DOKUMENTARNO NASLIJEĐE DOI 10.37083/bosn.2020.25.172 DOCUMENTARY HERITAGE Pregledni rad BOSNIACA 2020; 25: 172-182 Review paper UDK/UDC 061.22:027](497.11)

Културне лиге – претече јавних библиотека у Србији Cultural Leagues – Forerunners of Public Libraries in Тамара Малешев / Tamara Malešev1, Ирена Зечевић / Irena Zečević2, Оливера Топалoв / Olivеra Topalov3 1 Библиотека Матице српске, Нови Сад, Србиjа / Matica Srpska Library, Novi Sad, Serbia [email protected] 2 Библиотека Матице српске, Нови Сад, Србиjа / Matica Srpska Library, Novi Sad, Serbia [email protected] 3 Градска библиотека, Нови Сад, Србиjа / Public Library, Novi Sad, Serbia [email protected]

Informacije o članku / Article Info Сажетак / Abstract

Primljen / Received 17. 9. 2020. Оснивање културних друштава и институција широм Србије након Балканских Prihvaćen / Accepted 20. 10. 2020. ратова, било је један од приоритета Краљевине Србије. Осим Културне лиге, Dostupan online / Available online: 15. 12. 2020. деловале су и српске земљорадничке задруге, радничка и партијска удружења, обједињени у важној мисији – образовању, просвећивању и културном уздизању свог народа. Ауторке рада настоје да прате историјски развој Културне лиге, чијим Кључне речи / Keywords: развојем и деловањем су се створили услови за настанак јавних библиотека у Културне лиге, просвећивање, Србија, јавне Србији. библиотеке, читалишта Cultural leagues, education, Serbia, public The establishment of cultural societies and institutions throughout Serbia after the libraries, reading rooms Balkan wars were one of the priorities of the Kingdom of Serbia. In addition to the Cultural League, there were also Serbian agricultural cooperatives, workers’ and party associations, united in an important mission – education, enlightenment and cultural uplifting of their people. The authors of the paper try to follow the historical devel- opment of the Cultural League, whose development and activities have created the conditions for the emergence of public libraries in Serbia.

Увод Introduction Од настанка света није било значајнијег изума Since the creation of the world, there has been no од хартије и пера. Када је човек нашао начин more significant invention than paper and quill. да записује и преноси сазнања и знања, даље When man found a way to write down and transmit је све било неминовно надограђивање, раз- discoveries and knowledge, then everything was, вијање и усавршавање ка данашњем времену. inevitably, upgrading, developing and improving Описмењавање и образовање су, од најранијих to to the present time. Literacy and education have, времена, постали један од најважнијих задатака since the earliest times, become one of the most и развијених и оних мање развијених друшта- important tasks of both developed and less devel- ва, а све у тежњи за бољим условима свеопштег oped societies, all in the pursuit of better conditions живљења. Ако се сложимо да је појединац, лич- for universal living. If we agree that the someone, ност, индивидуа, као нуклеус друштва, синоним person, individual, as the nucleus of society, is a за почетни импулс и снагу на путу развоја, онда synonym for the initial impulse and strength on the она, у спрези са институцијама друштва и систе- path of development, then, in conjunction with the мом, мора дати пожељне резултате. institutions of society and the system, it must give Говорећи о српском друштву, где је потлачени the desired results. положај народа кроз историју био чест, улога Speaking of Serbian society, where the oppressed појединца била је посебно наглашена. Имућни position of the people has been common through- појединци који су били у прилици да се шко- out history, the role of the individual was especially лују у иностранству, свештена лица, студенти, emphasized. Wealthy individuals who had the op- надарени млади људи, интелектуалци визиона- portunity to study abroad, clergy, students, talent- ри и патриоте, међу првима су увидели значај ed young people, visionary intellectuals and patri-

172 Malešev, Zečević, Topalov

писане речи и ширења знања за даљи напредак ots, were among the first to see the importance of Србије. Од стицања самосталности Кнежеви- the written word and the spread of knowledge for не и Краљевине Србије (1830–1878) до краја the further progress of Serbia. From the independ- Првог светског рата услови за оснивање шко- ence of the Principality and the Kingdom of Serbia ла и образовање наставног кадра били су више (1830–1878) until the end of the First World War, него скромни, али временом опште друштвене the conditions for the establishment of schools and прилике су омогућавале улагање у образовање. the education of teachers were more than modest, Скупљајући књиге, часописе, приручнике и уџ- but over time the general social circumstances ena- бенике које су сами користили, полако су фор- bled investment in education. By collecting books, мирали своје кућне библиотеке. journals, manuals, and textbooks that they used themselves, they have slowly formed their home Осврт на културно-историјска дешавања libraries. Историјске прилике на Балкану и у Србији су биле сложене, а у временима да ли под турском, A review of cultural and historical events хабзбуршком и аустроугарском влашћу, култу- The historical situation in the Balkans and in Ser- ра и образовање су били међу првима на удару, bia was complex, and in the times under Turkish, у културу и образовање није довољно улагано. Habsburg or Austro-Hungarian rule, culture and ed- Знало се да, ако се буде гушио образовни на- ucation were among the first on the line, not enough предак и развој просвете, ако се буде урушавао was invested in culture and education. It was known школски систем, доћи ће у питање очување на- that if educational progress and the development of ционалног идентитета и материјалне и духовне education is stifling, if the school system collaps- баштине. Већи део становништва (90%) у Ср- es, the preservation of national identity and mate- бији у 19. веку бавио се земљорадњом и сточар- rial and spiritual heritage would come in question. ством, удео градског становништва је варирао Most of the population (90%) in Serbia in the 19th од 11 до 14%, што јасно указује и на проценат century was working in agriculture and animal hus- неписмених, али и на недовољан број писме- bandry, the share of urban population varied from них, тј. кадра који би могао да описмењава и об- 11 to 14%, which clearly indicate the percentage of разује. Најзначајнији догађај у таквим околно- illiterate, but also the insufficient number of literate, стима за српски народ била су три највиша цар- i.e. staff that could literate and educate. The most ска акта, хатишерифи, (1829, 1830, 1833) којима significant event, in such circumstances, for the је Кнежевини Србији била гарантована: слобо- Serbian people were the three highest imperial acts, да вероисповести, оснивања школа, болница, hatt-i sharifs (1829, 1830, 1833) which guaranteed штампарија, самостални судски органи, право the Principality of Serbia: freedom of religion, es- на слободу кретања и бављење трговином. Од tablishment of schools, hospitals, printing houses, велике важности за државно уређење било је и independent judicial authorities, the right to free- доношење Сретењског устава (1835), којим је dom of movement and trading. Of great importance забрањен кулук, прокламована једнакости свих for the state system was the adoption of the Sretenje грађана пред судом и загарантована слобода Constitution (1835), which banned corvée (statute вероисповести, чиме су се стекли повољни ус- labour), proclaimed the equality of all citizens be- лови за даљи напредак и у области школства fore the court and guaranteed freedom of religion, и просвете. Јован Стерија Поповић је сачинио which provided favorable conditions for further “Устројеније јавног училиштног наставленија” progress in the field of education. Jovan Sterija Pop- (1844) које предвиђа оснивање основних, трго- ović composed “Ustrojenije javnog učilištnog nas- вачких школа, гимназија и лицеја. Следећи зна- tavlenija” (Organization of public school education) чајан документ је “Закон о обавезном основном (1844) which foresees the establishment of primary школовању” (1882) који предвиђа да држава фи- and trade schools, gymnasiums and lyceums. The нансира, организује и врши надзор над просвет- next important document is “Zakon o obaveznom ним системом у Србији. osnovnom školovanju” (the Law on Compulsory Primary Education) (1882), which provides that the Културне лиге state finances, organizes and supervises the educa- Иницијативом групе интелектуалаца, чланова tion system in Serbia. српске културне елите, а по угледу на неке ев- ропске градове у којима су већ заживела таква

173 BOSNIACA 2020; 25: 172-182

или слична удружења и покрети, историјски из- Cultural Leagues вори бележе настанак Културне лиге у Србији At the initiative of a group of intellectuals, mem- током 1908. године. У најширем смислу речи, bers of the Serbian cultural elite, by following the то је био покрет за културни препород земље. example of some European cities in which such or Носиоци “културног кода” у то време били су similar associations and movements have already универзитетски професори, првенствено са Бе- taken root, historical sources record the creation of оградског универзитета, који су, као умни људи the Cultural League in Serbia during 1908. In the оног времена, осим свог основног позива на broadest sense of the word, it was a movement for факултетима, сагледали неопходност ширења the cultural revival of the country. The bearers of знања и образовања међу широким народним the “cultural code” at that time were university pro- масама. Своју замисао прокламовали су низом fessors, primarily from the University of , културно-просветних активности. Један од чел- who, as intellectual people of that time, in addition них људи овог покрета био је тадашњи ректор to their basic vocation at faculties, saw the need to 1 београдског универзитета Сава Урошевић који spread knowledge and education among the mass- је, говорећи о значају просвећивања народа, ис- es. They proclaimed their idea through a series of такао да су темељи једне напредне и устројене cultural and educational activities. One of the lead- државе “висока просвећеност, висока култура, ing people of this movement was the then – rector јака морална снага и опште благостање једног of the University of Belgrade Sava Urošević,1 who 2 народа”. Руководећи се овим начелима, покрет has, by speaking about the importance of educa- Културна лига имао је вишеструку улогу. Једна tion of people, pointed out that the foundations of од важних активности била је обезбеђивање и an advanced and organized state are “high educa- пружање материјалне помоћи сиромашним ђа- tion, high culture, strong moral strength and general цима и студентима, који су, потпомогнути фи- well-being of one nation”.2 Guided by these princi- нансијски, били у могућности да наставе своје ples, the Cultural League movement had a multiple школовање. У ту сврху је Културна лига форми- role. One of the important activities was to ensure рала и свој фонд (1910. године), а први прилог је and provide material assistance to poor pupils and дао краљ Петар I Карађорђевић. Новац из фон- students, who were supported financially and were да служио је за помоћ у раду локалних одбора able to continue their education. For this purpose, Лиге, а подразумевао је, осим финансијске по- the Cultural League formed its own fund (1910), моћи приликом школовања и набавке књига, и and the first contribution was made by King Petar I обезбеђивање одеће и обуће за угрожено станов- Karađorđević. The money from the fund was used ништво. Од велике важности је и податак да се to help the work of the local boards of the League, покрет Културна лига залагао за школовање тзв. and it included, in addition to financial assistance “женске омладине”, што је представљало прави during schooling and the purchase of books, also изазов традиционалној друштвеној улози женâ provision of clothes and shoes for the endangered и свести за потребом школовања женске деце population. Of great importance is the fact that the у патријархалном окружењу. Важно је истаћи Cultural League movement advocated for the ed- да су, поред покрета Културне лиге, значајну ucation of the so-called “Female youth”, which улогу у подизању просвете и културе међу на- posed a real challenge to the traditional social role родом имали и Друштво за народно просвећи- of women and awareness of the need to educate fe- вање и школску хигијену, Коло српских сестара, male children in a patriarchal environment. It is im- Друштво студената природњака, Друштво за чу- portant to point out that, in addition to the Cultural вање народног здравља и др. League movement, significant role in raising educa- Културно напредовање кроз описмењавање на- tion and culture among the people also had Društvo рода, стварање интелектуалног подмлатка, ши- za narodno prosvećivanje i školsku higijenu (Socie- рење писане речи и у градским и сеоским среди- ty for Public Education and School Hygiene), Kolo нама, оснивање библиотека и земљорадничких srpskih sestara (Circle of Serbian Sisters), Društvo

1 Сава Урошевић (Врмџа, Сокобања, 13. јануар 1863. – Београд, 14. 1 Sava Urošević (Vrmdža, Sokobanja, 13 January 1863 – Belgrade, 14 септембар 1930) српски минеролог, ректор Универзитета у September 1930) Serbian mineralogist, rector of the University of Београду, члан Српске академије наука Belgrade, member of the Serbian Academy of Sciences 2 Културна лига: говор Саве Урошевића, ректора универзитета, 2 Cultural League: speech by Sava Urošević, Rector of the University на Конференцијама за организовање Културне лиге у моравском at the Conferences for Organizing the Cultural League in the Mora- округу, 3–17. vian District. 3–17.

174 Malešev, Zečević, Topalov

задруга, били су такође важни задаци челника studenata prirodnjaka (Society of Natural Science Културне лиге. Замисао “лигаша” је била и орга- Students), Društvo za čuvanje narodnog zdravlja низовање тзв. “вечерњих састанака” у школама (Society for the Preservation of Public Health), etc. или библиотекама, у којима би се кроз дружење, Cultural progress through the literacy of the people, седељке, уз пригодне разговоре организовало the creation of intellectual youth, the spread of the читање књига. Чланови Културних лига, профе- written word in urban and rural areas, the establish- сори, наставници, културни радници, позивани ment of libraries and agricultural cooperatives were су да држе предавања и у другим друштвима на also important tasks of the leaders of the Cultural разне теме. Садржаји састанака били су разно- League. The idea of the “league people” was to or- врсни, од читања лепе књижевности, преко дис- ganize the so-called “evening meetings” in schools кусија о актуелним проблемима становништва, or libraries, in which through get-togethers, sittings, еманципацији жена, здравственим темама, до with appropriate conversations, book readings певања и свирања недељом. Значи, обухватали would be organized. Members of Cultural Leagues, су све области друштвеног живота осим поли- professors, teachers, cultural workers, were invited тичких дебата. to give lectures in other societies on various topics. Надлежности Одбора и пододбора Културних The contents of the meetings were various, from лига, као и обавеза подношења извештаја о reading fiction, discussing current problems of the раду, биле су дефинисане Статутом Културне population, emancipation of women, health topics, лиге, који је настао 1909. године, годину дана to singing and music playing on Sundays. Meaning, по њиховом оснивању. Радом Културних лига they covered all areas of social life except political руководила је Управа централног одбора пре- debates. ко одбора у срезовима и окрузима са којима је The competencies of the Boards and subcommittees одржавала везе, шаљући упутства и програме за of the Cultural Leagues, as well as the obligation почетни рад, и помагала сваку новоотворену би- to submit work reports, were defined by the Statute блиотеку између осталог тако што се обраћала of the Cultural League, which was created in 1909, разним установама и појединцима за бесплатно one year after their establishment. The work of the уступање књига. Извештаји о раду бележе да- Cultural Leagues was managed by the Manage- родавце, државне установе: Српска краљевска ment of the Central Board through the boards in the академија наука, Управа друштва Светог Саве, counties and districts with which they maintained Матица српска, Професорски савет Богословије contacts by sending instructions and programs for из Београда, Српски књижевни гласник, Мини- initial work, and assisting each newly opened li- старство просвете, које су помажући Лигу утка- brary, among other things, by contacting various ли себе у културно-историјски препород нације. institutions and individuals for granting the books Срески и окружни одбори били су у обавези да free of charge. Reports on the work record donors, Централном одбору достављају програм рада state institutions: Srpska kraljevska akademija nau- за следећу годину. Према извештајима које су ka (Serbian Royal Academy of Sciences), Uprava подносили председници сеоских одбора, а под- društva Svetog Save (Administration of the Soci- разумевали су исцрпне и прецизне податке о ety of St. Sava), Matica srpska, Profesorski savet свим активностима, покрет Културна лига свој Bogoslovije iz Beograda (Professorial Council of највећи успех је постигао у прве три године по- the Theological Seminary from Belgrade), Srpski стојања (1908–1911) када је имао снажан замајац književni glasnik (Serbian Literary Herald), Mini- у оснивању књижница, читаоница за народ, се- starstvo prosvete (Ministry of Education), which оских библиотека, разних друштава. Председ- have by helping the League weaved themselves ници су, свако из свог окружења, извештај слали into the cultural-historical rebirth of the nation. Главном одбору Лиге, статистичке податке коли- The district boards were obliged to submit the work ко има корисника у библиотеци, бројчано стање program for the next year to the Central Board. Ac- књига и часописа, водила се евиденција о по- cording to the reports submitted by the presidents клонима за библиотеку и њеним дародавцима, of the village committees, which included exhaus- о интересовањима и укусима читалачке публике tive and precise data on all activities, the Cultural и др. Заједнички “именитељ” у свим извештаји- League movement achieved its greatest success in ма је био: почетак рада читаоница, формирање the first three years of its existence (1908–1911) библиотека, од којих је део библиотека у град- when it had a strong impetus for establishing librar- ским срединама био смештен у гимназијским ies, reading rooms for the people, village libraries,

175 BOSNIACA 2020; 25: 172-182

зградама, затим попуњавање њихових фондова various societies. The presidents, each from their чију основу су чиниле књиге добијене покло- environment, sent a report to the Main Board of the ном Управе Културне лиге из Београда, поклони League, statistical data on the number of users in институција или појединаца. Под њеним покро- the library, the number of books and journals, re- витељством биле су и трговачке школе, месна cords on gifts for the library and its donors, interests позоришта, певачка друштва, амбуланте и др. and tastes of readers, etc. The common “denomina- Такође су документовали велику заинтересова- tor” in all reports was: the beginning of the work of ност становништва за читање, што је био важан reading rooms, the establishment of libraries, some моменат за подизање националне свести. Из- of which were located in gymnasium buildings in вештаји послати Министарству просвете и црк- urban areas, then the collection building based on вених послова бележе информацију да је током books obtained as a gift from the Belgrade Cultural првих неколико година од почетка формирања League, gifts of institutions or individuals. Under и деловања Културних лига било основано 200 its patronage were also trade schools, local theat- библиотека у Србији, од којих је 150 било у се- ers, singing societies, dispensaries, etc. They also оским срединама. documented the great interest of the population in По историјским подацима, почетак рада и дело- reading, which was an important moment for rais- вања Културне лиге на овим просторима најпре ing national awareness. Reports sent to the Ministry је започео у Моравском округу, организовањем of Education and Church Affairs record informa- образовних одбора, па је тако крајем јула 1909. tion that during the first few years since the creation године најпре настао у Свилајнцу. За председ- and operation of the Cultural Leagues, 200 libraries ника Одбора је био изабран образован и угледан were established in Serbia, of which 150 were in човек заједнице, писац, политичар и министар rural areas. просвете у Краљевини Србији, Лука Лазаревић,3 According to historical data, the beginning of the који је у то време обављао функцију директора work and activities of the Cultural League in this ондашње приватне гимназије. Чињеница да је area first began in the Moravian district, by organ- Свилајнац имао Читаоницу омладине ресавске,4 izing educational boards, and so, at the end of July која је касније прерасла у Библиотеку, била је за 1909, first was established in Svilajnac. An educated “лигаше” олакшавајућа околност, јер су учени and respectable man of the community, writer, pol- људи тог краја “имали слуха” за сарадњу, а то је itician and Minister of Education in the Kingdom био важан почетни импулс, помоћ и подстрек за of Serbia, Luka Lazarević, was elected chairman даљи развој. of the board,3 who at that time was the director of Лига за кратко време бележи велики замах the then private high gymnasium. The fact that Svi- 4 и омасовљавање, по устаљеном протоколу, lajnac had Čitaonica omladine resavske (Reading формирањем месних и среских одбора, room of the Youth of Resava), which later evolved настављајући свој просветитељски пут и into the Library, was a mitigating circumstance for у осталим срезовима у земљи реализујући the “league people”, because the educated people of значајан број васпитно-образовних активности. that area “had an understanding” for cooperation, Образовни одбори су, свако у свом месту, уз and that was an important initial impulse, help and првобитну идеју, описмењавање становништва, encouragement for further development. поспешили рад постојећих и оснивање нових In a short time, the League recorded a great momen- друштава и удружења. Добар одзив у народу tum and popularization, according to the established су имале новоформиране певачке, стрељачке, protocol, with the establishing of local and district као и позоришне дружине, гимнастичка boards, continuing its educational path in other dis- друштва, затим разни курсеви за домаћице, tricts in the country, realizing a significant number of отварање школа за неписмене девојке и др. У educational activities. The education boards, each in његовој надлежности су такође били: хигијена, its own place, with the original idea, literacy of the сузбијање пијанства и неморала, оснивање 3 Luka Lazarević (1857–1936) Minister of Education and Church Affairs in the First and Second Government of Dimitrij Cincar-Mar- 3 Лука Лазаревић (1857–1936) министар просвете и црквених ković дела у првој и другој влади Димитрија Цинцар-Марковића 4 Resavska biblioteka (Resava Library) was founded on August 23 in 4 Ресавска библиотека је основана 23. августа у Свилајнцу, као Svilajnac, as Čitaonica omladine resavske (Reading Room of the Читаоница омладине ресавске. Променила је име 1905. године Resava Youth). In 1905, it changed its name to Biblioteka omladine у Библиотека омладине ресавске, а 1931. године добила свој resavske (Youth Library of Resava), and in 1931 it got its current данашњи назив – Ресавска библиотека. name – Resavska biblioteka (Resava Library).

176 Malešev, Zečević, Topalov

фондова за потребе финансијске помоћи, као и population, encouraged the work of existing and the остала друштвена питања корисна за заједницу. establishment of new societies and associations. A У ширењу покрета Културне лиге по окрузима good response among the people had newly formed и срезовима у земљи велику улогу је одиграла singing, firing, as well as theater companies, gym- Главна управа Београдске лиге, која је изузетним nastics societies, then various courses for house- напорима и ангажовањем, препознајући кључни wives, opening of schools for illiterate girls, etc. In моменат културно-образовног процеса нације, its responsibilities were also included: hygiene, inhi- настојала да новоформираним библиотекама као bition of drunkenness and immorality, establishing почетни фонд пошаље известан број књига. У funds for financial assistance, as well as other social селима се, иницијативом Лига, формирају школе issues useful to the community. у које се допремају књиге послате из Управе In the expansion of the Cultural League movement Културне лиге. Одабрани образовани чланови in the districts and counties in the country, a great Лиге су, свако у свом срезу, просветитељску role was played by the General administration of мисију обављали подучавајући неписмено сеоско the Belgrade League, which, with exceptional ef- становништво. Бележе се и бројне активности, forts and engagement, recognizing the key moment које су се у виду предавања, отварања школа, of the cultural and educational process of the na- вечерњих школа за неписмене младиће такође tion, tried to send a number of books to the newly одвијале у сеоским срединама, те се талас formed libraries as a starting fund. In the villag- покрета Културна лига ширио великом брзином, es, at the initiative of the League, schools are be- срез по срез (белићки, ресавски, деспотовачки...), ing formed to which books sent from the Cultural место по место (Свилајнац, Јагодина, Ћуприја, League Administration are delivered. Selected ed- Крушевац, Врање...), као и у мањим местима и ucated members of the League, each in their own селима, захватајући све крајеве земље. district, performed an educational mission by teach- Развојни пут био је веома тежак. Уз скромна фи- ing the illiterate rural population. Numerous activi- нансијска средства, локали књижница добијали ties are also recorded, which in the form of lectures, су се бесплатно, у неким већ постојећим држав- opening of schools, evening schools for illiterate ним зградама. Чест пример је био да су књиж- young men also took place in rural areas, and the ничари радили без икакве надокнаде. Учени wave of the Cultural League movement spreaded и виђенији људи, универзитетски професори, with great speed, district by district (Belički, Re- судије, лекари, учитељи, адвокати, директори savski, Despotovački...), place by place (Svilajnac, школа и гимназија постали су челни људи лига Jagodina, Ćuprija, Kruševac, Vranje...) as well as свако у свом крају и својим ауторитетом и анга- smaller places and villages, covering all parts of the жованошћу знатно допринели њиховом развоју. country. Међу бројним интелектуалцима, запажену уло- The development path was very difficult. With гу на тадашњој културној сцени Србије у вре- modest financial resources, library premises were ме настанка и развоја лига имао је и Јован Н. provided free of charge, in some already existing 5 Томић, који је обављао улогу библиотекара у state buildings. A common example was that li- Крушевачкој библиотеци. Током свог стручног brarians worked without any compensation. Schol- усавршавања једно време је живео у Француској ars and prominent people, university professors, и Италији од 1894. до 1896. године, студирајући judges, doctors, teachers, lawyers, school and gim- библиотекарство, те су његова међународна ис- nasyum principals have become the leading people куства била добродошла где год је био радно of the Leagues, each in its own region, and with ангажован, па је у његовој радној биографији за- their authority and commitment have significantly бележено да је у периоду од 1903. до 1927. био и contributed to their development. Among numerous директор Народне библиотеке Србије. intellectuals, a notable role on then cultural scene Пратећи историјске токове библиотекарства на of Serbia, at the time of the formation and devel- овим просторима, Владимир Ћоровић6 се пи- opment of the League, had Jovan N. Tomić,5 who performed the role of librarian in the Kruševac li- brary. During his professional training, he lived for 5 Јован Томић (Нова Варош, 9. мај 1869. – Београд, 22. јул 1932) српски историчар, академик и бивши директор Народне библиотеке Србије од 1903. до 1927. 6 Др Владимир Ћоровић (Мостар, 27. октобар 1885. – Еласона, 12. 5 Jovan Tomić (Nova Varoš, May 9, 1869 – Belgrade, July 22, 1932) април 1941) српски историчар и редовни члан Српске краљевске was a Serbian historian, academician and former director of the Na- академије tional Library of Serbia from 1903 to 1927.

177 BOSNIACA 2020; 25: 172-182

шући “О градским књижницама у Србији” освр- a one period in France and Italy from 1894 to 1896, нуо на значајан допринос Лига. По његовим ре- studying librarianship, and his international experi- чима: “Културна лига, основана у крилу Универ- ences were welcomed wherever he was employed, зитета, има обилан задатак ширења целокупне so in his work biography it is noted that in the peri- културе у најдубље слојеве, и према том задат- od from 1903 until 1927, he was also the director of ку, оснива књижнице, ствара школе, организује the National Library of Serbia. културна друштва, одржава по многим крајеви- Following the historical trends of librarianship in ма Србије јавна популарна предавања, и ради this area, Vladimir Ćorović6 by writing “O gradskim уопште на подизању културних односа у земљи.” knjižnicama u Srbiji” (About city libraries in Ser- Разматрајући развојни пут библиотекарства у bia) reflected on the significant contribution of the Србији, више примера из историје нам је пот- League. According to him: “The Cultural League, врђивало да су управо мале, скромне, личне би- founded within the University, has a rich task of блиотеке прерастале у читалишта, а временом spreading the entire culture to the deepest levels, и у школске и локалне библиотеке. Поред прве and according to that task, it establishes libraries, и најстарије Српске читаонице у Иригу (1842), creates schools, organizes cultural societies, holds која је уједно представљала и најстарије грађан- popular public lectures in many parts of Serbia, and ско читалиште у Срба, пример вредан пажње је works in general on raising cultural relations in the и формирање библиотеке Православне богосло- country.” вије “Светих Кирила и Методија” у Призрену Considering the development path of librarianship 7 (1871), која је увек била отворена и као чита- in Serbia, several examples from history confirmed лиште за све који су желели да је користе. Њен to us that small, modest, personal libraries have почетни фонд чиниле су књиге сина Симе Ан- grown into reading rooms, and over time into school 8 дрејевића Игуманова, трговца из Призрена, који and local libraries. In addition to the first and oldest је, после смрти, целокупан библиотечки фонд Serbian reading room in Irig (1842), which was also даривао Библиотеци призренске богословије. the oldest civic reading room among Serbs, note- worthy example is the establishing of the library of Читалишта Pravoslavna bogoslovija “Svetih Kirila i Metodija” У настојању да се што боље сагледа историјски (Orthodox Theological Seminary of Holy Cyril and ток развоја културних лига на овим просторима, Methodius) in Prizren (1871),7 which was always неопходно је најпре осврнути се на читалишта, open as a reading room for all who wanted to use it. која су настала у Војводини, а затим заживела и Its initial fund consisted of books by the son Simo у осталим деловима земље. Историјски подаци Andrejević Igumanov,8 a merchant from Prizren, говоре да су читаонице или читалишта институ- who, after his death, donated the entire library fund ције које оснивају приватно удружени грађани, to the Library of the Prizren Theological Seminary. финансирају се од прилога, уписнине, чланари- не, претплата или донација. Набавка грађе била Reading rooms је усредсређена на периодичне публикације. У In an effort to better understand the historical course почетку, књиге се нису набављале, већ само днев- of development of Cultural Leagues in this area, it is не новине и часописи, јер су они доносили ак- necessary to first look at the reading rooms, which туелне информације о грађанима и приликама у originated in , and then came to life in којима су живели. Слободан приступ штампаној other parts of the country. Historical data show that грађи, културно-просветна активност, међусоб- reading rooms are institutions founded by private- на сарадња и издавачка делатност још су неке од ly associated citizens, financed by contributions, карактеристика деловања поменутих читаоница. Тренд оснивања читалишта започет је у Европи 6 Dr. Vladimir Ćorović (Mostar, October 27, 1885 – Elassona, April и Америци. Иако су имали различите називе: чи- 12, 1941) Serbian historian and full member of the Serbian Royal Academy. 7 Призренска богословија – Богословија Светог Кирила и 7 Prizren Theological Seminary – The Theological Seminary of Holy Методија задужбина је Симе Андрејевића Игуманова. Почела Cyril and Methodius is the endowment of Sima Andrejević Iguma- је са радом 1871. године и у почетку се звала Богословско- nov. It started working in 1871 and was initially called the Theologi- учитељска школа, намењена српским учитељима и cal-Teachers School, intended for Serbian teachers and priests from свештеницима из Старе Србије. Old Serbia. 8 Сима Андрејевић-Игуманов (Призрен, 30. јануар 1804. 8 Sima Andrejević-Igumanov (Prizren, January 30, 1804 – Prizren, – Призрен, 24. фебруар 1882) српски трговац, хуманиста February 24, 1882) was a Serbian merchant, humanist and chur- и црквено-просветни добротвор. Био је један од првих ch-educational benefactor. He was one of the first donors of- en задужбинара у области школства и народне просвете. dowments in the field of schooling and public education.

178 Malešev, Zečević, Topalov

талачки салони, касине, литерални клубови или registration fees, membership fees, subscriptions књижевна друштва, циљеви и задаци су били or donations. Acquisition of materials was focused исти: задовољавање потреба за читањем, знањем on periodical publications. In the beginning, books и информацијама. “Могли су да читају новине, were not acquisitioned, but only daily newspapers часописе и друге публикације набављене према and journals have been, because they brought up-to- сопственим потребама, да се информишу, да се date information about citizens and the conditions образују на курсевима организованим за члано- they lived in. Free access to printed materials, cul- ве, да се друже и међусобно обавештавају о пи- tural and educational activity, mutual cooperation тањима важним за њихов рад и послове и да се and publishing activity are some of the character- забављају.” (Стаматовић 2011, 260) istics of the mentioned reading rooms. The trend of Према расположивим подацима, а позивајући се establishing reading rooms has started in Europe на истраживачке радове Десанке Стаматовић и and America. Although they had different names: Карле Селихар, читалишта у Војводини се осни- reading saloons, casinos, literal clubs or literary so- вају нешто раније него у другим деловима Ср- cieties, the goals and tasks were the same: meeting бије. “У првом периоду (1842–1849), основано the needs for reading, knowledge and information. је пет читаоница на територији тадашње Војво- “They could read newspapers, journals and other дине: у Иригу (1842), Сомбору (1845), Кикинди publications acquisitioned according to their own (1845), Новом Саду (1845), Мокрину (1847) и needs, to get information, to get education in cours- Шиду (1849). Делатност ових читаоница пре- es organized for members, to socialize and inform кинула је мађарска револуција 1848/49. године, each other about issues important to their work and након чега је наступио период стагнације на це- affairs, and to have fun.” (Stamatović 2011, 260) локупној територији Аустроугарске монархије, According to the available data, and referring to the за време Баховог апсолутизма и гушења свих research works of Desanka Stamatović and Karla грађанских и националних слобода.” (Селихар Selihar, reading rooms in Vojvodina were estab- 2017, 28) Од 1846. године оснивају се читаони- lished somewhat earlier than in other parts of Ser- це у Београду, Крагујевцу, Смедереву, Ужицу, bia. “In the first period (1842–1849), five reading Неготину, Шапцу, Пожаревцу… Године 1879. rooms were established on the territory of the then почињу са радом и у Нишу, Врању и Лесковцу. Vojvodina: in Irig (1842), Sombor (1845), Kikinda На територији Војводине користи се назив чита- (1845), Novi Sad (1845), Mokrin (1847) and Šid оница, а у Србији је назив читалиште коришћен (1849). The activity of these reading rooms was in- до 1867. године, када је и Београдско читалиште9 terrupted by the Hungarian revolution in 1848/49, променило назив у Београдска читаоница. after which there was a period of stagnation in the У жељи да се српска духовност очува под туђин- entire territory of the Austro-Hungarian monarchy, ском влашћу, у периоду XIX века проналажени during Bach’s absolutism and the suppression of су разни начини да књиге и часописи буду до- all civil and national freedoms.” (Selihar 2017, 28) ступни што већем броју људи и да буду читани. Since 1846, reading rooms have been established in Одржање националног идентитета изнедрило је Belgrade, Kragujevac, Smederevo, Užice, Negotin, читалишта која нису била само места за необа- Šabac, Požarevac… In 1879, they started working везна дружења већ и места за чување национал- in Niš, Vranje and Leskovac. In the territory of Vo- ног блага. Поменућемо и најстарију читаоницу jvodina, term čitaonica (reading room) is used, and у Војводини, Српску читаоницу у Иригу, коју су in Serbia, term čitalište (reading room) was used 9 основали иришки Срби 1842. године. Њен циљ until 1867, when Beogradsko čitalište (Belgrade је био да, поред књига на страним језицима, ку- Reading Room) also changed its name to Beograds- пује и сваку српску књигу или новине које се ka čitaonica (Belgrade Reading Room). појаве, нарочито књиге које је издавала Матица In the desire to preserve Serbian spirituality under српска, како би се помогла српска књижевност. foreign rule, in the period of the 19th century, var- Постоји само један документ који потврђује да ious ways were found to make books and journals је Иришка библиотека и читаоница најстарија accessible to as many people as possible and to be установа ове врсте Срба у Војводини. Реч је о

9 Čitalište beogradsko, Beogradsko čitalište (Belgrade Reading 9 Читалиште београдско, Београдско читалиште, по оснивању Room), upon establishment called Srpsko čitalište u Beogradu (Ser- названо “Српско читалиште у Београду” основано је 2. јануара bian Reading Room in Belgrade) was founded on January 2, 1846 1846. и било је прва јавна читаоница и једна од најстаријих and was the first public reading room and one of the oldest instituti- установа у Србији. ons in Serbia.

179 BOSNIACA 2020; 25: 172-182

књизи Доситеја Обрадовића “Писма”, са малом read. The maintenance of national identity created посветом и драгоценим датумом 20. фебруар reading rooms that were not only places for casual 1842. година. У њему, као и у свим другим чи- socializing but also places for preserving national талиштима, одржавана су предавања, забаве, ба- treasures. We will also mention the oldest reading лови, позоришне представе... Нажалост, судбина room in Vojvodina, the Serbian reading room in овог читалишта као и многих других у земљи Irig, which was founded by Irig’s Serbs in 1842. Its била је иста. Зграда је за време Другог светског goal was to buy, in addition to books in foreign lan- рата уништена, а заједно са њом и целокупан guages, every Serbian book or newspaper that ap- библиотечки фонд. Али, после рата је обновље- peared, especially books published by Matica srps- на и наставила је са својим активностима, да би ka, in order to help . There is only изнедрила данас модерну библиотеку, Српску one document that confirms that Iriška biblioteka i читаоницу у Иригу (Dotcom 2017). čitaonica (Irig’s Library and Reading Room) is the Оснивање Српске читаонице у Новом Саду 1845. oldest institution of this type of Serbs in Vojvodina. године омогућено је прикупљањем добровољних It is the book of Dositej Obradović “Pisma” (Let- прилога на баловима (Којић 1996). Читаоницу ters), with a small dedication and a precious date схватају као бедем одбране свог језика, народ- of February 20, 1842. In it, as in all other reading ности и свог идентитета. У њој желе да читају rooms, lectures, parties, balls, theater performances српске књиге и новине, и она постаје средиште were held... Unfortunately, the fate of this reading културног живота Срба у Војводини. У крилу room as well as many others in the country was Српске читаонице основано је и Српско народ- the same. The building was destroyed during the но позориште, прво Српско певачко друштво Second World War, and together with it, the entire (Читаоничко певачко друштво), Новосадско library fund. But, after the war, it was renovated српско коло, Девојачко и омладинско коло... and continued with its activities, in order to create По избијању Првог светског рата, Аустроугар- a modern library today, Srpska čitaonica (Serbian ска уништава бројна архивска документа, чиме Reading Room) in Irig. (Dotcom 2017) је учињена ненадокнадива штета по културну The establishment of Srpska čitaonica (Serbian историју наших крајева. Ипак, и поред неповољ- Reading Room) in Novi Sad in 1845 was made pos- них околности, на територији северно од Саве и sible by collecting voluntary contributions at dances Дунава настављен је просветни и живот култур- (Kojić 1996). They understand the reading room as них установа. Крајем ратних сукоба обновљен a rampart for the defense of their language, nation- је, у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, рад ality and identity. They want to read Serbian books библиотека и музеја. Једна од институција чији and newspapers in it, and it becomes the center of је траг у времену могуће пратити је Српска чи- the cultural life of Serbs in Vojvodina. Within the таоница у Новом Саду. Данашњи истраживачи Srpska čitaonica (Serbian Reading Room) were also културних збивања бележе чињенице (верифи- founded Srpsko narodno pozorište (Serbian Nation- коване архивалијама из Архива Војводине и al Theater), firstSrpsko pevačko društvo (Čitaoničko Историјског архива града Новог Сада) да је на pevačko društvo) (Serbian Singing Society (Reading темељима Српске читаонице у Новом Саду на- Singing Society)), Novosadsko srpsko kolo (Serbian стала једна од највећих јавних библиотека у Ср- Circle of Novi Sad), Devojačko i omladinsko kolo бији, Градска библиотека у Новом Саду. (Girls’ and Youth Circle)... After the outbreak of the И данас, у 21. веку и времену доминације диги- First World War, Austria-Hungary destroyed numer- талних технологија, у Србији постоје удружења ous archival documents, which caused irreparable која се не одричу културне мисије. Једно од њих damage to the cultural history of our region. је и удружење “Адлигат”10 из Београда, које је However, despite the unfavorable circumstances, настало из приватне библиотеке (1882) Михаила in the territory north of the Sava and the Danube, Лазића, православног свештеника, у чијем дому the educational and cultural life of the cultural су боравили љубитељи писане речи, те су ње- institutions continued. At the end of the war, the гова лична библиотека и амбијент служили као work of libraries and museums in the Kingdom of читалиште. Serbs, Croats and Slovenes was renewed. One of the institutions whose trace in time can be followed is Srpska čitaonica (Serbian Reading Room) in Novi 10 Удружење “Адлигат” је невладино, непрофитно удружење грађана, са седиштем у Београду, које се бави унапређењем српске Sad. Today’s researchers of cultural events note културе, уметности и међународне сарадње. the facts (verified by archives from the Archives of

180 Malešev, Zečević, Topalov

Закључак Vojvodina and the Historical Archives of the City of Настале у бурним временима, у турбулентним Novi Sad) that one of the largest public libraries in друштвено-политичким приликама, Културне Serbia, Gradska biblioteka (City Library) in Novi лиге су резултат залагања и деловања српске Sad, was established on the foundations of Srpska културне елите, првенствено универзитетских čitaonica (Serbian Reading Room) in Novi Sad. професора из Београда, који су, сагледавајући Even today, in the 21st century and the time of неопходност просвећивања и описмењавања domination of digital technologies, there are asso- српског народа, како у градовима, тако и у се- ciations in Serbia that don’t renounce on cultural оским срединама, своју улогу јачања национал- mission. One of them is the association “Adligat”10 не свести озбиљно схватили. Имајући на уму from Belgrade, which originated from the private важност учешћа у том процесу, своју мисију су library (1882) of Mihailo Lazić, Orthodox priest, in реализовали кроз низ програма и активности, у whose home the fans of the written word stayed, циљу образовања и културног препорода наро- and his personal library and ambiance served as a да на овим просторима. У времену пред Први reading room. светски рат, у прве две деценије 20. века, Кул- турне лиге су организационим капацитетима и Conclusion осмишљеним друштвеним акцијама утицале на Created in rough times, in turbulent socio-political културну политику у Краљевини Србији. Ор- circumstances, Cultural Leagues are the result of ганизација Културне лиге у многим нашим ме- the efforts and actions of the Serbian cultural elite, стима знатно је утицала и на развој библиотеч- primarily university professors from Belgrade, who ко-информационе делатности у нашој држави. have, considering the need to educate the Serbian Културна лига је била не само претеча, него и people, both in cities and in rural areas, their role снажан замајац оснивању и почетним корацима in strengthening national consciousness, took seri- јавних библиотека у Краљевини и Републици ously. Bearing in mind the importance of partici- Србији. pation in this process, they realized their mission through a series of programs and activities, in order of education and cultural revive of the people in this area. In the time before the First World War, in the first two decades of the 20th century, the Cultural Leagues, with their organizational capacities and designed social actions, have influenced the cultural policy in the Kingdom of Serbia. The organization of the Cultural League in many of our places has significantly influenced the development of library and information activities in our country. The Cul- tural League was not only a predecessor, but also a strong impetus for the establishment and initial steps of public libraries in the Kingdom and in the Republic of Serbia.

10 Association “Adligat” is a non-governmental, non-profit Associati- on of Citizens, based in Belgrade, which deals with the promotion of Serbian culture, art and international cooperation

181 BOSNIACA 2020; 25: 172-182

Библиографија Bibliography • Вучковић, Жељко. 2003. Јавне библиотеке и • Vučković, Željko. 2003. Javne biblioteke i javno јавно знање. Нови Сад: Библиотека Матице znanje. Novi Sad: Biblioteka Matice srpske; српске; Футура публикације. Futura publikacije. • Драгосавац, Бранка. 2016. Јавне библиотеке • Dragosavac, Branka. 2016. Javne biblioteke у Србији: од 1901. до 1918. године. Панчево: u Srbiji: od 1901. do 1918. godine. Pančevo: Градска библиотека; Ниш: Народна Gradska biblioteka; Niš: Narodna biblioteka библиотека “Стеван Сремац”; Неготин: “”; Negotin: Narodna biblioteka Народна библиотека “Доситеј Новаковић”. “Dositej Novaković”. • Којић, Драган. 1996. “150 година Српске • Kojić, Dragan. 1996. “150 godina Srpske читаонице у Новом Саду” У Српска čitaonice u Novom Sadu” In Srpska čitaonica читаоница Градска библиотека у Новом Саду: Gradska biblioteka u Novom Sadu: spomenica: споменица: 1845–1995, ур. Божидар Ковачек 1845–1995, ed. Božidar Kovaček et all., 7–13. et all., 7–13. Нови Сад: Градска библиотека. Novi Sad: Gradska biblioteka. • Селихар, Карла. 2017. “Значај читаоничког • Selihar, Karla. 2017. “Značaj čitaoničkog покрета код Срба у Војводини од 1842. до pokreta kod Srba u Vojvodini od 1842. do 1918. 1918. за очување културног и националног za očuvanje kulturnog i nacionalnog identiteta” идентитета” Рад представљен на: Библиотеке Paper presented at: Biblioteke i identitet, Pančevo, и идентитет, Панчево, Србија, 25. и 26. маја Srbija, May 25th and 26th 2017. 2017. • Srpske novine. 1911. Rad Kulturne Lige u 1910– • Српскe новинe. 1911. Рад Културне Лиге у 1911. godini, preštampano iz Srpskih novina, 1910–1911. години, прештампано из Српских Beograd: Štampano u državnoj štampariji новина, Београд: Штампано у државној Kraljevine Srbije, 1911: 38–43. штампарији Краљевине Србије, 1911: 38–43. • Stamatović, Desanka. 2011. Čitališta u Srbiji u • Стаматовић, Десанка. 2011. Читалишта XIX veku. Pančevo: Gradska biblioteka. у Србији у XIX веку. Панчево: Градска • Stokić, Simončić. (ed.) 2018. Biblioteke i библиотека. identitet. Pančevo: Gradska Biblioteka; Novi Sad: • Стокић, Симончић. (ур.) 2018. Библиотеке и Centar za kulturu i ekologiju Panarat; Filozofski идентитет. Панчево: Градска Библиотека; fakultet; Sombor: Pedagoški fakultet. Нови Сад: Центар за културу и екологију • Ćorović, Vladimir. 1912. O gradskim knjižnicama Панарат; Филозофски факултет; Сомбор: u Srbiji. Sarajevo: Štamparija naroda. Педагошки факултет. • Đurović, Arsen. 2004. Modernizacija • Ћоровић, Владимир. 1912. О градским obrazovanja u Kraljevini Srbiji 1905–1914. књижницама у Србији. Сарајево: Штампарија Beograd: Istorijski institut. народа. • Dotcom. 2017. “Obeležavanje 175 godina Prve • Ђуровић, Арсен. 2004. Модернизација Srpske čitaonice u Irigu” Dotcom Nepolitikin образовања у Краљевини Србији 1905–1914. zabavnik, 15. 2. 2017. https://www.dotkomsite. Београд: Историјски институт. com/price-iz-ravnice/obelezavanje-175-godina- • Dotcom. 2017. “Obeležavanje 175 godina Prve prve-srpske-citaonice-u-irigu/. Accessed 26. 10. Srpske čitaonice u Irigu” Dotcom Nepolitikin 2020. zabavnik, 15. 2. 2017. https://www.dotkomsite. com/price-iz-ravnice/obelezavanje-175-godina- prve-srpske-citaonice-u-irigu/. Datum pristupa 26. 10. 2020.

182