Zlatiborski Okrug 2
Total Page：16
File Type：pdf, Size：1020Kb
OKRUGOKRUG ZZLLAATTIIBBOORRSSKKII 22 OOPPŠŠTTIINNEE Arilje, Nova Varoš, Požega, Čajetina Amzići, Arilje, Branešci, Dobroselica, Godovik, Gorobilje, Gornja Dobrinja, Gostilje, Jablanica, Mačkat, Mršelji, Požega, Ljubiš, Radoinja, Sainovina, Seništa, Sirogojno, Stupčevići, Zlatibor, Šljivovica, Štitkovo, Čelice 17b-2 Zlatiborski okrug 2 Zlatiborski okrug čini 8 opština i Karakteristično za o vaj kraj 438 naselja. Na površini od oko 6100 km² živi oko 290000 ETNO AM BI JEN TI O VOG KRA JA stanovnika. Podaci za ove četiri opštine (Arilje, Naj poz na ti ji i naj ve ći po povr ši ni etno park u Sr bi ji je Nova Varoš, Požega, Čajetina): na Sta ro se lo u Si ro goj nu. Sta ro se lo, kao mu zej na ot vo re nom, oko 2090 km² živi oko 83000 rep re zen tu je am bi jent u ko me se od vi jao ži vot u pla nin skim stanovnika. se li ma u pos led njih par ve ko va. Se lo či ni ve li ki broj tip skih ob je ka ta pre se lje nih iz sa mog se la i bli že i li da lje o ko li ne. Po red iz vornih ob je ka ta, sadr žaj či ni i pri kaz sta rih za na ta i prip re me na mirni ca. Central na zgra da je sprat na br vna ra, sav re me ni ob jekt, mes to pred vi đe no za ra dio ni ce i dru ge vr- Na prethodnoj strani: Radoinjsko jezero, jesenji motiv ste o kup lja nja. Etno se lo Boš ko va vo da je sav re me ni u gos ti teljski ob jekt sa do se lje nim iz vornim va ja ti ma kao de pan dan si ma za smeš- taj. U ok vi ru kom plek sa je, ta ko đe do se lje na, vo de ni ca ko ja ETNO AMBIJENTI ak tiv no ra di. U centru se la Štit ko vo na la zi se dva de se tak tip skih ku ća Prezentacije folklora vezane za gradnju, domaće i poljske ko je su prav lje ne kra jem 19. ve ka. Još u vek su pot pu no o ču- poslove, alat, opremu i posuđe, ishranu i zabavu, zgodno va ne. Za jed no su zaš ti će ne kao et no se lo, od nos no am bi jen- svrstane pod pridev "etno" čest su sadržaj ili dodatak turističko- tal na ce li na. ugostiteljskih ponuda. Turistička ponuda se klasifikuje kada je u pitanju npr. smeštaj, dok službena pravila za primenu odrednice "etno" ne postoje. Tako pod nazivom "etno kuća" i "etno selo" imamo najrazličitije forme: od grupisanih objekata Ostale zna me ni tos ti kra ja na otvorenom, preko ozbiljnih muzejskih postavki, do obične (etno) dekoracije nekog ugostiteljskog objekta. KULTURA Etno kućom se nazivaju ugostiteljski objekti: • sa jednom ili više dekorisanih prostorija; U rod no me se lu kne za Mi lo ša, Gornja Dob ri nja, formi ran • sa savremeno zidanim objektom ili izvornim ili od izvornih je Spo men kom pleks pos ve ćen kne zu. I de ja i na me na kom- materijala zidanim objektom; plek sa još, iz gle da, ni su do bi li ko na čan ob lik; za sa da ce li nu • bez ili sa otvorenim prostorom za posluženje, koji je pri tom či ne spo me nik kne zu, nadgrob ni spo me ni ci kraj cr kve, spo- dekorisan cvećem i starim prevoznim sredstvima; men čes ma i va jat bez na me ne. • dodatnim tradicionalnim objektom - vajatom, vodenicom, ... U Po že gi se na la zi in te re san tan muzej. Na pros to ru sta re • sa prenoćištem ili bez. že lez nič ke sta ni ce nap rav ljen je Že lez nič ki mu zej us kog ko- Kao dekoracija najčešće služe tradicionalni alati, oprema, lo se ka. Na ko lo se ke sta ni ce je pos tav lje no vi še kom po zi ci ja i odeća, posuđe. Kao dekoracija na otvorenom tu su kola, čeze, de se tak lo ko mo ti va ko je os li ka va ju že lez nič ki saob ra ćaj pre plugovi. Vrlo često su te postavke prenatrpane, ali, ako je šez de set i vi še go di na. Par lo ko mo ti va je sta ro sko ro 150 go- kuhinja prava narodna, a hrana dobra, to se lako opašta. Etno di na, dok je jed na u ni kat na - pos to ji sa mo još jed na is ta u ce- kućom se nazivaju i zaštićeni objekti tradicionalne gradnje, pri čemu se uz stambenu zgradu podrazumeva i okućnica sa lom sve tu. ekonomskim objektima. U Si ro goj nu je ot vo ren Mu zej ple ti lja, sa pos tav kom ko ja Pod nazivom Etno selo javljaju se: pre zen tu je ka ko rad i stva ra laš tvo ple ti lja o vog kra ja, ta ko i • kompletna sela, ambijentalne celine (Gostuša, Stara planina; krea tiv ni raz voj na ših mod nih tren do va iz se dam de se tih go di- Štitkovo na Javoru); na proš lo ga ve ka in spi ri sa nih mo ti vi ma i ma te ri ja li ma ov daš- • delovi sela, uređeni prostor sa namenom (Bistrica kod nje sre di ne. Petrovca); U se lu Šlji vo vi ca je Galerija Mi la di na Le ki ća, va ja ra u dr- • pojedine kuće za smeštaj u okviru istog sela (Poganovo); ve tu či je se ša lji ve fi gu re srpskih se lja ka i rat ni ka mo gu sres ti • posed sa više starih objekata (Latkovac, kod Aleksandrovca; ši rom Sr bi je. Guvništa, Kamena Gora); • ugostiteljski objekat sa preseljenim izvornim objektima U Bo ro voj Gla vi na Zla ti bo ru se na la zi Ga le ri ja sli ka sa da (Terzića avlija, Zlakusa); po koj nog sli ka ra Bo ži da ra Ko va će vi ća. Uz ga le ri ju i de ka fić, • savremeni ugostiteljski objekat sa preseljenim izvornim kom pleks ra dio ni ca, kao i so be za smeš taj. vajatima - depandansima (Boškova Voda, Zlatibor; In te re san tna je pri ča ve le lep ne zgra de od be log ka me na u Gostoljublje, Mionica; Srna, Inovo); se lu Mač kat. Po jed noj verzi ji, vlas nik, so lun ski bo rac, za Naziv Etno park (Izložba na otvorenom ili Muzej pod svo je ju naš tvo do bio je od kra lja ni ma nje ni vi še ne go - o vaj vedrim nebom) nose kompleksi gde su izloženi grupisani dvo rac. tradicionalni objekti iz mesta ili okoline sa namenom Broj ni su sakralni ob jek ti - ma nas ti ri, cr kve, cr kve br vna- prikazivanja, poučavanja i proučavanja. Pored grupisanih re ra su ti po o vom kra ju. planinskih kuća - Brvnare na Tari i istorijsko-etno prezentacije Ravne kod Knjaževca, najpoznatiji etno park Srbije je svakako Ne ko li ko poz na tih ma nas ti ra su: ma nas tir Bistri ca (vo di se Staro selo u Sirogojnu. i kao Cr kva Sve te Tro ji ce), ma nas tir Ja nja (Ru to ši), ma nas tir Kli su ra, ma nas tir Go do vik (vo di se i kao Cr kva Sv. Đorđa). 202 Zlatiborski okrug 2 17b-3 U centru A ri lja je na da le ko poz na ta Cr kva Sve tog A hi li ja. Ne ko li ko raz li či tih po ve li či ni jezera nu de svo je o ba le ri- Crkve br vna re pos to je u Dob ro se li ci, Go ro bi lju, Ra di je vi ći- bo lov ci ma i ku pa či ma. ma. U Pe ti ma (Ku ća ni) je naj ma nja cr kva br vna ra u Sr bi ji. Na re ci U vac pr vo i de ve li ko Zla tarsko je ze ro, tre će po ve- U se lu Jab la ni ca se po red cr kve br vna re na la zi ve li ka gru- li či ni u Sr bi ji sa naj ve ćom ka me nom bra nom u Ev ro pi. Nje- pa sob ra ši ca, te sa nih garni tu ra za slav ska o kup lja nja. O sim o- go va vo da ok re će turbi ne HE Ko kin Brod. ve, u ce loj Sr bi ji je preos ta la još sa mo jed na lo ka ci ja sa gru- Za tim, u nas tav ku is te re ke i de Ra doinjsko je ze ro, či ja vo- pom sob ra ši ca i to u se lu Luž ni ce kod Kra gu jev ca. da da je po gon sku sna gu za HE Bistri ca. Je ze ro ve ćim de lom Od vodenica ko je su dob ro o ču va ne, a li ni jed na vi še ne i de ko ri tom re ke, us ko je i kri vu da vo u du ži ni od 11 km, pro- ra di, pos to je po jed na kod vo do pa da u Gos ti lju, u se lu Bistri- ši re no je sa mo u kot li ni pred bra nom.