Тања Тулековић, Дејан Мотл Tanja Tuleković, Dejan Motl Концентрациони логор Јасеновац 1941. Concentracion camp Jasenovac 1941

Доња Градина, 2016. године Donja Gradina, 2016 Аутори изложбе и каталога: Тања Тулековић, Дејан Мотл Authors of the exhibition and catalogue: Tanja Tuleković, Dejan Motl

Издавач: Јавна установа „Спомен-подручје Доња Градина“ Publisher: Memorial Donja Gradina

За издавача: Тања Тулековић For the publisher: Tanja Tuleković

Лектура: Мијана Кубурић Мацура Proof reading: Mijana Kuburić Macura

Превод на енглески: Ана Марјановић English translation: Ana Marjаnović

Графичка припрема: Јовица Нинковић Prepress: Jovica Ninković

Штампа: Графид,доо Printing: Grafid,doo

Тираж / Cicrulation: 250 Тања Тулековић, Дејан Мотл Tanja Tuleković, Dejan Motl

Концентрациони логор Јасеновац 1941.

Concentracion camp Jasenovac 1941

Доња Градина, 2016. године Donja Gradina, 2016 Оснивање Независне Државе Хрватске

Напад на Краљевину Југославију почео је 6. априла 1941. године од стране њемачке, италијанске, мађарске и бугарске војске. Њемачка војска је, уз свечани дочек, ушла у За- греб 10. априла. Истог дана, око 17 часова и 45 минута, Славко Кватерник је, у име Анте Павелића, прогласио оснивање Независне Државе Хрватске. Срби, Јевреји и Роми проглаше- ни су непријатељима Независне Државе Хрватске и стављени су ван закона. Југословенска војска је капитулирала 17. априла. Захваљујући фашистичким окупаторима, Њемачкој и Италији, усташе су релативно брзо успјеле да организују власт. Независна Држава Хрватска обухватала је територију Хрватске (без дијела Далмације, коју су усташе Римским уговорима од 18. маја предали Италији), Босну и Херцеговину и област западног Срема. На тој територији живјело је око 6,5 милиона становника: 4.000.000 Хрвата (у које је убројано и око 700.000 муслимана проглашених Хрватима исламске вјероисповјести), 1.925.000 Срба, 40.000 Јевреја и осталих.

4 Establishment of the Independent State of

The attack on the started on April 6 1941 and it was led by the Ger- man, Italian, Hungarian and Bulgarian armies. Ceremoniously welcomed, the German Army entered on April 10. On the same day, around 5.45 p.m., , on behalf of Ante Pavelic, proclaimed the establishment of the Independent State of Croatia. , and Romani were pronounced enemies of the Independent State of Croatia and proscribed. The Yugo- slav Army capitulated on April 17. Due to the fascist occupiers, Germany and , the Ustashe managed to organize the power relatively fast. The Independent State of Croatia encompassed the territory of Croatia (excluding , which, through Treaties of on May 18, was handed to Italy by the Ustashe), and the western part of Syrmia. Around 6.5 million inhabitants lived on that terri- tory: 4.000.000 (including 700.000 Muslims pronounced Croats of Islam faith), 1.925.000 Serbs, 40.000 Jews and others.

5 „Хрватски народ“, посебно издање од 10. априла 1941. Године ‘Croatian People’, special edition of April 10 1941

6 Географска карта Независне Државе Хрватске Map of the Independent State of Croatia

7 Свечани дочек њемачке војске у Загребу, 10. април 1941. године April 10 1941: The German Army being ceremoniously welcomed in Zagreb

8

Усташке јединице у Трсту 12. априла 1941. године, пред полазак у НДХ Ustashe units in on April 12 1941 before departure to the Independent State of Croatia

9 Свечани дочек њемачке војске у Загребу, 10. април 1941. године April 10 1941: The German Army being ceremoniously welcomed in Zagreb

10 Улазак њемачке војске у Сарајево, 12. април 1941. године April 12 1941: The German Army enters

11 12 Новине Врхбосанске надбискупије, 27. април 1941. године Journal of the Roman Catholic Archdiocese of Vrhbosna, April 27 1941

13 Законске одредбе

Доношењем законских одредби створио се привид законитости у чишћењу „хрватских простора“ и стварању чисте хрватске државе. Тако је кроз законске одредбе прво требало одвојити особе јеврејске крви, означити их, затим их дехуманизовати и изоловати. На крају је слиједила експропријација имовине и одузимање свих права, те коначно уништење, екстерминација. Усташким законодавством били су обухваћени и Срби, иако се усташка законска регулатива није пуно трудила како би легализовала злочин над њима. За убијање Срба, па тако и Рома, није било потребно стварати правну основу. Стога се за њихово страдање више од закона везују поједине наредбе и заповиједи које су упућиване са виших на ниже инстанце усташке власти о поступању према њима. Дана 15. априла 1941. године у четири часа ујутро Анте Павелић је стигао у Загреб. Дан касније објављена је „Одредба о именовању Прве Хрватске Државне Владе“, у којој се он назива „поглавником“ Независне Државе Хрватске и обавља функцију предсједника Владе. Дана 17. априла 1941. године објављена је „Законска одредба за обрану народа и части хрватског народа“, којом су уведени „пријеки“ судови, који су у кратком поступку доно- сили одлуке. Одредба даје усташама неограничено право да проводе терор у име одбране Независне Државе Хрватске. Дана 25. априла 1941. године забрањена је употреба ћириличног писма на цијелој територији Независне Државе Хрватске. Дана 30. априла 1941. године објављене су три законске одредбе: о расној припадности, заштити аријевске крви и части хрватског народа и одредба о држављанству. Ове одредбе представљале су увод у прогон Јевреја и Рома. Прва прописује ко може бити аријевац, а друга забрањује склапање бракова између особа аријевског поријекла и Јевреја. Држављанин Независне Државе Хрватске могао је бити само човјек аријевског поријекла „који је својим држањем доказао да није радио против ослободилачких тежњи хрватског народа и који је вољан спремно и вјерно служити хрватском народу и Независној Држави Хрватској“.

14 Provisions of law

Enacting provisions of law created an apparition of lawfulness concerning purifying ‘Croatian territories’ and creating a pure state of Croatia. Thus, through the provisions, firstly, Jews should have been segregated, marked, dehumanized and isolated. In the end, expropriation and depriva- tion of all rights followed, as well as extermination. The Ustashe legislation encompassed Serbs too although their law regulations did not make much effort to legalize crime against them. No legal basis was necessary for killing both Serbs and Romani. Therefore, their suffering, more than any law, is related to certain orders and commands directed from superior to inferior instances of the Ustashe regime considering treatments of them. On April 15 1941 at 4 a.m. Ante Pavelic arrived in Zagreb. The following day ‘Stipulation on Appointment of the First Croatian State Government’ was announced, naming Pavelic the supreme leader of the Independent state of Croatia and the Prime Minister. On April 17 1941 ‘Stipulation on Defense of Croatian People’s Honor’ was announced and it imposed martial law that made decisions summarily. The stipulation provided the Ustashe with unlimited authority to pass terror in the name of defense of the Independent State of Croatia. On April 25 1941 the use of the Cyrillic script was forbidden on the whole territory of the Independent State of Croatia. On April 30 1941 three provisions of law were announced: provision on racial identity, pro- vision on defense of Aryan blood and honor of Croatian people and provision on citizenship. These provisions were the introduction into persecution of Jews and Romani. The first provision prescribed who can be Aryan, and the second one forbade marriage between Aryan people and Jews. A citizen of the Independent State of Croatia could only be a person of Aryan descent ‘who have proved themselves not acting against liberation aspirations of Croatian people and who are willing to serve Croatian people and the Independent State of Croatia readily and loyally’. On May 3 1941 ‘Stipulation on Religious Conversion’ referred to Serbs. July 14 instructions cited that any Roman did not allow admission of Orthodox Christian priests, teachers, intelligentsia, wealthy merchants, craftsmen and peasants.

15 Дана 3. маја 1941. године донесена је „Законска одредба о пријелазу с једне вјере на другу“, која се односила на Србе. У упутствима од 14. јула наведено је да се у католичку цркву не примају православни попови, учитељи, интелигенција и богати слој трговаца, занатлија и сељака. Почетком маја, Јевреји су се морали пријавити у посебне канцеларије и пријавити своју имовину. Добили су жути платнени знак без којег нису смјели изаћи на улицу. Дана 4. јуна 1941. године објављена је „Законска одредба о заштити народне и аријске културе хрватског народа“. Јеврејима је забрањено свако учествовање у друштвеном, кул- турном и спортском раду, а посебно на подручју књижевности, новинарства, филма, по- зоришта, ликовне и музичке умјетности. Иако се правно односила на Јевреје, ова законска одредба се примјењивала и на Србе. Тиме су Јевреји и Срби, који су се бавили наведеним професијама, остали без егзистенцијалних средстава. Дана 18. јула 1941. године донесена је „Наредба о називу вјере“, којом се укида назив „српско-православна вјера“, а уводи се термин „грко-источна вјера“. Срби су у службе- ним дописима називани „грко-источњаци“, чиме се негира постојање српског народа у Независној Држави Хрватској. Дана 25. новембра 1941. године донесена је „Законска одредба о упућивању непоћудних и погибељних особа на присилни боравак у сабирне и радне логоре“. Одлуку о упућивању у логор, као и о времену боравка у њему, доноси усташко редарство. Против одлуке о упућивању није било правног лијека. Вријеме боравка је регулисано на период од најмање три мјесеца до највише три године. У пракси, они који би стигли у логор с пресудом од три године били су одмах убијани. Такође, већина депортованих и убијених у логору – Срби, Јевреји и Роми – није ни имала „пресуду“, већ су колективно хапшени и одвођени.

16 In early May, Jews had to report themselves to special offices as well as their properties. They received a yellow linen insignia without which they could not appear in the street. On June 4 1941 ‘Stipulation on Defense of Aryan Culture of Croatian People’ was announced. Jews were not allowed to participate in any social, cultural or sports activities, especially in the fields of literature, journalism, film, theater, visual arts and music. Although it legally referred to Jews, this provision was applied to Serbs as well. As a result, Jews and Serbs, whose occupations were some of these previously mentioned, were deprived of livelihood. July 18 1941. ‘Command on Religious Denomination’ abolished the term ‘Serbian-Orthodox faith’, and introduced the following term ‘Greek-Eastern faith’. In official reports Serbs were referred to as ‘Greek-Eastern’, thus the existence of Serbian people within the Independent State of Croatia being negated. November 25 1941. ‘Stipulation on Direction of Unwelcome and Dangerous Persons to forced labor to collective and labor camps.’ The decision about the direction to the camps and the resi- dence time spent there was made by the Ustashe supervision. There was not any legal remedy against this decision. The residence time lasted from 3 months minimum to 3 years maximum. In practice, those who came to a camp with a 3-year verdict would be killed immediately. Also, the majority of Serbs, Jews and Romani who were deported and killed in a camp did not have any ‘verdict’, but they were arrested and taken collectively.

17 Законска одредба за обрану народа и државе, објављена у гласилу „Хрватски народ“ од 18. априла 1941. године Stipulation on Defense of the People and the Country, published in ‘Croatian People’ journal on April 18 1941

18 Законска одредба о забрани ћирилице од 25. априла 1941. године Stipulation on the Cyrillic script prohibition, April 25 1941

19 Расни закони, објављени 1. маја 1941. године. Racial laws announced on May 1 1941

20 „Хрватски народ“, 5. мај 1941. године ‘Croatian People’ journal, May 5 1941

„Хрватски народ“, 7. мај 1941. године, ограничење кретања и становања Срба у Загребу Croatian People’ journal, May 7 1941: Restriction concerning Zagreb Serbs’ moving and residing

21

Јевреји су морали носити ознаке! Jews had to wear insignia!

22

Ознака за Јевреје Insignia for Jews

У појединим градовима Независне Државе Хрватске Срби су носили црвену или бијелу траку са словом „П“ – православац In some towns of the Independent State of Croatia Serbs wore a red and white band with a P letter which indicated they were Orthodox (pravoslavac – an Orthodox Christian)

23

Оглас за попис Срба у Вараждину Announcement for census of Serbs in Varazdin

24

Оглас за попис Рома у Загребу Announcement for census of Romani in Zagreb

25 „Један дио Срба ћемо побити, други раселити, а остале превести на католичку вјеру и тако претопити у Хрвате!“

Злочини над Србима, Јеврејима и Ромима започели су убрзо након формирања власти на територији цијеле Независне Државе Хрватске. Злочинима су претходили, aли их и пратили говори државних функционера на митинзима, као и проповиједи појединих католичких свештеника који су позивали на терор према Србима. Миле Будак, министар за наставу и богоштовље Независне Државе Хрватске, изјавио је: „С Влахом једи само пола здјеле, а од пола здјеле убиј га здјелом по глави. Један дио Срба ћемо побити, други раселити, а остале превести на католичку вјеру и тако претопити у Хрвате!“. Ово је постала званична парола Независне Државе Хрватске. Виктор Гутић, велики жупан Велике жупе Сана и Лука и бањалучки стожерник, 29. маја 1941. године у Санском Мосту говорио је: „...више неће бити ниједног Србина. Издао сам драстична наређења за њихово потпуно уништење, а слиједе и нова наређења за њихово потпуно истребљење...“. „Сву српску гамад од 15 година па навише ми ћемо поубијати, а њихову дјецу смјестити у клостере и од њих ће бити добри католици!“. „Друмови ће пожељет Србаља, ал’ Србаља више бити неће!“. Др Младен Лорковић, министар вањских послова Независне Државе Хрватске, 27. јула 1941. године у Доњем Михољцу рекао је: „...Хрватски се народ мора очистити од свих елемената који су за тај народ несрећа, који су томе народу туђи и страни, који у том на- роду растварају његове здраве снаге, који су тај народ кроз десетљећа и стољећа гурали из једног зла у друго. То су наши Срби и наши Жидови...“. Др Милован Жанић, предсједник Законодавног повјеренства и адвокат, у Дарувару је говорио: „...Ми усташе знадемо да, док се питање Срба не ријеши, да ће ова наша држава бити узнемиравана.“ Проф. Александар Сеитз, Дуго Село, изјавио је: „...Срба и Жидова нити може бити, нити ће их бити, јер за то јамчи хрватска војска и хрватске усташе...“.

26 ‘One part of Serbs will be killed, the other one displaced, and the rest converted to Roman Catholicism, thus recasting them to Croats!’

Shortly after forming the power, crimes against Serbs, Jews and Romani started on the whole territory of the Independent State of Croatia. The crimes were both preceded and followed by speeches of statesmen on gatherings, as well as sermons of some Catholic priests who invited to the terror against Serbs. , the Minister of Education and Ecclesiastical Affairs: ‘One can only eat half a meal with a Vlach (referring to an Orthodox Christian, a Serb), and afterwards, one should take the bowl and kill the Vlach. We will kill one part of Serbs, displace the other part, and convert to Catholicism the rest, thus recasting them to Croats!’ This became the official slogan of the Independent State of Croatia. Viktor Gutic, the Grand Prefect of Sana and Luka and the commissioner of Banja Luka on May 30 1941 in Sanski Most spoke as follows: ‘…there will be no Serbs. I have given drastic orders for their complete destruction, followed by new orders for their extermination. We will kill all Serbian pests over the age of 15, and the children will be put in monasteries and turned into good Catholics! The roads will wish Serbs, but there will be not any!’ Mladen Lorkovic, PhD in Law, the Foreign Minister of the Independent State of Croatia on July 27 1941 in Donji Miholjac spoke as follows: ‘…Croatian people must be cleansed from all elements that represent misfortune for them, that are alien and strange, the elements that dissolve the people’s sound strength, that have endangered them for decades and centuries. It is our Serbs and our Jews…’ Milovan Zanic, PhD in Law, the president of the legislative commission and lawyer spoke in Daruvar as follows: ‘We Ustashe know that our country will be disturbed until the Serb issue is solved. Our message to everyone who thinks the past can get back is as follows: We Ustashe know that our country will be disturbed until the Serb issue is solved…’

27

У ноћи 27/28. априла у селу Гудовац код Бјеловара убијено је 195 српских сељака At night of April 27/28 in the village of Gudovac near Bjelovar 195 peasants were killed.

Фра Срећко Перић, фрањевац у самостану Горица крај Ливна, с олтара цркве је поручио: „Браћо Хрвати, идите и кољите све Србе. Најприје закољите моју сестру, која је удата за Србина, а онда све Србе одреда. Када овај посао завршите, дођите к мени у цркву, гдје ћу вас исповиједити, па ће вам сви гријеси бити опроштени“. Љубица Живановић, изјава дата у Борову 15. фебруара 1946. године: „...Поп Анђелко ми је рекао да он не може ништа за моје кћери учинити, јер оне нису прешле на католичку вјеру. Додао је да ћемо и ми отићи за дјецом, ако не пређемо на католичку вјеру...“. Јован Момчиловић, изјава дата у Борову 15. фебруара 1946. године: „Приликом сахране Јеремић Мише у Борову рекао ми је римокатолички поп Анђелко Грегић да ћемо ми сви, који не пређемо на католичку вјеру, овако проћи /мислећи на Јеремића Мишу/“.

28 Усташке акције против српског становништва пратило је и уништавање српске имовине. Српско село Котези код Љубиња, спаљено од стране усташа 1941. године. The Serbian village of Kotezi near Ljubinje was burnt down by the Ustashe in 1941.

Aleksandar Seitz, professor, spoke in Dugo Selo as follows: ‘…Serbs and Jews cannot exist, nor will they exist, as there are the Croatian Army and Croatian Ustashe who can guarantee you that…’ Srecko Peric, a Franciscan friar in Gorica monastery near Livno sent the following message from the altar: ‘Brothers Croats, go and slaughter all Serbs. First, slaughter my sister who is mar- ried to a Serb, and then continue until you kill each one of them. When your job is done, come to church, confess your sins and they will be forgiven.’ Ljubica Zivanovic, a statement given in Borovo on February 15 1946: ‘…Father Andjelko told me he couldn’t do anything to help my daughters because they didn’t convert to Catholicism. He added that we would join the children if we didn’t convert to Catholicism…’

29 Марија Душанић, изјава дата 16. фебруара 1946. године о покрштавању у Подравској Слатини: „Под притиском и обећањима да ће ми се муж пустити из логора кући, ја сам са децом прешла на католичку веру и платила 100 дин.“. Фра Диониз Јуричев: „У овој земљи не може више да живи нико осим Хрвата, јер ово је земља Хрватска, а тко се неће покрстити, ми знадемо куда ћемо с њим...“.

Прекрштавање Срба 1941. у селу Обрадовци Conversion of Serbs in the village of Obadovci in 1941

30 Усташе одводе српске сељаке, везаних руку, на ликвидацију (Херцеговина, 1941) The Ustashe are taking Serbian peasants, their hands tied, to execution (Herzegovina, 1941)

Jovan Momcilovic, a statement given on February 15 1946: ‘At Miso Jeremic’s funeral, a Roman Catholic priest, Father Andjelko Gregic told me that all of us who did not convert to Catholicism would end up like that, referring to Miso Jeremic.’ Marija Dusanic, a statement given on February 16 1946 about conversion in Podravska Slatina: ‘Being under pressure and believing in promises that my husband would be let free from the camp, my children and I converted to Catholicism paying a fee of 100 dinars.’ Dioniz Juricev, a friar: ’No one except Croats cannot live in this country, as this is a Croatian land, and those who will not convert, we know what to do about them…’

31

Покрштавање Срба у селу Миклеушу Conversion of Serbs in the village of Mikleus

Дана 6. маја 1941. године одржана је конференција у Грацу на којој Нијемци износе план о депортацији 260.000 Словенаца у Србију. Дана 4. јуна 1941. године на конференцији у Загребу договорено је да се Словенци из Штајерске иселе у Независну Државу Хрватску, а једнак број Срба из Независне Државе Хрватске протјера у Србију. Дана 20. јуна 1941. године основан је „Одјел за пресељење и насељавање пучанства“ у склопу „Одјела за колонизацију“, који је 24. јуна преименован у „Државно равнатељство за понову“. На тај начин је цијели државни апарат употријебљан за депортацију Срба. Почетком јула основани су логори у Бјеловару, Пожеги и Цапрагу, у којима су исељеници боравили неколико дана у посебним просторијама. Мушкарци су били одвојени од жена и дјеце. Хапшења Срба предвиђених за депортовање вршила су се најчешће ноћу. Ухапшени је имао 30 минута да се спреми, а могао је понијети са собом највише 50 кг личног пртљага. Сва остала имовина је конфискована без икакве накнаде. Најприје су хапшени и депорто- вани трговци, доктори, адвокати, учитељи, занатлије, истакнути сељаци и грађани, као и православни свештеници, чиме је српски народ остајао без свјетовних и духовних вођа.

32 Прекрштавање Срба у црква у Глини.Усташе су у истој цркви 2/3. августа убили 1.567 Срба Conversion of Serbs in a church in Glina. In the same church on August 2/3 the Ustashe killed 1.567 Serbs.

On May 6 1941 a conference was held in Graz, in which the Germans presented a plan for deportation of 260.000 Slovenes to Serbia. On June 4 1941 in a conference in Zagreb it was agreed Slovenes to resettle to the Indepen- dent State of Croatia, and the same number of Serbs from the Independent State of Croatia to be deported to Serbia. On June 20 1941 the Department for Relocation and Colonization of Population was founded within the Department for Colonization that was renamed the State Directorate for Nationalized Property on June 24. That way, the entire state apparatus was used for deportation of Serbs. In early July, camps in Bjelovar, Pozega and Caprag were founded. In those camps, the emigrants spent several days in special rooms. The men were separated from the women and children. Ar-

33 Почетком октобра, њемачке власти наређују да престану депортације Словенаца и одбијају да приме депортоване Србе у Србију. Званично су депортоване 15.004 особе у 32 транспорта. Према њемачким подацима, број протјераних и избјеглих Срба који су спас од усташког терора потражили у Србији до краја 1941. године износио је око 200.000.

Присилно исељавање српског становништва из НДХ у Србију Forced emigration of Serbian population from the Independent State of Croatia to Serbia

34 resting Serbs, who were supposed to be deported, had often been performed at night. The person arrested had 30 minutes to get ready, and they could take 50 kg most of their belongings. The rest of the property was confiscated without any compensation. Firstly, they arrested and deported merchants, doctors, lawyers, teachers, craftsmen, distinguished peasants and citizens, as well as Orthodox Christian priests, thus depriving Serbian population of secular and religious leaders. In early October, the German authorities ordered the cease of deportation of Slovenes and re- fused to admit deported Serbs in Serbia. Officially 15.004 persons in 32 transports were deported. According to the German data, the number of dislodged and banished Serbs, who found their salvation in Serbia fleeing from the Ustashe terror by the end of 1941, was around 200.000.

Српске избјеглице из Босне у Србији у љето 1941. године Serbian refugees from Bosnia in Serbia in the summer of 1941

35

36 Обавјештење о исељавању Срба из Мостара An announcement about emigrating Serbs from

37 Oснивање првих логора у Независној Држави Хрватској

Одмах након проглашења Независне Државе Хрватске, усташе, по плану створеном у емиграцији, спроводе депортовање и хапшење Срба, Јевреја и Рома. Ради организовања етнички чисте државе, оснивају се логори. Први логори у Независној Држави Хрватској су основани у Керестинцу и Копривници, а затим се оснивају логори Крушчица код Травника, Тења код Осијека, Ђаково, Лоборград... Логори намијењени искључиво масовном убијању људи били су логори с центром у Госпићу, гдје је у згради казнионице госпићког Окружног суда био смјештен сабирни логор. Половином маја 1941. године стижу прве групе логораша. Већ у јуну овај логор није могао да прими све пристигле заточенике, па се на некадашњем имању породице Максимовић, удаљеном два-три километра од Госпића, оснива „Збирни логор Госпић“. Логораши су га звали „Овчара“. Из зграде казнионице и „Овчаре“ логораши су упућивани у логор Јадовно на Велебиту и логоре Сланa и Метaјна на острву Пагу, гдје су затим убијани. Госпићка група логора (Јадовно, Сланa и Метaјна) постојала је до средине августа 1941. године. Те логоре су усташе морале напустити, јер се оружане снаге Независне Државе Хрватске нису могле успјешније супротставити све већој активности устаника који актив- но почињу борбу од љета 1941. године. Зато је италијанска влада одлучила да њена војска запосједне појас који се простирао јужно од линије Виница – Плитвичка језера – Пљешевица – Шатор планина – Велика Голија – Прењ – Троглав, чиме су се и Госпић и Јадовно, као и острво Паг, нашли под италијанском влашћу.

38 Establishment of the first camps in the Independent State of Croatia

Immediately after the proclamation of the Independent State of Croatia, the Ustashe performed deportation and arrest of Serbs, Jews and Romani, based on the plan created in the immigration. Aiming to organize an ethnically cleansed state, the camps were established. First camps in the Independent State of Croatia were established in Kerestinec and Koprivnica, and then Kruscica camp near Travnik, Tenja camp near Osijek, Djakovo and Loborgrad camps were established. Mass murder camps were located in Gospic, where in the Gospic District court penitentiary there was a collective camp. In mid-May 1941 the first groups of prisoners came. As early as in June this camp could not admit all the prisoners, so Gospic Collective Camp was established on a property it belonged to the Maksimovic family, and it was 2-3 km away from Gospic. The prisoners called it ‘Ovcara’. From the penitentiary and ‘Ovcara’, the prisoners were sent to Jadovno camp on the Velebit Mountain and Slana and Metajna camps on the island of where they were killed. Gospic group of camps (Jadovno, Slana and Metajna) existed until mid-August 1941. The Ustashe had to leave those camps because armed forces of the Independent State of Croatia could not successfully oppose to increased rebellious activities beginning in the summer of 1941. As a result, the Italian government decided its army to occupy the zone outspreading southwards from the line of Vinica-Plitvice Lakes-Pljesevica-Mount Sator-Velika Golija-Prenj-Troglav, thus Gospic, Jadovno and the island of Pag being governed by Italy.

39 Керестинац основан је 19. априла 1941. године и био је у надлежности загребачког усташког редарства. Kerestinec was founded on April 19 1941 and it was under authority of Zagreb Ustashe Supervision.

40 Бивша фабрика хемијских производа „Даница“ у Копривници претворена је у логор између 20. и 28. априла 1941. године. Former factory of chemicals ‘Danica’ in Koprivnica was turned into a camp between April 20 and 28 1941.

41 42 Broj: 15013/II-1941 U Zagrebu, dne 30. srpnja 1941. godine Predmet: Srbi i Židovi pod sumnjom radi komunizma – postupak

VELIKIM ŽUPAMA – svima REDARSTVENIM RAVNATELjSTVIMA: ZAGREB, BANjA LUKA, SARAJEVO

U interesu javne sigurnosti imadu se svi Židovi /pokršteni ili ne/ i Srbi /prešli na katolicizam ili ne/, zatvoreni pod sumnjom radi komunizma, a protiv kojih inače ne predloži nikakav dokazni materijal, da bi se mogli staviti pred prijeki sud, odpremiti u sabirni Logor Župskog redarstvenog ravnateljstva u Gospiću. U vezi ovog naloga, obavijestiti i uputiti sve podložne vlasti. ! Po nalogu ravnatelja: PREDSTOJNIK ODSJEKA: Vutuc, v.r.

Number: 15013/11-1941 in Zagreb, July 30 1941 Subject: Serbs and Jews under suspicion for communist activities – procedure

TO ALL GRAND PREFECTURES TO SUPERVISORY DIRECTORATES OF ZAGREB, BANJA LUKA, SARAJEVO

For public safety’s sake all Jews and Serbs converted or not, imprisoned for being suspicious of belonging to the communist movement, against whom there was not any evidence which would put them under martial law, are to be transported to the Collective Camp of Gospic Supervisory Directorate. Referring to this warrant, all subject authorities are to be notified and directed. For Home – Ready!

Warrant issued by the director: Head of the Department: Duly signed, Vutuc

43 Зграда Окружног суда у Госпићу претворена у логор Одвођење Срба и Јевреја из Госпића према Building of District court in Gospic was turned into a camp Јадовну Taking Serbs and Jews from Gospic to Jadovno

Логор за мушкарце Србе и Јевреје у ували Слана на острву Пагу A camp for male Serbs and Jews in Slana Bay in the island of Pag

44 Улаз у српски логор у Сланој The entrance to a Serbian camp in Slana

Логор за жене и дјецу Метајна – кућа др Сабирни логор Овчара, удаљен неколико км од Триплата Госпића Camp for women and children Metajna – dr Triplat’s Ovcara concentration camp located a few kilometers house from Gospic

45 Јасеновац

Јасеновац је насеље смјештено на лијевој обали ријеке Саве. Први пут се у писаним историјским изворима спомиње 1535. године као Castrum Ieszenovac. У неколико је наврата паљен и рушен за вријеме османлијских продора почетком 16. вијека. Након протјеривања Османлија из Славоније 1699. године, Хабзбурзи оснивају 1701. године нову тврђаву у Јасеновцу. Досељавају се Хрвати и Срби из Горског Котара, Лике и Босне. Током 18. вијека, изграђене су римокатоличка и православна црква, а 1750. године, односно 1771, отворене су хрватска и српска школа. Између два свјетска рата, Јасеновац је био изграђено насеље са два пристаништа на ријеци Сави. У насељу се налазило око тридесет занатлијских радњи, неколико трговина, два хотела и кино, те преко 2.000 становника. За развој насеља посебно је била значајна „Прометна задруга“ породице Бачић, основана 1929. године. Власници су били Јован Бачић и његови синови Озрен и Урош. Овај индустријски комплекс имао је многе производне погоне: циглану, ланчару, моторни млин, пилану, ковачницу, браварију, столарију, електроинсталатерску радионицу, лимарију, тапацирунг, пушкарницу, аутомеха- ничарску радионицу. Бачићева циглана и ланчара знале су током љетње сезоне да окупе и по 3.000 сезонских радника. Српска породица Бачић из Јасеновца била је врло угледна и богата. Учествовала је у културном, вјерском и спортском развоју овог мјеста.

Табла на улазу у мјесто Јасеновац The board at the entrance to Jasenovac

46 Jasenovac

Jasenovac is a village located on the left bank of the Sava River. According to the written histori- cal sources it is mentioned for the first time in 1535 as Castrum Ieszenovac. It was burnt down and destroyed on several occasions during the Ottoman incursions in the early 16th century. After the expulsion of the Ottomans from Slavonia in 1699 a new fortress was established in 1701 by Habsburgs. Croats and Serbs from Gorski Kotar, and Bosnia settled there. The Roman Catholic and Ortho- dox churches were built in the 18th century, and Croatian and Serbian schools were opened in 1750 and 1771. Between the two world wars Jasenovac was well-built village with two piers on the river Sava. There were about thirty craft shops, several stores, two hotels and a cinema, as well as over 2.000 residents. “Traffic fellowship” was founded by the Bacic family in 1929, and was particularly important for the development of the village. The owners were Jovan Bacic and his sons Ozren and Uros. This industrial complex had many production facilities: brickyard, chain factory, motor mill, sawmill blacksmith, locksmith, carpentry, electrician’s workshop, paintwork, upholstery, loophole and the auto repair shop. Bacic’s brickyard and chain factory were able to gather up to 3.000 seasonal workers during the summer.Serbian family Bacic from Jasenovac was very respectable and rich. They participated in the cultural, religious and sporting development of the village.

Јасеновачка улица и зграда гдје се налазила трговина на велико породице Бачић Jasenovacka Street and the building where the wholesale of family Bacic was located

47 Оснивање концентрационог логора Јасеновац

Уред III усташке надзорне службе на челу с Вјекославом Максом Лубурићем имао је управу над свим логорима у Независној Држави Хрватској. На захтјев Италијана, усташе су морале да уклоне логоре са италијанске утицајне зоне. Половином августа 1941. године почела је ликвидација логора Јадовно. За мјесто будућег логора одабрано је Лоњско поље, које је припадало њемачкој окупационој зони. Близина Саве и Струга испоставила се као идеална за формирање новог логора. То је, с једне стране, онемогућавало бијег из логора, као и евентуалне покушаје напада на њега. Осим тога, то се подручје налазило на мјесту додирних тачака неколико регија (Поткозарја, Баније и западне Славоније) у којима је српско становништво чинило знатан удио. Усташама је то омогућило брзо и лако довођење становништва из ових подручја, а депортације су се могле вршити пјешке, камионима или уз помоћ запрежних кола. Постојала је жељезничка повезаност тог подручја са готово свим крајевима Независне Државе Хрватске, јер је жељезничка пруга Загреб–Београд пролазила кроз будуће сједиште новог логора. Први затвореници допремљени су на жељезничку ста- ницу у Јасеновац између 19. и 21. августа 1941. године. Логор је у почетку био смјештен изван насеља Јасеновац, на локацијама Крапје и Брочице, удаљеним неколико километара од Јасеновца. Радило се о логорима I и II у систему концентрационог логора Јасеновац, смјештеним уз саму десну обалу ријеке Струг. Због великих јесењих поплава, оба логора су средином новембра 1941. године укинута. Основан је нови логор, Логор III, на улазу у само мјесто Јасеновац. Усташке новине „Хрватски народ“ су 23. августа 1941. године објавиле да су почели јавни радови за исушивање Лоњског поља. Јавност је обавијештена о градњи барака за раднике који ће регулисати систем одводних канала и радити на исушивању земљишта у Лоњском пољу поред ријеке Саве. Међутим, иза тога се крило подизање концентрационог логора у Јасеновцу. На имању Озрена Бачића, које се простирало на источној страни насеља Јасеновац и лијевој обали Саве, на површини од 125 ха, подигнут је Логор III. Унутар овог простора доминирала је циглана, те је централни логор јасеновачког система усташких логора до- био назив Логор III – Циглана. Породица Бачић успјела је да безбједно напусти НДХ. Отац

48 The establishment of the Concentration camp Jasenovac

Office of the third Ustasha Surveillance Service, headed by Vjekoslav Maks Luburic ruled over all the camps in the Independent State of Croatia. At the request of Italians, Ustasha had to remove camps from the Italian zone of influence. In mid-August of 1941 the liquidation of the Jadovno camp had begun. Lonja field, which belonged to the German occupation zone, was se- lected for a future camp. The proximity of the rivers Sava and Strug turned out to be ideal location for the new camp,which prevented escape from the camp, as well as any attempts to attack it. In addition, this area was situated on the site of several connected regions (Potkozarje, Banija and Western Slavonia) where the Serbian population was widely spread. This allowed the Ustashe to quickly and easily bring the population from these areas and the deportations could be carried out on foot, by truck or horse-drawn waggon. There was a railway connection of the area with almost all parts of the Independent State of Croatia. The railway Zagreb - Beograd was passing through the future headquarters of the new camp. The first detainees were brought to Jasenovac train station between August 19th and 21st 1941. At the beginning, the camp was located outside the village of Jasenovac, the locations were Bročice and Krapje, located a few kilometers from Jasenovac. Those were the camps I and II in the system of Jasenovac concentration camp, located along the right bank of the River Strug. Both camps were abolished in mid-November 1941, due to the large autumn floods. The new camp, Camp III, was set at the entrance of Jasenovac itself. On August 23rd 1941 Ustasha’s newspaper “Croatian People” announced that they have started public works to dry out the Lonja field. The public was informed about the construction of barracks for the workers who would regulate the system of sewers and reclamation in Lonja field near the Sava River. However, this was a cover up for raising the concentration camp at Jasenovac. Camp III was constructed on 125 ha (1 250 000 m²), on the property of Ozren Bacic, which extended on the eastern side of Jasenovac and the left bank of the river Sava. This camp, which was the central camp of Jasenovac system of Ustasha camps, was named Camp III - Brickyard, because of the large and dominant brickyard in that area. Bacic family managed to safely leave the ISC. Father Jovan and son Ozren crossed into Serbia via Zemun, and Uros fled to Split and then to . On Oct 6th 1941 in Zagreb, by the decision of the Government of the Independent State of Croatia, a

49 Јован и син му Озрен преко Земуна су прешли у Србију, а Урош је избјегао у Сплит, а потом на Хвар. Огромна и веома вриједна имовина породице Бачић је одлуком Предсједништва Владе Независне Државе Хрватске 6. октобра 1941. године „са свим живим и мртвим ин- вентаром, те залихом робе“ предана на управу и посјед Министарству унутарњих послова и Равнатељству за јавни ред и сигурност у Загребу. Љубо Милош, један од команданата логора у Јасеновцу, изјавио је приликом саслушања, 9. априла 1948. године, сљедеће: „Циљ формирања логора био је ликвидација Српства као цјелине у НДХ, те Жидова, Цигана и свих оних који су се противили постојању усташке државе!“. Њемачки капетан Артур Хефнер, официр за транспорт, о логору Јасеновац изјавио је 18. новембра 1942. године сљедеће: „Под појмом ‘концентрациони логор Јасеновац’ стварно треба подразумијевати комплекс више логора, који су један од другог удаљени више ки- лометара, груписани око Јасеновца. Без обзира на пропаганду логора, ту се ради о логору најгоре врсте, који се може поредити са Дантеовим ‘Паклом’!“.

50 huge and very valuable property as well as all the assets (dead or alive) of Bacic family was handed to and owned by “Ministry of Internal Affairs” and “Directorate for Public Order and Safety”. During the hearing on April 9th 1948 Ljubo Milos, one of the commanders of the Jasenovac camp, said the following: “The aim of the formation of the camp was the liquidation of Serbian nation as a whole in the ISC, as well as Jews, Gypsies and all those who opposed the existence of the Ustasha state!”. German captain Arthur Hefner, the officer of transport, said on November 18th 1942, about the Jasenovac camp: “The concept of the Jasenovac Camp should actually be understood as several camps which are several kilometres apart, grouped around Jasenovac. Regardless of the propa- ganda, this is one of the most horrible of camps, which can only be compared to Dante’s Inferno.”

Оглас о прикупљању бодљикаве жице Listing about the collection of barbed wire

51

Новинско обавјештење о радовима иза којег се крила информација о оснивању логора Јасеновац Newspaper notice of works that hid the information about the formation of the concentration camp Jasenovac

52

Пљачка новопристиглих логораша у јасеновачком логору Брочице Robbing of newly arrived inmates of Jasenovac’s camp Brocic

53 Изјаве логораша:

„Један сам од првих заточеника кога су усташе 11. септембра 1941. године утиснуле у овај логор. Био сам гробар, а зна се шта он ради. Сахрањују оне који умру и по томе се називају гробарима. Али, ми смо се разликовали од гробара, јер смо у логору морали да сахрањујемо и мртве и живе заједно. А шта то значи закопавати у земљу жива човјека то вама нико не може казати нити ви то можете схватити. Нисам ни ја могао да схватим. За- копао сам и свога оца. Били смо заједно заточени. Мислим да му је смрт била лака и није ми било тешко да га укопам, јер ми који смо покопали толике жртве, нисмо имали осећај ни за оно што се зове туга, ни за оно што се зове радост. Јер човјек се у логору поживинчи, замру му чула и замре оно што је у вама људско.“ „У пратњи стражара дотерано је тридесет наших другова, а међу њима, сећам се, био је и стари доктор Ото Гавранчић, старешина Југословенског сокола, тешко изубијан и измучен... Целу групу јадника усташе су утерали у кавез, у којем се није могло ни сести, ни клекнути, ни лећи. Стари Гавранчић је истога дана умро не издржавши тешка злостављања...” Исцрпљујући непрекидан рад без иједног дана одмора било је најмоћније оруђе за ма- совно уништавање Срба, Јевреја и Рома: „На Циглану су слали тек приспјеле, здраве и јаке сељаке, који невјероватно брзо ослабе због претјераног рада, хладноће, глади и шиканирања. Смртност заточеника Циглане била је велика. Усташки надзор био је врло оштар и груб: стал- но су уперивали револвер у чело и сваки су дан убијали понеког радника ‘ради примјера’.“ На католички Бадњак, 24. децембра 1941. године, дотјерано је око пет стотина Срба из околних села. Усташки официри Љубо Милош, Ивица Матковић и Јосип Матијевић одлу- чили су да свој бадњак „прославе“ ликвидацијом ових недужних српских сељака. Други дан Божића Милош и Матијевић заклали су педесет тек приспјелих Срба. О том злочину свједочи Јакоб Данон: „Матијевић Јоцо гурао је бајонетом појединог заточеника према Љуби Милошу. Жртви су руке биле везане жицом на леђима. Сваког појединог Милош је дочекивао те му оштрим замахом великог ножа пререзао гркљан.“

54 Statements of Detainees:

“I am one of the first detainees whom the Ustashe imprisoned in the camp, on the September 11th 1941. I was a gravedigger, and everyone knows what a gravedigger does. He buries those who died. But, in the Camp we were different, we had to bury the dead and alive together. What burying a man alive into the ground means, no one can tell you that nor can you understand it. I couldn’t understand it either. I buried my father too. We were detained together. I think his death was easy and it was not hard for me to bury him, because we’ve buried so many victims, we had no sense of sadness, or joy. Because the man in the camp becomes like an animal, he loses his senses and all that is human in him dies. “ “Thirty of our comrades were brought by force, escorted by guards. Among them, I remember, was the old doctor Oto Gavrancic. He was the elder of the Yugoslavian falcon squad. He was heavily beaten and tortured… The entire group of these poor people Ustashe pushed into a cage, in which you couldn’t sit, or kneel or lay down. Old Gavrancic died that same day; he couldn’t stand the severe abuse…’ Exhausting continuous work without a day of rest was the most powerful tool of mass de- struction of the Serbs, Jews and : “Healthy and strong peasants who just arrived were sent to the brick factory, and would rapidly weaken because of overwork, cold, hunger and harassment. Mortality of Brickyard detainees was enormous. The Ustasha control was very strict and harsh: they kept pointing a revolver on someone’s forehead, and every day they killed oc- casional workers “as an example.’ On Catholic Christmas Eve, December 24, 1941, they brought about five hundred Serbs by force from the surrounding villages. The Ustasha officers Ljubo Milos, Ivica Matkovic and Josip Matijevic decided to “celebrate” Christmas Eve by liquidating these innocent Serbian peasants. On the second day of Christmas Milos and Matijevic slaughtered fifty Serbs who had just arrived. Jakob Danon testifies about this crime: “Matijevic Joco pushed prisoners one by one with his bayonet towards Ljubo Milos. Prisoner’s hands were tied behind their backs. With a sharp swing of a large knife Milos slit their throats one by one.”

55 Теодор (Игнаца) Грунфелд, рођен 1879. године у Загребу, убијен у логору Брочице 1941. gодине Teodor (Ignac) Grunfeld born in 1879 in Zagreb. Killed in the camp Brocice in 1941.

Логор III – Циглана у почетку је био ограђен са више редова бодљикаве жице. Током 1942. године сами логораши зазидали су га са три стране зидом високим 3–5 м, док је на четвртој страни постојала природна ограда – ријека Сава. На самом зиду изграђено је седам стражарница, одакле је било лако контролисати цијели логорски простор те ближу и даљу околину. Све стражарнице биле су снабдјевене великом количином муниције, оружја и огромним рефлекторима који су освјетљавали сваки кутак логора и његове околине. Први логораши Циглане спавали су у тзв. „тунелу“, мјесту гдје се сушила цигла. Касније су гра- дили три примитивне бараке, које је требало да служе за смјештај логораша.

56 Отон (Милован) Гавранчић, рођен 1881. године у Загребу, убијен у логору Брочице 1941. године Oton (Milovan) Gavrancic, born in 1881. in Zagreb. Killed in the camp Brocice in 1941.

Camp III - Brickyard was initially surrounded with several rows of barbed wire. During 1942 detainees themselves built a wall around it, 3-5 m tall on three sides, while on the fourth side there was a natural barrier – the river Sava. Seven watchtowers were built on the wall, from where it was easy to control the entire camp area as well as nearer and further areas. All watchtowers were supplied with a large quantity of ammunition, weapons and huge spotlights that illuminated every corner of the camp and its surroundings. Brickyard’s first detainees slept in a so-called “tunnel”, a place where the brick was drying. Later on they built three primitive huts, which were supposed to serve to accommodate detainees.

57 Бодљикава жица око логора Циглана Barbed wire around the camp Brickyard

Стражарске осматрачнице и бункери. Након изградње логорског зида у љето 1942. године осматрачнице су срушене. Watchtowers and bunkers. After the construction of the wall in the summer of 1942 the watchtowers were destroyed

58 Тунел ужаса – дио зграде Циглане. Први логораши логора Циглана ту су проводили зимске ноћи док нису изграђене бараке за њихов смјештај. The tunnel of horrors - part of the Brickyard building. First detainees of the Brickyard camp spent winter nights there, until the huts for their accommodation were built.

Снимак дијела логора из прољећа 1942. године. У љето исте године изграђен је високи зид око логора. The camp recording from the spring 1942. In the summer of the same year a tall wall was built around the camp.

59 Телеграм Равнатељства за јавни ред и сигурност Загреб Главном стожеру домобранства Загреб 12. септембра 1941. године Telegram from Directorate of Public Order and Safety, Zagreb to the Croatian Home Guard Headquarters, Zagreb on 12 September 1941

60 6/6 ZAGREB 553/R 55.11/9.41.17.15. UMOLJAVA SE DOSTAVITI TOČAN POPIS 50 KOMUNISTA I ČETNIKA IZ BIJELJINE SA SVIM PERSONALIJAMA I MATERIJALOM RAVNATELJSTVO ZA JAVNI RED I SIGURNOST A POTOM LJUDE OTPREMITI U SABIRNI LOGOR JASENOVAC I TO SAMO U OVOM SLUČAJU. RAVNATELjSTVO ZA JAVNI RED I SIGURNOST PRS. BROJ: 3359/1941. RAVNATELj: EUGEN KVATERNIK

6/6 ZAGREB 553/R 55.11/9.41.17.15. PLEASE, PROVIDE THE EXACT LIST OF 50 COMMUNISTS AND FROM BIJELJINA WITH ALL PERSONAL DETAILS AND MATERIALS. DIRECTORATE OF PUBLIC ORDER AND SAFETY AND THEN TRANSPORT PEOPLE TO JASENOVAC CONCENTRATION CAMP ONLY IN THIS CASE. DIRECTORATE OF PUBLIC ORDER AND SAFETY PRS NUMBER: 3359/1941. DIRECTOR EUGEN KVATERNIK

61 Телеграм Равнатељства за јавни ред и сигурност Загреб упућен Повјереништву Усташке надзорне службе Бања Лука 16. децембра 1941. године Telegram from Directorate of Public Order and Safety, Zagreb to the Commission of the Ustasha Surveillance Service Banja Luka on 16 December 1941

62 Povjereništvu Ustaške nadzorne službe B. Luka

Na tamošnji broj 1744/1941 od 12- XII- imadu se Grkoistočnjaci i židovi označeni u popisima odpremiti u Jasenovac. O odlasku transporta brzojavno obaviestiti UNS ured III Zagreb, Zvonimirova ul. 2, koji će možda još u putu preuzeti transport. Jedan popis sa generalijama odpremljenih dostaviti Zapovjedništvu sabirnih logora u Jasenovac a drugi ovom Ravnateljstvu.

O učinjenom obaviestiti ovo Ravnateljstvo. Z a m j e n i k r a v n a t e l j a : Vutuc v.r.

To the Commission of the Ustasha Surveillance Service B. Luka

At the local number 1744/1941 of 12-XII- Members of the Eastern Greek Church and Jews marked in the lists must be dispatched to Jasenovac. Inform office of the Ustasha Surveillance Service, Zvonimirova street no. 2 about the departure of transport, which will possibly takeover the transport on the road. One list with details of dispatched deliver to Command in Concentration camps Jasenovac and the other to the Directorate. Inform this Directorate of what has been done. Director Deputy: Duly signed, Vutuc

63 Допис Заповједништва логора Јасеновац Усташком редарству у Бањој Луци 30. децембра 1941. године Letter of the Command of the camp Jasenovac to the Ustasha police in Banja Luka on 30 December 1941

64 USTAŠKA OBRANA ZAPOVJEDNIŠTVO SABIRNIH LOGORA U JASENOVCU Broj 3001/41 Jasenovac, 30 prosinca 1941. Ustaškom redarstvu Banja Luka

Potvrđujemo primitak 29 /dvadeset devet/ zatočenika dopraćenih od naslova. Za Dom spremni! Z a p o v j e d n i k s a b i r n i h l o g o r a poručnik:

USTASHA DEFENCE COMMAND OF CONCENTRATION CAMPS IN JASENOVAC Number: 3001/41 December 30 1941 To the Ustasha Police Banja Luka We confirm reception of 29 / twenty-nine / detainees escorted by above mentioned. For home – ready! Commander of the Concentration camps Lieutenant:

65 Ликвидације у логору, било појединачне, било масовне, догађале су се свакодневно. Појединачна убиства често су се догађала у кругу самог логора. Логораши су били убијани због кривог погледа, због тога што су се нашли на погрешном мјесту у погрешно вријеме. Разлог за убиство логораша је често било и лоше расположење усташа. Др Никола Николић: „Сваке секунде, сваке десетине секунде јаукне смртно рањено дијете, мајка, и она мајка што под срцем носи чедо своје. Сваке секунде врисне смртно рањен младић, старац, сваке секунде прсну десетине лубања, сијевају сјекире, ножеви, брадве. Сваке секунде прскају мозгови стотина људи, дјеце, мајки, сваке секунде шикне крв из артерија, бризне из вена. Сваке секунде замиру рефлекси исколачених, избезумљених очију, сваке секунде шило смртног страха прободе стотине срдаца. Сваке секунде грцају и гуше се у крви стотине и стотине! Сваке секунде...“

66 The eliminations of people in the camp, whether individually or mass, were happening every day. Individual killings often occurred within the camp. Detainees were killed because they looked at someone in a wrong way, or because they were in the wrong place at the wrong time. The reason for the murder of camp detainees was often also a bad mood of Ustasha. Dr Nikola Nikolic: “Every second, every tenth of a second, a fatally wounded child, a mother and the mother who carries her child under her heart moans. Every second a mortally wounded young man screams, an old man, every second a dozen of skulls burst open, axes are flashing, knives and billhooks. Every second brains of hundreds of men,children, mothers spray out, every second blood spurts from arteries, veins burst out. Every second reflexes of bulging, bewildered eyes are dying out, and every second the awl of mortal fear pierces through hundreds of hearts. Every second, hundreds and hundreds are drowning and suffocating in their own blood! Every second…!”

Дрвени маљ и специјално израђен нож назван „Србосјек“, којим су убијани логораши концентрационог логора Јасеновац A mallet and a specially designed knife called “srbosjek” which was used for murdering detainees in the Concentration camp Jasenovac

67 До краја 1941. године, масовне ликвидације логораша вршене су у близини самог ло- гора, на једној пољани која се налазила уз саму цесту, према селу Кошутарица. У почетку су ликвидације вршене најчешће стријељањем, а касније сјекиром, маљем или ножем. Временом се логор проширио дуж обје обале ријеке Саве, заузимајући огромну површину. Био је то највећи и најозлоглашенији јасеновачки логор, који је непрекидно радио све до 22. априла 1945. године. Специјално израђен нож са наруквицом, за масовно клање логораша, потиче од њемачке фирме „Solingen“. Савијени, 12 цм дуг нож, чија се оштрица налази на конкавној страни, причвршћен је за савијену овалну бакарну плочу. Плоча је причвршћена за дебелу кожну наруквицу која обухвата ручни зглоб, а кроз остављену рупу се провуче палац. Остали прсти су слободни. На дну ножа писало је издубљеним словима: „Grafrath gebr. Solingen“, а на кожи је рељефно утиснут назив њемачке фирме „Grävis”. Ервин Милер из Винковаца: „...У строју нас је око педесет младих логораша. Пролази ме нека чудна језа, нешто што до тада нисам познавао. Имам осјећај као да ми тијелом пролази високи струјни напон који ми пријечи учинити било што. Kао да ми је тијело од олова, страховито је тешко и не допушта ми да се макнем.... А онда сам одједном чуо рафал из стројнице, нешто ме погодило у груди, пао сам, а на мене су пали моји другови. Осјетио сам како по мени тече нешто топло, грије ме и као да ме нетко милује по читавом тијелу... Придигнем се да схватим гдје сам, јер сам посве био заборавио што се догодило... Стигао сам до бараке...“ Ђорђе Милиша из Шибеника: „Видио сам уочи Божића 1941. кад је једна група од 500 заточеника одлазила према ледини. Ту су били најприје присиљени да ископају велику јаму. Након тога усташе су их једног по једног ударали маљевима по глави, побацали их затим у јаму, јаму затрпали и посули кречом. Ово се збивало на удаљености од неколико стотина метара од мене и осталих заточеника, тако да нисам могао разабрати поједине крвнике. Знам да је ово била група Срба. У то је вријеме био заповједник Јасеновца Љубо Милош.“ Хинко Штајнер и Егон Бергер: „Жртве су убијали ударцима сјекиром или маљем по глави. Осамдесет заточеника из логора било је стално кроз читаву зиму задужено радом, да копају јаме и покапају мртваце. Тим су покољима управљали Милош Љубо, Полић Марин-

68 Until the end of 1941, mass eliminations of detainees were carried out in the vicinity of the camp, in a field which was located along the road towards the village Kosutarica. In the beginning, eliminations were usually carried out by a firing squad, and later by an axe, or a sledgehammer or a knife. Over the time, the camp expanded along both banks of the river Sava occupying a large area. It was the largest and most notorious Jasenovac Concentration camp, which operated continuously until April 22nd 1945. Specially designed knife for the mass slaughter of detainees, came from the German company “Solingen”. The twelve centimetres long knife, slightly bent, with a blade located on the concave side, is attached to a bent oval copper plate. The plate is attached to a thick leather bracelet that fits on a hand and wrist, with the hole to put the thumb through. Other fingers are free. At the bottom of the blade it was engraved “Grafrath gebr.Solingen”, and on the leather bracelet was the name of the German company “Gravis”. Ervin Miler from Vinkovci: “…There are about fifty of us young camp detainees standing in the formation. A strange chill is passing through me, something I’ve never felt before. I feel as if a high voltage supply goes through my body preventing me from doing anything. As if my body is made out of lead, it is tremendously heavy and does not allow me to move an inch… And then I suddenly hear a burst of a machine gun, something hit me in the chest, I fell on the ground, and my friends fell on me. I felt something warm running down me, warming me and it felt like I was being caressed all over the body…I get up to figure out where I was, because I totally forgot what happened… I arrived to the barrack…” Djordje Milisa from Sibenik:” I saw just before Christmas 1941 when a group of 500 detainees went to the wasteland. They were first forced to dig a deep pit. After that, the Ustashe hit them one by one over the head with sledgehammers, threw them into the pit, buried them and spread lime on top. This was happening at a distance of several hundred meters away from me and the other prisoners, so I couldn’t see or recognize the individual bloodthirsty murderers. I know that the group that was killed was all Serbs. At the time, the commander of Jasenovac was Ljubo Milos.” Hinko Stajner and Egon Berger:” The victims were killed from axe blows or sledgehammers to the head. 80 detainees from the camp had to work throughout the winter, to dig pits and bury corpses. These executions were operated by Milos Ljubo, Polic Marinko, Pudic Dragutin, Kojic

69 ко, Пудић Драгутин, Којић Анте, Судар Јоца, Маричић Јерко, Модрић Анте, Гашпаровић Драган, Мусић Мујо и неки Човичић.” Синиша Михајловић из Шида: „Хрупи једнога дана кочија пуна Цигана. Њих су истога дана, и поред преклињања и свирке, усташе побили“.

Доња Градина

У јануару 1942. године логору је прикључено и подручје села Доња Градина. Смјештено насупрот Логору III – Циглана, на десној обали ријеке Саве, постало је највеће јасеновачко стратиште. Територија села је са три стране окружена ријекама Уном и Савом. Једини копнени прилаз на југу, према Просари и Козари, био је чуван системом бункера и ровова. Усташе су изабрале село Доња Градина за масовне ликвидације управо због осамљености, добре природне заштићености, неприступачности. У овој пустињи усташе су могле не- сметано убијати и иживљавати се, а да то нико не чује. Садо Коен Давко: „Градина је село ужаса. На супротној страни Јасеновца, преко Саве, налази се село Градина, гдје су вршена масовна убијања. Око 200 људи скупа са гробарима имало је скоро стално пуне руке посла копајући јаме и закопавајући невине жртве. Нагла- шавам ‘невине’, јер остале жртве, које су под било којом, па и најбесмисленијом пресудом биле убијене, нису биле превожене у Градину. Ондје је ликвидирано све оно што је усташка НДХ сматрала непотребним или ‘штетним’ за њихову владавину“.

70 Ante, Sudar Joca, Maricic Jerko, Modric Ante, Gasparovic Dragan, Music Mujo and a man named Covicic.” Sinisa Mihajlovic from Sid: ”One day the coach full of Gypsies arrived. They were killed by Ustashe on the same day, despite of begging and playing.”

Donja Gradina

In January 1942, the area of ​the village of Donja Gradina was merged to the Concentration camp. This village, located across from Camp III - Brickyard, on the right bank of the Sava River, became the largest place of execution in Jasenovac. The territory of the village is surrounded on three sides by rivers Una and Sava. The only land access to the south, towards Prosara i Kozara, was guarded by system of bunkers and trenches. Ustashas chose the village of Donja Gradina for mass eliminations because of remoteness, good natural protection and inaccessibility. In this wilderness Ustasha could easily kill and be brutal, and no one could hear them. Sado Koen Davko: ”Gradina is a village of horrors. On the opposite side of Jasenovac across the Sava River is the village of Gradina, where they carried out mass killings. About 200 people together with the gravediggers were almost always busy digging holes and burying innocent vic- tims. I emphasize “innocent” because other victims, who under any, even the most nonsensical verdict were killed, weren’t transported to Gradina. All those who Ustasha ISC deemed unneces- sary or “harmful” to their intended rule were killed there.”

71

72 73 Извори и литература:

Архив Републике Српске Бања Лука -збирка Концентрациони логор Јасеновац

ЈУ Спомен-подручје Доња Градина – збирка фотографија и докумената

Др Никола Николић, Јасеновачки логор, Жагор, Београд, ННК Интернационал, Београд, 2015.

Драгутин Ћургуз, Милорад Вигњевић, Козарски одред, Национални парк „Козара“, Приједор, 1982.

Драгоје Лукић, Били су само деца, Графомарк, Лакташи, Београд, 2000.

Dragoje Lukić, Genocid nad djecom u NDH 1941-1945, Okrugli stol „Jasenovac 1986“, SP Jasenovac, Jasenovac, 1986.

Joža Horvat, Zdenko Štambuk, Dokumenti o protunarodnom radu i zločinima jednog dijela katoličkog klera, Metaprint, Kozarska Dubica, Boračka organizacija Republike Srpske, Banja Luka, 2006.

Antun Miletić, Koncentracioni logor Jasenovac, knjiga I, „Narodna knjiga“ Beograd, 1986.

Antun Miletić, Ubijeni u koncentracionom logoru Jasenovac, Gambit, Jagodina, 2011.

Михајловић,Синиша, Путевима нестајања, Просвета, Београд, 1983.

Јован Мирковић, Злочини над Србима у Независној Држави Хрватској, Музеј жртава геноцида, Београд, 2014.

74 Nataša Mataušić, Koncentracioni logor Jasenovac, fotomonografija, SP Jasenovac, 2008.

Katalog izložbe Jasenovac, Spomen-područje Jasenovac, 2006.

Zemaljska komisija za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača, Zločini u logoru Jasenovac, Spomen područje Donja Gradina, 2013.

Mirko Peršen, Ustaški logori, Globus, Zagreb, 1990.

Đuro Zatezalo, Jadovno- kompleks ustaških logora 1941., knjiga I, Muzej žrtava genocida, Beograd, 2007.

75 76