Besplatan Softver Za Multimediju
Total Page:16
File Type:pdf, Size:1020Kb
Besplatni softver u nastavi CSU Šabac 14-15. decembar 2013 Autori: Nadežda Jakšić Mira Nikolić Danijel Čabarkapa 1 TEMA 1 – Korišćenje besplatnog softvera za obradu multimedijalnih podataka Agenda o Deo 1: Pojam slobodnog softvera i Cloud računarstva o Deo 2: Cloud servisi (Gmail, Google Drive, YouTube...) o Deo 3: Softver za obradu PDF formata o Deo 4: Softver za obradu i reprodukciju slika o Deo 5: Softver za obradu i reprodukciju videa o Deo 6: Softver za obradu i reprodukciju zvuka 3 Deo 1 Pojam slobodnog softvera; Cloud računarstvo 4 • Za prosečnog korisnika Open Source softver i Free softver su sinonimi za besplatni ili slobodni softver • Međutim, postoji razlika između programa otvornog koda (Open Source Software) i slobodnog softvera (Free Software). • Iako se često misli da su Free softver i Open Source softver jedno te isto, iako važi da je skoro sav Free softver otvoren, i skoro sav Open Source softver slobodan, Open Source softver podrazumeva neke restriktivnije licence, koje Free softver nema • Sa stanovišta korisnika može izgledati zbunjujuće da li su ovo isti tipovi softvera 5 • Prema definiciji Free Software Foundation iz 1986. godine, termin Free Software ne odnosi se na cenu već na slobodu korišćenja i distribuciju softvera, kao i na slobodu izmene, modifikaciju programskog koda prema potrebama korisnika • Free softver podrazumeva sledeće 4 dozvoljenje osobine: 1) sloboda korišćenja programa za bilo koju namenu 2) sloboda proučavanja rada softvera, kao i mogućnost njegove izmene u cilju obavljanja željenih aktivnosti 3) sloboda distribucije kopija programa drugim osobama u svrhu pomoći istim 4) sloboda poboljšanja programa i objavljivajna izmena 6 • Postoji veliki broj alternativnih programa dostupnih na tržištu, koji pripadaju Free/Open Source softveru, a čija pouzdanost parira ili premašuje pouzdanost komercijalnog softvera • Free/Open Source softver obično se vezuje za Unix i slične programe, kao što su, pre svega, GNU/Linux distribucije (Free softver), ali se na tržištu mogu naći uslužni programi koji su tipa Free/Open Source, namenjeni svim platformama, pa i MS Windows platformi koja je najpopularnija • Sve veću popularnost i primenu Free/Open Source softvera najviše definiše cena (besplatni ili po nižoj ceni) i sve bolja podrška • Mnoge institucije, odlučuju se da pređu sa dominantne MS Windows platforme na Free/Open Source softversku platformu. 7 • Što se tiče Free/Open operativnih sistema, uglavnom se misli na Linux verzije • Linux distribucija (distro) podrazumeva operativni sistem zasnovan na Unix-u sa Linux kernelom (dakle GNU/Linux) i obično sa X-Windows sistemskom grafikom (GUI-Graphical user interface) • Najpoznatije Linux distribucije danas: Ubuntu Red Hat SUSE Fedora Linux Mint Debian CentOS 8 • Mnogi korisnici koriste drugi, aplikativni Free/Open Source softver a da nisu svesni toga • Postoji široka paleta Free/Open Source programa koja bi mogla da se koristi u oblasti obrazovanja, a u skladu sa aktuelnim Nastavnim planovima i programima • Najpopularniji Free/Open aplikativni programi su: Libre Office (nekadašnji Open Office) (za obradu teksta, tabelarnih podataka, prezentacija, baze podataka...) MySQL i PostgreSQL (baze podataka) (GNU GPL) Lazarus (vizuelno programiranje) (GNU GPL) KGeography (geografija) (GNU GPL) Moodle (e-learning softver) (GNU GPL) Joomla (CMS - Content Management System) (GNU GPL) GIMP (obrada slika) (GNU GPL) 9 Audacity (obrada zvuka) (GNU GPL) WordPress (blogging) (GNU GPL) Sage 4.1 (matematika) (GNU GPL) Dia (crtanje dijagrama, uključujući ER dijagrame, UML dijagrame, grafikone itd.) (GNU GPL) Archimedes (CAD) (Eclipse Public License) Blender (3D animacija) (GNU GPL) Cinelerra (obrada videa) (GNU GPL) MyPaint (crtanje) (GNU GPL) Pinta (crtanje) (GNU GPL) VLC Media Player (GNU GPL) Anti-Spam SMTP Proxy (GNU GPL) 10 Thunderbird (e-mail klijent) (MPL) Wireshark ("osluškivanje mreže" tj. praćenje protoka u mreži) (GNU GPL) Clonezilla (backup sistema) (GNU GPL) Ghost for Unix (imagging za Windows) (BSD) VirtualBox (virtualna mašina) (GNU GPL) Kodu (vizuelno programiranje, kreiranje igara) iTALC (zamenjuje Net School Support, LanSchool) (GNU GPL) WorldWind (zamenjuje Google Earth) openSIS (informacioni sistem studenata) (GNU GPL) TCExam (priprema testova) (GNU GPL) iTest (priprema testova) (GNU GPL) Safe Exam Browser (testovi) (MPL) 11 Deo 2 Cloud servisi (Gmail, Google Drive, YouTube...) 12 13 „Oblast računarstva u kojoj se veoma skalabilni informatički kapaciteti obezbeđuju u vidu usluge isporučene putem interneta brojnim eksternim potrošačima.“ Daryl Plummer, Gartner „Apstrahovana, visoko skalabilna i kontrolisana računarska infrastruktura koja hostuje aplikacije namenjene krajnjim korisnicima i čije se usluge naplaćuju na bazi ostvarene potrošnje.“ Forrester 14 15 • Za razliku od standardnog koncepta računarstva koji koristimo sve ove godine, cloud uvodi novi koncept računarstva koja se ogleda u tome da se svo opterećenje prenosi sa naših računara na računarski “oblak" • Sve aplikacije koje koristimo se nalaze u oblaku, dok im mi, kao korisnici, pristupamo samo preko Web pretraživača na našem računaru 16 Šta se sve nalazi u oblaku? • Serveri koji omogućavaju izvršavanje aplikacija • Diskovi za skladištenje naših podataka i bekapa istih • Sistemi za zaštitu podataka, kontrolu, održavanje bekapa… • Interfejs prema klijentu 17 18 Kakve koristi imamo od oblaka? • Nema potrebe za kupovinom skupih aplikacija; sve aplikacije su nam dostupne sa oblaka preko Web pretraživača • Prethodna tačka isključuje potrebu za jakim mašinama; Jedina aplikacija koju direktno koristimo na našem računaru je Web pretraživač • Uštede na održavanju hardvera, softvera, prostora za smeštaj servera (u slučaju da pričamo o kompaniji) • Svi podaci su nam dostupni online u celom svetu gde imamo pristup internetu • Potreba za pravljenjem bekapa podataka se gubi, jer to umesto nas radi kompanija koja nudi usluge cloud computing-a. • Olakšano deljenje podataka 19 Šta je korisniku potrebno da bi mogao da koristi usluge oblaka? • Računar koji može da pokrene Web pretraživač • Veza sa internetom – poželjno je da bude brza • Pretplata kod provajdera koji pruža usluge računarstva u oblaku 20 Cloud računarstvo – slojevi servisa Servisi Opis Servisi – Potpuna rešenja za poslovne svrhe: PayPal, OpenID, OAuth, Google Maps, Servisi Alexa Fokusirani Aplikacija – Softver zasnovan na cloudu koji Aplikacija eliminiše potrebu za lokalnom instalacijom, na kao npr. Google Apps, Microsoft Online aplikacije Development ili razvoj – Platforme za razvoj softvera kojima se kreiraju osnovne cloud Razvoj aplikacije npr. SalesForce Platforma – Platforme zasnovane na Platforma cloudu obično obezbeđuju virtuelizaciju korisnika kao npr. Amazon ECC, Sun Grid Fokusirani na Storage – Data storage centri ili cloud based Storage NAS kao npr. CTERA, iDisk, CloudNAS infrastruktu ru Hosting – Fizički centri podataka zasnovani Hosting na IBM, HP, NaviSite i drugim platformama 21 22 • Postoje tri osnovna tipa računarstva u oblaku 1) Softver kao usluga, SaaS (Software as a Service) 2) Platforma kao usluga, PaaS (Cloud Platform as a Service) 3) Infrastruktura kao usluga, IaaS (Cloud Infrastructure as a Service) SaaS - Korisniku je pružena mogućnost upotrebe dostupnih aplikacija koje se nalaze u infrastrukturi oblaka. Aplikacije su dostupne putem Interneta s različitih klijentskih uređaja, koji su “tanki” klijenti (prenosivi uređaji, tableti, mobilni telefon) i “bogati” klijenti (desktop i laptop računari) 23 PaaS - Uslugu se odnosi na razvojnu okolinu i potreban paket softverskih podsistema. Korisnik moze razvijati testirati i ditribuirati vlastite aplikacije koje se pokreću na infrastrukturi provajdera cloud usluge. Provajder obezbeđuje platformu i izvršno okruženje koja najčešće uključuje servere, mrežnu infrastrukturu, centar za skladištenje podataka, operativne sisteme i programske jezike IaaS - Korisniku je kao usluga pružena mogućnost korišćenja računarske infrastrukture uglavnom virtuelne platforme. Korisnik upravlja obradom, čuvanjem, umrežavanjem i drugim osnovnim računarsnkim resursima ili pokreće različite vrste programske podrške, od operativnog sisteme do aplikacija 24 25 Neki najznačajniji servisi koji rade na principu oblaka • Gmail, Yahoo, Hotmail • Google Documents i drugi slični Google proizvodi • Amazon • Microsoft Azure • DropBox i drugi slični storage cloud sistemi • … 26 27 28 29 Upload videa na Youtube 30 31 Youtube podržava sledeće formate videa • .MOV • .MPEG4 • .AVI • .WMV • .MPEGPS • .FLV • .3GPP • .WebM 32 33 34 Deo 3 Obrada i prikaz PDF formata 35 PDFill PDF Tools – izbor opcija 36 Opcije za Split or Reorder 37 Opcije za Merge – spajanje više PDF-a u jedan 38 Opcije za Merge – spajanje više PDF-a u jedan 39 Free OCR-korisničko okruženje 40 Deo 4 Softver za obradu i reprodukciju slika 41 Lossy kompresija Kompresija s gubitkom dela podataka podrazumeva takvu transformaciju kod koje se namerno bespovratno gubi deo podataka. Takvim se postupkom kvari kvalitet slike, a za uzvrat se dobija zapis koji zauzima manje memorije. Što je veće pogoršanje izgleda slike, to zapis zauzima manje memorije. Pri pretvaranju u binarni oblik korisnik može izabrati optimalni odnos između kvalitete izgleda slike i veličine zapisa. Format ovog tipa je JPG ili JPEG Lossless kompresija Kod pretvaranja bez gubitka podataka pri kompresiji, svi podaci sadržani u izvornoj slici ostaju sačuvani nakon kompresije. To znači da je slika sačuvana sa svim svojim delovima i da pri pretvaranju nije izgubila ništa