O„ZBEKISTON RESPUBLIKASI ОLIY VA O„RTA MAXSUS TA‟LIM VAZIRLIGI

URGANCH DAVLAT UNIVERSITETI

Ilm sarchashmalari

Jurnal ОAK Rayosatining 2013-yil 30-dеkabrdagi 201/3-sоn qarоri bilan fan dоktоri ilmiy darajasiga talabgоrlarning dissеrtatsiya ishlari ilmiy natijalari yuzasidan 10.00.00. ‒ filologiya fanlari bo„yicha ilmiy maqоlalar e‟lоn qilinishi lоzim bo„lgan rеspublika ilmiy jurnallari ro„yxa- tiga kiritilgan.

4.2017

научно-методический журнал Издаѐтся с 2001 года

Urganch ‒ 2017

1

“ILM SARCHASHMALARI” ilmiy-metodik jurnal

Bosh muharrir dotsent Ro„zimboy YO„LDOSHEV

TAHRIR HAY‟ATI: ABDULLAYEV Bahrom, fizika-matematika fanlari doktori, ABDULLAYEV Ikrom, biologiya fanlari doktori, JURNAL ABDULLAYEV Ravshanbek, tibbiyot fanlari doktori, professor, 2001-YILDAN ANNAMURATOVA Svetlana, pedagogika fanlari doktori, professor, CHIQA ALEUOV O„serboy, pedagogika fanlari doktori, professor, BOSHLAGAN DADABOYEV Hamidulla, filologiya fanlari doktori, professor, DAVLETOV Sanjarbek, tarix fanlari nomzodi, dotsent (bosh muharrir o„rinbosari), DO„SCHONOV Tangribergan, iqtisod fanlari doktori, professor, ERMATOVA Jamila, filologiya fanlari nomzodi, dotsent, HASANOV Oqnazar, fizika-matematika fanlari doktori, professor, HAJIYEVA Maqsuda, falsafa fanlari doktori, ISMAILOVA Shamsiya, pedagogika fanlari nomzodi, dotsent, JURNAL JO„RAYEV Mamatqul, filologiya fanlari doktori, professor, OYDA BIR JUMANIYAZOV Maqsud, texnika fanlari doktori, professor, MARTA JUMANIYOZOV Otaboy, filologiya fanlari nomzodi, professor, NASHR NAVRUZOV Qurolboy, fizika-matematika fanlari doktori, professor, QILINADI OLLAMOV Yarash, yuriduk fanlari nomzodi, dotsent, OTAJONOV Ilhom, gegrafiya fanlari nomzodi, dotsent, PRIMOV Azamat, filologiya fanlari nomzodi, dotsent, QILICHEY Ibodulla, tibbiyot fanlari doktori, professor, QUTLIYEV Uchqun, fizika-matematika fanlari doktori, professor, QURAMBOYEV Karimboy, filologiya fanlari doktori, professor, RO„ZIMBOYEV Safarboy, filologiya fanlari doktori, professor, RO„ZIYEV Erkinboy, pedagogika fanlari doktori, professor, 2017 RO„ZMETOV Baxtiyor, iqtisod fanlari doktori, professor, 4 (118) SADULLAYEV Azimboy, fizika-matematika fanlari doktori, akademik, SAGDULLAYEV Anatoliy, tarix fanlari doktori, professor, SALAYEV San‟atbek, iqtisod fanlari doktori, professor, SATIPOV G„oipnazar, qishloq xo„jalik fanlari doktori, professor, SOBIROV Quranboy, tarix fanlari nomzodi, dotsent, XODJANIYOZOV Sardor, pedagogika fanlari nomzodi, dotsent (mas‟ul kotib), YAXSHIMURODOV Alisher, fizika-matematika fanlari doktori, YOQUBOV Jamoliddin, filologiya fanlari doktori, professor, G„AYIPOV Dilshod, filologiya fanlari nomzodi, dotsent, SHUKURLAYEV Qodir, tibbiyot fanlari doktori, professor.

MUASSIS: Urganch davlat universiteti. Jurnal O„zbekiston Matbuot va axborot agentligi Xorazm viloyat boshqarmasida 2011-yil 23-dekabrda ro„yxatdan o„tgan. Guvohnomа №13-020.

2

ОЛИЙ ТАЪЛИМНИ КОМПЛЕКС РИВОЖЛАНТИРИШ ‒ ДАВР ТАЛАБИ

Сардар Ходжаниязов (проректор по учебной работе УрГУ) НОВЫЙ ИМПУЛЬС РЕФОРМАМ В СИСТЕМЕ ВЫСШЕГО ОБРАЗОВАНИЯ

Позитивные изменения, происходящие практически во всех сферах жизни нашего общества, получили своѐ дальнейшее развитие после принятия Президентом Республики Узбекистан Ш.М.Мирзиѐевым 20 апреля 2017 года постановления «О мерах по дальней- шему развитию системы высшего образования», которое даѐт новый импульс процессу подготовки высококвалифицированных кадров и определяет стратегию реформ в данной сфере. Постановление предусматривает дальнейшую модернизацию и коренное преобра- зование системы высшего образования. Значительное внимание уделяется ориентирован- ности направлений и специальностей подготовки специалистов на требования отраслей и сфер экономики. В комментарии к постановлению подчеркивается необходимость реализации цело- го ряда важнейших задач, определяющих дальнейшее комплексное развитие системы выс- шего образования. В частности, установление каждым высшим образовательным учреж- дением тесных перспективных партнерских отношений с ведущими профильными за-ру- бежными научно-образовательными учреждениями, разработку учебных программ и учебно-методических материалов, основанных на международных образовательных стан- дартах; формирование целевых параметров подготовки кадров с высшим образованием, создание и широкое внедрение в систему высшего образования учебных пособий нового поколения; неуклонное повышение уровня и качества профессионального мастерства пе- дагогических кадров, прохождение повышения квалификации, стажировки педагогичес- ких и научных сотрудников, обучение выпускников высших образовательных учреждений по программам PhD и магистратуры за рубежом; укрепление научного потенциала выс- ших образовательных учреждений и усиление ее интеграции с академической наукой; усиление духовно-нравственного содержания высшего образования; дальнейшее укрепле- ние материально-технической базы высших образовательных учреждений путем строи- тельства, реконструкции и капитального ремонта учебных и научно-лабораторных зданий и корпусов; оснащение учебно-научной лабораторной базы современными приборами и оборудованием по приоритетным направлениям вузовской науки. Хотелось бы особо выделить одну из важных особенностей программы, а именно еѐ адресность, предусматривающую реформирование каждого вуза страны с учетом пот- ребностей регионов. В частности, разработана и утверждена программа развития Ургенч- ского государственного университета на период в 2017‒2021 год, определяющая страте- гию и конкретные направления деятельности вуза на основе приоритетных задач поста- новления. Данной программой предусматривается повышение показателей квот приѐма по различным направлениям бакалавриата с нынешних 1730 мест до 2000 мест в год и спе- циальностей магистратуры с 27 мест до 58 мест в течение каждого из последующих пяти лет, начиная с 2017‒2018 учебного года. Таким образом, дополнительно будет подготов- лено более 1500 молодых специалистов для нужд различных сфер социально-экономичес- кого развития региона и значительно расширятся возможности продолжения непрерывно- го образования, а общее количество студентов вуза достигнет более 8500 с учетом опти- мального использования существующих мощностей учебных и учебно-лабораторных кор- пусов. Отрадно также отметить, что в программе предполагается открытие в УрГУ новых направлений образования, в частности, таких как, «Агрономия», «Защита растений и ка-

3

рантин», «Технологии и оборудование легкой промышленности», «Производство строи- тельных материалов, изделий и конструкций», «Организация малого бизнеса и частного предпринимательства (по отраслям)», «Археология». Это, несомненно, будет способство- вать насыщению рынка труда с учетом перспектив комплексного развития региона и ре- ализуемых территориальных и отраслевых программ. Кроме того, планируется начать подготовку магистров по специальностям «Хими- ческая технология силикатных и трудносплавных материалов», «Технология производст- ва и переработки пищевых продуктов», «Физика», «Альтернативная энергия и стабильная окружающая среда», «Математическая инженерия», «География», «Историография, ис- точниковедение и методы исторического исследования», «Археология», «Теория и исто- рия педагогики». Необходимо подчеркнуть, что в Ургенчском государственном универси- тете в рамках реализации проектов ECCUM и RENES по программе Эрасмус+уже ведется разработка учебных планов, учебных программ, учебников и образовательных ма- териалов в сотрудничестве с зарубежными вузами ‒ партнерами из стран Европейского Союза по но-вым специальностям магистратуры «Математическая инженерия» и «Альтер- нативная энергия и стабильная окружающая среда», что созвучно приоритетным задачам широкого внедрения в учебный процесс передового международного опыта. Особое внимание уделено совершенствованию педагогического мастерства и повы- шению профессионального уровня профессорско-преподавательского состава вузов. Пре- дполагается организация переподготовки и повышения квалификации преподавателей за рубежом, а также обучение выпускников вузов по программам PhD и магистратуры в ве- дущих институтах и университетах мира. Ежегодно около 350 зарубежных ученых и спе- циалистов будут привлечены к образовательному и научному процессу в отечественных вузах. В частности, в соответствии с адресной программой развития Ургенского государ- ственного университета более 40 студентов и преподавателей вуза будут направлены в университет Пиза (Италия) и Московский государственный университет имени М.В. Ломоносова (Россия), а также в другие ведущие мировые вузы и научные центры для участия в программах обучения в магистратуре, докторантуре, краткосрочных и долго- срочных курсах повышения квалификации и годичных стажировках. Учитывая факт осу- ществления в университете в настоящее время 9 международных образовательных проек- тов, можно смело утверждать, что дальнейшее расширение возможностей участия в меж- дународном академическом обмене окажет значительное влияние на повышение качества учебного процесса и укрепление научно-педагогического потенциала кафедр. При этом в программе должное внимание уделено также увеличению прогнозной численности препо- давателей, направляемых на курсы переподготовки и повышения квалификации при базо- вых вузах республики, которыми будут охвачены более 1300 педагогов в течение 2017‒ 2021 годов. Постановлением предусмотрено дальнейшее укрепление научно-педагогического потенциала профессорско-преподавательского состава кафедр, недостаточный уровень ко- торого является одной из серьѐзных проблем в нынешней деятельности вузов. Причем спектр открываемых возможностей очень широк – от обучения в докторантуре в базовых вузах республики до участия в программах PhD сроком от 1 до 3 лет в ведущих зарубеж- ных вузах и научных центрах. Так, например, в программе развития УрГУ запланирована подготовка более 200 научно-педагогических кадров на период с 2017 по 2021 годы, что в итоге приведет к увеличению уровня обеспеченности научно-педагогическими кадрами с ученой степенью до 60% к 2021 году. Одним из значимых направлений программы является модернизация учебно-ла- бораторной базы университета. В частности, предусмотрено выделение в течение 5 лет более 3 млрд. сумов на создание современных учебно-лабораторных комплексов по пи-

4

щевым технологиям, машиностроению, материаловедению, механике, технологиям хране- ния и первичной обработки сельскохозяйственной продукции, трудовому обучению и без- опасности жизнедеятельности и охране труда, защите в чрезвычайных ситуациях, что бу- дет способствовать кардинальному обновлению учебно-лабораторной базы факультетов, углублению интеграции образования и науки, вооружению студентов необходимыми для современного конкурентоспособного специалиста практическими знаниями, умениями и навыками. Согласно программе планируется выделение более 2,5 млрд. сумов на оснащение университета современными средствами информационно-коммуникационных технологий, в том числе переоснащение аудиторий, компьютерных классов и серверных помещений новыми компьютерами, проекторами и серверными устройствами, модернизацию вну- тренней компьютерной сети и обеспечение информационной безопасности путѐм обору- дования электронной идентификационной системы и установки сетевого беспроводного оборудования. Эти меры позволят значительно расширить доступ студентов, преподава- телей и молодых ученых к мировым образовательным ресурсам и электронным каталогам современной научной литературы. Таким образом, Программа комплексного развития системы высшего образования на период 2017‒2021 годы и, в частности, программа развития Ургенчского государствен- ного университета направлена на укрепление и модернизацию материально-технической базы, повышение научно-педагогического потенциала, совершенствование учебного про- цесса путем более широкого внедрения современных информационно-коммуникационных технологий и передового зарубежного образовательного опыта.

Санжар Давлетов (УрДУнинг маънавият ва маърифат ишлари бўйича проректори) ЗАМОНАВИЙ ГЛОБАЛ ТЕНДЕНЦИЯЛАР: ТАЪЛИМ СИФАТИ МЕНЕЖМЕНТИНИНГ ХОРИЖИЙ ТАЖРИБАЛАРИ

Маълумки, давлатнинг самарали тараққиѐти кўп жиҳатдан жамият танлаган узоқ муддатли ривожланиш стратегиясига боғлиқ. Жамиятнинг ривожланиши стратегияси бош устуворликларни ҳамда иқтисодий ва ижтимоий дастурларни амалга оширишнинг изчил- лигини аниқлаш, ҳокимиятнинг турли тармоқлари ва даражаларида хатти-ҳаракатларни мувофиқлаштириш, ресурслар ва кучларнинг оптимал тақсимланишига эришиш имконини берувчи омилдир. Бир томондан, бу инсонларни қарорлар қабул қилиш жараѐнига жалб қилиш, улар- нинг ижтиомий-сиѐсий фаоллигини оширишни назарда тутади. Иккинчи томондан, имко- ниятларни кенгайтириш инсон омили салоҳиятини, билими, кўникмалари, жисмоний ва ақлий қобилиятларини оширишни англатади. Инсоний капиталга сармоялар киритиш энг рентабелли, самарали бўлиб, иқтисодий ўсиш манбаи бўлаѐтгани умумэътироф этилмоқ- да. Бу борада таълим тизими ижтимоий ҳаѐтнинг муҳим соҳаси ҳисобланади. Айнан таълим жамиятнинг интеллектуал, маданий, маънавий ҳолатини шакллантиради. Таълим- нинг мазмун-моҳияти ва унинг йўналтирилганлигини таълим стандартлари ва дастурлар белгилаб беради. Бу борада Ўзбекистон Республикаси Президенти Ш.Мирзиѐев “Тажри- бали педагог ва мутахассисларни жалб этган ҳолда, ўқув режа ва дастурларни тубдан қай- та кўриб чиқиш зарур. Олдимизда ѐшларга тарбия бериш, психология ва бошқа турли со- ҳаларда кадрларни тайѐрлаш ва қайта тайѐрлаш бўйича мураккаб вазифалар турибди”,1 –

1 Танқидий таҳлил, қатъий тартиб-интизом ва шахсий жавобгарлик – ҳар бир раҳбар фаолиятининг кундалик қоидаси бўлиши керак. Ўзбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиѐевнинг мамлакатимизни 2016 йилда ижтимоий-иқтисодий ривожлантиришнинг асосий якунлари ва 2017 йилга мўлжалланган иқтисодий дастурнинг энг муҳим устувор йўналишларига бағишланган Вазирлар Маҳкамасининг кенгайтирилган маж- лисидаги маърузаси. “Халқ сўзи”, 2017 йил 15 январь.

5

дея таъкидлагани бежиз эмас. Дарҳақиқат, инсон, унинг ҳар томонлама камол топиши ва фаровонлиги, шахс ман- фаатларини рўѐбга чиқаришнинг шароитларини ва таъсирчан механизмларини яратиш, эскирган тафаккур ва ижтимоий хулқ-атворнинг андозаларини ўзгартириш республикада амалга оширилаѐтган ислоҳотларнинг асосий мақсади ва ҳаракатлантирувчи кучидир. Халқнинг бой интеллектуал мероси ва умумбашарий қадриятлари, замонавий маданият, иқтисодиѐт, фан, техника ва технологияларнинг ютуқлари асосида кадрлар тайѐрлашнинг мукаммал тизимини шакллантириш Ўзбекистон тараққиѐтининг муҳим шартидир. Таълим ва тарбияни уйғунлаштириш ҳамма даврларда ҳам долзарб масала бўлиб келган, яъни юқори илм эгаси бўла туриб, тарбия бўлмаса, ундан жамият наф кўрмайди, балки зарар ҳам кўради. Тарбияли шахсда илм бўлмаса, у яратувчанлик ишларини амалга оширишга қодир бўлмайди. Таълим-тарбия масаласининг бугунги кундаги долзарблиги биринчи Президентимиз И.А.Каримовнинг “Юксак маънавият – енгилмас куч” асарида келтирилган “Маънавиятни шакллантиришга бевосита таъсир қиладиган яна бир муҳим ҳаѐтий омил ‒ бу таълим-тарбия тизими билан чамбарчас боғлиқдир... Таълимни тарбия- дан, тарбияни эса таълимдан ажратиб бўлмайди ‒ бу шарқона қараш, шарқона ҳаѐт фалса- фаси,” деган фикрларда тўла намоѐн бўлади.1 Зеро, глобаллашув шароитида инсоният турмушида қатор ижтимоий ҳодисалар рўй бериб, барча мамлакатларда давлат бошқарув тузилмаларидан таълим технологиялари соҳасида тубдан ислоҳотлар олиб боришни талаб этмоқда. Таълим-тарбия соҳасига фан- техника, технология ютуқларининг жадал кириб келиши глобаллашув туфайлидир. Бу эса уларнинг иқтисодий ҳаѐти ривожига, халқлар турмуш даражасининг ортишига ижобий таъсир кўрсатмоқда. Шу тариқа, башариятнинг умумий интеллектуал салоҳияти юксали- шига ѐрдам бермоқда. Ҳозирги дунѐда барча мамлакатлар таълимнинг ролини давлатнинг ривожланиши- даги билимлар жамиятининг асосий компонентлари сифатида англайди. Бундан ташқари, таълим тармоғи ривожланган давлатлар иқтисодиѐтида етакчи ишлаб чиқариш тармоқла- ридан бирига айланиб бормоқда. Замонавий таълим жараѐни – бу талабаларга фақат би- лим бериш, уларда фикрлаш қобилиятини ривожлантириш, олинган билимлардан фойда- ланиш бўйича ўқув кўникмаларини шакллантиришдан иборат бўлмай, балки уларга би- лимларни мустақил қидириб топиш, ўзлаштириш шакллари, усуллари, воситаларини ўрга- тишдан ҳам иборат. Талабаларда ўз билимларни мустақил тўлдириб бориш, маълумотлар оқими ичидан кераклигини ажратиб олиш ва маълумотларни қайта ишлаш, таҳлил қилиш қобилиятларини шакллантириш, сифатли кадрлар тайѐрлаш жараѐнининг асосий йўна- лишларидан бири ҳисобланади. Замонавий таълим тизимидаги глобал тенденциялар қу- йидагилар билан характерланади: ‒ таълим тизимини демократлаштиришга интилиш, яъни мажбурий ўрта таълимни жорий этиш, таълим тизимининг барча босқичларида узлуксизлик ва узвийликни таъмин- лаш, таълим муассасалари мустақиллигини мустаҳкамлаш; ‒ аҳолининг барча қатламлари учун таълим олишга тенг имкониятлар яратиш; ‒ ижтимоий-иқтисодий тараққиѐтнинг таълим олдига янги вазифалар қўйиши; ‒ касб ўрганиш учун таълим олиш билан бирга келажакда ишлаш учун эмас, балки ўз шахсий эҳтиѐжи учун таълим олишнинг ривожланиб бориши. Маълумки, Болония тизимини татбиқ этиш натижасида Европанинг методология ва мезонлар бўйича ягона платформаси шакллана бошлади. 2001 йил сентябрда Европа уни- верситетлар ассоциациясининг “Олий таълимда сифатни назорат қилиш” ҳужжати ишлаб чиқилди. Унда олий таълимда сифатни таъминлаш ва назорат қилиш энг асосий вазифага айланган бўлиб, қуйидагиларга асосланади:

1 Каримов И.А. Юксак маънавият – енгилмас куч. Т., “Маънавият”, 2008, 60‒62-бетлар.

6

●ОТМлар ва сифатни баҳоловчи ташкилотлар, идоралар ўртасидаги ишонч ва ҳам- корлик. ●ОТМнинг тури (давлат ѐки хусусий), йўналиши, тузилиши, мақсади (таълим, тад- қиқот, касбга йўналтирилган)ни ҳисобга олиш. ●Анъаналар ва новаторлик ўртасидаги, академик йўналиш ва иқтисодий реаллик ўртасидаги мувозанатни инобатга олиш. ●Сифатни баҳолашда таълим берилиши, илмий тадқиқотчилик фаолияти, таълим менежментини ўрганиш. ●Талабаларнинг эҳтиѐжлари, уларга кўрсатилаѐтган хизматларни ўрганиш. Бу борада Европа давлатлари етакчи олий ўқув юртларида таълим сифатини яхши- лаш талабаларни учун жалб этишнинг илғор тажрибалари шаклланган. Масалан, Буюк Британияда таълим сифатини яхшилаш учун талабаларни жалб этишнинг энг муҳим йўна- лишлари қуйидагилар саналади:1 1. ОТМларнинг стратегик фаолияти учун маслаҳатчи сифатида талабалар назора- тини ташкил этиш ѐки талабалар орасидан вакилларни жалб этиш. 2. ОТМнинг аттестация жараѐнида талабаларни кенгроқ жалб этиш, уларни хулоса билан таништириш ва ҳамкорликда тегишли таклифлар, чора-тадбирлар режасини ишлаб чиқиш. 3. Талабалар миллий конференциясини ташкил этиш ва иштирокчилар сифатида та- лабалар, уларнинг вакиллари, ўқитувчилар ва иш берувчи ташкилот вакилларини таклиф этиш. 4. Талабаларга тадқиқот ўтказишни топшириш. 5. Миллий талабалар уюшмасининг ҳамкорликда ишлашини ташкил этиш, қўшма лойиҳаларни молиялаштириш. 6. Сифат кодексига асосланган ҳолда, мамлакат бўйлаб кутилаѐтган натижалар бў- йича таклифлар ишлаб чиқиш ва ўз-ўзини баҳолаш тадбирларини ташкил этиш. 7. Миллий спорт ва маданий тадбирларда талабаларнинг фаол иштирок этишини таъминлаш ва бошқалар. Шу ўринда, Буюк Британиянинг Шеффильд университетининг талабалар ташкило- ти мисолида таълим сифатини оширишда талабаларни жалб этиш тажрибаларига эътибор қаратилса,2 Шеффильд университети талабалар уюшмаси талабаларга кўрсатилаѐтган таъ- лимни такомиллаштириш шиори остида ҳамда талабалар вакили сифатида уларнинг эҳти- ѐжи ва талабларидан келиб чиқиб, керакли хизматлар ва тадбирларни ташкиллаштириши кузатилади. Шунингдек, уюшма ҳар бир аъзосини жамоа ишларида фаол бўлишга ундай- ди. Шеффильд университетининг талабалар уюшмаси университетдаги асосий талаба- лар ташкилоти ҳисобланади. Уюшмани сайлов орқали танлаб олинган 8 нафар талабадан иборат гуруҳ бошқаради. Уюшма ўз айланма маблағига эга бўлиб, бу маблағлар 270 нафар талаба хизматла- ри, 4 та уюшмага тегишли клублар, овқат, ичимлик, концелярия маҳсулотлари ва кийим- кечак савдоси, талабаларнинг саноат билан бевосита боғланган ҳолда амалиѐтни, тадқиқот ишларини ташкил этиши ва бошқа хизматлар орқали тўпланади. Талабалар уюшмаси битирувчи талабаларнинг тўлов пулларини тўлашда кўмак- лашиш, омма орқали келадиган ҳомийликни кучайтириш билан биргаликда талабалар- нинг ижтимоий манфаатлари камайтирилишининг олдини олишга қаратилган фаолиятни юритади. Уюшма, шунингдек, атроф-муҳитни қўриқлаш, табиатни сақлаш тарафдори бў- либ, қатор ташаббусларни илгари суради. Жумладан, ўз аъзоларини табиатни асраш, иқ-

1 European Association for Quality Assurance in Higher Education (ENQA). Стандарты и рекомендации для га- рантии качества высшего образования в европейском пространстве. 2 Шеффильд университети вебсайти материаллари (www.sheffield.ac.uk). 7

лим ўзгариши, глобал исиш, атроф-муҳит кодекси билан боғлиқ билимларини ошириб бо- ради, табиат манбаларининг исрофгарчилигига қарши курашади. Уюшма кераксиз тарзда сувни баклашкаларда сотилишига, ортиқча қоғознинг сарф бўлишига йўл қўймасликка 2011 ва 2012 йилларда референдум ўтказиш орқали эришган. Шеффильд талабалар уюшмасининг 300 га яқин жамият ва клублари мавжуд ва уларнинг барчаси “Тадбирлар ва спорт зонаси” тадбирлари доирасида хизмат кўрсатади. Уюшманинг барча нашр ва ахборот намойишлари Forge Media бренди орқали фао- лият юритади. Forge Press газетаси ҳар икки ҳафтада, бирлашманинг Forge Radio радиоси эса семестр давомида доимий намойиш этиб боради, шунингдек, интернет тармоғи орқа- ли ҳам тингловчиларга етказилади. Forge TV – бирлашманинг энг янги ташкил этилган оммавий ахборот хизмати бўлиб, университетнинг турли жойларидан узатилиши мумкин. Тўртинчи гуруҳ эса ForgeToday.com. вебсайтини бошқаради. Шунингдек, уюшма томони- дан хотин-қизлар газетаси ҳам йилда уч марта нашр этилади ва университетнинг ўзида бе- пул тарқатилади. Юқоридагиларга асосланган ҳолда, олий таълим тизимида талабалар фаоллигини оширишга йўналтирилган тадбирларнинг муҳим мезонлари сифатида қуйидагиларни кўр- сатиш жоиз: 1. Биргаликда, ҳамкорликда (ўз гуруҳдошлари ва бошқа гуруҳдагилар билан, ўқи- тувчилар билан, илмий раҳбари билан) таълим олишни йўлга қўйиш имконияти: ҳамкор- ликда изланиш ва тадқиқот ишларини олиб бориш, тадбирлар ташкил этиш, тренинглар уюштириш. 2. Дарсдаги таълимни дарсдан ташқаридаги таълим олиш билан боғлаш имконияти: тўгараклар, конференциялар, фан бўйича беллашувлар ва олимпиадалар. 3. Трансферабл, яъни XXI аср кўникмаларни ривожлантиришга йўналтирилган им- кониятлар: муаммолар ечими устида ишлаш, жамоа билан ишлаш, мулоқот кўникмалари, тадқиқотчилик кўникмалари (лойиҳалар устида ишлаш орқали), омма олдида гапира олиш (презентациялар қилиш), танқидий фикрлаш, интернет ва бошқа маълумотлар воситаси- дан тўғри фойдалана олиш, интеллектуал салоҳиятни ривожлантириш, таҳлил қилиш, ку- затув олиб бориш, таққослаш, танлаш, ижодийлик/креативлик, англашилмовчиликларнинг олдини олиш, фикр алмашиш (ўз нуқтаи назарини бошқаларнинг фикрларини ҳам ҳурмат қилган ҳолда илгари суриш), вақтни режалаштириш, ишни режалаштира олиш ва уни бошқариш, ҳисобот тайѐрлай олиш (оғзаки ва ѐзма) ва ҳ.к. Хулоса сифатида таъкидлаш жоиз, мамлакатимизда олиб борилаѐтган ислоҳотлар самарасини яна-да ошириш, давлат ва жамиятнинг ҳар томонлама ва жадал ривожланиши учун шарт-шароитлар яратиш, мамлакатимизни модернизация қилиш ҳамда ҳаѐтнинг бар- ча соҳаларини либераллаштириш бўйича устувор йўналишларни амалга ошириш мақсади- да ишлаб чиқилган 2017‒2021 йилларда Ўзбекистон Республикасини ривожлантириш- нинг бешта устувор йўналиши бўйича Ҳаракатлар стратегиясида “Ижтимоий соҳани ри- вожлантириш” деб номланган тўртинчи йўналиш доирасида мактабгача таълим муассаса- ларининг қулайлигини таъминлаш, умумий ўрта таълим, ўрта махсус ва олий таълим си- фатини яхшилаш ҳамда уларни ривожлантириш чора-тадбирларини амалга ошириш на- зарда тутилган. Хусусан, таълим ва ўқитиш сифатини баҳолашнинг халқаро стандартлари- ни жорий этиш асосида олий таълим муассасалари фаолиятининг сифати ҳамда самара- дорлигини ошириш муҳим вазифа сифатида белгиланган бўлиб, бу борада замонавий ѐн- дашувлар асосидаги илғор хорижий тажрибаларни таҳлил қилиш таълим сифати менеж- ментида муҳим аҳамият касб этади.

8

MATEMATIKA

Moxira Vaisovа, Sabirjon Xaytbayev (UrDU) POLIDOIRADA PLURISUBGARMONIK FUNKSIYALAR SINFI UCHUN DIRIXLE MASALASINING BITTA YECHIMI HAQIDA

Annotatsiya. Ushbu maqolada polidoirada Dirixle masalasi berilgan chegaraviy funksi- ya soha chegarasining biror kichik atrofiga plurisubgarmonik davom qildirilgan shartda ye- chimga ega ekanligi kо„rsatilgan. Аннотация. В данной статье показана разрешимость задачи Дирихле в классе плюрисубгармонических функций на поликруге при условии плюрисубгармоническом про- должении заданной граничной функции на окрестность границы поликруга. Annotation. In this article solvability of the Dirichlet problem was proved in the class of plu-risubharmonic functions on polydisc with extension conditions of boundary functions into the neighborhood of boundary of the polydisc. Kalit sо„zlar: subgarmonik funksiya, plurisubgarmonik funksiya, maksimal funksiya, Di- rixle masalasi, psevdoqavariq soha, qat‟iy psevdoqavariq soha, kuchli psevdoqavariq soha. Ключевые слова: субгармоническая функция, плюрисубгармоническая функция, максимальная функция, задача Дирихле, псевдовыпуклая область, строго псевдовыпуклая область, сильно псевдовыпуклая область. Key words: subharmonic function, plurisubharmonic function, maximal function, the Di- richlet problem, pseudoconvex domain, straightly pseudoconvex domain, strongly pseudoconvex domain.

Ma‟lumki, klassik Dirixle masalasi ‒ bu chegaralangan D  n sohaning chegarasida ()()CD funksiya berilgan holda, D da garmonik va D da uzluksiz u( z ) h ( D ) C ( D ): u |D  funksiyani topish masalasidir. Dirixle masalasi fizikaviy ma- salalarni yechish jarayonida yuzaga kelgan bо„lib, tekislikdagi Dirixle masalasi eng kо„p tatbiq- qa ega hisoblanadi. Klassik holda subgarmonik funksiyalar sinfida Dirixle masalasi istalgan re- gular sohalar uchun yechimga ega. Xususan, soha chegarasi silliq bо„lgan holda bu masala yago- na yechimga ega. Ixtiyoriy chegaralangan soha uchun Dirixle masalasi klassik yechimining mavjudligi ha- qidagi masala qaralganda, asosan, shar uchun Dirixle masalasining yechilishi va maksimum prin- spiga asoslangan subgarmonik funksiyalarning Perron usulidan keng foydalaniladi.1 Plurisub- garmonik funksiyalar sinfida bu masala qo„shimcha talablar asosida yechiladi. n da plyurisubgarmonik funksiyalar sinfida Dirixle masalasi quyidagicha ifodalanadi: D n soha chegarasi D da berilgan CD() funksiya uchun uD*( ) ( ), chegaraviy qiymatli shunday u Psh() D funksiyani topish kerakki, u bu shartni qanoatlan- tiruvchi funksiyalar orasida ekstremal, ya‟ni boshqa istalgan v Psh( D ), v ( ) D funksiya uchun D da v()() z u z tengsizlikni qanoatlantirsin.

1 Дж.Уeрмер. Теория потенциала. М., “Мир”, 1980; У.Хейман, П.Кеннеди. Субгармонические функции. М., “Мир”, 1980.

9

1959-yilda H.J.Bremerman1 Perron usuli yordamida bu masala D n qat‟iy psev- doqavariq soha bo„lganida bu masala yechimga ega bo„lishini, 1968-yilda J.L.Walsh2 bu ye- chimning D da uzluksizligini ko„rsatgan. 1976-yilda E.Bedford va B.A.Taylorlar3 qat‟iy psev- doqavariq sohada CD() funksiya uchun umumlashgan Dirixle masalasi yagona

u C() D yechimga ega. Bu yechim da (ddcn u ) 0 tenglamani qanoatlantirishini isbotlaganlar. Agar qaralayotgan soha qat‟iy psevdoqavariq bo„lmasa, u holda funksiyaga qo„shim- cha shartlar qo„yish kerak bo„ladi. Masalan, U n birlik polidoirada quyidagi Dirixle ma- salasi (ddcn u ) 0, u (),() C () U , (1) U u Psh() U funksiya limu ( z ) ( ), U shartni qanoatlantirgan holda yago- z, z U na uzluksiz yechimga ega bo„ladi.4 B.Abdullayev ishida hozirda jadal tadqiq qilinayotgan m  subgarmonik va kuchsiz m subgarmonik funksiyalar sinfida Dirixle masalasi ayrim shartlar ostida yechimga egaligi o„rganilgan.5 Keyingi yillarda polidoirada Dirixle masalasi chegaraviy funksiya qiymatlari butun chegarada emas, balki faqat polidoira ostovida berilgan holatda ham yechimga ega bo„lishi ko„rsatilgan.6 Mazkur maqolada esa polidoirada Dirixle masalasi berilgan chegaraviy funksiya soha chegarasining biror kichik atrofiga plurisubgarmonik davom qildirilgan shartda yechimga ega bo„lishini ko„rsatamiz. Birlik polidoira U  n da Monj-Amper tenglamasi uchun quyidagi Dirixle masalasini qaraymiz: cn (dd u ) 0, u |U  ( ),  U. Bu yerda z Psh G CG() bo„lib, GOU, O esa U ning yetarlicha ki- chik atrofini bildiradi. Teorema. U n birlik polidoira va , bu yerda O  ning yetarli- cha kichik atrofi bo„lib, bo„lsin. U holda ixtiyoriy C U uchun (1) Dirixle masalasi yagona u Psh()() U C U yechimga ega bo„ladi. Isbot. Odatdagidek, bu masala yechimini Perron usuli yordamida izlaymiz. Quyidagi A(,U )   Psh ( U )  C ( U ),  ( z )   (  ) sinfni qaraymiz va  U  z sup{  z : A (  ,U )}

1 H.J.Bremerman. On a generalized Dirichlet problem for plurisubharmonic functions and pseudoconvex domains. Characterization of Silov boundaries. Trans. Amer. Math. Soc., 91:2, 1959, 246‒276. 2 J.LWalsh. Continuity of envelopes of plurisubharmonic functions. J.Math. and Mech., 1968, 18, 143‒148. 3 E.Bedford, B.A.Taylor. The Dirichlet problem for a complex Monge-Ampere equations. Invent. Math., 37:1, 1976, 1‒44. 4 А.Садуллаев. Задача Дирихле в поликруге для уравнения Монжа-Ампера. ДАН СССР, 1982. 5 Б.Абдуллаев. О задаче Дирихле для m-sh функций. Доклады АНРУз., 2013, №4, 8‒10. 6 М.Ваисова, Р.Шарипов, Н.Камолов. Плюрисубгармоник функциялар учун полидоирада Дирихле масаласи. “Илм сарчашмалари”, Урганч, 2015, №12, 17‒21-бетлар.

10

* deb olamiz. U holda  regularizatsiya U da maksimal funksiyani ifodalaydi, ya‟ni c * n * * (dd  ) 0 bo„ladi. Endi  funksiya  |U  chegaraviy shartni qanoatlantirishini ko„r-satamiz. Birinchi tomondan, lim* (z)   (  ),   U z, zU ekanini ko„rsatish uchun * z ni F 0 Laplas tenglamasining yechimi, ya‟ni U da gar- monik va F |U  shartni qanoatlantiruvchi F()()() z sh U C U funksiya bilan taqqos- laymiz. Regular U soha uchun Dirixle masalasining bunday yechimi mavjud. Fz  funksiya

U da subgarmonik va v |U  shartni qanoatlantiruvchi v subgarmonik funksiyalarning yu- qoridan egiluvchisi sifatida F()() z * z shartni qanoatlantiradi. Bundan lim* (z)   (  ),   U z, zU kelib chiqadi. Ikkinchi tomondan, U psevdoqavariq soha bo„lgani uchun uni shunday qat‟iy psevdo- qavariq sohalar bilan qoplash mumkinki, bunda  GGGU  ,  12 j

2 2 2 1 bo„ladi. Xususan, (z ) ln (1 z12 )(1 z )...(1 zn ) deb olsak, Gzj () j bo„lib, ular qat‟iy psevdoqavariq sohalar bo„ladi.

Shartga ko„ra, shunday jN0  topiladiki, bunda jj 0 lar uchun GG  j bo„ladi va

()()()z Psh G C G ekanligidan foydalanib, ( ), U ga intiluvchi

j ()z ketma-ketlikni tuzib olamiz. So„ngra jj 0 bo„lganida, G j sohalar uchun Gj quyidagi

A(,)jG j uz ()  PshG () j  CG (),() j uz  j  Gj  sinflarni tuzamiz va wjsup{ u ( z ) : uA ( j , G j )} deb olamiz. U holda qat‟iy psevdo- * qavariq sohalar uchun Dirixle masalasi yechimga egaligidan Psh()() G C G j bo„lib, j j

* * * limjj (z )  bo„ladi. Shu bilan birga, j (z ) max  (  ) , ya‟ni {}wj ketma-ketlik zG  j U ** monoton o„suvchi va yuqoridan lokal tekis chegaralangan. Demak, lim j 0 mavjud va j * * Psh() U CU(), lim0 (z )  (  ) ekan. 0 zU  0 0 0 Endi ixtiyoriy chegaraviy ('  , n )  U nuqtani tayinlaymiz va umumiylikka xilof 0 qilmagan holda n 1 deb olamiz hamda * v z 0 ',1 z  cRe zn  1   , c 0,   0 (2)

11 funksiyani tuzamiz. Bu funksiya yetarlicha katta c larda A,U  sinfga tegishli bo„ladi. Bun- dan tashqari, limvz   0  . z 0 , z U   Bunga ko„ra,  ning ixtiyoriyligi uchun lim* z   (  0 ) o„rinli bo„ladi.  0 z 0 , z U ning ixtiyoriyligidan lim* z   (  ) z tenglik kelib chiqadi. * ning uzluksizligi J.L.Walshning natijasidan kelib chiqadi. Endi yago- naligini isbotlaymiz. Faraz qilaylik, vz() funksiya

c n * dd v 0, v |U  | U umumlashgan Dirixle masalasining * dan boshqa yechimi bo„lsin. U holda vz  funksiya U da maksimal bo„ladi. Bunga ko„ra, U da ()()zz* tengsizlik o„rinli. Lekin * ham da maksimal, ya‟ni *  v . Demak, *()()zzekan. Bu esa qilgan farazimizga zid.

Rasulbek Sharipov, Moxira Vaisovа (UrDU) MAPLE DASTURIDAN FOYDALANIB, KOMPLEKS SONLAR USTIDA AMALLARNI BAJARISH

Annotatsiya. Maqolada kompleks sonlar ustida amallarni bajarishda Maple dasturidan foydalanishning ahamiyatli tomonlari tahlil qilingan. Аннотация. В данной статье проанализирована важность использования программы Maple для выполнения операций над комплексными числами. Annotation. In this article the analysisgoes on the importance of using Maple to perform operations on complex numbers. Kalit so„zlar: kompleks son, kompleks sonning ko„rinishi, kompleks sonlar yig„indisi, kompleks sonning moduli, kompleks sonning argumenti. Ключевые слова: комплексное число, форма комплексного числа, сложение комплексных чисел, модуль комплексного числа, аргумент комплексного числа. Key words: complex number, form of a complex number, addition of complex numbers, absolute value of a complex number, argument of a complex number.

Fan sohasining har qanday ishlanmasi, loyihasi va ishlab chiqarish tarmog„i murakkab matematik hisoblashlarsiz amalga oshirilmaydi. Bunday hisoblashlarni yengillashtirish maqsadi- da ko„plab universal integratsiyalashgan tizimlar, ya‟ni amaliy dasturlar paketi yaratilgan. Ama- liy dasturlar paketi deganda ma‟lum bir sohaga tegishli masalalarni yechish imkonini beruvchi, bir-biri bilan o„zaro bog„langan amaliy dasturlar majmuasi tushuniladi. Amaliy dasturlar paketi- ga berilgan ushbu ta‟rif amaliy va tizimli dasturlardan birgalikda foydalanish orqali hisoblash mashinalarining amaliy darajasini oshirishga qaratilgan dasturiy ishlanmalarning keng doirasini o„z ichiga oladi. Hozirgi vaqtda ko„plab matematik paketlar yaratilgan va ulardan keng foydalanilmoqda. Ulardan eng ko„p tarqalganlari – bu Maple, Matlab, MathCAD, Mathematika paketlari hisobla- nadi. Bu paketlar ko„p funksionalli paketlar hisoblanadi. Bugungi kunda matematik paketlarning o„quv jarayonidagi o„rni va roli ancha sezilarli va samaraliroqdir. Talabalarda matematik paket- lardan foydalanish ko„nikmalari va malakalarini shakllantirish informatika fanining asosiy kom-

12 ponentalaridan biridir. Murakkab matematik masalalarni yechishni osonlashtirish orqali matema- tikani o„rganishga qiziqarli va juda oddiy jarayonga aylantiradi. Matematik paketlardan o„quv jarayonida foydalanish matematik va texnik ta‟limning fun- damentalligini oshirishni ta‟minlaydi. Talabalarni nazariy bilimlarini amaliyotga qo„llash mala- kalarini oshiradi. Birinchidan, talabalarning qaysi mutaxassisliklarni egallashlari aniq. Ular tanlagan muta- xassisliklar aniq masalalarni yechishda kompyuter texnologiyalaridan foydalanishni taqozo qila- di. Bu esa ularni zamonaviy axborot texnologiyalari vositalari bilan ishlashni qanchalik o„zlash- tirganligiga bog„liq bo„ladi. O„quv jarayonida amaliy dasturlar vositasi bilan bevosita muloqot qilish jarayonida tala- balar kompyuter texnologiyalari masalalarni yechish vositasi ekanligini ko„radi va anglab yetadi. Ikkinchidan, talabalarda zamonaviy axborot texnologiyalari va ularning dasturiy vositala- riga bo„lgan qiziqishi ancha yuqoridir. Bu talabalar nafaqat matematika bo„yicha, balki informa- tika fani bo„yicha ham yetarli chuqur bilimga ega bo„ladilar va yuqori professional darajada ya- ratilgan dasturlar ularni o„ziga jalb etadi hamda ular yangi informatsion texnologiyalarning yana bir muhim imkoniyatini ko„radilar. Maple – simvolli va sonli hisoblarni tez va samarali bajarish uchun mo„ljallangan hamda elektron hujjatlarni tayyorlash va grafik vizuallashtirish vositalariga ega bo„lgan kompyuter ma- tematikasining yetakchi tizimlaridan biri. Bu dasturni o„rganishdan maqsad talabalarning mustaqil o„zlashtirishini tashkil etish, ularga matematik fanlarga oid masalalarni matematik paket Maple dasturi yordamida bajarish usullarini o„rgatish, Maple dasturi imkoniyatlarini ochib berish, darslarni o„tishda kompyuter texnologiyalaridan foydalanishni o„rgatish, shu bilan birga, talabalarning bu sohadagi qiziqish- larini oshirish, yechilgan misollarni Maple dasturlari yordamida tekshirish va o„zlari mustaqil ishlashni o„rgatishdir. Maple dasturida i mavhum birlik I simvoli bilan yoziladi, shuning uchun x iy kom- pleks son dasturga x+y*I ko„rinishida kiritiladi. Masalan, > z[1]=-4-3*I; z[2]=-1+2*I; z1 = -4 - 3 I

z2 = -1 + 2 I

Kompleks son (kompleks o„zgaruvchili funksiya) haqiqiy Rez va mavhum Im(z ) qismlardan tashkil topgan, shunga ko„ra, > Rez[1]:=Re(z[1]); Imz[1]:=Im(z[1]); Rez1 := -4

Imz1 := -3

Kompleks sonning qo„shmasi quyidagicha kiritiladi conjugate (z): > conjugate(2+3*I); 2 - 3 I

Kompleks sonlar ustida arifmetik amallarni bajarish quyidagi misollarda berilgan: 1. Kompleks sonlarni qo„shish va ayirish: > (2+3*I)+(4+2*I); 6 + 5 I

> (2+3*I)-(4+2*I); -2 + I

2. Kompleks sonlarni ko„paytirish va bo„lish:

13

> (2+3*I)*(4+2*I); 2 + 16 I

> (2+3*I)/(4+2*I); 7 2 + I 10 5

Maple dasturida kompleks sonni kompleks tekislikda tasvirlash uchun plots paketining complexplot funksiyasidan foydalaniladi. Buning uchun kompleks sonni kvadratik qavs ichida yozish > z:=[1+2*I]; va keyin complexplot[plots]funksiyasi yordamida kompleks tekislikda nuqtani yasash zarur (1- chizma). > complexplot[plots](z,x=-2..2,style=point, symbolsize=14);

1-chizma. Bir vaqtning o„zida bir nechta kompleks sonni ham tasvirlash mumkin. > z1:=[2+3*I,-2+2*I,1-I]; z1 := [2 + 3 I, -2 + 2 I, 1 - I]

> complexplot(z1,x=-2..4,style=point, symbolsize=14).

2-chizma. Kompleks sonning moduli abs(z) funksiyasi yordamida aniqlanadi, masalan, > abs(sqrt(3)+2*I); 7

14

Kompleks sonning argumenti argument(z) funksiyasi yordamida aniqlanadi, masalan, > argument(sqrt(3)+I); 1  . 6 Eslatma. Maple dasturida kompleks son argumentining qiymati (,) oraliqda olinadi. Endi kompleks sonlar ustida amallarni bajarishga doir bir necha misollarni analitik va Maple dasturida yechilish uslublarini ko„rib chiqamiz. (1ii )(1 2 ) 1-misol. ni hisoblang. 1 i Yechish. (1i )(1 2 i ) (3 i )(1 i ) (3 i )(1 i ) 42i 2 i . 1i (1 i )(1 i )122i 2 Maple dasturida yechilishi: > (1+I)*(1-2*I)/(1-I); 2 + I

(1ii )(1 2 ) Javob: 2 i 1 i 1 i 2-misol. kompleks sonning trigonometrik ko„rinishini toping. 1 i 1 i Yechish. Oldin kompleks sonning haqiqiy va mavhum qismlarini topamiz: 1 i 1i (1 i )(1 i ) 1 i i i2 2 i i 1i (1 i )(1 i )122i 2 xRe z 0, y Im z 1, u holda kompleks son mavhum o„qning musbat y yo„nalishida yotadi va argz arctg dan argz arctg ( ) ga ega bo„lamiz. x 2 Moduli ri 022 1 1 ga teng.

Binobarin, iicos sin . 22 Maple dasturida yechilishi: > abs((1+I)/(1-I))*('cos'(argument((1+I)/(1-I)))+I*'sin'(argument((1+I)/(1-I)))); 11    cos  I sin   22    1 i Javob: cosi sin 1i 2 2 13 3-misol. i kompleks sonning trigonometrik formasini toping. 22

15

13 Yechish. xRe z , y Im z , bu holda kompleks son to„rtinchi 22 y chorakda yotadi va argz arctg 2 dan x 5 arctg( 3) 2 arctg 3 2 2 33 ni hosil qilamiz. Kompleks sonning moduli 2 2 1 3 1 3 1 3 ri 11 2 2 2 2 4 4 1 3 5 5 ga teng. Demak, iicos sin . 2 2 3 3 Maple dasturida yechilishi: > abs(1/2-(sqrt(3)/2)*I)*('cos'(argument(1/2-(sqrt(3)/2)*I)) +I*'sin'(argument(1/2- (sqrt(3)/2)*I))); 11    cos  I sin    33    1 3 5 5 Javob: iicos sin 2 2 3 3 4-misol. 3 22i ni hisoblang. Yechish. 22i kompleks sonning moduli r ( 2)22 2 4 4 8 2 2 va argumenti y 23 arctg arctg x 2 4 4 ga teng. Muavr formulasiga ko„ra, 33 22kk 3 2 2 cos44ik sin , 0,1,2 . 33

U holda

k 0 da w2 cos i sin 1 i , 1 44

16

k 1da 33 2211 11 w2 cos44 i sin 2 cos i sin 2 3 3 12 12

3 1 3 1 i 22 k 2da 33 4419 19 w2 cos44 i sin 2 cos i sin 3 3 3 12 12

3 1 3 1 i . 22 Maple dasturida yechilishi: > solve(z^3=-2+2*I); 1 1  3 3  1 1  3 3 1IIIII ,      ,       2 2  2 2  2 2  2 2 3 1 3 1 Javob: wi1 , wi, 1 2 22 3 1 3 1 wi 3 22 3 5-misol. 13i ni hisoblang.

Yechish. 13i kompleks sonning moduli 2 ga, argumenti ga teng. Muavr 3 formulasiga ko„ra 1ii 3 2 cos sin 33 3 1i 3 23 cos 3 i sin 3 8 cos i sin 8( 1 i 0) 8 33 Maple dasturida yechilishi: > evalc((1+sqrt(3)*I)^3); -8

Javob: -8. Yuqoridagi misollardan ko„rinadiki, Maple dasturi mustaqil bajarilgan topshiriqlarni na- zorat qilishda, geometrik tasavvurlarni oshirishda juda qulay. Ushbu matematik paketdan o„quv jarayonida foydalanish matematik va texnik ta‟limning fundamentalligini oshirishni ta‟minlaydi. Talabalarning nazariy bilimlarini amaliyotda qo„llash malakalarini oshiradi.

17

Mustaqil yechish uchun misollar: 1. Ifodani hisoblang. 1 2i 1 23i a) ; b) . 1 2ii 2 (1 2ii )(3 ) 2. Kompleks sonlarning trigonometrik shaklini toping. 13 1 i a) i ; b) . 22 1 i 3. Hisoblang. a) 34i ; b) 6 8 . 4. Hisoblang. 10 3 a) 1 i ; b) 43i .

Foydalanilgan adabiyotlar: 1. Аладьев В.З. Системы компьютерной математики: MAPLE: искусство програм- мирования. М., Лаборатория базовых знаний, 2006, 792 с. 2. Аладьев В.З., Бойко В.К., Ровба Е.А. Программирование и разработка приложе- ний в Maple. Грод-но, Таллин, 2007, 458 с. 3. Клочка Т.В., Парфенава Н.Д. Решение задач комплексного анализа средст- вами Maple. Учебно-методическое пособие, ХНУ имени В.Н.Каразина, 2009, 68 с. 4. Садуллаeв А., Худoйбeрганoв Г., Мансурoв Х., Вoрисoв А., Туйчиeв Т. Матeма- тик анализ курсидан мисoл ва масалалар тўплами (кoмплeкс анализ). 3-қисм, “Ўзбeкис- тoн”, 2000.

18

BIOMEXANIKA

Kуролбой Наврузов (УрГУ), Cухроб Ражабов (СамГУ), Зоҳид Шукуров (СамИЭС) ИМПЕНДАНСНЫЙ МЕТОД ОПРЕДЕЛЕНИЯ ГИДРАВЛИЧЕСКОГО СОПРОТИВЛЕНИЯ В КРУПНЫХ АРТЕРИАЛЬНЫХ СОСУДАХ С ПРОНИЦАЕМЫМИ СТЕНКАМИ

Аннотация. Мақолада деворлари ўтказувчан томирларда қоннинг стационар оқи- ми масаласи қаралади. Чунки артериал томирларнинг асосий қисмидан тарқалувчи кичик томирланинг таъсирини, томир деворлари ўтказучан деб, ўтказувчанлик коэффициенти- ни эквиволент юзаларнинг нисбати сифатида математик моделлаштириш мумкин. Ар- териал томирлардаги гидравлик қаршиликларни аниқлашнинг импеданис методи қарал- ган бўлиб, бунда қоннинг оқими стационар, ньютон суюқлиги қонунига бўйсунувчи деб қа- ралади. Масалани ечиш натижасида гидродинамик параметрлар учун формулалар кел- тирилган. Бу формулалар ѐрдамида тезликларни, суюқлик сарфини ва босим градиентини аниқлаш мумкин. Мақолада импеданс усулида гидравлик қаршилик учун формула аниқ- ланган бўлиб, гидравлик қаршилик ўтказучанлик коэффициентига сезиларли даражада боғланган. Ўтказувчанлик коэффициенти ошиши билан гидравлик қаршиликнинг камайи- ши кузатилади. Аннотация. В статье рассматривается стационарное течение крови в сосудах с проницаемыми стенками. Отток крови в ветвях, отходящих от основного артериаль- ного ствола, можно приближенно математически моделировать введением эквивалент- ного коэффициента проницаемости стенки. Для определения гидравлического сопротив- ления в артериальном сосуде кровь считается ньютоновской вязкой жидкостью, а тече- ние стационарным. Следует отметить, что кроме волновых потоков в артериальном со- суде, целесообразно изучить стационарное течение крови в сосуде с проницаемыми стен- ками. Однако этот случай не следует из решения для волновых потоков предельным пере- ходом при   0. Поэтому в данной статье рассматривается стационарная задача в отдельной постановке. При решении задач получены формулы для определения соответ- ствующих гидродинамических параметров, таких как скорости, расход жидкости и гра- диента давления. Импедансным методом определено гидравлическое сопротивление. При стационарном потоке гидравлическое сопротивление в проницаемом сосуде существен- но зависит от коэффициента проницаемости: с увеличением этого коэффициента он уменьшается. Annotation. In the article the task of stationary flow of blood through conductive walled vessels were considered. Because, it is possible to mathematically model the effect of little vessels spreading from the main part of arterial vessels considering the conductivity‟s coefficient of vessels as the ratio of equivalent surfaces. Besides, the method “impedans” was considered which is used to identify hydraulic resistances in the arterial vessels and from this view point it is considered that the flow of blood obeys the law of Newton‟s liquid. At the result of solving the task some formulas were offered for hydrodynamic parameters. With the help of these formulas it is possible to identify the speed, the spent liquid and the pressure gradient. In the article, a formula was identified for hydraulic resistance by “impadens” method and it is noticeably related to the conductivity coefficient of the hydraulic resistance. It was observed that the more increases the conductivity coefficient, the less decreases the hydraulic resistance. Калит сўзлар: cтационар оқим, қон, артериал томир, математик моделлашти- риш, гидравлик қаршилик, босим. Ключевые слова: стационарное течение, кровь, артериальный сосуд, математи- ческое моделирование, гидравлическое сопротивление, давление.

19

Key words: stationar blow, blood, arterial vessel, mathematically modeling, hydraulic resistance, pressure.

В работе рассмотрена постановка задачи пульсирующего течения крови в артери- альном русле, где отток крови математически моделируется в виде проницаемой стенки сосудов.1 Следует отметить, что кроме волновых потоков, целесообразно изучить стацио- нарное течение крови в сосуде с проницаемыми стенками. Однако этот случай не следует из решения для волновых потоков предельным переходом при   0, поэтому стационарную задачу следует рассматривать в отдельной постановке. При стационарном течении жидкости имеют место соотношения v v x r ux ur  0  0   0 t t t t Учитывая их, из (1), (2), (3) получаем систему уравнений 1 p   2v 1 v  2v    x  x  x ,  2 2  (1)  x  r r r x  1 p 2v 1 v 1 2v  ( r  r  v  r )  r r 2 r r r 2 r x2

vr 1 vx  vr   0 r r x и граничные условия R  vr  p  pc  , v  0 r  R  x v x  0 vr  0 r  0 r p  p Q  Q x  0 0, 0 (2) Из системы (1), сделав некоторые выкладки, найдем уравнение для давления:  2 p 1 p  2 p    0 (3) r 2 r r x2 согласно которому в стационарном потоке распределение давления подчиняется уравнению Лапласа. Решение (3) ищем в виде

p  p1 rexpi nx  p2 rexp i n x. (4) Эта методика следует из общего решения [3] при условии, что   0. В этом случае комплексный аргумент преобразуется к действительному, т.е.

1 Наврузов К., Хакбердиев Ж. Б. Динамика неньютоновских жидкостей. Ташкент, “Фан”, 2000, c. 246; Педли Т. Гидродинамика крупных кровеносных сосудов. М., “Мир”, 1983, c. 400; Наврузов К.Н. Импедансный ме- тод определения гидравлического сопротивления в артериальных сосудах (постановка задачи). ”Илм сарчашмалари”, УрДУ, 2016, 3-сон. 20

      p  p1 rexp x  p2 rexp x.  R   R  (5) здесь все функции действительные. Поэтому в стационарной задаче не возникает необходимости комплексного решения. Подстановка (5) в (3) приводит к уравнению Бесслея 2 2 d p1,2 1 dp1,2  2   2 p1,2  0 (6) dr r dr R Его фундаментальные решения будут функции:       J 0  r  и Y0  r   R   R  Общее решение имеет вид     p1,2  c1,2 J0  r  d1,2 Y0 ( r)  R  R при r  0 , давление обращается к бесконечности, поэтому коэффициенты перед функ-

цией должны равняться нулю, и в этом случае решение (6) принимает вид

   p1,2  c1,2 J 0  r  (7)  R  или окончательно, получим решение »          p  p  J  r c exp x  c exp x , (8) c 0 R  1 R 2 R       

где коэффициенты c1 и c2 определяются из граничных условий (2). Учет (8) для первого уравнения системы (1) дает уравнение 2 2  vx 1 vx  vx              J  r c exp x  c exp x . (9) r 2 r r x2 R 0 R  1 R 2 R        решение которого ищем в виде        vx  v1x rc1 exp x  c2 exp x. (10)   R   R  Тогда 2 2 d v1x r 1 dv1x r        v1x  J 0  r (11) dr 2 r dr R 2 R  R  Уравнение (11) решаем при условии, что на стенке трубы выполняется условие

прилипания жидкости, т.е. vx  0 при r  R и ограниченности vx   на оси трубы. Фундаментальные решения (16) ‒ функции Бесселя нулевого порядка выразятся так:

21

      J 0  r  Y0  r   R  и  R  (12) Уравнение (11) является неоднородным, поэтому его частное решение находим из фор- мулы [1]

   v 1x  Y0 x xJ 0 xf xdx  J 0 x xY0 xf xdx, (13) 2 2   x  r где f x  J 0 x, R R Иногда, учитывая соотношение   2 J xY x J xY x  0 0 0 0 x (14) Получаем 1    v 1x  rJ1 r  (15) 2  R  Использование фундаментального решения (12) и ограниченности скорости на оси трубы дает    1    v1x  c1J 0  r   rJ1 r . (16)  R  2  R 

Из условия vx  0 при r  R , определим

1 RJ 1  c1   (17) 2 J 0  Подставляя (17) в (16), найдем

R  r    J1           vx   J1 r   J 0  r  c1 exp x  c2 exp x (18) 2 R  R  J o   R   R   R  Таким же образом с помощью решения (8) и второго уравнения системы (1) полу- чим формулу для распределения поперечной скорости :   R r    J1            vr   J 0  r     2J1 r  c1exp x  c2 exp x. (19) 2  R  R  J 0   R    R   R      Использование условия проницаемости стенки (2) приводит к уравнению для опре- деления собственного значения  :  1  J1   J1          2. (20) 2 J  J   0    0    Если j*  I , то разложив функции J 0 () , J1 () в сходящиеся ряды 2 4 6  z   z   z         2   2   2  J z  1   , 0 1 1222 122232

22

3 5  z   z      z 2 2 J z        , (21`) 1 2 122 12223

из (26) после некоторых вычислений найдем   4  . (22) Уравнение (21) является трансцендентным и имеет бесконечное множество корней

n . Суммирование по собственным значениям n дает формулы для давления, радиаль- ной и осевой скоростей:   n   n   n  p  pc   J 0  rAn exp x  Bn exp x, n1  R   R   R    R  r  n  J1 n   n    n   n  vx    J1 r  J 0  r An exp x  Bn exp x, n1 2 R  R  J 0 n   R    R   R    R nr  n  n J1n    n  vr    J 0  r     2J 0  r , n1 2n  R  R   J 0 n    R 

  n   n   An exp x  Bn exp x (23)   R   R  где  2Q n 0 np  pc  R3 An   , 4J    1  nJ n      1  2nJ n  J n   2   0 1  J      0 n   2Q n 0 np  pc  R3 Bn   . (24) 4J     1 n  nJ n      1  2nJ n  J n   2   0 1  J      0 n  Формулы (23) позволяют исследовать характеристики внутренней структуры тече- ния вязкой крови в трубе с проницаемыми стенками: гидродинамические сопротивления на проницаемой стенке, расход жидкости по длине трубы и ряд других гидродинамичес- ких параметров. Используя (23), находим распределение перепада давления, расхода кро- ви и касательное напряжение на стенке: p                J  n r A n exp n x  n B exp n x , x  0 R  n R R R n R  (25) n1      

23

R Q  2 rv r, x dr   x   0

3     R  1  J1 n   J1 n n   n   n    J 0  n      2 Bn exp x  An exp x (26)   2 J  J   R R  n1 n  0  n   0  n          1 L  v v     x  r dx  cp    rR L 0  r x    R  J            1 n   n n    J 0 n 2n    An exp L  Bn exp L  An  Bn  (27) n1 Ln  J 0 n    R   R       При помощи формул (25) и (26) определим отношение перепада давления на еди- ницу длины к расходу крови:

Рис.1.  p    x 8   J      n 1 n , 4  (28) Q R n1 8  J 0 n  или, в безразмерном виде,  p  4    R  x  n J1n    , (29) 8 Q n1 8  J 0 n  Это отношение в литературе называется эффективным импедансом или полным со- противлением. Согласно (29), эффективный импеданс при стационарном потоке в прони- цаемой трубе существенно зависит от коэффициента проницаемости: с увеличением это- го коэффициента он уменьшается (рис.1). При пульсирующем течении крови в артери- альном русле отток крови математически моделируется в виде проницаемой стенки сосу- дов. Здесь для нормального человека, коэффициент проницаемости приблизительно равен 0.1 единице. Из рис.1 видно, что в артериальном сосуде гидравлическое сопротив-ление уменьшается за счет проницаемости стенки где-то 35‒45 процентов.

24

BIOLOGIYA

Xudaybergan Bekchanov, Moxira Bekchanova, Adolat Qoʻchqarova (UrDU) XORAZM VOHASI MAKKAJOʻXORI AGROTSENOZLARI HASHAROTLAR FAUNASI

Annotatsiya. Ushbu maqolada Xorazm vohasi makkajoʻxori agrotsenozlarida tarqalgan hasharotlarning faunasi biologiyasi va ekologik xususiyatlari oʻrganilgan. Аннотация. В статье рассмотрена фауна, биология и экологические особеннос- ти насекомых в кукурузных агроценозах Хорезмского оазиса. Annotation. The article deals with the fauna end biology of insects in corn agrocenoses in Khorezm oasis. Kalit soʻzlar: makkajoʻxori, fauna, donli, ozuqa, adaptasiya, tunlam, biologik, morfolo- gik, tur, areal, qurt, imago. Ключевые слова: кукуруза, фауна, злаки, сорго, пища, адаптация, совки, биология, морфология, вид, ареал, личинка, имаго. Key words: corn, fauna, grass, sorghum, food, adapt, shovels, biology, morphology, spe- cies, habitats, larva, imago.

Hozirgi davrning eng dolzarb muammolaridan biri ekologik tanglik hukm surayotgan bir paytda, mamlakatimizning boy tabiiy resurslaridan oqilona foydalanganish sanaladi. Ayniqsa, te- varak-atrofimizni to„liq ilmiy asosda o„rganish, uning flora faunasini saqlashga qaratilgan davla- timiz tomonidan olib borilayotgan sa‟y-harakatlar buning yaqqol namunasi sanaladi. Ammo, bu- lardan tashqari, biz respublikamizning shimoliy hududi Xorazm vohasi agrar hudud ekanligini esdan chiqarmasligimiz zarur. Respublikamizdagi kabi Xorazm vohasida bug„doy, arpa, sholi, makkajo„xori, oqjo„xori, kelinsupurgi, suli va boshqa ekinlar ko„plab ekiladi. Barcha sohalar qatori O„zbekiston qishloq xo„jaligi xodimlarining oldiga respublika aholisini don bilan to„la ta‟minlash vazifasi qo„yilgan. Chunki respublika mustaqqillikka erishganidan keyin dukkakli ekin va don mustaqilligiga ham erishish, aholini don mahsulotlariga bo„lgan talab-ehtiyojini mahalliy sharoitda yetishtirilgan ho- sil hisobiga qondirish muhim strategik vazifaga aylandi. Shu tufayli qishloq mehnatkashlari ta- fakkurida misli ko„rilmagan o„zgarishlar kuzatilmoqda. Eng muhimi, yerga, mulkka va o„zi ye- tishtirgan mahsulotga egalik qilayotgan dehqonlarning o„z mehnatidan manfaatdorligi tobora or- tib boryapti. Ana shunday amaliy va izchil harakatlar o„z samarasini bera boshladi. Shuning uchun biz, olimlar nafaqat tabiiy hududlarda,balki agrotsenozlarda uchraydigan kapalaklar fa- unasini o„rganib, ularning ijobiy va salbiy ta‟sirini aniqlashimiz, ulardan esa oqilona foydalanish chora-tadbirlarni ishlab chiqishimiz lozim, albatta. Mamlakat oziq-ovqat xavfsizligi milliy xavfsizlikning ajralmas qismidir. Aholini sifatli oziq-ovqat mahsulotlari bilan ta‟minlash muhim ahamiyatli ijtimoiy-iqtisodiy vazifalar sirasidan. Bugungi kunda bu masala barcha mamlakatlar uchun birdek ustuvor yoʻnalishlardan hisoblanadi. Xususan, XX asrning ikkinchi yarmida “Yashil inqilob” nomi bilan tanilgan ekinlar ho- sildorligi birdan yuksalishi natijasida oziq-ovqat ishlab chiqarish hajmi ancha oshdi. FAO ma‟lu- motlariga koʻra, 1960 va 2000-yillar orasida bugʻdoy hosildorligi 208 foizga oshdi hamda sholi, makkajoʻxori va kartoshka hosildorligi, tegishli ravishda, 109, 157 va 78 foizga koʻpaydi. “Yashil inqilob” oziq-ovqat xavfsizligi va qishloq xoʻjaligini rivojlantirishga qaratilgan fan va davlat dasturlari hamkorligining muvaffaqiyatli misolidir. Koʻp mamlakatlarda hukumat turli navlar va urugʻlik ta‟minotini qoʻllab-quvvatlaydi, sugʻorish tizimlarini rivojlantiradi va kimyoviy oʻgʻitlar ta‟minotini subsidiya qiladi. Qishloq xoʻjaligi sinov-namoyish dasturlari fer- merlarga yangi navlar urugʻlari, mineral oʻgʻitlar, pestitsidlar ta‟minoti bilan bir qatorda, ushbu inqilobning ijobiy natijalari kengroq tatbiq qilinishini qoʻllab-quvvatladi. Fan yutuqlari tatbiqi,

25 nou-xauni takomillashtirish hamda mineral oʻgʻitlarning samarali qoʻllanilishi Osiyo va Lotin Amerikasidagi koʻp mamlakatlarga oʻz aholisini oziq-ovqat bilan ta‟minlashda dolzarb masala- larni hal etishga imkon berdi. Makkajoʻxori ‒ (Zea mays L) oʻsimligi boshoqdoshlar – (Gramineae) oilasiga mansub donli ekinlar qatorida oʻzining beqiyos xususyatlari bilan boshqalaridan ajralib turadi. Botanik xarakteristikaga koʻra, bir yillik oʻsimlik boʻlib, boʻyi 4 metrdan yuqori. Ildizi popuk ildizli boʻ- lishi bilan poyadan chiqadigan qoʻshimcha ildizlari ham mavjud. Poyasi tik oʻsuvchi boʻgʻimlar orasining kengligi intelkalar meristemani yaxshi rivojlanganligidan dalolat beradi. Barglari ket- maket keng lentasimon. Guli bir jinsli. Urgʻochi gullari soʻtada barg qoʻltigʻida poyaning mar- kazida joylashgan boʻlib, urugʻchisi ipsimon shaklda, urugʻchi ustunchasi yashil yoki binafsha rangda boʻladi. Changchilari esa sulton deb ataluvchi ro„vakda poyaning yuqori qismida joylash- gan. Mevasi don har xil shaklda sariq yoki oqimtir ranglarda uchraydi. Makkajoʻxori iyun va iyul oylarida gullaydi. Avgust oylarida pishadi. Vatani Markaziy va Janubiy Amerika, juda koʻp mamlakatlarda ekiladi. Kimyoviy tarki- bi: urugʻchisida β-sitosterin, sitosterol, yogʻ, efir, xlorofill, smola, glikozidlar, alkoloidlar, flavo- noidlar, sterinlar, vitaminlardan K, V1, V2, V6, D, E, S va boshqalar uchraydi. Makkajoʻxori poya parvonasi (Octrinianubilalis Hb.). Kapalagining qanotini yozgan- dagi kattaligi 24‒32 mm (urgʻochisi yirikroq), erkak va urgʻochisida kuchli jinsiy dimorfizm mavjud. Urgʻochisining oldingi qanoti oq. Sariqdan qo„ngʻir rangdagi toʻlqinsimon hoshiya mavjud, orqa qanoti ochiq rangda boʻladi. Yapon qoʻngʻizi (Popillia japonica). Yapon qoʻngʻizi lichinkalik holatida qishlaydi (odatda, 3-yoshida), tuproqning 15‒30 sm chuqurligida qishlab harorat 10°S, boʻlganda tuproq- dan chiqadi.1 Banan parvonasi (Opogonasacchari Bojer). Ushbu parvona harorat 15°C boʻlganda oʻzining hayotiy rivojlanish davrini 3 oy mobaynida davom qildiradi. Tuxum qoʻygandan 12 kundan keyin tuxumdan chiqadi. Uning rivojlanish davri esa 50 kunni tashkil etadi, gʻumbaklik davri 20 kun, imago 10 kun yashaydi. Bu davr qisqadek koʻrinadi, uning rivojlanishi tashqi mu- hitga bogʻliq, ob-havoning oʻzgarishi bilan ularning rivojlanishida ham oʻzgarish boʻlishi mum- kin. Ularning generatsiyasi ham tashqi muhitga bogʻliq. Umumiy temirchak (Melanotus communis). Biologik-morfologik xususyatlari: Lichin- kasi koʻchishga moslashmagan, tez tarqala olmaydi, shuning uchun ham voyaga yetgan hasharot ozuqa koʻp boʻlgan joyga tuxum qoʻyadi. Hayotiy davri qisqa, ammo koʻp nasl beradi. Osiyo gʻoʻza tunlami (Spodoptera Litura). Juda koʻp oʻsimliklar bilan oziqlanadigan lichinkasi mavjud. Bu yeb toʻymas lichinka oʻsimliklar batamom tugamaguncha shu joydan ke- tib qolmaydi. Oʻsimliklarning barg va mevalarini yeb, kuchli zarar yetkazib, ularda teshiklar ho- sil qiladi. Kapalagini rangi oq fonda qoramtir dogʻlar mavjud. Janubiy tunlam (Spodoptera eridania Cramer). Tuxumlarini oʻzi iste‟mol qiladigan oʻsimlikning bargining ustiga juda koʻplab qoʻyadi. Tuxumlik davri 3‒8 kunni tashkil qiladi. Li- chinkasi, asosan, kechasi oziqlanadi. Lichinkalik davri 14‒18 kunni tashkil qiladi.1,2,3 Tuproqda g„umbakka2 aylanishiga 9‒12 kun ketadi. Rivojlanishi uchun eng optimal harorat 20‒25°Cni tashkil qiladi. Yegipet gʻoʻza tunlami (Spodoptera littoralis Bois duval). Tuxumi sharsimon, qisman qattiqroq, diametri 0,6 mm, tuxumini toʻp-toʻp qoʻyadi. Lichinkasi oqimtir rangdan pushti rang- da boʻlib, uzunligi 40‒45 mm.ga yetadi.

1 Абашидзe А., Нармания O.И. Экoлoгичeская xарактeристика врeдитeлeй кукурузы Самгoрскoй стeпи в связи с искусствeнным дoждeваниeм. Труды института защиты растeний, Тбилиси, 1967, 19, с. 90‒105. 2 Абашидзe А.Т., Нармания O.И. Нoвыe данныe пo врeдитeлям зeрнoвыx культур в услoвиях oрoшeния Самгoрскoй стeпи Грузинскoй ССР. Труды института защиты растeний, Тбилиси, 1969, 21, с. 145‒152; Миронов В.Г.Систематический каталог пядениц грибы Eupitheciini (Lepidoptera, Geometridae) фауны СССР. “Энтомол. обозрение”, 1990, Т. 69, вып. 3, c. 656‒670.

26

Makkajoʻxori barg tunlami (Spodoptera frugiperda). Tuxumi sharsimon, barglarga yopishtirib, 100‒300 donani qoʻyadi. Har bir urgʻochi 1000 dan ziyod tuxum qoʻyishi mumkin. Lichinkasi yashil rangda boʻlib, ustidan qora chiziqlar oʻtadi. Vaqt oʻtishi bilan lichinkasining rangi oʻzgarib qoramtir ranga kiradi. Uning uzunligi 35‒40 mm.ga yetadi. Janubiy makkajoʻxori qoʻngʻizi (Diabrotica undecim punctata). Juda koʻp oʻsimliklar bilan oziqlanadi. Makkajoʻxorini bu hasharotning lichinkasi zararlaydi, hosildorlikni keskin ka- mayib ketishiga sababchi boʻladi.

Юлдузхон Матякубова, Феруза Ўразова, Фазилат Сатторова (УрДУ) ЭНТОМОПАТОГЕН БАКТЕРИЯЛАР ВА УЛАРНИНГ ЗАРАРКУНАНДА ЧИГИРТКАЛАР ВА БОШҚА ҲАШАРОТЛАРГА ТАЪСИРИ

Аннотация. Мақолада энтомопатоген бактерияларнинг турлари, зараркунанда чигирткалар ва бошқа ҳашаротларга нисбатан патогенлиги, улар асосида ишлаб чиқа- рилган препаратлар ҳақида маълумотлар келтирилган. Аннотация. В статье приведены материалы о видах энтомопатогенных бакте- рии, патогенность их на вредные саранчовые и другие насекомые, сведения о препаратах, которые разработаны на их основе. Annotation. This article was written about materials about kinds of entomophatogenic bacteria, their pathogenicity on harmful locusts both other insects and preparations based on entomophatogenic bacteria. Калит сўзлар: энтомопатоген бактериялар, Bacillus turingiensis, зараркунанда ҳа- шаротлар, чигирткалар, кўсак қурти, тут ипак қурти, микробиологик препаратлар. Ключевые слова: энтомопатогенные бактерии, Bacillus turingiensis, вредные насе- комые, саранчовые, хлопковая совка, тутовой шелкопряд, микробиологические препара- ты. Key words: еntomophatogenic bacteria, Bacillus turingiensis, harmfull insects, locusts, heliotis armigera, silkworm, microbiological preparations.

Спора ҳосил қилувчи бактериялар энтомопатоген микроорганизмлар сифатида му- ҳим амалий аҳамиятга эга. Улар асосида бактериологик препаратлар тайѐрланиб, қишлоқ хўжалигида ҳаша- ротлар личинкасига қарши кенг қўлланилмоқда. Жумладан, Bacillus turingiensis бактерия- си асосида дендробациллин, битоксибациллин, энтобактерин, лепидоцид каби биопрепа- ратлар ишлаб чиқилган.1 Ҳозирги вақтда саноат асосида 27 дан ортиқ бактериал препаратлар ишлаб чиқа- риш йўлга қўйилган, бунда Bacillus turingiensis гуруҳига мансуб кристалл ҳосил қилувчи, спорали бактерияларнинг ҳар хил вариациялари асос қилиб олинган. Уларнинг бошланғич соф қиѐми ‒ мазкур бактерияларнинг спора-кристалли комплексидан, баъзи ҳолларда эса иссиқликка барқарор сувда эрувчан экзотоксиндан иборат. Спорали ва энтомопатогенли бактерияларнинг экзо- ва эндотоксинлардан иборат кристалли қўшилмалари бактерияли препаратларнинг асосий таъсир этувчи моддаси ҳи- собланади. Таркибида споралардан ва бактерия кристалларидан ташқари, токсин ҳам бў- ладиган препаратлар тангачақанотлиларнинг қуртларига, баъзи турлардаги қўнғиз личин- калари, ўсимлик битлари ва ўргимчакканаларга таъсир қилади.2 Препаратлар қуруқ ѐки намланувчи кукун ҳолида чиқарилади. Улар 1 г препарат- даги миқдори жиҳатидан ҳамда биологик инсектицид активлиги билан ҳам фарқланади.

1Бородин, И.Д. Действие бактерий Д.Эррель на перелетную саранчу. Киев, 1914, с. 45‒46. 2 Prinsloo H.E. Nopname van bakterice indie bruinsprintoom, Locustana pardalina (Walk). S.Afrik. Tydshr. Londonbouwetensk. 1961, V.4, №3, р. 357‒362.

27

Ҳашарот препарат билан ишланган озуқани егандан кейин, унинг таъсири кузати- лади, бунда барг шапалоғининг ҳар икки томон сиртига препарат суспензияси яхшилаб пуркалиши керак. Препаратлар, асосан, зараркунанда кичик ѐшдаги қуртларига қарши ку- рашга тавсия этилади. Дастлаб, ҳашаротларнинг улиши учинчи-бешинчи суткада кузатил- са, саккизинчи-ўнинчи суткада энг юқори самарага эришилиши мумкин. Биопрепаратлар зараркунанданинг кейинги авлодига салбий таъсир кўрсатади, яъни ҳашаротларнинг пуштдорлиги пасаяди. Препарат билан зарарланиб, ўлмай қолган зотлар морфологик жи- ҳатдан нуқсонли ѐки қўйилган тухумлардан қуртлар чиқмайди. Энтобактерин. Қуруқ кукун бўлиб, 1 г да 30 млрд. ҳаѐтчан Bacillus turingiensis V серотипига оид споралар бўлади. Барг кемирувчи зараркунандалардан карам оқ капалаги, карам куяси ва парвоналар қуртларига қарши бутгулдошлар сабзавот экинларида, ўтлоқ капалаги қуртларига лавлаги ва бедада, мевали дарахтлар барг кемирувчи қуртларига, узум барг ўровчиси қуртларига ва бошқа капалаклар қуртларига қарши 1‒7 кг гача қўллаш тавсия этилган. Дендробациллин. Пахтачиликда дендробациллин ‒ -30 препарати кенг қўлланил- ган. Ҳозирги пайтда таркибида 60 ва 100 млрд. спор/г препарат формалари ҳам ишлаб чи- қарилади. Бу препарат споралари Dendrolimus турига оид. У кулранг кукун бўлиб, асосан, споралардан ва инерт тўлдиргичлардан ташкил топган. Дендробациллин препарат форма- лари, зараркунанда турлари ва экинларга қараб гектарига 0,8 дан 4 кг қадар қўлланилиб, ер механизацияси ѐки авиация ѐрдамида гектарига 100‒200 л суюқлик сарфланади. Ден- дробациллин ‒ 30 нинг бирмунча камчиликлари бор. Бу препаратнинг инсектицидлар би- лан аралашмасининг ишлатилиши, кейинги йилларда фойдали ҳашаротларга салбий таъ- сир кўрсатмоқда. Биотоксибациллин (БТБ-202) ‒ оч-жигар ранг кукун бўлиб, таркибида параспора- ли қўшилмалар ва иссиқликка барқарор экзотоксин сақлайди. Уларнинг мавжудлиги пре- паратнинг таъсир қилиш кўламини анча оширади. БТБ-202 тунлам қуртлари учунгина эмас, балки ўсимлик битлари, ўргимчаккана, фитономус ва бир қатор бошқа зараркунан- даларнинг баъзи турларига қарши ҳам самара беради. Препарат таркибидаги экзотоксин тухум қобиғи орқали ўтиб, эмбрионни хам зарарлайди. БТБ-202 препаратини ғўза пайкал- ларида гектарига 2‒3 кг нормада қўллаб, кўсак қурти ва карадринага қарши ер механиза- цияси ва авиациядан фойдаланиб, гектарига 100‒200 л ишчи суюқлиги сарфлаш йўли би- лан амалга оширилади. Зараркунанданинг ҳар бир авлоди кичик ѐшдаги қуртларига қарши 7‒8 кун оралатиб икки марта препарат қўлланилади. Кутиш муддати бир кун. Кўсак қур- тига қарши 80 дан 86% гача самара беради. Юқорида келтирилган зараркунандалардан ташқари, битоксибациллин карам оқ ка- палаги, карам куяси, коларадо қўнгизи, олма ва мева куялари, олма қурти ва бошқа кўп- гина зараркунандаларга қарши курашда ҳам қўллаш тавсия этилган. Зараркунандалар ом- мавий тусда кўпайган йиллари экинларга бир йўла ғўза тунлами ва ўргимчаккана тушган тақдирда, препарат гектарига 4‒6 кг ҳисобидан қўлланилади. Бактоспеин. Таркибида Bacillus turingiensis биринчи серотипи, спора ва эндоток- синлари бўлган намланувчи кукун. B.turingiensis фаоллиги 16 000 МЕА/г (Халқаро фаол- лик бирлиги). Препаратнинг бактоспеин, КС ва бактоспеин Д формалари ҳам мавжуд. Бу препарат карам ва бошқа сабзавот экинлари, ток, мевали дарахтлар ва манзарали бута ва чала бута ўсимликларни зарарловчи капалаклар қуртларига қарши уларнинг турли фор- маларига қараб 0,4 дан 3 кг гача қўллаш тавсия этилган. Дипел. Намланувчи кукун бўлиб, B.turingiensis нинг фаоллиги 16 000 ЕА/г, учинчи серотипга мансуб. Шолғом оқ капалаги, карам куяси (карам тунлами) қуртлари 1‒2 ѐшла- рига қарши 1‒2 кг/га; мевали дарахтлар куялари 1‒3 ѐшдаги қуртларига қарши 0,5 кг/ га ҳисобида қўллаш тавсия этилган. Бундан ташқари, ғўзада кўсак қуртига қарши 2 кг/га,

28

лавлаги, беда, кунгабоқар, сабзи ва карамда ўтлоқ парвонаси капалагининг 1‒3 ѐшдаги қуртларига қарши 0,5‒1 кг/га қўллаш тавсия этилган.1 Лепидоцид. Ҳар бир граммида камида 100 млрд. ҳаѐтчан спора бўлган, титрли қу- руқ ҳолатдаги концентрацияланган микробиологик препарат. У ғўза ва бошқа экинлар ҳамда мевали ва манзарали дарахтлар барг кемирувчи капалаклар қуртларига қарши қўл- лаш учун тавсия этилган. Препаратнинг таъсир этувчи қисми 2‒52 штаммларининг крис- талл ҳосил қилувчи бактериялари: Bacillus turingiensis kurstaki ҳисобланади. Лепидоцид ғўзада кўсак қуртига қарши гектарига 1 кг нормада 200 литр суюқлик сарфланган ҳолда, 1980‒1985 йиллари синаб кўрилган. Бунда унинг биологик самарадорлиги 85‒90% га ет- ган. Биологик препаратлардан турингин ‒ 1, турингин ‒ 2, бирингин ва био-1 нинг юқори самарадорлиги тажриба йўли билан аниқланган. Шу препаратлар қўлланганда кўсак қур- тининг қирилиши 80‒85% га етди. Препаратнинг тутга тушиши ва ипак қуртининг зарар- ланишини кўзда тутиб, қурт боқиш даврида, тунламларга қарши бактериал препаратлар ишлатиб бўлмайди. Энтомопатоген бактериялар ва улар асосида таѐрланган биопрепаратларни зарарли чигирткаларга қарши курашда фойдаланиш ҳар доим ҳам яхши натижаларга олиб келма- ган ва бу муаммо ҳозирги кунда ҳам ўз ечимини топмаган. Француз олими Д.Эррелль Мексика чигирткасини номаълум касалликдан ялпи қи- рилиб кетганлигини 1910‒18 йилларда кузатган кейинчалик унинг тадқиқотлари асосида бу касаллик бактериал табиатга эга бўлиб, уни қўзғатувчи Сocobacillus acridiorum бакте- рияси эканлиги аниқланди. Бу бацилла асосан ҳашаротларнинг овқат хазм қилиш йўлла- рида учраб, касаллик намоѐн қилиш хусусиятига эга. Лаборатория шароитида бактерияни сунъий озиқ муҳитларда кўпайтириб, ҳашаротлар личинкасини озуқа орқали зарарлаганда улар бир неча кун ичида нобуд бўлганлиги кузатилди.2 Сўнгра Д.Эррель томонидан бу энтомопатоген бактерия кўпайтирилиб, 4 йил да- вомида Тунис, Аргентина ва Алжирда ҳашаротларга қарши ишлатилган ва яхши натижа- лар олинган. Аммо, кейнчалик, бу бактерия асосида тайѐрланган препаратлар самара бер- май қўйди. Жумладан, И.Д.Бородиннинг Россияда олиб борган ишларига асосан, бу бакте- рия лаборатория шароитида Locusta migratoriaнинг 3‒4 ѐшдаги личинкаларини нобуд қи- лиш хусусиятини намоѐн қилган. Дала шароитида эса бундай ижобий натижалар кузатилмаган. Олимларнинг фикри- га кўра, бу бактерия чигирткалар озиқ йўлида учрайдиган симбионт микроорганизм тури бўлиб, унинг гемолимфа суюқлигига ўтиб кўпайиши ҳашаротлар нобуд бўлишига олиб келади. Бундай ҳолат эса чигирткалар ноқулай шароитда ривожланганда, яъни юқори нам- лик ва паст температура шароитида вужудга келиши мумкин. Яна бир неча йиллар давомида бу бактерияни ўрганиш ишлари давом қилдирилди. Америкалик машҳур энтомопатолог олим Э.Штейнхауз тадқиқотлари натижасида бу бак- терия ичак таѐқчалари бактерияларига жуда ўхшашлиги аниқланган. Кейинги тадқиқотлар асосида О.Лисенко (1958) бактериянинг бу тури энтеробактер авлодига бириктирган. Г.Бухнер (1959) эса шундай вирулентлик хусусиятига эга бўлган бактерияни излаб, Шимолий Америкада учрайдиган 20 мингта ҳашарот турларини мик- роскопик анализ қилиб чиқди. Лекин у ҳашаротларда касаллик хусусиятини намоѐн қи- лувчи бирорта тур бактерия топа олмади. Шундай қилиб, Мексикада топилган Сocobacil- lus acridiorum бактерияси сири муаммолигича қолди. Кейинчалик, 1921 йили М.Куфферат Грецияда учрайдиган ҳашарот турларидан ка- саллик қўзғатувчи Micrococcus acridina бактериясини ажратиб олди. П.Лепезли (1937) эса

1 Нуржанов А.А. Энтомопатогенные микроорганизмы стадных саранчовых Узбекистана и перспективы их использования в биологической борьбе. Дисс. на соиск. уч. ст. к.б.н. Ленинград,, 1989, с. 56 ‒57. 2 Винокуров Г.М. Обеспложивание саранчовых при помощи микробов. Труды Алтайск. СТАЗР, Барнаул, 1949.

29

лаборатория шароитида кўпайтирилган саҳро чигирткасида Pseudomonas авлодига мансуб бактерияни патогенлик хусусияти намоѐн қилишини кузатган. Бироқ иккала бактерия тури ҳам амалий аҳамиятга эга эмаслиги тажрибаларда кузатилган. Шундан сўнг Bacillus turingiensis бактериясини чигирткаларга қарши ишлатиш им- кониятини излаб бир қатор олимлар томонидан илмий тадқиқот ишлари олиб борилган С. Метальников, В.Шорин ва А.И.Батурина маьлумотларига кўра, чигирткалар Bacillus turin- giensis бактериясига чидамли ҳисобланади. Кристалл ҳосил қилувчи энтомопатоген бакте- рияларга чигирткаларнинг чидамлилигини белгиловчи факторлардан бири, овқат ҳазм қи- лиш йўли микрофлорасининг антогонистик хусусиятидир.1 Чигирткалар ошқозони олдинги бўлимида озуқа билан тушадиган эпифит микро- флора ривожланса, унинг ўрта қисмида эса ҳашарот тури учун хос бўлган микроорга- низмлар ценози ҳосил бўлган. Бу эса ташқаридан тушувчи ѐт микроорганизмлар ривож- ланишига тўсқинлик қилади.2 Шунингдек, ошқозон суюқлигининг ҳам бактерицид хусу- сияти борлиги аниқланган. Аммо Bacillus turingiensis ҳосил қиладиган заҳарли модда – токсинлар чигирткаларга таъсир қилиши мумкин. Сибирда учрайдиган баъзи бир чигиртка турларининг бу бактерия ҳосил қиладиган бето-экзотоксинга таъсирчанлиги аниқланган. Улар бу токсин таъсирида 1‒2 кунда 50‒60 % гача нобуд бўлиши кузатилган.

1Батурина Л, И. Экспериментальное изучение воздействия кристаллофорных бацилл на Сибирскую кобылку. Изучение микроорганизмов для борьбы с вредными насекомыми в сельском и лесном хозяйстве. Иркутск, 1979, с. 86 ‒ 95. 2 Хамраев А.Ш. Ўсимликларни биологик ҳимоя қилиш. Тошкент, 2001.

30

TIBBIOYOT

Қувондиқ Жуманиѐзов (Ўзбекистон Республикаси Олий Мажлиси Қонунчилик палатаси), Гулноз Жуманиѐзова (Сергели тумани тиббиѐт коллежи ўқитувчиси) ТАҲЛИЛ УЧУН ҚОН ВА ПЕШОБ ТОПШИРГАН БЕМОРЛАРНИНГ ЁШ ЖИҲАТДАН СТАТИСТИК ТАҲЛИЛИ

Аннотация. Хоразм вилоятининг Урганч шаҳрида жойлашган Ўзбекистон Респуб- ликаси Соғлиқни сақлаш вазирлигига қарашли “Доктор Равшан-Ҳайитбой” хусусий кор- хонасининг клиник биокимѐвий лабораториясига 2015 йилда анализ учун қон ва пешоб топширган беморларнинг ѐшлари бўйича таҳлили шуни кўрсатадики, энг кам 2010‒2016 йилларда туғилган 0‒6 ѐшли беморлар ташкил қилса, энг кўп 1980‒1989 йилларда туғил- ган беморлар таҳлил учун лабораторияга қон ва пешоб топширганлиги аниқланди. Аннотация. Произвели статистический анализ по возрастам у пациентов, сдав- ших кровь и мочу в частной клинико-биохимической лаборатории “Доктор Равшан-Ҳа- йитбой”, расположеной в городе Ургенче и относящейся к Министерству здравоохране- ния Республики Узбекистан. Полученные данные показывают, что самый низкий показа- тель у пациентов 2010‒2015 годов рождения, т.е. 0‒6-летние пациенты, а самый боль- шой показатель у пациентов, рожденных в 1980‒1989 годы. Annotation. The age and quantity analysis of patients who gave blood and urine analysis to the clinical biochemical laboratory of the private enterprise “Doctor Ravshan Hayitboy” under the Ministry of Health of the Republic of Uzbekistan, located in the city of Urgenchshows that the least number of patients who gave these kinds of analysis cover those who were born in 2010‒2015, the 0‒6-year-old patients, and the most number cover those who were born in 1980 ‒1989. Калит сўзлар: ѐш, қон, бемор, анализ, лаборатория, статистик таҳлил. Ключевые слова: молодой, кровь, больной, анализ, лаборатория, статический ана- лиз. Key words: age, blood, patient, analysis, laboratory, statistic analysis.

Саломатлик инсон учун энг олий неъмат эканлигини қачонки бошимиздан бир дард ўтсагина биламиз. Шундай экан, иссиқ жоннинг иситмаси бор, деганларидек фавқулодда қандайдир хасталик ҳаѐтингизга чанг солганда кўзингизга дунѐ қоронғу кўриниб кетади. Айрим касалликлар борки, дард ила азоб чекаѐтган хаста кўнгил биргина тиббиѐт ходими- дан эмас, балки мурувватли инсонлардан ҳам нажот кутади. Юқоридаги фикрларимиз тасдиғи сифатида шуни айтмоқчимизки, инсон тирикли- ги, асосан, қон билан. Тиббиѐтда турли хил касалликлар, шунингдек, фавқулодда юз бер- ган ҳолатларда жароҳат олган инсонлар қон ўзгариши туфайли юз бериши, табиий. Бун- дай беморларни малакали мутахассисларимиз ўзларининг жаҳон андозаларига мос били- мий тажрибалари билан даволасалар, уларга эса олиҳиммат ташхисчи лаборатория хо- димлари ташхис натижаларини ўз вақтида етказиб турсалар, айни муддао бўлади. Текширишларимизнинг мақсади Хоразм вилоятида яшаѐтган турли соматик касал- ликларга чалинган беморларнинг таҳлил учун топширган қон натижаларини статистик таҳлил қилишдан иборат бўлди. Тадқиқот объекти бўлиб 2015 йилда таҳлил учун қон топ- ширган 1018 нафар беморлардан олинган қон натижалари ва 1190 нафар беморлардан олинган пешоб натижалари хизмат қилди. Беморлардан олинган қон, қон топшириш қои- даларига қатъий амал қилинган ҳолда олинган.1 Қоннинг умумий таҳлили жами 20 та кўр- саткичларда ўтказилиб, уларнинг меъѐрий кўрсаткичлари билан солиштирилди. Қоннинг

1 Клиник диагностик лабораторияга таҳлиллар топшириш тартиблари ва талаблари. Клиник маъруза. Тиб- биѐт ва замон илмий-оммабоп ва ижтимоий-маънавий журнал, 2016 йил апрель.

31

умумий таҳлилини қуйидаги кўрсаткичларда: лейкоцитлар ‒ WBC (ўлчов бирлиги ‒ 109/L), лимфоцитлар ‒ Lymph# ‒ (109/L), ўрта ўлчамдаги ҳужайралар ‒ Mid# ‒ (109/L), гранулоцитлар ‒ Gran# ‒ (109/L), лимфоцитлар проценти ‒ Lymph % ‒ (%), ўрта ўлчамли ҳужайралар проценти ‒ Mid% ‒ (%), гранулоцитлар проценти ‒ Gran% ‒ (%), гемоглобин – HGB – (g/L), эритроцитлар – RBC – (1012/L), гематокрит – HCT – (%), эритроцитларнинг ўртача ҳажми – MCV – (fL), эритроцитлардаги гемоглобиннинг ўртача миқдори ‒ MCH – (pg), эритроцитлардаги гемоглобиннинг ўртача концентрацияси – MCHC – (g/L), эритро- цитлар анизоцитозивариация коэффициенти ‒ RDW-CV – (%), эритроцитлар анизоцитози- стандарт силжиш ‒ RDW-SD – (fL), тромбоцитлар – PLT ‒ (109/L), тромбоцитларнинг ўр- тача ҳажми – MPV – (fL), тромбоцитлар анизоцитози – PDW, Тромбокрит – PCT – (%), йирик тромбоцитлар коэффициенти ‒ P-LCR – (%) таҳлил қилган бўлсак,1 пешобнинг умумий таҳлилини эса жами 11 та параметрларда: пешобдаги лейкоцитлар, нитритлар, уробилиноген, протеинлар, рН муҳити, яширин қон, нисбий зичлиги, кетонлар, билиру- бин, глюкоза, аскорбин кислота миқдорларини таҳлил қилиш билан олиб бордик. Тадқиқотлар Хоразм вилоятининг Урганч шаҳрида жойлашган Ўзбекистон Респуб- ликаси Соғлиқни сақлаш вазирлигига қарашли “Доктор Равшан-Ҳайитбой” хусусий кор- хонасининг клиник биокимѐвий лабораториясида олиб борилди. “Доктор Равшан-Ҳайит- бой” хусусий корхонаси Ўзбекистон Республикаси Соғлиқни сақлаш вазирлиги томони- дан 26.06.2006 йилда 287-буйруққа мувофиқ иш юритади. “Доктор Равшан-Ҳайитбой” ху- сусий корхонасининг КТУТ бўйича муассаса коди 22139075. Беморлардан олинган қон Хитой Халқ Республикасида ишлаб чиқарилган ВС-3000Plus Auto Haematology Analyzer, mindray Co.,Ltd русумли қон текшириш анализатори, ва UA-66 Urine Analyzer, mindray Co.,ltd пешоб текшириш анализаторларида олиб борилди, ҳамда текшириш нати-жалари 218-1-рақамли тиббий ҳужжат шаклига қайд қилиб борилди. Тадқиқотларимизнинг биринчи босқичини 2015 йилда таҳлил учун қон топширган 1018 нафар ҳамда пешоб топширган 1190 нафар беморларнинг ѐш жиҳатдан сонини ста- тистик таҳлил қилишдан бошладик. Таҳлил натижаларини қуйидаги жадвалда келтирдик. 1-жадвал Таҳлил учун қон топширган беморларнинг ѐш жиҳатдан тақсимланиши № Туғилган Ёши Учраш % йили даражаси 1 1930-1939 77-86 2 0,2% 2 1940-1949 67-76 6 0,6% 3 1950-1959 57-66 28 2,7% 4 1960-1969 47-56 38 3,7% 5 1970-1979 37-46 116 11,4% 6 1980-1989 27-36 464 45,6% 7 1990-1999 17-26 352 34,6% 8 2000-2009 7-16 11 1,1% 9 2010-2015 0-6 1 0,1% Жами 1018 100% 1 жадвалдан кўриниб турибдики, 2010‒2015 йилларда туғилган 0‒6 ѐшли бемор- лардан атиги 1 нафаригина таҳлил учун қон топширган, бу эса барча анализларнинг атиги 0,1% нигина ташкил қилади. 1930‒1939 йилларда туғилган 77‒86 ѐшли беморлардан эса 2 таси таҳлил учун қон топширганлиги жадвалдан кўриниб турибди, бу эса барча анализ-

1 Юрак қон-томир касалликлари бўйича клиник протоколлар тўплами. Соғлиқни сақлаш вазирининг 2016 йил 1 февралдаги 57-сонли буйруғига 2-илова. Ўзбекистон Республикаси Соғлиқни сақлаш вазирлиги Тиб- бий таълимни ривожлантириш pеспублика маркази “Соғлиқни сақлаш тизимини такомиллаштириш (Сало- матлик-3)” лойиҳаси. Юрак қон-томир касалликлари бўйича клиник протоколлар тўплами. Туман ва шаҳар тиббиѐт бирлашмалари шифокорлари учун. Тошкент, 2015 йил.

32

ларнинг 0,2% ни ташкил қилади. Худди шунга яқин ҳолатни 1940‒1949 йилларда таваллуд топган 67‒76 ѐшли беморларда ҳам учратдик, қайсики, уларда 6 та бемор таҳлил учун қон топширган бўлиб, барча текширишларнинг 0,6% ни ташкил қилади. Таҳлиллар шуни кўр- сатадики, таҳлил учун қон топширган 0‒6, 77‒86 ва 67‒76 ѐшга кирган беморлар жами бў- либ текширилганларнинг 1% га яқинини, абсолют кўрсаткичларда эса атиги 9 тани таш- кил қилган. 2015 йил давомида 2000‒2009 йилларда туғилган 7‒16 ѐшли беморларнинг 11 таси таҳлил учун қон топширган, бу эса барча топширилган анализларнинг 1,1% ни ташкил қи- лади, бу кўрсаткич ўз навбатида 2010‒2016, 1930‒1939, 1940‒1949 йилларда туғилиб, “Доктор Равшан-Ҳайитбой” хусусий корхонасининг клиник биокимѐвий лабораториясига таҳлил учун қон топширган беморларнинг жами сонига деярли тенглигини кузатиш мум- кин (абсолют кўрсаткичларда 11‒9). 2015 йилда 1950‒1959 йилларда туғилган 57‒66 ѐшли беморларнинг хусусий кли- ник биокимѐвий лабораторияга таҳлил учун қон топширишлари сони 28 тага етган, бу эса барча топширилган анализларнинг 2,7% ни ташкил қилади. 1960‒1969 йилларда туғилган 47‒56 ѐшли беморларда эса бу кўрсаткич 38 тани ташкил қилиб, анализлар 3,7% гача ет- ган. “Доктор Равшан-Ҳайитбой” хусусий корхонасининг клиник биокимѐвий лаборато- риясига энг кўп таҳлил учун қон топширган беморлар 27‒36 ѐшли беморлардир. Таҳлил- ларга кўра, 1980‒1989 йилларда туғилган беморларнинг 464 таси лабораторияга таҳлил учун қон топширган, яъни бу барча текширувларнинг 45,6% ни ташкил қилади. 1990 -1999 йилларда туғилган 17‒26 ѐшли беморларнинг эса 352 таси мазкур лабораторияга анализ учун қон топширганлар. Бу анализ учун қон топширган барча беморларнинг абсолют кўр- саткичларда 352 тасини ѐки 34,6% ни ташкил қилганини кузатиш мумкин. Мазкур лабораторияда қон анализи таҳлили билан бирга пешоб таҳлилини ҳам олиб бордик. Пешоб анализларни таҳлил қилганимизда, 2-жадвалдан кўриниб турибдики, 2010‒2015 йилларда туғилган 0‒6 ѐшли беморлардан 3 нафари таҳлил учун пешоб топ- ширган, бу эса барча анализларнинг атиги 0,2% нигина ташкил қилади. 1930‒1939 йиллар- да туғилган 77‒86 ѐшли беморларнинг ѐш жиҳатдан таҳлили худди таҳлил учун қон топ- ширган беморлар каби эканлиги жадвалдан кўриниб турибди, яъни барча анализларнинг 0,2% ни ташкил қилади. 1940‒1949 йилларда таваллуд топган 67‒76 ѐшли беморларда эса таҳлил учун қон топширган беморларга нисбатан 2 баробар кўп топширганини аниқладик, уларда 13 нафар бемор таҳлил учун пешоб топширган бўлиб чиқди ва бу барча текшириш- ларнинг 1,1% ни ташкил қилди. 2-жадвал Таҳлил учун пешоб топширган беморларнинг ѐш жиҳатдан тақсимланиши № Туғилган Ёши Учраш % йили даражаси 1 1930-1939 77-86 2 0,2% 2 1940-1949 67-76 13 1,1% 3 1950-1959 57-66 31 2,6% 4 1960-1969 47-56 43 3,6% 5 1970-1979 37-46 132 11,2% 6 1980-1989 27-36 540 45,4% 7 1990-1999 17-26 414 34,7% 8 2000-2009 7-16 12 1,0% 9 2010-2015 0-6 3 0,2% Жами 1190 100%

33

2015 йил давомида 2000‒2009 йилларда туғилган 7‒16 ѐшли беморларнинг 11 на- фари таҳлил учун қон топширган бўлса, 12 таси таҳлил учун пешоб топширган, бу эса барча топширилган анализларнинг деярлик тенг фоизларда эканлигини кўрсатади. 2015 йилда 1950‒1959 йилларда туғилган 57‒66 ѐшли беморларнинг хусусий кли- ник биокимѐвий лабораторияга таҳлил учун пешоб топширишлари сони 31 нафарга етган, 1960‒1969 йилларда туғилган 47‒56 ѐшли беморларда эса бу кўрсаткич 43 тани ташкил қилиб, анализларнинг 3,6% ни ташкил қилган. Бу кўрсаткичлар бўйича ҳам анализ учун мурожаатлар сонини қон топширган беморлар сони билан деярли яқин эканлигини эъти- роф этамиз. “Доктор Равшан-Ҳайитбой” хусусий корхонасининг клиник биокимѐвий лаборато- риясига энг кўп таҳлил учун пешоб топширган беморлар 27‒36 ѐшли бемордир. Таҳлил- ларга кўра, 1980‒1989 йилларда туғилган беморларнинг 540 нафари лабораторияга таҳлил учун пешоб топширган. 1990‒1999 йилларда туғилган 17‒26 ѐшли беморларнинг эса 414 нафари мазкур лабораторияга анализ учун пешоб топширганлар. Бу анализ учун пешоб топширган барча беморларнинг нисбий кўрсаткичларда 34,7% ни ташкил қилганини кузатиш мумкин. Умуман, Хоразм вилоятининг Урганч шаҳрида жойлашган Ўзбекистон Республика- си Соғлиқни сақлаш вазирлигига қарашли “Доктор Равшан-Ҳайитбой” хусусий корхона- сининг клиник биокимѐвий лабораториясига 2015 йилда анализ учун қон ва пешоб топ- ширган беморларнинг ѐшлари бўйича деярли ўхшашлигини таъкидлаймиз. Таҳлиллар шу- ни кўрсатадики, энг кам 2010‒2016 йилларда туғилган 0‒6 ѐшли беморлар ташкил қилса, энг кўп 1980 ‒1989 йилларда туғилган беморлар таҳлил учун лабораторияга қон ва пешоб топширганлиги аниқланди.

Икром Мадиримов, Мухиддин Авезов, Фазилат Султонова, Анвар Рахимов (ТТАУФ) ОРОЛБЎЙИ ЖАНУБИЙ ҲУДУДИДА ГЛАУКОМА КАСАЛЛИГИНИНГ ТАРҚАЛИШИНИ ЎРГАНГАН ҲОЛДА ДАВОЛАШНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШ

Аннотация. Глаукома ‒ бу кўз ички босимининг даврий ѐки доимий ошиши, пери- ферик кўрув майдонининг торайиши, кўрув нерви атрофияси (экскавация), марказий кў- ришнинг пасайиши ѐки бутунлай кўрликка олиб келувчи социал аҳамиятга эга бўлган ка- саллик гуруҳи. Аннотация. Термин “глаукома” объединяет большую группу заболеваний глаз, ко- торая характеризуются постоянным или периодическим повышением внутриглазного давления с последующим развитием типичных дефектов поля зрения, снижением цент- рального зрения и атрофией (с экскавацией) зрительного нерва. Annatation. The term “glaucoma” means a big group of disease of eyes, which is cha- racterized with hermanent or periodical increase of intraocular pressure and as conquences de- velop it defects the field of view, reduce central view and atrophy of nervus ophtalmicus. Калит сўзлар: касаллик, глаукома, ташхислаш, даволаш. Ключевые слова: болезнь, глаукома, диагностика, лечение. Key words: disease, glaucoma, diagnosticis, treatment.

Муаммонинг долзарблиги. Глаукома касаллиги кўз касалликлари орасида етакчи ўринни эгаллаши ва оғир асоратлари бўлиши билан офтальмологларнинг касалликка бўл- ган қизиқишини яна-да орттирмоқда. Глаукома ‒ кўз ички суюқлиги босимининг даврий, мунтазам равишда ошиши би- лан характерланади ва кўрув нерви атрофиясига олиб келувчи касалликлардан бири ҳи-

34

собланади. Глаукома касаллиги оқибатида ҳар 4‒6 беморнинг кўзнинг, умуман, кўрмай қолишига олиб келиши кузатилмоқда.1 Касаллик ривожланиши, кўз ички суюклигининг оқиб чиқишининг бузилиши ва суюқлик гиперсекрецияси билан изоҳланади. Бу касаллик билан оғриган беморлар, кўпинча, кўришдаги хиралашувга, кўрув май- донидаги хира доғлар пайдо бўлиши ва баъзи ҳолларда кўнгил айниши, қайд қилишига шикоят қилади.2 Жаҳон статистика маълумотларига таянган ҳолда, аҳолининг 40 ѐшдан 60 ѐшгача бўлган қисмининг 2‒2,5% ни, 60 дан юқори ѐшдаги аҳолининг 4% ни айнан глаукома ташхиси қўйилган беморлар ташкил қилишини айтиш мумкин. Глаукома умумий кўз ка- салликларининг 4% ни ташкил қилади.3 Бу касалликнинг социал аҳамияти шундаки, кў- риш қобилиятини йўқотган умумий беморларнинг 14‒18% ни глаукома билан касаллан- ганлар ташкил қилади.4 Ҳозирги кунгача адабиѐтларда глаукома касаллигининг ривожланиш механизмла- ри етарлича эмаслиги инобатга олинадиган бўлса, касалликнинг патогенетик механизм- лари ҳақида кўпроқ изланишлар олиб бориш керак бўлади. Касалликни ташхислашда беморнинг субьектив ва объектив шикоятлари, анамне- зи ва офтальмоскопия, тонометрия, суткалик тонометрия тонография текширувлари хуло- саларидан фойдаланилади.5 Касалликнинг кўз гипертензия ҳолати кўрув нерви дискининг атрофияси, тўр пар- да дистрофияси каби касалликлар билан қиѐсий ташхисланади. Даволаш, асосан, икки хил босқичда, консерватив ва жарроҳлик усулида олиб бо- рилади. Консерватив босқичда даволаш, асосан, куз ички суюқлиги секрециясини камай- тириш ва уни оқиб чиқишини яхшилашдан иборатдир. Бунда холиномиметиклар, просто- гландинлар, адреноблакаторлар гуруҳи препаратлари қўлланилади. Агарда консерватив усулда даволаш самара бермаса, лазерли жарроҳлик амалиѐти ўтказилади.6 Ҳозирги кунда трабекулотомия ва синусотомия жарроҳлик амалиѐти кенг қўллани- либ, баъзи ҳолларда вискоканакулостомия қўлланилади. Бирламчи глаукоманинг очиқ бурчакли ва ѐпиқ бурчакли турлари фарқланиб, булар клиник кечиши бўйича бир-биридан кескин фарқ қилади.7 Юқоридагиларни инобатга олган ҳолда, глаукоманинг ривожланиш механизмлари- ни яна-да чуқур ўрганиш ва касалликнинг формаларига қараб даволаш чора-тадбирлари- ни такомиллаштириш чуқур изланишлар олиб боришни тақозо этади. Ишнинг мақсади: глаукома касаллиги билан даволанган беморларни тарқалишини ўрганиш ва даволашини такомиллаштириш. Текшириш усуллари ва материаллари. Республика Ихтисослаштирилган кўз микрохирургия Маркази Хоразм филиалида 5 йил мобайнида глаукома ташхиси билан ѐтиб даволанган барча беморларни текширув материали сифатида архив маълумотлари олинди. Шунингдек, барча беморларнинг шикояти, касаллик анамнези ўрганилиб, умумий қабул қилинган тешириш усуллари, шунингдек, визиометрия, тонометрия, тонография, биомикроскопия, периметрия, офтальмоскопия, гониоскопия каби текширувлари ўтказил- ган ҳолда, стандарт консерватив ва оператив даво муолажалари олиб борилган.

1 Астахов Ю.С. Глазные болезни. Справочное пособие, 2004. 2 Хамидова М.Х. Кўз касалликлари. 1996. 3 Капаева Л.А. Глазные болезни. М., 2002. 4 Сидоренко Е.И. Офтальмология. М., 2003. 5 Нестеров А.П. Глаукома. 1995. 6 Сомов Е.Е. Клиническая офтальмология 2005. 7 Jack J. Kanski. /Clinical Ophthalmology. A systematic Approach. “Butterworth Heineman”, Oxford, UKб, 2005.

35

Кўз микрохирургия марказида 2011‒2015 йиллар мобайнида умумий 14475 та бе- мор даволанган бўлиб, шулардан глаукома касаллиги билан касалланганлар 1150 беморни ташкил қилади. Даволанган беморларни йилларга тақсимлаб ўрганилганда 2011‒210, 2012‒228, 2013 йилда ‒ 235, 2014 йилда 267, 2015 йилда 210 та бемор сонига тенг. Глаукома касаллиги билан даволанган беморлар яшаш шароитидан келиб чиққан ҳолда таққосланганда, шаҳар аҳолиси 276 та бемор (24%), қишлоқ ахолиси 874 та бемор (76%) эканлиги аниқланди. Беморларнинг жинсга нисбатан тарқалиши ўрганилганда эр- каклар 529 та бемор (46%), аѐллар 621 та бемор (54%) ташкил этди. Орттирилган глаукома касаллигининг, асосан, қишлоқ аҳолисида ва эркакларга нисбатан аѐлларда кўпроқ учраши ҳамда 50 ѐшдан кейинги даврда касалликнинг учраш даражаси ошиши, 60 ѐшдан кейин эса кескин ошиши, шунингдек, кейинги йиллар давоми- да касалланиш суръати мунтазам равишда ўсаѐтганлиги аниқланди. Бундай ҳолат қишлоқ аҳолиси касалликнинг бошланғич даврларида шифокорга мурожаат қилмаслиги, шифо- кор тавсиясига риоя этмаслиги билан изоҳланади. Глаукома касаллигининг ҳалқаро классификациясида бўлган бирламчи очиқ ва ѐпиқ бурчакли глаукома нисбатан кўп учрашини инобатга олган ҳолда, ушбу турларини ўргандик. Ортирилган глаукоманинг бирламчи очиқ бурчакли тури 644 (56%), бирламчи ѐпиқ бурчакли глаукомалар 506 (44%) ни ташкил қилиши кузатилди. Шунингдек, биз даволаш чора-тадбирларини такомиллаштириш мақсадида 14‒60 ѐшгача бўлган 75 беморни танлаб олган холда уларни, шартли равишда, 15 та беморни асосий ва 60 та беморни назорат гуруҳига ажратган ҳолда ўргандик. Асосий гуруҳдаги 20 бемор анъанавий, яъни жарроҳлик усулида даволанди. Назорат гуруҳидаги 60 бемор, шартли равишда, 3 гуруҳга ажратилди. 1. Тимолол+анъанавий (жарроҳлик). 2. Пилокарпин+анъанавий (жарроҳлик). 3. Тимолол+пилокарпин+анъанавий (жарроҳлик). 1-гуруҳ беморларга жарроҳлик амалиѐтигача бўлган даврда тимолол эритмасидан 2 томчидан 2 маҳал, эрталаб ва кечқурун 5 кун мобайнида кўзга томизилди. 2-гуруҳ беморларга жарроҳлик амалиѐтигача бўлган даврда пилокарпин эритмаси- дан 2 томчидан 2 маҳал эрталаб ва кечқурун 5 кун мобайнида кўзга томизилди. 3-гуруҳ беморларга жарроҳлик амалиѐтигача бўлган даврда тимолол ва пилокар- пин эритмасидан 2 томчидан 2 маҳал эрталаб ва кечқурун 5 кун мобайнида кўзга томи- зилди. Даволаш натижалари беморларнинг умумий аҳволи кўз ички босимининг ошиши- га, жарроҳлик амалиѐти даврида пардаларга қон қуйилишининг бўлмаслиги ҳолатига қа- раб баҳоланди. Асосий гуруҳ беморларида даволаш натижалари самарадорлиги 70% ни ташкил қилди. Назорат гуруҳидаги беморлар даволаниши самарадорлиги эса 85% ни ташкил қи-- либ гуруҳчаларга тақсимланганда, мос равишда, 1-гуруҳда (80%), 2-гуруҳда 85% ва 3-гу- руҳда (85%) ни ташкил қилди. Шунингдек, глаукома билан даволанган беморларда кўрув нерви қисман атрофияси ва тўлиқ атрофияси каби асоратлар учраши аниқланди. Хулоса. Глаукома касалликлари орасида, асосан, орттирилган глаукома формаси- нинг, шунингдек, қишлоқ аҳолисида ва эркакларга нисбатан аѐлларда кўпроқ учраши ҳам- да 45 ѐшдан ошгандан кейин касалликнинг учраш даражаси ошиши аниқланди. Хулоса ўрнида айтиш мумкинки, халқимизнинг тиббий маданияти ошиши ва ҳар 30 ѐшдан ошган бемор ҳар 1 йилда бир маротаба, ҳар 40 ѐшдан ошган бемор ҳар 6 ойдан окулист кўригидан ўтиб туриши билан биз касалликни эрта аниқлаган ва унинг асоратла- рининг олдини олган бўламиз.

36

IQTISODIYOT

Fazilat Kalandarova (UrDU) O„ZBEKISTONDA AYOLLAR NOSTANDART BANDLIGINING TARKIBIY TUZILISHI

Annotatsiya. Ushbu maqolada O„zbekistondagi mehnatga layoqatli ayollarning tarkibi, korxona va tashkilotlarda yollanib ishlovchi ayollarning yosh guruhlari va ta‟lim darajasi bo„- yicha taqsimlanishi tahlil qilingan. Bugungi kunda ayollarning ish bilan bandligini oshirish uchun qilinayotgan ishlar haqida ma‟lumotlar keltirilgan. Аннотация. В данной статье описана система занятости женщин трудоспособ- ного возраста в Узбекистане, анализируется распределение женщин, работающих на предприятиях и организациях, на группы по возрасту и уровню образования. Приводится информация о росте занятости женщин по состоянию на сегодняшний день Annotation. The article describes the number of women who are capable to work, as well as, discusses the distribution of women working in enterprises and organization due to their age group and level of education in Uzbekistan. Information is given about the tasks which are to in- crease employment of women at present. Kalit so„zlar: ayollar bandligi, nostandart bandlik, tadbirkorlik, xizmat ko„rsatish, gen- der statistikasi, xotin-qizlar qo„mitasi. Ключевые слова: занятость женщин, нестандартная занятость, предпринима- тельство, служба, гендерная статистика, комитет по делам женщин. Key words: employment of women, non-standart employment, business, service, gender statistics, the women‟s comittee.

Bugungi kunda ish va shaxsiy hayotni muvaffaqiyatli tarzda uyg„unlashtirish oson ish emas. Biz har yerda, har narsaga ulgurishga intilamiz, biroq hayotimizdagi qaysidir soha oqsashi muqarrar. Ayollar, ayniqsa, ishli ayollar hammasiga ulgurishlari lozim. Bunga har bir daqiqadan unumli foydalanish orqali erishish mumkin. Mas‟uliyat va majburiyat ayollar vaqtini to„g„ri taq- simlashga undaydi. Ayniqsa, qishloq ayollarining mehnat sharoitlarini yaxshilash ancha murak- kab jarayondir. Ish bilan band ayollarning ba‟zilari o„z-o„zini ish bilan ta‟minlashadi, boshqalari esa od- diy, to„liq va doimiy ish o„rinlariga ega bo„lishadi. Ammo aholining barini to„liq ish soatiga ega bo„lgan ish bilan ta‟minlashning ham iloji yo„q. Shu sababli ham aholining mehnatga layoqatli qismining ish bilan ta‟minlanishida o„z-o„zini band qilish yoki to„liqsiz bandlik yordam beradi. Nostandart bandlik shakliga vaqtincha bandlik, o„z-o„zini ish bilan ta‟minlash, shuning- dek, kelishilgan holda tashqaridan turib bajariladigan standart ishlar kiradi. U qisqa, o„zgaruv- chan, ko„pincha, ish soatini oldindan aytish qiyinligi bilan xarakterlanadi.1 Bugungi kunda korxona va tashkilotlarda yollanib ishlovchi ayollarni yoshi jihatdan tahlil qilib o„tadigan bo„lsak, bunda o„rtacha yosh 35.7 ekanligini, ya‟ni 30‒39 yosh atrofidagi ishchi ayollarning ulushi ko„pligini aytishimiz va buni quyidagi jadval orqali ko„rishimiz mumkin.

2007‒2014-yillarda korxona va tashkilotlarda yollanib ishlovchi ayollarning yosh guruhlari bo„yicha taqsimlanishi (foizda) 2010 2011 2012 2013 2014 Ayollar Jami 100.0 100.0 100.0 100.0 100.0

1 www.non standart employment. Wikipedia.

37

16 yoshgacha 0.0 - - 0.0 -

16 – 24 13.8 14.4 14.2 14.1 13.9

25 – 29 20.7 20.9 19.9 19.5 19.8

30 – 39 29.4 29.3 29.2 28.5 29.0

40 – 49 25.3 24.7 25.4 25.9 25.8

50 – 54 8.1 7.9 8.3 8.7 8.7

55 va undan katta 2.7 2.8 3.0 3.3 2.8

O„rtacha yosh (yoshda) 35.4 35.3 35.5 35.8 35.7

Manba: O„zbekiston Respublikasi davlat statistika qo„mitasi ma‟lumotlari asosida muallif to- monidan tuzilgan.

Nostandart ish o„rinlari, odatda, katta firmalarga qaraganda kichik firmalarda (20 ta ish- chi xodimdan iborat bo„lgan) ko„proq uchraydi. O„zbekistonda ayollar bandligi turli sohalarda turlicha o„zgarishlarda ro„y berib kelmoq- da. Ayollarning bandligi, asosan, sharoiti og„ir va uzoq muddatli sohalarda kamayib, qishloq xo„jaligi va savdo-sotiq sohalarida oshib kelmoqda, уa‟ni to„liqsiz ish, o„z-o„zini ish bilan ta‟- minlash va mavsumiy ish bilan shug„ullanuvchilarning soni ortayotganligida. Aholi bandligida nostandart bandlik shakli, asosan, erkaklarga nisbatan ayollarga ko„proq foydalidir, buning sabablari sifatida quyidagilarni aytib o„tish mumkin: 1. Avvalo, og„ir mehnat bilan yoki to„liq ish vaqtida band bo„lgan uzoq muddat ishlaydi- gan ayollarda ko„proq stress holatlari uchrab turadi, bu esa, o„z navbatida, ularning sog„ligiga putur yetkazib, turli kasalliklarni orttirishi mumkin. Qolaversa, bu oila muhitiga, farzand tarbiya- siga va sog„lig„iga ham ta‟sir qiladi. 2. Nostandart bandlik bilan shug„ullanayotgan ayollar boshqa sohalardagi ishlarga qara- ganda vaqtni taqsimlash imkoniyatiga ega bo„ladi, ya‟ni oila ishlari bilan shug„ullanishga yetar- licha vaqt ajrata oladi. 3. Qisman va norasmiy ishda band ayollar smenali va barqaror ish soati bilan ishlayotgan ayollarga nisbatan kuchli charchoq, ishonchsizlik, uyqusizlik va stress holatlariga kam uchraydi. Ayollarda stress holati boshqa ko„plab kasalliklarning kelib chiqishiga sababchi bo„ladi. Xotin- qizlar bandligi nostandart bandlik yo„nalishlari bilan mos keladi.1 2014-yilda O„zbekistonda nostandart ishchi ayollarning 32,3 foizi oliy, 48.2 foizi o„rta maxsus va 19.5 foizini o„rta ma‟lumotlilar tashkil qiladi. Xulosa qiladigan bo„lsak, O„zbekiston- da nostandart ishchilarning katta qismi kollej bitkazuvchilaridan iborat. 2007-yildan 2014-yil- gacha yollanib ishlovchilar soni o„zgarib kelgan. Bunda o„rta ma‟lumotlilarning ulushlari ka- maygan, oliy ma‟lumotlilarning ulushi 4,87 foizga, o„rta maxsus toifadagilarning ulushi esa 20,5 foizga ko„paygan. Bularni quyidagi rasmdan ko„rishimiz mumkin:

1 Occupational Health of Women in Non-Standard Employment Isik Urla Zeytinoglu, Josefina Moruz, M.Bianca Seaton and Waheeda Lillevik This document expresses the views of the authors and does not necessarily represent the official policy of Status of Women Canada or the Government of Canada. March, 2003.

38

2007-2014-yillarda korxona va tashkilotlarda yollanib ishlovchi ayollarning ta'lim darajasi bo„yicha taqsimlanishi 60

oliy 40

o`rta maxsus 20

0 o`rta va to`liq bo`lmagan o`rta

Manba: O„zbekiston Respublikasi davlat statistika qo„mitasi ma‟lumotlari asosida muallif tomonidan tuzilgan.

Bunday holatning yuzaga kelishiga asosiy sabab yurtimizda o„n ikki yillik maktab dastu- riga o„zgartirishlar kiritilib, kollejlarning paydo bo„lishi bilan izohlanadi, deyish mumkin. Kol- lejlarning yaratilishi aholi ish bilan ta‟minlanishiga imkoniyat yaratdi. Shu tufayli bugungi kunda turli korxonalarning asosiy ishchi kuchini aynan kollej bitiruvchilari tashkil qiladi. Bundan tash- qari, kollej bitiruvchilarida tadbirkorlik bilan shug„ullanish imkoniyatlari ham mavjud. Xotin-qizlarning oiladagi, davlat va jamoat qurilishi sohasidagi, mahallalardagi, mehnat jamoalaridagi rolini kuchaytirish muhim masala hisoblanadi. Bugungi kunda ayollarga alohida e‟tibor qaratilib kelinmoqda, xususan, O„zbekistonda 1990-yillarning oxirlaridayoq gender sta- tistikasini ilgari surish bo„yicha birinchi qadamlar qo„yilgan edi. Bosh Vazir o„rinbosari rahbarligida 1991-yilda Xotin-qizlar qo„mitasiga asos solinganligi bilan institutsional rivojlanishda sezilarli o„sishga erishildi. Xotin-qizlar qo„mitasi barcha hudud- larda va jabhalarda vakolatli bo„lgan takomillashgan tizimga ega.1 Bugungi kunda bu qo„mita- ning rasmiy sayti ham tashkil etilgan. Mazkur jamoat tashkilotining “O„zbekiston Respublikasi ishbilarmon va kasanachi ayol- larning korporativ portalini yaratish” loyihasi asosida yaratilayotgan “Biz AYOL” nomli veb- portal tadbirkor, kasanachi ayollar, kasb-hunar kollejlarini bitirib, o„z tadbirkorlik ishini boshlash istagidagi qizlar uchun mo„ljallangan. Yuqoridagi ma‟lumotlardan foydalanib xulosa qiladigan bo„lsak, aholining turmush sha- roitining yaxshilanishi bevosita ular daromadlarining oshishi bilan bog„liqdir. Oiladagi ayollar- ning ish bilan band bo„lishlari bu oila daromadini ko„paytirishi bilan birga ayollarni o„z ustida doimiy ishlab, zamon bilan hamnafas yashashga undaydi. Odatda, ayollar daromad topish maq- sadida beixtiyor turli nostandart shakldagi norasmiy va to„liqsiz bandlik bilan shug„ullanishadi. Bugungi kunda nostandart bandlik turlarining ko„payishi, kichik biznes va xususiy tadbirkorlik hamda turizm sohalarining rivojlanishi ayollarga o„zlari yoqtirgan yo„nalishda ishlash imkoniya- tini yaratadi. Chekka qishloq joylarida ayollarning kompyuter savodxonligini yanada oshirib, no- standart bandlikning yangi yo„nalishlari rivojlanishiga erishish mumkin.

1 www.wcu.uz

39

ADABIYOTSHUNOSLIK

Абдуҳамид Холмуродов (Навoий ДПИ) АДАБИЙ ЖАРАЁН ВА ТАЛҚИН

Аннотация. Мақолада сўнгги йиллар таржима асарларининг бадиий савияси, жа- ҳон адабиѐти дурдоналарини ўзбек тилига ўгиришда тўпланган тажрибалар ва уларнинг миллий адабиѐтимиз равнақига таъсири ҳақида фикр юритилган. Аннотация. В данной статье рассматривается проблема влияния художествен- ного уровня переводных произведений последних лет и шедевров мировой литературы, их влияние на развитие национальной литературы и перевод на узбекский язык. Annоtation. The following article deals with the influence of literary level of recently translated works and masterpieces of world literature, their impact on the development of natio- nal literature and translation into Uzbek. Калит сўзлар: жанр, услуб, эстетик, адабий қаҳрамон, таҳлил, ҳикоянавис, реа- лизм, модернистик, мунаққид, мавҳум, нодир, адабий жараѐн, таржима санъати. Ключевые слова: жанр, метод, эстетический, художественный герой, анализ, рассказчик, реализм, модернизм, критик, абстрактный, бесценный, литературный про- цесс, искусство перевода. Key words: genre, method, aesthetic, literary character, analysis, storyteller, realism, modernism, critic, abstract, priceless, literary process, art of translation.

Адабий жараѐнда юз бераѐтган сифат ўзгаришлари, турли жанрларда акс эттирила- ѐтган ҳаѐт ҳақиқатининг бадиий манзаралари, адабиѐт равнақига хизмат қиладиган тамо- йилларнинг ранг-баранг услуб ва воситаларда намоѐн бўлишининиг эстетик қиммати, ада- бий мавзулар ва адабий қаҳрамонлар талқинидаги муаммоларни ҳал этишдаги замонавий тафаккур йўсинлари тўғрисида баҳсу мунозара олиб бораѐтган адабиѐтшунослик холис таҳлил ва тадқиқ асосида адабиѐт равнақига хизмат қилаѐтганлигини эътироф этмоқ ло- зим. Ана шу жараѐннинг бир маромда кечишига, яратилаѐтган бадиий асарларга ўз вақти- да холис баҳо беришда, адабиѐтимизда кечаѐтган ўзгаришлар, пайдо бўлаѐтган янгилик- лар моҳиятини теран англашга кўмаклашишига “Шарқ юлдузи” журналида босилаѐтган адабий-танқидий мақолаларнинг ҳам ўрни катта бўляпти. Журналнинг ўтган йилги ҳар бир сонида “Адабиѐтшунослик” рукнида кўплаб мақолалар эълон қилинди. Ойгул Турдиеванинг “Замонавий Эрон насрининг модернистик тамойиллари” ма- қоласида Муҳаммадали Жамолзода, Розия Тужжор ижодига кенгроқ тўхталган. Бу ҳикоя- навис ѐзувчилар ижодида модернистик тамойиллар қай даражада акс этганлигини таҳлил этишга уринган. Бунда маърифатпарварлик реализмидан танқидий реализмга томон сил- жиш кузатилишини, “...рационализм мафкураси, яъни Яратганнинг ишларига ақлий таҳ- лил нуқтаи назаридан қараш етакчилик”1 қилиши таъкидланади. Ҳикоянавис ѐзувчи Розия Тужжор ижодида модернистик тамойиллар ѐрқин намоѐн бўлганлигини “Сариқларнинг тўкилиши, яшилларнинг ўсиши”, “Апельсинзоргача етти қа- дам ранж” ҳикояларини таҳлил этиш орқали далиллашга ҳаракат қилган. “Сариқларнинг тўкилиши, яшилларнинг ўсиши” ҳикояси доктор аѐл ҳақида. У беморларни даволайди, ам- мо ўзида касаллик пайдо бўлганлигини сезгач, руҳий инқирозга учрайди. У ўзини доим тушда юргандек, ярим уйқуда, чалажон аҳволда сезади. Шунинг учун сариқ гулларни юлиб ташлайди, нимаики сариқ бўлса, уларни кўз олдидан йўқотишга ҳаракат қилади. Са- риқ нарсалар йўқолиб, улар ўрнини ям-яшил ўт-ўланлар эгаллай бошлайди. Аѐл дарѐга ту- шади, ѐмғир остида қолади, яна тинчланиб, қалбида умид пайдо бўлади. У деразадан дарѐ- га тушади, сувда юриб кетади, яна шу йўл билан деразадан иш жойига қайтиб келиш ҳо-

1 “Шарқ юлдузи” журнали, 2015 йил, 1-сон, 159-бет.

40

латлари руҳий жараѐнлар ифодасидир. Мунаққид ҳикояда мана шундай ҳиссий тасвирлар- дан бўлак сюжет йўқлигини таъкидлайди. Бироқ бу мулоҳазага қўшилиб бўлмайди. Бун- дан сюрреалистик йўналишдаги асарлар сюжетдан холи бўлади, деган фикрни туғдиради. Ҳолбуки, сюжетсиз бадиий асар яратилмайди. Доктор аѐлнинг руҳий қийналишлари, ка- саллик билан олишувлари, деразадан дарѐга тушиб, сувда юриб кетиши ва яна шу йўл би- лан яна аввалги жойига қайтиб келиши, шу орада унда кечган турли қарама-қаршиликлар, ички кечинмаларнинг турли воситалар (фантастик элементлар) ҳикоянинг яхлит сюжети- ни ташкил этади. “Апельсинзоргача етти қадам ранж” ҳикоясида инсоннинг энг қадимги даврлардан то ҳозирги пайтгача босиб ўтган тақдир йўллари ўзига хос тарзда тасвирланади. Аѐл тақ- дири орқали кўрсатиб берилган узоқ тарих унинг тақдири эркак билан боғлиқлиги, у ҳа- миша ҳимояга ва эътиборга муҳтож эканлигига урғу берилади. Мунаққид бунда сюрреа- листик лавҳаларга кенг ўрин берилганлигини таъкидлайди, аммо бу лавҳалар қай йўсинда ва қай даражада ўз ифодасини топганлигини таҳлил этмайди. Яна бир замонавий Эрон насрининг вакили Фируз Занузи Жалолийнинг “Лаънати соат” ҳикояси модернистик йўналишда ѐзилган ҳикоя деб талқин этилган. Унда ҳикоя қаҳ- рамони Сокит номаълум касалликка чалинади. У қадимги буюмлар сотиладиган дўконга кириб келганида, сотувчи уни Ф.Достоевскийнинг қаҳрамони Раскольниковга ўхшатади. Касал киши докторни излаб кетади. Унинг танасини кучли оғриқ эгаллайди ва бу ҳар куни соат тўртда қаттиқ хуруж қилади. Бу ҳол уч йилдан буѐн давом этиб келаѐтган бўлади. Докторни излаб бораѐтган одам телефон будкасига дуч келади. У докторга қўнғироқ қили- ши керак бўлади. Аммо дўкондаги одам бунга йўл қўймайди. У билан қўпол муомалада бўлади ва будкадан чиққач, унга бир тарсаки туширади. Сокит йиқилиб тушади. Ўрнидан турганида бояги ғалати одам ғойиб бўлган эди. Энди у ўша ғойиб бўлган одамни излашга тушади. Шу орада соат тўрт бўлади, лекин унинг танасида оғриқ сезилмайди. Дўкон эгаси ‒ Достоевский-Раскольников ‒ жиноят ва жазо ‒ номаълум киши ўртасида қандайдир ало- қа борлиги сезилади. Воқеа-ҳодисалар моҳиятини ҳаѐтни реал тасвирлаш орқали эмас, балки онгости се- зимлари воситасида кўрсатиб бериш модерн йўналишнинг асосий хусусияти ҳисобланади. Аммо ҳаѐтни мавҳум, сирли, жумбоқларга бой тарзда тасвирлашнинг ҳар қандай кўри- нишлари модернизмга мойиллик саналмайди. Бадиий асар унсурларининг моддийликдан батамом йироқ, мавҳум, макон ва замондан холи тарзда намоѐн бўлиши воқеликни бадиий акс эттиришда ютуқ эмас, балки нуқсон сифатида китобхон дидининг ўтмаслашишига олиб келиши мумкин. Мунаққид буни эътиборга олиши, рецептив эстетиканинг бугунги даражасини ҳисобга олган ҳолда, замонавий Эрон насридаги модернистик тамойилларни яна-да чуқурроқ очиб бериши, мақоланинг илмийлик даражасини оширишга ҳаракат қи- лиши зарур эди. Жаҳон адабиѐти нодир намуналарини ўзбек тилига таржима қилишда ўзбек таржи- ма мактаби катта ютуқларга эришиб келмоқда. Кейинги ўн йилликда Ф.Кафка, А.Камю, Ж.Жойс сингари модерн адабиѐтининг улкан вакиллари асарлари она тилимизга таржима қилинди. Роман-герман оиласига мансуб тиллардан таржима қилиш ниҳоятда мураккаб вазифа. Мустақилликка эришгунимизча даврда юқорида номлари қайд этилган дунѐ ада- биѐтининг буюк намояндалари асарлари у ѐқда турсин, номларини ҳам ўзбек китобхони яхши билмас эди. Ваҳоланки, бу ѐзувчилар ўз ижоди билан дунѐ адабиѐтини тубдан ўзгар- тириб юборишган эди. Жумладан, Жеймс Жойс модерн адабиѐтининг отаси ҳисобланади. Унинг “Улисс” романи ХХ асрнинг ноѐб адабий ҳодисаси деб эътироф этилган. Виржиния Вульфнинг “Бу асар адабиѐтнинг энг охирги чегарасидир, энди уни давом эттириб бўл- майди”,1 деган фикри бежиз айтилмаган. Бу асарнинг асил моҳиятини очиб бериш учун

1 Назар Эшонқул. “Мендан “мен”гача”, Тошкент, “Akademnashr”, 2014, 337-бет.

41

ҳали-ҳануз адабий тадқиқотлар олиб борилмоқда. Нобель мукофоти соҳиби Томас Стернз Элиот “Жеймс Жойсни, хусусан, “Улисс” асарини танқид қилиш, асар услуби, ғояси би- лан келишмаслик, унга эътирозлар билдириш ѐхуд, умуман, адабий қимматини тан олмас- лик, асарни адабиѐтга ѐт, бегона деб ҳисоблаш, ашаддий танқидий фикрлар билдириш мумкин, бунга ҳамманинг ҳаққи бор, аммо ўзини ѐзувчи, ижодкор деб ҳисоблаган ва ўзи- ни ҳурмат қилган ҳар бир одам бу асарни ўқимасдан туриб адабий жараѐн ва ХХ аср ада- биѐти ҳақида фикр айтишга ҳақли эмас”,1 дейди. Шундай экан, ушбу тенгсиз асарнинг ўз- бек тилидаги таржимаси зарур эди. Бу вазифани таниқли таржимон Иброҳим Ғафуров му- ваффақиятли амалга оширгани ўзбек таржимачилигининг улкан ютуғи бўлди. 2012 йилда бу асар “Улисснинг саргузаштлари” номи билан алоҳида китоб тарзида нашр қилинди. Ёзувчи Назар Эшонқул “Улисс”нинг ўзбек тилидаги таржимаси ҳақида шундай дейди: “Кўлами ва салмоғи жиҳатидан ХХ асрнинг энг йирик ва энг шов-шувли асари ҳи- собланган, бутун Ғарб маданиятини ларзага келтирган “Улисс” дунѐнинг қайси тилига таржима қилинмасин, ўзига хос миллий ҳодиса сифатида эътироф этиладиган асарлар си- расига киради. Бу асар таржимаси ҳар қандай тилни синовдан ўтказади, унинг қудратини кўрсатади, имкониятларини кенгайтиради. Асар таржимаси учун таниқли таржимон Ибро- ҳим Ғафуровнинг жасоратига алоҳида тасанно айтиш керак. Чунки “Улисс” ҳар ким ҳам таржима қиладиган ѐки таржима қилишга жазм этадиган асар эмас”.2 Ойбек ХХ аср ўзбек адабиѐтининг атоқли вакили сифатида бой адабий мерос қол- дирди. Айниқса, унинг ўзбек шеърияти равнақига қўшган ҳиссаси ниҳоятда буюк. Ажо- йиб лирик шеърлар, достонлар, драматик достонлар ижодкори Ойбек шеъриятда ҳам ул- кан мактаб яратди ва бу мактабдан кейинги авлодлар баҳраманд бўлиб келмоқда. Адаби- ѐтшунос Саъдулло Қуронов “Ойбек лирикасида бадиий синтез”3 мақоласида устоз санъ- аткорнинг шеъриятдаги маҳорати сирларини очиб беришга ҳаракат қилган. Ойбек насрда тенгсиз адиб. Ёзувчининг қисса ва романларидаги эпик тасвирнинг кўламлилиги, чуқур лиризм билан суғорилганлиги ҳар қандай китобхонни мафтун этади. Эпик тасвирдаги усталик, ижодий маҳорат шоир Ойбекнинг лирикасида янада ўзига хос тарзда жилваланди. Шоир шеърларида ҳаѐтни мусаввирлардек жонли акс эттириш, образ- ларнинг реал манзарадан олинган таассуротлар йиғиндиси сифатида эпик кўламда берили- ши ўзига хос хусусиятга эга. Бундай хусусиятни шоирнинг “Кечқурун”, “Қиш кечаси”, “Ялта кечаси”, “Ёз кечаси”, “Денгизда оқшом”, “Наъматак” шеърларида аниқ кўрамиз. Адабиѐтшунос олим С.Қуронов “Денгизда оқшом” шеъридаги шоир маҳоратини, унинг образлардан фойдаланишдаги усталиги, шеърдаги ҳар бир сўзнинг маълум эстетик вазифани бажаришини чуқур таҳлил этади: “Шоирга манзараниниг ҳар бир унсури нима- нидир эслатади: “олтин қайиқча”, “само юзи анордек”, “атлас булутлар”, “уфқлар қуло- чи”, “қуѐш сочи”, “ўпар қирғоқни” каби образлар ана шу таассуротларнинг маҳсулидир. ...кичик ташбеҳлар асосида табиатнинг бутун кўриниши намоѐн бўлмоқда. Бу ўринда шо- ир поэтик нигоҳининг ўткирлиги, тасвирлаш маҳорати шунчаки гўзал ташбеҳлар топа билганида эмас, биринчи навбатда, ўша ташбеҳларнинг визуал (кўримли) эканидадир. Ой- бек денгизни шундай тасвирлайдики, ўқувчи манзарани худди кўзлари билан кўриб тур- гандай завқлана бошлайди”.4 Дарҳақиқат, Ойбек лирикаси ҳақида ҳар қанча гапирсак ҳам, камлик қилади. Бу шеърий мерос тадқиқи ниҳоя билмайди. Вафо Файзуллоҳ таржимон сифатида Шарль Бодлер, Пол Верлен, А.Рембо синга- ри шоирларнинг шеърларини, М.Митерлиннинг “Сўқирлар” драмаси ва Франц Кафка- нинг “Жараѐн” романини ўзбек тилига таржима қилди. Лев Толстой, Сергей Есенин, М.

1 Ўша асар, 339‒340-бетлар. 2 Ўша жойда. 3 “Шарқ юлдузи” журнали, 2015, 1-сон, 163‒165-бетлар. 4 Ўша жойда, 164-бет.

42

Булгаков, Абдулла Қодирий, Чўлпон каби адиб ва шоирларнинг асарларига таҳлилий му- носабат билдирди. Филология фанлари доктори Баҳодир Карим шоир ижоди ҳақида шун- дай дейди: “Вафо Файзуллоҳ адабий мақолаларнинг бегидир, таъмасиз, холис жўшиб, ўзини қўшиб хаѐлланиб, янгиланиб, гоҳида ичикиб, энтикиб, қайғуриб баъзан бонг уриб, эзилиб ѐзади. Моҳиятга интилиб, кўнгилга қараб, муҳитга қарамай, бировдан сўрамай, ўзига хос ѐзади. Унинг ѐзганларида анъанавий қолипли, ҳамма ижодкор асарларига тушаверадиган босма қолип-стеротиплар йўқ ҳисоби. Ҳар инсон ижодини тушуниб, ҳатто уларнинг ай- римларини рағбатлантириб, қўллаб-қувватлаб қувонтиради. Ўрни келса, адашганга тан- беҳ беришни ҳам унутмайди. Хиѐнатни ѐмон кўради. Содиқларга ҳавас қилади. Ёза туриб тўғриликни кўзлайди. Вафо адабиѐтга садоқатдан, ваъдага вафодан сўзлайди”.1 Дарҳақиқат, Вафо Файзуллоҳ ижодини кузатганда, унинг самимийлик йўғрилган оҳорли фикр-туйғуларини алоҳида таъкидлаб ўтмоқ лозим. У ижодни қисмат даражасида ҳис қилиши билан ажралиб туради. Нимадир дейиш керак ѐки нимадир ифодалаш керак деган фикрдан йироқ. Вафо Файзуллоҳ ѐниб ѐзади. Туйғуларини чеклаб қўймайди. Ал- батта, ўз оҳангини топади. Бу ҳақда тўхталганда ижодкор оламини ѐритиб, нурлантириб турган шуур уйғунлигига назар ташлаш лозим. Шоир ва шуур уйғунлиги. Дарҳақиқат, шоир шеърларида ана шу шуурнинг бепоѐн товланишлари юз кўрсатади. Мантиқ йўргакланган тимсоллар орқали шуур уйғунлиги на- моѐн бўлади. Уларни тушунтириш қийин. Фақат ва фақат ҳис қилиш керак. Қалб туғѐни ва мантиқ, уни ўз зиммасига елкалаган ташбеҳлар тизими шоир маҳоратини ифодалайди. Вафо Файзуллоҳнинг ўтган йил “Шарқ” нашриѐт-матбаа акциядорлик компанияси Бош таҳририяти томонидан нашр этилган “Азалий ғусса” тўпламига киритилган шеърла- рини ўқиганда шу фикрлар, балки мулоҳазалар десак ўринли бўлар, хаѐлдан ўтади. Муто- лаа давомида унинг бошқаларга ўхшамайдиган жиҳатларини ҳис этиш мумкин. Аммо унинг ўз йўлини топганлигини, айни пайтда, шу йўлга содиқлигини кўрасиз. Шеърларда- ги рангин ташбеҳлар тилсими, рости гап, китобхоннинг ҳайратини оширади. Шуни очиқ тан олиш лозимки, уларда зўракилик ѐки сунъийлик, қабартириш йўқ. Осмоннинг рангига қўшилган ранглар, Олмалар ҳидини ҳидлайди тутиб. Қишлоқ. Бошланади пистоқи жанглар, Яшамайди улар баҳорни кутиб. Шеър “Куз ва баҳор оралиғида” деб номланган. Шеър сарлавҳасиданоқ маълумки, қаламга олинган ҳар икки фаслнинг оралиғида қиш турибди. Аммо шоир уни алоҳида таъ- кидламайди. Буни шуурингиз орқали ҳис этасиз. Тиниқ осмон рангига уйғун яшиллик ва шу яшиллик тугадиган олмалар ҳидини ҳис қилиш иштиѐқи қалбга кириб келади. Олма- лар ҳидини ҳидлаш келажакка бўлган ишончни юракка муҳрлайди, гўѐ. Шеър охирида худди шу ишонч руҳи яна-да қуюқлашади. Тонгда уйғонади кўкарган тупроқ; Тугайди мен эккан сўнгги сабрлар. Қаҳратон остига қолмасдан чорбоғ, Қуѐшга талпина бошлар қабрлар...2 Вафо Файзуллоҳ шеърларидаги ўзига хослик шундаки, уларни мутолаа қилганда, сўз устига юкланган моҳиятни англашга эътиборни қаратиш лозим. Шоирнинг “Шарқ ҳақида Шарқнинг қўшиғи” шеъри миллат, маънавий қадрият ва Ватан ҳақидаги абадият қўшиғидек таacсурот қолдиради. Оқ кунларни орқалайди беқазо дунѐ,

1 Баҳодир Карим. Вафо кўнглининг рангин манзаралари. В.Файзуллоҳ. “Чақмоқ ѐруғи”. Т., “Муҳаррир”, 2012, 4-бет. 2 Вафо Файзуллоҳ. Куз ва баҳор оралиғида “Азалий ғусса”. “Шарқ”, Тошкент, 2013, 12-бет.

43

Оҳангларга бахшидалик каромат дилман. Кўзларимни юрагимга боғлаган наво- Юрагимда айтилмаган дардларим ‒ Ватан. Дунѐнинг қазосиз эканлиги бор гап. Унинг оқлиги ва ѐруғ кунларни етаклаб кели- шига ҳар доим қалбдан иқрорлигимиз турган гап. Ҳам зоҳирий, ҳам ботиний мақсад ‒ Ва- тан улуғлигини, миллат юксаклигини куйлаш. Аммо буни ҳамма ҳам ҳис қилиши мумкин- ми? Юрагида дард туғѐни уриб турган кишигина бунга қодир. Турналарни баҳор элчиси, деймиз. Ҳар йили баҳор келганида, турналарнинг кўкда қийқириб учишини ички бир орзиқиш билан кузатамиз, гарчи болаликдан таниш манзара. Бироқ барибир уларнинг овозлари ҳар йили қалбга ҳаяжон солаверади. Турналарнинг хуржунлари тўлган баҳорлар, Олиб келинар, олиб кетилар, йиллар майдонда. Хаѐлларнинг софликлари бўлиб ғалаба, Қуѐшнинг ўзи ҳам бизлар томонда. Вафо Файзуллоҳ шеърларида тафаккур кенглиги ва тафаккур имконларига имкон излайди. Оддийгина тарзда ѐки тўғридан-тўғри фикрини ифодаламайди. Тафаккур ва сўз уйғунлиги, тил имкониятларини чуқур ҳис қилади. Шоирнинг мақсади ѐлғиз қолмаслик. У юраги ѐнганларни ўзига ҳамроз деб билади. Армон ва изтироб туйғуси ҳам, аслида, умид дояси. Ҳаѐт ҳеч қачон текис йўл эмаслиги турган гап. Аммо унда лолазорга ҳам, виждону имон талаш бозорга ҳам, барчани ўйларга толдирган мозорга ҳам дуч келасан. Лекин шу ѐруғ дунѐ барчамизнинг севганимиздир. Тўғри, Вафо Файзуллоҳ шеърларида некбинликдан кўра ғамгинлик, қайғу, армон ранглари кўпроқдек кўринади. Лекин бу унинг, асло, тушкунлигидан далолат эмас. Ана шу ғамгинлик ва армон, қайғу ва изтироб ортида энг буюк туйғу ‒ ҳис-ҳаяжон, келажакка ишонч, саодатли кунларга интилиш ва етишиш, орзу-ниятларнинг эзгулиги бор. Вафо Файзуллоҳ асарларидаги теранлик, қуюқ образлилик унинг жаҳон адабиѐти нодир намуналари билан ошнолиги, уларни кўп мутолаа қилгани ва уларни маҳорат билан таржима қилганлиги туфайли эканлигини эътироф этиш лозим. Адабиѐт ўзининг неча минг йиллик ижодий тажрибалари, анъаналари билан бирга дунѐ адабиѐти сарчашмалари- дан озиқланиб, юксакликларга кўтарилиб бориши бугунги ўзбек адабиѐтининг пешқадам ижодкорлари ижодида намоѐн бўлмоқда.

Зуҳра Носирова (ЎзДЖТУ) РУҲИЯТ ТАСВИРИДА БАДИИЙ ПСИХОЛОГИЗМНИНГ АНАЛИТИК ПРИНЦИПИ

Аннотация. Мақолада миллий насримизда инсон руҳиятидаги интрига, воқеликка нисбатан амбивалентлик ва фақирликнинг руҳий талқини таҳлил қилинган. Фақирликни тасвирлаш ва талқин қилишда бадиий психологизмнинг аналитик принципи етакчилик қи- лади. Аннотация. В статье отображается национальная проза, в которой олицетвор- яется человеческая психология. В изображении бедности и его психологического раскры- тия ведущая аналитика является художественным принципом психологизма. Annotation. In this article the national prose was represented, reflecting a person‟s men- tal state and behavior due to his psychology. In the presentation of poverty and its mental clea- rance, achieved by a leading analyser, is an artistic principle of psychology. Калит сўзлар: руҳият, фақирлик, маънавий бойлик, амбивалентлик, интрига, ба- диий психологизм, руҳий худбинлик, қиѐфасиз қаҳрамон. Ключевые слова: психология, бедность, духовное богатство, амбивалентность, интрига, художественный психологизм, психологический эгоизм, безликий герой.

44

Key words: psychology, poverty, intellectual state, ambivalence, intrigue, artistic psycho- logy, psychological selfishness, faceless hero.

Қаҳрамон образининг тасвири, ифода йўсини, психологияси, дунѐқарашини таҳлил этиш, муаллифнинг образ яратишдаги маҳоратини белгилаб беради. Ўзбек адабиѐтида қаҳрамон психологиясини тасвирлашнинг аналитик, динамик, типологик принциплари мавжуд. Ўзбек ѐзувчилари А.Қодирий, Ойбек, А.Қаҳҳор, асарлари таҳлилида динамик- психологик, типологик-психологик принципларни кузатишимиз мумкин. “Ўтган кунлар”, “Сароб” асарларидаги қаҳрамон руҳияти уларнинг муайян ҳаѐтий ситуацияларда ўзини тутиши, хатти-ҳаракатлари ва гап-сўзлари орқали очилади. Шунинг- дек, “Қутлуғ қон” романидаги ижтимоий муносабатлар ва маиший тўқнашувларни харак- терга таъсирини типологик шаклга мисол эканлигини айтишимиз мумкин. Ҳозирги ўзбек насрининг кўзга кўринган вакили Улуғбек Ҳамдам ижодидаги ха- рактер психологиясини очиш маҳоратига назар ташласак, ѐзувчи ўз қаҳрамонлари руҳия- тини тасвирлашда психологик принциплардан анъанавий шаклда эмас, ўзига хос услубда фойдаланган дейиш мумкин. Ёзувчи яратган қаҳрамонлар руҳияти тасвирида, асосан, ба- диий психологизмнинг аналитик принципи етакчилик қилишини кузатамиз. Асарда қаҳра- мон дилидаги ҳис-туйғулар, уларнинг тақдири, онгидаги ўй-фикрларнинг илдизлари, ҳаѐ- тий воқеаларга ўзгача қарашлари тасвирланади.“Ёлғизлик” асарининг исмсиз, қиѐфасиз, маконсиз ва замонсиз қаҳрамон руҳияти, онгидаги ўй-фикрлар, фақирлик, виждон, севги- муҳаббат, ўлим каби ҳис-туйғулар тасвири аналитик тарзда намоѐн бўлади. Ёзувчи “Ёл- ғизлик” қиссасида “Фақирлик” ва унинг моҳиятига алоҳида тўхталади. Ижодкор талқини- ча, “Фақирлик” ҳам бадиий асарларда тасвирланадиган бошқа ѐмон тасвирлар: ўлим, етимлик, уруш, айрилиқ кабилардан бири. Бизга маълумки, изоҳли луғатларда фақирлик- ни камбағаллик, қашшоқлик, ғариблик деб изоҳланса, иккинчи маънода ўзини камтар ту- тиш деб ҳам қўлланилади. Шарқ ва ғарб адабиѐтида “фақирлик” ва унга ўзига хос ѐндашиш, ўзига хос таҳлил ва тасвирни кузатиш мумкин. Шарқ алломалари яратган асарларида “фақир” “фақирлик” сўзи кенг қўлланилган. А.Жомий, А.Навоий, З.Бобур каби мумтоз ѐзувчилар фақирлик, яъни ўзини камтар тутишликни ўзларига шараф билганлар. “Фақирингман”, “Фақиринг бўлай”, “Фақирлик йўлида” каби жумлаларда Ҳаққа етишмаклик йўлидаги туйғулар, ке- чинмалар тасвирланган. Жаҳон адабиѐтида, жумладан, Э.Хеменгуэй, Ф.Кафка, А.Камю, Я. Кавабата, Ю.Мисима, Ф.Достоевский асарларида фақирлик, камбағаллик ҳодисаси асосий ѐндашувларидан бири ҳисобланади. Ёзувчилар турли вазиятлардаги фақирлик ҳодисасини инсон руҳиятига таъсирини таҳлил қилишади. Хеменгуэй “Фақирлик энг катта мактаб, у сенда ойга қўл чўзиш орзусини уйғотади”, – дейди. Демак, бадиий адабиѐтда фақирликнинг ҳамма маъноси кенг тасвирланган ва таҳ- лил қилинган. У. Ҳамдам “Ёлғизлик” қиссасида бирор инсон, оила ѐки қаҳрамон фақир- лигини эмас, балки исмсиз қаҳрамони руҳиятида фақирлик ҳақида кечган ўй-хаѐлларни тасвирлайди. Фақирликнинг асл моҳиятини, сабабини очиб беради “фақирлик” ўзи нима, кимлар бой, кимлар фақир ва унинг инсон ҳаѐтига нечоғлик таъсири, фақирлик айбми ѐки фазилат, у орзу-умидларга қўйилган тўсиқми ѐки қўл-оѐққа солинган кишан каби саволлар атрофида таҳлил қилади. Фақирлик инсонни гўзаллик ва эзгулик билан, табиат – Қуѐш ва Ой билан мулоқотига раҳна сола олмаслиги ҳақида айтади. Ёзувчи фақирликка шундай таърифлар беради: Фақирлик – бу айб эмас, лекин фазилат ҳам эмас. Фақирлик сен томон учиб келаѐт- ган ўққа “кўксингни ялонғочлаб тут” амридир. Фақирлик ‒ жаллод – у бағрингда ухлаб ѐтган имкониятларингни тунда билдирмай бўғизлаб кетган жаллод. Фақирлик – жон таслим қилаѐтган ўғлингга сен сотиб олиб беролмаган дори!

45

Фақирлик – бошқоронғиликда кўнгли мева тусаб, йўлингга илҳақ бўлиб ўтирган хо- тинингни дам умидвор, дам умидсиз нафас олаѐтган кўзлари! Фақирлик – оғриқ, изтироб, мусибат...1 Фақирлик – изҳор қилинмай қалбингда музлаган олов-ишқ. Фақирлик– маҳрумлик, танлаш имкони бўлмаган аламзада. Фақирлик– ота билан бола, ака билан ука, эр билан хотин, қариндош-уруғ, қўни- қўшни орасидан ўтиб турувчи қора мушук. То тирик экансан, фақирлик сени тинч қўймай- ди .2 Қаҳрамон фақирликни таҳлил қиларкан, қаҳрамон руҳиятининг изтироби ва азоби, ҳаѐт қийинчиликлари (фақирлик)дан қутулиш йўлидаги саъй-ҳаракатлари ҳамда юпанч мотивини асос қилиб олади. Бойликка “учмас”лик, моддий бойлик ортидан турли хатти- ҳаракатларга қўл урмаслик, фақирликдан қутулиш йўлида ҳар қандай разилликка бориш- дан ѐзувчи ўз қаҳрамонларини асрайди. Ушбу ўринда руҳий таҳлилнинг амбивалентлик, яъни иккиланиш, бир хил воқеа-ҳодисага бир вақтнинг ўзида икки хил муносабатда бў- лиш принциплари кўринади. Фақирликни жаллодга ўхшатар экан ѐзувчи бу ўринда моҳирлик билан бадиий во- сита турларидан фойдаланади. Фақирлик жонлантирилади. Ўқувчи кўз ўнгида жонли бир жаллод пайдо бўлади. Бадиий адабиѐтда инсон орзу-умидлари, хаѐллари париларга, оқ от- га ўхшатилса, ѐзувчи фақирликни жаллодга қиѐслайди ва бу жаллод орзу-умидларни “кал- ласини” олиб ташлашини айтади.“Учиб келаѐтган ўқ” рамзий сифатда ҳар кунги турмуш ташвишлари, рўзғор ғами, моддиятнинг маънавиятга нечоғлик таъсирини таҳлил қилади. Бунда бир ҳисдан иккинчи ҳис, бир ўйдан бошқа бир фикр ўсиб чиқади, улар бир-бирини тўлдиради, сифат жиҳатидан ўзгартиради ва бадиий психологизмнинг аналитик принципи етакчилик қилади. Бадиий адабиѐтда мутафаккир шоирлар ва ѐзувчилар кўзни тасвир воситаси сифа- тида ҳам, рамз сифатида ҳам кўп қўллаганлар. Мумтоз адабиѐтда кўзга кўплаб шарҳлар берилган. Зеро, мўъжаз кўз – олам-олам маъно ва сирни ўзида жо этган инсон аъзоси. Инсон тили билан айтмаган, лекин руҳиятида кечган кўпгина ҳолатлар кўзда намоѐн бўли- ши аниқланган. Шунинг учун доно халқимиз “кўзинг айтиб турибди”, “кўзингдан билиб олдим” каби жумлаларни ҳам кўп қўллайди. Лекин бу ўринда ѐзувчи фақирликнинг инсон кўзидаги аксини тасвирлайди. “Йўлга илҳақ бўлиб қараб турган кўз – фақирлик. Дори ке- лишини кутиб йўлга қараган кўз фақирлик дейди”.3 Кейинги ўринларда фақирлик изтиробга ўхшатилади. Режалаштирилган ишлар ўз вақтида амалга ошмаслиги изтироби берилади ва инсон руҳияти нечоғлик ташқи олам би- лан боғлиқ эканлиги таҳлил қилинади. Адабиѐтнинг асосий мавзуси инсоннинг руҳий кечинмалари бўлса, булар ичида энг гўзали, энг юксак даражаси, энг таъсирчани ишқ-муҳаббатга оид кечинмалар бўлиб, шу сабабли ишқ мавзуси бутун замон ва маконлар адабиѐтида етакчи мавзу сифатида намоѐн бўлган. Навоий шеър ишқ ҳақида бўлмаса, бекорчи сўз деб ҳисоблайди: “Сўзким дард чошнисидин ҳарорати бўлмағай ва назмким, ишқ ҳароратидин ҳирқати бўлмағай, нурсиз шамъ бил ва сарварсиз жамъ гумон қил. Ҳосиликим, сўзга бу таронадур ва мундин ўзга барча афсонадур ва сўз ишқ сўзидур ва кўнгулда ҳаѐт нашъаси ишқ ўзидур”.4 Яъни, шоир назарида, инсон ҳаѐтининг мазмуни ва завқи ишқдан ташқари эмас. У.Ҳамдам ўз қиссаси- да фақирликни “музлаган ишқ” дер экан, инсонларнинг бир-бирлари билан муносабати- да: ота-она ва фарзанд, ака билан ука, эр билан хотин, қариндош-уруғ ўртасидаги муноса-

1 Улуғбек Ҳамдам. Ёлғизлик. Тошкент, “Қатортол‒Камолот”, 1998, 37-бет. 2 Ўша манба, 38-бет. 3 Улуғбек Ҳамдам. Ёлғизлик. Тошкент, “Қатортол‒Камолот”, 1998, 38-бет. 4 И.Султон. Адабиѐт назарияси. Тошкент, “Ўқитувчи”, 1980, 71-бет

46

батларда фақирликнинг нечоғлик намоѐн бўлиши, гўѐки у муносабат ўртасидаги қора му- шукка ўхшатилади.1 Қаҳрамон фақирликни руҳиясида таҳлил қилар экан, уни: 1) ўққа; 2) жаллодга; 3) кўзга; 4) изтиробга; 5) музлаган ишққа; 6) қора мушукка қиѐслайди. Ёзувчи фақирлик ҳақида хулоса қилиб, фақирлик инсоннинг қўл-оѐғига, имконла- рига кишан солса-да, инсоннинг юрак ва ақлини жиловлай олмаслигини қуйидагича тас- вирлайди: Фақирлик, камбағаллик одамзотнинг қуѐш билан муносабатига чегара ўрната ол- майди, унинг олам-ла мулоқотига, дийдор кўришувга ‒ Висолга монелик қилолмайди. Фақирлик инсон билан табиат ўртасидаги муносабатларга рахна бўлолмайди. Де- мак, у ҳамма нарса эмас...2 Инсон энг гўзал яратиқ бўлганлиги учун ҳам муҳитга, ҳаѐтдаги турли ҳолатларга қурбон бўлмаслиги керак. Ёзувчи образлар ва уларнинг тасвирларини ана шу маънода тал- қин қилганига аҳамият қаратиш ўринли. Руҳий қаҳрамон фақирликни таҳлил қила туриб, фикрини адабиѐтга боғлайди. “Адабиѐт... Мен унда ўзимни қафасдан бўшалиб, нигоҳ ет- мас уфқларга ўзини урган қуш мисол сезаман. Қанотларим чарчаб, нафасларим бўғзимга тиқилгунча парвоз қиламан-да, ниҳоят кимнингдир, ниманингдир дийдорига андек тўйга- нимни ҳис қилгач,ортга-дони ва суви бўлган қафасга қайтиш зарурлигини тушунаман”.3 Қиссада моддий фақирликдан маънавий қашшоқлик оғир ва азобли эканлиги му- аллиф нутқи орқали ифодаланган. Адибнинг ижодий маҳорати ўзига хос бўлиб, воқелик- нинг муайян инсон руҳий олами, ҳиссий бойлиги, туйғулари орқали, онгли акс эттиради. Фақирликни тасвирлаш ва уни руҳий талқин қилишда бадиий психологизмнинг аналитик принципи етакчилик қилади. Унда биз худбинлик, иккиланиш – амбивалентлик, эстетик жазавани кўрамиз. У.Ҳамдам қиссасидаги образларининг қалб лиризми, ҳиссиѐтлари, инсонийлик қиѐ- фаси йўқолмаган. Бу қаҳрамонлар тим қоронғи осмондан умид юлдузини излаган, “нур”ни кўра олган образлардир. Қиссада оддий ҳаѐт воқеаси тасвирлангандек гўѐ, лекин юксак маънавиятга эга китобхон асардаги романтизм хусусиятлари, лиризмга бой кечинмаларни, бадиийлик, эстетик қийматни чуқур англай олади. Ёзувчи фақирликнинг тасвир ва таҳли- лида монологик нутқдан фойдаланган, асардаги тасвирлар бутун олам ва инсон мавжуд- лиги масаласини ўй-хаѐллар, мулоҳазалар орқали ѐритиш учун хизмат қилади. У.Ҳамдам ижоди, яратган образлари ҳаққоний тасвирларда берилиши билан бирга, том маънодаги инсон образини талқин этади. Моҳият-эътибори билан китобхонлар қалбидан жой олиб, ўзига хос сифатлари орқали алоҳида ажралиб туради, деб айта оламиз. Хулоса қилиб шуни айтишимиз мумкинки, муаллиф қиссада фақирлик тушунчаси- ни ўзига хос спецификаси билан тасвирлай олган.

1 Улуғбек Ҳамдам. Ёлғизлик. Тошкент, “Қатортол‒Камолот”, 1998, 38-бет. Ўша манба. 2 Улуғбек Ҳамдам. Ёлғизлик. Тошкент, “Қатортол-Камолот”, 1998, 38-бет. 3 Ўша асар, 45-46-бетлар.

47

Sherali Matjanov (Nukus DPI) MUSTAQILLIK DAVRI SHE‟RIYATIDA POETIK OBRAZ YARATISH TAJRIBASIDAN

Аннотация. Maqolada mustaqillik davri o„zbek she‟riyatida qalam tebratgan ba‟zi shoirlarning poetik obraz yaratish tajribalari haqida so„z yuritilaadi. Аннотация. B статье исследуется творческий опыт некоторых узбекских поэтов в создании поэтического образа, творивших в годы независимости. Annotation. In this article, it is said about experience of creation poetic character of Uz- bek poets. Калит сўзлар: lirika, poetik obraz, lirik qahramon, she‟riyat, ma‟naviyat, mavzu, tahlil. Ключевые словa: лирика, поэтический образ, лирический герой, поэзия, тема, ду- ховность, анализ. Key words: lirics, poetic character, lyric hero, poetry, theme topic, spiritual, analysis.

Istiqlol ijtimoiy-siyosiy hayotimizning barcha sohalarida tub burulishlar yasaganidek, adabiy jarayonda ham yangilanishlar, jiddiy o„zgarishlar ro„y berdi, ijodkorlarning emin-erkin qalam tebratishlari uchun keng yo„l ochildi. U yoki bu janrdagi asarning g„oyaviy-badiiy xususi- yatlarini yoritish, obrazning xarakter qirralarini kashf etish, lirik qahramonning psixologik holat- larini turli badiiy vositalarda talqin etish, bir so„z bilan aytganda, hayot haqiqati bilan qalb haqi- qatini uyg„unlashtirib berish mezoni har bir ijodkor oldida turgan mas‟uliyatli vazifalardan biri edi. Aytaylik, lirikada poetik obraz yaratish masalasi doimo dolzarb bo„lib kelgan va bu jarayon turli ijodkorlarda har xil saviyada kechgan. Ba‟zi shoirlar poetik obrazdan ijtimoiy-falsafiy ma‟noni ifodalash uchun muvaffaqiyatli foydalangan bo„lsa, ayrimlarida bu holat oddiy, ramziylikka asoslangan, majoziy ma‟no tashi- maydigan, she‟rning ma‟nosi shunchaki yalong„och axborot harakteridagi ma‟lumotlardangina iborat ekanligini kuzatish mumkin. Mustaqillik davri o„zbek she‟riyati har tomonlama yuksaldi. Eng muhimi, millatning ma‟naviy intelektual hayotini haqqoniy yoritish, insonning ko„ngil haqiqatini rang-barang poetik obrazlarda jilolantirishda o„zbek she‟riyati yuksak dovonlarni zabt etdi, deb ishonch bilan ayta olamiz. E.Vohidov, A.Oripov, H.Xudoyberdiyeva, M.Yusuf, R.Parfi, O.Hojiyeva, O.Matjon, Sh. Rahmon, S.Sayid, I.Mirzo, M.Toyir va yana bir qator taniqli shoirlar borki, ularning har biri she‟riyatning go„zal namunalarini yaratishda adabiyotimizning yetuk namoyandalaridan biriga aylandilar. Ular yaratgan original, rang-barang poetik obrazlar milliyligi, ne chog„liq xalq qalbi- ga yaqinligi, xalqona ohangi, ijtimoiy muhit, zamon ma‟naviyati bilan omixtaligi jihatidan ibratli va yuksak badiiy mahorat namunalaridir. Tilga olingan shoirlarning har bir she‟rida xalqning dard-u tashvishlari, quvonch-u qayg„ulari milliy ruhda, takrorlanmas poetik obrazlarda, majoziy ma‟nolarda berilgani uchun ham muxlislar qalbiga singib qolgan, ko„pchiligi yod bo„lib ham ket- gan. Har bir ijodkorning shoirlik mahorati lirikada poetik obrazlardan maqsadga muvofiq foy- dalanish darjasiga qarab belgilanishi ma‟lum. Xususan, obrazli mushohada bu lirika uchun suv bilan havoday zarur. She‟rni she‟r qiladigan narsa obrazlilik degan fikr ham bejizga aytilmagan. She‟riyat uchun qonuniyat sanalmish bu unsurdan shoir qanchalik samarali foydalansa, ramzli obrazlarni qanchalik ko„p ishlatsa, she‟rning ta‟sir kuchini oshiradi, o„qimishliligi ham ta‟minla- nadi. Oxir-oqibat, fayzli, go„zal bir she‟riyat namunasi yaratiladi, bu fikrimizni o„zbek va qora- qalpoq tillarida birday ijod qilib kelayotgan Qoraqalpog„iston xalq shoiri, Berdaq nomidagi dav- lat mukofoti laureati Guliston Matyoqubova lirikasi misolida asoslashga urinib ko„ramiz. G.Matyoqubova hozirgacha o„ttizga yaqin kitob nashr qildirgan bo„lsa, shundan yigirma- dan ortig„i faqat she‟riyat va dostonlaridan iborat. Shoiraning aksariyat she‟rlarida lirik qahra-

48 monning ruhiy holatlari ramzlar orqali beriladi. Masalan, lirik qahramonning qalbi iztiroblarga to„lib toshgan “Yaxshilikning yo„llarida” degan bir she‟ri bor. Unda qayg„uli, zaharxanda kayfi- yat turli poetik obrazlarda talqin etiladi. Mana, o„sha she‟rning bir bandi: Bo„shat mening oyoqlarim, ey sovuq ilon, Silliq po„sting avramasin qora ko„zimni. Ochko„z nafsning tuzog„iga tushgan, ey inson, Vujudimdan ololmaysan yorug„ so„zimni… She‟rlarimning har qatori bir o„tkir tig„dir, Tuhmat qilgan tillaringni bir-bir kesarlar.1 Ushbu misralardagi “ko„ngil”, “umid”, “armon”, “mehr”, “qora tosh”, “sovuq ilon”, “o„t- kir tig„” kabi poetik obrazlar lirik qahramon ruhiyatini, toza qalbli insonlarni ta‟qib qilishga uri- nib, oyoqlariga “sovuq ilon”dek chirmashgan shaxslarni qoralashda muhim badiiy vosita bo„l- gan. Shoira har bir she‟rida hayot va odamlar haqida obrazli fikr yuritishga intiladi. Lirik qahra- monning dardi ham, quvonchi ham she‟rga solinar ekan, bu kechinmalarni ifodalash uchun mu- allif falsafiy ma‟no kasb etadigan poetik obrazlar tanlaydi va ulardan unumli foydalanadi. Masa- lan, “yurak” timsoli shoir lirikasida yetakchi o„rinlardan birida turadigan poetik obrazlardan biri. Shoira yurak bilan “dardlashadi”. Quvonchi bo„lsa-da, qayg„usi bo„lsa-da, yurakdan madad kuta- di, uni suyanchiq deb biladi. Bir she‟rida shoira shunday deb yozadi: Yuragim uzilar yo„lingda umr, Yuragim qon yig„lar, yurak qaqshaydi, Yurakka cho„kadi bardosh va sabr, Yurak qoyadagi toshga o„xshaydi.2 Shoiraning har bir she‟rida “yurak” poetik obrazning yangi-yangi qirralarini ochishga ha- rakat qiladi. Yurakdan rozilik ham, norozilik ham o„ziga xos tarzda talqin etiladi. Shoiraning ba‟zi she‟rlaridan terib olingan quyidagi misollarda ham “yurak” obrazining yangicha talqinini ko„rish mumkin. “Yuragingni ehtiyot qil qora toshlardan”, “Yuragim singadi osmonlaringga”, “Yurak entikadi, ochilar yaram”, “Dardlarni to„kishga betlamas yurak” v.b. Bu satrlar lirik qah- ramonning qalb haqiqatini ifodalovchi ramzli ma‟no kasb etadigan poetik obrazlardir. Shoiraning “Yurak siniqlari” nomli sonetlar turkumida ham “yurak” poetik obrazning o„ziga xos talqinini ko„ramiz. G.Matyoqubovaning faqat she‟riyatdagina emas, hatto dostonlarida ham poetik obrazlar- dan, ramziy ma‟no kasb etadigan detallardan ham samarali foydalanganini kuzatamiz. Shoira- ning “Daryoga botib borayotgan quyosh”, “Ziyoga botib borayotgan daryo” kabi dostonlaridagi “daryo”, “quyosh”, “ziyo” ramzlari chuqur falsafiy ma‟no kasb etish bilan birga, asarlarning g„o- yaviy mazmunini ochishga ham muhim vosita bo„lgan. Ayniqsa, muallifning “Quyosh qizi yoki Samo sadolari” dostonida qo„llanilgan poetik obrazlar real hayot mazmunini ifodalashda muhim ahamiyat kasb etgan. Janna D, Ark dostonining bosh obrazi, Fransiyaning milliy qahramoni. Doston qizning mardligi, jasorati va qahramonlarcha halok bo‟lishi haqida. Garchi Janna jismo- nan mag„lub etilsada, uning jasorati, mardligi, osmondagi quyosh yanglig„ abadiy ekanligi bir necha ramzlar orqali ifodalanadi. Dostonda shunday satrlar bor: Oftob bu olamning buyuk tiragi, Uni hech qanday kuch sindirolmaydi, U zamin zamonning olov yuragi. Jaholat olovi kuydirolmagay, Janna bu Muhabbat, Shavqat, Jasorat, Vatanparvarlikning ramzi Jannada.3

1 G.Matyoqubova. Izlaganlarim. Toshkent, 2000-yil, 11-bet. 2 G.Matyoqubova. Qaytmoq uchun ketmoqdaman. Nukus, 2007-yil, 57-bet. 3 G.Matyoqubova. Qaytmoq uchun ketmoqdaman. Nukus, 2007-yil, 197-bet.

49

Bunday ramziy talqin dostonning go„zal badiiy xususiyatlardan biri. Jannani tahqirlagan, uni olovda yoqib halok etgan zulm va kulfat homiylari o„zlari mudhish taqdirga giriftor bo„la- dilar. Bu dostonning negz g„oyasini tashkil etadi. Quyosh qizin ayblab yoqmoq bo„ldilar, U quyoshga singdi, ular o„ldilar. Dostondagi “Tuhmatlar qiynasa, ruhlar suyagay”, “Mardlikga yo„yrildi, qo„rqoq xiyo- nat”, “Pokiza aqlga quyildi qopqon”, “Zindonga tashlandi yoniq jasorat”, “Quyoshga o„xshay- san, so„nmagan Janna” kabi misralardagi shoiraning boshqa dostonlaridan ham ko„plab keltirish mumkin. Xullas, mustaqillik davri o„zbek she‟riyati ham shakl, ham mazmun jihatidan yangilandi. Shoirlarimiz badiiy mahorat bobida chiniqib, yuksalib bordi, lirik qahramon kechinmalarini ori- ginal poetik obrazlarda, ramziy ma‟nolarda, umuminsoniy g„oyalarga yo„g„rilgan milliy ruhda ifodalashda ulkan yutuqlarga erishdi. Bu shakliy rang-baranglik, mazmun talqinidagi o„ziga xos- lik o„zbek she‟riyatining g„oyat go„zal fazilatidir.

50

TILSHUNOSLIK

Қаҳрамон Собиров (УрДУ) М.ШАЙХЗОДАНИНГ “МИРЗО УЛУҒБЕК” ФОЖИАСИДА АРХАИК СЎЗЛАРНИНГ УСЛУБИЙ МАЪНО ХУСУСИЯТЛАРИ

Аннотация. Мақолада М.Шайхзоданинг “Мирзо Улуғбек” фожиасида архаизм- ларнинг услубий маъно хусусиятлари, улар ўтмиш манзараларини акс эттириш, давр ру- ҳини ҳаққоний ва ишонарли ифодалашда, нутқ оҳангининг тантанаворлигини таъмин- лашда услубий восита сифатида кўрсатилиши таҳлил қилинган. Аннотация. В статье анализуруются методические особенности содержания ар- хаических слов в трагедии “Мирзо Улугбек” М.Шайхзоды, их историческая правдивость и верность, особенности звуковой речи в качестве методического средства. Annotation. In this article the methodical features of the maintenance of archaic words in the tragedy of M. Shayhzoda “Mirzo Ulugbek” are considered, their historical truthfulness and fidelity, the sound of speech are analyzed as methodical means. Калит сўзлар: драма, персонаж нутқи, архаик сўзлар, тарихий, тасвир, характер, муносабат, табиийлик, ҳаракат. Ключевые слова: драма, речь персонажа, архаические слова, исторический, пред- ставление, характер, отношение, естественность, движение. Key words: drama, speech of the character, archaic words, historical, representation, character, the attitude, naturalness, movement.

Архаизм (юнонча archaios – қадимги, кўҳна) эскириб, истеъмолдан чиқиб қолган, ҳозирги тилимизда синоними мавжуд бўлган сўз ва ибора. Архаизмларнинг лексик, фоне- тик, морфологик ва фразеологик каби кўринишлари мавжуд. Архаизмлар бадиий адабиѐт- да ўтмиш манзараларини акс эттириш, давр руҳини ҳаққоний ва ишонарли ифодалашда, нутқ оҳангининг тантанаворлигини таъминлашда услубий восита сифатида ишлатилади.1 Архаик сўзлар драма асарларида персонажлар нутқида хилма-хил услубий маъно хусусиятларига эгадир. Тарихий воқеа-ҳодисалар, ўтмиш ҳақида яратилган драматик асар- ларда, табиийки, персонажлар ўша тарихий давр руҳи, психологиясини акс эттирадилар. Масалан, М.Шайхзоданинг “Мирзо Улуғбек”2 фожиаси персонажларининг тилида кўплаб тарихий ва архаик сўзлар ишлатилган. Булар Улуғбек яшаган даврда ўзбек тилида фаол қўлланган, бугунги кунда истеъмолдан чиқиб, ўзбек тилининг пассив луғат фондига ўтган сўзлардир. Архаизмлар ушбу асар персонажларининг нутқида қўлланганда, тари- хийлик нуқтаи назаридан мақсадга мувофиқ келади, персонажлар нутқининг табиийлиги ва ишонарлилигини таъминлайди. Тарихий асарларда қўлланган бундай архаик сўзларнинг маъносини чақиш сўз эти- мологиясини ўрганиш, унинг маъно ифодалаш хусусиятларини таҳлил қилиш, уларни нутқда тўғри қўллашни тавсия этиш нуқтаи назаридан ҳам қимматлидир. Ҳозир тилимизда фаол қўлланадиган ѐв, душман сўзларининг эски ўзбек тилида ѐғий синоними бор. Тарихий воқеа-ҳодисаларга бағишланган бадиий асарларда, жумла- дан, драматик асарларда персонажлар нутқида бу сўз душман, ѐв, босқинчи маъноларида учрайди ва асарнинг бадиий мантиғига, қаҳрамонлар нутқининг ўша давр тилига мувофиқ келади ва ўқувчи учун ишонарли чиқишини таъминлайди. “Мирзо Улуғбек” фожиасида бу сўз ѐғий, ѐғи шаклларида келади. Масалан: II фуқаро Ҳа, келганлар айтиб берди. Қирғин зўр бўлган.

1 Салаева Ф. Адабиѐтшунослик атамаларининг изоҳли сўзлиги. Т., “Янги аср авлоди”, 2010, 53-бет. 2 Шайхзода. Асарлар. III том, Т., Ғ.Ғулом номидаги Адабиѐт ва санъат нашриѐти, 1969, 50‒65-бетлар.

51

Сағонокда Мирзо ўзи қуршовда қолган. Бироқ катта баҳодирлик, мардлик кўрсатиб, Иҳотадан ѐриб чиққан, лашкарни тўплаб, Ёғийларни, фитналарни тору мор қилган... Темур руҳи Ур-ҳо-урҳо! Ёғи қочди, ѐ Оллоҳ, урҳо! “Алишер Навоий асарлари луғати”да бу сўзнинг икки маъноси келтирилади: 1. Душман, ѐв. 2. Итоатсиз.1 Бугунги кунда тилимизда ой тутилиши ибораси бор. Эски ўзбек тилида бу тушун- чани ифодаловчи хусуф сўзи ҳам бўлган. Бу сўз форс-тожикчадан ўзлашган, ой тутилиши деган маънони беради. Масалан: Улуғбек Кўпдан бери андишам бор хусуф ҳақида. Сенга маълум, “хусуф” деймиз ой тутилишин. Ўйлашимча, бунда бордур риѐзий қонун: Чунки лобид ва муайян сабаби бўлмай Ҳеч воқеа коинотда рўй бермас, ахир. Бу нутқ парчасида “риѐзий”, “лобид” сўзлари ҳам архаизмлардир. Ҳар иккаласи ҳам арабчадан ўзлашган: “риѐзат” математика фани деган тушунчани, “лобид‟ ноилож, муқаррар деган маънони билдиради. Бу сўзлар ҳам Улуғбек нутқида фикрни олимона, до- нишмандона, аниқ ва илмий тушунтириш, мантиқан асосли гапириш нуқтаи назаридан ўринли қўлланган. Архаизмлар услуб нуқтаи назаридан Улуғбек нутқининг илмий ман- тиғини таъминлашга хизмат қилган. Архаизмлар ҳам тилнинг кудратидан нишонадир. Персонажлар нутқида қўлланган бундай сўзларни ўқиб, қадимда ҳам тилимиз ифодаларга бой бўлганлигини ҳис этамиз. Масалан, “Мирзо Улуғбек” фожиаси персонажлари нутқида ифтиро, ғино, сабийлик, су- вори, ҳабис, авахта каби кўплаб архаизмлар ишлатилган. “Ифтиро” арабчадан ўзлашган, бўҳтон, туҳмат маъносини берувчи сўз. Улуғбек Фируза ҳақдаги маломатлардан ҳайрон бўлиб, «ифтироми ѐ бу гапда бир ҳақиқат бор?” дея ўйга чўмади. Ғинo ҳам арабчадан ўз- лашган, қўшиқ, умуман, хуш оҳангли мусиқа деган маънодаги сўз. Қози Мискин Ғино ҳа- ром, уни эшитмоқ гуноҳ!” дер экан, ўзининг мутаассиблик кайфиятини аниқ ифодалайди. “Сабий” ҳам арабчадан кириб келган сўз, фаҳми ва ѐши етилмаган гўдак маъноси- да. Улуғбек Сайид Обиддан ўғли Аббоснинг қаердалигини суриштирганда, тингловчи жа- вобда “Аллақачон у сабийлик ѐшидан ўтган» дер экан, нутқига ғанимлик, киноя тусини беради. “Сувори” форс-тожикчадан ўзлашган, отлиқ маъносида, “ҳабис” эса арабчадан ўз- лашган пасткаш, разил маъносини беради. “Мирзо Улуғбек” асарида баъзи воқеалар Аб- дуллатифнинг маҳрами Аббос номи атрофида айланади. Абдуллатиф унинг қўли билан кўп қонxўрликлар қилади, кўп сирларни пинҳон тутишга муваффақ бўлади. Улуғбек эса уни қўлга тушира олмайди. Тож-тахтдан воз кечиб, узоққа йўл олганда, Аббос унинг жал- лоди сифатида яна майдонга чиқади. Бундан ғоят дарғазаб бўлган Улуғбек: “Сен ҳали ҳам тирикмисан, ҳароми, ҳабис!” дейди ва “ҳабис” унинг тилида “ҳароми”дан ҳам кўра кучли- роқ ҳақорат бўлиб жаранглайди. Сўзлашув услубига хос бу сўз ҳозирги пайтда архаик- лашган. Девонбеги Давлатпаноҳ чиқмоқчилар, қопқага бориб Дарвозанинг пойлоғида сергак турингиз. “Мирзо Улуғбек” фожиасида шоир Саккокий билан боғлиқ саҳналарда поэтик нутққа хос сўзлар қўлланган. Бу сўзларнинг бугунги кунда тилда фаол қўлланувчи сино-

1 Навоий асарлари луғати. Т., Ғ. Ғулом номидаги Адабиѐт ва санъат нашриѐти, 1972, 213-бeт.

52

нимлари бор. Бу фожиавий асар қаҳрамонларидан бири шоир Саккокий нутқида ҳам шун- дай сўзлар бор. Масалан: Саккокий Ҳар қачонки айтаѐтган сўзинг ѐнига, Қўшалоқ сўз чиқай-чиқай деб қолса борми, Бир нафасга йўталиб қўй, сўнгра миянгдан У яроқсиз алфозларни ситиб чиқаргин. Бу ерда қўлланган “алфоз” сўзи арабчадан ўзлашган: сўз, сўзлар, иборалар маъ- носини беради, китобийлик бўѐғи бор. “Ошѐн”, “бисѐр” каби архаик сўзларнинг ҳам шеъ- рий нутққа хос услубий бўѐғи сезилиб туради. Масалан: Улуғбек Муҳаббатнинг ошѐнига қўнишди зоғлар. Кўр қаландар ...туновги жангда Дерлар гўѐ, Мирзо бисѐр қаттиқ енгилган. Баъзан драматик асарларда ўрни билан шоирларнинг шеърларидан ҳам киритила- дики, персонажлар нутқига ўша сатрлар орқали бевосита поэтик услубга хос сўзлар, жум- ладан, поэтик архаизмлар ҳам кириб келади. Бу кўпроқ шоирлар тимсоли яратилган асар- ларда бўлади. “Алишер Навоий”, “Ҳамза” “Муқимий”, “Нодира” ва бошқа драмалар шу- лар жумласидандир. “Мирзо Улуғбек” фожиасида ҳам шоир Саккокий тимсоли яратилган ва турли саҳ- наларда ўрни билан унинг шеърларидан парчалар келтирилган. Масалан, асарнинг 1-парда учинчи кўринишида Саккокийнинг ғазалини хонанда қиз ашула қилиб куйлайди. ...Ёримнинг эрур қадди чинор, энлари гулнор, Жонларга сафо берур анинг хуснию токи. Ёр қаршисида ултурубон бода ичоли, Чиқсун кўра билмас кишининг икки қароғи. Бу шеърий парчада энлари, сафо, бода каби поэтик сўзлар ва бир қатор архаик грамматик шакллар қатнашган. Улардан “энлар” ҳозирги ўзбек тилида умуман қўллан- майди, “сафо‟, “бода” сўзлари жуда кам, кўпроқ шеърий нутқда қўлланади. “Энлари” сў- зининг ўзаги “эн” ‒ ѐноқ, юз маъносини берувчи туркий сўздир. Бу сўз Навоийда “энг” шаклида ҳам учрайди.1 Энги гулзорида кўп ранг ила бу, Лаби айнул-ҳаѐтидан ичиб сув. (“Фарҳод ва Ширин”) “Мирзо Улуғбек” асарида ов тасвирида Абдураззоқ шоир Саккокийга қарата шун- дай дейди: Янглишмасам, шу мисрaлар ўзлариники: “Мажруҳ бўлур ғамзанг ўқи бирла дамодам, Бағримки, эрур тири маломатга нишона”. Шоир шеъридаги “ғамза” сўзи арабчадан ўзлашган, биринчидан, кўз ишораси, кўз билан ишора қилиш, иккинчидан, ноз ва дилбарона ишва билан киприк сузиб боқиш маъ- ноларини билдиради. “Тир” эса форсчадан ўзлашган сўз, ўқ, ѐй ўқи маъносидадир. Юқо- ридаги мисолда бу сўзлар шеърий нутқ таркибига кириб, қизиқарли ташбеҳ яратишга хиз- мат қилган, яъни, шоирнинг фикрича, ѐр киприклари ишвали боқишда ўққа айланади. Ёр кўзларининг ўқлари нишонга бехато тегади. Бундан лирик қаҳрамон ‒ ошиқнинг бағри мажруҳ, у маломат ўқларига гирифтор.

1 Навоий А. Асарлар. 13 том, Т., Ғ. Ғулом номидаги Адабиѐт ва санъат нашриѐти, 1966, 124-бeт.

53

Абдураззоқнинг ушбу шеърий парчани ўз нутқида келтиришининг услубий маъно- си шундаки, Саккокийнинг овда мерганлик қилолмаганини аския қилиш, унга ҳазилла- шишдир. Шеърда ов ҳақида шунча аниқлик билан ѐзган шоир нега ўзи ов қилолмаслигини ѐдга солишдир. Натижада Абдураззоқ нутқида бу кўчирма ғоят ўринли чиқиб, ҳазилни, дўстлар кулгусини кучайтиришга хизмат қилган ва мавзуни янги маъноларда давом этти- ришга, ҳазилдан жиддий хулосалар чиқаришга асос бўлган. Кўринадики, архаизмлар, асосан, арабча, форс-тожикчадан ўзлашган ва қадимий туркий тилга хос бўлган сўзлардир. Улар персонажлар нутқида муҳим услубий аҳамият касб этади. Чунки улар персонаж нутқини индивидуаллаштиришга, тарихий ҳаққонийлик- ни таъминлашга хизмат қилади. Тарихий сўзлар (историзмлар) ҳам драматик асарларда персонажлар нутқида турли услубий маъно хусусиятларига эгадир. Бу сўзлар ўтмишда мавжуд ижтимоий ҳаѐт билан боғлиқ муносабатлар, маҳкамалар, нарсалар, мансаблар, унвонлар, ташкилотларнинг ата- маси сифатида тил тарихида қолгандир. Тарихий мавзуларда яратилган драматик асарлар- нинг персонажлари нутқида бу сўзлар давр воқелигини ишонарли тасвирлаш, муносабат- ларни аниқ кўрсатиш, нутқ ва тасвирда табиийликни ва тарихийликни ҳосил қилиш ҳамда бошқа услубий мақсадларда қўлланади. Драматик асарлар персонажлари нутқида унвонлар, мансаблар, ижтимоий аҳвол билан боғлиқ ўрин, мавқе тушунчаларининг номи ва атамалари бўлган тарихий сўзлар ҳам кўплаб учрайди. Масалан, “Мирзо Улуғбек” фожиасида Гавҳаршодбегим Фирузанинг ўз ҳузурига тезроқ чиқмаганлигидан жаҳлга минанади. Шунда Фируза муҳим ишларни қоғозга кўчи- риш билан банд бўлиб қолганлигини айтиб, узрхоҳлик билдиради. Бундан яна жаҳлланган волидаи султон киноя қилиб дейди: Самарқандда эркаклардан мунши-ю котиб, Бирдан қуриб қолдимикан, Мирзо Улуғбек ‒ Хотинларни мулла қилиб ишлатар, тавба! Бу ерда қўлланган тарихий сўзлардан мунший арабчадан ўзлашган сўз. Саройда ѐзув ишларини олиб борган котибни “мунши”, “мунший” дейишган. Котиб деб рўйхат ту- зиш, қўлѐзмаларни кўчириш билан шуғулланган шахсга, мирзага айтилган. Мулла ҳам арабчадан ўзлашган сўз бўлиб, мадрасада таҳсил кўрган кишига айтилади. Юқоридаги ми- солда бу сўз кўчма маънода, киноя қилиб қўлланган. Бу сўзларнинг тарихий сўзларга ай- ланиши ижтимоий тузумнинг ўзгариши билан боғлиқдир. Шуни ҳам айтиш керакки, ижтимоий тарақиѐт жараѐнининг маълум босқичларида архаизм ва историзм бўлган сўзлар яна тилда фаоллашиши ҳам мумкин. Шу нуқтаи назар- дан, юқоридаги сўзларнинг ҳам, маълум асосларга кўра, яна тилда истеъмолда бўлиш им- кониятлари юзага келади. Айниқса, Ўзбекистон мустақиллиги муносабати билан фуқаро- ларнинг виждон эркинлиги кенг йўлга қўйилди, диний маҳкамалар эркин ишлай бошлади. Демак, бу соҳадаги сўзларнинг манбалари қайта фаолиятдадир. Шу муносабат билан, “вилоят” сўзи ҳақида ҳам тўхталиш мумкин. Чунки бу сўз ти- лимизда қадимдан бор эди. Масалан: Улуғбек Сиз мажлиси руҳонийга фатво тайѐрланг. Самарқанднинг шаҳридан, вилоятидан Сургун қилиб чиқарамиз уни дафъатан. “Вилоят” арабчадан ўзлашган сўз, мамлакатнинг пойтахтидан йироқдаги чекка ўл- каси деган тушунчани берувчи атамадир. Бу сўз яқин кунларгача ўзбек тилининг исто- ризмлари қаторида турар эди. Ҳозирги пайтда бу сўз “область” маъносини ифодаловчи атама сифатида қайта фаол қўлланила бошлади.

54

Юқоридаги мисолда мажлиси руҳоний бирикмаси “маҳкамаи шаръият”нинг си- ноними сифатида қўлланган, фатво шариат ва дин қонун-қоидалари асосида руҳонийлар томонидан бирор юридик масала юзасидан чиқариладиган хулоса, қарор ѐки бирор ишни шариат нуқтаи назаридан амалга ошириш мумкинлиги ҳақидаги кўрсатма, буйруқ маъно- сидаги тарихий сўздир. Улар нуқтда тарихийликни ифодалашга хизмат қилган. Тарихий сўзлар персонажлар нутқида шунчаки уларнинг тилда мавжудлиги учун қўлланмайди. Уларни қўллашда, юқорида таъкидлаганимиздек, маълум услубий мақсад- лар кўзда тутилади. Уларни қўллашни нутқий вазиятнинг ўзи тақоза этади. Улар воқеалар жараѐни ва сўзловчининг кайфияти, уларнинг воқеликка муносабати ва ўзаро муносабат- ларига боғланган бўлади. Энг муҳими, тарихийлик назарда тутилган бўлади. Шундай қилиб, драматик асарларнинг персонажлари нутқида архаизмлар муҳим услубий маъно ташийди. Бу хил лексик ва грамматик бирликлар китобхон ва тoмошабин- ларга акс эттирилаѐтган давр руҳини ҳис қилишга ѐрдамлашади, воқеа-ҳодисаларнинг ишончлилигини таъминлайди.

Гулчехра Раҳмонова (Андижон Давлат университети) ТИЛ ВА ТАФАККУР: СИНТАКТИК БУТУНЛИКЛАРНИНГ МАВҚЕИ МАСАЛАСИ

Аннотация. Ушбу мақолада муаллиф тилшуносликнинг асосий ўрганиш объектла- ридан бўлган гап ва гап бўлакларининг мавқеига тил ва тафаккур муштараклиги нуқтаи назаридан баҳо бериш масаласини илгари суради. Мақолада таниқли олимларнинг бу бо- радаги фикрлари танқидий таҳлилга тортилган. Аннотация. В данной статье автор поднимает вопрос оценки статуса предло- жения и членов предложения, которые являются основными объектами языкознания, с точки зрения взаимоотношения языка и мышления. В статье критически проанализиро- ваны взгляды видных ученых по данному вопросу. Annotation. In this article the author tries to raise a question of status of a sentence and parts of a sentence, which are the main objects of linguistics from the point of view of language and thought correlation. The article analyses critically the famous scientists‟ views on this prob- lem. Калит сўзлар: гап, гап бўлаги, кесим, эга, мантиқ, тафаккур, қўшма гап. Ключевые слова: предложение, члены предложения, сказуемое, подлежащее, логи- ка, мышление, сложное предложение. Key words: a sentence, parts of a sentence, predicate, subject, logic, thought, complex sentence.

Инсоннинг тафаккур жараѐни ва унинг тили орасидаги муносабат олимларнинг кўп асрлардан буѐн давом этиб келаѐтган баҳс-мунозаралари учун асос бўлиб келади. Ҳар қан- дай тилшунослик оқими бу соҳада ўз фикрларини етакчи деб билади ва етакчи деб олин- ган қарашлар натижаси ўлароқ, тил бирликларини ажратади. Хусусан, синтактик бирлик- ларнинг тараққиѐтига доир жаҳон тилшунослигидаги қарашларга эътибор берсак. Синтактик бирликларнинг энг асосийси бўлган гапнинг қурилиш бирликлари гап бўлакларини ажратиш борасидаги қарашларда, асосан, 2 йўналиш намояндалари бир-бир- ларига оппонентлик қиладилар: логистлар ва психологистлар. Логистлар гап структурал бутунликлари мантиқий бутунлик бўлган ҳукм билан тенг, деб ҳисоблайдилар. Мантиқ фанида “ҳукм ҳақиқат ѐки ѐлғонни ифодалаш хусусиятига эга ва предметлараро ѐки пред- мет ва унинг белгиси орасидаги алоқани тасдиқловчи ѐхуд инкор этувчи тафаккур шакли” сифатида баҳолаш кенг тарқалган.1 Ҳукмнинг тилдаги ифодаси бу гапдир. Шунга кўра,

1 Криллов В.И., Старченко А.А. Логика. Москва, “Высшая школа”, 1982, c. 59.

55

логистлар эга – ҳукм предмети ва кесим – ҳукм предикатини ажратиб келадилар. Бу анъ- ана жаҳон тилшуносликларининг жуда кўпчилигига хос бўлиб, даврлар оша турли-туман танқидларга қарамай яшаб келмоқда. Гапнинг икки бош бўлаги борасидаги қарашлар, ху- сусан, мамлакатимиз тилшунослигида ҳам етакчи бўлиб, нафақат ўзбек, балки xорижий тиллар бўйича дарсликларда ҳам акс этган. Бу борада ўзгача қарашлар ҳам мавжуд бўлса- да, ҳатто мактаб дарсликларида ҳам акс этган бўлса ҳам, улар ҳамон кўплаб баҳс-муноза- раларга сабаб бўлиб, тилшунослар якдиллигига раxна солиб келмоқда. Қуйида бу масала- га яна қайтамиз. Юқорида тилга олганимиз, тилшуносликда психологик йўналиш тарафдорлари гап ва ҳукмни қиѐслаш асосига қурилган лингвистик назарияга шубҳа билан қарайдилар. Уш- бу йўналишнинг энг кўзга кўринган хорижлик намояндаси Г.Штейнталнинг “...лисоний ва мантиқий категориялар номутаносиб тушунчалардир”, дер экан, “...улар бир-бири билан думалоқ ва қизил каби мутаносиб”, дея киноя қилади.1 Унинг бу қарашлари йиллар ўтиб рус психологисти А.А.Потебня ишларида акс беради. Унга кўра, “Тилшунослик, хусусан, грамматика мантиққа бошқа фанларнинг ҳеч биридан кўра озгина бўлса ҳам, яқин эмас”.2 Психологик йўналиш тарафдорлари мантиқий йўналиш тарафдорларини танқид қи- лишда анча илгари кетган бўлсалар-да, ўз назарий қарашларида улардан узоқ кетолмади- лар. Хусусан, гап таркибида эга ва кесим мавқеи борасида қай тарафдан ѐндашишларига қарамай, натижалари бир хил – ҳар икки йўналиш ҳам эга ва кесимни гапнинг бош бўлаги, деб билади. Психологик йўналиш тарафдорларининг мантиқий ҳукм ва гапни тенглашти- ришга тўсиқ бўлади, деб ҳисобловчи бир қатор жиҳатларга эътибор берсак: ҳукм предме- ти ва эга доим ҳам тенг эмас. Масалан, қиѐсланг: Мен уйни тозаладим – Уй мен томоним- дан тозаланди. Биринчи гапдаги ҳукм предмети (мен) ва унинг белгиси ‒ ҳаракати (тоза- ладим) гапнинг эга ва кесимига мос. Бироқ иккинчи гапда ҳукм предмети гап объекти бў- либ қолган. Ёки ҳукм тасдиқ ва инкор ифодалаши шарт бўлса, сўроқ, буйруқ, истак гаплар унинг доирасига сиғмай қолади. А.А.Потебня ‒ ўз қарашларида кескирлиги билан машҳур тилшунос. Мантиқ алоҳида фан бўлса-да, унинг предмети турли фанлар, жумладан, тил- шунослик предмети ҳам бўлиши мумкин. Ҳар қандай фан эгасининг қарашларида манти- қийлик қадрланади. Мантиқнинг асосий тушунчалари – изчиллик, зиддият, истисно каби- лар – ҳар қандай фан ўрганиш объектига татбиқ этилади. Шу билан бирга, мантиқ фани ўзининг икки минг йилдан зиѐд тарихида қатор босқичларни босиб ўтди ва ўтмоқда. Ҳар қандай фан каби мантиқ ҳам мунтазам тараққиѐтда. Мантиқнинг формал ва диалектик йў- налишлари ҳукмга бўлган баҳосининг ўзига хослиги билан фарқланиб туради. Тилшунос- ликнинг дастлабки босқичида гапни ва унинг таркибий қисмларини таърифлашда формал мантиқнинг ҳукмга оид қарашлари етакчилик қилган бўлса, диалектик мантиқ бу қараш- ларни янги босқичга кўтарди. Ҳукмнинг формал мантиқ берган таърифи ибтидоий бўлиб, ҳукмнинг кейинги мураккаброқ босқичлари ҳам мавжуд. Ҳукм босқичма-босқич шаклла- ниб борар экан, ўзидан олдинги соддароқ босқични ҳам ўз ичига олади ва кейинги мурак- каб босқичдаги ҳукм ичига киради.3 Ҳукм табиатига бундай қараш гап назариясининг ҳукм табиатига формал қарашда муаммоли бўлиб турган бир неча жиҳатларини ѐритиб беради. Масалан, қўшма гаплар ту- зилиши ѐки сўроқ гапларнинг қандай ҳукм билан мутаносиблиги масаласи. Ҳар қандай ибтидоий ҳукм ўзидан мураккаброғининг таркибига киради ѐхуд ибтидоий ҳукмлар бир- лашиб, мураккаброқ ҳукмни юзага келтиради: Ёмғир ѐғди. Ёмғир совуқ олиб келади. Ёмғир намгарчилик олиб келади каби ибтидоий ҳукмлар Ёмғир ѐғиб ўтди, атроф совуқ ва зах ка- би қўшма гапга асос бўлувчи мураккаб ҳукмга жамланиши мумкин. Бу мураккаб ҳукм Не-

1 Steinthal H. Grammatik, Logik und Psychologie. Berlin, 1855 – www. steinthal.at 2 Потебня А.А. Из записок по русской грамматике. Т. I‒II, Москва, Учпедгиз, 1958, с. 70. 3 Кумпф Ф., Оруджиев З. Диалектическая логика. Основные принципы и проблемы. Москва, Политиздат, 1979, с. 168‒174.

56

га совуқ, ѐмғир ѐғдими? Озгина ѐмғир ѐғсайди (салқин бўларди)! каби сўроқ ва истак шак- лини ҳам олиши мумкин. Кўринадики, ҳукм ва гап орасидаги мутаносиблик мавжуд. Албатта, тил ўзига хос материядир. Мантиқий қоидаларнинг унда акс этиши айнан ойнадаги аксдек бўлмайди. Тилнинг ўз имманент ‒ ички қонуниятлари ҳам борки, улар умумфанний қонуниятларни акс эттиришда муайян ўзига хосликларга сабаб бўлади. Инглиз ва ўзбек фикрлаш тарзи бир-биридан фарқли жиҳатларга эга бўлиши, шуб- ҳасиз. Бироқ мантиқий категориялар инсон тафаккур тарзининг универсал жиҳатидир. Ин- сон фикрлар экан, фикр предмети ва предметнинг хусусиятини ажратади. Аммо она тили- да бу категорияларни ифодалашда ҳар бир халқ вакили турли йўлдан боради. Замонавий тилшуносликда урфга кириб бораѐтган оламнинг лисоний атамаси кейинги даврда жуда кўп тадқиқотлар учун асос бўлаѐтган бўлса-да, муайян халқ онгида шаклланган ушбу хил манзаранинг тўлиқ тавсифи яратилган, деб бўлмайди. Инглизлар фикрлаш тарзининг қандайдир ҳали тўла тавсифлаб берилмаган жиҳат- лари ушбу халқ тилида гап қурилишининг ўзига хос кўринишини юзага келтирган: ин- глизлар, одатда, эгасиз гап қурмайдилар. Ўзбек халқининг онгидаги оламнинг лисоний манзараси эса эганинг ифодаланиши ва ифодаланмаслиги орасидаги фарқни кўпроқ грам- матик эмас, прагматик омиллар билан боғлаб қўйган. Агглютинатив тил сифатида ўзбек тили бой морфологик кўрсаткичлар тизимига эга бўлиб, гап кесими таркибидаги муайян қўшимчалар гап эгаси (тўғрироғи, ҳукм предмети) борасида асосий маълумотларни та- шийди. Масалан, Эрталаб ишга кеч келдим гапида, аниқки, гапнинг ифодаланмаган эгаси – ҳукм предмети биринчи шахс бирликдаги шахс (мен)дир. Ўзбек тилининг ўзига хос ли- соний жиҳатларидан келиб чиқувчи бундай ҳолат кейинги даврда кесимни ягона бош бў- лак деб қаровчи назариянинг шаклланиши ҳамда кенг ѐйилиб, мактаб дарсликларида ҳам акс этишига олиб келди.1 Бу қараш ҳали диалектик тараққиѐтда бўлиб, кесимнинг гап бў- лагилик мавқеи, гап ва кесим мутаносиблиги масаласи атрофида ҳали-ҳамон баҳслар да- вом этиб келмоқда.2 “Шу ўринда, ўринли савол туғилади: кесим гап бўлагими ѐки гапнинг ўзими? Гап ва кесим тенгми, тенг эмасми? Аниқки, улар тенг. Шундай экан, кесим гапнинг ўзидир. У муайян бўлаклар билан кенгайиши ѐки кенгаймаслиги мумкин, бу унинг моҳиятига таъсир этмайди. Шу нуқтаи назардан қараш гап бўлакларини категориялаштиришга доир бир қатор муаммоларни ҳал этади: биринчидан, моҳиятан гап бўлакларидан тубдан фарқ қилувчи (ҳеч қачон тобе по- зицияда турмайди) кесимни гап бўлаклари сирасидан чиқариш уларни бир умумий грам- матик маъно атрофида бирлаштириш – категорияга жамлаш имконини беради, иккинчи- дан, эганинг мавқеи тиниқлашади. У фақат кесимга боғланувчи бош бўлак сифатида тал- қин этилади, учинчидан, мантиқдаги бир-бирини тўлдирувчи, бир-биридан келиб чиқувчи икки: муносабат ва атрибутив йўналишлар тилшуносликда ҳам ана шундай диалектик бирликка эришади ва ҳ.к.”.3 Гап бўлакларини ажратиш ва мавқеини белгилашга доир ўзбек тилшунослигида мавжуд бўлган қарашларни таҳлил этар эканмиз, шуни билиб олдикки, ўзбек тилшунос- лари бу борада жаҳон тилшунослигида ўзига хос йўналиш ярата олган: мантиқий ва лисо- ний жиҳатларни бир нуқтада жамловчи таснифни тақдим этган. Албатта, ушбу назария ҳам ҳали узоқ тараққиѐт йўлини босиб ўтади. Жумладан, синтаксиснинг турли сатҳларида

1 Нигматов Х.Г., Бонару и др. Способы синтаксической связи и актуальные вопросы тюркского синтаксиса. – Советская тюркология.1988, №3, с. 73‒77; Нурмонов А. Гап ва унинг бўлаклари ҳақида мулоҳазалар. “Ўзбек тили ва адабиѐти”, 2002, 35‒38-бетлар; Нурмонов А., Шаҳобиддинова Ш. Гап бўлаклари категорияси ва унинг ташкил этувчилари ҳақида. “Ўзбек тили ва адабиѐти”, 2006, 1, 50‒53-бетлар. 2 Нурмонов А., Шаҳобиддинова Ш. Гап бўлаклари категорияси ва унинг ташкил этувчилари ҳақида. “Ўзбек тили ва адабиѐти”, 2006, 1, 50‒53. 3 Ўша манба, 51-бет.

57

изчиллик таъминланишида назариянинг ҳозирги тараққий даражаси етарли бўлмайди. Ма- салан, қўшма гаплик мавқеини белгилашда муайян муаммолар туғилади. Агар кесим гапга тенг бўлса, уюшиқ кесимли гаплар қўшма гапми? Гап асосини кесимлик кўрсаткичлари ташкил этса, Баҳор келиб, кунлар исиди типидаги гаплар содда гапми? Бизнингча, синтактик бутунликлар ‒ гап ва унинг бўлаклари мавқени белгилашда лисоний ва тафаккурий жиҳатлар диалетик бутунлигини назарда тутувчи умумий қонуни- ятларга суяниш лозим бўлади. Бундай қонуниятларни ишлаб чиқиш эса фан олдидаги дол- зарб муаммолардан биридир.

Юлдуз Мирзаахмедова (Андижон Давлат университети) ТИЛНИНГ ГЕНДЕР ТАЛҚИНИГА ДОИР МУЛОҲАЗАЛАР

Аннотация. Ушбу мақолада муаллиф тилга хос гендер хусусиятлар тадқиқи зару- риятининг ижтимоий, фалсафий ва фанга хос заруриятини таҳлил қилган. Шу борада олиб борилган тадқиқотларнинг қисқача танқидий таҳлили берилган. Аннотация.В данной статье автор анализирует необходимость исследования языковых гендерных свойств с точки зрения социального, философского и научного аспек- тов. Дается краткий критический анализ исследований, проведенных в этой области. Annotation. In this article the author analyzes the necessity searching the properties of the language of gender with social, philosophical and scientific aspects. A brief critical analysis of studies conducted in this area. Калит сўзлар: гендер, постмодернизм, концепт, эркак, аѐл, оламнинг лисоний ман- зараси Ключевые слова: гендерный, постмодернизм, концепт, мужчина, женщина, языковая картина мира. Key words: gender, post-modernism, concept, man, woman, language picture view of the world.

Ўтган асрнинг иккинчи ярмидан бошлаб гуманитар фанларда гендер тадқиқотларга қизиқиш кучайиб кетди. Бу инсониятнинг маълум бўлган тарихида энг фаровонликка эришган даври томонидан қўйилган талаб эди. БМТ Тараққиѐт дастурига кўра, инсон ри- вожланишининг таркибий қисмларига: самарали меҳнат, жамият ҳаѐтига тегишли масала- лар бўйича қарор қабул қилишда кишиларнинг ваколатларини ва иштирок этиш имкони- ятларини кенгайтириш, ривожланиш барқарорлиги ҳамда барча одамлар учун имконият- лар ва танловнинг тенглиги киритилади.1 Инсонларнинг гуруҳларга – синфларга бўлиниши ва синфлар орасидаги муайян ра- қобат инсоният тарихининг асосий ташкил этувчиларидандир. Шу билан бирга, жамиятда ушбу синфларнинг пайдо бўлиши ва ижтимоий баҳоси ўзгарувчан. Айрим синфлар муай- ян босқичда етакчи бўлса, кейинги босқичда етакчилигини қўлдан бой бериши мумкин. Шу билан бирга, жамиятнинг гуруҳларга таснифи ҳам ўзгарувчан. Айрим гуруҳлар давр- лар ўтиши билан, умуман, ижтимоий қатламлар сирасидан чиқса, айримлари янги пайдо бўлиб боради. Аммо инсоннинг антропологик белгиларга асосланган гуруҳлари тарихнинг барча босқичларида ҳам сақланади. Шуниси қизиқки, биологик-антропологик белгилар атрофида жамланган гуруҳларнинг ижтимоий мавқеи ер юзида тарихан ва ҳозир мавжуд бўлган ижтимоий тузумларда бир-бирига моҳиятан ўхшашдир, фақат ташқи шаклий – ўз- гарувчан ҳамда ўткинчи белгиларига кўра фарқланиш мавжуд бўлади. Бундай гуруҳлар- нинг энг яққол кўриниши гендер фарқланувчи гуруҳлар – эркак ва аѐллар. Эркаклар ва аѐллар орасидаги фарқ инсоният тарихининг барча босқичларида ҳам яққол бўлган. Бу фарқни йўқотишга бўлган интилишлар, одатда, салбий баҳолаб келинган. Эркак ва аѐллар-

1 Гендер асослари: назария ва амалиѐт. Тошкент, 2003, 9-бeт.

58

нинг тенг ҳуқуқлиги, ўзаро муносабатлари масаласи ҳар қандай ижтимоий тузумда ҳам долзарб бўлиб келган. БМТ томонидан 25 ноябрь аѐлларга нисбатан жинсий зўровонлик- ка барҳам бериш куни деб эълон қилиниши ҳам бежиз эмас.1 Гендер тадқиқотлар эркаклар ва аѐллар орасидаги зиддият инсоният тарихида энг хиралашган ҳудуд ва даврда – Ғарбий Европада ХХ аср иккинчи ярмида ривожлана бош- лагани ҳам инсон учун бу масала нақадар долзарб эканлигининг исботи. Қадимги фалсафий қарашлар заминида ҳам шу зиддият ѐтганига доир қарашлар бор. Энг қадимги маданият эгаларидан бўлмиш хитойлар фалсафаси асосида ин – қорон- ғилик ва ян – ѐруғлик орасидаги зиддият ѐтади. Ин, шунингдек, аѐллик, ян эркаклик тим- соли ҳамдир.2 Фалсафий қарашларнинг энг қадимги ва энг кенг тарқалганларидан бўлган диний қарашларда ҳам аѐл ва эркак муносабатларига кенг ўрин берилган. Дастлабки инсон эркак эди. Аѐл ундан кейин (эркакнинг бир қисмидан ‒ қовурғасидан) яратилди.3 Турли халқларнинг мифологик қарашларида дастлабки одам жинссиз ѐки икки жинсли бўлгани ҳақида сўз боради. Масалан, “Гайа Мартан (Каюмарс) Ер юзида пайдо бўлган биринчи одам бўлиб, гўѐ у Ахура Мазда (Хурмуз) томонидан яратилган ва икки ву- жуддан: ҳўкиздан ва одамдан ташкил топган экан. Инсониятнинг ашаддий душмани бўл- ган Ахриман Каюмарсни ўлдиради. Каюмарс жасадининг...одам қисмидан эркак ва аѐл жинси...вужудга келади”.4 Инсониятнинг кўп минг йиллик тарихида гендер муносабатларга бўлган турлича муносабатлар, асосан, қуйидаги асосий жиҳатларни ўз ичига олади (турли давр ва мадани- ятлар талқинидаги хилма-хиллик асосан юзаки ‒ шаклий соҳаларга тааллуқли бўлиб, мо- ҳият деярли бир хил): 1. Эркак ва аѐл муносабатлари тириклик шаклидир: эркак аѐлсиз, аѐл эркаксиз яшай олмайди. 2. Эркак ақлий, жисмоний (ва илоҳий) жиҳатдан аѐлдан устун. 3. Аѐл эркакка нисбатан ақлан ва жисмонан заиф, ҳимояга муҳтож. 4. Аѐлнинг эркакка ва эркакнинг аѐлга ўхшаши салбий хусусият. 5. Эркак жамиятда, аѐл оилада ўз ўрнини топади ва ҳ.к. “Жинснинг биологик хусусиятларидан фарқли ўлароқ, ижтимоий ва маданий рам- зий хусусиятларда эркакларга хос деб ҳисобланадиган ѐки унга ўхшатиладиган барча ту- шунчаларда ижобий, аҳамиятли ва устун деб белгиланадиган қадриятли йўналишлар му- жассамлашган бўлади. Аѐлларга хос деб ҳисобланган хусусиятлар эса салбий, иккиламчи ва бўйсунувчан деб қаралади”.5 Инсоният тарихига назар ташласак, жамият тараққиѐти ѐки таназзули юқорида санаб ўтилган фарқларга турлича муносабат билдиришга олиб ке- лади (масалан, таназзулга юз тутган жамиятларда заифлиги учун аѐллар хўрлансалар, та- раққиѐти юксак жамиятлар айнан шу жиҳати учун аѐлларни эъзозлайдилар), бироқ ҳеч бир жамият бу фарқлар мавжудлигини рад этмайди. Гендер муносабатларнинг бундай шакли инсон тафаккур шакли ҳам бўлиб қолган. ХХI аср фани тараққиѐтида алоҳида ўрин тутаѐтган постмодернизм: “…тилда ин- соннинг дунѐга муносабатини белгилайдиган асосий кучни кўради...инсон борлиқни фа- қат тил орқали қабул қилади. Тилга хос маънолар инсон онгини унинг тафаккурини маъ- лум бир ўзанга йўналтириб ва дунѐ манзарасини яратиб шакллантиради”.6

1 zhenskoe-mnenie.ru 2 Мифы народов мира. В 2 т., Москва, 1980, 547 с. 3 Рабғузий Н.Б. Қиссаси Рабғузий. 1-том, Тошкент, “Ёзувчи”, 1990, 18‒19-бeтлар. 4 Маллаев Н.М. Ўзбек адабиѐти тарихи. Тошкент, “Ўқитувчи”, 1965, 48‒49-бeтлар. 5 Гендер муносабатлари назарияси ва амалиѐтга кириш. Тошкент, 2007, 37-бeт. 6 Кирилина А.В. “Мужественность” и ”женственность” с точки зрения лингвиста. Женщина в российском обществе. 1998, №2, c. 21.

59

Шундай экан, миллат тилида – миллат онгида шаклланган оламнинг лисоний ман- зарасида, албатта, унинг гендер қарашлари ўз аксини топади (Инсоният тарихида аѐллар ҳукмрон бўлган даврлар ва давлатлар бўлгани ҳақида маълумотлар мавжуд. Аммо тилда бу ўз аксини топмаган. Демак, бу ҳолат, агар бўлган бўлса, замонавий фикрлаш тарзи ва замонавий тиллар шакллангунга қадар бўлган). “Оламнинг лисоний манзараси тегишли тил жамоаси онгида тарихан шаклланган ва унинг тилида барқарорлашган дунѐ ҳақидаги тасаввурлар, дунѐни англаш ва бўлаклаш усулларининг жами бўлиб, у мазкур тил соҳиб- ларининг барчаси учун одатий, табиий ва мажбурийдир. Айни шу одатийлик, табиийлик ва мажбурийлик олам лисоний манзарасининг бардавомлигини, тарихий даврлараро тил жамоасида (қавм, халқда) тириклиги ва ворисийлигини, авлоддан-авлодга ўтиб келавери- шини таъминлайди”.1 Ўзбеклар онгидаги оламнинг лисоний манзарасида гендер лавҳалар қандай? Бунинг учун бир неча мисолларга мурожаат қилсак. Одам сўзи келиб чиқишига кўра, Одаматога бориб тақалиб, эркак кишини англатиши табиий бўлса-да, замонавий тилда ҳар икки жинс вакилларини англатаверади: Узоқдан уч одам қораси кўринди: бир эркак, икки аѐл. Тил- нинг амалий қўлланилишида бундай қўлланиш мунтазам бўлса-да, жинс аниқлаштирил- маганда, асосан, эркак киши тушунилади: ‒ Сизни бир одам сўраб келибди. – Вой, қиз бо- ла-ку, одам десангиз, эркакми деб ўйлабман. – Қиз бола одам эмасми? – Одам, албатта, лекин... (суҳбатдан). Ўзбек мулоқот одатида “Гапнинг эркакчасини айтинг” (тўғрисини, аниғини маъно- сида), “хотинларга ўхшаб чайналманг”, “ўғил бола сўзим” каби иборалар амалда кенг қўлланилади. Ўзбек тилида жинс категорияси мавжуд эмас, аммо аѐллик ва эркаклик концептла- ри тил бирликларида муайян тарзда акс этади. Замонавий аѐл ва эркак муносабатлари анъ- анавий стреотипларга доим ҳам тўғри келавермаса-да, ўзбек онгида лисоний манзара бу икки жинсни деярли мунтазам фарқлайди. Ижтимоий ҳаѐт, асосан, эркаклар фаолияти би- лан боғланиши, масалан, касб-ҳунар номларининг кўпчилигида эркаклик концепти тур- ғунлашувига олиб келган (асосан, аѐллар учун хос бўлган касблардан ташқари): деҳқон, савдогар, тадбиркор каби сўзлар билан аѐл кишини номлаш, одатда, ушбу сўзларни аѐл сўзи билан боғлашни тақoзо қилади: тадбиркор аѐл, савдогар аѐл. Деҳқон аѐл бирикмаси- да эса аѐллик концептини юзага келтириш учун бу сўз қўлланилиши ҳам камлик қилади, киноя ва салбий тус пайдо бўлади. Жинс категорияси мавжуд бўлган тилларда ҳам аѐллик жинсини билдирувчи сўз, одатда, эркаклик жинсини англатувчи сўздан ҳосил қилинади: Русча: учитель – учительница, рабочий – работница. Французча: instituteur ‒ institutrice, ouvrier ‒ ouvriere. Шу билан бирга, ҳамма касб билдирувчи сўзлардан ҳам аѐллик шаклини ясаб бўл- майди, ясалган тақдирда, муайян салбий туслар юзага келади: шофер – шофериха. Миллат лисоний онгининг бадиий ифодаси бўлган мақол ва маталларда гендер му- носабатлар яққол акс этади:

Хотин – бўйин, эр – бош. Эр-хотин – қўш ҳўкиз. Эр – даладан, хотин – уйдан.

1 Маҳмудов Н. Оламнинг лисоний манзараси ва сўз ўзлаштириш. “Ўзбек тили ва адабиѐти”, 2015, 3, 6‒7- бeтлар.

60

Р.С.Ибрагимова ўзбек ва француз тиллари материаллари асосида аѐллик концепти- ни қиѐсий аспектда тадқиқ қилар экан, 365 та гендер компонентли паремаларни таҳлил эт- ган. Уларда ушбу концепт ҳам ижобий, ҳам салбий тусга эга бўлишини кўрсатиб берган.1 Умуман олганда, ҳар бир тил ўзида гендер фарқларни яққол намоѐн қилади. Бундай ҳолатларнинг тадқиқи тилдан амалий фойдаланиш учун зарурийдир.

1 Ибрагимова Р.С. Француз ва ўзбек тилларида аѐл концептининг лингвокогнитив тадқиқи. Филол. фанл. номз...дисс. автореф. Тошкент, 2012, 4‒5-бeтлар.

61

PEDAGOGIKA

Akmal Turobov (Navoiy DPI) YOSH AVLODNI BARKAMOL ETIB TARBIYALASHDA UCH BOSQICHLI SPORT MUSOBAQALARINING O„RNI

Аннотация. Maqolada O„zbekiston Respublikasida o„tkazib kelinayotgan uch bosqichli sport musobaqalarining ahamiyati ochib berilgan bo„lib, uning yoshlarning ijtimoiy, ma‟naviy- axloqiy, madaniy va jismoniy rivojlanishi faktori sifatida yoshlarni sport turlariga ommaviy jalb qilish, maktab o„quvchilari, kasb-hunar kollejlari va akademik litseylar hamda oliy o„quv yurt- lari talabalarini jismoniy va axloqiy tarbiyalashning uzviyligi va vorisiyligiga e‟tibor beriladi. Аннотация. В статье раскрыто значение трѐхступенчатых спортивных сорев- нований, проводимых в Республике Узбекистан, как фактора общественного, духовно- нравственного, культурного и физического развития учащейся молодежи, отмечена мас- совость охвата молодежи спортивными занятиями, преемственность и непрерывность в физическом и нравственном воспитании учащихся школ, профессиональных колледжей и академических лицеев и студентов высших учебных заведений. Annotation. In the article the importance of three-stage sporting events held in the Re- public of Uzbekistan, as a factor of social, moral, cultural and physical development of students, marked by mass coverage ot youth sports, succession and continuity in the physical and moral education at schools, colleges and academic high schools and university students. Kalit so„zlar: jismoniy tarbiya, jismoniy madaniyat, jismoniy rivojlanish, intellektual ri- vojlanishi, uch bosqichli sport musobaqalari, “Umid nihollari”, “Barkamol avlod”, “Universia- da”, yosh avlod. Ключевые слова: физическая культура, физическое воспитание, физическое разви- тие, интеллектуальное развитие, молодое поколение. Key words: physical training, physical culture, physical development, intellectual de- velopment, three staged sport competitions, “Umid Nihollari”, “Barkamol avlod”, “Universia- da”, youth generation.

Inson faoliyati ko„p qirrali jarayondir. Tarbiya insonning butun faoliyati asosini tashkil qiladi. Shu sababdan umuminsoniy tarbiya tushunchasi bu borada birlamchi bo„lib, insonni qaysi irq, qaysi millat va elat vakili bo„lishidan qat‟iy nazar, barcha uchun umumiy, ya‟ni inson shakl- lanishini belgilovchi dastlabki mezondir. Jismoniy tarbiya umuminsoniy tarbiyaning muhim tarkibiy qismi sifatida tan olinadi. “Jismoniy tarbiya” tushunchasi o„zbek tilida qo„llanishi yangi yoki tasodifiy hol emas, balki uzoq tarixiy jarayondir. Unda, ko„p hollarda, inson o„z tanasini harakatlantirishi ko„zda tutilgan- ligi sababi “badantarbiya” deb yuritilgan. O„rta asr Sharq tabobatining asoschisi Abu Ali ibn Sino o„zining “Tib qonunlari” kitobi- da: “Badantarbiya – odam gavdasiga manfaat keladigan ish jarayonida qilinadigan va maxsus ba- dantarbiya harakatlaridir”, deydi.1 Ta‟lim tizimining barcha bo„g„inlarida: maktabgacha tarbiya muassasalarida, umumta‟- lim maktablarida, akademik litsey, kasb-hunar kollejlari va oliy ta‟limda davlat tomonidan tuzil- gan dasturlar asosida jismoniy ta‟lim beriladi. Demak, mashg„ulotlar darslar va boshqa turli uyushgan holatlarda harakat ko„nikmasi va malakasini shakllantirish orqali inson jismoniy ka- molotini ta‟minlovchi jarayon bu jismoniy ta‟limdir. Bu sohada yana ikki muhim tushuncha ‒ “jismoniy madaniyat” va “sport” tushunchalari- ga ham mantiqiy jihatdan izoh berish zarur.

1 Abu Ali ibn Sino. Tib qonunlari. T., 1992, 1-jild, 92-bet.

62

Sport biror-bir jismoniy mashq turidan yuqori natijaga erishish maqsadida uyushtirilgan maxsus faoliyat, musobaqa jarayonidir. Jismoniy madaniyat ‒ umumiy madaniyatning bir qismi bo„lib, jamiyatning turli ijtimoiy-tarixiy bosqichlarida inson jismoniy kamoloti sohasida to„pla- gan moddiy va ma‟naviy boyliklari majmuasi. “Badantarbiya”, “jismoniy tarbiya”, “jismoniy ta‟lim”, “sport” – bularning barchasi jami- yatda jismoniy madaniyatning takomillashishini va mukammal ravishda shakllanishini ta‟min- laydi. “Jismoniy tarbiya” insonning jismoniy kamolotini ta‟minlovchi jarayondir. Bu jarayonni nafaqat maxsus pedagogik jarayon deb qarash mumkin, balki inson o„zi ongli ravishda o„zining jismoniy kamolotini ta‟minlash maqsadida tashkil qiladigan faoliyatini ham anglatadi. O„quvchi-yoshlarimizning hayotda faol yo„l tutishini, ko„p jihatdan, ularning madaniy, ma‟rifiy va jismoniy kamoloti belgilab beradi. Ayniqsa, tobora ommalashib borayotgan “Sog„- lom avlod uchun” deb nomlangan shiorning tantanasi biz belgilab olgan maqsad va vazifalarning yechimini hal qilish bilan bevosita bog„liq. Mamlakatimizda o„tkazilayotgan uch bosqichli “Umid nihollari”, “Barkamol avlod” va “Universiada” kabi sport musobaqalari yoshlarimizning jismonan yetuk, axloqan teran, ma‟nan boy bo„lib shakllanishida yetakchi o„rin egallamoqda.1 Sport musobaqalari o„zida musobaqaga asoslangan faoliyatni ifodalab, unga maxsus tay- yorgarlik ko„riladi. Sport musobaqalari samaradorligini ta‟minlash musobaqalar asosida amalga oshiriladi. Azal-azaldan ota-bobolarimiz mohir kamonchi, chapdast chavgon o„yinchi, chaqqon cha- vandoz bo„lishgan. Yoshlikdan o„g„il bolalarni ana shunday tarbiyalashgan. Buning uchun alohi- da musobaqalar uyushtirganlar. Bularning barchasi bolada ijtimoiy, madaniy, ma‟naviy-axloqiy, jismoniy-intellektual xususiyatlarni shalkllantirgan. Sport musobaqalarida yuqori natijalarga erishish uchun sportchilarni ma‟naviy-axloqiy, jismoniy-intellektual jihatdan rivojlantirishga xizmat qiladigan pedagogik tizimni vujudga kelti- rish lozim. Bu tizimning, birinchi navbatda, uzluksizlik xarakterga ega bo„lishi zarurligiga asos- lanib, O„zbekiston Respublikasi birinchi Prezidenti “Uch bosqichli sport musobaqalari” g„oyasi- ni ijtimoiy-ma‟naviy jihatdan asoslab bergan edi. Sport musobaqalari jarayonida o„quvchi-yoshlar shaxslararo ko„p qirrali munosabatga ki- rishadilar. Bu musobaqalar sportchilar va murabbiylar, sportchilar va hakamlar, sportchilar va musobaqa tashkilotchilari, sportchilar va tomoshabinlar, sportchilar va muxlislar orasida amalga oshadi. U turli darajada amalga oshishi bilan xarakterlidir. Jumladan, shaxslararo munosabatlar sport jamoalarida boshlanib, turli xalqaro musobaqalami ham qamrab oladi. Shu nuqtayi nazar- dan yondashganda, “Uch bosqichli sport musobaqalari” to„laqonli tarzda subyektlarning o„zaro musobaqalashish jarayonidir. Bu musobaqalar maxsus tayyorgarlik, o„zaro shaxsiy munosabatlar o„rnatish, muayyan me‟yorlarga amal qilib, aniq yutuqlarga erishishga yo„naltirilgan faoliyatni taqozo etadi. Uzluksiz ta‟lim tizimida ommaviy sport o„yinlarini dasturiy yondashuv asosida boshqa- rishning yuqoridagi tizimi mazkur tadbirlarning uzviyligi va davomiyligini ta‟minlaydi. Buning uchun: –O„zbekiston Respublikasining “Ta‟lim to„g„risida”gi qonuni va “Kadrlar tayyorlash mil- liy dasturi”, “Jismoniy tarbiya va sport to„g„risida”gi qonuni doirasida o„quvchi-yoshlarni sport- ga jalb qilishning yagona tizimi yaratilgan, bu esa o„quvchi-yoshlar va talabalarning jismoniy tarbiyaga bo„lgan ehtiyojlarini ta‟minlaydi; ‒ jismoniy tarbiya va sport harakatlarining ommaviyligini ta‟minlash asosida barcha yoshdagi o„quvchi-yoshlar sog„ligini tiklashga e‟tibor qaratilgan va sport turlari bo„yicha iqtidor- li yoshlardan mamlakat jamoalarini shakllantirish tizimini yaratgan;

1 O„zbekiston Respublikasi Vazirlar Mahkamasining “O„quvchi va talaba yoshlarni sportga jalb qilishga qaratilgan uzluksiz sport musobaqalari tizimini tashkil etish to„g„risida”gi, 244-sonli qarori. Т., 2003-yil 3-iyun.

63

– bolalar va o„smirlar sport maktablari, murabbiylar, jismoniy tarbiya o„qituvchilari fao- liyatini samarali nazorat qilish va baholash tizimini yaratish ta‟minlangan; – joylarda sport komplekslarini yanada rivojlantirish, mavjud tizimlarni takomilllashti- rish, kadrlar malakasini oshirish, sog„lom muhit yaratish imkoni mavjud; – keng miqyosda sport kiyimlari va anjomlarini ishlab chiqarish tizimlari yaratilgan, mavjudlari esa takomillashtirilgan va kengaytirilgan. Xullas, mamlakatimizda barkamol va ma‟nan yetuk, jismonan sog„lom avlodni shakllan- tirishda jismoniy tarbiya va sportning o„rni beqiyosdir. Shuning uchun ham, bugungi kunda uzluksiz ta‟lim tizimida ommaviy tus olgan uch bos- qichli sport musobaqalarini mazmunan takomillashtirish, ular tarkibining sport turlari bo„yicha uzviyligi va uzluksizligini ta‟minlash, musobaqalarning yoshlarga quvonch, zavq bag„ishlash im- koniyatini yanada kengaytirishga qaratilgan pedagogik tavsiyalar ishlab chiqish talab etiladi. O„quvchi-yoshlar fiziologik funksiyalarining rivojlanishi, qaddi-qomatlarining takomilla- shuvi va uyg„un tarzda taraqqiy etishi ularda jismoniy sifatlarni har tomonlama rivojlantirishi ne- gizida amalga oshadi. Bu esa o„quvchi-yoshlarning uzluksiz tarzda kompleks rivojlanishlariga asos bo„ladi. Bugungi kunda respublikamizda yosh avlodni barkamol shaxs sifatida shakllantirish, ularda sog„lom turmush tarzini qaror toptirishda uch bosqichli sport musobaqalarining o„rni be- qiyosdir.

Mo„tabar Sanoyeva (Navoiy DPI) FILOLOGIK YO„NALISHDAGI SINFLARDA “OLINMA SO„ZLAR” MAVZUSINI O„RGANISH TAJRIBASIDAN

Annotatsiya. Maqolada o„zlashgan qatlam so„zlarini o„rganishning samarali yo„llari ha- qida fikr yuritiladi. Аннотация. В данной статье исследуются эффективные методы изучения заим- ствованных терминов. Annotation. In the article we wrote about effective methods of learning borrowed words. Kalit so„zlar: o„zlashgan so„zlar, arabcha so„zlar, tojikcha so„zlar, ruscha so„zlar, in- glizcha so„zlar. Ключeвые слова: заимствованные слова, арабские слова, таджикские слова, рус- ские слова, английские слова. Key words: borrowed words, Arabic words, Tadjik words, Russian words, English words.

Turkiy urug„ va qabilalar negizida rivoj topgan o„zbek tili leksikasini tarixiy-etimologik nuqtaуi nazardan tekshirish tilimizning lug„at boyligida ikkita yirik qatlam – o„z va o„zlashgan qatlam borligini izohlaydi. O„zbek tili lug„at tarkibining tarixan qadimgi davrlaridan beri mavjud bo„lib kelgan umumturkiy so„zlar va sof o„zbek so„zlaridan iborat qismi o„z qatlamni tashkil qi- ladi. O„zlashgan qatlam o„zbek tili leksikasining boshqa tillardan o„zlashtirilgan leksemalaridan iborat qismidir. Tilimizda arab, fors-tojik, rus tillaridan o„zlashgan so„zlar ko„pchilikni tashkil qiladi. Arab yozuvining qo„llanilishi, madrasalarda arab tilining o„qitilishi, arab tilida ijod qilish kabi omillar arabcha so„zlarning o„zlashtirilishi uchun asos bo„lgan bo„lsa, o„zbek va tojik xalq- larining qadimdan bir hududda yashayotganligi, adabiyot, san‟at, madaniyat, urf-odatlardagi mushtaraklik fors-tojikcha so„zlarning o„zlashishiga sabab bo„lgan.1 Hozirgi o„zbek adabiy tili leksikasida rus va Yevropa tillaridan kirgan so„zlarning sal- moqli qatlami ilmiy terminlar bo„lib, ilm-fan terminologiyasining shakllanishida ularga ko„proq

1 Jamolxonov H. Hozirgi o„zbek adabiy tili. T., 2005, 190‒195-betlar.

64 tayanish va ma‟muriy-idoraviy ish qog„ozlarining, asosan, rus tilida yozilishi buning asosiy omili sanaladi. “Olinma so„zlar” mavzusi umumta‟lim maktablarining 5-sinfi uchun mo„ljallangan “Ona tili” darsligining 185-darsida keltirilgan. O„qituvchi yangi mavzuni berilgan topshiriqlarni o„quvchilarga bajartirish, tushunchalarni izohlash bilan boshlaydi. 1-topshiriq bo„yicha futbol, voleybol so„zlari ishtirokida gaplar tuzdiradi. O„quvchilar- ning tuzgan gaplarining mazmuni va grammatik qurilishiga ahamiyat berib, eng yaxshi gap tuz- gan o„quvchilarga rag„bat kartochkalarini topshiradi. Sportga oid bu so„zlarni o„quvchilar tez- tez qo„llaganliklari uchun ularning ingliz tilidan olinganligi haqida ham tezgina izoh beradilar, o„z navbatida, 2-topshiriq ham bajariladi. Shu o„rinda, o„qituvchi o„quvchilarga savol bilan yuzlanadi: ‒ Tilimizga qaysi tillardan so„z olinishi mumkin deb o„ylaysiz? O„quvchilar javoblari tinglangach, o„qituvchi ma‟lumotlarni umumlashtiradi, ularning bi- limlarini yangi ma‟lumotlar bilan boyitadi: O„zbek tili o„z rivojlanish tarixi davomida bir qancha tillar bilan to„qnashgan, shuning uchun ham tilimizning lug„at tarkibida xitoy tili, arab tili, mo„g„ul tili, fors-tojik tili, rus tili va u orqali boshqa tillardan kirgan so„zlar qabul qilingan. Demak, boshqa tillardan o„zbek tiliga kirib, o„zlashib qolgan so„zlarga olinma so„zlar de- yiladi. So„zlar bir tildan ikkinchi tilga xalqlar o„rtasidagi siyosiy, ijtimoiy, madaniy va boshqa aloqalar natijasida o„zlashadi. Aytish mumkinki, dunyoda boshqa tillardan so„z olmaydigan bironta ham til yo„q. Ku- rash, yonbosh, chala, halol so„zlari dunyoning barcha tillariga kirib borayotgani kabi, bizning tilimiz ham fan va texnika taraqqiyoti natijasida (kompyuter, uyali aloqa, internet) turmushimiz- ga kirib kelgan bir qator yangi tushunchalarni ifodalovchi olinma so„zlar hisobiga boyib bormoq- da. 560-mashqda keltirilgan hikoyat o„rganilib, taassurotlar o„rtoqlashilgach, o„quvchilarning boshqa tildagi so„zlar tilimizga qanday olinishi mumkinligi haqidagi tasavvurlari yanada oshadi: Chin (Xitoy) xoqonlaridan biri ovga chiqdi. Ov paytida u o„z mahoratini ko„rsatdi, ham- ma hukmdorni olqishladi. Faqat go„zal va sadoqatli kanizagi uning sha‟niga hech narsa demadi. Hukmdor otib o„ldirgan kiyikka achindi. Bundan g„azablangan xoqon kanizakni cho„lga tashlab ketishni buyurdi. Oradan ancha vaqt o„tgach, shoh yana ovga chiqdi. Cho„lda tashlab ketilgan kanizakka duch kelib qoldi. Kanizak avvalgidan ham ko„rkam, bardam holatda edi. Shoh buning sababini so„raganda, kanizak qo„lidagi o„simlikni ko„rsatib: ‒ Shu meni ochlikdan va suvsizlikdan qutqarib qoldi, ‒ dedi. Hukmdor tabiblariga o„sim- likni tekshirtirib, uning shifobaxshligini aniqlatdi. O„simlikni xitoy tilida cha – yashil, ye – barg deb atashdi. Shunday qilib, chaye – choy odamlarning sevimli ichimligiga aylandi. ‒ O„quvchilar, choy nimaligini hammamiz yaxshi bilamiz. Erta tongdan onamiz issiqqina choy damlab, bizni nonushtaga uyg„otadilar. Uyimizga mehmon kelganida ham darrov shirinlik bilan choy keltiramiz. Bobojon-u buvijonlarimizning oldilarida har doim usti o„rog„lik choynak bilan piyola turadi. Dadajonimiz ishdan kelganlarida ham charchoqni chiqaradi deya oyimizga achchiqqina choy damlattiradilar. Mana endi choyning qanday paydo bo„lganligini bilib oldi- ngiz. Endi turmushimizda tez-tez ishlatiladigan mana bu so„zlarning qaysi tildan olinganligini esda saqlang. Arabcha: abadiyat, avval, avzo, avlod, avj, asr, doim, bino, iste‟dod, kamolot, kitob, mamlakat, marosim, marhamat, oqil, sinf, xalq. Tojikcha: daraxt, girdob, bodom, bulbul, dori, kabob, kabutar, kalit, karnay, maydon, navro„z, namoz, orzu, to„ti, oson, firdavs, xurmo.

65

Mo„g„ulcha: manglay, mergan, navkar. Koreyscha: taekvando. Yaponcha: xarakiri. Ruscha: mamont, schotchik, syomka, strelka, stol, samokat, samolyot. Inglizcha: dollar, biznes, krossvord, skaner, stress, seyf, sviter, tennis, film, flomaster. Fransuzcha: abonent, vergul, konsert, moyonez, maskarad, metr, menyu, palma, palto, sujet, sertifikat, salut. Lotincha: fevral, skelet, sanitariya, teatr, advokat, kvadrat, mart, metall. Nemischa: turnir, fakultet, faner, marshrut. Gollandcha: tross, kabel. O„quvchilar bu so„zlarni takrorlab olgach 561-mashqning olinma so„zlarni quyida beril- gan jadval bo„yicha guruhlarga ajratib yozing, sharti ularga qiyinchilik tug„dirmaydi: Stadion, elektronika, biznes, kollej, avtomobil, menejment, futbol, tramvay, faks, magistr, voleybol, broker, internet, trolleybus, birja, litsey, kompyuter, xokkey. Transportga oid Sportga oid Ta‟limga oid Iqtisodga oid Texnikaga oid so„zlar so„zlar so„zlar so„zlar so„zlar Avtomobil Stadion Kollej Biznes Elektronika Tramvay Futbol Magistr Menejment Faks Trolleybus Voleybol Litsey Broker Internet Xokkey Birja Kompyuter 562-mashq iqtidorli o„quvchilar uchun mo„ljallangan. Mashqning shartiga ko„ra, sinf tax- tasi yoniga uch nafar o„quvchi chiqariladi. Birinchi o„quvchi arab tilidan, ikkinchi o„quvchi fors- tojik tilidan, uchinchi o„quvchi rus va Yevropa tillaridan olingan so„zlarga navbatma-navbat mi- sol keltiradi. Misol topa olmay qolgan o„quvchi o„rnini keyingisi egallaydi. O„yin g„olib o„quv- chi qolguncha davom ettiriladi. Filologik yo„nalishda ta‟lim olayotgan sinflarda o„quvchilar bilim darajasini hisobga olib, tarkibida olinma so„zlar mavjud bo„lgan she‟rlar musobaqasini o„tkazish ham maqsadga muvo- fiqdir: Ufuradi bahor nafasi, Borliq cho„mgan oppoq yog„duga. Ko„zlarimning kelar havasi, Bahor tursin deyman manguga. (M.Ro„ziyeva) Ming yillarkim bulbul kalomi, O„zgarmaydi, yaxlit hamisha. Ammo sho„rlik to„tining holi O„zgalarga taqlid hamisha (A.Oripov) Yoki, “Kim yaxshi uddalaydi?” musobaqasini tashkil qilish lozim. Avval, o„qituvchi o„z- bek tiliga xorijiy tillardan o„tgan, keyingi yillarda “xalqaro terminlementlar”1 deb ataluvchi va il- miy-texnikaviy terminlar hosil qilishda faol ishtirok etuvchi avia-, avto-, kilo-, tele-, fito-, foto-, video- kabi elementlarni izohlaydi. Masalan: AVTO – (yun. autos – o„zi, o„zim). O„zlashma so„zlar tarkibida quyidagi ma‟nolarni bil- diradi: 1) o„z qo„li bilan. Avtobiografiya; 2) o„zi harakatlanadigan, avtomatik. Avtopilot. Avto- yuklagich; 3) avtomobilga oid. Avtovokzal. Avtokorxona.2 TELE – (yun. tele ‒ uzoq, olis; uzoqqa, olisga). Baynalmilal o„zlashma qo„shma so„z- larning birinchi tarkibiy qismi: 1) uzoq masofadan turib harakat qiluvchi yoki amalga oshiruvchi oshiruvchi; 2) ”televizion” ma‟nosiga muvofiq keluvchi ma‟nolarni bildiradi.3

1 Madvaliyev A. Izohli lug„atda xalqaro termin elementli so„z va terminlarga munosabat masalasi. “O„zbek tili va adabiyoti”, 2009, 2-son, 38-bet. 2 O„zbek tilining izohli lug„ati. T., 2006, 1-jild, 33-bet. 3 O„zbek tilining izohli lug„ati. T., 2008, 4-jild, 57-bet.

66

O„quvchilar kichik guruhlarga bo„linib, o„zlari bilgan xuddi shunday elementli so„zlarni topadilar. Guruhlarda yig„ilgan so„zlar jamlanib, g„olib guruh aniqlanadi va rag„batlantiriladi: Avtobaza, avtobiografik, avtobiografiya, avtoblakirovka, avtovokzal, avtograf, avtodrom, avtozavod, avtokar, avtokachka, avtokav, avtokolonna, avtomagistral, avtopilot, avtoralli, avto- portret, avtoreferat, avtoruchka, avtosalon, avtostansiya, avtostop, avtotransport. Kilovatt, kilovatt-soat, kilogramm, kilometr, kilotonna. Televideniya, telegramma, telegraf, telegrafiya, teleinssenerovka, telekommunikatsiya, telekompaniya, telemarafon, telemarketing, teleobyektiv, teleskop, telestudiya, telefaks, telefilm, telefon, telefonogramma. Fitobar, fitonsid, fitopotologiya, fitoterapiya, fitofag. Fotoapparat, fotobiologiya, fotograf, fotografiya, fotokamera, fotokopiya, fotolaboratori- ya, fotolitografiya, fotomaterial, fotometr, fotomontaj, fotoplastinka, fotoreportaj, fotoreportyor, fotosintez, fotosyomka, fototelegramma, fototelegraf, fotoxronika, fotoelement. Aviakompaniya, aviakompas, avialiniya, aviamodel, aviapochta, aviasalon, aviatrassa. Videoapparatura, videobar, videokanal, videokasseta, videomagnitofon, videosalon, vi- deoserial, videotelefon, videofilm, videotexnika. Dars so„ngida yangi mavzuni o„rganish davomida olingan bilimlar savol-javob asosida mustahkamlanadi: 1. O„z va o„zlashgan qatlamni farqlang. 2. O„z qatlamga qanday so„zlar kiradi? 3. Olinma so„zlar deb nimaga aytiladi? 4. Rus va ingliz tilidan o„tgan so„zlarga misollar keltiring. 5. O„zbek tiliga Yevropa tilaridan olingan so„zlar ko„proq qaysi sohalarda ishlatiladi? Dars 563-mashqni uyga topshiriq qilib berish bilan yakunlanadi.

Озода Пирматова, Жалолиддин Сапарбоев (УрДУ) БОШЛАНҒИЧ СИНФЛАРДА ТОПИШМОҚЛАРНИ ЎРГАТИШ УСУЛЛАРИ

Аннотация. Мақолда бошланғич синфларда топишмоқ жанрини ўргатиш усуллари баѐн этилади. Топишмоқларнинг содда ва мураккаб турлари, уларнинг ўзаро фарқларини бола- ларга тушунтириш ҳақида йўл-йўриқлар берилади. Аннотация. В статье идѐт речь об изучении в начальных школах жанра пословицы. Раскрываются простые и сложные виды пословиц и различия между ними. Приводятся ме- тоды их преподавания в начальных классах. Annоtation. The given article is devoted to exposing the methods of teaching the genre of rid- dles in the primary classes. The ways of explaining the simple, complex riddles and their differen-ces are given. Калит сўзлар: топишмоқ, фольклор, жанр, бошланғич синф, методика, содда, мурак- каб топишмоқлар. Ключевые слова: пословица, фольклор, жанр, методика, начальная школа, простые и сложные пословицы. Key words: riddle, folklore, genre, primary class, methodic, simple, complex riddles.

Ўзбек фольклоридаги энг қадимий ва оммавий жанрлардан биттаси топишмоқлар бўлиб, улар айниқса болалар, ўсмирлар орасида кенг ѐйилган. Топишмоқ жанри ҳақида Ҳоди Зариф, Тўра Мирзаев, Зубайда Ҳусайинова, Баҳодир Саримсоқов, С.Рўзимбоев, М. Жўраева каби кўпгина тадқиқотчилар талай ишларни эълон қилишган.1 Мазкур жанр

1 Ҳусаинова З. Топишмоқ терминлари. “Ўзбек тили ва адабиѐти масалалари”, 1960, 3, 28‒33-бетлар; Халқ топишмоқларидаги бир бадиий восита ҳақида. “Ўзбек тили ва адабиѐти”, 1984, 4, 36‒40-бетлар; Топишмоқ- ларда эпитет. “Ўзбек тили ва адабиѐти”, 1988, 1, 54‒56-бетлар; Топишмоқ терминлари. “Ўзбек халқ ижоди.

67

болалар орасида жуда кенг оммалашгани сабабли ҳам умумтаълим мактабларининг қуйи синфлари дарсликларида бу жанрга кўпроқ эътибор қаратилган. Уларнинг мавзу доираси- га разм солинса, I‒III синфларда, асосан, табиат ҳодисалари, қуш ва ҳайвонлар билан ало- қадор топишмоқлар кўпроқ кўзга ташланади. Масалан, III синфнинг “Она тили” дарсли- гида қуйидаги топишмоқларни учратиш мумкин: Тилла сандиқ очилди, Ичидан зар сочилди. (Қуѐш) Ҳиндистондан келади лўк, Оғзи узун, кўзи кўк. (Лайлак)

Юмалоқ, семиз ѐғи йўқ, Териси қалин туки йўқ. (Тарвуз) Кўринадики, ушбу топишмоқлар болаларни ўраб олган табиат ва унинг оғушидаги қушлар ва ўсимликлардир. Бу тоифа топишмоқларнинг дарсликка киритилишининг саба- би улар болаларнинг ѐн-атрофидаги таниш нарсалардир. Шу сабабли ўқувчилар уларни дарҳол ўйлаб топишади. Агарда бошланғич синф ўқувчиларига мураккаб типдаги топиш- моқлар ҳавола этилса, улар анча қийналиб қолишади ва уларнинг жавобларини топа ол- май хуноб бўлишади. Шу сабабли дастлаб жуда содда топишмоқлардан танлаб, ўрганиб бориш зарур. Масалан, қуйидаги топишмоқларни ўқувчиларга ҳавола этиш мумкин: Ёруғи бор, довруғи бор, Ўзи йўқ, овози бор. (Момақалдироқ)

Шатир-шутур этади, Ерни тепиб кетади. (Ёмғир) Сутдан тиниқ, Пахтадан оқ. (қор) Ўтда ѐнмайди, Сувда ботмайди. (муз) Қўлсиз, оѐқсиз гул солади. (Қиров) Дарсликларда кейинчалик ушбу тоифа топишмоқлар билан бир қаторда, ўқув қуролла- ри, мактаб ҳаѐти билан боғлиқ топишмоқлардан намуналар келтирилган: Илмга кон, Мазмунга макон, Сўзи серҳикмат, Бизга дўст-улфат, Ўргатар одоб, Бу нима Озод. (Китоб) Албатта, ўқувчи ўзи билан доимо бирга бўладиган китобни яхши билади, уни эъзоз- лайди. Шу сабабли топишмоқни дарҳол топа олади. Шундан келиб чиқиб, бу тоифа топиш- моқларни кўпроқ тавсия қилиш лозим бўлади. Биттагина китобнинг ўзи ҳақда тўқилган бир қанча топишмоқларни ўқувчиларга ҳавола қилиш яхши натижа беради: Қат-қатгина қатлама,

Т., “Фан”, 1967, 111‒123-бетлар; Топишмоқли эртаклар. Ўзбек фольклори очерклари, 2-том, Т., “Фан”, 1989, 102‒129-бетлар; Природы узбекских загадок. Фольклор, литература и история Востока. Т., “Фан”, 1984, c. 310‒313; Сўнгсўз. Топишмоқлар. Т., “Адабиѐт ва санъат”, 1981, 337‒353-бетлар; Рўзимбоев С. Мажмуага илова этилган бадиий асарлар ҳақида шарҳ. Хоразм фольклори, XI том, Урганч, 2010, 5, 58‒62-бетлар; “Ша- ҳар бериш” одати ва унинг топишмоқ айтиш анъанасида тутган ўрни. Хоразм фольклори, XI том, Урганч, 2010, 15‒18-бетлар; Сув культи ва унинг топишмоқлар генезисида тутган ўрнига доир айрим мулоҳазалар. Хоразм фольклори. VIII том, Урганч, 2006, 68‒72-бетлар.

68

Ақлинг бўлса ташлама.

Устида қопқоқ, Остида қопқоқ, Ичинда япроқ, Тилсиз ақл ўргатар. Не кўзи бор, не оғзи бор, Сўзлашади одам билан. Ушбу топишмоқларнинг ҳар бирини айрим ҳолда манзарали тарзда қоғозларга ѐзиб келиб, кўргазмали қурол сифатида доскада осиб қўйиш яхши натижа беради, чунки ўқув- чилар барча топишмоқларни ўқиб идрок қилсалар натижа яхшироқ чиқади. Агарда наму- навий топишмоқлар ҳақида ўқитувчи оғзаки маълумот берса, жанрнинг асосий моҳияти болаларга тўлалигича етиб бормаслиги мумкин. Болалар ѐзилган матнларни ўқигандан сўнг бу топишмоқларнинг барчаси бир нарса ҳақида бўлмаслиги мумкин деган фикрга бо- ришади. Натижада улар матн моҳиятига яхшироқ диққат қила бошлашади. Барча топиш- моқларнинг жавоби бир хил чиқиши уларнинг яна-да қизиқишини оширади. Жумбоқнинг турли шаклда ифодаланиб, бир хил маънони ўз бағрига сингдирганига қойил қолишади. Ушбу усулни бошқа бир нарса-предмет ҳақида яратилган, турли шаклда бўлса-да, бир хил жумбоқни яширган топишмоқларни шу тарзда баѐн қилиш билан синаб кўриш ҳам мум- кин. Бу усул болаларнинг фикрлаш қобилиятини янада оширишга туртки бўлади. Бошланғич мактабларнинг пастки синфларида ўқувчиларга таниш бўлган, содда то- пишмоқларнинг яна бир тоифаси болалар ўйинлари ва ўйинчоқлар билан алоқадор топиш- моқлардир. Бу типдаги топишмоқлардан анчасини тўплаб, ўқувчиларга карточка восита- сида тарқатиш ишни янада осонлаштиради. Топишмоқларнинг жавобини бу усулда ҳам бир хил ѐки турлича қилиш мумкин. Агарда бир хил жавобга эга бўлган жумбоққа қуйида- ги варрак ҳақида яратилган топишмоқларни танлаб олиш мумкин: Узун терак учи менинг қўлимда Узун-узун уза қоч, Сайраб турган қалдирғоч, Учи менинг қўлимда.

Оқ ғозим учди кетди, Ичагини чўзди кетди. Осмонда оқ эшак, Нўхтаси қўлимда. Ҳавода тўрт бурчаги, Қўлимдадир ичаги. Ушбу топишмоқлар болалар диққатига ҳавола этилганда ўқувчиларнинг синчков- лигини синаш, ўз навбатида, уларнинг диққат-эътиборини бир ерга жамлаш учун қуйида- ги саволлардан фойдаланиш мумкин: 1. Ушбу топишмоқларда бир-бирига айнан ўхшаш сўзлар борми? 2. Топишмоқларда бир-бирига маъно жиҳатдан ўхшаш сўзлар борми? 3. Топишмоқларда асосан нимага ишора кучли? Болалар бунга турлича жавоб беришлари мумкин. Масалан, биз ушбу жараѐнни ташкил қилганда 32 ўқувчидан 15 таси биринчи саволга “узун”, “ичак” сўзларини жавоб сифатида кел-тиришди. Иккинчи саволга 10 ўқувчи “ҳаво”, “осмон” сўзларини айтишди. Учинчи саволга 8 ўқувчи “учмоқ”, “парвоз” сўзларини келтиришди. Қолган ўқувчилар бирор жавоб беришга ботина олмадилар. Албатта, ушбу саволларга жавоблар умумлашти- рилгач, топишмоқларнинг асосий тўғри жавоби аниқланади. Юқоридаги саволлар ўқувчи- ларда мустақил фикрлаш қобилиятини ҳар томонлама ривожлантиради.

69

Ўйин билан алоқадор топишмоқлар кўп жиҳатлари билан болаларга таниш бўлган- лигидан уларни топиш унчалик қийинчилик туғдирмайди. Масалан, қуйидаги топишмоқ- ларни ҳам болаларга тавсия этиш мумкин: Тап-тап этади. Урсам учиб кетади. (Копток)

Чўпчагим чўпчак, Олтин беланчак, Етти қизнинг опаси Ҳалигача келинчак. (Қўғирчоқ) Ушбу тоифага кирувчи топишмоқларни болалар жуда қизиқиб, ўз навбатида, тезда топа оладилар. Топишмоқларни топишда баъзан умумийликдан хусусийлик томонга ўтиш зарур. Бу деганимиз доимо саволни ўртага ташламай, лоқайдроқ ўтирган ўқувчиларга му- рожаат қилиб, топишмоқларнинг жавобини сўраш лозим. Агарда қийналса масаланинг ай- рим томонларини ойдинлаштириб, унга ѐрдамлашиб, жумбоқни ечишга ҳаракат этилса, барча ўқувчиларни топишмоқ айтишга жалб этиш осонлашади. Ўқувчиларнинг фаоллиги ошади. Синфлар юқорилашган сайин топишмоқларнинг мураккаб типларини ўқувчиларга ҳавола қилиш сари ҳаракат қилиш мақсадга мувофиқдир. Масалан, IV синфларда айрим масал-топишмоқлардан ҳам фойдаланилса, яна-да яхши бўлади. Бундай олганда, топишмоқлардан фақатгина “Ўқиш ѐки она тили” дарсла- ридагина эмас, балки “Арифметика” дарсларида ҳам фойдаланиш мумкин. Қуйидаги то- пишмоқнинг арифметик масаладан деярлик фарқи йўқ: “Бир тўда ғоз учиб борар экан. Бир ғоз келиб: “Эй юз ғоз, саломат бормисиз”, дебди. Унда улардан бири айтибди: “Биз юз ғоз эмасмиз, яна биз миқдори ғоз бўлса ва яна бизнинг ярмимиз миқдори ва ярмимизнинг яр- ми бўлса, у вақтда сен ҳам қўшилсанг юз ғоз бўламиз”, дебди. Ҳаводаги ғозлар қанча экан? Ушбу топишмоқнинг жавобини топиш учун болаларнинг анчагина изланишларига тўғри келади. Жумбоқни ечиш учун арифметик амалларни қўллашга тўғри келади. Ўз нав- батида, топишмоқнинг жавобини энг охирги паллада эълон қилиш зарур. Бу жавоб қуйи- дагича бўлади: 36+36+18+9+1=100; Шунингдек, бошланғич мактабларнинг юқори синфларида бошқа кўринишдаги му- раккаб топишмоқларни ҳам дарс жараѐнида, ўз навбатида, синфдан ташқари ўтказилади- ган тўгаракларда ўрганиш мумкин. Болаларни қизиқтирувчи, айни пайтда, таълим билан боғлиқ топишмоқлар ҳам бор- ки, буларга ҳарфлар ҳақида яратилган жумбоқларни киритиш мумкин. Бу тоифа топиш- моқларни ўрганганда ҳам бир ҳарф ҳақида яратилган бир неча жумбоқларни келтириш ях- ши натижа беради: Менда бор, сенда йўқ, Жисмда бор, сўзда йўқ.

Осмонда бор ерда йўқ, Кампирда бор, қизда йўқ.

Осмонда бор ерда йўқ, Самарқандда бор, Тошкентда йўқ, Менда бору сенда йўқ. Ушбу топишмоқларда “М” ҳарфи яшринган бўлса, қуйидаги топишмоқларда “Н” ва “Қ” ҳарфлари жумбоқ моҳиятини ташкил этади: Сенда бору менда бор, оламда йўқ, Унда бору мунда бор, одамда йўқ.

70

Қошда бир Қошиқда икки. Ушбу типдаги топишмоқлар ўқувчиларда жуда катта қизиқиш уйғотади. Шу нар- сани таъкидлаш керакки, бу хилдаги жумбоқларни бошланғич мактабларнинг III – IV синфларида ўргатган маъқул. Чунки ушбу матнларда яширинган ҳарф топиш учун бола- ларда яхшигина идрок қилиш хусусияти мавжуд бўлиши керак. Сўзларда ишлатилган ҳарфларни англаб етиб, қайси ҳарф “бор” деб таъкидланадиган сўзда ишлатилаѐтганини эсда тута билиши керак. Шундагина ушбу топишмоқлар моҳиятини англаб етиб, жавоб- ларни тўғри топиши мумкин. Топишмоқларни тезда идрок қилиш учун уларни карточка- лар воситасида тарқатиш яхши натижа беради. Дасрдан кейин ўтказиладиган турли фан мусобақаларида, танловларда топишмоқ- ларнинг ҳазил-мутойиба турларидан фойдаланиш жуда қўл келади. Бу тоифа топишмоқ- ларни болаларнинг ўзлари ҳам анчасини билишади: Одамзодда нима кўп? (умид, режа) Нима соқоли билан туғилади? (Эчки) Одам ѐтишдан олдин нима қилади? (ўтиради) Дарахтда тепасида ўнта қуш ўтирибди, милтиқ билан биттаси отиб олинди, нечтаси қолди? (Биттаси ҳам қолмай учиб кетди) Ушбу типдаги топишмоқларни, битта-биттадан ўртага ташлаган маъқул. Чунки уларга бериладиган жавоблар жуда кўп ва ранг-баранг бўлади. Бу ҳолат масаланинг муно- зара тусини олишига етаклаб келади. Ана шу пайтда топишмоқни эълон қилувчи киши тўғри жавобни шарҳлаб, ҳазил-мутойиба йўсинида тушунтириб берса кечанинг файзи яна- да ошади, хушчақчақлик, кулгу авж олади, энг асосийси болаларнинг тафаккур доираси кенгайиб, фанга, халқ ижодиѐтига ихлоси ошади. Шу билан бирга, ѐш болаларнинг фольклор асарларини тўплашга ҳаваси ортиб, ун- ча-мунча материалларни йиғиб, мактаб музейига топширишларига ҳам эришиш мумкин. Айниқса, топишмоқларни кўпроқ тўплашга уларнинг ҳаракати кучли бўлади, чунки ма- қолга қараганда топишмоқ жанри болалар руҳиятига яқиндир. Шундай экан, бошланғич синфларнинг барча синфларида топишмоқларни босқич- ма-босқич ўрганиш, улар воситасида турли тадбирлар, ташкил қилиш ѐш авлодга мансуб бўлган ўқувчиларнинг тафаккур доирасини кенгайтиришда муҳим воситалардан бири бў- либ хизмат эта олади.

Umida Qalandarova, Bekzod Raxmanov (TTAUF) YOSHLAR TARBIYASINING ILMIY-PSIXOLOGIK ASOSLARI

Annotatsiya. Maqolada yoshlar tarbiyasining ilmiy-psixologik asoslari bayon etilgan. Yoshlarning ma‟naviy ongini o„stirish, ular tafakkuridagi g„oyaviy bo„shliqlarni foydali va bun- yodkor g„oyalar bilan to„ldirish kerakligi haqida fikr-mulohazalar yoritilgan. Аннотация. В статье освещены научно-психологические основы воспитания мо- лодѐжи, повышения еѐ духовного уровня, заполнения пустоты полезными мыслями, раз- вития их сознания. Annotation. In this article, the scientific-psychological base of education of the youth was highlighted. The feedback was given about their growing spiritual consciousness, their thinking of the intellectual and creative ideas. Kalit so„zlar: yoshlar, psixologiya, tarbiya ma‟naviyat, salomatlik. Ключевые слова: молодѐжь, психология, васпитание духовности, здоровье. Key words: youth, psychology, intelligence, sport, spirituality, health.

71

O„zbekiston Respublikasining “Ta‟lim to„g„risida”gi qonuni va “Kadrlar tayyorlash mil- liy dasturi” ta‟lim tizimini isloh qilishga qaratilgan bo„lib, uning asosiy maqsadi va harakatlanti- ruvchi kuchi inson shaxsining ta‟lim-tarbiyasi, rivojlanishi hisoblanadi.1 Bugungi kunda tarbiyaning quyidagi prinsiplari mavjud hisoblanadi: ‒ tarbiyaning bir maqsadga qaratilganligi; ‒ tarbiyaviy ishlarning izchilligi, muntazamliligi hamda birligi; ‒ tarbiyada o„quvchilarning yoshi, o„ziga xos xususiyatlarini hisobga olish. Yillar davomida bolaning axloqiy tuyg„ulari rivojlanadi, ongi bilan xulqi o„rtasida uy- g„unlik vujudga keladi, xarakter tarkib topadi, o„z xulqi va xatti-harakatlarini ehtiyojga va sha- roitga muvofiqlashtirishga intilish odatlari tarbiyalanadi.2 Qizlarga kelajakka ona bo„ladi degan maqsadda unga uy-ro„zg„or uchun kerak bo„ladigan yumushlar o„rgatish an‟anaga kirgan.3 O„zbek oilasida vataniga, xalqiga, oilasiga, istiqlol g„oyalariga sadoqatli, fidokor, musta- qil fikrlaydigan, dunyoqarashi keng, e‟tiqodi yuksak, iqtidorli, tashabbuskor, mas‟uliyatli, ma‟- naviyati va jismoniy barkamol avlodni tarbiyalash kelajagi buyuk O„zbekistonning gullab-yash- nashi garovidir.4 Hozirgi kunda ta‟lim va tarbiya masalasi davlat darajasiga ko„tarilgan masalardan biri hi- soblanadi. Bu masalaning davlat darajasiga ko„tarilishiga sabab O„zbekiston kelajagi hisoblan- gan yoshlar har tomonlama yetuk, barkamol shaxs sifatida kamol topishiga yordam berishdir. Tarbiya ‒ bu insonni ijtimoiy tajribalar bilan uning barcha shakllarida bilim, his-hayajon, estetika, odob-axloq qoidalari bilan tanishtirish va individning ichki o„ziga xos jihatlarini, imko- niyatlarini, layoqatlarini rivojlantirish bo„yicha faoliyat hisoblanadi. Tarbiya ‒ jamiyatdagi hodisa sifatida o„sib kelayotgan avlodning jamiyat hayotida, tur- mushi, ijtimoiy ishlab chiqarish faoliyati, ijodi, ma‟naviyatida ishtirok etishi murakkab qarama- qarshi ijtimoiy tarixiy jarayon hisoblanadi. O„zbekiston Respublikasining “Ta‟lim to„g„risida”gi qonuni va “Kadrlar tayyorlash milliy dasturi” ta‟lim tizimini isloh qilishga qaratilgan bo„lib, uning asosiy maqsadi va harakatlantiruvchi kuchi inson shaxsining ta‟lim-tarbiyasi, rivojlanishi hisoblanadi.5 Forobiy o„zining “Fozil odamlar shahri”, ”Davlat arboblari o„gitlari” kabi asarlarida ijti- moiy munosabatlarga e‟tibor qaratadi. Forobiy fikricha, inson, uning tarbiyasi muammosiga alo- hida to„xtalar ekan, inson komil bo„lishi uchun tafakkuri yuksak darajada rivojlangan bo„lishi ke- rakki, u insonga bir nimani xabar qilganda, inson ongida ham shuurida o„sha narsa abadiy saqla- nishi lozim. Tarbiyani bola tug„ilgan kunidan boshlasak, vujudini quvvatlantirmoq, fikrini nurlantir- moq, axloqini go„zal qilmoq, zehnini ravshanlantirmoq lozim (A.Avloniy). Bugungi kunda tarbiyaning quyidagi prinsiplari mavjud hisoblanadi: ‒ tarbiyaning bir maqsadga qaratilganligi; ‒ tarbiyada bola shaxsni hurmat qilish va unga talabchanlik; ‒ tarbiyaviy ishlarning izchilligi, muntazamligigi hamda birligi; ‒ tarbiyada o„quvchilarning yoshi o„ziga xos xususiyatlarni hisobga olish. Tarbiyaning shaxsni shakllantirish va rivojlantirishda maqsadga yo„naltirilgan jarayon si- fatida talqin qilingan zamonaviy ilmiy tasavvurlar yakunida qator pedagogik g„oyalarning o„zaro uzoq kurashiga olib keladi. Shaxsni shakllanishi va rivojlanishi jarayonida tarbiyaning yuksak ahamiyatini ta‟kidlab, A.S.Makarenko shunday yozgan edi: ”Men tarbiyaviy ta‟sirning mutlaqo cheksiz qudratiga ishonaman”. ”Men inson yomon tarbiya ko„rgan bo„lsa, bunda tarbiyachilar

1 R.Mavlonov va boshqalar. Pedagogika nazariyasi va tarixi. Toshkent, 2010. 2 Qorayev E., Qorayev L. Oilada tarbiya imkoniyatlari. Toshkent, 14-bet. 3 Karimova V. Psixologiya. Toshkent, 2002, 124-bet. 4 Normurodova B., Pirmatova X. Oila ‒ tarbiya poydevori. Toshkent, 1995, 14-bet. 5 R.Mavlonov va boshqalar. Pedagogika nazariyasi va tarixi. Toshkent, 2010.

72 aybdor ekanligiga ishonaman”. Bolalar maktabda rivojlanishning turli davrlarini bolalik, o„smir- lik, o„spirinlik pallalarni bosib o„tadilar. Ularning axloqi ham o„zgarib boradi. Shu yillar ichida bolaning axloqiy tuyg„ulari rivojlanadi, ongi bilan xulqi o„rtasida uyg„un- lik vujudga keladi, xarakter tarkib topadi, o„z xulqi va xatti-harakatlarini ehtiyojga va sharoitga muvofiqlashtirishga intilish odatlari tarbiyalanadi.1 Bolaning yoshi rivojlanishi darajasiga ko„ra ularga beriladigan tarbiyaning mazmuni, pedagogik rahbarlikning xarakteri ham o„zgarib boradi. Masalan, boshlang„ich sinf o„quvchilari maktabdagi o„z asosiy vazifalarini o„zi maktabda, uyda, ko„chada qanday tutish qoidalarni ilib oladi. Bunday odatlar ularga namuna ko„rsatish va tu- shuntirish bilan singdiriladi. Mashhur rassom Pablo Pikasso 80 yoshga kirganda shunday yozgan ekan: ”Yosh tu- shunchasi va keksalik inson o„zi ruhan qarigandagina ma‟lum ahamiyat kasb etadi. Ayni paytda, men ancha keksayib qolganligimga qaramay, o„zimni 20 yoshdagiday his qilmoqdaman”. Ya‟ni, inson umri ma‟lum davrlarga bo„linar ekan, uning har bir bosqichi shaxsning o„zi va yaqinlariga qilgan ezgu ishlarning qadr-qimmatiga ko„ra baholanadi. Shu bois ham inson shaxsi o„rganilgan- da, uning taraqqiyotining u yoki bu bosqichidagi yosh xususiyatlarini bilish ta‟lim-tarbiya jara- yonida amaliy ahamiyat kasb etadi. Psixologiyaning maxsus tarmog„i hisoblanmish yosh davrlari psixologiyasining eng aso- siy muammolardan biri shuki, inson psixik taraqqiyotida qanday omillargenetik, tug„ma yoki ort- tirilgan, ijtimoiy omillar roli yetakchi ekanligi masalasidir. Bir tomondan, bolaning o„z ota-ona- laridan meros sifatida o„zlashtirgan sifatllari, masalan, anatomofiziologik xususiyatlar, miya fao- liyatining o„ziga xosligi tana tuzulishi, albatta, psixologik jihatdan odam bolasining muhitga moslashuvi, unda o„zini erkin tutishi va faol harakatlar qilishi, ro„y berayotgan jarayonlarni ongi- da ma‟lum ma‟noda aynan to„g„ri aks ettirishga sabab bo„ladi. Chunki oddiygina anatomik ano- maliya holati psixika va shaxsning jamiyatda o„zini tutishiga salbiy ta‟sir ko„rsatadi. Lekin, ik- kinchi tomondan, tashqi muhit ta‟sirini ham kamsitib bo„lmaydi. Masalan, agar bola maxsus o„quv maskanlarida o„qimasa, unga tarbiyaviy ta‟sirlar ko„rsatilmasa, uning rivojlanishi qanday bo„lishini tasavvur qilish qiyin emas. Bu muammolar ustida rus olimlari A.Leontev, Srubin- shteyn, xorij psixologlari J.Piaje, K.Levin va ko„plab kishilar ikkala omil rolini inkor qilmagan holda, ijtimoiy muhitning yetakchi ta‟siri haqida fikrni bayon qilishgan. Biz ilk bolalik davrini bolalik deb nomlaymiz. Bu davrning o„ziga xos jihati bu davrda bola hissiy olami boyiydi, u bevosita o„zini o„rab turgan yaqinlari muhitiga moslashadi, u yerda- gi muloqot va muomala shakllaridan ta‟sirlanadi. Bolaning tashqi olamni bilishga intilishi ortib boradi. Shuning uchun bola rangbarang o„yinchoqlarga, rangli bezaklarga zavqlanadi. O„tkazil- gan tadqiqotlar shuni ko„rsatadiki, ona mehriga, yaqinlari e‟tiboriga to„yinganligi bolaning 1 yoshdan keyingi taraqqiyoti, ona tilini o„zlashtirish va ruhan tetik bo„lishi o„rtasida bevosita bog„liqlik mavjud ekan. Ma‟lum sabablarga ko„ra tug„gan onasidan ayrilgan, ma‟lum vaqtda ayriliqda bo„lgan go„dakning rivojlanishida ovqatlanishdan tortib, aqliy rivojlanishi hamda til o„zlashtirishida qa- tor muammolar paydo bo„lishi ham isbotlangan. Bu davrda bolaning jinsiga monand o„yinlar- ning insonlar, ya‟ni kattalar tomonidan to„g„ri tashkil etilishiga, ma‟naviyati va ruhiyatiga mos o„yinchoqlarning bo„lishi ta‟minlansa, uning bilish jarayonlari birinchi navbatda, idrok qilish, in- tellektual qobiliyatlari ham maromida rivojlanadi. Psixologik kuzatishlarda aniqlanishicha, qiz bolalardan ko„ra o„g„il bolalar o„yiniga ko„p- roq e‟tibor qaratadilar, ularga olib beriladigan o„yinchoqlar soni va sifati ham ancha yuqori ekan. Bu, bir tomondan, ota-onalarning o„g„il bolaning sho„xroq bo„lishini inobatga olib, uni band etishga intilishi bo„lsa, bizning sharoitimizga o„g„il bola merosxo„rga munosabatning ilk yoshlik- dan shakllanishi bilan ham izohlanadi.

1 Qorayev E., Qorayev L. Oilada tarbiya imkoniyatlari. “Tarbiya”, Toshkent, 14-bet.

73

Qizlarga esa kelajakka ona bo„ladi degan maqsadda unga uy-ro„zg„or uchun kerak bo„ladi- gan yumushlar o„rgatish an‟anaga kirgan.1 Bugungi kunda ma‟naviy merosdan foydalanib, mus- taqil Respublikamiz yoshlarni insonparvar, vatanparvar, axloqiy jihatdan pok, bilimli, kamtar, olijanob qilib tarbiyalash asosiy vazifalardan biridir. O„zbek oilasida vataniga, xalqiga, oilasiga, istiqlol g„oyalariga sadoqatli, fidokor, mustaqil fikrlaydigan, dunyoqarashi keng, e‟tiqodi yuk- sak, iqtidorli, tashabbuskor, mas‟uliyatli, ma‟naviyati va jismoniy barkamol avlodni tarbiyalash kelajagi buyuk O„zbekistonning gullab-yashnashi garovidir.2

Моҳигул Юлдашева, Гулҳаѐ Шарипова (УрДУ) АКАДЕМИК ЛИЦЕЙЛАРДА ДРАМАТИК АСАРЛАРНИ ЎРГАТИШНИНГ ЗАМОНАВИЙ УСУЛЛАРИ

Аннотация. Мақолада драматик асарларни ўргатишнинг замонавий усуллари ҳа- қида баҳс юритилган. Фитратнинг “Абулфайзхон” фожиаси мисолида образлар устида ишлашда турли жадвал ва чизмалардан фойдаланиш ҳамда муаммоли вазиятлар яратиш йўллари кўрсатиб берилган. Аннотация. В статье анализируются современные методы обучения драме. На примере трагедии “Абулфайзхон” Фитрата обсуждается использование таблиц и диа- грамм и создание проблемных ситуаций при работе над образами. Annotation. In the article the modern methods of teaching drama are discussed. In “Abulfayzxon” by Fitrat, figures of the tragedy, are shown on the table and diagrams of differ- rent ways of using and the creating problem situations. Калит сўзлар: адабий таълим, драматик асар, замонавий технология, интерфаол усул, методика, трагедия, диалог, конфликт. Ключевые слова: литературное образование, драматическое произведение, совре- менная технология, интерактивный метод, методика, трагедия, диалог, конфликт. Key words: literary education, dramatic works, modern technologies, interactive me- thod, method, tragedy, dialogue, conflict.

Истиқлол йилларида маънавиятимизни яна-да юксалтириш, миллий таълим-тарбия тизимини такомиллаштириш, уни замон талаблари билан уйғунлаштириш борасида сал- моқли ишлар амалга оширилди ва бу жараѐн бугунги кунда ҳам узлуксиз ва изчил равиш- да давом эттирилмоқда. Адабий таълим соҳасидаги ислоҳотларнинг самараси ўлароқ, янги дастур ва дарсликларнинг янги-янги авлодлари яратилмоқда. Давлат таълим стандарти ва ўқув дастурлари бадиий асарларни танлаш тамойилла- рини ҳам белгилаб беради. Белгиланган тамойиллар асосида яратилган бугунги дарслик- ларимиз турли жанрдаги асарларни қамраб олиш билан бирга, уларда тарихий-адабий из- чилликка ҳам риоя қилинган. Жумладан, академик лицейлар учун яратилган адабиѐт дарс- ликларида таълим босқичлари орасидаги узвийлик ва узлуксизликка алоҳида аҳамият қа- ратилганлигини кузатиш мумкин. Шу билан бирга, айни кунда шоир ва ѐзувчиларимиз- нинг энг сара асарлари дарсликлардан ўрин олганлиги, уларни ўқувчиларга холис, илмий тарзда етказиш йўлидан борилгани, замонавий адабиѐтимиз пешқадам намояндалари асар- ларидан ҳам ўқувчиларни бохабар этилаѐтгани, айниқса, диққатга сазовордир. Академик лицейларнинг учинчи босқичи адабиѐт дарслигидан бир қатор шеърий ва насрий асарлар билан бирга, Маҳмудхўжа Беҳбудийнинг “Падаркуш”, Абдулла Авлоний- нинг “Адвокатлик осонми?”, Абдурауф Фитратнинг “Абулфайзхон”, Ҳамза Ҳакимзода Ниѐзийнинг “Заҳарли ҳаѐт ѐхуд ишқ қурбонлари”, Ҳамид Олимжоннинг “Муқанна”,

1 Karimova V. Psixologiya. Toshkent, 2002, 124-bet. 2 Normurodova B, Pirmatova X. Oila ‒ tarbiya poydevori. “Ta‟lim muammolari”, Toshkent, 1995, 14-bet.

74

Абдулла Ориповнинг “Соҳибқирон” драматик асарларининг ўрин олганлиги,1 бундан таш- қари, дастурда “Мустақиллик даври драматургияси” учун ҳам алоҳида соатлар ажратилга- ни бу турдаги асарларни ҳам замонавий педагогик технологиялар асосида, интерфаол усуллардан фойдаланган ҳолда ўргатишни тақозо этади. Маълумки, лирик ѐки эпик асарларда муаллиф нуқтаи назари кўп ҳолларда очиқ- дан-очиқ билдирилади. Драматик асарларда ана шу ҳолатнинг мавжуд эмаслиги ўқувчи учун қўшимча қийинчиликни юзага келтиради.2 Бу жараѐн, ўз навбатида, ўқитувчидан ҳам бошқа турдаги асарларни ўргатишга нисбатан кўпроқ масъулият талаб этади. Драма- тик асарлар суҳбат – диалог асосига қурилганлиги боис таҳлил жараѐнида персонажлар ўртасида юз берадиган конфликтнинг намоѐн бўлишига алоҳида эътибор қаратиш лозим бўлади. Шунингдек, бадиий асарда қаҳрамон ва муҳит конфликти, ички (психологик), яъни қаҳрамоннинг ўз руҳияти билан конфликти ҳам кузатиладики, бундай ўринлар кўп- роқ монологларда ўз ифодасини топади. Фитрат адабий ижодининг чўққиси бўлган “Абулфайзхон” тарихий фожиаси реа- листик хусусиятлари билан алоҳида ажралиб туради. Абдулла Қодирийнинг “Ўтган кун- лар”идаги каби Фитрат ҳам мавзуни тарихимизнинг “энг кир, қора кунлари”дан белгила- ган. Асарда золим, қаттол аянчли бир шахс Абулфайзхоннинг фожиона қисмати ѐритил- ган.3 Кўринадики, ушбу фожиани таҳлиллашни тарих билан боғлаш, шу давр Бухоро иж- тимоий-сиѐсий муҳити ҳақида ўқувчиларда тасаввур ҳосил қилиш лозим бўлади. Дарвоқе, ушбу асарни ўргатишда замонавий усул ва методлардан фойдаланилса, дарс самарадор- лиги яна-да ошади. Ўқувчиларга қуйидаги саволлар билан мурожаат қилиш орқали янги мавзуга кириш қилинади: 1. Абулфайзхон ким? 2. Асар воқеалари қайси даврда юз берган? 3. Трагедия жанрига хос хусусиятлар ҳақида фикрингизни билдиринг. 4. Асарда яна қандай тарихий шахслар бор? 5. Ушбу асар биз олдин танишган драматик асарлардан қайси хусусиятлари билан фарқ қилади? Ҳар қандай асарда бўлгани каби драматик асарларнинг ҳам моҳиятини яхши анг- лашга матн устида ишлаш катта ѐрдам беради. Дарсда асарнинг тўлиқ матни билан тани- шишнинг имкони бўлмаганлиги боис фожиани ўқиб келиш олдинги дарсда топшириқ си- фатида берилади ва машғулот жараѐнида муҳим масалаларга тўхталинади. Жумладан, асардаги образлар устида ишлаш, муҳим ўринларни белгилаб олиб, ролларга бўлиб ўқиш, асарнинг тилига алоҳида аҳамият қаратиш, муайян қаҳрамонни тавсифлаш жараѐнида унинг ўз фикрларига, муаллиф ремаркаларига, асардаги бошқа қаҳрамонларнинг у ҳақдаги фикрларига таяниш каби масалалар олдиндан белгилаб олинади ва шу асосда машғулот олиб борилади. Асардаги образлар билан яқиндан таништириш учун қуйидагича жадвал тузиш мақсадга мувофиқ бўлади. “Абулфайзхон” фожиасининг образлар тизими 1. Тарихий образлар Абулфайзхон, Нодиршоҳ, Мир Вафо, Ҳакимбий, Раҳимбий, Иброҳимбий, Дониѐлбий, Қози Низом, Хўжакалон, Охун. 2. Тўқима образлар Улфат, Давлат, Йўлдош, Эргаш, Қурбонгул. 3. Рамзий образлар Хаѐл – Сиѐвуш.

1 Тўхлиев Б. ва бошқ. Адабиѐт (Мажмуа). Академик лицейларнинг III босқич ўқувчилари учун. Т., Баѐз, 2014. 2 Тўхлиев Б. Адабиѐт ўқитиш методикаси. Т., Алишер Навоий номидаги Ўзбекистон Миллий кутубхонаси нашриѐти, 2010. 3Абдурауф Фитрат. Чин севиш. Т., Ғафур Ғулом номидаги Адабиѐт ва санъат нашриѐти, 1996 (Мисоллар шу манбадан олиниб, саҳифаси қавсда берилади).

75

Жадвални тўлдириш, албатта, ўқувчилар ҳукмига ҳавола этилиши лозим. Бу топ- шириқни амалга ошириш баробарида ҳар бир образнинг асарда ташиган бадиий юки, ба- жарган вазифаси хусусида ҳам маълумот бериб борилади. Бу ўқувчиларнинг фаоллигини таъминлайди, асар ҳақида мавжуд тасаввурнинг билим даражасига кўтарилишига олиб ке- лади. Маълумки, асардаги барча воқеалар бош қаҳрамон Абулфайзхон образи атрофида юз беради. Шунинг учун кейинги босқичда Абулфайзхон образига тавсиф берилса, мақ- садга мувофиқ бўлади. Бунинг учун қуйидаги жадвалдан фойдаланамиз. Абулфайзхон образига тавсиф Ҳакимбий Раҳимбий Иброҳим Қурбонгул Улфат Ўз нутқидан намуналар фикри фикри иноқ фикри фикри фикри Хонингиз- Хон ҳазрат! Хоқонимизни Худонинг сояси Хоқонимиз Шу тирикликдан-да без- нинг қилғон Дунѐда ҳар рози қилмоқ деб подшоҳлар бир замон- дирдилар мени. Бир ишларини ким ўз кучи- жуда қийин бир нинг уйига си- лар дунѐни душманимнинг қони қу- бир ўйлаб га қараб иш бўлиб қол- ғиндим. Бунда титратган римайин яна биттаси кўрингиз: ота ўрин тута- ғон. Шу Улфат кўрганларимни Чингизхон- чиқиб қоладир... Қачон- миз билан ке- дир. Бу ти- билан Давлат- ҳеч кўз кўрма- нинг авло- ғача ўлдираман бунлар- лишиб, Фар- рикликнинг ни рози қилма- син. Меним дидан эрур- ни?! Ортиқ ҳеч кимнинг ҳод оталиқ энг ўткир сам, сиз қувон- шунча йиғлаш- лар. менга ишончи қолмади... каби беклар- буйруғидир- майсиз, бу ик- ларимға қара- Туркистон- Ўлдираман. Ўлди-раман. нинг ѐрдами ким, бунга кисини рози майин, шул хон нинг бутун Дунѐда битта душманим билан акаси- бўйсунма- қилмоқ-да мум- акасини ўлдир- хонлари, қол-мағунча қон тўка- ни ўлдуриб, ғонларнинг кин эрмасдир... ди. Кармина бе- беклари ман. Улфатнинг сўзи хон бўлди. дунѐдан чи- Шул икки одам гини бола-ча- хоқонимиз- тўғри. Подшоҳлик қон Тахтга мин- қиб кетиш- бўлмағонда сиз қалари билан га бўйсуна- билан суғорилатурғон ғач, бошлаб лари лозим Фарҳод оталиқ- тутиб келтуриб дирлар. бир оғочдир... (131). Қон отамизни бўладир. ни йўқ қилмоқ қамади. Сўнгра Жонлари- тўкмакдан-да бездим. Эронға қо- Сиз Бухоро- фикрига туш- битта-битта ни, молла- Акамни ўлдирдим. Кўп чирди. ни идора қи- мас эдингиз. ҳаммасини бўғ- рини ая- дўстларимни ўлдирдим. Ўзига ѐрдам ларлик куч (Хон билан му- дуриб, қудуққа майлар. Мени бир ота каби асра- этган беклар- кўрсата ол- лоқотдан, 130) ташлатди. Шундай ғон Фарҳод оталиқни ни битта-бит- мадингиз. У элга ѐмонлиқ Бугун эса ўзини бўлса ҳам бошини оѐқлар остинда та ўлдириб Давлатимиз- қилди. Юртни Раҳимбий қа- хоқонимиз кўрдим. Уф... Кўзларим битирди. нинг буюк- талади, ҳукумат маб қўюбдур. эл-улус- қонға тўлди. Кечалар Энг сўнг буюк терак- ишларига қара- Эрта, албатта, нинг тинч- ухлай олмайман. Кўзла- Фарҳод ота- ларини ўз мади. Кеча-кун- ўлдирар. лигини ис- римни юмғоч, бутун ўл- лиқни ҳам қўлингиз дуз чоғир ичиб Бунинг жойида тағонлари ганлар, ўлдурганларим ўлдуриб, қи- билан йиқи- ѐтди.Мен унинг ўзи сояи худо учун қўшни мени айлантуруб ола- зини олди... та берди- шу ишларига бўлар Бир-икки ўлкалар би- лар. Мени қўрқуталар, (135-бет). нгиз. қарши бўлиб йилдан кейин лан уруш- менга кулалар (132). Ин- Биз яхшилик Бутун ишни уришдим. Мен яна биттаси чи- майлар, сонлар, дунѐнинг уял- қилмоқ билан менга эмас, жуда яхши би- қар. Уни ҳам (144-бет). моқ билмаган ҳайвонла- аркнинг ѐмон бир аҳмоқ, ламан, сиз шу соғанаға жўна- Юраксиз ри! Бирингизнинг кўз лиғидан қу- муғамбир кун-эрта тиб, сояи Худо- хон, қочма- ѐшлари биринг-изнинг тилар эдик, бўлган Ул- Абдулмўминни лиқни ўзига ди, ўлди. шодлик боғ-чаларини деб ўйлама- фатга топ- ҳам отасининг олар. Бизга бу Муҳрини суғорадур. Бирингизни нгиз. Унлар- ширдингиз. орқасига юбо- қора кунлар- олай, йўлда мотам инграшлари, яна нинг кўнгли- Тахтдан риб, тахтини нинг қайғуси керак бў- бирингизни тўй чолғу- да ѐмонлиқ тушгани- оларсиз... Сиз қоладур (148- лар (Хон лари куйлатадир. Бир- илон оғзинда нгизнинг са- бу кун ундан бет). ҳалокати- бирингизнинг борлиқла- оғу каби ер- баби шул- ортиқ ҳақсиз- дан сўнг, рини еб, ҳирсларингиз- лашиб қол- дир (150- лик қила туриб- 154-бет) ни тўйдурмоқдан қачон- ғон, ювмоқ бет). сиз. ғача безмайсиз?! (151-б.) билан кет- (Раҳимбий би- майдур... лан мулоқот- (136-бет) дан, 157-бет).

76

Демак, муаллиф асардаги бир қатор персонажларнинг Абулфайзхонга муносабати ифодаланган фикрлари ва унинг ўз изтиробли руҳий кечинмалари орқали бош қаҳрамон- нинг шахсияти ва қисматини кўрсатиб берган. Ўқувчилар асардан бундай ўринларни то- пиб, жадвални тўлдирадилар ва асар бош қаҳрамони ҳақидаги фикрларни умумлаштира- дилар. Шу билан бирга, бошқа қаҳрамонлар билан ҳам яқинроқ танишиш имкониятига эга бўладилар. Муаллифнинг мақсади фақатгина золим, мустабид хонни фош этиш, қоралаш эмас, балки бундан ҳам мушкулроқ, юксакроқ бадиий вазифа, яъни ўта мураккаб, ҳаттоки қат- тол кимсани англаш, уни аянчли қисматга дучор этган омилларни тафтиш этишга ҳам қа- ратилган. Шу боис мавзуни мустаҳкамлаш жараѐнида 1. Абулфайзхон қандай ҳукмдор бўлган? 2. Унинг салтанати нега инқирозга учради? 3. Юртдаги нотинчликларнинг сабаби нимада деб ўйлайсиз? 4. Хонни қаттолликка ундаган омиллар нималардан иборат? 5. Абулфайзхон атрофидаги кимсаларга таъриф беринг. 6. Эл-юртни одилона бошқаришнинг бошқача мақбул йўли бормиди? каби саволларнинг ечими топилса, фожиа янада чуқурроқ англаб етилади. Бунда “Балиқ скелети”, “Нима учун” чизмаларидан фойдаланиш яхши самара беради.

“Балиқ скелети” чизмаси Хон ақл-идрок, Ҳокимиятни дағдаға, ҳокими мутлақ тадбиркорлик зўравонлик билан Хон- билан иш тутмайди тутиб туради Абулфайзхон салтанатининг фожиаси сабаблари Мансабдорлар- Саройда носамимий. Одамларда шахсий мунофиқ пароканда муҳит тамагирлик кучли вужудга келган

“Нима учун?” чизмаси

нима нима Раҳимбий ва нима Хон Абулфайз учун? Раҳимбий фитна учун? унинг отаси учун? Чингизийлар хон уюштириб хонни, Ҳакимбийда авлодидан, салтанати кейин унинг ўғли Абулфайзхон ва лекин таназзулга Абдулмўминни унинг авлодла- ҳокимиятни юз тутди ўлдирди рига нисбатан бошқаришда шахсий адоват, уқувсиз ва ғараз кучли ношуд

нима учун?

Хон тўғри сиѐсат нима Атрофдаги амал- нима Хон ақл-идрок, тад- олиб борадиган учун? дорлар ўз мансаб- учун? биркорлик билан

доно, оқил йўл- ларига ному-носиб. эмас, зўравонлик ва бошчи эмас Улар хонни қўллаб- қаттоллик билан иш қувватламай-дилар юритади

77

нима нима

Асарда ўртага ташланган инсониятни тож-тахт, мансаб-мартаба талашишдан ибо- рат “қоп-қора саодат”дан халос этиш чораси борми, деган умумбашарий саволга жавоб та- риқасида Хаѐл – Сиѐвуш образи асарга олиб кирилади ва муаммонинг ечими хусусида сўнгги сўз, яъни бу чора одамларнинг ўз ихтиѐрида эканлиги унинг тилидан баѐн қилина- ди. Фожианинг бешинчи пардаси охирида келтирилган Хаѐл тилидан айтилган фикрлар ўқиб, муҳокама қилинса мақсадга мувофиқ бўлади. Асардаги образли ифодалар – тахтга нисбатан қўлланган “қоп-қора саодат”, “инсоннинг душман тангриси”, “бойқушлар қафа- си”, Раҳимбийга нисбатан қўлланган “қора юракли бойқуш”, саройга нисбатан ишлатил- ган “вайрона” кабиларга изоҳ бериш, “Остингда қолғонларни эзгувчи бир фалокат юки бўлғонинг каби устингға чиққонларнинг борлиқларини ѐндиргувчи бир олов тепасидир- сан” (163-бет), “Сен фазилатлиқ билимларнинг қўлқанотларини узиб ташладинг. Инжу тузгувчи адибларнинг қаламларини ўчоқ супургисига айлантирдинг. Ота пичоғи билан бо- лаларни бўғизладинг. Бола ханжари билан оталарни йиқитдинг. Дўстларни бўғуштирдинг. Ўртоқларни уриштирдинг. Даланинг эркини, шаҳарнинг тинчини эрларнинг ғайратини, хотунларнинг исматини талатдинг” (163-бет) каби фикрларга муносабат билдириш орқали ўқувчилар асарни янада чуқурроқ англаб етадилар. Бинобарин, янги ўзбек адабиѐтида тарихий-илмий ҳақиқатни бадиий ҳақиқатга ай- лантиришнинг илк намунаси, муваффақиятли тажрибаси, изчил тарихийлик принципини ўзида тўла намоѐн этган1 “Абулфайзхон” фожиаси ўқувчиларга кечмиш воқеаларидан са- боқ берувчи, уларни ватанпарварлик, халқпарварлик, инсонийлик, юртга садоқат руҳида камол топишига хизмат қилувчи юксак фалсафий, умумбашарий ғояларни тараннум этув- чи асардир.

Umida Qalandarova, G„iyosjon Axmedov (TTAUF) YOSHLARNING BO„SH VAQTINI MAZMUNLI TASHKIL ETISH MASALALARI

Annotatsiya. Maqola O„zbekiston Respublikasida yoshlarning bo„sh vaqtlarini mazmunli tashkil etish masalalari yoritilgan. Unda yoshlarning dam olish va o„qishdan tashqari bo„sh vaqtlarini mazmunli tashkil etish haqida takliflar berilgan. Toshkent Tibbiyot akademiyasi Ur- ganch filialida talabalarning bo„sh vaqtlarini mazmunli o„tkazish uchun yaratilgan sharoitlar va reja-lashtirilayotgan ishlar misol sifatida keltirilgan. Аннотация. В статье освещены проблемы эффективного использования свобод- ного времени молодѐжи в республике Узбекистан. В ней даны предложения о проведении молодѐжью свободного от учѐбы времени, о чѐм свидетельствуют созданные для сту- дентов условия Ургенчского филиала ТМА. Annotation. In this article, problems of effective arrangement of the youth‟s free time in the Republic of Uzbekistan were studied. In addition, the suggestions were given about spending the youth`s free time and spoken about conditions created for students in Urgench branch of the Tashkent Medical Academy to spend their leisure time and plans of future work. Kalit so„zlar: yoshlar, bo„sh vaqt, intellektual salohiyat, sport, ma‟naviyat, salomatlik. Ключевые слова: молодѐжь, свободное время, интеллектуальный потенциал, спорт, духовность, здоровье. Key words: the youth, free time, intelligence, sport, spirituality, health.

Bo„sh vaqt shaxsning har tomonlama takomillashuvi, bilim darajasini oshirish, ijtimoiy- siyosiy hayotga qatnashish, dam olishi uchun kerak bo„ladigan ishdan tashqari vaqtdir.2 “Bo„sh vaqt – bu insonning jamiyat a‟zosi sifatida bajarib bo„lgan ishlaridan, ishlab chi- qarishda, oilada va boshqa sohalarda bajarib bo„lingan ishdan so„nggi vaqtdir”.1

1 Норматов У. Нафосат гурунглари. Т., “Муҳаррир” нашриѐти, 2010. 2 O„zbek milliy ensiklopediyasi. 2-jild, 583-bet.

78

Bo„sh vaqt – bu ishdan xoli bo„lgan mehnatkashlarning intellektual rivojlanishi uchun sarflanadigan, insonning o„z xohishiga ko„ra foydalanadigan vaqtdir. Qachonki, bo„sh vaqt bilim olish, o„z idrokini rivojlantirish, ijtimoiy vazifalarni bajarish, jismoniy va aqliy kuchlardan erkin suratda foydalanish uchun sarflansa, u haqiqiy ijtimoiy boy- likka aylanadi. Yoshlarni aqlan barkamol, jismonan sog„lom qilib o„stirishni o„z oldiga maqsad qilib qo„ygan davlatimizda ularning bo„sh vaqtlarini mazmunli tashkil etish, yoshlarning ma‟naviy, intellektual, jismoniy va axloqiy kamol topishiga ko„maklashish maqsadida bir qator chora-tad- birlar ko„rilmoqda. Bo„sh vaqt – kishining majburiy ijtimoiy mehnatdan tashqari vaqtining bir qismi. Ijtimoiy hayotda mehnatkashlarning umumiy vaqtini ikki qismga – ish vaqti va ishdan tashqari vaqtga bo„lish mumkin. Ishdan tashqari vaqt, asosan, uy ishlariga, o„ziga qarash, uxlash va ovqatlanish uchun sarflanadigan vaqt va bo„sh vaqtga bo„linadi. Bo„sh vaqtni yakka, guruh va jamoa bo„lib, faol va nofaol holatda o„tkazish mumkin. Umumiy holatlarda bo„sh vaqtning asosiy qismi sayr qilishga, sportga va mehmonga borishga, kitob o„qishga, kino, spektakl ko„rishga, radio eshitish, teleko„rsatuvlar tomosha qilish, badiiy havaskorlik bilan shug„ullanishga sarflanadi. Bo„sh vaqt insonning ma‟naviy kamol topishiga, uning qobiliyatini rivojlantirishga, shu tariqa, butun jamiyatning moddiy va ma‟naviy kuch-quvvatini yanada oshirishga xizmat qilsagi- na, u jamiyat haqiqiy ijtimoiy boyligining mezoni bo„lishi mumkin bo„ladi. Bo„sh vaqtdan sama- rali foydalangandagina, turmush go„zallashadi. Jamiyatning asosiy ishlab chiqaruvchi kuchi bo„l- gan mehnatkashlar o„z bo„sh vaqtini o„qish, o„rganish, sayr qilish, aqliy va jismoniy jihatdan o„sish, ilmiy-texnika va badiiy ijod, sport bilan ko„proq shug„ullanishga sarf qilganlaridagina, ular o„zlarini shunchalik ko„p tarbiya eta oladilar. Madaniy-ma‟rifiy muassasalarning yoshlar dam olishini tashkil etish borasidagi faoliyati yoshlarda mehnatga ongli munosabatni tarbiyalashning, ular ijodiy tashabbuskorligini kuchayti- rishning muhim omilidir. Inson omili mazmunli dam olishni uyushtirishga yangicha yonda- shishni taqozo etadi. Bo„sh vaqtdan oqilona foydalanish masalalari jamiyat hayotining ko„p tomonlarini qam- rab oladi. Bo„sh vaqtdan unumli foydalanish madaniy-maishiy xizmat ko„rsatish sohalarining ri- vojlanishi, madaniy-tarbiyaviy ishlarning kuchaytirilishi kabi masalalar bilan bevosita bog„liqdir. Ma‟lumki, odamlar hayoti va turmushida radio, televideniya, kino, vaqtli matbuot, badiiy adabi- yot keng o„rin olgan. Bu vositalar orqali yoshlarning bilim doiralari yanada boyib, ular dunyo voqealaridan, madaniyat yangiliklaridan muntazam xabardor bo„lib bormoqdalar. Yoshlarning madaniy hordiq chiqarishlarini uyushtirishda, birinchidan, madaniy-ma‟rifiy muassasalar ma‟ri- fiy-tarbiyaviy, ommaviy-badiiy ishlar bilan dam olishni qo„shib olib borishlari, ikkinchidan, dam olishning turli usul va shakllaridan foydalanish bilan birga, dam oluvchilarning istagan ish shakl- larini uyushtirishlari, uchinchidan, dam olishning turli shakllarini tayyorlash, uyushtirish va o„t- kazishda dam oluvchilarning tashabbusi hamda tashkilotchiligidan keng foydalanishlari lozim. Bo„sh vaqtni oqilona uyushtirish yoshlarning sog„ligini saqlash va mustahkamlashning, madaniy saviyasi va dunyoqarashi o„sishining, axloqiy va estetik tarbiyalashning muhim shartla- ridar biridir. Chunki bo„sh vaqt yoshlarning tobora o„sib borayotgan ma‟naviy ehtiyojlarini qon- dirishga, badiiy havaskorlik ijodi uchun zarur imkoniyatlar yaratishga, qobiliyatlarini rivojlan- tirishga, badiiy va estetik didni tarbiyalashga xizmat qiladi. Binobarin, barkamollik, yetuklik me- zoni moddiy va ma‟naviy ehtiyojlarning axloqiy ko„nikmalarga mos kelishi va mehnat natijalari bilan hamohangligidir. Hozirgi davrda yoshlar bo„sh vaqtini oqilona uyushtirish, uni to„g„ri tashkil qilish mada- niy-ma‟rifiy muassasalar oldidagi ham dolzarb vazifadir. Shu boisdan bu sohadagi ishlarni davr talablari asosida ko„rib chiqish, ularning ish usullari va shakllari xususida fikr yuritish, amaliy

1 “Вопрос к философии”. 1983, 3-son, 13-bet.

79 tajribalarni umumlashtirish maqsadga muvofiq. Bo„sh vaqt jamiyatning ijtimoiy boyligidir. Chi- nakam boylik shunday vaqtdirki, u bevosita sarflanib ketmay, balki ishdan xoli kezlarda huzur- halovat uchun ajratiladigan o„ziga xos vaqtdir. Buning natijasida erkin faoliyat yurgizish va ri- vojlanish uchun keng imkoniyat tug„iladi. Madaniy-ma‟rifiy vositalar orqali aholi bo„sh vaqt va dam olishni uyushtirishning muhim vazifalari quyidagilardan iborat: – bo„sh vaqtni uyushtirish insonga g„amxo„rlikni kuchaytirish maqsadlariga bo„ysundi- rilishi, uning ma‟naviy ehtiyoj va qiziqishlariga mos kelmog„i darkor. “Munozara”, ijodiy xo- dimlar bilan uchrashuvlar, xalq sayllari, teatrlashtirilgan tomoshalar har bir madaniyat muassa- sasi faoliyatidan mustahkam o„rin olishi kerak; – madaniyat muassasalari faoliyatida aholi talab va istaklari, ularning yosh, kasb-hunar, ma‟lumot darajalarini hisobga olish asosiy mezon bo„lishi kerak; – xalq havaskorlik san‟atini yanada rivojlantirish qo„shiq va raqs, musiqa bayramlarini, ijodiy tanlov va ko„riklarni muntazam o„tkazib turish lozim. – kutubxonalar eng yaxshi kitobni targ„ib-tashviq qilib, odamlar orasida bilim ziyosini tarqatishi kerak. Kutubxonada qancha kitob boriligini faxr va sharaf deb bilmasdan, balki kitob- larning xalq o„rtasida qanchalik ko„p o„qilishini, qancha yangi o„quvchilar jalb qilinganligini, kitobga bo„lgan har qanday talab qanchalik tez qondirilishini, unga qancha kitob berilganligini, kitob o„qishga va kutubxonadan foydalanishga bolalardan qanchasi tortilganligini bilish, har bir kitobning zavq-shavq bilan o„qilishiga erishish kerak. Qachonki, bo„sh vaqt bilim olish, o„z idrokini rivojlantirish, ijtimoiy vazifalarni bajarish, jismoniy va aqliy kuchlardan erkin suratda foydalanish uchun sarflansagina, u haqiqiy ijtimoiy boylikka aylanadi. Inson uchun eng katta, eng asosiy boylik ish vaqti emas, balki bo„sh vaqtdir. Bo„sh vaqt har bir yoshga dam olish, bilim olish, o„zini kamol toptirish, oila a‟zosi va fuqaro sifatida o„z hu- quqlaridan foydalanish uchun zarur. Bo„sh vaqt har qanday jamiyatda xalqning bilim va dam oli- shiga, umumiy madaniyatini oshirishga, jismoniy kamol topishiga xizmat qiladi. Yoshlarning bo„sh vaqtlarini mazmunli, ayni damda, foydali o„tkazish uchun bu masala- ga zamon talablarini e‟tiborga olgan holda yondashish maqsadga muvofiqdir. Buning uchun ing- liz, fransuz, nemis, xitoy tillarida til to„garaklari tashkil qilish, oliy va o„rta maxsus ta‟lim mas- kanlarida darslardan keyin har bir fan yo„nalishi bo„yicha fan to„garaklari tashkillashtirish, dav- riy ravishda o„tkaziladigan fan olimpiadalariga yoshlarni ko„proq jalb qilish va ularda qatnasha- digan talaba-yoshlar sonini oshirish orqali erishish mumkin. Toshkent Tibbiyot akademiyasi Urganch filialida bir qator ana shunday to„garaklar tash- kil etilgan bo„lib, ularda talaba-yoshlar faol ishtirok etib kelmoqdalar. Misol uchun, “Tillar, pe- dagogika va psixologiya” kafedrasida ingliz tili to„garagi, “Farmakologiya, klinik farmakologiya va patologik fiziologiya” kafedrasida “Farmakolog”, “Patologik fiziologiya” to„garaklari, “Ijti- moiy fanlar” kafedrasida “Yosh faylasuf” to„garagi tashkil etilganligini ko„rsatish mumkin. Bu kabi to„garaklar filialimizning har bir kafedrasida tashkil etilgan bo„lib, talabalarimiz ularda faol ishtirok etishadi. Buning yorqin dalili sifatida filialimiz IV bosqich talabasi Shohrux Aminov- ning “Mikrobiologiya, virusologiya va immunologiya” fani bo„yicha o„tkazilgan olimpiadada respublikamiz tibbiyot oliy o„quv yurtlari talabalari ichida faxrli I o„rinni egallaganligini ko„rsa- tish mumkin. Xuddi shu kabi olimpiadalar “Normal fiziologiya”, “Patologik fiziologiya” va “Farmakologiya” fanlari bo„yicha ham har yili o„tkaziladi. Sport inshootlari sog„lomlashtirish va ommaviy sport ishlarining chinakam markazi bo„- lib qolishi lozim. Madaniyat va sportning mavjud barcha moddiy bazasidan bo„sh vaqtni tashkil etishda, ijodiy qobiliyatlarni rivojlantirish hamda jismoniy chiniqish yo„lida foydalanish daraja- sini oshirish zarur. Bilim olish bilan bir qatorda, bo„sh vaqtlarda, albatta, jismoniy tarbiya va sport bilan shug„ullanish insonni komillikka eltuvchi yana bir yo„ldir.

80

Filialimiz talabalari bu borada ham ancha faol. Bahor va kuz oylarining iliq kunlarida har bir kurs guruhlari o„rtasida har shanba va yakshanba kunlari futbol musobaqasi uyushtiriladi. Guruhlar orasida g„olib bo„lganlar filial birinchiligi uchun to„p surishadi. Bizning filialda futbol musobaqalari, ayniqsa, an‟anaviy tus olgan bo„lib, har yili ikki marta o„tkaziladi. Eng sara o„yin- chilardan tuzilgan filialimiz terma jamoasi jismoniy tarbiya o„qituvchimiz Botir Abdalov murab- biyligi ostida Urganch davlat universiteti va TATU Urganch filiali terma jamoalari bilan muso- baqalashadi. Ilg„or futbolchilarimizdan H.Yo„ldoshev, M.Fayziyev va B.Yo„ldoshevlar o„yinlar- da bir necha bor o„zlarini ko„rsatganliklari uchun faxriy yorliq va esdalik sovg„alar bilan taqdir- lanishgan. Bulardan tashqari, filialda shaxmat, stol tennisi, voleybol hamda erkin kurash bo„yi- cha musobaqalar o„tkaziladi. Talabalar orasida, albatta, she‟riyatga, raqsga qo„shiq aytishga, tor, rubob, gitara kabi cholg„u asboblarini chalishga qiziquvchilar va buni mahorat bilan uddalaydigan yoshlar ko„plab topiladi. Yoshlarning dam olish vaqtlarini maroqli tashkil etishda oliy ta‟lim muassalarida ana shunday iqtidorli yoshlardan tuzilgan teatr va kulgu ansambllari tashkil etilsa, yanada maqsadga muvofiq bo„lar edi, nazarimizda. Har qanday ishning muvaffaqiyatini odamlar hal etadi. Afsuski, ayrim madaniyat muas- sasalarining xodimlari yetarli kasb malakasi va bilimga ega emas. Befarqlik, tepsa-tebranmaslik, omma o„rtasida ishni tashkil etishda uquvsizlik ishni barbod qiladi. Madaniy-ma‟rifiy muassasa- larga nisbatan iste‟molchilik kayfiyatlarining har qanday ko„rinishlariga butunlay barham berish zarur. Madaniyat muassasalari kadrlari haqida g„amxo„rlikni yanada kuchaytirish zarur. Shu bi- lan birga, madaniyat va sport xodimlarini moddiy va ma‟naviy rag„batlantirish, ularning uy-joy, maishiy turmush sharoitlarini yaxshilash lozim. Bolalar va o„smirlarning ham dam olishini tashkil etishni takomillashtirish, bolalar orom- gohlarida tarbiya ishlarini isloh qilish, yuqori sinf o„quvchilarini hunarga jalb etish zarur. Oilaviy dam olish uchun ko„proq imkon yaratilishiga erishish, shaharlar atrofida dam olish maskanlari barpo etib, so„lim tabiat qo„ynida hordiq chiqarishni yo„lga qo„yish, sayohat va jismoniy chiniqishni rivojlantirish, mahallalarda, qishloqlarda harbiy vatanparvarlik harakatini yanada jonlantirish kerak. Xulosa qilib aytganda, bo„sh vaqtni tashkil qilish va undan samarali foydalanish muhim ijtimoiy masala bo„lib, uni to„g„ri hal qilish asosida shaxs o„zining ongli faoliyati, ijtimoiy-siyo- siy faolligi va ma‟naviy barkamolligi uchun tegishli imkoniyatlar yaratadi. Ana shunday komil shaxslardan tarkib topgan jamiyat esa mangu barqaror, qudratli, albatta, tinch-osoyishta bo„ladi.

Manzura Pirnazarova (UrDU) ERTAKLARNI TAHLIL QILISH JARAYONIDA OʻQUVCHILARNI OBRAZLI FIKRLASHGA OʻRGATISH USULLARI

Annotatsiya. Ushbu maqolada umumta‟lim maktablarining adabiyot darslarida ertaklar- ni tahlil qilish jarayonida oʻquvchilarni obrazli fikrlashga oʻrgatish usullari haqida so„z yuriti- ladi. 5-sinf oʻquv dasturida berilgan“Susambil”ertagidagi obrazlar, matndagi obrazli ifodalar bilan aloqador masalalar yoritiladi. Аннотация. В статье речь идѐт о способах обучения учеников образному мышле- нию в процессе анализа сказок на уроках литературы в общеобразовательных школах. Рассматриваются вопросы, связанные с образами в сказке “Сусамбил”. Проанализиро- ваны образные выражения текста, данного в учебных планах для учеников 5-го класса. Annotation. The main issue of this article is to teach school children how to think figu- ratively while reading fairy tales. Furthermore, there are discussions about the main heroes of fairy tale “Susambil” which is printed in the literature book of grade“5”. Kalit so„zlar: ertak, obraz, folklor, didaktika, obrazlilik, badiiylik, frazeologiya, badiiy- estetik ta‟sir.

81

Ключевые слова: сказка образ, фольклор, дидактика, образность, художествен- ность, фразеология, художественно-эстетическое влияние. Key words: fairy tale, character, folklore, didactics, characterization, artistry, phraseolo- gy, artistic-aesthetic, effect.

Umumta‟lim maktablarining adabiyot darsliklarida koʻplab ertak matnlari berilgan. Ba- diiy asarlarni, xususan, ertaklarni oʻrganishda koʻpgina oʻqituvchilar hozirgacha ushbu janrdagi g„oyaviy-didaktik xususiyatlarni tahlil qilishni an‟anaviy tamoyil sifatida qoʻllab kelmoqdalar. Ertaklar haqida soʻz yuritganda, aksariyat hollarda, xalq og„zaki ijodiyotidagi dualizm ‒ ezgulik va yovuzlikning oʻzaro kurashlari, ushbu ikki qarama-qarshi qutbning toʻqnashuvi asno- sida kechadigan voqealar xususida soʻz yuritiladi, oxir-oqibatda ezgulikning yovuzlik ustidan g„alaba qilganligi ta‟kidlanib, yovuzlik timsolida harakat qiladigan obrazlar qoralanib, ezgulik ramzi sifatida harakat qiluvchi obrazlar olijanob qilib koʻrsatiladi, natijada oʻquvchilarda yo- vuzlikka nisbatan nafrat, ezgulikka nisbatan muhabbat tuyg„ulari kamol topib boradi. Odob-axloq nuqtayi nazaridan qaraganda, bu usuldan ajablanmasa ham boʻladi. Dastur talablariga javob bera oladi. Ammo mazkur usulda “Folklor asarlarining shakliy xususiyatlari, ayniqsa, ularning tili e‟tibordan chetda qoladi. Oʻqituvchilarning ana shu e‟tiborsizligi oʻquvchi- larni folklor asarlarida mujassamlashgan goʻzallikdan bebahra boʻlishlariga sabab boʻladi.1 Umumta‟lim maktablarining beshinchi sinfi adabiyot darsliklariga koʻplab ertak matnlari kiritilgan. Beshinchi sinf oʻquvchilariga ertaklardagi obrazlar, matndagi obrazli ifodalar, poetik tilning oʻziga xos xususiyatlari bilan aloqador masalalarni oʻrgatish, yoshlarni badiiy tilning his- siy ta‟siridan ogoh qilish oson kechadigan ish emas. Avvalo, bu masalalardan oʻqituvchining oʻzi yaxshi xabardor boʻlishi zarur. Badiiy adabiyotning oʻziga xos asosiy xususiyatlaridan biri uning obraz vositasida ish koʻrishidir. Shu sababli oʻqituvchi, dastlab, obraz tushunchasining mohiyatini mukammal tarzda oʻzlashtirib olgan boʻlishi kerak. Adabiyotdagi bu muammoni tahlil qilish ancha qiyinchilik tug„- diradi. Chunki “obraz”, “obrazlilik”, “badiiylik” tushunchalari turli manbalarda xilma-xil tarzda sharhlangan, ayrim hollarda bu tushunchalar bir-biri bilan aralashtirib yuborilgan yoki aksin- cha.2 Maktabda bolalarga ishni, eng avvalo, obraz atamasining ma‟nosini va uning vazifasini tushuntirishdan boshlagan ma‟qul. “Badiiy tafakkurning bir qismi boʻlgan obraz san‟atning bar- cha turlarida mavjud boʻlib, musiqada ohanglar majmuyi, teatrda aktyorlar ijro usullari, adabi- yotda esa tilning obrazli ifodalari tarzida namoyon boʻladi”.3 Obrazning voqe boʻlishida tilning boy va rang-barang leksikasiga asoslangan badiiy nutq asosiy rolni oʻynaydi. “Badiiy nutq obrazli nutq sanaladi. Soʻz bilan obraz oʻzaro bog„liq boʻlsa ham, bir-biriga teng keladigan tushunchalar emas. Chunki soʻz til birligi, obraz esa san‟at hodisasidir. Badiiy adabiyotda soʻz va gap obraz, manzara yaratishning oʻziga xos libosidir”.4 Obrazda asar muallifining chuqur hissiy kechinmalari mujassamlashgan boʻlib, u eshi- tuvchi, oʻquvchi va tomoshabinda ham oʻsha kechinmani vujudga keltiradi. Shunday ekan, ba- diiy asardagi obraz tushunchasining mohiyatiga yetmasdan turib, undagi badiiy ifodani bolalarga tushuntirib berish murakkab masaladir. Shuni ham ta‟kidlash joizki, adabiyot soʻz vositasida obraz yaratadi. Ushbu jarayonda adabiy asardagi voqealar tafsilotini tasvirlash umumxalq tiliga asoslangan badiiy til zimmasiga tushadi. Badiiy tilning imkoniyatlari esa nihoyatda kattadir. Adabiyotshunos B.Sarimsoqov ba- diiy til imkoniyatlarini quyidagicha sharhlaydi:

1 Тўхлиев Б. Махсус фанларни ўқитиш методикаси. Т., 2008. 2 Саримсоқов Б. Бадиийлик асослари ва мезонлари. Т., 2007, 4 ‒ 77-бетлар. 3 Гулыга А.В. Принципы эстетики. М., Политиздат, 1987, c. 163. 4 Йўлдошев Б., Қурбонов Т. Бадиий асар тили ва услуби масалалари. Самарқанд, 2007, 77-бет.

82

1. Soʻz ma‟nolarining koʻchishi. 2. Oʻzga tillardan soʻz olib oʻzlashtirish. 3. Tildagi eski va yangi yaratilgan soʻzlardan foydalanish. 4. Sheva va lahjalarga mansub soʻzlarga murojaat qilish. 5. Tildagi yordamchi soʻz va qoʻshimchalardan foydalanish. 6. Turli sohalarga oid atamalardan foydalanish. 7. Tildagi fonetik vositalarni ishga solish. 8. Tildagi yumuq iboralar, frazeologok iboralar, maqol, matallarni istifoda etish. 9. Soʻz birikmasi yoki gapning kutilmagan shakllarini qoʻllash.6 Ushbu tasnifdan ma‟lum boʻladiki, asarda kechadigan voqea-hodisalarni shakl qolipiga soluvchi badiiy nutq imkoniyatlari nihoyatda keng doirani tashkil etadi. Albatta, endigina bosh- lang„ich sinf partasidan chiqib, beshinchi sinfga koʻchgan oʻquvchilarga adabiyot nazariyasi bi- lan bog„liq mazkur masalalarni tahlil qilib, tushuntirib oʻtirish shart emas. Chunki ularning iqti- dori ushbu qonun-qoidalarni hazm qila olmaydi. Agarda oʻqituvchining oʻzi yuqorida ta‟kidlan- gan nazariy masalalarni yaxshi oʻzlashtirgan boʻlsa, bolalarni obraz va obrazli til elementlari bi- lan tanishtirish imkoniyatlari roʻyobga chiqadi. V sinf darsligida “Susambil” ertagi matni berilgan. Eng avvalo, ertakning nomi har bir oʻquvchini qiziqtiradi. Ular oʻqituvchidan nomning ma‟nosini soʻrashadi. Shu sababli oʻqituvchi bu nom haqida oʻquvchilarga qanoatlanarli javob berishga tayyor boʻlishi kerak. Folklorshunos- lik fanida epik makon, mifologik makon va real makon degan tushunchalar mavjud. Susambil, Chambil degan nomlar epik makon turiga kiradi. Bu nomlar ertak va dostonlarda koʻplab uch- raydi va ular bir vaqtlari ijodkor ertakchi va baxshilar tomonidan oʻylab topilgan. Bolalarga bu uchala makon haqida toʻla ma‟lumot berish shart emas. Nazariy ma‟lumot berishda ertak doira- sidan chiqmagan ma‟qul. “Susambil” ertagi hajman katta, shu sababli uni mazmun-mohiyatiga qarab uch qismga boʻlib tahlil qilish lozim. Ertak bilan tanishgandan soʻng bu vazifani oʻquvchilarning oʻziga top- shirish kerak. Albatta, oʻqituvchi oldindan bu masalani hal qilib kelishi lozim. Taxminan, bu uch boʻlim quyidagicha boʻladi: Hayvonlar boy xizmatida. Susambil yoʻlida. Susambildagi hayot. Avvalo, ertakning umumiy mazmuni bilan tanishib chiqqandan keyingina, uni qismlarga ajratish imkoniyati yuzaga keladi. Qismlarga ajratilgach, ertak tahliliga kirishish lozim. Matn tahlilini ertak muqaddimasi haqida nazariy ma‟lumot berishdan boshlash kerak. Chunki “Har bir sinfda folklor materiallarini tanlashda oʻquvchilarning ruhiy hamda yosh xususiyatlari nazarda tutilgan. 5-sinfdan boshlaboq faqat folklor asarlarining oʻzinigina emas, balki ularga bog„liq holda ayrim nazariy ma‟lumot- larni ham yetkazish koʻzda tutilgan. Oʻqituvchi mana shu dastlabki tajribalardanoq folklor naza- riyasining elementar ma‟lumotlarini oʻquvchilar ongiga singdirib borishi kerak.1 Ertakning muqaddimasi quyidagicha boshlanadi: “Bor ekan-u, yoʻq ekan, och ekan-u, toʻq ekan, boʻri bakovul ekan, tulki yasovul ekan, qarg„a qaqimchi ekan, chumchuq chaqimchi ekan, oʻrdak surnaychi ekan, g„oz karnaychi ekan”. Oʻqituvchi koʻpgina ertaklar muqaddimasida aynan takrorlanadigan ushbu sa‟jli boshlanmaning an‟anaviy ifoda vositasi ekanligini, bu an‟ana ertak voqealariga eshituvchini tezroq jalb qilish, unga estetik ta‟sir oʻtkazish, qolaversa, ertak- chiga ertak voqealarini boshlash uchun turtki boʻlib xizmat qilishini tushuntirishi kerak. Shu- ningdek, ushbu an‟anaviy boshlanmadagi ayrim soʻzlarga izoh berish kerak boʻladi. Masalan: bakovul ‒ oshpazlar boshlig„i, yasovul ‒ posbon, qaqimchi ‒ tabib, chaqimchi ‒ g„iybatchi ka- bi. Ertaklar biror hudud bilan bog„liq ertakchidan yozib olinganligi sababli uning leksikasida oʻsha hudud bilan aloqador sheva soʻzlari, oʻz navbatida, ertak yaratilgandan beri uning tarkibida

6 Саримсоқов Б. Ўша асар, 116 ‒ 120-бетлар. 1 Тўхлиев Б. Махсус фанларни ўқитиш методикаси. Т., ТДПУ нашриѐти, 2008, 49-бет.

83 saqlanib kelayotgan tarixiy va boshqa tillarga oid leksik birliklar boʻlishi mumkin. Ushbu ertak tarkibida ham oʻshanday soʻzlar anchani tashkil etadi: qarol ‒ yollanib ishlovchi, batrak, gajimli ‒ shokilali, popukli (sochoqli), boz ‒ yana, arg„amchi ‒ arqon, loaqal ‒ hech boʻlmaganda, az- roil ‒ jon oluvchi, munkar-nakir ‒ oʻlganlarni soʻroq qiluvchi, soʻfi ‒ azon aytuvchi, soʻyil ‒ta- yoq, vasvasa ‒ xavf-xatar kabi. Ushbu soʻzlar ma‟nosini sharhlash, birinchidan, oʻquvchilarning soʻz boyligini oshiradi, ikkinchidan, ertak g„oyaviy mazmunini tushunib olishni osonlashtiradi. Ertakning g„oyaviy mazmunini tushuntirish unchalik qiyinchilik tug„dirmaydi. Uning asosiy g„oyasi ozod va farovon hayot uchun kurash, doʻstlik va hamjihatlikni ulug„lash, har qan- day dushmanni birlashib yengishdir. Oʻquvchilar boshlang„ich sinflardayoq ertak oʻqishga ishqi- boz boʻlganliklari sababli bu ertakni ham ular mustaqil holda oʻqib, g„oyaviy mazmunini tushu- nib olishlari unchalik qiyin emas. Ammo ertakning badiiy-estetik ta‟sirini bolalar ongiga yetka- zish ancha mashaqqatli vazifadir. Oʻqituvchi ertakni uchga boʻlib oʻrganishga kirishishdan oldin yuqorida keltirilgan qiyin tushuniladigan soʻzlarni lug„at sifatida doskaga yozib qoʻyishi kerak. Matn oʻqilib, mazmun va g„oya ma‟lum boʻlgandan keyin ertak tarkibidagi turli maqollar, xalqo- na iboralar aniqlanib, ularning ertak badiiyatida tutgan rolini sharhlash lozim. Ularni quyidagicha tasnif qilish mumkin: Ifoda vositalari Turi Ma‟nosi Boyagi-boyagi, boy xoʻjaning tayog„i Maqol Oʻsha-oʻsha, oʻzgarishsiz Yoʻl azobi ‒ goʻr azobi Maqol Mashaqqat va qiyinchilik Xoʻjayinning qahri kelib, chayonday Saj usuli Achchiqlanmoq zahri kelib... Oʻtning boʻlig„i, suvning tinig„i... Sa‟j usuli Moʻl-koʻllik Bular yoʻl yuribdi, yoʻl yursa ham, Sa‟j usuli Uzoq yoʻl bosmoq moʻl yuribdi Ovini ovlab, dovini dovlab, maza qi- Sa‟j usuli Rohat-farog„atga erishmoq lib... Oʻlganning ustiga tepgan deganday Frazeologik birikma Ustiga-ustak azob bermoq Shu yerdan boshni olib ketayin Frazeologik birikma Bezor boʻlib, ketib qolmoq Borganlarning bag„riga shamol tegib- Frazeologik birikma Orzusiga yetmoq di Rangi oʻchib, qoni qochib iyaklari Sa‟j usuli (nasrdagi Charchamoq, madori qochmoq qaltirab, koʻzlari yaltirab qolibdi qofiya)

Agarda oʻqituvchi ushbu tamoyilda ish tutsa, ertaklarni oʻrganish jarayonida oʻquvchilar- ning til va badiiy nutq goʻzalligini, til boyliklarini, uning ifoda vositalari va me‟yorlarini idrok etishga qaratilgan estetik qarashlari ham yuksalib boradi. “Badiiy matnning butun jozibasi, sir-u sehri ochilgandagina oʻquvchi hayratga tushadi, loqaydlik vaziyatidan chiqadi. Loqaydlikdan fo- rig„ boʻlgan, hissiyoti uyg„ongan, ruhiy mudroqlikdan xalos boʻlgan oʻquvchilardagina ma‟naviy sifatlar oʻz-oʻzidan shakllana boradi”.1 Adabiyot oʻqitishdan asl maqsad ham yoshlarni yuksak ma‟naviyatli, madaniyatli shaxs sifatida tarbiyalab yetishtirishdir. Oʻqituvchilarga yuqoridagi obrazli iboralarning asar matnini oʻqimishli va boʻyoqdor chiqishidagi ahamiyati masalasiga alohida toʻxtalish zarur. Agarda ba- diiy nutqda oʻquvchida ehtiros uyg„otuvchi oʻshanday obrazli ifodalar boʻlmasa, matnning badi- iylikdan mahrum boʻlishini bolalar anglab yetishi lozim. Albatta, asarda ishtirok etuvchi obraz- lar haqida alohida chuqur ma‟lumot berish kerak boʻladi. “Susambil” ertagida asosiy obrazlar eshak va hoʻkizdir. Ular mehnatkash boʻlishlariga qaramay, qadr topmaydilar. Shu sababli toʻq

1 Йўлдошев Қ. Адабиѐт ўқитишнинг етакчи тамойиллари. “ТАТ”, 1996, 3, 42-бет.

84 va farovon hayot izlab Susambilga yoʻl olishadi. Yoʻlda xoʻroz, kalamushlar, arilar ularga sherik boʻlishadi. Oxir-oqibat ular baxtga erishadilar va hamjihat boʻlib hayot kechirishadi, ahillik bilan dushmanlar ustidan g„alaba qozonadilar. Oʻquvchilarga har bir obraz tavsifini toʻla yetkazish lozim. Ularga shunday ta‟sir qilish kerakki, obrazlar qiyinchilikka duch kelishsa, qayg„ursinlar, baxt-saodatga erishsa, shodlansinlar. Ertaklardagi asosiy g„oyalarni bolalar ongiga yetkazishda ta‟lim-tarbiya jarayonining koʻplab imkoniyatlari mavjud. Birinchi navbatda, ular yoshlardagi ijodiy iqtidorning oʻsishiga imkon ya- ratadi. Qolaversa, ularda xalq madaniyati va qadriyatlarini e‟zozlash hissini uyg„otadi. Ertaklar- ning mazmunini hikoya qildirish jarayonida bolalarning bog„lanishli nutqi rivojlanadi. Ularni er- taklarni toʻplashga oʻrgatish esa bolalarning ijodiy qobiliyatini oʻsishiga olib keladi. Bu omillar- ning barchasi oʻqituvchining fanni qay darajada egallaganligi bilan aloqadordir.

85

ILMIY AXBOROT

Оксана Рисаева (Самаркандский государственний институт иностранных языков) АСПЕКТУАЛЬНЫЕ СИТУАЦИИ С СОЧЕТАНИЯМИ С НЕПРЕДЕЛЬНЫМ ФУНКЦИОНАЛЬНЫМ ГЛАГОЛОМ SEIN В СОВРЕМЕННОМ НЕМЕЦКОМ ЯЗЫКЕ

Аннотация. Мақолада немис тилида чегараланмаган sein функционал феъл ѐрда- мида ташкил бўлган аналитик фъел-от бирикмаларнинг аспектуал хусусиятлари таҳлил қилинади. Бу бирикмалар, уларнинг от компоненти семантикасини этиборга олган ҳолда, нафақат дуратив, балки терминатив ва шу билан боғлиқ бўлган финитив маъноларни ифодалай олиши аниқланади. Аннотация. В статье рассматриваются аспектуальные (акциональные, акцион- сартовые и аспектные) особенности сочетаний с функциональным глаголом sein в совре- менном немецком языке. Выявляется, что рассматриваемое сочетание может быть свя- зано, в зависимости от семантики именного компонента, не только с выражением дура- тивности, но и терминативности, сопряжѐнной с признаком финитивности. Annotation. The article deals with aspectual (actional, aspectual) peculiarities of combi- nations with functional verb “sein” in the modern German language. Is reveled, that the combi- nation with functional verb “haben” is connected, depending from semantic of nominal compo- nent, not only with the expression of durativity, but terminativity, dealing with sign of finitivity. Калит сўзлар: акционал, харакат тарзи ва аспект маънолари, дуративлик, импер- фектлик, процессуаллик, терминативлик, финитивлик, процессуал семантика, аспектуал вазият. Ключевые слова: акциональные, акционсартовые и аспектные значения, дуратив- ность, имперфективность, процессность, терминативность, финитивность, процессу- альная семантика, аспектуальная ситуация. Key words: actional, aspectual meanings, durativity, imperfectivity, processity, termina- tivity, finitivity, procedural semantics, aspectual situation.

Актуальность анализа аспектуальной семантики сочетаний с функциональными глаголами (СФГ) типа in Bewegung sein, zu Ende sein заключается в том, что в германисти- ческой литературе семантика подобных СФГ по-разному и часто противоречиво характе- ризуется в аспектуальном плане. Целью статьи является выявление и описание аспекту- альных (акциональных, акционсартовых и аспектных) особенностей СФГ с ФГ sein в сов- ременном немецком языке. Обычно ФГ sein рассматривается лингвистами как глагол, имеющий непредельное значение, а СФГ с участием этого глагола как связанные с признаком дуративности (т.е. процессности, длительности, недостигнутости предела). По мнению В. Шмидт, СФГ с sein отличаются тем, что они изображают процесс или действие как только что (как раз) про- исходящие, а для выражения длительности приспособлены СФГ, в составе которых выс- тупают стяжѐнные синтагмемы типа: in ...sich befinden, in… stehen…1 Такая характеристи- ка даѐтся СФГ, в которых ФГ sein сочетается с именным компонентом (ИК) процессуаль- ной семантики (ср., например: in Versuchung, beim Arbeiten, zu Besuch sein). Что касается СФГ типа zu Ende sein, где в значении ИК отсутствует сема временной протяжѐнности, то здесь мнения исследователей основательно расходятся. В структурном плане различаются следующие типы СФГ с sein: (а) СФГ, в которых sein сочетается с предложным ИК. Наиболее частотным предлогом является in (in Bewe- gung, Ordnung, Versuchung, Erinnerung, im Betrieb, Begriff(e), Aufbruch, Umlauf, Einsatz,

1 Schmidt V. Streckformen des deutschen Verbums. Halle (Saale), 1968, 37 с.

86

Gange, Schlaf, in der Lage sein). Встречаются также предлоги auf (auf der Suche, Flucht, auf Reisen sein), an (am (an+dem) Ende sein), bei (beim Arbeiten, Lesen sein), unter (unter Kon- trolle sein), zu (zu Ende, Besuch sein). (б) СФГ, в которых sein сочетается с беспредложным ИК в генитиве (der Meinung sein). Семантика подавляющей части СФГ с sein действительно связана со значением ду- ративности (имперфективности, т.е. процессности, недостигнутости предела) или длитель- ности. Однако, как показывает анализ языкового материала с этим типом СФГ, может быть связано и противоположное аспектное значение, т.е. значение терминативности. В зависимости от семантики именного компонента СФГ с sein мы можем говорить о двух основных семантических типах ситуаций с противоположными аспектуальными значени- ями, т.е. аспектуальной ситуации (АС) процессности и АС терминативности. Рассмотрим АС процессности. Если в позиции именного компонента выступают имена процессуальной семантики, обозначающие интеллектуальное, психическое состоя- ние субъекта, его действия, движения, различного рода занятия, то мы имеем дело с АС процессности. Ср. следующие примеры: (1) Er ist auf der Suche nach Brot, nach einer Bleibe und nach Menschen;1 (2) „Ich bin mein ganzes Leben auf der Suche nach „einer Gelegenheit gewesen ‒ „einer passenden ‒ mal einen Smoking zu tragen“, sagt Hannes Wader, während er zwei Tassen Kaffee hereinbugsiert, den guten, mit Schaumhäubchen drauf;2 (3) Sie schließen die Augen und schlafen, und Sie träumen, wie es sich regt im Lande, die Wolken, die Erde, die Luft, alles ist in Bewegung;3 (4) Die Sonne war im Niedergehen, und...;4 (5) ... nach der Regenzeit war alles im Wachsen und Blühen;5 (6) Das Gespräch schwieg ganz, weil jeder in Erwartung der kommenden Dinge war; 6 (7) Gabriella war im Begriff, ihm eine Ohrfeige zu geben, als sie sah, daß es Leslie war;7 (8) Amerikanische Kampfdrohnen sind seit einigen Jahren vor allem in Pakistan und Afghanis- tan im Einsatz;8 (9) Dieser rettende Stimmentransfer ist auch jetzt wieder im Gange, und auch diesmal könnte er zum Überleben reichen;9 (10) “Du darfst sie nicht so Ernst nehmen mit ihrem Tick”, meinte Herr Schmalfeld, als wir etwas später bei der Arbeit waren.10 В приведѐнных примерах выражаются аспектуальные ситуации следующего харак- тера: (а) процессуальное “нахождение” личного агенса (субъекта) в определѐнном состоя- нии (1, 2, 3, 4, 5, 6, 7) или действии (10); (б) длительность и постоянство состояния (8); (в) возобновление + процесс (9). Как показывают примеры, с помощью акционсартовых реле- вантных конкретизаторов может подчѐркиваться признак длительности или постоянства. Импликация значения начала может проявляться с помощью лексических средств и окру- жающего контекста. Так, совокупность признаков начала и процессности выражается с помощью наречия bald в высказывании с участием СФГ im Begriff sein, etw. zu machen. Ср.: Ihr Herz weissagte ihr alle Schrecknisse. Bald war sie im Begriff, sich zu den Füßen ihres Mannes zu werfen, ihm alles zu entdecken, die Geschichte des gestrigen Abends, ihre Schuld und ihre Ahnungen.11

1 Böll H. Der Engel schwieg. Roman. Deutscher Taschenbuch Verlag. 1998, 2 S.

2 Die Zeit. 21. März, № 13, 2013, S. 60. 3 Kellermann B. Der Tor. Roman. Verlag Volk und Welt Berlin. 1976, 133 S. 4 Fontane Th. Romane und Erzählungen in acht Bänden. Bd. 5. Aufbau-Verlag, Berlin und Weimar, 1973, 260 S. 5 Seghers. Das wirkliche Blau. Aufbau-Verlag, Berlin und Weimar, 1976, 7 S. 6 Fontane Th. Romane und Erzählungen in acht Bänden. Bd. 5. Aufbau-Verlag, Berlin und Weimar, 1973, 83 S. 7 Kluge M. Das Frühlingslesebuch. Wilhelm Heyne Verlag München, 1993, 366 S. 8 Die Zeit. 10. Januar, №3, 2013, 10 S. 9 Die Zeit. 17. Januar, №4, 2013, S. 1. 10Maaß S. Ins Paradies kommt nie ein Karussel. Verlag Neues Leben, Berlin, 1976, S. 15. 11 Goethe J. Die Leiden des jungen Werther. Verlag Philipp Reclam jun. Leipzig. 1976, 111 S.

87

Рассмотрим АС терминативности, в выражении которой участвует также СФГ с sein. Особое место занимают СФГ с sein, в качестве ИК которых выступает имя с фазо- вой семантикой, в частности абстрактное отглагольное имя Ende, выражающее значение конечной точки процесса. Примеры с СФГ zu Ende sein являются наиболее частотными в нашей выборке. СФГ выступает как предикат (именное сказуемое), требующий к себе в партнѐры предложное или беспредложное имя существительное, обозначающее какой-ли- бо процесс. В семантическом плане подобные СФГ выражают значение прекращения поч- ти неограниченного ряда процессов (состояний, событий, явлений, действий). Семантика этого переменного именного компонента является очень разнообразной. Планы содержа- ния и выражения этого типа аналитических конструкций наиболее подробно и детально рассмотрены в работе Б.Х.Ризаева.1 Здесь мы ограничимся лишь выявлением аспектной и акционсартовой семантики подобных сочетаний в рамках аспектуальной ситуации. Словосочетание zu Ende sein, как и некоторые иные устойчивые сочетания с компо- нентом Ende, попадало в поле зрения аспектологов.2 Относительно аспектной семантики СФГ zu Ende sein в аспектологической литературе мы сталкиваемся с диаметрально про- тивоположными мнениями. Так, Л.Б.Гарифулин, исследовавший особенности немецкой фразеологии в отношении аспектной семантики совершѐнности/несовершѐнности (по на- шей терминологии – терминативности/процессности, достигнутости/недостигнутости пре- дела), утверждает, что zu Ende sein в форме презенса выражает всегда значение совершѐн- ности, тогда как в форме претерита наблюдаются обе возможности.3 Б.Х.Ризаев, призна- вая справедливость такого вывода, тем не менее, придерживается мнения, что “совершѐн- ность” и ”прекращение” процесса являются понятиями не тождественными, и считает, что zu Ende sein всегда, в любых временных формах, выражает значение прекращения процес- са и занимает наряду с глаголом aufhören ядерное положение среди прочих аналитических средств финитивности современного немецкого языка.4 И, наконец, ФГ sein и в целом СФГ с этим глаголом, характеризуется, например, авторами немецкой грамматики как вы- ражающие значение дуративности, т.е. процессности, недостигнутости предела.5 Отме- тим здесь же, что Винхарт относит этот глагол наряду с глаголами befinden, bleiben, lie- gen, stehen к глаголам “расположения” (Situierungsverben),6 т.е. к глаголам, имеющим не- предельное (дуративное) значение. Устойчивость СФГ zu Ende sein обусловлена, прежде всего, ролью постоянного компонента аналитических конструкций с фазовым значением финитивности. Отглаголь- ное существительное Ende несѐт основную семантическую нагрузку в составе СФГ. “Предлог zu не выражает здесь, как обычно, значения направленности какого-то процесса к определѐнной “точке”, а сохраняет старое значение нахождения в определѐнной “точке”. Третий, глагольный компонент ‒ связка sein выступает в своей обычной функции verbum

1 Ризаев Б. Х. Грамматическое значение фазы прекращения процесса и аналитические средства его выраже- ния в современном немецком языке. Дис. канд. филол. наук. Л: ЛО ИЯ, 1981, 254 с. 2 Гарифулин JI. Б. Аспектологические особенности немецкой фразеологии. Система глагола и фразеология современного немецкого языка. Челябинск, 1965, c. 71‒85. 3 Тот же. 4 Ризаев Б. Х. Грамматическое значение фазы прекращения процесса и аналитические средства его выраже- ния в современном немецком языке. Дис. канд. филол. наук. Л: ЛО ИЯ, 1981, 178 с. 5 Helbig G. und Buscha J. Deutsche Grammatik. Ein Handbuch für den Ausländerunterricht. 19 edn, Langenscheidt, Langenscheidt, Leipzig, Berlin, München. 1996, c. 90‒96. 6 Winhart H. Funktionsverbgefüge im Deutschen. Zur Verbindung von Verben und Nominalisierungen. Philosophis- Philosophis-che Dissertation. Tübingen, 2005, 74 с.

88 substantivum.1 В качестве переменного компонента при СФГ zu Ende sein выступают име- на, выражающие идею процесса в финитивном аспекте. Подавляющее число примеров указывает на то, что СФГ zu Ende sein связано с выражением аспектуальной ситуации терминативности, т.е. в высказываниях с этим СФГ выражается значение достигнутости предела. Ср.: (1) Endlich war die Andacht, wie lang dauerte sie heute, zu Ende, und das verli- ebte Paar, und daß es das war, daran zweifelte Ludwig nun nicht mehr im geringsten, mußte wie- 2der an ihm vorbei; (2) Dann war das Festival zu Ende.3 (3) Es war doch alles gesprochen, was gesprochen werden konnte zwischen ihnen, er wußte doch, daß alles zu Ende war, für ewig zu Ende.4 (4) Nach drei, vier Takten hörte sie ihre Stimme, nun war die Angst zu Ende.5 (5) Ge- rade ist die Versammlung zu Ende;6 (6) Jedenfalls war jetzt mein Traum zu Ende;7 (7) Als Eva aber zu Ende war mit ihrem Bericht...;8 (8) Sie war auch wirklich mit ihren Gedanken zu Ende;9 (9) Und als es mit dem Prüfen, Verhören und Zeugnisgeben zu Ende war...,10 (10) Er atmete auf, als das Abendessen zu Ende war;11 (11) Endlich war auch diese Qual zu Ende;12 (12) Bald war der Schneefall zu Ende;13 (13) Aber er wurde abgefasst, jämmerlich ver-prügelt, und damit war das blähende Geschäft zu Ende;14 (14) Es war an einem Waldrand, und die Sonne schien, es war Frühling, alles war still, und wir wußten, daß der Krieg jetzt bald zu Ende war.15 В приведѐнных примерах мы наблюдаем АС терминативности в сопряжѐнности с акционсартовым значением финитивности. Значение терминативности, т.е. достигнутости предела нередко подчѐркивается различными темпоральными конкретизаторами (endlich, für ewig, dann, nun, gerade, jetzt bald), которые указывают на окончательное прекращение различных процессов (психических и физических состояний, социальных событий, при- родных явлений, и т.п.). В качестве синонима СФГ zu Ende sein может выступать СФГ am Ende sein. В струк- турном плане различие состоит лишь в наличии другого предлога, а именно предлога an, который выступает в форме am (an+dem). Этот предлог (как и предлог zu) выражает зна- чение нахождения в определенной “точке”. В акционсартовом значении СФГ am Ende sein также связано с выражением финитивности, т.е. означает прекращение процесса. В аспек- тном плане, т.е. в плане выражения значений процессности/терминативности СФГ am Ende sein отличается от СФГ zu Ende sein тем, что в презенсе оно может выражать значе- ние финитивности процессно. Ср. примеры: (15) ich bin am Ende meiner Rede ‒ я заканчи- ваю свою речь; er ist mit seiner Kraft am Ende ‒ силы его иссякают. Следует отметить, од- нако, что нередко форма презенса может иметь футуральное значение и выражать фини-

1 Ризаев Б. Х. Грамматическое значение фазы прекращения процесса и аналитические средства его выраже- ния в современном немецком языке. Дис. канд. филол. наук. Л: ЛО ИЯ, 1981, 152 с. 2 Kluge M. Das Frühlingslesebuch. Wilhelm Heyne Verlag München, 1993. 406 S. 3 Kaminer W. Russendisko. Manhattan. Auflage. 2000, 109 S. 4 Kellermann B. Das Blaue Band. Roman. Verlag Volk und Welt Berlin, 1987, 266 S. 5 O„sha manba, 142 S. 6 Fallada H. Der eiserne Gustav. Aufbau-Verlag, Berlin und Weimar, 1977, S.711. 7 Seghers A. Transit. “Просвещение”, Л., 1970, c. 14. 8 Fallada H. Der eiserne Gustav. Aufbau-Verlag, Berlin und Weimar, 1977, S. 405. 9 Seghers A. Das siebte Kreuz. Aufbau-Verlag, Berlin und Weimar, 1977, 258 S. 10 Mann Th. Budenbrooks. Aufbau-Verlag, Berlin und Weimar, 1973, 759 S. 11 Feuchtwanger L. Die Geschwister Oppermann. Die Geschwister Oppermann. Aufbau-Verlag, Berlin und Weimar, 1976, 193 S. 12 Lorbeer H. Der Spinner. Mitteldeutscher Verlag, Halle/Saale, 1976, 170 S. 13 Seghers A. Der Räuber Woynok. Aufbau-Verlag, Berlin und Weimar, 1975, 98 S. 14 Kellermann B. Der Tunnel. Roman. Verlag Volk und Welt Berlin. 1969, 91 S. 15 Helbig G. und Buscha J. Deutsche Grammatik. Ein Handbuch für den Ausländerunterricht. 19 edn, Langenscheidt, Leipzig, Berlin, München. 1996, 137 с.

89

тивное значение терминативно: (16) „Ruhe! zu Ende reden lassen!“ „Ich bin sofort am Ende“, erklärt der Khakimann.1 В форме претерита финитивное значение может представляться в терминативном аспекте: (17) Damit war bis jetzt die Korrespondenz am Ende (Бинович Л.Э., Н.Н.Гришин Н.Н.Немецко-русский фразеологический словарь 1975, с. 335); (18) …er erzählte… Als er am Ende war, löste sie sich von ihm …;2 (19) er war am Ende seiner Kraft [seiner Kräfte] ‒ у него больше не было сил, он окончательно выбился из сил. Нередко при употреблении СФГ am Ende sein мы сталкиваемся с так называемым явлением аспектологического дуализма, когда процесс, прекращение которого выражает am Ende sein, может быть интерпретирован амбивалентно (двояко) в плане процессности/ терминативности. Ср. например: (20) …Meine Geduld ist am Ende, und ich brauche das Geld“.3 Здесь АС можно проинтерпретировать и как – мое терпение кончается, и как моѐ терпение кончилось. Акциональная семантика глагола sein, не может быть определена как однозначно непредельная, а СФГ с этим ФГ – как сочетание, однозначно связанное только с выраже- нием дуративности. В связи с употреблением глагола sein уместно было бы привести мне- ние В.Г.Адмони, который, отмечая признак неограниченной длительности состояния, при- сущий значению глагола sein, подчѐркивает, что это значение, в конечном счѐте, может быть связано с признаком “изменение”. Форма причастия второго от рассматриваемого глагола ‒ gewesen в ее атрибутивном употреблении имеет собственно значение “vergan- gen”, например, der gewesene Minister.4 Таким образом, аспектуальное значение СФГ с sein зависит от семантики именного компонента, с которым sein сочетается в рамках СФГ. В тех случаях, когда он в составе СФГ сочетается с процессуальным именем, мы имеем дело с выражением АС процесснос- ти. В сочетании же с абстрактным отглагольным именем, означающим ”конечную точку” в развитии процесса ‒ zu Ende sein, am Ende sein ‒ выражается финитивный СД, который может быть представлен как в терминативном аспекте, так и в аспекте процессности.

Yulduz Qurbonova (SamDU) ONA TILI TA‟LIMI VA NUTQ ODOBI

Annotatsiya. Maqolada yoshlarga nutq odobi malakasini singdirish yo„llari, nutq odobi haqida sharq mutafakkirlari fikrlari hamda inson nutqiga qo„yiladigan talablar, shuningdek, nutqni oshirishda ona tili ta‟limining muhim jihatlari to„g„risida fikr yuritilgan. Аннотация. В данной статье говорится о внедрении речевого этикета в моло- дежную среду, приводятся мысли восточных ученых о речевом этикете, идет речь о путях развития речевого этикета в процессе обучения родному языку. Annotation. In the article, the speech goes on about methods of teaching skills of speech manner to the youth, views of Eastern philosophers on the manner of speech as well as demonds on human speech alongside significant featnres of mother tongue. Kalit so„zlar: nutq, nutq odobi, sharq mutafakkirlari, og„zaki nutq, yozma nutq, mantiq, fikr, matn, muloqot. Kлючевые слова: речь, речевой этикет, мыслители востока, устная речь, пись- менная речь, устная речь, логика, мысль, текст, общение. Key words: speech, manner of speech, Eastern philosophers, oral speech, written speech, logics, view, text, conversation.

1 Wolf F. Menetekel oder die fliegenden Untertassen. Aufbau-Verlag, Berlin und Weimar, 1953, 431 S. 2Feuchtwanger L. Judin von Toledo. Jefta und seine Tochter. Aufbau-Verlag, Berlin und Weimar, 1977, 513 S. 3 Steinberg W. Der Tag ist in die Nacht verliebt. Mitteldeutscher Verlag, Halle/Saale, 1968, 137 S. 4 Admoni W. Der deutsche Sprachbau. 4. Aufl., Moskau, 1986, 179 S.

90

Til jamiyat a‟zolari orasida aloqa-aralashuvning muhim vositasi ekan, u, avvalo, nutq odobi bilan bog„liq. Yoshlarga nutq odobi, so„zlash madaniyati haqida saboq bеrish masalasi uzoq o„tmish- dan bеri sharq mutafakkirlari ijodida markaziy o„rinlardan birini egallagan. Chunonchi, vatando- shimiz Forobiy yoshlarni to„g„ri so„zlash, mantiqiy xulosalar chiqarish, mazmundor va go„zal nutq sohibi bo„lishga da‟vat etadi. Bunda lеksikologiya, grammatika va mantiq ilmining ahami- yati bеnihoya katta ekanligi ham ta‟kidlangan. Bu haqida Forobiy: “Qanday qilib ta‟lim bеrish va ta‟lim olish, fikrni qanday ifodalash, bayon etish, qanday so„rash va qanday javob bеrish ma- salasiga kеlganimizda, bu haqidagi bilimlarning eng birinchisi, jismlarga, substansiya ‒ narsalar va aksidеnsiya (hodisalar)ga ism bеruvchi til haqidagi ilmdir dеb tasdiqlayman. Ikkinchi ilm grammatikadir. U jismlarga bеrilgan ism (nomlar)ni qanday tartibga solish- ni hamda substansiya va aksidеnsiyaning joylashishini, bundan chiqadigan natijani ifodalovchi hikmatli so„zlarni va nutqni qanday tuzishni o„rgatadi. Uchinchi ilm mantiqdir: u ma‟lum xulosalar kеltirib chiqarish uchun logik figuralariga bi- noan, qanday qilib darak gaplarni joylashtirishni o„rgatadi, bu xulosalar yordamida biz bilmagan narsalarni bilib olamiz hamda nima to„g„ri, nima yolg„on ekanligi haqida hukm chiqaramiz”,1 ‒ deb ta‟kidlaydi. Fоrobiyning ustoz-o„qituvchining mas‟uliyati xususida bayon qilgan ibratomuz fikrlarini chеtlab o„tib bo„lmaydi. U shogirdga haddan tashqari qattiqqo„l ham bo„lmaslik, ko„ngilchanlik ham qilmaslik lozimligini maslahat bеradi. Bu fikrlar hozirgi kunda ham o„z qadr-qimmatini yo„- qotmagan. Ta‟lim samaradorligi faqat o„qituvchi faoliyatini to„g„ri tashkil etish orqali qo„lga ki- ritiladi. Buyuk qomusiy olim Abu Rayhon Bеruniy nutqning ikki xil turi nasr va nazm xususida fikr yuritib, ularning har biri muayyan qoidalar asosida rivojlanishini bayon qiladi. Uning fikri- cha: “…nutqning nasriy shaklida ham mazmun birlamchidir. Bu fikr tom ma‟noda ona tili ta‟limi bilan ham aloqador. O„qitishda asosiy e‟tibor mazmunning ustuvorligiga qaratiladi”.2 XI‒XIV asr mutafakkirlari so„zning qudrati, undan foydalanish madaniyati, kam so„zlab, ko„p ma‟noni ifodalash xususida ibratomuz fikrlarni bayon qilganlar. Yusuf Xos Hojib “Qutad- g„u bilig” asarida: “Bilib so„zlasa, so„z bilig sanalur” yoki “Ugush so„zlama, so„z biror so„zla oz; tuman so„z tugunin bu bir so„zla yoz” (mazmuni: bilib so„zlash lozim; so„zni ko„p so„zlama, kamroq so„zla, tuman so„z tugunini shu bir so„zda yech) dеgan fikrni bayon qilgan. Yusuf Xos Hojib so„zlashga o„rgatish odobi xususida fikr yuritib: Til asli ta‟lim bor, bosinma o„qish ‒ Ari ugdulur til, ara ming so„kush Nеga munday ersa bilib so„zla so„z. So„zing bo„lsa ko„rsu kеrag„uqa ko„z.3 Mazmuni: tilning foydasi ko„p, ortiqcha hovliqma; gohi til maqtaladi, gohi so„kiladi; mо- domiki, shunday ekan, so„zni bilib so„zla; so„zing ko„r uchun ko„z bo„lsin. U tilning insonni e‟zozlashi ham, jazolashi ham mumkinligini alohida uqtiradi. Inson “Tili tufayli baxtga erisha- di”, ‒ dеydi. Yusuf Xos Hojibning fikricha, yoshlarga tilni o„rgatish ularni muomala odobiga o„rgatish demakdir. Uning fikricha, ikki toifa odamlar undan foydalana olmaydi: tug„ma soqovlar va bi- limsiz kishilar. Dеmak, qolgan barcha kishilar tilni bilish, o„rganish imkoniyatiga egadirlar. XII asr oxiri ‒ XIII asr boshlarida yashab ijod etgan Ahmad Yugnakiy ham ilmning aha- miyati, ilmni o„rganish xususida so„zlab, bilimli kishi ilmni farqlaydi, bilimning qadrini kishiga ilm bildiradi, bilimli kishi kerakli so„zni so„zlaydi, molsiz faqir kishiga uning ilmi tuganmas boy- likdir, degan g„oyalarni ilgari suradi.

1 Forobiy Abu Nasr. Risolalar. T., 1975, 335-bet. 2 Abu Rayhon. Tanlangan asarlar, II jild, 1985, 396-bet. 3 Yusuf Xos Hojib. Qutadg„u bilig. T., 1971, 17-bet.

91

Husayn Voiz Koshifiy ham boshqa olimlar singari, so„zlash odobiga keng o„rin ajratadi. Ularning ko„pchilik o„rtasida qanday gapirish kerakligi haqida bergan o„gitlaridan bilish mum- kinki, ona tilini muomala-odob bilan bog„lab o„rganish muhim pedagogik zaruratdir. Sharqning buyuk mutafakkiri Kaykоvus o„zining “Qobusnoma” asarida insonning nutq madaniyatini egallashi xususida to„xtalib: “...xalq oldida gapirganda so„zing go„zal bo„lsin, bu so„zni xalq qabul qilsin. Xaloyiq sеning so„z bilan baland darajaga erishganingni bilsin, chunki kishining martabasini so„z orqali biladilar. ...Har kishining ahvoli o„z so„zi ostida yashiringan bo„ladi,” – deb e‟tirof etadi. Yoshlarni turkiy til odobiga o„rgatish, ayniqsa, buyuk shoir, mutafakkir va olim Alishеr Navoiy davrida yuqori nuqtaga ko„tarildi. Shaxsan Navoiy tashabbusi bilan madrasalarda qiroat san‟atiga jiddiy e‟tibor qaratildi. Alishеr Navoiy o„zining “Mahbub ul-qulub” asarida: “...Xush- navis kotib so„zga oroyish bеrur va so„zlaguvchiga osoyish yеtkarur”, ‒ dеb chiroyli yozish va yozma nutq malakasini egallashning barchaga “osoyish” bеrishini ta‟kidlaydi. Shu asarida shoir talaffuz va imlo, ularning aloqadorligi, so„z qudrati va nutq madaniyati, so„z ma‟nolaridan to„g„ri foydalanish, nutqni to„g„ri tuzish kabi masalalarning ilmiy sharhini bеrish bilan tilni chuqur o„z- lashtirish mеtodikasini yaratishga ulkan hissa qo„shdi. Sodda va chiroyli so„zlash odobi Zahriddin Muhammad Bobur e‟tiboridan ham chеtda qolmagan. Zеro, Bobur o„z o„g„li Humoyunga yozgan bir xatida birovga yuboriladigan maktubni muallifning o„zi bir nеcha bor o„qib chiqishi, uning ravonligiga ishonch hosil qilgandan kеyin jo„natishi lozimligini uqtiradi. Ko„rinib turibdiki, Sharqning buyuk mutafakkirlari inson nutqiga qo„yiladigan talablar xususida fikr yuritishar ekan, ayni vaqtda, unga o„rgatish masalalarini ham chеtlab o„tmaydilar. Bugungi kunda ham nutq madaniyatini shakllantirish, rivojlantirish masalalari ona tili darslarining muhim vazifalaridandir. O„quvchi yozma nutq sharoitida har bir narsani, voqеa-hodisani ko„z oldiga kеltiradi, hayotiy bilimlariga tayangan holda, o„z tasavvurlari va qarashlariga asoslanadi. Mеtodik zaruriyatlar o„quvchining nutq madaniyatiga nisbatan mazmundorlik talabini qo„ydi. Mazmundor mavzu talabini hisobga olish bilan bir qatorda, aniqlik, ta‟sirchanlik, isho- narlilik kabi jihatlarga ham ega bo„lishi lozim. Shuningdеk, mazmundor nutqda aniqlikdan tash- qari, tasviriy ifoda vositalaridan foydalanilgan, maqol va matallar, hikmatli so„zlarga murojaat etilgan bo„lishi kеrak. Shuni unutmaslik kerakki, aniq dalillar, kuzatish va taassurotlar, bayon qi- linayotgan fikrdan chiqarilgan xulosa o„zgalar diqqatini o„ziga tortadi, mazmunsiz fikr na o„quv- chining o„ziga, na o„zgalarga yoqadi. Fikrning mazmundorligi, ayniqsa, o„quvchiga ma‟lum narsa, voqеa-hodisa xususida fikr yuritish bilan bog„liq. Hammaga ayonki, inson noma‟lum narsalar, voqеa-hodisalar xususida ba- landparvoz gaplar aytishi mumkin, lеkin mazmunli fikr yuritib bo„lmaydi. Bayon qilinayotgan fikr doirasidan chеtga chiqmaslik, mujmal jumlalar qurmaslik, hukm va xulosalarning asosli bo„- lishi kabilar mazmundorlikni ta‟minlovchi vositalardir. O„quvchi nutqiga qo„yiladigan yana bir talab fikrning mantiqan to„g„ri, aniq va izchil bo„lishidir. Bu nutqning ta‟sirchanligini oshiradi. Ayniqsa, izchillik fikr bayoniga katta e‟tibor bеrish bilan ta‟minlanadi. Agar bayon qilinayotgan fikrlar mantiqiy bo„laklarga to„g„ri ajratilma- gan bo„lsa, fikrning izchilligini ta‟minlab bo„lmaydi. Dеmak, o„quvchi ona tilida so„zlash jarayo- nida mantiq qoidalariga amal qilishi darkor. Matnning axborot bеrish, ya‟ni kommunikativlik qimmati ham nutqning eng muhim tala- bidir. 30‒40 so„zdan iborat gapning atigi 5‒6 tasida axborot mazmuni mujassamlashishi mum- kin. Masalan, “O„zbеk shе‟riyatining sultoni, “Xamsa”dеk yirik asar muallifi, o„zbеk adabiy tili- ning asoschisi Mir Alishеr Navoiy 1441-yil 9-fеvralda Hirot shahrida tug„ildi”. Bu jumlada ax- borot “Alishеr Navoiy 1441-yil 9-fеvralda Hirot shahrida tug„ildi” gapida mujassamlashgan. Ammo bu dеgani gapdagi qolgan so„zlar ishlatilmasligi lozim dеgan fikr emas. Ulardan ham

92 me‟yorida foydalanish lozim. Axborot mazmunini bеlgilovchi so„zlar fikr muallifining diqqat markazida turishi kеrak. Nutqning boy va rang-barangligi ham o„quvchi nutqiga qo„yiladigan yana bir muhim ta- labdir. Bu xususiyat, avvalo, fikrni bayon qilishda o„zbеk tilining lеksik imkoniyatlari: ma‟no- dosh, uyadosh va qarama-qarshi ma‟noli so„zlardan, tasviriy ifoda va iboralardan, shuningdеk, nutqning badiiy qimmatini oshiruvchi vositalar: maqol, matallardan, shoir va yozuvchilarning aytgan fikr-mulohazalaridan, adabiy qahramonlarni misol sifatida kеltirish, o„zbеk xalqining qo- chiriq so„zlari, frazеologik iboralari, o„xshatish, sifatlash, jonlantirish, istiora, mubolag„a kabi badiiy tasvir vositalaridan, ritorik so„roq gaplardan foydalanish orqali namoyon bo„ladi. Yozma nutqning imlo savodxonligi va grammatik jihatdan to„g„riligi ham unga qo„yilgan muhim talablardan bo„lib, u o„zbеk adabiy tilining imlo qoidalarini bilish, egallagan nazariy ma‟lumotlarning amalda qo„llanilishi bilan bog„liq. O„quvchi so„z, so„z birikmasi va gaplarni o„zaro to„g„ri aloqaga kiritish, lеksik va nutqiy sinonimlardan o„rinli foydalanish, gapning ega, hol va to„ldiruvchisini kеsimga moslashtirish orqali gapning grammatik jihatdan to„g„riligiga eri- shiladi. Nutqning sofligi dеganda yaratiladigan matnda har qanday noo„rin qaytariqlarning oldini olish ham tushuniladi. Shu sababli ona tili darsliklarida bеrilgan xomaki matnni tahrir qilish, matn mazmunini saqlagan holda, shaklini o„zgartirish singari o„quv topshiriqlaridan foydalani- ladi. O„quvchilarning nutqiy malakalarini takomillashtirish samaradorligi ona tili ta‟limi maz- muni va mеtodlarini to„g„ri tanlash, ana shu mazmun va pеdagogik tеxnologiya darajasidagi mе- todik tuzilishga ega bo„lgan darsliklar, o„quv-mеtodik majmualar zimmasiga tushadi. O„qituvchi o„quvchi nutqini talab darajasiga ko„tarish uchun ana shu darajadagi tayyorgarlikdan o„tgan bo„- lishi darkor. Xullas, yoshlarga nutq malakasini singdirish ishi yuksak madaniyat egasi bo„lgan o„zbek xalqi uchun bugungi kunning talabi bo„lmay, balki qadimiy odatlardan sanaladi. Bu odat barcha zamonlarda ona tili ta‟limining muhim jihatlaridan biri bo„lib qoladi. Zero, ertaga ta‟lim dargo- hini bitirib chiqadigan yoshlar uchun ona tilining qonun-qoidalaridan nutq jarayonida foydalana bilish bilan bir qatorda, o„z fikrlarini og„zaki va yozma shakllarda to„g„ri, ravon ifodalash, o„z- bekona go„zal nutq sohibi bo„lishi o„ta muhim ahamiyat kasb etadi.

Rano Khudjaeva (University of World Languages of Uzbekistan) POLYSEMY AND HOMONYMY: ETYMOLOGICAL AND SEMANTIC CRITERIA

Аннотация. Мақолада омонимлар ва полисемиянинг этимологик ҳамда семантик мезонлари аниқланган. Танлаб олинган омонимлар самарадорлиги турли параметрларда илмий жиҳатдан асосланган. Аннотация. В статье анализируются явления омонимии и полисемии, их семанти- ческие и этимологические критерии. Даѐтся научное обоснование эффективности отоб- ранных омонимов в различных параметрах. Annotation. In this article etimological and semantic criteries of homonyms and po- lysemy were analyzed. The productivity of chosen homonyms were scientifically proved in va- rious parameters. Калит сўзлар: генетик, омонимик қатор, ибора, самарадорлик, лексемалар, иди- омалар, мақоллар, фразеологизмлар, инглиз тили, мезон, даража, компонент, семантик. Ключевые слова: генетический, омонимический ряд, эффективность, лексемы, идиомы, пословицы, фразеологизмы, английский язык, критерий, степень, компонент, се- мантический. Key words: genetic, homonymic range, productivity, lexems, idioms, provebs, phrases, English language, criteries, components, semanticaly.

93

Homonymy exists in many languages, but in English it is particularly frequent, especially among monosyllabic words. In the list of 2540 homonyms given in the Oxford English Dic- tionary 89% are monosyllabic words and only 9,1% are words of two syllables. From the view- point of their morphological structure, they are mostly one-morpheme words. Many words, espe- cially those characterized by a high frequency rating, are not connected with meaning by a one- to-one relationship. On the contrary, one symbol as a rule serves to render several different mea- nings. The phenomenon may be said to be the reverse of synonymy where several symbols cor- respond to one meaning. Borrowed words from other languages may become homonymous through phonetic convergence. Old Norse has and French race are homonymous in Modern English (cf. race1 [reis] – „running‟ and race 2 [reis] „a distinct ethnical stock‟). There are four homonymic words in Modern English: sound – „healthy‟ was already in Old English homonymous with sound – „a narrow passage of water‟, though etymologically they are unrelated. Then two more homonymous words appeared in the English language, one comes from Old French son (L. sonus) and denotes 'that which is or may be heard‟ and the other from the French sunder the surgeon‟s probe. One of the most debatable problems in semasiology is the demarcation line between homonymy and polysemy, i.e. between different meanings of one word and the meanings of two homonymous words. Synchronically, the differentiation between homonymy and polysemy is wholly based on the semantic criterion. It is usually held that if a connection between the various meanings is apdivhended by the speaker, these are to be considered as making up the semantic structure of a polysemantic word, otherwise it is a case of homonymy, not polysemy. The semantic criterion implies that the difference between polysemy and homonymy is actually reduced to the differentiation between related and unrelated meanings. This traditional semantic criterion does not seem to be reliable, firstly, because various meanings of the same word and the meanings of two or more different words may be equally apdivhended by the speaker as synchronically unrelated/For instance, the meaning „a change in the form of a noun or pronoun‟ which is usually listed in dictionaries as one of the meanings of case!‒„something that has happened‟, „a question decided in a court of law‟ seems to be just as unrelated to the meanings of this word as to the meaning of case 2 – „a box, a container‟, etc.in the discussion of lexico-grammatical homonymy it was pointed out that some of the mean of homonyms arising from conversion (e.g. seal in-seal 3 v; paper n-paper v) are related, so this criterion cannot be applied to a large group of homonymous word-forms in Modern English. This criterion proves insufficient in the synchronic analysis of a number of other borderline cases, e.g. brother-bro- thers ‒ „sons of the same parent‟ and brethren ‒ ‟fellow members of a religious society‟. The meanings may be apdivhended as related and then we can speak of polysemy poin- ting out that the difference in the morphological structure of the plural form reflects the differ- rence of meaning. Otherwise we may regard this as a case of partial lexical homonymy. The same is true of such cases as hang-hung-hung ‒‟to support or be supported from above‟ and hang-hanged-hanged‒‟to put a person to death by hanging‟ all of which are traditionally regarded as different meanings of one polysemantic word. It is sometimes argued that the difference between related and unrelated meanings may be observed in the manner in which the meanings of polysemantic words are as a rule relatable. It is observed that different meanings of one word have certain stable relationships which are not to be found between the meanings of two homo-nymous words. A clearly perceptible connection, e.g., can be seen in all metaphoric or metonymic mea- nings of one word (cf., e.g., foot of the man‒ foot of the mountain, loud voice-loud colors, etc., 1 cf. also deep well and deep knowledge, etc.). Semantic relationships are commonly found in the meanings of one word and are considered to be indicative‟ of polysemy. It is also suggested that the semantic connection may be described in terms of such features as, e.g., form and function

94

(cf. horn of an animal and horn as an instrument), process and result (to run‒‟move with quick steps‟ and a run-act of running).more objective criterion of distribution suggested by some linguists is criteria: undoubtedly helpful, but mainly increase-distribution of lexico-grammatical and grammatical homonymy. In the homonymic pair paper n-(to) paper v the noun may be decided by the article and followed by a verb; (to) paper can never be found in identical dis- tribution. This formal criterion can be used to discriminate not only lexico-grammatical but also grammatical homonyms, but it often fails the linguists in cases of lexical homonymy, not differ- rentiated by means of spelling. Some linguists hold that the basic and elementary units at the semantic level of language are the lexico-semantic variants of the word, i.e. individual word- meanings. In that case, naturally, we can speak only of homonymy of individual lexico-semantic va- riants, as polysemy is by definition, at least on the synchronic plane, the co-existence of several meanings in the semantic structure of the word. The criticism of this viewpoint cannot be discussed within the framework different semantic structure. The problem of homonymy is mainly the problem of differentiation between two different semantic structures of identically sounding words. Homonymy of words and homonymy of individual word-forms may be regarded as full and partial homonymy. Cases of full homonymy are generally observed in words belonging to the same part of speech. Partial homonymy is usually to be found in word-forms of different parts of speech. Homonymous words and word-forms may be classified by the type of meaning that serves to differentiate between identical sound-forms. Lexical homonyms differ in lexical meaning, lexico-grammatical in both lexical and grammatical meaning, whereas grammatical homonyms are those that differ in grammatical meaning only. Lexico-grammatical homonyms are not homogeneous. Homonyms arising from conver- sion have some related lexical meanings in their semantic structure. Though some individual meanings may be related the whole of the semantic structure of homonyms is essentially dif- ferent. If the graphic form of homonyms is taken into account, they are classified on the basis of the three aspects ‒ sound-form, graphic form and meaning ‒ into three big groups: homographs (identical graphic form), homophones (identical sound-form) and perfect homonyms (identical sound- and graphic form). The two main sources of homonymy are: ●diverging meaning development of one polysemantic word; ●convergent sound development of two or more different words. The latter is the most potent factor in the creation of homonyms. The most debatable problem of homonymy is the demarcation line between homonymy and polysemy, i.e. between different meanings of one word and the meanings of two or more phonemically different words. The criteria used in the synchronic analysis of homonymy are: ●the semantic criterion of related or unrelated meanings; ●the criterion of spelling; ●the criterion of distribution; ●the criterion of context. Grammatical and lexico-grammatical homonymy the reliable criterion is the criterion of distribution. In lexical homonymy there are cases when none of the criteria enumerated above is of any avail. In such cases the demarcation line between polysemy and homonymy is rather fluid. The problem of discriminating between polysemy and homonymy in theoretical linguis- tics is closely connected with the problem of the basic unit at the semantic level of analysis.

95

Applied linguistics this problem is of the greatest importance in lexicography and also in ma- chine translation. Homonyms are words different in meaning but identical in sound or spelling, or both in sound and spelling. Homonyms can appear in the language not only as the result of the split of polysemy, but also as the result of leveling of grammar inflexions, when different parts of speech become identical in their outer aspect, e.g. “care” from “care” and “care” from “careen”. They can be also formed by means of conversion, e.g. “to slim” from “slim”, “to water” from “water”. They can be formed with the help of the same suffix from the same stem, e.g. “reader” ‒ a person who reads and a book for reading. Can also appear in the language acci- dentally, when two words coincide in their development, e.g. two native words can coincide in their outer aspects: “to bear” from “beran”/to carry/ and “bear” from “bera” /an animal/. A native word and a borrowing can coincide in their outer aspects, e.g. “fair” from Latin “feria” and “fair” from native “fagen”/blond/. Two borrowings can coincide e.g. “base” from the French “base” /Latin basis/and “base”/low/ from the Latin “bas” /Italian “basso”/.can develop through shortening of different words, e.g. “cab” from “cabriolet”, “cabbage”, “cabin”. A more detailed classification was given by I.V.Arnold. He classified only perfect homonyms and suggested four criteria of their classification: lexical meaning, grammatical meaning, basic forms and paradigms.to these criteria I.V.Arnold pointed out the following groups:) homonyms identical in their grammatical meanings, basic forms and paradigms and different in their lexical meanings, e.g. “board” in the meanings “a council” and “a piece of wood sawn thin”;) homo- nyms identical in their grammatical meanings and basic forms, different in their lexical meanings and paradigms, e.g. to lie - lied - lied, and to lie -lay -lain;) homonyms different in their lexical meanings, grammatical meanings, paradigms, but coinciding in their basic forms, e.g. “light”/ ”lights”/, “light”/“lighter”, “lightest”) homonyms different in their lexical meanings, gramma- tical meanings, in their basic forms and paradigms, but coinciding in one of the forms of their paradigms, e.g. “a bit” and “bit” (from “to bite”). I. V.Arnold‟s classification there are also patterned homonyms, which, differing from other homonyms, have a common component in their lexical meanings. These are homonyms formed either by means of conversion, or by leveling of grammar inflexions. These homonyms are different in their grammar meanings, in their paradigms, identical in their basic forms, e.g. “warm” ‒ “to warm”. Here we can also have unchangeable patterned homonyms which have identical basic forms, different grammatical meanings, a common component in their lexical meanings, e.g. «before» an adverb, a conjunction, a disposition. There are also homonyms among unchangeable words which are different in their lexical and grammatical meanings, identical in their basic forms, e.g. “for” ‒ “для” and “for” ‒ “ибo”. Nowadays methods of distin- ction of homonymy and polysemy were worked out. This helps us to differ the meaning of the same word and homonymy which formed in a result of the complete gap of polysemy. Below let us study the methods of studying of synonymy and homonymy. The lexical method of distinction of homonymy and polysemy. This method is concluded in revealing the synonymic connection of polysemy and homonymy. If consonant units are get in one synonymic row when different meanings of words remain still the semantic intimacy and, there fore, it is early to say that polysemy is transferred in to homonymy. If the consonant words are not get in one synonymic row that words are homonymy and polysemy are different categories in polysemy we deal with the different meanings of the same word. In homonymy we have different words which have their own meanings. For example, the word "man" has ten meanings in Modern English: 1 ‒ человек; 2 ‒ мужчина; 3 ‒ адвокат; 4 ‒ мужественный че- ловек; 5 ‒ человечество; 6 ‒ слуга; 7 ‒ рабочий; 8 ‒ муж; 9 ‒ вассал; 10 ‒ пешка. As the all meanings are connected with the major meaning “чeлoвeк”. But homonyms are different words which have nothing in common between themselves. For example “bark1” – ”лай собаки” and “bark2” – “плывущий корабль”. In this example we can see that homonymy words coincide only in pronunciation and writing.

96

Some scientists say that the substitution of different meanings of words by the synonyms may help to differ the homonyms from polysemantic words. This way of distinction of polysemy and homonymy gets its name in literature as “etiological criterion”. For example “voice 1 – “sounds uttered in speaking” (sound); “voice 2” –“mode of uttering sounds in speaking” (sound); “voice 3” – “the vibration of the vocal cords in sounds uttered” (sound); “voice 4” – “the form of the verb that excises the relation of the subject to the action”. “Voice 1” – “voice 2” – “voice 3” are not homonymic in their character although they have different meanings because of the rea- son that they can be substituted by the synonymic word “sound”. As far as “voice4” is concerned as homonymic to the devious three meanings because the fourth meaning of the word “sound” can not be substituted by the word common to the devious three meanings of the word “voice” (i.e. the analyzed meaning of the word “sound”). We also use the semantic method of distinction of these occurrences. The meaning of homonyms always mutually excepts each other and the meaning of polysemantic words airs formed by one sensible structure keeping the semantic intimacy: one of the meanings assumes, while the other is non-irresistible limit. Semantic criterion implies that the difference between polysemy and homonymy is actually reduced to the differentiation between related and unrelated meanings. This semantic criterion does not seen to be reliable, firstly, because various meanings of same word and the meanings of two or more different words may be equally apdivhended by speaker. There is a fourth method of distinction of polysemy and homonymy. It is morphological method. It means that polysemy and homonymy are characterized by the various word ‒building. So some words which have a few meanings the new word is formed with the same suffix, the following conclusion can also be drawn: the problem of distinction of homonymy and polysemy in all the languages compared has not been investigated thoroughly yet and there is still much opportunities to discover new fields of approaches and this problem is still waiting its salvation.

Bibliography: 1. Ginzburg R.S. et al. A Course in Modern English Lexicology. M., 1979, pp. 72‒82. 2. O.Jespersen. Linguistics. London, 1983, pp. 395‒412. 3. Smirnitsky A.I. Homonyms in English. M., 1977, pp. 57‒59; 89‒90. 4. Dubenets E.M. Modern English Lexicology (Course of Lectures). M., Moscow State Teacher Training University Publishers. 2004, pp. 17‒31. 5. Canon G. Historical Changes and English Wordformation: New Vocabulary items. N.Y., 1986, p. 284. 6. Howard Ph. New words for Old. Lnd., 1980, p. 311. 7. Halliday M.A.K. Language as Social Semiotics. Social Interdivtation of Language and Meaning. Lnd., 1979, p. 53; 112. 8. Maurer D.W., High F.C. New Words - Where do they come from and where do they go. American Speech, 1982, p. 171. 9. Canon G. Historical Changes and English Word formation: New Vocabulary items. N.Y., 1986, p. 284. 10. Longman Lexicon of Contemporary English. Longman. 1981, pp. 23.

97

ILMIY HAYOT

Сапарбой Наврузов (УрДУ) ТАРИХЧИ ОЛИМЛАР САБОҒИ

Ўзбекистон Президенти Ш.М.Мирзиѐевнинг Хоразм вилоятига сафари ва унинг вилоят аҳолиси билан ўтказган мулоқотлари давомида учрашувларда берилган саволлар ва истакларнинг ўрганилиши ҳамда мавжуд муаммоларнинг ўз жойида ҳал қилиниши хоразмликларда қувонч ва ғурур ҳиссини уйғотди. Бу эса эртанги куннинг яна-да осойишта, фаровон бўлишига ѐрқин ишонч туғдирмоқда. Айни пайтда, Республикамиз марказидан ташриф буюрган илм-фан намояндаларининг бир гуруҳи вилоятимизга келиб, олий ўқув юртлари, академик лицей ва коллежларда ҳамда Хива шаҳ- ридаги Маъмун академиясида бўлиб, бу масканлардаги ўқув-тарбия, илм-фанга бўлган эътибор билан танишишлари туфайли жойларда йўл қўйилган камчиликлар ва муаммоларни ҳал қилишда тегишли ѐрдам кўрсатилмоқда. Айнан ана шундай мақсад ва истаклар билан Урганч Давлат университетига ташриф буюр- ган “Ўзбекистон тарихи” журналининг муҳаррири, тарих фанлари доктори, профессор Д.А.Алимо- ва, “Ўзбекистон халқлари тарихи” музейининг директори, тарих фанлари доктори, профессор Ж.Ҳ.Исмоилова, профессорлар А.С.Сагдуллаев ва Р.Х.Сулаймоновлар тарих факультети профес- сор-ўқитувчилари, кафедра магистрантлари билан учрашиб, давра суҳбати ўтказдилар. Учрашувни университет проректори, т.ф.н., доц. С.Давлетов очиб, йиғилганларни меҳмон- лар билан таништирди. Нафақат Ўзбекистонда, балки Марказий Осиѐ тарихчилари орасида йирик олим сифатида танилган “Ўзбекистон тарихи“ журнали бош муҳаррири, ўзининг кўп йиллик илмий-ижодий фао- лияти давомида Республикада тарих фанининг йирик ташкилотчиси сифатида маълум бўлган, бир неча йил давомида Ўзбекистон Республикаси Фанлар академиясининг Тарих институтига бошчи- лик қилган профессор Д.А.Алимова сўз олиб, Ўзбекистон мустақиллигининг дастлабки йилларида давлатимиз раҳбарияти томонидан мустақил Ватан тарихини яратиш вазифаси Тарих институти зиммасига юклатилганлиги, бундай давлат аҳамиятига молик ишни ҳал қилиш ташкилотчилик ҳамда илмий-назарий етукликни талаб қилиши баробарида, институтни ѐш истеъдодли кадрлар билан таъминлаш ҳам ниҳоятда зарурлигини таъкидлади. Айнан шундай вазифаларни амалга оширишда профессор Д.Алимова фаоллик кўрсатди. Ўзбекистоннинг давлатчилик тарихи ҳамда ўзбек халқининг келиб чиқиш тарихини яратиш вазифаларини амалга ошириш институт олимлари томонидан муваффақиятли бажарилди. Ушбу муаммога бағишланган қатор монография ва қўллан- малар нашр қилинди. Бугунги кунда тарих фанидаги илмий янгиликлар ва кашфиѐтлар профессор Д.Алимова муҳаррирлик қилаѐтган “Ўзбекистон тарихи“ журнали саҳифаларида муваффақият би- лан ѐритилмоқда. Республикамиздаги тарихчи олимларнинг факультет профессор-ўқитувчилари билан учра- шуви тарих кафедрасининг навбатдаги назарий семинар машғулотида профессор Д.А.Алимова Ўзбекистон Президенти Ш.М.Мирзиѐевнинг илм-фан аҳлига муносабати, хусусан, Республика Фанлар академияси аъзолари билан бўлган учрашуви тафсилотлари ҳақида қисқача ахборот берди. Айниқса, семинар иштирокчилари томонидан ҳозирги кунда Республика илм-фани ҳамда олий таълимга оид бугунги муаммолар, уларнинг ечимига боғлиқ энг муҳим ва долзарб вазифалар кун тартибига қўйилди. Шу боисдан ҳам юртимизнинг барча зиѐлилари, хусусан, илм-фан аҳли ана шу муаммоларни ҳал қилишда тарихчилар, олий таълим тизими ходимларининг фаолиятидан фойдаланишга, бунда масъулиятни англашга, барча диққат-эътибор шуларга қаратилмоғи зарурли- ги таъкидланди. Семинар йиғилишида профессор-ўқитувчиларнинг диққати республика миқѐсида ўтказиладиган академик Яҳѐ Ғуломов семинарининг илмий-назарий ва методологик жиҳатларига қаратилди. Назарий семинарда “Ўзбекистон халқлари тарихи” музейи директори, тарих фанлари док- тори, профессор Ж.Х.Исмоилова ҳам сўзга чиқиб, ўзи раҳбарлик қилаѐтган музей фаолияти ҳақида тўхталди. Семинар мажлисида тарих фанлари номзоди С.Наврузов, кафедра доцентлари Қ. Собиров, Қ.Машарипов ҳамда магистрант Бунѐд Сапарбоевлар ўз фикр-мулоҳазаларини билдир- дилар. Айниқса, “Ўзбекистон тарихи” бўйича нашр қилинган дарсликлар ва қўлланмалар юзаси- дан ўринли ва асосли таклифлар, тавсиялар берилди.

98

MUNDARIJA

ОЛИЙ ТАЪЛИМНИ КОМПЛЕКС РИВОЖЛАНТИРИШ ‒ ДАВР ТАЛАБИ С.Ходжаниязов. Новый импульс реформам в системе высшего образования...... 3 С.Давлетов. Замонавий глобал тенденциялар: таълим сифати менежментининг хорижий тажрибалари...... 5

MATEMATIKA M.Vaisovа, S.Xaytbayev. Polidoirada plurisubgarmonik funksiyalar sinfi uchun dirixle masalasining bitta yechimi haqida...... 9 R.Sharipov, M.Vaisovа. Maple dasturidan foydalanib, kompleks sonlar ustida amallarni bajarish...... 12

BIOMEXANIKA K.Наврузов, C.Ражабов, З.Шукуров. Импендансный метод определения гидравлического сопротивления в крупных артериальных сосудах с проницаемыми стенками...... 19

BIOLOGIYA X.Bekchanov, M.Bekchanova, A.Qoʻchqarova. Xorazm vohasi makkajoʻxori agrotsenozlari hasharotlar faunasi...... 25 Ю.Матякубова, Ф.Ўразова, Ф.Сатторова. Энтомопатоген бактериялар ва уларнинг зараркунанда чигирткалар ва бошқа ҳашаротларга таъсири...... 27

TIBBIYOT Қ.Жуманиѐзов, Г.Жуманиѐзова. Таҳлил учун қон ва пешоб топширган беморларнинг ѐш жиҳатдан статистик таҳлили...... 31 И.Мадиримов, М.Авезов, Ф.Султонова, А.Рахимов. Оролбўйи жанубий ҳудудида глаукома касаллигининг тарқалишини ўрганган ҳолда даволашни такомиллаштириш...... 34

IQTISODIYOT F.Kalandarova. O„zbekistonda ayollar nostandart bandligining tarkibiy tuzilishi...... 37

ADABIYOTSHUNOSLIK А.Холмуродов. Адабий жараѐн ва талқин...... 40 З.Носирова. Руҳият тасвирида бадиий психологизмнинг аналитик принципи...... 44 Sh.Matjanov. Mustaqillik davri she‟riyatida poetik obraz yaratish tajribasidan...... 48

TILSHUNOSLIK Қ.Собиров. М.Шайхзоданинг “Мирзо Улуғбек” фожиасида архаик сўзларнинг услубий маъно хусусиятлари...... 51 Г.Раҳмонова. Тил ва тафаккур: синтактик бутунликларнинг мавқеи масаласи...... 55 Ю.Мирзаахмедова. Тилнинг гендер талқинига доир мулоҳазалар...... 58

PEDAGOGIKA A.Turobov. Yosh avlodni barkamol etib tarbiyalashda uch bosqichli sport musobaqalarining o„rni...... 62 M.Sanoyeva. Filologik yo„nalishdagi sinflarda “olinma so„zlar” mavzusini o„rganish tajribasidan...... 64 О.Пирматова, Ж.Сапарбоев. Бошланғич синфларда топишмоқларни ўргатиш усуллари...... 67 U.Qalandarova, B.Raxmanov. Yoshlar tarbiyasining ilmiy-psixologik asoslari...... 71 М.Юлдашева, Г.Шарипова. Академик лицейларда драматик асарларни ўргатишнинг замонавий усуллари...... 74 U.Qalandarova, G„.Axmedov. Yoshlarning bo„sh vaqtini mazmunli tashkil etish masalalari...... 78 M.Pirnazarova. Ertaklarni tahlil qilish jarayonida oʻquvchilarni obrazli fikrlashga oʻrgatish usullari.....81

ILMIY AXBOROT О.Рисаева. Аспектуальные ситуации с сочетаниями с непредельным функциональным глаголом sein в современном немецком языке...... 86 Y.Qurbonova. Ona tili ta‟limi va nutq odobi...... 90 R.Khudjaeva. Polysemy and Homonymy: Etymological and Semantic Criteria...... 93

ILMIY HAYOT С.Наврузов. Тарихчи олимлар сабоғи...... 98

99

“ILM SARCHASHMALARI” Urganch davlat universitetining ilmiy-metodik jurnali

Muharrir Ro„zimboy Yo„ldoshev Texnik muharrir Sherali Yo„ldoshev Musahhihlar: Tamara Turumova, Qalandarov Ushbu songa mas‟ul Dilshod G„ayipov

Terishga berildi: 20.04.2017 Bosishga ruxsat etildi: 29.04.2017. Ofset qog„ozi. Qog„oz bichimi 60х84 1/8. Rizograf bosma usuli. Tayms garniturasi. Adadi 150. Buyurtma №. 10 Hisob-nashriyot tabag„i 7,7. Shartli bosma tabag„i 7,2. UrDU bosmaxonasida chop etildi.

Manzil: 220110. Urganch shahri, H.Olimjon ko„chasi, 14-uy. Telefon/faks: (0362)-224-66-01; e-mail: [email protected]

100