Srpski Vladari
Total Page:16
File Type:pdf, Size:1020Kb
1. SRPSKI VLADARI Kneževina Srbija (Paganska Srbija, VII vek-836) Prvi Vladari i Knezovi Srba i Srbije (Sedmi vek-836) Knez Srba Doveo Srbe na Balkan u vreme vladavine Vizantinskog Cara Heraklija (610-641), VII vek-660; ne zna se njegovo ime, umro je 680) Svevlad (660-679, Knez Srbije) Selimir (679-680, Knez Srbije) Vladin (680-700, Knez Srbije) Ratimir (700-730, Knez Srbije) Višeslav (730-780, Knez Srbije) Radoslav (780-822, Knez Srbije) Prosigoj (822-836, Knez Srbije) Kneževina Srbija (Krštena Srbija, 836-1035) Vlastimirovići (836-960) Knez Vlastimir 805 - 851 Vlastimir (pre 805 — oko 851) je prvi srpski knez (arhont) o kome imamo više podataka u istorijskim izvorima. Vladao je najverovatnije u periodu od oko 830. do oko 851.godine i po njemu se najstarija srpska vladarska dinastija naziva Vlastimirovići. Vladao je kao de facto suveren vladar, iako je moţda nominalno priznavao vrhovnu vlast vizantijskog cara,a njemu su opet bili direktno podreĊeni vladari ostalih srpskih oblasti. Sredinom IX veka došao u sukob sa Bugarima predoveĊenim Presijamom (836—852) koji su pokušali da potĉine sebi prvobitnu Srbiju,ali je Vlastimir tokom trogodišnjeg rata uspeo da odbije njihove napade i saĉuva srpsku samostalnost. Do danas nisu razjašnjeni motivi bugarskog napada na Srbiju, ali se kao dve glavne hipoteze navodi: Vlastimirovo odbacivanje vizantijske vrhovne vlasti, što je pokrenulo Bugare da pokušaju da prošire svoju vlast sa ostalih Slovena i na Srbe. Vlastimirovo savezništvo i pomoć Vizantiji tokom njihovog rata oko 846.godine Posle njegove smrti,vlast je prešla na trojicu njegovih sinova Mutimira,Strojimira i Gojnika. Knez Mutimir Mutimir (vladao 860-891) je naslednik i sin ţupana Vlastimira. Svoju aktivnost na pokrštavanju Srba Vasilije I nije usmerio samo prema Neretvljanskoj oblasti, već prema celoj Srbiji. Primanje hrišćanstva od strane vladarske porodice u Srbiji moţemo smestiti izmeĊu 867, kada je Vasilije I stupio na presto, i 870 pošto Jiriĉek roĊenja prva dva srpska princa sa hrišćanskim imenima,najmlaĊeg Mutimirovog sina Stefana i Gojnikovog sina Petra koji su prema podacima bili vršnjaci,smešta izmeĊu 870 i 874. U prilog ovome mogao bi da ide dokument iz 872. u kom papa poziva izvesnog slovenskog kneza Mutimira da se potĉini panonsko-sremskoj crkvenoj oblasti ĉiji je centar bio nedaleko od današnje Sremske Mitrovice zbog ĉega u ovom Mutimiru mnogi vide Vlastimirovog sina. Na ĉelo Bugarske 880. dolazi Boris koji kreće na Srbiju ţeleći da osveti poraz svog oca. Vlastimirovi sinovi spremno su doĉekali vojsku iz Bugarske i naneli joj još teţi poraz u odnosu na onaj koji se desio tri decenije ranije. Ovom prilikom zarobljen je Borisov sin Vladimir sa svim vojskovoĊama koje su iz sukoba sa Srbima uspeli da iznesu ţivu glavu na ramenima. Posle ovako teškog poraza Bugarska je bila primorana da sklopi mir i zakljuĉeno je prijateljstvo usled ĉega su razmenjeni pokloni. Ostalo je zabeleţeno da su zarobljenici „molili― Srbe da ih otprate do granice, do Rase, ostaje nam nejasno zbog ĉega ali je moguće da su se osećali sigurnije da prolaze kroz Srbiju pod pratnjom srpske vojske nego sami, gde su razmenjeni pokloni u ime prijateljstva. Poznat nam je sadrţaj Mutimirovog poklona Borisu, koji se sastojao od dva roba, dva sokola, dva hrta i devedeset koţa, ali ne i Borisovog Mutimiru na ĉemu su neki istoriĉari iz Bugarske temeljili svoju neodrţivu tezu o potĉinjenosti Srbije Bugarskoj u to doba. Uskoro meĊu braćom dolazi do sukoba oko vlasti i iz te borbe kao pobednik izlazi Mutimir, verovatno i zbog ĉinjenice da je imao podršku iz Bugarske. Strojimir i Gojnik su bili u ovom sukobu zarobljeni i poslani sa porodicama u Bugarsku kao zarobljenici, s tim što je, iz nama nepoznatih razloga, Mutimir kod sebe zadrţao Gojnikovog sina Petra. Petar nije bio zadovoljan striĉevom odlukom jer je vrlo brzo prebegao u panonsku Hrvatsku. Mutimir je imao tri sina Pribislava, Brana i Stefana.Ţeleći da spreĉi izbijanje rata oko vlasti po njegovoj smrti odredio je najstarijeg sina Pribislava za jedinog naslednika vrhovne vlasti nad Srbijom, dok su druga dvojica verovatno dobila neke oblasti na upravu. Knez Prvoslav Prvoslav (Pribislav) Mutimirović (891-892) je sa braćom Branom i Stevanom kratko ostao kao ţupan (knez) da vlada Srbijom, jer ih je uklonio brat od strica Petar Gojniković, sin Gojnikov. Petar Gojniković (892-917) Petar potiskuje Pribislava sa vlasti nakon jedva godinu dana i on beţi u Hrvatsku.Pošto se Petrovom uzurpacijom prestola poremetio redosled nasleĊivanja javili su se i drugi srpski prinĉevi sa ţeljom da postanu vrhovni kneţevi. Tri godine posle uzurpacije,dakle 895,na Petra kreće,iz Hrvatske,srednji Mutimirov sin Bran,ali Petrova vojska odnosi pobedu,a Bran pada u zarobljeništvo gde biva oslepljen,po Petrovom nareĊenju,sa ciljem da ga onemogući da se bori za presto.Strojimirov sin Klonimir 897 kreće iz Bugarske na Petra.U nekoliko borbi uspeo je da pobedi Petrovu vojsku i da zauzme prestoni grad Dostiniku,ali osvajanjem prestonice sukob još nije bio rešen u Klonimirovu korist jer Petar još uvek nije poloţio oruţje zbog ĉega su sukobi nastavljeni.Prilikom jednog sukoba Klonimir gine,a Petar kao jedini ţivi princ u Srbiji ponovo dolazi na vlast. Posle ovoga je Srbija provela dve decenije pod Petrom u miru jer je vrhovni knez odliĉno vodio spoljašnju politiku zemlje odrţavajući dobre odnose i sa Vizantijom i sa Bugarskom,koja se bliţila vrhuncu svoje moći, ĉiji je sukob oko prevlasti na Balkanu visio u vazduhu.Kako je vreme odmicalo bilo je sve jasnije da će Bugarska uskoro postati najjaĉa sila na Balkanu i da Srbiji neće ni Petrovo kumstvo sa vladarom Bugarske Simeonom spasti kada Bugarska završi sa Vizantijom.U tom cilju,a moţda i podstaknut od strane Vizantinaca,Petar odluĉuje da stupi u pregovore sa carstvom sa Zlatnog Roga.Negde na obali Jadrana on se susreo sa draĉkim strategom.Moţda bi ovaj sastanak ostao nepoznat u Bugarskoj da zahumski knez Mihajlo Višević nije dojavio Simeonu za njega. Neposredno posle bitke kod Anhijala,u kojoj je Bugarska potukla Vizantiju i postala najjaĉa sila na Balkanu,poslao je na Petra Simeon vojsku koja je sa sobom vodila Pavla Branovića kao pretendenta na presto vrhovnog kneza Srbije.Vojvode vojske iz Bugarske pozvale su Petra da doĊe u njihov tabor,pozivajući se na kumstvo.Petar je prihvatio njihov poziv,otišao u njihov tabor gde je okovan i odveden u Bugarsku gde je uskoro umro u tamnici. Pavle Branović (917-923) Vizantija je polako poĉela da se oporavlja i skuplja snagu za ponovni sukob sa Bugarskom. Oko 920. godine Vizantija šalje na Pavla Branovića vojsku koja je sa sobom vodila Zaharija, Pribislavovog sina,kao pretendenta na presto. Pavlova vojska pobeĊuje u sukobu i Zaharija biva zarobljen i poslat u Bugarsku u zatoĉeništvo. Politiĉka situacija na Balkanu koja je podstakla Petra Gojnikovića na pribliţavanje Vizantiji postojala je i dalje, doduše malo izmenjena u korist Bugarske usled pobede kod Anhijala. Iako je na presto došao voljom Simeona Pavlu je bilo jasno da je pribliţavanje Vizantiji bolje za njega,njegovu drţavu i što je najvaţnije za Srbe. Zbog tih razloga Pavle otvoreno prelazi na stranu Vizantije. Neki ovaj prelazak na stranu Vizantije smeštaju u 921., ali mi se ĉini da je Stanojević u pravu kada ga smešta u 923. zbog kasnijih dogaĊaja u Srbiji. Simeon je vrlo brzo po Pavlovoj promeni politike poslao na njega vojsku koja je sa sobom vodila Zaharija Pribislavljevića kao pretendenta. Zaharija Pribislavljević (923-924) Zaharija Pribislavljević se neposredno po preuzimanju vlasti odluĉuje da preĊe na stranu Vizantije, verovatno iz istih razloga koji su i dvojicu njegovih prethodnika podstakli na to i na kraju krajeva koštali vlasti. Simeona su ove brze promene politike vrhovnih knezova Srbije verovatno uverile da će Srbi biti na njegovoj strani dokle god je njegova vojska u Srbiji, a kako on nije bio u mogućnosti da drţi vojsku u Srbiji rešio je da jednom za svagda pokori Srbe i šalje vojsku na Zahariju, ali se ne spominje postojanje nekog pretendenta koji je poslat sa njom. Pošto su prilikom svih prethodnih pohoda beleţena i imena pretendenata, ĉak i ako oni nisu uspeli da osvoje vlast moţe se zakljuĉiti da ovom prilikom Simeon nije imao nameru da postavi marionetu na srpski presto. Ovaj pohod vojske iz Bugarske završava se njihovim porazom. Nije poznato da li je Zaharija ovom prilikom dobio neku jaĉu pomoć iz Vizantije i uz njenu pomoć uspeo da se odbrani ili je dobro procenio svoje snage i mogućnosti Bugarske u to doba. Da je Zaharijina vojska teško porazila protivnika govori i ĉinjenica da su glave i oruţje dvojice bugarskih vojvoda,koji su ili poginuli ili bili zarobnjeni u borbama, stigli na Zlatni Rog kao trofeji. Simeon 924. godine šalje na Zahariju veću vojsku koja ovog puta vodi sa sobom i Klonimirovog sina Ĉaslava. Kada je Zaharija sagledao nadolazeću vojsku odluĉio je da pobegne u Hrvatsku i tako spase glavu na ramenima. Posle ovog bekstva vrhovnog kneza Bugari su pozvali srpske ţupane da doĊu u njihov tabor da se poklone novom knezu, meĊutim nije im se ukazala prilika da vide budućeg vrhovnog kneza Srbije jer su bili pohvatani i pobijeni na licu mesta. Posle toga u Srbiji nije bilo nikoga kome bi poloţaj omogućio da organizuje neku ozbiljniju odbranu što je iskoristila vojska iz Bugarske i teško opustošila Srbiju, a Ĉaslava vratila u Bugarsku. Ĉaslav Klonimirović (vladao 927 — oko 950) Bugarski car Simeon umire 927., što izaziva veliki obrt na Balkanu. Simeona nasleĊuje njegov sin Petar koji je u poreĊenju sa svojim ocem bio samo bleda senka, doduše u poreĊenju sa Simeonom koji je bio gospodar Balkana mnogi bi bili samo senke,ali pravu promenu izaziva ĉinjenica da je bio pod uticajem vizantijskog cara tako da Vizantija ponovo postaje najjaĉa sila na Balkanu. Oko 927. Ĉaslav uspeva da prebegne iz Bugarske u Srbiju.