УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ - Земун
Предмет: Извештај Комисије о оцени кандидата за избор једног доцента за ужу научну област Ентомологија и пољопривредна зоологија
На основу члана 29. и 46. Статута Пољопривредног факултета Универзитета у Београду и одлуке Изборног већа Пољопривредног факултета у Београду од 30.06.2011. године (решење бр. 390/8-4/4) именовани смо у Комисију за оцену научних, стручних и осталих квалификација кандидата пријављених на конкурс, који је објављен у листу ''Послови" бр. 416, дана 08.06. 2011. године, за избор наставника у звање и на радно место – ДОЦЕНТА за ужу научну област ЕНТОМОЛОГИЈА И ПОЉОПРИВРЕДНА ЗООЛОГИЈА. На расписани Конкурс пријавио се један кандидат др Душанка Јеринић - Продановић. На основу прегледа и анализе приложене документације кандидата, Комисија у саставу: др Радослава Спасић, ред. проф. Пољопривредног факултета у Београду, др Оливера Петровић - Обрадовић, ванр. проф. Пољопривредног факултета у Београду и др Љубодраг Михајловић, ред. проф. Шумарског факултета Универзитета у Београду подноси следећи:
И З В Е Ш Т А Ј И П Р Е Д Л О Г
А. Биографски подаци
Др Душанка Јеринић-Продановић рођена је 27. јануара 1970. године у Илинцима, општина Шид. Основну школу је завршила у Шиду, а Математичку гимназију у Београду. Пољопривредни факултет у Београду, Одсек за заштиту биља и прехрамбених производа завршила је 1994. године одбранивши дипломски рад из ентомологије, под називом "Штеточине лука". На последипломске студије - магистеријум из Ентомологије уписала се школске 1995/96. године. Ове студије завршила је 2000. године одбранивши магистарску тезу под насловом "Биоеколошка проучавања лукове лисне буве Bactericera tremblayi Wagner (Homoptera, Triozidae)". Докторску дисертацију под насловом ''Диверзитет лисних бува (Homoptera, Psylloidea) и њихових природних непријатеља у Србији, са посебним освртом на врсте значајне у пољопривреди'' одбранила је 01.02.2011. на Пољопривредном факултету Универзитета у Београду. За асистента приправника за предмет Посебна ентомологија на Пољопривредном факултету у Београду, изабрана је 1.07.1995. године. За асистента на предмету Посебна ентомологија изабрана је 29.03.2001. године, а реизабрана 22.02.2007. године и 28.01.2010. године. У протеклом периоду учествовала је у реализацији четири научно-истраживачка пројеката финансираних од стране Министарства за науку, технологије и развој Републике Србије и Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде
1 Републике Србије. Тренутно је ангажована на једном пројекту финансираном од стране Министарства просвете и науке Републике Србије. Кандидат поседује знање енглеског и руског језика. Члан је Друштва за заштиту биља Србије и Ентомолошког друштва Србије.
Б. Дисертације
Докторска дисертација
"Диверзитет лисних бува (Homoptera, Psylloidea) и њихових природних непријатеља у Србији, са посебним освртом на врсте значајне у пољопривреди". Одбрањена 01.02.2011. године на Пољопривредном факултету Универзитета у Београду.
Магистарска теза:
"Биоеколошка проучавања лисне буве Bactericera tremblayi Wagner (Homoptera, Triozidae)". Одбрањена 07.06.2000. године на Пољопривредном факултету Универзитета у Београду.
В. Наставна делатност
Као асистент-приправник, а потом као асистент, др Душанка Јеринић- Продановић је изводила вежбе из предмета Посебна ентомологија на трећој и четвртој години (VI и VII семестар) редовних студија Одсека за заштиту биља и прехрамбених производа. У току једног семестра била је ангажована у извођењу вежби из предмета Ентомологија за студенте VI семестра Одсека за воћарство и виноградарство. По новом реформисаном програму др Душанка Јеринић-Продановић изводи вежбе на основним академским студијама на обавезним предметима Посебна ентомологија I и Посебна ентомологија II, као и на изборним предметима Масовне појаве инсеката и Биолошкa контролa штетних организама, а повремено је ангажована и на предмету Стручна пракса. На дипломским академским мастер студијама на Одсеку за фитомедицину је ангажована на предметима Синантропни организми и Интегрална заштита вишегодишњих засада. У наставној активности др Душанка Јеринић-Продановић је одговорна, озбиљна и савесна. Веома се ангажује у припреми, извођењу и осавремењавању практичне наставе, теренских вежби, и уопште помоћи студентима у савладавању градива, као и у изради њихових дипломских радова.
Г. Научно - истраживачка делатност
Научно-истраживачка и стручна делатност др Душанке Јеринић-Продановић усмерена је на проучавање лисних бува (Hеmiptera: Psylloidea), недовољно истражене групе инсеката у Србији, а посебно врста које су значајне штеточине у биљној производњи. Рад на фауни, таксономији, економском значају и биологији појединих врста лисних бува, резултирао је бољем познавању ове групе инсеката, што је од значаја за фундаменталну и примењену ентомологију и за заштиту биља у Србији. Осим тога, научно - истраживачка делатност др Душанке Јеринић-Продановић је
2 усмерена и на проучавање природних непријатеља ове групе инсеката, који до сада у свету, а напочито у Србији нису посебно проучавани. Поред тога, предмет њеног интересовања је проучавање и других штетних врста инсеката у биљној производњи. У току досадашњег бављења научно-истраживачким радом, др Душанка Јеринић-Продановић је, поред магистарске тезе и докторске дисертације, самостално (14) или у сарадњи (24) објавила или саопштила укупно 38 радова (35 научних и 3 стручна рада).
Објављени радови др Душанке Јеринић-Продановић према поступку вредновања могу се сврстати у следеће категорије: А – радови у часопису међународног значаја са SCI листе =1, Б – радови саопштени на међународном скупу штампани у целини = 2; В – радови саопштени на међународном скупу штампани у изводу = 5, Г – радови у тематском зборнику = 1; Д – радови у водећем часопису националног значаја = 5; Ђ – радови у часопису националног значаја = 2; Е – предавање по позиву са скупа националног значаја штампано у изводу = 2; Ж – саопштење са скупа националног значаја штампано у изводу = 17; З – докторска дисертација = 1; И – магистарска теза = 1; Ј – стручни радови = 3. Укупна вредност индикатора научне компетентности др Душанке Јеринић- Продановић исказана према Критеријуму за стицање звања наставника на Универзитету у Београду износи:
Ознака Врста резултата Вредност Број резултата Укупно групе М коефицијента резултата М М20 М23 3,0 1 3,0 М30 М33 1,0 2 2,0 М34 0,5 5 2,5 М40 М44 2,0 1 2,0 М50 М51 2,0 5 10,0 М52 1,5 2 3,0 М60 М62 1,0 2 2,0 М64 0,2 17 3,4 М70 М71 6,0 1 6,0 М72 3,0 1 3,0 Укупно / / 37 36,9
Укупна научна и стручна компетентност кандидата исказана кроз коефицијент „М“ износи 36,9.
Научни радови Душанке Јеринић-Продановић могу се сврстати у 5 група:
1) Фаунистичко-таксономски радови о лисним бувама (Psylloidea); 2) Лисне буве као штеточине биљака у Србији; 3) Фаунистички радови о природним непријатељима лисних бува; 4) Штетни инсекати гајених биљака, 5) Остали радови. 3 1) Фаунистичко-таксономски радови о о лисним бувама (Psylloidea) (1, 6, 9, 11, 13, 16, 17, 18, 24, 30, 31, 32, 35)
Резултати фаунистичко-таксономских истраживања лисних бува у Србији, приказани су у 13 научних радова (1, 6, 9, 11, 13, 16, 17, 18, 24, 30, 31, 32 и 35). У њима су детаљно обрађене врсте из подреда Psylloidea, недовољно истражене и мало познате групе инсеката у Србији. Вишегодишњи рад на овој групи инсеката резултирао је налазом већег броја, за фауну Србије, нових врста. Са 419 локалитета широм Србије сакупљено је и идентификовано 63 врсте лисних бува, од којих су 48 врста нове за фауну Србије (рад под бројем 16). Фаунистичка проучавања Psylloidea Националног парка Фрушка Гора, резултирала су налазом 22 врсте, међу којима је 15 врста први пут нађено на овом подручју (рад број 9). На јасену (Fraxinus spp.) је нађена врста Psyllopsis repens, која не само да је нова за фауну Србије, већ је то први налаз и за Европу. У раду о овој врсти (рад број 1), први пут је приказан детаљан опис ларве, што представља новину у литератури. На Rhamnus cathartica нађене су две врсте које су нове за фауну Србије (рад број 31), а на глогу (Crataegus spp.), утврђене су четири врсте лисних бува које су обрађене у радовима број 24 и 35. На гајеним биљкама значајним у пољопривредној производњи, такође су утврђене нове врсте лисних бува за Србију. Тако су на јабуци нађене две врсте (Cacopsylla melanoneura и C. picta) (радови 11, 13, 30), на крушци, осим до сада познатих врста, утврђена је и једна нова врста (Cacopsylla bidens) (6, 18), а на смокви врста Homotoma ficus, која је исто први пут регистрована у Србији (рад 32). Упоредна анализа истражености лисних бува у свету и у Србији, приказана је у раду под бројем 17, у којем су посебно истакнуте врсте које су значајне у биљној производњи, нарочито у пољопривреди.
2) Лисне буве као штеточине биљака у Србији (3, 5, 10, 12, 15, 18, 19, 23, 26, 33, 38)
Ови радови имају карактер примењених истраживања, а односе се на врсте лисних бува које су значајне штеточине на пољопривредним, шумским и украсним биљкама. За сваку утврђену врсту, у радовима су анализиране морфолошке карактеристике свих развојних стадијума, биљке домаћини, начин исхране, циклус развића, симптоми оштећења и штетност, што има велики значај за примењену ентомологију и за биљну производњу уопште. У радовима 3, 10, 19 и 38 детаљно је проучена лукова лисна бува (Bactericera tremblayi) која је последњих година постала једна од важнијих штеточина луковичастог поврћа у Србији. У воћним засадима истраживања су фокусирана на лисне буве крушке, које су као значајне штеточине проучене са аспекта њихове биономије и примене различитих мера сузбијања (18). Морфолошки карактери сезонских форми крушкине лисне буве C. pyri анализирани су у раду број 33. На шумским и украсним биљкама детаљно су проучене две врсте (Psyllopsis dicrepans и P. fraxinicola) на јасену (Fraxinus spp.) (радови 12 и 23), и једна врста (Cacopsylla ulmi) на бресту (Ulmus effussa) (радови 15 и 26), које су значајне штеточине ових биљака, нарочито у урбаним условима. У раду 5 дат је прилог о присуству осам врста лисних бува на хортикултурним биљкама у парковима.
4 3) Фаунистички радови о природним непријатељима лисних бува (7, 8, 14, 34)
Резултати проучавања природних непријатеља лисних бува приказани су у четири рада (7, 8, 14, 34). У колонијама лисне буве крушке (Cacopsylla bidens) сакупљено је и детерминисано 12 врста предатора, који до сада ни у Србији, а ни у свету, нису били познати као природни непријатељи ове лисне буве (рад број 7). Стеница Deraeocoris annulipes је као предатор лисних бува први пут утврђена у фауни Србије, а предаторска гриња Anystis baccarum, не само да је нова у фауни Србије, већ је њено предаторство на лисним бувама први податак у свету (рад број 8). Од паразитоида Cacopsylla bidens детерминисано је пет врста које су по први пут у свету утврђене као паразитоиди ове врсте. Резултати проучавања природних непријатеља C. pyri, као најзначајније штеточине крушке у Србији, приказани су у радовима 14 и 34. На већем броју локалитета утврђено је присуство пет врста паразитоида и 21 врста предатора. Утврђени паразитоиди су: Prionomitus mitratus (Dalman), Psyllaephagus procerus Marcet, Syrphophagus ariantes (Walker), Syrphophagus taeniatus (Förster) и Tamarixia sp. Врсте Psyllaephagus procerus, Syrphophagus ariantes и Tamarixia sp. су нове у фауни Србије, а у свету први пут су утврђене као паразитоиди C. pyri. Међу предаторима, 14 врста су у Србији први пут регистроване као предатори C. pyri, а врсте Cantharis rustica, Rhagonycha fulva и Rh. testacea до сада нису биле познате као предатори крушкине буве у свету.
4) Штетни инсекти гајених биљака (22, 25, 27, 28, 29, 39, 40)
Резултати проучавања других штетних врста инсеката гајених биљака, пре свега економски значајних врста, приказани су у 5 радова (редни бројеви 22, 25, 27, 39, 40). Рад под редним бројем 22 садржи резултате проучавања штеточина грашка, са новим подацима о биологији грашковог смотавца (Laspeyresia nigricana). Динамика лета и одређивање момента сузбијања Cydia pomonella, најзначајније штеточине јабуке, анализиране су у радовима под бројем 25 и 39. Масовно сушење јагоде у региону Смедерева проузроковано од стране две инсекатске врсте Coroebus elatus и Otiorrhynchus rugosostriatus, детаљно је пручено и приказано у радовима 27 и 40. У радовима под бројем 28 и 29 обрађени су резултати фитосанитарних анализа узорака цвећа из увоза на присуство карантинских и економски штетних врста инсеката. Утврђене врсте инсеката, а нарочито карантинске, детаљно су обрађене. Указано је на опасност од уношења оваквих врста у нашу земљу, због чега је потребна строга контрола увоза биљака.
5) Остали радови (2,4, 20, 21)
Проучавањем инсеката и гриња коровских биљака у усеву пшенице и ван усева (радови 2, 4 и 20) утврђене су врсте које би могле бити потенцијални агенси у биолошкој борби против корова. Рад 21 односи се на проучавање микофагних врста Cecidomyiidae (Diptera), које се хране мицелијом гљива проузроковача пепелница и пламењача, са већег броја гајених и коровских биљака.
5 Други видови ангажовања у научно истраживачком раду
У протеклом периоду др Душанка Јеринић-Продановић је учествовала и учествује у реализацији следећих пројеката:
1. Основна истраживања у ентомологији, фитопатологији и фитофармацији, финансиран од стране Министарства за науку и технологију Републике Србије (1996-2000).
2. Интегрална заштита воћака и винове лозе од болести и штеточина, финансиран од стране Министарства за науку и технологију Републике Србије (2002-2004).
3. Анализа ризика од уношења свих карантинских организама у Србију увозом цвећа, финансиран од стране Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије (2002-2004).
4. Развој и унапређење биорационалних метода заштите биља од болести и штеточина, финанасиран од стране Министарства за науку и технолошки развој Републике Србије, (2008 - 2011).
5. Агробиодиверзитет и коришћење земљишта у Србији: интегрисана процена биодиверзитета кључних група артропода и биљних патогена, финансиран од стране Министарства за науку и просвету Републике Србије, (2011-2014).
6 Е. Закључци и препоруке комисије
На основу анализе наставног, научно-истраживачког и стручног рада др Душанке Јеринић-Продановић у протеклом периоду, може се закључити да кандидат испуњава услове за избор у звање доцента. Успешно је и савесно изводила вежбе и све поверене послове у настави, истраживачком и стручном раду. У научном раду испољава иницијативу, самосталност и спремност у решавању проблема у фундаменталној и примењеној ентомологији, као и у области заштите биља. После избора у звање асистента развила се у озбиљног и самосталног научног радника. Њено интересовање и рад на проучавању лисних бува (Psylloidea) и њихових природних непријатеља, резултирало је највећим бројем до сада објављених научних радова, који су је афирмисали у доброг познаваоца и јединог истраживача ове недовољно истражене групе инсеката у Србији. До сада је објавила и саопштила 35 научних и 3 стручна рада, једини је аутор на 14 радова (7 објављених и 7 саопштених), а на 8 радова је први аутор. Укупна вредност коефицијента научне компетентности др Душанке Јеринић-Продановић износи М=36,9. Комисија сматра да др Душанка Јеринић-Продановић у погледу педагошке, научне и стручне компетентности испуњава услове предвиђене Законом о високом школству и Статутом Пољопривредног факултета Универзитета у Београду да буде изабрана у звање доцента за ужу научну област Ентомологија и пољопривредна зоологија. С тога Комисија предлаже Изборном већу Пољопривредног факултета Универзитета у Београду да утврди предлог о избору др Душанке Јеринић-Продановић, у звање доцента за ужу научну област Ентомологија и пољопривредна зоологија.
Земун, 26.08.2011. године
Чланови Комисије
др Радослава Спасић, редoвни професор Пољопривредног факултета у Београду (област Ентомологија и пољопривредна зоологија)
др Оливера Петровић Обрадовић, ванр. професор Пољопривредног факултета у Београду (област Ентомологија и пољопривредна зоологија)
др Љубодраг Михајловић, редовни професор Шумарског факултета у Београду (област Заштита шума и украсних биљака)
7 Прилог 1. СПИСАК ОБЈАВЉЕНИХ И СОПШТЕНИХ РАДОВА ДР ДУШАНКЕ ЈЕРИНИЋ- ПРОДАНОВИЋ
ЧАСОПИСИ МЕЂУНАРОДНОГ ЗНАЧАЈА (M20)
А) Рад у часопису међународног значаја (M23 = 3)
1. Malenovskỳ, I. and Jerinić-Prodanović, D. (2011). A revised description of Psyllopsis repens Loginova, 1963 (Hemiptera: Psylloidea), with first records from Europe. Arch. Biol. Sci., Belgrade, 63 (1), 275-286.
ЗБОРНИЦИ МЕЂУНАРОДНИХ СКУПОВА (М30)
Б) Саопштење са међународног скупа штампано у целини (М33)
2. Simova-Tošić, D., R. Petanović, R. Spasić, O. Petrović, D. Graora i D. Jerinić (1998): Phytophagous insects and mites on weeds in wheat fields and margins. Proc. of Intern. Symp. on Integrated Protection of Field Crops. Vrnjačka Banja, 21-26.09.1998., str. 93-102. Društvo za zaštitu bilja Srbije.
3. Jerinić-Prodanović, D. i R. Spasić (2003): Bactericera tremblayi Wagner (Homoptera, Triozidae) a new pest of some vegetable crops in Serbia. Сборник Научни доклади. Международна Научна Конференциа 50 години Лесотехнически Универзитет, Софиа, 1-2.4.2003., стр. 142-147, Растителна заштита.
В) Саопштење са међународног скупа штампано у изводу (М34)
4. Simova-Tošić, D., R. Petanović, R. Spasić, O. Petrović, D. Graora i D. Jerinić (1998): Phytophagous insects and mites on weeds in wheat fields and margins. Intern. Symp. on Integrated Protection of Field Crops. Vrnjačka Banja, 21-26.09.1998., Book of abstracts, page 188.
5. Jerinić-Prodanović, D., (2006): A Contribution of the knowlegde on the jumping Plant Lice (Homoptera, Psylloidea) on Urban Trees in Serbia, Book of Abstracts 70 th Anniversary of Plant Protection Institute and Annual Balkan Week of Plant Health. Maj 28-31. 2006. Kostinbrod. Bulgaria p. 31.
6. Јеринић-Продановић, Д., (2009): Cacopsylla (Hepatopsylla) bidens (Šulc, 1907) (Hemiptera, Psyllidae) нова штеточина крушке у Србији. VI Конгрес о заштити биља са Симпозијумом о биолошком сузбијању инвазивних организама. Златибор, 23 – 27. 11. 2009. Зборник резимеа, стр. 95 – 96.
7. Јerinić-Prodanović, D., Protić, D., Mihajlović, Lj., (2009): Predators and parasitoids of pear psyllid Cacopsylla (Hepatopsylla) bidens (Šulc, 1907) in Serbia. VI Конгрес о заштити биља са Симпозијумом о биолошком сузбијању инвазивних организама. Златибор, 23 – 27. 11. 2009. Зборник резимеа, стр. 110 - 111.
8. Stojnić, B., Jerinić-Prodanović, D., Mladenović, K. (2009): Whirligig mite, Anystis baccarum (L.) (Acari: Anystidae), predator of jumping plant-lice (Hemiptera: Psyllidae) on ash and hawthorn trees. VI Конгрес о заштити биља са Симпозијумом 8 о биолошком сузбијању инвазивних организама. Златибор, 23 – 27. 11. 2009. Зборник резимеа, стр. 170 - 172.
Рад у националној монографији, тематском зборнику (М40)
Г) Рад у тематском зборнику (М44=2)
9. Jerinić-Prodanović, D. (2010): Jumping plant–lice (Hemiptera, Psylloidea) of Fruška gora mountain. In: Šimić, S. (Ed.): III. Beskičmenjaci (Invertebrata) Fruške gore III. Matica srpska. Novi Sad, 2010. (u štampi)
ЧАСОПИСИ НАЦИОНАЛНОГ ЗНАЧАЈА (M50)
Д) Рад у водећем часопису националног значаја (M51 = 2)
10. Јеринић-Продановић, Д. (2006): Распрострањеност, биологија и штетност лисне буве Bactericera tremblayi Wagner (Homoptera, Triozidae) у Србији. Пестициди и фитомедицина, вол. 21, бр. 1: 31-38.
11. Јеринић-Продановић, Д. (2006): Cacopsylla (Thamnopsylla) melanoneura Förster (Homoptera, Psyllidae) нова штетна врста на јабуци у Србији. Пестициди и фитомедицина, вол. 21, бр. 2: 121-128.
12. Јеринић-Продановић, Д. (2007): Psyllopsis fraxinicola Förster (Homoptera, Psyllidae), нова штеточина јасена у Србији. Пестициди и фитомедицина. Вол. 22. бр. 1. стр. 51-57.
13. Јеринић-Продановић, Д. (2007): Cacopsylla picta (costalis Flor, 1861) (Förster, 1848) (Homoptera, Psyllidae), нова врста лисне буве на јабуци у Србији. Пестициди и фитомедицина. Вол. 22. бр. 4. стр. 285-290.
14. Jerinić – Prodanović, D., Protić, Lj. i Mihajlović, Lj. (2010): Predatori i parazitoidi Cacopsylla pyri (L.) (Hemiptera: Psyllidae) u Srbiji. Pesticidi i fitomedicina. Vol. 25, iss. 1, pp. 29-42
Ђ) Рад у часопису националног значаја (M52 = 1,5)
15. Jerinić-Prodanović, D. (2006): A new jumping plant-louse Cacopsylla ulmi Förster (Homoptera, Psyllidae) on elm in Serbia. Acta Entomologica Serbica, vol. 11, (1/2): 11-18.
16. Jerinić-Prodanović, D. (2010): Checklist of jumping plant-lice (Hemiptera: Psylloidea) in Serbia. Acta entomologica Serbica, Vol. 15, N0 1, 29-59.
ЗБОРНИЦИ СКУПОВА НАЦИОНАЛНОГ ЗНАЧАЈА (М60)
Е) Предавање по позиву са скупа националног значаја штампано у изводу (М62=1)
17. Петровић-Обрадовић, О., Граора, Д. и Јеринић-Продановић, Д. (2007): Истраженост и значај биљних вашију и лисних бува у Србији. XIII Симпозијум
9 са саветовањем о заштити биља са међународним учешћем. Златибор, 26-30. 11. 2007. Зборник резимеа, стр. 18-20, (реферат по позиву).
18. Тамаш, Н., Милетић, Н. и Јеринић-Продановић, Д. (2008): Интегрални концепт сузбијања крушкине буве. IX Саветовање о заштити биља. Златибор, 24- 28.11.2008. Зборник резимеа, стр. 31-32, (реферат по позиву).
Ж) Саопштење са скупа националног значаја штампано у изводу (М64=0,2)
19. Симова-Тошић, Д., Р. Спасић и Д. Јеринић (1996): Развиће Trioza brassicae Vas. (Homoptera, Triozidae) у зависности од биљке хранитељке. Х Југосл. симп. о заштити биља, Будва, 30.9-4.10.1996. Зборник резимеа, стр. 35.
20. Граора, Д., Д. Јеринић, Б. Јовановић и Ј. Влајић (1997): Фитофагни инсекти и гриње коровских биљака у усеву озиме пшенице. Симпозијум ентомолога Србије '97, Гоч, 2-4.10.1997. Зборник резимеа, стр. 43.
21. Симова-Тошић, Д., Д. Јеринић и Д. Смиљанић (1997): Прилог познавању микофагних врста Cecidomyiidae (Diptera) у Србији. Симпозијум ентомолога Србије '97, Гоч, 2-4.10.1997. Зборник резимеа, стр. 35.
22. Јеринић, Д., Д. Симова-Тошић и Р. Спасић (1998): Прилог познавању штеточина грашка. IV Југословенски конгрес о заштити биља, Врњачка Бања, 21- 26.09.1998., стр. 92.
23. Јеринић, Д. и Р. Спасић (1999): Прилог познавању јасенове лисне буве Psyllopsis discrepans Flor (Homoptera, Psyllidae). Симпозијум ентомолога Србије '99, Гоч, 21-23.10.1999. Зборник резимеа, стр. 21.
24. Јеринић-Продановић, Д. и Р. Спасић (2002): Прилог познавању лисних бува (Homoptera, Psyllidae) на глогу. XII Симпозијум о заштити биља и Саветовање о примени пестицида, Златибор, 25-29.11.2002., Зборник резимеа, стр. 119.
25. Граора, Д., Д. Јеринић-Продановић, Р. Спасић и М. Шестовић (2003): Динамика лета и сузбијање Cydia pomonella L. (Lepidoptera, Tortricidae) у Радмиловцу. VI Саветовање о заштити биља, Златибор, 24-28.11.2003., Зборник резимеа, стр. 76.
26. Јеринић-Продановић, Д. (2005): Нова врста лисне буве Cacopsylla ulmi Förster (Homoptera, Psyllidae) на бресту у Србији. Симпозијум ентомолога Србије са међународним учешћем, Бајина Башта, Зборник резимеа, стр. 23.
27. Граора, Д., Р. Спасић и Д. Јеринић-Продановић (2005): Coroebus elatus F. (Coleoptera, Buprestidae) и Otiorrhynchus rugosostriatus (Coleoptera, Curculionidae), узрочници сушења јагоде у региону Смедерева. VII Саветовање о заштити биља, Сокобања, 15-18.11.2005., Зборник резимеа, стр. 118-119.
28. Спасић, Р., Д. Граора и Д. Јеринић-Продановић (2005): Налаз врсте Liriomyza huidobrensis (Blanchard) (Diptera, Agromyzidae) у пошиљкама цвећа из увоза. VII Саветовање о заштити биља, Сокобања, 15-18.11.2005., Зборник резимеа, стр. 191-192.
10
29. Граора, Д., Д. Јеринић-Продановић и Б. Магуд (2005): Присуство штитастих ваши (Diaspididae) у пошиљкама цвећа из увоза. VII Саветовање о заштити биља, Сокобања, 15-18.11.2005., Зборник резимеа, стр. 189-190.
30. Jeринић-Продановић, Д. (2006): Прилог познавању Cacopsylla (Thamnopsylla) costalis Flor, 1861 (Psyllidae, Homoptera) у Србији. VIII Саветовање о заштити биља, Златибор, 27.11-1.12.2006., Зборник резимеа, стр. 115-116.
31. Јеринић-Продановић, Д. (2007): Cacopsylla (Thamnopsylla) rhamnicola (Scott) i Trioza rhamni (Schrank) (Homoptera, Psylloidea) нове врсте лисних бува у фауни Србије. Симпозијум ентомолога Србије 2007. са међународним учешћем. Ужице. Пленарни реферати и резимеи, стр. 22.
32. Јеринић-Продановић, Д. (2007): Први налаз лисне буве Homotoma ficus L. (Homoptera, Homotomidae) на смокви у Србији. XIII Симпозијум са саветовањем о заштити биља са међународним учешћем. Златибор, 26-30. 11. 2007. Зборник резимеа, стр. 69-70.
33. Јеринић-Продановић, Д, Мутавџић, С и Дробњаковић, Т., (2008): Анализа морфолошких карактеристика сезонских форми Cacopsylla pyri (L.) (Homoptera, Psyllidae). IX Саветовање о заштити биља. Златибор, 24-28.11.2008. Зборник резимеа, стр. 126-127.
34. Јеринић-Продановић, Д, Дробњаковић, Т., Мутавџић, С., Михајловић, Љ и Протић, Љ: (2008): Природни непријатељи крушкине лисне буве Cacopsylla pyri (L.) (Homoptera, Psyllidae). IX Саветовање о заштити биља. Златибор, 24- 28.11.2008. Зборник резимеа, стр. 127-128.
35. Јеринић-Продановић, Д., (2009): Комплекс врста лисних бува (Psylloidea, Psyllidae) на глогу (Crataegus spp.) у Србији. Симпозијум ентомолога Србије 2009. Сокобања. Зборник резимеа, стр. 19.
МАГИСТАРСКЕ И ДОКТОРСКЕ ТЕЗЕ (М70)
З) Одбрањена докторска дисертација (М71=6)
36. Јеринић-Продановић, Д. (2011): Диверзитет лисних бува (Homoptera, Psylloidea) и њихових природних непријатеља у Србији, са посебним освртом на врсте значајне у пољопривреди. Докторска дисертација. Пољопривредни факултет, Београд - Земун.
И) Одбрањен магистарски рад (М72=3)
37. Јеринић, Д. (2000): Биоеколошка проучавања лисне буве Bactericera tremblayi Wagner (Homoptera, Triozidae). Магистарска теза. Пољопривредни факултет, Београд - Земун.
11 Ј) Стручни радови
38. Спасић, Р., Д. Симова-Тошић и Д. Јеринић (1997): Trioza brassicae Vas., нова штеточина лука у Србији. Биљни лекар XXV, бр. 1: 43-45.
39. Граора, Д. и Д. Јеринић-Продановић (2005): Динамика лета и штетност јабуковог смотавца (Cydia pomonella L.). Биљни лекар, бр. 6: 615-619.
40. Граора Д., Р. Спасић и Д. Јеринић-Продановић (2006): Coroebus elatus F. и Otiorrhynchus rugosostriatus, штеточине корена јагоде. Биљни лекар, бр. 2: 130- 134.
12