriental / Hungarian style”. The building was completed by on-site supervision of Marcell Komor and Dezső Jakab in about three years. The structure was already finished in the autumn of 1902, but the additional works took another year. The

4 Lesz már új zsinagóga Szabadkán. Issued in: Szabadkai Közlöny, 1900. Június 24, pp. 3.

88 consecration of the synagogue was held on September 17, 1903, which the contemporary press reported as follows: „In Subotica, on September 17, the extraordinary, new temple of the Jewish community was put into use. The sacred feeling of fraternity, which increased the whole feast, was much more fascinating than the solemnity and magnificence of the temple itself, and the day was not made simply as a day of a temple consecration, not as a feast of a solemn confession, but as a holiday for the whole Subotica population. Started with the sheriff - the representative of the state - to the plain citizen, for a few hours, Subotica’s whole life focused around the new synagogue. Along the altar the leaders of the official and religious life of Subotica gathered: the authorities, the state officials, the military represen- tatives and the priests of all regions. Outdoors, around the temple, the army of not invited citizens standed still in order, without any extrusion. In the afternoon, though the sky was darkened, it was a very nice weather for the holiday, about which the next report tells: After the singing of the evening prayer, Mór Kuttna chief Rabbi in a brief touching speech said good bye to the old temple, then they took out the Torahs from the Ark, and the local and guest priests along with the oldest members of the Jewish community took them to their arms and started to walk under two tents toward the new church. The tents were surrounded by ordinance officers in parade uniforms with extracted swords proceeding; in front of them the fire brigade played old Jewish prayers, followed by a large crowd behind. It was about four o’clock when the crowd arrived to the new temple’s square, where already thousands of spectators were waiting. In front of the locked gate of the temple, the mayor of the city, the officials in charge, and the leaders of the Jewish Community stood, and when the Torahs arrived in front of the stairs, Dezső Jakab architect, who with Marcell Komor, together designed the great temple, addressed a speech to the president of the community, and handed over the gilded temple key which rested on a velvet pillow. The president, Dr. Géza Blau, when taking over the key asked the mayor Dr. Károly Bíró, in a lively speech to take over from him and hand over the temple to his sacred purpose. Károly Bíró responded in a longer speech, opened the gates

89 90 of the temple, and appealed for it, to serve as a shelter of good moral. Huge ovations of joy roared through the wide street, and the procession started into the church already completely full of audience. While the people were moving inside, psalms were sung by the temple chorus. After singing the psalms, the Torahs were put in front of the Ark, while the choir chanted the prayer starting „How beautiful are your tents, Jacob…” Then they placed the Torahs into the Ark. Lifschitz, the main chanter intoned the usual Sat- urday prayer in his sonorous nice voice, and along with Kuttna and Singer chief-Rabies carried the Torahs remained in their arms around the altar and placed them into the Ark. Then the greyhead Mór Kuttna blessed. He first blessed the church and then the audience. Then he raised the Eternal Flame. At that moment, all the electric lamps were lit at the same time, and illuminated the beautiful temple. At this reverent scene, a beautiful old Jewish prayer was heard by Gina Szőgyi the wife of Dr. Mátyás Klein, accompanied by the beautiful music of the organ. On the last chords of the song, Dr. Bernát Singer, came up to make his great speech, his beautiful festive speech, which he introduced with a great prayer. The deeply profound speech was followed by the Hymn. After the end of his speech the audience left and the believers said the evening prayer.”5 The quote may be particu- larly interesting in the present when the internal and external renovation of the building is completed. It evokes the process and mood of the day and the „initiation ceremony” when, at the same time the turn of the 20th century guidelines of the architectural development and urban-genesis of Subotica was born. On that day, in the sometimes dusty, otherwise muddy borough, the miracle-box opened, and the next fifteen years of urban development led to the fact that Subotica could rightly be called the city of Art Nouveau. The Subotica synagogue has become one of the most beautiful and most specific ones in East-Central Europe.

5 A szabadkai zsidóság ünnepe. In: Egyenlőség, Szabadka, 1903. szeptember 20, pp. 7-8.

91 THE CIRCUMSTANCES OF THE CONSTRUCTION

While most of the synagogues in East-Central Europe were built in the second half of the 19th century in a dominant style of historicism or in a „Moorish style”, the Subotica temple - since it was built relatively later - carries the stylistic features of the „Hungarian Style of Art Nouveau”, thus it is a unique example in the region. The self-conscious Subotica Jewish Society chose this style, because at the turn of the century their assimi- lation efforts evolved. Through the course of the history, the economic strength and the current social and legal status of the Israelite community allowed for the first time their new sanctuary’s Byzantine dome to rise above the city’s silhouette equally along with the other temples of the town (Franciscan Church, Catholic Church of St. Teresa of Avila, Serbian Orthodox Church, etc.) influencing, shaping the city landscape and anticipating the directions of the future architectural development of Subotica. This trend was not a unique phenomenon for the city, but became a common feature throughout the Monarchy. In 1925, on the occasion of the 25th anniversary of the existence of the synagogue, the Subotica Jewish Community published a special edition of the „Szombat”, in which Izidor Milkó, the contemporary community president and writer, wrote about the circumstances of the construction: „We did not have much money. Already at the time of the Emeritus, enthusiastic President of our community, Mór Kunetz, in the nineties of the last century, the movement started to create a church-building fund. In the form of interest rate loans, it was possible to bring together some amount of money, but it was far from being the base for a larger proportion of construction – at least it could have been the starting point for it. The excellent developed plan of Ignác Kunetz which provided a substantial part of the construction capital by the sale of the temple seats brought forward the stage of implementation. But we

92 still did not have enough money to start bravely the great work and to look forward calmly and surely for the pay-off. At that point the idea came to me to release bonds with a 5% interest rate, which would be redeemed from the kind-hearted creditors little-by-little. (...) At that time - unbelievable but still true - I was very popular, moreover I was at the top of my popularity, and in three or four days I placed almost thousand of fifty-crown bonds. This success gave a new enthusiasm to the construction. I have a pleasant

93 memory about this campaign, that the bonds have been noted without distinction, and even those have bought them with confidence who, with or without reasons were known as anti-Semites. In Subotica there had never been real anti-Semitism, and the religious denominations as well as the nationalities lived in exemplary peaceful coexistence and entente cordiale with each other...“6 Because of the limited finances, it was necessary to make compromises during the construction of the synagogue. Poorer quality and low cost materials were used: instead of majolica, terracotta and gypsum decora- tions were placed on the façades; the footage was built from artificial stone instead of Siklós red marble; the surface of the Torah Ark and the Bimah was made of artificial marble (stucco); instead of gold plating, bronze was used, and the organ was also a modest size - with decorative false wooden pipes. This fact has greatly contributed to the rapid deterioration of the condition of the building and has also caused many dilemmas and difficulties during the renovation. The cost of construction of the Szeged synagogue exceeded five times the cost of the Subotica temple (760,000 Crowns), yet: „Fortunately, the architectural effect and artistic value - obviously - is not linear in terms of financial expense. Moreover, financial constraints could benefit certain buildings. In terms of material richness and abundance, the Szeged synagogue is far superior to the Subotica temple, but the latter with its shape, relative simplicity and purity represents uniqueness.”7 Since the synagogue proved to be a successful project, as a result, the Municipality of Subotica ordered the designs of the New City Hall from the same architects. It was built in the period of 1908-1912, and by the present times, it has become an internationally renowned masterpiece of late Hungarian Art Nouveau. Between 1923 and 1925, after a heavy storm, considerable renovation

6 Milkó, Izidor: Hogyan építettük fel a templomot. In: Szombat, Szabadka, 1925. december 8, pp. 27. 7 Klein, Rudolf: Zsinagógák Magyarországon 1782-1918 – Synagogues in Hungary. Issued by: Terc Publishers, Budapest, 2011, pp. 519.

94 and some alterations were carried out on the synagogue, but these did not modify significantly the essential appearance of the building. At that time, most of the stained glass windows of Miksa Róth (1865, Pest-1944, Budapest), the Imperial and Royal court glass artist of the time, were replaced and only a few were left from the original Tiffany stained glass pieces. On that occasion the external wall surfaces were stripped and re-plastered but without the decorative profiling and original colors. It is a big question whether the glazed majolica capitals from the top of the semi-circle pillars of the central dome disappeared that time. The original coloring above the chorus gallery was over-painted and changed. The repair of the windows was made by János Szanka (1879-1927), a stained glass painter from Szeged, who moved to Subotica in 1905.

95 ARCHITECTURE, STRUCTURE, ARTS

The building is standing on a large corner-site between the Syna- gogue Square and the Square of Jakab and Komor, and is, according to the dominant practice, detached, built withdrawn from the street regu- lation lines. There were three other ground-floor buildings standing on the plot: two smaller ones, the kosher butcher’s house and the home of the caretaker (behind it there is the gym of the former Jewish school), and the considerably larger building of the Jewish school, which was, as a result of an unsuccessful plot-speculation, demolished in the 1980s. The one-story building of the Jewish Community is standing on the plot oriented to the former Battyányi, today Dimitrije Tucović Street. It is still in use as a prayer hall, where the faithful Jews of Subotica have gathered to the present, and is also used as community facilities. The community building, the former school, and the kosher butcher’s house were also designed by Jakab and Komor. The remained buildings now form a protected architectural unity with the synagogue. According to the typology of Rudolf Klein, PhD, the Synagogue of Subotica belongs to the Byzantine church type synagogues. Actually, it is crowned by a large Byzantine central dome, accompanied by four smaller corner cupolas (clock-towers) covered by colored glazed flat-tiles. The temple has a regular, 25 x 25 meter square shaped central prayer space, and an orthodox cross-reminiscent floor plan, similar to Christian churches. Four pairs of symmetrically ordered steel stanchions carry the entire structure of the prayer space, with the galleries and the central rabitz shell-structure cupola enforced by counter-ribs from the upper side. The height of the interior is 25 meters and the inner dome is 12.6 meters in diameter. There were 950 seats for the men on the ground floor, and 530 seats for the women on the three-side gallery. Four gates, entries and

96 97 staircases on the corners provide access to the galleries, while, besides the west side main entrance, there are direct entrances to the ground floor on the south and north sides as well. „The square plan follows the Ashkenazi orthodox tradition, the rabitz dome, as emphasized by architects, is reminiscent of the tents in the wilderness. Actually, the latter was much simpler than its incarnations in modern times.” 8 Since the Synagogue was used by reform Jews, the Bimah is not in the center but on the east side. „The synagogue in Subotica follows precisely this pattern of reform synagogues highlighted not only in its architectural expression, but also by the term ‘templompalota’ (temple-palace) spelled out by its architect, Dezső Jakab. However, its intellectual background is more complex and contradictory.”9 This is also apparent from the fact that architects used a multi-layered symbolism when formulating the details of the exterior and the interior. On the building, universal archetypes, Jewish religious iconography, vernacular symbolism, and Freemason symbols are combined through the organic interrelation of the universal „the Whole” and the unique „the Detail”. About Marcell Komor and Dezső Jakab, Réka Várallyay wrote: „In addition to their common artistic commitment, it is worth to mention that both of them belonged to the Freemason Lodge „Galilei”. Komor Marcell’s Freemason membership was advantageous for them in getting several commissions; for example as in Subotica, where Mayor Bíró Károly, or in Marosvásárhely where Mayor György Bernády belonged to the ‘brotherhood’.” 10 Taking a walk around the building, the visitor will notice that the synagogue is crowned by the central dome, with the Star of David on the top, symbolizing the unity of the heaven and earth. On the top of the corner domes above the clock-towers there are also placed Stars of David,

8 Ibid., pp. 526. 9 Klein, Rudolf: The Synagogue in Subotica. Issued by: Grafoproduct, Szabadka, 2003, pp. 15. 10 Várallyay, Réka: Az Építészet Mesterei - Komor Marcell, Jakab Dezső. Issued by: Holnap Kiadó,Budapest, 2006, pp. 18.

98 which - according to the contemporary descriptions - were originally gold-plated. Corner domes symbolize the four Cardinal directions of the world and the passage of time. The dome as such, usually signifies the heaven, the spiritual sphere, and the square/rectangular building below it, symbolizes the earth and the material world. Between the two elements, stands the octagonal dome drum, which realizes the transition, referring to the harmony and assonance of the Universe. The symbolism which recalls the archetype of the Universe also appears in the external and internal horizontal division of the synagogue. The façades can be divided into three horizontal zones. The bottom zone, the closest to the ground, includes a pink artificial stone made socket and a wall-strip covered by red façade bricks, symbolizing the material world, the earthly form of life. The zone above is worked out with alternating red façade brick and plastered surfaces, which were originally decorated by terracotta elements with relief floral motifs, and arched or round shaped stained windows.

99 This zone is enclosed from upside by a billowy merlon also decorated with reliefs of floral motifs. This intermediate zone is representing the earthly paradise, the lost Garden of the Eden. It is a transition between the material and the heavenly, spiritual world, which is represented by the highest zone - the world of the domes. The domes were originally covered with masterpieces of ornate, zinc-plates. In the seventies and eighties of the last century, hoping for longer durability they were replaced by copper plates. This has substantially altered the appearance of the synagogue. The external beauty of the synagogue is emphasized by the interchanging of the plastered wall surfaces, and the ones covered by red façade bricks, as well as the artistic variety of brickwork appearing on the façade walls. The face work is enriched with the decorative embossed terracotta elements made by the world famous Zsolnay Porcelánmanufaktúra Zrt. in Pécs, which, due to their poor condition, during the restoration were entirely replaced with engobed pyrogranit. Every detail of the building shows the high-quality craftsmanship carried out by Ferenc Nagy and Lukács Kladek, construction contractors from Subotica, and their subcontrac- tors, as well as the implementation of the all-in-one conscious planning characteristic for the era. The main entrance of the synagogue can be approached from the west side. The visitor finds himself on the stairs in the front of three gates. In the middle there is the main gate, its dimensions are even more emphasized than the other two. The arched openings above the gates are decorated with colorful stained glasses. The carpentry and the wrought iron items are shaped in the „Lechnerian” style of the Art Nouveau. The arched reveals were originally covered by relief terracotta with a series of tulip motifs growing out of heart shaped figures. During their restoration, these were also replaced with engobed pyrogranit. „The nartex has three jambed entrances decorated with Hungarian ceramics, topped by wavy Matyó embroidery with poppies, conveying the message that everyday

100 101 troubles should be left behind when entering a synagogue.”11 On the gable above the rosette there are three oculus, with Stars of David inside. These round openings originally provided the ventilation of the loft. On the top of the gable stands one of the four Tablets of the Law. During the restoration, these were also newly produced in Pécs from glazed pyrogranit. On both sides of the nartex stands a brick corner pillar, which summons the column of Jachin (for the repentants) and Boaz (for the revelers) that originally stood in front of the Temple of Solomon. These may also be Freemason symbols, but they also fully correspond to the iconography of the Jewish synagogue architecture. According to the descriptions of the contemporary newspapers, originally on the top of these pillars were poppy-shaped majolica capitals - now only their terrazzo copies are visible. Similar capitals were on the top of the eight round corner-pillars placed around the central dome. These have disappeared mysteriously over the years, and were only rebuilt and replaced by the author of this booklet during the roofworks in the 2004-2011 period, restoring that way the original splendor of the main dome. Through the gate, the visitor arrives to the vestibule and then to the men’s foyer. In the vestibule from the left stands a different style ritual hand- wash, carved out of pink stone, which was saved from the old demolished synagogue. The foyer has no natural illumination, so the artificial light creates a mystical twilight, as it prepares the visitor for the soul-lifting experience of the holy place under the central dome. There are memorial plates on the walls. On the north wall from the left side, stand two white marble tablets where in Hungarian and Hebrew, the names of the deceased members of the Subotica Jewish Community are visible, along with the names of its founders. On the east wall, left from the central entrance there is a white marble plate with the worship timetable and to the right stands a memorial plate in honor of Mrs. Gitl who donated donations boxes to the synagogue in 1922. The Art Nouveau style plate on the south

11 Klein, Rudolf: Zsinagógák Magyarországon 1782-1918 – Synagogues in Hungary. Issued by: Terc Publishers, Budapest, 2011, pp. 521.

102 wall was set to Adolf Geiger, the most important donator, and the other to János Halbrohr and his wife, born to Netti Spitzer, one of the founders. As he crosses the doorstep of the holy place, the visitor will first notice the bench-rows, and then catch the site of the Torah Ark (Aron HaKodesh), but the central dome still remains hidden by the low ceiling – the bottom of the gallery. On the both sides of the entrance doors, deepened into the walls Art Nouveau shape, metal donations boxes can be seen. The miracle for the visitor opens only after a few steps, when the soul-inspiring sight of the huge celestial foliage-tent-like dome shows up. There is no one in whose soul then the flame of devotion would not light up... You can also find the symbolism of the exterior of the building in the interior of the temple. Here is the inner breath-taking central dome, the ‘Tabernacle’, materialized as a shell structure, which, according to its designers, is intended to recall Moses’ Tent of Gathering. The central dome rises above the square floor plan of the holy place, supported by eight steel columns placed in octagonal order. Women’s galleries are covered with thin-shell arches, and shallow cupolas in their corners. The ground plan kept the three-part spatial division (Foyer, Holy-place, and Inner Sanctuary – the Ark) of the Temple of Jerusalem, without the court, but at the main-gates and at the corner women’s entrances, the designers planned porches/windshields. The ground plan of the corner narthexes is quarter circular, and they are covered with artistic worked copper-sheet. The inner space, just like the exterior of the temple, is ver- tically divided in three parts. Here, too, there is the zone symbolizing the materialistic world, the earthly existence – that is the holy space under the galleries, where the bench rows of the faithful men are standing. Here is the Bimah - where the Torah is read from, and from which the Torah Ark opens. On the Bimah stand two Menorahs and two Hanukias with nine candle-holders, which is a practice to light in Hanukkah during the festival of light. From this space, the slander steel columns, which hold the galleries and the central dome, are set off and raised up. Their stucco coating is on one hand fireproof, and on other, their floral relief deco-

103 104 ration is a part of the iconography of the Garden of Eden. The columns on the galleries turn into vaulted arches on which the convex leaf motifs continue to run uninterrupted. The ground floor space is a bit darker than the rest of it, covered with twilight. Only the stain windows embedded under the galleries illuminates it, and the ornate conical shaped central chandelier with other secondary lighting fittings. The coloristic of each arched stained window is different and unique, but the folk flower motifs repeat. Apart from the functional and aesthetic role of the imposing central chandelier, it has another task - to improve the acoustics of the domed space. The indoor lighting is also provided by a large number of decorative brass lamps. Chandeliers are hanging above the galleries, styl- ish ceiling or elegant console lamps are glittering the glow of the temple. They almost completely disappeared over time, but have been restored now. The second zone includes the stucco-covered, decorative parapet of the galleries with the bench-rows behind designed for women. The bench-rows slope discreetly disables visual contact with the floor level. In particular, the bench-rows placed in the corners of the galleries provide a unique solution as they are cascading down to the parapets, giving a distinctive visual experience seen from the direction of the Bimah. At this level the LIGHT dominates, which infiltrates from all sides through the huge colorful rosettes and vaulted stain windows, changing constantly, recalling the glow of the Garden of Eden. The foil-shape of the rosettes is reminiscent on carnations. This is where the lead-line with folk motifs fit in. The designers did not intend to create a mystic, sullen space, but tried to engage happiness and enthusiasm into the religious devotion. The basic hue of the ground floor and the galleries wall painting is pale green that symbolizes the spring, renewal of nature and growing life. Green is a mixture of earthly (warm color) and celestial (cold color) principles. The transition between the gallery zone, (the intermediate world) and the central dome (reflecting the Heavenly Paradise and the Divine Being) was solved with pendentives placed into the corners of the drum of the dome. The pendentives are not structural elements; they are just a

105 visual transition with Matyó folk pattern reliefs, which represent the Tree of Life in flowers. Their color sharply differs from the green environment. On a brick-red background, blue, grayish and pink hues show up. On the oblong surfaces between the pendentives, quotations from the Old Testament can be read in Hebrew and in Hungarian: „Love the Eternity, your God”, and „Love your Fellow as Yourself”. These ancient messages, such as the whole architecture of the synagogue, color scheme, and iconography recall of the essence of life, proclaim Love. From that point, the central dome composed of eight segments rises up. It is made graceful by two rows of stained glass windos, despite the light comes in filtered and dimmed through the windows of the outer drum. The color scheme of the dome and its vernacular iconography are consistent and symbolic. The ground-floor conceptualization contin- ues, moving upwards. At the transition zone, still the warm pink tones dominate, and then they gradually melt into light blue, the color of the sky followed by a ledge forming a dividing line on the way to the top of the dome, which turns into dark blue at the very end. The folk flower motifs at the bottom of the dome generally grow out from heart-shaped symbols of universal love, and then run springing around the windows, along the ribbing, right into the radiant Sun on the top of the dome. A gilded radiant Sun with folk floral decoration motifs can be seen also on the vault above the Bimah, symbolizing the Lord’s presence. The highest, most sacred peak of the dome is separated from the lower parts by a mould ring. On this ring rests the peak of the dome - the cone-shaped central stained glass radiant Sun composed of eight-planes with golden yellow and green opal glass inlays on turquoise basis radiating its glow. It is, the source of existence, the only Lord of the known world, originating from eight „All-Seeing Eyes” (not visible from the bottom) placed octagonal on the top of the dome. The All-Seeing Eye is a universal religious symbol; in Freemasonry personalizes the eye of the Great Architect of the Universe. The religious iconography of the synagogue reaches its peak in this central image of the Sole, the Almighty and the All-present.

106 107 The most sacred place of the synagogue is the Holy of Holies – the Torah Ark, which generally appeared in the synagogues to replace the original Ark of the Covenant. The Scrolls of the Book of Moses, namely the sacred documents of the Jewish religion are kept inside. The Ark of the Subotica synagogue besides its Art Nouveau style also carries religious iconography. „The two massive pillars refer to Yakhin and Boaz that stood in front of Solomon’s Temple. The wings that grew out of them were related by architects to cherubs that flanked the Ark of the Covenant, where there is a lulav (palm tree branch), Tablets of the Law and six-pointed star, all in Hungarian folk tradition.” 12 According to the Jewish tradition, the door of the Torah Ark was covered by a parochet (an ornamented fabric symbolizing the curtain that covered the Ark of the Covenant), which is missing today. The two-leafed arched door is formed in an Art Nouveau manner with folk motives, with a Sanctuary Lamp, and a Hebrew inscription above: „Everywhere I see the Lord.” The Torah Ark is painted sky-blue from inside, with stars glittering in gold, imaging the universe. Here you will find the carved Torah holders, following the style of the synagogue. At the „flashpoint” of the Torah Ark, inside an Art Nouveau shape Star of David a short Hebrew inscription can be read. „It is apparent observing from close, that the YHVH inscription is not original: two Yod letters originally denoted the Lord, and they were over painted with the YHVH letters. In fact, the lettering of the Lord should not be over painted by anything else, but the YHVH inscription denotes the same as the two Yod letters, though less abstractly, so it is thus permissible.”13 Above/behind the Torah Ark there is the choir gallery, where the remains of the former organ can be seen. The missing organ pipes were replaced by wooden false-pipes which were restored too, during the last renovation. Originally, in the orthodox synagogues only human voices

12 Ibid., pp. 531. 13 Klein, Rudolf: A szabadkai zsinagóga (A zsidó közösség, az építés, a város és kultúrtörténeti jelentőség). Issued by: Pro reliquiis scribarum Egyesület, Szabadka, 2015, pp. 91.

108 were allowed to be vocalized, the presence of the organ is already a Neo- log custom. The music is a very important element of the religious ritual since, as the spirituality of the organized vibration; it may be the closest phenomenon to the Divine presence, to the supreme principle. According to Dezső Jakab’s memories, the vaulted ceiling over the choir gallery was originally similarly painted as the interior of the Torah Ark, namely the „sky with the stars and planets was visible on it”. The existing pattern was painted only later. On the ceiling, some Hebrew inscriptions, which glorify the music, can be seen: „Praise Him with Stringed Instruments and Pipes” and „Praise Him with Instruments”. The best sound can be heard on the west side gallery. The construction of the Synagogue in Subotica was completed in only three years, but its restoration lasted more-or-less 40 years. The synagogue was in 1975 and the Ritual Slaughterhouse and the building of the Jewish Religious Community were in 1987 placed under heritage

109 protection as a spatial culture-historical ensemble. In 1990 it received the status of an architectural unity of exceptional significance. Technical restoration of the synagogue began in the second half of the 1970-ies. Since then, restoration works were undergoing more or less continuously on the initiative, by the organization and under the supervision of the Inter-municipal Institute of Monument Protection Subotica (IMIMPS). Due to the uniqueness of the building and the complexity of the task, restoration has been a major challenge for generations of professionals. The continuous lacks of financial resources and of political will were the main reasons for the decades of delay in restoration, which led to „Sisyphus-like conditions”. At that time, to collect money for the most urgent works one had to turn to several sources. The most prominent supporters were the City Council of Subotica, the Ministry of Culture and the Ministry of Religious Affairs from Belgrade, the World Monuments Fund (Jewish Heritage Grant Program) from New York, The Rotschild Foundation (Hanadiv) and different generous individuals. The year 2014 was a turning point for the troubled fate of the synagogue. The unselfish financial and professional support of the Hungarian state created an opportunity for the entire restoration to be completed by the end of 2017, and the synagogue could regain its original glow and breath-taking beauty, so it could line up among Subotica’s carefully maintained Art Nouveau jewels. The renovation works were supported with more than €2,000,000 from the Hungarian government; guided by the Hungarian National Council; supervised by the Republic Institute for Monument Protection Belgrade and the experts of the IMIMPS; carried out by internationally renowned foreign and domestic restorers, under the leadership of Andrea Fehér civil engineer and executed by the Yumol Consortium from Subotica. The reconstructed synagogue will be given a new purpose. It will pri- marily be a tourist destination, but it will also give space for a permanent exhibition and other cultural events, too. For greater religious holidays or commemorations, the members of the Jewish community occasion-

110 ally may use it as a synagogue. The external and internal renewal of the synagogue was based on the architectural designs of the author of this book and associates due to the fact that construction leading experts had to face a large number of dilemmas during the works. During the com- prehensive renovation, they restored the artificial-gilding (Slag Metal) of some decorative elements in the interior of the synagogue. In some places, they have also used real gold plates (Katarina Gold). A special challenge was to decide on the destiny of the overly large number of ground floor benches, and the identification of their original coloristic. Professionals have finally decided to rarefy some rows of benches and so to improve the usability of the interior, but also to restore their original colors. The missing pieces of the colored relief clinker floor tiles were ordered from Morocco, where they were handcrafted peace-by-peace. The surface color of the exterior plastered parts of the walls was a mystery for a long time too, as the original coloring with the entire plaster was removed and rebuilt in the twenties and seventies of the 20th century. In the memories of Dezső Jakab originating from 1925, he wrote that this color was „green, not yellow and it better harmonized with the red façade bricks, and blue ornaments”.14 The author of this book at the base of the northwestern clock tower found once a plaster residuum with a pinkish hue originating from the brick powder that was added to it as an additive. This, nevertheless, does not prove yet, that the surface of the plaster had never been colored. During the last restoration, the final color of the exterior plaster of the building was agreed with the Jewish Community, to be similar to the color of the desert sand. By the deadline of December 31, 2017, the 40-year-old reconstruction was over, and the Subotica Synagogue again gained back its original beauty according to its importance.

14 Jakab, Dezső: „A templomról”. In: Szombat, Szabadka, 1925. december 8., pp. 28,29.

111 112 113 114 BIBLIOGRAPHY

1. Chevalier, J., Gheerbrant, A.: Rječnik simbola, Nakladni zavod Matice hrvatske, Zagreb, 1983. 2. Dömötör, Gábor: A szabadkai zsinagóga – 110 év virágzás és pusztulás,Sub- otica,2012. 3. Dömötör, Gábor: The Synagogue in Subotica – Resurrection or Decay (Re- habilitation Possibilities after Carpathian-basin Examples, OmniScriptum BmbH & Co. KG, Saarbrücken, 2015. 4. Gazda Anikó, Kubinyi András, Pamer Nóra, Póczy Klára, Vörös Károly: Magyarországi Zsinagógák, dr. Gazda Anikó, Bács-Kiskun Megye, Műszaki Könyvkiadó Budapest, Budapest, 1989. 5. Grin, Klaus-Jirgen: Filozofija slobodnog zidarstva – Interkulturalna perspektiva, Biblioteka Duhovna akademija, Ellecta, Beograd, 2008. 6. Jakab, Dezső: „A templomról”. Szombat, Szabadka, 1925. december 8. 7. Klein, Rudolf: A szabadkai zsinagóga (A zsidó közösség, az építés, a város és kultúrtörténeti jelentőség), Pro reliquiis scribarum Egyesület, Szabadka, 2015. 8. Klein, Rudolf: The Synagogue in Subotica, Grafoproduct, Szabadka, 2003. 9. Klein, Rudolf: Zsinagógák Magyarországon 1782-1918 – Synagogues in Hungary, Terc Publishers, Budapest, 2011. 10. Milkó, Izidor: Hogyan építettük fel a templomot. Szombat, Szabadka, 1925. december 8. 11. Várallyay Réka: Az Építészet Mesterei - Komor Marcell, Jakab Dezső, Holnap Kiadó, Budapest, 2006.

DISCLAIMER: This document has been produced with the financial assistance of the European Union. The content of the document is the sole responsibility of Intermunicipal Institute for Protection of Cultural Monuments Subotica and can under no circumstances be regarded as reflecting the position of the European Union and/or the Managing Authority.

115 Габор Деметер Dömötör Gábor Gabor Demeter Gábor Dömötrör СИНАГОГА У СУБОТИЦИ A SZABADKAI ZSINAGÓGA SINAGOGA U SUBOTICI THE SYNAGOGUE IN SUBOTICA Уредник / Szerkesztette / Urednik / Editor Silling Léda Рецензент / Recenzens / Recenzent / Reviewer Kovács Zita Издавач / Kiadó / Izdavač / Publisher Међуопштински завод за заштиту споменика културе, Суботица Községközi Műemlékvédelmi Intézet, Szabadka Međuopćinski zavod za zaštitu spomenika kulture, Subotica Intermunicipal Institute for Monumental Heritage, Subotica Превод / Fordította /Prevod / Translation Dömötör Gábor, Paszterkó Erika Лектори / Lektorok / Lektori / Lector Borjana Gavrilov Bolić, Silling István, Mirjana Molnar Međeri Фотографије / Fényképek / Fotografije / Photo Željko Vukelić

2018. Суботица Szabadka Subotica

116 Публикацију су финансирали Град Суботица А kiadást támogatta Szabadka Városa Publikaciju je finansirao Grad Subotica The publication was financed by the City of Subotica

Тираж / Példányszám / Broj primjeraka / Copies 1000

Штампа / Nyomda / Tisak / Press Grafoprodukt, Subotica

ISBN 978-86-84781-24-8

117 CIP - Каталогизација у публикацији Библиотека Матице српске, Нови Сад 726.3(497.113 Subotica) ДЕМЕТEР, Габор Синагога у Суботици = A szabadkai zsinagóga = Sinagoga u Subotici = The Synagogue in Subotica / Габор Деметер ; [фотографије Жељко Вукелић ; превод Dömötör Gábor, Paszterkó Erika]. - Суботица : Међуопштински завод за заштиту споменика културе, 2018 (Subotica : Grafoprodukt). - 118 стр. : илустр. ; 17 cm Упоредо срп. текст и мађ, хрв. и енгл. превод. - Тираж 1.000. - Библиографија. ISBN 978-86-84781-24-8 a) Суботица - Синагога COBISS.SR-ID 325106439

118