УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ - Земун Предмет: Извештај Комисије о оцени кандидата за избор једног доцента за ужу научну област Ентомологија и пољопривредна зоологија На основу члана 29. и 46. Статута Пољопривредног факултета Универзитета у Београду и одлуке Изборног већа Пољопривредног факултета у Београду од 30.06.2011. године (решење бр. 390/8-4/4) именовани смо у Комисију за оцену научних, стручних и осталих квалификација кандидата пријављених на конкурс, који је објављен у листу ''Послови" бр. 416, дана 08.06. 2011. године, за избор наставника у звање и на радно место – ДОЦЕНТА за ужу научну област ЕНТОМОЛОГИЈА И ПОЉОПРИВРЕДНА ЗООЛОГИЈА. На расписани Конкурс пријавио се један кандидат др Душанка Јеринић - Продановић. На основу прегледа и анализе приложене документације кандидата, Комисија у саставу: др Радослава Спасић, ред. проф. Пољопривредног факултета у Београду, др Оливера Петровић - Обрадовић, ванр. проф. Пољопривредног факултета у Београду и др Љубодраг Михајловић, ред. проф. Шумарског факултета Универзитета у Београду подноси следећи: И З В Е Ш Т А Ј И П Р Е Д Л О Г А. Биографски подаци Др Душанка Јеринић-Продановић рођена је 27. јануара 1970. године у Илинцима, општина Шид. Основну школу је завршила у Шиду, а Математичку гимназију у Београду. Пољопривредни факултет у Београду, Одсек за заштиту биља и прехрамбених производа завршила је 1994. године одбранивши дипломски рад из ентомологије, под називом "Штеточине лука". На последипломске студије - магистеријум из Ентомологије уписала се школске 1995/96. године. Ове студије завршила је 2000. године одбранивши магистарску тезу под насловом "Биоеколошка проучавања лукове лисне буве Bactericera tremblayi Wagner (Homoptera, Triozidae)". Докторску дисертацију под насловом ''Диверзитет лисних бува (Homoptera, Psylloidea) и њихових природних непријатеља у Србији, са посебним освртом на врсте значајне у пољопривреди'' одбранила је 01.02.2011. на Пољопривредном факултету Универзитета у Београду. За асистента приправника за предмет Посебна ентомологија на Пољопривредном факултету у Београду, изабрана је 1.07.1995. године. За асистента на предмету Посебна ентомологија изабрана је 29.03.2001. године, а реизабрана 22.02.2007. године и 28.01.2010. године. У протеклом периоду учествовала је у реализацији четири научно-истраживачка пројеката финансираних од стране Министарства за науку, технологије и развој Републике Србије и Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде 1 Републике Србије. Тренутно је ангажована на једном пројекту финансираном од стране Министарства просвете и науке Републике Србије. Кандидат поседује знање енглеског и руског језика. Члан је Друштва за заштиту биља Србије и Ентомолошког друштва Србије. Б. Дисертације Докторска дисертација "Диверзитет лисних бува (Homoptera, Psylloidea) и њихових природних непријатеља у Србији, са посебним освртом на врсте значајне у пољопривреди". Одбрањена 01.02.2011. године на Пољопривредном факултету Универзитета у Београду. Магистарска теза: "Биоеколошка проучавања лисне буве Bactericera tremblayi Wagner (Homoptera, Triozidae)". Одбрањена 07.06.2000. године на Пољопривредном факултету Универзитета у Београду. В. Наставна делатност Као асистент-приправник, а потом као асистент, др Душанка Јеринић- Продановић је изводила вежбе из предмета Посебна ентомологија на трећој и четвртој години (VI и VII семестар) редовних студија Одсека за заштиту биља и прехрамбених производа. У току једног семестра била је ангажована у извођењу вежби из предмета Ентомологија за студенте VI семестра Одсека за воћарство и виноградарство. По новом реформисаном програму др Душанка Јеринић-Продановић изводи вежбе на основним академским студијама на обавезним предметима Посебна ентомологија I и Посебна ентомологија II, као и на изборним предметима Масовне појаве инсеката и Биолошкa контролa штетних организама, а повремено је ангажована и на предмету Стручна пракса. На дипломским академским мастер студијама на Одсеку за фитомедицину је ангажована на предметима Синантропни организми и Интегрална заштита вишегодишњих засада. У наставној активности др Душанка Јеринић-Продановић је одговорна, озбиљна и савесна. Веома се ангажује у припреми, извођењу и осавремењавању практичне наставе, теренских вежби, и уопште помоћи студентима у савладавању градива, као и у изради њихових дипломских радова. Г. Научно - истраживачка делатност Научно-истраживачка и стручна делатност др Душанке Јеринић-Продановић усмерена је на проучавање лисних бува (Hеmiptera: Psylloidea), недовољно истражене групе инсеката у Србији, а посебно врста које су значајне штеточине у биљној производњи. Рад на фауни, таксономији, економском значају и биологији појединих врста лисних бува, резултирао је бољем познавању ове групе инсеката, што је од значаја за фундаменталну и примењену ентомологију и за заштиту биља у Србији. Осим тога, научно - истраживачка делатност др Душанке Јеринић-Продановић је 2 усмерена и на проучавање природних непријатеља ове групе инсеката, који до сада у свету, а напочито у Србији нису посебно проучавани. Поред тога, предмет њеног интересовања је проучавање и других штетних врста инсеката у биљној производњи. У току досадашњег бављења научно-истраживачким радом, др Душанка Јеринић-Продановић је, поред магистарске тезе и докторске дисертације, самостално (14) или у сарадњи (24) објавила или саопштила укупно 38 радова (35 научних и 3 стручна рада). Објављени радови др Душанке Јеринић-Продановић према поступку вредновања могу се сврстати у следеће категорије: А – радови у часопису међународног значаја са SCI листе =1, Б – радови саопштени на међународном скупу штампани у целини = 2; В – радови саопштени на међународном скупу штампани у изводу = 5, Г – радови у тематском зборнику = 1; Д – радови у водећем часопису националног значаја = 5; Ђ – радови у часопису националног значаја = 2; Е – предавање по позиву са скупа националног значаја штампано у изводу = 2; Ж – саопштење са скупа националног значаја штампано у изводу = 17; З – докторска дисертација = 1; И – магистарска теза = 1; Ј – стручни радови = 3. Укупна вредност индикатора научне компетентности др Душанке Јеринић- Продановић исказана према Критеријуму за стицање звања наставника на Универзитету у Београду износи: Ознака Врста резултата Вредност Број резултата Укупно групе М коефицијента резултата М М20 М23 3,0 1 3,0 М30 М33 1,0 2 2,0 М34 0,5 5 2,5 М40 М44 2,0 1 2,0 М50 М51 2,0 5 10,0 М52 1,5 2 3,0 М60 М62 1,0 2 2,0 М64 0,2 17 3,4 М70 М71 6,0 1 6,0 М72 3,0 1 3,0 Укупно / / 37 36,9 Укупна научна и стручна компетентност кандидата исказана кроз коефицијент „М“ износи 36,9. Научни радови Душанке Јеринић-Продановић могу се сврстати у 5 група: 1) Фаунистичко-таксономски радови о лисним бувама (Psylloidea); 2) Лисне буве као штеточине биљака у Србији; 3) Фаунистички радови о природним непријатељима лисних бува; 4) Штетни инсекати гајених биљака, 5) Остали радови. 3 1) Фаунистичко-таксономски радови о о лисним бувама (Psylloidea) (1, 6, 9, 11, 13, 16, 17, 18, 24, 30, 31, 32, 35) Резултати фаунистичко-таксономских истраживања лисних бува у Србији, приказани су у 13 научних радова (1, 6, 9, 11, 13, 16, 17, 18, 24, 30, 31, 32 и 35). У њима су детаљно обрађене врсте из подреда Psylloidea, недовољно истражене и мало познате групе инсеката у Србији. Вишегодишњи рад на овој групи инсеката резултирао је налазом већег броја, за фауну Србије, нових врста. Са 419 локалитета широм Србије сакупљено је и идентификовано 63 врсте лисних бува, од којих су 48 врста нове за фауну Србије (рад под бројем 16). Фаунистичка проучавања Psylloidea Националног парка Фрушка Гора, резултирала су налазом 22 врсте, међу којима је 15 врста први пут нађено на овом подручју (рад број 9). На јасену (Fraxinus spp.) је нађена врста Psyllopsis repens, која не само да је нова за фауну Србије, већ је то први налаз и за Европу. У раду о овој врсти (рад број 1), први пут је приказан детаљан опис ларве, што представља новину у литератури. На Rhamnus cathartica нађене су две врсте које су нове за фауну Србије (рад број 31), а на глогу (Crataegus spp.), утврђене су четири врсте лисних бува које су обрађене у радовима број 24 и 35. На гајеним биљкама значајним у пољопривредној производњи, такође су утврђене нове врсте лисних бува за Србију. Тако су на јабуци нађене две врсте (Cacopsylla melanoneura и C. picta) (радови 11, 13, 30), на крушци, осим до сада познатих врста, утврђена је и једна нова врста (Cacopsylla bidens) (6, 18), а на смокви врста Homotoma ficus, која је исто први пут регистрована у Србији (рад 32). Упоредна анализа истражености лисних бува у свету и у Србији, приказана је у раду под бројем 17, у којем су посебно истакнуте врсте које су значајне у биљној производњи, нарочито у пољопривреди. 2) Лисне буве као штеточине биљака у Србији (3, 5, 10, 12, 15, 18, 19, 23, 26, 33, 38) Ови радови имају карактер примењених истраживања, а односе се на врсте лисних бува које су значајне штеточине на пољопривредним, шумским и украсним биљкама. За сваку утврђену врсту, у радовима су анализиране морфолошке карактеристике свих развојних стадијума, биљке домаћини, начин исхране, циклус развића, симптоми оштећења и штетност, што има велики значај за примењену ентомологију и за биљну производњу уопште. У радовима 3, 10, 19 и 38 детаљно је проучена лукова лисна бува (Bactericera tremblayi) која је последњих година постала једна од важнијих штеточина луковичастог поврћа у Србији. У воћним засадима истраживања су фокусирана на лисне буве крушке, које су као значајне штеточине проучене са аспекта њихове биономије и примене различитих мера сузбијања (18).