Master Plan Razvoja Turizma Sa Poslovnim Planom Za Planinu Taru I
Total Page：16
File Type：pdf, Size：1020Kb
Horwath i Horwath Consulting Zagreb d.o.o. Trg maršala Tita 8 10000 Zagreb Hrvatska tel. +385 (0)1 48 77 200 fax. +385 (0)1 48 77 205 www.horwath.hr Ustanova 'Sportsko turistički centar Bajina Bašta' 25. januar 2007. Master plan razvoja turizma sa poslovnim planom za planinu Taru i njeno okruženje Sažetak finalnog izveštaja NARUČILAC: Ustanova Sportsko turistički centar Bajina Bašta Ulica Kneza Milana Obrenovića 34/2 31250 Bajina Bašta Republika Srbija © 2007. sva prava pridržava HORWATH CONSULTING ZAGREB Sva prava pridržana; niti jedan deo ovog izdanja ne može biti ponovo izdan, pohranjen u sustav za pretraživanje ili prenesen bilo kojim sredstvom: elektronskim, mehaničkim, preslikom, snimanjem ili kakvim drugim načinom bez prethodnog pismenog odobrenja Horwath Consultinga Zagreb ili bez dozvole za ograničeno umnožavanje. Ovo izdanje se ne može posuditi, ponovo prodati, iznajmiti niti se njime može trgovati na bilo koji način u bilo kakvom uvezu osim u onom u kojem je originalno izdano, bez prethodnog pismenog pristanka Horwath Consultinga Zagreb. Partneri: Dr.sc. Miroslav Dragičević, Dr.sc. Sanja Čižmar, Rubinka Vlahov – Petrović dipl.ing., Ružica Herceg, dipl.oec. Direktorica: Dr.sc. Sanja Čižmar Naziv tvrtke: Horwath i Horwath Consulting Zagreb d.o.o Matični broj: 0484075; Šifra djelatnosti: 74140; Račun: 2360000-1101208153, Zagrebačka banka Zagreb 1 REZIME (vodosnabdevanje, kanalizacija i posebno lokalni putevi), ubrzana regulacija i infrastrukturno opremanje ovog podru čja za razvoj i investicije u turizmu se name ću kao imperativ, pa i sama izrada ovog Master plana ide Ovde izloženi Master Plan razvoja turizma s elementima poslovnog plana č za pojedine projekte šireg podru čja NP Tara, predstavlja ne samo u prilog toj potrebi. U tom kontekstu valja zaklju iti da za ovaj projekt č postoji uglavnom prijateljsko okruženje u smislu podrške od strane konceptualni nego i pragmati ni okvir za efikasno upravljanje procesom č č razvoja u vremenu koje dolazi. nacionalne turisti ke politike, pozitivan odnos lokalne politi ke zajednice, dobre okolnosti što se ti če zapo četih lokalnih regulacionih planova kao i Vode ći se standardnom internacionalnom procedurom regionalnog i sama odluka o izradi ovog Master plana. Ipak, s druge strane postoje destinacijskog planiranja turizma, Horwath Consulting je, koliko je to bilo objektivna ograni čenja i nedovoljna sposobnost lokalne zajednice da se mogu će, objektivizirao razvojni potencijal i postavio razvojni koncept koji ja če uhvati u koštac s dugoro čnom i delotvornom zaštitom ovog prostora, prati recentna iskustva sli čnih destinacija u svetu. U tom kontekstu se ovde kao i ograni čene mogu ćnosti lokalnog javnog finansiranja. izlaže rezime klju čnih nalaza ovog plana. 2. Tržišna analiza 1. Uslovi okruženja projekta Tržišnom smo analizom obuhvatili evropske trendove, postoje ću tržišnu i Srbija se ubrzano otvara prema turizmu, a o čemu svedo či niz inicijativa poslovnu situaciju podru čja, te analizu konkurenata i ben čmark analizu da Vlade u ovom privrednom sektoru. Direktna ulaganja u turisti čku bi se razmotrile uzorne prakse: infrastrukturu, razvoj nacionalnog turisti čkog brendinga, obrazovnih ć Klju čni svetski i evropski turisti čki trendovi nesumnjivo procesa i posebno ubrzana privatizacija hotela upu uju da Srbija ozbiljno č ra čuna na turisti čki sektor u godinama koje dolaze. Srbija je posebno idu u prilog destinaciji Tara, posebno kad je re o orjentisana na prioritetnu obnovu nasle đenih turisti čkih destinacija, da bi u trendovima zdravlja, ekološkog i tzv. održivog turizma, a ć đ na koju kartu ova destinacija treba dugoro čno da igra; kratkom vremenu bila u stanju iza i na me unarodno tržište s proizvodima đ č i uslugama koje prate svetske standarde. Me utim, sadašnja tržišna pozicija podru ja NP Tara zbog višegodišnjeg zastoja u modernizaciji proizvoda i Opština Bajina Bašta na čijoj je teritoriji NP Tara, s obzirom na potrebu smeštajnih i drugih kapaciteta, ni izbliza ne prati svetske i restrukturisanja nasle đene privredne strukture, nužno je usmerena na razvoj evropske trendove; sektora usluga i naro čito turizma. U tom smislu je ova opština na istorijskoj NP Tara sa oko 600 hotelskih i uglavnom zastarelih prekretnici, pa je prisiljena prona ći efikasne modele za upravljanje smeštajnih jedinica (1200 hotelskih ležajeva) predstavlja nasle đenim prirodnim i kulturnim atrakcijama u turizmu na duži rok, i manje oko 35% ukupnog smeštajnog kapaciteta što posebno za kratkoro čnu zaštitu svojih potencijala od krivih upotreba i svakako nije dovoljno za ozbiljnu komercijalizaciju ovog devastacija. Naime, iako je NP Tara u tzv. trostepenom režimu zaštite, podru čja; nekontrolisana izgradnja ku ća za odmor i drugih objekata, ve ć uveliko Iskoriš ćenost smeštajnih kapaciteta u kojima dominantno ugrožavaju atraktivni potencijal ovog podru čja. borave doma ći gosti još uvek je niska, a podru čje Tare je u č ć 2005 godini ostvarilo 313 hiljada turisti kih no enja; Pitanje efikasnosti i produktivnosti poslovanja jeste Uzimaju ći u obzir činjenicu da još uvek nedostaje zna čajan deo rezultat prethodnih okolnosti, pa se pretpostavlja da ovde infrastrukture, kao i činjencu da je deo sadašnje infrastrukture zastareo 2 hoteli ostvaruju tek oko 4 hiljade Evra ukupnog prihoda po sobi; 3. Strateški koncept i razvojni model U odnosu na izabrane konkurente, podru čje NP Tara u smislu profilisanja destinacije treba slediti Plitvi čka jezera, 3.1. SWOT Durmitor i Logarsku Dolinu, a u smislu razvoja proizvoda Podru čje NP Tara kao predmet ovog Master plana jeste: i aktivnosti, Zlatibor, Kranjsku Goru i Bled; Analiza konkurencije je uputila i na potrebu brojnih inovacija za vreme zimskog i letnjeg boravka, kao i na podru čje izvarednog potencijala, ali koje još uvek ne sledi potrebu organizovanog razvoja nekretnina na Tari po pravila igre karakteristi čne za turizam u zašti ćenim ugledu na neke uspešne modele konkurencije; podru čjima; č č Analizirana ben marking praksa sli nih evropskih podru čje koje nema dovoljno lokalnih igra ča u privatnom č destinacija, uputila je na nekoliko klju nih aspekata, a pre sektoru sposobnih za preuzimanje rizika preobražaja svega na upravljanje proizvodima, aktivnostima i gostima turisti čke fizionomije kraja; ć č ć zašti enih podru ja. Sve destinacije u zašti enim podru čje koje nije konsolidovalo svoj javni sektor pa je č ć č podru jima napla uju posete a istodobno nude razli ite nužna eksterna (državna podrška); tematizovane sadržaje, proizvode i usluge. U tom smislu za podru čje koje zahteva hitnu zaštitu prostora i prostornu č dalje razvojne korake Tare od izuzetnog je zna aja ubrzani regulaciju; transfer iskustava na polju interpretacije i upravljanja podru čje koje treba hitan interni marketing u cilju parkovima prirode; podsticanja njegovih vrednosti i potreba zaštite u okviru Svi analizirani parkovi, osim fokusa na zaštitu prirode lokalnog stanovništva. intenzivno se usmeravaju na razvoj turizma. Oni slede visoke standarde oblikovanja sadržaja smeštaja i rekreacije u skladu s lokalnim okruženjem, te kona čno svi oni Utvr đene su slede će klju čne prednosti i klju čni nedostaci podru čja: č insistiraju na uklju ivanju lokalnog stanovništva u procese Klju čne prednosti: razvoja, podsti čući tako kulturu upravljanja koje je orjentisano interesima lokalnog stanovništva. nedirnuta priroda, lepota planine, šume, reke i jezera, čije slike stvaraju prepoznatljivi imidž jedinstvenog i kontrastima bogatog pejzaža geografski položaj Tare u regiji, sa susednim turisti čkim destinacijama/atrakcijama/zonama (Mokra Gora, Zlatibor, itd.) sa kojima se Tara može integrisano razvijati uro đeno gostoprimstvo ljudi i jak pozitivan emotivni odnos koji gost dobija kao rezultat svog boravka na Tari 3 Klju čni nedostaci U okviru JZ Srbije utvrdili smo bliže slede će klju čne vrednosti Tare: ograni čen pristup do Tare, (ceste, železnica, aerodrom) Veli čanstvena scenografija Neiskvarena okolina nerazvijenost bazi čne infrastrukture, posebno tretmana teku ćeg i krutog Blizina divljine otpada u prostoru obuhvata projekta Prou čavanje prirode nedostatak bazne prostorno-urbanisti čke regulacije Aktivnosti u zdravom okruženju bespravna gradnja Psihološki mir č č nedostatak klju nih igra a na lokalnom nivou za preuzimanje ć odgovornosti razvoja celovitog projekta Uzimaju i u obzir širi kontekst razvoja Tare, to jest izgradnje celovite budu će tržišne pozicije Jugozapadne Srbije, kao i Republike Srbije, 3.2. Vizija i pozicioniranje definisana je razvojna vizija Tare, za period od narednih 10 godina: Za potrebe marketinškog komuniciranja Tare prema internacionalnom tržištu, predstavljen je širi kontekst pozicije Jugozapadne Srbije i njeno Za 10 godina širi prostor Nacionalnog parka Tare biće relevantna i diferenciranje u odnosu na ostale klastere u Srbiji, kao i ostale prepoznatljiva planinska turisti čka destinacija na evropskom konkurentske regije u okruženju: tržištu koja će doprineti privrednom razvoju regije kao i kvalitetu života lokalnog stanovništva. Klju čne koristi Diferencijacija Imidž Osnov za rast turizma su permanentni razvoj baziran na iskustvu 1. Termalni i zdravstveni centri 1. Zabavna atmosfera prirode sa kontinuirano pulsiraju ćom, modernom i raznovrsnom 2. Planinske destinacije Priroda i planine u tradicionalnom 2. "Joie de vivre" ponudom doživljaja i aktivnosti u istorijskom i kulturno bogatom podru čju. 3. Živa atmosfera i kreativnom okruženju 3. Inovativnost 4. Kultura i manastiri Tara će isporu čivati pamtljiva iskustva koja podsti ču aktivnosti č ć