Re-Izvođenje Nepoznatog Re-Izvođenje Bor

čas trajni umetnosti:

re-izvođenje nepoznatog re-izvođenje bor.

1 daktilograf 12/16 ponedeljka." jedna. Trebalo bisvakog predstava. Mesečno pozorištem, aline brojem gužva. Zadovoljna sam nedeljom. Velika je je petkom,subotom i To suzabranili. Sad Svi mladisudolazili. bilo jakolepomesto. dole kafebar.Toje Ranije Domkulture, bi seslobodnoosećao. mlad čovekotišao,gde "U Borunemamestagdebi

2 trajni čas umetnosti: bor - - - - , a ne kao kao ne a , nepoznatog proživljavanja , ali u smislu u ali , izvođenje re ponovno ponovno za mrežu produkcionih partnera kojima nedostaju sredstva, vreme ili vreme sredstva, nedostaju kojima partnera produkcionih mrežu za skok Centra_kuda.org iz Novog Sada je jedan od projekata koji koji Sada je jedanod projekata iz Novog Centra_kuda.org čas umetnosti Trajni 60-ih 70-ihi veka godinaXX neoavangarda Novosadska – čas umetnosti Trajni za ponovno izvođenje u okviru programa U, IZ,KA, U, raz osnovi (1). U ZA programa u okviru izvođenje ponovno ponuđeniza među grupom organizacija koje koje među grupom organizacija kapitala i kulturnog metodologija mene produkcijskih ponovno re-enactmenta podrazumeva , koji tzv. se trend nalazi u program, su uključene - U pita okolnostima. u drugačijim produkcijskim projekata realizovanih već izvođenje zapravo je nju okru- Produkciono u samim projektima. poznato je već onoga što ponavljanje prosto bukvalno projektu, u da učestvuju pozvani su koji sredina iz lokalnih partnere za ženje, na rad naporima odakle ulazi u ponovni se zajedničkim ili nedoživljeno, je nepoznato i projekata odabranih realizacijom ponovnom Stoga, projekata. i metodologiji sadržaju pospešuje od- program ovaj i analize, (de)konstrukcije kulturne procesa aktiviranjem sa strukturama postojećim i konfrontaciju kao konteksta, lokalnog na izazove govore ponovljene Praksa iskustva. i stečenog distribucije podrške i kanalima moći, politikama kulturnoj u užurbanoj pauzom sa kreativnom meri povezana je u izvesnoj realizacije Na projekta. postojećeg mogućnost samovalorizacije i otvara današnjice produkciji - unapređiva za momente obezbeđuje kontemplativne program ovaj nivou praktičnom i istovremeno poseduju znanja i veštine, već koje organizacija kulturnih nje kapaciteta predstavlja na angažman i je poziv program Ovaj koprodukcija. vrstu u ovu da se uključe prilike spremnosti prevelikoj nasuprot mišljenje, kontemplativno unapređuje koje promišljanje i njenog produkcije sopstvene promišljanja ikakvog bez i produkciju dalju akciju za konteksta. šireg Izložba umet i angažovane uvid u progresivne da bi se dao kontekstualni (2) je realizovana i političko društveno na kompleksno Sadu i da bi se ukazalo u Novom prakse ničke na glavne misli svega se pre pri čemu prakse, ove je značajno određivalo koje okruženje Trajni U odnosu na kontekst, Jugoslaviji. u tadašnjoj preokrete i političke ekonomske - establi kulturnom prema umetničkih praksi novih odnos tzv. prikazuje čas umetnosti kulture institucijama zvaničnim prema socrealizma, i dominantnom diskursu šmentu modelima samoorganizacije, časopisi), prema i književni mladih i studentski (Tribina Ljubljane, Beograda, iz Zagreba, scenom i intelektualnom sa kulturnom umrežavanja društve organizovanja oblicima alternativnim umetnosti, autonomiji o diskusiji prema levu novu i tražeći realsocijalizma delujući kritički u društvu života, nog i političkog Jugoslavije. tadašnje u društvu poziciju go umetnosti, 2005. neoavangardne novosadske istraživanja za polaznu tačku Kao u lokalnom praksi ovih marginalizovanost činjenicu uzeo je kao dine, Centar_kuda.org čas Trajni projekta umetnosti. Realizacija istorije diskursu internacionalnom i širem, Centar_kuda.org Izložba su Autoistorije i kontramemorije Autoistorije u Boru umetnosti čas Trajni Izložba nepoznatog — O reizvođenju

3 [kapitalističkoj]). Artikulisati šta je prošlost neznačiprepoznati kako jestvarno bilo , (ta opasnost vreba unjenompotencijalnom izručenju, uobliku oruđa,vladajućoj klasi da ukazala ibilaupotrebljiva istorijskom subjektu (prekarijatu?) utrenutku opasnosti dukcije bilomogućepotrebno jezadržati određenu sliku prošlosti, dabiseona iznena- večna slika prošlosti, ovde ne pomaže. Da bi bavljenje istorijskim ovakvemestima pro tog upražnjenog mesta)? Sekvencijalan iuzročni spletrazličitih momenata istorije, kao ke kritike iprogresivnosti stare situacije može mislitiaktuelna (u smisluispunjavanja nova kojim situacija, ipod uslovima? Odnosno, dalisenakonstatovanju problemati- vanje i anticipaciju njene u uloge drugoj Daepohi? li se na temelju stare može misliti li namprepoznavanje kulturnog stvaralaštva omogućava epohe jedne njenorazume Pozivanje napolitičku savremenih genealogiju praksi neminovno postavlja pitanje: da nih opozicijama urazličitim njimajednakih trenucima prošlosti. morija neotvara prostor za nostalgiju, već za novo istorije pisanje izpozicije ućutkiva- kojima seprikazuju, čimetakvo prikazivanje otkriva Kontrame moći. današnjeodnose proizvesti umetničke autoistorije treba dastvaraju istorija nije data) dabibilomoguće svi (jer genija isavremenogindividualnog kultur-menadžera). Drugačijerečeno, sopstvene ranja zvanične istorije kuratorstva umetnostiiklasičnog (kao pozicije tiranije između odizacije, deistorizacije istvaranjaautoistorije , sakcentom principa stva naotklonod - kojeg suove prakse egzistirale, metodologija rada naizložbi jemetodologija- antiperi Iako je izložbom Trajni umetnosti čas obuhvaćen određeni vremenski uokviru period dauzmurazličitemogu pravce ikombinacije. aktera na sceni savremene kulturne proizvodnje u regionu. Tokovi ovog poslednjeg simboličkog kapitala (pored kapitala kao novca), vrši pozicioniranje čimeseuspešno mana ovih praksi kao elementa značajnog ekonomije iakumulacije pažnje kulturnog i proizvodnje uJugoslaviji) doneminovne potrebe za današnjimsagledavanjem tret kritike isamokritike (kao isvih problema postšezdesetosmaške alternativne kulturne dodatnu konotaciju: potrebe od daseanalizira značajtada sprovođene institucionalne i široj kulturnoj sceni, tržištu itd. Timejegesta kreiranja političke dobila genealogije zacije ikapitalizovanja ovih praksi, usmislusredstava za pozicioniranje naregionalnoj mene umetničke ikulturne proizvodnje, te utom smislu stvaranje autoistorija; moneti- dolazećih generacija; aktiviranja emancipatorskih potencijala tihpraksi uokviru savre nja kulturnog iodržavanja nasleđa kontinuiteta prošlošću, sa najpre informisanja zbog metodologije ovih aktera surazličite ikreću tretiranja seod ovih praksi usmislu:očuva- kulture, privatna lica,umetničke inezavisne grupe kulturne organizacije. Motivacije i i promociji konceptualne ineoavangardne umetnostidanasučestvuju javne institucije venskom iistočnoevropskom terenu, tako ijavnih institucija (3).Uprikupljanju, čuvanju kontekstanog promenio ioneulaze uanale,kako privatnih kolekcija napostjugoslo u međuvremenu semarginalizovanost ovih praksi izkunstistoričarskog iinstitucional- stvaranju političke savremenih genealogije umetničkihiintelektualnih praksi . Svakako, nosti ovog društvenog angažmanainjegove lokalne zasnovanosti, što može doprineti značenja ovih praksi, manjeusmislunove istorizacije, već usmisluanalize- specifič umetnosti ukazuje nauverenje dajemogućereinterpretirati novo iponuditi čitanje kontramemorije –forme koje povezuju narative izprošlosti okolnostima sa u ------

4 trajni čas umetnosti: bor - - - - - organizacija kulture (Prelom (Prelom kulture organizacija nezavisnih sadskoj neoavangardi šezdesetih i sedamdesetih godina XX veka, već pokušaj da se da pokušaj već i sedamdesetih godinaXX veka, šezdesetih neoavangardi sadskoj primeni i kontramemorije opisana (i manje-više autoistorije metodologija primenjena) Bora. produkciju i kulturnu umetničku i savremenu na prošlu Beleške: i predavanja diskusija, IZ, serije izložbi, KA, U, ZA je koprodukcija programa (1) Osnova i decentralizaciju distribuciju rekapitulaciju, su osmišljene da iniciraju koje prezentacija , prestonica iz kulturnih organizacija nevladinih jednog OD jezgra znanja i iskustava poslednje umetnosti, decenije bile posebno aktivne u poljima vizuelnih su tokom koje novih ostvarenju publici i ka KA novoj produkcije, kulturne i aktivističke arhitekture istaknutih izvođenje Ponovno organizacijama. partnerskim sa novim saradnje oblika - preta omogući bi da dvosmerno iz poslednje decenije trebalo ili programa projekata i okruženja organizacija kulturnih lokalnih sa metodologije mrežom panje produkcione program iniciraju koje Organizacije nisu priređivani. projekti do sada ovakvi u kome (http:// REX (Beograd; centar Sad), Kulturni (Novi medije_kuda.org nove za su: Centar http://www.stealth.ultd. (Beograd/Roterdam; STEALTH.unlimited www.rex.b92.net/), - orga Partnerske http://www.presstoexit.org.mk/). Exit (Skoplje; to i Press net/stealth/) i Pazara Novog iz In Urban Vranja, iz Boru,u Generator biblioteka Narodna su: nizacije pa- Prvi na: http://www.kuda.org/u-iz-ka-za. Više o projektu Zrenjanin. centar Kulturni programa. iz teksta delimično je preuzet teksta ovog ragraf čas Trajni pod nazivom i niz publikacija izložba projekat, (2) je istraživački U pitanju ’60-ih scena i ’70-ih . Izložba neoavangardna godina XX veka Novosadska umetnosti, Mi- Štutgartu, Beču, Gracu, Sadu, Zagrebu, u Novom godine predstavljena je od 2005. (post) prakse Političke deo izložbe neapolisu je bila sastavni i Budimpešti. U Beogradu čas umet Trajni je više knjiga: objavljeno projekta . U okviru umetnosti jugoslovenske Hro iz Frankfurta; Revolvera obeizdanju (2006), u istorija i Izostavljena (2005) nosti u mladih u periodu do 1971) od 1968. Tribine i urednice Šalgo (književnice Judite nika ide i knjiga Za izdanje Sad (2007), DVD Novi centra kulturnog Studentskog izdanju Žilnika Želimira stvaralaštva umetničkog i sistematizacija Analiza stanja; – Protiv ju Sad (www. Novi i kuda.org, Vojvodine kulturu za Zavod produkcija, (2009), Playground Cen i članice - čine članovi izložbu je uredio koji Tim saradnika kuda.org/sr/trajnicas). scene. umetničke neoavangardne i protagonisti tra_kuda.org (Ko kolekcija je deo privatnih postao neoavangarde novosadske radova broj (3) Veliki insti- javnih kolekcija itd.), Avangarde, Sudca – Muzej Marinka kolekcija Macura, lekcija oblicima u raznim te, Sadu itd.), Novom u umetnosti Vojvodine savremene (Muzej tucija i grupa umetničkih legata, i biblioteka izložbi, itd.). kuda.org, kolektiv, već znači preuzeti kontrolu nad sećanjem u smislu konstruktivnosti i emancipatorskog emancipatorskog i sećanjem nad konstruktivnosti u smislu kontrolu preuzeti znači već događajima. istorijskim u bavljenju zaloga političkog u Boru, čas umetnosti Trajni izložbe u okviru nepoznatog ili reizvođenje Realizacija o novo izložbe postojeće već postavku ne predstavlja biblioteke, po izboru Narodne

5 smo pokušali da izvedemo svojevrsni učestvuju naizložbi, organizovali smoiradionice borskim srednjoškolcima, sa ukojima intervjua radnicima sa iradnicama usektoru kulture, umetnicimaiumetnicamakoji niste kulturne i umetničke scene Bora o stanju u kulturi danas. u PoredBoru pomenutih smislu smo sproveli u kojima i seriju video-intervjua smo, direktno, pitali protagosame savremene umetničke prakse koja egzistira udatom kulturološkom kontekstu. Utom – mapiramo ipromislimo ključnapitanja kulture, kulturne politike, aliipoložaja lokalne Bora, želeli smoda–koliko namjeto vremensko-prostorni okvir projekta dozvoljavao ne iumetničke Uzimajući scene uBoru. uobzir dase prviputsusrećemo kontekstom sa Pomenuta studijakao namjeposlužila tačka početna upromišljanju savremene kultur kulture iumetnostiunjihovoj svakodnevici, vremena slobodnog islike grada. Teme koje suuključene uintervjuisanje ispitanika ostalog, ticalesuse,između imestâ aktivnosti i kakav stav imaju i odnos premaemocionalni određenim delovima grada. novnici suzamoljeni daoznače nakarti grada gdenajčešće obavljaju svoje životne iz Bora, kao iproučavanje Pripadajućeg dnevnihCiklusa aktivnosti, koje suuformi dnevnika vodile slučajnoizabrane porodice i objavljeni uintegralnom obliku, istraživanje jepodrazumevalo isprovođenje ianalizu potrebe uvezi gradom sa ukome žive. Pored intervjua, pomenutih koji sutom prilikom prikupljenim intervjuima određenog broja stanovnika koji suiznosilisvoje stavove i no opširnoistraživanje, tačnije sociopsihološka studija Bora, bazirana namaterijalima stičkog plana nove gradske četvrti tokom „Bor 2“ 1978. (1). godine U te svrhe je rađe kog plana,zatim Detaljnogurbanističkog plana centra grada, kao iDetaljnogurbani- Ovo suizjave stanovnika grada Bora, nastale za potrebe izrade Generalnogurbanistič- 1. Vida Knežević iMarko Miletić(Kontekst kolektiv) umetničke autonomije — O industriji kulture, vremenu slobodnom i pitanju Koga jemajka izgubila uBordagatraži. pitanja: „Kako provodite vreme?“ slobodno i„Šta mislite okulturi i umetnostiuBoru?“ tako što će napraviti mini-intervjue svojim sa roditeljima, komšijama, prijateljima na đenih savremenom trenutku. Tom prilikom smoihpozvali daioniučestvuju unjemu, promenilo.” ovamo japrošetam ulicamadavidimlisenešto najlepši.PosleBor letnjegraspusta kad sevratim teljstva. Zameneje neprimećujem. JadimuBoru može danađešta musesviđa, tu sesklapajuprija- stvarijoš mnogo kulture, -menijelepDom tu svako svi“Bor rudniku, znajupo uče uškoli. ima AliBor 98/96, učenica intervjuâ iz 1978.re-enactment prilago godine, i životnog prostora stanovnika Bora –sta- - - - -

6 trajni čas umetnosti: bor ------poslu možemo da možemo 107/99, vozač 107/99, Ja selo. bilo je skora do a mesto, “Borindustrijsko je ima mi je. Ovde dima, lep ima toliko iako Bor, volim da se go pamtim Ja od nekada strana. ljudi sa svih vorilo „koga je majka izgubila u Bor da ga traži“. izgubila je majka „koga vorilo grad.” ovoliki je iznikao Iz malog rudnika nog, ekonomskog i istorijskog konteksta, te kako se odnosi prema datoj realnosti. Čak realnosti. datoj odnosiprema se kako te konteksta, i istorijskog nog,ekonomskog detektuje, – koja praksa umetnička takva okolnostima da u novim ustvrditi možemo imaginacije prostor omogućava dok istovremeno stanje društveno i kritikuje ironizuje u pro se ne uklapa i koji na greške upozorava koji znak nepoželjan – postaje i politike - margina bivaju „proizvođači“ kao Samim autori tim, i njeni kreativnosti. slike jektovane oni rade. u kojima i uslovima umetnika o položaju pitanja otvara što lizovani, da njihov zaključiti ipak moramo i kulturološke, i ekonomske tako političke, cije, kako kao smislu, i kulturu je danas na snazi. U tom koji kapitalizam jeste imenitelj zajednički deo kao jedino i isključivo već izolovano, da posmatramo polje ne možemo društveno ka vodi onaj koji podređuje, ostalo se sve kome zahtev, je dominantan u kojoj celine Stoga 2000). (Harvey, želje kapitalističke predmeta večitog kao generisanjukapitala politike kulturne na planu lokalne se dešavaju koji procese i savremene globalnih procesa. u kontekstu analiziramo svakodne u ljudskoj kulture mesto društva, modernog doba i građanskog Sa razvojem slobodnog period „slobodnog“ vreme za Fenomen vremena. se vezivalo vici uglavnom razvo vremenu fordizma, u periodu tzv. je naročito moderne epohe, koji na je tvorevina podela Striktna polje društvenosti. važno postao i automatizacije, ja industrijalizacije zapadno razvijeno je u potpunosti tadašnje određivala „slobodno“ i vreme na „radno“ Adorno Slobodno vreme pod nazivom tekstu U svom društvo. buržoasko kapitalističko odvo jasno „slobodno“se da vreme društva diktat tadašnji analizira (TheodorAdorno) između životu u ljudskom granicu Postavljajući [1972]). 2001 (Adorno, ji od „radnog“ snage na radne „efikasnost“ na „odmor“, a koje odlazi na „rad“, koje vremena segment cilj da svaki imao je za interpelacije čin ideološke Naime, taj je uvećana. bivala pitanje stoga (profita); vrednosti generisanju viška u potpunosti podredi svakodnevice nam se to (kako rada pitanju prema opoziciji ni u kakvoj ne stoji slobodnog vremena produžetak. zamagljeni je njegov već predstavlja), Uzimajući u obzir navedeni okvir, razmatramo savremenu umetničku produkciju Bora, Bora, produkciju umetničku savremenu razmatramo okvir, navedeni u obzir Uzimajući nam Namera realnosti. i postindustrijske između „kreativnosti“ u rascepu nastaje koja način umetnost na koji o tome i pitanje otvorimo tekstu i u ovom izložbu kroz je bila da društve iz i „crpljene“ bazirane vrednosti simboličke određene i upotrebljava proizvodi 2. - kon možemo iako živimo, u kojoj i realnosti svakodnevice pođemo od pitanja Ukoliko i kontradik specifičnosti, odstupanja, nepravilnosti ima svoje realnost da ta statovati

7 da razmatramo. „čitanje“ umetnosti,takođe suprocesi socijalističke kulturne politike koje bismotrebali mom, uključivanje omladineukulturnu produkciju itehničko obučavanje za stvaranje i društvenoj realnosti? Edukativna ustanova uloga kulture iveza obrazovnim sa siste mesta alternativne kulture), kao ikoliko suta mesta bilaprostor političkog mišljenjao kulture (ovde pre svega imamo u vidu omladinske i studentske kulturne centre kao je savremeno stvaralaštvo i generisano podržavano kroz delovanje javnih institucija kulturni dajealate model za promišljanje ikritiku novih kulturnih matrica? Nakoji način iz 1978. bismo postaviti –mogli godine pitanja: sledeća dalinamtadašnji društveni i pravni sistem, koji smo„prizvali“ ponovnim iščitavanjem sociopsihološke studije Bora lokalnog političkog specifikuma –ovde mislimonajugoslovenski- samou socijalistički ukolikoMeđutim, senaovom mestuza trenutak zaustavimo naistorijskoj realnosti ruke (2). usluge, finansije,itd) ustupaju privatnom investitoru, dokprofit uprivatne samo odlazi cept „privatno-javnog partnerstva“ kroz koji sedruštveni resursi (zemljište, komunalne Novom Treba Sadu. imati uvidudasetakvo privatno preduzetništvo oslanjanakon- kih zabavnih svakako događaja, najmarkantniji primer u našoj sredini je festival Exitu i uSrbiji. Ovaj načinupregnuća kulture jemožda najlakše predstaviti kroz primerveli- usko ekonomske kulture oblastinapolje icelokupne društvenosti postaje dominanta jem iliharmoničnomformacijom. Takvo transponovanje logike, motiva izakonitosti iz đena principimarealizacije kroz finansijsku vrednost sadrža anenjenimspecifičnim - Na taj način regulisana i monopolizovana kulturna produkcija sve češće biva rukovo proizvodnje. otvorena dominacijaproračunate efikasnosti ikomercijalizacije kulturne iumetničke i institucionalizovano uvođenje koncepta kreativne industrijeučvršćuje sedirektna i tata kulturne industrije bila je takva da se stanje radikalizovalo;samo kroz strukturno kulturneideologije industrije(Adorno, 1975). Vremenom, dominacijeidik posledica uspevala damanipulišesvesnim inesvesnim čimeonepostaju delommasa, proizvod štvo. Kako jejošAdorno govorio, kapitalistička mašinerijajeputem kulturne industrije čari kulture skretali koje supažnjunaposledice taj fenomen ostavlja naglobalnodru- pojaveod irazvoja masovnih (štampe, medija radija, kasnije televizije) brojni teoreti- upravomasa uokviru tog liberalnog ideološkog konstruktavremena“. „slobodnog Još čitavog 20. veka imalajeozbiljnu uproizvodnji, ulogu oblikovanju ihomogenizovanju nas kreativna) industrija–onakoja jebazirana kapitalističkog nalogici tržišta –tokom Tako kulture seipolje vremenom sve višepodređivalo diktatu „tržišta“. Kulturna (a da- - - -

8 trajni čas umetnosti: bor - - - - - 2012, nezaposlen mnogo bolje da prezentujemo moramo “Mislim da nein- jer su oni ovde imamo što to ljudima sa strane samo ima da i zombiji žive ovde da misle i formisani je to. dim i to potencijal. veliki Ali imamo blejim na sa devojkom, provodim Slobodno vreme neki fudbal i eventualno gledam 2 i po čoveka fejsu, ..” (3) ima na tv-u ako dernizma i njihovih tekovina (urbanizacija, socijalna i radnička prava, društvena so društvena prava, socijalna i radnička (urbanizacija, tekovina dernizma i njihovih radovi nastaju u kome kontekst širi društveno-kulturološki lidarnost…)predstavljaju na izložbi. predstavljeni - – videti ra produkciju umetničku da savremenu od pretpostavke bi smo krenuli Ovde je termin . Ovaj kulture fabriku kao posmatrati – možemo izložbi na predstavljene dove - kon suprotnost kao ga postavljajući Pasquinelli) (Matteo Paskvineli Mateo upotrebio ili kultur svojinu intelektualnu eksploatišu industrije koje i kulturne kreativne ceptima na zasnovanu proizvodnju predstavlja kulture 2008). Fabrika (Pasquinelli, ni kapital i koristi ona generiše sredine, određene kapitalu i društvenom kulturnom zajedničkom osim što fabrike, vrednost. Pojam finansijsku kroz ali ga ne realizuje kapital kulturni obja- umetnosti (industrija/postindustrija), savremene nastajanja i kontekst oslikava kapitalizma. neoliberalnog proizvodnji društvenoj u celokupnoj kulture i mesto šnjava - grani nepostojanje to upravo koristi motor svoj kao način proizvodnje Postfordistički uloga pri čemu kapitala, reprodukcije u svrhu upregnuti bivaju životi čime naši čitavi ce, Razmena infor „komunikacijom“. zamenjena biva slobodnog vremena „konzumacije“ društvenih korišćenje od kuće“, „rad vreme, radno fleksibilno interneta, macija preko medijima nauci, i obrazovanju, u kulturi, rada od karakteristika – samo su neke mreža su prve i koje komunikacija karakteriše koje grane proizvodne su upravo to informatici; načinu proizvodnje. postfordističkom bile podvrgnute - ćorsokak. bezizlazni „Upregnu kao da prihvatamo ne bi trebalo situaciju Ipak, ovakvu od političke poziciju suprotnu i u sasvim nas dovesti može smo podvrgnuti kojem će“ imagi- „atrofiju industrija. Takvu kulturnih jedan od učinaka je, po Adornu, koja apatije učestvujemo. u kojima procese komunikacijske kroz bi smo mogli preokrenuti nacije“ - (Pasqui do „sabotaže vrednosti“ bi nas dovela pozicije takve Mogućnost zauzimanja najnepo je, mogli bi smo reći, a to matrica, i produkcionih kulturnih nelli, 2008) novih upravo nam, Stoga profita. uvećavanju na konstantnom zasnovan sistem za čin željniji poli- u Boru stvaranja scene i njena potencijalnost umetničke imaginacija savremene ove nastanjivanja primer autonomnog mogu poslužiti kao mišljenja i prostora tičkog 3. smislu, u produkcionom u Boru, prvenstveno prakse umetničke savremene Mesto političko-ekonomskim neoliberalnim su određeni koji „trendove“ pomenute gore prati mo i industrijalizma ruševine Istovremeno, karakteristikama. sa sopstvenim sistemom,

9 Culture www.matteopasquinelli.com andtheSabotage of Rent. Pasquinelli, Matteo. 2008. culture.on od http://www.16beavergroup.org/mtarchive/archives/001966.php Harvey, David. 2000. of Rent:globalisation, and thecommodificati- TheArt monopoly mass culture. NewYork: Routledge Classics. Adorno, W. Theodor 2001 [1972]. Free time.UTheCulture Industry. Selected essays dered.shtml http://www.icce.rug.nl/~soundscapes/DATABASES/SWcA/Culture_industry_reconsi- Adorno, W. Theodor 1975. Culture industry Critique6, reconsidered. 12-19 NewGerman Literatura: priprema za izložbu održali utoj školi. trgovačke škole iz Bora, nakon radionice koju smo u sklopu istraživačkog procesa i cima Bora jetokom februara uradio godine MarioGualtieri,učenik 2012. Ekonomsko- (3) Anketu okulturnom životu iprovođenju uBoru vremena slobodnog stanovni sa - učestvuju ustvaranju kulturnih vrednosti. smeravanje društvenih resursa inaravno velikog broja umetnika iradnika ukulturi koji zakonskih odredbi omogućavaju delovanje delovanje ipospešuju privatnika kroz preu- hovih finansijskihinteresa, biznismenadžera koji preobučeni upolitičare donošenjem industrija, postaje hegemonizovana strane od konglomerata privatnih kompanija inji- finansijski interesi. Tako reći bismomogli dakultura uSrbiji, preko koncepta kreativnih ciljem stvaranja novih generacija kreativnih menadžera iza čega sekrijuveliki privatni da čimesepokreće mašinatržišta nekretnina kao ipenetraciju uobrazovni sistem sa Takvi dugoročni projekti ostalog, imaju,između kao svoje ciljeve ipromenu delova gra- pokušava dovesti širihiopasnijihefekata domnogo negošto jeto ostvarivanje profita. didature Beograda za prestonicu kulture 2020. preko godine kreativnih industrijase društvenim resursima ibudžetima. Ukompleksnijim primerimakao što jeprojekat kan- političaraUloga (2) u ovim procesima je svakako velika pošto su oni tikoji upravljaju Centar za planiranje razvoja. urbanog Beograd, maj1978. i stambeno-komunalne poslove skupštine opštineBor. Obrađivač: Beograd projekt, banističkog plana nove gradske četvrti „Bor 2“. Investitor: Sekreterijat za urbanizam urbanističkognog plana,Detaljnogurbanističkog planacentra grada iDetaljnogur potrebe stanovnika: obrada intervjua delovima po grada“, za potrebe izrade General- gradu: originaliintervjua stanovnicima“studija sa Bora, stavovi i„Socio-psihološka i slikaodnosi, grada, centar grada“, studija Bora, građani „Socio-psihološka o sebi i svom stima stanovanje, snabdevanje, saobraćaj, radni ivikend vreme, dani,slobodno socijalni studija Bora, obla- mišljenjaopojedinim (1) Radiseotripublikacije: „Socio-psihološka Beleške: već upravo činkoji politički direktno sabotira aktuelne kulturne politike. ih stavlja van „aktuelnih“ kulturnih tokova, nepredstavlja društvenih otklonod tokova pukotine upolitikama kreativnosti. Insistiranje naautonomiji njihove produkcije –što Beyond the Ruins of the Creative City: Berlin’s Factory of -

10 trajni čas umetnosti: bor Radionice sa učenicima i učenicama Gimnazije “Bora Stanković” i Ekonomsko trgovinske škole iz Bora, iz Bora, škole trgovinske i Ekonomsko Stanković” “Bora Gimnazije sa i učenicama Radionice učenicima 2012. januara tokom održane

11 Ivica Osmanovski Na kraju, sve igra. jesamo sivebele, i crne.Naivnoje,kao pećinsko slikarstvo. nastavim pričuigrajući igračkama, sedečjim kontrolišući hemijskiproces dabihdobio nas uvek prati pojačava seutami mračne komore. Nakon prvog fotograma želim da reprodukujem Vanetovu fotografiju. neizvesnosti Osećanje –bezrazložan strah koji da objasnimirazrešim svojim fotogramima. Umračnoj komori pokušavam da„kao“ grafija jenamene prenela neizvesnosti, snažnoosećanje koje kasnije sam pokušao običnoj fotografiji minutpre ubistva“, „Jedan uBeogradu. godina Foto nastaloj 30-ih Usred mnoštva njegovih radova irazličitih tehnika misezaustavio pogled nanaizgled 2008. radove video prviputsam Godine Vaneta Bora uNarodnoj biblioteci uBoru. (strahovi Vaneta Bora upodnebesju) ubistva minutposle Jedan minutpreJedan i osmanovski — ivica

Rođen je 3. septembra 1975. godine u Boru. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u rodnom mestu. Od 1995. do 2008. godine živi i studira u Beogradu, gde diplomira na Visokoj železničkoj školi. Fotografskim izražavanjem bavi se od 2006. godine. Ko- risti analognu tehniku i tradicionalni mokri proces za printanje fotografija i fotograma.

Član je Foto-kluba Bor. -

12 trajni čas umetnosti: bor - - Vane Živadinović Bor svoje fotografske oglede fotografske Borsvoje Živadinović Vane brzo i nastali Tada nadrealizma. manir za vezuje - podsvest–stvara je vezu potencirao pokret stasali - način izra nov još uvek kao lac–delo. Fotografija, mogućnost potencijala: puno je pokazala žavanja slikarska bi što ono zabeleži sekunde deliću u da nedeljama, mesecima. Istovremeno, radila četkica - auten kao sliku vidi fotografsku posmatrača svest i vreme u prostoru je zabeležena koja tičnu scenu u stavljanje i prizora fotografisanog Izmeštanje nu. Bor je Vane jezik, je novi kojim – to kontekst novi - rein autor fotogram, Koristeći odlično ovladao. dobija rezulat i kao strahove Vanetove terpretira kao posmatrati možemo koje snimke rendgenske i daje mogu- bolesti. diskusiju On započinje istoriju nadrealista je budući koja na pitanja odgovore će detinjstvu. još u ranom postavio ek svetlo, razotkriva komore iz mračne Strašila - posra ostaju gde papiru, na fiksira i ih sponira postaje od nepoznatog Strah mljena i zatočena. odbacuje, budući da je dosadna dete koju igračka i prevaziđena. Vladimir Radivojević

13 Vana Bora, 2011, upodnebesju) serijafotograma Ivica Osmanovski, minutpre Jedan ubistva minutposle ijedan (strahovi

14 trajni čas umetnosti: bor 71/43

domaćica

uzeli Dom uzeli mi se što mi se "Ne sviđa sviđa "Ne u kafane." su mladima su mladima

kulture, pa kulture, oni sada idu oni sada idu

15 Vladimir Radivojević vljavaju na ulici,razvlačeći otpadkoji sepreliva izprepunih kontejnera. za njihovo zbrinjavanje ismeštaj uazilimaza životinje, već suostavljeni dapreži- U trenutku kada jezakonom zabranjen progon lutalica pasa niko senijepobrinuo zamenjenanog, sustrahom gubitka od ilažnimvrednostima. posla za promašaj, budućeg blagostanja, aobećanja kako ekonomskog tako iduhov budućeg života. Našavši seuraskoraku, vrednosti prošlih decenijaproglašene su radnika gradile svoju egzistenciju –pokazali susekao tloza nastavak nepogodno Kolektiv, društvo –temelji solidarnost, meripojedinca nakojima po sugeneracije izbačeni naulicu,danađu parče hlebaipravo naživot. lazi sutra? Ostavljeni bez uverenja kojima suhranili svoje živote, ljudisukao psi unazad, u hod snu, traženje krhotina prošlosti – kao što onog od beg mogući do Da liživot umalomindustrijskom mestupočetkom 21.veka predstavlja vraćanje Borski almanah — vladimir radivojević

Rođen je 20. novembra 1975. godine u Boru. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u rodnom mestu. Živi u Boru. Afinitet ka fotografskom izražavanju nasledio je od oca, a fotografijom se aktivno bavi od 2004. godine. Koristi analognu i digitalnu tehniku. Veruje da je budućnost nacije skicirana na portretima običnih ljudi.

Izlagani radovi: http://bsides.eu/the-dogs-times,481; http://blah.bsides.eu/Velika-Subota-i-sila- zak-u-Ad.

Blog:

- - http://petardima.tumblr.com/.

16 , 2009-2010, serija fotografija Borski almanah, 2009-2010, Vladimir Radivojević,

1717 18 trajni čas umetnosti: bor

vozač traži“. 107/99 „koga je majka dima, lep mi je. dima, lep bilo selo. Ja volimbilo selo. Iz malog rudnika je Bor, iako ima tolikoBor, iako "Bor je industrijsko"Bor je a do skora mesto, strana. Ja od nekadastrana. Ja izgubila u Bor da gaizgubila u pamtim da se govorilopamtim da Ovde ima ljudi sa svihOvde ima ljudi iznikao ovoliki grad."

19 Rođen je 1973. u Boru. Diplomirao je na —milan stošić Akademiji likovnih umetnosti, katedra za skulpturu u klasi profesora Mrđana Bajića. Učestvovao je na više grupnih izložbi u Boru, Beogradu, Subotici, Čačku, Solunu. Pored toga, učestvovao je na Venecijanskom bijenalu kao saradnik Mrđana Bajića (2007) i Zorana Todorovića (2009). Radio je na re- konstrukciji artefakata na arheološkim nala- zištima u Srbiji. Sarađuje sa grupom Goribor na izradi video-materijala za nastupe. Izradio je skulpture u javnom prostoru u Surčinu i Piranu u Sloveniji.

Milan Stošić, Dokument, 2000/2001, digitalna štampa Dokument

Sijalice i različiti načini njihove zaštite u borskim liftovima fotografisani su 2000. i 2001. godine. Ove fotografije, pojedinačno posmatrane, u krupnom planu, ne prika- zuju direktno kontekst borskih liftova kao savremenih nemesta, koji su neka vrsta kutije za ubrzavanje vertikalnog prevoza ljudi i robe. Liftovi su ovde svedeni na uslovno dokumentarnu apstrakciju svetlosti i senke kao sliku svakodnevnog straha od krađe sijalica i mogućeg vertikalnog putovanja u mraku. To se može objasniti izvođenjem kadrova iz krupnog plana, koji se šire u mapu grada, iz apstrakcije prelazeći u dokument/mapu ili identitetski simbol – zastavu.

Nemesta su, po Marku Ožeu, savremeni prostori i predeli nastali na osnovu potrebe za ubrzanjem vremena i smanjivanjem prostora (čekaonice, auto-putevi, hoteli, supermarketi, aerodromi, itd.)… Ugradnjom ovih fotografija u urbanistički plan Bora u bojama rudarske zastave, Milan Stošić prikazuje svojevrsnu topografiju liftova, koju možemo čitati tako što ćemo i sâm grad prepoznati kao nemesto.

Dragan Stojmenović —ana stefanović više grupa,sprovedene narazličitim lokalitetima. Projekat njihovih-snimak odgovora natemu „Šta jetvoj ideal?“ proizvod stvari do stvari kao proizvoda svesti). lica prati Foto-dokumentaciju audio istraživanje natemu (pitanje „ideal“ koje obuhvata prostor urasponu svesti od koja je vizuelnih informacija (a imedija timeikulturni prostor našegdruštva), činiaktuelnim lizacije) društvu. upostmodernom Postindustrijsko doba, gdesesvest formira putem skih informacija. Tako seostvaruje simultano planetarni kontinuum (koncepcija globa- Masovna kultura prostor sažima ivreme, prirodu idruštvo putem televizijskih iekran- Ideal Ana Stefanović, foto 2012, instalacija Ideal, jeradIdeal unastajanju, ješireg deo koncepta koji će obuhvatiti intervjue sa

Inex filmu u Beogradu. u filmu Inex

u KC BIGZ i i BIGZ KC u Treshold rad izlaže samostalno

(KCZ, Zrenjanin), a a Zrenjanin), (KCZ, tajna Javna projektu u

i metalurgije u Boru. Tokom 2011. učestvuje učestvuje 2011. Tokom Boru. u metalurgije i

za industrijsko nasleđe u Galeriji rudarstva rudarstva Galeriji u nasleđe industrijsko za

Vojvodine; samostalno izlaže projekat vezan vezan projekat izlaže samostalno Vojvodine;

u novosadskom Muzeju Muzeju novosadskom u Koordinate projekta

, kao predlog predlog kao , prostor Napušteni instalaciju

u beogradskom SKC-u; 2010. izlaže AV AV izlaže 2010. SKC-u; beogradskom u perje

Krevet za SAN, mačku i i mačku SAN, za Krevet projekta okviru u ma

- susreti Aprilskim na učestvuje 2008. ; pijaca

Kineska Kineska Pravde Roberta o-performansu

- audi grupnom u nastupa 2006. Godine

je na MA programu – Video. – programu MA na je

nosti – odsek Novi likovni mediji. Trenutno Trenutno mediji. likovni Novi odsek – nosti

je u Novom Sadu 2010. na Akademiji umet Akademiji na 2010. Sadu Novom u je -

Lionu, gde boravi godinu dana. Diplomirala Diplomirala dana. godinu boravi gde Lionu,

odlazi na konceptualnu akademiju ENBA u u ENBA akademiju konceptualnu na odlazi

Boru. Na drugoj godini studija (FLU, Cetinje) Cetinje) (FLU, studija godini drugoj Na Boru. Ana Stefanović je rođena 1982. godine u u godine 1982. rođena je Stefanović Ana

23 Zanimljivo jedase pravac razvoja prema nijerealizovao, Zaječaru iako jestalno bila doneta jeodluka dasegrad širiupravcu jugozapada, ekološke najvišezbog sigurnosti. razvoja: zapad, Izvršnog jugozapad,Nasednici odbora jugoistok. Skupštine opštine centar iindustrijska zona. Uprvoj fazi izrade analizirane sutriosnovne alternative strateško širenje grada pravaca, –izbor zone razvoja stambenih delova, novi gradski plana irad naizradi novog započet je1978. Ključno pitanje godine. jebilodaseodredi trijskog razvoja izagađenosti. Postavilo sepitanje revizije Generalnogurbanističkog eksploatacije u Borskom rudniku, razmišljalo se o premeštanju indus- naselja zbog kada je eksploatacija rude bilauvećana za nekoliko puta desetina na početaku odnosu dustrijske proizvodnje inovih industrijskihpostrojenja.20. godina Sedamdesetih veka, upraksiplan do1984, jedošlodoraskoraka koji jebiouslovljen potrebama razvoja in- centra. Iako jeGeneralni urbanističkiplandonet1967. inominalnoodređen godine kao se razmišljalo opravcima ukojima treba daseširistambeno naseljeigradnja novog blja koje predstavlja kraj širenju usamom naselja.Međutim, grada kao naseljavišeputa površinskogudaljenosti od kopa (prvobitno brda Čuka Dulkan), sve dogradskog gro svestu samu stanovnika tako da seodređene urbaneceline kolokvijalno nazivaju po – centar grada jesvega dvesta metara dimnjaka. udaljenod Linearnostjeurezana i teško može nazreti granica industrijske između zonenaselja istambeno-ekonomskog fazavisno od razvoja industrije,organski jepovezan ičinijedinstvenu celinu ukojoj se života ugradu, alijenajvišeprimetan uurbanističkimrešenjima. grad Sam segradi za- svakodnevni život stanovnika. samih Takav linearnirazvoj karakteriše skoro sve oblike zane industrijalizacije razvoj uticaojenasam grada, njegova urbanistička rešenja i industrijskog razvoja basena.Progres samog kao vrednost socijalističkog društva ubr društva uočićemodajerazvoj tekao uprocepu rudarske između kolonije iultimativnog Ukoliko posmatramo grad ukontekstu Bor modernizacijskih procesa socijalističkog analizu, kao imogućepozicioniranje nanjih. uodnosu treba posmatrati kao početak detektovanja problemâ, postavljanje okvira za njihovu realizovali. Sva ova pitanja zahtevaju široko iopsežno istraživanje, tako daovaj tekst nedovršeni i/iliodbačeni.Takođe, zašto jetrebalo daprođe vreme dabisenekiprojekti 1979–2000) ilikakvi subiliefekti naneke ideologije utopističke projekte koji suostali koji načinsuodređene odluke (na primerGeneralni biledonesene urbanističkiplan pitanje koje sepostavlja jeste dalijebilointerakcije elita između istanovništva ina jima kvaliteta života stanovnika/građana uekološki devastiranom Posebno području. nosti elite savremenim sa dasesuoči problemima tehnološke razvijenosti, aliipitan- bra. Pitanje kontinuiteta idiskontinuiteta stavova modernističkih zavisilo sprem jeod - veka, tokom ratova devedesetih ipromenom ukulturnoj nakon politici petog okto društva, alii promenama koje počevši suusledile dvadesetog godina sedamdesetih od koji subilidirektno povezani ubrzanom sa industrijalizacijom irazvojem socijalističkog koji sebave ekonomskih odnosom elita ipolitičkih prema modernizacijskim procesima lematizuju unekom opsežnijem istraživanju. Razmatram određene probleme uBoru, U ovom tekstu postavljam teze koje bi tek trebalo da se podrobnije istraže i prob Jelena Miletić Neki problemi nedovršene modernizacije uBoru - - - -

24 trajni čas umetnosti: bor 25 — jelena miletić

Jelena Miletić, istoričarka umetnosti, živi i radi u Boru. Sarađivala je sa Kulturnim centrom „Rex“ na dva projekta (Slike tranzicije i Javna tajna); izlagala je na 12. umetničkom bijenalu u Pančevu i na Festivalu ženske umjetnosti Pitchwise u Sarajevu. Radila je na istraživačkom projektu „Mapiranje interkulturalnog dijaloga u Republici Srbiji“. Objavila je nekoliko tekstova i članaka u stručnim časopisima.

26 - - ologiji iz perioda kada je rudnik bio pod koncesijom Francuskog društva borskih rud- borskih društva Francuskog podrudnik bio je koncesijom ologijiperiodaiz kada proiz oživela koncesijama je svojim država privatizacija propalih nekoliko Nakon nika. vrednost dosegla visoku krize ekonomske svetske u vreme čija je cena bakra, vodnju eli- i politička omogućilo je da ekonomska proizvodnje pokretanje Ponovno na tržištu. „zlatnog obnovu započne basena Bor, Rudarsko-topioničarskog u Direkciji oličena ta, Drugog pre elita ekonomsko-industrijska se veliča što time se konstituiše koja doba“, - izgrad ubrzane iz perioda njegove „sjaj grada“ oživljava ali se, takođe, rata, svetskog industrijalcu i nalazi u uzore svoje „obnove“ koncept socijalizma. Ovakav nje tokom ove Glorifikacijom Šisteku. Franji inženjeru i prvom Vajfertu Đorđu rudnika osnivaču koja se prošlost se ideologija i mitologizira utemeljuje Bora ličnosti iz prošlosti dve ideja ogleda se ovih Materijalizacija RTB-a. upravi ima u savremenoj kontinuitet svoj - Va Đorđu spomenika i postavljanju Topionice nove temeljca kamena u postavljanju boljese nada u sutra konstruiše Topionica nova sagraditi Obećanjem se da će jfertu. i nije uvek nostalgije Pitanje stanovništva. života i zdravijeg mesta u pogledu radnih kod i percipira kreira matrici se ona u sličnoj ideološkoj već elite, za vezano obavezno i veb-sajtovima i blogovima na različitim diskutuje temi da se o ovoj tako stanovništva, fotografija. starih/arhivskih kolekcije se virtuelne stvaraju uočićemo da se građu, i istoriografsku arhivsku na mnogobrojnu se osvrnemo Ukoliko - desio industrijski, migra koloniji maloj rudarskoj u ovoj pobede nad fašizmom nakon do 90-ih skok. Bor godina je sve i ideološki emancipatorski cioni, socijalni, kulturološki „san mogao da ispuni svoj o boljem svako je skoro u kojem svetlosti bio grad veka 20. da se moderni- je malo vremena davala i urbanizacija industrijalizacija Ubrzana životu“. menjale, pre brzo navike da su se svakodnevne tako razvija, postepeno proces zacijski ali i manifestacijama, u javnim stanovništa učestvovanju u načinu stanovanja, svega posebno i na zborovima, u mesnim zajednicama mogućnostima da se donose odluke su su činili ljudi koji Stanovništvo samodoprinose i samoupravljanje. za one vezane Kultura i stranci. nesvrstanih Samita a nakon Jugoslavije, bivše strana dolazili sa svih - cen veliki u jedan jedinstveni grada spojiti dva će koji putu o brzom ideja podgrevana je ipak ali svrhe, u političke se koristio mit godina taj Trideset krajine. Timočke tar 4. mesnoj zajednici, na području prema naselje izgradi se stambeno da odluka doneta je za otvoren Nikoličeva preko sadašnjegde je niklo naselje Bor 2. Bor–Zaječar Put godine. dve pre tek saobraćaj politici novih u kulturnoj godine promene dolazi do 2000. oktobra petog Nakon koji identitetom, drugačijim kulturnim za se potreba Stvara elita. političkih i kulturnih je umanjivala koja istorijom i revidiranom stavom antikomunističkim je bio podstaknut proizvodnog umanjenja Dolazi privremenog do ratu. svetskom NOB-a značaj Drugom u na se zasnivao koji grada identitet je uzdrman čime eksploatacije, i rudnika kapaciteta us- evocira koja nostalgiji okreću se Bora Građani delatnosti. osnovnoj kao rudarstvu sećanje na zlatno To „san o boljem se mogao životu“. ostvariti u kojem pomene na grad bila bakra je proizvodnja kada veka, period 60-ih se za i 70-ih godinadoba vezuje 20. na svakodnevni manifestovali direktno proizvodnje su se učinci te na vrhuncu i kada konstituišu elite kulturne i ali ekonomske, Međutim, političke, „običnog“čoveka. život ide crpe u buržoaskoj matricu ideološku još jedan mit o „zlatnom– one svoju dobu“

27 ose u skladu trenutnimsa interesima. Zanemarivanjem emancipatorskih i demokrat uočićemo dase vrločesto zanemaruje mišljenje stanovnika/građana i daseodluke don- U osnovi, ako danasposmatramo pitanje svojinskih ukontekstu odnosa odlučivanja, svim stanovnicima grada, uovom slučajuBora. izgradnji takvih zgrada, pa pitanje vlasništva postaje jasnije mnogo – one pripadaju ukolikoposebno svih seimajuuvidusamodoprinosi stanovnika koji suučestvovali u zaboravlja šta zapravo značidruštvena imovina išta predstavlja društveno vlasništvo, svojine, kao isamoupravljanja –specifikuma jugoslovenskog Vrlo socijalizma. često se koje ovakve institucije prolaze sličnajeusvim zemljama koje suimalesistem društvene koriste, popravki irekonstrukcija građevini. nasamoj Tranzicija –transformacija kroz koje institucije i organizacije imaju prema državi, u vidu poreza, komunalnih usluga koje je čestihrasprava, dasepreuzme aliinemogućnosti odgovornost za naplatu računa Pitanje nameneivlasništva ove spomen-zgrade ostalo 1989. jeod nerešeno ipredmet obrazovanja, kulture izabave; zapravo, činilajeokosnicu emancipacije stanovnika. omladine, sindikata, Komiteta SKJ –ičinilajejedinstven političke spoj angažovanosti, kultureDoma jebilamultifunkcionalna –unjojsusenalazileprostorije kulture, Dom lice rekonstrukcija suiseljene,asama hotela postala „obnove“ jedeo RTB-a. Zgrada postao privremeni90-ih smeštaj za izbeglice.Nedavnom privatizacijom hotela- izbeg stanovnicima.ali isamim Naterasi hotela suseodržavale zabave iigranke, dabitokom Hotel „Evropa“, hotel sada „Srbija“, sagrađen jekao gradski hotel namenjenputnicima, nije niuprivatnom vlasništvu. Ideološke promene prate drugeobjekte imnoge ugradu. potire osnovnu ideju radničkih odmarališta kao mesta odmora godišnjeg za sve, a opet odmora“ uBrestovačkoj banji, koje postaje luksuzan „Klub RTB-a“ i čijiekskluzivitet rekonstrukciju. Nasličannačinizvršena jerekonstrukcija radničkog odmarališta „Dom je ingerencijom. Kao vlasnikhotela pojavio seRTB Bor, koji trenutno planira njegovu turizma. Uvišenavrata hotel jeotvaran izatvaran čijom jersedugonijeznalopod kada sesmanjilointeresovanje za eksploataciju rude,ukazala sepotreba za razvojem zni hotel „Jezero“ 20. godina je80-ih podignut veka. Nakon petooktobarskih promena, to ingerencija. jest Takvi primerisuhotel „Jezero“, odmora Dom kulture. iDom Luksu- ignute javne mnoge ustanove kojima semenjasvrha ilisepostavlja pitanje vlasništva, građana takođe ukoliko suprisutne,posebno - pod imamouvidudasusamodoprinosom prava umetnicima naateljee koje suimalitokom Promene socijalizma. uparticipaciji skih zelenih površina privatnim licima za podizanje neplanskih lokala, do oduzimanja prostora iingerencija nadnjima.Takvih primera jemnogo, počevši ustupanja od grad- danas. Posebno daseodredi jenaglašenanemogućnost vlasništvo određenih javnih Problem svojine jepostao dominantan tokom decenije20. poslednje veka, pasve do su to vešernice, terase iliđubrane, ionipostaju privatnog deo vlasništva. ili javnom prostoru. Tako zgradama seumnogim menjanamenajavnih prostora, biloda i dogradnji, uzgubljenjesvesti vrločesto neuklapajućiseuambijent, ojavnom dobru prelaze uprivatno vlasništvo, decenijipostali dabiuposlednjoj predmet rekonstrukcija gradnju stanova, čijijeintenzitet bioznatno smanjentokom kada stanovi mnogi 90-ih, „stanovi zaprincipom sve“. početka, samog potreba Od za stanovanjem jeuslovila stanovanja jepovezana semenjaiumnogome utopijom sa Le Korbizjea isocijalističkim -

28 trajni čas umetnosti: bor , 2012, serija fotografija i fotografije iz Zavicajnog odeljenja iz Zavicajnog i fotografije , 2012, modernizacija serija fotografija Jelena Miletić, Nedovršena je u procesu) Bor (rad biblioteke Narodne skih tekovina socijalizma stvara se čitava konfuzija o tome šta su javni prostori ili javno javno ili prostori su javni šta tome o konfuzija se čitava socijalizma stvara tekovina skih socijalizma, u doba procesi modernizacijski su bili kakvi zapitamo se Ukoliko dobro. oblik samodoprinos kao svega pre tekovine, demokratske zaboraviti treba onda ne se zapitamo Ako prostorima. i javnim dobru o javnom svest demokratije, neposredne vrlo da su se one videćemo procesu, modernizacijskom u ulogu su elite imale kakvu često vrlo sprovodile i donosile su koje su odluke da i redefinisale i partikulisale često bile u diskontinuitetu.

29 — duo trojica naraštajima… ukusu, projekte namultimedijalne koji predstavljaju budućim opomenu na kritiku zdravog razuma ilupanješamara nakaradnom društvenom projekata, više puta nagrađivan). vreme U poslednje grupa se koncentrisala za morbidnisenzacionalizam Sloganova multimedijalnih , učesnikmnogih objavioLović urednik triknjigepesama, časopisa umetnik, (multimedijalni Herceg Novom za muziku ufilmuSutra ujutruOlegaNovkovića) D. iSaša Mitrašinović (muzičar, nagrađen 2007. mimozom“ „Zlatnom godine u u filmuRudarska opera OlegaNovkovića. Članovi ove suMiroslav grupe groša Bertolda Brehta, urežiji MileneMarković, akasnije jeangažovana i TrojicaDuo jegrupanastala za potrebe pozorišne predstave Opera za tri

30 trajni čas umetnosti: bor 31 32 trajni čas umetnosti: bor

"Treba više bioskopa, više bioskopa, "Treba pozorište da postoji - zaječarsko (ne kao koje borsko regionalno, predstavu daje jednu Repertoar mesečno). Dobre nije dobar. volje za aktiviranjem i kulturno zabavnog života ima, sportskog najvažniji najveći i problem je nedostatak i prostora, prostorija za to dovoljno velikih publiku i za učesnike." met.tehničar 82/88

33 ciljevi nemušto su: čl. 2 radi ostvarivanja proklamovanih ciljeva nemušto. nepolitičko udruženje građana isastoji ljudikoji seod suseudružili tekstu: nemušto), jedobrovoljno organizovano, nezavisno, ilegalno, organizacija centar za neformalnu komunikaciju nemušto (u daljem čl. 1 OPŠTE ODREDBE komunikaciju nemušto — centar za neformalnu ne psujte drugečlanove inemojte bitivulgarni. mnogo koristite lažnoime izvolite ostaviti svoj trag uvremenu to jeto čl. 3 — — — — — — — — — — — — — — uopšte. postizanje drugihciljeva koji suuinteresu nemušto iumetnika sredstvimapomoć javnog informisanja zaštita životnog standarda najugroženijih kategorija umetnika unapređenje uslova života umetnika protivborba svakog vidanasilja ostvarivanje idejakontrakulturne jednakosti svih umetnika zaštita iprava sloboda svih umetnika

34 trajni čas umetnosti: bor 35 ograničenja sredine izkoje jeiznikla. telektualnog iduhovnog potencijala ličnosti dalekou jednoj jenadrastao i mogućnosti jale ugradu unjegovu unoseći kulturu svoje deo ovakav posebnosti, sastav unutar in- uvekčinjenice dajeuBoru postojao čitav nizzanimljivih ličnostikoje sudolazileiosta- opozicionost ilikontrakulturalnost prema kanonskim pozicijama unutar kulture. Ipored vremenošću iraznobojnim registrima jezika koji seunjojsreću, apsurdistička komika, melanholija, besmisao, eksperiment jezikom sa ikonvencijama, neposredna veza- sa sa na supstancu iformu izražavanja, zajednički imenitelji njegove umetnosti su:apsurd, pu Novkovića iMileneMarković, Miroslavom sa Mitrašinovićem Limahlomčinikultnu gru- protagonista jeod albumSigma,jedan sko-eksperimentalni uRudarskoj Olega operi Taze kamikaze , objavio usklopuautorskog projekta Ubikvitetna eritrofobija elektron- iizvodio nonsenspoeziju, pisao pisao drame apsurda, biofrontmen borske pankgrupe senzibilitet za ozbiljne i duboke teme savremene umetnosti. Lović je, ostalog,između eksperimentalnu muziku, filmiteatar, moderni otvorili suipripremili njegov vanredni lizam), anarhističke literature, interesovanje za avangardnu umetnostinjenu estetiku, tovih romana, evropske modernističke poezije isrpske neoavangardne poezije (signa- ), kasniječica Beketa (Hej,Džo…) iBrehtaOpera ( za trigroša ), pažljiva iščitavanja Beke najekscentričnijih inajutemeljenijih. Ranopozorišno tumačenje Joneska (Ćelava peva- D.za njima,Saša individualnosti.Među bujanjeosobenih Lović viđenjekao od jedan ge, biojeuvremenu nestanka iprevrednovanja ideologija stvarnosti podloga odlična i scenični ambijentgrotesknih krajnosti, urbanitet inadnacionalnihumanizam, dru- sa mentalitet svojimsa pretežućim tradicionalnim i kanonskim ukusom, strane, jedne sa generacijajedna budućihumetnika iukojem susespajaliproletersko-malograđanski Grad Bor, ukojem jeutamnim slutnjamaiblagostanju unestajanju odrastala čitava Časopis Sloganovakrenuo po je1999. D. umetnikSaša uBoru godine Lović (1973). Goran Milenković (Samizdat časopis SLOGANOVA SašeD. Lovića) Ukućani nijeniiišta ru/ši/lo za 1.maj 1 bija. Posle Zagreba iZdenka Franjića, drugiperceptivni talas jeizBeograda. došao knjigama Željka D. LjubićaiSaše Lovića, kao Lovićevim pomenutim isa projektom Ubikvitetna eritrofo kulturne javnosti tek ondakada sekao bumerang budevratio izZagreba, Pule iOsijeka; isto jetako isa gotovosedamdesetih isključivo idalekog: će drugog senaćiuuhu bitičinjenicaonoga grupaGoribor 2 Percepcija će ukojima ugodinama će seostvarivati umetničkiistvaralački potencijal generacije iz Jovanovići Saša Samuraj, Zvučitrn iKompotal apsurda I:poezija skrivenom sa porukom). nost, bes, razočaranost, bes, ograđivanje,nost, udaljavanje imelanholija. marginalizovanje, odbacivanje, nezainteresovanost, komoditet i egotizam – usamlje kreće upoduhvat pokretanja Sloganove: nerazumevanje, nepoznavanje, nepriznavanje, autentičan ivrlosvojstven. To je,ukratko, stanje izkojega D. borski umetnikSaša Lović kulture u kojoj je odrastao, način na koji se ostvarivao njegov umetnički glas bio je vrlo sudbina napravio ogroman anahrone, od pomak samozadovoljne, patetične iprozaične stvarnosti, raspuklog jezika icrnohumornih itragičnih vizijakojima jeusmerena ljudska * StihD. Saše Lovića „Vrednost izpesme jeureči“ izrukopisne zbirke Zvučitrn iKompotal D. (Saša Lović Duo trojicaDuo , pokrenuo je Centar za neformalnu komunikaciju „Nemušto“. Bez obzira 2 Pored toga što jeLović tematizovanjem apsurdne 1 - - -

36 trajni čas umetnosti: bor - - - - – osim, nara svuda je imala odjeka populariše naš način izražavanja i koja i koja popularišenačin izražavanja naš vno, u Boru. O tome više na http://www. više na u Boru. O tome vno, , koja , koja smo grupu Duo Trojica ja formirali facebook.com/?ref=home#/pages/duo- youtube.com/user/mikilovke. trojica/34532047123?ref=ts i http://www. i trojica/34532047123?ref=ts Neizreciva Goribormoju knjigu Neizreciva on objavljuje i Sutra ujutru) i film Sutra Olegov za nije piše muziku - kas (koji Mitrašinović Miroslav filma i predstave Brehta. Tako započinje naša saradnja. Za potrebe potrebe Za naša saradnja. započinje Tako Brehta. Bertolda Bertolda tri groša za Opera sa nama predstavu i ujedno rade ska pozorišta, pa preko srednje škole, kad sam postavio dva svoja svoja dva sam postavio kad škole, srednje pa preko pozorišta, ska ), na Jalotronu je pao sa neba i Sram koji (Čovek komada dramska student,sam, gde kao u Prištini, takođe „Dodona“ do pozorišta i dolazi 2004. sa Olegom Novkovićem prekretnica Prava glumio. opera u Bor Rudarska i snimaju film stižu koji Milenom Marković, Glumom se bavim još od osnovne škole, kroz razne sekcije i amater sekcije razne kroz škole, još od osnovne Glumom se bavim (Mladi maj, Zaječar). Nakon toga moje pesme toga Nakon Zaječar). u duši (Mladi maj, zbunjen Veoma dine 2007. stupam u kontakt sa Zdenkom Franjićem iz Zagreba preko preko iz Zagreba Franjićem sa Zdenkom u kontakt stupam dine 2007. na http:// više O tome duša, Zagreb). (Bratstvo u bezumlje puta radost pišem za Inače, blogu i na mom http://www.lovke.co.nr. www.lovke.co.cc i druge pub list Bor Književni Beležnica, za biblioteke časopis Narodne formatu. u elektronskom uglavnom likacije, film i drugo pozorište, Muzika, svojih prijatelja iz grupe prijatelja svojih književnici kao što su Milen Milivojević, Milena Marković i Ivan Tobić. Go Tobić. i Ivan Milena Marković su Milen Milivojević, što kao književnici

Književnost i ostali Književnost godine,gde i sada živim i radim. sam u BoruRođen 1973. moj bunt, osamdesetih ostali su bili i od kraja izražavanja umetničkog vidovi od veka, XX opsesija, moja posebnopoezija gotovo, bila, je Poezija danas. do i su signalizam što kao pravaca savremenih do naših i nadrealizma dadaizma izlazi moja prva kad do 1997, govorio sam poeziju uglavnom Svoju klokotrizam. knjiga se pojavljuju u mnogim zbornicima, časopisima i sličnim publikacijama. U publikacijama. sličnim mnogimi u zbornicima, časopisima pojavljuju se dobitnik i priča) kratka (uglavnom prozi u sami se oprobao međuvremenu, ep svoj odlučujem da štampam se i priznanja. Godinesam 2000. više nagrada kao Takođe ustanova. samizdat, kulturnih jer nemam podršku kao Mizantrop i do Sloganova morbidni senzacionalizam časopis za svoj pokrećem samizdat kao mlađi autori časopisase okupili su Oko brojeva. devet sada objavljujem Ljubić, a i provereni Željko Ležaić, Nikola Milenković, Krug, Goran su Adam što — saša d. lović d. saša

37 38 trajni čas umetnosti: bor Goran Milenković Goran Simke fudbaler Simke da igra fudbal sa nama. da igra Mi ponekad pozovemo Simketa, pozovemo Mi ponekad

39 , Band dih borskih umetnika (radovi grupaPretty Boys, lizovano je kao dekonstrukcija značenja i smisla. Čitav niz umetničkih projekata mla- Mera nerazumljivosti pritakvom časopisa konceptu određena jenonsens-pričama, kva- svim svojim umnogostručenostima ipartitivnostima, akoje zajedno neznače –ništa. Koncept gardu, pre svega dadaizam. značenja, od porukaočišćenog i poretka, koncept Sloganove vezan za istorijsku avan - koristeći sličnetehnike razočaravanja iverujući usmisao prostora u istiidealsigurnog antiumetnost stvaraju mladiljudi,iskeženi lažiiratova, ideologija, od iobamrlibegunci nalan verbalno-vizuelni Treba predmet. primetitidajetako, kao itimešto umetnostili i ostvarena kao antičasopis (Šuvaković, 1999: 34), kao autonoman celovit, i funkcio tome semože estetičkog jednog videtiupornost Zato pogleda. jeSloganova formalno itd.) posvećen jeupravo ispitivanju granice značenja između injegovog odsustva iu tal Zaharija Boškovića, MilanaStošića iDragana Stojmenovića, zbirke Zvučitrn iKompo umetnost alijeličnaestetikasa, koja gaobeležava odredila pravi značajovoga glasila.Kada je i društveno angažovanu esejistiku. Po tome senerazlikuje većine od drugihčasopi- naprednu misao“. Časopisjeobjavljivao književne tekstove, vizuelne filozofsku priloge, tivativni časopis“, „časopisza morbidnisenzacionalizam“ i„časopisza književnost i za otrežnjenje omladine“, „časopisza otrežnjenje neukihiuumuubogih“, „multikul- ganova iizašao udevet brojeva. Urednik D. Saša Lović menjaojeipodnaslove: „časopis Pokrenut kao S.L.O.G.A. dualnosti toliko ikao izraz šireg jednog kritičkog otpora prema nalozima stvarnosti. kolikobila moguća, kao ostvarenje mišljenjaiumetničkih težnji indivi- posebne jedne rezultat spoznaje iznenadneiturbulentne transformacije društva. Onaje,prema tome, uredniksam D. Saša Lović. Sloganova je,dakle,stvorena ičitanjem, iizosećanjakoje je menoj kulturi, iautori koji suupoznati stanjem sa uteoriji iliteraturi, kao što jeto bioi varivači, monteri, mašinisti,električari,floteri, koji nečitaju ineprate kretanja u savre samizdatu radikalnim sa programom učestvuju podjednako iautodidakti za uspešno - završetkuu decenijamapo svetskog Drugog rata. Tako jeibilomogućedaujednom življenja, drugi je bio ovakvihDo mladiumetnicisudolazilinadva saznanja jebioiskustvo načina–jedan zivanja kojima društvo stvara slike kojih osebiipomoću prihvata sopstvenu realnost. Apsurd kojem po navodno postoji stvarnost nenalaziseuživotu, već uoblicimaprika- u stvarnosti, koja jetakva kakva jeste, već upričamakojima jestvarnost posredovana. zore isvoje vizijeizvan iuticajavelikih moći priča.Osnova velikog razočaranja nijebila i daljeveruje uautoritet velikih ipripovedača ideologa života, gradeći svoje sebe, na- protnost ušta onoga od jebilaubeđivana. te deo Jedan generacije stoga da jeodbio brzo raspada ibolno svet koji mupripada,idastrada uklanicikoja su- jebilapotpuna vremena,jednog daputuje uporedo kako snjimgledajući se,isprva lagano, apotom koja jeukratkom intervalu decenijeimalatamnu jedne od častdaspozna blagodeti U žrvnjuistorije tokom 20. godina osamdesetih veka našlasečitava generacija, jedna Saše D. Saše Lovića Jovanovića iSaše Samuraja, te Senke iPripovetke Željka Ljubića, Ubikvitetna eritrofobija, Sloganove može seopisati kao apsurdni kalem ukojem sesvet razotkriva u Sloganove upitanju, pomenuto daseveruje odbijanje ubilošta konceptua- teorija, koja je svom svojom snagom osvojila intelektualni svet 1999. časopisjeumeđuvremenu godine, promenio imeuSlo Duo trojicaDuo , video-radovi Željka Kostića, Ljubića,Bojana Sise, Taze kamikaze, Draguca Trend - - - -

40 trajni čas umetnosti: bor - - - - neiskoristljivo, neiskoristljivo, Sloganove nema tu suštinu kao vlastito telo, telo, vlastito suštinu kao nema tu postavlja značenja bliske, otvorene i pritajene i pritajene otvorene bliske, značenja postavlja već kao udaljeni predmet obrade. Zato je apsurdističko telo telo apsurdističko je Zato obrade. predmet udaljeni kao već ni javnost, ni insti- nisu mogli da prihvate Sloganovu Takvu i nerazumljivo. nepotrebno eksponenti njihovi i ideološkim generatorima niti mediji. Rukovaoci ni fondovi, tucije, bio zadatak glavni budući da je njihov praznina, da misle o tretiranju nisu imali razloga za ni bilo potrebe nije Takođe, prikrivaju. i stvaraju i vreme isto u ih oni da taj upravo tišinu između pobijanjem. ili Za Sloganovinu tumačenjem prozivanjem, niti progonom, tišina, kao potpuna, neporeciva tišina – ogromna, je bila upravo jedini odgovor smislova bilo za da daju sve spremnih vojnika je broj što usled da je toga procenilo da je društvo zanose ideološke za neupotrebljivih meri nadmoćan ideologiju nad brojem u toj kakvu tvrdio ili onako, je, ovako Časopis koji suvišna i nepotrebna. o subverziji reč da je svaka ljud- i da je nemoguće nije ni bilo, besmislen, nikada da smisla nema i da ga da je svet nije shvaćen besmislenosti više od i trošnosti, delića te bilo šta izraziti skim jezikom konačno pojava, kreativna niti kao pojava, društvena opasnost, relevantna kao ni kao u ukotvljeno ništa, prazno je bilo jedno veliko i glas. To postojanje pojava, – ni kao samoljubljem. nelogičnim, okrnjenim i nepotkrepljenim se dičilo praznim, koje vremenu tretiranja iz kulture proishodi Sloganove deo koncepta da središnji je napomenuto Već i Samuraja Saše Jovanovića i Kompotal Zvučitrn zbirka besmisla. rukopisna Dvodelna i drugih Bobana Anisijevića Stančića, Ljubića, Srbe Željka i tekstovi kao Lovića, Saše D. bez u stanja jezika verbalnog – dovođenje pristupa takvog jezgro tvrdo predstavljaju kulture verzija mekša i vizuelna, postoji u Sloganovi verbalne, i smisla. Pored značenja čijom op prirode, i karikaturalne parodijske Radi se o crtežima semantičkih cinizama. humorni i apsurdni autorski prilozi u stihu ili prozi: tu su prikazani čežnja za čistotom čistotom za čežnja su prikazani tu u stihu ili prozi: prilozi autorski apsurdni humorni i i nesvestice izazvane alkoholom slavi koja ide idolatrija neposredno i duše uz koju tela se sveta i komičnog etiologija pa primitivističkog i opisi vampirizam, potom praznine; melanholično društva; sa periferije javljaju se klasa,nižih koji pripadnika rudara, ljaka, - i kon idejama koliko idejama, liberalnim i državnim nacionalnim ruganje svim i surovo mogućnosti postojanja idejama; negiranje i antigrađanskim građanskim zervativnim, ogoljenih njihovih prikazivanje istovremeno i komunikacije, morala, sistema, društva, od i odstranjenih u smisaonom vakuumu isključivo upotrebljivih funkcionalno detalja, - prika i njihovo identiteta subjekta, postojanja negiranje situacije; pragmatične svake ne korišćenje; istovremeno i njeno istorije negiranje neizgrađenosti; u stanju zivanje pojedini tekstovi u kojoj Mera upotreba. i razigrana praktična i njegova jezika giranje je dejstvom poništena smisao) (celina, centru semantičko-ideološkom nekom i teže - opred da pokušala da je Sloganova bilo reći bi najispravnije Možda nemoguće celine. ključu društvo samom sobom – u takvom upravo društva meti viziju suštine postojanja i je ujedno i društvo zapravo smislove i na istorijske na humanizam se zaklinje koje naličje zamenljivi i lice njegovo i nerazumljivi, su i razumljivi jezici njegovi antidruštvo, Sloganove i koncept tome su, pa prema - komič bezizlaznosti, besmislenosti,višesmislenosti, višesmernosti, paradoksalnosti, iluziju uređenog kroz suštinu gradile Ideologije su svoju sve. prekriva koji nog apsurda Sloganova jezika. i uređenog sistema uređenog sveta, zirasističkim pesmama, narodskim „Receptom za lečenje materice i kanala“, citatima iz citatima kanala“, i materice lečenje za „Receptom pesmama, narodskim zirasističkim revoluciju“ omogućiti anarhističku su „Kako što kao tekstovima karatea, školom Ničea, „Feministkinje ili tekst demonska“ podsetnik o tri straha „Pravoslavni Milera, Artura crno agresivni, nelogični, katkad svega, daju, pre ton Dominantan (č)uda“. u carstvu

41 nešto samosvojnosti višeod uoblikovanju umetničkihdela–to jebioličnipokušaj da je šokiranju uspavanog okruženja. Provociranje malograđanskog ukusa imalojeza cilj u središtu praznine između i privida.Sloganova jenegovala atmosferu ekscesa itežila vid ohrabrenja ipriznanjačasopisuokojem sećutalo ičijajesudbinadabudenegde tekarâ Narodne biblioteke Sloganova Bor jedigitalizovana, što jepredstavljalo jedan bismo naslutilisavijanje pred leđa licimalokalnih analfabeta. Konačno, trudombiblio i neanesteziranognog podsmevanja svemu što teži smislupreviše jeautentična da pretpostavka jedabiproradio mehanizam idistanciranja. odbijanja Sila crnohumor dubine. Čak i u slučaju da je se obezbeđivala politička ikoja moć svojoj jepo prirodi bilališena svake suptilnostii Kasnije će filozofija dobiti neprijatelja besmisla iukulturi masovnih spektaklâ ukojima dragocen slučajumetničkog odgovaranja nahisteričnu težinu egzistencijalne situacije. računajte na nas“ koje je izgovarano na stranicama Sloganove bilo je uopšte redak i nema ničegaimati nijemogla društveno to „ne nitikritičku saosećanje, simpatiju. Ipak, stavio namarginu –umetnostkoja usvojoj siliniiekstremu dolazidokraja iza kojeg razgrađivao, može senazreti idrugirazlog koji jeumetnostsemantičkihcinizama po Iz sudbinedadaizma,koji je–nasuprot nadrealizmu, koji jenešto gradio –isključivo jerarhije, jeradove odbacio anonimnihumetnika pre paonanjih. negošto jepogled čega silaakademskog) (nadmoćna isklonobožavanju tupestvarnosti esnafske hi- mentalitet ushvatanju umetnosti,lišenrazumevanja za spontanost istvaranje niiz tičkog nastupa prema stvarnosti prolazio je nezapaženo.potpuno Postromantičarski zastarelim ispitivanjima modernističkim predmetnosti, ovakav nivo neposrednog kri- Brestovačke banje,bogolika manastirska okruženja ibavili sedavno prevaziđenim i U vremenu ukojem umetnicivećinom suuBoru oslikavali idiličnepejzaže iarhitekturu užasom postojanja. najpotresnijimoivičenom najcrnjimpodočnjacima, borama ibeznadežnim ikomičnim Silvester Stalone, starci, Ikar, kiklop, Adolf Hitler, lekari – svi oni zamrznuti u trenutku se javljaju anonimniipoznati likovi –nomadi,čobani, Satana, fudbaleriisudije,nindže, kritičkudodaje dimenzijureprezentovanju porodice. jedne Nasličannačin,uSloganovi ustanjuudesa, izmišljeneiničimpotkrepljene sreće –porodica ipakpostoji. Taj detalj ustanjumuci, crniluibesmislu, zaprepašćenja pred ljudskog ibesmislenošću rugobom Njih zapravo nema,prividjerazrešen svoje od prividnosti.Iutakvom stanju življenjau koji vodi ka paduniušta. Stvarnost dajeprividharmonije,sreće, blagostanja ismisla. nost ubačena je u umetnički prikaz da bi bio efekatpostignut produženog ponavljanja mični i apsurdni, užasodaju života kroz izmučene i zblanuteSerijska istovet poglede. stvovanje njenihčlanova uvremenu, iatributi koji suzajednički aliiparadoksalni, ko love„Son Family“. Srećnoj porodici utisnutjeznak–njenkolektivitet, istovremeno biv funkciju istav imajučlanovi kolektiva porodice: „Mom love Family“, „Dad love Family“, pas imabrkove, pripadaporodici idelinjeno„stanje“),majicamanakojima pišekakvu stavljeni su istovetno: naborana licaspretećim crnimkolutovima oko brkovima očiju, (i Family (Sloganova broj prikazan 2) portret porodice. jedne majka, Otac, sinipaspred- videliunjoj.Takosu sebe jenacrtežu Jovanovića Saše Samuraja nazivom pod Happy u umetničkom smisluneposredno prethodilo pristupali savremenoj stvarnosti ikako servacijom možemo preciznije shvatiti kako suduhSloganove što iduhonoga muje Sloganovi društvenog dadobije ponuđeno deo kolača, ------

42 trajni čas umetnosti: bor - - i njenih - teori i umetnosti likovne postmoderne modernei Pojmovnik se, koliko oslikaju toliko i promišljaju odnosi u stvarnosti i društvu, priroda i suština priroda i društvu, odnosi u stvarnosti i promišljaju toliko oslikaju se, koliko umetnosti ideolozima i grubobiografima oficijelnim moglo zvučati to koliko Ma njihova. se či- i ta još uvek on postoji štaviše postojao, jeste zaista pokušaj takav i književnosti, ko koju prilikom, saznanja. Ovom kritičkog naći u fiokarima mora ili kasnije njenica pre Sloganove Sloganove mogućnost legitimizacije pruža koji trenutak dragoceni ristimo kao cinizma semantičkog da je umetnost i to reći treba praksi, umetničkih i intelektualnih se pojavilo što i najbitnije u oblastima umetnosti i književnosti najsavremenije nešto posaosistematizovanja naporan lep i Predstoji piritnih brda. malog borskih grma iza Sloganove se zbirki. Što i dragocenih vrednih i trud na prezentaciji artefakata brojnih njegovog časopisa i očuvanju izlaženja na kontinuitetu istrajavanje kao se čita to tiče, sitničavoj njegovoj se u društvu, budući da neće biti preteško, verovatno To koncepta. nije dogodilo u poslednjih ništa dvade nepismenosti gotovo hibernaciji i kulturološkoj 1. maj. za ru/ši/lo nije niiišta set godina. Ili: Ukućani Literatura: (2005). 1950–1980. СССР. в литература Неподцензурная самиздата. Антология институт Международный Москва: Барбакадзе). Ш. М. и Игрунов В. В. (Уред. гуманитарно политических исследований. CID. ciničnog. Podgorica: uma (2008). Kritika Peter. Sloterdijk, (1999). Miško. Šuvaković. . Beograd / Novi Sad: Prometej. Sad: Prometej. / Novi je posle 1950. Beograd 1988. Rodopi, . Amsterdam: Nonsense Literary of Tigges, (1988). Wim. An Anatomy

43 decembar 2011 -januar2012. Intervjui radnicima sa iradnicama izinstitucija kulture iumetnicimaumetnicamakoji učestvuju naizložbi,

44 trajni čas umetnosti: bor 45 Intervjui sa radnicima i radnicama iz institucija kulture i umetnicima i umetnicama koji učestvuju na izložbi, na učestvuju koji i umetnicama i umetnicima kulture iz institucija i radnicama sa radnicima Intervjui 2012. - januar 2011 decembar Posebno sezahvaljujemo Draganu Stojmenoviću. CK13. Mitrašinoviću, D. Saši Lović, MariuGualtieriu,AniciStojanović Polgaru iZsoltu izOmladinskog centra izložbi: AniStefanović, VladimiruRadivojeviću, IviciOsmanovski, MilanuStošić, Miroslavu JeleniMiletić, Igoru Jovanoviću, MarijiJovičić, Đorđević, SuzaniNedi Mijić, umetnicimaiumetnicamakoji učestvuju na Ani Janković, Trifunoviću, Saši SlađaniĐurđekanović, Vesni Tešović, Danijeli Matović, Kabiću, Dušanu “Asocijaciji za razvoj opštineBor”, za Centru planiranje razvoja urbanog izBeograda, Goranu Milenkoviću, Ekonomsko trgovinske škole izBora, Muzeju Rudarstva imetalurgije, Bor, Istorijskom arhivu,Bor, UG Zahvaljujemo se:Narodnoj biblioteciučenicima iučenicama uBoru, Gimnazije“Bora Stanković” i 500 Tiraž: Standard Beograd 2, Štampa Andreja Mirić Grafičko oblikovanje: Predrag Rajić Lektura ikorektura: Vida Knežević iMarko Goran Milenković, Miletić, kuda.org JelenaMiletić, Autori tekstova: Marko Miletić Vida Knežević Urednici kataloga: Centar za nove medije_kuda.org, Novi Sad Izdavač: Narodna biblioteka Bor, februar 2012. katalog izložbe Trajni časumetnosti:Bor. nepoznatog. Re-izvođenje — impressum

46 trajni čas umetnosti: bor Grad Novi Sad Novi Grad Generator, Vranje Generator, Program podržali: Program UrbanIN, Novi Pazar UrbanIN, Novi Saradnici u programu: Saradnici Narodna biblioteka Bor biblioteka Narodna PRESS to EXIT (Skoplje) EXIT (Skoplje) PRESS to Kulturni centar Zrenjanin Zrenjanin centar Kulturni Centar_kuda.org (Novi Sad) (Novi Centar_kuda.org Kulturni centar Rex (Beograd) Rex centar Kulturni Fond za otvoreno društvo, Srbija društvo, otvoreno za Fond Partneri u programu U, IZ, KA, U, ZA: u programu Partneri Ministarstvo kulture, informisanja i informisanja kulture, Ministarstvo informacionog društva Republike Srbije Srbije Republike društva informacionog STEALTH.unlimited (Beograd-Roterdam) STEALTH.unlimited CIP - Katalogizacija u publikaciji Biblioteka Matice srpske, Novi Sad Novi srpske, Matice Biblioteka u publikaciji CIP - Katalogizacija ISBN 978-86-88567-01-5 ID 269492487 - COBISS.SR

47 2012. slobodni umetnik slobodni 2012. nedopustivo." vrt nego kultura što je više sredstava dobijaZoo za kulturu iumetnost, grada Bora maloizdvaja mislim idaseizbudžeta bolje, mnogo još mnogo dovoljno idamože itreba Naravnogodina. dato nije pomaka zadnjih par desavanja uBoru,ima "Što setičekulturnih

48 trajni čas umetnosti: bor