Mostovi ^asopis za prevodnu knji`evnost Broj 146 2009. sveska 2

Izdava~: Udru`enje knji`evnih prevodilaca Srbije Francuska 7 11000 Beograd tel/fax 26-27-493 e-mail: [email protected] website: www.mostovi.net

Redakcija:

Arpad Vicko Drinka Gojkovi} (glavni urednik) Vladislava Gordi}-Petkovi}

Oblikovanje: [KART Prelom: studio ^avka (Neboj{a ^ovi}) Lektura i korektura: Zorica Galonja Kompjuterska priprema: Radovan Galonja [tampa: Standard 2, Beograd Tira`: 500 Rukopisi se ne vra}aju Broj 146 ulazi u {tampu 7. novembra 2009. SADR@AJ

— Svet knji`evnosti O stvarima i ljudima. Nova proza iz Nema~ke — autori projekta: Literarisches Colloquium Berlin i Goethe Institut Beograd ...... 5 Katja Lange-Miler Zle ovce ...... 7

Ijoma Mangold o romanu Katje Lange-Miler sadr`aj Poetska snaga gole istine ...... 19 – prevela Vir|inija Pasku

Tomas fon [tajneker Za{ti}eni prostor ...... 23 Zigrid Lefler o romanu Tomasa fon [tajnekera Ironi~an pogled na kolonijalni svet ...... 36 – preveo Neboj{a Bara} Danijela Danc ^uvar kule ...... 39 Martin Bruh o romanu Danijele Danc Iznad rata. Danijela Danc stvara {kolu perspektiva — ...... 54 – prevela Tijana Tropin @u`a Bank Ledeno doba ...... 57 Najvrelije leto ...... 66 – preveo Jan Krasni Andreas Izen{mit o zbirci pripovedaka @u`e Bank Najvrelije leto Objave gubitaka ...... 70 – preveo M. B.

Norbert Niman [kola nasilja ...... 73 Rihard Kemerlings o romanu Norberta Nimana Svejedno je, ali...... 85 – preveo Neboj{a Bara}

Luc Zajler Usred {uma ...... 89 Helmut Betiger o pripovetkama Luca Zajlera Melanholi~no intonirane pripovetke ...... 102 – prevela Spomenka Kraj~evi}

— Nova klasika Rene Dekart i Elizabeta od Boemije Filozof i princeza – preveo s francuskog i priredio Aljo{a Mimica ...... 103 — Problemi prevo|enja Zoran Minderovi} Vitgen{tajn u prevodila~koj magli ...... 112 Zorica Man~i} O nekim odstupanjima u posrednom prevodu ...... 117 Pisma redakciji Slobodanka Gli{i} ...... 125 Zoran Paunovi} ...... 126

— Esej Mostova Mirjana Marinkovi} Od Orhona do Orhana ...... 127

— Anketa Mostova Prevod, prelom i korice: vizuelni identitet knjige U~esnici ankete: Marko ^udi}, Srpko Le{tari}, Mirjana Marinkovi}, Ljubi{a Raji}, Draginja Ramadanski, Miroslava Spasi}, Dragana Star~evi} . . . . . 135

— Knjige Ksenija Radulovi} Dramski kroki – od Indije do In|ije Kratke, kra}e i najkra}e drame na svetu. Priredio: Jovan ]irilov ...... 148 Nenad Tomovi} Prikaz jednog re~nika – Boris Hlebec: Standardni srpsko-engleski re~nik 151

— Doga|aji Iz istorije prevodila{tva: Zdenko [kreb – Tri pisma Branimiru @ivojinovi}u ...... 153 Predstavljena Bibliografija Branimira @ivojinovi}a Jelena Staki}, Mirko Krivokapi}, Dolores Kalo|era Petrovi}, Mia David, Drinka Gojkovi} ...... 156

Nikola @ivojinovi} Moj otac Branimir @ivojinovi} ...... 172

Milan \or|evi} Pomalo li~no. Jedno se}anje ...... 175

— Drama Dejvid Vilijamson Beli mu{karci iz pro{lih vremena – prevela s engleskog Jasna Novakovi} ...... 177

— Prevodioci Mostova ...... 249

YU ISSN 0350-6525 O stvarima i ljudima. Nova proza iz Nema~ke

Autori projekta: Literarisches Colloquium Berlin i Goete Institut Beograd 5 6 Katja Lange-Miler © Tobias Bom — Katja Lange-Miler

— Zle ovce

S nema~kog prevela Vir|inija Pasku

Le`imo na dva madraca, ne dodiruju}i se sa strane, ali glave uz glavu. Arterija svet knji`evnosti nad tvojom slepoo~nicom pulsira mi uz obraz. Tvoja kosa mi dodiruje nos, ali ne golica, samo miri{e – na {ampon, i na tebe. Ve} minutima ili satima gotovo da se ne pomeramo, ne govorimo ni{ta, di{emo plitko. O~i su ti zatvorene, a moje gledaju uvis ka otvorenom prozoru, u kome se ne ukazuje ni{ta osim par~eta vedrog, ni svetlog niti tamnog neba. I ako bih se uop{te ne{to zapitala, onda samo, da li svi}e ili se smrkava. Ne ose}am se ni umorno niti budno, ni te{ko niti lako, ne moram ni da pu{im ni da jedem, niti da pijem, ni da idem u toalet. Nemam potrebu za distancom, ali ni `elju da te zagrlim. Slobodna sam, ne za sve ve} od svega, pa ipak nisam usamljena…

Taj film po~inje ~im pomislim na tebe, na nas. Gledam ga i istovremeno vidim sebe u njemu (igrati bi verovatno bila pogre{na re~), ne kao `enu kakva sam sada, ve} onakvu kakva sam bila pre mnogo godina: mla|a, lep{a i naj~e{}e uz tebe. Ne mogu da vratim taj ve} pomalo izbledeli i izgrebani film, mogu samo da ga ubrzam ili razvu~em, da zaustavim sekvence koje mi se dopadaju, sve dok privi|enje ne nestane, jer opet zvoni telefon ili po{tar, ili sam, budu}i da me ni{ta drugo ne gnjavi, stigla do danas bli`e, sutra dalje obale sna. [to du`e traje film to je manje doga|aja u njemu; a mo`da pore|enje sa bioskopskim ili televizijskim filmom, {to se uz zapinjanje odmotava, nije najbolje, mo`da te slike, {to mi jedna za drugom trepere preko mre`nja~a, pre spadaju u seriju ne vrlo o{trih, i stoga sli~nih dijapozitiva, ~iji nehoti~ni, nikada identi~ni redosled zavisi od mojih treptaja, od toga kada mi se i koliko ~esto o~i zatvaraju, otvaraju, zatvaraju… Par~e polutamnog neba veli~ine prozora, bez oblaka i zvezda, jarkocrveno presvu~eni madraci u dnu moje sobe, na{a tela koja po~ivaju, mi na ulicama Berlina, ti kod D`oa, ja pred kutijom sa starudijom…, samo jo{ snaga moje uobrazilje stvara svaku pojedina~nu sliku i sve njih zajedno, {to opravdava metaforu sa filmom kao i sa serijom dijapozitiva, da nije mirisa tvoje kose, lepljive topline tvojih slepoo~nica i mojih obraza, na{eg asinhronog disanja i skromnosti koja obe}ava slobodu, koju sam ose}ala i stalno iznova ose}am, koju, otkako sam je po prvi put do`ivela, nazivam sre}om, o~aravaju}e nedramati~nom sre}om, koja mi se vra}a kad god je se setim. 7 S

Da li je trebalo da se, kad se na{ film davao u realnom vremenu, kad smo bili za fotografisanje, raspitujem za tvoja ose}anja, mada si se gotovo uvek pravio da se ona ~ak ni tebe ne ti~u? Da li si uop{te mogao da govori{ o svojim ose}anjima? Ili si mislio da ih je lak{e izraziti fizi~ki, pogledima, mimikom, gestovima – a ponekad i kurcem? Jesam li se ikada usudila da te pitam {ta se krije iza tvog ponosnog izraza lica kao u belog medveda, tvoje odsutne ravnodu{nosti, retkih napada akcionizma ili ljubavi? Kad god sam to htela da znam, a htela sam dovoljno ~esto, maskirala bih odgovaraju}u re~enicu u navodno najtipi~niju od svih prostih `enskih upitnih re~enica: [ta ti misli{? Tvoj jo{ oskudniji i klasi~no mu{ki odgovor gotovo uvek je glasio: “Ni{ta.” Ili: “Ni{ta konkretno.” Nesumnjivo, nisi spadao me|u one kojima je razgovor potreban, bio si }utljiv, i {to je jo{ va`nije, diskretan. Bio si privr`en – u svojim boljim trenucima – parolama i krilaticama, poentiranim izrekama, ali voleo si da ~ita{, fantastiku, najdeblje romane koji su se mogli nabaviti. Tebi je re~ lak{e upadala u oko i i{la od ruke nego preko usana; zavr{io si za tipografa, kao i ja.

“Sino} sam po prvi put posle ~itave ve~nosti ubacio u kljun poslasticu. Divno je biti slobodan, dok je sunce tako toplo. Ali hobi moram i dalje da batalim, sasvim konsekventno. U planu stoji: nabaviti lovu, i}i na karate, potra`iti sopstvenu gajbu.”

Pita{ se za{to ti citiram ono {to si sam napisao? Zato {to je sveska sa tvojim nedatiranim bele{kama, koju za sve vreme koje smo proveli zajedno nikada nisam videla kod tebe, tada pripala meni, i ja ne znam da li se – i ako, koliko dobro – se}a{ svojih ta~no osamdeset devet re~enica u kojima se ne pojavljuje moje ime i koje }u ti uprkos tome ili upravo stoga ponoviti, ne hronolo{ki, ali re~ po re~, do kraja na{e pri~e. Ah, Hari, da je ta sveska zavr{ila kod nekog drugog, a on bio dovoljno radoznao da je pro~ita, ne bi ~ak mogao ni da nasluti da je mene ikada bilo u tvom `ivotu, koji je bio i jeste moj.

II

Bila je slu~ajnost da smo se sreli. A {ta drugo? Mo`da ipak ne{to kao sudbina, jer smo isto tako mogli i da se mimoi|emo. Toga dana, kad smo se slu~ajno sreli, ti nisi bio sam, a ja nisam bila ni dvanaest meseci daleko odande gde sam odrasla i ostala do svoje trideset devete godine. U svako doba mogu da se setim i scena onog sedamnaestog aprila 1987., koje su se – barem u prvim satima – ticale mene a mo`da ~ak i tebe; i za razliku od svet knji`evnosti 8 slika idile na madracu iz filma i sa dijapozitiva, ove scene svaki put bivaju sve jasnije i detaljnije, i stoje mi upravo sada gotovo kao u tekstu pred o~ima, kao da se nisu dogodile, ve} su izmi{ljene, rezultat moje ma{te kojom upravlja mo}na ~e`nja: Metro se zaustavio iznad trga Nolendorf, iza{la sam i ponovo se obradovala gotovo pustoj {irini {to mi je le`ala pod nogama, oivi~ena kioscima za prodaju dener-}evapa, kafeima, prodavnicama tre}erazredne robe i {tandovima sa cve}em, a i zbog toga {to sam prethodnog dana sa jeftinim nov~anikom izgubila samo sitni{, ali ne dokument koji je izbeglici iz DDR-a, u{lom u zemlju preko prihvatnog logora Marijenfelde, omogu}avao da ~itave godine besplatno koristi sva javna prevozna sredstva. Prole}no sunce bilo je visoko na nebu i bacalo ble{tavu, gotovo belu svetlost na trg {to je posle otopljavanja, kome pak nije usledila ki{a, delovao isto toliko nevino koliko i propalo; jo{ vidim i ono dete, mr{avu devoj~icu u fluorescentno zelenoj vetrovci, {to mi je sleva u{la u vidno polje, vukla za sobom kesu sa opremom za fizi~ko i o~igledno nije u`ivala u be`anju sa ~asova. Sa simsa pored kioska uzela sam izgu`vane novine “Bingo-BZ” sa va`e}im datumom, koje je njihov biv{i vlasnik, verovatno zato {to mu nije bilo po volji da ne{to {to je pla}eno i jo{ uvek upotrebljivo, naprosto baci, tamo odlo`io – za nekoga poput mene, jer tada sam volela da ~itam tra~eve i jezive pri~e, {to su pod upadljivim i ponekad veoma ~udnim naslovima stajale u uskim stupcima. Prele}u}i novine, sa cigaretom me|u usnama, uputih se ka svom pravom cilju, kadi u stanu socijalnog radnika doseljenog iz Bavarske, kojeg sam volela – kad vi izleteste iza ugla, ti i tvoj ortak. Pona{ali ste se ~udno, razuzdano, {tavi{e kao poludeli: kao dva psa {to su se otkinuli s lanca, ali su tek jednu no} prespavali pod tu|im prozorima i jo{ uvek nisu jako gladni; pa ipak, svetlucanje u njihovim zenicama, to ludilo kojim jedan drugog dr`e u raspolo`enju, ukazuje na to da }e uskoro upoznati i platiti cenu slobode.

Lepi ste mu{karci bili, obojica, ti plavook, bled, pepeljasto plav, onaj pored tebe maslinaste puti, sme|e kovrd`ave kose, sa nao~arima za sunce, srebrnom min|u{icom. A da su duksevi, zategnuti preko va{ih {irokih ramena, verovatno poticali iz zaliha ode}e radni~ke dobrotvorne organizacije, tada jo{ nisam prime}ivala. Mora da sam i ja vama, mada nisam bila na{minkana, a moje sna`no telo se nalazilo u haljini ~ija se vrsta karakteristi~no naziva ravan kroj, isto tako upala u o~i kao i vi meni, jer ste zastali, ti sa moje leve strane, a onaj drugi sa desne. “Pa, lutko za ma`enje, kuda?” rekao si – tako razvu~eno jasno, da sam na trenutak pomislila kako si ve} popio tri-~etiri piva. Ali u tvom dahu, koji sam mogla da osetim, jer ti se lice, dok si govorio, pribli`ilo mome, nije bilo ni~eg kiselkasto alkoholnog, ali zato ne~eg, od ~ega sam dobila `elju za kakaom. Ne znam vi{e {ta sam ti odgovorila, ali re~ lutka za ma`enje postigla je `eljeni

u~inak, pogotovo {to me je dovela do saznanja da si, uprkos tvom iritantno svet knji`evnosti 9 sporom na~inu izra`avanja, jako zaokupljenom ~istim izgovorom, mogao biti samo iz Berlina, ali ne neko ko je odrastao na istoku. Do toga dana, kad sam naletela na vas, nikada nisam s ove strane zida srela nekog tako mladog i uz to, prema kli{eima, dovitljivog zemljaka ili ta~nije sugra|anina. Malobrojni ljudi koje sam u mesecima posle logora Marijenfelde bolje upoznala, poticali su – kao Bavarac sa kadom – sa juga Nema~ke, i smatrali Samostalno politi~ko ujedinjenje nekom vrstom privremenog logora, u kome se mo`e studirati i tako sasvim legalno ignorisati “poziv u vojsku”, “u rat”, kako smo govorili mi “sa druge strane”. Potrajalo je neko vreme dok nisam shvatila da se ti drugi ne razlikuju bitno od mene “iz biv{e isto~ne zone”, da su i oni pobegli od ne~ega, {tavi{e, da su svi ti Nemci sa severa, juga, zapada i istoka, {to su ovamo zbrisali, zajedno sa Turcima, Italijanima, Grcima, Kinezima, Francuzima, Amerikancima … ~inili oko polovine stanovni{tva onog dela moga grada, u kome nisam bila ro|ena. Na prednaslovnoj strani prve knjige koju sam kao piratsko izdanje kupila od prvog novog novca u nekom lokalu, po~etkom decembra 1986., napisala sam: Otkada, imaju}i u se}anju topografiju isto~nog dela, hodam zapadnim delom Berlina, znam da je ovaj grad zaista jedan; zgrade preostale na obe strane li~e jedna na drugu isto kao i one nastale posle rata. Berlin, zapadni i isto~ni, podse}a me na poklon kupljen u nu`di, na kutiju slatki{a iz robne ku}e, koja potom nedeljama stoji neprime}ena, jer joj sadr`aj nije posebno ukusan (ovde bi oni rekli “slastan”). U udubljenjima plasti~nog reljefa ~u~e, posivele ili na~ete i `alosno ostavljene, desno gole praline, a levo one umotane u zlatan omot, koje, izva|ene iz omota, li~e na ostale – u dlaku ta~no, moglo bi se re}i, kad bi praline imale dlake. Na listu kalendara od ~etrnaestog marta 1987., koji je kao obele`iva~ strana le`ao upravo u toj knjizi, zapisala sam i slede}e dve re~enice: Tumaram, gledam ljude i mislim: on i on i ona i ona… kao i ja, i oni su nekada do{li ovamo, da bi odmah otputovali dalje ili se opet vratili, najkasnije poslednjim vozom. Ali svi vozovi su odavno oti{li, a poslednji nikada nije ni krenuo; otada smo na `elezni~koj stanici, a ona se zove Zapadni Berlin – Zoolo{ki vrt.

“Ja Hari, ovo Beno”, rekao si, savijaju}i se u kolenima, ali bez naklona. A ja sam Zoja, dodala sam – prili~no nevoljno, jer sam se pla{ila da }e sada, kao gotovo svaki put kad bih se ovde na zapadu nekome predstavila, odmah opet uslediti veliki kikot. – “Zoja? Ah, i kako dalje? Zrno ili sos?!” Samo sam jednom poku{ala da objasnim da nisam ja odgovorna za svoje ime ve} moja majka, jer ona je, upravo i u “u te{kim satima” svog “prvog poro|aja” morala da misli na svog idola, “partizanku Zoju Kosmodemjanskaju, koju su pogubili nema~ki fa{isti”, koja je kao “zvezda vodilja” trebalo “da mi osvetljava `ivotni put” – i uzvra}eno mi je jo{ ja~im smehom. Ali vi se niste smejali vi{e nego pre. “I, Zojo”, rekao si, “{ta ima? Ho}emo li da odemo na kakao?” svet knji`evnosti 10 Pogled kojim sam uzvratila tvom mora da ti je pokazao koliko zate~eno sam se osetila. Odakle si znao kakvu je asocijaciju miris tvog daha izazvao u meni? Va{ bezobrazni nastup me je ionako zbunio, ali da mi neko ~ita misli, to je zaista bilo neprijatno, ali i uznemiruju}e, pogotovo {to si ti bio taj. Zalepetala sam rukama, kao da bih tako mogla da napustim zemlju ili vam barem na taj stidljivi na~in stavim do znanja da niste normalni. Ne{to me je privla~ilo tebi, a istovremeno me je ne{to drugo opominjalo: sitni~ava tromost srca, svakako zasnovana na iskustvu. Zar nisu, kako je jednom rekla moja baka, ve}ina avantura na kraju bile samo skupe ve~eri? Osim toga, o~ekivala me je Kri{tofova kada; uop{te se nisam ose}ala dovoljno sve`om za nejasnu ~e`nju {to me je obuzela i htela da me baci tebi oko vrata. Ili se kroz pupak uvukla u mene – kao gas {to mi se skupio iza dijafragme, ra{irio se i ve} po~eo da mi podi`e raspolo`enje? Ne, rekoh, ne mogu. ^ekaju me. “Okej”, re~e tvoje dru{tvo, koje dotle nije imalo re~, o~igledno s olak{anjem – i zgrabi te za rukav, tako ~vrsto, da je truli triko zaista ispustio neku vrstu jauka, jer si zastao, nisi `eleo da te odvuku, isto koliko ni ja. Pa ipak, u~inila sam ono na {ta su me primorala moja zava|ena ose}anja; krenula sam, zavrtelog mozga, ne skre}u}i pogled sa tebe, i doviknula ti: Mo`da kasnije. Tad si se oslobodio, tako da ti se rukav pocepao kao papir, pojurio za mnom, stigao me. “Dobro, ta~no u tri, ba{ ovde”, rekao si o{tro, gotovo prete}i, i prestao da me prati{ tek kada sam, po{to sam ve} naletela na jednu prolaznicu, odlu~ila da od sada ipak gledam ispred sebe.

III

Kri{tofa, onog sa kadom, neobi~no velikom, upoznala sam krajem januara u lokalu, snu svake `ene sa istoka, koji se ostvario, Malibuu na trgu Vinterfeld, ~iji je pod do visine ~lanaka bio posut najfinijim belim peskom sa pla`e. Me|u stolovima stajale su ve{ta~ke palme i prava, od gustog dima cigareta i nedostatka sun~eve svetlosti napola uvenula drvca fikusa bend`amina. Ru`i~aste neonke u obliku d`inovskih flamingosa protezale su se du` crnih zidova, a sa plafona su visile okrugle svetiljke koje su bacale difuznu plavu svetlost. Pre svega, zbog tog plavog svetla vrlo rado sam pose}ivala ovaj lokal, jer je ~inilo da hamburgeri, svinjska rebarca i krompir u foliji, {to su se tamo mogli poru~iti, izgledaju bedno bljutavi. I tako nikad ne bih pojela vi{e nego {to je zaista bilo potrebno, kako me veoma mali kokteli, koji su zato ko{tali samo polovinu uobi~ajene cene, ne bi munjevito oborili. Kri{tof je seo prekoputa mene, jer su sva ostala mesta bila zauzeta. Skoro da je i{~a{io vrat gledaju}i oko pola sata ka vratima, ne prime}uju}i pri tom ljude {to su navirali i izlazili, i uz to munjevito praznio bocu “rozea” koju su mu doneli, a da nije morao da je poru~i. Po{to se o~ekivana osoba, izvesna Adrien, kako

se uskoro ispostavilo, nije pojavila, Kri{tof, ~ije je lepo lice pocrvenelo zbog svet knji`evnosti 11 toga {to je brzo pio, a mo`da i od besa, tresnu nov~anik od izlizane ko`e pokraj ~a{e, ustade i okrete se oko sopstvene ose, tra`e}i – kao gusenica koja je stigla do vrha travke i ne zna kud }e dalje – ali nigde nije bilo mr{ave konobarice, koja je uvek izgledala kao da je u velikoj `urbi. Nasledstvo, upitah glasno i polo`ih prste na nov~anik. Ali Kri{tof ne samo da nije pla{ljivo zgrabio svoju imovinu, ve} odgovori iskeziv{i se, kao da sam htela da ga oslobodim ve}eg zla nego {to je novac: “Ne, jo{ ne, jo{ uvek sam `iv.” Opet sede, mahnu konobarici, samo {to su se vrata toaleta zalupila za njom, upita, sme li da me ~asti, bilo ~ime, naru~i za sebe jo{ jednu bocu “rozea” i re~e: “Drago mi je, ja sam Bavarac Kri{tof Majer.” Rekoh mu ko sam i odakle sam, a onda smo se malo ~udili, i to ba{ tako, kako su zahtevale na{e uloge, on, jer nisam volela votku, a ja, zato {to se dr`ao tog sme{nog svetlocrvenog vina, mada su ovde to~ili ~uveno minhensko pivo. Kri{tof se izja{njavao kao `itelj Augsburga, koji je odrastao “u blizini Brehtove roditeljske ku}e” i pre {est godina do{ao u Berlin da studira pedagogiju. Ali to mu je uskoro “dojadilo”, i to zato {to ne misli “ozbiljno” da “jednom dresira decu”. Sada se pomalo bavi projektom za mlade pod nazivom Pumpa, a za vikend ima posao koji mu opet pone{to donosi. “A ti? Koji te je |avo naterao da okrene{ le|a DDR-u?” Kri{tof nije bio toliko netakti~an da me, kao {to su to ve} mnogi u~inili, “optu`i za izdaju stvari socijalizma”. ([to me je samo donekle povredilo; jer kao {to smo mi sanjali o alternativi, dopu{tala sam i vama obrnutu iluziju.) Umesto toga, ponudio mi je da ga povremeno, kada bi imao da obavi va`nije stvari ili morao da poseti majku, menjam na njegovom vikend-poslu, a mnogo kasnije, kad smo, teturaju}i se, napu{tali Malibu, i svoju kadu. “Ovo”, zaplitao je Kri{tof jezikom, “ovo je klju~ od na{e stanarske zajednice. Poneo sam ga za Adrien, ali izgleda da ga ona vi{e ne `eli. Mo`e{ da do|e{ kad god ho}e{. Uglavnom rano odlazimo od ku}e i mnogo smo napolju, ili kod devojaka.” Kri{tofova pesnica lagano udari moje rame; iz njegovih usta izlete jo{ “}ao”, koje je zazvu~alo kao “mjau”, onda se okrete i ode, pomalo uko~enih i raskre~enih nogu, kao {to hoda tu`an ali ponosan mu{karac, malo pre kraja no}i. Kad ga je ona progutala, po|oh i ja, u pravcu Tirgartena, greju}i klju~ u ruci. Vi{e bih volela da sam povela Kri{tofa sa sobom, a mnogo radije bih ga otpratila do njega, samo zbog kade. Ali otkad sam `ivela pod njima, nije mi vi{e uspevalo da za sebe pridobijem nekog od tih zapadnjaka sa koliko-toliko sre|enom situacijom. Svakako, nisam bila ni{ta posebno, ali mogla sam da se pohvalim dugim nogama, ~istom ko`om, punim grudima i usnama. Ranije na istoku, dok sam jo{ u`ivala privilegiju zbog egzotike, a gost slobodu da odlu~uje o meri bliskosti i distance, neki od tih gostiju bili su svakako manje izbirljivi. Dva studenta politi~kih nauka, jedan iz Marburga, drugi iz Bremena, jedan za drugim su, “uz pomo}” moje “naklonosti”, kako je to formulisao onaj iz Bremena, “empirijski proverili” “erotske razlike” izme|u svojih “`enskih” i svet knji`evnosti 12 onih na istoku. Tako|e se prili~no dobro se}am jednog stomatologa iz Hajdelberga – i vazektomisanog ameri~kog studenta germanistike, koji je, ugledav{i moju pe}, zapao u tako radosno uzbu|enje da je, dok je no`nim prstima opipavao vru}e kaljeve plo~ice, stalno uzvikivao “oh, it’s crazy”. Pri tom su neki mu{karci, odrasli pokraj mene ili u drugim krajevima na{e zemljice, svakako cenili moju nekomplikovanu narav, koja nije te`ila ~vrstoj vezi; pogotovo {to su se mu{karci sa istoka pored pravih lepotica pre ose}ali nesigurno, jer oni su `eleli, kako se govorilo, “da ih osvoje i ovako ili onako zabavljaju”.

A sada? Jako sam se trudila da istaknem svoje ne ba{ brojne dra`i, uz pomo} ru`a za usne, mre`astih ~arapa, fensi grudnjaka ispod tankih bluza. Ali ne bi se dogodilo ni{ta, mada sam nekih ve~eri u~estvovala u smaraju}em blejanju po kafanama; ni{ta osim povremenog oholog ili kriti~ki pou~nog interesovanja za okolnosti mog – jo{ i prili~no nespektakularnog – “mekog sletanja” na “planetu realno postoje}eg kapitalizma u sun~evom sistemu Devropa”, na kome mi je Kri{tof ~estitao pri na{em prvom pijan~enju u Malibuu. I uprkos odobravaju}em sme{ku, kojim sam propratila neukusnu polemi~nu repliku, ipak sam o takvima kao {to je Kri{tof znala toliko da sam se zapitala da li je tu duhovitu igru re~ima zaista smislio on ili neki urednik Titanika. Izgledalo je kao da su ti ljubazni mladi ljudi, koji su neuve`banom oku delovali vrlo opu{teno i ~ije sam istan~ane “kodekse obla~enja” nau~ila da de{ifrujem jo{ pre nego {to sam znala o ~emu se ta~no radi, uvijeni u providnu foliju. Mogla sam da pratim njihove poglede, da im pri~am, da ih slu{am kako odgovaraju i di{u, ali da ih zaista dodirnem, to nisam mogla. Osetila bih to ~im bih polo`ila ruku na neku od tih mu{kih ruku i poku{ala da je ostavim tu neko vreme. Kao da su njihove negovane, `ilave ruke, sa markantno ispup~enim venama, mada su odavale toplotu, bile obamrle. Ili su to bile moje jagodice? ^inilo se da i mu{karci prime}uju te blokade, jer bi povla~ili, uglavnom uzgred, {tavi{e obazrivo svoju ruku, dok je moja jo{ uvek `elela kontakt, moj nervni sistem jo{ uvek ~ekao da se ne{to desi, kako bi mi mo`da ubrzao puls, podigao temperaturu i izo{trio mi ~ulo mirisa.

Kao teledirigovana stigla sam do ulice Atene Palade 12, otvorila vrata petosobnog stana na ~etvrtom spratu u drugom dvori{tu, koji je Kri{tof delio sa prijateljima, i onda, sve do kraja, mesinganu slavinu sa {irokim otvorom, iz koje je voda tekla u neproporcionalno tankom, neujedna~enom mlazu na dno duboke, blago zaobljene kade, koja bi me svaki put podsetila na bolni~ke nok{ire iz vremena kad sam radila kao pomo}na bolni~arka, ne samo zbog oblika i {uma, ve} i zato {to je u najboljem slu~aju bila napunjena do tre}ine kada bi se plinski bojler od trideset litara, zreo za staro gvo`|e – koji je sre}om visio nad delom za noge – posle nepunih sat vremena kona~no ispraznio. Naj~e{}e bih taj sat koristila revan{iraju}i se za privilegiju, prala sudove,

peglala ko{ulje ili spremala supu koju sam volela da kuvam posle kupanja, svet knji`evnosti 13 sasvim polako; moglo se desiti da se Kri{tof izuzetno vrati ku}i pre pono}i, ili barem njegovi cimeri Anton, Sven i Brus. Me|utim, tog petka sam odmah skinula stvari i legla, smrzavaju}i se, na dno kade, puno mrlja od r|e. Ali ne tako da je tanak vodeni mlaz, koji je padao sa poprili~ne visine, poga|ao mesto me|u mojim nogama kojim se moglo lako manipulisati, jer gotovo vi{e od mehani~ki izazvanog orgazma, koji bih ina~e sebi uvek priu{tila, u`ivala sam da budem u `urbi. Jedva se obrisav{i kako valja, sela sam gola za kuhinjski sto, napravila frizuru i na{minkala se pred ogledalom na sklapanje, koje sam otkrila u kupatilu – i zaboravila da ga tamo vratim, jer sam bila nervozna, tako jako, da mi nije uspela crta preko kapka, a moja nemarno isfenirana, natapirana, podignuta, od mnogo laka za kosu lepljivo kruta kratka ~upava kosa izgledala kao popucala tapacirana stolica, smrznuti mravinjak, napu{teno vranino gnezdo… Opet navukoh sitno kariranu letnju haljinu ravnog kroja, koja mi se sad u~ini sme{no preuranjenom, prona|oh plavi mu{ki {trikani d`emper, koji je jo{ Helmutu Kolu odgovarao i pristajao, izvinih se na jednoj ceduljici za pozajmicu, zalupih vrata za sobom – i imala sam vremena, gotovo ~itav sat, u kome sam se premi{ljala da li da odem na sastanak sa tobom, ili bolje ne.

Ipak nisam podvila rep; verovatno zato {to nisam htela da se kasnije mu~im sentimentalnim {pekulacijama o tome {ta sam mo`da propustila i tako|e, jer sam u takvim situacijama, koje su zahtevale odluku, shvatala ili mislila da shvatam da je pre svega ostalog, moja majka bila kriva za moju “sklonost ka neobuzdanosti”, na koju se ~esto `alila i koja je nju i mene zauvek rastavila. Ili zar te{ka sudbina Zoje Kosmodemjanskaje, ne uzimaju}i u obzir politi~ka zbivanja u svetu, nije bila rezultat njene borbe protiv nagona za samoodr`anjem, ~ak ni samo nama ljudima svojstvenog?!

Da blam bude ve}i, ve} sam stajala pred kafeom kad ste vi stigli; da, vi, jer opet si vukao sa sobom onog Bena. Pogled ti je bio takav da na trenutak pomislih kako sam zaboravila na svoj ro|endan, ali ti nisi. Pru`io si mi pomalo svenulu ru`u, sa dugom stabljikom, gotovo bez li{}a i trnja; drugom rukom skrivao si ne{to iza le|a. Nogom si otvorio vrata lokala, izabrao za nas sto u uglu prostorije, daleko od ulaza, i poru~io kod kelnerice, ~iji smo jedini gosti bili, tri bokal~i}a kakaoa plus posebno {lag. I tek sada, po{to sam bila sigurna da }emo zajedno provesti barem slede}i sat, prou~avala sam tvoje lice na miru koliko je to bilo mogu}e u polutami od svetlosti sunca i svetiljki. Uprkos tom grozni~avom sjaju u tvojim zenicama, u kojima se odslikavalo {ta god bi pogledao, tvoje krupne bledosive o~i bile su nalik o~ima nekog starog {arana. I oval tvog mekog, neobrijanog lica bio je bled, a mesnato levo uvo bilo ti je vi{e pripijeno uz glavu nego desno. Kosa, koja neko vreme nije {i{ana, padala ti je u pramenovima po ~elu. Imao si senke ispod o~iju, koje nisu bacale samo tvoje duge plave trepavice, niti su poticale samo od difuzne svetlosti. Najvi{e su mi se dopala tvoja bujna, ali mu{ka usta, svet knji`evnosti 14 i tvoja jaka, po sredini rascepljena brada, koja je posmatrana zasebno izgledala kao neobrijana bebina guza. Kelnerica je donela pribor, sipala nam kakao u {olje, zamenila punu pepeljaru praznom. Ali pre no {to sam pohlepno uspela da otpijem prvi gutljaj, stavio si ono {to si krio iza le|a, a potom spustio pokraj stolice, pored ru`e koju sam stavila u ~a{u vode, uza zid. “Otvori”, rekao si blistaju}i; Beno je tako|e poku{ao da se osmehne iz pozadine. Podigoh poklopac ljubi~aste, malo o{te}ene kutije i ugledah u {u{ku polo`enu, zapanjuju}e odvratnu lutku Pjeroa, arlekina ili klovna sa plavim {e{iri}em u obliku kupe, zelenim nabranim okovratnikom, pr}astim nosi}em, srcastim ustima i sa crnom suzom ispod zablenutog staklenog oka. Za trenutak, a mo`da i nekoliko minuta, bila sam toliko zapanjena da sam izgubila kontrolu nad mimikom; to mi je svakako signalizirao nalet razo~aranja koji je le`ao na va{im licima, kad sam kona~no opet podigla pogled – ka Benu – a onda ka tebi. Hvala, rekoh gotovo bezizra`ajno. Ni{ta nisi odgovorio, ali Beno, kao da je stru~njak za re{avanje {kakljivih situacija, po~e da brblja o tome kako si toj “skupocenoj umetni~koj lutki, jedinstvenom ru~nom radu” dao prednost u odnosu na sve one manje i manje lepe, i nisi {tedeo para, jer si smatrao da mi samo ona odgovara, i nijedna druga. To me odmah opet izbaci iz takta, mada ne u tom smislu da su me obuzele samo sumnje u tebe. Ne, zapitah sebe {ta se to u mojoj pojavi mo`e protuma~iti tako da ti je omogu}ilo da uspostavi{ bilo kakvu vezu izme|u ovog ki~ monstruma i mene, ili ~ak da prona|e{ sli~nost. Izvinila sam se, oti{la u toalet, posmatrala u ogledalu nad lavaboom vidljive delove moje li~nosti: diletantski podignutu kosu, koju sada nisam `elela da poredim ~ak ni sa pocepanom presvlakom, pti~ijim gnezdom ili jamom insekata, moja mala crvena usta i crno obrubljene o~i. Zaista, rekoh toj pojavi {to je predstavljala mene, ako sad dozvoli{ sebi jo{ jednu suzu, mo`e{ i ti da se baci{ u {u{ku. Ne znam, Hari, da li bi se neka druga osim mene vratila do vas da je uz sebe imala torbicu, a da prozor na toaletu nije imao re{etke. Da sam uspela da zaboravim torbicu – i to jo{ kod nepoznatih ljudi, koji su ulivali malo poverenja, nije nagove{tavalo ni{ta dobro. Naglo preklopljena talasom panike, koji me samo iz jednog razloga nije oborio, naime zbog toga {to sam posle gubitka nov~anika novac danju ~uvala u grudnjaku, potisnula sam onu potrebu {to me je navela da potra`im ovo mesto, i isto tako ni{ta manju da se obri{em poslednjim sme|astim papirnim ubrusom koji je virio iz kutije, kako bih se doterala. Sre}om sam vas opet na{la tamo gde je trebalo da budete, u zadnjem uglu kafea, i barem sam se re{ila brige zbog torbice. Nisi me gledao kad sam se sa uzdahom svalila na stolicu, koja je sad bila slobodna me|u vama i nije bila

istovetna onoj sa koje sam pre nekoliko minuta ustala. Delovali ste svet knji`evnosti 15 neraspolo`eno, {tavi{e ba{ ljutito. Upitah se da li je razlog tome jo{ uvek moje umereno radovanje zbog tvog poklona i da li ste se mo`da posva|ali zbog toga, ili vam je ne{to sasvim drugo izobli~ilo lica, ne{to, o ~emu uop{te nisam imala pojma. Posegnuh za lutkom, rekoh piskavo: lepa stvar~ica – i prepadoh se od svog izve{ta~enog glasa. “Ta uzmi je u zagrljaj”, nastavi Beno, zvu~e}i pri tom ne manje neiskreno i sasvim pokroviteljski, kao da sam tu odvratnu lutku dobila u luna-parku na sre}ki koju mi je on kupio, i dodade: “Nju vi{e niko ne mo`e da ti uzme.” “Samo sad nemojte vi{e da se prepirete”, bile su re~i kojima si zavr{io na{u amatersku predstavu. I mada si poku{avao da se osmehne{, tvoj pogled, koji je izbegavao kako mene tako i Bena, odavao je da sam ti dobrano pokvarila raspolo`enje. Ne samo tebi – atmosfera je bila upropa{tena. ]utali smo kao kamenje; ni kakaoa vi{e nije bilo.

Nikada vi{e otada nisam tako lako, tako suvereno, {tavi{e elegantno, mogla da uhvatim krivinu, da se zauvek izvu~em iz svake vrste kontakta sa tobom; trebalo je samo da uzmem torbicu, bednu ru`u, nemilog klovna, da ostavim ne{to para pored praznih {olja i ka`em ne{to ljubazno. Jer par koraka od stola za kojim smo nas troje izigravali spomenik propalom randevuu, bila su {irom otvorena vrata, iza kojih su `iveli ljudi koji su se verovatno svi bez izuzetka bolje ose}ali nego ja – u tom odlu~uju}em trenutku, u kome nisam digla dupe ve} sam po~inila ludost da jo{ jednom potra`im tvoj pogled, koji je sada bio crn kao gavran, zenica skroz naskroz, i dugo izdr`avao moj pogled.

Od tog – ili jo{ od na{eg prvog? – trenutka obuzeo me je ose}aj da si ti otprilike ono {to bih i ja postala da se sudbini dopalo da me donese na svet kao de~aka – i u jednom relativno malom delu tog sveta, koji sam, da nije pripadao “neprijateljskom politi~kom sistemu”, mogla da nazovem na{im – ili naprosto Berlinom. Ali ovako su izme|u tvog i mog detinjstva, puberteta, mladosti, osim nekih ru{evina, zgrada, drve}a, `bunja, slojeva trave i korova, jo{ uvek stajali zid, protivtenkovske blokade i nervozni grani~ari {to su `udeli za odlikovanjima, nagradama, vanrednim odsustvima, koji su se tako|e pobrinuli za to da nas razlikuje vi{e od samog pola. Moja sumnja ili `elja da ti budem sli~na nije dovela do bliskosti; ona je bila, jeste, ostaje paradoksalna, nedokaziva, mo`da samo nekakva emocionalna halucinacija. Nismo se podudarali i nismo se slagali, ni spolja niti bilo kako. Pre bi bilo da sam kod tebe namirisala ne{to za {ta mi najpre pada na pamet slaba re~ – suprotnost. Mogla bih to nazvati i kontrastom, kada ne bi previ{e upu}ivalo na ono komplementarno, dakle na dopunjavanje. Bio si radikalno druga~iji od mene, sigurno si to vi{e nego ikada. Mo`da su moji – svaki put pogre{nim tuma~enjima, zabludama, negativnim preokretima pra}eni – poku{aji da proniknem u tebe, naprosto bili samo sebi~ni. Mo`da sam se svet knji`evnosti 16 nadala da }u preko intimnog kontakta sa nepoznatim, kakav ili kako si mi se prikazivao, mo}i da istra`im i sebe, i smatrala sam naprosto bezopasnijim da u tebi otkrijem ono {to sam samo pretpostavljala ili volela da pretpostavim kod sebe. ^inio si stvari koje ja nikada ne bih u~inila, ali sam ih razumela. Mogao si da se usprotivi{ tamo gde sam se ja predavala, onako, kako sam nau~ila: protiv svoje volje, koju sam pak opet osetila tek kad si mi pokazao kako se ne popu{ta, svejedno po koju cenu. Uspevalo ti je mnogo toga, za {ta sam ja bila nesposobna; ja sam, opet, savladavala situacije u koje ti uop{te nisi dolazio. I ako bi me sad upitao ono {to me sre}om nikada nisi pitao, jer tada bih lagala, rekla bih ne; ne, nisam te volela, mada si za mene bio kao brat (ne znam prikladniju re~ za to na {ta mislim), ali ne ro|eni, ve} onaj {to je sa mnom spavao, kresao se, kopulirao (koji od ovih pojmova ne bi izbacio?), kad god sam to htela.

Ti{ina je bila mu~na; tvoj pogled ni ja vi{e nisam mogla da izdr`im, i slede}ih pet minuta, najmanje toliko, niko od nas po svoj prilici nije imao plan niti barem neki predlog. Njega sam dala ja, i iznenadio me je vi{e nego vas. Slu{ajte, momci, rekoh ~ilo kao neka nastavnica fiskulture, sad zaista moram da idem, da obavim par stvari. Ali ako u nedelju nemate ni{ta bolje u planu, mogli bismo zajedno da jedemo, kod mene u Moabitu. Napravi}u {pargle sa malim odrescima. Ili biste vi{e voleli rolade? Na tvom licu de{avalo se ne{to {to nisam mogla da protuma~im, ali onda ti se izraz lica razvedri, tako jako, kao da su sve one sumorne misli, skrivene u borama na ~elu iznad tvojih jo{ podignutih obrva, izmilele, i u sekundi mutirale u svice spremne za parenje. “O da”, uzviknuo si, “{pargle odavno nismo jeli.” Zapisala sam vam svoj broj telefona, pravi, na salveti, isto kao i adresu. “Aha, Moabit. I to je lep kraj, je l’ tako, Ben?” rekao si veselo i neobi~no otegnuto, kao da sam upravo ispri~ala vic koji si obavezno morao da zapamti{. Dogovorili smo se za {est sati uve~e. Polo`ila sam mog lutka opet u kutiju, stavila nju pod jednu ruku, ta{nicu pod drugu, a ru`u me|u zube, i ma{u}i oti{la. Vi ste rekli da }ete jo{ ostati. Napolju sam odahnula, i po{la bez mozga i pameti. Nije mi bilo svejedno da li }ete do}i, zbog tebe. Pa ipak, ne bih znala da ka`em da li sam se vi{e nadala ili pre pla{ila da }u prekosutra sedeti sama sa dva litra bujona, ~inijom vo}ne salate, ~etiri kilograma {pargli i deset odrezaka; toliko je toga trebalo biti, ~ak i ako bih vas uzalud ~ekala i no}u sve opet ostavila pred vratima mojih kom{ija sa mnogo dece.

Iza trga Vinterfeld, u lokalu koji se zvao “Kod majmuna” i nije izgledao kao da bi mogao i vas da namami da svratite, priu{tila sam sebi najpre jedno pivo. Bila sam radosna {to sam izmakla situaciji, ali si mi ve} nedostajao. Postepeno

sam shvatila da sada i ovde poznajem jedno ljudsko bi}e, osim toga i mu{ko, svet knji`evnosti 17 koje nije bilo u jednom od onih prozirnih d`akova, koje sam tada nazivala kesama od celofana ili od plastike, a ne besmislenom re~ju najlon kesa, koju otada ni{ta lak{e ne prevaljujem preko usana (ali takve male `rtve savr{ena asimilacija sme da zahteva).

Slede}eg jutra vi{e nisam mogla da se setim lokalâ u kojima sam sigurno konzumirala mnoga druga pi}a, ali setih se barem toga da ta~no u devet i trideset treba da se pojavim na poslu sa cve}em. Izme|u kuhinje i sobe prona|oh grudnjak, ga}ice, cipele, ravnu haljinu, {trikani d`emper i ta{nicu. U ~a{i za pranje zuba na prozorskoj dasci stajala je, dobro opskrbljena vodom iz vodovoda, i tvoja – ipak potpuno uvenula – ru`a. Jedino je arlekin, kao da sam ga samo sanjala, bio netragom nestao – zajedno sa zgu`vanom ljubi~astom kartonskom kutijom, iz koje ga sasvim sigurno nisam niti bih ga po drugi put izvadila. Ah, Hari, neka ta kutija za sva vremena sa~uva na{eg arlekina, gde god da je zavr{io – od pasa, ma~aka i pogleda svakog navodno razumnog stvorenja.

“Jelo je sranje, jo{ pre nego {to to postane i jedva ho}e da iza|e iz nama sli~nih, ono me jo{ od detinjstva vi{e ne privla~i. Jeo sam ono ~ega je bilo, onoliko koliko je neophodno, {to manje mogu}e. Bilo mi je bolje u godinama koje su do{le. Nisam morao da tro{im novac za to, ionako mi ni{ta ne bi ostalo. Ali sada, me|u neupu}enima… Kad ho}e da budu dobri prema tebi, napune ti tanjir do vrha. A ti mora{ da trpa{, ina~e te ~udno gledaju. Pre nego {to kona~no spustim vilju{ku, uvek ka`em nekoliko re~i hvale: odli~an sos, izvrstan ukus, pe~enje je super mekano. Onda zablistaju kao tek pojebane veverice.”

Izvornik: Katja Lange-Müller, Böse Schafe © 2007 Verlag Kiepenheuer & Witsch, Köln

Katja Lange-Miler (Katja Lange-Müller, 1951, Berlin, NDR) zavr{ila je za slovoslaga~a i studirala od 1979. do 1982. na Institutu za knji`evnost Johanes R. Beher u Lajpcigu. Radila je izme|u ostalog kao lektorka, negovateljica i u fabrici tepiha u Narodnoj Republici Mongoliji. 1984. seli se u zapadni Berlin. Godine 1986. objavljuje prvu samostalnu knjigu, prozu Patnjabol – kao u `ivotu (Wehleid – wie im Leben). Slede nove knjige, izme|u ostalog roman Poslednji. Zapisi iz {tamparije Uda Pozbiha (Die Letzten. Aufzeichnungen aus Udo Posbichs Druckerei, 2000) i zbirka pri~a Patke, `ene i istina (Die Enten, die Frauen und die Wahrheit, 2003). Godine 2007. izlazi roman Zle ovce (Böse Schafe). Katja Lange-Miler dobitnik je brojnih priznanja: 1986. dobila je nagradu “Ingeborg Bahman”, 1995. nagradu “Alfred Deblin” za pri~u iz dva dela Preuranjena ljubav prema `ivotinjama (Verfrühte Tierliebe), a 2008. knji`evnu nagradu “Vilhelm Rabe”. @ivi kao slobodna knji`evnica u Berlinu. svet knji`evnosti 18 Ijoma Mangold

Poetska snaga gole istine

Ona ga voli, a da li on voli nju, to ne zna niko. Tu`no, istinito, `estoko: Katja Lange-Miler istra`uje u svom romanu Zle ovce dokle predanost zapravo mo`e da ide. Ova knjiga ima snagu, bez patetike. Bolna je i tu`na, ali slobodna od tremola. ^e`njiva, ali nikad sentimentalna. Ona pri~a o ljubavi, ali tako da se naje`ite. Na~in na koji vas doti~e tako je neprijatan, da niste sigurni treba li zaista da budete zahvalni za izazvana ose}anja. Ova knjiga uvodi ~itaoca u svet bez sublimacija, bez slabog, prigu{enog svetla, u ~ijem bi sjaju stvari prijatnije, diskretnije i plemenitije svetlucale. Ona je gola istina, ali ta golotinja je poetska snaga. Zle ovce se zove novi roman Katje Lange-Miler. Jedna `ena, Zoja, prise}a se jednog perioda svog `ivota. U njemu je tada bio mu{karac, Hari. Tom Hariju ona sada, osvr}u}i se, upu}uje ofanzivni monolog. Monolog ljubavnog rastanka. Pun pitanja, koja ne bi mogla biti egzistencijalnija. Volela je Harija, a on je sada mrtav. @elela bi da zna {ta nije bilo u redu sa tom ljubavi. Zato mora da sazna, ko je Hari zapravo bio. I postaje svesna razmerâ sopstvenog slepila. Ali, da li je slepilo zamerka ljubavi? Uop{te, ima toliko zamerki. Mi smatramo da velika ljubav mo`e da se temelji samo na principu uzajamnosti, na istini i poverenju. Kako Zoja sada uvi|a, te tri stvari nisu postojale. Hari je uvek bio druga~iji nego {to je ona bila spremna da primeti. Bio je zavisan od heroina, ali Zoja to nije uo~ila. Ili prekasno. Hari je bio crna kutija. Takva, dodu{e, uz koju je mogla da se privije i iz koje je onda dolazio mir. [krt na re~ima, nikada ne izra`avaju}i ose}anja verbalno, Hari je ipak ostavio neku vrstu dnevnika. Zoja u svom monologu o polaganju ra~una stalno citira taj dnevnik. To je najstra{niji dnevnik koji nakon smrti voljenog mo`e dospeti u ruke onoga koji voli. Jer tu se, dodu{e, opisuje vreme provedeno zajedno, ali je ona isklju~ena. Ona, Zoja, u njemu se ne pominje. Nijednom re~ju. Mo`da je ~ak i re~ isklju~enje previ{e aktivna za to nepojavljivanje. Prema tom dnevniku, Zoje nikada nije bilo u Harijevom `ivotu. Zle ovce je i roman o Berlinu. Briljantni opis miljea zapadnog Berlina, {to se kr~ka u sopstvenom soku, izme|u dvostruke odluke Nato-a i pada Berlinskog zida. Zoja je odrasla u isto~nom Berlinu i sada, sredinom osamdesetih, napu{ta DDR i dospeva u zapadni Berlin. Tu slu~ajno sre}e Harija, koji je upravo pu{ten iz zatvora, gde je bio zbog posedovanja droge. On sebe pre vidi kao „levi~ara“ nego kao zlikovca. Zle ovce se uzgred, o{trim jezikom, razra~unavaju i sa ~itavim politi~kim folklorom, samoomamljuju}im isparenjem subverzivnog trabunjanja post{ezdesetosma{kog miljea izme|u Krojcberga i [eneberga. „Izvini, ali bilo nam je tako dosadno“, obja{njava Hari na po~etku, dok sa ortakom stoji pred Zojinim stanom u Moabitu. On joj je privla~an, {tavi{e, njegova nekako nejasno-intenzivna priroda kao da zra~i ne~im {to nju doti~e. (Da bi to zra~enje moglo imati veze sa Harijevom zavisno{}u od droge, tek kasnije joj postaje jasno.) Naravno da je Hari osobenjak, ali ni ona sama nije ba{ najgra|anskija li~nost – osim toga, od napu{tanja zemlje, kako ka`e, „nije mi vi{e uspevalo da za sebe pridobijem nekog od tih zapadnjaka sa koliko-toliko sre|enom situacijom. Svakako, nisam bila ni{ta posebno, ali mogla sam da se pohvalim dugim nogama, ~istom ko`om, punim

grudima i usnama.“ svet knji`evnosti 19 Zle ovce je pri~a o zanemarivanju. Ona se ne odigrava slu~ajno u problemati~nim predgra|ima Nojkeln i Moabit. U polumraku, u kome se stapaju gerila velegrada {to umi{lja da je progresivna, dru{tveni alternativci i milje sitnog kriminala. I gle sad: kao ~itaoci sa olak{anjem konstatujemo da posle pola decenije novog gra|anstva posvuda, u svim registrima razma`ene dosade, ta promena miljea deluje uistinu osve`avaju}e. Izme|u ljudi i njihovih egzistencijalnih odbacivanja vi{e ne stoji toliko suvi{nog name{taja, ode}e i hrane. Hari mora da se vrati u zatvor, osim ako se ne podvrgne vrlo rigidnom re`imu uslovne kazne. Njegov neumoljivi, sve drugo samo ne socijalno-romanti~ni nadzornik, zove se D`o. On o~ekuje da Hari raspola`e dru{tvenom mre`om koja mu pru`a podr{ku i sama odr`ava gvozdenu disciplinu, koja ga jedino mo`e izvu}i iz gliba. Zoja sve to sre|uje za njega. Ona ube|uje svoje poznanike da u~estvuju u tom projektu spasavanja. Hari se seli kod nje, i spavaju zajedno na zadovoljavaju}i, ali sve u svemu pre umiruju}i na~in. Onda se opet odigrava susret sa D`oom i ~itavom solidarnom zajednicom. D`o ih pita {ta im je Hari ispri~ao o sebi. Da li je opravdao ukazano poverenje? I da li je svojim po`rtvovanim prijateljima rekao, na primer, da je HIV-pozitivan? Bomba je eksplodirala. Ako se na podr{ku uzvrati la`ima, na ljubav ravnodu{no{}u, poverenje izdajom, na snagu slabo{}u, ima li onda uop{te smisla govoriti o ljubavi? Zoja ~ak ni kroz se}anje nije spremna, uprkos svim sumnjama, kolebanju, povre|enosti, da svoju (svoju!) ljubav proglasi ni{tavnom, ru`nom iluzijom. Taj ~ovek se ume{ao u njen `ivot. Ona je sredila da ga spasu. Spavao je sa njom, uzimaju}i pri tom za nu`no zlo to {to }e je zaraziti virusom side. Zoja prelazi i preko te najve}e izdaje. Jedno „sad pogotovo“ uzburkava joj ose}anja. Kona~no, Hari se opet vratio heroinu. Nikada joj nije rekao da je voli. Kad umre, ostaje samo dnevnik, u kome se ona ne pojavljuje. Pa ipak, Zoja se u svom se}anju na Harija ose}a o~uvanom kao u retorti za odr`avanje `ivota, koja je sva ispunjena ljudsko{}u. Platon se u „Fedru“ pita, ko je sre}niji: voljeni, ili onaj koji voli. Platonov odgovor se kod Katje Lange-Miler potvr|uje na upravo najtrijumfalniji na~in: onaj koji voli, svakako. A Zle ovce idu mo`da i korak dalje: ne znati da li je ljubav uop{te uzvra}ena je manje stra{no nego ne znati da li voli{. Ova velika knjiga ne pla{i se najponiznijih aspekata predanosti. U gra|anskom svetu je ljubav me|u nejednakima zabranjena. Podrazumeva samo `ivotinjski, dakle, poni`avaju}i nagon. Jednom Zoja u D`oovom prihvatili{tu sre}e majku nekog drugog narkomana. Ugledav{i Zoju, ova se razbesni. „Mi smo“, gun|a ona, „majke onih koji ovde zavr{e. Svoje dete ne mo`e{ da izabere{. Ali `enske kao ti, {ta je s njima? Jesi li perverzna ili ne mo`e{ da na|e{ boljeg jeba~a?“ Karitas i Eros ovde ulaze u neobi~nu vezu. Zle ovce su ne{to kao reanimacija socijalnog realizma. Ali koliko to druga~ije zvu~i kod Katje Lange-Miler, velike maniristkinje! Njen jezik odlikuje se vrhunskom ekstravagancijom, ali originalnost njenih formulacija uvek slu`i preciznosti. U tra`enom izrazu dolazi do izra`aja jedna strana na{e ose}ajne stvarnosti, koja je na{em pogledu do sada izmicala. Po{to Zoja saznaje da voli ~oveka koji je HIV-pozitivan, o njenoj rastrzanosti, njenoj bespomo}nosti, neodlu~nosti i strahu ka`e se: „Od glave do pete bila sam kao jedan jedini, veliki kutnjak, koji zapravo ne boli, ali koliko god mo`e{, izbegava{ da njime zagrize{.“

Süddeutsche Zeitung, 1. 9. 2007. svet knji`evnosti 20 22 Tomas fon[tajneker © LauraJGerlach — Tomas fon [tajneker

— Za{ti}eni prostor

Preveo s nema~kog Neboj{a Bara}

Mesto pod suncem

Henri otvara o~i, pluta u moru. Voda u svim pravcima. Do horizonta. Izgubljen je. Olujni oblaci su nestali, sunce mu pr`i u lice. Probadaju}i bol u desnoj nozi; mora da se povredio u nesre}i. Oko njega na svetlucavim talasima ljulju{kaju se sadnice, jelke, smreke, topole, oborene, uspravne, jo{ u svojim saksijama; nji{e se {uma, podbulo belo telo konja. Pored, mo`da na rukohvat od Henrija, nalazi se greda za koju se neko dr`i, neki ~ovek. Henri `eli da vikne, glas ga je napustio, jezik poput kamena u ustima. @eli da dohvati ~oveka, ali hvata u prazno, preko grede preba~enu jaknu, pu{ta vrata za koja se uhvatio, biva povu~en u dubinu, poku{ava da udahne vazduh, tone, a i za{to da ne potone? Ako ga ne pojedu ajkule, ionako }e umreti od `e|i ili }e se utopiti. Tone sve dublje. Svejedno je. So u njegovom nosu. Pritisak na njegovo telo. Nekoliko minuta skra}uje beskona~ne sate besmislene patnje. Me|utim, zamisao o umiranju jednostavno ne prestaje da bude stravi~na. A spokoj za koji ka`u da nas na kraju obuzima: nema ga. Umesto toga nastavlja da ga kopka. Za{to je preuzeo na sebe sve te napore? Zbog ~ega se odrekao svega? To je, dakle, bio njegov `ivot? Po~inje i ne htev{i da ma{e nogama. Uzdi`e se sve vi{e, jo{ dok mu se u glavi oblikuju re~i. Ne `elim. I opet: Ja. Ne. @elim. Da. Umrem. Vi{e ne mo`e da izdr`i i udi{e, vodu umesto vazduha, mora gore, gore, tra`i oslonac, pose`e za ne~im iznad sebe, hvata ne{to, izvla~i se na povr{inu, pljuje, iska{ljava, sline mu se slivaju iz nosa. Iscrpljeno pola`e glavu na plutaju}i komad drveta. To su vrata. Njegova vrata. Pluta po moru. Sija sunce.

SEVA MUNJA, u ble{tavom svetlu kle~i Natalija na krmi pomo}nog ~amca

koji oluja bacaka tamo-amo, penu{ava voda prska uvis. Jednu ruku ispru`ila je svet knji`evnosti 23 prema Henriju, otvorenih usta urla ne{to, ba{ kao i kapetan iza nje. A {ta, to Henri zbog huka koji ga okru`uje ne mo`e da ~uje. U daljini se uzdi`e srebrni pramac Brinhilde uspravno iz mora. Poput crkvenog tornja. Henri o~ajni~ki poku{ava da vrata na kojima le`i usmeri ka ~amcu za spasavanje. Podi`e ga talas, dr`i jedan otkucaj srca u visini – zatim se najednom obru{ava u dubinu, nestaje u crnilu. – Natalija – {apu}e, vra}a mu se glas, vi~e – Natalija! – Ne{to isti~e iz njegovih usta, ne{to meko, slano, voda, ne, ka{a. Henri gleda u rasplinuto lice neke stare crnkinje, ste`e vrata i prime}uje da dr`i u rukama samo jedan stari komad d`aka. – Natalija! – dovikuje starici koja, kako mu se ~ini, jo{ uvek posmatra nepromenjenim izrazom lica. Prstima hrani Henrija iz neke zdele. Mrmlja, tiho pevu{i ne{to, sada to mo`e da ~uje. Tutnjava zaglu{uju}e oluje iznenada je utihnula. ^ak i dok se Henri – nekoliko minuta ili ~asova kasnije – u snu udobno ispru`a na crvenom kau~u svojih roditelja u Njujorku, prati ga to mrmljanje. I opet mrmljanje, pevu{enje, u polusnu, dok pi{ki u ga}e, toplota se sliva niz njegove noge – da li ga starica posmatra? Muka mu je, suvi{e je iznemogao da bi ga se to ticalo. Razobli~eni prostor u kome lebdi smanjuje se i on mora, `eli da iza|e. I dok zatim, najzad u izvesnoj meri bistre glave, gleda u stari~ino lice koja, to prepoznaje i bez nao~ara, nema zuba, on zna: groznica je prele`ana, pre`iveo je brodolom, napokon je pro{lo. Natalija, njegova `ena, mrtva je, mora da je mrtva. Ali on `eli da `ivi. Ose}a u jednjaku zgrudvanu ka{u kojom ga starica hrani, jezikom li`e njene prste. Ose}a se kao da sedi u svom sopstvenom `elucu. Zidovi su vla`ni.

U NEKOM TRENUTKU postaje dovoljno sna`an da ustane. Zate`e oko u{iju dr{ke nao~ara koje su polo`ene pored njega. Ipak sve opa`a blago mutno, a i desno staklo nedostaje. Pod budnim okom starice koja ~u~i u jednom }o{ku tetura se ka izlazu, ka otvoru u mra~noj kolibi, posr}e, pada, ponovo ustaje. Napolju stavlja ruku preko lica – probada ga bol u o~ima – i `mirka kroz prste u zaslepljuju}u svetlost: ispred su kolibe od ilova~e sa krovovima od talasastog lima. Jedna koza se meke}u}i okre}e za njim. Jedna crnkinja sedi u hladu kolibe – samo {to se nije onesvestio. Iznenada se setio jednog bakroreza, bakroreza iz neke knjige koju je u Njujorku uve~e ~itao u krevetu kao pripremu za put: Na{e mesto pod suncem. Dugo je tada posmatrao ilustracije na stranicama. A sada se nalazi upravo pred njima – stvarnost u koju treba samo da kro~i. Umesto toga tetura se nazad od iscrpljenosti i mu~nine, pridr`ava se za zidove kolibe zato {to u unutra{njosti iznenada vi{e ni{ta ne mo`e da raspozna, udara u ne{to, staricu, neku `ivotinju, zatim povra}a vi{e puta na pod nastambe pre nego {to na svom le`aju, ili onome {to on misli da je le`aj, tone u dubok san. Prilikom slede}eg izleta dospeva do oboda sela u koje svet knji`evnosti 24 je doveden. Me|utim, nema mora, nema naselja, ne mo`e se videti ~ak ni neki put. Samo visoka osu{ena trava i trnoviti stepski `bunovi. Nekoliko stabala zakr`ljalog drve}a. Tu i tamo krave i bizoni. Zrikavci. Nekoliko dana kasnije jo{ jednom se iskrao. Nije mogu}e da se ova skupina pojedina~nih koliba nalazi daleko od obale na kojoj su ga ti divljaci verovatno prona{li, a kada jednom stigne do tamo, neminovno mora da nai|e na neki put ili grad, a odatle, opet, ne mo`e da potraje ni dva dana dok ne stigne do svog pravog cilja, utvr|enja Benesi. Na mapi je Tola na zapadnoj ivici ogromnog kontinenta delovala sitno, afri~ki Lihten{tajn. Me|utim, po{to je pro{lo podne a krajolik se jo{ uvek nije promenio i, nakon {to je potro{io vodu koju je ~uvao u ko`nom mehu koji je poneo iz kolibe, odlu~uje da se vrati. Stra{an je pritisak vreline izvan senovitih koliba, nepodno{ljiva Henrijeva `e|. Crnci nisu ni opazili njegov poku{aj bekstva. Uve~e mu krezava starica kao i uvek donosi drvenu ~iniju s ka{om. Ko`a mu se po vratu i rukama beli~asto peruta. Do daljeg odustaje od daljih poku{aja bekstva zato {to smatra da je mogu}e da }e se izgubiti u stepi. Ionako sigurno dolaze iz Benesija da ga spasu. Potiskuje slutnju da se za tragala~ku ekipu nalazi previ{e daleko od mesta nesre}e. ^etiri dana nakon tog izleta, Henri na pija~nom trgu sre}e grupicu mu{karaca koji su mu izgledali kao stare{ine ove gomile uro|enika i pokazuje na jednog magarca. – I want to go to Benesi. In order to do so I need this donkey and a certain amount of food. So show me the way to the city and get my things ready – if you will. Na ble{tavoj sun~evoj svetlosti ova re~enica ne zvu~i ba{ kao da uliva strahopo{tovanje onako kako se Henri jo{ prethodne ve~eri tome nadao. Crnci okre}u glave ka njemu. Henri je za`murio na desno oko. Da li nao~are tim divljacima ulivaju po{tovanje? Ne mo`e da protuma~i izraze njihovih lica. – Benesi. I wish to go to Benesi – ponavlja postaju}i nesiguran. Mo`da ovde ne znaju za tvr|avu Benesi, ali sigurno im je poznata prestonica Tole. – Loue? – dodaje pitaju}i. Jedan goli de~ak staje ispred njega, podi`e bradu i stavlja prste kao ram preko o~iju. – Benesi. Ai { tu Benesi – podrugljivo ga opona{a. Jedan od ljudi nemo se postavlja ispred Henrija. Po{to je crnac ni`i od njega, Henri se instinktivno saginje. – Please – poku{ava jo{ jednom. – Loue... i will die here... – Prvi put od kada je tu, pla{i se tih divljaka. Domoroci su uglavnom miroljubivo nastrojeni prema belcima i sara|uju. Tako je pisalo. Nema~ki protektorat je ne{to od ~ega u svakom pogledu imaju koristi, bilo da je re~ o higijeni, ekonomiji ili obrazovanju. Za{to su ga, dakle, dr`ali zarobljenog? Za{to mu nisu pomagali da prona|e nekoga nalik njemu? A ako su hteli da ga ubiju, za{to to onda nisu odavno uradili? Ako ga spasila~ka ekipa ne prona|e, pretpostavi}e da je Henri

prilikom brodoloma izgubio `ivot. U tom slu~aju zaista }e i biti mrtav. Tada svet knji`evnosti 25 Henri Peters vi{e ne bi postojao. Pored njegovog imena u dokumentima kod ku}e bi}e ucrtan krsti} ili napomena nestao, ~ak i u slu~aju da u ovom selu, ovoj rupi, jo{ uvek `ivi, ili bolje re~eno `ivotari, belac, neko ko se nekada zvao Peters. U kolibi stanuje s nekom porodicom: jednim mu{karcem, dve `ene, {estoro dece i staricom. Gotovo da ne obra}aju pa`nju na njega, njegovu hranu – ka{u, somun, retko otpatke mesa, urme – bacaju mu je bez komentara u njemu dodeljen kutak. Pored mu{karca ili `ena ne sme da sedi. Jedno dete gurnulo mu je {tap u ruku. Po mali{inim gestovima mo`e da vidi da bi trebalo da pazi na koze ispred kolibe. Dakle, postaje pastir. Barem privremeno. Dok se ne doseti nekog izlaza iz ove situacije. Njegov stid zbog toga {to i sebi samom nepodno{ljivo smrdi na izmet – jo{ uvek ima proliv – i {to se njegove pantalone sve vi{e pretvaraju u prnje u me|uvremenu je sna`niji od `alosti za Natalijom. Njihov medeni mesec, dve nedelje na brodu, najdu`i period koji su proveli zajedno. Mesecima pre toga razmenjivali su strastvena ljubavna pisma; ona mu je pisala u Njujork, a on njoj u Fazanen{trase u Berlinu. Koliko su se radovali putovanju za koje niko nije smeo da sazna. Njihova zajedni~ka tajna dodatno ih je zbli`ila. Skoro svake ve~eri kod ku}e tonuo je u san s njenom slikom u ruci. Jedna od tih fotografija i sada mu, uvek iznova, izranja pred o~ima, mo`da zato {to je tako ~esto posmatrao. Nikako ne uspeva da se seti same Natalije kako je u kabini le`ala pored njega, kako je na palubi {etala sa svojim belim suncobran~i}em. No}u le`i smrzavaju}i se na goloj zemlji u kolibi, broji dane koje je proveo u selu i poku{ava da izra~una koji je datum. Tu i tamo biva savladan ose}anjima. O~ajanjem zato {to nema izgleda da }e se promeniti situacija u kojoj se nalazi . Nadom zato {to je ipak nemogu}e da on, koji poznaje Ameriku i Evropu, dobro poznaje, istinski gra|anin sveta, propada u afri~kom {ipra`ju. I psuje samog sebe: za{to je morao da putuje u Tolu i povu~e Nataliju za sobom u nesre}u. Nikada ovde ne bi postao neko. Kao Selvinov potr~ko. Selvin je bio arhitekta i imao je poslednju re~ a ne on, njegov {egrt. Tako besmisleno i malo je sve ono za {ta je do sada radio. Njegovo {kolovanje u ^ikagu. Njegova velika proputovanja kroz Evropu. Da, ceo njegov dosada{nji `ivot. Kao neku `enu, obuzimaju ga napadi pla~a nakon kojih se, {to ustanovljava s ~u|enjem, ose}a bolje. Na po~etku skriva suze pred divljacima. Zatim mu postaje svejedno. Dok `va}u korenje, gledaju ga tupim pogledom. Nakon takvih ispada, svoj bes zbog toga {to nije vladao sobom iskaljuje na kozama. Batina ih {tapom. One meke}u. Prestaje da broji dane. Jo{ jednom je pobegao, kora~a sam po nemilosrdnom suncu kroz u`arenu stepu. Kada ~uje ne{to {to li~i na konjska kopita po~inje da tr~i, ne mo`e da poveruje, olak{anje i radost ipak se bude u njemu. Zatim zaprepa{}eno zastaje pred zar|alim loncem oka~enim za jedno drvo. Tokom no}i, pod golim nebom ~ini mu se da }e se smrznuti. Kako ovde postaje hladno. Precenio je svoju snagu. Ujutru poku{ava da upali vatru pomo}u jednog stakla na svojim nao~arima. Mali plamen po~inje brzo da raste i zahvata osu{en `bun. Samo uz sre}u uspeva ponovo da ugasi vatru. Dugo svet knji`evnosti 26 skaku}e po pepelu koji se dimi kako bi bio sasvim siguran da je opasnost od stepskog po`ara odagnana. Naposletku se posr}u}i vra}a u selo. Ispred kolibe jedna mlada crnkinja do{aptava ne{to drugoj i gleda ka njemu. Od tada nadalje svaki dan je isti. Uvek je leto. Mo`da septembar. Pitanja kao: {ta se desilo sa ostalim putnicima, {ta crnci nameravaju s njim i za{to se spasila~ka ekipa jo{ uvek nije pojavila, zaboravljena su. Henriju postaje sve va`nije da redovno dobija svoje obroke, pre svega ne samo otpatke; da su koze pre zalaska sunca uterane u ogra|eno podru~je ispred kolibe. I on ose}a da je jedna od najve}ih radosti u njegovom dotada{njem `ivotu situacija kada mu je jedan mu{karac mahnuo da do|e kod njega u kolibu. Od tada, ne progovaraju}i, zajedno obeduju. Samo ponekad zati~e sebe kako dok posmatra kolibu automatski proverava njenu statiku ili razmi{lja gde bi mogla najbolje da se postavi kanalizacija. To su one retke prilike u kojima jo{ stavlja nao~are na o~i. Ina~e vi{e ne ose}a nikakvu potrebu da jasno vidi stvari. Jednom, prilikom ve~ernjeg okupljanja, poku{ava da sazna kako je stigao u ovo od boga napu{eno selo i {ta s njim treba da se dogodi. – Moj brod je potonuo. Da li ste me Vi prona{li? – poku{ava na nema~kom iako prime}uje da nije ba{ u formi. Na engleskom bi mu bilo dra`e. Ipak, brzo se ponovo prisetio svog drugog maternjeg jezika. Rukama do~arava svoj opis Brinhildinog potonu}a. – Da li ste me Vi prona{li? – pokazuje na crnce. Oni njemu pokazuju svoje bele zube. – Da li Vi mo`ete da mi ka`ete gde se nalazimo? – nastavlja da pita. Ne zna kako da se pona{a, pokazuje ka zidu kolibe i na sebe, ka`e – Ovde. – Jedno dete vi{e ne mo`e da obuzda smeh, udara po zemlji – “ovde” – po svom stomaku – “ovde”. – Posle svakog daljeg besmislenog pitanja – jednostavno ne mo`e da prekine da izgovara to idiotsko ’Vi’ – postaje gnevniji na divljake i samog sebe. – Koliko dugo sam ve} ovde? Da li ste Vi prona{li i druge pre`ivele? Da li ste Vi ~uli za tvr|avu Benesi? – Smeh je iznenada utihnuo. – Benesi? – izgovara crnac koga je Henri za sebe nazvao Oto zato {to ga njegove o{tre crte lica i seda kosa na slepoo~nicama podse}aju na njegovog deda-ujaka Otoa; crn~eva `ena, ona deblja, za Henrija se zove po njegovoj baba-ujni, Diksi. – Drvo – ka`e crnac. Henri uzbu|eno klima glavom. – Drvo. Na tren mu se ~ini da je u o~ima crnca zaiskrilo ne{to poput po{tovanja. – Benesi? – pita Henri jo{ jednom, `ustrije. – Benesi, Benesi – ponavlja crnac i gleda u tlo. – Gde… drvo? Gde… Benesi? Da li mo`ete da me odvedete tamo? Henri se uspravlja. Divljaci, dakle, govore nema~ki. Thank God. Me|utim, izgleda da ne razumeju vi{e od ’Benesi’ i ’drvo’. Ili ne `ele da razumeju. Okrenuli su se na drugu stranu i domun|avaju se ne{to. Iako je Henri posle te ve~eri o~ekivao ne{to drugo, njegova situacija ostaje

nepromenjena. Daljih ’razgovora’ posle toga vi{e nije bilo. Porodica se pona{a svet knji`evnosti 27 kao da se ta kratka razmena re~i izme|u njih i njihovog gosta ili zarobljenika, tu nema nikakve razlike, nikada nije dogodila. Povremeno Henri ~vrsto veruje da su celo putovanje, ~ak i Natalija i njegov poziv da sudeluje u pravljenju novog naselja u utvr|enju Benesi, proizvod njegove uobrazilje, da oduvek `ivi tu – samo da bi samog sebe potom opet opomenuo da sada nipo{to ne sme da skrene s uma. Naravno da postoji utvr|enje Benesi, naravno da je i Natalija postojala. Njegova najve}a briga je da se ponovo ne razboli. Bila bi to njegova druga i ovog puta stvarna smrt. Da bi ostao zdrav, osmislio je program za sebe. Ve} sâmo njegovo sle|enje mu daje snagu. Odlazi u krevet s mi{lju da mora slede}eg jutra da ustane i napravi dvadeset sklekova i trideset ~u~njeva. Va`na mu je higijena. Kada je video da se deca povremeno trljaju listovima nekog `buna, listovima koji miri{u oporo i koji, tako je shvatio, ubijaju razne izaziva~e bolesti, po~inje da radi isto {to i oni. Uskoro ujutru po~inje da se zapira sa ostalim mu{karcima iz sela na obali kaljuge. Sa zadovoljstvom posmatra svoje ruke koje lagano postaju mi{i}ave. Dok ~uva koze ra~una. 1 + 2 + 3 = 6, 3 x 16 = 48, 4 x 16 = 64. Nabraja imena svoje ~ukunbabe i ~ukundede, babe i dede, najzna~ajnijih arhitektonskih dostignu}a ~ove~anstva, po~ev od izgradnje Vavilonskog tornja. Cezar je 52. pre Hrista napisao De Bello Gallico. Kenigrec 1863. Getisburg 1866. Ne, obrnuto. Vi{e nije siguran da li ta~no odre|uje godine kada su se zbili doga|aji. 1865. ili 1866? Ili 1867? Ne sme ni{ta da zaboravi. Gradi ku}e, zatim celo selo da ne bi ispao iz forme. Tu su crkva, op{tina i po{ta. Na ulicama nevidljivi ljudi. Na po~etku je smatrao da su crnkinje isklju~ivo ru`ne, nimalo kao crna~ke sprema~ice u Njujorku. Posle izvesnog vremena o~i su mu se, pak, uvek iznova zaustavljale na njihovim golim grudima. Posti|eno je skretao pogled dok mu je prolazilo kroz glavu da `ene ovde ~ak ne pripadaju negroidnoj rasi, kao one kod ku}e, ve} da su samo divljaku{e i da zato ne mora da se stidi. Jedna crnkinja mu se naro~ito dopada. Potajno je zove Johana, po glumici Johani Brom koju je ~esto gledao u pozori{tu i kojoj je pola Berlina le`alo pred nogama. Henri se prvo prikriveno, a onda sve ~e{}e i bez obaziranja na ~oveka u kolibi koji skoro svakodnevno spava sa nekom od svojih `ena, zadovoljava u svom kutku dok mu je pred o~ima slika crnkinje, Johane. Skriva uganulu nogu od ostalih. Trpe}i veliki bol, pretvara se da mo`e da tr~i bez te{ko}a. Mo`da bi ga kao bogalja nesposobnog za rad prognali u stepu. Zato ne `eli da prizna sebi da ima zapaljenja na no`nim prstima. Prime}uje da umiruje samog sebe ba{ kao da obja{njava situaciju nekom neznancu: „No problem at all. It was worse yesterday.“ Takve re~enice trtljao je tiho kada je jednog dana ponovo pogledao u lice staricu koja ga hrani. „Nemam groznicu, nemam groznicu, zaista nemam groznicu!“ Mo`e biti, pomi{lja iznenada i odmah odbacuje tu misao, da je sve vreme le`ao tu, od potonu}a Brinhilde i da je izma{tao ono {to se dogodilo u me|uvremenu. ^im je ponovo do{ao k sebi, temperatura spala, tokom jedne svet knji`evnosti 28 stravi~ne sekunde veruje da na licu mesta mora da se posveti svojoj du`nosti, ~uvanju kozâ, a da u suprotnom divljaci imaju pravo da ga kazne. Ujutru radi svoje sklekove, pere se, trlja se li{}em `buna ~ije ime ne zna i koji zove dog rose zato {to ga svetlocrveni plodovi podse}aju na {ipurak kod ku}e. S jednim crncem sedi u senci kolibe. Jednom je video kako neki stanovnik sela s otvorenim ki{obranom odlazi u {etnju po stepi koja klju~a od vreline. Ali Henri je isuvi{e okupiran pe~enjem somuna, novim zadatkom koji mu je zadat, da bi ga to zaista nekako dirnulo. ^ak uop{te i ne `eli da razmi{lja o tome {ta bi taj prizor mogao da zna~i. To je samo jo{ jedan prizor.

IZLAZI IZ KOLIBE i sve je druga~ije. Putevi izme|u koliba puni su konjâ i likova u dugim belim odorama i turbanima, samo im lice nije pokriveno. Izme|u koko{aka i kozâ na zemlji su rasprostrte {arene marame, na njima roba, nakit, tkanina, tako|e vo}e. Neko udara u dobo{, svi vi~u i glasno se smeju. Selo se pretvorilo u bazar. ^ovek kod ~ije je porodice `iveo u ovom vremenu bez dana, nedelja i meseci, podi`e ga na konja bez sedla. Da ne bi gornjim delom tela pao unazad mora da se dr`i za konjanika koji je, to je sada mogao da vidi, preko ramena nosio nema~ku karabinjerku. Mauzera. Karavan je ve} krenuo. Samo jo{ jednom Henri se okre}e, nakon vi{emese~nog perioda patnje, ali tada se selo ve} vi{e nije moglo videti. Zatim, mo`da je pro{lo petnaest minuta, nailaze na ulicu, {iroku kaldrmu po kojoj uro|enici kotrljaju kolica i na ~ijem kraju oko podne izvire ne{to mo}no, sivo na horizontu, jedna stena, od vetra i ki{e izgla~ani tornjevi, tvr|ava na ~ijim se zidovima presijava {kriljac: Benesi. Henri jedva mo`e da poveruje. Svi ti meseci tokom kojih je tako ~esto sanjao o tvr|avi, ~eznuo za njom, odbacivao planove za bekstvo kao sulude zbog manjka orijentacije, njegov cilj bio je udaljen svega nekoliko ~asova jahanja, najvi{e dva dana hoda od sela. U unutra{njosti tvr|ave je Henri, koji te{ko da bi uspeo dalje da podnosi bolove u mo{nicama i ki~mi – kod ku}e je bio dobar jaha~ na sedlu – video jednog debelog, osrednje visokog belca od nekih ~etrdesetak godina, s prosedom {picastom bradicom i {tapom za {etnju u be` odelu i sa zelenom kravatom, veoma elegantnog, kao iz nekog ~asopisa, kako pregovara sa crncem koji mora da je vo|a karavana i kako pri tome pokazuje na njega, Henrija. Dva vukolika psa vrzmaju se laju}i oko njihovih nogu. Sada mu belac ne{to govori, Henri ne mo`e da razume – kako mu se u prvi mah ~inilo – njegove zvuke koji li~e na mukanje. – I beg your pardon, Sir. Iznenadni nalet straha da mo`da ni ovde niko ne govori ni nema~ki ni engleski. – Ludvig Gerber. Upravnik Benesija. Ve} sam Vas o~ekivao. Izvinite {to smo tek sada uspeli da Vas otkupimo, gospodine... – ponavlja debeli. Sna`ni bavarski akcenat, re~enica u Henrijevim u{ima zvu~i neobi~no nestvarno i

sasvim neprikladno u ovom okru`enju. svet knji`evnosti 29 Znali su sve vreme da je zarobljen u onoj rupi. Iznenada je preplavljen tim saznanjem dok rukom pridr`ava pantalone koje prete da skliznu. Bio je samo zalog u poslu izme|u dve strane, s jedne strane crnci, s druge belci. On sam je, pak, Henrija Petersa ostavio za sobom u tom selu ili ~ak jo{ na pla`i gde je voda mo`da nekada izbacila i Nataliju i ostatke njegovog imetka. Zauvek. Henrija Petersa, asistenta Gustava Selvina, kome je te stra{ne no}i rascopalo lobanju jedno jedro koje se sru~ilo s jarbola. Selvin, kome je odmah {iknula krv iz usta i nosa, s nevericom je gledao u Henrijeve o~i razroga~ene od u`asa sve dok nije skliznuo na kolena i sru~io se napred na pod; kao da je svom u~eniku `eleo jo{ ne{to da ka`e. Henri je, dodu{e, sa svojih dvadeset sedam godina bio bitno mla|i od Selvina; ko je, me|utim, u stanju u kome se trenutno nalazio to jo{ mogao ta~no da odredi. Veoma je prijatno kada u tebi prepoznaju iskusnog arhitektu. Neslu}ena ovla{}enja. Osim toga, ose}a slede}e: meseci u uro|eni~kom selu doprineli su njegovom sazrevanju. Svaka katastrofa nosi sa sobom i mogu}nost novog po~etka. Predstavlja se – Gustav Selvin, arhitekta. Pre`iveli sa Brinhilde. Stojim vam na raspolaganju. Odmah nakon {to Henri od Gerbera saznaje ono {to je ve} i sam ionako pretpostavljao, da je on, Selvin, jedini pre`iveli brodolomnik za koga se znalo, jedan crnac u tamnosme|oj livreji odvodi ga kroz naizgled beskrajne hodnike, preko {kripe}ih drvenih stepenika, pored prepariranih papagaja, rogova i glava ~udnovatih `ivotinja, u jednu sobu. Tu je umivaonik, sekreter, drveni paravan koji razdvaja spava}i od dnevnog boravka, krevet s baldahinom. Na drugom spratu prozor s pogledom na stepu. Za njim se zatvaraju vrata. Utisak: Gerber u svom `utom odelu, sve`e vo}e sna`nog sladunjavog mirisa u ~iniji na stolu, zatim lice s polomljenim nao~arima zaraslo u bradu i masnom kosom do ramena u ogledalu, lice s njegovim o~ima. Poput neke fatamorgane.

STRA@ARI U HODNICIMA neophodni su za udobnost i bezbednost utvr|enja. U situacijama nalik ovoj, Gerber se, pak, ose}a kao zarobljenik ~ije kretanje po sobi crnci oslu{kuju s velikom znati`eljom. Jedva ~ujno, iako za Gerbera suvi{e glasno, vrata {kripe dok ih otvara tek toliko da mo`e da proviri glavom i oprezno pogleda gde je boj. Hodnici su prazni. Jedna {arena ma~ka be`i, okre}e se, nastavlja da tr~i. U stvari to je prekr{aj: niko ne stoji na predvi|enom mestu. Danas mu to odgovara. Hitro ponovo zatvara vrata, hita samo u pantalonama kroz sobu ka {krinji, podi`e poklopac i vadi prega~u. Gerberu je jo{ pre nedelju dana opet palo na pamet ono pagansko kazivanje o crnom slonu kao praocu crna~kog naroda i ujedno se prisetio onog plesa crnaca u Lueu kada je pre skoro dve godine sa sestrom Kete tek stigao u prestonicu. Tada se na ulici okupila svetina. Gerber je sa Zaharijem Pajkeom, svet knji`evnosti 30 geometrom koga je upoznao tokom plovidbe na brodu, iza{ao na verandu upravne zgrade u kojoj su odseli i odatle je imao pregled nad tom gomilom ljudi. U sredini su stajala tri uro|enika. Odeveni samo u prega~e, kretali su se, bili su to u stvari samo neznatni pokreti glavom, nogama i zadnjicom; me|utim, ~inili su ih tako graciozno i mo}no da je ta njihova predstava ostavila nezaboravan i sna`an utisak na Gerbera. Njihovi lanci su zveckali. – Poglavica najva`nijeg plemena u Toli sa svojim sinovima – do{apnuo mu je Zaharije Pajk. I dodao – To je slonov ples. Kako je Gerber tada saznao, kru`ila je legenda da poglavica upravo tog plemena poti~e od jednog ogromnog slona, crnog poput no}i, koga su sve ostale `ivotinje u stepi i pra{umi po{tovale koliko su ga se i pla{ile. Stra{an je bio njegov gnev. Velika njegova dobrota. Kod njega su tra`ili uto~i{te kada je lav lovio svoj plen; njemu su se pokoravali kada je nekog podanika, koji je nekom drugom naneo bol, svojim kljovama najurivao iz pra{ume. Jednom godi{nje, nakon prvog ki{nog perioda, prire|ivan je pir njemu u ~ast. A kada su se na kraju pred Mnabom i njegovom suprugom gomilali pokloni u vidu plodova, zlata i dragog kamenja, tako je i{la legenda, dolazio je red na njega da se zahvali svojim vernim podanicima. Dizao bi surlu, mahao njome levo i desno, i nogama tako|e, uskoro bi podrhtavala cela pra{uma od Mnaba-Dija, slonovog plesa koji plemenske poglavice, potomci slonova, izvode sve do danas. Oni svom narodu odaju zahvalnost. I obrnuto, u njih se ulivaju mo}i, magi~ne mo}i. Kada se pre nedelju dana ponovo setio te pri~e i budu}i da nije mogao da zaboravi tu prokletu prega~u, Gerber je naposletku oti{ao kod Hoki, kroja~ice, kako bi dao da mu se sa{ije novo odelo – samo da bi na kraju kao usput dodao da mu sa{ije i prega~u i da nabavi nekoliko lanaca kakve nose ovda{nje poglavice, zarad prou~avanja, podrazumeva se da prega~a treba da bude njegove veli~ine. I nikome ni re~i, ina~e... pesnicom je opona{ao udarac bi~a. Od sino} se porud`bina nalazi u njegovoj {krinji. Ipak bi hteo da pantalone ostanu na njemu. Zatim prva te{ko}a: kako se obla~i ovakva stvar, gde je dugme, u~kur? Barem se ~ini da je Gerberu prega~a taman; dok je dr`i rukama, to par~e ko`e zate`e se oko njegovog stomaka. A sada – najednom mu to pri~injava neopisivo zadovoljstvo, radost kakvu nije ose}ao jo{ od detinjstva – pravi korak napred, levo, desno, naginje gornji deo tela, i zatim, poput slona koji svojom zadnjicom graciozno ali ipak mo}no, gura na stranu stabla u pra{umi: zamah kukovima.

NA DNU OKEANA le`i ona, Natalija Peters, ro|ena Trajbl, izme|u algi, njen lan~i}, medaljon sa fotografijom supruga, lebdi oko njenog vrata, ruke je podigla kao da balansira, {irom otvorenih o~iju posmatra jata riba koja prolaze pored nje, crvena, crna, `uta, miluju je, grickaju, tu nedostaje prst, posle dana, nos, uvo su joj s u`ivanjem smazali i lukavo prisvojili, strujanja su joj isfronclala haljinu, le`i gola, bez noge i ruke i lica, alge joj postaju usta, o~i

zelene. svet knji`evnosti 31 3. Pariz, 1913.

Uro|enica podi`e rukom svoju mlitavu dojku kako bi beba u njenom naru~ju lak{e mogla da sisa. @ena se povremeno ~e{e. Pri svakom pokretu zveckaju krugovi – od zlata? – koji joj poput kragne od vodeni~nog kamena {tr~e oko vrata. Gleda odsutno, kao da ne prime}uje Henrija. Na beloj tabli ispred zagra|enog prostora u kome se nalazi, ~ita: Negresse avec petit (Tola). Na livadi pored postrojili su se u vrstu crnci ispred logorske vatre nad kojom se pe~e neka `ivotinja, prave dva koraka napred, savijaju gornji deo tela, zakora~uju unazad, ljudski talas, i uz to ne{to pevaju. Nose te{ke drvene {titove i koplja, njihovi goli trupovi sasvim su istetovirani. Dim vatre kulja tako gusto da je nestao Ajfelov toranj koji je sve vreme mo}no {tr~ao u pozadini. Henriju se u tom trenutku ~ak ~ini da se zaista nalazi u afri~koj stepi. [ta li zna~e te tetova`e? – pita Henrijeva ro|aka madmoazel Vilijers, koja je skinula maramicu s usta tako da su se opet mogle videti njene tanke usne. Da li ne{to mo`e da raspozna. Savija se preko drvene ograde koja joj dopire do kukova, jednom rukom pridr`ava svoj beli {e{ir na potiljku, a u drugoj ruci nosi skupljeni ~ipkani suncobran~i}. Sme|i pramen kose pada joj preko lica. Henriju nije jasno da li je to jo{ jedan ispit, podsetnik na ne{to {to se o~ekuje od njega. Spontano, odlu~no doziva stra`ara sa `utim tropskim {lemom. Neka neko od uro|enika u toru do|e do ograde. O{tar zapovedni~ki ton iz njegovih usta iznenadio je i njega samog – i istovremeno ga obradovao zato {to ~uje kako njegov glas sigurno, po njegovom mi{ljenju skoro bez akcenta, govori na stranom jeziku. Po{to njegova ro|aka prenera`eno izjavljuje da ho}e momentalno da napusti ovo mesto, on zna da je postupio ispravno. Vi{e puta se okre}e ka njemu i pokazuje mu svoj na brzinu otvoren suncobran~i}, nakon ~ega on, osmehuju}i se, mora da je zamoli da ostane. Na kraju ona sa odglumljenim uvre|enim izrazom lica i podignutim pr}astim nosom dopu{ta da bude nagovorena. Bez re~i, pomo}u nekog {tapa, neke vrste {tapa za pokazivanje, stra`ar podi`e crn~evu tetoviranu ruku, otprilike kao {to se okre}e par~e mesa u tiganju da bi se proverilo da li je pe~eno. Madmoazel Vilijers baca na nju prvo samo jedan kratak zga|en pogled. Zatim, nakon {to je Henri pre{ao rukom preko {arenih spirala, krugova i pravougaonika na divljakovoj ko`i – sasvim je glatka, kao kod deteta – i ro|aka oprezno vrhovima prstiju dodiruje njegovu ruku. Da bi to uradila, skinula je rukavicu. Na tren, Henri vidi to po naboranom ~elu, u potpunosti je obuzeta. Sasvim ga je pomela pomisao da bi to mogla da bude prva gola mu{ka ruka koju njegova ro|aka dodiruje i da je on, Henri, krivac, da je mo`da oti{ao predaleko. On snosi odgovornost tokom ovog izleta. U stvari, ta scena potpuno je neprili~na – a ipak ose}a zadovoljstvo zbog samog prizora ro|akinih tankih prstiju na tetova`ama uro|enika. Henriju se skoro pri~injava da mo`e da oseti njen dodir na svojoj nadlaktici. svet knji`evnosti 32 Kasnije, dok su se probijali ka izlazu, ugledao je ne{to za ~im je ve} potajno tragao. Budu}i da se pla{io da }e mu se ro|aka smejati ako bude insistirao da krenu okolnim putem, ve} se pomirio s tim da se to o~igledno ne}e desiti. A sada stoji svega nekoliko koraka udaljena od njih: le manoir á l’envers, naopaka ku}a. – Attendez, attendez – mrmlja Henri i hvata svoju ro|aku za ruku koja je ponovo u rukavici. Nesvakida{nji prizor, dodu{e manje upe~atljiv nego {to je Henri zami{ljao nakon {to je pro~itao novine. Naglava~ke izvrnuta tvr|ava koja je odavala utisak kao da je iz srednjeg veka. ^etiri tornji}a slu`ila su kao temelj. Na njima, nekoliko metara iznad zemlje – stati~ko dostignu}e vredno po{tovanja – po~iva odbrambeni bedem; na njemu zupci vise kao pervazi zavese. Zatim iznad prvi sprat i najzad skroz gore, sa obrnutim lu~nim prozorima, prizemlje. – Mais c’est drôle! – uzvikuje njegova ro|aka. Sada je ona ta koja odvla~i Henrija do reda ispred ulaza. Nerado polazi za njom. ^im je ugledao gomilu ljudi, najednom ga je pro{la `elja da poseti naopaku ku}u. To je kuriozitet; nije ne{to na {ta bi kao ozbiljan arhitekta, {to }e jednom postati, trebalo da se obazire. Dok ~ekaju, Henri zapa`a gra{ke znoja koje su se, uprkos njenom ina~e tako ne`nom stasu, pojavile na bujnom ro|akinom dekolteu, koje ona skida maramicom uranjaju}i kao uzgred duboko u izrez. Da bi se pored tornji}a kroz jedan otvor stiglo na bedem naglava~ke nasa|ene tvr|ave, neophodno je popeti se strmim gvozdenim merdevinama. Unutra ro|aka ciju~e od radosti. Sto, stolice – vise s plafona. Luster koji iz poda na ukru}enoj `ici {tr~i uvis. Trepere elektri~ne sve}e. Slike na zidovima oka~ene o ekser za donju ivicu rama. Ovo je {ala, pomi{lja Henri. Kora~a po okamenjenoj {ali Rusa koji je sve ovo osmislio. Henrija hvata muka pri samoj pomisli. To {to je naseo na trik tog Rusa, dokaz je vi{e njegove nezrelosti, ~injenice da je jo{ daleko od toga da bude istinski d`entlmen koji sledi `ivotni plan i mo`e da preuzme odgovornost za svoja dela zato {to je siguran u ishod. Po{to su ro|aka i on ponovo napustili naopaku ku}u, Henriju se na nekoliko sekundi pri~injava da je i svet koji ga okru`uje naopak, drve}e s kro{njama, gospoda sa svojim cilindrima, dame sa suncobran~i}ima. Na izlazu njegova ro|aka zahteva da do salona Frezonovih uzmu fijaker, a ne da idu metroom. – Ah, znate, kada sam ste{njena me|u tolikim ljudima odmah po~inje da me obuzima te{ka slabost – cvrku}e svojim pariskim akcentom i skre}e pa`nju fijakeristi zvi`dukom koji ni najmanje ne prili~i jednoj dami. – Ve} sama pomisao da upravo sada – pokazuje na tlo – ispod na{ih nogu stotine Francuza juri u vozovima kroz uzane tunele! Stvarno, cher cousin, jedno mogu da Vam obe}am: dok sam `iva putova}u isklju~ivo po povr{ini. ^ak i pod pretnjom da

}e me zbog toga, uprkos mojoj mladosti, u svim salonima smatrati svet knji`evnosti 33 staromodnom. Ne}u se, a Vi ste mi svedok, prepustiti bujici novotarija koje svake godine preplavljuju na{u prestonicu. Tako je. Ponekad ~ak kada sve pro|e imam ose}aj da nakon dvanaest meseci nije pro{la jedna, ve} ~etiri-pet godina. Ne znam kako vi to do`ivljavate, ali meni se vrti u glavi! Henri joj kao oslonac pru`a ruku dok se penje u ko~iju i ne protivre~i joj iako je u Njujorku obo`avao da se vozi u kloparaju}oj podzemnoj ispod najvi{ih zgrada ne samo Amerike, ve} celog sveta!, prolazilo bi mu tada kroz glavu, pokretanoj isklju~ivo snagom elektriciteta koji }e uskoro i u provincijama u~initi izli{nim sve tegle}e `ivotinje, ~ak i ljude upregnute u kola. A jednom }e umesto sprat po sprat uvis, graditi zgrade u dubinu. Struja }e ih obasjavati i bi}e svetlo kao po danu. Nikakva tuga za nekada{njim ne}e nagnati ljude da se popnu nazad gore na povr{inu jer }e dole ve} postojati sve, i bi}e ~ak jo{ krasnije, u svetu ispod sveta. Za vreme vo`nje fijakerom po [anzelizeu, tokom koje je, svaki put kada bi ih tandr~u}i pretekao neki automobil, moglo da se ~uje psovanje ko~ija{a, madmoazel Vilijer i Henri su neko vreme }ute}i gledali kroz prozor. Ne sme da zaboravi da ~im do|e ku}i, ~ak i ako ve~eras bude kasno, po{alje jo{ no}nom po{tom Nataliji pismo koje joj je napisao ~im se probudio i u kome joj je, u skladu sa njenom `eljom, opisao plan dana{njeg dana, stavku po stavku, s kim }e {ta preduzeti, kod koga je pozvan. Mogao bi, dodu{e, da joj ga po{alje tek sutra ili prekosutra – izuzev nekoliko imena s kojima njegova verenica ionako ni{ta ne mo`e da zapo~ne, sadr`aj bi ostao isti. Razgledanje This-is-an-importand-building-to-see, zatim kafa i kola~ u salonu madam I-don’t-know-her-face. Tako je ljubak njen ro|ak, uvek sanjari o svojoj lepoj verenici i predstoje}oj svadbi. Kako ljubav mora da je lepa za onoga koga Amorova strela kona~no pogodi i kako se Henriju samo mo`e zavideti! Tu`an prizvuk potkrada se u glasu madmoazel Vilijers koja se, koliko je Henriju poznato, jo{ uvek nije odlu~ila ni za jednog od njenih brojnih obo`avalaca. Da, naravno, odgovara on. Mo`e se smatrati veoma sre}nim. – Chère cousine – nastavlja na francuskom, ne mora uop{te da traga za odgovaraju}im izrazom; to je kao onomad kada se kao dete spu{tao na sankama niz bre`uljak u Central parku – a {ta ka`ete na ovu iznenadnu ideju? [ta mislite, kako li je voziti se kao divljak kroz Pariz? Dakle, nalaziti se upravo u ovoj situaciji – kao divljak – u kojoj se ja sada nalazim, u ovoj ko~iji, sa lepom mladom damom koja sedi preko puta mene. Da sam ja, dakle, takore}i taj divljak, u prega~i i skoro go – madmozel Vilijers se kiko}e i stavlja {aku preko usta – {ta li bih ose}ao dok razgledam ove gra|evine. [ta mislite? Upravo mi je sinulo da bih mo`da smatrao da su to vrhovi nekog ogromnog planinskog venca. A automobili – verovatno bi mi delovali kao neka nepoznata, zastra{uju}a vrsta `ivotinja ili ~ak mo`da kao duhovi. Kao odgovor ~uje se iz daljine uzbu|eno trubljenje koje u Henrijevim u{ima na tren zaista zvu~i kao rika neke `ivotinje. svet knji`evnosti 34 – Osim toga pitam se – u`urbano dovr{ava svoj monolog – {ta bi zapravo uro|enik u stvari video. Tako sam nedavno u Figaru pro~itao ~lanak o izvesnim plemenima na Novom Zelandu koja nisu opazila brod moreplovaca koji su prvi stigli do njih, nisu mogla da ga opaze zato {to je to prevazilazilo njihovu mo} zami{ljanja. Lako je mogu}e da grad, saobra}aj i sve ovo uro|enik uop{te ne bi video, ve} bi umesto toga poimao samo ljude, prolaznike i prazan prostor, zar ne? Madmoazel Vilijers okre}e se ka Henriju. Nad njenim pr}astim nosom je duboka bora. – Ali, ako divljaci mogu da misle i vide samo ono {to poznaju, a sada `ive ovde, u ovom selu na Svetskoj izlo`bi, u njima nepoznatom Parizu, {ta u tom slu~aju, Henri, ti ljudi misle gde se sada nalaze?

Izvornik: Thomas von Steinaecker, Schutzgebiet. Roman. © Frankfurter Verlagsanstalt, Frankfurt/Main 2009.

Tomas fon [tajneker (Thomas von Steinaecker, 1977) slobodan je pisac, knji`evni teoreti~ar i novinar. Studirao je germanistiku u Minhenu i Sinsinatiju. Njegov knji`evni prvenac Valner po~inje da leti (Wallner beginnt zu fliegen) objavljen je 2007. Za to delo dobio je knji`evnu nagradu za najbolju debitantsku knjigu na nema~kom jeziku. Iste godine Bavarski radio emitovao je njegovu prvu radio-emisiju Moje tonske trake su moj otpor (Meine Tonbänder sind mein Widerstand). Roman Duhovi (Geister) sa ilustracijama Danijele Kon, objavljen je 2008. Nedavno se pojavio i njegov tre}i roman Za{ti}eni prostor (Schutzgebiet). Tomas fon [tajneker `ivi u Augzburgu. svet knji`evnosti 35 Zigrid Lefler

Ironi~an pogled na kolonijalni svet

Tomas fon [tajneker, germanista i teoreti~ar medija, romanopisac i autor dokumentarnih filmova, oscilira izme|u jezi~kih i vizuelnih svetova, upoznat je sa filmskom monta`om, voli da se poigrava knji`evnim oblicima i za dve godine napisao je tri romana. Njegov debitantski roman Valner po~inje da leti (2007) izokrenuo je oblik porodi~nog romana naglava~ke uklju~ivanjem brzog premotavanja unapred: premotao je svoju porodi~nu pri~u iz dana{njice u budu}nost, sve do 2070. godine. Njegov drugi roman Duhovi (2008) poigravao se stapanjem teksta i slike i bio je zami{ljen kao poluroman – polustrip (sa ilustracijama Danijele Kon). Tekst romana je u neku ruku pri~a ispripovedana posredstvom crte`a. I u svom upravo objavljenom, tre}em romanu Za{ti}eni prostor, [tajneker ostaje veran svom estetskom cilju: `eli da pi{e pripoveda~ki i ujedno avangardno. Ponovo radi, iako to nije na prvi pogled prepoznatljivo, u skladu sa principima filmske monta`e tako {to prona|en (a mo`da i izmi{ljen) tekstualni materijal ubacuje u svoj roman. Roman na prvi pogled deluje sasvim bezazleno, ali je zapravo prili~no slo`en. Njegov Za{ti}eni prostor je fiktivna nema~ka kolonija u Jugozapadnoj Africi pod imenom Tola u kojoj grupa posrnulih du{a, pustolova, neuspe{nih i nasukanih, poku{ava da osnuje uzornu koloniju – ’najnapredniju i najmirniju nema~ku koloniju’. Propali trgovac drvnom gra|om iz bavarskih {uma naumio je da po{umi afri~ku stepu nema~kim me{ovitim {umama, nema~kim listopadnim i zimzelenim drve}em koje }e navodno pod afri~kim suncem rasti br`e i bolje nego u zavi~aju. [umi su potrebne drvose~e, a njima su, opet, potrebne ku}e. Zato je planirana izgradnja jednog grada i trgova~kog centra. Me|utim, sve to od po~etka kre}e naopako: nema~ki brod sa doseljenicima, drvnim radnicima i arhitektom, tone usred oluje. Jedini pre`iveli je jedan mladi tobo`nji planer gradova bez prakti~nog iskustva. Predstavlja se kao utopljeni arhitekta i po~inje pod la`nim identitetom da planira izgradnju uzornog grada usred afri~ke pustare: zami{lja model grada kru`nog oblika. I ostali nema~ki kolonijalisti u propalom utvr|enju Benesi okupirani su isklju~ivo svojim snovima i apsurdnim idejama i ne obaziru se na ~injeni~no stanje. Oficir [irah `eli da malu crna~ku za{titnu ~etu pretvori u prusku vojsku – i to pomo}u bi~a za nilske konje i postrojavanja do iznemoglosti. On sanja o poseti nema~kog cara. Trgovac drvetom `eli od Afrikanaca da napravi nema~ke prera|iva~e drveta i sanja o {umarskoj privredi na obodu pustinje. Njegova sestra, jedna staromodna razvedena `ena bez perspektive, sanjari naizmeni~no o novoj ljubavi i o uspostavljanju idealnog dru{tva po uzoru na model njenog ezoteri~nog bohemijskog gurua. Osim toga, tu su i jedan nema~ki doktor koji je zavisan od morfijuma i koji se prepu{ta svojim li~nim udrogiranim snovima i halucinacijama i jedan nema~ki putnik-istra`iva~ koji u unutra{njosti zemlje `eli da fotografi{e nepoznata afri~ka plemena koja ga, pak, ubijaju. Dodu{e, iznenada se u Benesiju pojavljuje jo{ nekolicina nema~kih doseljenika koji podi`u selo od dasaka ne obaziru}i se ni najmanje na planove modela grada mladog arhitekte. Me|utim, nedugo posle toga, i {umu i selo guta ogroman po`ar a nema~ku koloniju osvajaju francuske kolonijalne trupe. Godina je 1914. i Prvi svetski rat je upravo zapo~eo. Nema~ki kolonijalni svet nije jedino {to }e u njemu propasti. svet knji`evnosti 36 Tomas fon [tajneker nije napisao istorijsko-dokumentarni roman o nema~koj kolnijalnoj istoriji u Africi kao {to je to, na primer, slu~aj u Uve Timovom delu Morenga ili Gerhard Sejfridovom romanu Heroro. Vi{e mu je stalo do toga da na primeru fiktivne kolonije i izmi{ljenih kolonijalizatora poka`e fantazmagori~nost, surealnost utopijskih projekata. U koloniji Tola na groteskan na~in stvara se provalija izme|u stvarnosti i modela snova. U stvarnosti ni{ta ne funkcioni{e: generator ne proizvodi struju zato {to nema benzina, ne sti`e po{ta, nema prenosa vesti preko radio-stanice, guverner kolonije je otputovao ili nestao bez traga, ~ak ne rade ni ~asovnici sa pti~icom-kukavicom. [tajnekerov roman ne vr{i eksplicitnu politi~ku kritiku kolonijalizma, pre ga obesmi{ljava tako {to pripoveda o nadasve sme{nom kolonijalnom projektu koji do`ivljava neuspeh zbog vlastite apsurdne neprimerenosti. U poslednje vreme je bilo sli~nih romana koji su obra|ivali podjednako sulude geostrate{ke poduhvate kolonijalne epohe: Aleks Kapus u romanu Pitanje vremena i Ursula Nauman u delu Kraljica Eufrata. U njima su parni brodovi preno{eni kroz pola Afrike ili Male Azije da bi na jezeru Tanganjika ili na Eufratu bili ponovo sastavljeni kako bi tu mogli da plove (i potonu). Ti projekti nisu bili ni{ta manje suludi od [tajnekerovog ma{tanja o po{umljavanju afri~ke stepe nema~kim borovima i kestenjem. Me|utim, [tajnekera pre svega zanimaju aktuelne uobrazilje o Africi u glavama njegovih samozvanih kolonijalizatora. Vulgarne i ideolo{ki zadojene predrasude o lenjim crncima i nema~kom gospodarskom narodu pominju se u istoj meri kao i stra{ne i karikaturne slike o misionaru uba~enom u kanibalski lonac za kuvanje. Uklopljene su i politi~ke fantazije svojstvene tom vremenu, na primer o napadu nema~kih cepelina na Njujork. Mutna i agresivna ideolo{ka papazjanija koja je dovela do Prvog svetskog rata biva pro~e{ljana, fantazije o napretku modernog doba bivaju predstavljene na podrugljiv na~in, pri ~emu ~italac ni u jednom trenutku ne mo`e da bude sasvim siguran da li su te fantazije samo plod pi{~eve ma{te. Tako se, dakle, roman Za{ti}eni prostor mo`e ~itati na nekoliko ravni: kao avanturisti~ki roman iz kolonijalnog doba ili kao njegova tre{-varijanta ili, opet, kao roman-monta`a o savremenim predstavama i fikcijama o Africi. Kako bilo, u svakom slu~aju re~ je o veoma zabavnom romanu.

Kulturradio, 14. 09. 2009. svet knji`evnosti 37 — Dejvid Vilijamson drama

— Beli mu{karci iz pro{lih vremena

— Prevela s engleskog Jasna Novakovi}

Naslov originala: David Williamson Dead White Males 177 LICA

An|ela D`ad, student (19) Viljem [ekspir Grant Svejn, predava~ na Univerzitetu Melisa, An|elina drugarica, tako|e student (19) Kol D`ad, An|elin deda (77) Grejs D`ad, An|elina baba (74) Martin D`ad, An|elin otac (48) Sara D`ad, An|elina majka (46) D`esika Skvajers, An|elina tetka (46) Monika D`ad, An|elina tetka (44)

Scena

Radnja se odvija na Novom zapadnom univerzitetu i u domu D`adovih. drama 178 Prvi ~in

AN\ELINA SOBA AN\ELA D@AD, zanimljiva i visprena mlada `ena, sedi i ~ita [ekspirove komade. U jednom trenutku ona podi`e pogled. Pred njom iskrsava VILJEM [EKSPIR, osvr}e se oko sebe, zbunjen modernim name{tajem. AN\ELA mu nervozno prilazi.

AN\ELA: Gospodin [ekspir? ([EKSPIR podigne pogled i osmehne se.) Nadam se da nisam nametljiva, ali ne mogu da izdr`im a da Vam ne ka`em... koliko se divim Va{em delu. [EKSPIR: Hvala. AN\ELA: Kako to da... o nama znate toliko mnogo? ([EKSPIR se upravo spremio da odgovori, kada se iza njega pojavi jedan ^OVEK tridesetih godina, u le`ernom sportskom odelu.)

^OVEK: Ne zna. (^OVEK vadi pi{tolj i ubija [ekspira. AN\ELA u`asnuto gleda u tog ~oveka. )

^OVEK: (S osmehom na usnama) ]ao. AN\ELA: Za{to ste to uradili? ^OVEK: Ovo su uzbudljiva vremena, An|ela. Opasna i uzbudljiva vremena. Mora{ da upozna{ svoje neprijatelje. (^OVEK odlazi. AN\ELA ostaje sama, bulje}i u [EKSPIROVO telo.)

AULA NOVOG ZAPADNOG UNIVERZITETA ^OVEK koji je malo~as ubio [EKSPIRA stoji za katedrom i osmehuje se publici. On je harizmati~na li~nost, elokventan i duboko ube|en da mu je du`nost da mladima prenese izuzetno va`nu poruku i da je ba{ on bogom dan da to uradi.

SVEJN: Moje ime je dr Grant Svejn. Dobrodo{li na Katedru za anglistiku i kulturolo{ke studije. Ja }u vam predavati teoriju knji`evnosti. Ve}ina vas smatra da su pisci mudri ljudi koji nam otkrivaju ve~ne ’istine’ o ’ljudskoj prirodi’. Ovaj predmet }e vam pokazati da apsolutne ’istine’ ne postoje, da ne postoji nepromenljiva ’ljudska priroda’ i da je ono {to podrazumevamo pod ’realno{}u’ uvek i samo isfabrikovana realnost. Van ove prostorije postoji, zapravo, onoliko ’realnosti’ koliko i ideologija koje ih formiraju. Hri{}anska ideologija oblikuje ’stvarnost’ u

duhu u~enja d`entlmena zvanog Gospod Bog, koji odmerava va{a dobra drama 179 dela i va{a zlodela. Konzervativna ideologija fabrikuje ’stvarnost’ po kojoj je ve}ina ljudi nepo{tena i lenja. Kada ste se upisivali na ovaj predmet, zamolio sam vas bio da u nekoliko re~i napi{ete {ta za vas predstavlja su{tinsko ’misleno’ JA. Pro~ita}u vam jedan od tih sastava. (SVEJN uzima list papira i ~ita.) “Ja na sve ideologije gledam sa skepsom i zato se trudim da prvo izvagam sve informacije koje mi stoje na raspolaganju, pa tek onda donosim zaklju~ak.” Molim vas da onaj ko je napisao ovaj tekst i svi oni koji u njemu prepoznaju sebe podignu ruku. (SVEJN gleda po u~ionici.) Prili~an broj. Tu izjavu sam, u stvari, napisao ja sam. Ona zvu~i kao credo koji upozorava na uticaj ideologije, a u stvari je definicija liberalnog humanizma, jedne od najmo}nijih ideologija u istoriji zapadnja~ke misli. Liberalni humanizam svakog od vas predstavlja kao individuu, kao racionalno i slobodno bi}e. Slobodno da napravi li~ni izbor, slobodno da kontroli{e sopstveni `ivot. ^injenica je, me|utim, da niko od nas nije oslobo|en, niti se ikada mo`e osloboditi ideologije. Pona{anje svakog pojedinca je uslovljeno delovanjem duboko usa|enih i ~esto nesvesnih misaonih {ablona i zato se da lako predvideti. Na{i `ivotni scenariji su, zapravo, unapred napisani. A ko je autor? (SVEJN pa`ljivo posmatra svoje slu{aoce.) Uglavnom legije dobro pla}enih ’stru~njaka’ – ekonomista, politi~ara, novinara i tako dalje, koji nam saop{tavaju ’istinu’ o ’svetu’, ali to {to nam serviraju zapravo nije nikakva ’istina’, ve} serija ideolo{kih stavova. Velika ve}ina tih stavova ide u prilog ciljevima vladaju}e ideologije na Zapadu, a samim tim i ciljevima patrijarhalne pravne dr`ave. Zadatak patrijarhalne pravne dr`ave je jednostavan: odr`ati visoku stopu profita i `ene na mestu koje im je istorijski predodre|eno. Naivno nas predstavljaju}i kao bi}a sposobna da slobodno i racionalno biramo na putu kroz `ivot, liberalni humanizam zapravo igra ulogu ideolo{ke slu{kinje u slu`bi patrijarhalne pravne dr`ave. Time {to nas podsti~e da verujemo kako je svaki ~ovek gospodar svog `ivota, on nas spre~ava da preispitamo gomilu nepravdi kojima je svako od nas izlo`en. Ovaj predmet ima za cilj da vam poka`e do koje mere su knji`evna ’remek-dela’ liberalnog humanizma doprinela obespravljivanju `ena, obojenih, ljudi neortodoksnih seksualnih opredeljenja, i stanovnika nerazvijenih zemalja. Problemi o kojima }emo govoriti zadiru u sr` na{eg saznanja o nama samima i o svetu u kome `ivimo. To su su{tinski problemi na{eg vremena. drama 180 IZVAN SALE ZA PREDAVANJA

AN\ELA razgovara sa svojom drugaricom MELISOM DOHERTI, koja je izuzetno privla~na, svesna toga i to ne krije.

MELISA: Je l’ ti veruje{ da je i{ta od tih gluposti ta~no? AN\ELA: Ako ni{ta drugo, barem me je podstakao na razmi{ljanje. MELISA: [ta? Da nema{ slobodnu volju, da tobom u potpunosti manipuli{e zli patrijarhat? AN\ELA: Patrijarhat je stvarnost. Moja majka se bori protiv njega svaki dan. A ono {to sam ja napisala se veoma malo razlikuje od onog kreda liberalnog humanizma. U prvi mah sam pomislila da ~ita moj sastav. (MELISA gleda preko ramena i uzbu|eno se okre}e ka AN\ELI.)

MELISA: Oni momci, tamo prekoputa, o nama pri~aju. (AN\ELA pogleda preko ramena.)

AN\ELA: Pri~aju o tebi. MELISA: Nemoj da sebe stalno nipoda{tava{, An|ela. Ti ima{ prirodnu lepotu koja ne zahteva tro{enje vremena pred ogledalom. AN\ELA: Otkud onda da ni momci izgleda ne `ele da na nju tro{e vreme. MELISA: Ti dobro izgleda{. Samo te se pla{e. AN\ELA: Za{to? MELISA: Iskreno re~eno, An|ela, iz tvog se pona{anja ne mo`e ba{ lako zaklju~iti da li si slobodna ili ne. Opusti se. (AN\ELA ponovo baci pogled preko ramena, ovoga puta s vi{e pa`nje. Jedan od momaka, STIV, koji ne spada u konvencionalno lepe mu{karce, ali je zgodan na neki svoj, ofucan na~in joj mahne. AN\ELA brzo skrene pogled.) Simpati~an je. AN\ELA: Melisa, on nije ni za {ta. MELISA: Simpati~an je. AN\ELA: Da li bi ti iza{la s njim? MELISA: Zar te mu{karci uop{te ne zanimaju? AN\ELA: Zanimaju me, ali formirani mu{karci, zreli mu{karci, inteligentni mu{karci. MELISA: An|ela, pa ~ak ni ja ne mogu da na|em jednog takvog. Hajde da malo popri~amo s njim. AN\ELA: Ne, Melisa. Ne}u. MELISA: Vidi kakvo telo ima onaj drugi. AN\ELA: Onaj {to ~a~ka nos.

MELISA: Nikada ti ne}e{ nikoga uhvatiti, An|ela. drama 181 NA JEDNOJ OD VE@BI SA DR SVEJNOM

Prisutni su SVEJN, AN\ELA, MELISA i STIV, a po mogu}nosti i jo{ nekoliko studenata.

MELISA: Ali literatura mora da sadr`i istine o ljudskoj prirodi, ina~e za{to bi je ljudi ~itali? SVEJN: Jer misle da proni~u u ’istine’ o ’ljudskoj prirodi’, ali sve ono sa ~im se zaista upoznaju je samo verzija ’ljudske prirode’ koja odgovara interesima autora. AN\ELA: Zna~i li to da literatura ne nudi nikakve mudrosti? SVEJN: Literatura se nikada ne bavi mudrostima, An|ela. U osnovi, ona uvek govori o vlasti. Kao {to su nam to pokazali Fuko, Altuser i Iglton, svi oblici komunikacije su u su{tini ideolo{ke prirode. AN\ELA: Mi valjda ipak mo`emo da iskora~imo iz ideologije? SVEJN: U {ta, An|ela? STIV: U stvarnost. SVEJN: Koju verziju stvarnosti, Stiv? Patrijarhalna ideologija konstrui{e realnost po kojoj `ene mogu da se ose}aju normalnim bi}ima jedino ukoliko su heteroseksualno opredeljene i udate, radikalna feministi~ka ideologija konstrui{e realnost po kojoj se `ene ose}aju normalnim bi}ima jedino ako su separatiste i lezbijke. MELISA: Moju realnost niko ne ’konstrui{e’. Ja ne}u postati lezbijka, a ako se udam, u~ini}u to zato {to je to moj izbor. SVEJN: Taj izbor }e u~initi va{e slobodno liberalno humanisti~ko bi}e? MELISA: Da. SVEJN: Za{to ste unapred odbacili lezbijsku varijantu? MELISA: Jer me `ene ne privla~e. SVEJN: Da li je to mo`da zato {to je vladaju}a ideologija tako|e iskonstruisala stereotipni identitet `ene koji se mo`e definisati re~ima ’ose}ajna’, ’takti~na’, ’nenametljiva’, ’bri`ljiva’ i ’stub podr{ke’, re~ima koje – kako se to slu~ajno ispostavlja – `enu savr{eno pripremaju za heteroseksualni brak. AN\ELA: Je l’ to zna~i da sve {to nam je u `ivotu preostalo jeste da izaberemo sopstvenu ideologiju? SVEJN: Ve}ina ljudi sebi ne mo`e da priu{ti ni taj luksuz. Oni prihvataju vladaju}u ideologiju kao svoju ’realnost’. STIV: Kojim kriterijumima biste se vi rukovodili prilikom ’izbora’ jedne ideologije? SVEJN: Razmislio bih o njenim dru{tvenim implikacijama. Ja nisam za radikalni feminizam, jer on zagovara svojevrstan oblik separatizma, a ne zastupam ni vladaju}u ideologiju, jer ona daje privilegovan status srednjem sloju belih mu{karaca, anglo-keltskog porekla. AN\ELA: Koju onda ideologiju vi li~no zastupate? drama 182 SVEJN: Ja se trenutno zala`em za umereni feminizam i multikulturalizam, dakle za pravo na koegzistenciju svih nas.

DNEVNA SOBA KOLA I GREJS D@AD Na okupu su pripadnici tri generacije porodice D`ad: AN\ELA sa svojim dedom i babom, KOLOM i GREJS D@AD, njeni otac i majka, MARTIN i SARA D@AD i tetke, D@ESIKA SKVAJERS i MONIKA D@AD. Ono {to sledi trebalo bi da je proslava KOLOVOG 77-og ro|endana ali, izuzev slavljeni~ke kape koja `alosno po~iva na KOLOVOJ glavi, malo {ta drugo li~i na slavlje. MONIKINE o~i su pune suza.

GREJS: Monika, za{to si mu uop{te poverovala? D@ESIKA: Zato {to je budala. MONIKA: Spremao se da je napusti. Zaista. SARA: Moram ti re}i, Monika, da je to {to si stra}ila 18 godina `ivota ~ekaju}i na onog gada, koji izgleda nikada nije ni imao nameru da ostavi `enu, zaista tragi~no. MONIKA: Ali on jeste imao tu nameru. SARA: Pre dvadeset godina, ti si bila prava kraljica. Taman sam uspela da te nagovorim da pro~ita{ [ulamit Fajerstoun, po~ela si da shvata{ o ~emu govore feministkinje, a onda si srela... MONIKA: Zaljubila sam se, Saro. D@ESIKA: Nisi ti dete! Samo da jo{ jednom ~ujem bilo koju `enu, pa bila ona i moja ro|ena sestra, da ka`e ’zaljubila sam se’, kao izgovor za totalnu ludost kojom }e uni{titi sopstveni `ivot, ispovra}a}u se. Prestani da cmizdri{! SARA: Znam da se saose}anje ne nalazi na listi tvojih prioriteta, ali tvoja sestra je nesre}na, D`esika. D@ESIKA: Da li je postojao i jedan trenutak kada ona nije bila nesre}na? Odrasla sam pored nje. Nju bol privla~i kao svinju spla~ine! MONIKA: Misli{ da je meni drago {to se to dogodilo? D@ESIKA: Monika, svako ko u dubini du{e nije mazohista je jo{ pre sedamnaest i po godina mogao da predvidi tu katastrofu. MONIKA: Neko kao ti, ko ima ledeno srce, je mogao, ali neki od nas su u stanju i da se zaljube! D@ESIKA: Lepo, onda mo`e{ sebi re}i da si osamnaest godina u`ivala u divljoj nezakonitoj strasti i da se mo`e{ smatrati sre}nom, pa sad napred! MONIKA: Nismo svi emotivno sposobni da svakog meseca odbacujemo mu`eve i nalazimo nove ljubavnike kao neki ovde prisutni. (Gorko) Kao svinja spla~ine. D@ESIKA: To je bila samo stilska figura. MONIKA: Pa gde ba{ nju na|e?

D@ESIKA: Monika, to je bila samo... drama 183 MONIKA: Zato {to sam debela i ru`na, i {to sam imala sre}e da sa njim ostanem osamnaest godina, makar i kao ljubavnica, a? D@ESIKA: Izvini. Izabrala sam pogre{nu stilsku figuru. MONIKA: Izabrala si onu koju si htela. SARA: Monika, molim te, nemoj da mu~i{ sebe. U~inila si budalastu gre{ku, ali ne dozvoli da ti ona zagor~a `ivot. MARTIN: Za boga miloga. SARA: Za boga miloga, {ta! MARTIN: Ako je ~ovek usamljen i ako mu je potrebna ljubav, to ne zna~i da mu je izbor uvek briljantan. MONIKA: Naro~ito ako si debeo i ru`an! MARTIN: Nisam to mislio. MONIKA: Prestanite da me tretirate kao jadnicu. Nisam do{la na tatin ro|endan da biste me sa`aljevali! SARA: Mi te ne sa`aljevamo, Monika. Samo mislim da je tu`no to {to, trideset godina od nastanka pokreta za `enska prava, mi jo{ uvek sebi dozvoljavamo da verujemo kako nam je za sre}u neophodan mu{karac. MARTIN: Saro, pokret za `enska prava sigurno nije izmenio ~injenicu da su mu{karcima potrebne `ene, kao i mu{karci `enama. SARA: Ono {to je pokret za `enska prava nesumnjivo utvrdio jeste da su `ene potrebne mu{karcima, ali `enama mu{karci svakako nisu. MARTIN: Izvini me na~as, samo da strugnem napolje da se ubijem. SARA: Nemoj da si tako defanzivan. MARTIN: O, super. SARA: Govorila sam o mu{karcima koji se jo{ uvek dr`e patrijarhalnih oblika pona{anja. Ti nisi takav. MARTIN: Ne, ja sam osvedo~eni mlakonja. SARA: Ti si toliko daleko od seksisti~kog na~ina pona{anja koliko to mu{karac uop{te mo`e biti, a imaju}i u vidu tvoju pro{lost, mislim da na to mo`e{ biti vrlo ponosan. (SARA zna~ajno pogleda KOLA. GREJS uhvati taj pogled i, u znak odobravanja, i sama upre pogled neodobravanja u svog mu`a.)

GREJS: Upravljao je ovom ku}om kao da je |avolji King Kong, a poku{ao je i da u Martina usadi iste navike. (KOL podigne pogled prema `eni, ali ni{ta ne ka`e.)

Pona{ao se kao pravi siled`ija. Bila sam najbolja prodava~ica na Odeljenju za {iva}i pribor, u robnoj ku}i “Dejvid D`ouns”, dok nisu do{la deca, a Megi [ortlend je `elela da nas dve otvorimo radnju, ali je gazda u ku}i rekao ’ne’. Onda se ona udru`ila sa Kerol [idi i obe su stekle ~itavo bogatstvo. Mogli smo biti bogati, umesto da poslednje dane `ivota provodimo u ovoj prokletoj rupi. drama 184 (O~ima seva u pravcu KOLA. KOL }uti.) Samo je trebalo ulo`iti deset hiljada i bili bismo bogati. A Monikina i D`esikina razredna je rekla da bi obe trebalo da idu na univerzitet, ali je Njegova Svetost ponovo rekao ’ne’. Martin je i{ao i vi{e od toga nismo mogli sebi da priu{timo. Gde li je oti{ao sav onaj novac koji je gospodin zaradio, pitam se? Na proklete konje? (Ona ga strelja o~ima. KOL }uti. GREJS se okre}e AN\ELI.) Kada se bude{ udavala, An|ela, povedi ra~una da se ne uda{ za siled`iju kakav je tvoj deda. SARA: ^ini mi se da udaja u ovom trenutku ne pada An|eli ni na kraj pameti, Grejs. D@ESIKA: Dobro je. SARA: U dana{nje vreme, trebalo bi da mlada `ena izgubi pamet pa da uop{te pomisli na brak. MARTIN: Za{to? SARA: Za{to? MARTIN: Izvini, ali meni to nije ba{ tako o~igledno kao tebi. SARA: Zato {to, izuzev ako ne bude imala nevi|enju sre}u, u najboljem slu~aju mo`e da se nada da }e sresti ~oveka koji }e od nje o~ekivati da radi puno radno vreme, i da mu istovremeno bude konkubina i doma}ica, ~oveka ~ija }e sposobnost za komunikaciju biti takva da bi joj mnogo bolje bilo da `ivot deli sa zlatnim retriverom. MARTIN: Hvala, draga. SARA: Ja ne govorim o nama, Martine. Ho}e{ li, molim te, prestati da sve {to ka`em uzima{ tako li~no. MARTIN: To je pomalo te{ko izbe}i, draga. SARA: Ti si ne{to napravio od sebe. GREJS: [ta? MARTIN: Saro. (MARTIN pogleda u oca, zbunjen. SARA uhvati taj pogled.)

SARA: Ne treba da si zbunjen. Treba da se ponosi{. MARTIN: Samo ne shvatam… SARA: To je spaslo na{ brak. Za{to ne ka`e{ svom ocu? Priznaj da si imao hrabrosti da potra`i{ pomo}. MARTIN: Ne `elim da govorim o tome. (SARA se okre}e KOLU.)

SARA: Martin je tri godine i{ao na terapiju.

MARTIN: Saro! drama 185 SARA: I terapeut je rekao da je njegova nesposobnost da izrazi li~ne emocije direktno vezana za… (Baci pogled na KOLA)… nedostatak o~inske topline. (KOL ni{ta ne ka`e.)

MARTIN: Saro, ho}e{ li umuknuti! Ovo je tatin ro|endan. GREJS: Pravo je ~udo da se Martin uop{te oporavio. ^ak i dok je spremao ispite, ovaj ovde Klint Istvud ga je terao da ustaje u pet izjutra i tovari drvene letve u njegov kamion. (GREJS bulji u KOLA.) Devoj~icama je sve gledao kroz prste, ali Martina je terao da radi kao pas. MARTIN: Bila mu je potrebna pomo}. GREJS: Mogao je da uzme pomo}nika. Da nije bio tako {krt. MARTIN: To me je barem nau~ilo… SARA: To te je nau~ilo da mo}ni mu{karci smatraju kako imaju pravo da dominiraju i upravljaju, a da mladi mu{karci veruju da treba }utke da podnose patnju sve dok na njih ne do|e red da i sami dominiraju i upravljaju; ali da za trenutak sve to zaboravimo. Ovo je zaista Kolov ro|endan. (Svi se istovremeno okrenu i zure u KOLA.)

MONIKA: Nisi ba{ mnogo govorljiv, tata. GREJS: Besan je na D`esiku zbog onog ~lanka. D@ESIKA: Kog ~lanka? GREJS: Onog u Ventvort Kurijeru. D@ESIKA: Kako sam otkrila svoje aborid`insko poreklo? Pa, to mi je on sam rekao. MARTIN: Iskreno re~eno, D`esika, malo si ga preterala. D@ESIKA: (Pokazuje na KOLA.) Tata je rekao da je sasvim mogu}e da su se – to su njegove re~i – negde na porodi~nom stablu pojavili ’garavi tragovi’. MARTIN. Mogu}e. Upotrebio je re~ ’mogu}e’. D@ESIKA: Pogledala sam Ernove slike i u njegovim o~ima se jasno ogledala plemenitost. I, ne{to bih ti rekla, Martine. Umesto da se, kako mi se ~ini, u`asava{… MARTIN: Ja se ne u`asavam. Samo se… D@ESIKA: Osetila sam nalet ogromnog ponosa i najednom sam shvatila za{to sam postala umetnik i za{to me je priroda oduvek toliko privla~ila. MARTIN: ...{to bi mi bilo drago, da je istina. D@ESIKA: Godinama sam imala taj tako redak utisak da su pejza`i i stene ose}ajna bi}a koja poku{avaju da mi se obrate. MARTIN: I jesu. Govorili su ti: ’Idi i slikaj negde drugde’. (AN\ELA ne mo`e da obuzda kikot.) drama 186 D@ESIKA: Ti, Martine, ne razume{ kreativni proces i zbog toga si, iskreno re~eno, i sjebao sopstveni `ivot. MARTIN: Zaista? D@ESIKA: Da, zaista. Svi mi – svi mi – posedujemo u sebi sr` kreativnosti koju moramo da ispoljimo. Tek kada toj kreativnosti dopustimo da progovori iz nas, mi se osetimo kao kompletna, ostvarena bi}a. MARTIN: Tvoja kreativnost, D`esika, govori iz tebe, ali te niko ne slu{a. D@ESIKA: Tako si cini~an, Martine. Goreo si od `elje da napi{e{ roman, a to… MARTIN: Niko nikada ne bi uspeo da osmisli kraj moje kratke pri~e, a ona je imala samo pet strana. D@ESIKA: (KOLU.) Mislim da je divno {to smo otkrili da smo svi istinski vezani za ovu zemlju. Ne shvatam za{to si neraspolo`en. (KOL ne reaguje.)

MARTIN: D`esika, ti ima{ plave o~i i plavu kosu. Li~i{ na Aborid`ina otprilike koliko i Arnold [varceneger! SARA: Za{to te to toliko pla{i, Martine? MARTIN: Ne pla{i me. Jednostavno nije istina. D@ESIKA: Da jeste, ja bih bila ponosna. GREJS: On je rasista, kao i njegov otac. MARTIN: Nisam, a nije ni tata. GREJS: Ne mnogo. Monika je bila re{ena da se uda za onog divnog mladi}a, Grka – kako se ono zva{e, Mon? MONIKA: (Od pomenutog doga|aja, ponovo joj naviru suze.) Spiros. GREJS: Divan momak. Monika i on su bili do u{iju zaljubljeni jedno u drugo. D@ESIKA: Spiros Spirokakadakis. AN\ELA: [ta se dogodilo, teto, sa Mon? GREJS: Kol se tako ru`no poneo prema njemu. AN\ELA: [ta je rekao? MONIKA: ’Da li Vi imate australijsko dr`avljanstvo?’ GREJS: ’Ako nemate, ne vra}ajte se dok ga ne steknete.’ AN\ELA: ([okirana.) Deko! (KOL ne reaguje.)

GREJS: I zna{ {ta se dogodilo, An|ela? Spiros je potom otvorio najve}u fabriku vo}nih sokova u zemlji. MONIKA: ^isti nektar. GREJS: Kupio je ku}u u op{tini Point Pajper za… MONIKA: Sedam miliona i dvesta hiljada. Pre tri godine. GREJS: Netrpeljivost prema do{ljacima, netrpeljivost prema Aborid`inima, netrpeljivost prema svakom ko ne pripada petoj generaciji

Australijanaca, kao on... drama 187 AN\ELA: To je zaista tu`no, deko. GREJS: Matori, zadrti jarac. AN\ELA: Australijska multikulturalna politika je po`njela ogroman uspeh, deko. ^itav svet na nas gleda kao na primer me|uetni~ke harmonije. Druge zemlje {alju ovamo svoje predstavnike da bi prou~ili kako nam je to po{lo za rukom. MARTIN: Totalna apatija. GREJS: Nemoj da na njih tro{i{ re~i, An|ela. D@ESIKA: Iskreno re~eno, da je ova zemlja i dalje puna ljudi kakav je na{ otac, ja bih sada bila negde drugde. MARTIN: D`esika, ovo je njegov ro|endan. D@ESIKA: Odlu~ila sam da je krajnje vreme da i o tome ne{to ka`em. Svake godine, mi se okupljamo, gotovo religiozno, za ritualnu proslavu o~evog ro|endana, dok majci, koja je podnela ogroman deo tereta oko na{eg vaspitanja, po{aljemo samo ~estitku ili je pozovemo telefonom. GREJS: Ako imam sre}e. SARA: Ja sam samo snaja i zato sam dosad }utala, ali mi je drago da je to neko najzad pokrenuo, jer me to mu~i ve} godinama. Zapravo, ~inilo mi se da je to simboli~an dokaz o tome kako stoje stvari u porodici D`ad. MONIKA: Ta~no. Za{to bismo se okupljali svake godine i ljubili mu stope. MARTIN: Nisam primetio da je danas bilo ba{ mnogo tog lizanja ko`e. SARA: Mislim jednostavno da bi idu}e godine trebalo da do|e red na Grejs. GREJS: Ne, ja to ne `elim. Znate kako bi on reagovao. SARA: Iskreno re~eno, ba{ me briga kako }e reagovati. GREJS: Ne krivim te. Samo kad se setim kako je poku{ao da te se otarasi. SARA: Hajde da ne ulazimo u to. AN\ELA: [ta je uradio, mama? SARA: Da ka`em da je samo proizveo suprotan efekat. Samo me je podstakao da budem jo{ odlu~nija u nameri da se udam za tvog oca. MARTIN: Kakav radostan dan. AN\ELA: [ta je uradio? SARA: Pozvao me je na stranu, dok je tvoj otac igrao kriket ili fudbal ili ne{to sli~no, da bi mi rekao kako treba da prestanem da nosim pantalone – ili da na|em nekoga ko ima muda da mi to zabrani. (MARTIN zuri u oca, koji ne progovara.) [to se mene ti~e, slede}e godine slavimo Grejsin ro|endan ili proslave uop{te ne}e biti. (Zavladala je ti{ina. Svi gledaju u KOLA.)

KOL: Nema problema. Ovo je ionako moj poslednji ro|endan. drama 188 AN\ELINA SOBA Pojavljuje se [EKSPIR. Ulazi AN\ELA.

AN\ELA: Jeste li svesni da ste Vi verovatno najslavnija li~nost u svetskoj istoriji? [EKSPIR: (Zuri u nju.) Ali {ta je sa Bomonom i Fle~erom? AN\ELA: Niko danas nije ni ~uo za njih. [EKSPIR: Ali op{te mi{ljenje be{e da je stil njihov koncizniji i da bolje efekte posti`u nego ja. Oni bejahu plemi}i. AN\ELA: Nestali. Isparili. [EKSPIR: Tvoje re~i me zapanjuju. Kroz ~itavu svetsku istoriju, ja utisak ostavljao sam takav? (AN\ELA klimne glavom.) Polo`io sam ovo ovde pero pre nego {to napunio sam pedesetu, piskaranje ne ubira{e vi{e ni profit ni hvalu. Provedoh tako poslednje godine ophrvan najdubljom melanholijom, misle}i da `iveo sam uzalud. AN\ELA: Sve se to isplatilo. (AN\ELA mu dodaje jedan tom njegovih sabranih dela. [EKSPIR ga zapanjeno razgleda i postepeno po~inje da drhti. Iza [EKSPIROVIH le|a pojavljuje se SVEJN, sa pi{toljem u ruci.) Ne diraj ga! SVEJN: On je u svakom slu~aju mrtav ~ovek.

U^IONICA ZA VE@BE SVEJNOVA grupa studenata je na okupu. SVEJN prezrivo stavlja [EKSPIROVA sabrana dela na pod.

SVEJN: Pre dvadeset, ~ak pre deset godina, vi biste ovde prou~avali literaturu, sa velikim L. Na osnovu nekih misterioznih kriterijuma, dr`ali biste da se pred vama nalazi kanon najzna~ajnijih dela iz svetske Literature. Autori tih knjiga bi gotovo po pravilu bili mrtvi, evropski pisci, bele puti. Doajen svih njih bi, naravno, bio Viljem [ekspir. Vama bi bilo re~eno da ta velika literatura sadr`i ’ve~ne istine’ o ’ljudskoj prirodi’ sa kojima vi treba da se upoznate. (Ti{ina. SVEJN i{~ekuje minut-dva.) U redu. Vratili smo se dvadeset godina unazad i ~itamo Prusta. On opisuje kako je porodica Svan, kad god bi je posetila neka uticajna li~nost, ili ako bi joj uputila poziv za posetu ili samo neku prijateljsku re~, to udarala na

velika zvona. Mi bismo rekli da je ta `elja za usponom u dru{tvu deo drama 189 ’ljudske prirode’ kao i da, priklanjaju}i se pi{~evom ironi~nom tonu neodobravanja, tu sklonost treba suzbijati. Na{ zadatak da razvijamo li~nu etiku u duhu liberalnog humanizma bi uznapredovao jedan korak. Na`alost, taj zadatak je u osnovi nepo{ten i la`no formulisan. STIV: U kom smislu? SVEJN: U smislu pretpostavke da ’literatura’ zaista prenosi duboka i univerzalna saznanja vezana za ’ljudsku prirodu’. MELISA: @elja za usponom u dru{tvu je svakako deo ljudske prirode. SVEJN: U nekim sredinama najglasniji ljudi vode glavnu re~, ali postoje mnoga dru{tva, kao {to su na primer Hopi Indijanci, kojima je dru{tveni uspon potpuno nepoznata pojava. Sve {to jedan tekst u krajnjoj liniji sadr`i su ideologije koje je odre|eno dru{tvo upotrebilo da bi izgradilo sopstvenu dru{tvenu ’realnost’. AN\ELA: [ekspirove ’spoznaje’ o ljudima su zaista samo ideologija? SVEJN: Zaodenute u inventivne metafore i briljantnu retoriku – da. To je patrijarhalna ideologija. AN\ELA: Onda, za{to je on najslavnija li~nost u istoriji na{e planete? SVEJN: Za{to je Madona toliko dugo zauzimala drugo mesto na listi popularnosti? Madona je iskoristila metafore i govor tela kako bi nas ubedila da je ona najseksepilnija `iva osoba, [ekspir koristi metafore i jezik da bi nas ubedio kako je on najmudrija osoba koja se ikada rodila. Neko unutarnje ose}anje mi govori da bi mi no} provedena u krevetu sa Madonom otkrila ono {to mi je no} provedena u krevetu sa [ekspirom ~esto pokazala. Zagrebi po povr{ini i vide}e{ da se ispod toga ne de{ava bogzna {ta. AN\ELA: Nisam sigurna da se sa tim mogu slo`iti, dr Svejn. SVEJN: Hajde da svi ponesemo [ekspira u krevet, pa da vidimo da li }emo uznapredovati u diskusiji, ho}ete? I hvala vam svima na tako `ivom u~e{}u u diskusiji i na brojnim pitanjima.

IZVAN U^IONICE MELISA: Rekla sam ti da ne treba da izaberemo taj predmet, An|ela. AN\ELA: Po~inje da mi biva interesantan. MELISA: [ali{ se. Poku{a}u da se prebacim u grupu profesora Mi~ama. On barem i dalje predaje literaturu, ne ovu groznu ’teoriju’. STIV: Mi~ama zovu ’crna rupa’. Pri|e{ li mu isuvi{e blizu, vreme se zaustavlja. MELISA: Sve bi bilo bolje od ovog Svejna. (MELISA kraji~kom oka ugleda nekoga.) D`ulijane! (Obra}a se An|eli i Stivu.) Vidimo se kasnije. (Brzo se udaljava, u poteri za svojim ciljem.) drama 190 AN\ELA: Nisam sigurna da se sla`em sa svime {to je rekao, ali mislim da je predmet veoma stimulativan. STIV: Stvarno? (STIV deluje poti{teno.)

AN\ELA: [ta ti je? STIV: Mu~im se da razumem makar i pola od onoga {to je izgovorio. Da li to za tebe zaista ima smisla? Kako mogu re~i da nas ’iskonstrui{u’? AN\ELA: To je samo lep na~in da se ka`e da mi zapravo nemamo nijednu istinski originalnu misao. ^ak i misli za koje verujemo da odra`avaju na{e sopstvene ideje su zapravo misli nekog drugog. STIV: Je l’ to sve {to on ho}e da ka`e? AN\ELA: (Klima glavom.) A zato {to mislimo da su to na{e sopstvene misli, gotovo ih nikada ne preispitujemo. STIV: Ne bi trebalo da sam ovde. AN\ELA: Gde? STIV: Na univerzitetu. Dvaput sam polagao prijemni, pa ~ak sam se i tad provukao samo za jedan poen. AN\ELA: Slu{aj, to… STIV: Mi oboje slu{amo Svejna – meni se zamuti mozak, a tvoj briljantno funkcioni{e. AN\ELA: Ne ba{ sasvim. STIV: Da li bi htela… AN\ELA: [ta to? STIV: Voli{ li filmove? AN\ELA: Ne ba{ sve. STIV: Ho}e{ da neki pogledamo zajedno? AN\ELA: Koji, na primer? STIV: Bilo {ta {to se tebi dopada. Meni je svejedno, kad je re~ o `enskim filmovima. AN\ELA: ’@enskim’ filmovima? STIV: Gde ima plakanja i tako to. Prili~no mi se svi|aju. AN\ELA: Stiv… STIV: Lo{e sam se izrazio? Zvu~i seksisti~ki? AN\ELA: Sigurno da ne postoje ’`enski’ i ’mu{ki’ filmovi. To su samo filmovi. STIV: Pro~itao sam to u novinama. Za jedan je pisalo da je pravi ’`enski film’. AN\ELA: Upravo o tome je govorio dr Svejn. Patrijarhalno dru{tvo bi `elelo da poverujemo kako se mu{karci i `ene u osnovi razlikuju, ali to ne zna~i da ba{ uvek, kad tako ne{to pro~itamo, treba u to i da poverujemo. STIV: Okej. Hajde onda da pogledamo ovaj novi film @an-Klod van Dama. AN\ELA: Taman posla!

STIV: Zato {to je to ’mu{ki’ film? drama 191 AN\ELA: Zato {to seksizam i nasilje predstavlja kao prirodne oblike pona{anja i kao neminovnost. STIV: Dobro, onda, ti izaberi neki film. AN\ELA: Ako }emo i}i zajedno, treba zajedno i da izaberemo. STIV: Zna~i, to ne mo`e da bude `enski film, a ne mo`e da bude ni mu{ki film? Pa, {ta onda, do |avola, da izaberemo? AN\ELA: Postoje filmovi koji `ene predstavljaju kao inteligentna… STIV: (Klima glavom.) Sposobna, hrabra, smirena, istrajna, inventivna, herojska, fantasti~na … AN\ELA: Ti si pre za seksisti~ki status quo? STIV: Nisam! Shvati, ja ne `elim da vre|am `ene, ne `elim da budem nepravedan prema njima, ne `elim da se prema `enama pona{am pokroviteljski, da ih iskori{}avam ili da ih sputavam, ali ~im otvorim usta ti svaki put reaguje{ kao da sam u~inio svih tih pet stvari zajedno! @elim samo da znam kako da se pona{am, jer bih jednog dana `eleo, verovala ti to ili ne, `eleo bih da `ivim sa nekom `enom, mo`da ~ak – hvata vazduh – da se nekom `enom i o`enim. Ho}e{ li da po|e{ sa mnom u bioskop ili ne}e{? I ovo nije implicitna ponuda braka ili signal da nameravam da te silujem na sastanku. AN\ELA: Za{to me poziva{? STIV: (Vrpolji se.) Jer nemam kog drugog. AN\ELA: Ozbiljno te pitam. STIV: Zato {to sam pomislio da }e{ mo`da re}i ’da’. AN\ELA: Za{to nisi pozvao Melisu? STIV: Misli{ li da bi pristala? (AN\ELI nije zabavno.) Ti si vi{e moj tip. AN\ELA: Zbog ~ega? STIV: Suprotnosti se privla~e. Inteligentna si. AN\ELA: Pa i Melisa je. Dobila je vi{e poena na prijemnom od mene. STIV: Ima{ li njen broj telefona? (AN\ELI je jo{ manje zabavno.) Za{to poku{ava{ da me gurne{ u Melisino naru~je? Svaki put kad je ugledam, oko nje se tiska pola tuceta mu{karaca koji svi deluju kao da su proizvod genetskog in`enjeringa. AN\ELA: Zna~i, poziva{ me zato {to ti je ona nedosti`na? STIV: Slu{aj, ho}e{ li da po|e{ u bioskop ili ne}e{? AN\ELA: Razmisli}u. (STIV slegne ramenima i ode. AN\ELA se okrene u nameri da ga pozove da se vrati, ali se on ve} izgubio. Njoj je `ao.) drama 192 AN\ELINA KUHINJA – POLA SATA KASNIJE AN\ELA ulazi u ku}u, jezivo raspolo`ena.

MARTIN: An|ela, ho}e{ li, molim te, da isprazni{ ma{inu za pranje sudova. AN\ELA: Uradi sam! MARTIN: Spremam ve~eru za tebe i tvoju majku! AN\ELA: Imam u`asno mnogo posla za fakultet, poha|am predmet koji se zove Teorija knji`evnosti i koji je izuzetno zahtevan, ali naravno, isprazni}u ma{inu za pranje sudova, izne}u |ubre, opra}u kupatilo. [ta je koga briga ako ne polo`im? MARTIN: (Umorno) Idi da u~i{. Uradi}u sam. AN\ELA: I reci mami da mi ne ulazi u sobu sa pri~om o ’Agoniji zaposlene `ene, epizoda dve hiljade i deseta’. Imam posla! (Ona odjuri. MARTIN zuri za njom. Ulazi SARA.)

SARA: Je l’ se vratila An|ela? MARTIN: Jeste. SARA: Idem gore da je pozdravim. MARTIN: Ja ne bih, da sam na tvom mestu. SARA: Za{to? MARTIN: Na{a }erka trenutno nije raspolo`ena za dru`enje sa roditeljima. Kako je bilo na sastanku upravnog odbora? SARA: Uvek isto. Sedim tamo i zapanjeno slu{am kako se moje odba~ene ideje vra}aju kao laste u Kapistrano, ali iz tu|ih usta, i bivaju prihva}ene bez i jedne jedine primedbe. (Ona ka{ikom proba jelo koje priprema MARTIN i poku{ava da prikrije razo~aranje.) Mogli smo da naru~imo ne{to iz restorana. Nisi morao da kuva{. MARTIN: Sve vi{e u`ivam u ovome. Ispunjava mi vreme. Dodu{e, jo{ nisam dostigao Pola Bokuza, je l’? SARA: Iskreno re~eno – napreduje{. (Ona se nasme{i i toplo ga poljubi u obraz.) I u krevetu si oduvek bio fenomenalan. MARTIN: (Klima glavom.) Ne mo`e svako da namesti krevet za manje od dva minuta. SARA: (Pokazuje navi{e.) Siguran si da ona ne bi `elela… MARTIN: Ne pribli`avaj se. Veruj mi. Ne pribli`avaj se. (MARTIN pokretom ruke pravi krst kojim odagnava zle duhove iz

}erkine sobe, na spratu.) drama 193 U^IONICA ZA VE@BE AN\ELA se sprema da brani svoj rad o [EKSPIRU.

AN\ELA: Moram da ka`em da sam ovaj rad po~ela da pi{em sa puno skepticizma. Zbog toga sam se opredelila za onaj [ekspirov komad u kom sam se setila da postoji jedan naro~ito uverljiv i elokventan `enski lik, koji izra`ava duh na{ih rasprava. Bila sam potpuno ube|ena da }e ovaj komad nepobitno dokazati kako optu`ba da je [ekspir pisao sa ideolo{kog stanovi{ta i iz perspektive patrijarhata, nije ta~na. Komad se zove Kako vam drago, a lik o kom govorim je Rozalinda. (AN\ELA baca pogled na svoj rad i nakon toga, samo povremeno spu{ta pogled na papir.) Rozalinda be`i od ujaka i odlazi u Ardensku {umu, preru{ena u mu{karca kako bi se za{titila. To joj dopu{ta da svog udvara~a, Orlanda, ispita zadirkuju}i ga tako {to ga, onako preru{ena u mu{karca, upozorava na sve navodne lakomislenosti `enskog pola. @ene, ka`e mu ona, ’~esto menjaju izgled, ponosne su, kapriciozne, sklone podra`avanju, plitke, nepostojane, pla~ljive, stalno se smejulje, ~as ga vole – ~as ga mrze, ~as pla~u zbog njega – ~as ga pljuju’. Uzbudila sam se dok sam to ~itala jer je Rozalinda od Orlanda svakako o~ekivala da se ne slo`i s njom, ali ne, kada je Orlando sa odobravanjem reagovao na ovaj spisak osobina, Rozalinda na sebe uzima osobine upravo takve `ene. Ona kuka, ona uzdi{e, ona postaje paranoi~na i optu`uje ga da }e pobe}i sa nekom drugom `enom, usplahiri se kada on ne do|e na vreme, onesvesti se kada ~uje da je ranjen, i toliko o~ajni~ki `eli da se uda da sama organizuje ven~anje, a Orlandu ka`e: ’Tebi dajem se ja, jer ja sam tvoja ’. Patrijarhalna ideologija je oblikovala likove, vrednosti i samu strukturu ovog komada. Bolju ilustraciju dr Svejnove tvrdnje da literatura ima u biti ideolo{ki karakter je, rekla bih, nemogu}e na}i. STIV: Stani, An|ela. AN\ELA: Jesi li pro~itao komad, Stiv? STIV: Jesam. AN\ELA: Da li je bilo {ta od ovoga {to sam rekla neta~no? STIV: Ne, ali zna{, ~ovek je to pisao pre ~et’r’sto godina, a… AN\ELA: Bio je uhva}en u klopku tada{njih vrednosti, ili misli{ da je mudro i ironi~no ismevao vrednosne kriterijume onog doba? STIV: Verovatno. AN\ELA: U jednom momentu, Rozalinda se izvinjava svojoj prijateljici Seliji {to ju je prekinula, ali ka`e da nije mogla da se suzdr`i jer je ona `ena, a `ene nisu u stanju da za sebe zadr`e nijednu misao koja im padne na pamet. [ekspir nije uhva}en u klopku niti je ironi~no nastrojen prema patrijarhalnoj ideologiji; on je bezrezervni sau~esnik, i u stvari jedan od glavnih producenata te ideologije. MELISA: Gde ti je smisao za humor, An|ela? [ekspir se samo zabavlja. drama 194 AN\ELA: Ah, da, feministkinja bez smisla za humor. Na ~iji ra~un se on zabavlja, Melisa? MELISA: Nemoj da se toliko pali{. Dana{nja literatura pi{e samo o tome kakve su bitange mu{karci, pa }emo izravnati ra~une. AN\ELA: Ako ti, Melisa, misli{ da je patrijarhat izgubio vlast samo zato {to je nekolicina pisaca `enskog roda kona~no po~ela da ga kritikuje, grdno se vara{. SVEJN: Uop{teno govore}i, patrijarhat do~ekuje sa odobravanjem tu vrstu kritike, jer to stvara utisak da se ne{to menja, dok u stvari mu{karci i dalje dr`e gotovo apsolutni monopol na istinsku vlast. (AN\ELA upu}uje SVEJNU pogled zahvalnosti.) Hvala Vam na ovoj tako stimulativnoj i o{troumnoj odbrani. Da li biste vi, Melisa, mogli da nam ukratko ne{to ka`ete o svom radu? MELISA: Ja sam uzela Ukro}enu goropad, jer sam mislila da je to pravo delo za analizu ideologije, ali moram priznati da sam na{la vrlo malo ili nimalo onoga {to sam tra`ila. AN\ELA: Melisa? Ti mora da se {ali{. A {ta je sa odnosom izme|u Petru~ija i Kejt? MELISA: Mislim da je jedan od najseksepilnijih koje sam ikada pro~itala. (AN\ELA zanemi od besa i neverice.)

AN\ELA: Melisa, Petru~io sklapa pogodbu sa Kejtinim ocem da se njome o`eni zbog novca… MELISA: An|ela… AN\ELA: Petru~io objavljuje da }e ven~anje biti u nedelju, na {ta Kejt s pravom ka`e: ’Pre }u te videti kako visi{’, nakon ~ega saznajemo da se Kejt pojavila u nedelju i poslu{no ~ekala da se pojavi Petru~io. Kad je on kona~no stigao, odeven u odvratno odelo, odvla~i je pre po~etka svadbenog ru~ka, mu~i je gla|u, ne da joj da spava i kada ona, usled dugotrajnog psiholo{kog zlostavljanja, kona~no pukne… MELISA: An|ela… AN\ELA: Ona prisutnim `enama ka`e… (AN\ELA uzima svoj primerak teksta i lista ga do o~igledno bri`ljivo obele`enog monologa.) ’Tvoj mu` je tvoj gospodar, `ivot tvoj, Tvoj ~uvar, glavar tvoj i vladalac, Za tvoje on se izdr`avanje I za te brine, kinji svoje telo U napornome radu na kopnu I na moru, i no}u bdi u buri, A danju u studeni – dokle ti

U miru le`i{ u toplini doma drama 195 I bez brige – a on ne zahteva Od tebe drugu naplatu Do ljubav, mio pogled i smernu Poslu{nost. Ta je plata premala Za toliki dug.’1

MELISA: Je l’ ti brani{ ovaj rad ili ja? SVEJN: Kako ti to tuma~i{, Melisa? MELISA: Ja mislim da je nesporno da Kejt ima `iv duh, ali je svakako i potpuno razma`ena. AN\ELA: Ooo, moj Bo`e! MELISA: An|ela! SVEJN: Pusti je, An|ela, da ka`e {ta ima. (AN\ELA se sva pu{i.)

MELISA: Po meni, Kejt je vrlo razma`ena i samovoljna, a njena nesumnjiva inteligencija nije imala drugi ventil do da poni`ava druge. Petru~io je dovoljno mudar i dovoljno odlu~an da je natera da sama igra sopstvenu igru. On se pretvara kako ima goru narav od nje da bi joj pokazao koliko drugi pate kada se neko prema njima pona{a na taj na~in. On je navodi da po prvi put u `ivotu po~ne da saose}a sa drugim ljudima. Zahvaljuju}i njemu, ona se od goropadi pretvara u ljudsko bi}e sposobno da normalno funkcioni{e. AN\ELA: Dakle, super pametan mu{karac trijumfuje nad osrednje pametnom `enom, nakon ~ega ga ona progla{ava svojim Gospodarem i U~iteljem, i prirodni patrijarhalni red je ponovo uspostavljen. Sjajno. MELISA: Taj govor na kraju komada je ~ista forma. AN\ELA: To je besramno puzanje. MELISA: Kladim se da bi Petru~io, ako bi poku{ao ne{to da izvede samo dve nedelje po zavr{etku komada, dobio upravo ono {to zaslu`uje. AN\ELA: Otkud ti ta pretpostavka? MELISA: Jednostavno imam takav ose}aj. STIV: I ja. AN\ELA: Ti bi. (Obra}a se MELISI.) Za{to bi Kejt oti{la da se uda za nekoga ko se prema njoj pona{ao kao skot? MELISA: Jer instinktivno zna da je on jedina osoba koja je u stanju da je ukroti. AN\ELA: @enama bodrog duha je potreban ma~o mu{karac da bi ih kontrolisao? MELISA: Mo`da jeste. AN\ELA: Bo`e, pa to sve govori! MELISA: @ao mi je, ali meni se dopao, privukao me je, a verovatno bih se i udala za nekog ko li~i na Petru~ija. Ja sam o~igledno beznade`na `rtva patrijarhalnog oblika `enske psihologije. @ao mi je. Ubijte me.

1 Ukro}ena goropad. Adaptiran prevod dr Milana Bogdanovi}a. drama 196 SVEJN: Cilj ovog predmeta, Melisa, jeste da vam omogu}i da identifikujete ideologije koje vas sputavaju. MELISA: Ja sam o~igledno uhva}ena u zamku i rado prihvatam vladaju}u ideologiju. Mo`ete me zvati ’devojka ispranog mozga’. (MELISA netremice gleda u SVEJNA i AN\ELU, a zatim napu{ta u~ionicu.)

POSLE VE@BE AN\ELA jo{ uvek kipti od besa.

STIV: Zdravo. AN\ELA: Zdravo. STIV: Slu{aj, imala si nekoliko dobrih momenata, ali mislim da se to mo`e re}i i za Melisu. AN\ELA: Izvini, ali mislim da sam ja bila u pravu. STIV: Lepo. Pretpostavljam da film ne dolazi u obzir? AN\ELA: Stive, mislim da ovaj predmet ima ne{to va`no da nam saop{ti. Da li si zaista mislio da Ukro}ena goropad nije seksisti~ki intonirana? STIV: Da. Goropad je bez sumnje seksisti~ka. Mu`evi kao gospodari i u~itelji – to je definitivno uvredljivo sa stanovi{ta modernog ukusa. AN\ELA: I to te ne uznemirava? STIV: Zar zaista misli{ da }e mu{karci pohrliti sa predstave Ukro}ene goropadi vi~u}i ’Nazad u kuhinju, ku~ko!’ Feministi~ka ideologija je potukla Barda do nogu. Gde god se osvrnem ugledam seksualno potla~ene, namrgo|ene mlade `ene, li{ene smisla za humor, koje je ideologija iskonstruisala. Ne}e ~ak da prihvate ni poziv u bioskop. AN\ELA: Previ{e sam zauzeta. STIV: Da li to zna~i ne, ne u ovom trenutku, ili ne, gubi mi se s o~iju zauvek? AN\ELA: Zna~i da sam trenutno zauzeta. STIV: Nikako mi nije jasno kako to da se bebe izgleda jo{ uvek ra|aju? To o~igledno ne}e jo{ dugo potrajati. AN\ELA: Pozovi Melisu i pona{aj se kao Petru~io. Ima}e{ beba kol’ko ho}e{. (AN\ELA se okrene i ljutito ode.)

SVEJNOV KABINET AN\ELA je sama sa SVEJNOM.

AN\ELA: Treba samo malo pa`ljivije pogledati tekstove da bi ~ovek shvatio koliko je [ekspir konzervativan i patrijarhalan. Za{to ljudi odbijaju da to

priznaju? drama 197 SVEJN: Oko [ekspira je stvorena ogromna industrija vredna nekoliko milijardi dolara, An|ela. AN\ELA: Za{to ba{ on? Bilo je daleko boljih i znatno radikalnijih pisaca u to vreme, kao na primer Marlou ili Vebster ili Midlton. SVEJN: Ako patrijarhat po`eli da jednog pisca pretvori u profitabilnu industriju, poslednje {to mu je potrebno je neko radikalan. [ekspirova velika vrlina je to {to je toliko konzervativan. ’Uzurpatori’ uvek dobijaju ono {to zaslu`uju, ’legitimna’ vlast trijumfuje, i patrijarhalna hijerarhija ostaje netaknuta. AN\ELA: To je depresivno. SVEJN: Veoma. Upozorio sam vas da bi ovaj predmet mogao da donese neka neugodna saznanja. AN\ELA: Ne, doneo je prosve}enje. Veoma mi je drago {to sam ga izabrala. SVEJN: Tvoje ocene su odraz tvog entuzijazma. Veoma ti dobro ide. AN\ELA: Hvala. SVEJN: Hvala tebi. To je divno ose}anje kada vidi{ kako tako bistri studenti po~nu da preispituju serviranu im mudrost i krenu da misle sopstvenom glavom. AN\ELA: Jednostavno ne mogu da verujem da Melisa stvarno misli to {to ka`e. Nekada smo bile dobre drugarice. SVEJN: Da, ona me zabrinjava. Njene ocene na`alost odra`avaju nedostatak intelektualne pronicljivosti. AN\ELA: Ne ide joj valjda…? SVEJN: Ide joj veoma lo{e. AN\ELA: @ao mi je {to to ~ujem. Mislim da njen problem delimi~no le`i u tome {to ona izgleda sebe jo{ uvek sagledava na osnovu stepena privla~nosti za mu{karce. SVEJN: Tu`no. AN\ELA: U izvesnom smislu, Stiv mi je bli`i. SVEJN: Za{to? AN\ELA: Zato {to je mu{karac. SVEJN: To {to mi biolo{ki pripadamo mu{kom rodu ne zna~i da treba da prihvatimo represivne kulturolo{ke odrednice te uloge. AN\ELA: Naravno da ne. SVEJN: Ima{ li predstavu {ta bi volela da uzme{ kao temu za zavr{ni esej? AN\ELA: Ne, lupam glavu ali, ne, za sada mi ni{ta ne pada na pamet. Zato sam u stvari i do{la. Da vidim ako biste mogli da mi uka`ete na mogu}e pravce istra`ivanja. SVEJN: Rado }u ti ukazati na neke od mogu}nosti, pod uslovom da razume{ da su to samo predlozi. AN\ELA: Naravno. drama 198 SVEJN: Pro{le godine, jedna od mojih najboljih studentkinja je analizirala ideologije kojima se ~lanovi njene porodice rukovode u svom pona{anju. (AN\ELA pogleda u SVEJNA s interesovanjem.)

AN\ELA: Zanimljivo. SVEJN: Otkrila je da svaki ~lan porodice ima sopstveno vi|enje pro{losti, potpuno razli~ito od ostalih ~lanova porodice. AN\ELA: Ho}ete da ka`ete da svako od nas tuma~i pro{lost u duhu sopstvenih ideolo{kih interesa? SVEJN: Ta~no. Misli{ li da bi tvoja porodica bila pogodno tle za jednu takvu vrstu istra`ivanja? AN\ELA: Mislim da bi se pokazala – izuzetno zahvalnom. SVEJN: Ovo je samo predlog. AN\ELA: Ne, ne, divno. SVEJN: Nemoj se ose}ati primoranom… AN\ELA: Ne, ideja je super. Dr Svejn… SVEJN: Molim te, zovi me Grant. AN\ELA: Samo sam htela da ka`em… SVEJN: Nastavi. AN\ELA: Sad sam se zbunila. SVEJN: Nastavi. AN\ELA: Kada se u va{em `ivotu dogodi ne{to izuzetno va`no, onda bi trebalo da se zahvalite osobi koja vam je pomogla – oprostite – toliko je te{ko u svetu kao {to je na{… SVEJN: [ta? AN\ELA: Re}i jednostavne stvari kao {to je ’hvala’. SVEJN: Nema na ~emu, ja samo radim svoj posao. AN\ELA: Moja majka je oduvek bila zagri`ena feministkinja i ja sam oduvek verovala da razumem ono o ~emu govori, ali tek kad sam sela i sve`im, kriti~kim okom se udubila u [ekspira, shvatila sam koliko na{im bi}em manipuli{u i upravljaju ideologije ~ijeg prisustva jedva da smo i svesni. SVEJN: Drago mi je. AN\ELA: Ja vama verovatno delujem kao izrazito kontrolisana i hladna osoba… SVEJN: Ni najmanje… AN\ELA: …ali ja sam veoma ose}ajna, i najednom mi se u~inilo kao da mi se ispred o~iju raspr{ila koprena i obuzela me je duboka zahvalnost zbog onoga {to ste u~inili. SVEJN: To mi je posao. AN\ELA: Znam da ste verovatno u pravu i da ~ovek nikada nije u stanju da se

potpuno oslobodi ideologije, ali uprkos tome ose}am se tako sre}nom drama 199 {to mogu da izaberem da se odreknem narcisoidne opsednutosti sopstvenom li~no{}u, koju zagovara liberalni humanizam, i da vam se, sa punom sve{}u o sopstvenom izboru, pridru`im u izgradnji feministi~kog, multikulturalnog modela u duhu konstruktivizma. SVEJN: Veoma mi je drago. AN\ELA: Divno je do}i u kontakt sa nekim ko se istinski i bez zlih namera brine o interesima `ena i drugih eksploatisanih manjina. SVEJN: Hvala. AN\ELA: Zaista to mislim. SVEJN: Hvala ti, ali to je, u izvesnom smislu, samo sebi~nost u drugoj formi. AN\ELA: Kako to mislite? SVEJN: Kao ve}ina nas koji smo makar donekle humana ljudska bi}a, i ja sam u stanju da osetim patnju drugih ljudi, a poma`u}i im da je makar delimi~no olak{aju ja, u stvari, olak{avam sopstveni bol. AN\ELA: Otkud to da toliko drugih mu{karaca bele puti, onih koji pripadaju srednjoj klasi, izgleda ne ose}aju patnje manjina kao vi? SVEJN: Moram priznati, to jeste misterija. AN\ELA: Previ{e ste skromni, Grant. SVEJN: Nisam. AN\ELA: Jeste. SVEJN: Nisam. AN\ELA: Svet je jo{ uvek pun Petru~ija. SVEJN: Svakako sve manje i manje. AN\ELA: Ne verujem. Ima ih gde god da se okrene{. SVEJN: Kako je to tu`no. AN\ELA: Znam da ovo ne bi trebalo da Vam ka`em, ali kada bi Petru~io no}as u{ao u moju sobu, ja bih ga pljunula, ali kada bi u{ao neko kao vi – o, bo`e, sad sam preterala… SVEJN: Ne, molim te… AN\ELA: Nisam tako mislila. Samo sam htela da ka`em… SVEJN: Naravno, potpuno te razumem. AN\ELA: Ali, zaista, nisam `elela da… SVEJN: Naravno da nisi. AN\ELA: Sad sam se potpuno spetljala. Znam da ste vi o`enjeni i znam da je to sigurno zazvu~alo kao da… ali nije… zaista nije. SVEJN: Samo si izra`avala sopstvena ose}anja. Nema u tome ni~eg lo{eg. Cilj liberalnog humanizma i jeste da na{e pona{anje sputa unutar tako sku~enih eti~kih granica da se retko usudimo da izrazimo svoja ose}anja, a skoro nikada ih ne sprovedemo u delo. (AN\ELA gleda u njega.)

AN\ELA: To je ta~no, zar ne? drama 200 SVEJN: To je svrha ideologije. (SVEJN joj prilazi bli`e.) I ja gajim ista topla, veoma topla ose}anja prema tebi. Da li si ~itala Fukoa? AN\ELA: Nisam. SVEJN: Fuko je nezaobilazna literatura u ovoj oblasti. On je utvrdio da liberalni humanizam poku{ava da potpuno skrene pa`nju ~oveka sa onog {to Roland Bart naziva ’jouissance’ i ponovo je usmeri na zahteve poznog kapitalizma za visokom produktivno{}u i neutoljivim potro{a~kim mentalitetom. AN\ELA: [ta u stvari zna~i ’jouissance’? SVEJN: Kao kod svih znakova, apsolutna saglasnost o zna~enju ne postoji, ali pribli`an smisao bi, pretpostavljam, bio ’`ivotna radost’, ’radost jednostavno zato {to smo `ivi’, ’spontanost’, ’radost zbog slobodnog raspolaganja… sopstvenim telom’. (AN\ELA i SVEJN sada ve} stoje sasvim blizu. AN\ELA ustukne.)

AN\ELA: Fuko. Koju njegovu knjigu biste mi preporu~ili? SVEJN: An|ela, pretpostavljam da ti je jasno da mi se veoma dopada{. AN\ELA: I vi meni, ali… SVEJN: Ali? AN\ELA: Ali bilo kakva… veza izme|u… SVEJN: Zbog drugih profesora i studenata? (AN\ELA klimne glavom.)

AN\ELA: Budi ~itav niz eti~kih dilema. SVEJN: ^itav niz eti~kih dilema koje propisuje liberalni humanizam. AN\ELA: Ah. SVEJN: Fuko sjajno obelodanjuje na koji se sve na~in primenjuju liberalno humanisti~ka shvatanja o ’moralnoj odgovornosti’ da bi se spre~ilo ispoljavanje ’jouissance’, u svakoj strukturiranoj organizaciji, uklju~uju}i univerzitet. AN\ELA: Ali vi… vi i va{a supruga… va{ odnos… pretpostavljam… nije li{en ’jouissance’. SVEJN: D`oana je prihvatila mesto na univerzitetu D`ejms Kuk. AN\ELA: U Kvinslendu? SVEJN: Kao vanredni profesor sociologije. Odli~no napreduje. Bolje nego ja. AN\ELA: Ah. SVEJN: Na {ta sam izuzetno ponosan, naravno. Trudimo se da se vi|amo {to ~e{}e.

AN\ELA: Shvatam. drama 201 SVEJN: Ali ’juissance’ je, neminovno, prili~no i{~ilela me|u nama. (On se non{alantno, ali {uplje nasmeje.) Voli{ li film? AN\ELA: Obo`avam. SVEJN: A afri~ku hranu? AN\ELA: Pa, nisam nikada… SVEJN: Sjajno. Kao seljan~ica bez i trunke afektacije. [ta radi{ ve~eras? AN\ELA: (U isku{enju) Volela bih, ali treba da napi{em veliki rad iz istorije. SVEJN: Ah. AN\ELA: Od pet hiljada re~i. SVEJN: U Valhali se daje Godzila protiv smoga zvanog Monstrum, koji je – kako sam ~uo – izvanredno duhovita dekonstrukcija posleratne ameri~ke inostrane politike. AN\ELA: Mislim da bi bolje bilo da pi{em esej. SVEJN: A kada bude{ imala slobodnog prostora? AN\ELA: Rado. (AN\ELA se nevoljno odvaja od njega.)

AN\ELINA SOBA VILJEM [EKSPIR sedi i ~ita svoja sabrana dela. Ulazi AN\ELA i slu{a ga sve dok ne postane svestan njenog prisustva.

[EKSPIR: ’Ostani sebi veran, pa }e tad Nu`no izi}i, ba{ kô {to za danom Dolazi no}, da ne}e{ neiskren Ni prema kome biti.’2 (On zadivljeno vrti glavom.) Te{ko mi je da poverujem da sam to ja napisao. (Spazi ne{to drugo.) ’Ni{ta nije ni dobro ni r|avo, nego ga na{e mi{ljenje ~ini takvim.’3 (Ponovo vrti glavom. Onda ugleda AN\ELU.)

AN\ELA: Okej. Jezik vam je izuzetan. Inventivan, muzikalan, odzvanja. [EKSPIR: Ali?

2 Hamlet. Monolog Polonija, I ~in, III scena. Preveo Velimir @ivojinovi}. 3 Ibid. Hamletova replika, II ~in, II scena. drama 202 AN\ELA: (Uzima knjigu citata iz njegovih ruku i ~ita.) ’Plime kod ljudskih poduze}a ima/Koja ~oveka uspehu ponese/Ako se nje u bujanju do~epa;/A propusti li ovo, vodi}e ga `ivotni put kroz bedu i pli}ake.’4 [EKSPIR: (Klima glavom) Moj omiljeni. AN\ELA: @ivotno re{enje je predstavljeno kao da, u metafori~nom smislu, jedino i uvek zavisi od sna`nih struja koje ve{t moreplovac mu{kog pola mora da iskoristi u jednom jedinom, klju~nom trenutku, kako bi dosegao privilegovani termin ’sre}a’ u dihotomiji sre}a/poraz. [EKSPIR: (Zbunjen) Je l’ to engleski govori{ ti? AN\ELA: Viljeme, izbor zna~ajne odluke ne treba izvr{iti samo jednom u `ivotu… [EKSPIR: Da sam ostao u Stratfordu i da nikada ne postadoh glumac… AN\ELA: Svojoj `eni biste bili znatno bolji suprug i po{tedeli biste svet niza komada u kojima su `ene svedene ili na obi~ne figure ili na `rtve. ([EKSPIR zuri u nju.)

[EKSPIR: Device Marijo! Tek {to mi otkri da istoriji najmilije stvorenje ja sam, a ve} ~ujem da uskoro posta}u njen najmra~niji lik. A za{to? Ne{to nedostaje mojim `enama? AN\ELA: Eto, vidite kako ste izgovorili re~ `ene. Otprilike kao da ste hteli da ka`ete ’{ta bi ne{to tako minorno kao {to su `ene moglo da bude uzrok mog pada?’ @ao mi je, Viljeme, ali stvari su se totalno izmenile. Te{ko je to objasniti, ali va{i komadi se vi{e ne bave temama i realno{}u kakva je ova danas. [EKSPIR: Ali ljudska priroda sigurno je ista? AN\ELA: Viljeme, vi niste zapravo pisali o ljudskoj prirodi. Pisali ste o patrijarhalnim uverenjima o ljudskoj prirodi. [EKSPIR: Mora da se {ali{? AN\ELA: (Odmahuje glavom) Vode}i mislioci na{eg vremena su definitivno utvrdili da nepromenljiva ’ljudska priroda’ ne postoji. Mi smo beskona~no savitljivi i glumimo razli~ite uloge koje su nam nametnule intelektualne rasprave i ideologije kojima smo stalno izlo`eni. [EKSPIR: Molim te, reci mi, na bazi koje ideologije je sebe izgradio dobri doktor Svejn? AN\ELA: Kao i ja, dr Svejn se posvetio modelu feministi~kog multikulturalizma. [EKSPIR: Ideologiji, mislim, koja se zala`e protiv zloupotrebe tvog pola? AN\ELA: To je centralna propozicija. [EKSPIR: Otkud onda to da je istim zlim manirima dr Svejn tebe zavodio? AN\ELA: Ne, oprostite. To nije bilo zavo|enje, Viljeme. Bio je to poku{aj da se prona|e ’jouissance’. [EKSPIR: Meni je taj njegov poku{aj da te namami u krevet delovao kao akt prepredene sujete.

4 [ekspir, Julije Cezar, IV, 3; preveli Borivoje Nedi} i Velimir @ivojinovi}. drama 203 AN\ELA: Iskreno re~eno, Viljeme, ta va{a primedba savr{eno pokazuje za{to va{a dela nisu bezvremena. U budu}nosti, mu{karci i `ene }e otkrivati ’jouissance’ u neeksploatatorskom duhu i uz obostrani pristanak. ([EKSPIR je posmatra, sa tra~kom sarkazma na licu.)

[EKSPIR: Zna~i li to da }e{ po}i u potragu za ’joussance’ u dru{tvu dobrog dr Svejna? AN\ELA: Verovatno. Samo bih volela da malo porazmislim. [EKSPIR: O ~emu, molim te? O njegovom izboru filmova? Godzila protiv smoga zvanog Monstrum? AN\ELA: O emocionalnom pripadanju. [EKSPIR: Ali ’jouissance’ je, ~ini mi se, zadovoljstvo bez i najmanjeg nagove{taja dosadnih veridbenih veza? AN\ELA: Ja se jo{ nisam potpuno oslobodila vladaju}e ideologije. [EKSPIR: Da mo`da tvoje oklevanje ipak ne proizlazi iz ’ljudske prirode’, koju tvrdi{ da nema{? AN\ELA: Viljeme, kasno je. Potreban mi je san. (Ona se okrene na drugu stranu.)

[EKSPIR: A sad leto mog novog zadovoljstva Pretvori u najdublju zimu taj podmukli sofista Svejn.5

AN\ELA: Dr Svejn je bio dovoljno hrabar da nam uka`e kako ste vi zloupotrebili svoj talenat da biste `enu u~inili ve~no servilnom. Kraj Kako vam drago je apsolutna sramota. [EKSPIR: To je sigurno jedan od najsretnijih, najradosnijih zavr{etaka koje sam ikada napisao. AN\ELA: Ne samo jedno idealizovano ven~anje ve} ~etiri! ^etiri `enske figure jure poput pacova ka totalnom poni{tenju sopstvenih li~nosti! [EKSPIR: Osmoro ljudskih bi}a koja ulaze u partnerski odnos u kom u`ivaju i koje ih ispunjava! AN\ELA: ^etiri `ene koje uni{tavaju sebe. [EKSPIR: Da li ste ga ikada videli na sceni? AN\ELA: Pro~itala sam ga. [EKSPIR: Napisan je da bi se igrao! ([EKSPIR mahne rukom, u dnu scene se di`e paravan, i mi se najednom na|emo u Ardenskoj {umi, usred svadbenog veselja i scene pomirenja kojom se zavr{ava ’Kako vam drago’. KOL igra Starog

5 Parafraza uvodnih Glosterovih re~i: Now is the winter of our discontent..., Richard III, ~in I, scena 1. drama 204 vojvodu, MELISA igra Rozalindu, STIV igra Orlanda, MARTIN igra Ta~stouna, SARA igra Odri, SVEJN igra Olivera, MONIKA igra Seliju, D@ESIKA igra Himen, GREJS igra Febu, a u poslednjem trenutku im se pridru`uje i sam [EKSPIR kao Silvije. Himen, Rozalinda i Selija ulaze, kako bi se pridru`ile ostalima. ^uje se milozvu~na muzika.)

D@ESIKA: Pir nebesa sva ozari Kad se slogom zemne stvari Sti{aju do sklada. K}er, vojvodo, primi! Nju Himen s neba dozva tu, S neba dozva sada, Da je dade{ onom koji Sav u njenom srcu stoji. MELISA: (KOLU) Vama se dajem, jer sam va{a ja. (STIVU) Vama se dajem, jer sam va{a ja. KOL: Ako me oko ne obmanjuje, moja si k}i ti. STIV: Ako li me vid ne vara, ti si moja Rozalinda. (Feba shvati da je njena velika simpatija, Ganimed, odjednom promenio pol i postao Rozalinda.)

GREJS: Ako me lik va{ ne vara i stas, Ljubavi zbogom – ovaj ~as! MELISA: (KOLU) Ja ne}u oca ako niste vi; (STIVU) Ja ne}u mu`a ako nisi ti; (GREJS) Nit `enu ho}u ako nisi ti. D@ESIKA: Mir! Pometnje be{e dosta. Da okon~am samo osta Doga|aje ~udne te. Osmoro }e, sve po dvoje, Veze Himena da spoje, Je l’ u zbilje zbiljsko sve. (STIVU i MELISI.) Vas dvoje ste nerazlu~ni. (SVEJNU i MONIKI.) Vas dvoje ste sazvuk zvu~ni. (Obra}a se GREJS, pokazuju}i na [EKSPIRA.) Ti s njim mora{ gnezdo sviti,

Il’ }e `ena mu` ti biti. drama 205 (MARTINU i SARI.) Vas dvoje ste nerazdru`ni Kô zima i dani ru`ni. (Obra}a se svima.) A dok svadben poj se ori, Vi pitajte {to vas mori, Te da ~udo raspletemo: Otkud tu smo, kud idemo.

(Muzika se poja~ava i svi skladno pevaju. Dok hor peva, D@ESIKA odvodi AN\ELU do STIVA i posa|uje je na njegova kolena, odgurnuv{i MELISU. AN\ELA shvati da su je uvukli u radnju koja sledi.)

SVI: Ven~anje je kruna velike Junone! Himen u svakom gradu obitava. Blagoslovene supru`anske spone! Slava ven~anju {to vezom zbli`ava! Himenu slava, bogu svih gradova, Slava i ~ast mu na veki vekova!

STIV: (AN\ELI) O ne}ako draga, dobro do{la ti. Dobro mi do{la ko ro|ena k}i. AN\ELA: (STIVU) Ne gazim re~ ja: moj }e{ biti. Svoju Odanost ve`i za naklonost moju. KOL: Hajd’mo! Sve~anost nek po~ne Veseljem pravim, i sa njim se do~ne.6 (Muzika narasta i tek ven~ani parovi igraju bodru i veselu svadbenu igru. [EKSPIR primeti SVEJNA kako se probija ka AN\ELI i po|e prema njoj.)

[EKSPIR: Da l’ stvari izme|u mu{karca i `ene sad tako lo{e stoje da i samu mogu}nost sre}nog sparivanja upropastiti `eli{? SVEJN: An|ela je dovoljno inteligentna da shvati pravo zna~enje ovog sladunjavog tabloa. Beznade`no sklepana i opasna ideolo{ka tvorevina ~iji je cilj odr`avanje patrijarhalnog sistema. [EKSPIR: Fantasti~no, ~arobno veselje kao zamena za bezvoljno `ivotarenje izazvano mrskom realno{}u. Izjava nade. SVEJN: (Vadi pi{tolj.) ^etiri veka smo trpeli to podmuklo sranje! Sad je dosta! (Ume{a se AN\ELA, ljutito se stavljaju}i izme|u dvojice mu{karaca.)

6 Kako vam drago. Preveli Borivoje Nedi} i Velimir @ivojinovi}. drama 206 AN\ELA: Ne! (SVEJN nevoljno vra}a pi{tolj u d`ep.)

SVEJN: (AN\ELI) Kakav uop{te smisao mo`e da ima jedna takva glupost, u vreme kada se jedan od dva sklopljena braka zavr{ava razvodom? Da se ~oveku utroba prevrne! [EKSPIR: (AN\ELI) Ima li ~ove~anstvo ikakvu budu}nost bez veze koju mu{karci i `ene sklapaju iz ljubavi! (AN\ELIN pogled {eta od jednog do drugog. Nije u stanju da se opredeli. Ona pukne prstima i nestane prvo [EKSPIR, a za njim i SVEJN. AN\ELA deluje zabrinuto i zbunjeno. Ponovo pukne prstima, i ona sama i igra~i nestanu, jer se svetlo ugasilo.)

KRAJ PRVOG ^INA drama 207 Drugi ~in

U AULI UNIVERZITETA SVEJN prilazi katedri.

SVEJN: (Obra}a se auditorijumu.) Sada kada je polovina {kolske godine za nama, po`eleo sam da se ponovo okupimo kako bismo porazgovarali o napretku svake grupe ponaosob. One grupe u ~ijem radu u~estvujem i ja pokazale su se veoma stimulativnim, a iz izve{taja koje mi {alju tutori, definitivno sam stekao utisak da va{a generacija ima neuobi~ajeno razvijen smisao zapa`anja. Najvi{e me raduje to {to mnogi me|u vama po~inju da prime}uju manipulativne konce koje bi vladaju}a ideologija htela da prekrije pla{tom nevidljivosti. Opseg i dubina tema koje }ete uskoro po~eti da obra|ujete je istinski impresivna. Niki Jo }e analizirati retori~ke zavrzlame kojima se pribeglo prilikom nedavnog poku{aja da se spre~i jednoobrazno odevanje dece oba pola i uvo|enje istih tipova igara za sve mali{ane u vrti}ima, a Rouzi Trandos }e osvetliti patrijarhalne uslove za sklapanje ruralnih duva~kih bendova, tokom 80-ih. Jedan od najhrabrijih istra`iva~kih projekata jeste namera An|ele D`ad da se dublje zagleda u mitove kojima predstavnici tri generacija u njenoj porodici potkrepljuju patrijarhalne tekstove u slu`bi vlasti, a koje trenutno preispituju zagovornici umerenih feministi~kih pravaca, kroz takmi~arski intonirane diskurse. Jedva ~ekam da mi u ruke do|e An|ela –An|elin rad – ~ija }e nam glavna zapa`anja, siguran sam, precizno razgolititi anatomski presek sa izvanrednom pozom – precizno{}u. Kada po~ne{ da prikuplja{ podatke, An|ela, molim te, do|i da porazgovaramo.

DNEVNA SOBA KOLA I GREJS D@AD AN\ELA je u dru{tvu svog dede KOLA. Petlja oko kasetofona. KOL je posmatra.

KOL: To ti je rad za fakultet? AN\ELA: (Klima glavom.) Kako tvoj… KOL: Rak? Nije to ni{ta stra{no. Le|a su mi odavno nastradala, tako da gotovo isti bol trpim ve} ~etrdeset godina. AN\ELA: @ao mi je. KOL: Nije potrebno. Svima nama jednom do|e kraj, a moj izgleda nije daleko. AN\ELA: Bi}e nam svima mnogo `ao. KOL: Ma, daj, du{o. Priredi}e oni prokleto slavlje. AN\ELA: Mislim da je ono {to su govorili na tvoj ro|endan… KOL: ^ula si ih. Svakom od njih sam uni{tio prokleti `ivot. Za{to ho}e{ da ti o tome pri~am? drama 208 AN\ELA: Samo bih `elela da odgovori{ na neka pitanja o tome kako, iz ove perspektive, vidi{ svoj `ivot. KOL: Retrospektiva je jedino {to mi je ostalo. [ta ho}e{ time da doka`e{? AN\ELA: Ni{ta. KOL: Ma, hajde. Ti si zagri`ena feministkinja kao i tvoja mama, zar ne? AN\ELA: Nas dve o ve}ini stvari obi~no imamo isto mi{ljenje. KOL: Zna~i, poku{ava{ da doka`e{ da sam ja tokom svih ovih godina bio stari {ovinisti~ki gad, je l’ tako? AN\ELA: Zanima me kako ti vidi{ sebe? KOL: Misli{ li da sam uni{tio `ivote svakog od njih? AN\ELA: Trudi}u se da budem {to nepristrasnija. KOL: Bila bi prva feministkinja kojoj je to uspelo. AN\ELA: Za{to to ka`e{? KOL: Pa tebe ne zanima istina, nikoga od vas to ne zanima. U va{e glave su usadili izvesne ideje, a istina mo`e da ide do vraga. AN\ELA: Ne postoji apsolutna ’istina’, deko. Mi kao dru{tvo konstrui{emo ’istinu’, ali zna{ to nije… KOL: Va{a sorta mora da ra|a decu. Ma koliko mrzele tu ~injenicu, to je tako i tu se ni{ta ne da promeniti. AN\ELA: Nama je data biolo{ka sposobnost da ra|amo decu, da, ali potreba da se imaju deca je dru{tveno uslovljena ili barem potencirana postoje}im nazorima. KOL: Gluposti! To vam je u prokletoj prirodi, a odatle i proizlaze svi problemi. Ukoliko bude{ htela da ima{ svoju pregr{t radosti, mora}e{ da prona|e{ nekog idiota koji }e je za~eti i potom se starati o tebi. Prvo }e{ po`eleti da to bude neko ko li~i na Mel Gibsona i po profesiji je kardio-vaskularni hirurg, ali }e{ na kraju najverovatnije pristati da se uda{ za nekoga ko je na tri stotine devedeset i {estom mestu na rang-listi, i tako }e taj nesretnik do kraja `ivota ispa{tati greh {to nije Mel Gibson i {to radi kao gra|evinski radnik. AN\ELA: To je tvoje obja{njenje za napetost koja vlada me|u polovima? KOL: Daaa, i ostajem pri tome. AN\ELA: Da krenemo dalje, ho}e{? Je li istina da si mami savetovao da raskine s tatom? KOL: Naravno da jesam. I, bogami, bio sam i te kako upravu. To su, naravno, tvoji roditelji, ali ako poku{a{ da mi ka`e{ da su sre}ni, nasmeja}u ti se u lice. AN\ELA: Mislim da oni u osnovi jesu sre}ni. KOL: Zaista? AN\ELA: Znam da je mama bila dosta odsutna i da mi je ~esto nedostajala, ali se ja veoma ponosim onim {to je postigla. KOL: O~i su htele da ti ispadnu one ve~eri kada si zablistala na {kolskoj

predstavi. Ona je bila u prokletom Njujorku. drama 209 AN\ELA: Da, znam, ali… KOL: Video sam te. Ja sam bio tamo. Zaslu`ila je bila da je neko i{iba. AN\ELA: Da je tata morao da bude u Njujorku, ti ne bi tako govorio. KOL: Dobro. Ja sam dinosaurus. Verujem da je majkama mesto uz njihovu decu. A trebalo je da ima{ jo{ makar jednog brata i jednu sestru. Ako ho}e{ da ima{ decu, zlo~in je roditi samo jedno. AN\ELA: Za{to? KOL: Jedin~i}i su razma`eni do sr`i, i ti nisi nikakav izuzetak. Kad si poslednji put oprala makar i jedan jedini sud? AN\ELA: Mama je re{ila da nema vi{e dece i ja to razumem. Odlu~ila je da napravi karijeru. KOL: [ta je to tako zna~ajno uspeti se na ~elo firme koja istra`uje puteve za plasman nove marke cigareta? Je l’ to va`nije nego biti prisutan onda kada si potreban svom detetu? Trebalo bi je i{ibati! AN\ELA: Deko! Pa ti si stra{an mu{ki {ovinista! KOL: Ja ti govorim istinu onako kako je ja vidim! Jo{ od onog javnog spaljivanja brushaltera, vi mislite da imate pravo da nam uzmete du{u, a mi samo treba mirno da sedimo i }utimo. AN\ELA: Zar ne vidi{… KOL: Ju~e sam i{ao u banku i iza slu`benice na {alteru je stajao natpis ’previ{e mu{karaca, nedovoljno metaka’. Da je na natpisu stajalo ’previ{e `ena…’ momka bi strpali u zatvor. AN\ELA: Vodili ste glavnu re~ osam hiljada godina… KOL: I mu{karci sad to treba da ispa{taju narednih osam hiljada godina? AN\ELA: Mora}emo malo da izravnamo ra~une. KOL: Malo? Ovo je prokleta sezona lova na patke, a te patke smo mi. An|ela, prestar sam da se menjam, a moje mi{ljenje je da si ti jedna otmena mlada dama i da bi ovaj svet bio bolji da je na njemu jo{ jedno bi}e kao ti umesto {to imamo jednu marku cigareta vi{e. Da o tome vi{e ne govorimo. AN\ELA: I ja mislim da bi bilo bolje. Poku{ao si da se otarasi{ mame zato {to je u tvojim o~ima ona bila previ{e jaka li~nost? KOL: Jel’ to u poverenju? AN\ELA: Apsolutno. KOL: Niko iz porodice to nikada ne}e pro~itati? AN\ELA: Dajem ti re~. KOL: Ne toliko zbog toga {to je tvoja majka jaka, ve} zato {to ti je otac slabi}. (AN\ELA je {okirana i deluje uvre|eno.) On mi je sin i ja ga volim, ali je preosetljiv i previ{e mu je stalo da svima udovolji. Gotovo svakom }e dopustiti da ga tretira kao krpu. [ta radi otkako je izgubio posao? AN\ELA: Za{to to njega ne upita{? drama 210 KOL: Bojao sam se da bi mu bilo neprijatno. AN\ELA: Mislim da bi mu zna~ilo. ^ini mi se da mu privikavanje ne ide ba{ od ruke. KOL: Jadan mali. Znao sam da mu predstoje te{ki dani od trenutka kada je napunio ~etiri ili pet godina. Nikada nije bio u stanju da se sam za ne{to izbori. AN\ELA: Nije se uklopio u tradicionalnu ulogu mu{karca? KOL: Ko nije u stanju da se izbori za ne{to, potonu}e, bez obzira radilo se to o mu{karcu ili o `eni. Isuse, ti misli{ da tvoja mati nije u stanju da se izbori za sebe? Jedina razlika izme|u nje i pit bul terijera je u tome {to kada on krene u smrtonosni napad, ~eljusti mu se stisnu i vi{e ne mo`e{ da ih razdvoji{. (AN\ELA se pravi da nije razumela uvredu.)

AN\ELA: Spiros Spirokakadakis. Je li istina da si ti… KOL: On nije mislio ozbiljno s Monikom. AN\ELA: Za{to to misli{? KOL: Pogledaj bolje svoju tetku. I onda je izgledala isto tako lo{e. (AN\ELA po~inje da se nervira, ali nastoji da se kontroli{e.) Mu{karci se vrzmaju oko `ena koje dobro izgledaju. @ao mi je, ali ni tu ~injenicu niko nije ’iskonstruisao’. (Pauza.) Svi oni tra`e krivca za to {to im `ivoti nisu ispali onako kako su zami{ljali, a taj krivac sam ja. AN\ELA: Monika i D`esika su pune gor~ine zbog toga {to nisu oti{le na fakultet. KOL: Znam, trebalo je da odu. Obe su bile pametne devojke, ali to tada nismo mogli sebi da priu{timo, finansijski. Trebalo je da idu, obe. AN\ELA: Baka ka`e da si istinski dobro zara|ivao i da ona ni dan-danas ne mo`e da shvati za{to ste tako skromno `iveli. KOL: Rekla si da `eli{ da ~uje{ kako ja, iz dana{nje perspektive, vidim svoj `ivot? Zaista `eli{ to da zna{? AN\ELA: Da. KOL: Okej. @iveo sam fenomenalno sve dok nisam sreo tvoju babu. Kriket, fudbal, bilijar, igranke, drugari, motocikli, poneka krigla piva i beskrajno lak posao – radio sam u op{tini. Pravi raj. A onda nai|e ova slatka mala plavu{ica, re~i joj se tope u ustima, lomila se da udovolji svakoj mojoj `elji – ah, kakva sam budala bio. Najednom – o`enjen, ali pre nego {to sam uop{te uspeo da shvatim kakav je u stvari tvrd mali orah tvoja baka, izbi Drugi svetski rat. A kako je mu{karac, podrazumeva se, du`an da uradi pravu stvar, ja se na|oh licem u lice sa neustra{ivom japanskom

Kraljevskom vojskom, u napadu na selo Kokoda, u Novoj Ju`noj drama 211 Gvineji. Ne}u ti pri~ati kroz {ta sam sve pro{ao, jer mi je i danas te{ko da o tome govorim. Ve}ina mojih drugara je izginula, ali sam ja pre`iveo. Ta~ka broj jedan u va{oj prokletoj feministi~koj teoriji – kada se negde vodi rat i kada u njega treba poslati neke nesretne budale, onda su te budale mu{karci. I nemoj mi re}i da su `ene te koje oni siluju, jer u tom napadu nije bilo nikakvog silovanja. Sve {to se de{avalo je bilo to da sam ja ili bio u bunilu zbog malarije ili su u mene pucali. Okej. Vratim se ja iz rata i kako sam se popeo u krevet, tako tvoja baka ostane u drugom stanju sa tvojim ocem. Tada nije bilo pilula. Ona prestane da radi, a moj posao u op{tini nije donosio ni pribli`no novca koliko nam je bilo potrebno u novonastaloj situaciji. Jedini na~in da zaradim dovoljno para je bio da na|em posao koji je toliko te`ak da ga niko drugi ne}e. Kao ve}ina osoba tvog pola, i ti }e{ zavr{iti sede}i na zadnjici negde u nekoj kancelariji i nikada ne}e{ shvatiti {ta to zna~i podizati milione crepova na neprekidnom nizu krovova, svakog dana od pet sati izjutra, iz godine u godinu. A kada se jednom na|e{ gore, svestan si da i tebe jednoga dana, pre ili posle, ~eka gadan pad. I zato si pored sebe uvek imao jednog drugara, da biste – kad na tebe do|e red – mogli nov~ano da se ispoma`ete. Moj veliki dan se dogodio dok sam bio u ranim tridesetim. Proveo sam tri nedelje u bolnici, ali sre}om, izuzev ovog u`asnog bola u krstima koji me od tada prati, ostao sam manje-vi{e ~itav. Lekar je rekao da nikada vi{e ne bi trebalo da se popnem na krov, le|a su mi bila u tako lo{em stanju – tri srasla pr{ljena – ali tada sam ve} imao troje dece. AN\ELA: Je l’ u to vreme Grejs `elela da otvori radnju sa onom svojom prijateljicom? KOL: Ne, to je bilo kasnije. Ponu|en mi je bio posao radnika na terenima za golf {to bi bilo lak{e za moja krsta, ali plata nije bila bogzna {ta, a Grejs u to vreme nije `elela da se vrati na posao i ostavi decu, i tako se ja ponovo na|oh na krovovima. Ta~ka broj dva za vas feministkinje: ukoliko ~ovek ima decu, on je u krajnjoj liniji taj ko mora da zaradi za hleb. AN\ELA: Ne ba{. Sada… KOL: Mo`da je sada druga~ije, ali u ono vreme je tako bilo! Da, sada je jednostavno. Imate pilulu i lako odlazite na abortus, ali u moje vreme planiranje porodice nije bilo tako jednostavno. I u moje vreme mu{karci nisu izbegavali obaveze. Okej. I tako se ja ponovo na|em tamo gore na krovovima, svaki novi dan je donosio novu moru, a onda tragedija. Moj drugar, Bili Hiden, se strmoglavio sa visine od preko {est metara i upropastio se za ceo `ivot. Totalna ruina. E, sad, u ono vreme nije postojala kompenzacija, nije bilo osiguranja. Ja sam mu bio jedini oslonac. A on se zaglibio sa troje dece kao i ja, najmla|e je imalo samo {est meseci. Partnerstvo je trebalo da poslu`i samo kao ispomo}, ali njegova `ena je jedino mogla da na|e posao sa nepunim radnim vremenom, a morala je da se stara i o njemu i o deci. drama 212 AN\ELA: Ti si ih izdr`avao? KOL: (Klimne glavom.) To je taj deo pri~e koji tvoja baba nije nikada saznala. Izdr`avao sam tu porodicu skoro petnaest godina. Znala je da ih malo poma`em, ali joj nikada nisam rekao da sam im davao tre}inu zarade, jer sam znao da bi poludela od besa. Zato nikada nismo mogli da u{tedimo ni cent. Zato nisam uspeo da obezbedim tih deset hiljada koje su joj bile potrebne za pokretanje biznisa. U svakom slu~aju, njene prijateljice se nisu obogatile tom radnjom za dugmad. Jedva da zara|uju za platu. AN\ELA: To {to si uradio za prijatelja je – veoma velikodu{no. KOL: On bi to isto u~inio za mene. (AN\ELA ga pogleda.) Da, tvoj otac je naporno radio, ali ja nisam imao novca da platim pomo}nika. Neko je morao da mi pomogne, ina~e bih potonuo. (AN\ELA ne zna {ta da ka`e.) Pripadne mi muka kada vidim kako se danas, na televiziji, `ivot predstavlja kao lak, pun sre}e i glamura. Ka`em ti da je za mene i ve}inu mu{karaca iz moje generacije `ivot bio sve samo ne glamurozan. Bilo je to prokleto {krgutanje zubima radi pukog pre`ivljavanja, i ja bih bio zadovoljan kada bi makar ijedna `ena, bilo gde, ponekad, to razumela i rekla ’hvala’.

AN\ELINA SOBA AN\ELA je sama, razmi{lja. Pojavljuje se [EKSPIR i seda pored nje. U rukama dr`i neku fasciklu i ~ita.

[EKSPIR: Pro~itao sam tvoj esej o Kako vam drago. I ono {to si rekla o Ukro}enoj goropadi. AN\ELA: Jeste razumeli na {ta sam ciljala? [EKSPIR: (^ita) ’Tvoj mu` je tvoj gospodar; `ivot tvoj, tvoj ~uvar’. – Malo preterano, priznajem, ali posle razgovora sa dedom, ova slede}a bi svakako trebalo da te dirne. (^ita) ’Za tvoje on se izdr`avanje I za te brine, kinji svoje telo U napornome radu na kopnu, I na moru, te no}u bdi u buri, A danju u studeni – dokle ti U miru toplo le`i{ kod ku}e I bez brige –’7 Borio se protiv…

7 Ukro}ena goropad. Preveo dr Milan Bogdanovi}. drama 213 AN\ELA: Japanaca. [EKSPIR: Japanaca. Teglio je jednu hrpu crepova za drugom na vetrovite krovove. A ove (On baci pogled na njen esej.) ’idealizovane patrijarhalne institucije’ odbacuje{. A {ta ka`e{ na onih petnaest godina dok partnera svog, `alosno povre|enog, izdr`avao je? AN\ELA: Okej, malo je komplikovanije nego {to sam mislila, ali ne poku{avajte da mi ka`ete da je mo} patrijarhata obi~an mit! [EKSPIR: Nisam imao utisak da tvoj deda ima neku veliku patrijarhalnu mo}. Meni se ~inilo da je apsolutno li{en nje. AN\ELA: Okej, neki mu{karci nemaju vlast, ali im se barem pru`a mogu}nost da do vlasti do|u, a to je vi{e nego {to mi ikada dobijemo! [EKSPIR: @ena jezika tako britkog kao tvoj, posti}i }e sve {to `eli. Ako ostane{ ’`rtva’, za to }e{ bez sumnje biti sama kriva. (AN\ELA zuri u njega.)

AN\ELINA DNEVNA SOBA AN\ELA je sama sa majkom.

SARA: Moj `ivot? (Pauza) Te`ak. AN\ELA: Da, mogu da zamislim. SARA: Nisam sigurna da mo`e{. AN\ELA: Svakako ne mogu… SARA: Manje od tri procenta `ena se u ovoj zemlji nalazi na va`nim rukovode}im polo`ajima. Jesi to znala? AN\ELA: Ti si mi rekla. ^esto. SARA: Znam, ~ula si me kako se `alim. Ali dok sama ne pro|e{ kroz sve to, ne}e{ mo}i istinski da shvati{. Da li zna{ koliko sam se ose}ala krivom zbog tebe? AN\ELA: Rekla sam ti. Okej je. SARA: Jel’ jeste? AN\ELA: Prili~no je o~igledno da ne nosim neizbrisive o`iljke. SARA: Je l’ jeste? AN\ELA: Jeste. I ponosim se onim {to si postigla. SARA: Jo{ uvek me gu{i ose}anje krivice. Evo, dovde. (Rukom pokazuje do nosa.) Svaki put kad gledam neki film u kom majka ljulju{ka bebu, o~i mi se napune suzama. To je `alosno. AN\ELA: Bila si dobra majka. drama 214 SARA: Znam da verovatno nisam bila lo{a. Bila sam prisutna u svim va`nim situacijama, ali seksizam je tako duboko ukorenjen u na{em dru{tvu da se `ene u mom polo`aju uvek ose}aju krivim. Znam da verovatno nisam bila lo{a majka. (AN\ELA }uti. SARA prime}uje ti{inu.)

SARA: Bila sam prisutna u svim va`nim situacijama. Izuzev na onoj {kolskoj predstavi. I mo`da jo{ nekoliko. Nisam bila lo{a. [ta nije u redu? [to nisam bila tamo? Je l’ to ho}e{ da ka`e{? AN\ELA: Znam koliko ti je bilo te{ko. SARA: [to nisam bila tamo? Je l’ to ho}e{ da ka`e{? An|ela, ti jednostavno ne zna{ koliko je bilo te{ko. AN\ELA: Znam… SARA: Kada su saznali da sam u drugom stanju, svi mu{karci u toj prokletoj firmi su prakti~no likovali. Mislili su, ha, ku~ku je sustigla biologija. Ne}emo je videti u ovim prostorijama barem nekoliko godina. Ne preterujem. Tako su se pona{ali. Okej, ti si verovatno malo ispa{tala, ali sam ja bila odlu~ila da im ne pru`im mogu}nost da ka`u kako ne mogu da iza|em na kraj s poslom zbog… AN\ELA: Mene. SARA: Borila sam se za prava svih `ena. A tvoj otac je odbijao da mi pomogne. Hteo je dete, o~ajni~ki ga je `eleo, ali kada si ti stigla odjednom si postala moja odgovornost. AN\ELA: Ti nisi `elela dete? SARA: Mogli smo da izaberemo bolji trenutak. Bilo mi je drago, nemoj pogre{no da me razume{, ali trenutak… AN\ELA: (Ljutito.) Oprosti. SARA: An|ela. AN\ELA: [to sam bila izvor neprijatnosti. Oprosti. SARA: An|ela, ~im sam te uzela u naru~je znala sam da sam uradila pravu stvar. Veruj mi. I u`ivala sam da te negujem. Jedini razlog zbog kog sam se tako brzo vratila na posao je bilo to {to onim gadovima nisam htela da pru`im bilo kakvu municiju protiv sebe. AN\ELA: Za{to je to bilo toliko va`no? SARA: Uspeti? AN\ELA: Ho}u da ka`em, to {to radi{ i nije ba{ tako beskrajno va`no za budu}nost sveta. Plasirati nov deterd`ent. (SARA bulji u nju.)

SARA: Ah, tako. AN\ELA: Slu{aj, znam koliko ti je bilo te{ko, ali kad se sve uzme u obzir… SARA: [to bih se uzbu|ivala? Za{to ne bih bila dobra majka svom detetu, a

onda rodila jo{ jedno, pa jo{ jedno? Zato {to nisam htela da dozvolim drama 215 onim gadovima da me pretvore u krpu. Moja majka je bila pateti~no malo, smerno, skrhano stvorenje ~iji je mozak ve} u pedesetoj bio uni{ten alkoholom. Nije dolazilo u obzir da postanem neko kao ona. (SARA je na ivici da zapla~e, ali se kontroli{e.) Oprosti. Znam da si bila povre|ena, ali ne mogu svakom od vas da ispunim sve `elje. U meni radi neki crv koji mi ne dâ da im dopustim da pobede. Znam da si bila povre|ena, i savest me i dan-danas grize, jer si ti daleko najbolja stvar koja mi se ikada u `ivotu dogodila, u {ta ti mo`da ne veruje{, ali je tako. AN\ELA: Verujem. SARA: Plasman novih deterd`enata nije moj osnovni motiv u ovom poslu. Moj motiv je da im poka`em da mogu da opstanem u njihovom svetu i da ih nateram da me po{tuju. AN\ELA: Znam. SARA: Potrudila sam se da budem toliko kompetentna, toliko prokleto kompetentna, da su morali da me unaprede. Njih ima kô pleve, a ja sam sama, i oni i dalje u meni vide nekakvu pretnju. AN\ELA: Za{to? SARA: Zato {to sam `ena, a samim tim mora da `elim da promenim stvari. Naravno da `elim. @elim da se re{imo tog ma~o mentaliteta i da pomognem da se uvede stil upravljanja baziran na zdravom razumu, uzajamnoj saradnji i jednakosti polova, ali nemam ni trunku {anse. Sva energija mi odlazi na puko pre`ivljavanje. Sve si to ve} ~ula. AN\ELA: Nastavi, molim te. SARA: @eli{ da ~uje{ istinu? Da tvoj otac ima posao, ja bih podnela ostavku. Pre deset godina, ovaj posao je bio plafon koji sam o~ajni~ki `elela da dosegnem, ali sad mi je dosta pionirske uloge. Mo`da }e odnos prema `enama, kroz dvadeset godina, biti bolji… AN\ELA: Ali ti sigurno poma`e{ da on postane bolji. SARA: An|ela, umorna sam od borbe. Dosta mi je da budem u prvim redovima. Nikada ne mo`e{ biti dosledna sebi. AN\ELA: Je l’ ti smeta {to tata nema posao? SARA: Je l’ to toliko o~igledno? AN\ELA: Ponekad. SARA: Mogao je da zadr`i posao da je bio energi~niji i uporniji. On… ([EKSPIR se pojavljuje iza SARE. Ona ne mo`e da ga vidi, ali AN\ELA mo`e.) On… Ne znam {ta ho}u da ka`em. (Ona zastane, a onda joj sine.) Se}a{ se kad smo ono, pro{le godine, i{le na predstavu Ukro}ene goropadi? drama 216 (AN\ELA zna~ajno klimne glavom, gledaju}i u [EKSPIRA.) Posmatrala sam Petru~ija i rekla sam sebi da! AN\ELA: Mama! SARA: U stvari, rekla sam da, da, da! AN\ELA: Mama! SARA: Okej, tvoj otac je divan. Svi ga vole, i ja ga volim, ali on samo kukumav~i! (AN\ELA zuri u nju.) An|ela, pro~itala sam @enskog evnuha8 istog dana kada je objavljen i poskakivala sam ulicama od radosti. U~estvovala sam u osnivanju svih `enskih udru`enja, od Udru`enja za `ensko pravo glasa do pet razli~itih varijanti kurseva o uzdizanju svesti, godinama sam dr`ala kurseve o li~noj prodornosti bez ikakve nadoknade, ali ako `eli{ da ~uje{ moj iskren savet, idi i na|i sebi nekoga ko ima gomilu para, udaj se za njega i podigni {estoro dece! AN\ELA: Mama! SARA: Ne mo`e{ imati gori `ivot od mog! ([EKSPIR klimne glavom AN\ELI koja pukne prstima i natera ga da nestane.)

AN\ELINA KUHINJA AN\ELA intervjui{e svog oca. MARTIN: [ta su rekli tata i mama? AN\ELA: Obe}ala sam im da to ostaje u poverenju. Kao i ovo sada. (AN\ELA okleva.) Mu~i ga krivica zbog toga {to te je primorao da tako naporno radi{ dok si bio mlad. MARTIN: Sme{na strana te pri~e je {to svi misle, uklju~uju}i tatu, da sam ja to mrzeo, ali se niko nije potrudio da mene upita. AN\ELA: Jesi li? MARTIN: Pa, bio je to |avolski te`ak posao, ali sam bio svestan da on to zaista ceni. Jednom mi je ~ak rekao da ne bi mogao da izdr`i da nije bilo mene, {to je bilo najbli`e izjavi ljubavi koju je tata uop{te bio u stanju da izusti. AN\ELA: Misli{ li da si ti mnogo bolji? (MARTIN je pogleda iznena|eno.) U izra`avanju ljubavi.

8 Greer, Germain. The Female Eunuch ([1970] 1993). Modern Classics. Flamingo (An Imprint

of HarperCollins Publishers). drama 217 MARTIN: Ti misli{ da te ja ne volim? AN\ELA: Pa nisi se ba{ mnogo potrudio da mi to poka`e{. MARTIN: Jesi li ljuta na mene? AN\ELA: Da, pretpostavljam da jesam. MARTIN: An|ela. AN\ELA: Moje naj`ivlje uspomene na tebe su kako si bio besan kad god je trebalo ne{to da u~ini{ za mene. MARTIN: Nisam bio besan na tebe. Bio sam besan na tvoju majku. Znam da nije trebalo da budem, ali sam bio. AN\ELA: Bilo je jasno kao dan. ’Majka ti je ponovo odjezdila na put i sad ja, pretpostavljam, treba da se o tebi staram’. MARTIN: Mo`da sam to izjavio jedanput ili dvaput. AN\ELA: Govorio si to sve vreme. Nisi joj pru`io nikakvu podr{ku, a u meni si stvorio utisak da sam vam samo na teretu. MARTIN: Ja sam bio taj koji je `eleo dete. AN\ELA: Da, znam. Hvala ti, tata, {to postojim. MARTIN: U redu. Nije uspela da me potpuno prevaspita. Ta~no je da sam gajio predrasudu da je maj~inska du`nost da se stara o svom detetu. Makar u istoj meri u kojoj i ja. AN\ELA: Ali, jeste. Uprkos svoj tvojoj ljutnji i tvom dubokom uzdisanju, ona se jo{ uvek vi{e starala o meni nego ti. MARTIN: @ene su po prirodi bolji staraoci i negovateljice nego mu{karci. AN\ELA: Misli{? MARTIN: Da. Sve izuzev tvoje majke. AN\ELA: Nisi li ti to ljubomoran na njen uspeh? MARTIN: Jesam. AN\ELA: Za{to? MARTIN: Zato {to ne volim da igram ulogu gubitnika u porodici. AN\ELA: Ti si taj koji sebe vidi{ kao gubitnika. MARTIN: Upravo si mi rekla da sam totalno proma{en kao otac, i pre petnaest meseci su me otpustili, a ja jo{ uvek nisam uspeo da na|em drugi posao. ^ini mi se da se tu ne radi samo o tome kako ja vidim sebe. Rekao bih da je i dru{tvo donelo jednu malu presudu. AN\ELA: Kao otac nisi nikada bio proma{en. Samo sam te malo kritikovala. I mala {efovska mesta su se ugasila u ~itavoj zemlji. Na desetine hiljada ljudi kao {to si ti je ostalo bez posla. MARTIN: Mesto tvoje majke nije. Ona cveta. AN\ELA: Ne mo`e{ da se pomiri{ s tim da mama izdr`ava porodicu. MARTIN: Pomirio sam se. Svake nedelje primam od nje novac. Samo smatram da je to poni`avaju}e. AN\ELA: Misli{ li da treba? MARTIN: Znam da ne bi trebalo, ali tako je. AN\ELA: Da li ti je jasno koliki napor od nje iziskuje taj posao? MARTIN: To slu{amo svako ve~e, zar ne? drama 218 AN\ELA: Je l’ zna{ da bi u ovom trenutku ona najvi{e `elela da od svega digne ruke? (MARTIN zuri u nju.)

MARTIN: Nema {anse da ga napusti. Taj posao je ceo njen prokleti `ivot. AN\ELA: Na ivici je snaga. MARTIN: E, pa, to bi bilo zaista zabavno, zar ne? Porodica bez prihoda. AN\ELA: Nisi li mogao da zadr`i{ posao da si bio malo uporniji? MARTIN: Je l’ ti to majka rekla? AN\ELA: To te ja pitam. MARTIN: Zna{ li za{to sam izgubio posao? Zbog one proklete terapije na koju me je tvoja majka naterala da idem. AN\ELA: Oduvek si je krivio za sve. MARTIN: Svi u firmi, za vreme njenog preuzimanja, su smatrali da ja nemam ~ega da se pla{im. A onda, kada je do{lo vreme za intervju, nepromi{ljeno sam im priznao da sam i{ao na terapiju, misle}i da }e biti impresionirani. AN\ELA: Trebalo je da budu. MARTIN: [ali{ se. Mu{ka poslovna kultura ima jedno striktno pravilo: nikada ne pokazuj svoje slabosti. Na{ tim mora da deluje svim poslovnim rivalima kao neko ko pobe|uje. Sve te mu{ke ’{ale’ i ’zezancije’ su samo mu{ki na~in da se ispita ima li pukotina na tvom oklopu. AN\ELA: Ube|ena sam da se nije radilo o terapiji. MARTIN: Rekli su mi. Na osnovu toga su zaklju~ili da nisam u stanju da se izborim sa stresnim situacijama. Napolje. Dakle, ako krivim tvoju majku, imam prokleto dobar razlog za to. AN\ELA: Ako ti to toliko smeta, za{to si ostao? MARTIN: @eli{ da odem? AN\ELA: Tata, nisam to rekla. MARTIN: Za{to bi bila protiv toga da odem? Nisam ti bio ni od kakve koristi. Sama si rekla. AN\ELA: Nisam to rekla. Jednostavno, ima stvari koje me povre|uju, i sad – posle tolikih godina – `elim to da zna{. MARTIN: Dobro, mo`da sam malo zvocao, ali sam te ipak vodio na balet, u muzi~ku {kolu, na sport, kada ti je trebalo kupiti ne{to da obu~e{, u bioskop, na ro|endane… AN\ELA: O~evi drugih devoj~ica su… MARTIN: O~evi drugih devoj~ica su – {ta? AN\ELA: Oni… oni ponekad… i pohvale svoje }erke. Ka`u im… kako su lepe. U {ali ka`u da }e morati da dr`e na oku sve de~ake… Ti nisi nikada… nikada nisi ni{ta u~inio da se osetim… privla~nom. MARTIN: (Zuri u nju, a onda eksplodira.) Tvoja majka je izjavila da to mu{karci vi{e ne treba da rade! @ene ne `ele da ~uju takve stvari. @ele da im se

ljudi dive zbog toga {to su talentovane, {to su pametne! drama 219 AN\ELA: Da li si… ikada… mislio da sam… MARTIN: Naravno da jesi! Otkud ja da znam da to od mene o~ekuje{ da ~uje{, kad tvoja majka... AN\ELA: Prestani da krivi{ mamu! Zar nema{ sopstveni mozak? Zar nisi mogao makar povremeno da se pona{a{ malo vi{e kao… MARTIN: Kao mu{karac? Mu{karac? AN\ELA: (Ljutito.) Da! Iza|i iz ku}e i prona|i posao! Udaraj pesnicom o ne~iji sto sve dotle dok ti ne da posao! Prestani da kukumav~i{! (MARTIN zuri u nju. Ulazi [EKSPIR.)

MARTIN: Zna~i, to je prava istina, je l’? @ene vi~u na nas i optu`uju nas da smo grubijani, da treba da budemo malo ose}ajniji i pa`ljiviji ili }e nas ostaviti, ali sve vreme u potaji pri`eljkuju… (On prebira po se}anju. [EKSPIR zna za ~im traga i poma`e mu.) Petru~io! ([EKSPIR sav blista. AN\ELA skrene pogled na drugu stranu.) Tvoj majka je iza{la sa te predstave, pro{le godine, gun|aju}i kako je to ogledalo mu{kog {ovinizma, ali to je ono {to sve vi u stvari ho}ete. Petru~io! Nisam li upravu? AN\ELA: Ne znam! MARTIN: Zna{ {ta? Ne `elim da lupam po ne~ijem stolu da bih dobio posao. Kada su me otpustili, bio sam u`asno besan, ali sad posle osamnaest meseci po~injem da shvatam koliko sam sve to mrzeo. Nijednog trenutka u karijeri nisam imao istinsku slobodu odlu~ivanja. Neko je uvek stajao nad mojim ramenom, a to sam najvi{e mrzeo. AN\ELA: Ti ~ak i ne poku{ava{ da na|e{ drugi posao? MARTIN: Ne. Ne vi{e. Posle osamnaest meseci puzanja pred {efovima personalnih odeljenja koje, pre pet godina, ne bih udostojio ni da ih pljunem, meni je dosta svega. @ao mi je {to tvojoj majci sve ovo te{ko pada, ali ja nisam Petru~io. Dakle, nosite se! Obe.

NA TERENU UNIVERZITETA – SUTRADAN STIV natmureno sedi. Prilazi mu MELISA i seda pored njega.

MELISA: Jesi video svoju ocenu na oglasnoj tabli! Oboje }emo pasti. STIV: (Klimne glavom.) Znao sam sve vreme. MELISA: Jesi video ocenu drage male An|ele? ^ista desetka. STIV: Daaa. MELISA: Odvratno. Pu{i Svejnu ili pada{. STIV: Daaa. drama 220 MELISA: Ovo nije obrazovanje, ve} ~ista indoktrinacija. Pridru`i se izgradnji feministi~kog, multikulturalnog modela u duhu konstruktivizma ili pada{. STIV: To je poruka. MELISA: Pu}i }u od besa. Ukoliko ne polo`im, to zna~i da }u pasti godinu. STIV: Ovo }e biti moja poslednja godina na bilo kom fakultetu. (MELISA ga upitno pogleda.) Pa{}u iz svih predmeta. Sve su to samo re~i, re~i, re~i. Mrzim ovo mesto. MELISA: Za{to si onda ovde? STIV: Zato {to mi otac ima fakultet, majka mi ima fakultet, i ne mogu da veruju da meni nije do toga stalo. Zna{ {ta zaista volim da radim? Da popravljam kola. Pro{log vikenda sam proveo sedam sati sastavljaju}i ortakov motor i super sam se ose}ao. To, naravno, ne smem da im priznam. MELISA: Za{to ne? STIV: Zato {to misle da samo nesposobnjakovi}i popravljaju kola. A to mislite i ti i An|ela. MELISA: Svako treba da radi ono {to voli. STIV: Da, da. MELISA: An|ela misli da si veoma simpati~an. STIV: Ne}e da iza|e sa mnom ~ak ni u bioskop! MELISA: Ona je... veoma oprezna kad su u pitanju mu{karci. STIV: Oprezna? Svaki put kad je sretnem, imam utisak kao da na mom ~elu ~ita natpis ’Pazi, sadr`i testosteron’. Da li to zaista zna~i da }e{ pasti godinu? MELISA: (Klimne glavom.) Ne dolazi u obzir da jo{ jednu godinu provedem kao kelnerica u kafani ’Matildin valcer’.9 STIV: Sumorno? MELISA: Kako bi voleo da nosi{ ov~iju ko`u ~etiri ve~eri u nedelji, i slu{a{ japanske turiste kako pevaju ’Klik, ka`u makaze’? STIV: Deluje mi zabavnije nego to~iti pivo u jednom od najpose}enijih barova za pedere u Sidneju. MELISA: Je l’ dobija{ ponude? STIV: Ne. [to je u izvesnom smislu jo{ uvredljivije. MELISA: Odlu~ila sam da dobijem prelaznu ocenu iz ovog predmeta, Stiv. STIV: Da prihvati{ ideologiju?

9 ’Waltzing Matilda’ je jedna od najpopularnijih starogradskih pesama u Australiji. Spevao ju je romanti~ni pesnik A. B. Paterson na muziku stare škotske balade, a po~ela je da se javno

izvodi 1895. godine, u gradi}u Vinton, u Kvinslendu. drama 221 MELISA: Si. Oprosti. Kad na kantar stavim li~ni integritet i ’Matildin valcer’, feministi~ki i multikulturalisti~ki program dobija mnogo vi{e smisla. STIV: Ne verujem da }e{ biti u stanju da kao papagaj ponavlja{ te gluposti. MELISA: Samo gledaj. STIV: [ta, jednostavno }e{ se pojaviti na slede}em ~asu kao preobra}ena ov~ica? MELISA: Ne, ne. Mnogo bolje ocene se dobijaju ako su argumenti tvog profesora toliko lucidni i uverljivi da do potpunog preobra}anja do|e pod visokim naponom, u toku ~asa. (MELISA se pravi kao da pa`ljivo slu{a SVEJNA, a onda se najednom upali elektri~na sijalica iznad njene glave. Ona shvati {ta se desilo. STIV se nasmeje.)

SVEJNOV KABINET – SUTRADAN SVEJN i MELISA su sami.

MELISA: Bila sam jednostavno potpuno {okirana. Nikada ranije nisam tako lo{e pro{la i `elela sam samo da vidim postoji li bilo {ta {to bih mogla da uradim, pre nego {to bude isuvi{e kasno. SVEJN: Mrzim da oborim bilo koga, Melisa, veruj mi, ali nivo tvojih argumenata je prosto – depresivan. MELISA: Znam da nisam sledila antihumanisti~ku nit… SVEJN: Od tebe se ne tra`i da sledi{ bilo kakvu konkretnu nit, Melisa. Ovo je institucija za visoko obrazovanje. MELISA: Da, ali… SVEJN: Jednostavno, argumenti koje iznosi{ u odbranu svojih liberalno-humanisti~kih na~ela su neadekvatni. MELISA: Kakva vrsta argumenata bi bila adekvatna? SVEJN: Moram re}i da je, u okviru tvog razmi{ljanja, veoma veoma te{ko na}i bilo kakve valjane argumente. MELISA: (Mole}ivim glasom) Ja jednostavno nisam u stanju da shvatim odakle i kako patrijarhalna pravna dr`ava, koja je jo{ uvek na vlasti, crpe tu beskona~nu poruku. To po vama zvu~i kao da negde na ovom svetu postoji neka prostorija u kojoj se sastaju predstavnici patrijarhata da bi odlu~ili kako }e najbolje smrviti `ene i pretvoriti ih u pra{inu. SVEJN: Ne, ne. Poruka se prenosi difuzno, a oda{ilje preko hiljadâ emisara koji u ve}ini slu~ajeva nisu ni svesni onoga {to rade. MELISA: Mo`ete li da mi date neki primer – konkretan primer. Ne bih `elela da steknete utisak da sam glupa i naivna, ali ja jednostavno ne shvatam! SVEJN: Okej. Recimo, reklama koju sam sino} video na televiziji. Mali de~ak dolazi ku}i sav u modricama, prljav i neute{an, jer je njegov fudbalski tim pora`en. Majka ga te{i time {to mu opere dres tako da se blista, uz drama 222 pomo} nekog ’Belina’ ili ’Bio-belina’, najnovijeg deterd`enta sa magi~nim dejstvom. Kakva je tu ideolo{ka poruka? Mladog ratnika, ranjenog na bojnom polju neguje majka, krpi njegovo oru`je i {alje ga nazad na bojno polje. Mu{karci se tuku, `ene su tu da odgajaju. MELISA: (Mr{ti se.) A reklamna agencija se tu pona{a kao nezavisni ogranak Patrijarhata, a.d.? SVEJN: (Klima glavom.) Niko ih ne tera da to rade. Oni su jednostavno svesni da, po{to ve}inu tzv. ’slobodnih’ umova tamo napolju ~ine ljudi kojima je patrijarhalna pravna ideologija potpuno isprala mozgove, njima }e se ta poruka u~initi ’simpati~nom’. Mu{karci jesu ratnici, `ene jesu negovateljice, tako stoje stvari i tako }e uvek biti. To je ’realnost’. (MELISA bulji u njega, a zatim savr{eno glumi scenu neo~ekivanog ’preobra}enja’.)

MELISA: Pa, da! Daaa! Daaa! Nikada ne}ete videti malu ra{~upanu, pretu~enu devoj~icu kako dolazi ku}i i svoju kecelju pru`a ocu, zar ne? SVEJN: To ne bi upalilo. MELISA: (Najednom se seti novog primera.) One reklame za hranu koju jedemo za doru~ak – uvek je majka ta koja hrani dete i brine se o njemu, a otac je predstavljen kao mudar i u~en – predstavnik patrijarhata. SVEJN: Ta~no. MELISA: Zna~i, poruka patrijarhata dolazi iz usta hiljade ljudi, u na hiljade razli~itih formi? SVEJN: Apsolutno. MELISA: Najednom sve to ima smisla. SVEJN: Moja gre{ka. Trebalo je da ti iznesem neke konkretne primere. MELISA: Ne, ne, ne, ja sam kriva. Trebalo je da pitam. Magla se odjednom raspr{ila. (Nova misao) Ka`ite mi, ako je vladaju}a ideologija toliko dominantna, kako onda nastaju opozicione ideologije? SVEJN: Iz pro`ivljenog iskustva potla~enih manjina. MELISA: Ta~no, ta~no. Ta~no! SVEJN: Potla~ene manjine su popri{te svega {to je od vitalnog zna~aja i istinski vredno u na{oj kulturi. MELISA: Ta~no! O, moj bo`e. U{la sam ovde potpuno zbunjena i skrhana, a za samo nekoliko trenutaka vi ste to preokrenuli za 180 stepeni, i sada jasno mogu da vidim {ta se de{ava. SVEJN: Trebalo je da ti ranije dam nekoliko konkretnih primera. MELISA: Ne, ne. Molim vas. Ovo {to ste uradili je fenomenalno. Ima li {anse da, ako moj zavr{ni rad bude dobar, ipak polo`im, dr Svejne? SVEJN: Svakako. I molim te, zovi me Grant. Jesi li izabrala temu? MELISA: Ne, bila sam stra{no upla{ena, potpuno paralizovana. Do ovog trenutka, u glavi mi je vladala totalna praznina.

SVEJN: Ali sada ose}a{ vi{e samopouzdanja? drama 223 MELISA: Neizmerno. Samo sam izgubila toliko vremena. SVEJN: Ube|en sam da sam u stanju da te uputim u pravom smeru. Voli{ li afri~ku hranu? MELISA: Obo`avam. Jednostavna je i bez ikakvih pretencioznosti. SVEJN: Ta~no. Kako stoji{ s vremenom ve~eras? MELISA: Grant, {to pre to bolje.

NA UNIVERZITETU – SUTRADAN AN\ELA ugleda SVEJNA i zaustavlja ga.

AN\ELA: Grant, imate li minut vremena? SVEJN: Naravno. AN\ELA: Izgleda da }e moj rad biti malo te`e interpretirati nego {to sam mislila. SVEJN: Zaista? AN\ELA: Pitam se da li bismo mogli da o tome porazgovaramo. SVEJN: Naravno. AN\ELA: Grant, ose}am se zaista glupo zbog na~ina na koji sam… mora da ste… nisam imala nikakav rad iz istorije… zaista bih volela da odemo na ve~eru u afri~ki restoran. SVEJN: Ah. AN\ELA: Ako mislite da je to pravi na~in da prodiskutujemo moj rad. SVEJN: Ah, An|ela. Porazmislio sam o tome malo ozbiljnije. AN\ELA: Oh? SVEJN: Fuko je, naravno, potpuno u pravu. Nas podsti~u da se odri~emo spontanosti i ’jouissance’… AN\ELA: Upravo ga ~itam. Na{e decentralizovano ’ja’ nam pru`a beskrajne mogu}nosti za intelektualnu i senzualnu ’igru’… SVEJN: Apsolutno, ali nisam obratio dovoljno pa`nje na ’politi~ku’ realnost, a to je da je dekan fakulteta, profesor Mi~am, zadrti liberalni humanista i da ima brojne pristalice u nastavni~kom ve}u. Ako bi se otkrilo da sam u intimnoj vezi bilo koje vrste sa nekim od studenata, on bi tu kartu upotrebio protiv mene gde god mo`e. AN\ELA: Oh! Da li bih ipak mogla da sa vama porazgovaram o svom radu? SVEJN: Naravno. Ali ne za ve~erom. Feministi~ki multikulturalni program je isuvi{e va`an da bismo ga izlagali riziku. Oprosti, An|ela, zaista mi je neprijatno. AN\ELA: Nemojte, molim vas. Ja i tako nisam uop{te bila sigurna da li `elim i{ta vi{e od puke ve~ere. Najvi{e me brine moj rad. Materijal se pokazao dosta te{kim za analizu. SVEJN: Apsolutno sam siguran da }e sve biti u redu. AN\ELA: Da li bih mogla da dobijem malo produ`enje roka za njegovu predaju? Potrebno mi je jo{ vremena da razmislim. drama 224 SVEJN: Svakako. Pomeri}u malo unapred datum Melisine odbrane, a tvoju }u odlo`iti za kasnije. Izgleda da veoma dobro napreduje. AN\ELA: Melisa? SVEJN: ^ini se da je prevazi{la sav po~etni otpor i da se sve vi{e udubljuje u na{ projekat. (AN\ELA se mr{ti.)

U^IONICA ZA VE@BE MELISA se sprema da brani svoj rad. SVEJN, STIV i AN\ELA slu{aju.

MELISA: [to sam dublje zadirala u materiju, to mi je postajalo sve jasnije da se pravi umetni~ki nemir na Zapadu ra|a iz ideolo{kih guka, tj. iz pro`ivljenog iskustva obespravljenih grupa i pojedinaca, a sada te nekada{nje guke slu`e kao merilo vrednosti na osnovu kog se preispituje vladaju}i diskurs i tradicionalne platforme za njegovo izra`avanje. Slede}i jedan od mogu}ih pravaca na koje mi je svojom ljubazno{}u ukazao dr Svejn, nai{la sam na delo do sad neobjavljene autorke, feministkinje iz D`eraldtona lezbijskog opredeljenja, Sofi Tsalis, poreklom Egip}anke. Tsalis prihvata stav Helene Sisju10 da je jezik sam po sebi zasi}en patrijarhalnim binarnim antonimima kao {to su mu{ko/`ensko, um/telo, racio/intuicija, logika/emocija, pri ~emu se prednost po pravilu daje terminu mu{kog roda, onemogu}avaju}i na taj na~in `enama da izraze svoju ’realnost’ u okviru nepopravljivo mu{kog diskursa. Zadatak kom su se posvetile Sisju i Tsalis je stvaranje novog, `enskog jezika. @elela bih da vam pro~itam odlomak koji }e vam, nadam se, do~arati svu uzbudljivost ovog projekta, koji Tsalis opisuje kao subverzivnu intervenciju i preispitivanje vladaju}eg, falocentri~nog diskursa. (MELISA otvara svoj rad i ~ita.) ’Ti veliki. Ti grozni. Ti jadni \oko. Ti glupi \oko. Za{to? Za{to? Za{to? Za{to vika{? Cviii. Bupcviii. Misli{ ti pametan, a u stvari ti glup. Ja pametniji. Jednog dana. Jednog dana uskoro. Samo ~ekaj. Cviii. Procviii. Precviii. Bupcviii. Bupcviii, pro{lo. Ja pametan. Samo ~ekaj. Cigli Bupcviii, Cigli Cukov. Nema vi{e Cukov za tebe Bupcviii. Gili mili \okili – Cukov ti sam sebe. I progutaj. Nema vi{e guta Cigli. Ne, vi{e ni{ta. Nikad.11

10 Helene Cixous 11 ’You big. You ugly. You poor dick. You stupid dick. Why? Why? Why? Why you shout? Zwee. Zwee-bub. You think you smart but you dumb. I smarter. Someday. Someday soon. Just wait. Zwee. Zwee-some. Zweesee. Zweebub. Zweebub Vorgone. I smart. Just wait. Ziggly Zweebub, Ziggly Zukoff. No more Zukoff for you Zweebub. Sickly ickly dickly–

Zukoff yourself. And swallow. No more swallow from Ziggly. No more nothing. Never. drama 225 STIV: Melisa, to je ~ista glupost! SVEJN: Sa stanovi{ta vladaju}eg diskursa, jeste. STIV: To je glupost sa bilo kog stanovi{ta. SVEJN: Kada je taj odlomak pro~itan pred Sofijinom grupom u D`eraldtonu, izazvao je pomamnu reakciju. STIV: Onda su svi oni isto toliko glupi koliko i ona. SVEJN: Ho}e{ da ka`e{ da si spreman da omalova`i{ reakciju jedne druge grupe ljudi zato {to se ona razlikuje od tvoje? STIV: U ovom slu~aju, da. Ako njima predstavlja zadovoljstvo da slu{aju feministi~ke pesmice za malu decu, lepo, ali ne poku{avajte da mi ka`ete da je to novi jezik. SVEJN: Stiv, mo`e{ pribegavati retori~kim uvredama u cilju omalova`avanja, ali mi mora{ objasniti za{to Sofijin tekst ima neuporedivo ja~e dejstvo na znatan broj ljudi nego {to }e ga ikada imati Hamlet? STIV: Zato {to je upadljivo ideolo{ki. SVEJN: I Hamlet je. AN\ELA: Melisa, veruje{ li ti zaista da je to dobar tekst? MELISA: Mislim da ima dobar efekat i da odgovara nameni zbog koje je napisan. Ja, kao i Grant, verujem da apsolutni estetski standardi nisu mogu}i. Ljudski sud uvek zavisi od ideolo{kih okvira unutar kojih se posmatra konkretno delo.

IZVAN U^IONICE AN\ELA i STIV hvataju MELISU za gu{u.

AN\ELA: Ti s njim spava{, priznaj? MELISA: Ne budi sme{na. AN\ELA: Sigurna sam. MELISA: Ja takvog idiota kao {to je on mogu da vu~em za nos koliko god mi se prohte. Kako ~ujem, ti si ta koja je bila spremna da s njim sko~i u krevet. AN\ELA: (Zbunjena pred STIVOM.) Samo je trebalo da sa njim iza|em na ve~eru! MELISA: Ah, da. Naravno. AN\ELA: A pristala sam samo zato {to sam mislila da je on jedna zaista posebna li~nost. MELISA: I jeste. On odlu~uje ko }e da polo`i, a ko }e da padne. AN\ELA: Ba{ si odvratna, Melisa. MELISA: Jedina realnost je mo}. Pro~itaj malo pa`ljivije svog Fukoa. AN\ELA: Ne veruje{ ni re~ od onih gluposti koje si malo pre izrekla, na ve`bi. MELISA: Ti, An|ela, mo`e{ sebi da priu{ti{ svoje principe. Ti ne mora{ da radi{ ~etiri no}i u nedelji kod ’Matildinog valcera’. drama 226 (MELISA se okrene i ode. AN\ELA zbunjeno di`e pogled ka STIVU.) AN\ELA: Samo bih iza{la s njim na ve~eru. Da porazgovaramo o mom projektu. (STIV klimne glavom.) Okej. Bila sam… mislila sam… mislila sam da je on ne{to posebno. STIV: On je kreten! AN\ELA: Ja i dalje mislim da je ono {to govori delimi~no istina. STIV: Bila si spremna da spava{ s njim, a sa mnom ne}e{ da ode{ ~ak ni u bioskop! AN\ELA: Oprosti. Oti}i }emo u bioskop. STIV: Zaboravi! (STIV izleti napolje. AN\ELA deluje snu`deno.)

AN\ELINA SOBA [EKSPIR sedi na podu sa ogromnom gomilom knjiga oko sebe. Deluje iznureno. Ulazi AN\ELA sva besna i s odlu~no{}u u o~ima.

AN\ELA: Tra`im odgovore na neka pitanja, Viljeme. [EKSPIR: (Pokazuje na knjige.) Na}i ih ovde ne}e{. AN\ELA: [ta to ~itate? [EKSPIR: Sve te gnusne ’feministi~ke’ knjige kojima se hrani{, i te jo{ gnusnije ’knji`evne teorije’. AN\ELA: To je nov na~in razmi{ljanja… [EKSPIR: Iz tog brbljivog nitkova, Svejna, govori njegova su{tina. Naravno da ljudska priroda postoji, a ona koju poseduju mu{karci i ona koju poseduju `ene se bez sumnje razlikuje. AN\ELA: Viljeme… [EKSPIR: Mu{karac se {epuri kô papagaj. Arogantan je, ponosan, kao Petru~io. AN\ELA: Moj otac nije Petru~io i moja majka se bori do poslednje kapi krvi. [EKSPIR: Svaki mu{karac koji nije Petru~io bi `eleo da to jeste, i svaka `ena koja je Goropad bi `elela da to nije. AN\ELA: Samo zato {to smo tako programirani! [EKSPIR: Dve prirode tako razli~ite kao {to su mu{ka i `enska ne mogu se silom izjedna~iti. (On podigne jednu od feministi~kih knjiga.) ’Ovaj dana{nji, truli program, je leglo nesre}e.’ AN\ELA: Vi ste, Viljeme, duboko konzervativni. Duboko, duboko konzervativni. [EKSPIR: Postignite koliko to pravda nala`e, ali ako pre|ete granicu, rat }e iscrpsti oba pola, jer su mu{karci odgojeni kao ratnici i bore se slepo, mimo razuma. AN\ELA: Viljeme, kad biste nekim `enama makar i jednom re~ju natuknuli ne{to od tog reakcionarnog, fundamentalisti~kog trabunjanja, sigurna

sam da bi vas zubima rastrgle. drama 227 [EKSPIR: (Di`e jednu feministi~ku knjigu.) Otkako sam pro~itao knjige koje ~ita tvoja majka, siguran sam da si u pravu. (On odbacuje knjigu.) Ba{ mi je drago {to sam `iveo u ono vreme. AN\ELA: Dajte mi i najmanji dokaz koji govori u prilog va{e tvrdnje… [EKSPIR: Zbog ~ega je ~itava ljudska istorija zasuta mrtvim telesima, ako ne zbog `udnje za vla{}u u du{ama mu{karaca? AN\ELA: Mu{karci opsednuti vla{}u i `eljom za pobedom su ’iskonstruisani’ patrijarhalnom ideologijom, a Va{i komadi daju legitimitet toj opsesiji. [EKSPIR: @udnja za vla{}u nije ’iskonstruisana’! To je demon sa kojim se ra|aju svi mu{karci. AN\ELA: A `ene ne? [EKSPIR: Da, ali demon u tebi nije toliko neumoljiv. I zar se svi mi ne ra|amo sa demonima ljubavi, tuge, krivice, besa, straha, prezira, lojalnosti, i mr`nje u nama! Da li se Hopi Indijanci smeju kada jedno od njihove dece ode na onaj svet? Da li je Kralju Liru bila potrebna ’ideologija ’ da bi ’iskonstruisao’ svoj bol? (AN\ELA podigne pogled i ugleda Kralja Lira, kog igra njen deda KOL, kako dr`i u naru~ju imaginarnu Kordeliju, i posmatra lica ljudi oko sebe.)

LIR: Urlajte, urlajte, urlajte! O, vi ste Ljudi od kamena. Da imam jezik va{ I o~i, ja bih njima parao Svod nebeski. Ona je oti{la Zauvek. (LIR pada na kolena.) Za{to da pas, konj I pacov imaju `ivota, a ti Ni daha? Ti mi vi{e ne}e{ do}i Nikad, nikad, nikad, nikad, nikad!12 ([EKSPIR odvodi LIRA, osvr}u}i se preko ramena ka AN\ELI.)

DNEVNA SOBA KOLA I GREJS D@AD AN\ELA je u dru{tvu MARTINA, SARE, GREJS, i svojih tetaka D@ESIKE i MONIKE. Svi deluju ozbiljno. KOL je umro i tek {to je sahranjen.

MONIKA: Stalno slu{am ljude kako govore: “Mirno je umro. Mirno je umro.” D@ESIKA: Trebalo je da mu daju vi{e morfijuma. MARTIN: Bio je sav napumpan njime. Neko kao tata ne odlazi tek tako. MONIKA: Bilo je jezivo. Za{to dozvoljavaju da to toliko dugo traje?

12 Kralj Lir. Preveli @ivojin Simi} i Sima Pandurovi}. drama 228 SARA: Hajde da o tome vi{e ne razgovaramo, molim vas. AN\ELA: Je l’ mu zaista bilo toliko te{ko na kraju? SARA: An|ela. Grejs je dovoljno prepatila. MARTIN: (Obra}a se AN\ELI) Patio je. Nije mu bilo lako. GREJS: Rekla sam mu: ’Nemoj vi{e da se bori{. Beskorisno je.’ (Pauza) Smirio se. MONIKA: Hvala bogu. GREJS: Pogreb je zaista lepo protekao. D@ESIKA: Izuzev slu`be koju je odr`ao onaj pop. GREJS: Veoma dobro je govorio. MARTIN: Mama, bio je u`asan. Nije ~ak ni poznavao tatu. MONIKA: Sve {to je izgovorio bile su puke fraze. MARTIN: Trebalo je da ja odr`im govor. AN\ELA: Da. GREJS: Popovi uvek dr`e govore na sahranama. To im je posao. MARTIN: Trebalo je da ja odr`im govor. D@ESIKA: To je trebalo da uradi svako od nas. MARTIN: [ta bi ti mogla da ka`e{ {to bi u bilo kom smislu bilo pozitivno? D@ESIKA: Svi smo mi kritikovali tatu, ali smo ga svi voleli. MARTIN: [teta {to nije mogao da vidi ba{ mnogo dokaza te ljubavi dok je bio `iv. GREJS: Nemoj da se potresa{, Martine. ^esto me je vre|ao na~in na koji su se D`esika i Monika ophodile prema tvom ocu, ali ovo je trenutak za pra{tanje i zaborav. D@ESIKA: Kako smo se to mi ophodile? Ako je trebalo naneti mu bol, ti si uvek bila na ~elu. GREJS: Ne budi sme{na, D`esika. Tvoj otac i ja smo se voleli preko pedeset godina. MARTIN: Nikada mi to ne bi palo na pamet. GREJS: On je bio u`asan matori gad, ali sam ga ja ipak volela. D@ESIKA: Mama, on je ismevao sve {to smo ikada poku{ale da uradimo. MONIKA: Ja sam bila isto tako dobar |ak u srednjoj {koli kao Martin, ali mi on nije dao da odem na fakultet. MARTIN: To smo ~uli ve} stotinu… MONIKA: Jer je istina. Morala sam da odem i na|em posao. MARTIN: Bio je ~vrst i strog, ali nas je voleo. D@ESIKA: (Obra}a se MARTINU) Ne znam za{to ga brani{. Prema tebi je bio stro`i nego prema bilo kom od nas. MONIKA: Bilo je jutara kada si se ku}i vra}ao sa krvavim rukama, toliko te je

terao da radi{. drama 229 MARTIN: Za{to smo se uop{te trudili oko pogreba? Trebalo je da ga jednostavno bacimo u more. GREJS: Volela sam tvog oca, ali je on bio zlo}udni gad, i nikakva {minka ne mo`e da izmeni tu ~injenicu. D@ESIKA: Mora da negde postoji jo{ neki novac. MONIKA: To mora da je ~itavo bogatstvo. Mora. MARTIN: @ao mi je, sve sam pregledao i nema ni~eg drugog osim ove ku}e i ~etiri hiljade dolara. To je sve. D@ESIKA: Ne verujem. Oduvek smo znali da negde skriva pun d`ak. MONIKA: Stalno smo verovali da }emo jednog dana ne{to dobiti. D@ESIKA: Mora da postoji novac. Mora da postoji. MARTIN: Ne postoji. (AN\ELA ne mo`e vi{e da suzdr`i bes.)

AN\ELA: Davao je tre}inu svoje zarade Biliju Hidenu gotovo petnaest godina. (Svi bulje u nju.) D@ESIKA: Molim? AN\ELA: Davao je tre}inu svoje zarade Biliju Hidenu gotovo petnaest godina. MONIKA: To ne mo`e biti istina. AN\ELA: Ali jeste. Proverila sam kod Elzi Hiden. D@ESIKA: Njegova sopstvena porodica je `ivela u oskudici zato {to je novac davao onim Hidenima? GREJS: Znala sam da se ne{to ~udno doga|a. Znala sam da ona Elzi Hiden ne{to skriva. Nikada nije mogla da me pogleda pravo u o~i! MARTIN: To obja{njava mnogo {to{ta. D@ESIKA: Da, da je bio spreman da nas `rtvuje zbog njih! MONIKA: Mora da je spavao s njom. MARTIN: S kim? S Elzi Hiden? MONIKA: Verovatno da jeste. Nikada nije mogla da me pogleda u o~i. AN\ELA: Zato {to joj je bilo neprijatno i {to se ose}ala krivom. Rekla mi je. MONIKA: Ako je. I treba. AN\ELA: Kol je smatrao da mora da pomogne Biliju, jer bi Bili to isto u~inio za njega. D@ESIKA: Tipi~no. Od sebe je na~inio heroja u o~ima Hidenovih, a porodica mu je bila na poslednjem mestu! AN\ELA: Mislim da to zaista nije fer. MONIKA: Znam, An|ela, koliko pogreb mo`e biti tu`an za osobu tvojih godina… AN\ELA: Nemoj da mi izigrava{ tutora, Monika! Deda je pomogao jednoj drugoj porodici da pre`ivi, a niko od vas nema ni re~i hvale za ono {to je u~inio! MARTIN: Imam ja. drama 230 AN\ELA: Nisi je izrekao na pogrebu, kad je to moglo da ima neku te`inu! SARA: Nemoj da se potresa{, An|ela. AN\ELA: Znate li {ta mi je rekao? Bi}e mu drago da ve} jednom umre, jer onda vi{e ne}ete mo}i da krivite nikog drugog za sopstveno nezadovoljstvo, do sebe same. SARA: An|ela. AN\ELA: (D@ESIKI i MONIKI) A {to se vas dve ti~e, smatrao je da bi trebalo da prestanete da se `alite, jer ste obe sjajno pro{le. D@ESIKA: Sjajno? AN\ELA: (Obra}a se D@ESIKI) Tvoj biv{i mu` te je izdr`avao punih dvadeset godina, dok si ti izra`avala svoje umetni~ke sklonosti (okre}e se MONIKI) a ti si izbegla bra~ne stege, pa ipak si osam ili devet puta i{la na put oko sveta sa svojim {efom, dok je njegova `ena sedela kod ku}e i ~uvala decu, ne sumnjaju}i ni{ta.

AN\ELINA SOBA – MALO KASNIJE AN\ELA ~ita rukopis, kada u|e SARA. AN\ELA digne pogled.

SARA: Je l’ se bolje ose}a{? (AN\ELA se osmehne majci i klimne glavom. SARA poka`e na rukopis koji ova ~ita.) Kako ti se ~ini? AN\ELA: Dobra je. SARA: I meni se ~ini. Ho}u re}i, ne mislim da }e postati drugi Rejmond Karver, ali sam sigurna da }e na}i izdava~a. (Ulazi MARTIN, ugleda AN\ELU kako dr`i rukopis i ho}e da se povu~e.)

AN\ELA: Tata, vrati se. Dobro je. (MARTIN se vra}a.)

MARTIN: To tek tako ka`e{. AN\ELA: Ne, mnogo je bolja nego prethodna. SARA: Vidi{, rekla sam ti. MARTIN: Nije dosadna? AN\ELA: Ne, veoma je dobra. MARTIN: To je tek skica, a i na samom kraju treba jo{ dosta poraditi, ali mislim da je fabula u osnovi dosta sna`na i lako bi se dala prilagoditi za film… nije da sam imao film na umu kad sam… AN\ELA: Sad, kada ste oboje prisutni, da li biste hteli da mi odgovorite na jedno

pitanje? drama 231 MARTIN: Koje? AN\ELA: Da li ste vas dvoje i dalje zajedno samo zbog mene, jer ako jeste, nije potrebno. (MARTIN i SARA se zgledaju, u ~udu.) Za{to ste tako iznena|eni? Stalno se `alite jedno na drugo. Ne}u da `ivim u uverenju da oboje podnosite svoj jad jer pogre{no verujete da bih ja propala kad biste se vi razveli. Meni je devetnaest godina i sasvim sam sposobna da se izborim sa `ivotnim problemima. (MARTIN i SARA se ponovo zgledaju.) SARA: Ali, mi se volimo. (AN\ELA zuri u njih.) AN\ELA: Ru`no govorite jedno o drugom jo{ od moje tre}e godine. SARA: Zato slu`e deca. AN\ELA: Zna~i li to da sam ja pro`ivljavala iskustva jednog uspelog braka? MARTIN: Ne ti. Mi smo. SARA: Da je ovo lo{ brak, ti verovatno ne bi imala pojma. AN\ELA: Zbog ~ega se volite? Otkrijte mi tajnu. SARA: Tvoj otac je ne`an i pa`ljiv, slu{a moje probleme {to je znatno vi{e od onoga {to ti ~ini{, a kada sâm sebe ne sa`aljeva ume da bude i duhovit… MARTIN: A tvoja majka je hrabra i neuni{tiva, i kada ne sa`aljeva sebe, ume i sama da bude veoma duhovita, samo {to to obi~no ne shvata. SARA: Hvala, najdra`i. MARTIN: I tvoja majka je neo~ekivano… ne, to zaboravi. SARA: Zna{, An|ela, nemoj da misli{ da smo postali senilni ili previ{e romanti~ni. Da se, u vreme kada mi se tvoj otac udvarao, u blizini na{ao neki Petru~io… MARTIN: Hvala. Da ti ne{to ka`em… Neke manje nametljive i veoma zgodne mlade `ene iz mog dru{tva su u meni i te kako videle Petru~ija. SARA: Za{to se onda nisi o`enio nekom od njih? MARTIN: One dobijaju batine. SARA: Povukla sam jednu devojku za kosu jer je bila tako |avolski glupa. (Obra}a se AN\ELI) Zna{, stvari nikada nisu savr{ene, ali u svakom pravom braku – tako stoje stvari.

U^IONICA ZA VE@BE SVEJN ~eka u u~ionici za ve`be. Ulazi MELISA. SVEJN joj se osmehne i pru`a joj rad. SVEJN: Desetka. MELISA: Hvala. Zaista sam presre}na. drama 232 SVEJN: Dobro si se potrudila. ^estitam. MELISA: Zna~i li to da… SVEJN: To zna~i da si kao krajnju ocenu iz ovog predmeta dobila osmicu. MELISA: Ura! SVEJN: Sada kada vi{e ne mo`e biti re~i o zloupotrebi polo`aja, mislim da je vreme da proba{ moj marokanski kuskus. MELISA: ^ini mi se da bi bolje bilo da ne, Grant. Upustila sam se u jednu prili~no ozbiljnu vezu sa momkom koji nema ba{ mnogo razumevanja za takve stvari. SVEJN: Mislio sam… MELISA: Desilo se neo~ekivano, pro{le nedelje. Nisam verovala da je on moj tip, ali ne{to je jednostavno… kliknulo. SVEJN: Nije valjda onaj ragbista koji se onako {epuri… MELISA: To {to je D`ulijan vrhunski atleta, ne zna~i da je moron. SVEJN: Nemoj mi re}i da je to ona bu~na, lajava, neosetljiva, arogantna budala sa kojom si me upoznala u kafi}u? MELISA: Meni je on veoma zgodan. SVEJN: Napravila si od mene istinsku budalu, a? MELISA: Izvinite Grant, ali ja zaista ne znam o ~emu vi govorite. Ho}ete da ka`ete da nisam zaslu`ila ocene koje ste mi dali? SVEJN: Postala si mi veoma draga, Melisa, i mislio sam da su ose}anja uzajamna. MELISA: Je l’ to ho}ete da ka`ete da ocene koje sam dobila nisu zaslu`ene, jer ako je tako… SVEJN: Naravno da su zaslu`ene, ali… MELISA: Dobre ocene jednako – seks. Je l’ to bilo u va{oj glavi? SVEJN: Ne! Pobogu, nisam `eleo da te iskoristim. Postala si mi izuzetno draga! MELISA: Ali, vi ste o`enjeni. SVEJN: Moj brak je jedan totalan fijasko! (Ulazi AN\ELA. SVEJN se s velikim naporom savla|uje. AN\ELA pogleda u MELISU. Ne mo`e a da ne primeti veliku napetost izme|u MELISE i SVEJNA.)

AN\ELA: Je l’ vas prekidam? MELISA: Ne, ne. Upravo sam po{la. (Ona izleti napolje, ostavljaju}i SVEJNA da se pu{i od besa. Ulazi STIV.)

AN\ELA: Mo`da bi bolje bilo da branim rad neki drugi put? SVEJN: Ne. Ne. Samo izvoli. AN\ELA: Jeste li sigurni?

SVEJN: Hajde da to ve} jednom obavimo. Dovoljna ti je sedmica da polo`i{. drama 233 STIV: [ta ja treba da dobijem na zavr{nom radu? SVEJN: Desetku. STIV: Na svetog Haralampija. (Okrene se da po|e.)

AN\ELA: Ne}e{ ~ak ni da saslu{a{ moj rad? STIV: Tu|a inteligencija u meni izaziva depresiju. Ne, to je ru`no. Osta}u. Obori me s nogu. SVEJN: Ako vas ovaj predmet ne zanima, slobodni ste da napustite ~as. STIV: Osta}u. SVEJN: Mo`ete po~eti, kad se osetite spremnom, An|ela. (AN\ELA prime}uje da SVEJN po~inje bukvalno da cepti od suzdr`anog besa, ali joj ne preostaje ni{ta drugo do da nastavi.)

AN\ELA: Na po~etku godine, upoznali ste nas sa tezom da je na{a ’realnost’ iskonstruisana u duhu odre|enih ideolo{kih principa, i da su ’ljudska priroda’ i ’istina’ ~ista humanisti~ka fikcija. Kroz razgovor sa svojom porodicom prikupila sam prili~no obiman materijal u prilog ideji da je na formiranje njihove ’realnosti’ zaista uticala ideologija, i to u znatnoj meri. Moja majka ima izrazito feministi~ki pogled na svet, ali ona ipak priznaje da je ponekad privu~e, da ka`em, samouvereni ma~o tip gospodara kakav je – Petru~io. SVEJN: Ube|en sam da je tako. AN\ELA: Molim? SVEJN: (Divlje) Va{a prose~na `ena o~igledno nalazi da je ’samouvereni ma~o gospodar’ daleko privla~niji od ~oveka kog krasi puki intelekt. (AN\ELA je iznena|ena intenzitetom emocija koje izbijaju iz SVEJNOVE izjave.) Ali, {ta drugo da o~ekujemo? Vladaju}a kultura neprestano liferuje praznoglave sportiste, koji odvra}aju pa`nju praznoglavog stanovni{tva od saznanja da su totalno izmanipulisani. Nastavi, nastavi! AN\ELA: Dakle, da, moja majka gleda na ovaj svet iz ideolo{kog ugla, ali je ona tako|e svesna sopstvenih nedostataka i slabosti. SVEJN: Slabosti, tvoje ime je `ena! (Pojavljuje se [EKSPIR. Niko ga ne vidi osim AN\ELE.)

[EKSPIR: (AN\ELI) Na kraju me svi citiraju. AN\ELA: (Obra}a se SVEJNU) Molim? SVEJN: Moja supruga D`oana. Zakune se da ne}e ni da konkuri{e na mesto u Kvinslendu, jer me previ{e voli! Ha! Ne bi mogla da podnese na{ rastanak! Ha! A jutros u po{ti na|em pismo u kom me obave{tava da je me|u nama svr{eno. Zaljubila se u prorektora. Biv{i in`enjer, mali i drama 234 prazan, ~iji se jedini talenat sastoji u tome da pozira ili da se {epuri pred kamerama. Nastavi. (AN\ELA baci pogled na STIVA. SVEJN pokazuje sve znake totalnog rastrojstva, ali AN\ELI ne preostaje ni{ta drugo nego da nastavi. SVEJN se i dalje trza, dok bes i ozloje|enost kipte u njemu.)

AN\ELA: Moj otac je delimi~no uhva}en u klopku vladaju}e ideologije. On se ose}a kao proma{ena li~nost, jer nije dorastao liku ’ma~o’ mu{karca, ali je on tako|e topao ~ovek koji ume da pra{ta i da pri~a sjajne viceve. STIV: On je liberalni humorista. AN\ELA: Moj pokojni deda, Kol, smatrao je da ukoliko patrijarhat zaista upravlja dru{tvom, onda je on ostao kratkih rukava. SVEJN: Patrijarhat nikada nije dao vlast svim mu{karcima. Oni paunovi koji se {epure na vrhu dobijaju sve! A blesave `ene, kojima je prevladavaju}i sistem vrednosti isprao mozgove, spremne su da jure za njima do na sam kraj ovog prokletog sveta. STIV: @ene su oduvek jurile za mu{karcima koji imaju status i mo}. To im je u prokletim genima. SVEJN: (Na ivici histerije) Da se nisi usudio da pomene{ biolo{ki preduslov! Jasno mi je za{to nisi uspeo da savlada{ ovaj predmet. Ni{ta nema biolo{ku osnovu, ni{ta! Sve bi to moglo da se preokrene. Dovoljno je da uzmemo sistem vrednosti koji prevladava u dru{tvu, uka`emo na njegove slabosti i raskrinkamo ga, pa }e ti paunovi, ti pozeri, te {upljoglave sportiste odsvirati svoje. Smerni ljudi }e naslediti svet! [EKSPIR: (Tu`no odmahuje glavom.) Poslednji ~ovek koji je verovao u to… (On gestovima pokazuje kako su ga prikovali za krst.)

AN\ELA: Da je [ekspir danas `iv, mislim da bi rekao da ljudska priroda postoji i da se prirode mu{karaca i `ena me|usobno razlikuju. SVEJN: Naravno da bi, taj patrijarhalni paun koji se neprestano {epuri! AN\ELA: Mislim da bi rekao da se svi ra|amo sa demonima u sebi… SVEJN: Gluposti! AN\ELA: I da mu{ki demoni glasnije izvikuju ’vlast’, nego `enski. SVEJN: Glupost! AN\ELA: Ali posle razgovora sa mojom majkom, mislim da, ukoliko prose~na biolo{ka razlika u potrebi polova za vla{}u zaista postoji, onda ona nije ni pribli`no onoliko izra`ena koliko tvrdi [ekspir. [EKSPIR: Ko uni{tava i ubija zbog vlasti? Mu{karci! SVEJN: An|ela, upozoravam te da ukoliko `eli{ da ka`e{ da postoji bilo kakva biolo{ka razlika izme|u mu{karaca i `ena, to se ne}e tolerisati! Je l’ to ho}e{ da ka`e{? AN\ELA: Ja ka`em da jednostavno ne znam!

STIV: Ovo nije obrazovanje, ve} prokleta indoktrinacija! drama 235 SVEJN: Obrazovanje je uvek indoktrinacija. Pitanje je samo u koju svrhu. Feministi~ki program u duhu multikulturalizma ne dozvoljava ni najmanji nagove{taj biolo{kog determinizma! Ne postoje nikakvi demoni u na{im glavama! Sve se mo`e promeniti i bi}e promenjeno! Ne postoje demoni! Ni jedan jedini! [EKSPIR: Izgleda da je ovaj ~ovek glup kao no}! SVEJN: An|ela! Shvati to. Ni jedan jedini! [EKSPIR: Glave mu{karaca pr{te od demona! ([EKSPIR priziva DEMONA D@OANU, DEMONA PROREKTORA i DEMONA U LIKU PROFESORA MI^AMA. Igraju ih glumci koji igraju i D@ESIKU, MARTINA i KOLA. Svi oni pojavljuju se sa nadrealisti~kim polumaskama, osvetljeni avetinjskim polusvetlom.)

SVEJN: D`oana. Kako si mogla da mi to priredi{? Kako si mogla da ode{ sa tim kretenom? Za{to si me toliko ponizila? D@OANA: Pitaj sebe, Grant. SVEJN: Vi ste je ukrali, gospodine prorektore! Namamili ste je tamo i ukrali! PROR. DEMON: Ne, Grant, do{la je svojom voljom. ^ak rado. Upitaj sebe za{to? SVEJN: (Obra}a se svima njima) Za{to? SVI: (Glasno zapevaju, nalik na mantru) Zato {to si fali~an kao ljudsko bi}e. Zato {to si fali~an kao ljudsko bi}e. Zato {to si fali~an kao ljudsko bi}e. Zato {to si… SVEJN: (Pokriva u{i i krikne) Ne! ([EKSPIR napravi pokret rukom i SVEJNOVI DEMONI nestanu. On nastavlja scenu nesvestan {ta mu se upravo dogodilo.) (Obra}a se AN\ELI) Ne postoje nikakvi demoni u mozgu. Nek ~ujem ma i najmanji nagove{taj demona, pada{!

AN\ELA: U svakom slu~aju }ete morati da me oborite, Grant. Ja napu{tam u~ionicu. STIV: Jupi! AN\ELA: [to sam du`e slu{ala trake sa ispovestima svoje porodice, to je u meni vi{e raslo ube|enje da ljudska priroda ipak postoji i da ona nije uslovljena samo demonima ili ideologijom. STIV: Napred, An|ela! AN\ELA: Ljudska priroda mora da ima neke veze sa saose}anjem o kom je govorio moj deda, sa hrabro{}u moje majke, i sa ljubavlju mojih roditelja jednog prema drugom… SVEJN: An|ela… AN\ELA: I to mora da ima nekakve veze sa tim {to veliki pisci, kakav je Viljem [ekspir, imaju mo} da do nas dopru i dan-danas, posle toliko vekova. Grant, svet vrvi od problema i ja podr`avam feminizam i multikulturalizam, ali to {to vi predajete nikome nije ni od kakve drama 236 pomo}i, ni nacionalnim manjinama ni `enama. To je jedna prili~no krnja istina podignuta na nivo Svetog pisma, ~ija jedina funkcija, iskreno govore}i, izgleda le`i u tome da pogura univerzitetske karijere sredove~nih mu{karaca, anglo-saksonskog porekla. STIV: (Ispravlja je) Sredove~nih anglo-saksonskih punoglavaca. SVEJN: U redu, ako ba{ tako ho}e{, pala si! Oboje ste pali! Vucite se nazad u va{ liberalni humanizam, pali ste! Idite i puzite pred va{im belim mu{karcima, velikanima iz pro{lih vremena, ali u jedno mo`ete biti sigurni – Grant Svejn im nikada ne}e puzati! Nikada! Budu}nost pripada meni! STIV: Dr Svejn? SVEJN: Da? STIV: Pozdravio vas Fuko.13 (STIV izlazi. [EKSPIR se smeje SVEJNOVOM poni`enju.)

SVEJN: S tobom jo{ nisam zavr{io. [EKSPIR: Onda, ser, u~inite ono najgore za {ta ste sposobni! (SVEJN uperi pi{tolj. [EKSPIR ga zgrabi za ruku. Rvu se. Pi{tolj opali. AN\ELA zabrinuto pohrli ka njima.)

SVEJN: Jedan od nas dvojice je pogo|en. [EKSPIR: Najbolje }e biti da publika vidi ko je to. SVEJN: Za ime boga. Ovo je po~etak dvadeset prvog veka. Niko ne o~ekuje narativni zavr{etak. [EKSPIR: ^vrsto verujem da pri~a mora da ima po~etak, sredinu i kraj. SVEJN: [ekspire, tako ste prokleto zastareli! (SVEJN od{epa sa scene. Pogodio je sebe u nogu.)

[EKSPIR: Ko ka`e da je snaga metafore mrtva! ([EKSPIR se trijumfalno okrene AN\ELI, misle}i da je pobedio.)

AN\ELA: Viljeme, vi ste sjajan pisac, ali u ve}ini slu~ajeva va{i `enski likovi su prava sramota. Jedna od najve}ih glumica na{eg vremena, Glenda D`ekson, morala je da napusti scenu i postane politi~ar zato {to je jedina uloga iz va{eg repertoara koju je stalno morala da igra bila bolni~arka u Romeu i Juliji! [EKSPIR: (Lupi se rukom po glavi) O, moj Bo`e! Da mi je samo da se vratim u doba razboritog uma! AN\ELA: Evo, odmah. (Ona pucne prstima i on nestane.)

13 U originalu: “Go Foucault yourself” što je eufemizam za Go fuck yourself. To je neprevodivo

i mo`e se do~arati jedino gestom. drama 237 IZVAN U^IONICE AN\ELA i STIV su zajedno.

STIV: E, pa, to je to, pretpostavljam. AN\ELA: Kako se ose}a{? STIV: Istinski? Sjajno. AN\ELA: I ja. Kome je stalo da zavr{i sa diplomom iz knji`evnosti, a da mrzi literaturu? STIV: Ja ne}u zavr{iti ni sa ~im. AN\ELA: Za{to ne? STIV: Napu{tam univerzitet. Ovo nije moja teritorija. AN\ELA: I {ta }e{ da radi{? STIV: Neugodno mi je da ti ka`em. AN\ELA: Reci mi. STIV: Po~e}u da {egrtujem. Kao mehani~ar. AN\ELA: Ako je to ono ~ime `eli{ da se bavi{, onda lepo. STIV: Daaa. Vidimo se. AN\ELA: Stive, da li ho}e{ da pogledamo neki film? (On se okrene i pogleda je.) STIV: Koji? AN\ELA: Hajde da to ovako izvedemo. Ti izaberi svoj, ja }u izabrati svoj, baci}emo nov~i}, i oti}i }emo da pogledamo – moj. (STIV je pogleda.) [alila sam se. Razvijam smisao za humor. STIV: Nije lo{e. AN\ELA: Nisi se nasmejao. STIV: Mislio sam da ti to ozbiljno. AN\ELA: Mo`da ne valja ideja. STIV: Ne, ne. Dobra je. Da kupimo filmski program, sednemo da ne{to prezalogajimo i otpo~nemo pregovore. AN\ELA: Je l’ misli{ da sam naporna? STIV: Kako bih ja ikada mogao da pomislim tako ne{to? AN\ELA: Mislim da je u svakom odnosu va`no da poku{a{ da bude{ svestan zaostalih tragova podsvesnih misaonih {ablona. STIV: Mislim da bi ovo mogao biti po~etak jednog beskrajno zanimljivog... prijateljstva. (AN\ELA ga uznemireno pogleda, poku{avaju}i da odgonetne je li on to ironi~an. Odlu~uje da jeste, ali pu{ta loptu da padne. Ovoga puta. Njih dvoje odlaze zajedno. Ona mu pru`a ruku. Iznena|en, on je prihvata.)

K R A J drama 238 LITERATURA Michael D. Bristol, Shakespeare’s America, America’s Shakespeare, Routledge, 1990. Simon During, The Cultural Studies Reader, Routledge, 1993. Terry Eagleton, Literary Theory, – An Introduction, Blackwell, 1983. Peter B. Erickson, Patriarchal Structures in Shakespeare’s Drama, University of California Press, 1985. Richard Freadman and Seumas Miller, Rethinking Theory, Cambridge University Press, Cambridge, 1992. George Levine, Construction of the Self, Rutgers University Press, 1992. Madan Sarup, Post-Structuralism and Postmodernism, Harvester Wheatsheaf, 1993. Elaine Showalter (ed). The New Feminist Criticism, Virago, 1986. Gary Taylor. Reinventing Shakespeare. The Hogarth Press, 1990. Chris Weedon, Feminist Practice and Poststructuralist Theory, Blackwell, 1987. Keith Windshuttle, The Killing of History, Macleay, 1984.

Dejvid Vilijamson je ro|en u Melburnu 1942. godine, a odrastao u malom gradu u severoisto~noj Viktoriji, Bernsdejlu. Diplomirao je ma{instvo na Mona{ univerzitetu, a zatim predavao termo-dinamiku i socijalnu psihologiju na vi{oj stru~noj {koli Svinbern do 1973. godine. Njegov prvi celove~ernji komad, Dolazak rode (The Coming of Stork) premijerno je izveden 1970. godine u pozori{tu La Mama, u srcu Melburna, a reditelj Tim Burstol je prema njemu ubrzo snimio film Roda. Komadi Selidba (The Removalists) i Donova zabava (Don’s Party), oba napisana 1971. godine, preko no}i su po~eli da se izvode {irom Australije, zatim su igrani u Londonu, da bi najzad bili i ekranizovani prema scenarijima iz pera samog autora. Godine 1972. Selidba je osvojila nagradu “Ogi” (Awgie) koju dodeljuje Australijsko udru`enje pisaca, “za najbolji pozori{ni komad i najbolji scenario u domenu bilo kog medija”. Godinu dana nakon britanske produkcije Selidbe, londonski Evening Standard je Dejvida Vilijamsona proglasio za “najperspektivnijeg dramskog pisca” na engleskom govornom podru~ju. Slede}i komad, @onglera tri (Jugglers Three), nastao 1972. godine, naru~ila je Melbourne Theatre Company, jedina pozori{na trupa u Viktoriji (jednoj od {est republika koje ~ine Australiju), koju i do dan-danas najve}im delom dotira vlada. Za njim je usledio A {ta ako sutra umre{ (1973) napisan za Old Tote Theatre Company, u ono vreme najeminentniju trupu u zemlji, koju je nekoliko godina kasnije zamenila Sydney Theatre Company. Komade Katedra (The Department) iz 1975. i [aka prijatelja iz 1976. naru~ila je South Australian Theatre Company. Klub (1977), komad koji je potukao sve prethodne rekorde po broju prodatih ulaznica, 1978. godine prikazan je i u Kenedi centru, u Va{ingtonu, kao i na Brodveju i u Berlinu. Godine 1980. predstava sidnejskog Nimrod Teatra prikazana je u Londonu, a te iste godine po~eo je da se prikazuje i istoimeni film, u re`iji Brusa Beresforda. Komad Putovanje na istok napisan 1979. godine je igran {irom Australije, a u Londonu je prikazan ve} slede}e sezone. Filmska verzija je snimljena 1987. godine. Za njom su usledili Heroji sa celuloidne trake (Celluloid

Heroes) iz 1980., Perfekcionista (The Perfectionist) iz 1982., Kainovi drama 239 sinovi (Sons of Cain) iz 1985. i Smaragdni grad (Emerald City) iz 1987. koji je u Londonu i Njujorku igran godinu dana kasnije. Filmska verzija Smaragdnog grada je ura|ena 1989. godine. Komad Svila prvoklasnog kvaliteta (Top Silk) premijerno je izveden iste sezone u Sidneju i Melburnu, za njim je usledila Sirena (Siren) 1990. godine, pa Novac i prijatelji (Money and Friends) igran {irom Australije 1991. godine, u Los An|elesu 1992. i u Londonu 1993. godine. Briljantne la`i (Brilliant Lies) su do`ivele praizvedbu u Brisbejnu, 1993. godine, a zatim su igrane na turneji po Australiji. Komad Svetili{te (Sanctuary) je prvu produkciju imao u Melburnu 1994. godine, a zatim je prenesen na filmsko platno. Beli mu{karci iz pro{lih vremena je imao praizvedbu u Sidneju, 1995. godine. Vilijamson je ostao svakako najplodniji australijski pisac. Praksa da svake godine napi{e barem po jedan komad nastavila se do danas. U proteklih dvanaest godina izvedene su njegove drame Jeretik (Heretic, 1996), Bluz tre}eg sveta (Third World Blues, 1997), Posle bala (After the Ball, 1998), Vibracije u poslovnim krugovima (Corporate Vibes, 1999), Veliki ~ovek (The Great Man, 2000), Na raspolaganju (Up for Grabs, 2001), Srodne du{e (Soulmates, 2002), Klub (The Club, 2003), Amigos (Amigos, 2004), Uticaj (Influence, 2005), @ice pod mojim prstima (Strings Under My Fingers, 2006). Dejvid Vilijamson je ~etiri puta osvajao nagradu Australijskog filmskog instituta za najbolji scenario: za Petersena (Petersen, 1974), Donovu zabavu (Don’s Party, 1976), Galipolje (Gallipoli, 1981) i Na putu za sever (Travelling North, 1987), a Australijsko udru`enje pisaca mu je dodelilo i jedanaest “Ogija”. Vilijamson danas `ivi na San{ajn obali u Kvinslendu sa suprugom Kristin Vilijamson, romanopiscem. drama 240 — Dejvid Vilijamson

— Dekonstrukcija ljudske prirode

Ideja za komad Beli mu{karci iz pro{lih vremena1 rodila se na knji`evnoj tribini na kojoj je jedan mladi univerzitetski nastavnik pro~itao rad o post-strukturalizmu i metodi dekonstrukcije u tuma~enju teksta. Niko u prepunoj sali nije razumeo ni re~ od onoga {to je rekao. Kada je, na kraju, jedan pisac ustao i zamolio ga da to prevede na jednostavan engleski jezik, odgovoreno mu je da se radi o veoma komplikovanoj teoriji i da ne treba da na nju gubi vreme. “Samo Vi nastavite da pi{ete, a mi }emo vam re}i {ta ste uradili,” glasio je odgovor. Pisac se osetio poni`enim, ali je o}utao.

Sklonost univerzitetskih kadrova da pisce tretiraju kao idiots savants, koji piskaraju ne znaju}i {ta rade, oduvek je bila izvor napetosti u literarnim krugovima, ali ovaj novi talas u moru teorija je delovao kao ne{to potpuno novo, budu}i da je negirao sva dotada{nja pravila igre kojih su se kriti~ari pridr`avali. Odlu~io sam, iz inata, da prona|em o ~emu to govore post- strukturalisti. Mada sam doktora Svejna u ovoj dru{tvenoj satiri predstavio kao nitkova, ja li~no ne mislim da je ta teorija potpuna glupost. Poststrukturalizam ne bi procvetao, kao ni tolike ideje koje su uticale na razvoj ljudske misli pre toga, da nije ponudio neka pronicljiva zapa`anja. Nema sumnje da je Ni~e, predskazatelj poststrukturalisti~ke misli, bio u pravu kada je ukazivao da je ljudskim bi}ima te{ko da budu objektivna i racionalna. Ve}inu nas je mogu}e optu`iti da, u se}anju na minule doga|aje, sebe predstavljamo u svetlu heroja, a onog drugog kao hulju. Neretko se, tako|e, ispostavilo da su tzv. istorijske, filozofske i nau~ne “istine” u stvari potpuno izvitoperene ~injenice. Mo}ne elite su otkako je sveta i veka poku{avale da manjinama nametnu “iskonstruisanu” verziju “istine”, slu`e}i se proizvoljnim argumentima, {to ne zna~i da prava istina ne postoji, niti da je literatura samo jo{ jedan izvor

1 Termin na engleskom (Dead White Males) ima podrugljiv prizvuk i odnosi se na evropske stvaraoce mu{kog pola. Naj~e{}e se kriti~ki vezuje za teoriju o velikanima iz istorije, kao i za kapitalna knji`evna dela na zapadu, u nameri da se uka`e na privilegovano mesto tzv. visoke kulture u obrazovanju. Kriti~ari ove teorije smatraju da takvi obrazovni programi name}u odre|en pogled na svet koji ne samo da veli~a evropska dostignu}a, zapostavljaju}i istoriju naroda sa drugih kontinenata, ve} je i podsvesno rasisti~ki i diskriminatoran u odnosu na `enski pol. 241 dezinformacija. Mada je ideologija bez sumnje prisutna i u literaturi, to nije njena su{tina. Ja li~no verujem, a to sam pokazao i kroz lik An|ele D`ad, mlade junakinje u komadu Beli mu{karaci iz pro{lih vremena, da su veliki pisci i dalje u stanju da dopru do nas zato {to nam nude istinsku mudrost i saznanje o zajedni~koj biti svih ljudi. Ovo me dovodi do [ekspira. Kada sam jednom od svojih prijatelja, Donu Andersonu, ina~e profesoru univerziteta, rekao da se nosim mi{lju da napi{em satiru o preterivanjima poststrukturalista, on mi je skrenuo pa`nju na polemiku koja je u tada bliskoj pro{losti besnela na stranicama London Review of Books. Raspravu je inicirao Terens Hoks, profesor engleskog jezika na Kardifskom univerzitetu i poststrukturalista, a uredni{tvo ju je objavljivalo pod naslovom ’Bardbiz’. Hoks je zastupao tezu da je [ekspir postao “crna rupa” u koju svako sipa {to god da mu se prohte, kao i da je eminentni status u knji`evnosti stekao ne zato {to je genije, ve} zato {to njegova dela slu`e konzervativnim interesima. To me je navelo da centralno pitanje o [ekspirovom mestu u literaturi, koje postavlja An|ela, stavim u kontekst patrijarhalne ideologije bazirane na diskriminaciji `enskog pola koju napada njen profesor, dr Grant Svejn. Skicu komada sam poslao Vejnu Harisonu, reditelju sa kojim naj~e{}e sara|ujem. U toj fazi, [ekspir jo{ uvek nije bio fizi~ki prisutan na sceni. Vejn mi je telefonirao nekoliko dana kasnije, rekav{i da mu je, dok je u pozori{tu stoi~ki gledao “jedan beskrajno dosadan komad”, pala na pamet ideja da komad zapo~nemo scenom u kojoj dr Svejn ubija [ekspira. Potr~ao sam prema kompjuteru. Kada sam ve} [ekspira postavio na scenu, u~inilo mi se da bi bilo {teta ga se odmah otarasim. Pomislio sam, mogao bih da ga ubijem, a zatim vratim na scenu da se brani, kroz An|elinu podsvest, protiv napada doktora Svejna. Paradoksalno, uklju~ivanje [ekspira u radnju mi je omogu}ilo da probleme u komadu sagledam u {irem svetlu, van uskih poststrukturalisti~kih okvira i knji`evne teorije, u duhu njegove su{tinske teme – odnosa izme|u mu{karaca i `ena, i forme koju je taj odnos poprimio tokom poslednje dve decenije dvadesetog veka. Takav je [ekspir potreban An|eli kako bi spoznala smisao sopstvenog `ivota, a ne poku{aj da se rekonstrui{e [ekspirov istorijski lik. Pisac je predstavnik epohe u kojoj je `iveo, neko ko veruje da je priroda mu{karca i `ene odre|ena biolo{kim razlikama. Nasuprot tome, dr Svejn veruje da presudnu ulogu u formiranju svesti igra kultura i da biologija sa tim nema nikakve veze. An|ela nije sigurna {ta da misli, i do kraja ostaje neopredeljena, ali njena sigurnost i mudrost rastu u ostalim `ivotnim sferama. An|ela u~i kroz seriju neo~ekivanih spoznaja, nakon {to je prihvatila sugestiju doktora Svejna da na primeru sopstvene porodice prou~i delovanje tzv. “kontrolnih ideologija”. Ubrzo, An|ela shvata da pod pla{tom smirenosti i juna{tva njen deda pred porodicom prikriva crte obi~nog {ovinisti~kog monstruma; ona otkriva ose}anje krivice i iscrpljenosti u majci rastrzanoj izme|u porodi~nih i profesionalnih obaveza; i oca koji voli i nju i majku, drama 242 uprkos o~iglednim naslagama ozloje|enosti. An|ela, ukratko, otkriva da ljudska priroda ~esto probija granice u koje poku{ava da je sputa ideologija. Ovaj komad je delom satira politi~ki korektnih stavova koje zagovaraju nove, “neprikosnovene” ideologije: poststrukturalizam, radikalni feminizam i multikulturalizam. Ton komada je pre upozorenje na ekstremne ljudske poglede, nego ratoboran izraz besa. To je poku{aj da se pristalicama pomenutih ideologija uka`e da su to samo ideologije a ne neprikosnovene istine i da, mada ideologija po pravilu sadr`i mnoge istine, u njoj nailazimo i na neistine. Tvrdnja da su svi mu{karci siled`ije, ili potencijalne siled`ije, ne bi bila ni od kakve koristi. To, istini za volju, i nije ta~no. Tako|e nije istina ni da su sva umetni~ka dela, ~iji su autori pripadnici manjina, briljantne tvorevine. Postoji makar mala mogu}nost, uprkos svim ote`avaju}im okolnostima, da je heteroseksualni bra~ni odnos ostao i dalje zanimljiv i validan oblike zajednice, kao i da su mu{karci i `ene i dalje sposobni da `ele i vole jedni druge. @eleo bih da se zahvalim Vejnu Harisonu, ne samo za ideju koju sam obradio u prvoj sceni komada ve} i za njegov neizmerno vredan dramatur{ki doprinos celokupnom delu, a D`onu Sen~uku, Niku Sliperu, Toniju Dejvidu Kreju, Toniju Bartucu, Marion Pots, kao i glumcima: D`onu Hauardu, Mi{el Douk, Henriju [epsu, Ani Volskoj, Sajmon [ivers, Patriku Dikinsonu, Megi Blinko, Keli Batler, Glenu Hejzldajnu, Barbari Stivens i Bebu MakMilanu, za, po mom dubokom uverenju, jednu od najboljih produkcija mojih komada u pozori{tu.

Sidnej, maja 1995. drama 243 — Vejn Harison

— Tekst, glumci i publika

Kada mi je Dejvid Vilijamson poslao sinopsis komada Beli mu{karci iz pro{lih vremena i zamolio me da ga re`iram, prihvatio sam zadatak pod uslovom da mi dozvoli da ga upotrebim kao kona~an dokaz da Dejvid nije pisac zadojen duhom suvog naturalizma. Njegovi komadi ~esto slikaju svakodnevan `ivot, ali njegovo avanturisti~ko poigravanje strukturom drame, njegov poetski jezik i insistiranje na detalju kojim ilustruje slo`enu i strogo kontrolisanu tematiku oduvek su me navodili na pomisao da je on veliki stilista. @eleo sam da predstavi dam teatralnost svojstvenu ve}ini mojih radova, proisteklu iz divljenja prema ameri~kom mjuziklu – izrazito nenaturalisti~koj formi, i prema elizabetanskom pu~kom teatru – veoma ma{tovitoj formi scenske prezentacije, baziranoj na samo tri elementa: tekstu, glumcima i publici. Moja uloga u nastanku Belih mu{karaca iz pro{lih vremena, komadu koji je pretrpeo osam verzija, bila je da neprestano podsti~em Dejvida da istakne pozori{ne aspekte dela, ne dopu{taju}i da likovi i situacije izgube na verodostojnosti. Moj odgovor na centralnu tezu o ratu izme|u nove i stare Australije za srce, du{u i telo novih generacija, bio je predlog da uvodnu scenu uradimo u formi kratke, upe~atljive slike koja bi do~arala ekstremni karakter ove borbe, nalik na no}nu moru: ’Gospodin Lenon?’ (Pauza) ’Gospodin D`on Lenon?’ (Prasak) Dejvid je oberu~ke prihvatio ideju, preto~iv{i je u sliku An|eline uznemirene podsvesti. Njegov spisateljski genije najbolje se ispoljio kroz varijacije samog [ekspirovog lika: kao branioca liberalnog humanizma, kao bi}a istan~ane percepcije koje sve vi{e postaje svesno sopstvenih nedostataka, kao nekoga ko se udvara srcu i umu devojke spremne da ga baci u korpu za intelektualne otpatke, i kao izmi{ljeni surogat za dedu kog su feministkinje u An|elinoj porodici odbacile. Za komad koji se tako fluidno kre}e izme|u sveta realnosti i fantazije bila mi je potrebna otvorena scena koja dozvoljava brze promene, u duhu elizabetanskog pozori{ta. Stoga mi je delovalo gotovo prirodno da posegnem za rezultatima desetogodi{njeg istra`ivanja koje sam vodio u saradnji sa dr Filipom Parsonsom, a prikazao u seriji Elizabetanski eksperiment. Cilj drama 244 eksperimenta je bio da ispitamo uslove pod kojima su igrane predstave u [ekspirovo vreme. Dizajner predstave Beli mu{karci iz pro{lih vremena, D`on Sen~uk, tako|e je u~estvovao u seriji. Sen~uk je odigrao presudnu ulogu pomogav{i Filipu i meni da ideje na nivou eksperimenta naj~e{}e testirane u salama za probe, skladi{nim prostorima i pod {atorima, prilagodimo zahtevima dramske sale u zgradi Sidnejske opere. U tu svrhu izabran je komad Mnogo buke ni oko ~ega, a rezultati istra`ivanja su prikazani 1992. godine, u saradnji sa Sydney Theatre Company. Krajnje svedena scenografija i minimum rekvizita je bilo sve ~ime su glumci raspolagali. Scena je bila isko{ena, nalik na mesto sa kog se pripovedaju pri~e. Kada smo pristupili radu na Belim mu{karcima iz pro{lih vremena, `eleli smo da scena bude sli~na onoj za Mnogo buke ni oko ~ega. Da bismo ispri~ali pri~u Vilijamsonovog komada bila nam je potrebna samo jedna stolica, jedan sto~i} na to~ki}e za serviranje i nekoliko rekvizita, kao i grupa glumaca raspolo`enih za avanturisti~ki dijalog sa gledaocima. Igra se odvijala na elizabetanskoj pozornici uokvirenoj hladnim, ugla~anim lukom proscenijuma, kao nagove{tajem univerzitetskog okru`enja u kom se kretao doktor Svejn; tenzija starog i novog na sceni je isticala tematiku komada. Filip Parsons se oduvek nadao da }e njegova uporna istra`ivanja elizabetanskog pozori{ta biti od koristi savremenim australijskim piscima i njihovom teatru, a razvojni put koji smo prevalili u radu na Belim mu{karcima iz pro{lih vremena nam je bio dokaz da pro{lost zaista mo`e da informi{e sada{njost. Prijem te prve predstave je, ako ni{ta drugo, bar uzdrmao ve} usa|enu percepciju Dejvida Vilijamsona i njegovog imaginarnog sveta tezom da je na{ najpopularniji savremeni dramski pisac jedan od onih koji su najmanje skloni naturalizmu. drama 245 — Kit Vind{atl

— Vrednost literature

Svako ko ima i najmanje interesovanja za teoretske probleme kojima se bave predava~i na filolo{kim i filozofskim fakultetima, ili na umetni~kim akademijama {irom sveta, na}i }e da su Beli mu{karci iz pro{lih vremena istinski ubedljivo delo. To nije samo veoma duhovita misaona drama o me|uljudskim odnosima kakve sre}emo na mnogim australijskim univerzitetima, ve} i delo koje direktno zadire u aktuelne intelektualne probleme. To je, po mnogo ~emu, do sada najsmelija drama iz pera Dejvida Vilijamsona. Inspiraciju za ~itav niz svojih likova i komada Vilijamson je i ranije nalazio na akademskoj sceni. Dva njegova prethodna dela se odvijaju na univerzitetu. Komad iz 1974. godine, Katedra, razotkriva u ogoljenoj formi obrazovnu politiku jednog od biv{ih koled`a za visoko obrazovanje. Film Petersen je razmatrao pojedine aspekte pokreta za seksualne slobode koji je bujao u univerzitetskim krugovima po~etkom 1970-ih, iznev{i pri tom jetka zapa`anja na ra~un engleskih knji`evnih kriti~ara i njihovog elitizma. Beli mu{karci iz pro{lih vremena je komad koji se tako|e bavi knji`evnom kritikom, ali sagledava obrazovnu politiku na jednoj katedri u mnogo {irem svetlu. To je komad o vrednosti same literature i o poku{ajima nekih univerzitetskih nastavnika da negiraju tradicionalne vrednosti. Tri centralna lika u komadu su An|ela D`ad, mlada studentkinja engleske knji`evnosti na “Novom Zapadnom Univerzitetu”, dr Grant Svejn koji predaje teoriju knji`evnosti, i sam Vilijam [ekspir koga u `ivot vra}a An|elina imaginacija. Kao {to se i moglo o~ekivati od Vilijamsona, mesto doga|anja je savremena Australija, a likovi i raspon dru{tvenih tema takvi da }e se mnogim gledaocima u~initi veoma prepoznatljivi. Istovremeno, to je o{tra satira {iroko rasprostranjenih stavova o seksualnoj i politi~koj ispravnosti. Centralna tema Vilijamsonovog komada je takozvana “kopernikanska revolucija” u domenu humanisti~kih nauka do koje je do{lo poslednjih decenija 20. veka. To je spoznaja da su francuska poststrukturalisti~ka filozofija i knji`evna teorija pobile mnoga shvatanja koja su do tada predstavljala sto`er zapadnja~ke kulture. Na kapitalna dela zapadne intelektualne i knji`evne tradicije vi{e se ne gleda kao na kanon koji izra`ava univerzalne vrednosti ve} jednostavno kao na zastarelu ideologiju pokojnih, drama 246 belih mu{karaca, pripadnika evrocentri~nog, kapitalisti~kog i patrijarhalnog sistema. Vilijamson direktno, bez okoli{enja, analizira ovu ’promenu obrasca’ kroz [ekspirovo delo, delo jednog od najvi{e slavljenih autora u okviru zapadnja~kog kanona. On dovitljivost barda suprotstavlja knji`evnoj teoriji Granta Svejna, koji poku{ava da putem indoktrinacije ubedi svoje nesre}ne studente kako treba da prihvate njegov pogled na svet. Iz Svejnovih usta te~e teorijsko u~enje koje se dana{njim studentima servira poput jevan|elja: ne postoje apsolutne istine, ne postoji nepromenljiva ljudska priroda, ono {to mi smatramo za realnost je samo artefakt, na ovom svetu ima isto onoliko realnosti koliko i ideologija ili diskursa koji ih defini{u, re~i ne postoje samo da bi odslikale realnost, one je proizvode. Vilijamson predstavlja teku}u praksu na univerzitetima sa neverovatnom precizno{}u. Svejn se poziva na re~i mnogih vode}ih gurua teoretske misli. Citiraju}i Mi{ela Fukoa, on zastupa stav da su znanje i mo} povezani, i da patrijarhalna pravna dr`ava koristi liberalni humanizam kao teorijski oslonac koji obezbe|uje njeno funkcionisanje. Pozivaju}i se na Edvarda Saida, Svejn tvrdi da su ’remek-dela’ zapadnja~ke literature doprinela porobljavanju crnaca i drugih naroda Tre}eg sveta. Dr`e}i se Rolana Barta, on poku{ava da svojim studentima pribli`i ideju ’naslade’ (jouissance) kao svojevrsnog oblika seksualnog zadovoljstva neoptere}enog kulturnom indoktrinacijom polova. Ovaj komad }e biti posebno zanimljiv svim onim studentima koji slu{aju jedan od danas najaktuelnijih predmeta iz oblasti humanisti~kih nauka: o fenomenologiji ljudskog tela. Dok pravi veliki {ou izla`u}i svoje visokoparne ideale o ravnopravnosti polova, Svejn otkriva interesovanje za ’nasladu’ i za tela svojih studentkinja koje znatno prevazilazi ~isto teoretske okvire. Najsme{nija scena u komadu predstavlja napad na postulate akademskog feminizma. Pariska teoreti~arka Helen Sikju (Cixious), tvrdila je da `ene treba da uvedu novi jezik ukoliko `ele da probiju tvrd okvir mu{ke logike. Vilijamson prikazuje jednu studentkinju kako poku{ava da polo`i ispit iz knji`evne teorije nastoje}i da, pod uticajem Sisjuove, pobije dominantna gledi{ta falocentri~nog diskursa. U borbi izme|u [ekspira i dr Svejna za An|elin um, Vilijamson okre}e kocku u bardovu korist. [ekspir je predstavljen kao iskreno skroman i dopadljiv lik, beskrajno iznena|en saznanjem da se njegovi komadi jo{ uvek igraju krajem 20. veka. Pobijaju}i novu teoriju, [ekspir ukazuje da u ljudskoj prirodi postoje odre|ene konstante – demoni ljubavi, bola, krivice, besa, straha, prezira, odanosti i mr`nje. [tavi{e, on poku{ava da ubedi publiku da su polovi obdareni razli~itim osobinama na na~in koji daleko prevazilazi ideolo{ka shvatanja: oni su ro|eni razli~iti. Vilijamson je u svoj komad utkao neke od velikih scena iz [ekspirovih dela,

uklju~uju}i ven~anje u Ardenskoj {umi kojom se zavr{ava Kako vam drago. drama 247 Uvrstiti odlomke iz [ekspirovih dela u sopstveni komad zna~i upustiti se u veliki scenski rizik. Ako se urade lo{e, ti delovi mogu da upropaste predstavu ili, jo{ gore, da deluju u`asno pretenciozno. Vilijamson to, me|utim, radi briljantno, jednim delom zato {to se scene iz [ekspirovih dela tako dobro uklapaju u radnju njegovog komada, ali i zato {to sporedni zaplet ~esto asocira na neke od [ekspirovih scena. Uz takmi~enje izme|u [ekspira i francuskih teoreti~ara, drama Beli mu{karci iz pro{lih vremena ima i drugi sporedan zaplet – uticaj feminizma na tipi~nu malogra|ansku porodicu. I ovde Vilijamson crpe ideje iz aktuelnog `ivota Australijanaca. An|elin otac je jedan od hiljadâ sredove~nih mu{karaca, malih {efova, kojima je uru~en otkaz zbog recesije kroz koju smo morali da pro|emo. On zna da nikada ne}e na}i drugi posao. Njena majka, s druge strane, uspe{an je rukovodilac sa nikad ru`i~astijom budu}no{}u. Ipak, najdirljiviji pristup Vilijamson je rezervisao za Kola D`ada, dedu, 77-godi{njeg biv{eg zidara. Kada se prvi put pojavi u komadu, on pasivno sedi, dok ga `ena i tri }erke `estoko napadaju zbog autoritativnog ispoljavanja mu{kog {ovinizma, tako bliskog ~itaocima feministi~ke literature i njihovih analiza paternalisti~ke porodice. Kasnije, kroz elokventan i ubedljiv monolog, Kol pri~a pri~u svog `ivota i brani se od iznetih optu`bi. Kada [ekspirovi likovi iza|u na scenu da bi se borili sa knji`evnim teoreti~arima, Kol se pojavljuje kao Kralj Lir. Ovo je nezaboravan trenutak za sve one koji se se}aju dve ranije Kolove scene i u stanju su da uo~e {ta je Vilijamson njima `eleo da postigne. Uvre`eni ideal australijskog mu{karca, radnika – kog je tokom poslednjih dvadesetak godina tako poni`avala i negirala mla|a generacija dramskih pisaca, komi~ara i teoreti~ara svih vrsta – do`iveo je scensku apoteozu kroz tragi~an Lirov lik. Za moj ukus, ovo je do sada najsna`niji Vilijamsonov komad, a tako|e i najhrabriji. On napada ~itav niz velikih “svetih krava” kao {to je, na primer, akademski feminizam, kojima se i dalje klanjaju mnogi iz njegove verne publike. [tavi{e, on istura sopstveni vrat pozivaju}i kriti~are, koje bespo{tedno napada, da mu uzvrate udarac iz bezbedne pozicije univerzitetskih nastavnika. U jednom trenutku, [ekspir u komadu poverava publici da je ostavio pero pre nego {to je napunio pedeset godina i da je ostatak `ivota proveo ophrvan dubokom melanholijom. Vilijamsonovim po{tovaocima }e biti drago {to on taj primer nije sledio. Beli mu{karci iz pro{lih vremena pokazuju da je on, vi{e no ikad, sposoban da uo~i va`ne dru{tvene i moralne dileme, i da o njima ima {ta da ka`e na aktuelan na~in i u pravo vreme.

(Skra}ena verzija ovog ~lanka objavljena je u Dodatku o visokom obrazovanju lista Australian, (Prim. prev.), jedinog dnevnika u zemlji koji se distribuira na saveznom nivou, 15. marta 1995. godine.) drama 248 — Milan \or|evi}

— Pomalo li~no

Moram da priznam da je jako, jako te{ko pisati o nekom dragom i nekom ko je kao ljudsko bi}e zauvek oti{ao sa ovog sveta. Uvek ta re~ koja je napisana o njoj ili o njemu treba da bude bliska nekom, moglo bi se re}i kona~nom i pre svega istinitom ili mo`da su{tinskom sudu o tom ~oveku ili `eni, pa i onom {to je to ljudsko bi}e bilo i {to je nekada radilo. Znam, ta nas re~ ba{ obavezuje. I ne bi je trebalo olako napisati. Zaboga, nije pisanje o nekome kao {to je bio Branimir @ivojinovi} laka i neobavezna igra. Kod onoga ko ovako ne{to poku{ava da napi{e postoji bojazan da }e se ogre{iti o osobu o kojoj pi{e i da }e biti nepravedan prema delovanju te osobe. No, velika je sre}a da je izuzetni prevodilac Branimir @ivojinovi} iza sebe ostavio veliko, trajno i veoma vredno prevodila~ko delo pa ono tako i posle njegove smrti nastavlja da `ivi i da uverljivo i lepo ispunjava smisao Branimirovog `ivota, stvarala~kog rada i prevodila~kih tra`enja i mukotrpnog dola`enja do cilja da knji`evno delo napisano na jednom jeziku stvarala~ki pretvori u srpski jezik. A ti prevodi i te knjige na nas i dalje na najbolji na~in uti~u. Prevo|enje je jedan od oblika jezi~kog stvaranja u kome prevodilac, na`alost, ima ve}a ograni~enja od drugih jezi~kih stvaralaca. Ruke su mu vi{e vezane originalom knji`evnog dela i njegovim oblikom i time {to mora da najta~nije smisao jednog dela prenese, preobrazi u drugi jezik. Uvek se pitam za{to je prevodila~ki rad toliko potcenjivan kad je on danas izuzetno va`an a bi}e sve va`niji u budu}nosti i sutra{njem svetu u kome }e postojati, i neminovno je da se sve vi{e spajaju razli~iti jezici, i da se posreduje izme|u ljudi razli~itih jezika, naroda i kultura. I tako znanje, do`ivljaje i emocije jednih ljudi i saznanja o jednim ljudima pribli`avati drugim ljudima. U ne~emu razli~itim a zapravo vrlo sli~nim ljudima. Ponekad sam sklon da mo`da preteram i ka`em kako je Stanislav Vinaver vi{e doprineo srpskom jeziku, recimo, svojim prevodima romana Gargantua i Pantagruel Fransoa Rablea ili prepevima pesama Fransoa Vijona Veliko zave{tanje nego svojim suptilnim i majstorski napisanim pesmama i poezijom specifi~nog jezika i muzike. ^itao sam mnoga vredna dela u prevodu Branimira @ivojinovi}a. Izme|u ostalog, on je prevodio knjige Getea, ali i novijih, na primer, Rajner Marija Rilkea, Hansa Broha, Georga Trakla, Roberta Muzila, Elijasa Kanetija, eto, da budem li~an i navedem samo nekoliko pisaca i to one koje vi{e volim. A kad sam ve} ovako gotovo krajnje li~an, re}i }u ne{to povodom knjige njegovog doga|aji 174 izbora i prevoda pesama Trakla San i pomra~enje. Ta knjiga sa izborom pesama ovog velikog pesnika nema~kog jezika iza{la je 1973. godine u biblioteci beogradske izdava~ke ku}e “Prosveta” koju je tada ure|ivao pesnik Miodrag Pavlovi}. Kao gimnazijalac, pro~itavao sam tu knjigu i te{ko sam se od nje odvajao pa sam je ~ak odnosio u gimnaziju i na nekim ~asovima i na odmorima je ~itao. Ponekad sam to radio kri{om od profesora a ponekad sam to radio otvoreno. Dobro mi je zvu~ao, recimo, prevod Traklove pesme “No}”: “Tebe opevam, divlja razrovanosti, / u no}noj buri / nagromadana planino; / vi sive kule iz kojih kuljaju/ paklene ~uvide, ognjeno zverje, / hrapava paprat, sme}e, / kristalno cve}e.” Moram re}i, da su Traklova poezija i ova knjiga @ivojinovi}evog prevoda njegove poezije donekle uticali na mene da se opredelim za pisanje poezije. Eto, i danas se nostalgi~no i sa nekom neobi~nom ne`no{}u se}am gimnazijskog ~itanja ove knjige. I {ta mi je to ~itanje tada zna~ilo, koliko me je ponekad obuzimalo, i kako su sve ti @ivojinovi}evi prevodi Traklovih pesama na mene uticali. A, eto, nesumnjivo je da je sve to bila ogromna zasluga @ivojinovi}a koji je uspe{no i lepo preveo Traklovu poeziju. @ivojinovi} je bio fini gospodin i Beogra|anin iz gra|anske porodice kakvi su mene, kao pomalo isklju~ivog lokalpatriotu, i li~no zainteresovanog za gra|anstvo Beograda i neposredne pri~e o njemu i nekada{njem `ivotu, kakve sam, ina~e, ~esto slu{ao kod ku}e, uvek interesovali. Sem toga, on je bio pesnik i sin pesnika Velimira koji se i sam uspe{no bavio knji`evnim prevo|enjem. Dakle, knji`evnost je za Branimira na neki na~in bila prirodno opredeljenje, ne{to ~emu je i po ro|enju pripadao; svetu knji`evne re~i i jezika on je sasvim prirodno pripadao. Na`alost, moram dodati jo{ i to da mi je veoma `ao {to se sa @ivojinovi}em nisam vi{e i ~e{}e dru`io. Voleo sam njegova razborita i mudra zaklju~ivanja i njegove mirno izre~ene a ta~ne re~i. Da, sem toga, on je bio i pesnik. Pa, se}am se jednom smo Branimir, pesnik Srba Mitrovi} i ja proveli celu no} u Mitrovi}evom stanu, tamo u starom Beogradu, i pri~ali smo o mnogim stvarima kako se to ve} ~ini u takvoj, hajde da ka`em, ljudski opu{tenoj i pomalo boemskoj situaciji. Bilo je to posle dodele prevodila~ke nagrada Mitrovi}u. Tada nam je Branimir ~ak govorio svoje pesme. Bio je smiren i pribran. Nije zapadao ni u kakvu euforiju; da, sem toga, bio je na dobar na~in i autoironi~an. Nije od onoga {to radi pravio ne{to pred ~ime treba }utati i ~emu se treba sa strahopo{tovanjem klanjati. A njegov prevodila~ki rad bio je izvanredan. Znam samo da sam posle tog susreta za Branimirom jo{ vi{e kao ~oveka cenio ovog velikana prevo|enja. Suvi{no je da danas hvalim Branimirove prevode. Samo treba znati to da }emo ih i u budu}nosti sa zadovoljstvom i rado{}u ~itati, i tim novim i ponovnim ~itanjem potvr|iva}e se njihova velika vrednost. U`iva}emo u lepoti re~i onih autora koje je @ivojinovi} uspe{no preveo i preneo na na{ jezik. Pogledajmo, recimo, njegove prevode Rilkeovih pesama ili pesama ne{to novijih nema~kih pesnika kakvi su, na primer, bili Ginter Ajh, Paul Celan, Johanes Bobrovski,

Ingeborg Bahman, Erih Frid. Ili pro~itajmo njegove prevode Hajnrih fon doga|aji 175 Klajstove proze, kao i Brohovog romana Mese~ari. Pateti~no }u i mo`da ne ba{ originalno na kraju re}i ovo: knjige prevoda Branimira @ivojinovi}a jesu neka vrsta rasko{nog spomenika ovom neponovljivom i nezaboravnom ~oveku. Ali to je i ono {to }e nas uvek i uvek iznova podse}ati na njega, njegov `ivot i uspe{an stvarala~ki rad, odnosno na prevo|enje knji`evnih dela na na{ jezik.

Milan \or|evi} (1954, Beograd), pesnik, pripoveda~, esejista i prevodilac sa slovena~kog i engleskog. Objavio je knjige pesama: Sa obe strane ko`e (1979), Muva i druge pesme (1986), Mumija (1990), ]ilibar i vrt (1990), Pustinja (1995), ^iste boje (2002), Crna pomorand`a (2004), Radost (2008); knjige eseja: Cve}e i d`ungla (2000) i knjige pri~a: Glib i vedrina (pod pseudonimom Milan Novkov, 1997), Slepa ulica (2002), Majmun (2006). Nosilac je niza zna~ajnih pesni~kih nagrada. doga|aji 176 — Nikola @ivojinovi}

— Moj otac Branimir @ivojinovi}

Jo{ kao de~ak, imao sam `elju da pro~itam sve {to je moj otac preveo. Naravno, tada sam vrlo malo znao o tananim, prefinjenim pesni~kim dubinama Getea, Rilkea, Helderlina i [ilera, i isto tako malo o jedinstvenim, izuzetnim pri~ama i filozofskim svetovima Kafke, Mana, Muzila, Vajningera, ili Hesea. Tako|e, imao sam vrlo slabu ideju o tome koliko je ogroman prevodila~ki opus mog oca ve} tada bio. Od tada, moj otac je preveo jo{ mnogo, mnogo autora, hiljade i hiljade stranica, sa nema~kog i drugih jezika. Prevodio je mnogo br`e nego sto sam ja ~itao, i ostvarenje moje de~a~ke `elje je postajalo sve nedohvatnije. Posmatrao sam svog oca decenijama, samog u njegovoj sobi, sa obaveznom cigaretom izme|u prstiju, kako neumorno, bez prekida kuca na pisa}oj ma{ini, ili ~ita. Pravio je kratke pauze, vrlo disciplinovano, uvek u isto vreme, posle kojih se opet vra}ao poslu. Dok sam rastao, polako sam po~injao da shvatam sa koliko strasti je ovaj ~ovek tragao za onim savr{enim prevodom, sa koliko upornosti i samokritike se savr{enstvu primicao, i do kojih je umetni~kih i akademskih visina dosezao kroz svoj rad i svoju posve}enost. Kako sam sazrevao, sazrevalo je i moje po{tovanje i razumevanje za njegov asketski `ivot. Sa druge strane, jasno sam uo~avao i kolike `rtve su podnosili moji roditelji zbog o~eve profesije i neobi~ne posve}enosti. Iako je ina~e bio veseo i veoma duhovit ~ovek, u svom ocu sam ~esto prepoznavao tugu i razo~aranje svetom, toliko dalekim od savr{enosti kojoj je te`io. Razo~aranje verovatno sli~no onom koje je i Muzil, kao i mno{tvo drugih velikih pisaca, izra`avao u svojim delima. Zatim, iako je bio veoma dru`eljubiv ~ovek i u`ivao u blizini svojih prijatelja i porodice, video sam u svom ocu i svojevrsnu usamljenost. Usamljenost svojstvenu, rekao bih, onim posve}enim umetni~kim du{ama, u ~ijim kreativnim `ivotima vrlo ~esto nije bilo mesta za druge. Kona~no, iako je dobitnik brojnih visokih i vrednih nagrada za svoj knji`evni rad, i mog oca su hroni~no pratile sve one neda}e tipi~ne za samostalne prevodioce – ratovi sa izdava~ima, relativna materijalna nesigurnost. Zbog svega ovoga, a i zbog razli~itih li~nih afiniteta i prirode, postajalo je sa godinama jasno da ne}u produ`iti profesionalnu lozu svoga oca i dede, obojice vrsnih prevodilaca i pesnika. @ivot me je poveo drugim putem. Ipak, moj otac i moja majka, Olivera, njegov postojani, pouzdani i nepokolebljivi stub podr{ke, i mom bratu i meni ostavili su predivno nasle|e. Neminovno, oni su u nama doga|aji 172 zasadili klice onih divnih osobina koje su ih krasile – te`nja za istinom, upornost, postojanost, marljivost, ljubav prema knjizi i saznavanju. Naravno, ostala je i ~vrsta namera da se ispuni de~a~ki san i pro~itaju svi prevodi Branimira @ivojinovi}a. Koliko su ove klice u nama proklijale, svedo~i}e na{a deca. Koliko }e proklijati stvarala~ke klice koje je moj otac posejao u srcima nove generacije srpskih prevodilaca, svedo~i}e novi prevodi, nove nagrade i, nadajmo se, jo{ vi{e ~italaca. @elim da se u o~evo ime, u ime svog brata Dejana, i u svoje li~no ime, zahvalim Republici Austriji i Austrijskom ministarstvu kulture na ovoj vrednoj nagradi, a na{im doma}inima, Institutu “Robert Muzil”, i svima vama {to ste ovu ceremoniju omogu}ili i uveli~ali – hvala.

Nikola @ivojinovi}, in`enjer elektrotehnike, gitarista i pesnik u potaji, pro~itao je tekst “Moj otac Branimir @ivojinovi}” u junu 2008, na posthumnom uru~enju Nagrade za knji`evno prevo|enje “Translatio” koju su Univerzitet u Klagenfurtu i Austrijsko ministarstvo za kulturu dodelili Branimiru @ivojinovi}u 2007. godine. doga|aji 173 — Predstavljena Bibliografija Branimira @ivojinovi}a

Tokom leta ove godine objavljena je Bibliografija Branimira @ivojinovi}a u izdanju Udru`enja knji`evnih prevodilaca Srbije. Dvadesetog avgusta, na dan druge godi{njice smrti Branimira @ivojinovi}a, odr`ana je u prostorijama srpskog PEN centra promocija ove zna~ajne knjige. Na promociji su govorili Jelena Staki}, predsednica UKPS; prof. dr Mirko Krivokapi}; Dolores Kalo|era-Petrovi}, autorka Bibliografije; Mia David, dizajnerka knjige; Drinka Gojkovi}, urednica edicije.

Jelena Staki}:

Pred nama je prva knjiga biblioteke mostovi, i njome Udru`enje knji`evnih prevodilaca Srbije oboga}uje svoju izdava~ku produkciju. Mi izdajemo ~asopis Mostove i zbornike sa Beogradskih prevodila~kih susreta, ali biblioteka mostovi je potpuna novina, i ve} je to valjan povod da se okupimo po ovom vru}em danu i predstavimo svog prvenca. Prva knjiga nove edicije donosi potpunu bibliografiju jednog od na{ih najve}ih prevodilaca, Branimira @ivojinovi}a. Za ovaj izbor odgovorna je Drinka Gojkovi}, autor je Dolores Kalo|era-Petrovi}, dizajner Mia David. Sve su ovde, i ja koristim priliku da im iska`em svoje divljenje. ^ega god sam mogla da se setim od prevoda Branimira @ivojinovi}a, kog smo oduvek zvali naprosto Bane, u ovoj bibliografiji sam na{la lako i uverena sam da autorka nije izostavila ni{ta, ba{ ni{ta. Za lako}u snala`enja u ovom gustom i, pomislilo bi se, suvoparnom {tivu zaslu`na je i dizajnerka. Ovako lepo, logi~no, pregledno i privla~no dizajniranu knjigu davno nisam videla. O raznim aspektima ove knjige govori}e njene autorke, a ja bih `elela da skrenem pa`nju, naro~ito novinarima, na jedno: na preko dve stotine strana prikazane su osam stotina pedeset i dve bibliografske jedinice. Odmah zanemarite ovu brojku, ma koliko bila impresivna: ona nije najva`nija, i ne govori dovoljno o delu na{eg Baneta. Ona obuhvata ne samo ono {to je on preveo ili napisao, nego sve {to je objavljeno, a mnogi njegovi prevodi i doga|aji 156 tekstovi objavljeni su vi{e puta. I nisu sve stavke jednake po veli~ini i zna~aju. Zato, evo potpuno dajd`estiranog pregleda njegovog dela: prepevavao je i pisao pesme, prevodio romane, pripovetke, drame, esejistiku, bajke, i pisao ~lanke, eseje, nau~ne radove. Prevodio je sa nema~kog, engleskog, francuskog, ruskog. Me|u autorima koje je prevodio sre}emo Getea, Helderlina, Rilkea, Novalisa, Kanetija, [ekspira, Poa, Bodlera, Lujzu Labe, Ahmatovu, Ni~ea, Kafku, Hesea, bra}u Grim, Tomasa Mana, Muzila... a pomenula sam samo one kojih sam se setila. Od tih imena, od te raznovrsnosti treba da vam se zavrti u glavi, ne od brojeva. O kvalitetu tih prevoda, ako ih niste sami ~itali, govore vam ordeni i nagrade koje je Bane dobio, a svi su pregledno izneti u poslednjem odeljku, u hronologiji `ivota i rada Branimira @ivojinovi}a. Mo`da postavljate pitanje ~emu ovoliki mnogostrani trud, kome ovakva bibliografija uop{te treba. Prevodioci su ljudi skromni, a posebno je Branimir @ivojinovi} bio takav. Da je neko slavan posredi, jo{ i kojekako, ali ovo... Mi mislimo da je Branimir @ivojinovi} bio velik ~ovek, velik stvaralac, velik umetnik, velik prevodilac. Ako su danas prevodioci u zape}ku, kao i kultura uostalom, ne mora da zna~i da }e uvek biti tako. Ovakvo iscrpno svedo~anstvo o jednom stvaraocu prevodiocu (a nadajmo se da }e takvih biti jo{, svedo~anstava o prevodiocima, mislim) dragoceno je kao istorijska gra|a, kao pogled na jedno vreme, kao podse}anje na izdava~e i ~asopise, a nama koji smo ga poznavali, i kao se}anje na Baneta. Knjiga je objektivna, iscrpna, u njoj }ete na}i sve o njegovoj u~enosti, i o svakom danu njegovog `ivota, ali ne i o njegovoj duhovitosti, emotivnosti, prelepoj dikciji, usplamtelom pogledu, dru{tvenosti i povu~enosti. @elim da vam na kraju pribli`im Baneta @ivojinovi}a, ~oveka i pesnika i donela sam snimke od pre gotovo dvadeset godina: na jednom on na prevodila~kom Salonu prire|enom povodom nagrade za `ivotno delo koju je dobio ~ita jedan svoj prepev, a na drugom, jednu svoju pesmu o prevo|enju. Snimak je star i lo{, ne obra}ajte pa`nju na tehni~ke manjkavosti, u`ivajte u glasu Branimira @ivojinovi}a.

Prof. dr Mirko Krivokapi} PREVODILAC BRANIMIR @IVOJINOVI]

O~igledno je da je te`nja najboljih pesnika i esteti~kih pisaca svih naroda ve} podu`e usmerena na op{te~ove~ansko. U svakom posebnom, bilo da je ono istorijski, mitolo{ki, basnovito vi{e ili manje proizvoljno izmi{ljeno, uvek }e se videti kako kroz nacionalnost ili li~nost sve vi{e prosijava i svetluca ono {to je op{te. Ono {to u poeziji svih naroda ukazuje na to i u tom pravcu deluje, to i

ostali treba da usvajaju. doga|aji 157 Moraju se poznavati posebnosti svakog naroda da bi mu se one ostavile, da bi se s njim ba{ preko njih op{tilo; jer specifi~nosti svakog naroda su kao njegov jezik i njegov novac – one olak{avaju op{tenje, one ga zapravo tek i omogu}uju u potpunosti. Oprostite mi, moj najdra`i, zbog ovih mo`da ne ba{ sasvim koherentnih niti lako razumljivih misli; one su crpene iz okeana posmatranja koji sa godinama sve vi{e raste oko svakog ko razmi{lja. Dopustite mi da dodam ono {to sam nekom drugom prilikom zapisao, ali se neposredno odnosi i na ono {to Vi radite: Istinska op{ta trpeljivost se najsigurnije posti`e ako se ono posebno kod pojedinih ljudi i naroda ostavi onakvo kakvo jeste, ali se ipak ne napu{ta uverenje da se istinski pozitivno odlikuje time {to pripada celom ~ove~anstvu. Takvom posredovanju i uzajamnom priznavanju Nemci ve} odavno daju zna~ajan doprinos. Ko nema~ki jezik razume i prou~ava, nalazi se na tr`i{tu gde svi narodi nude svoju robu, on je u ulozi tuma~a koji se i sam oboga}uje. I tako u ovoj op{toj duhovnoj trgovini na svakog prevodioca treba gledati kao na posrednika koji je sebi stavio u zadatak da unapre|uje razmenu. Jer, ma {ta se moglo re}i o nedostacima prevo|enja, ono ipak jeste i ostaje jedan od najva`nijih i najdostojnijih poslova u ovome svetu. Iz Geteovog pisma Tomasu Karlajlu, engleskom istori~aru i esejisti, od 20. jula 1827. u prevodu Gligorija Ernjakovi}a

Danas smo ovde da se podsetimo na `ivot i rad ~oveka koji se celog svog radnog veka bavio prevo|enjem, poslom koji je prema Geteu duboko za{lom u godine, bio i ostao “jedan od najva`nijih i najdostojnijih poslova u ovome svetu”. Branimir – Bane @ivojinovi} prevodio je sa nema~kog, engleskog, francuskog i ruskog. Preveo je najve}e pesnike i prozaiste svetske knji`evnosti: Getea, [ilera, Klajsta, Helderlina, Novalisa, Vilanda, Hajnea, Rilkea, Ni~ea, Miltona, Ljermontova, Bodlera, Georga Trakla, Paula Celana, Anu Ahmatovu, Osipa Mandelj{tama, Kafku, Robeta Muzila, Hermana Broha, Tomasa Mana, Roberta Valzera, Maksa Fri{a, Bota [trausa, Elijasa Kanetija – navodim samo one najve}e i najpoznatije. Zadu`io je srpsku kulturu i prevodima velikih teorijskih dela iz istoriografije, sociologije, teorije prava, psihologije, teorije knji`evnosti – Ingardena, Burkharta, Vajningera, Junga. Pisao je, izme|u ostalog o Kafki, Crnjanskom, Andri}u, Rilkeu. Prire|iva~ je I toma kriti~kog izdanja dela Laze Lazarevi}a. Sara|ivao je na nema~ko-srpskom re~niku u izdanju BIGZ-a. Priredio je knjigu Geteove misli, knjigu na kojoj je radio decenijama i do koje mu je bilo neobi~no stalo. Na`alost nije do~ekao njeno izdanje. doga|aji 158 Posredno, sa drugih jezika, prevodio je poeziju pesnika stare Kine, Japana, Egipta, Indije, Koreje: njihove je stihove, uz one izabranih velikih evropskih pesnika, objavio u antologiji svojih prepeva Sa vrhova svetske poezije, objavljenu 2006. u “Srpskoj knji`evnoj zadruzi”. Priredio je slede}e antologije: Antologiju novije nema~ke lirike (sa Ivanom Ivanjijem, 1956), Antologiju nema~ke lirike XX veka (sa Ivanom Lali}em 1976), Antologiju ljubavne lirike Svih vremena dar (1984), Antologiju savremene austrijske lirike Naseljeni u me|ucarstvu (1988). Za svoje stvarala{tvo Branimir @ivojinov} je odlikovan najvi{im dr`avnim i stru~nim nagradama: Oktobarskom, nagradom “Milo{ N. \uri}”, Sedmojulskom nagradom, Ordenom rada sa zlatnim vencem, dvostrukom nagradom za `ivotno delo: Udru`enja knji`evnih prevodilaca i Srpske knji`evne zadruge, Krstom Savezne Republike Nema~ke za zasluge, Nagradom grada Beograda za knji`evnost i prevodila{tvo za prevod dela Roberta Muzila “^ovek bez osobina” i nagradom “Translatio” Ministarstva za kulturu Republike Austrije. Godine 2002. Geteovo dru{tvo u Beogradu objavilo je knjigu pod naslovom: Pesme – Iz autobiografije – Misli Johana Vofganga Getea u prevodu Branimira @ivojinovi}a. U uvodnoj re~i zahvalnosti prevodiocu, izdava~ ka`e da Geteovo dru{tvo objavljuje ovu knjigu u znak zahvalnosti Branimiru @ivojinovi}u za njegove prevode Geteovih dela, u kojima je pro{irio granice srpske kulture”. Svoj ~lanak “Prevodilac Branimir @ivojinovi}”, objavljen u Letopisu Matice srpske 1955. godine zapo~eo sam re~ima: “Govoriti o prevodila~kom radu Branimira @ivojinovi}a gotovo je nemogu}e bez upotrebe superlativa, ~ak i kada se oni `ele izbe}i”. Jer, doista je re~ o radu sa kojim se i kvalitetom i obimom i u sada{njosti i u pro{losti malo {ta mo`e uporediti. Sve do njegove smrti 2007. godine u tome se ni{ta nije izmenilo. Svojim radom Branimir @ivojinovi} u~inio je i ne{to {to se ~esto previ|a: on je prevodila~ku delatnost izveo iz anonimnosti u javnost. ^esti prikazi i recenzije njegovih prevoda, njegova javna istupanja, doprineli su da je javnost izmenila svoj odnos prema jednoj delatnosti, ~iji su se nosioci, i to ne samo u na{oj sredini, tradicionalno ose}ali zapostavljenim. Ne zna~i to da je u odnosu izme|u prevodilaca i javnosti sve u najboljem redu, ~injenica je da je taj odnos ranije izgledao bitno druga~ije.

Prevodila~ki put Branimira @ivojinovi}a po~eo je, ako se uzmu u obzir zna~ajnija i obimnija dela, sredinom pedesetih godina. Njegovi prevodi autora Tomasa Mana, Liona Fojhtvangera i Hermana Broha predstavili su ga kao zrelog prevodioca, suverenog poznavaoca jezika sa koga je prevodio i jezika na koji je prevodio. Ali, i vi{e od toga. Prevod Izabranika Tomasa Mana pokazao je da je @ivojinovi} u stanju da iza|e na kraj i sa tekstovima izuzetno slo`ene strukture. Jer, snaga Manovog teksta, koji ne spada u njegova vrhunska ostvarenja, nije toliko ni u spoljnjoj radnji niti u produbljenoj psihologiji likova, koliko u jezi~kim bravurama. Sam autor je rekao da je svojim

romanom stvorio “jedan prili~no neodre|eni, nacionalno-zapadnja~ki srednji doga|aji 159 vek sa jezi~kim podru~jem u kom se humoristi~ki prepli}u arhai~no i moderno, staronema~ki, starofrancuski, a ponekad i engleski elementi”. Ipak, ni visoki artizam ove proze koja briljira u virtuoznoj igri re~ima, jeziku i jezicima nisu omeli @ivojinovi}a da ostvari prevod koji je u`ivao veliku popularnost kod ~italaca. Godine 1981. Branimir @ivojinovi} se osvrnuo na taj prevod. Na pitanje novinara da li je ta~an utisak da je tekst Tomasa Mana bolji u prevodu nego u originalu, prevodilac je odgovorio da “po{to dosta dobro” poznaje i “nema~ki i svoj jezik”, zna “izvesno da ~itanje Manovog Izabranika pru`a na nema~kom mnogo ve}e u`ivanje nego na srpskohrvatskom”. @ivojinovi}ev sud nije prestrog i svako pore|enje prevoda i originala to potvr|uje. U tom odgovoru, me|utim, sadr`an je dobrim delom i @ivojinovi}ev na~elan stav prema prevo|enju. Desetak godina kasnije on }e izjaviti: “Prevod, naravno kada je re~ o prvorazrednim pesnicima, nikada ne mo`e dosti}i original potpuno, ali vi morate znati jednu meru u kojoj je on prihvatljiv, a u kojoj je ispod standarda”. Samo specifi~nim stanjem u literarnom `ivotu zemlje sredinom pedesetih godina, kada su se i kroz prevodnu literaturu osvajale nove estetske pozicije, mo`e se objasniti ma}ehinski odnos kritike prema prevodila{tvu. Pitanjem: {ta se prevodi, u potpunosti je bilo potisnuto pitanje kako se prevodi. Tako se moglo dogoditi da je nezapa`eno pro{la 1956. izdata Antologija novije nema~ke lirike, publikacija koja bi ne samo uzornim izborom nego jo{ vi{e prevodima u svakom drugom trenutku izazvala pa`nju. Pesnici kao Ni~e, [tefan George, Hugo fon Hofmanstal, Rilke, Hese, Leman, Ben, Hajm, Trakl, Breht, Krolo, Bahman, autori modernog pesni~kog izraza, neki od njih po prvi put na srpskom jeziku, bili su predstavljeni u svom prepoznatljivom tonu. Gledano iz dana{nje perspektive i sa stanovi{ta prevodila~ke ve{tine, najve}u vrednost Antologije predstavljaju @ivojinovi}evi prepevi Rilkeovih pesama. Uz sve po{tovanje prema prethodnim poku{ajima, ovi prepevi su bili prvi koji su obezbe|ivali shvatanje Rilkeove pesni~ke veli~ine. Da je pesnik dobio svog prevodioca, potvrdila je 1964. @ivojinovi}eva zbirka Rilkeovih pesama sa oko 2000 stihova, i 1968. nova zbirka, dopunjena, ali i sa izmenama u brojnim pesmama. Za ovu knjigu @ivojinovi} je dobio tek ustanovljenu nagradu za prevo|enje “Milo{ \uri}”. Godine 1986. iza{la je i tre}a najpotpunija zbirka pesama koja je sadr`ala “sve najva`nije Rilkeove pesme – ukoliko su se na iole zadovoljavaju}i na~in mogle prevesti”. Izbor sadr`i oko tri hiljade stihova koje je @ivojinovi} preveo ranije i oko dve hiljade stihova koji su prvi put prevedeni. U ranije objavljenim prevodima dosta mesta je izmenjeno. Godinu dana kasnije objavio je @ivojinovi} i prevod Rilkeovog romana Zapisi Maltea Lauridsa Brigea. Prevodi Rilkea doneli su @ivojinovi}u velika priznanja i kompetentnih stru~njaka i ~itala~ke publike, a vreme je potvrdilo da je izuzetni odjek bio i duboko opravdan. Jer, ti prevodi bili su doista ne{to izuzetno. Rilkeova poezija na stranim jezicima tema je stara koliko i sama njegova poezija. Uz Rilkeovu liriku ide gotovo neizostavno i opaska da je neprevodiva, kao i da predstavlja stalan izazov za prevodioce. Veliki broj poku{aja na razli~itim jezicima, uz to doga|aji 160 po pravilu celokupnih dela, svedo~i o tome. Svi ti prevodi, sla`u se poznavaoci, manje ili vi{e su neuspeli, svi su samo nastojanje da se koliko-toliko pribli`e originalu. U Predgovoru pomenutoj Antologiji novije nema~ke lirike i Oto Bihalji-Merin je skrenuo pa`nju na tu okolnost: “Sa mnogo u`ivljavanja i gotovosti okrenuli su se prevodioci Rilkeu. Pa ipak, jedva da su ekvivalentne te slike i, ti simboli i metafore, izdvojene iz muzikalno-zvu~ne sfere Rilkeovog jezika”. Osnovna te{ko}a le`i u rafiniranoj jezi~koj strukturi. Rilke je, po op{tem uverenju, najnema~kiji od svih modernih pesnika nema~kog jezika, koji je mogu}nost gra|enja apstraktnih substantiva doveo do neslu}enih granica i time pro{irio dimenzije lirskog, kao pre njega samo Gete i Helderlin. Ono {to va`i za velike evropske jezike, va`i u jo{ ve}oj meri za srpskohrvatski. I za na{e prevodioce Rilkev jezik bio je nedosti`an. Samo u periodu od 1908. do 1941. oku{ala su se 24 prevodioca na Rilkeovim tekstovima, bez vidljivijih rezultata. U raspravi o recepciji Rilkea u hrvatskoj knji`evnosti Zdenko [kreb, sigurno jedan od najpozvanijih, govori o Krle`inim i Cesari}evim prevodima Rilkea kao najboljim, ali prelaznu ocenu ne dobijaju ni oni. Krle`ina mo}na individualnost i njegova privr`enost ekspresionisti~kom patosu ostavili su suvi{e vidljive tragove na Rilkeovim strofama, dok Cesari}, uprkos visokom nivou lirskog izraza, ume}u i ukusu, nije uspeo. Pred o~iglednom prevodila~kom nemo}i i tolikim odupiranjem teksta [kreb postavlja pitanje “da li je to uvek krivica prevodilaca”. Razlozi za dotada{nje neuspehe objektivne su prirode: kriv je, smatra [kreb, nerazvijeni jezik, odre|ena lirska tradicija i nedostatak rafiniranog stila. Rilkeov pesni~ki izraz je jedinstven i prepoznatljiv, a prevodima nedostaje ta prepoznatljivost. Me|utim, zaklju~uje [kreb, jedan “nadmo}an talenat” kakav je @ivojinovi}ev, uspeva da prevlada sve te{ko}e. Laskavi sud uglednog germaniste samo je jedan me|u mnogima. Jednodu{na ocena je glasila da je @ivojinovi} svojim prevodima demantovao uverenje po kome je Rilke neprevodiv i da mu je po{lo za rukom da Rilkea ispeva na srpskom jeziku. Ako su se prevodi Rilkea i grani~ili sa neverovatnim, za zna~aj prevoda Geteovog Fausta te{ko je na}i prave re~i. I u zemljama sa mnogo bogatijom prevodila~kom tradicijom prevodi zna~ajnih dela svetske knji`evnosti do~ekuju se sa posebnim interesovanjem, a uspeli prevodi ostaju kao zna~ajan datum kulturne istorije. Sudbina najzna~ajnijeg Geteovog dela na stranim jezicima pri~a je za sebe i mali je broj prevoda koji va`i za uspele. I prevodi na srpskohrvatski imaju svoju istoriju, koja je u stvari istorija neuspelih prevoda. Ona po~inje 1837. prevodom jednog odlomka, a poslednji prevod oba dela iz 1951. @ivojinovi} je nazvao “karikatura dela”. U studiji, posve}enoj prevodima Fausta iz 1970, Miljan Moja{evi} je izlo`io istoriju dotadanjih prevoda, domete pojedinih prevodilaca, osnovne te{ko}e sa kojima se susre}u i razloge neuspeha i utvrdio da “jo{ nemamo prevod Fausta, za koji bi se moglo re}i da pripada klasi~nim delima prevodne knji`evnosti”. A u predgovoru proznom prevodu “Fausta” Ognjana Radovi}a iz 1979. Moja{evi} pi{e da na{i

prevodioci nisu postigli ni ono {to je bilo mogu}e a kamoli “nemogu}e”. doga|aji 161 Da se ideal klasi~nog prevoda mo`e dose}i i posti}i “nemogu}e” uverio nas je prevod Branimira @ivojinovi}a. Najve}e delo nema~ke knji`evnosti po prvi put se moglo ~itati na srpskom jeziku. Erih Ko{, i sam odli~an poznavalac nema~ke knji`evnosti, pisao je sa odu{evljenjem: “To je”, smatra Ko{, veliki, `ivotni posao, i kulturni podvig koji se ni u razvijenijim kulturnim sredinama ne de{ava ~esto. Porede}i ovaj prevod sa ranijim, imam utisak da je njime ne samo jedno veliko delo svetske knji`evnosti pribli`eno i onim na{im ~itaocima koji nisu u mogu}nosti da ga upoznaju u originalu, ve} i da je metrom, versifikacijom, slikama i izrazom, Geteov Faust, @ivojinovi}evim prevodom, uveden u na{u knji`evnost”. Ne sme se zaboraviti ni @ivojinovi}ev udeo kao prire|iva~a prvog izdanja Geteovih Odabranih dela na srpskohrvatskom jeziku koje je nastalo, kako stoji u Pogovoru, “kao na{ skroman doprinos obele`avanju stopedesetogodi{njice smrti ~oveka koji je na{u kulturu zadu`io izuzetno, kao malo koji drugi veliki knji`evnik”. To, kako po izboru tako i po komentaru uzorno ra|eno izdanje potvrdilo je da je, me|utim, ono {to je odavno javna tajna – da je Geteova lirika tvrd orah i za najbolje prevodioce. Dosada{nji prevodioci na srpskohrvatski, a bilo je me|u njima i velikih pesnika i velikih prevodilaca, uspeli su samo delimi~no. Stihovi u kojima je lirsko, kako ga je shvatala nema~ka klasi~na i romanti~arska knji`evnost, do{lo najvi{e do izra`aja, gde je jedinstvo zna~enja re~i i njihove muzike nerazre{ivo ostvareno, bili su i ostali samo retko prevodivi. Tu ~injenicu signalizira ve} i @ivojinovi}ev izbor Geteovih pesama iz 1977, a ni izdanje iz 1982. je ne demantuje. Sre}nih izuzetaka ima i ovde. Pred prevodom Trilogije strasti, Orfi~kih iskonskih re~i, Rimskih elegija i naravno, ne samo njih, bledi sve dosad poznato, a Geteova umetni~ka re~ dobila je adekvatan izraz. Ipak, spisak neprevedenih lirskih remek-dela, pogotovu iz stvarala{tva kasnijih godina, znatno je du`i. Ciklus Zapadno-isto~ni divan, koji prema mnogim istori~arima knji`evnosti, po {irini i zna~enju pitanja koja pokre}e, kao i po virtuoznosti umetni~kog zahvata, me|u Geteovim delima zaostaje jedino za Faustom, objavljen 2004. u okviru Geteovih sabranih dela u 14. knjiga, samo je potvrdio da ni @ivojinovi} sa trenutnim mogu}nostima srpskog jezika nije u stanju ni{ta da uradi. ^ak i u sasvim kratkom prikazu @ivojinovi}evog rada mora se na}i mesta za knji`icu pesama iz 1989. nema~kog kontroverznog pesnika, ozna~enog kao “evropski doga|aj i nema~ki skandal”. Re~ je o Hajneu, pesniku naj~e{}e prevo|enom na srpski, uz to sa najmanje uspeha. Hajneovi stihovi, s jedne strane verni lirskoj tradiciji, s druge poznati po tome {to su bitno pro{irili izra`ajne mogu}nosti lirskog izraza, prepoznatljivi po preplitanju pateti~nog i prizemnog, ironi~nog i iskrenog, prividno jednostavni, u su{tini rezultat visoke artificijelnosti, pokazali su se na~elno neprevodivim. Nastojanja da se preko jezi~kih ekvivalencija, preko pojedina~nih segmenata stiha, bilo da je re~ o zvuku, ritmu, semantici ili rimi, do|e do Hajneovog, u nema~koj knji`evnosti jedinstvenog stiha, bili su osu|eni na neuspeh. U @ivojinovi}evom relativno malom izboru, koji sadr`i ne{to vi{e od 80 pesama, Hajne je ispevan na srpskom. @ivojinovi} primenjuje postupak koji se u prevodima Rilkea pokazao doga|aji 162 kao jedino mogu}: `rtvovani su pojedini segmenti stiha, ali u novospletenim strofama sa~uvana supstanca. Ne treba nagla{avati da taj postupak daje rezultate samo kod prevodilaca koji sa somnambulskom sigurno{}u odlu~uju o tome {ta je dozvoljeno `rtvovati od originala, a {ta ne da bi sa~uvana ostala estetska ubedljivost teksta. Izbor iz Hajneovog opusa ne mo`e se oceniti druga~ije nego kao prekretnica u recepciji poslednjeg velikog pesnika nema~ke romantike. Iste godine pojavio se i prevod Ni~eovog Zaratustre i nai{ao na neobi~no dobar prijem. To ne iznena|uje, jer glavno i najpoznatije Ni~eovo delo, koje je kod nas ve} dva puta bilo prevo|eno (prevodioci su bili Milan ]ur~in i Danko Grli}), nije samo velika zagonetna knjiga filozofije i poezije nego i “osobena jezi~ka tvorevina”, koja je i ~itaoce, a u jo{ vi{oj meri prevodioce stavljala na velika isku{enja. Karakteristike tog jezika predmet su razmatranja i Mihaila \uri}a u pregovoru Zaratustri. Ni~eov jezik, pi{e \uri}, odlikuje se “sve`inom i poletno{}u, ogromnom izra`ajnom snagom, neiscrpnim bogatstvom ritmi~ko- metafori~kih elemenata... Jezik Zaratustre ukida razliku izme|u mi{ljenja i pevanja utoliko {to nosi i omogu}uje njihovo zajedni~ko delovanje. U njemu se zbiva jedinstveno kazivanje: mi{ljenje se nadahnjuje pevanjem, a pevanje odjekuje u mi{ljenju. Tom jeziku je svojstven stil munjevitih asocijacija i suptilnog simboli~nog posredovanja. On ~esto pribegava paradoksalnim obrtima, zahvata u dubinu tako {to ostaje na povr{ini, predo~ava ono najdalje tako {to upu}uje na ono najbli`e. Taj jezik govori takore}i sam od sebe, ne}e da ka`e ni{ta drugo osim ono {to govori”. Danilo Basta, koji prikazuje Ni~eovo delo u novom prevodu, postavlja pitanje koje se name}e samo od sebe: “Koliko li se truda i ume}a mora ulo`iti da bi Zaratustra po~eo da misli i peva na nekom drugom jeziku nego {to je nema~ki!? I kakvim to zahtevima mora udovoljiti onaj koji se lati prevo|enja Zaratustre!? I Milan ]ur~in, pesnik i germanista i Danko Grli}, esteti~ar i poznavalac Ni~ea, uspeli su samo delimi~no u tom poslu. Tek se najnoviji prevod, Bastina je ocena, “uzvinuo do originala, do njegovog silovitog i preobilnog jezika, do ritma i slikovitosti Zaratustrinog misaonog pevanja i pesni~kog mi{ljenja. Zato nije u pitanju jedan samo nov celovit prevod slavnog Ni~eovog mislila~ko-pesni~kog dela na na{ jezik. Pone{to vrednije i trajnije: Zaratustra sada misli i peva iz bogatstva srpskog jezika. Kad ne bi znao da u rukama ima prevod, ~italac bi mogao poverovati da je Zaratustra napisan na tom jeziku. Plod je to istinskog prevodila~kog ume}a i ogromnog prevodila~kog iskustva Branimira @ivojinovi}a”. Ko pro~ita ove redove mo`e pomisliti da se preteralo u pohvalama; ko uporedi prevod sa originalom ne}e tako misliti. Sa ovakvim i sli~nim mi{ljenjima moglo bi se nastaviti. Ali i ovaj redukovan prikaz prevedenih dela i mi{ljenja o njima dovoljan je da se stekne predstava o zna~aju rada Branimira @ivojinovi}a. On va`i ne samo kao izuzetan prevodilac nego, pre svega, kao prevodilac hermeti~nih i te{kih autora ~ije tekstove pre njega niko nije uspe{no preveo i kojima je zapravo samo on bio dorastao. To sigurno i nije sasvim pogre{no i dovoljno je podsetiti na Getea, Helderlina, Hajnea, Rilkea, Trakla, Celana – pesnike ~ija je dela prevodio. Ali

me|u prevodima Branimira @ivojinovi}a postoje i tekstovi za koje je uvre`eno doga|aji 163 mi{ljenje da pripadaju autorima koje je lako prevoditi, autorima relativno skromne leksike i nerazu|ene sintakse. Jedan od takvih tekstova je istovremeno i jedan od tekstova iz samog vrha prozne knji`evnosti 20. veka: “Kad se Gregor Samsa jednog jutra prenuo iz nemirnih snova, ugledao je sebe u postelji pretvorenog u ogromnu bubu. Le`ao je na le|ima, oro`alim poput oklopa, i video svoj trbuh, zasvo|en i mrk, podeljen na otvrdle lukove; na vrhu trbuha se jedva jo{ dr`ao pokriva~, gotovo da sasvim sklizne. Njegove mnoge no`ice, jadno tanu{ne u pore|enju sa ostalim telom, bespomo}no su mu treperile pred o~ima”. Nema ~itaoca koji nije ostao u nedoumici nad tekstom pra{kog autora. Tuma~i ove proze, koja se logi~no ne mo`e razlo`iti, sla`u se u jednom: ukazuju na tesnu povezanost izme|u jezika i teme. O~igledno je da Kafka ima ogromno poverenje u jezik, jer isklju~ivo njime name}e ~itaocu svoju temu. Empirijski apsurdan doga|aj ne opisuje se kao ne{to izuzetno, uzbudljivo, ili neshvatljivo, ve} kao ne{to {to spada u oblast svakodnevnog i rutinskog. Bez emocija i komentara, jezikom protokola Kafka neutrali{e neverovatan doga|aj i ne ostavlja ~itaocu mogu}nost da ono {to se desilo ne prihvati kao realnost. Ispri~an nekim drugim jezikom, makar za nijansu kitnjastijim, Kafkin tekst ne bi bio ono {to jeste – jedan od najoriginalnijih tekstova 20. veka. Takav tekst zahteva i od prevodioca posebnu pa`nju. Dovoljna je pogre{na stilska ravan, prejak ili preslab izraz i Kafkina proza gubi svoju osobenost. Prevodilac se kre}e uskom stazom i nema manevarskog prostora. Kod tradicionalno utemeljene proze lako je zamislivo vi{e, naravno ne i neograni~eno dobrih prevoda, kod Kafkinih tekstova ili tekstova sli~ne stilske orijentacije te{ko je zamisliti ve}i broj dobrih re{enja. Nije na odmet uz dijalog o tzv. “te{kim” i “lakim” tekstovima podsetiti na jednu opasku Branimira @ivojinovi}a: “Jednostavan izraz najte`e je prevesti. Srazmerno je lako iza}i na kraj sa baroknim stilom, sa piruetama, sa marinistima i svim drugim maniristima, ali re~enica kao {to je, na primer: On u|e, pozdravi se i sede za sto – zadaje zaista neopisive muke. Tip re~enice koja po @ivojinovi}u “zadaje zaista neopisive muke” sigurno ne bi bilo te{ko na}i kod Kafke. Kafkina proza zapravo i ima samo taj tip re~enica. Maks Brod je zabele`io da je Kafka preciznom formulacijom Huga fon Hofmanstala “miris vla`nog kamenja u ku}nom tremu” bio fasciniran. Kritika koja je od po~etka sa ogromnim uva`avanjem pratila prevode Branimira @ivojinovi}a i skretala pa`nju na va`nije ili obimnije prevode, propu{tala je da istakne jednu dimenziju njegovog rada, koja, istina, nije lako uo~ljiva, ali koja se, pogledaju li se ti prevodi ne{to detaljnije, ipak ne mo`e prevideti. Re~ je o jeziku na koji @ivojinovi} prevodi i na kome on posebno insistira. Pada u o~i da nema verovatno ni jednog intervjua sa njim u kome on nije podvukao zna~aj jezika na koji se prevodi. Teku}a kritika u tome nije zapazila ni{ta neobi~no, videla je u tome ono {to je oduvek znala – poznatu ~injenicu da je osim talenta i besprekornog znanja jezika sa kog se prevodi, naravno i velike op{te kulture, neophodno i znanje jezika na koji se prevodi. I tu su uzroci izvesnih nesporazuma. Jer ono {to @ivojinovi} misli isti~u}i va`nost jezika na koji se prevodi, ova uop{tena konstatacija samo deklarativno pokriva. @ivojinovi} od prevodioca o~ekuje poznavanje jezika koje daleko doga|aji 164 prevazilazi uobi~ajene predstave o znanju jezika. Jezik za njega nije jezik samo jednog istorijskog trenutka, bez obzira na njegovu razvijenost, jezik ima i svoju sinhronu i dijahronu dimenziju. Samo prevodilac koji raspola`e sveukupnim jezikom sada{njosti i pro{losti u stanju je da se uspe{no ponese sa knji`evno{}u jednog drugog i druga~ijeg naroda i njegovim iskustvima kroz istoriju. “Da bi se dobro prevodilo”, nagla{ava @ivojinovi}, mora se dobro poznavati svoj jezik. Potrebno je znati i na{ arhai~ni izraz, pa i na{e dijalekte, zna~i, trebalo bi ~itati ne samo Du~i}a i Raki}a i Zmaja nego i na{e stare dubrova~ke pisce, regionalne pisce, kajkavske pesnike, savremene i stare, i regionalne i neregionalne da bi se nekako do{lo u kontakt sa jezikom koji koristimo. Bezmalo bih smeo da tvrdim da je va`nije poznavati svoj jezik nego strani. Na{ jezik je ona glina koju me{amo i moramo dobro znati od ~ega se ona sastoji. Mnoge stvari ne bi mogle da se prevedu kad ne bi bilo sinonima. A vi ih sve morate znati, imati u glavi, a ne tra`iti ih, lutaju}i po re~nicima”. Ko pro~ita bar najva`nije @ivojinovi}eve prevode lako }e se uveriti da njemu doista stoji na raspolaganju jezi~ki fond kakav se mo`e na}i samo kod na{ih najboljih pisaca. Tome treba dodati i njegovu besprekorno doteranu re~enicu. Ali postoji jo{ ne{to. Srpski jezik na koji se danas prevodi i kojim se prati ono {to se de{ava u oblasti svetske knji`evnosti, jezik je razli~it od onog koji je @ivojinovi}eva generacija zatekla u trenutku kada je stupala u knji`evnu javnost. Izuzetno osetljiv na pitanja jezika, on }e se u jednom intervjuu osvrnuti i na razvoj jezika: “Srpski se jezik u nekoliko poslednjih decenija ustalio. U isto vreme postao je prilagodljiviji. Tek sada se mogu prevoditi knjige kako valja. Srpski jezik je poslednjih 150 godina do`iveo buran razvoj ... Danas je srpski jezik u stanju da izrazi prakti~no sve tanane nijanse stranog knji`evnog izraza ukoliko zanemarimo neke daleke jezike i amerikanizme; {ta je on danas kadar da u~ini, to je, pre svega, zasluga generacija prevodilaca i, razume se, knji`evnika. Starijim je generacijama prevodilaca bilo veoma te{ko – oni su kr~ili put, a mi sada velikim delom `ivimo od njihovih pronalazaka”. Mo`e se, naravno, re}i da nema nijednog jezika koji stagnira u svom razvoju. Ipak, u ovom slu~aju radi se o dalekose`nijim promenama. U tim promenama, i to je ono {to u dosada{njim kriti~kim osvrtima nije dovoljno uo~eno, @ivojinovi} je u~estvovao svojim prevodima. Svojim radom, prevo|enjem zna~ajnih dela nema~ke knji`evnosti, on je doprineo ne samo {irenju na{eg op{teg duhovnog horizonta nego je, ukoliko se takve stvari i mogu razdvojiti, {irio i mogu}nosti srpskog jezi~kog izraza. Te{ko da je jedan prikaz rada Branimira @ivojinovi}a u stanju da ~ak i pobroji sve ono {to je on uradio i kako je uradio. Samo pomenuti prevodi Helderlina i Trakla zaslu`uju posebne prikaze i analize. Prevod Celana doneo je @ivojinovi}u, i da ni{ta drugo nije uradio, ugled i priznanje. Isto va`i i za prevod ~uvenog romana Roberta Muzila, ^ovek bez osobina. Na kraju se mora postaviti pitanje: {ta je to {to karakteri{e @ivojinovi}a kao prevodioca, {ta ga ~ini prepoznatljivim, {ta ga razlikuje od drugih prevodilaca. U jednom od svojih kriti~kih osvrta na prevodila~ki posao @ivojinovi} je u

izvesnom smislu sam odgovorio na ovo pitanje. Pored dobrog znanja jezika sa doga|aji 165 koga se prevodi i na koji se prevodi, ka`e @ivojinovi}, pored op{te kulture i knji`evnog talenta prevodila~ki posao ima jo{ jednu stranu – eti~ku. To je ono bezuslovno po{tovanje umetni~ke re~i bez kojeg nema rezultata. Te`nja prevodioca da se istakne, da prenebregne ovaj osnovni postulat “duboko je neeti~ki ~in” i dovodi “najbr`im putem” do suprotnog rezultata: “do apsolutnog izneveravanja autora, sve i kad u prevodu ne bi bilo nijedne materijalne gre{ke”. Ovaj ovako formulisani kredo Branimir @ivojinovi} po{tuje. Rigorozno i dosledno uva`avanje umetni~ke re~i osnovna je karakteristika @ivojinovi}evih prevoda. On originalu ni{ta ne dodaje, niti oduzima, on ga ne parafrazira, on za njega nalazi adekvatan izraz. Ako ne mo`e da ga na|e, on ne prevodi. Simptomati~no je da me|u njegovim prevodima nema Hajneove “Lorelaj”, sigurno jedne od najpoznatijih pesama na nema~kom jeziku, uz to pesme koja je nebrojano puta bezuspe{no prevo|ena na srpski. @ivojinovi} se i po tome razlikuje od ostalih prevodilaca {to nema lo{ih prevoda. Treba samo pomisliti kako bi izgledala nema~ka knji`evnost u na{em kulturnom prostoru bez prevoda Branimira @ivojinovi}a pa shvatiti zna~aj i ulogu njegovog prevodila~kog rada. Bez superlativa se ne mo`e pisati o prevodiocu Branimiru @ivojinovi}u.

Dolores Kalo|era Petrovi}:

Bibliografija Branimira @ivojinovi}a povod je na{eg dana{njeg susreta, ali pravi razlog je @ivojinovi}evo grandiozno delo. Branimira @ivojinovi}a nisam poznavala, ta~nije – moram sa zadr{kom re}i: nisam ga nikad li~no upoznala. Me|utim, `ivot nekad sklopi okolnosti i spoji sudbine na nenadan na~in. Kao dete stanovala sam u zgradi u kojoj je stanovala porodica @ivojinovi}, Bane sa svojom porodicom i njegov otac Velimir. Bila sam dete i, naravno, ne pamtim Baneta, pamtim njegovo ime na po{tanskom sandu~etu i pamtim to da je moj otac vrlo rado recitovao Prometeja u prevodu Velimira @ivojinovi}a. Kasnije, na studijama francuskog jezika i knji`evnosti, ne treba ni da ka`em da sam se i ja, kao i svi studenti, sretala sa Banetovim prevodima Bodlera i drugih francuskih pesnika. A onda, kako sam ~itav svoj vek provela u bibliotekarstvu na specijalizovanim poslovima bibliografske obrade i ure|ivanja kataloga, bez Banetovog imena tu se nije mogao zamisliti nijedan katalog, nijedan prikaz, jer gotovo svakodnevno ste negde nailazili na njegovo ime. On je posle ~etrdesete godine u svakoj godini pone{to izdavao, i to ne tek ne{to, ~uli ste {ta je to. On je svuda bio prisutan. Prosto me je njegovo ime pratilo ~itavog veka. Pre nekoliko godina dobila sam zna~ajan zadatak izrade Geteove bibliografije, Geteovih dela na srpskom jeziku, opet je to bio susret sa Branimirom @ivojinovi}em. Ni tada ga nisam li~no upoznala, komunicirali smo preko posrednika, i njemu i meni dragog profesora Krivokapi}a. Dobila sam doga|aji 166 rukopisne ispise Banetovih bele`aka, koje je on u toku svog rada prikupljao o Geteu i drugim piscima. Ti njegovi bibliografski zapisi otkrili su mi jednog pedantnog, sistemati~nog ~oveka strastvenog tragaoca za predmetom svoga rada, i to mi je, naravno, veoma mnogo pomoglo u prikupljanju gra|e i radu na Geteovoj bibliografiji. I ne samo to, nego je i na~in na koji je pregledao prvu verziju, primedbe koje je dao, na~in na koji mi je sugerisao kako da uradim predmetni registar bio takav da sam ja morala odustati od krutih bibliografskih pravila i prihvatiti njegove naprosto genijalne ideje, jer je poznavao Getea, i Geteov `ivot i Geteovo delo. On je dao koncepciju koja je mnogo prihvatljivija od one koju sam ja bila profesionalno zamislila. Naravno da se onda sasvim prirodno nametnulo da Bane bude i koautor te velike bibliografije o Geteu. I eto tako, zajedni~ki smo izdali jednu va`nu knjigu a da se ni tada nismo upoznali. Na`alost, on nas je posle nekoliko godina napustio. Ideja za njegovu bibliografiju do{la je slu~ajno. U razgovoru sa mojom profesorkom i prevodiocem Danom Milo{evi}, pri~aju}i o dometima srpskog prevodila{tva, o tome koliko je ono istorijski obra|eno, ja sam spontano Dani rekla da mislim da bi za bilo koje istra`ivanje srpskog prevodila{tva za po~etak trebalo imati bibliografije bar najzna~ajnijih prevodilaca. Naravno, kad sam pomenula najzna~ajnije prevodioce, odmah smo i ona i ja pomislile na Baneta. Dana Milo{evi}, onako agilna, odmah je nazvala Drinku Gojkovi}, dogovori su pali vrlo brzo i vrlo lako, i moram zahvaliti urednici na vrlo va`noj podr{ci, na strpljivosti, jer nije morala znati koliko je to mukotrpan i dugotrajan posao. Faze rada su slede}e. Prva je prikupljanje gra|e, {to je i najzanimljiviji deo bibliografskog rada, jer tada se u stvari upoznaje predmet kojim se bavite. Naravno da se po~inje od izvora kakav je bibliografska baza Narodne biblioteke, ona je danas vrlo dobro ure|ena, ima dva miliona zapisa, i to je osnova od koje sam po{la. Recimo, zanimljivo je to da je u bibliografskoj bazi Narodne biblioteke Bane zastupljen sa nekih ~etiristo i ne{to bibliografskih jedinica. Bibliografija koju danas predstavljamo ima osamsto pedeset dve jedinice. Naravno, dobro je rekla Jelena Staki} da to nije odlu~uju}e i bitno u proceni Banetove vrednosti. Ali, ja kao bibliograf, a bibliografi su vrlo formalizovani ljudi, taj broj ne mogu da prenebregnem. Prikupljanje gra|e nastavilo se ne samo preko baze Biblioteke nego sam dobila i bibliografije koje je sam Bane izradio. On je pomno bele`io rezultate svoga rada, {to pokazuje koliko ga je cenio. Zatim, tu su sadr`aji ~asopisa, kumulativni registri na{ih ~asopisa gde se gra|a pronalazi. Kad se taj deo posla zavr{i, nastaje onaj vrlo neprijatan i te`ak posao provere podataka i dopune. Ta provera se radi pomo}u predlo{ka u ruci, odnosno pomo}u publikacija do kojih je ponekad vrlo te{ko do}i. Onda, za razre{avanje inicijala potrebno je ponekad komunicirati s novinarima, redakcijama; sve je to dosta komplikovano i tra`i mnogo vremena. Posle sre|ivanja tih podataka radi se koncepcija bibliografije. Kada je personalna bibliografija u pitanju, podrazumeva se da je ona sveobuhvatna i koncepcija se stvara prema osobi kojoj je posve}ena. S obzirom na razu|enost Banetovog rada nekako je bilo prirodno da zasnujem

koncepciju na ~etiri odeljka koji odra`avaju vrste Banetovog rada, zna~i, da doga|aji 167 raspored gra|e bude ne samo hronolo{ki – {to se podrazumeva u personalnoj bibliografiji, jer ona onda prati razvoj li~nosti – nego da bude prema vrsti odgovornosti. To zna~i da je poseban odeljak posve}en Banetu kao autoru, poseban kao prevodiocu, pa je zatim tu onaj tre}i, tako|e va`an, gde se prikazuje Bane kao prire|iva~, recenzent, urednik – to su poslovi koji se ~esto zanemaruju, ali u kojima je Bane tako|e pokazao svoju veli~inu i svoju doslednost. ^etvrti odeljak ~ine prilozi o Banetu @ivojinovi}u, jer o njemu je dosta pisano. Po{to se napravi koncepcija, prikupljena gra|a se sla`e, odnosno pravi se konstrukcija na osnovu gra|e, a prema koncepciji. Da bi se mogla koristiti bibliografija, izra|uju se registri, vide}ete da je tu registar autora koje je Bane prevodio, a zatim registar autora koji su o Banetu pisali. I na kraju, smatrala sam da je veoma va`no dati hronologiju Banetovog `ivota, jedan nacrt te hronologije dobila sam od Banetovog sina Dejana @ivojinovi}a. Toliko je to bilo zanimljivo, toliko je to Bane napravio sam za sebe, da sam se dugo mu~ila {ta da promenim i da li uop{te ne{to da menjam. Jer hronologija kako ju je on zamislio – to je on, toliko je mnogo o njemu otkrivala da mi je bilo `ao da bilo {ta menjam. Tu se videlo koliko je njegov `ivot u stvari njegov rad; on je naveo ne samo sve porodi~ne doga|aje, od ra|anja dece, ven~anja, smrti roditelja, nego i sva njegova kretanja po svetu i zemlji; bele`io je svaki korak. U toj hronologiji je veoma va`no {to su tu navedena prva izdanja njegovih prevoda i dela, jer se druk~ije ne mo`e lako pratiti koja su izdanja bila prva. Zna~i, sve je bele`io, i nagrade, ali je najmanje obuhvatio svoje kretanje kroz dr`avnu slu`bu, za to je dao vrlo {ture podatke, tako da sam ih sama prikupila, istra`uju}i arhiv Filolo{kog fakulteta. I tako je bibliografija privedena kraju. Dizajn ste i sami videli, o tome }e govoriti dizajnerka. Mnoge moje kolege su zadivljene upravo dizajnom, jer je zaista druk~iji od svih do sada izra|enih bibliografija. Ne mo`e se re}i da personalna bibliografija vrednuje ne~ije delo, me|utim, ona omogu}uje vrednovanje dela u sredini u kojoj je stvarano i u vremenu u kome je stvarano. Osim toga, svojim upu}ivanjem na izvore ona skra}uje put pri raznim istra`ivanjima, u knji`evnoistorijskim i drugim studijama. Eto toliko. Sada bih podsetila na ono {to sam rekla na po~etku – da Baneta nisam li~no poznavala i da sam to rekla sa zadr{kom. ^ini mi se da posle ovolikog rada na njegovom delu ipak mogu re}i da sam ga na neki na~in i poznavala.

Mia David

Ja sam ovde verovatno jedina osoba kojoj ovo nije profesija i zato imam potrebu da, osim o dizajnu, ka`em ne{to i o tome na koji na~in je mene ova knjiga dirnula, a dirnula me je tako {to, kad me je Drinka pozvala da ovo doga|aji 168 radim, uop{te nisam shvatila {ta treba da uradim. Za mene je bibliografija ne{to {to dolazi posle seminarskog rada, pa magistarskog, pa doktorskog, i uop{te mi nije bilo jasno kako takvo ne{to treba da bude knjiga. Mislila sam da }e mi zadatak biti da je razvu~em, da bi izgledala {to ozbiljnije. I mada se bavim ovim poslom i umem da procenim koliko strana bude u prelomu, ovde nikakvu predstavu nisam imala jer nisam mogla da shvatim da ne{to {to je bibliografija mo`e da ima ovoliko strana. I tek po{to smo ozbiljnije u{li u rad na ovoj knjizi, shvatila sam koja je veli~ina ovog ~oveka, i s obzirom na sve ono {to znam i na ~emu sam odrastala kao ~italac, shvatila sam u kojoj meri je posao prevodioca zna~ajan za to kako do`ivljavamo knji`evnost. Sa stanovi{ta moje profesije, u ovom slu~aju dizajnerske, postoje dva segmenta, jedno je da dizajn treba da ima upotrebnu vrednost, a s druge strane, u vremenu u kome `ivimo kada je sve dizajn i naj~e{}e maskira rupe i praznine u zna~enjima, za mene je u dizajnerskom smislu mnogo ve}i izazov bio da napravim knjigu koja se lako konzumira. S druge strane, bilo mi je va`no da to bude objekat koji `elite da imate i da ga ~uvate zbog toga {to ovo nije uobi~ajena vrsta gra|e... obi~no se ovakve knjige ne dizajniraju. Jako mi je ~udno {to me svi hvale, jer vam se to u ovom poslu, kad radite kao dizajner, retko de{ava. Bilo mi je veliko zadovoljstvo i nadam se da je ovo zaista prva knjiga koju smo uradili i da }e ih biti jo{ mnogo.

Drinka Gojkovi}: Kov~eg s blagom Branimira @ivojinovi}a* Bibliografija Branimira @ivojinovi}a, autor: Dolores Kalo|era-Petrovi}, dizajn: Mia David, izdava~: Udru`enje knji`evnih prevodilaca Srbije, biblioteka mostovi / edicija prevodioci, Beograd 2009. Krajem avgusta, na drugu godi{njicu smrti Branimira @ivojinovi}a, Udru`enje knji`evnih prevodilaca Srbije objavilo je, kao prvu knjigu novog izdava~kog projekta biblioteka mostovi / edicija prevodioci, celokupnu bibliografiju ovog umetnika re~i. Personalnih bibliografija je u na{oj kulturi relativno malo, a prevodila~kih me|u njima jedva da uop{te ima. Iako se kod nas mnogo prevodi, prevodila{tvo je nepomerljivo u{an~eno na marginama kulture. Teorijska refleksija je sporadi~na i slu~ajna, javna recepcija obele`ena previ|anjem i poricanjem stvarala~ke komponente prevodila~kog posla, briga o kulturi prevo|enja tek minimalno iznad nule, a mesto prevodilaca na kulturnoj mapi dru{tva neuo~ljivo. Iako je u tom pogledu Branimir @ivojinovi}, dobrim delom, izuzetak, ipak tek ova odli~no organizovana,

* Tekst je napisan za dnevne novine, gde jo{ ~eka objavljivanje. Donosimo ga umesto prigodnih

re~i D. G. na promociji. doga|aji 169 iscrpna Bibliografija Branimira @ivojinovi}a, ~ija je autorka magistar bibliotekarstva Dolores Kalo|era-Petrovi}, a koju je s punom sve{}u o zna~aju knjige dizajnirala Mia David i finansijski pomoglo Ministarstvo kulture (pro{log saziva) pru`a pun uvid u rasko{nu razgranatost njegovog rada. Bibliografija Branimira @ivojinovi}a jo{ jednom skre}e pa`nju na ovog izuzetnog stvaraoca, ali i potvr|uje onaj, sam po sebi razumljiv, a ipak nepriznat stav da je prevo|enje vitalni organ knji`evnog, intelektualnog i kulturnog razvoja. Knjigu ~ine tri segmenta: Bibliografija, Registri i Hronologija `ivota i rada Branimira @ivojinovi}a. Nose}i segment, Bibliografija, podeljen je na ~etiri odeljka, od kojih tri prikazuju a) autorski, b) prevodila~ki i c) prire|iva~ki- redaktorski-recenzentski rad Branimira @ivojinovi}a, dok se ~etvrti odeljak (d) odnosi na priloge o njemu. Bibliografija broji ukupno 852 jedinice. Centralni deo Bibliografije je prevodila~ki, sa ukupno 515 bibliografskih jedinica. Od toga su 324 jedinice monografske publikacije (dakle knjige) prevedene svetske poezije (uklju~uju}i sedam antologija svetske i nema~ke lirike), pripovedne proze, dramske knji`evnosti i humanistike. Prevedenih autora ima preko 350, registar po~inje imenom pesnikinje Ane Ahmatove, zavr{ava imenom pesnika Maksa Zidoa (nijedno slovo abecede nije “prazno”), a izme|u su najve}a imena pre svega nema~ke, ali i engleske, francuske, ruske... knji`evnosti i humanistike: Gete, [iler, [ekspir, Vijon, Helderlin, Novalis, Klajst, Hajne, Bodler, Ljermontov, Ni~e, Rilke, Burkhart, Trakl, Marks, Kafka, Muzil, Broh, Tomas Man, K.G. Jung, Ingarden, Paund, Mandelj{tam, Celan, ... U autorskom odeljku Bibliografija bele`i 4 zbirke lirike Branimira @ivojinovi}a i preko 150 njegovih tekstova o stranoj knji`evnosti i o prevodila{tvu (predgovori, pogovori, samostalni eseji o Merikeu, Rilkeu, Kafki, Brohu, Hajneu, Tomasu Manu, Kanetiju...), ali i o doma}oj knji`evnosti (Laza Lazarevi}, Stanislav Vinaver, Borislav Radovi}, Ljubomir Simovi}, Miroslav Josi}-Vi{nji}...). Odeljak o autorstvu B. @ivojinovi}a navodi, zatim, leksikografske i bibliografske radove Branimira @ivojinovi}a, sa ukupno 60 jedinica koje ~ine ~lanci u enciklopedijama, odrednice u jezi~kim re~nicima i re~nicima knji`evnih termina, i niz registara i hronologija. I najzad, prire|iva~ki, redaktorski i recenzentski @ivojinovi}ev rad predstavljen je u preko 60 jedinica. Ve} i ~isto numeri~ki pregled pokazuje da je `ivotno delo Branimira @ivojinovi}a ne{to veoma posebno. @ivojinovi}ev sredi{nji, prevodila~ki rad odavno je kod nas priznat kao vrhunski, ali ni njegov puni obim ni opseg @ivojinovi}evih filolo{kih znanja, talenata i ostvarenja bez ove Bibliografije ne bi javnosti mogli biti neposredno pred o~ima. Ako sad presko~imo retoriku divljenja (kako je sve to moglo stati u jedan jedini ljudski `ivot, itd.), dolazimo do klju~nog pitanja: {ta je budu}nost ovog i ovakvog opusa? Da li je ona tek u tr`i{noj upotrebljivosti @ivojinovi}evih prevoda, koja se svodi na poku{aje divljih novih izdava~a da po bagatelnoj ceni otkupe od naslednika prava na ponovno objavljivanje, ili ve} i sama Bibliografija nala`e odnos koji bi bio vi{e u skladu sa zna~ajem svega onoga {to se nalazi izme|u njenih korica? doga|aji 170 Ozbiljniji odnos podrazumevao bi bar dve stvari. Jedno je: arhiviranje ostav{tine Branimira @ivojinovi}a, i to tako da ona bude vidljiva javnosti i pristupa~na potencijalnim prou~avaocima @ivojinovi}evog dovr{enog i nedovr{enog dela (recimo, razli~ite re~ni~ke gra|e). Drugo je: razmatranje opusa Branimira @ivojinovi}a u okviru istorije i teorije prevodila{tva, knji`evnosti i kulture. Tu postoji ~itav niz pitanja, od onog vajkada{njeg, ali i dalje otvorenog, o konstitutivnim elementima izvanrednog prevoda, pa sve do onih sasvim savremenih, o “prevodljivosti kultura” i “izdava~kim politikama” nekad i sad. Ko ozbiljno pregleda Bibliografiju Branimira @ivojinovi}a, vide}e koliko impulsa ona daje za istra`ivanja u svakom od ovih smerova. Ho}e li ne{to od svega toga biti i realizovano, pitanje je koje u veoma velikoj meri zavisi od podr{ke glavnih doma}ih kulturnih institucija. U tom kontekstu, me|utim, treba pomenuti jednu bizarnu epizodu. Godine 2008. objavljena je u “Zavodu za izdavanje ud`benika”, dakle velikoj i zna~ajnoj dr`avnoj izdava~koj ku}i, prva Enciklopedija srpskog naroda. U toj Enciklopediji – ~iji kvalitet i princip izrade ovde nisu predmet razgovora – ne postoji odrednica o Branimiru @ivojinovi}u, a njegovi prevodi, uklju~uju}i i Geteovog Fausta, pripisani su, od strane Red. (redaktor? redakcija?), stru~njaku koji ne prevodi i na te prevode ne pola`e pravo (i njemu je, treba li re}i, time nanesena {teta). Bezobalni amaterizam ili zla namera? Mo`e li kultura koja dr`i do sebe mirno da pre|e preko toga? U vezi sa svim onim o ~emu je ovde govoreno, jedna stvar, dakle, ostaje nesporna: svojim odnosom prema Branimiru @ivojinovi}u i njegovom delu srpska kultura pokazuje koliko dr`i do sebe same.

Jelena Staki}, aktuelna predsednica Udru`enja knji`evnih prevodilaca Srbije, prevodi s francuskog i engleskog (preko sto knjiga: pripovetke, romani, esejistika, drame). Nosilac je najzna~ajnijih prevodila~kih nagrada, uklju~uju}i i Nagradu za `ivotno delo (2008), koju dodeljuje UKPS.

Mirko Krivokapi}, redovni profesor na katedri za germanistiku Filolo{kog fakulteta u Beogradu (sada u penziji), autor je niza tekstova o nema~koj knji`evnosti, prire|iva~ Izabranih dela J. V. Getea (zajedno sa Branimirom @ivojinovi}em) i nekoliko antologija nema~ke poezije.

Dolores Kalo|era-Petrovi}, magistar informacionih nauka i prevodilac. Najzna~ajnije bibliografije: Gete kod Srba i Crnogorca (zajedno sa Branimirom @ivojinovi}em) i Bibliografija Branimira @ivojinovi}a.

Mia David, arhitekta i dizajner, glavna urednica ~asopisa za arhitekturu i dizajn kvart, dobitnica nagrada za arhitekturu i dizajn na konkursima u zemlji i inostranstvu.

Drinka Gojkovi}, prevodi s nema~kog i engleskog. Od 1992. glavna urednica ~asopisa Mostovi. Dvostruka dobitnica nagrade ”Milo{ N. \uri}“, za: Celokupna dela Georga Bihnera (1989) i Leta. Umetnost i kritika zaborava Haralda Vajnriha (2008). doga|aji 171 Iz istorije prevodila{tva:

— Zdenko [kreb

— Tri pisma Branimiru @ivojinovi}u doga|aji

ZDENKO [KREB Zagreb

Vrlo po{tovani kolega @ivojinovi}u! Vi dobro znate da sam bezrezervni i duboki po{tovalac Va{ih prijevoda Rilkeove lirike, uvjeren da Vam na podru~ju srpskoga i hrvatskoga jezika nitko u tom poslu nije ravan. To sam onomad rekao i u Zagrebu; kad su se skupljali prilozi za Festschrift Britzu, tvorcu i organizatoru Lenau-Gesellschaft, nisam imao drugo, uzeo sam svoje predavanje s Rilke-Symposiuma i dodao usporedbu Va{ega i Mrkonji}eva prijevoda 8. elegije, ne daju}i sudova o op}oj vrijednosti Va{ih prijevoda, dr`e}i se samo navedenih stihova. I to je, mislim, dovoljno rije~ito. [aljem Vam ~itav Festschrift jer su ovaj put Austrijanci nadma{ili sami sebe: nikomu od Beiträgera ni separata, ni cijele Festschrift. Tako sam za najnu`nije potrebe nabavio pet komada, za te{ke {ilinge. Jedan {aljem Vama, kao znak iskrenoga i velikog po{tovanja – drugom nikom, pa molim da o tom ne govorite da ne bude uvrede. U Zagrebu dakako nikako ne}e biti zadovoljni. Hrvat, pa ovako izdaje narodnu stvar! Jesam Hrvat, ali i u Hrvatstvu i izvan njega cijenim samo kvalitet. U Zagrebu ste s velikim priznanjem spomenuli Cesari}eve prijevode Rilkea. Dakako, Cesari} ne}e napisati lo{ih stihova, ali to nije Rilke, to je Rilke prepjevan u Cesari}ev nerilkeovski, {tovi{e antirilkeovski stil. Drugo su njegovi prijevodi Goethea koji su doista kongenijalni. Srda~no pozdravlja

Zagreb, 8. apr. 1980. Zdenko [kreb 153 Zdenko [kreb Zagreb 2. V 1980.

Dragi kolega i prijatelju @ivojinovi}u! Hvala Vam, velika hvala na srda~nom pismu! Otkako ste me, long, long ago, Vi i – mislim kolegica Dragoslava* – jedne ve~eri u Beogradu pozvali na ve~eru na kojoj se razvio vrlo srda~an domjenak, ostali ste mi prirasli k srcu, a pogotovu kao na{ prevodilac Rilkea bez premca. Pa mi je zbog toga specijalno drago {to smo do{li u kontakt. Samo nemojte re}i da Mrkonji} prevodi u drugi jezik jer pored svih ve}ih i manjih razlika mi govorimo jednim jezikom, ina~e ne bih mogao tako duboko osjetiti Va{eg Rilkea, srpski prijevod. Nemojte govoriti ni o drugoj stilskoj razini, Mrkonji}ev prijevod nije Rilke. To je neka vrsta Interlinearversion. Svaka Vam ~ast {ta ste u~inili za Goethea, to je veliko djelo i velika Va{a zasluga. Fausta? Vjerujem da }e Vam po}i za rukom, iako Rilke i Faust ne idu skupa. Divim se bezrezervno prijevodima Baljmonta i Brjusova, ipak Brjusovu, s izvrsnim prijevodom Poova The raven, konac Fausta nije po{ao za rukom. To je, to, druga stilska razina. Uvjeren sam da }ete skinuti rukavice kojima ste nje`no milovali Rilkeov tekst. [to se ti~e zajedni~koga pothvata katedara, vrlo lijepe zamisli, zaboravljate da sam penzioner i ne vi{e ~lan katedre. U tom pogledu ne mogu vi{e slu`iti posrednikom. U Beograd se doista spremam, vjerojatno koncem maja, javit }u Vam svakako. Hvala Vam na laskavom pozivu na saradnju, nadam se da }e se ne{to na}i. Mnogo pozdrava dragom kolegi! Zdenko [kreb

Zagreb, 30. V 1982. Dragi Bane! Kad sam saznao da Va{em prijedlogu zahvaljujem poziv na beogradski ciklus, bilo mi je dvostruko drago: moje duboko po{tivanje Va{e li~nosti i Va{eg rada ne nosi na sebi nikakve sjenke. Hvala Vam! Slobodan** }e Vam predati primjerak zagreba~kog Oka gdje je predavanje ve} otisnuto; drago mi je {to je Zagreb tako brzo honorirao ~ast koju mi je Beograd iskazao svojim pozivom.

** Dragoslava Peri{i}, germanistkinja, profesor Filolo{kog fakulteta u Beogradu. ** Slobodan Gruba~i}, germanista, profesor Filološkog fakulteta u Beogradu. doga|aji 154 No u tom broju ima i ne{to drugo – da se zbog toga crvenim od stida pred vama? Da objasnim kako je do{lo do toga, a pisao sam to i Slobodanu. Nakon moje operacije na o~ima, 1965, upao sam u te{ku depresiju: kako }e i}i dalje? No, hvala Bogu, dosad je dobro i{lo. Najte`e je bilo u krevetu, prije zaspivanja i nakon bu|enja napadale su me te{ke misli. Da ih odagnam, legao sam sa {est sedam gnoma, i mu~io se da ih prevedem, gdjekad i mjesecima, pa i nakon godina znao sam se vra}ati starim problemima. Toga se ne{to nakupilo, dao sam to u ~ast Goetheovu Radakovi}u* s uputom da {tampa sve ili ni{ta. On je {tampao sve. Kako sam se usudio u javnost? Potakao me Cesari}, ne izravno, nego svojim prijevodima gnoma. On koji je, po mom sudu, svojim prijevodima ponekih Goetheovih pjesama, uspio da Goethe lirski zapjeva hrvatskim jezikom, on – njegove gnome nisu mi se svidjele. Gnoma u stihu, po mom sudu, ne treba one tajne lirske melodije koja se sastoji od sklada morfolo{ke strukture stihova i njezine ma koliko latentne semantizacije, a djelom od sklada afektivnih konotacija vokabulara – ona treba korektne stihove, a ja sam od malih nogu volio graditi stihove, i pojmovno-intelektualno isticanje u vokabularu, logi~ku semantizaciju. Mislim da to mogu, iako nesavr{eno, posti}i. Ne bi mi palo na um da dam u javnost prijevode lirike, to ne bi bilo nego rimovana proza! Priznajem Vas kao suca, pa plediram za olakotne okolnosti. Spomenuli ste mi izdanje Goetheovih djela – ako je to pod Va{om egidom, svakako ih `elim nabaviti, pa molim da mi knji`ara po{alje prospekt.

S iskrenim dubokim po{tovanjem pozdravlja Zdenko [kreb

Sje}ate li se na{e ve~ere, Dragoslava, Vi i ja? Ja je nisam zaboravio!

* Borivoj Radakovi}, knji`evnik, sedamdesetih i po~etkom osamdesetih godina pro{log veka urednik za knji`evnost u ~asopisu Oko; jedan od osniva~a (2000. god.) Festivala alternativne

knji`evnosti FAK. doga|aji 155 — Mr Nenad Tomovi}

— Prikaz jednog re~nika – Boris Hlebec: Standardni srpsko-engleski re~nik, Zavod za ud`benike, Beograd

U poslednjih nekoliko godina mnogi doma}i izdava~i poku{avaju da popune praznine u re~ni~koj literaturi i na tr`i{tu se mogu na}i mnogi re~nici, koji, na`alost, ne zadovoljavaju potrebe stru~nih i obi~nih korisnika. Doma}i leksikografi kao da previ|aju potrebu za dobrim srpsko-engleskim re~nikom, a re~nik o kome }e biti re~i u ovom tekstu uspe{no popunjava ovu prazninu. Beogradski Zavod za ud`benike uspe{no se uklju~uje na tr`i{te re~nika. Kada je u pitanju engleski jezik, osim dvosmernog osnovnog re~nika, koji je iza{ao pre nekoliko godina, Zavod se mo`e pohvaliti i jednim novim izdanjem – Standardnim srpsko-engleskim re~nikom dr Borisa Hlebeca, redovnog profesora Katedre za anglistiku Filolo{kog fakulteta u Beogradu. Re~nik sadr`i oko pedeset hiljada odrednica, koje obuhvataju i frekventne skra}enice, geografske pojmove, vlastita imena i jo{ neke pojmove koji doprinose njegovom kvalitetu. Kako sâm autor re~nika navodi, ciljna populacija mu nisu samo doma}i ~itaoci, ve} i oni kojima srpski jezik nije maternji. Svaka srpska re~ je akcentovana, a prate je oznaka za vrstu re~i, rod, specifi~nosti u promeni po pade`ima ili licu, stilisti~koj upotrebi i drugi bitni podaci. Novina je da se i kod nekih srpskih re~i navodi i izgovor, kao {to je slu~aj sa CD, gde je navedeno da se izgovara kao cêdê, ili e-mail, {to se izgovara kao imêjl. Ukoliko postoji bolji ili ~e{}i oblik srpske re~i (npr. mahala umesto mâla), autor upu}uje na odgovaraju}u odrednicu. Korpus srpskih re~i nije ograni~en samo na postoje}e re~nike srpskog jezika, ve} je autor koristio i korpus koji je sam sa~inio, pa su tako uvr{}ene i novije re~i, kolokvijalizmi, sleng, stru~ni termini i drugo, te se u re~niku lako mo`e nai}i na neologizme kao {to su i-mejl, rol-on (dezodorans), trejler, ili utenzilije. Povrh toga, re~i koje se naj~e{}e mogu na}i u knji`evnim tekstovima (arhaizmi, dijalektizmi i sl.) tako|e su uvr{}ene u korpus, tako da korisniku ne}e predstavljati problem da sazna zna~enja ili prevode re~i kao {to su alamunja, zmijugati, lacman, utrina ili u{ur. Analiziraju}i engleske prevode srpskih re~i, ~itaocu lako upada u o~i da se re~ koja se prema konotacijama i denotacijama poklapa sa srpskom re~ju {tampa masnim slogom, dok je opisni prevod obele`en belim slogom. Tako, recimo, glagol roknuti (na ispitu) autor prevodi engleskim flunk, koje tako|e pripada slengu i koristi se kao na{ odgovaraju}i glagol. Isto tako, na{a re~ kuca, koja se

koristi u razgovoru sa decom ili hipokoristi~ki, prevedena je engleskim re~ima knjige 151 doggy i bow-wow. Za oba jezika autor navodi kolokacije, odnosno podatke o tome kako se data re~ koristi i kombinuje, tako da re~nik ne predstavlja obi~an spisak re~i, ve} omogu}uje ~itaocu i da ih pravilno upotrebi i interpretira. Na primer, na{a re~ bujan mo`e se prevesti kao luscious, luxuriant, lush, abundant itd. Autor ovde navodi da se recimo lush koristi kada govorimo o biljkama, abundant kada govorimo o kosi i tako dalje, {to u velikoj meri poma`e onima koji se bave prevo|enjem na engleski. Primeri upotrebe su ~esto i kontekstualno ilustrovani, tj. navedena je cela re~enica koja sadr`i datu re~. Osim toga, ~italac mo`e dobiti i veoma detaljne informacije o svim zna~enjima re~i. Na primer, kod imenice iluminacija saznajemo da se ova re~ odnosi na osvetljavanje, ali i na ilustracije u starim rukopisima, iako u oba zna~enja doma}oj re~i odgovara engleska re~ illumination. Uz engleske re~i navedena je i njihova valenca, npr. da se dissatisfied koristi uz predlog with, unhappy uz about itd. Iako je re~nik prilago|en britanskom standardu upotrebe, u njemu se mogu na}i i ameri~ke varijante. Za razliku od ostalih doma}ih autora standardnih re~nika, profesor Hlebec posve}uje odgovaraju}u pa`nju i izgovoru engleskih re~i koje mogu predstavljati problem, te navodi njihovu transkripciju. Za transkribovanje engleskih re~i kori{}eno je standardno fonetsko pismo uz nekoliko manjih izmena primerenih potrebama korisnika. U dodatku re~nika nalaze se opisi engleske i srpske gramatike. Iako su oba opisa data na relativno malom broju strana, mo`e se re}i da sasvim valjano opisuju osnove gramatike oba jezika. Posle vi{e sati upotrebe re~nika u prevo|enju i pripremi nastave, autoru i izdava~u mogu se uputiti samo pohvale za ulo`eni trud, profesionalizam i stru~nost. Umesto op{irnijeg zaklju~ka, ovde }emo najaviti jo{ nekoliko re~nika istog autora koji }e obogatiti police prevodilaca i svih onih kojima su potrebni engleski re~nici. Na prvom mestu bi trebalo pomenutu enciklopedijsku verziju ovog re~nika, koja se ve} nalazi u {tampi. Enciklopedijski re~nik }e predstavljati oboga}enu verziju standardnog i ima}e oko sto hiljada odrednica, u koje }e spadati i vlastita i geografska imena, afiksi, afiksoidi, uz neka obja{njenja leksikonskog tipa, koja }e pomo}i strancima koji nedovoljno poznaju re~i specifi~ne za srpsku kulturu. Englesko-srpska verzija standardnog re~nika je u izradi, a o~ekuje se da }e biti gotov do kraja 2009. godine. Kona~no, prema re~ima autora, uskoro po~inje i izrada englesko-srpskog enciklopedijskog re~nika, koji }e dopuniti nedostatak priru~nika ovakvog tipa.

Nenad Tomovi} je lektor za predmet Savremeni engleski jezik na Katedri za anglistiku Filolo{kog fakulteta u Beogradu. knjige 152 — Ksenija Radulovi}

— Dramski kroki – od Indije do In|ije

Kratke, kra}e i najkra}e drame na svetu Priredio: Jovan ]irilov

knjige KOV, 2008.

Nastajanje teksta o knjizi Kratke, kra}e i najkra}e drame na svetu poklapa se s “javnim” otkrivanjem jo{ jednog talenta njenog prire|iva~a, Jovana ]irilova: talentom crta~a-karikaturiste. Naime, u Muzeju pozori{ne umetnosti Srbije nedavno je otvorena izlo`ba Moji savremenici u karikaturi – niz krokija li~nosti iz javnog `ivota, a ~iji je autor ]irilov. Mogu}no je i da se svaka od minijatura predstavljenih u ovoj knjizi mo`e posmatrati kao jedna vrsta krokija u dramskoj formi. Posle uspeha prve ]irilovljeve antologije Najkra}e drame na svetu (KOV, 1999), autor je objavio i sasvim novo izdanje, ovaj put preoblikovanog naslova. Treba podsetiti da je prva ovakva ]irilovljeva antologija prodata za svega nekoliko meseci, da su brojne, u njoj objavljene kratke drame, godinama kori{}ene za ispitne predstave na Fakultetu dramskih umetnosti. Materijal se, me|utim, time nije iscrpeo. ]irilov je u me|uvremenu prona{ao do tada neotkrivene male drame velikih autora (Arto, Andri}, Vinaver…), neka dela ponudili su sami da napi{u pojedini poznati pisci, a neke je i sam animirao – tek, pred nama je nova knjiga sastavljena od blizu pedeset dramskih minijatura raznolikih `anrova i prosedea. Kako antologi~ar sam navodi, njen bi podnaslov mogao biti Od Indije do In|ije, jer je prvi zastupljeni autor autor Amaru (8. vek) iz Indije, a poslednji Zoran Jovanovi}, iz In|ije (drame su pore|ane hronolo{ki, po vremenu nastajanja). Prvobitni naslov trebalo je da bude Jo{ kra}e drame, ali je, po{to u knjizi ima dela tekstualno i du`ih i kra}ih od onih u prvoj antologiji, ipak preformulisan. Me|u kratkim dramama, prednja~e one s evropskog kontinenta, ali tu su i minijature s Dalekog istoka. Pored autorskih dela, u antologiji su zastupljene i kratke narodne igre, posebno s na{ih podru~ja. Me|u zastupljenim autorima, pored pomenutih Artoa, Andri}a i Vinavera, prezentovani su i Laza Kosti}, @ari, Rilke, Zmaj, Majakovski, Brik, Breht, Borhes, Bernhard, [epard, Jelinek, Mamet… a od doma}ih i ex-jugoslovenskih savremenika Boro Dra{kovi}, Slobodan [najder, Sanja Domazet, Biljana Srbljanovi}, Zoran Jovanovi}… Pored drama poetsko-filozofskog iskaza, preovla|uju one s dru{tvenom i 148 ideolo{kom tematikom, ali i minijature vezane za dvadesetovekovni duh apsurda. Neke od minijatura imaju umetni~ku, a neke prevashodno dokumentarnu vrednost, ili, pak, predstavljaju za publiku novi, prili~no apartan podatak u odnosu na opus pojedinih poznatih autora. Kuriozitet je da je mnoge, s nekoliko jezika, preveo sam antologi~ar. Ozbiljan literarno-filozofski diskurs u dramskoj formi predstavlja, recimo, Dijalog izme|u prirode i Islan|anina italijanskog pesnika \akoma Leopardija (19. vek). Priroda, personalno, obja{njava Islan|aninu, kao predstavniku ljudskog roda koji be`i od svega, poku{avaju}i da na|e svoj mir, da svet nije ni stvoren zbog ~oveka: “Znaj, dakle, da sam u svojim delima... imala nameru za ne{to sasvim druga~ije nego {to je ljudska sre}a ili nesre}a. Kad vas mu~im na bilo koji na~in, ili ma kojim sredstvom, ja to ne zapa`am osim u veoma retkim prilikama; kao {to obi~no ne znam da li vas veselim ili vam ~inim dobra, jer nisam u~inila to, ni tako postupila, zato da bih vas razveselila ili da bih vam pomogla. Najposle, kad bi mi se desilo da ceo va{ rod ugasim, ni to ne bih zapazila”. U antologiji, najoriginalnija drama upravo tako se i zove – njen autor je Fridrih Hebel i ona ima jednu re~enicu: ’Originalna drama: u drugoj sceni }e biti ispri~ano ono {to se u prvoj nije dogodilo, a u tre}oj ono {to je ispri~ano u drugoj, i – tako do kraja’. Vinaver, dalje, parodira ispraznost operskih libreta, prvi put ovde objavljen je i Andri}ev dramolet Konac komedije, Majakovski i Brik zajedno su autori “revolucionarne groteske” Radio-Oktobar, Borhes briljantnog i hiper-kratkog Dijaloga o dijalogu... ]irilov je, me|utim, u ovu antologiju, pored autorskih dela, uvrstio i ona neimenovanih ili kolektivnih autora – poput monologa Mite Kradi}a, prototipa Lale iz Banata, a koje je sam gledao kao dete u periodu izme|u dva svetska rata, u izvo|enju lete}eg Pozori{ta Dunavske banovine, ili, pak, zagreba~kog me|uratnog kabarea. Deo antologije je i mini-drama Tomasa Bernharda u kojoj se glavni likovi zovu upravo gospodin i gospo|a Bernhard, a u ~ijoj uvodnoj indikaciji pisac insistira da je za ne ba{ okruglim trpezarijskim stolom devedeset i osam osoba! Bernhardova mini-drama u potpunosti je u duhu pi{~evog bavljenja austrijskom nacisti~kom pro{lo{}u. Jedna od najpoeti~nijih – ali ne i bez duha ironije – je i kratka drama Cve}e i godine Aleksandra Vampilova, pisca poreklom iz Sibira, nastala kao odgovor na proklamovanu estetiku sovjetskog socrealizma (“Druga polovina idealno vedrog dana... Plamene astre i georgine u punom cvatu svedo~e o velikom zalaganju Gradskog zelenila.”). Navedimo i da su u knjizi mesto na{li i Ske~ o Oskaru Vajldu Montija Pajtona, Elfride Jelinek kao autorka kratke varijacije na temu [ekspirovog Magbeta, jedna od nekoliko kratkih drama Slobodana [najdera te mikrodrama Manifest Biljane Srbljanovi}, s aktivistom Igorom i Karlom Marksom kao likovima. Naravno, treba naglasiti da su pojedine od ovih mini-drama pisane upravo iz pozori{ne, odnosno, scenske vizure, dok su druge zapravo razli~iti dijalo{ki

oblici, nastali u na~elu bez namere da budu scenski prezentovani, {to i dalje ne knjige 149 zna~i da se ne mogu podvesti pod veoma {irok i sveobuhvatan pojam drame. Me|u pedeset ovih kratkih dramskih formi – kao {to je nagla{eno, izrazito raznolike tematske i stilsko-`anrovske prirode – svakako ima i onih koje bi mogle da postanu, ili ve} jesu bile, deo programa brojnih festivala mini-drama koji postoje u svetu (recimo, u Velsu je od 2000. pokrenut festival jednominutnih komada; direkcija Mitelfesta iz ^ividalea je pre vi{e godina od afirmisanih autora poru~ila dvadeset mikrodrama na temu dramati~nih doga|aja na Balkanu poslednje decenije 20. veka...). Ne znamo u ovom trenutku da li }e ]irilov pokrenuti me|unarodni festival Jo{ kra}ih drama, ali bi, mo`da, neke od kratkih formi iz ove antologije mogle da postanu i deo repertoara na{ih malih scena.

Ksenija Radulovi}, dramaturg, magistar teatrologije, direktorka je Muzeja pozori{ne umetnosti Srbije i glavna urednica ~asopisa Teatron. Objavljivala tekstove u brojnim listovima, ~asopisima, zbornicima. Autorka knjige Korak ispred o savremenoj re`iji. Koselektorka programa Show case (Bitef, 2007) i Serbia Focus na festivalu Nova drama u Bratislavi (2009). Sterijina nagrada za pozori{nu kritiku (2000). knjige 150 — Anketa

— Prevod, prelom i korice: vizuelni identitet kwige

Poplava {arenih i dre~avih kwiga koje mame ~itaoce nametqivim anketa mostova dizajnom kao da proteruje izdawa klasi~nog, svedenog vizuelnog izgleda kako iz izloga, tako i iz vizure ~itaoca. Kakvo je iskustvo prevodioca sa grafi~kim i slikovnim re{ewima kwiga koje prevodi? Koliko na wih mo`e da uti~e? Imaju li prevodioci utisak da su neke kwige o{te}ene a neke privilegovane kad je re~ o izgledu korica i kvalitetu {tampe? Redakcija ~asopisa za prevodnu kwi`evnost Mostovi zamolila je nekoliko prevodilaca da sa kolegama i ostalim ~itaocima podele svoja iskustva i odgovore na slede}a pitawa: 1. Da li o kwizi sudite po koricama – i kada? 2. Kako, po Va{em ose}aju, IZGLEDAJU prevedene kwige kod nas? Da li je wihov dizajn zastareo, ru`an, neprofesionalan, plagiran, neadekvatan sadr`aju? 3. Mo`ete li navesti bar po jedan primer odli~nih i katastrofalnih vizuelnih re{ewa korica? 4. Korice su ~esto mamac za ~itaoca: da li ste imali iskustvo te{kog vizuelnog ogre{ewa o sadr`aj kwige koju ste prevodili? 5. Kako i da li sara|uju prevodilac, urednik, tehni~ki urednik? 6. “Lepi” i “ru`ni” izdava~i: Va{a privatna top-lista vizuelnih identiteta doma}ih izdava~a.

Marko ^udi} Nisam ba{ toliko vizuelan tip da uvek sudim po koricama, mada bih se u velikoj meri slo`io s Va{om uvodnom konstatacijom da je, izgleda, do{lo vreme bombasti~no {arenih i neukusnih dizajna za korice. Naravno, kada na koricama vidim velika zlatna slova u naslovu ili fotografije slavnih li~nosti, motive egzoti~nih razglednica sa amaterskim zalascima Sunca i tome sli~no, tada sam prinu|en da sudim po koricama i to, razume se – krajwe negativno. 135 2. To, naravno, uglavnom zavisi od politike izdava~a, od grafi~kog urednika, od edicije, od “kwi`evne lige” kojoj kwiga pripada, no mislim da se situacija ipak nije jo{ toliko katastrofalno otrgla kontroli, i da ~ak i mladi ili mawe upu}eni ~italac ve} na prvi pogled mo`e da proceni {ta je vrhunska literatura, a {ta {kart i “tre{“. Kada bih se ja pitao, zalagao bih se za skoro minimalisti~ki skroman vizuelni identitet korica. Upravo to mo`e katkad da deluje znatno provokativnije od ove poplave bombasti~nog neukusa. Razumem da je vreme “jednobojnih” kwiga pro{lo (tu mi prvo padaju na pamet legendarne edicije tipa “belih” “Sazve`|a” ili “Nolitova” “crna” edicija “Ra|awe moderne kwi`evnosti”), no, neka vrsta sugestivnog (post)modernog minimalizma sa motivima koji bi mogli biti u dubinskoj vezi sa sadr`ajem kwige – za{to da ne?

3. Evo, da nikoga ne bih prozivao, tri primera od istog izdava~a: odli~na su, po mom mi{qewu, re{ewa za korice Pamukovog romana Zovem se crveno ili Delilovog Podzemqa, dok je ne{to slabija, ~ini mi se, slika sa naslovne strane Pamukovog romana Novi `ivot. Tako|e mi se dopada i re{ewe za koricu romana Davida Grosmana Vidi pod qubav, dok mi se u`asno zastarelim ~ini ceo vizuelni identitet one edicije pod ni{ta mawe u`asnim naslovom “Najlep{i eseji, pa upi{ete ime po izboru”, gde vidimo fotografije zami{qenih mislilaca i profesora iz novijeg doba...

4. Nekog velikog ogre{ewa, ~ini mi se, nije bilo. Ipak, imam utisak da su korice Kostolawijevog vrlo mra~nog i te{kog romana [eva mogle biti mawe vedre, a ne da predstavqaju gomilu mladih nasmejanih devoj~ica u narodnoj no{wi, u svakom trenutku ornih da zaigraju ~arda{. Tako|e, imam utisak da je kwiga Ota Tolnaija Pesnik od sviwske masti mogla imati mo`da i sugestivnije vizuelno re{ewe za korice od pomalo detiwastog pe{~anog zamka (koji, dodu{e, jeste jedan od bitnijih motiva kwige).

5. Re}i }u opet jednu veliku istinu: ne preterano dobro. Pogotovo mi se ~ini da komunikacija sa tehni~kim ili likovnim urednicima fakti~ki i ne postoji, ~ime ne `elim, naravno, svu krivicu da svalim na wih, ve} na generalno lo{u organizaciju i komunikaciju u izdava{tvu, gde se sve zasniva na luda~koj, “tr`i{no” usmerenoj `urbi, anketa mostova 136 na tome da u ve}ini velikih izdava~kih ku}a sve neodoqivo podse}a na novinarske deskove u redakcijama, gde svi jure kao muve bez glave (da se odmah razumemo, za mene je sam pojam “tr`i{ta”, a pogotovo “tr`i{ta kwiga” veoma problemati~an i te{ko odr`iv, ali to je ve} drugo pitawe...)

6. Uvek je te{ko i nezahvalno direktno spomiwati imena, ali za mene u vizuelno “lep{e” izdava~e spadaju “Geopoetika”, “Paideia”, “Arhipelag”, “Forum pisaca”, “Rad”, “Plato”, “Zrewaninska biblioteka”, dok }e oni “ru`wikavi” vaqda sami da se prepoznaju... “Lagunina” mi se vizuelna re{ewa, moram priznati, nimalo ne dopadaju, a u tu “out” kategoriju svrstao bih mo`da jo{ “Evro-Giunti” i jo{ neke...

Srpko Le{tari}

1. ODGOVOR: Da, uglavnom kada vidim da su korice sjajno osmi{qene – ali ipak s rezervom. DOPUNA ODGOVORA: Dizajnirawe korica je umetni~ki izazov (jer su one – tu) i po`eqno je upravo zato da bi se o kwigama moglo i smelo suditi ve} po koricama. Ipak, iskustvo nas u~i da kad{to ni sjajno osmi{qene korice, i u skupim materijalima, nisu garancija odli~nog sadr`aja kwige, a da i kwige skromnih pa i najsiroma{nijih korica mogu biti vrhunske (npr. kwige sivih „institutskih“ korica, onih od tankog recikliranog kartona). Zato je dobro da sudove na osnovu izgleda korica donosimo s kakvom-takvom rezervom.

2. Izgledaju {areno. U ve}ini, wihov dizajn je neoriginalan, zastareo, neprofesionalan, ~esto i neadekvatan sadr`aju. Ipak, i u nas je sve vi{e prevedenih kwiga dobro dizajniranih korica. A ima i izdava~a ~iji su svi naslovi (ili ve}ina) pro{li kroz ruke dobrog dizajnera.

3. Mogu, pri tome }u se ograni~iti na svoje kwige i nave{}u 3+1 primer (dobrih imam mnogo vi{e, 10:1 ili sli~no). anketa mostova 137 A. Odli~ni: 1. Ribareva k}i – arapske narodne pri~e iz Iraka, „Zavod za uxbenike“ 1998. (ja sam dao re{ewe – sliku ira~kog naivnog slikara, s motivom iz kraja u kojem se zbiva radwa naslovne bajke, jedna verzija Pepequge; ipak, dizajner je zaslu`an za to {to je ta ilustracija onako dobro uklopqena u ostale elemente omota, a tehni~ki urednik za to {to je pribavio saglasnost za odli~ne materijale, i za korice, i za forzace (za koje sam tako|e dao slike s lokalnim motivima sa starijih gravira)) 2. Zekerija Tamir: Za{to je za}utala reka, pri~e za decu „Samizdat B92“ 2002. (najzaslu`nija je urednica kwige Aleksandra Bajazetov, koja se postarala da i korice, i ilustracije, i papir, i font budu vrhunski) 3. Abdusetar Nasir: Najsre}niji ~ovek na svetu, „Geopoetika“ 2004. (kod “Geopoetike” se zna – Jovan ^eki} sve radi lege artis i to je to.) B. Katastrofalan: Zekerija Tamir: Smeja}emo se, „Paideia“ 2000. DOPUNA ODGOVORA POD „B“: Skrenuo sam pa`wu izdava~u i dizajneru, svakom ponaosob, da korice smeju biti u svakom osim u zelenom tonu, jer je zeleno boja islama, i to zato {to autor, koji poti~e iz arapsko-islamskog kulturnog i ideolo{kog miqea, dr`i do svoga bezbo`ni~kog ugleda (koji su mu pribavile vriska i dreka klera kao reakcija na wegove qute satire). Uprkos tome, kwiga je dobila upravo zelene korice, pri tome bez ikakvih obele`ja koja bi makar nagove{tavala o kakvom je autoru ili o kakvoj je kwizi re~. Onda se Pera Paideja jako nasekirao i kleo se da }e kwigu raskori~iti i napraviti nove korice, ali od toga, razume se, nije bilo ni{ta.

4. Ne. Ako izuzmemo primewivost slu~aja iz 3B na ovo pitawe.

5. Po{to sam radio s desetak izdava~a, imam izvestan uvid i pravo da sudim i re}i }u: uglavnom dobro. Tradicionalno je pravo autora, a kod izdavawa prevedenih dela prevodioca, da odlu~uje o motivu na koricama. To se i u nas po{tuje. U praksi, to se svodi na zadatak (~ak obavezu) prevodioca da tehni~kom uredniku predlo`i jednu ili vi{e ilustracija, potom jo{ malo porazgovaraju i zajedni~ki odaberu re{ewe za koje misle da je najboqe. Formalno, o tome na kraju ipak anketa mostova 138 odlu~uje urednik kwige, ali mislim da u praksi on tu nema nekog posla.

6. “Geopoetika”, pa “Clio”. Ne bih daqe, ideja top-liste nije mi bliska, nisam ni neki likovwak, a ne poznajem ni ~iwenice: ne dre`dim pred izlozima i me|u policama kwi`ara, ne idem na sajam ako ne moram, a kwige kupujem strogo ciqano i uglavnom od ku}e, ili mi ih deca donesu kad im je usput. (Sve u svemu kad se sabere, nisam ba{ ni morao da odgovaram. I da nije po{tovawa koje gajim za Vladislavu G.-P. i obaveze koju ose}am prema Mostovima... itd.)

Mirjana Marinkovi} VIZUELNI IDENTITET KWIGE Do sada sam prevela pet dela sa turskog na srpski jezik. Jedna kwiga koja predstavqa zbirku turske arhivske gra|e u izdawu Arhiva Srbije treba da iza|e iz {tampe za desetak dana. Navodim je zato {to je va`na upravo za ovu anketu. ^ini mi se da je dizajnerski izvanredno ura|ena. U tvrdom je povezu, ru~no {ivena i vizuelno privla~na, a opet svedena; u pitawu su dokumenti stari blizu dve stotine godina. O kwigama gotovo nikada ne sudim na osnovu korica. Primer su korice biblioteke “Re~ i misao” u izdawu izdava~ke ku}e “Rad”. One su potpuno neutralne i istovetne za svako delo. Isto va`i, na primer, za “Kolo” “Srpske kwi`evne zadruge” gde su korice svojevrstan za{titni znak. Volela bih da se to ne mewa. Primetila sam jedino da me pojedine korice asociraju na ne{to prijatno ili neprijatno (bojom, rasporedom boja, slikom ili ne~im sli~nim). Prevedene kwige kod nas imaju raznolika re{ewa. Naj~e{}e se ukazuje na wihov sadr`aj, mada to nije uvek slu~aj. Imam utisak da pojedine kwige “{qa{te” ne bi li privukle pa`wu. (Draguq Medine – ne se}am se imena izdava~a.) Moje je mi{qewe da “Laguna” i neki mawi izdava~i u tome predwa~e. Vizuelni identitet “Laguninih” izdawa me ne privla~i. Wihova izdawa mi deluju jeftino i komercijalno. Po mom mi{qewu, odli~no re{ewe za korice uradio je Jovan ^eki} za roman Crna kwiga Orhana Pamuka koji sam prevela 2008. godine (nadam se da nije neskromno {to navodim ba{ to delo) i koji je objavila “Geopoetika”. Tako|e sam zadovoqna dizajnom kwige Najdu`i vek Imperije koju sam prevela za “Srpsku kwi`evnu zadrugu” 2004. godine. U oba slu~aja sam sara|ivala u osmi{qavawu korica. anketa mostova 139 Katastrofalna re{ewa ima edicija “Qiqana Habjanovi} \urovi} vam preporu~uje” (izdava~ka ku}a “Globosino Aleksandrija”). Za tu ku}u sam 2007. godine prevela roman Moj Krit Sabe Altinsaj. Predlagala sam jedno re{ewe za korice koje je bilo svedeno (jedna stara ulica na Kritu), a vlasnici su se odlu~ili za ~amac sa turskom i gr~kom zastavom koje se vijore nad morem. To nije te{ko vizuelno ogre{ewe o sadr`aj kwige, ali mislim da je ogre{ewe o filozofiju i smisao dela, jer ga je svelo na politi~ko pitawe, dok je ono daleko kompleksnije. Kao prevodilac sam u celini zadovoqna saradwom sa urednicima i tehni~kim urednicima. U komplikovanijim slu~ajevima konsultovana sam za idejno re{ewe korica (Istanbul, Crna kwiga, Najdu`i vek Imperije). Kod Muzeja nevinosti smo bili prinu|eni da se povinujemo `eqi pisca. Top-lista izdava~a sa stanovi{ta vizuelnog izgleda kwiga: 1. “Geopoetika” 2. “Srpska kwi`evna zadruga” 3. “Biblioteka HH vek” 4. “Clio” 5. “Arhipelag” 6. “Paidea” 7. “Prosveta” 8. “Laguna” 9. “Narodna kwiga” 10. “Globosino”

Qubi{a Raji}

1. Da. Ja naj~e{}e ta~no znam {ta ho}u da kupim ili pozajmim za ~itawe, pa mi onda korice ne igraju nikakvu ulogu. Me|utim, kada samo pregledam kwige u kwi`ari da bih video {ta ima i mo`da onda kupim neku, uporedim izgled korica sa izdava~em, autorom i naslovom. Iskustva su mi razli~ita, ponekad se pozitivno, a ponekad negativno iznenadim. Kwige sa ru`nim koricama i ne pogledam.

2. Veoma {aroliko, od veoma lepo oblikovanih korica do zaista ru`nih i dre~avih. Vrlo ~esto su korice i vrsta teksta uskla|eni, ali ne uvek. anketa mostova 140 Ima ru`nog dizajna i prevedene i doma}e kwige, ali ima i dosta lepih korica (naravno, po mojim, a ne nekim univerzalnim merilima lepog; ja volim jednostavniji izgled). ^ini mi se da su najlo{ijeg dizajna kwige za decu. Kod popularne i trivijalne kwi`evnosti ima dosta (polu)plagijata izvornih izdawa (onoliko koliko ja pratim). Ali u celini se dizajn poboq{ao u odnosu na devedesete godine.

3. Najve}i deo uxbeni~ke literature ima krajwe neinspirativne ili lo{e korice, i tu nema nekih velikih razlika izme|u izdava~a. Ako je na koricama Miroslavqevo pismo, dizajn je po pravilu prepotopski. Verska literatura je uglavnom sa veoma ki~erskim koricama. Sli~no va`i za mnoge popularne kwige. Pojedini izdava~i imaju standardizovan dizajn (npr. “Geopoetika”, “XX vek”, “Slu`beni glasnik”, “Clio”, “SKZ”, “Stubovi kulture”...) i on nam se mo`e dopadati ili ne dopadati, ali je ura|en profesionalno i po wemu se prepoznaje izdava~. Ponekad mi se ne svi|a dizajn, ali znam da je kwiga dobra, a ponekad je dizajn lep, ali mi sadr`aj ne imponuje. Volim uzdr`an dizajn “Geopoetike” i vedar dizajn “Kreativnog centra”, pomalo sam ambivalentan prema nekim re{ewima “Clia”. Veoma mi se dopadao dizajn nekih starijih serija “Prosvete” i “Nolita” iako je bio dosta konzervativan. Fantastika ima svoja pravila i svoju publiku i mo`da je najboqe testirati wihove ~itaoce.

4. Uglavnom ne, jer uglavnom znam koji je sadr`aj. Jedini dizajn korica za neku kwigu koju sam sam napisao ili preveo, a koji mi se nije svideo, jesu korice Sofijinog sveta.

5. Mislim da kod nas retko sara|uju sem kada je re~ o pojedinim izdava~ima (ne znam wihove interne odnose, pa sudim samo po uskla|enosti korica i sadr`aja). Na primer, utisak saradwe mi ostavqaju “Geopoetika” i “HH vek”, utisak nesaradwe “Zavod za uxbenike”. Ali mo`da gre{im.

6. “Geopoetika”, Narodna biblioteka Srbije, pojedine serije “Slu`benog glasnika”, “Kreativni centar”, Istorijski arhiv Beograda i jo{ anketa mostova 141 poneki spadaju u one ~iji mi se dizajn korica svi|a. Ru`ne kwige i dr`im u svojim policama. Sve u svemu, nama nedostaje jedan dobar katalog istorije dizajna korica u Srbiji.

Dragiwa Ramadanski 1. Nikada ne sudim o kwizi po koricama. Ako mi se ne dopadaju, zanemarim ih. Ono {to mi zaista smeta su neadekvatna slova (sitna, pregusta), male margine, nepreglednost stranice, poglavqa... 2. Mislim da se naj~e{}e opremaju sa puno pa`we, savesno prate}i intencije samih dela. 3. Odli~no su re{ene korice Esterhazijeve specifi~no dvotomne Harmoniae Caelestis, u prevodu Save Babi}a (izdava~ “Prometej”). Ostvarena je fina intelektualna igra. U sferi likovnosti istra`eno je isto ono {to predstoji ~itaocu (kadrirawe ulomaka ve}e celine). 4. Korice po pravilu nastaju na osnovu ~itala~kog do`ivqaja tehni~kog urednika. Desilo mi se da se na{i do`ivqaji ne poklapaju, ali to nije moralo biti samo po sebi lo{e:) 5. De{avaju se i lepi saradni~ki trenuci (razmena ideja, sugestija). Upravo smo u toku opremawa jedne prevodne antologije. U igri su razli~iti fontovi, oblik slova kao nosilac stila, fotografije, viwete, inicijali. 6. Pristalica sam jasno dizajniranih monohromnih edicija (“SKZ”, “Rad”, “Alef Gradac”), sa prepoznatqivim, amblemati~nim formatom, koje likovno traju decenijama.

Miroslava Spasi} VARIJACIJE NA TEMU LIKOVNE OPREME KWIGE Mo`e se ~initi da je razgovor o tehni~koj opremi i izgledu kwige u dana{we vreme nasu{ne oskudice svake vrste luksuzno zanovetawe. U velikoj meri jeste. Jer, kwige se {tampaju sa mnogo muka, kvalitet onoga {to je izme|u korica (original, prevod) jo{ uvek je (i bi}e sve vi{e) kategorija za koju se u javnosti vaqa boriti. Svaki izlazak dobro napisane/prevedene kwige je slavqe. No, lepota `ivota i po~iva na luksuznom zanovetawu, pa nam tako ipak nije svejedno kakav fizi~ki izgled ima kwiga u na{im rukama koja je anketa mostova 142 dobra i nama draga, jer je gledamo i dodirujemo (i miri{emo), i tim fizi~kim kontaktom upotpuwujemo vezu s wom. Makar bio iracionalan, na{ fizi~ki do`ivqaj kwige nesumwivo sudeluje u op{toj konzumaciji. Ako su izgled i sadr`ina kwige u neskladu, konzumacija je poreme}ena. Dobra kwiga nedu`no }e stradati od sebi neprikladne opreme. Idealan slu~aj je, naravno, dobra kwiga u tehni~ki dobroj i likovno prikladnoj opremi, ali to su slu~ajevi koji se izdvajaju. (Kwige izdava~ke ku}e “Fedon”, likovni urednik Milica Mi}i}, kvalitetne su i likovno vrlo uspe{no re{ene.) Koje mogu biti fizi~ke mawkavosti kwige? Ako je izdava~ siroma{an, kwiga }e biti tehni~ki lo{e opremqena, {tampana na lo{em papiru, lepqena a ne {ivena, ispada}e joj listovi, slog }e biti odvi{e sitan ili nedovoqno ~itak, margina premala, tekst bez razmaka i odu{ka ({tedwa na papiru). Ako izdava~ nema para za lektora i korektora, u kwizi }e biti {tamparskih i jezi~kih gre{aka koje ote`avaju ~itawe. Likovnih detaqa bi}e malo ili nimalo, jer su skupi. Izdava~ ne mora biti siroma{an, ali – iz {tedqivosti ili neobave{tenosti – mo`e da anga`uje nestru~nog ili nedarovitog tehni~kog ili likovnog urednika, ispod ~ijih }e ruku izi}i kwiga neskladna i nedopadqiva, makar bez osnovnih mana. ^esto se de{ava da sam izdava~, koji ima kona~nu re~, nije siroma{an, ali je neobrazovan, li{en smisla za lepo, sklon dnevnom snobizmu; on }e takav, ne razmi{qaju}i o profilu kwige ve} o profitu, izabrati opremu koja ne odgovara sadr`ini kwige, i koja, u stremqewu ka boqem plasmanu, pretenciozno napada ~itaoca preobiqem boja i oblika, i prelazi u ki~. Ako lo{a kwiga ima ki~astu opremu, ~ak je uspostavqen estetski sklad. No, ako dobra kwiga ima ki~astu opremu, merodavni ~itaoci je ne}e uzeti u ruke a nemerodavni }e se, uzev{i je, razo~arati i naqutiti. (Tako je 2000. godine “Verzal Press” izdao ozbiqnu antropolo{ku studiju @ena i mo} kroz istoriju Renea de Rjenkura u mom prevodu, koja je imala dre~ave korice sa prizorima kao iz nekog stripa ili ma{te lo{eg naivnog slikara.) Upadqiva i luksuzna oprema kwige, fini papir, vi{ebojna {tampa, nije automatski isto {to i dobra likovna oprema. Kao u svemu, merila estetske uspe{nosti u ovom smislu jesu stru~nost, kreativnost i prikladnost. ^ak bi se reklo da dobra kwiga ne sme da bude odve} luksuzno opremqena, jer se tada naglasak pogre{no preme{ta sa sadr`inske na wenu likovnu dimenziju. Dok odre|enim vrstama kwiga (atlasi i leksikoni raznih vrsta, studije iz istoriografije i slikarstva) kvalitetna i bogata likovna oprema nesumwivo prija, dobrim kwigama iz oblasti (izvorne/prevedene) proze, poezije, esejistike odgovara ukusna i prikladna likovna oprema, jer je dobra anketa mostova 143 kwi`evnost nepretenciozna, nenasilna, i nesujetno okrenuta unutra{wim predelima. Na kraju, ima ~italaca koji vi{e vole kwige u mekom povezu (koji je likovno duhovito i korektno re{en), jer tvrde korice odbijaju ~itaoca svojom autoritativno{}u i protive se osvajawu (savijawu) kwige. Tvrde kwige ne mogu se nositi u xepu, ~itati u gradskom prevozu ili na bilo kojem zgodnom mestu, i te{ko mogu da ostvare potpunu bliskost sa ~itaocem. Dobre, omawe, meke, lepe kwige najlak{e prirastaju za srce.

Dragana Star~evi} SKLAD FORME I SU[TINE Na{a poslovica ka`e da odelo ne ~ini ~oveka. Englezi, me|utim, imaju dve naizgled kontradiktorne poslovice: jednu koja se podudara s na{om i drugu koja joj protivre~i – Fine feathers make fine birds, Ako se na ~asak zamislimo, vide}emo da kao i obi~no postoje razlozi i za i protiv oba iskaza. Preneseno na kwigu, pitawe se postavqa u kojoj meri korice i wihovo vizuelno re{ewe mogu da uti~u na potencijalnog kupca. ^iwenica je da odli~noj kwizi lo{e osmi{qene korice su{tinski ne mogu da na{kode pod uslovom da je op{tepoznata i da je wen ugled nesporan. U tom slu~aju mo`emo s pravom tvrditi da je su{tina (sadr`aj kwige) odnela pobedu nad formom (izgled korica). Ali, zapitajmo se, {ta biva kad su kwiga i wen autor relativno ili potpuno nepoznati faktori na tr`i{tu. Da li }e nas u izlogu kwi`are, ili unutra na polici, privu}i divna slika na koricama i da li }emo zbog we uzeti da prelistamo ba{ tu a ne neku drugu kwigu? Tu drugu verovatno ne}emo primetiti zato {to se utapa u op{ti obrazac monotonije ili dre~avog ki~a. Od tre}e }emo okrenuti glavu pro`eti ose}awem odbojnosti i neprijatnosti zbog nekog „dizajnera“ koji je, pu{ten s lanca, dobio priliku da ne{to upropasti. Da li ste ikad bili u isku{ewu da kupite kwigu samo zbog prelepe slike i grafi~kog re{ewa korica? Ja jesam. Iako je retko ko dovoqno bogat ili lud da kupuje kwige samo zbog lepog omota~a, smatram da su korice izuzetno va`ne za ukupni estetski do`ivqaj umetni~kog dela i da bi na izvestan, diskretan, na~in trebalo da odra`avaju, sugeri{u ili asociraju na tematiku dela. Dobar primer za to su korice kwige ^ernobiqske jagode Vesne Goldsvorti (“Geopoetika”, Beograd, 2005). Na ovom mestu, s obzirom na ~iwenicu da je re~ o prevodnoj kwi`evnosti, moram da izrazim negodovawe zbog neprimerenog nivoa samog prevoda koji je za~u|uju}e aqkav, ~esto pogre{an, nerazumqiv, bukvalan i povremeno gramati~ki sporan. anketa mostova 144 A da li ste ikad bili u isku{ewu da ne kupite kwigu zbog grozomorne slike na koricama? Ja jesam, mnogo puta, uprkos ~iwenici {to sam znala da kwiga nije lo{a. Nisam mogla da podnesem pomisao da }u „to“ morati da gledam i kod ku}e. O ukusima je nezahvalno raspravqati, ali neke estetske norme bi svakako trebalo imati na umu. U ovim slu~ajevima forma je odnosila pobedu nad su{tinom. Ali ako je u pitawu kwiga jednog od va{ih omiqenih autora, ~ije prevode na srpski ne propu{tate, onda se mora napraviti izuzetak. Primer koji `elim da navedem je kwiga Xenet Vinterson pod nazivom Teret – mit o Atlasu i Herkulu (“Geopoetika”, Beograd, 2005). Kwiga je odli~na, a odli~an je i prevod. Ali, ne lezi vra`e! Od nebrojenih mogu}nosti da korice budu magnet za potencijalnog kupca, da se na wima na|e kosmos, planeta Zemqa, zlatne jabuke u ~udesnom vrtu ili ne{to drugo, izdava~ je odlu~io da na korice stavi ru`nu, prqavu qudsku {aku izgri`enih noktiju u kojoj se vidi crna zemqa. Fantasti~no! Ube|ena sam da bi ~ak i izdava~ publikacija iz sfere agronomije i ratarstva sigurno prona{ao privla~niju sliku od pomenute. Blago onim sre}nicima me|u prevodiocima koje neko ne{to pita! Mene nikad niko ni{ta nije pitao vezano za vizuelno re{ewe korica ili izgled kwige. Nije mi ni palo na pamet da je tako ne{to mogu}e ili po`eqno jer prevodioci su radna snaga koja ne treba i ne mo`e da se me{a u „tu|i“ posao. Ali se zato svi me{aju u na{ posao jer nema sumwe da ko je god zavr{io neki kurs engleskog ili je „nau~io“ isti u gimnaziji ili gledaju}i filmove, odmah misli da je zreo da prevodi, da mo`e i da ume, a uprkos svim neda}ama koje na{ posao prate, izgleda da im laska da uz svoje ime stave re~ „prevodilac“. Odli~no! Jo{ uvek je ostalo ne{to od starog sjaja, ali nije zlato sve {to sija. Poslovice su mi oduvek bile mile, ne zamerite! [to se ti~e vizuelnog ogre{ewa o sadr`aj kwiga koje sam prevodila nave{}u dva primera. Prvo mi na um pada delo Tri gvineje Virxinije Vulf. Na naslovnu stranu korica stavqena je tragi~no bezna~ajna i apsolutno proma{ena fotografija na kojoj se dve vesele devojke modernog izgleda osmehuju i o~ito su deo nekog uli~nog performansa. U druga~ijem kontekstu i na koricama neke druga~ije kwige ova fotografija bi mo`da bila sasvim umesna. Ovde i ovako – nije. Za{to? Zato {to deluje povr{no, va{arski neozbiqno i privatno, dok je wena veza sa tematikom Tri gvineje izuzetno nategnuta. Da me je neko pitao za mi{qewe ili, jo{ boqe, da sam mogla da odlu~ujem o tome kakva }e slika biti na koricama pomenute kwige, to nikad, ali zaista nikad, ne bi mogla biti ta fotografija koja srozava i sadr`aj kwige i samu spisateqicu na neobavezni nivo uli~ne zabave, besmisla i jeftine propagande. Na pole|ini korica nalazi se slika Virxinije Vulf, {to je odli~na ideja, ali kontrast izme|u dve fotografije sam po sebi govori da tu ne{to nije u redu. Ima mnogo qudi koji nemaju pojma ko je Virxinija Vulf pa }e ih fotografija na naslovnoj strani odvesti na anketa mostova 145 pogre{an put. Nije to tekst za ~itawe na pla`i za koji vam treba stoti deo mozga, a upravo to vam sugeri{u devojke sa fotografije. Po mom dubokom ube|ewu, forma i su{tina su ovde u apsolutnom neskladu. (Feministi~ka 94 i @ene u crnom, Beograd, 2002). Drugi primer vizuelnog ogre{ewa o sadr`aj dela koje sam prevela jeste kwiga eseja i govora ameri~ke pesnikiwe Odri Lord pod naslovom Sestra autsajderka (prevod naslova je izdava~ev). U tom delu pomenuta afroameri~ka autorka govori o svom `ivotu i li~noj borbi za sticawe obrazovawa, prava na sopstveni izbor `ivotnog puta i jo{ mnogo toga. Na naslovnu stranu korica stavqena je fotografija iz nekog nepoznatog pozori{nog komada koja prikazuje dve devojke u dugim belim haqinama koje sede u invalidskim kolicima i okrenute jedna ka drugoj verovatno razgovaraju. Kakve veze sa sadr`ajem kwige imaju ove devojke u invalidskim kolicima? Apsolutno nikakve. [tavi{e, fotografija ponovo upu}uje potencijalnog ~itaoca na pogre{an put. U kwizi se ni na koji na~in ne spomiwu osobe sa invaliditetom ni konkretno ni u prenesenom zna~ewu. Jedino onaj koji je odlu~io da ova slika bude tu gde jeste, a gde joj po mom mi{qewu uop{te nije mesto, zna razlog takvog postupka. [to se mene ti~e, vizuelno re{ewe je potpuni proma{aj. (Feministi~ka 94 i @ene u crnom, Beograd, 2002.) Koliko sam mogla da primetim u letimi~nom pregledu internet stranica pojedinih izdava~kih ku}a, veoma privla~na vizuelna re{ewa korica ima izdava~ “^arobna kwiga” koja su umesno prilago|ena tematici odre|enih kolekcija. Pre svega imam u vidu seriju kwiga kanadskog autora ~ije ime se u originalu pi{e Eckhart Tolle, a koje je na srpski transkribovano kao Ekart Tol. U skladu sa originalnim izgovorom i poreklom autora, pravilnije bi bilo transkribovati wegovo prezime kao Tole. Ta serija je dobar primer gde su forma i su{tina u skladu, kao na primer u delu Mo} sada{weg trenutka u praksi u vrlo korektnom prevodu. (“^arobna kwiga”, Beograd, 2009). Da zakqu~im, prevedene kwige na na{em tr`i{tu izgledaju svakako – i lepo i ru`no, i privla~no i odbojno. Neki izdava~i se o~ito trude vi{e od drugih da doprinesu kulturi vizuelnog izraza. U svakom slu~aju, potrebno je izgraditi i iskazati kriti~ki stav prema tom fenomenu. Na`alost, nisam zbog li~ne prezauzetosti mogla podrobnije da se pozabavim pojedina~nim izdava~ima i spektrom wihovih izdawa ali smatram da bi ova anketa mogla da bude dobar uvod ili polazi{te za, koliko god je to mogu}e, sistematsko posmatrawe i analizirawe ove teme u svim wenim aspektima. anketa mostova 146 U~esnici ankete:

Marko ^udi} (1978), prevodilac, teoreti~ar prevoda i esejista, asistent na Katedri za ma|arski jezik i kwi`evnost na Filolo{kom fakultetu u Beogradu. Autor studije “Danilo Ki{ i moderna ma|arska poezija” (“Plato”, Beograd, 2007). Prevodi s ma|arskog jezika. Va`niji prevodi: De`e Kostolawi, [eva (roman, Beograd, 1998), Peter Hajnoci Opusteli persijski grad (roman, Beograd, 2002), Oto Tolnai Pesnik od sviwske masti (roman jednog radio-intervjua, Zrewanin, 2007).

Mirjana Marinkovi}, videti bele{ku na str. 134.

Srpko Le{tari} (1949) prevodi sa savremenog kwi`evnog arapskog jezika (fikcionalna kwi`evnost), sa dve grupe isto~noarapskih govornih dijalekata (narodna, usmena kwi`evnost), sa klasi~nog arapskog (stara poezija) i s engleskog (kratka proza i drama). Najva`niji prevodi su u domenu narodne kwi`evnosti: Antologija arapske narodne pri~e, Ribareva k}i – narodne pri~e iz Iraka, Beduinske pri~e iz Katara, Opscene narodne pri~e iz ju`nog Iraka. Od savremene autorske proze: Tajib Salih, Sezona seobe na sever, Abdusetar Nasir, Najsre}niji ~ovek na svetu, Selva Bakr, Tuma~ `eqa, 12 nemogu}ih – pri~e nepo}udnih arapskih pisaca, devet zbirki pri~a Zekerije Tamira i scenski komad u tri ~ina Inspektor je do{ao od Xona B. Pristlija (2006).

Qubi{a Raji} (1947), osniva~ i profesor skandinavistike na Filolo{kom fakultetu u Beogradu, objavio preko 200 radova iz skandinavistike, op{te lingvistike, teorije prevo|ewa, interkulturne komunikacije, sociologije i politikologije. ^lan Akademije nauka Norve{ke. Objavio 54 prevoda (uglavnom kwiga) i vi{e stotina ~lanaka u medijima u Srbiji i Skandinaviji. Nosilac vi{e skandinavskih odlikovawa.

Dragiwa Ramadanski (1953) prevodi sa ruskog i ma|arskog (tridesetak kwiga) i objavquje prikaze i ~lanke. Radi kao docent za staru rusku kwi`evnost na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.

Miroslava Spasi} prevodilac sa engleskog i ruskog jezika. Me|u prevedenim kwigama: @ivot u anti~kom svetu B. Vajnera, Velikani smeha D. Robinsona, Harijeta uhoda L. Fichju, Struktura romana E. Mjura, Film kao umetnost R. Stivensona, Kamatantra M. Madukara, Graditeqi psihologije R. Evansa, Istorija kao umetnost i kao nauka S. Hjuza, Sumrak ameri~kog uma A. Bluma, Istorija jevrejskog naroda [. Etingera et al., @ena i mo} kroz istoriju A. de Rjenkura, Poslovna etika R. de Xorxa, Kako preurediti savremeni svet P. Kerca.

Dragana Star~evi} (1957), profesor engleskog jezika u Centru za strane jezike Kolar~eve zadu`bine u Beogradu. Va`niji prevodi: Tri gvineje Virxinije Vulf; Imaginarni Balkan Marije Todorove, Balkan 1804–1999 (nacionalizam, rat i velike sile) Mi{e Glenija. anketa mostova 147 — Mirjana Marinkovi}

— Od Orhona do Orhana

Čitajući ovaj naslov čitalac bi mogao da se zapita o kakvoj li se štamparskoj grešci radi i da li je moguće da nije blagovremeno uočena i ispravljena. Ipak, reč je o igri reči kojom se na prikladan način može iskazati uzbudljiva i bogata razvojna nit turske književnosti od njenih prvih književnih spomenika do esej mostova nobelovca i jednog od najvećih književnika današnjice, Orhana Pamuka. Najstariji primeri književnog stvaralaštva turskog sveta potiču iz VIII veka i pronađeni su na udaljenosti od 60 km od Karakoruma u dolini reke Orhon, najveće reke na teritoriji današnje Mongolije. To nisu ujedno i najstariji pisani tragovi tzv. gokturskog alfabeta (poznatog kao „turske rune“) i jezika države Gokturaka, koja je predstavljala jedno od mnogobrojnih turskih državnih zajednica u Srednjoj Aziji, postojbini današnjih Turaka. Klesani u kamenu, impozantnih dimenzija širine od 1,22 do 1,32 i visine i više od 3 m (najviši dostiže visinu od 3,75 m), svedoče o težnji autora (gokturskih vladara Bilge Kagana, Kul Tigina i Tonjukuka) da ostvare državno jedinstvo stameno poput samih natpisa. Jenisejski natpisi nađeni na obali reke Jenisej stariji su dva veka od Orhonskih. Predstavljaju nadgrobne spomenike Kirgiza i nemaju književne vrednosti, mada su snažna potvrda uznapredovale pismenosti. Izuzetna poetska snaga i intelektualna zrelost Orhonskih natpisa nedvosmisleno svedoče o tome da je turski svet imao razvijenu književnost još pre više od dvanaest vekova. Iz njih se saznaje da su Turci bili podeljeni na mnogobrojna plemena koja su se razlikovala po imenu i neretko međusobno ratovala. Oni su istovremeno i svedočanstvo prvih klica nacionalne svesti jer pozivaju razjedinjene zajednice na okupljanje i otpor zajedničkim neprijateljima – Kinezima. Sledeću etapu u razvoju turske književnosti predstavlja književnost Ujgura, koji su bili prvi među Turcima koji su prešli na sedelački način života i stvorili bogatu gradsku civilizaciju. Ujguri su napustili verovanja i pismo Gokturaka, stvorili novo pismo i počeli da ispovedaju manihejstvo i budizam. Ujguri su stvorili najcivilizovaniju kosmopolitsku državu svog vremena (745–840). Bavili su se trgovinom. Zahvaljujući iskopavanjima engleskih, nemačkih, ruskih i finskih naučnika pronađeno je 130 sanduka knjiga, napisa na koži, slika i minijatura, statua i dragulja iz vremena ujgurske države. Ima mišljenja da su Ujguri stvorili prvu štampariju. Jedan engleski naučnik smatra da su prva štampana slova u istoriji bila slova ujgurskog alfabeta, a prvi pisani jezik – tadašnji turski jezik. Književna dela ujgurske epohe mahom su prožeta budističkim i manihejskim duhom, mada ima i pronađenih tekstova o pravu i medicini. 127 Budući da je turski svet tokom istorije živeo na teritoriji od Turkestana do Balkana i Srednje Evrope, i njegova književnost je negovana na ovako širokom prostoru. To je književnost Srednje Azije, Anadolije i Rumelije (evropskih teritorija Osmanskog carstva). Najgrublja periodizacija turske književnosti obuhvata sledeće periode razvoja:

 preislamski period VIII–XI veka  islamski period XI–XIX veka  period evropeizacije i modernizacije 1860–1908.  republikanski period – od 1923. godine do danas.

Preislamski period u književnosti Turaka obeležen je usmenom epskom junačkom poezijom (tzv. destanima), mitovima i legendama. Turski svet je negovao kultove vuka, vučice, jelena, verovao u natprirodne sile i bića i iznad svega veličao herojstvo, čast i odanost plemenu. Kult vuka duboko je pohranjen u kolektivnom nesvesnom turskog naroda. Ne zaboravimo da je legendarni nadimak Mustafe Kemala Ataturka bio Sivi vuk. Najduže i najproduktivnije razdoblje turske literature bilo je pod uticajem islamske kulture i islamskog pogleda na svet. U književnosti islamskog kulturnog kruga vodeću poziciju imali su Persijanci, koji su stvorili forme koje će vekovima negovati i drugi islamski narodi (Arapi i Turci). Poezija je bila dominantan književni žanr. Metrika je bila kvantitativna (tzv. aruz) i preuzeta iz arapske književnosti. Bazirala se na dužini slogova ne trpeći improvizaciju. I u pogledu forme, ali i u pogledu sadržine orijentalne literature nisu davale mnogo prostora ličnom književnom izrazu. Od pesnika se nije tražila originalnost niti su joj težili. Ovo doba poznato je kao doba divanske književnosti, budući da je bilo uobičajeno da pesnici poeziju skupljaju u zbirke, tzv. divane. Prva dela divanske književnosti potiču iz XIII veka. Poslednji veliki divanski pesnik (Šejh Galip) umro je 1799. godine, čime je simbolično najavljeno novo doba za tursku književnost. Osnovne odlike divanske poezije su zatvorenost, statičnost, pesimizam, odsustvo nacionalnih osećanja. Divanski pesnik nije čitao zapadnu književnost i nije učio evropske jezike. Ostao je nedotaknut književnim pokretima koji su duboko potresali evropsku kulturu (humanizam, renesansa, prosvetiteljstvo, romantizam, realizam). Istoričari književnosti upravo u toj začaurenosti divanske književnosti nalaze razloge za njenu propast, jer se vekovima iscrpljivala bez otvaranja za nove uticaje i svežinu koju više nije mogla pronaći u beskrajnom ponavljanju istih ocvalih metafora i metričkih kalupa. To ne znači da u istoriji divanske književnosti nije bilo stvaralaca koji su

esej mostova ispoljavali originalnu pesničku ličnost. Od XVI veka u turskoj divanskoj 128 književnosti počinje proces vezivanja za lokalno i nacionalno, nasuprot islamskom univerzalizmu u svim oblastima života, pa tako i u književnosti. Otpor persijskoj kulturnoj dominaciji najsnažniji je kod Ali Šir Nevaija, sultana Herata i čuvenog čagatajskog pesnika iz XV veka, prvog turskog kulturnog nacionaliste. On je u delu Suđenje između dva jezika (Muhâkemetü’l-lugateyn) težio da pokaže da je turski bogatiji i razvijeniji jezik od persijskog. XVI vek je najslavniji vek divanske književnosti i ujedno najsjajnije doba Osmanske imperije kad se carstvo nalazilo u zenitu. Pesnici Baki, Fuzuli i Hajali ne samo da su rečiti svedoci bogatstva i razvijenosti turskog književnog jezika tog vremena, već istinski književni velikani. Često se navodi da su prepisivači Bakijevog Divana i posle njegove smrti solidno zarađivali ispisujući njegove savršene epikurejske stihove. Zarad pesničkog umeća i privilegovanog položaja za života je proglašen za „sultana pesnika“. U narednom stoleću stihovi natopljeni životnom radošću i optimizmom polako ustupaju mesto poučnoj poeziji i socijalnoj kritici. Najistaknutiji predstavnici su Nefi, neumereni panegiričar ali i kritičar, i Nabi („šejh pesnika“), jedan od najvećih didaktičnih pesnika u istoriji turske književnosti. Radost i razuzdani duh XVI veka ustupio je mesto socijalnoj kritici, satiri i intelektualnosti. Iako je Osmanska imperija u XVIII veku doživljavala duboku političku i ekonomsku krizu, ona se još uvek nije osećala u kulturi. Istanbul je i dalje bio centar raskošnog života u kome se negovane književnost i umetnost. Ovaj vek je bio poznat i kao „doba lala“, tj. doba u kome su osmanski sultani bili zaneti mirisom i lepotom ovog cveta. Istaknuti pesnik ovog bezbrižnog vremena bio je Nedim, „lice mladosti turske književnosti“ kako ga je nazivala književna kritika. Nedim je po mnogo čemu tipičan predstavnik doba uživanja. Poznato je da je gajio interesovanje prema narodnoj poeziji i da je pisao u ritmu i duhu narodnih pesama (sačuvana je samo jedna). Smatra se da bi prelaz iz ere divanske u eru savremene književnosti kod Turaka bio znatno uspešniji i neosetniji da Nedimov životni put nije nasilno prekinut u jednom od brojnih istanbulskih meteža. I drugi je veliki pesnik ovog veka, već pominjani Šejh Galip, koji je za samog sebe pisao da peva nekim drugim jezikom u odnosu na prethodnike, završio prerano život ne zaokruživši svoje književno delo. Posle ove dvojice pesnika turska divanska književnost neće dati nijedno veliko ime. U klasičnoj turskoj književnosti negovano je prozno stvaralaštvo koje se ne može porediti sa evropskom proznom tradicijom. Romani i pripovetke su bili nepoznate književne forme za Turke. Specifični oblici prozne literature su tezkire (biobibliografije pesnika) – značajan izvor za istoriju književnosti, dela iz istoriografije, geografije, medicine, putopisi, memoari iz diplomatskog života, biografije. Istoriografija je tek u XX veku stekla fizionomiju nauke u pravom smislu reči. Među istoričarima izdvojilo se

nekoliko imena koji su kritičnošću prema izvorima i sposobnošću da se služe esej mostova 129 građom i na drugim jezicima stekli trajno mesto u istoriji turske istoriografije (Ibrahim Pečevi, Naima, Katib Čelebija, poznat na Zapadu kao Hadži Kalfa koji je dao veliki doprinos i kao pisac grandioznog bibliografskog dela sa blizu 15.000 odrednica). Putopis (Seyahatname) Evlije Čelebije (XVII vek) odavno je deo svetske književnosti, prava enciklopedija tadašnjeg sveta, istorija naravi, običaja, verovanja, praznoverja, riznica podataka iz oblasti geografije, demografije, arhitekture, antropologije, folklora. Diplomatski memoari (Sefaretname) Jirmisekiza Čelebija Mehmeda, turskog ambasadora u Parizu u prvoj polovini XVIII veka, predstavljaju prvo delo te vrste i prozor kroz koji su Osmanlije mogle da vide Evropu. I Turci su kao i većina naroda negovali narodnu književnost. Pod pojmom narodna književnost kod Turaka ne podrazumeva se samo anonimno usmeno narodno stvaralaštvo, već i dela poznatih stvaralaca koji su negovali forme i metar karakteristične za narodnu poeziju. I u narodnoj literaturi, takođe, preovladava poezija, mada značajan deo otpada na narodne priče, legende, bajke, zagonetke, poslovice. Podvojenost između elitne i narodne književnosti bila je kod Turaka oštrije izražena nego kod drugih naroda. Ta podvojenost ogledala se prevashodno u jeziku jedne i druge literature. Elitna književnost je stvarana na tzv. osmanskom turskom jeziku, jeziku bremenitom pozajmicama iz arapskog i persijskog jezika, narodu dalekom i teškom za učenje i razumevanje. Narodna književnost negovana je na jeziku turskih „svinjara i govedara“, tj. turskog naroda Anadolije kome će se Ataturk vratiti u znamenitoj jezičkoj revoluciji započetoj 1932. godine. Zajedno sa ukidanjem arapskog pisma i usvajanjem latinice 1928, jezička revolucija predstavlja jednu od najveličanstvenijih kulturnih revolucija XX veka. Jedini turski književni lik koji je ušao u svetsku književnost je Nasredin Hodža, tzv. „putujući folklor“, nenadmašni narodni mudrac i humorista. Narodnu poeziju kod Turaka čini i mističko pesništvo prožeto idejama sufizma, težnje za sjedinjenjem s božanstvom i potpunim predavanjem voljenom božanskom biću. Za ovu poeziju karakteristična je posebna terminologija koju nije uvek lako dokučiti. Jedan od najvećih spomenika turske narodne književnosti je znamenita Knjiga Dede Korkuta,1 delo usmene književne tradicije Turaka Oguza, preteča Turaka Seldžuka i Osmanlija. Predstavlja vanredno značajan izvor za poznavanje oguskog duhovnog sveta, vrednosti, običaja, porodičnog i plemenskog života, ideala, navika i naravi ovog ratničkog i odvažnog plemena. Sačinjava je dvanaest nezavisnih priča ispričanih kombinovanjem stiha i proze. Poput Orhonskih natpisa, i Knjiga Dede Korkuta koja pripoveda o vremenu kad su Oguzi tek ulazili pod okrilje islama potkrepljuje tvrdnju o visokim književnim dometima Turaka najstarijih vremena.

esej mostova 1 Delo je na srpski jezik preveo Slavoljub Đinđić 1981. godine. 130 Konačno otvaranje turske književnosti prema Zapadu i učenje od Zapada počinje tek u doba Tanzimata, tj. u epohi korenitih društvenih i političkih reformi u XIX veku koje su težile modernizaciji i evropeizaciji Osmanske imperije. Premda su reforme zvanično proklamovane 1839. godine čitanjem čuvenog Hatišerifa od Gulhane, tanzimatska književnost se rađa u drugoj polovini XIX veka. Prvi prepevi sa francuskog jezika delo su velikog tanzimatskog književnika i novinara Ibrahima Šinasija (1859). Prvi roman preveden na turski jezik bio je Fenelonov Telemak kojeg je 1862. godine objavio Jusuf Kamil-paša. Istovremeno, to su datumi od kojih se računa istorija savremene turske književnosti. Posle ovog, prevođena su dela poput Jadnika Viktora Igora, Grofa Monte Kristo, Robinsona Krusoa. Obrazovana publika je sa oduševljenjem prihvatila nova književna iskustva. Uporedo sa prevođenjem dela pretežno sa francuskog jezika, stvoren je krug književnika i intelektualaca koji su želeli da budu čuveni od naroda, da ga pouče, da mu se po prvi put neposredno obrate želeći jedno bolje i naprednije društvo. Tanzimatsku književnost nosili su Ibrahim Šinasi, Namik Kemal i Zija-paša. Iako njihova književna dela imaju pionirski karakter (Šinasi je, na primer, napisao prvo tursko dramsko delo), njihov značaj je dalekosežan. Ona su donela konačan raskid sa tradicijom divanske književnosti i njene estetike. U narednoj fazi, druga generacija tanzimatskih pisaca napušta društveno- angažovanu književnost odustajući od emancipatorske misije svojih prethodnika. Abdulhak Hamid Tarhan je višestruko značajan stvaralac okrenut pre svega sopstvenom unutrašnjem svetu, individualista u književnosti i u životu. Prvi je počeo da koristi strofu, a kao pesnik bio je sklon jezičkoj i stilskoj akrobatici i eksperimentisanju, što kritika nije blagonaklono primala. Taj individualistički i subjektivistički pravac prihvatiće pesnici i pisci pokreta s kraja XIX veka poznatog pod nazivom Riznica umetnosti (Servet-i Fünun). Tešku atmosferu sultanskog apsolutizma, strah, neizvesnost i moralnu posrnulost društva ovekovečio je pesnik Tevfik Fikret, vodeći pesnik ovog pokreta. Najveće zamerke ovoj književnoj školi izricane su zbog teškog i zamršenog jezika koga se nije mogla osloboditi, i u tom smislu ona predstavlja korak nazad u odnosu na prvu generaciju tanzimatskih pisaca. Njen neposredni nastavak predstavlja pokret Zora budućnosti (Fecr-i Āti) kome su u početku pripadali i neki književnici koji će punu afirmaciju steći posle Rata za nezavisnost (1919–1922). Njegov istaknuti protagonista je Ahmet Hašim, najveći turski pesnik-simbolista. Početkom XX veka turski književnici ustaju protiv stranih uticaja – bilo da dolaze sa Istoka ili sa Zapada. Njihov idejni vođa bio je Zija Gokalp, osnivač sociologije u Osmanskoj imperiji i teoretičar turskog nacionalizma. Pisci okupljeni pod imenom Mlada pera (Genç Kalemler) zalagali su se za okretanje narodnom jeziku, narodnoj baštini i oštro napadali nekritičko oponašanje francuske književnosti. Produžetak ovog pokreta je Nacionalna književnost (Milli Edebiyat) koja je okupljala mahom ista imena iz ranijeg

vremena. Najznačajniji doprinos pokreta Mlada pera ogledao se u uvođenju esej mostova 131 silabičkog metra u poeziju, koji je od najstarijih vremena bio metar narodne pesme. Korenit preobražaj turskog društva koji je doneo nacionalno-oslobodilački rat pod vođstvom Mustafe Kemala Ataturka i niz reformi u društvu i kulturi koji je usledio dali su novi podstrek razvoju književnosti. Rat i revolucija, vrednosti nacionalne kulture, a pre svega skrivene i do tada gotovo nepoznate vrline Anadolije i njenih ljudi postali su nepresušne teme književnosti ratnog i revolucionarnog perioda. Književnici ovog perioda, u prvom redu Jakup Kadri Karaosmanoglu, koji je kod nas poznat kao romansijer i prozni pisac, i Halide Edip Adivar, takođe poznata u nas kao autor dva romana, posvećuju se ne samo heroici rata za nezavisnost, već sa mnogo ubedljivosti i dubine sagledavaju lomove koje je tursko društvo doživljavalo s propašću starih i uspostavljanjem novih društvenih institucija i ideala. Književna dela postrevolucionarnog perioda mahom slikaju Anadoliju i anadolsku zbilju, mukotrpan život radnika, seljaka, zbunjene inteligencije. U odnosu na ranije epohe, kada stvarnost u unutrašnjosti zemlje nije zaokupljala pažnju književnih stvaralaca, u vremenu posle rata ona postaje dominantna društvena i književna tema. Nova književnost (Yeni Edebiyat), koja počinje u razdoblju između 1935. i 1940. godine i traje do naših dana, odlikuje idejna i poetička raznolikost. Pisci i pesnici se teško mogu svrstati u određene književne pokrete i škole. U poeziji je moguće izdvojiti pokrete Čudo (Garip) i Drugi novi (Ikinci Yeniler). Predstavnici prvog su i danas poštovani i gotovo nenadmašni pesnici Orhan Veli Kanik, Oktaj Rifat i Melih Dževdet Andaj, a drugog Turgut Ujar, Edip Džansever, Džemal Sureja. Jedno od najvećih imena turske poezije XX veka, pesnik za koga su mlađi pesnici tvrdili da je pisanje poezije posle njega nedostatak poštovanja, jeste Nazim Hikmet, svojevremeno ličnost oko čije su se sudbine kao političkog osuđenika i prognanika (slično sudbini Orhana Pamuka) uzburkala svetska intelektualna javnost. Nazim Hikmet je u tursku poeziju uveo slobodni stih i novi poetski ukus i stil koji su se hranili iskreno doživljenim emocijama i velikom sposobnošću njihovog pretakanja u stihove. Turski pesnici su bili pod velikim uticajem evropske pesničke tradicije. Stil, metar i estetika divanske poezije bili su davno zaboravljeni i napušteni kao prevaziđeni i presahli. Jedan od retkih savremenih pesnika koji je poznavao klasične pesničke forme i tražio od mlađih pesnika da ih izučavaju bio je Fazil Husnu Daglardža, jedna od najzanimljivijih pojava u turskoj poeziji XX veka, poznat kao pobornik jezičkog purizma i veliki inovator na planu pesničkog jezika. Kad je reč o razvoju proznog izraza u Turskoj, treba napomenuti da je prvi roman na turskom jeziku napisan 1872. godine – Ljubav Talata i Fitnet (Taaşuk-ı Talat ve Fitnat) iz pera Šemsetina Samija, Osmanlije albanskog

esej mostova porekla, u vreme kada su se u Evropi čitali Stendal, Emil Zola, Balzak, 132 Viktor Igo, Čarls Dikens, Šarlota Bronte, Gogolj, Puškin, Tolstoj, Gete, Dostojevski. Prva knjiga pripovedaka na turskom jeziku delo je Emina Nihata i podseća na Bokačovog Dekamerona ili Hiljadu i jednu noć. Od tada pa do početka XXI veka turski prozaisti su dali veliki broj uspelih romana i pripovedaka (do kraja 1979. godine, dakle za nešto više od sto godina objavljeno je 1106 romana). Od pripovedača i pisaca romana neizostavno je spomenuti Saita Faika Abasijanika, začetnika kratke prozne forme, ali i Memduha Ševketa Esendala, Tarika Bugru, Halduna Tanera, Oktaja Akbala, Erdala Oza, Jusufa Atilgana, Demirtaša Džejhuna, Nedima Gursela, Aziza Nesina, Jašara Kemala, po mnogima jednog od najvećih turskih romansijera XX veka i dugogodišnjeg kandidata za Nobelovu nagradu. Takoreći svaki od njih je osobena književna pojava. Najčešće teme u žiži turskih romansijera i pripovedača su oslobodilački rat i revolucija, stanje posle promene društvenih i političkih odnosa, nova stvarnost turskog čoveka, seoski život u svim svojim pojavnim oblicima, život gradova, marginalnih društvenih grupa, realnost tzv. „malog čoveka“, usamljenost i nemoć pojedinca pred političkom prinudom; posebnu grupu čine dela tzv. „apstrakcionista“ koja se, po mišljenju kritičara, ne mogu svrstati ni u jednu od ovih tematskih grupa. Značajne žene pisci u istoriji turske književnosti se mogu izbrojati na prste jedne ruke. Njihova afirmacija počinje sa književnicom Halide Edip Adivar, da bi zenit dostigla sedamdesetih, osamdesetih i devedesetih godina XX veka, u vreme sveopšte emancipacije žena u turskom društvu. U svakom slučaju, one svojim delom štedro govore o pitanjima položaja i uloge žene u društvenoj zajednici, njenom intimnom biću, obespravljenosti, seksualnosti, tabuima i predrasudama. Mnoge su afirmisane i van granica Turske (pomenuta Halide Edip, a u novije vreme Adalet Agaoglu, Firuzan, Sevgi Sojsal, Ajše Kilimdži, Buket Uzuner, Pinar Kur i druge). Kada je Orhan Pamuk 2006. godine dobio Nobelovu nagradu za književnost, mnoge njegove turske kolege su bile jednodušne u oceni da je nagradu dobila čitava turska literatura. Imajući u vidu književno nasleđe na koje je Pamuk neskriveno oslonjen i kontinuitet visokovredne književne reči koji traje nesumnjivo više od hiljadu i dve stotine godina, možemo se bez mnogo dvoumljenja prikloniti ovom sudu. Pažljiviji čitaoci njegovih kompleksnih postmodernističkih romana naići će u njima na eho Hiljadu i jedne noći, odjeke mističke poezije i filozofije, bisere divanskog pevanja, istočnjačku strast za pripovedanjem i poniranjem u dubine ljudske duše. Ali naići će i na izuzetno poznavanje svetske literature i sposobnost da neprekidno miri svetove pojednostavljeno nazvane Istok i Zapad. Orhan Pamuk je prvi književnik Turske koji je u pravom smislu reči osvojio čitaoce sveta i koji pored svog imena ne mora da dodaje odrednicu „turski pisac“. On je za sada jedini koji piše na turskom jeziku i o turskom čoveku, a

da je prihvatljiv i razumljiv na svim kontinentima. Pri tome, teme koje esej mostova 133 obrađuje i intelektualni zahtevi koje iznosi pred čitaoca ni izbliza nisu jednostavni ni mali. Pišući o identitetu turskog čoveka današnjice, njegovoj krhkosti i nedefinisanosti, Orhan Pamuk više puta ponavlja krilaticu „moram biti to što jesam“. Smatramo da je to ključ u kome treba čitati i njegove romane, ali i shvatiti čitav put koji je turska književnost prevalila od Orhona do Orhana. Samo kad je bila ono što jeste, dakle, bez oponašanja i ugledanja na druge, turska književnost je davala velika i neponovljiva dela. Orhanu Pamuku je pošlo za rukom da bude to što jeste. A za istoriju turske književnosti to je nedvosmislena potvrda da je posle traženja sebe i oslobađanja od stranih uticaja u bližoj i daljoj prošlosti konačno pronašla svoj izraz koji uspostavlja vezu između tradicije i savremenosti.

Mirjana Marinkovi} (1965), docent na Katedri za orijentalistiku Filološkog fakulteta u Beogradu, objavila je tri monografije: Šta je knjaz Miloš pisao turskom caru i vezirima; Turska kancelarija kneza Miloša Obrenovića (1815–1839); Pregled tursko-srpskih književnih veza 1965–2000. i preko pedeset naučnih radova i stručnih članaka u domaćim i inostranim časopisima. Prevela je sledeće knjige: Ilber Ortajli, Najduži vek imperije; Orhan Pamuk, Istanbul; Saba Altinsaj, Moj Krit; Orhan Pamuk, Crna knjiga i Muzej nevinosti. esej mostova 134 — Slobodanka Gli{i}

— Pisma redakciji

Avgust 2009. Po{tovana redakcijo, U broju 143–144 (jul–decembar 2008) va{eg cewenog ~asopisa objavqen je tekst Zorana Paunovi}a “Dugo umirawe Greama Grina”, kritika prevoda romana Kraj jedne qubavne pri~e u izdawu IPS MEDIA. Kritika je (zaslu`eno) o{tra, ali nigde nije navedeno ime prevodioca, uz obrazlo`ewe da je pre svega upu}ena nemarnim izdava~ima. Me|utim, po{to postoje dva objavqena prevoda ovog romana (a ja sam autor onog koji nije predmet kritike; izdava~ je “Plato”, 2000), mislim da je neophodno objaviti ime prevodioca na koga se kritika odnosi jer malo ko mo`e da pretpostavi da postoje dva prevoda i dva izdava~a istog naslova (u stvari, postoje tri izdava~a jer je i Narodna kwiga objavila ovaj roman u istom prevodu koji je predmet kritike Z. Paunovi}a). Po{to nijedna od primedbi iznetih u tekstu Zorana Paunovi}a ne stoji kad je posredi moj prevod (osim naslova romana – mada je pitawe koliko se to mo`e smatrati gre{kom – koji je dat na zahtev izdava~a jer se u to vreme pojavio film pod istim nazivom, {to je obe}avalo i ve}e interesovawe ~itala~ke publike), mislim da mi je nenavo|ewem imena prevodioca naneta {teta. Nadam se da }ete objavqivawem imena i prezimena autora kritikovanog prevoda to donekle ispraviti.

Srda~an pozdrav,

Slobodanka Gli{i}

Slobodanka Gli{i} prevodi s engleskog. Dobitnik je nagrade “Milo{ N. \uri}” za prevod kwige Stenlija Koena Stawe poricawa (2003). problemi prevo|ewa 125 Zoran Paunovi}

Avgust 2009. Po{tovana redakcijo, Iskreno se izviwavam koleginici Slobodanki Gli{i}, o ~ijem radu (ukqu~uju}i i prevod romana The End of the Affair) imam izuzetno visoko mi{qewe. Ime autora prevoda o kome je re~ u tekstu “Dugo umirawe Greama Grina” pre}utao sam vo|en obzirima sopstvene profesionalne etike. Nisam mogao ni da pretpostavim da }u na taj na~in naneti {tetu koleginici koja s komentarisanim prevodom nema nikakve veze. I daqe smatram da ime autora prevoda objavqenog u izdawu IPS-a treba da u tekstu ostane pre}utano – ali redakciji Mostova ostavqam pravo da ga objavi, ukoliko smatra da je to potrebno. Nagla{avam, jo{ jednom, da Slobodanka Gli{i} NIJE autor kritikovanog prevoda i da mi je `ao zbog nesporazuma izazvanog tekstom koji je, premda o{tar, pisan s najboqim namerama, usmerenim pre svega ka o~uvawu dostojanstva prevodila~ke profesije. Uveren sam, posle ovoga, da }u pomenuto dostojanstvo nastojati da ~uvam pre svega svojim prevodila~kim radom. Tekstove kakav je onaj o kome je ovde bilo re~i vi{e ne}u pisati.

Zoran Paunovi}

Zoran Paunovi} je redovni profesor na katedri za anglistiku Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Za svoje prevode nagra|en je nagradama “Milo{ N. \uri}”, “Laza Kosti}”, Nolitove nagrade i Nagrade Dru{tva wi`evnika Vojvodine. problemi prevo|ewa 126 — Zorica Man~i}

— O NEKIM ODSTUPANJIMA U POSREDNOM PREVODU: Hezelova legija prokletih (De fordømtes legion) u posrednom prevodu na srpski jezik

Posredno prevo|enje (prevo|enje s prevoda) predstavlja svojevrstan tabu u okvirima prevodila~ke teorije i prakse, iako nam u mnogim slu~ajevima skoro celokupno pisano stvarala{tvo tzv. malih jezika, a time i malih knji`evnosti, u protivnom ne bi bilo dostupno. Prevod s prevoda se oduvek posmatra kao manje vredan, kao bleda kopija onog prevoda koji mu je poslu`io kao izvornik. Me|utim, ima i te kako sjajnih posrednih prevoda (na primer, neki od Vinaverovih prevoda Andersenovih bajki),1 a gre{ke koje se javljaju u jednom posrednom prevodu mogu se svakako javiti i u bilo kom direktnom. Iako }u se ovde fokusirati na posredni prevod, moja namera ni u kom slu~aju nije da poka`em kako je takav prevod lo{iji odnosno manje adekvatan od direktnog, ve} da istaknem neka odstupanja koja se u prevo|enju mogu pojaviti uop{te, a ne samo u direktnom prevodu. Roman Legija prokletih (De fordømtes legion) iz 1953. godine je prvi u nizu od ~etrnaest ratnih romana danskog pisca Svena Hezela (Sven Hazel). Tokom {ezdesetih i sedamdesetih godina XX veka ovi Hezelovi romani su postigli najve}i uspeh, kao zabava za ~itaoce koje ne zanima su{tina pri~e, ve} njena radnja. Iako u osnovi antiratni, ovi bestseleri su po kvalitetu ipak toliko daleko od “ozbiljnih” ratnih romana da ih mnogi smatraju samom definicijom svojevrsne pulp-fiction podvrste ratnog romana. Sme{tena u period Drugog svetskog rata, radnja romana Legija prokletih prati pohode nema~kog Dvadeset sedmog oklopnog ka`njeni~kog puka u kome slu`e kriminalci i dezerteri koje je osudio nema~ki vojni sud, kao svi oni koji su politi~ki nepodobni. Me|utim, Hezelova po~etna zamisao da mu~nim opisima zato~eni{tva u ka`njeni~kom logoru za dezertere, a potom i u ka`njeni~kom puku doprinese antiratnoj propagandi, do kraja ovog i u ostalim romanima prerasta u crnohumorni obra~un glavnih junaka sa situacijom u kojoj su se na{li i iz koje poku{avaju da izvuku korist.

1 V. Literatura problemi prevo|ewa 117 Romani su prevedeni na dvadesetak jezika, na mnoge od njih posredno, naj~e{}e putem engleskog. Budu}i da je vi{e prevodilaca s danskog na engleski jezik prevelo iste romane, razli~it je i kvalitet engleskih prevoda.2 Nadalje, kvalitet engleskih prevoda umnogome je uticao na kvalitet prevoda koji su nastali po uzoru na engleske, ali i na njihov kvantitet. Drugim re~ima, ako su u engleskom prevodu izostavljani delovi teksta, na primer, pasusi, pa i ~itava poglavlja, nema ih ni u prevodu ura|enom po uzoru na takav engleski prevod. Ovo je slu~aj i sa prevodom romana Legija prokletih na srpski. Kao uzor za prevod romana na srpski jezik poslu`io je engleski prevod pod nazivom Legion Of The Damned u izdanju iz 2003. godine.3 Ne postoji podatak o tome u odnosu na koje izdanje danskog originala je ura|en ovaj engleski prevod, niti podatak o tome da li je ura|en direktno s danskog ili, na primer, po uzoru na neki drugi engleski prevod romana i sl. Pore|enjem ovog prevoda s danskim originalom mogu se uo~iti ve}e kvantitativne razlike, jer su u engleskom prevodu izostavljena tri poglavlja. Konsekventno, ova poglavlja nedostaju i u srpskom prevodu. Engleski prevod kao deo uvoda citira jedan deo romana, ali toga nema u srpskom prevodu. S druge strane, srpski prevod sadr`i ve}i broj prevodio~evih podno`nih napomena, kojih nema ni u engleskom prevodu niti u samom originalu. Ve} na prvi pogled mo`e se uo~iti da se danski original sastoji od trideset {est poglavlja, a srpski prevod od svega trideset tri, od koliko se sastoji i odgovaraju}i engleski prevod u odnosu na koji je nastao srpski. Sva tri izostavljena poglavlja nalaze se pri kraju romana i tematski predstavljaju, svaki za sebe, po jednu celinu. Me|utim, nijedna od ovih izostavljenih celina ne uti~e u ve}oj meri na razumevanje toka radnje romana u prevodu. Budu}i da original romana na danskom ima oko tri stotine strana, te da analiza u ovom slu~aju dodatno podrazumeva i pore|enje engleskog i srpskog prevoda, za obradu sam uzela otprilike ne{to vi{e od dve tre}ine danskog originala, to jest dvadeset {est poglavlja, i odgovaraju}a poglavlja u engleskom i srpskom prevodu. Ono {to bi se ina~e nazvalo “gre{kom u prevodu” posmatram ovde, dakle, u jednom {irem smislu, vi{e kao “odstupanje u prevodu”, ~ime dobijam prostor za posmatranje i samih zna~enjskih pomeranja nastalih usled kvantitativnih izmena u tekstu (na primer, nemotivisano, neta~no oduzimanje ili dodavanje teksta). Prevodilac romana na srpski jezik zasigurno nije mogao da izbegne odstupanja i gre{ke koje se javljaju u engleskom prevodu, ali mogao je da izbegne ~itav niz sopstvenih, ponekad veoma krupnih gre{aka pri prevo|enju na srpski. Nave{}u samo neke od primera.

2 Jedna od najboljih ocena u vezi sa kvalitativnim razlikama prevoda Hezelovih romana na engleski mo`e se na}i i na internet-stranici medijske ku}e BBC.: “[...] from Sverre Lyngstad’s masterful translation of Comrades Of War to Tim Bowe’s odd pulp-fiction Cockney-accented versions of the later novels“. 3 V. Literatura problemi prevo|ewa 118 1. Pogre{no transkribovana li~na imena i nadimci

ta~na transkripcija u original prevod prevod odnosu na danski (danski) (engleski) (srpski) original (srpski) Manfried Manfried Manfred Manfrid

Erich Erich Erik Erih

Beier Beier Bejer Bajer

Eicken Eicken Ejken Ajken

Fleischman Fleischman Fli{man Flaj{man

Käthe Käthe Kate Kete

original prevod prevod (danski) (engleski) (srpski) (...) mænd som Henrik Ibsen (...) men like Ibsen and (...) mu{karci poput Ibzena i og Frithjof Nansen, Niels Nansen, Hans Andersen (...) Nansena, Hansa Andersona Finsen og H. C. Andersen (...) and women like Florence (...) i `ene poput Florans og kvinder som Florence Nightingale and Emmeline Najtingejl i Emeline Pankrast, Nightingale og Emmeline Pankhurst, Marion Anderson Marion Anderson (...). (str. 47) Pankhurst, Marian Anderson (...) (str. 40–41) (...) (str. 51–52)

ta~an prevod u original prevod prevod odnosu na danski (danski) (engleski) (srpski) original (srpski) Gamle The Old Un (Un: Stari Un Matori; Stari i t. sl. kolokvijalno, a u zna~enju One)

ta~an prevod u original prevod prevod odnosu na danski (danski) (engleski) (srpski) original (srpski) Anders And Titch Ti{ Zdepasti; Patkasti; Malecki i t. sl problemi prevo|ewa 119 2. Pogre{no transkribovana imena gradova

ta~an prevod ili ta~na transkripcija u original prevod prevod odnosu na danski (danski) (engleski) (srpski) original (srpski)

Göteborg Gothenburg Getenborg Geteborg (Jeteborj) (str. 210) (str. 191) (str. 201)

Hochfilzen Hochfilzen Hohfilzen Hohfilcen (str. 80) (str. 65) (str. 71)

Neukölln Neukölln Neukeln Nojkeln (str. 208) (str. 242) (str. 253)

3. Pogre{no prevedeni i pogre{no transkribovani nazivi ugostiteljskih objekata

ta~an prevod ili ta~na transkripcija u original prevod prevod odnosu na danski (danski) (engleski) (srpski) original (srpski)

”Zum goldenen ”Zum goldenen „Zum golden Hir{“ „Kod zlatnog Hirsch” Hirsch” (str. 53) srnda}a“ (eventualno (str. 60) (str. 47) Cum goldenen hir{)

”Hotel Jägerhof” ”Hotel Jägerhof” „Hotel Jagerhof“ „Hotel Jegerhof“ (str. 80) (str. 65) (str. 72)

4. Pogre{an prevod raznih kategorija

ta~an prevod u original prevod prevod odnosu na danski (danski) (engleski) (srpski) original (srpski)

julaftensdag Christmas Eve Bo`i} Badnji dan (str. 18) (str. 10) (str. 16)

kjole skirts ko{ulje suknje (str. 19) (str. 11) (str. 17) problemi prevo|ewa 120 ta~an prevod u odnosu na original prevod prevod danski original (danski) (engleski) (srpski) (srpski) et stykke sæbe a piece of soap malo supe komad sapuna (str. 18) (str. 10) (str. 16) en østerlandsk an Eastern play uskr{nji igrokaz isto~nja~ka razbrajalica opremsing (str. 55) (str. 198) (str. 69)

ta~an prevod u odnosu na original prevod prevod danski original (danski) (engleski) (srpski) (srpski) ”Hvor skal du, dit ”Where are you off „Gde si krenula, ti „Kud si po{ao, krmku præstesvin?” to, you bloody prokleta kravo?“ popovski?“ (str. 204) crow?” (str. 196) (str. 187)

Ta~no je da je prevodilac romana na srpski jezik na mnogim mestima “gre{io” onoliko koliko je i engleski prevod “pogre{an” u odnosu na danski original. Ovaj engleski prevod, ina~e, veoma ~esto izostavlja vulgarne izraze, kao i delove teksta koji sadr`e eksplicitne scene, na primer, scene razvrata u ratnom Berlinu (jedno od izostavljenih poglavlja). S druge strane, engleski prevod izostavlja i delove u kojima nema “akcije”, ve} samo moralne pouke (na primer, u druga dva izostavljena poglavlja) ~ime se o{te}uje deo koncepcije koju sadr`i izvornik. Prevod na srpski u velikoj meri prati engleski prevod – izostavljenih delova u engleskom nema ni u srpskom prevodu, sem psovki koje engleski prevod svodi na minimum, a srpski obilno koristi. Me|utim, mnoge od navedenih gre{aka u srpskom prevodu bilo je mogu}e izbe}i ne samo detaljnijom proverom, ve} i pa`ljivijim pra}enjem i razumevanjem samog konteksta. Zanimljivo je to {to su odstupanja u prevodu tipska i {to se mogu podvesti pod kategorije i grupe unutar samih kategorija (na primer, izostavljeni ili dodati segmenti u tekstu prevoda, opisni prevod, poja{njenja i sl.), bilo da se odnose na pojedine re~i, delove re~enica, same re~enice ili na ve}e tekstualne celine. Tako|e, odstupanja u tekstu uti~u i na stil teksta prevoda koji je, na taj na~in, izmenjen u odnosu na stil teksta originala. Slede neki od primera.

5. Nedostaje deo teksta u srpskom prevodu ta~an prevod u original prevod prevod odnosu na danski (danski) (engleski) (srpski) original Da De traf ham When you first met Da li je kad ste ga Da li je, kad ste ga første gang i Köln, him in Cologne was prvi put videli bio u prvi put videli u var han da i uniform? he in uniform? uniformi? Kelnu, bio u (str. 10) (str. 3) (str. 9) uniformi? problemi prevo|ewa 121 ta~an prevod u original prevod prevod odnosu na danski (danski) (engleski) (srpski) original

Vi skulle hærdes We were to be Cilj je bio da Trebalo je da mod panserchok. hardened to tank- o~vrsnemo na o~vrsnemo na Om vi blev det? Det shock. tenkovske napade. tenkovske napade. A blev vi sikkert. (str. 39) (str. 45) da li smo? (str. 50) Zasigurno.

ta~an prevod u original prevod prevod odnosu na danski (danski) (engleski) (srpski) original

Da vi havde gravet When we had dug it Kada smo ga Kad smo ga den fri, kom der free we were told otkopali re~eno nam [torpedo] otkopali, besked om, at that he fuse was not je da se upalja~ ne obave{teni smo da se brandrøret ikke måtte to be removed until odstranjuje dok se upalja~ ne sme tages ud, før den var the torpedo had been torpedo ne iznese odstraniti, pre nego fjernet fra byen. Det taken out of the izvan grada. {to se [torpedo] ne betød naturligtvis, town. This, perhaps, Stigao je jedan ’krup- ukloni iz grada. To at det var en ny meant that it was a dizel’-ov kamion je, naravno, zna~ilo type, ingen kendte, new type which no opremljen kranom i da je [torpedo] bio eller at den lå one knew, or that it parkirao se da sa~eka od neke nove vrste sådan, at den ville lay in such a svoj ~udovi{ni tovar. u koju se niko nije eksplodere, blot en position that it (str. 22) razumeo ili da je af os åndede på det would explode if bio u takvom forbandede anyone breathed on polo`aju da je brandrør. Hvis den the damned fuse, mogao eksplodirati eksploderede, ville and if a brute like ~ak i ako bi neko od den tage et helt that exploded it nas samo disao u kvarter af byen would blow up the blizini prokletog med sig. whole part of the upalja~a. Ako bi Der holdt en Krupp- town. eksplodirao odneo Diesel lastvogn med A Krupp-Diesel lorry bi ~itav gradski et stillads og ventede fitted with a derrick kvart. på sin tonstunge last. arrived and stood Stigao je kamion (str. 24–25) waiting for its marke krup-dizel s monstrous load. kranom da sa~eka (str. 16) ovaj tovar te`ak ~itavu tonu.

U posrednom prevodu dakle mo`e nedostajati podatak koji je, naizgled, neva`an za razumevanje toka radnje. Me|utim, pre~esto izostavljanje ovakvih podataka uvek uti~e na kvalitet samog prevoda. U slu~aju prevoda ovog romana na srpski, primeri izostavljanja re~eni~nih segmenata su mnogobrojni – re~enice kojih nema u prevodu ili su neprevedene ili inkorporirane u neku parafrazu. problemi prevo|ewa 122 Do promena u strukturi teksta prevoda posmatranog u odnosu na strukturu teksta originala mo`e do}i i u slu~ajevima dodatih segmenata, to jest dodatih delova re~enica, samih re~enica, ve}ih tekstualnih celina i sl. Veoma ~esto prevodioci smatraju da u prevodu treba pojasniti neki segment, preraditi ga, “bolje napisati”. Me|utim, to ne zna~i da je dodavanje teksta uvek i opravdano. Ovo }u pokazati na primerima dodatog poja{njenja u engleskom prevodu, a time posredno i u srpskom.

6. Dodat deo teksta u engleskom, a posredno i u srpskom prevodu

original prevod prevod (danski) (engleski) (srpski) – Frøken Schadows, vil De – Eva Schadows, will you – Evo Šadoz, da li ste aflægge ed på, at Deres take an oath that your spremni da se zakunete da je forklaring er rigtig? statement is correct? vaše svedo~enje istinito? – Ja. – I will. It is exactly as I – Spremna sam. Bilo je ta~no (str. 11) said. If he had not met me onako kako sam ispri~ala. he would have given Da me nije sreo, on bi se himself up. predao. (str. 4) (str. 10)

Original prevod prevod (danski) (engleski) (srpski) Jeg vidste ikke selv, at mit Though I did not know it, Iako to tada nisam znao, moj andet lazaretophold skulle my second trip to hospital drugi odlazak u bolnicu se blive et vendepunkt for mig was to prove a turning point. pokazao kao prekretnica. Bio selv. Var jeg ikke blevet I had been left hanging on sam ostavljen da visim na hængende derude i pigtråden the barbed wire, but then bodljikavoj `ici, ali onda su og slæbt ind, ville jeg aldrig they dragged me in, and I me skinuli s nje i poslali u være blevet sendt bagud. was sent to the rear and pozadinu u bolnicu. Pošto su (str. 259) hospital. After my release, I me otpustili, poslali su me was sent to the Tank School u Školu za tenkiste u at Wünschdorff in Berlin Vunšdorfu u Berlinu, na for a short officers’ course kratak oficirski kurs, pre before going back to the nego što sam se vratio 27th Regiment. There, in nazad u 27. puk. Tamo u Berlin, by a strange Berlinu sam ~udnom igrom dispensation of Providence, sudbine postao kurir u I became courier for the zaveri protiv Hitlera. Ali o conspiracy against Hitler. tome drugom prilikom. But of that on another (str. 248) occasion. (str. 237)

Prevod Legija prokletih u velikoj meri prati engleski prevod – izostavljenih delova u engleskom nema ni u srpskom prevodu, sem psovki koje engleski

prevod svodi na minimum, a srpski obilno koristi. Me|utim, mnoge od problemi prevo|ewa 123 navedenih gre{aka u srpskom prevodu bilo je mogu}e izbe}i ne samo detaljnijom proverom, ve} i pa`ljivijim pra}enjem i razumevanjem samog konteksta. Zanimljivo je to {to su odstupanja u prevodu tipska i {to se mogu podvesti pod kategorije i grupe unutar samih kategorija (na primer, izostavljeni ili dodati segmenti u tekstu prevoda, opisni prevod, poja{njenja i sl.), bilo da se odnose na pojedine re~i, delove re~enica, same re~enice ili na ve}e tekstualne celine. Tako|e, odstupanja u tekstu uti~u i na stil teksta prevoda koji je, na taj na~in, izmenjen u odnosu na stil teksta originala. I pored brojnih nedoslednosti, brojnih gre{aka, a ponekad i velikih stilskih odstupanja, mo`e se zaklju~iti da je prevod romana De fordømtes legion na srpski – iako posredan – razumljiv i adekvatan u meri u kojoj je to neophodno. Kao i namena samog originala, namena ovog prevoda je da se povinuje ukusu ~itala~ke publike.

Literatura:

Hazel, Sven: De fordømtes legion, Viborg: Peter Asschenfeldts nye Forlag. Bogklubudgave 1997 Hassel, Sven: Legion Of The Damned, (translated from Danish by Maurice Michael), London: Cassel 1988 Hasel, Sven: Legija prokletih (prevod s engleskog Vuk Peri{i}), Beograd: “Algoritam” 2005 Sven Hassel – Writer, http://www.bbc.co.uk/dna/h2g2/A379406 Man~i}, Zorica: Andersen – prevod, prerada, adaptacija, Zbornik Matice srpske za knji`evnost i jezik, Knjiga pedeset peta (2007), Sveska I, Novi Sad, str. 27–40

Zorica Man~i} je asistent na Grupi za skandinavske jezike i knji`evnosti Filolo{kog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Objavila je antologiju norve{ke lirike za decu i, zajedno sa Danijelom Babi} i Dorijanom Hajduom, prevod tri prozne knjige Stiga La{ona. problemi prevo|ewa 124 — Zoran Minderovi}

— Vitgen{tajn u prevodila~koj magli

problemi prevo|ewa Nastao pod izuzetnim okolnostima, doslovno u otrovnom dimu Prvog svetskog rata, Vitgen{tajnov Traktat se, po nekoj tajanstvenoj i neuhvatqivoj logici, pojavquje u neo~ekivanim kontekstima. Po~etkom osamdesetih godina, na samom po~etku moje prevodila~ke karijere, latio sam se jednog veoma te{kog prevoda s na{eg jezika na engleski. Re~ je o poglavqu “Jezi~ko zna~ewe” kwige Dijalekti~ka teorija zna~ewa Mihajla Markovi}a. U toku prevoda na engleski, za holandsku izdava~ku ku}u “Reidel”, ameri~ki prevodioci, kako mi je bilo re~eno, jednostavno nisu mogli da odgonetnu doti~no poglavqe. Profesor Markovi} mi je ponudio da prevedem tu glavu, ne poslu{av{i savet svog prijateqa Roberta Koena, ameri~kog profesora fizike i priu~enog filozofa, koji mu je – parafraziram – rekao: “Minderovi} je Srbin; prema tome, on to ne}e umeti.” Tokom prevoda, koji sam, nadahnut poslovi~nim inatom, uspe{no priveo kraju, naleteo sam na slede}u re~enicu: “’Granice mog jezika – granice su moga sveta’, tvrdi Urban.” Naravno, re~ je o famoznom aforizmu 5.6 iz Logi~ko-filozofskog traktata, ~iji autor nije ameri~ki akademski filozof Vilbur Mar{al Urban ve} Ludvig Vitgen{tajn. Ovaj pomalo komi~an lapsus (u stilu: Cogito ergo sum, kako re~e Lajbnic) samo je potvrdio dve moje teze: a) savremeni autori akademskog tipa ne vladaju svojim izvorima; b) prevo|ewe je uvek vi{e od samog prevo|ewa, jer se ~esto nalazimo u ulogama korektora, lektora i trezvenog ~itaoca. Kwigu su od prvog do drugog izdawa ~itali lektori, korektori i mnogi nedu`ni ~itaoci, ukqu~uju}i profesionalne filozofe. Kako je mogu}e da niko nije primetio lapsus? Razmi{qaju}i o fenomenu “~itala~kog slepila,” do{ao sam do zakqu~ka da ni prevodioci, za koje apriori verujem da su budniji, trezveniji i racionalniji od prose~nog ~itaoca, nisu po{te|eni. Na primer, prvi engleski prevod Traktata po~iwe tendencioznim kasapqewem samog naslova. Vitgen{tajnov naslov je Logisch-Philosophische Abhandlung, to jest, sasvim jednostavno, Logi~ko-filozofska rasprava, a mo`e i “traktat,” ali nikako pseudolatinski naslov, koji su, na`alost, i Francuzi slepo problemi prevo|ewa 112 prihvatili. Ipak, francuski prevodi, ~ija zanimqiva istorija po~iwe anglosaksonskim zanosom prvog prevodioca, Pjera Klosovskog, prolaze putawom postepenog prosvetqewa, primi~u}i se, dakle, preciznijem tuma~ewu originalnog teksta. @ele}i, kao {to to engleski i ameri~ki “vitgen{tajnolozi” pomno ~ine i dan-danas, da od Vitgen{tajna napravi poslu{nu pudlicu u logi~ko-pozitivisti~koj {tenari, Klosovski prevodi kqu~ni termin “Sachverhalt,” koji promi~e kroz drugi aforizam, gde autor govori o svetu, kao “fait atomique,” ili: atomska ~iwenica. Istina, Vitgen{tajn poku{ava da identifikuje, defini{e ~ovekove osnovne predstave o svetu, ali to nikako ne opravdava upotrebu termina (atomic fact) koji poti~e od dogmati~no-materijalisti~ke vizije Bertranda Rasela. Dakle, bilo da je prosto tendenciozan ili posledica prevodila~kog slepila, pogre{no preveden termin, koji je okosnica celog drugog aforizma, vaspostavqa pozitivisti~ku (drugim re~ima, la`nu) atmosferu i tonalitet. Tako prvi francuski prevodilac doprinosi zaveri da se tajanstveni austrijski mislilac, u ~ijem delu, dodu{e, nau~no pozitivni elementi postoje, silom uglavi u odre|eni, ograni~eni, filozofski kontekst, kao da nije re~ o bezvremenom filozofu koji se istovremeno obra}a i pojedincu bez filozofske diplome i ~oveku uop{te. I zaista, u Traktatu, koji, uprkos modernim logi~kim formulama, ~esto podse}a na zagonetni rukopis iz minulih vremena, ne{to {to bi Francuzi nazvali “grimoire,” sve s mislima u duhu Marka Aurelija i Paskala, svaki ~italac, i poklonik pozitivne nauke i qubiteq metafizike, nalazi mudrosti od `ivotnog zna~aja. Vitgen{tajnovu duboku mudrost jasno je uo~io Pjer Ado, veliki francuski stru~wak za anti~ku filozofiju, jo{ krajem 1950-ih godina, kad je autrijski filozof jo{ uvek bio nepoznat u francuskim intelektualnim krugovima. Velika je {teta {to je Ado, saznav{i da se Klosovski sprema da objavi prevod Traktata, odustao od svog prevoda, koji bi, sude}i po Adoovim mudrim esejima o Vitgen{tajnu, sigurno bio boqi. Na primer, da se vratimo kqu~nom terminu drugog aforizma, Ado je odmah primetio da “Sachverhalt” ne treba prevesti pozitivisti~kom apstrakcijom. Me|utim, jo{ je va`nija Adoova spoznaja da kqu~ za razumevawe Vitgen{tajnove filozofije treba tra`iti u tekovinama Zapadne filozofske tradicije od neoplatonizma do modernog racionalizma. Na primer, u svojoj izvanrednoj kwizi o Plotinu, Ado, kritikuju}i te`wu savremene tehnolo{ke kulture da sve, ukqu~uju}i ~ovekovo pro`ivqeno iskustvo, kvanktifikuje i svede na izmerqive jedinice, podse}a svoje ~itaoce da pojam neizrecivog apriori dovodi u pitawe mogu}nost izmerqivosti. Me|utim, filozof na koje se Ado poziva u ovom kontekstu nije Plotin, koji s tolikom stra{}u opisuje svoj do`ivqaj neizrecivog, ve} Vitgen{tajn! U zagonetnom aforizmu 4.121 Vitgen{tajn ka`e: “Was sich in der Sprache Dakle, znamo da nam jezik

ausdrückt, können wir nicht durch sie audrücken.” problemi prevo|ewa 113 govori ne{to o stvarnosti, ali ne znamo kako to, da se poslu`imo antropomorfizmom, jeziku polazi od ruke. Zna~i, neizrecivo postoji u biti samog jezika. Drugim re~ima, jezik nam pru`a nepotpunu izrecivost. Mada bi se moglo re}i da ova misao nije ba{ ohrabruju}a za prevodila~ku profesiju, francuski prevodioci, verovatno pou~eni Adoovim analizama Vitgen{tajnove misli, nisu ostavili Traktat na cedilu. Drugi francuski prevod, ~iji je autor @il Gaston Gran`e, otklawa mnoge terminolo{ke nepreciznosti i nedoumice. Na primer, termin Sachverhalt je ta~no preveden kao “état de choses,” stawe stvari. Me|utim, u `eqi da ostane veran nema~kom originalu drugi prevodilac se ~esto suo~ava sa slede}im paradoksom: vernost duhu izvornog jezika ne podrazumeva vernost namerama autora. I Gran`e, i tre}i prevodilac, kanadski filozof Fransoa Latravers, ~iji prevod jo{ nije objavqen, u famoznom aforizmu 5.6, “Die Grenzen meiner Sprache bedeuten die Grenzen meiner Welt,” prevode glagol “bedeuten” (zna~iti) glagolom “biti.” U Latraversovoj varijanti aforizam glasi: “Les limites de mon langage sont les limites de mon monde.” Izbor re~i “langage,” umesto “langue,” nije ni potrebno obja{wavati, ako uzmemo u obzir nivo op{tosti koji je u ovom diskursu o~igledan. Me|utim, izbor glagola “biti” malo je te`e objasniti, budu}i da se kosi s pi{~evom jasno izra`enom namerom. Kad sam zamolio profesora Latraversa da mi obrazlo`i svoj izbor, odgovorio mi je: “Ce verbe n’est pas facile et il faut l’interpréter en particuler en fonction de la dynamique du texte. À ce point il est clair que LW †Ludwig Wittgenstein‡ affirme.” Drugim re~ima, na osnovu dinamike teksta, koja izra`ava autorovo afirmativno raspolo`ewe, prevodilac zakqu~uje da “zna~e” treba prevesti sa “su.” Oslawaju}i se na dinamiku, koja je vi{e muzi~ki (ozna~uju}i intenzitet zvuka) nego jezi~ki termin, prevodilac napu{ta semanti~ku sferu, prepu{taju}i se muzi~koj intuiciji, koja, ako doslovno verujemo da se jezi~ka (semanti~ka) i muzi~ka (nesemanti~ka) sfera ne dodiruju, koja nije pouzdan vodi~ za prevodioca u nedoumici. Me|utim, sam bi se Vitgen{tajn slo`io s Latraversovim postupkom. U svojim Filozofskim istra`ivawima, ovaj veliki qubiteq muzike, ~ijem je bratu Paulu, jednorukom pijanisti, Moris Ravel posvetio svoj Koncert za levu ruku, napisao je da se re~enica i muzi~ka fraza u su{tini malo razlikuju. Naime, u fragmentu 527, Vitgen{tajn tvrdi da i re~enicu i muzi~ku frazu razaznajemo po karakteristi~nim varijacijama zvuka i tempa. To, naravno, ne zna~i da je prevodilac slobodan da potpuno zanemari semanti~ku sferu; me|utim, moglo bi se re}i da se ponekad sveprisutna semanti~ka dimenzija, zavisno od konteksta, povla~i u pozadinu. Razmi{qaju}i daqe o vezi izme|u neizrecivosti i prevo|ewa, shvatio sam ne samo da je prevo|ewe po definiciji nepotpun, nezavr{en i nesavr{en posao, nalik na onu nadahnutu nezavr{enost/nesavr{enost problemi prevo|ewa 114 koju opisuje Vladimir Jankelevi~ u svojoj autobiografskoj kwizi (napisanoj s Beatris Berlovic), nego da sama istorija prevoda jednog dela nije linearno upisana, garantuju}i progres, ve} da se prevodi kre}u kru`nim, mo`da elipti~nim putawama, i udaquju}i se ponekad od neke idealno definitivne verzije. Mada to nije slu~aj u ovoj istoriji, jer bi se moglo re}i da je tre}i prevod boqi od drugog, mislim da je zaprepa{}uju}i aforizam 6.44 (Nicht wie die Welt ist, ist das Mystische, sondern dass sie ist) svima izmakao. Latravers ga, s pravom, za razliku od Gran`ea, koji pronalazi nepostoje}i subjunktiv (Ce n’est pas comment est le mode qui est le Mystique, mais qu’il soit) prevodi u indikativu: “Ce n’est pas comment est le monde qui est le mystique, mais qu’il est.” Mo`da upotrebom subjunktiva, koji nas udaquje od puke fakti~nosti, prevodilac ubla`ava, svesno ili nesvesno, naboj Vitgen{tajnove tvrdwe, bez uvijawa, da je `ivo ~udo {to svet postoji. Latraversov prevod bi zaista bio savr{en kad bi zakqu~ni fragment “mais qu’il est” imao uro|enu silinu nema~kog “dass sie ist.” Pjer Ado je primetio tu razliku, pa je poja~ao svoj prevod aforizma dodav{i re~ “~iwenica” (fait), koje u originalu nema: “Ce n’est pas comment est le monde qui est le mystique mais le fait qu’il soit.” Na`alost, kod Adoa se pojavquje subjunktiv. Posledwi aforizam (sedmi) poru~uje nam, mo`da pomalo tautologi~no (ako nije re~ o filozofskom silexiluku) da ne govorimo o onome o ~emu ne treba govoriti, ili o ~emu je nemogu}e govoriti: “Wovon man nicht sprechen kann, darüber muss man schweigen.” Nekako prate}i, do pola, konturu nema~ke re~enice, Gran`e prevodi: “Sur ce don’t on ne peut parler, il faut garder le silence.” Sre}om, Latravers, ne upiwu}i se da stvori konstrukciju sli~nu nema~koj, verno prenosi Vitgen{tajnovu misao: “Là où on ne peut parler, on doit se taire.” Prevodilac kao da priziva neke prostore u kojima mora vladati ti{ina. Naravno, prevodioci znaju, ako to filozofi ne znaju, da su ovi prostori potpuno izmi{qeni. Ne strepe}i, poput svih velikih umova, od kontradikcija, Vitgen{tajn ~esto osu|uje metafizi~ke iskaze samo da bi ih u nekom drugom kontekstu iskoristio za neku zgodnu argumentaciju. Ne smemo, na primer, govoriti o Bogu, ali zabrana govora o Bogu je ve} govor o Bogu! Tako, na primer, vitgen{tajnovsku ideju da nam jezik odre|uje granice sveta ne moramo uop{te uzeti kao ograni~avaju}u, jer granice jezika znamo samo kao filozofski postulat za koji je nemogu}e prona}i opravdawe u iskustvu. Stoga prevodioci, i uop{te qudi koji se bave jezikom, moraju uvek imati krajwe skepti~an stav prema filozofima jezika ~ije je poznavawe jezika iskqu~ivo cerebralno. Ovaj zakqu~ak nikako ne umawuje mudrost jednog Vitgen{tajna, koji, uveren sam, ne bi `eleo da ga shvatamo doslovno. problemi prevo|ewa 115 Bibliografija

Hadot, Pierre. Plotin ou la simplicité du regard, Paris, Plon, 1963. ______. Wittgenstein er les limites du langage, Paris, Vrin, 2005. Jankélévitch, Vladimir et Béatrice Berlowitz. Quelque part dans l’inachevé, Paris, Gallimard, 1978. Marion, Mathieu. Ludwig Wittgenstein: introduction au “Tractatus logico-philosophicus,” Paris, Presses Universitaires de France, 2004. Markovi}, Mihajlo. Dijalekti~ka teorija zna~ewa, drugo izdawe, Beograd, “Nolit”, 1971. ______. Dialectical Theory of Meaning, translated by David Rougé and Joan Coddington from the Serbo-Croat; chapter IX translated by Zoran Minderovi}, Dordrecht; Boston; Lancaster, Reidel, 1984. Wittgenstein, Ludwig. Philosophical Investigations, the German Text, with a Revised English Translation, Malden, MA; Oxford, Blackwell, 2001. ______. Tractatus logico-philosophicus, translated from the German by C. K. Ogden, London and New York, Routledge & Kegan Paul, 1922. ______. Tractatus logico-philosophicus, traduction, préambule et note de Gilles-Gaston Granger, Paris, Gallimard, 2007. ______. Tractatus logico-philosophicus, traduit de l’allemand par Pierre Klossowski, Paris, Gallimard, 1961.

Zoran Minderovi}, pisac i prevodilac. Autor dveju knjiga eksperimentalne proze (Intelektohipograf, Blagodeti ni{tavila), kao i mnogobrojnih priloga u ameri~kim enciklopedijama. Prevodilac je ameri~kih autora E. Pejgels, S. Ozik, S. Sontag na srpski. U okviru Editors' Association of Canada, anga`ovan je u afirmisanju francuskog jezika i kulture na ameri~kom kontinentu. Zaposlen u izdava~koj ku}i ProQuest, u odseku za kanadske publikacije. problemi prevo|ewa 116 — Rene Dekart i Elizabeta od Boemije

— Filozof i princeza*

Preveo s francuskog i priredio Aljo{a Mimica

1. nova klasika

ELIZABETA DEKARTU1 [Hag], 6/16.2 maj 1643.

Gospodine Dekart, S mnogo radosti i `aljenja saznala sam o nameri koju ste, pre nekoliko dana, imali da me vidite,3 dirnuta tako|e va{om milostivom voljom da se dopisujete sa osobom neukom i nepou~ljivom, te o zlu udesu koji mi je uskratio priliku za tako probita~an razgovor. G. Paloti4 je uveliko poja~ao ovu potonju `elju, ponavljaju}i mi re{enja koja ste mu ponudili u pogledu nejasno}a sadr`anih u fizici g. Regija,5 a o kojima bih bolje bila pou~ena iz va{ih usta, kao i o jednom pitanju koje sam postavila re~enom profesoru kada je boravio u ovome gradu, a on me na to uputio na vas kako bih dobila tra`eno obja{njenje. Stid da pred vama poka`em ovako nepravilan na~in izra`avanja6 spre~avao me je dosad da tu uslugu od vas zatra`im pismom.

* Prevod prvih pet pisama razmenjenih izme|u Elizabete od Boemije, palatinske princeze, i Rene Dekarta. Celokupna sa~uvana prepiska (59 pisama) na}i }e se uskoro u knjizi propra}enoj studijskim predgovorom Jasne [akote-Mimica. Prevod je sa~injen na osnovu standardnog kriti~kog izdanja Dekartovih dela (AT): Œeuvres de Descartes, vol. I–XI, publiées par Charles Adam et Paul Tannery, Vrin, Paris, 1964–1976 (L. Cerf, Paris, 1897–19101). Sve napomene ispod teksta, kao i interpolacije u uglastim zagradama, poti~u od pisca predgovora i prevodioca. 1 AT, tom III, str. 660–662. 2 Po julijanskom, odnosno gregorijanskom kalendaru, izme|u kojih je razlika u ono doba iznosila deset dana. Ako nije druga~ije nagla{eno, svi ostali datumi navedeni su po starom kalendaru. 3 Za kratkog Dekartovog boravka u Hagu, prilikom njegovog preseljenja iz Endehesta u Ehmond kod Hufa. Izgleda da su se Dekart i Elizabeta tom prilikom mimoi{li u ku}i princezine majke. 4 Paloti, ili @an-Alfons de Polo (1603–1668), Dekartov prijatelj, kapetan holandske vojske i dvorjanin u slu`bi princa od Oran`a, uveliko zaslu`an za uspostavljanje i odr`avanje ove prepiske. 5 Henrik Regije, ili Hendrik de Roa (1598–1679), holandski filozof i profesor medicine u Utrehtu, autor dela Fundamenta physices (1646). 6 Na francuskom, kojim je Elizabeta, izme|u ostalih nekoliko jezika, ipak izvrsno vladala. 103 Ali, danas me je g. Paloti u toj meri uverio u va{u dobrotu prema svakome, a napose prema meni, da sam iz duha odagnala svaki drugi obzir sem da se na to oslonim mole}i vas da mi ka`ete kako ~ovekova du{a (budu}i da je samo misle}a supstancija) mo`e determinisati7 telesne duhove da obavljaju voljne ~inove. Jer, ~ini mi se da se svaka determinacija kretanja obavlja zahvaljuju}i impulsu pokrenute stvari, potom na~inu na koji je potiskuje stvar koja je pokre}e, ili pak osobenosti i obliku povr{ine ove potonje. Za prva dva uslova zahteva se dodir, a za tre}i prote`nost. Ovu poslednju, pak, potpuno isklju~ujete iz va{eg pojma du{e, a ~ini mi se da je dodir nespojiv s ne~im nematerijalnim. Zato vas molim za definiciju du{e podrobniju nego {to je ona u va{oj Metafizici,8 to jest za definiciju njene supstancije, odvojene od njenog delovanja, naime mi{ljenja. Jer, ~ak i ako pretpostavimo da su, kao bo`ji atributi, ovo dvoje nerazdvojivi ({to je, ipak, te{ko dokazati u maj~inoj utrobi i za dubokih nesvestica),9 posmatraju}i ih zasebno mo`emo o njima ste}i potpuniju ideju. Poznavaju}i vas kao, po meni, najboljeg lekara, otkrivam vam ovako slobodno slabosti te spekulacije, te se nadam se da }ete im, po{tuju}i Hipokratovu zakletvu, na}i leka, ne obznanjuju}i u ~emu se on sastoji, {to vas molim da i u~inite, kao i da podnesete ovo dosa|ivanje Va{e odane prijateljice koja vam stoji na usluzi, Elizabete.

2.

DEKART ELIZABETI10 [Ehmond kod Hufa,11 21. maj 1643]

Gospo|o, Milost kojom me je va{a Visost po~astvovala poslav{i mi napismeno svoje naloge ve}a je nego {to sam joj se ikada mogao nadati; a ona mojim nedostacima godi vi{e od one koju sam strasno pri`eljkivao, naime da }u pomenute naloge primiti usmeno, samo da mi je mogla biti ukazana ~ast da vam se poklonim, te da vam, kada sam poslednji put bio u Hagu, ponudim

17 Tehni~ki izraz u kartezijanskoj fizici: uticaj na menjanje pravca ili brzine tela u kretanju. 18 Tj. u Meditationes de prima philosphiae, 1641 (upor. René Descartes, Meditacije o prvoj filozofiji, u: Edmund Husserl, Kartezijanske meditacije, tom I, prev. Tomislav Ladan), CKD SSO, Zagreb, 1975. 19 Elizabeta upu}uje na problem tzv. “fetalnog”, odnosno “nesvesnog” subjekta. 10 AT, tom III, str. 663–668. 11 Mesto u Severnoj Holandiji, nedaleko od mora, gde je Dekart 1. maja iznajmio ku}u, u kojoj }e ostati sve do svoga odlaska u [vedsku, u oktobru 1649. godine, kod tamo{nje kraljice Kristine. nova klasika 104 svoje vrlo ponizne usluge. Jer, previ{e je krasota kojima bih tada imao da se u isti mah divim; pa, videv{i kako vi{e nego ljudske re~i poti~u iz tela toliko nalik onima koja slikari podaruju an|elima, bio bih ushi}en na isti na~in na koji, ~ini mi se, moraju biti ushi}eni oni koji, dospev{i sa zemlje, tek za|u u nebesa. To bi me jo{ vi{e onesposobilo da odgovorim va{oj Visosti koja je, kada sam ranije imao ~ast da joj o tome govorim,12 bez sumnje u mene ve} zapazila tu manu, koju je va{a dobrostivost htela da ubla`i ostavljaju}i mi tragove svojih misli na papiru; tu sam, pro~itavaju}i ih vi{e puta i privikavaju}i se da ih pa`ljivo razmatram, ostao njima manje zablesnut, ali im se utoliko vi{e divim, prime}uju}i da ne izgledaju samo pronicljive na prvi pogled nego su utoliko razboritije i postojanije {to ih se vi{e preispituje. A uistinu mogu re}i kako mi se ~ini da je pitanje koje va{a Visost postavlja upravo ono koje mi se, na temelju spisa {to sam ih objavio,13 mo`e s najvi{e razloga uputiti. Jer, u ljudskoj du{i ima stvari od kojih zavisi svekoliko znanje koje mo`emo ste}i o njenoj prirodi, me|u kojima je i ta da ona misli, a druga da, po{to je sjedinjena s telom, ona mo`e delovati i trpeti [delovanje] zajedno s njime; o ovoj potonjoj stvari nisam rekao skoro ni{ta, ve} sam se samo potrudio da dobro shvatim onu prvu, zato {to je moj prvenstveni cilj bio da doka`em razliku izme|u du{e i tela, ~emu je samo ona prva stvar mogla da poslu`i, dok bi druga tome naudila. Ali, po{to va{a Visost vidi tako jasno da joj se ni{ta ne mo`e prikriti, poku{a}u ovde da objasnim na~in na koji shvatam jedinstvo du{e i tela, te kako du{a ima mo} da pokre}e telo. Najpre, smatram da u nama ima izvesnih prvobitnih pojmova koji su ne{to kao originali po ~ijem obrascu uobli~avamo sva ostala na{a saznanja. A takvih je pojmova vrlo malo; jer, posle onih najop{tijih – bi}a, broja, trajanja itd., koji odgovaraju svemu {to mo`emo pojmiti – raspola`emo, {to se tela napose ti~e, samo pojmom prote`nosti, iz kojega slede pojmovi oblika i kretanja; a kada je re~ o samoj du{i, imamo samo pojam mi{ljenja, koji obuhvata percepcije razuma i sklonosti volje; najzad, {to se ti~e du{e i tela zajedno uzev, imamo samo pojam njihovog jedinstva, s kojim je povezan pojam mo}i koju du{a ima da pokre}e telo, a telo da deluje na du{u, uzrokuju}i njena ose}anja i strasti. Smatram, tako|e, da se celokupno ljudsko znanje sastoji naprosto u tome da se jasno razlikuju ti pojmovi, te da se svaki od njih pripi{e samo stvarima na koje se odnosi. Jer, kada kakvu pote{ko}u ho}emo da objasnimo pojmom koji se na nju ne odnosi, neizostavno }emo se prevariti, ba{ kao i kada ho}emo da jedan od tih pojmova objasnimo nekim drugim; jer, budu}i da su prvobitni, svaki od njih mo`e se razumeti samo samim sobom. A kako nam je kori{}enje ~ula pru`ilo pojmove prote`nosti, oblika i kretanja, koji su nam mnogo bliskiji nego drugi, glavni uzrok na{ih pogre{aka sastoji se u tome {to obi~no te`imo da se poslu`imo tim pojmovima kako bismo objasnili stvari na koje se oni ne

12 Ne zna se pouzdano kada su se, zahvaljuju}i Palotijevom posredovanju, Dekart i Elizabeta prvi put sreli. 13 Dekart je dotad objavio Re~ o metodi (1637) i, na latinskom, ve} pomenute Meditacije o

prvoj filozofiji. nova klasika 105 odnose, ba{ kao kada ho}emo da se poslu`imo uobraziljom da bismo razumeli prirodu du{e, ili kada na~in na koji du{a pokre}e telo ho}emo da shvatimo shodno na~inu na koji jedno telo pokre}e drugo. Stoga, po{to sam u Meditacijama, koje je va{a Visost izvolela pro~itati, poku{ao da objasnim pojmove koji se odnose samo na du{u, razlikuju}i ih od onih koji se odnose samo na telo, prvo {to moram potom objasniti jeste na~in na koji shvatam pojmove koji se odnose na jedinstvo du{e i tela, nezavisno od onih koji se odnose samo na telo ili du{u. ^ini mi se da tome mo`e poslu`iti ono {to sam napisao potkraj moga “Odgovora na {estu grupu primedaba”;14 jer, za tim prostim pojmovima ne mo`emo tragati izvan na{e du{e, koja sve njih sadr`i po svojoj prirodi, ali ih ne razlikuje uvek dovoljno jedne od drugih, ili ih pak ne pripisuje predmetima kojima bi ih trebalo pripisati. Prema tome, mislim da smo pojam mo}i kojom du{a deluje na telo malo~as pobrkali s pojmom tela koje deluje na drugo telo, te da smo i jedan i drugi pripisali ne du{i, jer nju jo{ ne poznajemo, nego razli~itim kvalitetima tela, kao {to su te`ina, toplota i ostali kvaliteti, za koje smo umislili da su realni, to jest da postoje odvojeno od tela, pa da su prema tome supstancije, iako smo ih nazvali kvalitetima. A da bismo ih shvatili, slu`ili smo se ~as pojmovima koji su u nama da bismo saznali telo, ~as pak pojmovima koji su tu da bismo saznali du{u, ve} prema tome da li je ono {to smo im pripisali materijalno ili nematerijalno. Na primer, ako pretpostavimo da je te`ina realan kvalitet, o kojem nemamo nikakvo drugo saznanje doli da ima mo} da telo u kojem se nalazi pokre}e ka sredi{tu zemlje, ne}e nam biti te{ko da shvatimo kako ona pokre}e to telo, niti kako je s njim zdru`ena; a nipo{to ne mislimo da se to zbiva zahvaljuju}i stvarnom dodiru jedne povr{ine s drugom, jer u nama samima isku{avamo da raspola`emo jednim naro~itim pojmom da bismo to shvatili; a mislim da taj pojam r|avo upotrebljavamo primenjuju}i ga na te`inu, koja nije ni{ta realno razli~ito od tela, kao {to se nadam da sam pokazao u Fizici,15 ve} da nam je dat kako bismo shvatili na~in na koji du{a pokre}e telo. Ako bih jo{ re~i utro{io da objasnim {ta sam hteo da ka`em, pokazao bih da nisam dovoljno upoznao neuporedivi duh va{e Visosti, a bio bih odve} ta{t kada bih se usudio misliti da moj odgovor mora u potpunosti da vas zadovolji; no, hteo bih da izbegnem i jedno i drugo, dodaju}i ovde samo to da, ako sam u stanju da napi{em ili ka`em ne{to {to bi vam se moglo svideti, smatra}u uvek velikom milo{}u da se tim povodom latim pera ili odem u Hag, te da na ovome svetu nema ni~eg {to bi mi bilo dra`e nego da uzmognem pokoriti se va{im nalozima. No, ovde ne mogu na}i mesta po{tovanju Hipokratove zakletve na koje me obavezujete, po{to mi niste saop{tili ni{ta {to ne zavre|uje da svi vide i time se ushite. U tom pogledu, mogu samo re}i da }u se,

14 Primedbe kriti~ara, s Dekartovim odgovorima, objavljene su uz prvo, latinsko izdanje Meditacija. 15 Tj. u II delu Principa filozofije (Principia philosophiae, 1644), pod naslovom De Principiis rerum materialum. nova klasika 106 beskrajno cene}i pismo koje sam primio, poslu`iti njime kao {to tvrdice postupaju sa svojim blagom koje skrivaju utoliko bolje {to ga vi{e cene, te – ljubomorno paze}i da ga niko ne vidi – najve}e zadovoljstvo nalaze u tome da ga gledaju. Tako }e mi biti sasvim ugodno da u`ivam u blagodeti da ga gledam; a najvi{e ~emu te`im jeste da se uzmognem izraziti re~ima, te da budem uistinu itd.

3.

ELIZABETA DEKARTU16 [Hag], 10/20. jun [1643]

Gospodine Dekart, Va{a dobrota ne ogleda se samo u tome {to mi, kako sam shvatila, ukazujete na mane u mome rasu|ivanju te ih i ispravljate, nego i u tome {to, da biste mi svest o njima u~inili manje neprijatnom, poku{avate da me, uprkos va{em sudu, ute{ite la`nim pohvalama; one bi bile nu`ne kako bi me ohrabrile neka se potrudim da im na|em leka da me moje vaspitanje, ste~eno tamo gde me je uobi~ajeni na~in razgovora svikao da ih slu{am od osoba koje nisu kadre izre}i istinsku hvalu, nije navelo na pretpostavku da ne mogu pogre{iti poverujem li upravo u suprotno od njihovih re~i, pa mi je samim tim uva`avanje sopstvenih nedostataka postalo u toj meri prisno da me uzbu|uje ba{ koliko i `elja da ih se oslobodim. Zato moram bez stida priznati da sam u sebi na{la sve uzroke pogre{ke koju zapa`ate u va{em pismu, te da ih jo{ ne mogu u potpunosti odstraniti po{to mi `ivot koji sam prinu|ena da vodim ne ostavlja na raspolaganju dovoljno vremena kako bih stekla sposobnost meditiranja u skladu s va{im pravilima.17 ^as potrebe moga doma koje ne smem da zanemarim, ~as susreti i zadovoljstva koja ne mogu da izbegnem, obru{avaju se, srd`bom ili dosadom, tako te{ko na ovaj moj slaba{an duh da je, zadugo posle, neupotrebljiv za bilo {ta drugo: to }e, nadam se, poslu`iti kao opravdanje za moju glupavost zbog koje ne mogu razumeti ideju po kojoj o tome kako du{a (neprote`na i nematerijalna) mo`e pokretati telo moramo prosu|ivati u skladu s va{om pre|a{njom idejom te`ine; niti, pak, za{to nas ona sila koja telo privla~i prema sredi{tu zemlje, koju ste mu onomad, pod imenom kvaliteta, pogre{no pripisali, mora pre uveriti da telo mo`e biti pomereno ne~im nematerijalnim nego {to nas dokazivanje opre~ne istine ({to obe}avate u va{oj Fizici) mora u~vrstiti u mi{ljenju da je to nemogu}e; a to je pre svega zato {to ta ideja (budu}i da ne mo`e polagati pravo na savr{enstvo i objektivnu realnost poput ideje Boga) mo`e zavarati time {to ne znamo {ta ta tela zaista pokre}e prema

16 AT, tom III, str. 683–685.

17 Elizabeta misli na Dekartov predgovor Meditacijama. nova klasika 107 sredi{tu. A po{to se nikakav materijalni uzrok ne ukazuje ~ulima, pripisali bismo je njenoj suprotnosti, ne~em nematerijalnom, {to ipak nikad nisam mogla shvatiti druga~ije doli kao negaciju materije, koja s njom ne mo`e stajati ni u kakvoj vezi. A priznajem da bi mi lak{e bilo dopustiti da je du{a materijalna i prote`na nego da je jedno nematerijalno bi}e kadro da pokre}e telo i da ga ono pokre}e. Jer, ako bi se ono prvo obavljalo zahvaljuju}i informaciji,18 trebalo bi i da duhovi koji proizvode kretanja budu inteligentni, {to ne dodeljujete ni~em telesnom. Pa, iako u va{im Metafizi~kim meditacijama19 ukazujete na ovu drugu mogu}nost, ipak je vrlo te{ko razumeti da du{a, onakva kakvu ste opisali, po{to je imala sposobnost i navadu da ispravno rasu|uje, nekim hirom mo`e sve to izgubiti te da, budu}i da mo`e opstati bez tela i s njim nemati ni~eg zajedni~kog, ono njome u toj meri upravlja. No, otkako ste zapo~eli da me podu~avate, ove misli ~uvam tek kao prijatelje koje nikako ne mislim zadr`ati, uverena da }ete mi objasniti kako prirodu nematerijalne supstancije i na~in na koji ona deluje i pobu|uje strasti u telu, tako i sve ostalo ~emu ste hteli da me pou~ite. Molim vas, tako|e, da verujete kako ovu milost niste mogli u~initi nikome ko bi se spram vas ose}ao obavezniji nego {to je Va{a vrlo odana prijateljica, Elizabeta.

4.

DEKART ELIZABETI20 Ehmond kod Hufa, 28. jun 1643.

Gospo|o, Osetiv{i da sam u svom prethodnom pismu r|avo objasnio svoje misli u pogledu pitanja koje mi je izvolela postaviti, Va{a me je Visost uveliko obavezala time {to me jo{ udostojava strpljenja da me saslu{a kada je re~ o istom predmetu, te da mi pru`a priliku da uka`em na stvari koje sam bio smetnuo s uma. ^ini mi se da su glavne me|u njima, najpre ta, da sam – po{to sam razlikovao tri vrste ideja ili prvobitnih pojmova od kojih se svaki saznaje na poseban na~in a ne njihovim me|usobnim pore|enjem – to jest pojam koji imamo o du{i, potom o telu i, najzad, o jedinstvu du{e i tela – morao da objasnim razliku izme|u ove tri vrste pojmova i operacija du{e zahvaljuju}i

18 Fr. information. Nije jasno da li Elizabeta upu}uje na Aristotelovu tvrdnju da je du{a oblik (forma) tela, pa ga onda uobli~uje (“in-formira”), ili pak na stoi~ko u~enje po kojem telo obave{tava (“informi{e”) du{u o tome {ta joj valja ~initi. 19 Tj. u Meditacijama o prvoj filozofiji (upor. ovde, nap. ad 8). 20 AT, tom III, str. 690–697. nova klasika 108 kojima tim pojmovima raspola`emo, kao i da navedem sredstva pomo}u kojih nam svaki od njih postaje prisan i pogodan za upotrebu; potom, da sam, po{to sam rekao za{to sam se poslu`io pore|enjem s te`inom, morao da poka`em da, iako bismo du{u rado pojmili kao ne{to materijalno ({to upravo zna~i pojmiti njeno jedinstvo s telom), ne zna~i da naknadno ne saznajemo da je ona od njega neodvojiva. To je, ~ini mi se, sve {to mi je va{a Visost propisala da ovde uradim. Pre svega, dakle, zapa`am veliku razliku izme|u ove tri vrste pojmova, utoliko {to se du{a shvata samo ~istim razumom; telo, to jest prote`nost, oblici i kretanja mogu se tako|e saznati samo razumom, ali mnogo bolje ako je on potpomognut uobraziljom; i najzad, ono {to se odnosi na jedinstvo du{e i tela tek se nejasno saznaje samo razumom, ali vrlo jasno ~ulima. Otuda, oni koji nikada ne filozofiraju i slu`e se samo svojim ~ulima nimalo ne sumnjaju da du{a pokre}e telo i da telo deluje na du{u, nego jedno i drugo smatraju jednom istom stvari, to jest poimaju njihovo jedinstvo; jer, pojmiti jedinstvo tih dveju stvari zna~i pojmiti ih kao samo jednu. A metafizi~ke misli, koje uve`bavaju ~ist razum, slu`e da nam pojam du{e u~ine prisnim; izu~avanje matematike, koja pre svega uve`bava uobrazilju u razmatranju oblika i kretanja, privikava nas da obrazujemo razgovetne pojmove tela; i napokon, koriste}i se samo `ivotnim iskustvom i obi~nim razgovorima, te uzdr`avaju}i se od meditiranja i izu~avanja koja uve`bavaju uobrazilju, u~imo se da pojmimo jedinstvo du{e i tela. Pomalo se bojim da va{a Visost ne pomisli kako ovde ne govorim ozbiljno; ali, to bi bilo protivno po{tovanju koje joj dugujem i koje nikad ne}u propustiti da joj uka`em. A uistinu mogu re}i da je prvo pravilo kojeg sam se u svojim izu~avanjima uvek dr`ao i kojim sam se, ~ini mi se, ponajvi{e slu`io da bih stekao kakvo znanje, bilo da sam svakoga dana samo nekoliko sati posve}ivao mislima koje upo{ljavaju uobrazilju, a tek nekoliko ~asova godi{nje mislima koje upo{ljavaju samo razum, dok sam ostatak svoga vremena prepu{tao opu{tanju ~ula i odmoru duha; u uve`bavanje uobrazilje ubrajam ~ak i sve ozbiljne razgovore i sve na {ta treba obratiti pa`nju. Upravo stoga sam se povukao na selo; jer, iako bih u najnaseljenijem gradu na svetu mogao imati za sebe onoliko sati koliko sada posve}ujem izu~avanju, ne bi ih mogao upotrebiti tako korisno kada bi moj duh bio izmoren pa`njom koju iziskuje `ivotna halabuka. Eto za{to uzimam slobodu da ovde pi{em va{oj Visosti kako bih joj posvedo~io da uistinu cenim to {to se, me|u poslovima i brigama koje ne manjkaju osobama istovremeno uzvi{ena duha i visoka roda, uzmogla pozabaviti i meditacijama koje se zahtevaju da bi se dobro saznala razlika izme|u du{e i tela. Ali, prosudio sam da su upravo te meditacije, pre negoli misli koje zahtevaju manje pa`nje, pomogle [va{oj Visosti] da prona|e nejasno}e u pojmu koji imamo o tom jedinstvu; jer, izgleda mi da ljudski duh ne bi mogao razgovetno i u isti mah pojmiti razliku izme|u du{e i tela te njihovo jedinstvo, zato {to je za to potrebno pojmiti ih kao jedno, a uzete zajedno kao dvoje, {to je protivre~no. A u tu sam se svrhu (pretpostavljaju}i da su razlozi koji dokazuju razliku izme|u du{e i tela jo{ `ivo prisutni u duhu va{e Visosti, te nipo{to ne nova klasika 109 hote}i da je molim neka ih se odrekne kako bi sebi predstavila pojam njihovog jedinstva koji svako u sebi isku{ava i bez filozofiranja, to jest da je on jedna jedina osoba, koja ima zajedno i telo i mi{ljenje, a koji su takvi da to mi{ljenje mo`e pokretati telo i ose}ati smetnje koje ga sti`u), velim, u tu sam se svrhu poslu`io neko} pore|enjem te`ine s drugim kvalitetima koje obi~no zami{ljamo kao da su sjedinjeni s nekim telom, kao {to je du{a sjedinjena s na{im telom; a nisam vodio ra~una ho}e li to pore|enje biti manjkavo utoliko {to ti kvaliteti nisu realni, kao {to se obi~no zami{lja, zato {to sam mislio da je va{a Visost ve} potpuno ube|ena da je du{a supstancija razli~ita od tela. No, po{to va{a Visost prime}uje da je du{i, iako nije materijalna, lak{e pripisati materijalnost i prote`nost nego sposobnost da pokre}e telo i da je ono pokre}e, usrdno je molim neka slobodno izvoli pripisati joj tu materijalnost i prote`nost; jer, to ne zna~i ni{ta drugo doli pojmiti je sjedinjenu s telom. A kada to dobro pojmi i u sebi isku{a, bi}e joj lako uva`iti da materijalnost koju }e pripisati mi{ljenju nije mi{ljenje sâmo, te da je prote`nost materije druga~ije prirode negoli prote`nost mi{ljenja, utoliko {to je prva determinisana na izvesnom mestu s kojega isklju~uje svaku drugu prote`nost tela, {to s onim drugim nije slu~aj. I tako }e se va{a Visost ipak lako vratiti saznanju razlike izme|u du{e i tela, uprkos tome {to je pojmila njihovo jedinstvo. Najzad, kao {to mislim da je neizostavno potrebno jednom u `ivotu dobro razumeti principe metafizike, jer nam upravo oni pru`aju saznanje o Bogu i na{oj du{i, mislim tako|e da bi bilo vrlo {tetno svoj razum ~esto zaokupljati meditiranjem o tim principima, zato {to se ne bi mogao dovoljno dobro baviti funkcijama uobrazilje i ~ula; mislim, pak, da je najbolje zadovoljiti se time da se u pam}enju i verovanju sa~uvaju zaklju~ci koji su o tome jednom izvedeni, kako bi se ostatak raspolo`ivog vremena upotrebio za izu~avanje, to jest za misli u kojima razum deluje zajedno sa uobraziljom i ~ulima. Krajnja odanost slu`enju va{oj Visosti uliva mi nadu da joj moja smelost ne}e biti neprijatna, a ona bi me ovde navela na du`e izlaganje u kojem bih poku{ao da ovoga puta razjasnim sve pote{ko}e u postavljenom pitanju; ali me jedna neugodna vest koju sam upravo saznao iz Utrehta – gde me Magistrat poziva pred sud da bi proverio {ta sam pisao o jednom njihovom ministru,21 ma koliko bili svima odve} dobro poznati i taj ~ovek, koji me je vrlo nedostojno oklevetao, i ono {to sam o njemu napisao22 u svoju pravi~nu odbranu – prinu|uje da ovde zavr{im kako bih izna{ao sredstava da se, {to je pre mogu}e, oslobodim tih smicalica. Ostajem, Gospo|o, Vrlo ponizan i poslu{an sluga v[a{e] V[isosti], Dekart.

21 Tj. o Voetiju, ili Gizbertu Voetu (1589–1676), profesoru teologije i rektoru Univerziteta u Utrehtu, koji je izdejstvovao zabranu nau~avanja Dekartove filozofije (1642). 22 U odgovoru Voetiju (Epistola ad celeberrium virum Voetium, etc., 1643), Dekart odbacuje optu`be za neverni{tvo. nova klasika 110 5.

ELIZABETA DEKARTU23 [Hag], 1. jul [1643]

Gospodine Dekart, Bojim se da vam to {to cenim va{e poduke i `elim da se njima okoristim ne priu{ti neugodnost ravnu onoj u koju vas je dovela nezahvalnost ljudi koji ih se li{avaju i hteli bi da ih uskrate ljudskome rodu; stoga vam, pre nego {to uspete da se rasteretite posledica tvrdokornosti tih ljudi, ne bih ni slala nove plodove svoga neznanja da me gospodin Van Bergen24 nije jo{ ranije obavezao svojom u~tivom ponudom da u ovome gradu ostane sve dok mu ne dam odgovor na va{e pismo od 28. juna, u kojem mi jasno ukazujete na tri vrste pojmova kojima raspola`emo, njihove predmete i kako njima moramo da se slu`imo. I ja nalazim da mi ~ula pokazuju da du{a pokre}e telo, ali me nimalo (ba{ kao ni razum i uobrazilja) ne podu~avaju o na~inu na koji ona to ~ini. A {to se toga ti~e, mislim da ima nama nepoznatih svojstava du{e koja bi mo`da mogla da obore ono u {ta su me, s onako dobrim razlozima, va{e Metafizi~ke meditacije ubedile u pogledu njene neprote`nosti. Izgleda da je pomenuta sumnja zasnovana na pravilu koje tu dajete kada govorite o istinitom i la`nom, te da svaka pogre{ka poti~e otuda {to donosimo sudove o onome {to u dovoljnoj meri ne opa`amo. Iako prote`nost nije mi{ljenju nu`na i nimalo mu se ne protivi, mogla bi da pristaje nekoj drugoj, podjednako bitnoj funkciji du{e. Ako ni{ta drugo, prote`nost ukida onu protivre~nost sholasti~ara po kojoj se ona u celini nahodi u svakom telu i u svakom od njegovih delova. Nimalo se ne izvinjavam {to pojam du{e brkam s pojmom tela s istog onog razloga s kojega to ~ini obi~an ~ovek; ali, to mi uop{te ne odagnava onu prvu sumnju, pa bih bila o~ajna kada bih u ovome svetu na{la izvesnost ukoliko mi je ne pru`ite vi koji ste me jedini spre~ili da budem skeptik, na {ta me je navodilo moje prvobitno zaklju~ivanje. Iako vam ovu ispovest dugujem kako bih vam odala zahvalnost, smatrala bih je prili~no nesmotrenom da – koliko na osnovu iskustva koje sam u tom pogledu ve} stekla, toliko i po ~uvenju – ne znam za va{u dobrotu i plemenitost, ravnu ostalim va{im darovima. Najsusretljiviji na~in da je posvedo~ite jeste da mi pru`ite razja{njenja i savete koje smatram vrednijim od sviju blaga {to bi ih mogla posedovati Va{a vrlo odana prijateljica koja vam stoji na usluzi, Elizabeta.

23 AT, tom IV, str. 1–3. 24 Antoni Studler van Zurk (1606–1666), Dekartov bankar i prijatelj, zadu`en za distribuciju

Principa filozofije u Holandiji. nova klasika 111 88 Luc Zajler © Renate vonMangoldt — Luc Zajler

— Usred {uma

S nema~kog prevela Spomenka Kraj~evi}

Lucijino lice. Posmatrala ga je. Mo`da je ne{to naslu}ivala. Mo`da je Tereza ne{to rekla; nemogu}e, pomislio je Ferber. Jo{ je ~uo grebanje osu{enih palminih grana koje su, nad njihovim bungalovom, visile izlomljene i labavo pri~vr{}ene za stablo. Isprva je taj {um dopirao iz blizine, kao da iz ugla njihove sobe {apu}e neko obuzet strahom ko bi da se po{to-poto ne~eg oslobodi. Kad bi Ferber malo okrenuo glavu, {um bi se udaljio i stizao odozgo: iznenada bi zamro (usred re~i, mada se pojedina~ne re~i u tom {apatu nisu mogle razaznati), opet se iznenada oglasio, ponovo zamro, i sve tako – govor bez kraja i konca koji je stizao iz posivele vreline nad gradom, omamljivao Ferbera i uspavao ga. Potom je, po{to se probudio, pred njegovim ustima bilo naprosto premalo vazduha, te{ko je bilo ve} i disati, re~i su se gu{ile i izdisale na jeziku, Draga Tereza... Poku{ao je druga~ijim znacima. Prvo dug dodir: Terezina topla, usnula mi{ica. Potrudio se oko zajedni~kog doru~ka koji je, balansiraju}i poslu`avnikom, izneo napolje, u ba{tu s grmovima hibiskusa i kolibrima; ta slika mu je i dalje izazivala nelagodu. Kako bi bilo samo ustati od stola, ni brzo, ni sporo, nego onako kao {to se ustaje kad nedostaju mleko ili so, i spustiti se niz padinu, do susednog imanja – to mu je maglovito promicalo kroz glavu dok je pomagao Luciji da spakuje ranac. Prona{ao je zgodnu posudu za {koljke koje su mirisale na mulj, usredsre|eno bu{io na poklopcu otvore za vazduh, rupu za rupom, u slepoo~nicama mu je bubnjalo: ja sam, ja sam, ja sam... Dalje nije stizao. Nije shvatao kako je mogao da dozvoli razgovor vo|en u Gladstonesu. Njihov avion poletao je kasno uve~e. Prepodne su proveli razdvojeno, kao {to su se i dogovorili. Ferber je bio na nekoj izlo`bi – nijedne slike nije se jasno se}ao, ali je jo{ video pravilne ovale o~iju na bezbrojnim portretima `ena (duga~ki vratovi, podignuta kosa) i posmrtnu masku umetnika izlo`enu u vitrini na izlasku iz muzeja, kraj stalaka sa razglednicama. “Pogled umrlog uvek je pomalo prekoran.” Gde je to pro~itao ili ~uo, Ferber nije vi{e znao; ~udilo ga je kako ljudsko lice, odvojeno od glave, postane tako malo i izgubljeno. ^elo nalik ~elu lutke delovalo je zategnuto i prigu{eno se

presijavalo, dve fine paralelne bore nad korenom nosa, tako|e prigu{enog svet knji`evnosti 89 sjaja, li~ile su na stari, dobro utaban trag sanki. Nedostaju u{i, pomislio je, u{i su va`ne, one pro{iruju lice; ovako, bez u{iju, kao da je potkresano i kao da govori – nije me ni bilo na ovom svetu. Ferber nije shvatao za{to ga to zaokuplja, no tako je ~esto bivalo. I nije o tome zapravo razmi{ljao, samo je neki glas u njegovoj glavi rekao: “Nedostaju u{i”. Maska je lebdela na tankim, gotovo nevidljivim staklenim dr`a~ima, a Ferber je na tren osetio potrebu da klekne kako bi zavirio u {uplju, skrivenu zale|inu lica. Nije to u~inio, samo je pro~itao {ta pi{e na plo~ici pri dnu vitrine: maska je bila delo nekog ~oveka iz Litvanije po imenu Liphic. Za Ferbera je to bilo podjednako bez zna~aja kao i ime slikara (Modiljani), ali se zvuk sprega Litvanija-Liphic jo{ satima provla~io kroz sve s ~im se susretao; bio je to zvuk tog prepodneva, zvuk koji ga je obavijao i obe}avao neku vrstu utehe. Tereza i Lucija odvezle su se u Palm Springs da vide Ku}u slavnih `ivotinja. Nekoliko dana ranije, Lucija je prona{la prospekt sa slikom majmuna koji jede tortu, a na glavi mu {iljata kapa. “^ita – Tarzanov majmun”, pisalo je ispod slike. Kako to da je ta `ivotinja jo{ `iva, pomislio je Ferber. U prospektu su bile i fotografije klupka tek oko}enih ma~i}a, navodno potomaka omiljene Hemingvejeve ma~ke Snoubol, dok je po pole|ini milela kornja~a zvana Fi koja je svojevremeno `ivela u ku}ama ~itavog niza ~uvenih glumaca, {to je trebalo da doka`u slike glumaca projektovane na izgreban kornja~in oklop; Ferber nije prepoznao nijedno lice. Napolju, u parku ispred galerije, mre`om za gradili{ta bio je ogra|en izvor mineralne smole kraj koga je neko vreme stajao. Podnevno sunce je pr`ilo. Sa sun~evom svetlo{}u u Ferbera je prodiralo ne{to potmulo, otupljuju}e. Obazrivo je zaklatio glavom, pro{etao jezikom po ustima, osetio noge iznad gle`njeva. Kad bi samo zurio ispred sebe, ne misle}i ni na {ta, bilo mu je bolje. Crna smola kuljala je iz same zemlje, jama puna katrana. Ferber do tada nije video ni{ta sli~no.

“Niki, Frensis, Robi, Pako, Molo, D`im, Liz, D`ejk...”, Lucija je sve~anim glasom nabrajala imena ma~aka; zadivljavala je Ferbera svojim pam}enjem. Kad bi je pogledao, obarala je pogled ka daskama isu{enim od sunca ili sto~i}ima na rasklapanje na kojima su trgovci izlo`ili robu du` ograde pristani{nog mosta; okretanje glave zaklatilo bi joj kikice, lupkanje njenih plasti~nih sandala bilo je tvrdo, upitno. Ma~i}i nisu bili naro~ito skupi, ali zbog ne~ega – objasnio im je ~ovek iz Ku}e `ivotinja – nije mogu}e izneti ih izvan zemlje. Izvan zemlje, tako je i Lucija rekla, a Ferber se s naporom suzdr`avao da je ne zagrli. Naka{ljao se i ponudio da svima, za utehu, kupi sladoled. Lucija se slo`ila, neznatno klimnuv{i glavom. Meni za ljubav, pomislio je Ferber, ponovo se suzdr`avaju}i. Sa svih strana dopirala je muzika koja je nadja~avala {um i pljuskanje vode pod daskama mosta. svet knji`evnosti 90 Tereza na njega nije obra}ala pa`nju. Obe}ali su Luciji luna-park za rastanak. Odozgo, iz parka Palisad, otkrila je bila da je na kraju pristani{ta d`inovski to~ak ~ije su blistavo `ute gondole lebdele nad vodom, zaustavljale se, nanovo kretale i podizale se nad horizontom. Draga Tereza... Ferberove re~i su se smesta gasile. Kroz `amor {to je opstajao dopirao je, kao da mu je zadatak da pru`i neku vrstu prve pomo}i, bruj Litvanija-Liphic. S preteranom revno{}u Ferber im je kr~io put kroz gu`vu i pri tom i{ao ili prebrzo ili presporo: kad god bi se osvrnuo, iza sebe bi ugledao neko nepoznato lice. Povremeno bi se iz `amora izdvojilo dozivanje kakvo je odjekivao na otvorenim bazenima detinjstva, jasno razgrani~en uzvik koji je, za deli} sekunde, svet pretvarao u }ilibar a pogledu otvarao put u prohladan prostor odsutnosti u koji je Ferber ~eznuo da stupi: oti}i, napustiti sve. Ovde, me|utim, niko nije skakao u talase, niko se nije kupao kraj pristani{ta niti u njegovoj blizini, po{to se smatralo da se neka velika kanalizaciona cev, skrivena vodom, tu izliva u more. Lucija je zastala. Tezga puna postera i majica pritisnutih kamenjem, kraj njih kutija s priborom za jelo od alpake i kuhinjskim spravama, pozadi sto~i} na rasklapanje i ruke mrkog sjaja na ugla~anim postoljima, ruke koje svoje nepomi~ne i {iljate, blago razdvoje prste pru`aju k nebu kao da su uverene u to da }e im odozgo kad-tad ne{to biti pru`eno. Ne{to fino, usko, pomislio je Ferber, neka nov~anica, cigareta, mo`da pero – no {to je du`e gledao u te ispru`ene ruke i njihove izvanredno duge, lepo uobli~ene prste, sve vi{e je zahtevnost tog gesta ose}ao kao neumerenu i neprijatnu: on nije imao ni{ta. Nije imao ni{ta, i ni{ta nije mogao ni da dâ, a ponajmanje... Ruke sa tezge, samo ruke sa tezge, pomislio je, a zatim je mislio na dobro staro mi, na sebe, Terezu i Luciju. I dalje mu je bilo nejasno kakva ga je to izgubljenost savladala dok je spavao; trebalo je da u~ini ne{to, ne{to odlu~uju}e, potpuno ispravno – ali, {ta. Draga Tereza, mi... To sa Lucijom bilo je naprosto nemogu}e. Draga Tereza, mislim, ovaj, zar ne bi bilo pogre{no, posle svih tih godina... Nekakva igra~ka s daljinskim upravljanjem prozujala je izme|u Lucijinih nogu – mali elektri~ni pas. Reka posetilaca odgurala ih je do duga~ke, somotom oblo`ene table sa srebrnim nakitom – rajfovi, prstenje, lan~i}i. Nekoliko metara dalje, jedan ~ovek sedeo je po turski; oko njega bili su rasuti crte`i koji su prikazivali Santa Moniku kakva }e biti posle slede}eg velikog zemljotresa, datum nesre}e i broj `rtava kredom su bili ispisani na |a~koj tabli oka~enoj o ogradu pristani{ta. Obazrivo kora~aju}i kako ne bi stala na elektri~nu `ivotinju, Lucija se zbunjeno osmehnula k Ferberu: video je da mu je tim osmehom uputila pitanje, mo`da i molbu. Sunce je pr`ilo nesmanjenom `estinom, ali gora od vru}ine bila je svetlost: izazivala je bol u o~ima, bila previ{e svetla, ne, zapravo, ni prava svetlost, nego zla, oprljuju}a sada{njost koja je toliko pritiskala kapke da je Ferber uspevao

da ih dr`i samo poluotvorenim i `eleo da ih potpuno zatvori, da nastavi da ide svet knji`evnosti 91 po mraku. U uhu mu je i dalje tiho odjekivalo Litvanija-Liphic, mada je taj zvuk ovde bio potiskivan sa svih strana: Litvanija-Liphic. Do malog olak{anja moglo se, dodu{e, do}i prili~no jednostavno, no tokom poslednjih nedelja Ferberova odbojnost prema ka~ketima sa {titnikom i sun~anim nao~arima izrasla je u neku vrstu mr`nje. Iza sanduka sa elektri~nim `ivotinjama bila je tezga s plakatima Osama-Bu{-Laden, a pored nje nekakav spisak u koji se trebalo upisati. “Don’t look, it’s shit, baby!” uzviknuo je ~ovek koji je sedeo za susednim sto~i}em na rasklapanje i uslu`no pru`ao ka Luciji svoje glatko izbrijane i modrosivim senkama pro{arane noge i ruke – Hrist u razli~itim polo`ajima, Marija s detetom, izme|u njih poneki an|eo. Ne`no je pre{ao rukom preko svoje ogromne butine na kojoj je bilo prikazano vaskrsenje. “Only one!” doviknuo im je, ali je Lucija ve} stajala pred ma{inom za pravljenje mehura od sapunice.

^ovek pored ma{ine bio je krupan. Obrazi su mu bili obojeni po jednom crvenom i belom crtom. Nedaleko od njegovih nogu bila je kerami~ka posuda s metalnim nov~i}ima i dolarskim nov~anicama. Indijanac, Astek, Meksikanac, ili sve zajedno, pomislio je Ferber. ^ovek je bio u svetlosme|im mokasinama i {irokim lanenim pantalonama koje su se uljasto presijavale, a u neku vrstu pon~oa od krzna kojim je bio ogrnut bili su upleteni zlatni gajtani. Preko grudi mu je bila razapeta ko{ulja sa ispranom {tampanom {arom u obliku kruga. Njegova seda kosa izdeljena u pramenove na temenu je, pomo}u nekoliko pera {to su {tr~ala svako na svoju stranu, bila labavo uvezana u ne{to nalik buketu; pod tim buketom na zatiljak se spu{tao panama {e{ir. Indijanac je neprekidno mahao onima oko sebe, a posebno ljudima {to su mu se pribli`avali s kopna, kao da su mu to stari znanci pa se raduje {to ih kona~no ponovo vidi; uprkos krznu, nije se ~inilo da se preznojava. Ferber je bio toliko utonuo u misli da je odmahnuo – odnosno, ruka mu je poletela uvis do polovine visine pozdrava, a ta refleksna kretnja smesta je svu pa`nju velikog ~oveka usmerila na njega. “Hello father, hallo!” obradovano je viknuo Indijanac. Ferber je upla{eno oborio pogled i uputio ga ka pu~ini, ali je ubrzo osetio obavezu da ponovo pogleda ka onom ko ga doziva. Na ovom pristani{tu nikad niko nije odmahnuo, mislio je Ferber iznervirano, nastoje}i da licu dâ {to tvr|i, neodre|en izraz, a pri tom je o~i zaklonio {akom kako bi pokazao da njegovo odmahivanje i nije bilo mahanje ve} po~etak nastojanja, isprva prekinutog, da pod za{titom {ake pogleda ka suncu. Sve~ano, kao u znak nekog dubljeg slaganja, Indijanac mu je klimnuo glavom, zaklopiv{i pri tom o~i. “Hello father!” svet knji`evnosti 92 Grmalj je ve} okupio oko sebe nekoliko dece. Kroz vazduh su bez prekida promicali mehuri od sapunice, neki i neobi~no veliki, koje je ma{ina izbacivala na vi{e mesta. Aparat je tiho zujao, a Ferber je primetio da okolno tle vibrira, zbog ~ega su se preko vla`nih dasaka, klizavih od sapunice, penile ~itave kohorte maju{nih mehuri}a koje su se, vo|ene godovima u drvetu, spajale u zacakljene ~ireve. Elektromotor, akumulator i nizak napon – dose}ao se Ferber, oneraspolo`en time {to ga aparat uvodi u tako bespotrebno razmi{ljanje. ^itava ta stvar bila mu je zapravo sme{na, kao i sve drugo izlo`eno na pristani{tu. Ma{ina je delovala haoti~no: visoka gotovo kao Indijanac, u gornjem delu sadr`ala je nekoliko prozirnih posuda u kojima je pulsirala te~nost, uz njih i cevi, ventile, poluge, levke i podupira~e, sve uzglobljeno na neki nejasan na~in. Donji deo bio je oblo`en izan|alim aluminijumskim limom na kome je s prili~no pa`nje bio naslikan znak s Indijan~eve ko{ulje. Faber je ocenio da je posredi kombinacija re~i savijenih u krug ili loptu; u svakom slu~aju, nekakva kitnjasta tvorevina sazdana od slova koja se mogu pro~itati ovako ili onako, a verovatno jedino kad se gledaju s unutra{nje strane... Hello father, hello! Ferbera niko do tada nije tako oslovio; umno`ene beskrajnim ehom, re~i Father-Vater* na~inile su krug oko Ferberovog zgr~enog srca i vratile se Indijancu... Kako taj ~ovek dobro i bri`ljivo postupa sa svojom ma{inom, i kako ta ruka koja je mahala s vremena na vreme doti~e aluminijumski lim {to je podrhtavao, kao da ga blagosilja. Ferber je pogledao k Terezi, kosa joj se tamno presijavala, profil bio nepomi~an i bezbojan; nije bila primetila Ferberovo neuspe{no odmahivanje. Najzad je Indijanac po~eo da govori. Isprva je stajao sasvim mirno, sastavljenih nogu, u istoj liniji s ma{inom. Nije on, ve} njegov otac, ~iji je otac bio medicinar... Ferberov engleski nije bio ba{ najbolji, a sunce ga je, kroz o~i, bolo pravo u mozak. [to se njega ti~e, kazao je Indijanac, on samo ispunjava nalog svog naroda i nastoji da sa~uva njegovu ba{tinu i da omogu}i {to ve}em broju stranaca da se uklju~e u ovo ~udo, tako se izrazio. Pri tom je pokazao na niz zelenih kanistera od pet litara {to su okru`ivali ma{inu i naglasio da je tajna njegovih predaka, njihovo predanje, prvenstveno u esenciji, a ne u aparatu. U Indijan~evoj besedi pojedinosti aparature smenjivale su se s nabrajanjem svetih mesta, svetih `ivotinja i svetih stvari – “borove iglice {to se prelivaju u hiljadu boja, iskri~ava voda” – svih tih sastojaka koji su, koliko je Ferber razumeo, bili neophodni za recepturu. Dok je Indijanac to izlagao na onaj sve~an i iscrpan na~in svojstven velikim ratnicima, gornji deo njegovog tela po~eo je da se nestrpljivo klati. Napokon je iz pojasa izvukao {tapi} nalik nekakvoj kosti, pa je kraj {tapi}a, u obliku

* Engleska re~ otac, Father, na nema~kom je Vater (Prim. prev.). svet knji`evnosti 93 prstena, gurnuo u jednu posudu na ma{ini i prineo ga ustima {to su nezaustavivo mlela – iz prstena su smesta iznikli veliki mehurovi plavi~astog i sivkastog sjaja koje je vetar nosio ka publici. Zadivljena deca istezala su vratove. Razdra`eno, gotovo pakosno (ne, samo se branio; vru}ina, gungula, {aman i njegova sapunica – prevr{ilo je meru), Farber je podigao ruku ka jednom od mehurova {to su klizili nad njim, beste`inski podrhtavaju}i. “To je ono sveto {to, oslobo|eno svake ukorenjenosti, bludi univerzumom...” Istog ~asa, Ferberovo lice orosio je lak pljusak raspr{enog vazduha, prijatan, sve`; bila je to esencija s kojom je stigao miris ustajalog mesa ili neprovetrene posteljine. Zga|en, Ferber je obrisao oznojeno ~elo; ose}ao je miris sobe u kojoj su spavali njegovi baka i deda, onaj miris koji je udisao dok je kao dete le`ao izme|u njih, sabijen s obe strane, s masivom bakinog tela ispred sebe, a kako je deda, u snu, pod Ferberovu zadnjicu ugurao svoje koleno koje je povla~io k sebi, Ferber je tokom no}i malo-pomalo odgurivan navi{e, te se najzad na{ao glave pritisnute uz drvenu uzglavicu ogromnog kreveta. Ferber je jo{ jednom prebrisao ~elo – na ovom pristani{tu bilo je naprosto pretoplo, bilo je previ{e svetlosti, previ{e neba iz koga nije moglo da stigne ni{ta, a ponajmanje ljubav... Tereza, ja bih... [ta? S rukama na Lucijinim ramenima, Tereza je, dopola nagnuta k detetu, prevodila ono {to je pri~ao opslu`iva~ ma{ine za pravljenje mehura od sapunice; Tereza, strpljiva povijenost njene glave, Tereza i Lucija, lepa i ne`na celina koju obrazuju njih dve, bez Ferbera. “Manitu, el doro tota, tota Manitu...” Indijanac je povremeno prelazio na neku vrstu zaumnog jezika bajalica; mo`da je to jezik njegovog plemena, pomislio je Ferber, mo`da i aste~ki. Duge re~enice proizvodile su ve}e mehurove, a Ferber je zapazio da je Indijanac prisiljen da govori veoma polako, monotono, s navi{e izvijenim usnama. On je to nazivao govoriti-precima, govoriti-u-pretke; u svakom mehuru o~ituje se njegov vlastiti dah, u kome svetli neka drevna srodna du{a, po{to vazduh svem onom `ivotu koji sadr`i daruje i svoj duh – prvi udah, poslednji izdah i tome sli~no. Nijedno dete nije zanimala istorija ma{ine ni esenicija predaka, samo su piljila u Indijan~eva usta {to su se {iljila pri duvanju, zadivljeno kliktala dok bi mehur narastao, postaju}i tako veliki da bi svakog ~asa zapravo morao da se rasprsne, ali se nije rasprskivao, ve} je i dalje rastao, a onda se odvajao od {tapi}a i odletao, i tako iz re~enice u re~enicu. Pra}ene pljeskom, te tvorevine {to su se ~udesno presijavale pele su se k suncu koje je sad bilo ne{to ni`e, pa bi blesnule i postajale nevidljive. Pojedini mehuri bili su oblika kakve Ferber nikad nije video. Neki bi se premetnuli preko ograde pristani{ta i spustili na talas, ne rasprsnuv{i se. Zatim bi no{eni vodom plovili ka kopnu, nalik na lica, glatka i sjajna – svet knji`evnosti 94 Litvanija-Liphic, pomislio je Ferber, onaj stari spoj, a dok je mislio o tome naslu}ivao je da u njemu, mora biti, postoji ne{to ~emu je do sada poklanjao premalo pa`nje. Niko osim Ferbera nije pratio kako se te zacakljene polulopte pribli`avaju obali, gde su bespomo}no poku{avale da pristanu, poput d`inovskih meduza. Indijanac je zamukao. Njegova poslednja re~enica bila je natprose~no duga, mehur je ispao ve}i od svih dotada{njih i s mukom se odr`avao u vazduhu. Ferber se setio da duva~i stakla umiru pre nego ostali ljudi, jer tokom `ivota izdahnu vi{e vazduha nego {to ga udahnu – tako mu je bar mnogo puta kazala baka. Celog `ivota bila je ponosna na malu zbirku ~a{a od duvanog stakla iz Lau{e, koje se dokopala zahvaljuju}i svojim vezama, i koju je ~uvala kao relikviju; svako pojavljivanje ~a{a bilo je povezano s njihovim ponovnim poliranjem i predavanjem o kratkom `ivotu duva~a stakla. Tokom godina detinjstva nagomilale su se Ferberove fantazije o laganom ali sigurnom propadanju ljudi u duvaonicama stakla – ljudi usana otvrdlih od duvanja koje su okru`ivali bledi, napumpani obrazi – a te slike ulile su se najzad u nikad postavljeno pitanje: kakvi su to ljudi koji dobrovoljno, i mada nisu, kako bi baka rekla, slepi kod o~iju, biraju takvu sudbinu. Indijanac je na~inio gest u kome se rezigniranost me{ala sa sumnjom, no ve} u slede}em trenutku pao je na kolena, iz sve snage povio gornji deo tela i otkrio pogledima svoj razdeljak natopljen cinobercrvenim; panama {e{ir je utom preleteo preko buketa pera na njegovom temenu i sleteo mu na glavu. Aplauz. Kao okamenjen, ~ovek je istrajavao u svom naklonu, ruku cirkuzantski ra{irenih, s licem prema publici. Nije se de{avalo ni{ta drugo. Onaj veliki mehur od sapunice podrhtavao je u vazduhu, a onda je ipak odlu~io da sleti na panama {e{ir. Veoma polako i s izrazom na licu koji je trebalo da izrazi zadubljenost u misli, Indijanac je ustao; s njim se podigao i mehur, neopozivo nasa|en na {e{iru, kao da je posredi neka nova, ogromna i blistava lobanja. Aplauz i klicanje. Ferber se ve} bio uko~io od stajanja. Mora da krene. Glasom koji je nastojao da zvu~i vedro kazao je ne{to, pokazuju}i ka d`inovskom to~ku na kraju pristani{nog mosta, “Zar ti, Lucija, nisi htela, zar nismo...” Dodu{e, i sam je nekoliko puta zapljeskao, kruto, s previ{e zategnutim dlanovima, prkose}i – ~emu zapravo? Pitao se nije li sad trenutak, nije li ovo poslednja prilika pre no {to polete ku}i. Draga Tereza... Pod nogama je ose}ao vibriranje ma{ine, pena plikova {aputala je pribli`avaju}i se pa je nasapunala |onove njegovih sandala, vratio se i satelit Father-Vater, Hello, father, hello! Indijanac se poklonio, ovog puta sasvim polako, kao u zaustavljenom vremenu, a prozirna lobanja, u me|uvremenu narasla do veli~ine lubenice,

poslu{no se odvojila od njegovog {e{ira i drhtavo spustila na zemlju: rasprsla svet knji`evnosti 95 se pred samim Lucijinim nogama a Lucija je hitro uvukla vrhove prstiju – dobro je, pomislio je Ferber, dobro je. Indijanac je bezizra`ajnog lica pro{etao pogledom po okupljenima, pa je najzad jednu ruku ispru`io ka Luciji dok je drugom pokazao na stoli~icu koja je, oblivena sapunicom, izgledala kao da je od stakla. Ni Lucija ni Tereza nisu pogledale ka Ferberu. Mo`da ga nisu bile ~ule; mo`da nije ni{ta ni rekao, samo se spremao da to uradi, glas mu je i dalje bio ne~ujan. A mogu}e i da je za njih ve} bio vazduh, neko ko vi{e nije merodavan, nije interesantan, biv{i mu`... Tereza je prevodila Luciji. Lucija je klimnula glavom. Ferber je oslu{kivao: zvuk re~i Father-Vater pretvorio se u izdu`enu pe}inu po ~ijim je zidovima po~elo da se, uobli~eno s puno ve{tine, ocrtava ono {to se de{avalo napolju, u `ivotu. Kad se Lucija popela na stoli~icu, izduvava~ mehura od sapunice ju je krutim pokretom uhvatio za ruku. Potom je, kao da je dete sad njegova svojina, skinuo s Lucijinog lica nao~are i, ne osvr}u}i se ka nekom odre|eno (Hello father, hello!) pru`io ih publici. Ferber je brzo koraknuo, izbio ispred Tereze i prihvatio maleni metalni ram. Nepomi~nog lica, Indijanac se sagnuo ka devoj~icinom potiljku i uvezao joj kikice u ~vor; njena glava se pri tom vi{e puta cimnula unazad a brada poletela uvis – Ferber nije verovao vlastitim o~ima. Lucijina potpuna saradljivost pogodila ga je poput udarca. S nekoliko ve{tih kretnji ruku, Indijanac je usuo ~itav kanister one odvratne esencije u aparat (kao levak mu je slu`io veliki, uvijeni list banane) i Luciji ne{to {apnuo u uvo. Potom se poklonio, ponovo pri{ao ma{ini i, kao da radi ne{to {to zahteva pa`nju, pritisnuo nekoliko dugmeta i poluga, koji po svoj prilici nisu ni~emu slu`ili. Ispod stoli~ice iznikao je mehur od sapunice. Plavi~asti vrh mehura ve} je obavio Lucijina stopala i sad se, pre{av{i preko golih gle`njeva, peo uz njene blago razmaknute noge; zadovoljno se nadimao na vetru {to je po~eo da duva sa Pacifika, sapunica je blistala obasjana suncem koje je izgubilo podnevnu `estinu. Nekoliko dece se smejalo i tap{alo. Lucija je, pak, stajala sasvim mirno. O~igledno je krajnje ozbiljno sledila uputstva koja joj je Indijanac {aputao kao iz rukava, uputstva {to su, mogu}e, zvu~ala poput bajalice, pomislio je Ferber koji je otkrio da mehur ispumpava malo prozirno crevo, na podu ispod stoli~ice. Devoj~icina glava bila je lako uzdignuta, {to je moglo izra`avati ponos, ali i ne{to nalik odbrani ili povla~enju. Ili joj je Tereza rekla (a dogovorili su se da joj ka`e tek kod ku}e, gde je sve prisno poznato) ili naslu}uje ne{to, ponovo je pomislio Ferber dok se mehur od sapunice lagano i trzavo peo uz Lucijine mr{ave, preplanule svet knji`evnosti 96 listove, zavla~io u jame u zale|u kolena i malo-pomalo stigao do njene haljine, gde se na tren naduo kao da }e pu}i, ali je onda ipak pre{ao preko ivice haljine i blago obujmio Lucijine bokove. Ferber je ose}ao slabost. Sve ga je to na neshvatljiv na~in tro{ilo. Bio je uznemiren time {to isticanje sapunice iz creva koje je Luciju povezivalo s ma{inom {to je tiho radila, kao sama za sebe, ne pokazuje nikakav razumom saglediv pravac. Tereza je neprekidno fotografisala – ~im bi je pogledao, postajao je bespomo}an. Kao da su na ovom putovanju bili pre mnogo godina; pred o~ima mu je bilo ono neute{no kasnije, kad }e, zadubljen u Lucijine fotografije, tugovati i pratiti kako je polako postala nedostupna. Nekoliko dece je zapevalo, i Ferber je ose}ao da bi trebalo da se priklju~i op{tem odu{evljenju, ta na stoli~ici je bila Lucija, njegova Lucija. Ispravio se u nadi da }e se osloboditi rastu}eg nagove{taja nesvestice, na licu mu je podrhtavao poluosmeh, Draga Tereza... Uzalud. ^inilo se da Luciju uglavnom ne doti~e ono {to se oko nje doga|a, kao da je bila odsutna, samo joj je pogled {etao, verovatno u o~ekivanju dodira sapunice po vratu, jer }e tada morati da bude posebno mirna, a bi}e jo{ te`e pogoditi trenutak kad treba da prestane da di{e, da potpuno zaustavi dah – sve }e zavisiti od toga da li }e uspeti da ne di{e dok se rub mehura bude peo uz njeno lice. Tako joj je barem objasnio taj Indijanac vi~an sapunici, koga je ekstaza ve} zahvatala. Zbog toga je prekinuo svoje bajanje, ili {ta ve}, {to je {aputao Luciji, kao da je prinu|en da se, s obzirom na predstoje}u te{ko}u, obrati publici, posveti i njoj. Brljivi sapund`ija, pomislio je Ferber, duva~ du{a. S naporom je uspevao da prati nerazumljiv i previ{e akcentovan Indijan~ev govor; sumnjao je da je Lucija i{ta shvatala. Naokolo je postalo upadljivo tiho, kao da niko ne `eli da ometa postepeno i{~ezavanje `rtve. Nametnuta nepomi~nost ~inila je Luciju nekako stranom, nalik idolu. A ~im je mehur dotakao vrh malog izreza u obliku slova V na njenoj haljini (plavoj haljini koju joj je Farber poklonio za deseti ro|endan, oboma im se veoma svidela) Lucijin grudni ko{ se podigao, kao dotaknut strujom, i uko~io – sapunica je bez zadr{ke pre{la preko njenih ne`nih, malko isturenih klju~nih kostiju, kao da ih opipava. Nisam primetio granicu, propustio sam je, bio sam odlutao... ^inilo se da kroz Ferberovu svest prolaze tu|e misli. Potom se sve odigralo vrlo brzo. Mehur je hitro pre{ao preko Lucijinog lica, kao zavesa koja kona~no mora da se spusti, ivica mehura je, glatko klize}i, prekrila njenu bradu i usta, malkice je zapelo oko u{iju, drhtav trenutak otpora,

a zatim je iz esencije koja se presijavala nakratko izvirivalo jo{ samo maleno svet knji`evnosti 97 kosom pokriveno ostrvo Lucijinog temena: to tamno, kosmato ostrvo bilo je i prvo {to je Ferber video od svog deteta, dok su Terezini prsti, zariveni u njegovu mi{icu... Draga Tereza, mi, mislim, nama ... Tereza, me|utim, nije vi{e bila pored njega. Veliki aplauz, poskakivanje od radosti. Lucijini obrisi su se rasplinuli i izgubili poput senke zametka koji je doneo `eljeni plod. Ferber se i nehotice uklju~io u op{tu strepnju. Ose}ao je izuzetnost mehura, njegovu izmiriteljsku oblost i neku vrstu mira vi{eg reda koji je nervozna tvorevina emitovala – iznikla na Luciji, ta {krinja ju je asimilovala. Bio je to ose}aj sre}e i potpunog poraza. Naje`io se od povetarca {to je stigao s mora, ve} i sâmo strujanje vazduha izazivalo je bol na njegovom ~elu pocrvenelom od sunca – jo{ koji minut, pa }u se sru{iti, pomislio je. Mehur je ve} progutao i stoli~icu; zatresla se, savila, po~ela da se pomera malo na jednu, malo na drugu stranu – zvuk njenog blagog kotrljanja Ferberu je oduzeo dah. Neko ga je potap{ao po ramenu: priznanje je, izgleda, delom pripadalo i njemu, Hello Father-Vateru hrabre devoj~ice. Ferber se nije usu|ivao da se osvrne. Klimnuo je glavom, ili ju je samo zatresao kako bi pokazao da je i sam iznena|en – da, on je otac. Sapunski {aman je podigao ruke kao da `eli da blagosilja kuglu pre no {to se ona potpuno odvoji od tla, uzdigne i krene putem svih ostalih njegovih tvorevina. Ferber je ve} video kako Indijanac naduvava obraze i {ilji usta. Napregnuto je nastojao da zadr`i pred o~ima Lucijine zasen~ene obrise, no zaslepljivala ga je esencija predaka: samo na tren ugledao je maleno plavo lice koje je iznenada izbilo iz sjaja, ne ve}e od jabuke. Vri{te}i od odu{evljenja i divlje gestikuliraju}i, deca su pred stomakom mehura imitirala groteskno izobli~enu priliku. ^udo je uspelo.

Tereza – Ferber nije mogao da je na|e; tra`io je sevanje njenog fotografskog aparata, kajao se {to su uop{te doputovali u taj pustinjski grad, dospeli na taj pristani{ni most koji su zaposeli tetovirani, ludaci i alhemi~ari. Otkad im je postalo mogu}e da putuju, odva`ivali su se na sve udaljenije ciljeve i, kako mu se ~inilo, sve vi{e udaljavali jedno od drugog; Ferber je sad ~eznuo za granicom. Mislio je na njihovo prvo putovanje na Zapad, na katedralu u Mecu. Obazrivo ali istrajno, Tereza je, ljube}i ga, pritiskala njegov obraz o jedan od onih oblih i vitkih stubova koji su nepojamne svodove odr`avali u lebdenju, pa je sasvim tiho kucnula o hladan kamen kraj njegovog uha, gotovo ne`no, kao neko ko, ne `ele}i da smeta, kuca na vrata. Tako je to i ~uo. Kao opsednut, i{ao je od stuba do stuba i oslu{kivao pevanje u kamenu. Preslu{ao je pola katedrale, i prestao tek kad su mu u{i pobelele i sledile se. Ponovo je dunuo vetar, preko mehura preleteo je drhtaj – hitrom kretnjom Indijanac je usuo novi kanister esencije u ma{inu, izgleda da je mnogo tro{ila. Ferbera je obuzeo samrtan umor; to je zbog te baze, pomislio je, fluid iz svet knji`evnosti 98 kostiju, sok isisan iz sr`i mo{tiju, pota{a kuvana s truplom nekog totema i za~injena blistavom pra{inom njihovih svetih mesta. Preko membrane {to se presijavala sad su meandrirale nekakve grudve ili oblaci, izniklo je kopno, pojavile se reke, vratio se i satelit Father-Vater. Prepre~io je ogroman prazan prostor koji je narastao oko Ferbera od kako je izgubio mo} govora, Draga Tereza... No Father-Vater ga je prijatno ispunio, bio je to drevni govor, najdrevniji, podesio ga je na a, na ah, na da, na ono a-a-a ~u|enja, zadivljenosti, je~anja... iskonski zvuk koji ga je ~inio gluvim za viku, tap{anje i ono besmisleno petljanje oko njega, pulsiraju}i {um koji mu je, kako se ~inilo, bio naprosto u krvi, glas samoogla{avanja, otvoren, jasan i dovoljno sna`an da ~itavu njegovu bespomo}nost i odsustvo upori{ta poni{ti dugim Ah-daaaa.... I da, naravno: to jeste bila njegova Lucija, Lucija koja se raspla~e ako slu~ajno zaboravi da uradi doma}i, koja ono {to je pisala u {koli kod ku}e uredno prepi{e, pa listove izbu{i i utakne u fasciklu, Lucija koja bi sve da uradi kako treba, ba{ sve, Malena – ne praviti komplikacije gde ih nema, kazao je Ferber sebi, glavno da sve bude dobro, s njom, s njim i Terezom, s njihovim mi, Lucija koja – utom ga je, kona~no, presekla pomisao – sigurno i dalje zaustavlja dah.

Nespretno, kao da se probudio iz dubokog sna, Ferber je jurnuo napred, histeri~na deca gazila su ga po nogama, muvala {iljatim laktovima u stomak, Lucijine nao~are ispale su mu iz ruke, sagao se, prekasno, platnena patika... Dete u platnenim patikama nije primetilo ni njega ni njegovu mr`nju, fascinirano je piljilo u kuglu, no sapunica {to se masno presijava ve} je spre~avala da se razazna i{ta u kugli. Ferber je tad ugledao samog sebe: groteskni odraz, muzga u uljastom ogledalu predaka ~ija se esencija – kao usled ne~isto}e ili propadanja – prevukla tamnim mrljama. Na toj filmskoj traci od sapunice Ferber je bio potpuno sam: ostareo, s crtama svoje majke, u perspektivi s kojom ne{to nije bilo u redu. Skupljao se, gubio. Konkavno-konveksno, proletelo mu je kroz glavu, ali {kolsko znanje vi{e ga nije dosezalo. Njegove ruke, svedene na ruke patuljka, lepr{ale su oko njega, potpuno bespomo}no i izgubljeno. Moram da probijem aste~ki mehur – ispunjen tom jedinom mi{lju, pani~no je, s rukama ispru`enim ispred sebe, uleteo u klizavo ogledalo i nestao.

“Hello father, hello!” “Hello father!” Kad je Ferber ponovo do{ao k sebi, le`ao je na podu, ispru`en koliko je dug. O~igledno se bio okliznuo na sapunjavim daskama, prevrnuta je bila i stoli~ica. Lucija je po svoj prilici pri tom pala, njen prestravljeni vrisak jo{ mu je

vibrirao u u{ima – to je bilo poslednje ~ega se se}ao. svet knji`evnosti 99 “Hey, father!” Indijanac je, kao da je to me|u njima od samog po~etka bilo dogovoreno, uhvatio Ferbera za ruku i jednim pokretom podigao, privukav{i ga na grudi. Pon~o sa zlatnim gajtanima dotakao je Ferberovo pocrvenelo lice, iz Indijan~evog krzna {irio se truo miris predaka. Tek tada je po~eo smeh. “Thank you, father, thank you...” Div je i dalje dr`ao Ferberovu ruku, pa ju je podigao u vazduh kao da `eli da je za rastanak ponovo navede na mahanje: Hello father, hello bledoliki, hello figuro iz evropske {atre za ni{anjenje... Ferber se otrgao i, mada je to bio pogre{an put za be`anje, brzim hodom stigao do kraja pristani{nog mosta. Nad glavom mu je {kripao d`inovski to~ak. Obnevideo, zurio je u vodu pod sobom. Nekoliko ljudi mu je ne{to doviknulo i nasmejalo se, sigurno neki iz publike. Isprva to nije ni primetio. Nije to bio talas. Iskrslo je ispod mosta, bez najave, kao da se otvorila neka nevidljiva brana. Siva bujica obavijala je podno`je mosta, reka mehurova no{enih ka moru. U njenom strujanju stopilo se sve: Litvanija-Liphic, grebanje palminih grana po stablu, pevanje u kamenu, Lucijin vrisak i, ponajvi{e, satelit Father-Vater, sa svojim Hello-father-hello... sve stopljeno u jedan jedini, beskrajan {um.

Po bre`uljcima ju`no od Zaliva Santa Monika plamtelo je mno{tvo narand`astih vatri. To je sunce na zalasku izlivalo svu preostalu svetlost u velike prozore bungalova. Kada je Ferber pro{ao kraj zale|a grozda posmatra~a koji se ponovo stvorio oko Indijanca i plemenske ma{ine, na stoli~ici je stajala neka druga, malo starija devoj~ica. Lucija i Tereza ~ekale su u kafeu na po~etku pristani{nog mosta. Tereza je, na umiruju}i na~in, ne{to govorila Luciji. Pro{ao je pored njih i polako nastavio dalje. Posle nekoliko koraka osetio je kako se Lucijini prsti uvla~e u njegovu pesnicu. Potom i Terezinu ruku na zatiljku. Kruto se osvrnuo. “Prekasno”, tiho je rekla Tereza. “Znam”, rekao je Ferber. Sad je to znao. Poleteli su ku}i malo pre pono}i, rastavili se, pro{li kroz te`ak period, do~ekali bolje dane. O tome je sanjario Ferber dok je odmicao sve dalje, obavijen {umom, lebde}i u njemu – bez Lucije, bez Tereze.

Izvornik: Lutz Seiler, Die Zeitwaage. Erzählungen. © Suhrkamp Verlag, Frankfurt/Main 2009. svet knji`evnosti 100 Luc Zajler (Lutz Seiler, 1963. Gera, Tiringija), `ivi u Vilhelmshorstu kod Berlina. Posle obuke za gra|evinskog radnika, radio je kao zidar i moler i studirao germanistiku. Od 1997. vodi knji`evne programe u Ku}i Petera Huhela. Lirski debi do`ivljava 1995. zbirkom taknuto/maknuto (berührt/geführt) objavljenom u izdava~koj ku}i “Oberbaum”. Prva zbirka pesama objavljena u izdava~koj ku}i “Zurkamp” 2000. nosi naziv katran & blenda (pech & blende), a za njom 2003. sledi zbirka pesama ~etrdeset kilometara no} (vierzig kilometer nacht). Pored pesama, Luc Zajler objavljuje i eseje i radi kao izdava~. Zbirka eseja Nedeljom sam mislio na Boga (Sonntags dachte ich an Gott) objavljena je 2004, pripovetka Prizivanje (Die Anrufung) 2005, a poslednje objavljeno delo je zbirka pripovedaka Vibrograf (Die Zeitwaage, 2009). Luc Zajler dobio je mnoge nagrade, izme|u ostalih Nagradu za knji`evnost grada Bremena (2004), nagradu radija SVR u okviru izbora za Listu najboljih (2005) i nagradu “Ingeborg Bahman” (2007). svet knji`evnosti 101 Helmut Betiger Melanholi~no intonirane pripovetke

Luc Zajler stekao je priznanje svojim zbirkama pesama, a u esejima koje je potom objavio toj knji`evnoj formi dao je zgusnut i visoko poeti~an oblik. Kako je re~ o pesniku sui generis, njegovo sada{nje okretanje prozi s pa`njom je pra}eno u knji`evnim krugovima. Prvi Zajlerov javni nastup u sferi proze odmah je postao veliki doga|aj knji`evne scene: na takmi~enju za nagradu Ingeborg Bahman u Klagenfurtu pobedila je njegova pripovetka “Turksib”. Fama oko Zajlerove proze time je dodatno pove}ana, a sada, kad je pred nama zbirka njegovih 13 pripovedaka, prvo se, naravno, name}e pitanje – da li i ostale pri~e imaju atmosferu “Turksiba”, tog mitski obojenog putovanja vozom u udaljene delove isto~nog Kazahstana, putovanja na kome s jednim lo`a~em do`ivljava stranost i istovetnost, kadre da rasplamsaju bezvremenu iskonsku silinu knji`evnosti. “Turksib” u ovoj zbirci doista ostaje u izvesnom smislu posebna pojava. No isto~no-bezvremena obele`ja sada{njosti javljaju se i u pripoveci “Vibrograf” po kojoj je zbirka nazvana, a nalazi se na njenom kraju. Uz prepoznatljiv autobiografski predznak, ta pripovetka predo~ava Berlin iz 1989. godine: veoma sugestivan ton, {to doga|aje kao da zaziva u snu, utapa se u lik proletera koji za kelnera u jednom od tipi~nih popularnih kafea jo{ jednom otelovljuje zamiru}u snagu onda{njeg. Pripovetke ove zbirke ipak prvenstveno uvode u detinjstvo i mladost autora, koji se, kako se ~ini, uz namigivanje povremeno stapa s pripoveda~em. To je svet pesama koje su proslavile Luca Zajlera: delovi Tiringije oko Gere, u kojima se eksploati{e uran, sa selima koja su radi te industrije sravnjena sa zemljom, a u kojima je Zajler odrastao. Pripovetka “Poljubac u kapulja~u”, podeljena u vi{e samostalnih delova, pripoveda o {kolskim ritualima i prvoj ljubavi, {to je sve zaronjeno u ve} odavno izbledelu sivu svetlost socijalisti~ke svakodnevice – igra s nema~kom romanti~nom, ali i brutalnom tradicijom. Pripovetka “[ahovska trilogija” u svom glavnom delu, koji opisuje odnos sa vrsnom igra~icom {aha zvanom Gavro{, tu igru prevodi u studentsko doba. U ovoj prozi Zajler se predstavlja kao pisac koji pi{e veoma pregnantno, pu{taju}i da u detaljima koje pominje uvek odjeknu i dublje dimenzije. Gotovo sve scene imaju ne{to alegorijsko, nagove{tavaju neko bezvremeno iskustvo. Prve dve pripovetke uvode u dosad nenaseljen prostor, pripovedaju}i o rastajanju u maniru klasi~ne short story. Uvek je, me|utim, raspoznatljiv onaj pomalo melanholi~no intoniran, precizan i mukao duktus Zajlerove proze.

dradio.de, 22. 09. 2009. svet knji`evnosti 102 72 Norbert Niman Norbert © Tobias Bom — Norbert Niman

— [kola nasilja

Preveo s nema~kog Neboj{a Bara}

Pro{la je jo{ jedna sedmica. Opet sam preturio preko glave istu kolote~inu koja me o~ekuje i slede}e nedelje. Sedim pred kompjuterom, pi{em pored uklju~enog televizora, sve je kao i uvek. Ipak, ne{to se zao{trava. Nemam, dodu{e, ni najmanju predstavu {ta bi to moglo da bude, ali ne{to samo {to se nije ispililo. Nestrpljivo ~ekam da se izlegne, dopuzi iz svog skrovi{ta, da kona~no postane opipljivo. Ne, to sigurno nema nikakve veze sa Nadjom. To je taj op{ti, latentni, nebulozni, povi{eni pritisak. Zakora~ujem u prostor, prolazim kroz kapiju i ve} me zapahnjuje. Kako to da ti opi{em. Sve je, na primer, odmah mnogo glasnije nego obi~no. Vriska u~enika, jutarnji rituali pozdravljanja, usisavaju}i zvuk prilikom otvaranja vrata glavnog ulaza, moji odjekuju}i koraci u hodniku na putu ka zbornici. Strogo uzev{i, po~inje jo{ ranije. Priprema se. Ve} u metrou, dok uranja u grad, u podzemlje. Kao i obi~no, naslonjen ~elom na staklo gledam kako krajolici prole}u pored mene, lagodna plovidba kroz prostor koji se obazrivo otvara. Sve kao da je okupano jutarnjom svetlo{}u, iako sam u stvarnosti ve} sve vreme u nekom stanju i{~ekivanja. ^ekam da se pojavi zid, automatski, instinktivno. Prvo se neko vreme prote`e prate}i donju ivicu prozora, ali uskoro po~inje da se uzdi`e ka nebu, to se de{ava veoma brzo, vagon se blago nakrivljuje a zatim prole}u dre~avo obojene povr{ine, lila, `aba-zelena, srebrna, grafiti, prebrzo da bi zaista bili vi|eni. Dok sve ne postane crno. Svaki put propra}eno ose}ajem da }emo najednom biti gurnuti unazad, svaki put kao da zvuci vo`nje postaju sve glasniji. Tek tada uop{te i postaju ~ujni, izvesno zujanje, prigu{ena tutnjava to~kova po {inama. A onda taj ose}aj iznenada nastalog mraka i ovog puta ustupa mesto izvesnosti da svetlost nije zaista nestala jer tu je, u kupeima, odavno upaljena rasveta. O~i i mozak su se privikli, nastavljam, na putu sam, svakodnevno survavanje u {aht pretrpljeno je, sti`em do stanice na kojoj presedam. I tu se odmah prepu{tam zastajkuju}im kolonama ljudi. Ne be`ati od njih, ne boriti se s njima, ube|ujem sebe. Bar jo{ ovih nekoliko minuta po{tedeti svoja ~ula zatvorenih o~iju povla~enjem svih organa. U u{ima mlade, uredno odevene bankarske slu`benice, nalaze se bubice slu{alica.

Klizimo kroz levke, u naletima, kroz gatove, ulaze i izlaze. svet knji`evnosti 73 Po~inje s tim podzemnim jutrom. Nema histeri~nog haosa, vlada saglasje. Nema ljubaznosti, nema agresije, svako ostavlja svakoga na miru, dopu{ta da bude pokrenut minimalnim u~e{}em snage. Moji mi{i}i zaista se opu{taju dok moje uho postaje sve osetljivije. Uklju~ujem se u zadate obrasce kretanja, postajem jedno s kontrakcijama i zagu{enjima, sa svakim iznenadnim usisavanjem. Kako bih se u svakom tunelu i svakom odeljku ponovo na{ao me|u novom stotinom nasumice okupljenih ljudi. Jo{ nisam uspeo da prestanem da se ~udim zbog toga. Zbog te gomile pojedina~nih `ivota, opremljenih istom te`njom da se makar nekim sitnim detaljem izdvoje iz masovnog nastupa. U tom trenutku ja se, takore}i, svaki put uvla~im u samoga sebe. Spustim se na istu detinjastu meru samoprecenjivanja kakvo se ogleda na svakom licu. I nikada nijedno poznato lice. Naravno, osim ludaka koji se vrzma ovuda svakog dana. On tabana peronom gore-dole, plo~a u njegovoj glavi vrti uvek iste re~enice, uvek iznova igla zapinje, uvek iznova on po~inje iz po~etka. „Do}i… Do}i }e… Do}i }e u svakom slu~aju do borbe…“ U me|uvremenu klizim ka povr{ini, ka mojoj takozvanoj svakodnevnici. Ti sada naravno sle`e{ ramenima. Znam, ni ti u su{tini ne prolazi{ druga~ije. U najboljem slu~aju tvoja kolote~ina malo je druga~ija, ali ako sam u pravu, na kraju krajeva, potpuno je ista. Naravno, ni{ta nije zamornije, ni{ta na duge staze dosadnije od neprestane jurnjave za senzacijama. Tamo gde je sve dovedeno do vrhunca sve deluje prili~no isprazno i bezna~ajno. Kriza u vladi, sastanci vode}ih politi~ara, restriktivne mere. Rat, katastrofa i atentat. Fuzije i ste~ajevi i statistike o nezaposlenim licima i uli~ne borbe. I dok se drugi obi~no vrzmaju u senci tih javnih uzbu|enja, dok se ovakvi poput mene pra}akaju u ustajaloj vodi njihovog lelujanja, daleko od konjunkturnih vrhunaca pra}enih s grozni~avom pa`njom, ti sasvim elegantno surfuje{ po njima. Zaista je impresivno kako se iz dana u dan nosi{ sa tom monotonijom. Nepogre{ivo ska~e{ od jednog do drugog skoka berze dok se dole, u dolini berzanske depresije koprcaju diletanti. Ka`i, da li zaista unapred naslu}uje{ razvoj doga|aja? Tvoji skokovi deluju tako luda~ki hrabro i ujedno tako odlu~no da se mo`e ste}i utisak da si oduvek znao {ta }e se slede}e dogoditi. Kao da tvoje dana{nje vesti sadr`e i sutra{nje i prekosutra{nje. Da li zato tako rado i ~esto pri~a{ o budu}nosti? I o tome kako je dr`i{ ~vrsto u {aci? Budu}nost kao izazov, kao zadatak, sa pogledom usmerenim ka budu}nosti, poduhvat budu}nost i tako dalje i tako dalje, {ta sve to u stvari treba da zna~i? Za{to neprestano o sada{njosti govori{ kao da je posmatra{ u retrovizoru? Kao da samo na brzinu dole}e{ nazad vremenskom ma{inom kako bi na pravi na~in utro puteve, da bi nas usmerio u ovom ili onom pravcu i odmah zatim ponovo nestao u sutra{njici? Istina, priznajem, ja, kada je re~ o takozvanoj sada{njosti, uspevam da iznedrim samo spekulacije. Ho}u da ka`em da ja kao nastavnik i {kolovani svet knji`evnosti 74 istori~ar, naposletku, znam o ~emu govorim. Odnosno, ta~nije, trebalo bi da znam. Pro{lost kao konstrukcija, naravno. Ono {to je bilo kao poluproizvoljna, poluparanoidno sklepana platforma na kojoj po~iva doti~na sada{njost, nema sumnje. Sve je bajka koju neprestano prekrajaju. I njene verzije su istorija. Svako novo tuma~enje ispravka je svih prethodnih. I tako dalje i tako dalje. Ali, upravo to, naime taj, dozvoli mi da ga nazovem upad misle}eg ~oveka u stvarnost, u poslednje vreme ne polazi mi za rukom ~ak ni u nagove{tajima. [ta da ka`em. Ne{to nedostaje. U pravu si. Izra`avam se suvi{e komplikovano. Pusti da poku{am da ti objasnim na primeru nastave istorije u Nadjinom razredu. Nastavni program ’Unutarnema~ki odnosi od osnivanja dr`ave do ponovnog ujedinjenja’, ’Novije politi~ke konstelacije u svetu nakon raspada Sovjetskog Saveza i u okviru Evropskog sporazuma’. [ta uop{te mogu da ispri~am o tome svojim u~enicima? Da li to uop{te zanima i mene samog? Sve ~e{}e zapo~injem svoje ~asove time {to im ~itam neka od tih suvoparnih ’pitanja i podsticaja’ iz ud`benika. U su{tini, iznosim ih isklju~ivo sebi samom. „Procenite politi~ke zahteve demonstranata u NDR-u:1 ’Mi smo narod’ i ’Mi smo jedan narod’.“ Kao da tako mogu da proniknem u neku povezanost koja se krije iza istorijskih podataka. „Neka vam za to kao izvor poslu`i govor koji je [tefan Hajm odr`ao 4. novembra 1989. na Aleksandrovom trgu u Isto~nom Berlinu, na najve}im masovnim demonstracijama za vi{e demokratije u NDR-u.“ Upotrebljavam svu raspolo`ivu koncentraciju kako bih razumeo takve re~enice. Prelaze mi tako tanu{no preko glasnih `ica da ne proizvode ni{ta osim promuklog grebanja. Ali, u mojoj glavi odzvanjaju poput naredbi nekog vojnog stare{ine. „Uporedite sliku vojne parade 7. oktobra 1989. povodom ~etrdesetog ro|endana NDR-a sa fotografijom demonstracija u Lajpcigu 9. oktobra 1989. koje su se odigravale svakog ponedeljka.“ Sve to propra}eno {aputanjem u u~ionici, vi{e ili manje tajnim kikotanjem. Za mene zaglu{uju}om bukom. Ona guta svaku re~. Dakle, di`em pogled sa knjige. „[ta“, izleteo mi je {apat „{ta je u stvari demokratija? [ta u stvari zna~i vi{e demokratije?“ Ah, na to su ve} navikli sa mnom, moji u~enici, na to vi{eminutno promi{ljanje. To ponovno izranjanje iz utonulosti izgovaranjem jedne jedine re~i ili dela re~enice, kao ulovljeni plen. Upecan u mo~vari apstraktnih pojmova nekog stranog jezika koji im predstavljam kao neki klju~ za koji niko ne zna koja vrata otklju~ava.

1 Nema~ka Demokratska Republika svet knji`evnosti 75 Me|utim, ono {to je ~udno i u {ta verujem, jeste da me upravo zbog toga vole. Di`em pogled sa ud`benika i svaki put gledam u gomilu dobronamernih parova o~iju. Naravno, sada odmahuje{ rukom, jer kre}e upoznavanje sa ~uvenim ozlogla{enim II-b, mojim omiljenim razredom. Majk i DJ Marlon, Osmehiva~, Amelija i Karin i, naravno, ne smemo da zaboravimo na{u dragu malu Nadju. Jezgro te pozori{ne klike i vla`ni san svakog vi{e-manje pristojnog nastavnika nema~kog. Ali, ovde uop{te nije re~ o tome. Kada ka`em dobronamerno, onda zaista mislim na sve, na ceo razred. I na Ivon Blumbeker, ~ak i kad joj je pukao balon od `vake, usred uobi~ajene kratke ti{ine nakon mog pitanja. Ba{ kao i na ostatak takozvanih Spajsica, Babsi Bauer i Koni Jon, koje sede naravno skroz pozadi, do prozora, u redu s klupama koje su zauzele devojke. I na odmah potom zalepljene deli}e balona na Ivoninom mesnatom nosu i ogromnim ru`i~astocrveno nakarminisanim usnama, kao da je u pitanju neki pihtijasti puding, dok je naslanjala glavu na ruke pune te{kog prstenja. I na ona tri bogato natapirana {lema kose devoja~ke dru`ine, koja su po~ela da se nji{u zato {to su na{e kul-curice sada o~igledno po~ele me|usobno da se {tipkaju i boksuju. Ili ve} ne{to poput toga. A onda, dodu{e uvek srame`ljivo, gledaju ka meni, i tako ti ta igra funkcioni{e. Me|utim, one mi istovremeno pokazuju svoju neprikrivenu ozarenost. I na nezaobilaznu Masta-ta~ku koju je nakon toga izveo Erkan. To bi trebalo da vidi{. Gospodin Fiskiran, taj sumnjivi nezreli klipan sa svojim gengster-rep pozama koje je skinuo iz muzi~kih spotova i svojim ve~no nataknutim nao~arima za sunce koje je prebacio preko kovrd`ave kose ulepljene gelom i tako osu|ene na razdeljak, i koje je sada, samo naborav{i ~elo, pustio da skliznu ispred o~iju. Kako su zatim njegove de~je glasne `ice izlajale to ljutito namrgo|eno Yo, yo, fuck you, fuck you. Uz to su i{li i ~udno nabijaju}i pokreti koje je izvodio desnom rukom, polukru`no, ispred stomaka, kao da neprestano zabija ka`iprst u grlo fla{e koka-kole, ovako, vidi{, zaista veselo. ^isto da se ne razumemo pogre{no. Ne postoji nikakav sporazum izme|u nas. Ne{to kao u~iteljsko-u~eni~ka zavera, prema geslu da se svi mi borimo u istim redovima protiv zajedni~kog neprijatelja ili ne{to sli~no. Ono {to nas povezuje pre je ~injenica da oni u takvim situacijama, dakle kada im postavim neko od tih neosnovanih pitanja, odmah prime}uju da ni ja poput njih ne znam odgovor. Pogotovo ponovno ujedinjavanje, da nastavim sa svojim primerom, razume se da je ta tema za sve u najve}oj meri dosadna, i tu se pored sve dobre volje ni{ta ne mo`e uraditi. Naposletku, bila su to mala deca tada kada je pao zid. Hladni rat, NDR i tako dalje, za njih je sve to sumorna praistorija bez ikakve prepoznatljive veze sa njihovim potpuno neokrnjenim zapadnja~kim `ivotom. I {ta bih ja tome mogao da dodam? Ti naravno to uspeva{ s lako}om, ti si, kada je re~ o svedo~enju o jednoj epohi i suo~avanju s njom ~ist profesionalac, i moja posmatranja se u takvim slu~ajevima u me|uvremenu gotovo potpuno oslanjaju na posmatranje tvojih posmatranja. To je jo{ onomad zapo~elo. Ponovno ujedinjavanje, a ja sam svet knji`evnosti 76 samo sedeo u porodi~noj dnevnoj sobi koja je tih dana jo{ postojala, s nogama ispru`enim preko Lucijinih kolica za lutke. I ti si tada sasvim druga~ije izgledao, seda kosa, ve{ta~ki zubi po`uteli od silnog duvana, obele`en `ivotom koji se, to se nekako moglo jasno videti na tvom licu, sada definitivno nalazio iza tebe. Vesti o celom tom postupku nazvanom ’miroljubiva revolucija’ pratio sam, dodu{e, prinudno ali uzbu|eno, a opet bez pravog u~e{}a, ba{ kao da je re~ o nekom, priznajem, sasvim dobro napravljenom trileru. Neka vrsta prete~e krimi}a u nastavcima s dokumentarnim kadrovima kao u [indlerovoj listi, Zavi~aju ili Smrtonosnoj igri. Upravo tako, samo {to je film sniman u istom trenutku dok sam sedeo pred televizorom. S jedne strane su ljudi poput nas svuda bili prisutni, u`ivo, a s druge strane nas se to uop{te nije ticalo. Se}am se kako sam se ~ak pomalo stideo zato {to mi je bilo svejedno. Ulo`io si sve zamislive napore da epohalan doga|aj srazmerno epohalno proslavi{ u na{im domovima, ali na`alost ni{ta nije pomagalo. Koliko god `arko poku{avao da ubedim samog sebe, koliko god samom sebi govorio da je ovo ovde istinito, da se to zaista, stvarno, u tom trenutku odigrava, ipak je bilo te{ko iskreno poverovati u to. Zid je pao ali je, da tako ka`em, ostao u vidu filma zalepljen za ekran. A budu}i da sam od tada ravnodu{an prema celokupnoj istoriji, sada stalno zapadam u nepriliku da moram da se pravdam. Sve {to se de{ava tamo napolju, smatram, ~as tamo u u~ionici, ~as ovde u mojoj radnoj stolici, u me|uvremenu uveliko je svareno, kao da je odavno pro{lo. Doga|ajima jednostavno nedostaje, nakon {to su prethodno pro{li kroz tvoje ruke, odre|ena porcija uverljivosti. ^ak bih mogao da tvrdim da {to ih sna`nije zgrabi{, to ti vi{e izmi~u. A to mi ne poma`e. Doga|aji mi ne izmi~u ni{ta vi{e nego nekome ko jo{ uvek veruje u svaku tvoju ponu|enu sliku. Kako je mogu}e u takvom slu~aju jo{ se suo~iti s njima? S ~im uop{te? Mo`da sa impresivnom snagom s kojom se sukobljava{? Izvini ako ti se ovo ~ini pomalo `ustro, ali opet postajem stra{no nervozan, nervozan zbog na{eg sastanka. Jer, {ta tek sve to zna~i ljudima koji nisu napunili ni dvadesetu? U kakvom stanju se oni nalaze? Posle toliko godina s tobom kao spoljnim svetom, godina tokom kojih su odrastali, u kojima su stasavali, koje su ih vaspitale, u kojima si ih ti vaspitao, ~emu? Ta to su sve nekako tvoja deca, `ao mi je ako to sada ne mogu da ka`em druga~ije sem ovako ki~asto. S kim to uop{te imam posla, {ta si od njega napravio, od svog legla, to bih zaista voleo da saznam. Kada sam ve} ja, koji tobo`e samo ~u~i u istom gnezdu, postao ovakav gubitnik i glupan. Naravno da se niko `ivi nije javio. Posle takvog pitanja. Naravno da ovde javljanje ili ~ak neki odgovor uop{te nije predvi|en. ^ak je i Nadja }utala, a pro{le nedelje se ionako dr`ala upadljivo u pozadini. Sve do tog prepodneva. Ne, u~enici nisu glupi, u to mo`emo zajedno stoprocentno jednom zasvagda da

budemo sigurni. Oni su me u svakom slu~aju odavno prozreli, mada ne bih svet knji`evnosti 77 mogao da tvrdim da je i obrnuto tako. Oni ta~no znaju {ta od mene mogu da o~ekuju. Dakle, gledao sam kroz prozor, kao {to obi~no ~inim nakon takvog pitanja, na izlaz na autoput kojim tutnje kamioni, slu`beni automobili i linijski autobusi, ne dugo, ali ipak dva-tri do vrhunca rastegnuta minuta. O ~emu tada razmi{ljam? Mozgam o ovome i onome. Na poslednjem ~asu u sredu o kome ovde govorim, razmi{ljao sam o njihovoj neobi~noj simpatiji prema mojoj didakti~koj praksi, o na{em savezu nezainteresovanosti. Pecam re~i iz ud`benika istorije i pu{tam ih da se iznedrene koprcaju na smrtonosnom vazduhu u~ionice. Oni u`ivaju da posmatraju to koprcanje. Takav je dogovor. Dogovor od koga ponekad skoro ludim. U poslednje vreme sve ~e{}e. Pu{tam njih da se koprcaju umesto re~i. Zapiljiti se u njih, probrati nekoliko primeraka iz njihovog, za mene ni{ta manje apstraktnog mladala~kog ~orbuljka i temeljno osmotriti pod lupom. Toliko uveli~ati dok ne preostane ni{ta sem horora jednog zabuljenog u~iteljskog oka. Da ih kaznim, ukorim, to je zaista moja naj`arkija `elja, nemam pojma zbog ~ega, to je stra{no. Naravno, samo je sme{no. Ipak, kod nekih ~ak uspeva, barem malo, iznerviranost na sekund pre nego {to sve ponovo utone u ugodnost. Na primer, Mihela Miler, sedi sasvim blizu mene, puna~ka mala {treberka. Kako je odmah po~ela svojim debelim, golim, u ru`ne sandale sme{tenim nogama, da stru`e o pod ~im sam je prekju~e o{trije pogledao. Njene pete pocrvenele su od nesigurnosti. Molim lepo, eto vidi{. Prepla{ena, potpuno sputana, ionako gotovo sasvim izop{tena od ostalih u~enika, ve} sama ~injenica da moje o~i, takore}i instinktivno, prvo gledaju u nju, dokazuje kakva sam kukavica. Normalno, potpuno normalno, zar ne misli{ da smo svi mi svinje, da ne mo`emo da uradimo ni{ta protiv nagona za poni`avanjem tih ispo~etka za `ivot izgubljenih ljudi? Milerova je odrasla na jednom od onih imanja na obodu grada na istoku, tamo gde su sada velike poslovne ~etvrti. Prava seljan~ica, ne bih pomislio da tako ne{to jo{ uvek postoji. Suknja, bluza, kosa. Kao da dolazi pravo iz {tale i da se posle {kole odmah tamo i vra}a. Ona sama je jedna krava, rugaju se likovi poput Sofi Lange ili [olcova. Opona{aju je, razroga~uju o~i, bulje `va}u}i donjom vilicom. Izgledaju zaista bolesno, Miheline raskola~ene o~ne jabu~ice. A uz to jo{ i njeni tromi pokreti, njena snu`dena, }utljiva narav. Me|utim, zbog toga ipak ni u kom slu~aju nije toliko tupava kao ta Sofija kojoj kao da je kratkotalasnost utisnuta na ~elu. Glupost je najgora, neizle~iva bolest, ponovo sam pomislio, okrenuo se ka Langeovoj koja se kikotala i zagledao se sa mnogo vi{e zadovoljstva u njeno rumeno li{ce s pr}astim nosom. Langeova, ta {lajmara. Uglavnom se jo{ uvek bori s pravopisom i pravilima vezanim za postavljanje zareza. Ipak, sa [olcovom neprestano sanjari o zajedni~kom studiranju ekonomije. A ponajvi{e o ogromnom novcu koji }e zaraditi. Da, [ana [olc, ona }e u tome mo`da i uspeti. Jedna sasvim lepa polu-Turkinja, poput vrhunskih modela, sigurno bi ti se svidela. Ima deset godina starijeg sako-i-odelo-ljubavnika koji nju i njenu svet knji`evnosti 78 najbolju prijateljicu skoro svakodnevno kupi posle {kole svojim feraricrvenim “golfom kabriom”. U svakom slu~aju iritacija koju izazivam samim piljenjem veoma je razli~ito izra`ena. Ta debilna igra mimike, fascinantno. Kod Sofije se usta, ta ionako do pucanja zategnuta ko`a, odmah pretvaraju u {irok kez. I odmah potom ponovo se vra}aju u prvobitno stanje. Zatim se to ponavlja kao neki gr~, cela zategnuta i ujedno energi~no ka prosve}enosti i ljupkosti ustremljena maska, izgleda kao da }e se svakog trenutka rasprsnuti na lobanji. Uz to ~upka svoj dosadni bro{, neku minijaturnu violinu na kragni svog mornarskoplavog prslu~i}a. ^as ma{e svojim velikom crnom somotnom ma{nom kojom je uvezan plavi konjski rep, ~as gricka ve} izgri`ene nokte. Upornost koju na ~asu poslednje srede ispoljavam u gledanju iznenadila je i mene samog. Naprosto me upla{ila. Skoro da vi{e nisu mogle da izdr`e na svojim stolicama, te dve dame u preskupim, suvi{e mondenskim kostimima. Tako sam kona~no nastavio da klizim pogledom, preko levog reda stolova nazad do poslednjeg mesta gde se zaustavio na duga~koj sme|eri|oj liniji na }elavoj glavi Kevina Majera. Rana se protezala od korena nosa, poput srpa, sve do desnog uha, a Kevin je kao i obi~no zurio u linoleum ispred klupe. ^udan momak. U stvari izrazito lep, jo{ prili~no detinjastog izgleda u pore|enju sa ostalim de~acima, sa licem mu{kobanjaste devojke. A iza njega, kao i obi~no, bio je prislonjen na zid skejt-bord. Majer nije nikakav skinhed ili neki neonacista kao {to mo`da pretpostavlja{. Jednom sam zatra`io od Nadje da mi to objasni, ali zapamtio sam samo u grubim crtama. O~igledno je ovde re~ o zanemarljivo maloj podgrupi unutar ionako ve} minijaturnog, sasvim specijalnog izdanka omladinske kulture. Ona sebe do`ivljava pre kao levi~arsku nego kao desni~arsku, nekako se solidari{e s radnicima, ali je ujedno i ponosna na to {to je bela i mu{ka, iako navodno nema rasisti~ka stremljenja. Slu{a se muzika koja se zove ska, o~igledno neka vrsta me{avine hilbili i panka, nose se takozvane vre}aste pantalone, razonodi se prete`no vo`njom skejta i stri`e se kosa superkratko ili do glave. Moram iskreno da priznam da ni sam nisam ba{ najbolje razumeo. Kako god, de~ak jedva uspeva da otvori usta. Njegov glas, kada za vreme nastave vi{e ne mo`e da zaobi|e odgovaranje na neko pitanje, neobi~no je visok, skoro pi{tav. Uglavnom ne razumem skoro ni{ta {to govori. [to je, naravno, tako i zato mu o~igledno oblikovanje zaokru`enih re~enica stvara pozama{ne probleme. Umesto toga tu su par~i}i koje izgovara tako tiho za sebe, da se podrazumeva da moram jo{ jednom da pitam. Posle toga sledi pauza, ~ini se da mora da uhvati zalet, da usredsredi svoju snagu na jednu ta~ku, da naulji grkljan da bi izmamio za nijansu glasniji ton. Naka{ljava se. Zatim ponavlja svoju polure~enicu. Sada razumem re~i. I pametan sam isto koliko i pre toga. Ne}e{ poverovati, ali prirastao mi je za srce, taj Majer. Na neki na~in ose}am se sli~no kao on, samo obrnuto. Jer, dok Kevinu kao da je ponestalo re~i, ja se

naprosto gu{im u njima. Efekat je isti. Dvojica zanemelih koji nekako moraju svet knji`evnosti 79 da se sporazumevaju. Kao da gledam u ogledalo o~ekuju}i da }e moj odraz svakog trenutka zapo~eti razgovor sa mnom. „Demokratija. Dakle, Kevine, {ta ti na tu temu pada na pamet?“ Zna~i, obratio sam mu se. Zamisao da }u jednog dana uspeti da formuli{em neku re~enicu kojom }u prodreti do njega, iza te ~udnovate, neme maske. Zamisao da }u tako dopreti do njega, da }u na taj na~in iznuditi odgovor. Dakle, ideja o istinskom govoru. Da budem u stanju da sklapam re~enice koje se sastoje od re~i kakve postoje u Kevinovom svetu, u svetu te omladine. Nada da }e tada ne{to poput brane biti sru{eno, da }e mo`da do}i do neke razmene. Od svega toga sam se, naravno, odavno oprostio, {ta misli{, jednom zauvek sam se pomirio s tim, potpuno je beznade`no. Ponovno ujedinjavanje, to sam hteo da ka`em, dok posmatram tu ogrubelu povredu na Majerovoj }elavoj glavi koja je ve} zapo~ela s uobi~ajenim, prvo slabim, a zatim sve `ustrijim klimanjem. Odmah sam znao da danas ne}e izustiti ni jedan jedini zvuk, da ne}e mo}i da ga izusti. U razredu je u me|uvremeno zapo~elo uobi~ajeno zlurado kikotanje. Ovaj momak uistinu jeste jedan od onih osobenja~kih autsajdera kojima su se u svim {kolama sveta oduvek podsmevali, koje su kinjili i zaista dovodili do ivice o~aja. Devojke poput, na primer, Mihele Miler, bivaju oku`ene do`ivotnim, poput bezdana dubokim ga|enjem prema vlastitom telu. Kod de~aka sredi{te onoga {to mora da bude lomljeno, zauvek slomljeno, o~igledno se nalazi negde drugde. Oni moraju da budu primorani ne da mrze svoje telo, ve} svoje postojanje kao takvo u najsu{tinskijem smislu. Takvi momci bivaju goli vezani za drve}e a zatim ostavljeni, nabija im se glava u vc-{olju, pi{a se po njima i pu{ta voda, ma`e im se pse}e govno pod {kolsku klupu. Bivaju doslovce tako dugo gnjurani u govna dok i sami ne po`ele da ostanu u njima. Dok devojke poput Mihele, naprotiv, moraju da nau~e da do`ivljavaju sebe kao kora~aju}e i smrdljivo |ubre. Verovatno su obe stvari podjednako u`asne. Kevin Majer bez sumnje zaista bi i bio pogodan kandidat za takve mere socijalnog izop{tavanja kakvo obi~no prati pubertetske izlive izme|u {estog i osmog razreda, da Nadja tokom svih ovih godina nije, takore}i, na njega polo`ila svoju za{titni~ku ruku. Karin, Amelija, Nadja, one su tada za njega predstavljale neku vrstu li~ne garde, tako da je Kevin ~ak i razvio ne{to poput samosvesti koja bi tu i tamo zaiskrila. Nije bila nesimpati~na ta ~etvorka sa svojim otka~enim petlom u koko{injcu. Da ta konstelacija dugoro~no nije bila odr`iva i da se Kevin kasnije ose}ao jo{ izop{tenije, to mo`e{ da zamisli{. I dalje posmatram taj r|avi srp na Majerovoj klimaju}oj }elavoj glavi u kojoj se pitanje koje sam mu postavio sada verovatno neprekidno ponavljalo pretvaraju}i se sve vi{e u ne{to nalik kineskom. A ja sam iznenada pomislio da je u su{tini uvek upravo obrnuto. Istorija, bolje re~eno sada{njost, odnosno stvarnost, ona nam upravo ne izmi~e. Tokom proteklih decenija postajala je u stvari sve preglednija. Svi kontinenti informaciono-tehni~ki rasprostrti su pred nama. Na nekoj vrsti mape koja se, neprekidno aktuelizovana, uvek iznova urezuje u pam}enje. Sve, pomislio sam, sve neprekidno kri~u}i poziva da bude svet knji`evnosti 80 opa`eno, shva}eno, bez obzira na to koliko neznatno, ~udnovato ili pometeno bilo. Uvek ceo svet u glavi, sav `ivot, gotovo neobazrivo blizu i previ{e jasnih kontura, tako ga je mogu}e ispravno pojmiti. Ali, ne umeti da se bilo {ta zapo~ne s tim, to je naravno druga strana medalje. U istoj meri biti nesposoban da se zapo~ne ne{to sa svetom, kao i obrnuto, svetu s nama. Balon se nadima ispod temena lobanje, nazivamo ga Zemlja. Dok sam posmatrao ranu na Kevinovoj }eli, gnojno zadebljanje, procep ina~e tako besprekorne krastave linije, tamo gde se lobanja naglo zaobljuje ka uhu, ta misao se najednom na{la u mojoj glavi. Video sam ga pred sobom, ogroman globus ispunjen gasom, uzdu` i popreko prekriven puze}im insektima koji u pani~noj pometnji tra`e izlaz, u bekstvu, mile jedan preko drugog okru`uju}i uvek iznova kuglu dok se ona postepeno uzdi`e sve vi{e uvis. Prese~eni konopci, izgovaram tiho ali ~ujno za sebe, tako je. Zbrka. Izmi~e nam pod nogama tlo stare planete, pole}emo, dr`i nas jo{ jedna, poslednja, jedva osetna sila privla~enja. Jo{ kru`imo kao sateliti, dovoljno smo blizu da umi{ljamo da smo deo sveta, i dovoljno smo udaljeni da ne ometamo svet dok obavlja svoje, u neku ruku, unutra{nje poslove. I dok kru`imo oko Zemlje na umerenom rastojanju, a svrab postaje sve ja~i i ko`a na glavi sve vi{e se zate`e, ta potreba postaje sve sna`nija, da bilo {ta, bilo koga udarim. Kakve to ima veze s ponovnim ujedinjavanjem, pita{, kakve to ima veze s ponovnim ujedinjavanjem, pitao sam i ja samog sebe, ali odmah sam znao pravi odgovor iako ~ak ni u nagove{taju ne bih mogao da ga artikuli{em. Sve je bilo jasno u tom trenutku, nisam morao ni da se osvrnem oko sebe, jer se celokupna slika sklopila sama od sebe. Ta zjape}a }ela pored tih ekonomski-faks-fufica, ezoteri~ni Deni pored etno-ma~o-Masta Erkana. Superpametni, superdosadni kompjutera{ki frikovi Simon Pip i Boris Knebel koji izgledaju kao klonirani, ve} sada stra{no starmali potomci Bila Gejtsa li~no, pored ponizne, podbule Nata{e Obermajer s nadimkom Nuti2 koja stalno `eli negde da se pri{ljam~i i to joj svuda na pet minuta i polazi za rukom. U roku od tri meseca od hipika je postala hip-hoper i na kraju slika i prilika sportistkinje, sa svim posledicama koje to povla~i za sobom. Nata{a, ogromna beba s histeri~nim napadima, poku{ajima suicida i neurodermatitisom. S njenom nepouzdano{}u i nabusito{}u i dugovima kod ostalih u~enika i njenom groznom porodi~nom pri~om, pre samo nekoliko godina, naime, izgubila je oba roditelja u saobra}ajnoj nesre}i. Kako se sve to glatko zaokru`ilo, tu, izme|u zidova ove bezli~ne u~ionice i kako je jednostavno najednom sve bilo razumljivo. [ta je zna~ilo redovno nestajanje Lole Ranft, basistkinje {kolskog grand`-benda, potpuno neuspele imitacije Kortni Lav, zajedno sa rasta-Majkom duva~em u did`erido,3 i tehno-Koni sa DJ Marlonom, za vreme odmora na petnaest minuta u `bunju izme|u sportskog terena i ulice. Idemo na kres, hvalisali su se njih ~etvoro {to glasnije kako bi zaista svi, pre svega de`urni nastavnici, mogli da ~uju i pre~uju, a ina~e su sanjarili o muzi~koj

2 Kurvica

3 Did`erido – aborid`inski duva~ki instrument od drveta eukaliptusa. svet knji`evnosti 81 karijeri poput njihovih uzora Hole ili Tokotronika, Vestbama ili Lintona Kvezija D`onsona ili koga god. I sve to, naposletku, pred pozadinom ve} godinama nepromenjenog ugla sa posterima na zadnjem zidu u~ionice, tog takozvanog kreativnog prostora za izno{enje identiteta u razrednom ve}u, dodeljenom iz {kolsko-psiholo{kih razloga, ~iju je savr{enu sredinu i dalje obele`avao nos Leonarda di Kaprija. Sve to bilo je tako kako jeste upravo zato {to je imalo neke veze s tom tako izli{nom istorijom jedne epohe, tim tako sporednim ponovnim ujedinjavanjem. Ne mogu da ti ka`em koliko je u svemu tome proteklo vremena. U svakom slu~aju, istrgnut sam iz svoje utonulosti nalik transu kada je neko, devoja~ki glas, po~eo da ~ita ne{to, o~igledno odlomak iz dodatka sa izvorima iz ud`benika istorije: „Ipak, govoriti, slobodno govoriti, hodati, uspravno hodati, nije dovoljno.“ Slika na mojoj mre`nja~i u me|uvremenu je bila sasvim mutna, ali to sam primetio tek u trenutku kada sam je ponovo izo{trio. I dok sam se jo{ pitao da li sam zaista nalo`io nekome da ~ita iz izvora, ja naime nisam mogao da se setim ne~eg sli~nog, ili kako je ina~e moglo da do|e dotle da se nastava jednostavno nastavi bez mog u~e{}a, postepeno sam poimao stanje u kome se nalazio razred. Prvo sam, naravno, video sirotog Kevina, za koga je moj pogled jo{ uvek bio prilepljen. Njemu svojstveno klimanje glavom koje se, kao {to sam rekao samom sebi, ve} malopre ispoljavalo neobi~nom, iako jo{ uvek ne i zabrinjavaju}om `ustrinom, preraslo je u naprasit pokret kla}enja celog gornjeg dela tela. Pri tome je, kao {to sam sada bio u prilici da ustanovim, {iroko otvorenim, neobi~no lepim, tamnosme|im o~ima sve vi{e piljio u pod, ba{ kao da je hipnotisan. Znoj se slivao niz njegovo lice, svi ostali u~enici bili su naslonjeni na klupe, posmatrali su naizmeni~no njega i mene, pribijali glave, {aputali. Glas je rekao: „Hajde da nau~imo i da vladamo. Mo} ne bi trebalo da bude mo} pojedinca ili nekolicine ili nekog dr`avnog aparata ili stranke.“ Bio je to jedinstven, ve~no promukao alt Karin Kir{, okrenuo sam se ka njoj, toj {argarepa-narand`astoj kiki nevaljalog devoj~urka, ustima koja su govorila, njenoj alkici probodenoj kroz jednu stranu donje usne koja se stalno klimala tamo-amo. Zatim sam potra`io Nadjin pogled, ali njene o~i bile su zatvorene. „Svi moraju da sudeluju u toj mo}i“, ~itala je Karin, evo, citiram direktno iz knjige. „I ko god i gde god da je vr{i mora da bude podvrgnut kontroli gra|ana.“ Na tom mestu je zastala, smeteno je pogledala gore. Amelija pored nje dr`ala je tako pognutu glavu da joj je kosa pokrivala lice, gurnula je laktom. Karin je naborala ~elo, protrljala nervozno ka`iprstom vrh nosa, nabacila {eretski izraz lica. „Jer mo} korumpira“, napokon je nastavila i, bez preterivanja, s olak{anjem odahnuli, ponovo se opustili u naslonima, kraji~kom oka uspeo sam da primetim da su Kevinovi trzaji osetno oslabili, „a apsolutna mo}, to jo{ i danas svet knji`evnosti 82 mo`emo da vidimo, korumpira apsolutno. Dok demokratija, to je gr~ka re~, zna~i vladavina naroda. Prijatelji, sugra|ani, hajde da je mi sprovodimo, tu vlast.“ Mora{ da zamisli{ da je Karin taj odlomak, bio je to uostalom zaista govor [tefana Hajma, a bilo bi nemogu}e to opisati druga~ije, izverglala sumorno na samo njoj svojstven na~in. Bez ikakvog u~e{}a, savladana neizrecivom dosadom. Ili mo`da kao neki Brehtov glumac svoju ulogu. Takore}i sasvim kul. Hajde da je mi sprovodimo, tu vlast, tim tonom, ho}u da ka`em to je zaista zvu~alo sme{no iz njenih usta. A kolektivni napori da u razredu bude opu{tenije i{li su jo{ dalje. ^inilo mi se da su davali sve od sebe kako bi ponovo uspostavili ne{to o~igledno ugro`eno, hajde da to ne{to nazovem stari mir koji je vladao me|u nama. „A {ta je to korumpirano?“ Htela je sada kao i uvek tromo, s velikim nevinim pogledom, Obermajerova da zna i u istom trenu iz redova klupa za~uo se razono|en uzdah olak{anja. „Demokratija je kurva. Ona se trpa sa svima“, za~ulo se umorno gun|anje iz pop-frakcije, verovatno je to bio Marlon. Ukratko, poku{avali su da se pona{aju kao da se ba{ ni{ta nije dogodilo, kao da sasvim obi~an ~as proti~e sasvim obi~no. Zaboravi, Bek, smeteni de~a~e, jednostavno zaboravi, izgledalo je da su migom hteli tako ne{to da mi stave do znanja. Me|utim, ne znam za{to, jednostavno nisam mogao da prihvatim njihovu ponudu, razume{ li, ose}ao sam se potpuno raskrinkan. U pravu si, bili su u istoj meri pometeni kao i ja. Upla{ili su se, u tim okolnostima ose}ali su neodre|enu nelagodu, jednostavno su hteli da je uklone, na kraju krajeva nije potrebna preterano velika distanca da bi se to shvatilo, i nekoliko ~asova kasnije i meni samom to je postalo savr{eno jasno. Ali u tom trenutku razmi{ljao sam samo o doga|aju u dvori{tu koji se zbio nekoliko dana ranije, o krvi, no`u, tom neobi~nom posmatranju-samog-sebe, tom pu{tanju-da-se-dogodi, toj pasivnosti, razmi{ljao sam o Nadji, sa skejt-bordom pod mi{kom. Ustao sam. Da, jednostavno sam ustao, razume{, oti{ao do ormara sa nastavnim priborom, ~eprkao me|u kasetama. Rekao sam: „Molim vas zamra~ite.“ A onda je video krenuo, odeljenje mi je okrenulo le|a, zabuljilo se u dva velika te{ka ekrana koji su montirani u }o{kovima ispod plafona. A ja, ja sam se okrenuo u suprotnom pravcu, ho}u re}i, posmatrao sam te matemati~ke formule, po mojoj proceni bile su to diferencijalne jedna~ine koje su jo{ ostale na tabli. Ja sam u tim minutima ve} odustao od borbe, zar to ne mo`e{ da razume{. Samo sam hteo da se izgubim s bojnog polja, pomislio sam izvoli, sada je prepu{tena tebi, ta bina. Upravo tako. Tebi, dragi moj. Pomislio sam da bi ba{ ti trebalo da vodi{ nastavu, kada ve} tako dobro vlada{ materijom. Hajde, daj im svoju istoriju, insceniranu onako kako su oni navikli i kako je

o~igledno odmah i razumeju. I napokon pusti sve na pozornicu, celu pozori{nu svet knji`evnosti 83 trupu, Honekera i Gorba~ova i Kola i Bu{a, Egona Krenca, Gintera [abovskog, Hansa Modrova, Markusa Volfa, Eriha Milkea i kako se ve} svi zovu. Ja taj komad vi{e ne moram da gledam, ja sasvim sigurno ne. Svaka scena odavno je, do poslednjeg detalja, u mojoj glavi, svaki pokret lica, svaki gest, sve scenografije. Ionako pred o~ima vi{e nemam ni{ta drugo sem tvog Okruglog stola i demonstracija ponedeljcima, tvog Vilija Branta i Valtera Mompera i Hansa-Ditriha Gen{era, tvoju Brandenbur{ku kapiju, tvoju terasu Pra{ke ambasade no}u, ^ekpoint-^arlija, zida ovde i zida onde i tvojih zidnih detli}a,4 `rtava zida, slika zida, ru{evina zida, trabanata, narodne policije, retrospekcija i predvi|anja, Volfa Birmana, Sa{e ^marine,5 Crvene armije, mina s automatskim okida~em i bagera za ru{enje, naravno Lotara de Mezijera i naravno opet Helmuta Kola, no}, zastave, vatromet i ta tela, tela i opet tela. A onda, usred filma, odnosno posle mo`da pet minuta, iza{ao sam napolje, mnogo pre nego {to se zavr{io ~as, a da to niko nije primetio.

Izvornik: Norbert Niemann, Schule der Gewalt. Roman. © Carl Hanser Verlag, München 2001.

Norbert Niman (Norbert Niemann, 1961, Landau na reci Izar, Donja Bavarska) studirao je knji`evnost, muzi~ke nauke i novu savremenu istoriju u Regensburgu i Minhenu. Bio je d`ez i rok muzi~ar i radio je kao u~itelj gitare. Njegov prvi roman Kako se uzme (Wie man’s nimmt, 1998) dobio je knji`evne nagrade “Ingeborg Bahman” i “Klemens Brentano”. Njegovi romani [kola nasilja (Schule der Gewalt) i Popis objavljeni su 2001; Nema~ka ~itanka 1945–2003 (Inventur. Deutsches Lesebuch 1945–2003, priredio zajedno sa Eberhardom Ratgebom) pojavila se 2003, a 2008. objavljen je njegov obimni roman Dobrodo{li, novi snovi (Willkommen neue Träume), delo koje je bilo nominovano za Nema~ku knji`evnu nagradu. Norbert Niman je suizdava~ raznih brojeva ~asopisa Akcenti. @ivi kao slobodan knji`evnik u Kimingu na Kimskom jezeru.

4 Ljudi koji su posle 1989. obra|ivali i usitnjavali Berlinski zid. Lovci na suvenire, profesionalni trgovci i sl. 5 Sa{a Anderson, nema~ki pisac iz 80-ih, razotkriven kao uhoda [tazija (dr`avne bezbednosti). svet knji`evnosti 84 Rihard Kemerlings

Svejedno je, ali..

Svaki romanopisac svom junaku u nekom trenutku mora da dâ neko ime, pa makar to bilo i ime nekog anonimusa. Taj trenutak kr{tenja ujedno je i ~as istine. Ni{ta ne usmerava ~itao~evu pa`nju tako brzo, nijedna odluka koja daje pravac razvoju radnje ne odre|uje autorove mogu}nosti u toj meri kao {to to ~ini ime njegovog glavnog lika koje je, u idealnom slu~aju, najkra}a mogu}a esencija dela. Svetska knji`evnost prepuna je imena koja su postala sudbina njihovih nosilaca; godine u~enja jednog Vilhelma Majstera uop{te ne mogu da budu neuspe{ne, jedan Peter Kin mora svojim ludilom na kraju da zapali svoju biblioteku, a in`enjer Valter Faber ne}e prona}i nijedno mesto na celom svetu na kome bi mogao da iza|e iz svoje ko`e. U drugom romanu Norberta Nimana pripoveda~ se zove Frank Bek. Nadomak ~etrdesetih je, razveden, svoju k}er Lusi koja `ivi sa majkom vi|a tek na svakih nekoliko dana. Bek je nastavnik, i to nastavnik koji je prema sopstvenom mi{ljenju jedan od onih ’najbezna~ajnijih’, odnosno ni vi{e ni manje nego istorije i nema~kog jezika. Kada bi tokom nekog kursa za napredne u~enike morao da protuma~i svoje vlastito ime, pao bi mu na pamet jedino engleski na~in ~itanja imena: onome ko se zove Bek, osvrt unazad je sve. Mogao bi se izvesti zaklju~ak da pripovedni tok romana odgovara nastavnom programu predavanja na temu savremene knji`evnosti, dok glavni junak uspeva da se sna|e u sada{njosti samo u obliku istorijskog prezenta. Ujutru, pred razredom, tokom smetenih promi{ljanja o biti demokratije, on redovno gubi nit ili posmatra kroz prozor iznenadne izlive nasilja u dvori{tu. Tek nakon {to no}u svoja samomu~eni~ka posmatranja ubaci u kompjuter, njegovi pedago{ki refleksi ponovo po~inju da rade. Da li bi se taj nastavnik, tolerantan do nehajnosti, slo`io sa tuma~enjem nekog drskog u~enika kome bi pri pomenu imena Bek prvo pala na pamet – ili mo`da pre pevuckala u u{ima – istoimena kalifornijska rok-zvezda? Refren njegove najpoznatije pesme sadr`i stih ’I’m a loser, baby, so why don’t you kill me?’, a to je ne{to {to se mo`e primeniti na na{eg Beka koji se nakon razvoda nalazi u dubokoj `ivotnoj krizi. D`ogingom do iznemoglosti bori se protiv ’vre}astog trupa’, dok istovremeno gotovo prisilno, ~ak mani~no radi na jednom ogromnom i, uz to, prili~no zamr{enom projektu koji je vezan za decu vojnike, seksualnu zloupotrebu i masovne medije i koji zahteva ekscesivno gledanje televizije. Gubitnik Bek uvek iznova se bori u jednoj unapred izgubljenoj bici. Njegov protivnik je bezimen: Bek ulazi u ring sa hidrom medija koju pojedinac ne mo`e da porazi i koja je upravo zbog svoje sveprisutnosti nedodirljiva. Njegovi zapisi su poput optu`nice upu}ene nekom neodre|enom ti ~iji lik oscilira izme|u Sabine Kristijansen, Ulriha Vikerta i Johanesa B. Kernera, kako bi gnevnim udarcima koje seje naokolo pridodao konkretan cilj: „Svaki poku{aj obja{njenja, svako prou~avanje tvog karaktera bilo je neuspe{no. U trenutku kada bi se dalo pomisliti da te je napokon mogu}e uhvatiti – izvr{enje udarca je spremno, ve} je zamahnut malj, a ti i{~ezava{ u vazduhu i pojavljuje{ se na nekom sasvim drugom mestu... Zavo|enje, izrabljivanje, manipulacija, zaglupljivanje, omamljivanje, zajebavanje, odvra}anje pa`nje, zaslepljivanje – sve je sasvim ispravno, mogli bismo da zaklju~imo, a onda, tek deli} sekunde pomereno u vremenu, sve to izgleda potpuno pogre{no, sve potpuno

sme{no.“ svet knji`evnosti 85 Ovom beskrajnom ume}u baratanja re~ima kumovali su i Hajdegerovo ’Man-selbst’ i Adornove teze o industriji kulture. Ve} je i u Nimanovom zapa`enom debitantskom romanu Kako se uzme, ma{ineriji medijskih simulacija pripisana krivica za krizu uspe{nog restauratora Petera [enlajna ~ija se zasi}ena egzistencija raspada na komadi}e dok u potrazi za autenti~nom su{tinom svoje li~nosti, kao da je glavica luka, na kraju u ruci ne dr`i ni{ta doli ljuske: svaki `ivotni stav kopija je jeftinih {ablona, svaki gest obele`je nekog milionostruko rasprostranjenog formata. To {to pomama kojom se Bek koprca u mre`ama totalnih povezanosti, koje izazivaju zaslepljenost, ima iste korene kao i mr`nja njegovih u~enika koja se munjevito prazni u vidu terora koji sprovodi odre|ena klika, presudni je greben te opsesivne refleksivne ma{ine. Njegova prili~na omiljenost me|u u~enicima njegovog najdra`eg razreda i ~injenica da ~lanovi vode}e klike ve} godinama ubijaju svoje slobodno vreme u njegovoj sasvim neproduktivnoj pozori{noj radnoj grupi, ne donosi nikakvo olak{anje. Jer, Bek pati zbog svoje uloge pukog posmatra~a omladine ~iji mu svet, uprkos svakodnevne bliskosti, ostaje potpuno stran. Bek `eli da bude deo omladinskog pokreta, me|utim u svim poku{ajima na svim frontovima do`ivljava neuspeh. Pomo}u Vedekindove drame Bu|enje prole}a nemogu}e je premostiti jaz. Za vreme ritualnog pu{enja cigareta nakon probe umesto o tome, raspravlja se o naslovu nove plo~e Tokotronika: „Svejedno je, ali. Svejedno. Ali. Ali, da li razumete, ali.“ To ali za Beka je Nadja. Sve ve}a zaljubljenost u u~enicu i nada da }e ta ljubav biti uzvra}ena, u {ta bi isuvi{e `arko voleo da veruje, pokazatelj je stepena regresije na nivo nezrelog mladi}a koji se bori za priznanje. Nimanova varijacija motiva Lolite trebalo bi da bude upozorenje da se pripoveda~u, uprkos njegovoj neverovatnoj elokvenciji, ne poveruje svaka re~, pogotovo zato {to njegovo samoopravdavanje uvek dolazi u vidu podrugljivog optu`ivanja druge osobe. S obzirom da se njih dvoje na kraju nalaze ~ak i u hotelu, razumljivo je {to ljubomorni {kolski drugovi i {kolska uprava uzbunjena anonimnim ukazima vrlo te{ko mogu da poveruju u bezazlenost tog odnosa. Bek vidi sebe – {to je jo{ sna`nije potvr|eno u njegovoj konstruktivisti~koj slici sveta – kao `rtvu kampanje koja jo{ jednom ponavlja prebacivanja njegove razvedene `ene. Ne sme vi{e da vi|a ni svoju k}er zato {to se zbog njegove opsednutosti seksualno{}u i nasiljem, proizi{le iz medijumskih predstava, mo`e izvesti zaklju~ak da postoje sumnjive namere. Bekova etnografska prou~avanja `ivog objekta, njegovo sudeluju}e opa`anje agresivne grupne dinamike, sve ga vi{e tera u ulogu `rtvenog jarca za koga svaki primljeni udarac postaje mazohisti~ka potvrda njegove pripadnosti. Ve} vrlo rano Bek je verovao da ~ak i u odbijaju}em }utanju mo`e da ~uje poruke upu}ene samo njemu. Me|utim, sveprisutna ’nepismenost `ivota’ spre~ava i njega da protuma~i znakove. „Pusti to. Na{ `ivot nikada ne}e{ razumeti“ – upravo je Nadja ona koja upotpunjuje razotkrivanje iluzije. Svejedno mu je, ali. Poslednje poglavlje opisuje putovanje sa razredom u Lajpcig koje Bek, opkoljen vlastitim obmanjuju}im predstavama, do`ivljava kao put kroz pakao. Dok u~enici marljivo u~e tekst za planirano izvo|enje komada San letnje no}i, Bek igra svoju sopstvenu tragikomediju bitisanja i obmane. Nabavio je no` i `udi za nekim kona~nim suo~avanjem ~ija eskalacija bi mu omogu}ila da prese~e Gordijev ~vor. Stvarnost se naposletku pretvara u lavirint i pozornicu podmuklog gerilskog rata u kome Bek, koga u me|uvremenu na svakom koraku {ikaniraju i terori{u vlastiti u~enici, kao da ~eka na kona~an odgovor razreda na veliko ispitno pitanje: „Za{to me ne ubijete?“ svet knji`evnosti 86 Nimanova knjiga poseduje sasvim aktuelnu su{tinu potkrepljenu istra`ivanjima, njegovi opisi {kolske svakodnevnice rezultat su veoma preciznog posmatranja i poentirani su, jedino je mo`da, kada je re~ o dragim kolegama nastavnicima, Nimanov satiri~ni temperament malo preteran – na primer, kada najednom stari {ezdesetosma{ pod okriljem nove uprave koja zahteva red i disciplinu, iznenada po~inje da se pona{a kao stare{ina bloka poku{avaju}i batinanjem drvenim ~eki}em da utuvi razumevanje demokratije. Me|utim, Niman, uprkos svemu, ne propoveda nikakav novi realizam koji, ve} samo na osnovu izbora teme i odli~no prou~ene materije, pretenduje da bude na visini vremena. Citirane su u~estale debate vezane za nasilje me|u omladinom koje su postojale u periodu nastajanja romana kako bi se izmicanje stvarnosti pokazalo na primeru poku{aja da se ona verodostojno prika`e. [kola nasilja je roman projekcija i kao takav je parabola o upletenosti svakog navodno nesudeluju}eg posmatra~a. Kriti~aru medija, Beku, jasno je da su njegove predstave o mla|im generacijama utemeljene na odavno ustanovljenim obrascima. Njegova patnja proisti~e iz nepremostivog jaza izme|u generacija koji ~ak i odnos sa Nadjom uspeva da poni{ti tek na momente. Me|utim, tako se Niman nalazi na istoj izgubljenoj poziciji kao i njegov junak koji do`ivljava neuspeh: veo la`ne svesti ne ostavlja nedodirnutu ni radnju romana. Kada Niman na kraju pu{ta Beka, ~iji su postupci ionako pre{li prag koji vodi ka ludilu, da doslovce naleti na o{tricu no`a, a pri tome prekida u ta~ki kada bi napokon trebalo da iza|e na videlo istina koja se skrivala iza svih slika, on do kraja ostavlja ~itaoca bez odgovora. To je nezadovoljavaju}e, kao i uvek kada je kraj otvoren. Ipak, to nas {titi od iluzije da smo pametniji od Franka Beka.

Frankfurter Allgemeine Zeitung, 18. 08. 2001. svet knji`evnosti 87 56 @u`a Bank © Renate fonMangold — @u`a Bank

— Ledeno doba

S nema~kog preveo Jan Krasni

Javili su da }e biti snega. Trebalo bi da padne danas u podne, temperatura je oko nule. Za ovo godi{nje doba je suvi{e toplo, rekla je Beki preko telefona. Karola je iznajmila kola kako Beki ne bi morala da je vozi. Jo{ uvek mo`e da se seti kako je izgledao Bekin dan pre nekoliko godina kada ju je Karola prvi put videla sa mu`em i ku}om i troje dece, i kada joj je ostajalo tako malo vremena da ni na telefon nije mogla da se javi kada bi zazvonio. Beki je insistirala da se doveze do aerodroma strahuju}i da bi Karola kolima koja je iznajmila mogla da se zaglavi u najavljenom snegu, na ulici, u nekom jarku. Karola joj je rekla pogre{no vreme dolaska, a kasnije, kada je pozvala Beki iz agencije za iznajmljivanje automobila kako bi joj rekla da je ve} tu i da }e odmah krenuti, ova se samo smejala, onim Bekinim smehom {to dugo traje i nastavlja se ~ak i kada ostali odavno za}ute. Slu`benik agencije za iznajmljivanje automobila napisao je Karoli imena ulica i mesta kako ne bi pogre{ila raskrsnice i izlaze sa puta, zatim dva telefonska broja, polo`io ih na sto, zaokru`io `utom olovkom i tiho rekao in case you get lost. Automobili ne~ujno klize {irokim ulicama, pod velikim zelenim znacima sa belim natpisima. Karola uklju~uje migavac ~e{}e nego {to mora samo da bi mogla da ~uje taj zvuk, ovo prigu{eno lagano tik-tak, samo da bi na komandnoj tabli videla malu strelicu koja se u taktu pojavljuje i nestaje. Ovde je zemlja ravna. ^a|avosme|i zimski dan lepi se po oranicama. Nebo je tamnosivo. Od snega nigde ni traga. ^im skrene u Bekinu ulicu, koja se pru`a {iroka i ravna kao i sve ostale ulice u ovim mestima, sa malo ku}a, velikim ba{tama bez ograda, ve} mo`e da vidi decu u {arenim odelcima za sneg, iz kojih landaraju rukavice, u visokim sinteti~kim ~izmama, privezanim oko kolena, sa kapama dugih }ubastih vrhova koje navla~e preko glave tako da im samo o~i ostanu slobodne i zbog kojih izgledaju kao patuljci. ^ekali su ispred ku}e, na Karolu, na to da njena iznajmljena kola zaviju iza ugla, kako bi joj potr~ali u susret, zakucali na vetrobran, {irom otvorili vrata, i povikali Kerol!, i Welcome!, kao {to ih je Beki ranije nau~ila. Izvla~e Karolu iz kola, ni jaknu ne mo`e da obu~e, de~ak je uzima za desnu ruku, manja devoj~ica joj se priljubljuje uz levu nogu, ve}a

ide ispred kao da mora Karoli da poka`e put, ovde, na poslednjim metrima koji svet knji`evnosti 57 vode izme|u suve trave do stepenica, na kojima stoji Beki u mu{koj jakni sa upletenim {arama, debelim papu~ama, {iroko ra{irenih ruku. Karola samoj sebi deluje glupo, istog trenutka deluje sebi u`asno glupo, sa svojim cipelama na {tikle, svetlim ~arapama i nakarminisanim usnama, sa {alom koji uop{te nije namenjen tome da utopljava, ovde, usred ni~ega, kako to Beki naziva, gde nikom ne bi palo na pamet da izme|u oktobra i aprila obu~e bilo {ta osim ode}e za sneg i ~izama na {niranje. Dugo se grle, gledaju se, dr`e se za ruke, ruka u ruci, smeju se, vrte glavama, ponovo se grle. Deca ih vuku kao da im se `uri, kao da ne smeju da izgube nimalo vremena. Zid ku}e iscrtan je {arenim kredama, ku}a, sunce, sne{ko, ptice, `ena sa troje dece, svi se dr`e za ruke. Karola upire prstom na to, Beki se smeje, sle`e ramenima i ka`e da }e slede}i sneg, slede}a ki{a to sve sprati. Beki miri{e na bademe, na cimet, miri{e njena kosa, vrat. Pekla je kola~e, iz elektri~nog tostera za pala~inke u kuhinji kipi testo, crvena lampica se pali i gasi, i dok deca svla~e ode}u za sneg i ~izme, sedaju za sto i lupaju priborom za jelo o svoje tanjire, vi~u Kerol!, Kerol! i sva|aju se oko toga ko sme da sedi pored nje, Karola se osvr}e, samo nakratko, samo da bi se uverila da je upravo tamo gde je `elela da bude, ve} nedeljama, tamo gde `udi da do|e svake godine kad dani postanu kra}i, kra}i i tamniji, ~im jeseni do|e kraj, ~im drve}e ostane bez li{}a a nebo vi{e ne izgleda kao nebo ve} samo jo{ kao prljava, debela krpa koja ga pokriva. Deca sede ispred tri velika prozora koji vode na terasu, ma~ke le`e ispred njih u korpi na izatkanom }ebetu punom ma~jih dlaka, {to ovde nikome ne smeta. One podi`u glave, ali se, uz onaj nezainteresovani ma~ji pogled, odmah okre}u da bi nastavile da spavaju. Stepeni{te od terase do ba{te jo{ nije zavr{eno. Godinama stoji nezavr{eno, i Karola veruje da je u me|uvremenu Beki sigurno postalo svejedno da li se uop{te gradi, to stepeni{te za koje dve vre}e cementa i me{alica ve} godinama stoje u gara`i. Iza ba{te po~inju polja, livade. Ostaci snega le`e po obodima, kao mala nenaseljena ostrva u nekom zelenomrkom moru. Kada Karola do|e leti, deca ska~u u bazen na naduvavanje, a Beki i ona sede na terasi bez stepeni{ta, piju ru`i~astu limunadu iz fri`idera, a bosa stopala spu{taju na stolicu na rasklapanje, koju Beki sa prvim zracima sunca iznosi iz podruma. Po fri`ideru su zalepljene fotografije i cedulje sa imenima i brojevima telefona za hitne slu~ajeve, otkad su deca tu, i razglednice koje je Karola slala sa putovanja na koja Beki nikada nije i{la, niti }e ikada i}i. Ona putuje jednom godi{nje, leti, na dve nedelje, kad deca ne idu u {kolu, na kampovanje, u neki nacionalni park gore na severu, i tamo postavlja svoju kamp-opremu pod borovima na obali jezera, gde ina~e nema nikoga, gde deca u kratkim pantalonicama skitaju po {umi, izgrebu noge, gde sa jednog drvenog mola, za koji su privezali kanu, ska~u u vodu, uvek iznova, uve~e peku mar{melou na dugim granama u vatri, posmatraju komarce dok ule}u u plamen, a onda, no}u, na svojim uzanim le`aljkama pod mre`ama ~ekaju medvede koji po sme}u tra`e otpatke. svet knji`evnosti 58 Karola je jednom tako provela leto sa njima, ona i Beki su ostavile kola, i{le su pe{ice satima, svaki dan, gledale ptice kako lete iznad vode, a svaki put kada bi im na suncu postalo prevru}e, sko~ile bi u jedno od mnogih jezera. Rano izjutra, dok su ostali jo{ spavali, podizale bi kanu na ramena, kretale, sa svojim malim rancima, da bi ga negde, dovoljno daleko od de~jih glasova, spustile u vodu i veslale bez re~i dok ih neko deblo koje je palo u pli}ak ne bi spre~ilo da nastave, ili kamenje na nekom brzaku, pa bi podizale kanu, izvukle ga i neko vreme hodale du` obale. Kola nisu htele da koriste ni radi kupovine, mada im je pe{ice bilo potrebno dva sata do radnje u brvnari, a kupljene stvari su u povratku morale ~itavim putem da nose u rancima. Karoli je prijalo da bude u patikama i kratkim pantalonama, bez nakita, bez {minke, da nosi crveni ka~ket, na kojem je bilo ime nacionalnog parka i koji joj je {titio lice od sunca koje je samo retko postajalo prejako, i da pored Beki }ute}i hoda stazama i putevima ujedna~enom brzinom preko borovih iglica, koje su meko le`ale pod njihovim koracima, uvaljane u {umsku smolu. Svaki put bi se odmarale pred radnjom, tek tu bi po~ele da pri~aju, samo malo, ali bi se mnogo smejale, onako kao {to se ~ovek smeje kad se ni~ega ne pla{i, kad ni{ta ne skriva. Beki bi donela ~aj u ~a{ama i mafine na malom poslu`avniku, a onda su dugo sedele pod znakom za sladoled na drvenoj klupici, ~e{ale se gde god su ih komarci izujedali, pu{tale da ih oslovi svako ko bi sa sme|om papirnom kesom dolazio iz radnje i tra`io u ti{ini nekoga s kim bi razmenio tri-~etiri re~enice o suncu, jezerima i medvedima koji su dolazili no}u da prevr}u sme}e. Sve je kao poslednji put, kao svakog od poslednjih puta. Samo su se deca izmenila. Ve}a su, pametnija, jo{ vi{e divlja. Name{taj je i dalje na istom mestu, slike su iste, male reprodukcije impresionisti~kih slika iz robne ku}e, u crvenim i plavim ramovima. ^ak je i na policama sve ostalo isto, malo knjiga, video-kasete, staklene figurice koje je Beki skupljala izvesno vreme. I Bekina frizura je ista, njena tamna kosa koja stepenasto pada na ramena, i ode}a joj je ista, ~ak i min|u{e koje je nosila jo{ na svadbi, dva kristala u zlatnom obru~u koje uve~e skida i ostavlja u ~a{ici u kupatilu, {to je ve} godinama ostalo `ute boje, iako je Beki nakon useljavanja rekla da ne `eli `uto kupatilo, da je to prvo {to moraju da promene. Beki se vi{e ne brine o ovim stvarima, a njen mu` jo{ manje. Deca smeju da crtaju po tapetama i da ih cepaju, a Beki se tome smeje. Ona ~ak smeju da grde svoju majku, a ona se tome smeje. Smeju da ostave pred ulaznim vratima mrtve ptice koje su na{la na livadama i poljima u blizini, a Beki se i tome smeje. Uve~e ne moraju u krevet, jednostavno zaspu tokom igre, na stepenicama, na velikom tepihu pred televizorom, pored ma~aka, kod prozora na terasi, a Beki ih kasnije sakupi, kao ne{to {to je zaboravila, ne{to {to joj jo{ le`i okolo. Ona ih podi`e, nosi u njihove sobe, rasporedi po krevetima, svu~e ih, pomazi po kosi, pokrije i ugasi svetlo. Sve to je Karolu zaogrtalo bezbri`no{}u koja joj je ina~e strana, svaki put ~im bi stupila u ovu ku}u, a

kada je odlazila, nakon nekoliko nedelja, uspevalo joj je da ovaj ose}aj ne svet knji`evnosti 59 izgubi odmah, ve} da ga zadr`i ~itav jedan produ`eni trenutak, kao preplanulu boju od sunca, koju je nakon onog jednog leta nosila na svojoj ko`i i koja se tek nakon vi{e nedelja potpuno izgubila. Karola seda izme|u devoj~ica koje joj na tanjir stavljaju ~itavo brdo pala~inki i prelivaju ih javorovim sirupom, sve dok Karola ne ka`e glasno Stop! Beki se oslanja na fri`ider, u ruci joj je ka{ika za sipanje. Ka`e, mora da si umorna, ako ho}e{ da prilegne{, tvoja soba te ve} ~eka, a deca sna`no odmahuju glavama, kao da je to ne{to {to su majci zabranili: da Karoli dozvoli da spava. Kristofer dolazi uve~e, kola ostavlja pred gara`om, pu{ta da se vrata glasno zalupe i zove Kerol!, pa jo{ jednom Kerol!, po hodniku. On nosi perjanu jaknu, d`ins, debele ~izme na {niranje, koje ostavljaju vla`an trag po plo~icama, i pre no {to zagrli Karolu skida kapu sa glave i prolazi rukom kroz kosu, kroz tu plavu kosu toliko kratku kao da ju je {i{ao neki vojni frizer. Pogleda u kuhinju, baca se na kau~, uklju~uje televizor, a Beki sle`e ramenima kao da bi htela da ka`e, zna{ ti njega. Karola se budi tokom no}i. Pada sneg. U krupnim, te{kim pahuljama kakvih samo ovde ima. Ona otura pokriva~, ogr}e se preko ramena Bekinim bademantilom, sapli}e preko automobil~i}a i vozi}a, pomera zavesu na stranu i staje ispred prozora koji je na uglovima zamagljen prvim {arama leda. Ku}a le`i u ti{ini. Deca, ma~ke spavaju. Potraja}e neko vreme, kao i svaki put, dok Karola ne prestane da se budi tako rano i dok uve~e ne bude mogla dugo da sedi sa ostalima. Pre nekoliko godina su po ovakvom vremenu krenule ka zapadu. Beki je spakovala skije i klizaljke, i posle nekoliko sati vozile su se kroz tihu belu {umu, {irokim asfaltiranim putem na kome im dugo niko nije dolazio u susret. Sneg je bio sve gu{}i. Beki je vozila pa`ljivije, isklju~ila je radio, a kad su jo{ samo mogle da ~uju brisa~e i da gledaju kroz malu prugu na prozoru o~i{}enu od snega, pod jelama, blizu puta, stajao je los, mrk u belini {to ga je okru`ivala, bez ijednog pokreta, kao da nije `ivotinja ve} tvorevina od kamena ili gline. ^ak mu se o~i nisu kretale. Beki je zaustavila auto, isklju~ila brisa~e i svetla. Spustile su prozore, nisu se pokretale, ~ak je i devoj~ica, koja je tada ve} bila ro|ena i koja je sedela na zadnjem sedi{tu u debelim cipelama i sa {alom, sedela mirno. No}ile su u motelima. U malim, mra~nim sobama sa tu{evima od plastike i grejanjem koje je brujalo i kloparalo i nije se moglo smanjiti i zbog kojeg se Karola budila s glavoboljom i nate~enim o~ima, dok je Beki ve} sedela na ivici kreveta i pila kafu iz kartonske ~a{e {to ju je nabavila negde na ulici. Beki ni{ta nije smetalo, ni vru}ina u sobi, ni studen napolju, u ovim {e}ernim predelima, kako je Beki govorila, nisu joj smetali ni zale|eni trotoari pred vratima, preko kojih je svoju devoj~icu nosila na le|ima u postavljenoj vre}i. Samo su joj smetali rakuni, jer joj nisu dali da spava kada bi tr~ali preko krovova, kroz oluke, kroz led, sneg u njima. Karola ju je fotografisala, stalno iznova, a Beki je pravila grimase. Karola je samo oklevaju}i, samo na Bekino insistiranje u{la u auto po{to je otkrila rakune i s kamerom obilazila oko motela da bi ih pratila. Od tada se, kada god je ovde, nada prvom rakunu kao nekom znaku. svet knji`evnosti 60 Jednom su ostale u nekom ve}em, boljem hotelu sa dugim hodnicima, iz kojih su se odvajala vrata soba, sa velikom salom za ru~avanje, sa sve}njacima pod visokim plafonima, tamnocrvenim sofama i zavesama. Iz njihove sobe, hladne uprkos jakom grejanju, videlo se zamrznuto jezero, uokvireno planinama i snegom. Ve} sa prvim sumrakom, poslepodne, jezero bi pripadalo samo njima. Navla~ile bi klizaljke, Beki bi na le|ima pri~vrstila svoju }erku u nosiljci, a onda su se, dr`e}i se za ruke, klizale preko bledoplavog leda, pored kamenja za karling, s kojim }e se tek slede}eg jutra ponovo igrati, pod gotovo crnim nebom, ispresecanim tek belim vrhovima planina. Karola ustaje, odlazi u kuhinju, uklju~uje kuvalicu za vodu, za svoj ~aj iz kesice, seda na sofu na kojoj je ve~e pre toga le`ao Kristofer, u debelim {trikanim ~arapama koje je posle svukao s nogu i ostavio da le`e na tepihu. Radio jedva ~ujno emituje vesti u pet, Karola poja~ava zvuk. Predvi|aju dove~e sne`nu oluju, temperatura bi trebalo da padne ve} oko podneva. Karola jo{ ja~e zate`e pojas bademantila, podi`e kragnu, gleda kroz kuhinjski prozor i tra`i nebo kao da mora na}i dokaz za to, kao da joj nisu dovoljne ledene {are na prozoru i sneg koji i dalje pada u krupnim pahuljama, no{en vetrom preko terase. Kada krene oluja, deca ne mogu u {kolu, veli Beki koja se zapravo zove Rebeka, ali otkad `ivi ovde svi je zovu samo Beki, ~ak i Karola, kao da je Rebeka ime koje ne odgovara ovoj zemlji, njenom kratkom `estokom letu i ve~itim zimama, sa losovima, ledom, njenim odelima za sneg i ~izmama na {niranje, kao da onaj koji ovde `ivi jedino mo`e da nosi ime koje se zavr{ava na i ili y. Tada autobus ne prevozi, ka`e Beki, {kole se zatvaraju, a ni Kristofer ne}e raditi, ve} danas ne}e, kamioneti ostaju u gradu, u dvori{tu, u gara`i, nijedno osiguranje ne bi platilo za neku {tetu. Beki ~vrsto, obema rukama, dr`i veliku {olju u koju gleda kao da bi tu mogla ne{to otkriti, i Karolu ne{to sada navodi, zato {to Beki tako ~vrsto stiska svoju {olju dok pri~a, ne{to je navodi da pomisli kako Beki ne voli kada Kristofer ostaje kod ku}e, da ona to nikako ne voli. Deca bez doru~ka tr~e u ba{tu. Beki vi~e, makar navucite kape!, ali de~ja cika je nadja~ava. Golim rukama skidaju sneg sa prozora, u visokim lukovima bacaju grudve kroz vazduh ka vratima terase, ka kuhinjskom prozoru, gde ostaju otisci. Kristofer naglo otvara vrata, vi~e prema ba{ti. Deca zaneme, zaustave se, usred pokreta, puste da im ruke padnu, ali i dalje gnje~e svoje grudve hladnim, crvenim prstima, prebacuju}i ih iz jedne ruke u drugu. De~ak obara pogled. Kristofer sipa sebi kafu, gleda s prozora, i dokle god gleda, deca se ne igraju. Ona stoje i gnje~e svoje grudve hladnim, crvenim prstima. Kristofer di`e svoju {olju kao nagradu koja mu sleduje. Pije glasno i brzo. Karola mo`e da ga ~uje kako guta. Kristofer odlazi pod tu{, baca po podu svoj ve{ koji }e Beki pokupiti kasnije, po{to bude pozvala druge majke, da ih pita, zbog predstoje}e oluje, imaju li deca danas {kolski autobus. Karola stoji neodlu~na, nesigurna, nikada ranije nije u ovoj ku}i, u Bekinoj blizini, stajala tako kao da ne zna kuda bi sa

sobom, sa svojom praznom {oljom ~aja iz kesice koju jo{ dr`i u rukama. Kao svet knji`evnosti 61 da nema mesta u ovoj vrte{ci od grudvi, od upozorenja o oluji, od de~je vike koja je utihnula, a sada ponovo po~inje, i od Kristofera koji danas ostaje kod ku}e jer mu ne dozvoljavaju da po ulicama vozi kamionet. Kristofer kasnije odlazi bez re~i, kuda, to ne govori, a Beki ni ne pita. Kada za~uje da se ulazna vrata zalupe, a ubrzo nakon toga i vrata od automobila, katkad se ponada, kako sada priznaje, ovde, na prozoru sa ledenim {arama koje ba{tu uramljuju u srebrnobelo, da se on ne}e vratiti. Da se ne}e vratiti, kao da nikada nije ni bio tu, kao da ga nikada nije bilo, a to ka`e tonom kojim bi isto tako mogla da ka`e i: pa uzmi jo{ ~aja, ili: jesi li dobro spavala? Ponekad se predaje toj misli, ka`e Beki, po ~itav dan, i dovoljno joj je da je nosi kroz dan, ta jedna misao, da se Kristofer ne}e vratiti, dovoljna joj je da je pronese kroz dan. Uve~e je sneg napadao do simsa. Deca otvaraju kuhinjski prozor, podi`u ma~ke, bacaju ih na sneg, pu{taju ih da tr~e preko njega i vri{te od zadovoljstva. Karola sedi ispred radijatora, sa {arenim }ebetom preko nogu. Napolju je i dalje svetlo. Sneg ne dozvoljava nikakvu tamu. ^uju Kristoferova kola kojima se pre vi{e sati odvezao, a da niko nije ni poku{ao da ga odgovori od toga, zatim njegovo psovanje, za{to je sneg na ulazu, za{to je sneg pred stepeni{tem. One ~uju kako {utira sneg, u sneg, hrupi na vrata koja su Beki i Karola poslednjih sati naizmeni~no lopatama ~istile od snega, kako prolazi kroz ku}u sa kapom, debelom jaknom, mokrim cipelama, a da ni{ta ne ka`e, kako iza kuhinje hrupi kroz vrata od gara`e, uzima lopatu za sneg i vra}a se da bi je ponovo zabio u sneg, uz glasno stenjanje koje svaki put zvu~i kao prekor. Seda kod njih u kuhinju, pred fri`iderom izuva vla`ne cipele koje }e uskoro biti u barici, i gleda prema Beki i Karoli kao da ho}e da ka`e: samo vi pri~ajte dalje. Beki ga ne pita gde je bio tog dana kada kamionet uop{te nije mogao da vozi po ulicama. Ona ustaje, Karola je prati, kao da moraju da sebi tra`e mesto u ovoj velikoj ku}i punoj soba, kao da nema nijednog ugla u kome bi mogle da budu, kao da }e Kristofer sve ostale istisnuti, kao da }e zauzeti celu ku}u ~im stupi unutra, ~im za sobom zatvori vrata. No}u Beki sedi na sofi u svom kariranom bademantilu, bosa, sa nao~arima iza kojih o~i postaju sitne. Televizor je uklju~en, plavkasto treperi u sobi. Isklju~ila je ton, ugasila svetla u ku}i. Karola, koja ne mo`e da spava, napipava put kroz hodnik, hoda ka treperavoj plavoj svetlosti. Beki ne gleda navi{e. Ona zuri u ekran, na sne`nu kartu kanala za vremensku prognozu sa znacima za led i sneg i grad i temperaturama koje Karola ne ume da tuma~i, koje ne mo`e da prera~una, jo{ uvek ne. Beki dobuje sa dva prsta po {olji u kojoj pliva ostatak ~aja sipanog pre vi{e sati. Godinama mu je kafu izjutra donosila u krevet, ka`e ona, a da Karola nije ni pitala. Jednom je nije ni takao, samo da joj poka`e: kafu koju ti skuva{, ja ne pijem. Sada kad u|e u kupatilo deca ga odmah napu{taju. Ranije su stajala pred kadom dok bi on le`ao u vodi, bacala su fla{e od {ampona u penu tako da je sve prskalo. Ona to ka`e ekranu, prognozeru, meteorolo{koj karti, ne Karoli, kao da bi to rekla i da Karola nije ustala, da nije do{la kod nje, da nije sela do nje. I da nije nikakva `ena, to joj je rekao, tek sada pre par nedelja, ali ona nije shvatila {ta to treba da zna~i, da nije nikakva `ena, {ta je onda ako nije `ena. svet knji`evnosti 62 Izjutra, Beki stru`e okna izme|u ramova prozora, one u kuhinji i one ka ba{ti, koji su postavljeni ne{to vi{e. Stru`e drvenom strugalicom kratkim brzim pokretima, kao da mete`u spolja mora ne{to da suprotstavi, makar to bili ovi mali pokreti. Kosa joj pada preko lica. Ne gleda na stranu iako je deca dozivaju, samo gleda strugalicu i nekoliko centimetara zamagljenog stakla koje je sada bez leda, a ipak jo{ ne dopu{ta pogled napolje. Prozori u velikoj sobi i kupatilu ostaju zale|eni, prekriveni debelim slojem koji upija svetlost, ono malo {to je u ovo godi{nje doba u ovoj oblasti uop{te ima. Karola i Beki sede u tvr|avi. Jednoj tihoj tvr|avi od bledih zidova, sa malobrojnim otvorima {to gledaju na crne ptice koje sle}u na visoki sneg, a malo posle toga odle}u dalje. Led guta sve {umove koji bi mogli da do|u spolja. Oni u ku}i su, me|utim, postali glasniji, kuvalica za vodu neprestano klju~a jer Beki ispred prozora neprestano stavlja kofe s vrelom vodom koja se pu{i, aspirator nad {tednjakom koji je Beki uklju~ila prilikom kuvanja i koji nadja~ava svaku re~, mikrotalasna pe}nica ~ije svetlo bing!, kad vreme istekne, sada zvu~i o{trije. Kristofer psuje vreme, psuje {to ne pla}aju kada ne vozi. Ne{to u njegovom tonu govori da je Beki kriva {to on ne mo`e da ode sa svojim kamionetom, da je ona kriva {to sneg pada ve} danima, a ovaj vetar duva, zalupi vrata kada ~ovek ne stigne da ih na vreme uhvati. Izgleda kao da sa vremenom koje sada ima ni{ta ne mo`e da uradi, kao da ove sate ne mo`e da ispuni, kao da su mu teret, kao da mu je svaki minut suvi{an koji mora da provede ovde iza slepih prozora, izme|u Beki i Karole koje ne ispu{taju svoje {olje sa ~ajem iz kesice. Ne pada mu na pamet da ode do dece u sobu, da sedne me|u njih, da radi ono {to ina~e ne mo`e da radi, ne tokom obi~nih dana, tokom nedelje. Tako|e mu ne pada na pamet da sipa novu vodu u kuvalicu kako bi je kasnije, pred ostruganim prozorom, sipao u kofu. Pita za{to deca ne spavaju u podne. Pita to iako ona idu u {kolu i odavno vi{e ne spavaju u podne, i pita to onim tonom koji kod Beki treba da izazove ose}anje da je ona kriva za to {to deca vi{e ne spavaju u podne. Karola ka`e da mora na vazduh, svejedno joj je koliko je napolju hladno, a Beki ne govori ni{ta. Ona zabranjuje sebi da se prema Karoli pona{a kao da je ova dete, kao da je njeno dete. Naslanja se na zid, posmatra Karolu, kako uzima Bekinu perjanu jaknu jer je njen kaput ne greje, ne na ovim temperaturama, ne po ovom snegu; kako navla~i Bekine ~izme na {niranje, koje su joj ina~e prevelike. Karola kora~a preko zavejanog ulaza, pored gara`e, do ulice koju prepoznaje samo po krovovima automobila jo{ uvek nepokrivenih snegom. Beki joj dovikuje: idi tako da uvek ima{ neko svetlo u blizini, ako ne zna{ kako dalje, vrati se do tog svetla!, i dodaje na kraju jo{ jedno jedva ~ujno, upitno: va`i?, a Karola klima glavom, velikim jasnim pokretom da bi ga Beki mogla videti sa ulaznih vrata ku}e, u kojima se ocrtava njen tamni obris. Ulazi za automobile, trotoari nisu o~i{}eni od snega. Odustalo se u trci sa snegom {to neprestano pada, ljudi su ostali u ku}ama i ~ekaju dok sati, dani prolaze, dok se oluja ne primiri, dok ne proguta sve i ne ode dalje. Karola se

penje preko gomile smetova, propada, ~vrsto se dr`i za lampu, stub, banderu. svet knji`evnosti 63 Iznenada joj se `uri da ode odatle, sa ove ulice, od ove ku}e prema kojoj se vi{e ne osvr}e, prema njenom zavejanom ulazu za kola, prozorima, malim svetlima {to prigu{eno `u}kasto {kilje kroz led. Uprkos studeni ubrzo joj postaje toplo. Otkop~ava kaput, stiska o~i, podi`e jednu ruku {tite}i se od vetra koji joj baca sneg u lice. Pe{a~enje joj je naporno, klizanje, podizanje i spu{tanje ruku i njeno te{ko disanje, ali ni{ta joj ne oduzima ose}anje da u Bekinoj ku}i ne mo`e ostati, da za nju nema mesta izme|u lupanja vratima i pogleda dece, kada me|u prstima trljaju sneg. Probija se i kliza kroz {est, sedam dugih ulica, svaka je ista kao slede}a,. Zatim zastaje tamo gde po~inju velike livade, a dalje iza toga {uma koju sada, i pored toga {to pada sneg, mo`e dobro da vidi. Prostire se tu kao neki napu{teni grad. Srebrno bela, sa krovovima i kulama. Sneg se ne otapa, bar narednih dana ne. Ostaje kao bedem, kao zid {to se visok nekoliko metara podi`e ispred zidova ku}e, na stranama ulice, hladan, apati~an, jo{ uvek tamo gde su ga gurnuli svi oni, susedi, Kristofer, sa cigaretom u uglu usta, deca u svojim {arenim odelcima sa rukavicama {to landaraju na vezicama iz rukava i Beki, na vratima, pod ledenicama koje vise sa svetiljke, prozirne poput stakla, pomalo kao kristali koje ona uve~e stavlja u posudicu u kupatilu. Beki je odustala od toga da stavlja vrelu vodu ispred prozora i da ih stru`e samo da bi ponovo videla sneg. A Karola je prestala da se raduje {to sneg pada. Jedne od tih no}i, dok je sedela u Bekinom bademantilu na krevetu bez mogu}nosti da gleda kroz prozor, jer se od snega nije videlo vi{e od dve {ake {irine, prestala je da mu se raduje kao ranije, tokom drugih zima, kada bi prekrivao planine oko bledoplavog jezera ili kada bi padao na oluke po kojima su hodali rakuni, dok bi Beki pri~ala o {e}ernim predelima. Sada on samo le`i tu, poput ne~ega {to se lagano boji u sivo, ~ega ~ovek ne mo`e da se otarasi. Svakog jutra Karola je glasno ra~unala koliko jo{ ima. Brojala je dane, tajno, do svog odlaska. Prvi put je uradila tako ne{to i to joj je delovalo kao prevara prema Beki, da uzme svoju kartu iz ladice, da pogleda datum koji tamo stoji u malim crnim ciframa, vreme pored njega, zatim zidni kalendar, tu pored komode, kako bi ih uporedila, kako ne bi propustila svoj let. Odustala je od ideje o iznajmljenim kolima kojima bi mogla da se vozi do aerodroma, ve} ve~e pre toga iako su velike ulice o~i{}ene, velike ulice po kojima Kristofer od pre nekoliko dana ponovo vozi svoj kamionet, po kojima vozi i {kolski autobus {to skuplja decu izjutra na raskrsnici, a u podne ih osloba|a, dok Beki ostaje kod ku}e i ponovo po~inje da sa svojom drvenom strugalicom osloba|a prozor od leda i snega. Kristofer se oprostio rano ujutru dok je obla~io cipele, jaknu, kapu, s jednim odande doba~enim take care, za koje Karola nikad ne zna zvu~i li bezbri`no ili nemarno. Gledala je za njim, sa ulaznih vrata koja vetar danas nije zalupio, gledala je za njim dok je odlazio niz ulicu, ne po trotoaru ve} po sredini, ta~no po sredini, izme|u automobila {to su prethodnih dana velikim metlama o~i{}eni od snega, i uhvatila je sebe kako zami{lja da Kristofera slede}i put svet knji`evnosti 64 ovde vi{e ne}e videti, ve} na leto ne}e, kada sa Beki bude sedela na terasi bez stepenica i kada deca budu skakala u svoj bazen na naduvavanje. Deca ve} sede u kolima, na zadnjem sedi{tu, vezala su pojaseve, gledaju kroz prozor, kucaju po staklu, brzo, nestrpljivo, kao da ho}e da ka`u, hajde vi{e, ne vucite se toliko. Beki nosi Karolin kofer. Pre nego {to si|u niz stepenice ona stavlja svoju ruku na Karolinu ruku, pita tiho: ho}e{ li do}i opet?, kao da jo{ to mora da razjasni, kao da to jo{ mora da zna pre nego {to u|u u kola, krenu, preseku sne`na polja u pravcu grada, u pravcu aerodroma, a Karola isto tako tiho odgovara: da, naravno. Dok hoda pored Beki i dece do gejta ne ~uje vi{e {ta govore, ne ~uje tako|e ni kako deca dlanovima udaraju po sjajnim kantama za otpatke kako bi ostavila otiske, i kako Beki glasno poku{ava da ih od toga odvrati. Prolazi joj samo jedna misao kroz glavu. Jedna mala misao koja joj ne smeta nego je umiruje i koju misli uvek iznova, pri svakom koraku, kao da je ova mo`e poneti, umotati u ne{to, dok hoda ka izlazu, misao da nije videla nijednog rakuna, da ih nijednom nije ni potra`ila, prvi put ih nije potra`ila. Beki poru~uje koka-kolu u kafeteriji, ostalo im je jo{ malo vremena. Na radiju koji se ovde ~uje preko zvu~nika ka`u da }e se sneg otopiti, narednih dana, pri neobi~no visokim temperaturama, i Karola prosto mora da razmi{lja o tome kako }e ledenice na lampama, ledene {are po prozorima nestati, i kako }e se sneg na ulici pretvoriti u vodu. Zami{lja koliko }e glasni biti zvuci kada popusti, padne s krovova, sa svih krovova ove ulice, u velikim ~vrstim komadima, i kako }e oni preme{tati svoja kola i pri hodu gledati u vis, iz straha da bi komadi leda mogli da padnu na njih. I razmi{lja o tome da }e sneg koji se topi troje dece i jednu `enu, koji su {arenim kredama naslikani na zidu ku}e, sprati i odneti sa sobom. svet knji`evnosti 65 — Najvrelije leto

Liza i ja i ostali napustili smo autoput, odavno ve}, vozili smo se po drumovima negde iza Udina, nedaleko od dve dr`avne granice istovremeno, uvek bismo pitali za put sa ono malo re~i italijanskog {to znamo, i svi su odmahivali glavama, slegali ramenima, okretali se, dozivali nekoga, a onda bi zastalo njih dvoje-troje, po~eli bi da se sva|aju i na kraju bi nam obja{njavali kako treba da vozimo. Sada kona~no verujemo da smo na pravom putu. Mali putokaz na raskrsnici nosi ime koje smo tra`ili od danas prepodne, mo`da i od ju~e, Liza je sigurno ve} nedeljama tragala za njim, makar u mislima, a poslednjih dana uvek iznova prou~avala je svoju cedulju, koja mora da je istrgnuta iz jednog tabaka, cedulju sa adresom ispisanom obi~nom olovkom, slovima nalik onima kad se neko dete oku{ava u svojim prvim re~enicama. Vozimo se makadamskim drumom, jednim uzanim putem. Moja majka kuka, {ta ako nam neko do|e u susret. Ali nema nikoga, ni u automobilu, ni na mopedu, pa ~ak ni pe{aka. Vozimo se visoko i sve vi{e, pored drvenih krstova, pored divokoza, pored drve}a koje je sada manje gusto, ni`e i ne vi{e zagasito zeleno, pod nebom koje iznenada prelazi u belo. Ve} odavno nema ravnice po kojoj bi mogao da se pru`i pogled. Li{}arska {uma ju je progutala ubrzo nakon {to smo skrenuli, tu ravnicu sa njenim ku}ama i zidovima, njenim `utim i crvenim. Moj brat bri{e znoj sa ~ela, ko~i i trubi pred svaku manju, strmu krivinu, to~kovi popu{taju, kola se klizaju, di`e se pra{ina, mi podi`emo prozore, uprkos vru}ini, a Liza i ja, na zadnjem sedi{tu, okre}emo se, nakon svake krivine koja nas vodi navi{e, gledamo kroz prozor na kome le`i fina svetlo`uta pra{ina, i ja gledam prema Lizi, `elim jedan njen pogled, ali ona mene vi{e ne gleda. Od kada smo skrenuli, dole u dolini, nije me vi{e pogledala. Dr`i cedulju sa adresom u rukama kao da ne sme da je ispusti, kao da bismo jo{ uvek mogli da pogre{imo put, kao da bi put jo{ jednom mogao da se podeli i odvede nas u drugi, pogre{an pravac. Cesta se zavr{ava izme|u dve male ku}e na imanju {to le`i tiho i bez senke na podnevnom suncu. Pili}i, ze~evi, dve koze, pseto koje ska~e i tr~i ka autu, ali ne laje. Neko izlazi iz ku}e u plavim pantalonama, kariranoj ko{ulji, sa kapom koju ve} pri prvom koraku skida i ste`e je pod mi{kom, prilazi nam, svakom od nas pru`a ruku i sme{i se osmehom koji te{ko da se od detinjstva imalo svet knji`evnosti 66 promenio, nakrivljenih usta iz kojih proviruju sitni zubi. Luka nije morao da se predstavlja jer znamo da je on jedini koji na ovom imanju jo{ `ivi, Lizin ro|ak ili stric, mi to ne znamo, ali ni ne pitamo, to je neva`no sada, u ovom trenutku. Kasnije }emo to saznati, kasnije kada se budemo vratili u na{a mesta, mesta u kojima `ivimo, bez makadama, bez kamene ku}e, bez koza. Poku{avamo sa nekoliko re~i, nekoliko re~enica; polazi nam za rukom. Pseto se priljubljuje uz Lizine bose noge koje su od letnjeg sunca postale tamnosme|e. Li`e joj stopala uvu~ena u svetloplave sandale. Luka nas uvodi u ku}u, onu manju od dve, ~iji je krov naheren, mo`da zato {to je previ{e zima i previ{e leta morao da izdr`i ovde u brdima. Uzima nao~are sa jednog pladnja, stavlja ih na drveni sto koji tako izgleda da bi ga kod nas, u na{im mestima, mogao odmah prodati po ceni kojoj bi se Luka sigurno morao ~uditi i smejati, sipa crno vino i vodu. Liza gleda oko sebe kao neko ko ima pravo da tako gleda oko sebe, ko ~ak ima prava da otvara ladice, ormane, kutije sa ceduljama, pismima. Sve posmatra prili~no dugo, te{ka vrata {to vode od kuhinje ka sobi, tamne ormane sa malo posu|a, sa gomilicom belog ve{a, korpu pored pe}i sa cepanicama, starim papirom i grede iznad nas, iznad kojih je mali {iljati krov {to brani od sunca i samo kroz dva-tri otvora propu{ta taman toliko svetlosti da mo`emo da naslutimo s kojom snagom sunce `e`e stvari koje ostaju napolju. Izgleda kao da drvo oko nas govori. [u{kanje, {kripanje dolazi iz poda i sa greda. Stojimo dr`e}i se ~vrsto za na{e ~a{e, za malo vina u njima. Ne poznajemo Luku, nikada ga nismo videli, on nikada nije za nas, na{e `ivote igrao neku posebnu ulogu, nije se pojavljivao ni u pri~ama {to ih je Lizina majka mogla da pri~a, daleko od ovog sela koje nije ni selo, samo jedno mesto u brdima sa imanjem, na kome su dve male ku}e koje je Lizina majka napustila pre toliko godina da ni sama ne zna pre koliko. Smemo da gledamo okolo. Luka nam dozvoljava time {to podi`e ruke, pokazuje dlanove i stupa korak unazad, kao da ho}e da napravi mesta. Ovde je `ivela Lizina baka, koju Liza nikada nije videla, koju jedva zna sa slika, jer jedva da ima i slika iz onog vremena dok je Lizina majka ovde odrastala, dok je lutala po obli`njim {umama, tr~ala sa pili}ima preko imanja, oplakivala ze~eve kojima su odrali krzno i ponekad bacala kamenje u kro{nje drve}a jer je volela {um koji je pri tom dolazio sa listova, ovo brzo, kratko {u{tanje. Do pre nekoliko nedelja Lizina baka je `ivela ovde, sada le`i na seoskom groblju, dve doline dalje, ispod drvenog krsta i malo cve}a koje je Luka doneo, Luka koji se svaka dva-tri dana odveze dole crvenim kamionetom, pri tom pre svake krivine zatrubi, podigne pra{inu na ulici, i koji nam ka`e, slede}e godine tamo }e stajati kamen, a na njemu njena fotografija, crno-bela fotografija. Liza uzima gutljaj vode. Njen pogled se promenio, ne{to se uvuklo ispred plavetnila njenih o~iju kao plo~a mle~nog stakla. Ona se okre}e, stavlja ruku na kredenac kao da mora da se osloni, makar na trenutak, kao da ne}e da joj vidimo takvo lice i taj filter koji se smestio pred nju. Luka otvara vrata od sobe

a da mu ona to nije zatra`ila, zapahnjuje nas miris, me{avina pra{ine iz starih svet knji`evnosti 67 tkanina, a izme|u je ne{to o{tro, skoro da ujeda. Liza rastvara zavese kao neko ko to sme, kao neko ko se u sve to razume jer je ovde svako jutro razvla~io zavese na stranu kako bi video gde je sunce, kako nebo svetluca. Malo ima toga na ~emu bi njen pogled mogao da se zadr`i, krevet s belim heklanim prekriva~em koji je na dva-tri mesta ve} popravljan, a sa strane izme|u kreveta i du{eka pri~vr{}en, odozgo su dva ukrasna jastuka, tamnocrvena, orman za ode}u koji Liza sada otvara. Prelazi prstima preko rublja, opipava tkanine, zatim podi`e jednu ruku. Izgleda kao da ho}e da nam da znak, kao da ho}e da ka`e: pustite me, idite. Povija se kako bi zavukla lice me|u kapute. Vidimo joj jo{ samo kosu, njenu dugu, svetlosme|u kosu koja sa obe strane, izma|u vrata ormana, le`i na tamnim tkaninama. Moj brat poku{ava da govori uz pomo} ono malo italijanskog {to zna, {to je u~io uve~e u nekoj {koli ili iz sveske na kojoj je napisano: italijanski za po~etnike. On poku{ava da govori sa Lukom, mo`da da bi Lizi dao potrebno vreme da utone u tkaninu, u miris, da bi razbio ti{inu, onu ~udnu ti{inu koja nas je pritisla, gutaju}i i same re~i koje jo{ nisu izgovorene, u ti{ini koja je nastala jer smo svi posmatrali Lizinu kosu, i ni{ta vi{e osim njene kose. Liza je napravila nekoliko koraka do komode, pomalo kao da }e se zateturati, dr`i fotografiju u rukama, crno-belu sliku u drvenom ramu koja je ura|ena kod fotografa i prikazuje njenu baku mo`da ba{ onakvom kakva je bila pre deset, dvadeset godina, sa kratkom crnom kosom koja je sa strane podeljena na razdeljak i name{tena valovito, sa malim min|u{ama koje iste`u resice, ukusnom ogrlicom i kragnom na bluzi sa {arom od listi}a i grana, bluzi koja visi u ormanu i koju je Liza opipala pre nego {to je, pomalo teturaju}i se, oti{la do komode. Ona stoji tu i ne{to na njoj izgleda u ovom trenutku manje, mla|e. Siguran sam da i drugi to vide. Moj brat, moja majka, prestali su da govore, Liza ~vrsto dr`i sliku, s obe ruke, pita da li sme da fotografiju ponese sa sobom, ne moramo to da prevodimo. Luka klima glavom i ka`e, naravno, na svom jeziku, a zatim Liza po~inje da pla~e, Liza koju niko nije video da pla~e, bez glasa, trzaju}i ramenima, onako kao da bi mogla da sakrije pred nama da mora da pla~e zbog jedne babe koju je uvek samo sastavljala, u mislima, u svojim predstavama, iz malo re~i koje je Lizina majka na nju utro{ila, koju Liza nikada nije videla jer je `ivela na nekom drugom mestu, na nekom drugom kontinentu, ovde, sa kozama i pili}ima i ze~evima, sa krevetom koji ni sa kim nije delila i jednom pe}i u koju su se morala stavljati drva kako bi grejala, sa jezikom na kome Liza nije mogla da ka`e vi{e od dobar dan i hvala, ali samo zato {to smo joj mi rekli kako se to ka`e. Lizina majka je napustila ovo mesto kada je bila dovoljno stara, i napustila ga je brzo, bez oklevanja, bez osvrtanja, toliko brzo da se drugima ~inilo kao da je samo ~ekala taj dan, da je uvek zami{ljala kako }e tog dana usred najvrelijeg leta uzeti svoj kofer, vezati maramu, obuti cipele, a zatim, nakon poslednjeg pogleda u ogledalo, {ta }e re}i majci, i drugima, i Luki tako|e, koji je tada bio mla|i nego {to smo Liza i ja sada, da je jo{ samo on morao da do|e, taj dan, svet knji`evnosti 68 kako bi kona~no mogla da uradi i ka`e sve ono {to je `elela jo{ na svojim {umskim stazama, dok je poku{avala da se udalji od ovog okru`enja. Otr~ala je tada, u dolinu, uprkos pra{ini koja joj je prekrivala cipele, do velikog puta gde je uzela autobus do grada, da bi odatle nastavila da se vozi, popreko kroz zemlju, na drugu stranu, tamo gde su pristajali veliki brodovi, na modroplavo more koje nikada nije videla, ali znala je koji je brod i kuda }e je povesti, i sve je to vrlo detaljno zamislila. Lizina majka nam nikada nije o tome pri~ala, ali je Liza rekla da je uzela prvog dobrog mu{karca koji ju je na brodu oslovio, s pogledom na zagasito zelenu vodu, na belu penu talasa i nebo koje je za Lizinu majku prvi put moralo biti {iroko i beskrajno, a ne vi{e onako iseckano i prikriveno {umama. Ovaj mu{karac je postao Lizin otac, a Liza je uvek tako prepri~avala kao da je njena majka morala biti sre}na {to ju je iko uop{te primetio, {to ju je uop{te neko i oslovio, Lizina majka koja je tokom leta koja smo provodili zajedno, u sladoled`inicama poru~ivala na italijanskom tihim, jedva ~ujnim glasom, jer se pla{ila da bi neko mogao da ~uje da ona ne govori zaista italijanski ve} ne{to drugo, ne{to {to se ovde gore, samo ovde gore, na ovim planinama govori, {to bi je odmah odalo. Lizina majka, koja je kasnije ofarbala kosu u plavo, koja je farbala i trepavice, i samo kupovala ode}u {to bi se mogla oka~iti vla`na, bez peglanja, koja je `ivela u ku}i sa velikim prozorima, bez stepenica, u kojoj je jedina `ivotinja bila jedna sne`no bela ma~ka, koju nije pu{tala da iza|e napolje. Lizina majka, koja je vozila prevelika, jako zelena kola koja nije mogla ni da parkira, i koja se samo jo{ dva puta, na nekoliko dana, vratila u svoje selo, na svoje imanje, gde su se ostali ~udili njenoj kosi i njenim trepavicama, a mo`da i tome {to je zaista oti{la, a onda spavala na svom starom krevetu kao kakav stranac. Liza gleda sa prozora, sitnog okna s ramom od tamnog drveta. Ona gleda napolje prema zemlji, po kojoj su pili}i i koze ostavili svoje tragove, gleda kaveze sa ze~evima, dr`i fotografiju u rukama kao ne{to {to je dugo tra`ila i kona~no na{la, okre}e se ka nama i gleda mene, kao da ho}e da ka`e, dobro, gotova sam, mo`emo da idemo. Luka uzima iz ormana belu maramu u koju Liza uvija fotografiju kao poklon s kojim `eli da postupa pa`ljivo. On ostaje pored otvorenih vrata, kao da se nada da }e Liza po`eleti jo{ ne{to od ovog rublja, od ove ode}e. Liza ostaje u dovratku, u ovom malom okviru vrata koji je gotovo ispunila. Stavlja ruke desno i levo na taj ram, kao da bi tako mogla da ponese jo{ ne{to. Opra{tamo se oklevaju}i i nespretno. Jednako nespretno kao {to smo gledali oko sebe u ku}i i u dvori{tu, iako nam je Luka sve to dozvolio u ovo malo sati tokom kojih smo pili njegovo vino i poku{avali da progovorimo, da utvrdimo da nas povezuje vi{e, mnogo vi{e od jednog poslepodneva. Mi znamo da Luku vi{e ne}emo videti i verujemo da on to tako|e zna, on isto misli, sada, dok stojimo kod kola, Liza jo{ nije spremna da u|e, gleda svoje svetloplave sandale, vu~e desnu nogu napred i nazad i pravi brazdu na zemlji. Ona ne govori dok se vozimo u dolinu. Sedi na zadnjem sedi{tu, privukla je kolena, prekrstila ruke preko njih. ^ujemo pr{tanje pod gumama, pucketanje svet knji`evnosti 69 kamen~i}a {to odska~u, a ponekad ~ak udaraju i u vetrobran. Moj brat ko~i i trubi pred svaku krivinu. Ne bojimo se vi{e da }e nam neko do}i u susret.

Izvornik: Zsuzsa Bánk, Heißester Sommer. Erzählungen. © S. Fischer Verlag, Frankfurt/Main 2005.

@u`a Bank (Zsuzsa Bánk, 1965, Frankfurt na Majni) radila je kao knji`arka i studirala publicistiku, politi~ke nauke i knji`evnost u Majncu i Va{ingtonu. Danas `ivi kao knji`evnica u Frankfurtu na Majni. Za svoj prvi roman Pliva~ (Der Schwimmer, 2002) dobila je knji`evnu nagradu „aspekt“, Nema~ku knji`evnu nagradu, nagradu “Jirgen Ponto”, nagradu “Mara Kasens” i nagradu “Adalbert fon [amiso”. Za pripovetku „Me|u psima“ (Unter Hunden) dobila je nagradu „Betina von Arnim“ za 2003. godinu. svet knji`evnosti 70 Andreas Izen{mit

Objave gubitaka O zbirci pripovedaka @u`e Bank Najvrelije leto

Postoje pisci koji moraju sve ta~no da znaju. @u`a Bank ne spada me|u njih. Njena oblast je ono neodre|eno. Ta atmosfera neodre|enosti savr{eno odgovara si`eima @u`e Bank. U njenim pripovetkama je re~ o gubicima i proma{ajima. U detinjstvu je postojala bliskost, a sada se gledaju {irom ra{irenih o~iju i nisu sigurni {ta je bilo i {ta }e biti. Istovremeno su bliske i daleke, “nedose`no daleke, iako je me|u njima samo deset-dvadeset koraka”, kao dve `ene koje su se nekada volele, a sad }e, dok slave Bo`i} u zavejanoj visokoj osmatra~nici u {umi, jedna re}i drugoj da ho}e da je napusti. Skup usamljenih i izgubljenih. Ti si`ei deluju trivijalno ako im se pri|e suvi{e blizu; i izgledaju nejasno ako se neodre|enosti da suvi{e prostora. @u`a Bank zaobilazi i jedno i drugo, naj~e{}e s mnogo suptilnog, nevidljivog umetni~kog ose}anja. Ona dr`i na distanci rutinu svakodnevice tako {to sve svoje likove (s jednim izuzetkom) {alje na put kao ljude koji nemaju domovine. Nikada ih ne pu{ta da vode besmislene dijaloge, i uop{te, u toj skupini usamljenih i izgubljenih jedva da se uop{te dijalogizira. Kad jedna `ena ka`e drugoj da ho}e da je napusti, ova je upravo zaspala. A kad ta koja je zaspala poka`e da je ipak ~ula, ne govori to svojoj prijateljici, nego reci u zimskoj no}i, kroz ogradu na mostu. Iskonstruisane radnje manje zanimaju @u`u Bank od raspolo`enjâ, od atmosfere i od uzaludnosti na koju se nailazi u njenim dubinama. Ona za to ~esto nalazi odgovaraju}e momente, kakav je zimski pogled sa Empajer Stejt Bildinga na Njujork, “koji izgleda kao gigantsko groblje na kojem grobovi le`e suvi{e blizu jedan drugog”. I za to – sasvim druga~ije nego u svom prvom romanu Pliva~i (Schwimmer) ~iji su taktovi sintaksi~ki bili kratki – uvek upotrebljava duga~ke re~enice koje se sve preciznije priljubljuju uz stvari, ali ih na kraju ipak obavijaju kao trake {to se vijore. To je ono novo i privla~no u ovoj zbirci, ta lirska, meka sintaksa, koja zahvaljuju}i uzdr`avanju od prideva ipak ostaje zategnuta. U mnogima od pri~a u ovoj zbirci @u`a Bank je na visini svog izvrsnog romana Pliva~i, ~ak je stilski jo{ i bolja nego tamo.

* Preveo M. B.

Zeit Online, 13. 10. 2005. svet knji`evnosti 71 38 Danijela Danc © NilsChristianEngel — Danijela Danc

— ^uvar kule

S nema~kog prevela Tijana Tropin

Roman nas vodi u jedan neobi~an svet: dvesta {ezdeset tri stepenice uvis, u kulu u kojoj je otac Jana Fahera kona~no dobio radno mesto i gde se, u prole}e 1913. godine, sa `enom i sinom useljava u stan ~uvara kule. On mora da bdi nad gradom dvadeset ~etiri ~asa dnevno, no}u mu poma`e sin. Mada se Jan nadao da }e mu tesni svet u kuli dozvoliti da na|e put do svog oca, uskoro uvi|a da je upu}en sam na sebe. Pogled na grad sa visine izo{trava mo} zapa`anja – i ~ini usamljenim. Janovi prijatelji, Kepen, Donatus i Helmund, dolaze sve re|e. Posete sve vi{e postaju pripovesti „spolja“. Fahera ve} podilazi ose}anje da „tamo dole vi{e nema ni~eg {to ~eka na mene“ kada ga izbijanje Prvog svetskog rata vra}a u `ivot. Nasilje je i u sredi{tu jedne savremene pri~e koja se odigrava u godini 2000. i ~iji je glavni junak putnik Mihael Turner. Njegov pogled na svet nije stati~an, ne pripada neopredeljenom „odozgo“, ve} ~oveku koji putuje, i to onamo gde je jednim atentatom zapo~ela prakatastrofa dvadesetog veka: u Jugoslaviju.

Kula

Pre mog `ivota na kuli bio sam kao Kepen, Donatus, Helmund i ostali. Svakodnevno sam tamo dole i{ao ulicama, ne gledaju}i uvis, a i za{to bih. Pre kule smo `iveli u podrumu jedne ku}e za iznajmljivanje u [irokoj ulici. Moj otac je bio slikar. Mora da je jednom ~ak bio dobar slikar, iako je slabo {ta prodavao. U na{oj sobi je visila jedna slika koju je naslikao. Prikazivala je sivi brod na prljavozelenoj vodi. Ali, oblici broda se nisu mogli jasno raspoznati, bili su rastvoreni u pojedina~ne povr{ine. Talasi su bili nagurani jedni na druge kao klinovi. Bilo bi nemogu}e da po toj vodi plovi neki brod. Ostale slike je rasprodao, previ{e jeftino, kako je majka ~esto govorila. Ne znam {ta je ranije slikao, sem tog broda. Sada je slikao drve}e. Danima je ostajao na livadama pred gradom. Tamo je sebi sagradio neku stra}aru u kojoj je spavao. Jednom me je poveo sa sobom, i posmatrao sam ga pri radu. Satima je me{ao boje ne po~inju}i da slika. O~e, kad }e{ kona~no po~eti? Kad boje budu gotove. Za to treba vremena. Ja nemam novca za boje, nemam novca za dobre pigmente, nemam novca za laneno ulje. To zna{. Evo {ta imam: belance i

u`eglo ulje, ugalj, zemlju... Pa, da li se time mogu slikati buketi cve}a? Ti svet knji`evnosti 39 ionako ne slika{ cve}e. Ne, ne slikam. Ovim bojama i mogu da slikam samo drve}e. Ali mogao bi da... Ne, mogu da slikam samo drve}e. Izgovorio je tu re~enicu tako nagla{eno da sam za}utao. ]utao sam kao {to je majka }utala, pomalo bleda, kad bi se on posle nekoliko dana vratio ku}i sa polupraznim platnima. Na njima ni{ta osim par grana u toj mutnoj, ispucaloj boji prljav{tine. Samo su njegova obja{njenja o tome {ta }e se videti na slikama kad budu gotove postajala sve du`a. Mada je bio uveren da se mi uop{te ne razumemo u slike, podrobno nam je opisivao ono {to se jo{ nije videlo. Ovde }e biti nebo, ne nebo kakvo mi poznajemo, nego vitrifikovano nebo. Govorio je vitrifikovano jer mu je bilo svejedno da li }emo ga razumeti. Majka bi me, kad bi on zavr{io i iscrpljen se bacio u naslonja~u, pomilovala po glavi i rekla: bi}e to stabla jabuka, stabla kru{aka, {ta god ho}e{. Otac }e zavr{iti slike ovde unutra kad do|e zima. Nisam znao {ta je gore – njegova obja{njenja ili njeno milovanje. Otac vi{e nije slikao slike do kraja. Govorio je da mu treba vremena, pun brod vremena. Mesto ~uvara sahat-kule na crkvi svetog Tome bilo je upra`njeno. Majka se pla{ila i nadala se. Re{eno je da }e otac postati naslednik preminulog ~uvara kule. Prvi put nakon mnogo vremena video sam ga raspolo`enog, skoro da je likovao. Vidi{, rekao je za ve~erom, jedan slikar nije tek {togod. Od desetorice su izabrali mene. Da, odvratila je majka gorko, verovatno si ti bio jedini trezan. Bilo je to prvi put da je ~ujem kako mu protivre~i. Majka se kri{om sastala sa udovicom starog ~uvara. Pa, `ive}ete kao ptice, rekla je starica. Majka nije znala {ta to ima da zna~i. Videla je laste poku}arke kako ~u~e na `icama: s jedne strane, s druge strane. Bacala je grane na njih, i kad ih je oterala, nastavila je da ga|a prazne `ice. [ta misli{, Jane, ako jedna takva grana ostane da visi izme|u dve `ice i pada ki{a i onda jedna lasta sedne na nju, {ta }e se onda desiti? Nisam je razumeo. Verovatno ni{ta, odgovorio sam. To je bilo na prole}e, i uselili smo se u kulu.

Uspon

Ja sam brojao stepenice dok smo se sa koferima peli na kulu, a otac psovao, i majka se stalno okretala ka meni. Dvesta {ezdeset i tri, kad je onaj iz crkvene uprave rekao: Tu smo. Nisam mogao da vidim gde bi to trebalo da budemo, jer na uskom odmori{tu je bilo mesta samo za tog iz uprave i za mog oca. Majka i ja smo stajali na stepeniku dvesta {ezdeset tri i ja sam dodao jo{ jedan. Broj je bio ta~an, uve~e sam jo{ {est puta si{ao i popeo se: dvesta {ezdeset ~etiri. Onaj iz uprave je pokazao dvoja vrata: to su vam spava}e sobe. Ranije su ovde `iveli sa ~etvoro dece, {ta biste vi{e. A ovde, otvorio je jo{ jedna uzana vrata, ovde se nalazi mehanizam sata. Molim vas da na njemu ni{ta ne menjate. Kad je produ`io dalje, jo{ jednom sam pogledao u obe spava}e sobe. U desnoj su bila dva kreveta. U levoj samo jedan. To }e, dakle, biti moja soba. Nastavili smo da se penjemo stepeni{tem, vi{e nisam brojao. Na slede}em odmori{tu je svet knji`evnosti 40 bila kuhinja. Majka je `urno otvorila sve poklopce na {poretu i opet ih zatvorila, ali onaj iz uprave je ve} oti{ao dalje u susednu sobu. Stajao je kod srednjeg prozora i gledao napolje. Otac je postavljao uzgredna pitanja i dobijao sumnji~ave odgovore. Pri tom sam znao da u tim pitanjima nije bilo zadnjih namera. Bilo je prole}e, i on ni o ~emu nije mnogo brinuo. Ali, maj~ine o~i su skakale sa jednog zida na drugi, gurkala je oca i {aputala: pitaj za drva, pitaj za vodu, pitaj za dim i za nu`nik. Kuda sa tim, kuda sa nama? Jo{ jedna vrata su vodila iz kuhinje: To je podru~je Va{e delatnosti, gospodine Faher. Obilazak tornja. Niska ograda. Moj prvi pogled na sedlasti krov crkve. Bio je vrtoglavo strm. Pitao sam onog iz uprave o tome: [ezdeset tri stepena strm, rekao je protiv volje, i: sever, jug, istok, zapad. Smatrao je da je time njegov zadatak okon~an, utisnuo ocu u ruke uputstva za rad, napregnuto pogledao u smeru severozapada: [ta dolazi iz dimnjaka, {ta ulazi i izlazi. @urilo mu se.

Soba

Mi smo ostali, otac, majka i ja. Majka uzdrhtalih nozdrva, otac je podigao obrve, izbacio donju usnu i kazao: Hmm. ^ekao sam na to da odlo`i cedulju na sto, jer sam znao da ju je odavno zaboravio. Radilo se samo o tome da je uzmem pre nego {to majka to u~ini. Progurao sam se pored nje i postavio se kraj stola. Otac je jo{ jednom rekao: Hmm, i iza{ao na platformu oko kule. Cedulju je odlo`io, ne obra}aju}i pa`nju. Kad sam posegnuo za njom, osetio sam maj~in pogled na mojoj ruci. Ali, ona ni{ta nije rekla, uzeo sam papir i pro{ao kraj nje u svoju novu sobu. Moja prva sopstvena soba – jedan iz neba ise~en komad praznine. U njoj je stajao jedan krevet, ni{ta vi{e. Name{taj nismo mogli da donesemo sa sobom na kulu. [est osmina zida je bilo zakrivljeno. Jedan pravougaoni }o{ak bio je sagra|en oko spiralnog stepeni{ta koje se pelo sa spoljne strane, iza njega je stajao krevet. Tanak zid me je razdvajao od koraka onih koji su se peli i silazili. Sa vrata se video kru`ni prozor sa prozorskim sedi{tem ugra|enim u duboki ispust sa leve i desne strane. Zatvoreni balkon iznad grada. Zapitao sam se {ta }e biti moj zadatak na kuli, otac mi na to do sada jo{ nije odgovorio. Verovatno ni{ta. Sede}u ovde na prozorskom sedi{tu i gledati grad dok ne budem potreban. To bi se moglo desiti bilo kad ili nikad. Imao sam da ~ekam. Setio sam se cedulje u ruci, seo sam i pro~itao: uputstva za rad. O~evi koraci kru`ili su oko kule.

Uputstva Da li je otac znao u {ta se upu{ta? Da li je ta re~ sad uz `marce prolazila

njegovim telom: neprekidno. I poput naleta vetra raznosila mu misli. Uvek, svet knji`evnosti 41 stalno, neprekidno. Otac, koji je tako ~esto odlazio, a niko nije znao kuda, koji se vra}ao, sedao za sto i ~ekao da mu se `ivot opet uklopi u ritam koji nas je ~inio porodicom. Otac je trebalo da ispuni jedna~inu ~ija je druga strana glasila: postojana budnost, obazrivost i ta~nost, bez sporednog zanimanja koje bi skretalo pa`nju. Danju i no}u, neprekidno, iako je pomo}ni ~uvar pomagao od jedanaest uve~e do {est ujutru. Da bi se kula napustila na nekoliko sati nedeljno radi nabavki, dovoljno je usmeno odobrenje magistrata. Za du`e vreme pismeni nalog. Zamenu sâm mora da na|e i da pla}a. Neprekidna budnost se mora ogla{avati zvi`danjem na svakih ~etvrt sata. U istom vremenskom razmaku bar jedan obilazak oko kule. Prijavljivanje po`ara preko telefona glavnoj vatrogasnoj centrali. Svakodnevno navijanje sata i podmazivanje istog na ~etrnaest dana. Posle nevremena, pljuska i jake oluje smesta i temeljno pregledati kulu i crkveni krov. Drva se na kulu smeju donositi samo za slede}ih osam dana. Otpad u doli~no pokrivenim kofama na svaka ~etiri dana no}u oprezno spu{tati preko ~ekrka. Zaliha vode u buretu mora biti dovoljna za tri dana. O~evi koraci su jo{ kru`ili oko kule. Znao sam da on ni{ta ne sluti. Nikad to ne}e naslutiti, i samo }e slu~aj koji prikriva njegov nemar i strpljenje crkvene uprave odlagati kraj njegovog `ivota kao ~uvara kule. Mo`da }e taj kraj nastupiti i iz drugih razloga. Ve} godinama se znalo da je ovaj grad jedan od poslednjih koji sebi dozvoljavaju tri ~uvara kule odjednom. Po ivicama je rastao izvan vidokruga ~uvara. Sistemi za uzbunu vatrogasaca ionako su bili br`i i pouzdaniji. U poslednjih dvadeset pet godina samo jednom je jedan ~uvar kule prijavio po`ar pre vatrogasaca. To se znalo, i biti sin ~uvara kule nije bilo ni{ta {to bi ~ovek rado rekao o sebi. Sin dangube i osobenjaka. [ta se ve} pri~alo o `ivotu ovde gore: Gabrijel Puc{el, zbog zanemarivanja slu`be i zbog tu~e ba~en u zatvor, Johan Kristijan Madlung, koji jedva da je prijavio ijedan od mnogih po`ara tokom svoje slu`be, uz to bezub, tako da je morala biti ukinuta tradicija po kojoj je ~uvar na trubi svirao crkvene pesme, Hajnrih Moric Keler, na|en ustreljen na gradskom groblju.

Navikavanje

Na{ stan je po~injao na trideset osam metara visine. Zavr{avao se na pedeset prvom metru i time je imao ukupno trinaest metara u visinu i {est metara u pre~niku. Razmi{ljao sam da li da nazovem sobe prema visini na kojoj su se nalazile. Kuhinja: ~etrdeset sedam metara. Spava}a soba: ~etrdeset ~etiri metra. Zahod: trideset osam metara. Razmi{ljao sam kako }emo ovde `iveti. Kuhinja je zapravo bila samo odmori{te. Pe} je stajala pored vrata terase kule, ka stepeni{tu nije bilo vrata, tako da se soba nije mogla zagrejati. Toplo }e biti samo u blizini pe}i. U sobi je bila jo{ jedna pe}, ali ja sam poznavao {tedljivost moje majke. Mora}emo svi zajedno da sedimo u jedinoj zagrejanoj sobi ili da se smrzavamo. Ali pred svet knji`evnosti 42 nama je, beskona~no, le`alo leto. Iz kuhinje se dospevalo u sobu. U njoj je sem za malu pe} bilo mesta samo za jedan uzani, izdu`eni sto i za par stolica. Soba nigde nije bila {ira od dva metra. Zato su na polukru`nom zidu bila tri prozora okrenuta ka zapadu. Kroz sobu se, opet, stizalo u jo{ jednu prostoriju. U mislima sam je namestio stvarima za koje ina~e nije bilo mesta: maj~in sto~i} za {ivenje sa heklanim pokriva~ima, i suvim cve}em sa kog bi oduvala pra{inu koja bi se, potom, u tankom sloju spustila na sto~i}. Majka skoro da nije umela da {ije, ali ovaj sto~i} je ~uvala kao neku nameru. Slike na oba zida koji nisu bili zakrivljeni i zavese na prozoru, ne`ne kao veo: maj~ina ven~anica. Na zidnoj polici knjige: Dobra kuhinja, Lekar u ku}i, Orezivanje vo}aka, Gloken{pil. Mo`da su se otac i majka jednom dogovorili da svako sme da ima po dve knjige. U ono doba kad su se jo{ sva|ali oko tih stvari. Mo`da je to bilo ovako: kad su se upoznali, majka je donela sa sobom jednu knjigu. Lekar u ku}i. Ona je sve to zami{ljala. Htela je da dobro zapo~ne. A i mlada je bila. Onaj za koga se udala, i on je imao jednu knjigu. Zar ne, pa to govori njemu u prilog. Gloken{pil. Ne moraju potpuno da razumeju jedno drugo, dovoljno je ako su dobri jedno prema drugom. Ali onda je, mo`da, bilo druga~ije, onda su do{la te{ka vremena, takva u kojima ljudi ne srastaju u jedno. I kada su oboje, ne znaju}i {ta }e, `iveli jedno kraj drugog, majka je kupila novu knjigu: Dobra kuhinja. A i otac je i{ao svojim putem: naslonio je korice Orezivanja vo}aka na maj~ine knjige. Delili su jednu policu, le|a uz le|a. Kad bi se od kuhinjske pe}i si{lo drvenim spiralnim stepenicama, stizalo se do spava}e sobe roditelja i do moje sobe. Sa njom se grani~ila prostorija u kojoj se nalazio mehanizam sata. Legao sam na svoj krevet i kroz tanki zid ~uo {um zubaca koji zahvataju jedni druge. Lagani {um valjkastog zup~anika koji pro`dire vreme, i brzi hod zapornog zup~anika, bez napora. Polako sam se uklapao u njihov takt i ose}ao, kao stalan potres kroz tanki pod od dasaka, razliku od koje je hvatala vrtoglavica, izme|u malih pokreta kojima su se klatna pomerala kod osovine, i siline sa kojom su se njihala ~etiri metra ni`e u sanduku za klatna.

Menzure

Svet ima dve polovine. Jedna polovina je grad, druga nebo. Grad, to su ljudi. Po ulicama idu misli i ukr{taju se. Iz svakog prozora idu u prazno. Nebo, to je izvestan broj pravih koje se ne seku, nebo je bez granice, i niko ne mo`e ostati u njemu. Kula je kavez. Ona je sagra|ena u nebo i uzima za sebe komad prostora, jedan komad za mene, komad u kome prolazi moje vreme. Grad i nebo su dve menzure pe{~anog sata. Ja sam uzano grlo. Kroz mene neograni~enost curi u ulice i ku}e, kroz mene cure misli u besprostorno. Kad vreme istekne, kad se satovi obrnu, u gornjoj menzuri prazni prostor ~eka na to da se napuni peskom koji je iscureo u donju menzuru: ~vrstina, kristalno

ose}anje. Ja sam grlo, ja sam vreme. svet knji`evnosti 43 Potkrovlje Krovna konstrukcija mi se od prvih dana ovde gore ~inila kao model sveta, {kola perspektive. Ja sâm ose}ao sam se kao deo tog sistema nosa~a i tereta. Svaki pojedini trenutak u njemu bio je kao ta~na te`ina greda. Nu`nost jedne jasne misli. Koncentracija neke tvari u njen jedini mogu}i oblik. U taj model, mislio sam, mogle bi se uklopiti sve kasnije pojave, kao suma i varijacija uvida koji su se ovde javljali. Video sam makazaste kalkanske grede kao ni`e hijerarhije dr`avotvornih insekata, potpuno u`ivljenih u svoje slu`enje. U znanju da su ~ak i najvi{a, slemena greda, i kraljevski stub u sredini, tako|e samo popunjavali svoje mesto. Da su pomagali da se krov razapne nad ~itavom konstrukcijom. Janusovske ~eki}e drvodelja, sa njihovim pognutim licem, koje je stvaralo veze, i licem s lastinim repom, koje je rastavljalo veze, ~uo sam kako odjekuju u daljini ove drvene prostorije. I predigru za prvu fugu na novim orguljama u crkvenom brodu. Samo, istovremeno sam slutio i nepravilnost celine u njenim pojedina~nim udovima. Prekobrojni nosa~i, bez kojih bi ipak sve iza{lo iz sklopa. Klinovi uterani u zglobove. Zaustavljena deformacija jedne od `lebnih greda na drugom nivou. Ba{ kao pobuna drveta, da se jo{ jednom istera samovolja stabla koje, izbegavaju}i neku prepreku, dodu{e, jednim delom raste vodoravno, da bi onda ipak opet nastavilo da prati smer koji vodi ka suncu. Iako sam znao da se nalazim nad crkvenim prostorom, uglavnom sam imao ose}aj da se nalazim u brodskom trbuhu crkve ispod morske povr{ine. Ovde je bila ti{ina, kao {to mora biti duboko u moru, i samo se kroz male zabatne prozore videlo beskona~no plavetnilo napolju. Pod se blago ljuljao, a daske po kojima sam tr~ao su {kripale. Sasvim je zatvorena bila ova prostorija, a ja sam stajao u ti{ini pra{ine koja se strpljivo spu{tala, ~ije su nove {are u pam}enju ~uvale sve pokrete koji su se ovde desili. I ja bih uskovitlao pra{inu, koja se neko vreme vrtela u vazduhu, kako bi onda ponovo pala na daske, grede i kalkane. Potrajalo bi neko vreme dok se i {ara mog prisustva ne bi tamo odrazila. Mrtve }elije drveta su {tedljivo otvarale poneke od svojih tajnih o~iju, kako bi bacile pogled na mene, ravnodu{ne, kao okamenjeni likovi iz bajki za koje je posle sto godina predvi|en jo{ jedan doga|aj.

Grad´ ´ Be{e olujno u tim prvim majskim danima i hladno, zbog zime koja se jo{ jednom vratila. U rano popodne je daleka tutnjava najavila nevreme, i grad´´ je te{ko kao po ksilofonu tukao po ciglama, svetlim i glinenim. Bilo je kao da one po~ev od slemena moraju da skliznu jedna preko druge, ostaviv{i samo goli drveni kostur. Bilo je kao da se to posle pet stotina godina mora desiti ba{ danas. Ali nije se desilo, krov je izdr`ao, i to je skoro bilo gore, jer sad sam znao da sam ovde gore izlo`en, nisam vi{e spadao pod za{titu grada, pripadao sam nebu i pticama. svet knji`evnosti 44 Pomo}ni ~uvar Otac me je kratkim pokretom glave pozvao k sebi u dnevnu sobu. Jane, rekao je dok je stajao kraj prozora i gledao napolje, da li obavezno ho}e{ da zapo~ne{ ne{to tamo dole? Nisam znao {ta da odgovorim. [ta bih mogao da radim, {egrtovanje kod obu}ara, to sam uvek mislio. Svi|alo bi mi se da sâm radim u svojoj radionici. Tvrdi |onovi, meka ko`a. Razli~itost cipela. Elegantne damske cipele u ~iju su se meku ko`u utisnuli ~ukljevi i kriv hod, i de~je cipele koje su do{le kroz zabranjene ~etvrti. Cipele koje su bile voljene, i nezgrapne, prakti~ne cipele koje su njihove nositeljke proklinjale i potajno zlostavljale. Ali ja bih ih popravljao, i izdr`ale bi jo{ jednu sezonu, dok ve} ne bi bilo svejedno. Kao skoro jo{ mlad ~ovek dobiti grbava le|a i pokvariti o~i i na kraju napraviti poslednji par cipela, koji ve} niko ne}e kupiti. Vi{e ne primati popravke i postati beskoristan. Mogao sam zamisliti skoro svaki posao za sebe, jer mi ne bi smetalo da od jutra do mraka radim jedno te isto. Verovatno to ne bih ni primetio. Da li bih stvarno morao da to po~nem? Ne, nije mi bilo va`no da radim to ili ne{to drugo. Otac mi je ostavio vremena za odgovor. [ta je `eleo da ~uje? Ne, rekao sam i ~ekao na to {to }e on uraditi sa tim odgovorom. Dobro, Jane. Ti zna{ da mi treba pomo}ni ~uvar. Ve} su mi dodelili jednog. Ali ja ho}u da ti to radi{. Dovoljno je oskudno i bez tro{kova za pomo}nog ~uvara. Dakle, u me|uvremenu je ~ak pro~itao i uputstva. Otac je znao, isto tako dobro kao i ja, da bi to moglo zna~iti da vi{e ne}u mo}i da zapo~nem ni{ta sopstveno u svom `ivotu, da }u biti prestar za ne{to drugo kad opet budem si{ao ovde dole. Ali odozdo smo gore doneli sa sobom ose}anje da ovo {to }emo sad zapo~eti nije trajno. Da }e se desiti ne{to {to sve preokre}e i razbacuje `ivotne tokove. Da }e se odjednom ra~unati samo jo{ to kako neko ume da iskoristi trenutak, da li ima ~istu sre}u. Uprkos tome su se sklapali ugovori i brakovi, pravili planovi, gradile ku}e. Kao da se mogu stvarati izvesnosti. Za{to, dakle, da se ne donese odluka za ~itav `ivot. Da, onda }u to u~initi, onda }u postati pomo}ni ~uvar. Lepo, Jane, on je osetio olak{anje i ~ak mi poklonio jedan brz pogled iskosa pre nego {to mi je do u najsitnije detalje objasnio {ta }e biti moji zadaci. ^udio sam se kako je mogao da se tako brzo upozna sa novim poslom. Mora da je ve} i proverio svaki }o{ak stana i ~ak me je upozorio na labave daske na tavanu, i da ne otvaram tavanske prozor~i}e, jer lako mogu da isko~e iz {arki. Bio je, ~inilo se, ve} upoznat i sa slikom grada. Sa terase mi je objasnio tok ulica, razdaljine, mesta na horizontu i pozicije vatrogasnih stanica. Stvar je po~ela da mi se svi|a. Kad bih pogledao na ulice oko crkve, bio bih vi{e od ~oveka, a ipak ~ak ni ~ovek. Oni koji su tr~karali tamo dole nisu mislili na to da ih neko vidi, da neko bdi za njih. A kad bi ipak pogledali uvis, onda ne kao u nekog sebi ravnog, nekog ko ih je posmatrao i video ono {to niko nije trebalo da vidi. Ve} kao u nekog ko sve sme da zna, jer je sa nekog drugog sveta i ne ra~una se kao upu}en u stvar. Neko za koga se ne bi poverovalo da pri tom ne{to misli. Neko ko samo vr{i svoju du`nost i ko u stvari uop{te ne postoji.

(...) svet knji`evnosti 45 Laste Laste `ele da mi svojim lukovima objasne veze u gradu, ali ja ih ne razumem. Primakao sam sebi stolicu do prozora, ve~ernje sunce sija unutra. Grad dole ve} le`i u mraku, bezbojan i pljosnat utonuo je u svoj krevet nakon {to su se fasade jo{ jednom za`arile, kao u sve tri ve~eri od mog dolaska. Ose}am lak bol zbog toga {to tek sad upoznajem ovaj grad, kao ljudsko bi}e koje prekasno upoznajemo i ~ije nas slike, sa prvim mopedom, sa nekog letnjeg dana na moru ili u nekoj ode}i sasvim iza{loj iz mode, bole. Razmi{ljam o Jani, o tome da li je u stvari lepa ili nije. Ona je visoka i nosi svoju plavu kosu vezanu u jednostavan konjski rep. Najupadljivija je njena {iroka, energi~na brada. ^ovek bi je mogao do`iveti kao nelepu kad ne bi bila u takvom kontrastu sa blago{}u njenog glasa. Njen glas odjekuje na stepeni{tu kao da se pokidala biserna niska i da se pojedina~ni biseri kotrljaju po podu. Koliko li je stara? Trideset pet godina ili manje, ja to kod `ena lo{e procenjujem. Uz to verujem da ona deluje ba{ toliko stara koliko i jeste. Kad bi rekla trideset osam, pomislio bih: da, na njenom licu se vide sve te godine. Kad bi rekla dvadeset sedam, pomislio bih to isto. Jutros, u hladnoj ve{ta~koj svetlosti recepcije, video sam ~ak i skice bora. Ka`em skice, jer je ona kao slika za koju se slikar jo{ predomi{lja da li da je ostavi ve~ito mladu. Tja, to {to mu{karci ve} misle o `enama. Ipak to nisu obi~ne bore, ve} sitne borice oko o~iju koje me podse}aju na sevanje tih o~iju, koje ide uz njih, i sasvim u suprotnosti sa time, dva duboka useka od korena nosa do usta, kao od nekog gorkog osmeha. Njene o~i su pone{to nejednake. Na levo se kapak spu{ta te`e, daje joj melanholi~an izraz, ~ak i kad joj o~i sevaju. Za{to je sve to va`no, jedna Jana na recepciji, za{to je nosim ~ak u svoju sobu u kuli? Laste sada kao da lete ni`e, mo`da }e biti ki{e.

Groznica Peti dan ovde, a ja u prosto neprozirnoj vru}ini le`im opru`en na krevetu. Gledam u debele muve na stolu, koje su tako lenje da bih mogao srediti sedam jednim udarcem. Ali bilo bi gore da ih gledam kako le`e mrtve. Jutros, kad nisam hteo da primetim svoju iznenadnu slabost, pri odlasku po hleb sam video prosut {e}er po ulici i beli pasulj u njemu. Ne{to dalje jo{ jednom {e}er. Bio sam siguran da je to {e}er a ne so. Beli grad u pra{njavo sivoj haljini. Ku}e su {arene kao platani u parku, odlubljeni komadi kore le`e u suvoj travi. Bilo je jo{ rano i pomalo sve`e. Bio sam seo na jednu ljulja{ku u parku kad mi je odjednom izbio znoj. [e}er i beli pasulj. [e}er, kad zatvorim o~i. Prosuta belina koja izgleda slatko. Ose}aj zrna me|u zubima, mlevenje njihove kristalne strukture. Miris ni na {ta, nedostaju}i miris. Koliko zrnca {e}era – toliko `elja za jedan novi `ivot. A beli pasulj: biserne ogrlice koje se udesno namotavaju oko srednjeg prsta, ulevo, mu{karci {vrljaju po korzu sa pokretima koji kre}u iz boka. Izlozi prodavnica oru`ja, sna`ne donje vilice `ena. Mre`e za kupovinu, grudi, potpetice. Ko`a mi se zate`e protiv vreline iznutra i protiv vreline spolja. Ona se isu{uje i cepa. Peruta se sa mog tela, ali ispod nje raste nova ko`a, svet knji`evnosti 46 ~vr{}a. Sad je pet popodne, slaba promaja duva u sobu, mo`da nevreme, ta misao me o`ivljava. Sutra }e najgore pro}i, sutra }u zapo~eti s gradom. Ali verovatnije je da je to odavno zapo~elo i da ova groznica spada u to.

Golub U misli mi dolazi {to{ta {to sam bio zaboravio. Ovde gore se misli kre}u vazdu{asto kao ptice, vetar duva kroz glavu. Tu je ona pri~a koju mi je otac ispri~ao na moj trideset tre}i ro|endan, kad je nebo nad sahat-kulom crkve svetog Tome, na koju smo se popeli, uve~e bilo toliko lepo da su ljudi na ulicama zastajali i dizali pogled. Oblaci kumulusi su visili nad gradom gusti i puni pukotina, kao da bismo glavama mogli udariti o donji deo nekog sveta. Jo{ su uz to bili za`areno crveni. Tada je otac rekao: Kad bi se ovo moglo naslikati, ali ne ide, nebo je uvek tako prazno. Da li ti je hladno, Mihaele? Nije? Da, naravno da nije, pa jo{ je sasvim toplo. Otac kao da je bio zbunjen samim sobom. ]utao je neko vreme, i ja sam ~ekao da mi ispri~a {ta ga zbunjuje. ]utao je, a moje misli su i{le sopstvenim putem: sada sam imao trideset tri godine i ve} godinama sam, kao gra|evinski in`enjer, radio u upravi jedne umetni~ke visoke {kole. Ponekad sam razmi{ljao o tome kako bi bilo da se o`enim. Samo nisam znao kime bi to trebalo da se o`enim. U tom trenutku svog `ivota bio sam slobodan da idem svuda. Jo{ se nisam bio u~vorio u svet, nisam morao ni{ta da kidam iz sebe, bio sam slobodan kao golubovi koji su leteli oko kule. ^ak sam imao slobodu da me vi{e ne bude. Ali za{to sam to sada mislio, pa ja sam bio zadovoljan svojim `ivotom, ni{ta me nije mu~ilo toliko da bih ga smatrao nepodno{ljivim. Ne, ni to nije bilo razlog. Postoji jedan razlog da ~ovek `eli da umre, a to je da vi{e ne mo`e da podnese `ivot. I postoji jedan drugi razlog {to ~oveku nije stalo do `ivota, a taj je da se jo{ nije odlu~io za `ivot. Otac se bio odlu~io, on je dobio decu i stekao neprijatelje. On je u verovanju da ~ini pravu stvar u~inio pogre{nu. Izdeljao je bra~ni krevet i kupio sebi skup sat koji je ~uvao kao zenicu oka svoga. Kad je to zapo~elo, kad se upustio u `ivot? Jednom ga je `ivot pregazio. Kad je sa sedamnaest godina jednoj devojci napravio dete. Ali dete nije ro|eno, on jo{ nije postao otac, ostao je tamo gde je bio, u predsoblju `ivota, i ~ekao da ga neko pozove da u|e. Sa dvadeset i jednom godinom se sa mojom trudnom majkom uselio u sopstveni mali stan. Sâm sam se sebi ~inio starim. @eleo sam, ja, okasneli sin, da me otac vodi kao {to otac treba da vodi sina. On to nikad nije ~inio. Vodio me je na pecanje, i sa mnom je biciklom i{ao na Balti~ko more, nau~io me je da postavljam zamke, ali kad sam uve~e le`ao u {atoru, nikad nije pri~ao. Jednom sam prikupio hrabrost i pitao ga da li jo{ misli na nero|eno dete. On je rekao: Jednom moramo da odvojimo vrlo mnogo vremena, i onda }u ti ispri~ati kako je sve to bilo sa mnom i {ta sad mislim o tome. I posle pauze: Na kraju krajeva, u porodici ne mora da se pravi ista gre{ka dva puta. I sada, ovde gore na kuli, opet je stajao kao da ho}e ne{to da ispri~a a ne mo`e da progovori. Morao sam da poku{am: A da li si to probao – da naslika{ takvo

nebo, mislim? svet knji`evnosti 47 Posle kratke pauze, zapo~eo je: To je bilo osamdesete. Devetsto osamdesete. Tada sam naslikao jednu sliku sa golubom, umeo sam dobro da slikam. Pre svega `ivotinje i pejza`e. Umeo sam to tako dobro da uop{te nije bilo potrebno davati neke op{irne naslove. Uvek se videlo da se iza naslikanog radi o jo{ ne~emu. Ti ve} zna{ da je to tad bila skoro fiks-ideja, da tako neku sliku treba de{ifrovati, jer se nikad nije mislilo prosto na ono {to se videlo. Golub na slici bio je s le|a nabijen na kazaljku sun~anog sata. To je izgledalo tako ludo da je svako odmah znao na {ta se misli. Ali ba{ se nije mislilo na to, jer ja to nisam izmislio zbog zna~enja. Ja sam to video, i tada nije imalo zna~enja, to je ono lo{e u celoj stvari. To se jednostavno desilo, jer stoka – a svi smo mi stoka – mo`e tako da nastrada. Jednim takvim glupim slu~ajem. Ispru`io je ruku pred sebe, napetu do vrhova prstiju. Onda je polako okrenuo nadlanicu ka zemlji i savio prste. Ja sam, naime, video kako je pala. Ne znam kako je takva ptica mogla da padne, verovatno vi{e nije bila ba{ zdrava. Mo`da je ve} i bila mrtva. Pala je dole kao mokra krpa, ta~no na kazaljku. ^uo se tih, prodoran zvuk kao brzo cepanje nekog fino tkanog materijala. Ja sam stajao pored. Izvadio sam svoj blok za skice i precrtao to. A onda sam oti{ao. Nisam to ni morao naslikati, uop{te nisam mogao da ga zaboravim. Kad sam opet bio na kuli, nekoliko dana kasnije, zbog... pa zna{, do{la mi je pomisao da je u stvari trebalo mene da pogodi. Da bih onima smesta morao da napi{em da prekidam, da ime Tirmer, ~uvar kule, mogu da daju nekom drugom, svejedno {ta }e se onda desiti sa mnom i sa vama. Jer je ne{to ve} umrlo za to: golub je pogo|en umesto mene. Pri tom je trebalo da ja padnem s kule za to {to sam ~inio. Meni se tle izmaklo ispod nogu, kao i onda kad mi je susetka mojih babe i dede ispri~ala kako je otac pre mene ve} jednom skoro dobio dete. [ta je, za ime bo`je, u~inio. Nikad nismo zbilja razgovarali o tome, samo kad se otkrilo nakon ujedinjenja, kratko. Izgubio je sve prijatelje, bilo je to r|avo vreme za njega. Ali sad je zaboravljeno, bar sam ja tako mislio. Ovog puta nisam imao hrabrosti da pitam, za to bi se moralo odvojiti vrlo mnogo vremena.

Kula

Stojim okrenut le|ima otvorenom prozoru u kupatilu svog apartmana. Ogledalo pokazuje moju sliku do kolena. Glava mi je ve} zarasla duboko u no} i le`i za mojim le|ima kao kamen u plo~niku na ulici kojom tu i tamo pro|e neki automobil. I {um otvaranja vrata, ljudi koji staju na plo~nik, prigu{eno se smeju i nespretno se sapli}u preko moje senke i razilaze se u razli~itim smerovima. Dugo gledam u svoje lice u ogledalu, dok mi ne postane sasvim strano, jedno jednostavno, jedno de~je lice sa okruglim o~ima i prijateljskim usnama i zastra{uju}e mnogo toga {to ne znam i ne poznajem. Tiho je, sasvim tiho, i ~ujem cvr~ke sa livada jedne daleke letnje no}i i okre}em se kao da je neko pozvao mene: Da li je to dom? Ovde? Eno moje senke koja se naginje kroz osvetljeni prozor, duboko dole u dvori{tu: de~ak, {ta li on ovde tra`i usred svet knji`evnosti 48 no}i. Vidim sebe kako se penjem na kulu, dr`e}i oca za ruku. Koliko li je dugo to bilo zatrpano. Veoma visoka je kula, mnoge stepenice spiralnog stepeni{ta. Otac ima klju~eve koji tiho zve~e. Za{to sam ja s njim? Mo`da sam hteo i ja da po|em i plakao, ili je on rekao, tajanstveno: Do|i, pokaza}u ti ne{to. Ali ni{ta mi nije pokazao, to jo{ znam. Kad gore stanemo u jednoj sobi, maloj sobi krivih zidova, on ka`e: Ovde. Sedi ovde, Mihaele. Sa~ekaj malo. Ja sedam na stolicu, samo su stolice, stara pe}, par praznih fla{a u sobi. Otac privla~i jednu stolicu prozoru, vadi svoj dogled iz futrole i njime gleda napolje. Ja ~ekam, jer }e se uskoro desiti to zbog ~ega smo se ovde popeli. U mislima razgovaram sa svojim rukama. Otac gleda kroz prozor. ^itavu ve~nost nepomi~an. Uspavao se, mislim i idem do njega da bih ga probudio, ali on se neobuzdano okre}e prema meni: [ta je? Zar ne mo`e{ ni pet minuta... odmah }e ovo. Sedam i slutim da to {to }e odmah da bude vi{e nema nikakve veze sa mnom, ne}u znati ni{ta o tome na {ta otac ~eka. Aha, ka`e otac posle nekog vremena i spu{ta dogled. Eto, ka`e dok ga opet pakuje u ko`nu futrolu, a meni: Do|i, gotovi smo. Ja vi{e ne ~ekam, niti {ta ka`em. Silazimo sa kule svim onim stepenicama, ja iza njega, on ne prime}uje kako usporavam i da nas ve} deli vi{e zavoja uzanog stepeni{ta. Sad gledam uvis kroz jedan prozor na odmori{tu. Vidim svoju senku kako stoji u svetlom okviru, dole na ulici, no} je vrlo mra~na. Usamljeno izgleda ta slika, o~evi koraci su sad udaljeni. Danas ne mogu da se nadam da }e me se setiti pre nego {to spolja zaklju~a vrata kule. Tr~im niz stepenice i vi~em: ^ekaj, ~ekaj. To su moje prve re~i otkako smo u{li u kulu: eho uzaludnih ~asova. Sigurno su to bili ~asovi ili ~itava jedna no}, prvi put sa ocem na kuli.

(...)

[trikanje

Ve~e je, i `elim da jo{ ne{to pro~itam u sobi. Kad u|em, Jana sedi u jednoj od starih pli{anih fotelja u foajeu. Ona {trika. Ne bih pomislio da ona ume da {trika. To izgleda kao prednji deo nekog de~jeg d`empera. Upla{im se, zar Jana ima decu, mo`da mu`a? Uop{te nisam razmi{ljao o tome. Osetio sam se isklju~enim. Skoro izdanim, dok sam ja sve te godine poku{avao da u|em u `ivot, drugi su u{li bez kucanja. Oni su stekli neki pojam o velikim sklopovima `ivota putem malog `ivota jednog deteta, putem briga i podrazumevanja ljubavi. Oni su se vozili svako na po jednoj bajkovitoj figuri {arene vrte{ke i menjali labudove i brodove i krilate konje. Obavijali su ruke oko vratova figura na vrte{ci, oko svoje dece i jedno oko drugog, voleli su se izme|u pranja sudova i sva|ali se po nedelju dana. Deca su plakala i deca su bila bolesna. Deca su htela sladoled, i bila su somotasta kao mala krzna kad su uve~e svi sedeli na malom kau~u u kuhinji, a Jana im stavljala suvo gro`|e u usta. Ja

sam stajao pored vrte{ke, {are od raznobojnih razlivenih crta koja se svet knji`evnosti 49 ponavljala. Pla{io sam decu jer sam ih nepomi~no gledao: Mama, ko je taj ~ovek? Jana se smeje: [to stojite tu na vratima kao ukopani? Sa~ekajte, done}u Vam klju~eve. Hvala, bio sam se zamislio, promrmljah. Ostanite da sedite, hteo sam da ka`em, ali ona je ve} bila ustala i i{la do table sa klju~evima. Vi {trikate? Da, kazala je, d`emper za mog sina. Zove se Aleksandar. Ima pet godina. I? upitao sam, onda je sad sa svojim ocem, kad radite no}nu smenu. Ne, on je s mojom majkom, stanujemo u istoj ku}i. Nisam dalje pitao, jer nije bilo va`no gde je Aleksandrov otac. Sa Janom to nije bilo va`no. Kada smo bili zajedno, nas dvoje smo jednostavno bili dvoje ljudi u jednom gradu punom ljudi, u jednoj ta~ki na vremenskom zraku, ili pre van vremena. Bar je za mene bilo tako. Mo`da je za nju to bila samo slu`ba, ali ne verujem u to da se jedan ~ovek mo`e tako prevariti u drugome.

(...)

Dezokupacija

Grad me ne pu{ta unutra. S jedne strane uz Terazije i sa druge strane opet nani`e. Sa~ekan do`ivljaj. Da, tu ima materijala za `ivot, dovoljno. Ali danas sam previ{e kratak za dugi dan. ^ekam na ve~ernja zvona, ali ona se ovde ne bi ~ula. Na to da se iza vrata soba u hotelskom hodniku opet me{a emitovanje radio-aparata, da kona~no mogu da uklju~im i radio, jer vi{e nije previ{e rano i previ{e sumorno, biti sam pred radiom. Da vi{e nisam sam u hotelu i mogu da iza|em na jedno pivo. Da mi je svejedno da li dani prolaze ura|eni ili neura|eni. Uvideti da danas vi{e nema {ta da se uradi. Mirisi jela i mirisi sva|e i prvo radovanje nivou sna ili talasnom obliku ljubavi. Da devoj~ice u kratkim suknjama bose tr~e po linoleumu i od tu{-kabina balansiraju do sobe sa loncima do vrha punim vode, ljupke u svojoj ozbiljnosti kao dovedena `drebad. Konji, da, u [umadiji mora da ima i konja i ljudi koji uve~e u ba{ti opipavaju breskve i vezuju vre`e kupina, dugo stoje pred ru`ama i ~ude se {to su jednom sadili ru`e, kao da je to va`no, i se}aju se da su prilikom prekopavanja zemlje, u jesen {to se nisko {unjala, mislili na leto, na zvuk se~enja {kripavih makaza, kad srednji prst i ka`iprst druge ruke dr`e stabljiku pod pupoljkom i cvet klone na dlan kao po sopstvenoj volji. A sad je to leto ovde, a jesen nezamisliva. Sredina leta koje prolazi, dani su dugi i sve du`i, a ru`in `bun zaista nosi cvetove. Ja, me|utim, danas ni{ta nisam uradio. Ali pro{lo je. Nivo sna.

Paunovac

Primi~em sto i jednu stolicu do prozora. Po~injem da pi{em: Jano, tra`im neko mesto koje je van svega. Ali za{to Jana? [ta sam to napisao, za{to bih tra`io svet knji`evnosti 50 ne{to a da to ne znam. Da li sam zaljubljen? Zaljubljen u Janu? Ljudi se rado zaljubljuju na putovanjima, jer istovremeno `ele da se predaju i da se saop{te. Da, zaljubljen sam u Janu. Ali izgleda da se ne radi o tome, moram, na`alost, da priznam sebi. Izgleda da sa njom imam druge namere. Ka`ite mi Vi, Jano. Da, pozva}u recepciju i pitati je da li mo`e da mi pomogne. Stvarno to ~inim, ona ka`e da }e odmah do}i. Par minuta kasnije je tu, ja se kao uvek naslanjam na prozorski sims i po~injem da se ose}am nelagodno pod njenim pogledom. Ona vidi da sam promenio raspored. Da li Vam treba lampa za sto? pita. Da – ne, ne radim, samo gledam napolje. Ona klimne glavom, sumnjaju}i, i neko vreme }utimo. Onda se pribli`i, stoji tik ispred mene, tako da, ve} prekasno, odustajem od svog opu{tenog dr`anja i uspravno stanem pred njom. Procenjujem odstojanje od njenih grudi do mog grudnog ko{a, tvrdog, mekog, na trideset centimetara. Ako ona malo podigne glavu, ako ja malo povijem glavu, ako na~inim mali korak... Gledamo se kao protivnici. U~inite ne{to, ka`e Jana. U~inio sam ne{to, naravno, i ona je u~inila svoje. Njene grudi su lepe, njena ko`a je meka, njeno telo ~vrsto i stidljivo. Ima dve jetrene mrlje, kao crte` leptira dnevnog paunovca, na lopaticama. Ustala je nakon {to smo neko vreme }ute}i le`ali jedno pored drugog, i lepim glasom rekla: Hteli ste da me ne{to pitate... Nisam mogao druga~ije nego da budem iskren: Hteo sam da Vas pitam za{to sam ovde, Jano. Ona se osmehne mal~ice tu`no, mal~ice tako da se vi{e ne usu|ujem da je jo{ jednom obuhvatim oko bokova. Ne zbog mene, ka`e jednostavno. @ao mi je, Jano. Dotle je ve} navukla haljinu i na putu je ka vratima. Vi{e se ne okre}e, njen vrat ka`e mnogo toga, nije ljuta, nije tu`na, nije radosna. Ona je razumela vi{e nego ja, ali ja sam proigrao svoje pitanje. Kad kasnije odem da popijem jo{ jedno pivo, ona stoji na recepciji, okrenuta le|ima, sre|uje ne{to, ali se okre}e prema meni, ljubazno i sa ravnomernom pa`njom, i `eli mi prijatno ve~e. Zapanjen sam kad primetim da to ne ~ini zato {to me je pobrkala sa nekim drugim gostom. Jo{ je tu i kad se vratim, to je njeno redovno radno vreme, mogla je i da ode, po{to je recepcija ionako ~esto zatvorena dok ona posprema sobe ili kad napolju mora da obavi ne{to za hotel. Izgleda da je zauzeta narud`binama, ra~unima ili tako ne~im, `eli mi laku no}.

Stvari

Odve{}u se u unutra{njost. Danas mi vi{e nijedna misao ne}e po}i za rukom. Stojim u sobi kao neko ko uop{te vi{e nije tu, ko uop{te ne mo`e da se vrati. Ono {to je u stvari lo{e jesu stvari. One }e ostati ovde i biti tu kad ja odem. Ali kad se budem vratio, one }e me opet primiti sa svim nezamislivim ose}ajima: sa ~u|enjem, sa zlurado{}u, sa uvre|eno{}u. A onda pomisliti kako sve to nije ni{ta naspram ravnodu{nosti stvari ako se ne budem vratio. Sutra }u se odvesti

u unutra{njost. svet knji`evnosti 51 Uskrs

Kuda me vodi ovo putovanje? Ni{ta ne tra`im. Za{to Beograd? I za{to tek sad, dve godine posle bombardovanja? Tog Uskrsa sam zurio u slike na televiziji, ne slute}i kako }e se u~vrstiti u meni. Bio sam kod svojih roditelja, kao za sva porodi~na slavlja. Majka nas je snabdevala kola~ima i pe~enjem od kuni}a. Manjak obja{njenja zbog ~ega se za Uskrs jedu kuni}i nikad je nije odvratio od odr`avanja te tradicije. A ~ak i dete, ili upravo dete, navikne se na te sitne okrutnosti koje se nanose njegovoj ma{ti. Ono brzo primeti da jednostavno mora da zauzda ma{tu. Izbeglice na granici, izbeglice u logorima, pojedina lica. Kao odrastao, ~ovek ima ve}i talenat za to da samo do izvesne ta~ke izvodi zaklju~ke po analogiji. Eto, zec je igrao neku ulogu za Uskrs, onda mora i na sto. Prvih dana su to uglavnom bile iste slike. Tek kasnije sam primetio da su me tokom svih uskr{njih dana naro~ito progonila dva lica. Jedno je bilo lice mu{karca koji je zapravo bio zgodan, uglastog lica, sa jakim mi{i}ima donje vilice i osobeno uzvijenim obrvama, koje su mu davale izraz kao da nepomi~no stoji u vazduhu, kako bi se slede}eg trenutka obru{io na svoju `rtvu. Lo{e je bilo {to ste mogli biti sigurni da je odista bio lep ~ovek, samo nije lepo izgledao. Gledao je u kameru sa me{avinom otpora prema tome da bude snimljen u svom polo`aju, i zagri`ene `elje da izrazom lica svoju pri~u ispri~a ~itavom svetu. Drugo lice bilo je jedne `ene koja je izvirivala ispod svog prtljaga. Ta dva lica obrazovala su hor, najmanji mogu}i, koji je pripovedao pri~u njihovih gubitaka. On je govorio i govorio, a da ja nisam ni{ta razumevao sem ritmi~ne strukture i potvr|uju}eg ose}anja istovremenosti. Oni su obrazovali pozadinu jedne velike zajednice iz koje }e se izdvajati pojedina~ne sudbine, od kojih nijednu nisam poznavao. Mo`da sam stoga do{ao ovamo, da bih ~uo {ta je govorio hor koji se sastojao od te `ene i tog mu{karca, koje su bile pojedina~ne sudbine {to su se izdvajale iz njegovog govora. Otac mi je pravio dru{tvo pred televizorom – ili ja njemu. Kad bi majka pozvala na ru~ak, skakali smo skoro istovremeno, kao da smo samo ~ekali na to da vi{e ne moramo da sedimo pred televizorom. [to se mene ti~e, ja sam `urio jer sam `eleo da umaknem od onih lapidarnih komentara koje je on ~esto izbacivao posle isklju~ivanja televizora. Oni su se uglavnom odnosili na na{u vladu, ali su bili nezavisni od osoba na funkciji. Na te se komentare, kao {to smo uskoro svi otkrili, nije ni{ta smelo odvratiti, ina~e bi zapao u }utanje koje ne bi prekinuo pre kraja praznika. Ali, ako se njegovim komentarima ne bi poklanjala pa`nja, nakratko bi prezrivo podigao obrve. Bio sam siguran da vi{e uop{te nije koristio taj izraz svesno, pre je delovao kao refleks. Nije da bi se on ina~e me{ao u politi~ke diskusije, pre se on od toga uzdr`avao vi{e nego drugi, iako mu se ve} sa lica ~italo da je ~ovek koji politi~ki misli. I sa mnom je izbegavao da govori o politici. Verujem da je uzrok le`ao u tome {to mu nijedan nere{eni problem nije delovao toliko su{tinski zna~ajno da se zbog toga morao raspasti jedan postoje}i sistem, a da nikada nije iskori{}en sav njegov potencijal. Zbog toga mi je i padalo te{ko da govorim sa njim o svet knji`evnosti 52 ne-li~nim stvarima. Mo`da sam ja bio kriv {to sam tako malo znao o njemu, palo mi je sada na pamet. Jer u njegovom `ivotu su politi~ko i privatno uvek bili isprepleteni. Na{i razgovori nikad nisu dospevali dalje od nekoliko op{tih ta~aka, jer nisam `eleo da dirnem u njegovu nutrinu. Nisam hteo da dirnem u to {to ga je dr`alo, {to je verovatno s mukom odr`avalo brak mojih roditelja, jer sam se pla{io da bi mi on prebacivao {to, iako sam stari sistem ve} svesno do`iveo, ne mogu da zamislim alternativu sada{njem. Jednom sam to rekao, a on me je pogledao takvim pogledom kao da sam mu najvi{e tu| od svih ljudi na zemlji. Ne prezrivo, nego, {to je bilo gore, kao da bih sad stvarno morao da ustanem i idem, po{to je moja poseta njemu sada zavr{ena.

Ki{a

Nisam se odvezao u unutra{njost. [umovi jedne ki{ne nedelje, kad se sumrak neute{no u{unja u sobu i kad se neradni~ki le`i na krevetu: monotoni akordi neke gitare i mu{ki glas koji proba, tako da ~ovek po`eli da je tamo. Obrtaji neke ma{ine za pranje ve{a, {um vode u cevima, televizor u susednoj sobi, zvonjava sopstvenog mobilnog, lupanje vratima, koraci uz njega, a i po hodnicima, definitivno {kljocanje neke brave, pra`njenje ulica i glad za ~okoladom. Strah od otvaranja o~iju i od toga da se vidi mra~na soba. Ako svetlo sad vi{e ne funkcioni{e, ako vi{e ne mogu da se pre|u koraci do prekida~a za svetlo? I to {to vreme prolazi i {to toliko toga ni danas ne}e biti ura|eno. Da se od tame vi{e ne vidi ki{a kako pada, da ki{a uop{te prestaje da pada kad se vi{e ne posmatra u tami.

Izvornik: Daniela Danz, Türmer. Roman © Wallstein Verlag, Göttingen 2006.

Danijela Danc (Daniela Danz, 1976, Ajzenah) studirala je germanistiku i istoriju umetnosti u Tibingenu, Pragu, Berlinu i Haleu/Zale. Radi kao istori~arka umetnosti i knji`evnica, i s porodicom `ivi u Haleu. Godine 2006. objavljen je njen roman ^uvar kule (Türmer), a 2009. knjiga pesama Pontus. Danijela Danc dobitnica je nekoliko nagrada i stipendija, izme|u ostalog i stipendije “Herman Lenc”. svet knji`evnosti 53 Martin Bruh Iznad rata Danijela Danc stvara {kolu perspektiva Sastajali{te: Televizijski toranj. Hvali{i}, koji je stigao gore, stoji u praznom kafeu: stakleni prozori su na sve strane oblepljeni papirima, Kudisavljevi} nervozno tr~i ukrug. On ne prime}uje kako Hvali{i} skida pojedine cedulje sa okana i baca pogled na njih: to su kopije romana-prvenca Danijele Danc, ^uvar kule. Na jednom je kratka biografija autorke: “Ro|ena 1976. u Ajzenahu. Studirala istoriju umetnosti i germanistiku u Tibingenu, Pragu, Berlinu, Lajpcigu i Haleu. 2002. objavila knjigu proze Arahne, 2004. zbirku poezije Serimunt. Za svoje knji`evne radove je dobila, izme|u ostalog, stipendiju Saksen-Anhalta za 2005. godinu.” Cedulju po cedulju, Hvali{i} razotkriva stakleni zid, cedulju po cedulju, otvara se nebo koje se plavi nad ku}ama prestonice. Kudisavljevi} Hvali{i}u uzima iz ruku prikupljenu gomilu cedulja. Hvali{i}: [ta Vam je? Kudisavljevi}: Pa, zar ne shvatate: samo tako sam mogao da napredujem. Tako {to sam ba{ na ovom mestu pore|ao jedna uz druga zasebna poglavlja romana, koja su retko du`a od dve strane... Hvali{i}: ... i o~ajni~ki poku{avali da izvu~ete niti radnje! Kudisavljevi}: Nije mi bilo do radnje. Ona je po prirodi stvari oskudna kad se otac mladog pripoveda~a Jana Fahera sa porodicom odseli u usamljenost jedne kule dok dvesta {ezdeset tri stepenika ni`e izbija Prvi svetski rat. Hvali{i}: I {ta ste umesto toga utvrdili? Kudisavljevi}: Da ovde naprosto nema romana. To je, pre, zbirka kratkih proznih tekstova: svaka minijatura bi mogla da stoji sama za sebe. Hvali{i}: Time mislite na pri~u Jana Fahera? Ili i na drugu, u kojoj se radi o Mihaelu Turneru? Kudisavljevi}: Posebno na ovu prvu. U usredsre|ivanju na pojedine predmete gubi se poeti~ni pogled glavnog junaka, zapleten umetni~ki jezik u, priznajem, vrlo izbru{enim proznim minijaturama. Hvali{i}: Ali iza toga jo{ uvek ostaje konstrukcija, polazna ta~ka sveg razmi{ljanja: `ivot na kuli, rezignacija, osamljivanje, kad Jan Faher sebi izmisli fiktivnu devojku koja se zove Eho i koja ga samo vra}a njemu samom. Sumnja u stvarnost koja le`i u osnovi svake robinzonade. Kad se sve indirektno gubi u mravljim pokretima... Kudisavljevi}: Ali pogledajte samo naslove poglavlja kao {to su “Drva”, “Senka” ili “[i{mi{i”. Hvali{i}: Da, onda mogu da naslutim: kao da se raspadaju veze teku}e pri~e. Ali samo da bi opet izronile u drugoj perspektivi, na primer o~evoj ili maj~inoj, u kamernoj igri preciznih opisa i gustih, psiholo{ki istra`enih prostora. Kudisavljevi}: Da to plasti~no predstavim: ovde, eto, godine 1914. de~ak jednog ~uvara kule, jednog po sebi jednostavnog ~oveka, umuje nad “peristalti~nim pokretima ki{nih glista”. Hvali{i}: Ali takvi pojmovi ne stoje kao gre{ke u svom okru`enju. Primenjuje se redukcija jezika kakvu znamo iz lirike. Na po~etku je to i na Vas ostavilo utisak... Kudisavljevi}: Uprkos tome – zbunjen sam tom kamernom igrom, upravo njenim temama: slika jednog vremena sa odre|enim strukturama mo}i, kompleksan odnos otac-sin i, ne na poslednjem mestu, ba{ Prvi svetski rat. svet knji`evnosti 54 Hvali{i}: Eto, vidite: teme koje se provla~e kroz prozu kao crvena nit. Posebno je ta~ka gledi{ta Faherovih na rat pri tom... Kudisavljevi}: Molim Vas! Re~ “rat” pojavljuje se tek na strani 56. A posle toga deset strana uop{te ne nailazimo na nju. Hvali{i}: A ipak to prozu ~ini tako aktuelnom: taj rat se pro`ivljava samo u ma{ti stanovnika kule ili kroz pripovedanje drugih, prijatelja Jana Fahera. A ovde se nalazi i zna~ajna paralela sa drugom pri~om... Kudisavljevi}: [to se mene ti~e, knjiga je mogla da se zavr{i davanjem otkaza na mesto ~uvara kule i pozivom za mobilizaciju oca i sina, koji potom usledi. Hvali{i}: Pa, to i ~ini, na izvestan na~in! Putovanje Mihaela Turnera u poratnu Jugoslaviju odigrava se u sada{njosti. Kudisavljevi}: A za{to je onda zaka~ena za pri~u o Faheru? Hvali{i}: Zato {to, kao {to sam upravo poku{ao da objasnim, odra`ava prvu pri~u na sasvim razli~it na~in: i Mihael Turner `ivi u kuli u svom beogradskom hotelu. Dodu{e, ne u prostornoj blizini nekog rata, ve} u vremenskoj. Kudisavljevi}: Tu sam potpuno zapao u o~ajanje sa svojim sistemom za sre|ivanje knjige. Hvali{i}: Ali za{to? Ovde se nastavlja igra perspektiva: pri~e o ratu ovog puta ne nalaze svoj put u kulu, ve} su prisutne u samoj zemlji. De{ava se neko pomeranje. Kudisavljevi}: Koje, na`alost, ostaje besciljno. Koliko puta ~itamo da protagonista uop{te ne zna {ta u stvari tra`i u Beogradu! Hvali{i}: “Ja (...) sam poku{avao da smisleno uklopim odlomke koje je na povr{inu izbacilo moje se}anje na to putovanje. Ali ostali su samo odlomci”, pi{e Mihael Turner. Kudisavljevi}: Ta~no re~eno, pojedine epizode deluju pre kao po~eci du`ih pripovesti. A ovog puta neproduhovljenim umetni~kim jezikom jednog preosetljivog Jana Fahera... Hvali{i}: I tu se pronalazi kontrast: Turner, recimo, za razliku od Fahera, do`ivljava ljubavnu pri~u. Faher mo`e da se povu~e na mesto za razgledanje i da tamo razmi{lja o tome “(...) koja bi od mnogih mogu}nosti mogla biti moja.” Upravo to je nemogu}e za Turnera. Slika kule se time izokre}e, a u odnosu na do`ivljavanje jednog rata, opet i ne. Kudisavljevi}: I u ovom poku{aju dnevnika s putovanja Vi verovatno nalazite i veze? Hvali{i}: Vi ne? Kudisavljevi}: Jezik postaje suzdr`aniji, scenski opisi postaju va`niji. Hvali{i}: Turner, eto, ne veruje da bolje vidi zatvorenih o~iju. Kudisavljevi}: ^ak i ako za`murim na oba oka, i dalje mi te{ko pada da na|em veze izme|u te dve pri~e. Hvali{i}: Pa, Vi i dalje tra`ite povezanosti u radnji: ali one su tananije, zamr{enije. A najva`nija od njih je svakako rat koji vreba, prisutan u pozadini. Kudisavljevi}: Dakle, prema Va{em mi{ljenju, radi se o pitanju kako se iz jedne mlade perspektive mo`e pisati o ratu? Hvali{i}: Sigurno. I jo{ vi{e toga: pripoveda~ka sredstva. Kudisavljevi}: Onda bi verovatno najpre trebalo da bacim svoje cedulje sa ovog tornja? Hvali{i}: Ta~no, i mo`da }ete u njihovom letu videti “zaboravljenu ode`du jedne prilike nepoznatih razmera.” I mo`da }ete to onda mo}i da oprostite i mladom ~uvaru kule...

literaturkritik.de, br. 10, oktobar 2006. svet knji`evnosti 55 — Do sadaobjavljeniprevodi:G.Majrink: izdava~koj ku}i“Laguna”.Radiod1997.kaoslobodniprevodilac. Suvlasnik iurednikizdava~keku}e“Zlatnizmaj”.Urednikzanema~kuknji`evnostu Neboj{a Bara} “Zlatni klju~Smedereva”2008). ostalog, knjige: fakulteta uBeogradu,~lanUdru`enjaknji`evnihprevodilacaSrbije.Objavio,izme|u Aljo{a Mimica svetova upotreba izloupotreba mitovaunacionalnomsocijalizmu Se}anja Ernst Jinger, prevoda nanema~kiHelmutaRitera); A. Dornbrah, prevoda nanema~kiRudolfaGelpkea); Al Gazali, Totemisti~ki sistem u Australiji komentarima i/ilidrugimprilozima:EmilDirkem, 2008). Preveosfrancuskogdvadesetakknjiga,odkojihjenekepropratiopredgovorom, zbirke poezijeMihaela[pajera i teorijumedijanaUniverzitetuuKonstancu. DosadjezajednosaZlatkomKrasnimpreveo Jan Krasni teorijom knji`evnostizadecu,aobjavilajeinekolikoautorskihknjiga. V. G.Zebalda,P. Mersijea,M.Haushofer, K.Nestlinger, M. Endea,P. Mara.Bavilasei nema~kog jeprevelatridesetakknjiga,izme|uostalihdelaM.Fri{a,E. Kanetija,B.[linka, Radila jekaoprevodilacu knji`evnosti imagistriralanaKatedrizagermanistiku,stemomoromanima MaksaFri{a. Spomenka Kraj~evi} Balibar, (tom I–II,1989,izbor2001); Aleksis de Tokvil, narod govorio.Odjeci ireagovanja uPolitici,1988–1991 sociologije Pogled unazad.Monteskje,Tokvil, Dirkem Prevodioci ; HertaMiler– ; KarlBurger, Mi, gra|aniEvrope? Granice,dr`ava, narod (prir., 1999); studirao jenema~kijezikiknji`evnost nauniverzitetimauBeograduiRostoku Vatra ikrv Ogled osrednjoj klasi.Pregled razvojajednogsociolo{kogpojma (Beograd, 1948),redovniprofesornaOdeljenjuzasociologijuFilozofskog (1973, Buenos Ajres, Argentina) {kolovaoseu[vajcarskoj, Austriji iSrbiji. , 1949,diplomiralajenaKatedrizaop{tuknji`evnoststeorijom \avolja radionica Ljulja{ka daha , Nizami, Emil Dirkemiradikalskasociologija Tanjugu Mostova (1982, nahrvatskom2007);Monteskje, Dunavski idrugigeni Sedam princeza i kaourednikuIzdava~kojku}i“Dragani}”.S . ^asovni~ar itd. U{tampi:RidigerSiner, (1995); Stari re`im irevolucija , Eliksir du{evnesre}e Lejla iMad`nun Elementarni oblicireligijskog `ivota. Tekst ikontekst.Ogledioistoriji ^arolija dervi{kefrule ; JakobBeme, i KitaLorenca (2003), itd. ; Ilija Trojanov – [ koautor Radina Vu~eti} (1991, 2004); O nat~ulnom`ivotu (prevod ~uvenog Drugi jezik Crno sunce– O duhuzakona (1994); Etjen (prevod ~uvenog ; LeniRifen{tal, Sakuplja~ Vreme kadaje (nagrada (1983); ] (2001, ;

prevodioci mostova

249 250 prevodioci mostova Pijanistkinja Valpurgijska no} Mostovi nema~kog iengleskog.Prevodisu,izme|uostalog,objavljivaniu~asopisima Beogradu. ZaposlenauInstitutuzaknji`evnostiumetnostPrevodisa Tijana Tropin Hajnrih ManF. Zajmogluidr. prevoda snema~kog:RutKliger, Verner Dirson,JuditFi{er, Rajner Kunce, MiloDor, Radi kaoprofesornema~kogjezikauFilolo{kojgimnaziji.Objavilajeperiodiciniz Vir|inija Pasku mu{karci izpro{lih vremena nalazi senarepertoaruJugoslovenskogdramskogpozori{taodaprila2009.Drama knji`evnosti. NjenprevoddrameBrajanaFrila novinarstvo naMona{univerzitetuuMelburnu.Prevodisaengleskogipi{eoaustralijskoj Jasna Novakovi} . Va`nije prevedeneknjige:Martin Valzer, , “Paidea”. (1977, Beograd),diplomiralaimagistriralanaFilolo{komfakultetuu ; LeoPeruc, diplomirala jenakatedrizagermanistikuFilolo{kogfakultetauBeogradu. doktorirala jenatemuizoblastiaustralijskepozori{neumetnosti.Predaje prvi jeaustralijskikomadikadaprevedennasrpskijezik. Majstor sudnjegdana Prevod @ivotopis ljubavi . U{tampi:ElfridaJelinek, , prvobitnoobjavljenu ; GustavMajrink, Mostovima Re~ i Beli ,