00 Impresum.Qxp
Total Page:16
File Type:pdf, Size:1020Kb
Mostovi ^asopis za prevodnu knji`evnost Broj 146 2009. sveska 2 Izdava~: Udru`enje knji`evnih prevodilaca Srbije Francuska 7 11000 Beograd tel/fax 26-27-493 e-mail: [email protected] website: www.mostovi.net Redakcija: Arpad Vicko Drinka Gojkovi} (glavni urednik) Vladislava Gordi}-Petkovi} Oblikovanje: [KART Prelom: studio ^avka (Neboj{a ^ovi}) Lektura i korektura: Zorica Galonja Kompjuterska priprema: Radovan Galonja [tampa: Standard 2, Beograd Tira`: 500 Rukopisi se ne vra}aju Broj 146 ulazi u {tampu 7. novembra 2009. SADR@AJ — Svet knji`evnosti O stvarima i ljudima. Nova proza iz Nema~ke — autori projekta: Literarisches Colloquium Berlin i Goethe Institut Beograd . 5 Katja Lange-Miler Zle ovce . 7 Ijoma Mangold o romanu Katje Lange-Miler sadr`aj Poetska snaga gole istine . 19 – prevela Vir|inija Pasku Tomas fon [tajneker Za{ti}eni prostor . 23 Zigrid Lefler o romanu Tomasa fon [tajnekera Ironi~an pogled na kolonijalni svet . 36 – preveo Neboj{a Bara} Danijela Danc ^uvar kule . 39 Martin Bruh o romanu Danijele Danc Iznad rata. Danijela Danc stvara {kolu perspektiva — . 54 – prevela Tijana Tropin @u`a Bank Ledeno doba . 57 Najvrelije leto . 66 – preveo Jan Krasni Andreas Izen{mit o zbirci pripovedaka @u`e Bank Najvrelije leto Objave gubitaka . 70 – preveo M. B. Norbert Niman [kola nasilja . 73 Rihard Kemerlings o romanu Norberta Nimana Svejedno je, ali... 85 – preveo Neboj{a Bara} Luc Zajler Usred {uma . 89 Helmut Betiger o pripovetkama Luca Zajlera Melanholi~no intonirane pripovetke . 102 – prevela Spomenka Kraj~evi} — Nova klasika Rene Dekart i Elizabeta od Boemije Filozof i princeza – preveo s francuskog i priredio Aljo{a Mimica . 103 — Problemi prevo|enja Zoran Minderovi} Vitgen{tajn u prevodila~koj magli . 112 Zorica Man~i} O nekim odstupanjima u posrednom prevodu . 117 Pisma redakciji Slobodanka Gli{i} . 125 Zoran Paunovi} . 126 — Esej Mostova Mirjana Marinkovi} Od Orhona do Orhana . 127 — Anketa Mostova Prevod, prelom i korice: vizuelni identitet knjige U~esnici ankete: Marko ^udi}, Srpko Le{tari}, Mirjana Marinkovi}, Ljubi{a Raji}, Draginja Ramadanski, Miroslava Spasi}, Dragana Star~evi} . 135 — Knjige Ksenija Radulovi} Dramski kroki – od Indije do In|ije Kratke, kra}e i najkra}e drame na svetu. Priredio: Jovan ]irilov . 148 Nenad Tomovi} Prikaz jednog re~nika – Boris Hlebec: Standardni srpsko-engleski re~nik 151 — Doga|aji Iz istorije prevodila{tva: Zdenko [kreb – Tri pisma Branimiru @ivojinovi}u . 153 Predstavljena Bibliografija Branimira @ivojinovi}a Jelena Staki}, Mirko Krivokapi}, Dolores Kalo|era Petrovi}, Mia David, Drinka Gojkovi} . 156 Nikola @ivojinovi} Moj otac Branimir @ivojinovi} . 172 Milan \or|evi} Pomalo li~no. Jedno se}anje . 175 — Drama Dejvid Vilijamson Beli mu{karci iz pro{lih vremena – prevela s engleskog Jasna Novakovi} . 177 — Prevodioci Mostova . 249 YU ISSN 0350-6525 O stvarima i ljudima. Nova proza iz Nema~ke Autori projekta: Literarisches Colloquium Berlin i Goete Institut Beograd 5 Katja Lange-Miler © Tobias Bom 6 — Katja Lange-Miler — Zle ovce S nema~kog prevela Vir|inija Pasku Le`imo na dva madraca, ne dodiruju}i se sa strane, ali glave uz glavu. Arterija svet knji`evnosti nad tvojom slepoo~nicom pulsira mi uz obraz. Tvoja kosa mi dodiruje nos, ali ne golica, samo miri{e – na {ampon, i na tebe. Ve} minutima ili satima gotovo da se ne pomeramo, ne govorimo ni{ta, di{emo plitko. O~i su ti zatvorene, a moje gledaju uvis ka otvorenom prozoru, u kome se ne ukazuje ni{ta osim par~eta vedrog, ni svetlog niti tamnog neba. I ako bih se uop{te ne{to zapitala, onda samo, da li svi}e ili se smrkava. Ne ose}am se ni umorno niti budno, ni te{ko niti lako, ne moram ni da pu{im ni da jedem, niti da pijem, ni da idem u toalet. Nemam potrebu za distancom, ali ni `elju da te zagrlim. Slobodna sam, ne za sve ve} od svega, pa ipak nisam usamljena… Taj film po~inje ~im pomislim na tebe, na nas. Gledam ga i istovremeno vidim sebe u njemu (igrati bi verovatno bila pogre{na re~), ne kao `enu kakva sam sada, ve} onakvu kakva sam bila pre mnogo godina: mla|a, lep{a i naj~e{}e uz tebe. Ne mogu da vratim taj ve} pomalo izbledeli i izgrebani film, mogu samo da ga ubrzam ili razvu~em, da zaustavim sekvence koje mi se dopadaju, sve dok privi|enje ne nestane, jer opet zvoni telefon ili po{tar, ili sam, budu}i da me ni{ta drugo ne gnjavi, stigla do danas bli`e, sutra dalje obale sna. [to du`e traje film to je manje doga|aja u njemu; a mo`da pore|enje sa bioskopskim ili televizijskim filmom, {to se uz zapinjanje odmotava, nije najbolje, mo`da te slike, {to mi jedna za drugom trepere preko mre`nja~a, pre spadaju u seriju ne vrlo o{trih, i stoga sli~nih dijapozitiva, ~iji nehoti~ni, nikada identi~ni redosled zavisi od mojih treptaja, od toga kada mi se i koliko ~esto o~i zatvaraju, otvaraju, zatvaraju… Par~e polutamnog neba veli~ine prozora, bez oblaka i zvezda, jarkocrveno presvu~eni madraci u dnu moje sobe, na{a tela koja po~ivaju, mi na ulicama Berlina, ti kod D`oa, ja pred kutijom sa starudijom…, samo jo{ snaga moje uobrazilje stvara svaku pojedina~nu sliku i sve njih zajedno, {to opravdava metaforu sa filmom kao i sa serijom dijapozitiva, da nije mirisa tvoje kose, lepljive topline tvojih slepoo~nica i mojih obraza, na{eg asinhronog disanja i skromnosti koja obe}ava slobodu, koju sam ose}ala i stalno iznova ose}am, koju, otkako sam je po prvi put do`ivela, nazivam sre}om, o~aravaju}e nedramati~nom sre}om, koja mi se vra}a kad god je se setim. 7 S Da li je trebalo da se, kad se na{ film davao u realnom vremenu, kad smo bili za fotografisanje, raspitujem za tvoja ose}anja, mada si se gotovo uvek pravio da se ona ~ak ni tebe ne ti~u? Da li si uop{te mogao da govori{ o svojim ose}anjima? Ili si mislio da ih je lak{e izraziti fizi~ki, pogledima, mimikom, gestovima – a ponekad i kurcem? Jesam li se ikada usudila da te pitam {ta se krije iza tvog ponosnog izraza lica kao u belog medveda, tvoje odsutne ravnodu{nosti, retkih napada akcionizma ili ljubavi? Kad god sam to htela da znam, a htela sam dovoljno ~esto, maskirala bih odgovaraju}u re~enicu u navodno najtipi~niju od svih prostih `enskih upitnih re~enica: [ta ti misli{? Tvoj jo{ oskudniji i klasi~no mu{ki odgovor gotovo uvek je glasio: “Ni{ta.” Ili: “Ni{ta konkretno.” Nesumnjivo, nisi spadao me|u one kojima je razgovor potreban, bio si }utljiv, i {to je jo{ va`nije, diskretan. Bio si privr`en – u svojim boljim trenucima – parolama i krilaticama, poentiranim izrekama, ali voleo si da ~ita{, fantastiku, najdeblje romane koji su se mogli nabaviti. Tebi je re~ lak{e upadala u oko i i{la od ruke nego preko usana; zavr{io si za tipografa, kao i ja. “Sino} sam po prvi put posle ~itave ve~nosti ubacio u kljun poslasticu. Divno je biti slobodan, dok je sunce tako toplo. Ali hobi moram i dalje da batalim, sasvim konsekventno. U planu stoji: nabaviti lovu, i}i na karate, potra`iti sopstvenu gajbu.” Pita{ se za{to ti citiram ono {to si sam napisao? Zato {to je sveska sa tvojim nedatiranim bele{kama, koju za sve vreme koje smo proveli zajedno nikada nisam videla kod tebe, tada pripala meni, i ja ne znam da li se – i ako, koliko dobro – se}a{ svojih ta~no osamdeset devet re~enica u kojima se ne pojavljuje moje ime i koje }u ti uprkos tome ili upravo stoga ponoviti, ne hronolo{ki, ali re~ po re~, do kraja na{e pri~e. Ah, Hari, da je ta sveska zavr{ila kod nekog drugog, a on bio dovoljno radoznao da je pro~ita, ne bi ~ak mogao ni da nasluti da je mene ikada bilo u tvom `ivotu, koji je bio i jeste moj. II Bila je slu~ajnost da smo se sreli. A {ta drugo? Mo`da ipak ne{to kao sudbina, jer smo isto tako mogli i da se mimoi|emo. Toga dana, kad smo se slu~ajno sreli, ti nisi bio sam, a ja nisam bila ni dvanaest meseci daleko odande gde sam odrasla i ostala do svoje trideset devete godine. U svako doba mogu da se setim i scena onog sedamnaestog aprila 1987., koje su se – barem u prvim satima – ticale mene a mo`da ~ak i tebe; i za razliku od svet knji`evnosti 8 slika idile na madracu iz filma i sa dijapozitiva, ove scene svaki put bivaju sve jasnije i detaljnije, i stoje mi upravo sada gotovo kao u tekstu pred o~ima, kao da se nisu dogodile, ve} su izmi{ljene, rezultat moje ma{te kojom upravlja mo}na ~e`nja: Metro se zaustavio iznad trga Nolendorf, iza{la sam i ponovo se obradovala gotovo pustoj {irini {to mi je le`ala pod nogama, oivi~ena kioscima za prodaju dener-}evapa, kafeima, prodavnicama tre}erazredne robe i {tandovima sa cve}em, a i zbog toga {to sam prethodnog dana sa jeftinim nov~anikom izgubila samo sitni{, ali ne dokument koji je izbeglici iz DDR-a, u{lom u zemlju preko prihvatnog logora Marijenfelde, omogu}avao da ~itave godine besplatno koristi sva javna prevozna sredstva. Prole}no sunce bilo je visoko na nebu i bacalo ble{tavu, gotovo belu svetlost na trg {to je posle otopljavanja, kome pak nije usledila ki{a, delovao isto toliko nevino koliko i propalo; jo{ vidim i ono dete, mr{avu devoj~icu u fluorescentno zelenoj vetrovci, {to mi je sleva u{la u vidno polje, vukla za sobom kesu sa opremom za fizi~ko i o~igledno nije u`ivala u be`anju sa ~asova.