Анализа Варијабилности Таксона Ornithogalum Umbellatum L. 1753

дисертација: „Анализа варијабилности таксона Ornithogalum umbellatum L. 1753 (Hyacinthaceae) применом молекуларних маркера и анатомско-морфолошких карактера” (оцена 10,00); - Дипломске академске студије – мастер, смер Дипломирани биолог – мастер, модул Заштита природе и одрживи развој; 2006–2007. године (просечна оцена 10,00); завршни рад: „Оптимизација метода DNK изолације и RAPD-PCR амплификације код врста рода Ornithogalum” (оцена 10,00); - Високо образовање првог степена основних академских студија, смер Дипломирани биолог; 2001–2006. године (просечна оцена 9,21); дипломски рад: „Генетичка и еколошка варијабилност интензитета и трајања наливања зрна јарог пивског јечма (Hordeum vulgare L.)” (оцена 10,00).

5. Радна биографија:

Др Андријана Андрић завршила је основну и средњу школу (Ваљевску гимназију, природно-математички смер) у Ваљеву. Департман за биологију и екологију Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду уписала је 2001. и завршила 2006. године. Дипломски рад реализовала је на Институту за ратарство и повртарство Нови Сад, у Одељењу за стрна жита. Током основних студија била је стипендиста Министарства просвете и спорта Владе Републике Србије, као и добитница награда Универзитета у Новом Саду – за постигнут успех у школској 2002/2003. и 2003/2004. години. За време мастер студија (2006–2007. године) била је стипендиста, најпре Републичке фондације за развој научног и уметничког подмлатка, а потом Министарства науке и заштите животне средине Републике Србије. Др Андријана Андрић уписала је докторске студије 2007. године. Од 2007. до 2010. године као стипендиста Министарства за науку и технолошки развој Републике Србије била је ангажована на извођењу вежби из седам предмета на Катедри за екологију и заштиту животне средине на Департману за биологију и екологију Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду, на основу уговора о извођењу наставе. У звање истраживач-приправник изабрана је 12.11.2007. године, а у звање истраживач-сарадник 01.01.2011. године (реизбор 17.12.2013.), за ужу научну област Заштита животне средине. У периоду 2011–2015. године радила је на реализацији научноистраживачких пројеката у оквиру Лабораторије за истраживање и заштиту биодиверзитета на Департману за биологију и екологију Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду. Од 01.07.2015. године кандидаткиња је запослена на Институту БиоСенс – Истраживачко-развојном институту за информационе технологије биосистема Универзитета у Новом Саду, на радном месту Млађи истраживач. Докторирала је 16.10.2015. године. Научно звање научни сарадник за област природно- математичких наука – биологија стекла је 30.11.2016. године и од почетка 2017. године запослена је на радном месту Старији истраживач на истом Институту. Од 2020. године је према новој унутрашњој организацији и систематизацији Института распоређена у организациону јединицу – истраживачки центар – Центар за биосистеме, на радној позицији Научни сарадник. Кандидаткиња је током своје научноистраживачке каријере била члан: Академског друштва за проучавање и заштиту природе Нови Сад, Друштва генетичара Србије, Центра за очување биодиверзитета Балканског полуострва, као и Научног већа Института БиоСенс и комисија за шест избора у (научна,

истраживачка и стручна) звања. Др Андријана Андрић је током досадашњег истраживачког рада учествовала у реализацији седам научних пројеката (пет националних и два међународна). Област научне делатности кандидаткиње превасходно је проучавање осоликих мува (Diptera: Syrphidae) и биљака са којима су повезане комплексним био-еколошким односима, коришћењем различитих метода ради добијања података о њиховој биологији, као основе за доношење валидних конзервационих одлука. У свом досадашњем научноистраживачком раду, поред докторске дисертације, објавила је још 28 библиографских јединица, од којих су 16 радови у научним часописима међународног значаја, а 12 саопштења са научних скупова штампана у изводу.

ПРЕГЛЕД НАУЧНОГ И СТРУЧНОГ РАДА

У наставку је дат списак 29 резултата остварених током целокупне научноистраживачке каријере др Андријане Андрић, подељен у два дела: А) 15 библиографских јединица објављених након одлуке Научног већа Института БиоСенс (бр. NV-11-04-1 од 28.03.2016.) о предлогу за стицање претходног научног звања (тј. резултати релевантни за реизбор у научно звање – остварени у периоду од пет година, а који нису вредновани приликом претходног избора у звање) и Б) 14 библиографских јединица објављених пре ове одлуке. Звездицом су означена три резултата објављена у периоду након одлуке, а пре избора (30.11.2016.). За радове је дат и број хетероцитата (искључујући аутоцитате и коцитате) (Scopus 24.05.2021.), као и број бодова нормиран на број коаутора публикације.

А) Списак научноистраживачких резултата након одлуке о предлогу за претходни избор у звање научни сарадник

• Рад у међународном часопису изузетних вредности М21а:

1. Vujić Ante, Radenković Snežana, Likov Laura, Andrić Andrijana, Janković Marina, Ačanski Jelena, Popov Grigory, de Courcy Williams Michael, Šašić Zorić Ljiljana, Djan Mihajla. Conflict and congruence between morphological and molecular data: revision of the Merodon constans group (Diptera: Syrphidae). Invertebrate Systematics. (2020) 34(4):406–448. doi: 10.1071/IS19047 0 хетероцитата; M21a (17/170 Zoology); ИФ2018=2,306. [6,25 бодова; 10 аутора]

2. Djukic Ika, ... Andrić Andrijana [25. коаутор], ... Tóth Zsolt [укупно 310 коаутора]. Early stage litter decomposition across biomes. Science of the Total Environment. (2018) 628-629:1369–1394. doi: 10.1016/j.scitotenv.2018.01.012 53 хетероцитата; M21a (22/229 Environmental Sciences); ИФ2016=4,900. [0,16 бодова; 310 аутора]

• Рад у врхунском међународном часопису М21:

3. Milić Dubravka, Radenković Snežana, Radišić Dimitrije, Andrić Andrijana, Nikolić Tijana, Vujić Ante. Stability and changes in the distribution of Pipiza hoverflies

(Diptera, Syrphidae) in Europe under projected future climate conditions. PLoS ONE. (2019) 14(9):e0221934, 19 pp. doi: 10.1371/journal.pone.0221934 2 хетероцитата; M21 (15/64 Multidisciplinary Sciences); ИФ2017= 2,766. [8 бодова; 6 аутора]

4. * Vujić Ante, Radenković Snežana, Nikolić Tijana, Radišić Dimitrije, Trifunov Sonja, Andrić Andrijana, Markov Zlata, Jovičić Snežana, Mudri-Stojnić Sonja, Janković Marina, Lugonja Predrag. Prime Hoverfly (Insecta: Diptera: Syrphidae) Areas (PHA) as a conservation tool in Serbia. Biological Conservation. (2016) 198: 22–32. doi: 10.1016/j.biocon.2016.03.032 5 хетероцитата; М21 (8/54 Biodiversity Conservation); ИФ2016=4,022. [4,44 boda; 11 autora]

• Рад у истакнутом међународном часопису М22:

5. Vujić Ante, Likov Laura, Radenković Snežana, Kočiš Tubić Nataša, Djan Mihajla, Šebić Anja, Pérez-Bañón Celeste, Barkalov Anatolij, Hayat Rüstem, Rojo Santos, Andrić Andrijana, Ståhls Gunilla. Revision of the Merodon serrulatus group (Diptera, Syrphidae). ZooKeys. (2020) 909: 79–158. doi: 10.3897/zookeys.909.46838 2 хетероцитата; M22 (82/170 Zoology); ИФ2018=1,143. [2,50 бодова; 12 аутора]

6. Vujić Ante, Radenković Snežana, Likov Laura, Andrić Andrijana, Gilasian Ebrahim, Barkalov Anatolij. Two new enigmatic species of the genus Merodon Meigen (Diptera: Syrphidae) from the north-eastern Middle East. Zootaxa. (2019) 4555(2): 187–208. doi: 10.11646/zootaxa.4555.2.2 0 хетероцитата; M22 (101/170 Zoology); ИФ2018=0,990 [5 бодова; 6 аутора]

7. Preradović Jelena, Andrić Andrijana, Radenković Snežana, Šašić Zorić Ljiljana, Pérez-Bañón Celeste, Campoy Andrés, Vujić Ante. Pupal stages of three species of the phytophagous genus Merodon Meigen (Diptera: Syrphidae). Zootaxa. (2018) 4420(2): 229–242. doi:10.11646/zootaxa.4420.2.5 0 хетероцитата; M22 (101/170 Zoology); ИФ2018=0,990 [5 бодова; 7 аутора]

8. Rat Milica, Andrić Andrijana, Anačkov Goran. Deceptive taxonomic importance of the Ornithogalum (Asparagaceae) seed morphology. Plant Systematics and Evolution. (2017) 303(5): 573–586. doi: 10.1007/s00606-017-1391-1 2 хетероцитата; М22 (106/223 Plant Sciences); ИФ2017=1,452. [5 бодова; 3 аутора]

9. * Rat Milica, Gavarić Neda, Kladar Nebojša, Andrić Andrijana, Anačkov Goran, Božin Biljana. The phenolics of the Ornithogalum umbellatum L. (Hyacinthaceae): phytochemical and ecological characterization. Chemistry and Biodiversity. (2016) 13(11): 1551–1558. doi: 10.1002/cbdv.201600090 4 хетероцитата; М22 (76/157 Chemistry, Multidisciplinary); ИФ2014=1,515. [5 бодова; 6 аутора]

• Рад у међународном часопису М23:

10. Andrić Andrijana, Kočiš Tubić Nataša, Đan Mihajla, Vujić Ante, Obreht Vidaković Dragana. Assessment of genetic diversity within the Merodon ruficornis species group

(Diptera: Syrphidae) by RAPD analysis. Archives of Biological Sciences. (2017) 69(3): 553–560. doi: 10.2298/ABS160729131A 1 хетероцитат; М23 (72/85 Biology); ИФ2017=0,648. [3 boda; 5 аутора]

• Саопштење са међународног скупа штампано у изводу M34 [по 0,5 бодова]:

11. Andrić Andrijana, Aracil Andrea, Pérez-Bañón Celeste, Radenković Snežana, Popov Grigory, Mishustin Ruslan, Vujić Ante. The puzzling role of immature-stage morphology in the taxonomy of Merodon (Diptera: Syrphidae). 10th International Symposium on Syrphidae; Mytilene (Lesvos, Greece). September 8–12. 2019. Book of abstracts: 68.

12. Rat Мilica, Andrić Andrijana, Anačkov Goran. Flower in Ornithogalum as a taxonomic tool for species identification. 13th Symposium on the Flora of Southeastern Serbia and Neighbouring Regions; Stara planina Mt. (Serbia). June 20– 23. 2019. Book of abstracts: 17.

13. Rat Milica, Andrić Andrijana, Bogdanović Sandro, Radak Boris, Barina Zoltan, Bokić Bojana, Anačkov Goran. How complicated actually is genus Ornithogalum? VII Balkan Botanical Congress; Novi Sad (Serbia). September 10–14. 2018. Botanica Serbica, 42 (Supplement 1), 7BBC Book of abstracts: 43.

• Саопштење са скупа националног значаја штампано у изводу М64 [по 0,2 бода]:

14. Milić Dubravka, Radišić Dimitrije, Radenković Snežana, Andrić Andrijana, Vujić Ante. Potencijalni uticaj klimatskih promena na diverzitet osolikih muva roda Pipiza Fallen, 1810 (Insecta: Diptera: Syrphidae) u Evropi. Drugi kongres biologa Srbije; Srpsko biološko društvo; Kladovo (Србија). September 25–30. 2018. Knjiga sažetaka: 301.

15. * Radišić Dimitrije, Vujić Ante, Radenković Snežana, Nikolić Tijana, Trifunov Sonja, Andrić Andrijana. Prime Hoverfly (Diptera, Syrphidae) Areas (PHA): review and proposal for protection. 2nd International Symposium on Nature Conservation: „Nature conservation—experiences and perspectives”; Institute for Nature Conservation of Vojvodina Province; Novi Sad (Serbia). April 1–2. 2016. Book of abstracts: 55–56.

Б) Списак научноистраживачких резултата пре одлуке о предлогу за претходни избор у звање научни сарадник

• Рад у међународном часопису изузетних вредности М21а:

16. Vujić Ante, Radenković Snežana, Ståhls Gunilla, Ačanski Јelena, Stefanović Аna, Veselić Sanja, Andrić Andrijana, Hayat Rüstem. Systematics and taxonomy of the ruficornis group of genus Merodon Meigen (Diptera: Syrphidae). Systematic Entomology. (2012) 37(3): 578– 602. doi: 10.1111/j.1365-3113.2012.00631.x 3 хетероцитата; M21a (3/86 Entomology); ИФ2011: 2,943. [8,33 бода; 8 autora]

• Рад у врхунском међународном часопису М21: 5

17. Vujić Ante, Petanidou Theodora, Tscheulin Thomas, Cardoso Pedro, Radenković Snežana, Ståhls Gunilla, Baturan Željana, Mijatović Gorana, Rojo Santos, Pérez-Bañón Celeste, Devalez Jelle, Andrić Andrijana, Jovičić Snežana, Krašić Dušanka, Markov Zlata, Radišić Dimitrije, Tataris Giorgos. Biogeographical patterns of the genus Merodon Meigen, 1803 (Diptera: Syrphidae) in islands of the eastern Mediterranean and adjacent mainland. Insect Conservation and Diversity. (2016) 9(3): 181–191. doi: 10.1111/icad.12156 2 хетероцитата; М21 (12/94 Entomology); ИФ2015=2,367. [2,67 бодова; 17 autora]

• Рад у истакнутом међународном часопису М22:

18. Andrić Andrijana, Šikoparija Branko, Obreht Dragana, Đan Мihajla, Preradović Јelena, Radenković Snežana, Pérez-Bañón Celeste, Vujić Ante. DNA barcoding applied: identifying the larva of Merodon avidus (Diptera: Syrphidae). Acta Entomologica Musei Nationalis Pragae. (2014) 54(2): 741–757. 8 хетероцитата; М22 (40/87 Entomology); ИФ2012: 0,963. [4,17 бодова; 8 аутора]

• Рад у међународном часопису М23 [по 3 бода]:

19. Andrić Andrijana, Rat Мilica, Zorić Lana, Luković Јadranka. Anatomical characteristics of two Ornithogalum L. (Hyacinthaceae) taxa from Serbia and Hungary and their taxonomic implication. Acta Botanica Croatica. (2016) 75(1): 67–73. doi: 10.1515/botcro-2016-0002 1 хетероцитат; М23 (142/204 Plant Sciences); ИФ2014=0,839.

20. Andrić Andrijana, Kočiš Tubić Nataša, Rat Мilica, Obreht Vidaković Dragana. Diversity and genetic structure of Ornithogalum L. (Hyacinthaceae) populations as revealed by RAPD- PCR markers. Genetika. (2015) 47(1): 275–288. doi: 10.2298/GENSR1501275A 3 хетероцитата; М23 (156/165 Genetics & Heredity); ИФ2013=0,492.

21. Mudri-Stojnić Sonja, Andrić Andrijana, Józan Zsolt, Vujić Ante. Pollinator diversity (Hymenoptera and Diptera) in semi-natural habitats in Serbia during summer. Archives of Biological Sciences. (2012) 64(2):777–786. doi:10.2298/ABS1202777S 10 хетероцитата; М23 (60/82 Biology); ИФ2012: 0,791.

• Саопштење са међународног скупа штампано у изводу M34 [по 0,5 бодова]:

22. Jovičić Snežana, Krašić Dušanka, Markov Zlata, Andrić Andrijana, Vujić Ante. Can we influence the survival of pollinators in urban environment? 6th International Scientific Agricultural Symposium - Agrosym 2015; Jahorina (Bosnia and Herzegovina). October 15– 18. 2015. Book of abstracts: 622.

23. Rat Мilica, Andrić Andrijana, Anačkov Goran. Herbarium revision reveals neglected and misinterpreted Ornithogalum L. species in the Balkan Peninsula. 6th Balkan Botanical Congress; Rijeka (Croatia). September 14–18. 2015. Book of abstracts: 34.

24. Andrić Andrijana, Rat Мilica, Obreht Dragana. Analysis of genetic variability in two Ornithogalum L. (Hyacinthaceae) taxa from Serbia and Hungary using RAPD markers. V Congres of the Serbian Genetic Society; Belgrade (Serbia). September 28–October 02. 2014. Book of abstracts: 190. 25. Andrić Andrijana, Obreht Dragana, Rat Milica, Boža Pal, Vujić Ante. Analysis of genetic variability in Ornithogalum L. using RAPD markers. IV Congres of the Serbian Genetic Society; Tara (Serbia). June 01–05. 2009. Book of abstracts: 264.

• Саопштење са скупа националног значаја штампано у изводу М64 [по 0,2 бода]: 6

26. Rat Milica, Andrić Andrijana, Anačkov Goran. Ornithogalum sect. Heliocharmos in the Carpato-Pannonian region: harmonization of nomenclature, taxonomy and herbarium data. 11th International Conference „Advances in research on the flora and vegetation of the Carpato-Pannonian region” (AFVK XI). Magyar Természettudományi Múzeum. Budapest (Hungary). February 12–14. 2016. Book of abstracts: 83–84.

27. Mudri-Stojnić Sonja, Andrić Andrijana, Nikolić Тijana. Pollinator diversity in semi-natural habitats and sunflower fields in Vojvodina. IV Congress of the ecologists of Macedonia, with international participation; Macedonian ecological society. Ohrid (Macedonia). October 12– 15. 2012. Book of abstracts: 207.

28. Rat Milica, Andrić Andrijana, Živanović Srđan. Significant characters for the infraspecies taxa of the species Ornithogalum umbellatum L. 1753 (Hyacinthaceae). 10th Symposium on the Flora of Southeastern Serbia and Neighbouring Regions. Vlasina Lake (Serbia). June 17– 20. 2010. Book of abstracts: 22.

• Одбрањена докторска дисертација М70 [6 бодова]:

29. Андрић Андријана. Анализа варијабилности таксона Ornithogalum umbellatum L. 1753 (Hyacinthaceae) применом молекуларних маркера и анатомско-морфолошких карактера. Департман за биологију и екологију, Природно-математички факултет, Универзитет у Новом Саду. (2015)

Приказан кроз број поена, индекс компетентности др Андријане Андрић у току целокупне научноистраживачке каријере износи укупно 106,5, а након извршеног нормирања на основу броја коаутора—79,02. Од тога 96 поена (68,52 након нормирања) припада радовима у научним часописима међународног значаја (категорија М20). У периоду релевантном за реизбор број поена износи укупно 65,9, а након нормирања 46,25, од чега 64 поена из категорија М20 (44,35 након нормирања).

Резиме остварених научноистраживачких резултата релевантних за реизбор: Назив / критеријум Број Категорија Укупно бодова ИФ** – вредност резултата референци Рад у међународном часопису М21а 2 20 (6,41)* 2,306+4,900 изузетних вредности – 10 Рад у врхунском међународном М21 2 16 (12,44)* 2,766+4,022 часопису – 8 1,143+0,990 Рад у истакнутом међународном +0,990 М22 5 25 (22,50)* часопису – 5 +1,452 +1,515 М23 Рад у међународном часопису – 3 1 3 0,648 Саопштење са међународног / M34 3 1,5 скупа штампано у изводу – 0,5 Саопштење са скупа / М64 националног значаја штампано 2 0,4 у изводу – 0,2 Укупно: 15 65,9 (46,25)* 20,732 *У заградама је дат укупан број бодова након нормирања, које је извршено за радове са више од седам аутора, на основу формуле "К/(1+0,2(н-7)), н>7" (Прилог 1 Правилника о стицању истраживачких и научних звања).

**Импакт фактори рачунати су ''за период од две године пре публиковања и година публиковања, и то за ону годину у којој је часопис имао највећи импакт фактор'' (Прилог 2 Правилника).

КВАЛИТАТИВНИ ПОКАЗАТЕЉИ

1. ПОКАЗАТЕЉИ УСПЕХА У НАУЧНОМ РАДУ

1.1 Награде и признања за научни рад /

1.2 Уводна предавања на конференцијама и друга предавања по позиву /

1.3 Чланства у одборима међународних научних конференција и одборима научних друштава /

1.4 Чланства у уређивачким одборима часописа, уређивање монографија, рецензије научних радова и пројеката

Др Андријана Андрић радила је рецензије научних радова за међународне часописе рангиране у JCR (Journal Citation Report) Science Edition (КоБСОН): Journal of Agricultural Science and Technology (07. 2018. године)—ИФ2017=0,890; М22 (27/57 Agriculture, Multidisciplinary) и Acta Botanica Croatica (09. 2019. године)—ИФ2019=1,051; М23 (162/234 Plant Sciences). Кандидаткиња је у више наврата (у периоду 03–05. 2020. године и 11. 2020. године) била ангажована за рецензију процена за Црвену листу угрожених врста (за осолике муве – European hoverfly Red List) од стране IUCN (International Union for Conservation of Nature)—Европске регионалне канцеларије за програм Global Species & Key Biodiversity Areas Programme. Урадила је рецензије процена за укупно 120 врста.

2. АНГАЖОВАНОСТ У РАЗВОЈУ УСЛОВА ЗА НАУЧНИ РАД, ОБРАЗОВАЊУ И ФОРМИРАЊУ НАУЧНИХ КАДРОВА

2.1 Допринос развоју науке у земљи

Др Андријана Андрић је током досадашњег истраживачког рада учествовала у реализацији пет националних научних пројеката. Кандидаткиња је као научни сарадник била ангажована на три пројекта: • Конзервациона стратегија за очување заштићених и строго заштићених врста у Србији – осолике муве (Insecta: Diptera: Syrphidae) као модел организми (Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије; евиденциони број ОИ173002; руководилац др Анте Вујић); 2011–2019. године; • Развој нових информационо-комуникационих технологија, коришћењем напредних математичких метода, са применама у медицини, телекомуникацијама, енергетици, заштити националне баштине и образовању (Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије; 8

евиденциони број ИИИ44006; руководилац др Зоран Огњановић); 2016–2019. године; • Евалуација еколошких мрежа у циљу ефикасније заштите природе у АП Војводини (Покрајински секретаријат за високо образовање и научноистраживачку делатност АПВ; број 114-451-2169/2016; руководилац др Анте Вујић); 2016–2019. године. Током 2020. и 2021. године истраживања у којима је кандидаткиња учествовала реализована су кроз Програм Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, по Уговору о реализацији и финансирању научноистраживачког рада НИО у 2020. години - евиденциони број 451-03-68/2020-14/200358, односно у 2021. години - евиденциони број 451- 03-9/2021-14/200358. Током претходне научноистраживачке каријере кандидаткиња је као истраживач-сарадник, односно истраживач-приправник била ангажована на још два национална пројекта: • Биосенсинг технологије и глобални систем за континуирана истраживања и интегрисано управљање екосистемима (ИИИ43002), Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије (2011–2016.) и • Диверзитет флоре панонског дела Србије, угроженост ширењем инвазивних корова и њихов утицај на здравље људи (ОИ143037), Министарствo за науку и технолошки развој Републике Србије (2006–2010.).

Др Андријана Андрић је била члан комисија за шест избора у (научна, истраживачка и стручна) звања на Институту БиоСенс, за кандидаткиње: Љиљана Шашић Зорић (истраживач сарадник, реизбор, 2016. године и научни сарадник, избор 2018. године), Бојана Ивошевић (истраживач сарадник, 2019. године), Тијана Николић (научни сарадник, 2019. године) и Душанка Вујановић (стручни саветник, 2019. и научни сарадник, 2020. године).

2.2 Менторство при изради магистарских и докторских радова, руковођење специјалистичким радовима /

2.3 Педагошки рад

Др Андријана Андрић је као стипендиста Министарства за науку и технолошки развој Републике Србије била ангажована за извођење вежби на Катедри за екологију и заштиту животне средине на Департману за биологију и екологију Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду. На основу уговора о извођењу наставе, у периоду од 2007. до 2010. године, држала је вежбе из укупно седам предмета: Заштита животне средине, Заштићени делови природе, Трендови у заштити животне средине, Основе конзервационе биологије, Конзервација животиња, Угрожене врсте животиња, Конзервација и рестаурација копнених екосистема.

2.4 Међународна сарадња

Др Андријана Андрић остварила је сарадњу са научноистраживачким тимом са Универзитета Аликанте у Шпанији (Department of Environmental Sciences and Natural Resources / group: Bionomy, Systematic and Applied Research on insects). У

периоду 10–16.06.2018. године била је учесник курса о гајењу инсеката за потребе одрживе пољопривреде, где је стекла основна теоријска и практична знања у вези са техникама узгоја мува у лабораторијским условима, те потенцијалу коришћења ларви за различите намене, пре свега за разградњу и одрживу трансформацију органског отпада—продукцију чистих извора протеина за исхрану животиња и за биолошку контролу штеточина. У периоду 04–17.11.2018. године кандидаткиња је била на двонедељној обуци за примену савремених метода и техника изучавања развојних стадијума осоликих мува, под менторством проф. др Celeste Pérez Bañón, где је током рада у лабораторијама учила технике припреме узорака (ларви и лутки осоликих мува) и коришћења различитих приступа у њиховој анализи. Током ових студијских боравака др Андријана Андрић је остварила контакте са стручњацима из области проучавањa животног циклуса мува, што је до сада резултовало коауторством на научном раду у истакнутом међународном часопису и саопштењем са међународног скупа (5/М22; 11/M34); кандидаткиња актуелно учествује у изради публикација у оквиру којих се бави овом тематиком, а које су у припреми. Као стипендиста Министарства за науку и технолошки развој Републике Србије кандидаткиња је била на двомесечној (02.02.–02.04.2009.) обуци за примену молекуларних метода у ботаничким истраживањима, под менторством проф. др Ana Juan, у (тадашњем) истраживачком центру CIBIO (Centro Iberoamericano de la BIOdiversidad) Универзитета Аликанте у Шпанији. Током претходне научноистраживачке каријере др Андријана Андрић је као истраживач-сарадник, односно истраживач-приправник учествовала у реализацији два међународна пројекта: • Status and Trends of European Pollinators, FP7-ENV-2009-1-244090 (STEP) (2010–2014.) и • Assessing LArge-scale Risks for biodiversity with tested Methods, FP6-2006- TTC No: 046002 (ALARM) (2007–2009.). Иако се не ради о официјелном ангажману на пројекту, треба поменути и учешће кандидаткиње (у периоду 2016–2019. године) у раду ILTER (International Long-Term Ecological Research) глобалне мреже истраживачких сајтова, на којима се врши мониторинг, прикупљање и анализа података у вези са дугорочним трендовима промена у животној средини. Др Андријана Андрић била је део тима који се бавио теренским и лабораторијским истраживањима у НП Фрушка гора, у оквиру “TeaComposition initiative”—иницијативе која је обухватила велики број међународних пројеката и мрежа, а чији се четворогодишњи експеримент “Global litter decompositon study” спроводио у сарадњи око 200 институција, на више од 500 локалитета у преко 40 земаља широм света. Резултат ове сарадње (за сада) је коауторство на публикацији у међународном часопису изузетних вредности (2/М21а), а још публикација је у припреми.

2.5 Организација научних скупова /

3. ОРГАНИЗАЦИЈА НАУЧНОГ РАДА

3.1 Руковођење научним пројектима, потпројектима и задацима

У оквиру пројекта Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије (ОИ173002) „Конзервациона стратегија за очување заштићених и строго заштићених врста у Србији – осолике муве (Insecta: Diptera: Syrphidae) као модел организми” др Андријана Андрић је руководила пројектним задатком: Изучавање преадултних стадијума фитофагних осоликих мува – биологија врста родова Merodon, Eumerus и Cheilosia, истраживање биљака домаћина, анализа морфологије ларви и лутки, детерминација и опис таксономски значајних карактера. Ови развојни стадијуми су углавном непознати и сваки нови налаз представља значајан допринос у овој области; нпр. од укупно 234 врсте рода Merodon ларве и/или лутке су до сада описане за свега девет врста – од чега за чак четири врсте у оквиру овог пројекта (5/М22; 7/М22; 11/M34; 18/М22). Поред нових описа, значај резултата истраживања везаних за овај пројектни задатак односи се и на допринос познавању животног циклуса и повезаности са биљкама у оквиру ланаца исхране, те сагледавању еколошких захтева ових врста.

3.2 Примењеност у пракси кандидатових технолошких пројеката, патената, иновација и других резултата /

3.3 Руковођење научним и стручним друштвима /

3.4 Значајне активности у комисијама и телима Министарства науке и телима других министарстава везаних за научну делатност /

3.5 Руковођење научним институцијама /

4. КВАЛИТЕТ НАУЧНИХ РАЗУЛТАТА

АНАЛИЗА ОБЈАВЉЕНИХ РАДОВА

Др Андријана Андрић је током свог научноистраживачког рада учествовала у мултидисциплинарним истраживањима која се баве проучавањем биодиверзитета. Акценат је на истраживању диверзитета инсеката опрашивача (21/М23; 22/M34; 27/М64) који чине кључну компоненту биодиверзитета, обезбеђујући виталне екосистемске услуге како усевима, тако и заједницама дивљих биљака, а услуге опрашивања зависе од бројности и диверзитета популација опрашивача на које утиче широк спектар услова средине. Већина научноистраживачких резултата кандидаткиње резултат су учешћа на пројекту Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије „Конзервациона стратегија за очување заштићених и строго заштићених врста у Србији – осолике муве (Insecta: Diptera: Syrphidae) као модел организми” (ОИ173002) на ком је у континуитету била ангажована све време трајања пројекта (2011–2019. године). Стога је превасходно изучавала осолике муве као једну од најзначајнијих група инсеката опрашивача, бавећи се проблемима таксономије (6/М22; 10/М23)—укључујући и свеобухватне ревизије појединих

група са описима нових врста (1/М21а; 5/М22; 16/М21а), затим биогеографије, односно утицаја еко-географских варијабли на дистрибуцију и биодиверзитет (17/М21), потенцијалне угрожености климатским променама (3/М21; 14/М64) и конзервације (4/М21; 15/М64). Значајан аспект истраживања представља опис преадултних стадијума фитофагних осоликих мува првенствено рода Merodon (7/М22; 11/M34; 18/М22) који су углавном непознати, те је сваки нови налаз важан допринос у овој области. За опстанак инсеката опрашивача веома су значајне популације биљака, стога је важан мултидисциплинарни приступ изучавању како опрашивача, тако и биљака хранитељки, као и њиховог комплексног односа. Осолике муве истраживаног рода Merodon повезане су у трофичким ланцима (опрашивање и ларвално развиће) са геофитама са подземним органима за складиштење. Међу њима је и род Ornithogalum из фамилије Asparagaceae, којег чине биљке са подземним стаблом - луковицом. Део научноистраживачког рада кандидаткиње посвећен је изучавању варијабилности овог рода (превасходно sect. Heliocharmos, посебно таксона Ornithogalum umbellatum) применом молекуларних маркера (20/М23; 24/M34; 25/M34; 29/М70), анатомских (19/М23) и морфолошких карактера у циљу разјашњења комплексне таксономије (8/М22; 12/M34; 13/M34; 23/M34; 26/М64; 28/М64), као и анализи секундарних метаболита и утицаја фактора животне средине на фитохемијске параметре (9/М22). Посебан сегмент научних резултата, који није везан за изучавање инсеката опрашивача и њихових биљака домаћина, последица је учешћа кандидаткиње у међународној еколошкој иницијативи “TeaComposition”, која се бави експерименталним истраживањем потенцијалне декомпозиције отпада (2/М21а). Актуелност теме и значај резултата огледају се кроз чињенице да је рад публикован у међународном часопису изузетних вредности са импакт фактором 4,900 и цитиран 79 пута без аутоцитата (53 пута без коцитата) у релативно кратком периоду од објављивања (2018. године). У наставку је дата детаљнија анализа резултата релевантних за реизбор (који нису вредновани приликом претходног избора у звање научни сарадник).

Анализа радова објављених у научним часописима међународног значаја:

Рад 1/М21а бави се свеобухватном ревизијом групе врста у оквиру рода Merodon (Diptera, Syrphidae) – M. constans групе, дајући морфолошке дијагнозе и описе, илустровани кључ, дискусију различитих таксономских карактера и мапе географске дистрибуције. Испитано је укупно 15 врста, од којих девет новоописаних. Две врсте су редефинисане и за њих су одређени неотипови, за пет врста лектотипови, а за једну врсту обновљен је статус валидне; предложене су три нове синонимије; ревизија статуса врста урађена је на основу детаљног истраживања типског материјала из различитих ентомолошких колекција. На основу молекуларних анализа, коришћењем секвенци гена COI и 28S rRNA, M. constans група врста је монофилетска у оквиру M. albifrons линије. Три врсте морфолошки сличне врсти M. constans које се јављају ван оквира њене дистрибуције подржане су као валидне на основу молекуларних података, иако се нису могле разликовати на основу морфолошких карактера. Са друге стране, континенталне популације M. analis нису се могле раздвојити од медитеранских M. constans на основу разлика COI ни 28S rRNA гена. Исти молекуларни маркери нису раздвојили друга два пара врста. Стога је закључено да ови молекуларни маркери само делимично могу раздвојити врсте у оквиру M. constans групе. Геометријска морфометрија облика крила успешно је раздвојила M. analis и M. constans, као и M. spineus sp. nov., како у специјској, тако и у популационој анализи. 12

2/М21а. Декомпозицијом отпада велике количине угљеника ослобађају се у атмосферу. Постоје бројне студије које се баве овим фундаменталним процесом користећи различите методологије. Иницијатива “TeaComposition” има за циљ стандардизацију експерименталног истраживања потенцијалне декомпозиције употребом два типа чаја—зеленог и Rooibos—као супстрата за поређење губитка масе отпада у различитим екосистемима. Анализа у оквиру овог рада обухвата 336 локалитета широм света (опсега од −9°C до +26°C средње годишње температуре и од 60 mm до 3113 mm средње годишње преципитације). Тестиран је утицај климе (температуре и падавина), врсте отпада и типа коришћења земљишта на ране стадијуме декомпозиције (након три месеца) у девет биома. Врста отпада показала се као фактор који највише утиче на иницијалну декомпозицију, како на глобалном, тако и на регионалном нивоу. Утицај климе није велики на регионалном нивоу, али је значајан у декомпозицији обе врсте чаја на нивоу биома. Тип коришћења земљишта није имао значајног ефекта на ране фазе декомпозиције у оквиру умереног биома. Резултати ове студије указују да различити фактори утичу на рану фазу губитка масе и да су потребна даља дугорочна истраживања и наставак експеримената, при чему се метода иницијативе “TeaComposition” показала као стандардизована и приступачна за праћење декомпозиције отпада.

3/М21. Климатске промене представљају значајну претњу биодиверзитету. У овом раду коришћени су модели дистрибуције врста као савремени метод процене потенцијалног утицаја климатских промена на врсте. Анализиран је афидофагни род осоликих мува Pipiza, за који постоје свеобухватне базе података на нивоу Европе. Испитиване су потенцијалне тренутне дистрибуције врста и њихови одговори на сценарије климатских промена у будућности (2050. и 2070. година), а процењена је и стабилност у оквиру подручја и потенцијалне промене у обрасцима богатства врста. Резултати показују да се за већину европских врста Pipiza дистрибуција може незнатно разликовати у оквиру различитих климатских модела; климатске промене неће знатно утицати, а проценти стабилних подручја остаће високи (изнад 50%) за већину испитиваних врста. Северна Европа могла би постати најбогатија по питању специјског диверзитета, тако замењујући централну Европу као тренутни хотспот.

4/М21. У оквиру рада на разјашњењу различитих аспеката проблематике везане за изучавање и очување осоликих мува посебна пажња усмерена је на истраживање подручја од значаја за заштиту њиховог диверзитета, тзв. PHA (Prime Hoverfly Areas) у Србији и предлог њихове заштите. Евалуирана је ефективност коришћења експертског приступа у дефинисању приоритетних подручја за конзервацију осоликих мува, као и ефикасност постојећих заштићених подручја Србије у заштити ове групе организама. Ове евалуације урађене су просторним приступом чиме су добијене информације о дистрибуцији одабраних врста, као и о броју, површини и квалитету доступног станишта унутар заштићених и потенцијално приоритетних подручја за заштиту осоликих мува у Србији. Утврђено је да би оваква експертски дефинисана подручја значајно повећала шансу за опстанак ових инсеката. Показано је да би се уз адекватно управљање, коришћењем експертског приступа, испунили задати конзервациони циљеви. Такође, утврђено је да би се успостављањем мреже подручја од значаја за осолике муве и заштитом ових подручја површина заштићених подручја у Србији повећала за 1,36%.

У раду 5/М22 урађена је свеобухватна ревизија Merodon serrulatus групе врста осоликих мува. Представљени су: илустровани кључ за врсте, детаљна дискусија таксономских карактера и морфолошке дијагнозе, укључујући и прве податке о морфологији преадултних стадијума за ову групу врста. Дати су описи за седам нових врста, као и анализа карактеристика за свих 13 врста групе, уз податке о дистрибуцији. На основу детаљног истраживања типског материјала из различитих ентомолошких

колекција урађена је ревизија статуса свих таксона у вези са M. serrulatus групом; шест таксона је редефинисано, предложена је једна нова синонимија и једно име за nomen dubium. Позиција и састав ове групе врста процењени су на основу Maximum Parsimony и Maximum Likelihood анализа митохондријалних COI и нуклеарних 28S rRNA генских секвенци.

У раду 6/М22 описане су две нове врсте осоликих мува рода Merodon из биодиверзитетских хотспот подручја Блиског Истока: M. eumerusi и M. mixtum. Врста M. eumerusi, из хотспота Планине Централне Азије, несумњиво припада линији М. avidus- nigritarsis, али поседује неке карактере јединствене у оквиру рода, а присутне у другим Merodontini родовима. Друга врста описана у овом раду, M. mixtum из хотспота Ирано- Анадолијске Планине, поседује карактере типичне за различите групе врста у оквиру линије M. albifrons. Неуобичајени карактери новопронађених таксона дискутовани су у овом раду, са акцентом на потребу даљих анализа у циљу доношења коначних закључака у вези са филогенетским односима у оквиру трибуса Merodontini и рода Merodon.

У оквиру рада 7/М22 описане су лутке три врсте осоликих мува рода Merodon и дато је поређење њихове и морфологије до сада описаних преадултних стадијума. За две лутке пронађене током теренских истраживања у Националном парку Ђердап у Србији (у земљишту у близини луковица биљака Ornithogalum umbellatum) ДНК баркодингом утврђено је да се ради о врстама M. aureus и M. avidus. Прегледом музејског материјала из Bavarian State Collection of Zoology у Немачкој откривена је и описана лутка још једне врсте—M. rufus. Основни дијагностички морфолошки карактери анализирани су уз помоћ скенинг електронске микроскопије. Резултати овог истраживања значајан су допринос познавању недовољно истражених раних стадијума развића фитофагних осоликих мува.

8/М22. Мада постоје бројне студије морфологије, анатомије, цитологије и молекуларне филогеније биљака рода Ornithogalum, тачан број врста у оквиру рода и коначан опис таксона још увек су предмет дебате. У циљу разјашњења таксономске проблематике рађена је компаративна анализа морфологије семена 14 врста рода Ornithogalum узоркованих на подручју Балканског полуострва и Панонске низије. Уз помоћ скенинг електронске микроскопије испитане су и описане структурне карактеристике семена, посебно различитих скулптура на површини семењаче— заштитне спољашње опне и издвојени су потенцијални дијагностички карактери. У раду је представљен веома детаљан преглед карактера семена Ornithogalum врста истраживаног региона—за неколико врста ово су први публиковани подаци датих карактера. Потврђена је значајна варијабилност димензија и облика семена. За разлику од карактера примарне структуре семењаче који се нису показали специфичним за врсте, карактери секундарне структуре семењаче препознати су као потенцијално значајни у опису. Прегледом публикованих података и додатним компаративним анализама карактера семена врста рода Ornithogalum утврђено је да је варијабилност квантитативних и квалитативних карактера—примарних и секундарних структура— значајна, али и да је њихов таксономски значај ограничен.

9/М22. Биљке врсте Ornithogalum umbellatum узорковане са великог броја локалитета широм Србије и околине биле су предмет анализе секундарних метаболита и утицаја фактора животне средине на фитохемијске параметре. Ова је врста широко распрострањена у Европи и испољава велику варијабилност еколошких и морфолошких параметара и значајан диверзитет секундарних метаболита. Анализиран је биљни материјал са четири станишта из два биогеографска региона—Балканско полуострво и Панонска низија—која се разликују по присутним еколошким факторима. Сви анализирани фитохемијски параметри разликовали су се међу испитиваним узорцима O. umbellatum; највишом корелацијом са већином ових параметара одликовао се степен

влажности станишта, затим температура и реакција земљишта, док су интензитет светлости и ниво азота еколошки фактори углавном умерено корелисани са фитохемијским.

У раду 10/М23 анализиране су четири врсте Merodon ruficornis групе врста осоликих мува са Балкана, у циљу испитивања интра- и интерспецијског генетичког диверзитета уз помоћ RAPD (Random Amplified Polymorphic DNA) анализе. Резултати UPGMA, PCoA и Бајесове кластер анализе јасно су раздвојили четири групе (различитих нивоа генетичке удаљености) које одговарају морфолошки дефинисаним врстама (M. armipes, M. hoplitis, M. loewi и M. papillus), за разлику од неких претходних истраживања која су користила друге молекуларне методе, а чији резултати нису били у сагласности са морфолошким подацима. Стога је потврђено да је интегративни таксономски приступ веома важан а RAPD корисна допунска метода у решавању таксономских проблема у оквиру рода Merodon.

Анализа саопштења са научних скупова штампаних у изводу:

11/M34. Род осоликих мува Merodon предмет је бројних студија које користе различите приступе у решавању његове комплексне таксономије, ипак статус и идентификација многих врста још увек нису у потпуности разјашњени. У оквиру овог истраживања рађен је упоредни преглед основних дијагностичких морфолошких карактера ларви и лутки са циљем процене њиховог таксономског значаја, не само на нивоу врста него и на нивоу линија (М. avidus-nigritarsis, М. albifrons+desuturinus, М. aureus и М. natans). Коришћени су подаци из литературе као и нови—о врстама чији су описи у припреми. Одређени карактери издвојили су се као потенцијално диференцијални; ипак—за доношење недвосмислених закључака потребно је упоредно анализирати више примерака али и више врста (публиковани описи преадултних стадијума постоје за свега око 5% врста рода Merodon). Резултати овог истраживања значајан су допринос познавању недовољно истражених раних стадијума развића фитофагних осоликих мува.

12/M34. Род Ornithogalum познат је као морфолошки веома варијабилан, нејасне дистинкције—малог броја диференцијалних квалитативних морфолошких карактера— посебно међу блиско сродним врстама. У оквиру овог истраживања рађена је упоредна морфометријска анализа 21 карактера цвета осам врста рода (O. comosum, O. dalmaticum, O. divergens, O. kochii, O. montanum, O. refractum, O. sibthorpii и O. umbellatum). Различите комбинације испитиваних параметара цвета донекле омогућавају диференцијацију међу врстама, али у неким случајевима је за идентификацију ипак потребно укључити и друге параметре—дужине скапуса, цвасти и цветне дршке.

13/M34. Род Ornithogalum познат је као таксономски комплексан, посебно у оквиру великих секција (sect. Heliocharmos, Albuca, Dipcadi) са више од 30 врста. Ово је евидентно при поређењу различитих кључева за идентификацију, а ни остали литературни извори који се баве таксономијом овог рода са различитих аспеката нису у сагласности. У овом истраживању испитивано је 26 врста sect. Heliocharmos са подручја Балканског полуострва и Панонске низије. Анализирано је 72 квантитативна и 18 квалитативних морфолошких и микроморфолошких карактера; представљени су они таксономски значајни, издвојени они недовољно информативни и предложен је кључ за идентификацију sect. Heliocharmos.

14/М64. Глобалне климатске промене један су од фактора који утичу на опадање бројности и диверзитета опрашивача широм света. Осолике муве једна су од угрожених група опрашивача на нивоу Европе. Резултати претходних студија указују на негативно дејство климатских промена на фитофагне осолике муве, а у оквиру овог истраживања 15

анализиран је утицај на диверзитет једног афидофагног рода—Pipiza, у Европи. Уз помоћ MaxEnt и ArcGis софтвера испитивана је потенцијална садашња и будућа дистрибуција врста и потенцијални утицај климатских промена у будућности (2050. и 2070. година). Подручја са највећим бројем врста у Европи (Феноскандинавија, централна Немачка, Аустрија, Динариди и Балканске планине) остају то и у будућности, а одређена подручја ће имати потенцијално веће богатство врста (југ Иберијског полуострва, Грчка и Турска). Потенцијални утицај климатских промена у будућности показао се као повољан за испитиване врсте, па резултати овог истраживања указују на род Pipiza као потенцијално важне алтернативне опрашиваче у будућности.

15/М64. Иако великог еколошког и економског значаја, као једна од најзаступљенијих група опрашивача, осолике муве у свету ретко су на листама заштићених врста. Србија је једна од најбоље истражених земаља по питању ове групе инсеката, са 35 година интензивног истраживања и 77 законом заштићених врста осоликих мува. У оквиру овог истраживања дефинисано је пет критеријума за избор врста од интереса за заштиту, као и пет критеријума за избор подручја од посебног значаја за заштиту диверзитета осоликих мува (PHA – Prime Hoverfly Areas). Одређено је 155 врста од приоритета за заштиту. Одабрана PHA у великој мери се поклапају са већ заштићеним природним добрима, али резултати показују да би проширење ових заштићених подручја на незаштићене делове PHA значајно унапредило покривеност станишта осоликих мува. Овај рад пре свега представља преглед подручја која се предлажу за заштиту на основу добијених резултата, али даје и предлоге за превазилажење ограничења—још увек донекле неуједначене истражености територије Србије—применом техника моделовања дистрибуције врста у конзервационом планирању, уз тестирање резултата моделовања на терену.

4.1 Утицајност кандидатових научних радова

На основу података преузетих из Scopus индексне базе (24.05.2021.), укупан број цитата публикација др Андријане Андрић износи 230, без аутоцитата 210, а без аутоцитата и без коцитата 96. Хиршов индекс h=7 без аутоцитата, а када се искључе и коцитати h=4. Највећи број цитата које појединачни рад има је 79 (53 без коцитата).

4.2 Позитивна цитираност кандидатових радова

Од 16 радова др Андријане Андрић објављених у научним часописима међународног значаја, до сада је цитирано (без аутоцитата и без коцитата) 13, од чега је седам радова објављено у периоду релевантном за реизбор, а шест у претходном изборном периоду. Од укупно 96 цитирајућих радова, 90 је објављено у периоду релевантном за реизбор, а шест у претходном изборном периоду. Од 96 цитирајућих радова, 85 је објављено у часописима који су рангирани у JCR Science Edition (КоБСОН 24.05.2021.) и то највише у врхунским међународним часописима (26×М21а, 29×М21, 19×М22 и 11×М23). У наставку је дат списак цитираних и цитирајућих радова (Scopus 24.05.2021.).

Цитирани радови објављени у периоду релевантном за реизбор у научно звање:

• Цитиран: 2/M21a: Djukic, I., ... Andrić, A. [25. коаутор], ... Tóth, Z. [укупно 310 коаутора]. Early stage litter decomposition across biomes (2018) Science of the Total Environment, 628-629, pp. 1369-1394. DOI: 10.1016/j.scitotenv.2018.01.012 Цитирајући: 16

1. Górecki, K., Rastogi, A., Stróżecki, M., Gąbka, M., Lamentowicz, M., Łuców, D., Kayzer, D., Juszczak, R. Water table depth, experimental warming, and reduced precipitation impact on litter decomposition in a temperate Sphagnum-peatland (2021) Science of the Total Environment, 771, art. no. 145452. DOI: 10.1016/j.scitotenv.2021.145452 [M21a] 2. Yang, R., Dong, J., Li, C., Wang, L., Quan, Q., Liu, J. The decomposition process and nutrient release of invasive plant litter regulated by nutrient enrichment and water level change (2021) PLoS ONE, 16 (5 May), art. no. e0250880. DOI: 10.1371/journal.pone.0250880 [M22] 3. Hu, A., Duan, Y., Xu, L., Chang, S., Chen, X., Hou, F. Litter decomposes slowly on shaded steep slope and sunny gentle slope in a typical steppe ecoregion (2021) Ecology and Evolution, 11 (6), pp. 2461-2470. DOI: 10.1002/ece3.6933 [M22] 4. Venn, S.E., Thomas, H.J.D. Snowmelt timing affects short-term decomposition rates in an alpine snowbed (2021) Ecosphere, 12 (3), art. no. e03393. DOI: 10.1002/ecs2.3393 [M21] 5. Marín, C., Kohout, P. Response of soil fungal ecological guilds to global changes (2021) New Phytologist, 229 (2), pp. 656-658. DOI: 10.1111/nph.17054 [M21a] 6. Cai, A., Liang, G., Yang, W., Zhu, J., Han, T., Zhang, W., Xu, M. Patterns and driving factors of litter decomposition across Chinese terrestrial ecosystems (2021) Journal of Cleaner Production, 278, art. no. 123964. DOI: 10.1016/j.jclepro.2020.123964 [M21a] 7. Blume-Werry, G., Di Maurizio, V., Beil, I., Lett, S., Schwieger, S., Kreyling, J. Don’t drink it, bury it: comparing decomposition rates with the tea bag index is possible without prior leaching (2021) Plant and Soil. DOI: 10.1007/s11104-021-04968-z [M21] 8. Waide, R.B., Vanderbilt, K. Understanding the Fundamental Principles of Ecosystems through a Global Network of Long-Term Ecological Research Sites (2021) Archimedes, 59, pp. 445-470. DOI: 10.1007/978-3-030-66933-1_16 [часопис није рангиран у JCR Science Edition] 9. Tan, X., Shen, W. Advances in the effects of precipitation regime alteration and elevated atmospheric nitrogen deposition on above- And below-ground litter decomposition in forest ecosystems (2021) Shengtai Xuebao/ Acta Ecologica Sinica, 41 (2), pp. 444-455. DOI: 10.5846/stxb201903290605 [часопис није рангиран у JCR Science Edition] 10. Silviu Badea, L., Roxana Ionete, E., Costinel, D., Nechita, C., Botu, M., Oana Botoran, R. Changes of carbon-isotope ratios in soil organic matter relative to parent vegetation and site specificity (2020) Notulae Botanicae Horti Agrobotanici Cluj-Napoca, 48 (4), pp. 2085-2094. DOI: 10.15835/48412138 [M23] 11. Chen, Z., Wang, C., Chen, X., Yuan, Z., Song, H., Li, C. Heterogeneous leaves of predominant trees species enhance decomposition and nutrient release in the riparian zone of the Three Gorges Reservoir (2020) Scientific Reports, 10 (1), art. no. 17382. DOI: 10.1038/s41598-020-74062-4 [M21] 12. Bell, N.G.A., Smith, A.J., Zhu, Y., Beishuizen, W.H., Chen, K., Forster, D., Ji, Y., Knox, E.A. Molecular level study of hot water extracted green tea buried in soils - a proxy for labile soil organic matter (2020) Scientific Reports, 10 (1), art. no. 1484. DOI: 10.1038/s41598-020-58325-8 [M21] 13. Zhou, S., Butenschoen, O., Barantal, S., Handa, I.T., Makkonen, M., Vos, V., Aerts, R., Berg, M.P., McKie, B., Van Ruijven, J., Hättenschwiler, S., Scheu, S. Decomposition of leaf litter mixtures across biomes: The role of litter identity, diversity and soil fauna (2020) Journal of Ecology, 108 (6), pp. 2283-2297. DOI: 10.1111/1365-2745.13452 [M21a] 14. Aguilar-Cruz, Y., García-Franco, J.G., Zotz, G. Microsites and early litter decomposition patterns in the soil and forest canopy at regional scale (2020) Biogeochemistry, 151 (1), pp. 15-30. DOI: 10.1007/s10533-020-00705-3 [M21] 15. Ravn, N.R., Michelsen, A., Reboleira, A.S.P.S. Decomposition of Organic Matter in Caves (2020) Frontiers in Ecology and Evolution, 8, art. no. 554651. DOI: 10.3389/fevo.2020.554651 [M22] 16. Martínez-Atencia, J., Loaiza-Usuga, J.C., Osorio-Vega, N.W., Correa-Londoño, G., Casamitjana-Causa, M. Leaf Litter Decomposition in Diverse Silvopastoral Systems in a

Neotropical Environment (2020) Journal of Sustainable Forestry, 39 (7), pp. 710-729. DOI: 10.1080/10549811.2020.1723112 [M22] 17. Sofo, A., Elshafie, H.S., Camele, I. Structural and functional organization of the root system: A comparative study on five plant species (2020) Plants, 9 (10), art. no. 1338, pp. 1-13. DOI: 10.3390/plants9101338 [M21] 18. van Zuijlen, K., Roos, R.E., Klanderud, K., Lang, S.I., Wardle, D.A., Asplund, J. Decomposability of lichens and bryophytes from across an elevational gradient under standardized conditions (2020) Oikos, 129 (9), pp. 1358-1368. DOI: 10.1111/oik.07257 [M21] 19. Sofo, A., Nicoletta Mininni, A., Ricciuti, P. Comparing the effects of soil fauna on litter decomposition and organic matter turnover in sustainably and conventionally managed olive orchards (2020) Geoderma, 372, art. no. 114393. DOI: 10.1016/j.geoderma.2020.114393 [M21a] 20. Fanin, N., Bezaud, S., Sarneel, J.M., Cecchini, S., Nicolas, M., Augusto, L. Relative Importance of Climate, Soil and Plant Functional Traits During the Early Decomposition Stage of Standardized Litter (2020) Ecosystems, 23 (5), pp. 1004-1018. DOI: 10.1007/s10021- 019-00452-z [M21] 21. Štursová, M., Šnajdr, J., Koukol, O., Tláskal, V., Cajthaml, T., Baldrian, P. Long- term decomposition of litter in the montane forest and the definition of fungal traits in the successional space (2020) Fungal Ecology, 46, art. no. 100913. DOI: 10.1016/j.funeco.2020.100913 [M21] 22. Grossman, J.J., Cavender-Bares, J., Hobbie, S.E. Functional diversity of leaf litter mixtures slows decomposition of labile but not recalcitrant carbon over two years (2020) Ecological Monographs, 90 (3), art. no. e01407. DOI: 10.1002/ecm.1407 [M21a] 23. Yue, K.-X., Gong, J.-R., Yu, S.-Y., Baoyin, T., Yang, B., Wang, B., Zhu, C.-C., Zhang, Z.-H., Shi, J.-Y. Effects of litter quality and soil enzyme activity on litter decomposition rate in typical grassland subject to nitrogen addition [氮添加下典型草原凋落物质量和土壤酶活性对凋落物分解速率的影响 ] (2020) Acta Prataculturae Sinica, 29 (6), pp. 71-82. DOI: 10.11686/cyxb2019417 [часопис није рангиран у JCR Science Edition] 24. Tang, H., Nolte, S., Jensen, K., Yang, Z., Wu, J., Mueller, P. Grazing mediates soil microbial activity and litter decomposition in salt marshes (2020) Science of the Total Environment, 720, art. no. 137559. DOI: 10.1016/j.scitotenv.2020.137559 [M21a] 25. Chen, Q., Niu, B., Hu, Y., Luo, T., Zhang, G. Warming and increased precipitation indirectly affect the composition and turnover of labile-fraction soil organic matter by directly affecting vegetation and microorganisms (2020) Science of the Total Environment, 714, art. no. 136787. DOI: 10.1016/j.scitotenv.2020.136787 [M21a] 26. Chen, Z., Zhang, X., Tan, B., Wei, X., Chen, Y., Yang, Y., Wu, Q., Zhang, L. Effects of the freeze-thaw cycle on soil enzyme activities in a sub-alpine forest in western Sichuan (2020) Shengtai Xuebao/ Acta Ecologica Sinica, 40 (8). DOI: 10.5846/stxb201902250355 [часопис није рангиран у JCR Science Edition] 27. Tan, X., Machmuller, M.B., Cotrufo, M.F., Shen, W. Shifts in fungal biomass and activities of hydrolase and oxidative enzymes explain different responses of litter decomposition to nitrogen addition (2020) Biology and Fertility of Soils, 56 (3), pp. 423-438. DOI: 10.1007/s00374-020-01434-3 [M21a] 28. Mun, S., Lee, E.J. Litter decomposition rate and nutrient dynamics of giant ragweed (Ambrosia trifida L.) in the non-native habitat of South Korea (2020) Plant and Soil, 449 (1- 2), pp. 373-388. DOI: 10.1007/s11104-020-04502-7 [M21] 29. Shi, P., Qin, Y., Liu, Q., Zhu, T., Li, Z., Li, P., Ren, Z., Liu, Y., Wang, F. Soil respiration and response of carbon source changes to vegetation restoration in the Loess Plateau, China (2020) Science of the Total Environment, 707, art. no. 135507. DOI: 10.1016/j.scitotenv.2019.135507 [M21a] 30. Somerville, P.D., Farrell, C., May, P.B., Livesley, S.J. Biochar and compost equally improve urban soil physical and biological properties and tree growth, with no added benefit

18 in combination (2020) Science of the Total Environment, 706, art. no. 135736. DOI: 10.1016/j.scitotenv.2019.135736 [M21a] 31. Tomczyk, N.J., Rosemond, A.D., Bumpers, P.M., Cummins, C.S., Wenger, S.J., Benstead, J.P. Ignoring temperature variation leads to underestimation of the temperature sensitivity of plant litter decomposition (2020) Ecosphere, 11 (2), art. no. e03050. DOI: 10.1002/ecs2.3050 [M21] 32. Saint-Laurent, D., Arsenault-Boucher, L. Soil properties and rate of organic matter decomposition in riparian woodlands using the TBI protocol (2020) Geoderma, 358, art. no. 113976. DOI: 10.1016/j.geoderma.2019.113976 [M21a] 33. de Oliveira, A.M., Barreto-Garcia, P.A.B., de Novaes, A.B., de Carvalho, F.F., Meireles, I.E.D.S. Leaf litter decomposition in bamboo, neem and eucalyptus plantations [Decomposição da serapilheira foliar em plantios de bambu, nim indiano e eucalipto] (2020) Ciencia Florestal, 30 (3), pp. 845-855. DOI: 10.5902/1980509838190 [M23] 34. Grigorov, B. Soil organic carbon potential of Bozhurishte municipality: A case study from western Bulgaria (2020) European Journal of Geography, 11 (1), pp. 023-036. DOI: 10.48088/ejg.b.gri.11.1.23.36 [часопис није рангиран у JCR Science Edition] 35. Rezende, R.S., Bernardi, J.P., Gomes, E.S., Martins, R.T., Hamada, N., Gonçalves, J.F., Jr. Effects of Phylloicus case removal on consumption of leaf litter from two Neotropical biomes (Amazon rainforest and Cerrado savanna) (2020) Limnology. DOI: 10.1007/s10201- 020-00628-w [M22] 36. Semenyuk, O.V., Telesnina, V.M., Bogatyrev, L.G., Benediktova, A.I., Kuznetsova, Y.D. Assessment of Intra-Biogeocenotic Variability of Forest Litters and Dwarf Shrub– Herbaceous Vegetation in Spruce Stands (2020) Eurasian Soil Science, 53 (1), pp. 27-38. DOI: 10.1134/S1064229320010135 [M23] 37. Ardestani, M.M., Šustr, V., Frouz, J. Consumption performance of five detritivore species feeding on Alnus glutinosa L. leaf litter in a microcosm experiment (2019) Forests, 10 (12), art. no. 1080. DOI: 10.3390/F10121080 [M21] 38. Shiryaev, A.G., Moiseev, P.A., Peintner, U., Devi, N.M., Kukarskih, V.V., Elsakov, V.V. Arctic greening caused by warming contributes to compositional changes of mycobiota at the Polar Urals (2019) Forests, 10 (12), art. no. 1112. DOI: 10.3390/F10121112 [M21] 39. Marley, A.R.G., Smeaton, C., Austin, W.E.N. An Assessment of the Tea Bag Index Method as a Proxy for Organic Matter Decomposition in Intertidal Environments (2019) Journal of Geophysical Research: Biogeosciences, 124 (10), pp. 2991-3004. DOI: 10.1029/2018JG004957 [M21] 40. Bélanger, N., Collin, A., Ricard-Piché, J., Kembel, S.W., Rivest, D. Microsite conditions influence leaf litter decomposition in sugar maple bioclimatic domain of Quebec (2019) Biogeochemistry, 145 (1-2), pp. 107-126. DOI: 10.1007/s10533-019-00594-1 [M21] 41. Abelho, M., Descals, E. Litter movement pathways across terrestrial–aquatic ecosystem boundaries affect litter colonization and decomposition in streams (2019) Functional Ecology, 33 (9), pp. 1785-1797. DOI: 10.1111/1365-2435.13356 [M21a] 42. See, C.R., Luke McCormack, M., Hobbie, S.E., Flores-Moreno, H., Silver, W.L., Kennedy, P.G. Global patterns in fine root decomposition: climate, chemistry, mycorrhizal association and woodiness (2019) Ecology Letters, 22 (6), pp. 946-953. DOI: 10.1111/ele.13248 [M21a] 43. Wang, L., Zhang, G., Wang, X., Zhu, P. Soil loss: Effect of plant litter incorporation rate under simulated rainfall conditions (2019) Land Degradation and Development, 30 (10), pp. 1193-1203. DOI: 10.1002/ldr.3304 [M21a] 44. Yang, X., Qu, Y.-B., Yang, N., Zhao, H., Wang, J.-L., Zhao, N.-X., Gao, Y.-B. Litter species diversity is more important than genotypic diversity of dominant grass species Stipa grandis in influencing litter decomposition in a bare field (2019) Science of the Total Environment, 666, pp. 490-498. DOI: 10.1016/j.scitotenv.2019.02.247 [M21a] 45. Agathokleous, E., Kitao, M., Harayama, H., Calabrese, E.J. Temperature-induced hormesis in plants (2019) Journal of Forestry Research, 30 (1), pp. 13-20. DOI: 10.1007/s11676-018-0790-7 [M22]

46. Ochoa-Hueso, R., Delgado-Baquerizo, M., An King, P.T., Benham, M., Arca, V., Power, S.A. Ecosystem type and resource quality are more important than global change drivers in regulating early stages of litter decomposition (2019) Soil Biology and Biochemistry, 129, pp. 144-152. DOI: 10.1016/j.soilbio.2018.11.009 [M21a] 47. Rossi, F., Mallet, C., Portelli, C., Donnadieu, F., Bonnemoy, F., Artigas, J. Stimulation or inhibition: Leaf microbial decomposition in streams subjected to complex chemical contamination (2019) Science of the Total Environment, 648, pp. 1371-1383. DOI: 10.1016/j.scitotenv.2018.08.197 [M21a] 48. Gatti, M.G., Zaninovich, S.C., Vespa, N.I., Zurita, G.A. Moving away from the native forest edge: Changes in ecosystem processes towards the interior of Pinus taeda plantations (2019) Forest Ecology and Management, 432, pp. 967-975. DOI: 10.1016/j.foreco.2018.10.036 [M21a] 49. Virto, I., Imbert, B., Peralta, J., de Soto, I., González-Tejedor, I., Antón, R., López- Goñi, I., Martínez, M., Arias, I., Enrique, A. Oinez basoa: Using school-managed afforested land for soil education in navarre, Spain [Oinez basoa: Uso de um bosque escolar para educação em solos em navarra, Espanha] [Oinez basoa: Uso de un bosque escolar para la educación en suelos en navarra, España] (2019) Spanish Journal of Soil Science, 9 (3), pp. 180-198. DOI: 10.3232/SJSS.2019.V9.N3.03 [часопис није рангиран у JCR Science Edition] 50. Gutiérrez-Salazar, P., Medrano-Vizcaíno, P. The effects of climate change on decomposition processes in Andean Paramo ecosystem-synthesis, a systematic review (2019) Applied Ecology and Environmental Research, 17 (2), pp. 4957-4970. DOI: 10.15666/aeer/1702_49574970 [M23] 51. Deng, J., Zhu, W., Zhou, Y., Yin, Y. Soil organic carbon chemical functional groups under different revegetation types are coupled with changes in the microbial community composition and the functional genes (2019) Forests, 10 (3), art. no. 240. DOI: 10.3390/f10030240 [M21] 52. Holzer, J.M., Adamescu, M.C., Bonet-García, F.J., Díaz-Delgado, R., Dick, J., Grove, J.M., Rozzi, R., Orenstein, D.E. Negotiating local versus global needs in the International Long Term Ecological Research Network's socio-ecological research agenda (2018) Environmental Research Letters, 13 (10), art. no. 105003. DOI: 10.1088/1748- 9326/aadec8 [M21a] 53. Houben, D., Faucon, M.-P., Mercadal, A.-M. Response of organic matter decomposition to no-tillage adoption evaluated by the tea bag technique (2018) Soil Systems, 2 (3), art. no. 42, pp. 1-9. DOI: 10.3390/soilsystems2030042 [часопис није рангиран у JCR Science Edition]

• Цитиран: 3/M21: Milić, D., Radenković, S., Radišić, D., Andrić, A., Nikolić, T., Vujić, A. Stability and changes in the distribution of Pipiza hoverflies (Diptera, Syrphidae) in Europe under projected future climate conditions (2019) PLoS ONE, 14(9), e0221934, 19 pp. DOI: 10.1371/journal.pone.0221934 Цитирајући: 54. Cabrera-Asencio, I., Meléndez-Ackerman, E.J. Community and Species-Level Changes of Insect Species Visiting Mangifera indica Flowers Following Hurricane María: “The Devil Is in the Details” (2021) Frontiers in Ecology and Evolution, 9, art. no. 556821. DOI: 10.3389/fevo.2021.556821 [M22] 55. Biella, P., Ćetković, A., Gogala, A., Neumayer, J., Sárospataki, M., Šima, P., Smetana, V. Northwestward range expansion of the bumblebee Bombus haematurus into Central Europe is associated with warmer winters and niche conservatism (2020) Insect Science. DOI: 10.1111/1744-7917.12800 [M21]

• Цитиран: 4/M21: Vujić, A., Radenković, S., Nikolić, T., Radišić, D., Trifunov, S., Andrić, A., Markov, Z., Jovičić, S., Mudri-Stojnić, S., Janković, M., Lugonja, P. Prime Hoverfly (Insecta: Diptera: Syrphidae) Areas (PHA) as a conservation tool in Serbia (2016) Biological Conservation, 198, pp. 22-32. DOI: 10.1016/j.biocon.2016.03.032

Цитирајући: 56. Hadrava, J., Nidergas, V., Daňková, K., Pecharová, M., Nel, A., Prokop, J. Blera miocenica: A new species of Early Miocene hoverfly (Diptera: Syrphidae) from the Czech Republic and its palaeoenvironmental significance (2020) Insect Systematics and Evolution, 51 (5), pp. 811-819. DOI: 10.1163/1876312X-00001043 [M22] 57. Mengual, X., Ståhls, G., Skevington, J.H. Life on an island: the phylogenetic placement of Loveridgeana and Afrotropical Sphaerophoria (Diptera: Syrphidae) inferred from molecular characters (2020) Systematics and Biodiversity, 19 (1), pp. 22-53. DOI: 10.1080/14772000.2020.1795743 [M22] 58. Talašová, A., Straka, J., Hadrava, J., Benda, D., Kocourek, F., Kazda, J. High degree of philopatry is required for mobile insects used as local indicators in biodiversity studies (2018) Ecological Indicators, 94, pp. 99-103. DOI: 10.1016/j.ecolind.2018.06.008 [M21] 59. Van Steenis, J., Hauser, M., Van Zuijen, M.P. Review of the Eumerus barbarus species group (Diptera: Syrphidae) from the western Mediterranean Basin (2017) Bonn Zoological Bulletin, 66 (2), pp. 145-165. [часопис није рангиран у JCR Science Edition] 60. Bellamy, C.C., van der Jagt, A.P.N., Barbour, S., Smith, M., Moseley, D. A spatial framework for targeting urban planning for pollinators and people with local stakeholders: A route to healthy, blossoming communities? (2017) Environmental Research, 158, pp. 255-268. DOI: 10.1016/j.envres.2017.06.023 [M21a]

• Цитиран: 5/M22: Vujić, A., Likov, L., Radenković, S., Kočiš Tubić, N., Djan, M., Šebić, A., Pérez-Bañón, C., Barkalov, A., Hayat, R., Rojo, S., Andrić, A., Ståhls, G. Revision of the Merodon serrulatus group (Diptera, Syrphidae) (2020) ZooKeys, 909, pp. 79-158. DOI: 10.3897/zookeys.909.46838 Цитирајући: 61. Mebarkia, N., Neffar, S., Djellab, S., Ricarte, A., Chenchouni, H. New records, distribution and phenology of hoverflies (Diptera: Syrphidae) in semi-arid habitats in northeastern Algeria (2021) Oriental Insects, 55 (1), pp. 69-98. DOI: 10.1080/00305316.2020.1749906 [M23] 62. Sahib, S., Driauach, O., Belqat, B. New data on the hoverflies of Morocco (Diptera, syrphidae) with faunistic and bibliographical inventories (2020) ZooKeys, 2020 (971), pp. 59- 103. DOI: 10.3897/zookeys.971.49416 [M22]

• Цитиран: 8/М22: Rat, M., Andrić, A., Anačkov, G. Deceptive taxonomic importance of the Ornithogalum (Asparagaceae) seed morphology (2017) Plant Systematics and Evolution, 303 (5), pp. 573-586. DOI: 10.1007/s00606-017-1391-1 Цитирајући: 63. Ullah, F., Ahmad, M., Zafar, M., Jabeen, A., Sultana, S., Ghani, A., Luqman, M., Nazish, M., Alam, F. Macromorphological and micromorphological seed features of selected taxa of Caesalpiniaceae using light and scanning electron microscopy (2019) Microscopy Research and Technique, 82 (7), pp. 1073-1082. DOI: 10.1002/jemt.23255 [M21] 64. Vandelook, F., Newton, R.J., Carta, A. Photophobia in lilioid monocots: Photoinhibition of seed germination explained by seed traits, habitat adaptation and phylogenetic inertia (2018) Annals of Botany, 121 (3), pp. 405-413. DOI: 10.1093/aob/mcx147 [M21]

• Цитиран: 9/М22: Rat, M., Gavarić, N., Kladar, N., Andrić, A., Anačkov, G., Božin, B. The phenolics of the Ornithogalum umbellatum L. (Hyacinthaceae): phytochemical and ecological characterization (2016) Chemistry and Biodiversity, 13 (11), pp. 1551- 1558. DOI: 10.1002/cbdv.201600090 Цитирајући: 65. Ghorbani, S., Esmaeili, H., Ebrahimi, S.N., Palazón, J., Sonboli, A., Mirjalili, M.H. Genetic structure, molecular and phytochemical analysis in Iranian populations of Ruscus

21 hyrcanus (Asparagaceae) (2020) Industrial Crops and Products, 154, art. no. 112716. DOI: 10.1016/j.indcrop.2020.112716 [M21a] 66. Halla, N., Boucherit, K., Boucherit-Otmani, Z., Touati, F.Z., Rahmani, N., Aid, I. Ammodaucus leucotrichus and Citrullus colocynthis from algerian Sahara: Ethnopharmacological application, phytochemical screening, polyphenols content and antioxidant activity of hydromethanolic extracts (2019) Journal of King Saud University - Science, 31 (4), pp. 541-548. DOI: 10.1016/j.jksus.2018.03.018 [M21] 67. Karagüzel, Ü.Ö., Özkan, C.F. Soil and plant relations of some Ornithogalum (endemic/non endemic) species (2019) Applied Ecology and Environmental Research, 17 (2), pp. 3107-3121. DOI: 10.15666/aeer/1702_31073121 [M23] 68. Pezzani, R., Vitalini, S., Iriti, M. Bioactivities of Origanum vulgare L.: an update (2017) Phytochemistry Reviews, 16 (6), pp. 1253-1268. DOI: 10.1007/s11101-017-9535-z [M21a]

• Цитиран: 10/М23: Andrić, A., Kočiš Tubić, N., Đan, M., Vujić, A., Obreht Vidaković, D. Assessment of genetic diversity within the Merodon ruficornis species group (Diptera: Syrphidae) by RAPD analysis (2017) Archives of Biological Sciences, 69 (3), pp. 553-560. DOI: 10.2298/ABS160729131A Цитирајући: 69. Cordeiro, G., da Cunha, M.S., da Silva, C.R., Jorge, I.R., Dergam, J.A., Ferreira, P.S.F. Molecular identification of three species of Оncideres (Coleoptera: Cerambycidae) using RAPD markers (2019) Anais da Academia Brasileira de Ciencias, 91 (3), art. no. e20180209. DOI: 10.1590/0001-3765201920180209 [M23]

Цитирани радови објављени у претходном изборном периоду (звездицом су означени цитирајући радови објављени у претходном изборном периоду):

• Цитиран: 16/М21а: Vujić, A., Radenković, S., Ståhls, G., Ačanski, Ј., Stefanović, А., Veselić, S., Andrić, A., Hayat, R. Systematics and taxonomy of the ruficornis group of genus Merodon Meigen (Diptera: Syrphidae) (2012) Systematic Entomology, 37 (3), pp. 578-602. DOI: 10.1111/j.1365-3113.2012.00631.x Цитирајући: 70. Souba-Dols, G.J., Ricarte, A., Hauser, M., Speight, M., Marcos-García, M.ªÁ. What do Eumerus Meigen larvae feed on? New immature stages of three species (Diptera: Syrphidae) breeding in different plants (2020) Organisms Diversity and Evolution, 20 (2), pp. 267-284. DOI: 10.1007/s13127-020-00437-0 [M21] 71. Mengual, X., Bot, S., Chkhartishvili, T., Reimann, A., Thormann, J., von der Mark, L. Checklist of hover flies (Diptera, syrphidae) of the republic of Georgia (2020) ZooKeys, 2020 (916), pp. 1-123. DOI: 10.3897/zookeys.916.47824 [M22] 72. Ricarte, A., Souba-Dols, G.J., Hauser, M., Marcos-García, M.Á. A review of the early stages and host plants of the genera Eumerus and Merodon (Diptera: Syrphidae), with new data on four species (2017) PLoS ONE, 12 (12), art. no. e0189852. DOI: 10.1371/journal.pone.0189852 [M21]

• Цитиран: 17/М21: Vujić, A., Petanidou, T., Tscheulin, T., Cardoso, P., Radenković, S., Ståhls, G., Baturan, Ž., Mijatović, G., Rojo, S., Pérez-Bañón, C., Devalez, J., Andrić, A., Jovičić, S., Krašić, D., Markov, Z., Radišić, D., Tataris, G. Biogeographical patterns of the genus Merodon Meigen, 1803 (Diptera: Syrphidae) in islands of the eastern Mediterranean and adjacent mainland (2016) Insect Conservation and Diversity, 9 (3), pp. 181-191. DOI: 10.1111/icad.12156 Цитирајући: 73. Itescu, Y., Foufopoulos, J., Pafilis, P., Meiri, S. The diverse nature of island isolation and its effect on land bridge insular faunas (2020) Global Ecology and Biogeography, 29 (2), pp. 262-280. DOI: 10.1111/geb.13024 [M21a]

74. Barbato, D., Benocci, A., Manganelli, G. The biogeography of non-marine molluscs in the Tuscan Archipelago reveals combined effects of current eco-geographical drivers and paleogeography (2018) Organisms Diversity and Evolution, 18 (4), pp. 443-457. DOI: 10.1007/s13127-018-0378-2 [M21]

• Цитиран: 18/М22: Andrić, A., Šikoparija, B., Obreht, D., Đan, М., Preradović, Ј., Radenković, S., Pérez-Bañón, C., Vujić, A. DNA barcoding applied: identifying the larva of Merodon avidus (Diptera: Syrphidae) (2014) Acta Entomologica Musei Nationalis Pragae, 54 (2), pp. 741-757. Цитирајући: 75. Scarparo, G., Wolton, R., Molfini, M., Cao Pinna, L., Di Giulio, A. Comparative morphology of myrmecophilous immature stages of European Microdon species (Diptera: Syrphidae): Updated identification key and new diagnostic characters (2020) Zootaxa, 4789 (2), pp. 348-370. DOI: 10.11646/zootaxa.4789.2.2 [M22] 76. Pérez-Bañón, C., Rojas, C., Vargas, M., Mengual, X., Rojo, S. A world review of reported myiases caused by flower flies (Diptera: Syrphidae), including the first case of human myiasis from Palpada scutellaris (Fabricius, 1805) (2020) Parasitology Research, 119 (3), pp. 815-840. DOI: 10.1007/s00436-020-06616-4 [M22] 77. Wei, Z., Zhang, L., Shi, A. A note on the larva of Chalcophora japonica chinensis (Coleoptera, buprestidae) based on morphological characters and molecular data (2020) ZooKeys, 2020 (944), pp. 147-155. DOI: 10.3897/zookeys.944.37765 [M22] 78. Heo, C.C., Rahimi, R., Mengual, X., M. Isa, M.S., Zainal, S., Khofar, P.N., Nazni, W.A. Eristalinus arvorum (Fabricius, 1787) (Diptera: Syrphidae) in Human Skull: A New Fly Species of Forensic Importance (2020) Journal of Forensic Sciences, 65 (1), pp. 276-282. DOI: 10.1111/1556-4029.14128 [M22] 79. Mengual, X., Barkalov, A.V. Two new species of Rohdendorfia (Diptera: Syrphidae) from Central Asia (2019) Acta Entomologica Musei Nationalis Pragae, 59 (1), pp. 325-336. DOI: 10.2478/aemnp-2019-0025 [M23] 80. Šašić Zorić, L., Ståhls, G., Mihajla, Đ.A.N. First record of the bacterial endosymbiont Wolbachia for phytophagous hoverflies from genus Merodon (Diptera: Syrphidae) (2019) Entomological Science, 22 (3), pp. 283-296. DOI: 10.1111/ens.12361 [M22] 81. Ricarte, A., Souba-Dols, G.J., Hauser, M., Marcos-García, M.Á. A review of the early stages and host plants of the genera Eumerus and Merodon (Diptera: Syrphidae), with new data on four species (2017) PLoS ONE, 12 (12), art. no. e0189852. DOI: 10.1371/journal.pone.0189852 [M21] 82. * Jordaens, K., Goergen, G., Virgilio, M., Backeljau, T., Vokaer, A., De Meyer, M. DNA barcoding to improve the taxonomy of the afrotropical hoverflies (Insecta: Diptera: Syrphidae) (2015) PLoS ONE, 10 (10), art. no. e0140264. DOI: 10.1371/journal.pone.0140264 [M21]

• Цитиран: 19/М23: Andrić, A., Rat, М., Zorić, L., Luković, Ј. Anatomical characteristics of two Ornithogalum L. (Hyacinthaceae) taxa from Serbia and Hungary and their taxonomic implication (2016) Acta Botanica Croatica, 75 (1), pp. 67-73. DOI: 10.1515/botcro-2016-0002 Цитирајући: 83. Saha, P.S., Jha, S. A molecular phylogeny of the genus Drimia (Asparagaceae: Scilloideae: Urgineeae) in India inferred from non-coding chloroplast and nuclear ribosomal DNA sequences (2019) Scientific Reports, 9 (1), art. no. 7563. DOI: 10.1038/s41598-019- 43968-z [M21]

• Цитиран: 20/М23 Andrić, A., Kočiš Tubić, N., Rat, М., Obreht, Vidaković D. Diversity and genetic structure of Ornithogalum L. (Hyacinthaceae) populations as revealed by RAPD-PCR markers (2015) Genetika, 47 (1), pp. 275-288. DOI: 10.2298/GENSR1501275A 23

Цитирајући: 84. Karaguzel, O., Mutlu, N., Gokturk, R., Tuna, M., Boyaci, F. Genome size and genetic diversity of some Ornithogalum species (2020) Fresenius Environmental Bulletin, 29 (1), pp. 107-113. [M23] 85. Sevgndgk, E., Paksoy, M.Y., Aydoğan, M., Topseçer, F. Genetic variation and molecular relationships taxa of Conringia heist. ex Fabr. (Brassicaceae) Based on RAPD markers in Turkey (2020) Genetika, 52 (1), pp. 107-114. DOI: 10.2298/GENSR2001107S [M23] 86. Karagüzel, Ü.Ö., Özkan, C.F. Soil and plant relations of some Ornithogalum (endemic/non endemic) species (2019) Applied Ecology and Environmental Research, 17 (2), pp. 3107-3121. DOI: 10.15666/aeer/1702_31073121 [M23]

• Цитиран: 21/M23: Mudri-Stojnić, S., Andrić, A., Józan, Z., Vujić, A. Pollinator diversity (Hymenoptera and Diptera) in semi-natural habitats in Serbia during summer (2012) Archives of Biological Sciences, 64 (2), pp. 777-786. DOI:10.2298/ABS1202777S Цитирајући: 87. Koneri, R., Nangoy, M.J., Wakhid. Richness and diversity of insect pollinators in various habitats around Bogani Nani Wartabone National Park, North Sulawesi, Indonesia (2021) Biodiversitas, 22 (1), pp. 288-297. DOI: 10.13057/biodiv/d220135 [часопис није рангиран у JCR Science Edition] 88. Bouti, F., Berkani, M.L., Doumandji, S., Quaranta, M. New records of Apoidea (Hymenoptera, Apoidea, Apiformes) in Algeria [Nous registres d'Apoidea (Himenòpters, Apoidea, Apiformes) a Algèria] [Nuevos registros de Apoidea (Himenópteros, Apoidea, Apiformes) en Argelia] (2020) Arxius de Miscellania Zoologica, 18, pp. 1-8. DOI: 10.32800/amz.2020.18.0001 [часопис није рангиран у JCR Science Edition] 89. Siva, T., Neelanarayanan, P. Diversity of avifauna during different developmental stages of paddy crop in Tiruchirappalli district, Tamil nadu, India (2019) Pestology, 43 (10), pp. 26-37. [часопис није рангиран у JCR Science Edition] 90. Hussain, R.I., Walcher, R., Brandl, D., Jernej, I., Arnberger, A., Zaller, J.G., Frank, T. Influence of abandonment on syrphid assemblages in mountainous meadows (2018) Journal of Applied Entomology, 142 (4), pp. 450-456. DOI: 10.1111/jen.12482 [M21] 91. Hussain, R.I., Walcher, R., Brandl, D., Arnberger, A., Zaller, J.G., Frank, T. Efficiency of two methods of sampling used to assess the abundance and species diversity of adult Syrphidae (Diptera) in mountainous meadows in the Austrian and Swiss Alps (2018) European Journal of Entomology, 115, pp. 150-156. DOI: 10.14411/eje.2018.014 [M22] 92. * Jung, M. LecoS - A python plugin for automated landscape ecology analysis (2016) Ecological Informatics, 31, pp. 18-21. DOI: 10.1016/j.ecoinf.2015.11.006 [M22] 93. * Newbold, T., Hudson, L.N., Arnell, A.P., Contu, S., De Palma, A., Ferrier, S., Hill, S.L.L., Hoskins, A.J., Lysenko, I., Phillips, H.R.P., et al. Has land use pushed terrestrial biodiversity beyond the planetary boundary? A global assessment (2016) Science, 353 (6296), pp. 291-288. DOI: 10.1126/science.aaf2201 [M21a] 94. * Newbold, T., Hudson, L.N., Hill, S.L.L., Contu, S., Lysenko, I., Senior, R.A., Börger, L., Bennett, D.J., Choimes, A., Collen, B., et al. Global effects of land use on local terrestrial biodiversity (2015) Nature, 520 (7545), pp. 45-50. DOI: 10.1038/nature14324 [M21a] 95. * Hudson, L.N., Newbold, T., Contu, S., Hill, S.L.L., Lysenko, I., De Palma, A., Phillips, H.R.P., Senior, R.A., Bennett, D.J., Booth, H., et al. The PREDICTS database: A global database of how local terrestrial biodiversity responds to human impacts (2014) Ecology and Evolution, 4 (24), pp. 4701-4735. DOI: 10.1002/ece3.1303 [M22] 96. * Riedinger, V., Renner, M., Rundlöf, M., Steffan-Dewenter, I., Holzschuh, A. Early mass-flowering crops mitigate pollinator dilution in late-flowering crops (2014) Landscape Ecology, 29 (3), pp. 425-435. DOI: 10.1007/s10980-013-9973-y [M21]

4.3 Углед и утицајност публикација у којима су кандидатови радови објављени

Категорије (М) и импакт фактори (ИФ) научних часописа у којима су објављени радови преузети су са КоБСОН (24.05.2021.)—Rang časopisa u Journal Citation Report-u za period 1981-2017, а према Прилогу 2 Правилника о стицању истраживачких и научних звања („за период од две године пре публиковања и година публиковања, и то за ону годину у којој је часопис најбоље рангиран”). Укупан ИФ часописа у којима су објављени сви радови кандидаткиње је 29,127, највећи 4,900, а просечан 1,820. У периоду релевантном за реизбор укупан ИФ износи 20,732, највећи 4,900, а просечан 2,073. Резултати кандидаткиње публиковани су у међународним часописима у оквиру широког спектра дисциплина/области—како у периоду релевантном за реизбор: Zoology (четири рада), Biology, Plant Sciences, Biodiversity Conservation, Chemistry Multidisciplinary, Environmental Sciences и Multidisciplinary Sciences (по један рад)—тако и раније током научноистраживачке каријере: Entomology (три рада), Biology, Plant Sciences, Genetics & Heredity (по један рад).

4.4 Ефективни број радова и број радова нормиран на основу броја коаутора

Од укупно 29 библиографских јединица које је кандидаткиња објавила у оквиру целокупне досадашње научноистраживачке каријере, 16 су радови у међународним часописима. У периоду релевантном за реизбор тај однос износи 10 (2×М21а, 2×М21, 5×М22 и 1×М23) од укупно 15 резултата. Од тих 10 радова четири (2×М21а, 1×М21 и 1×М22) су нормирана на основу броја коаутора. Сви радови др Андријане Андрић припадају експерименталним (у природно- математичким наукама), стога се они који имају до седам коаутора признају са пуном тежином, а за оне који имају више коаутора рађено је нормирање броја поена на основу формуле „К/(1+0,2(н-7)), н>7” (Прилог 1 Правилника о стицању истраживачких и научних звања).

4.5 Степен самосталности и степен учешћа у реализацији радова у научним центрима у земљи и иностранству

Др Андријана Андрић је активно учествовала у различитим сегментима припреме публикација чији је коаутор, укључујући: преглед литературе (1/М21а, 3/М21, 4/М21, 5/М22, 6/М22, 7/М22, 8/М22, 10/М23, 16/М21а, 17/М21, 18/М22, 19/М23, 20/М23, 21/М23), дефинисање радних хипотеза и циљева (7/М22, 8/М22, 10/М23, 18/М22, 19/М23, 20/М23, 21/М23), теренска истраживања (2/М21а, 7/М22, 8/М22, 9/М22, 18/М22, 19/М23, 20/М23, 21/М23), лабораторијска истраживања (2/М21а, 5/М22, 7/М22, 8/М22, 10/М23, 18/М22, 19/М23, 20/М23, 21/М23), обраду података (7/М22, 8/М22, 10/М23, 17/М21, 18/М22, 19/М23, 20/М23, 21/М23) и писање манускрипта (1/М21а, 3/М21, 4/М21, 5/М22, 6/М22, 7/М22, 8/М22, 9/М22, 10/М23, 16/М21а, 17/М21, 18/М22, 19/М23, 20/М23, 21/М23). Кандидаткиња је досадашњим ангажманом показала значајан степен самосталности у реализацији истраживања и оспособљености за самосталан нучноистраживачки рад. Учествовала је у мултидисциплинарним истраживањима која су резултовала мултиауторским публикацијама, дајући допринос различитим аспектима њихове реализације. Најсвеобухватнији степен

учешћа др Андријане Андрић је у радовима који се баве ужим темама њеног интересовања, пре свега изучавањем фитофагних осоликих мува и њихових биљака домаћина, са чиме у вези је руководила и пројектним задатком. Од радова објављених у научним часописима међународног значаја, на четири је била први аутор, на три други, а на укупно шест аутор за кореспонденцију. Део научноистраживачких резултата кандидаткиње реализован је у сарадњи научних центара у земљи – са Универзитета у Новом Саду, пре свега Природно-математичког факултета (19/М23; 20/М23; 22/M34; 23/M34; 24/M34; 25/M34; 26/М64; 27/М64; 28/М64) и Института БиоСенс (3/М21; 4/М21; 8/М22; 9/М22; 10/М23; 12/M34; 13/M34; 14/М64; 15/М64). Део резултата (1/М21а; 5/М22; 6/М22; 7/М22; 11/M34; 16/М21а; 17/М21; 18/М22; 21/М23), тј. половина свих радова кандидаткиње објављених у часописима међународног значаја, реализован је кроз међународну сарадњу, у коауторству са колегама из научних центара из иностранства (Шпанија, Финска, Грчка, Турска, Иран, Русија, Украјина, Мађарска), а највише са Универзитета Аликанте у Шпанији, који је кандидаткиња и посећивала у више наврата. Један рад (2/М21а) резултат је коауторства са колегама из око две стотине институција широм света.

ИСПУЊЕНОСТ УСЛОВА ЗА СТИЦАЊЕ ЗВАЊА

Комисија констатује да кандидаткиња др Андријана Андрић испуњава све услове наведене у Закону о науци и истраживањима („Службени гласник РС”, бр. 49/2019) и Правилнику о стицању истраживачких и научних звања („Службени гласник РС”, бр. 159/2020-82) за реизбор у звање научног сарадника. У наредној табели наведени су минимални квантитативни захтеви за реизбор у научно звање научни сарадник за природно-математичке науке на основу Прилога 4 Правилника, као и остварени резултати кандидаткиње.

Остварено Потребно Остварено (нормирано на број коаутора) Укупно 16 65,90 46,25 Обавезни (1): НАУЧНИ M10+M20+M31+M32 10 64,00 44,35 САРАДН +M33+M41+M42 ИК Обавезни (2): M11+M12+M21+M22 6 64,00 44,35 +M23

МИШЉЕЊЕ И ПРЕДЛОГ

Увидом у истраживачки рад др Андријане Андрић, Комисија констатује да научна активност кандидаткиње представља вредан допринос у областима биологије и екологије, са акцентом на проучавање диверзитета одабраних група инсеката опрашивача и биљака са којима су повезани трофичким ланцима. Кандидаткиња поседује вишегодишње искуство у теренском и лабораторијском раду, те примени различитих експерименталних и метода за обраду добијених

broj vrednost ukupno M21a= 2 10 6,41 М21 = 2 8 12,44 М22 = 5 5 22,50 М23 = 1 3 3 М24 = М25 = М26 = М27 = М28а = М28b= М29а= М29b= М29v=

3. Zbornici sa međunarodnih naučnih skupova (M30):

broj vrednost ukupno М31 = М32 = М33 = М34 = 3 0,5 1,5 М35 = М36 =

4. Monografije nacionalnog značaja (M40):

broj vrednost ukupno М41 = М42 = М43 = М44 = М45 = М46 = М47 = М48 = М49 =

5. Radovi u časopisima nacionalnog značaja (M50):

broj vrednost ukupno М51 = М52 = М53 = М54 = М55 = М56 = М57=

6. Predavanja po pozivu na skupovima nacionalnog značaja (M60):

broj vrednost ukupno М61 = М62 = М63 = М64 = 2 0,2 0,4 М65 = М66 = М67 = М68 = М69 =

7. Odbranjena doktorska disertacija (M70):

broj vrednost ukupno М70 =

8. Tehnička rešenja (M80)

broj vrednost ukupno М81 = М82 = М83 = М84 = М85 = М86 = М87=

9. Patenti (M90):

broj vrednost ukupno М91 = М92 = М93 = М94 = М95 = М96 = М97 = М98 = М99=

10. Izvedena dela, nagrade, studije, izložbe, žiriranja i kustoski rad od međunarodnog značaja (M100):

broj vrednost ukupno М101 = М102 = М103 = М104 = М105 = М106 = М107 =

11. Izvedena dela, nagrade, studije, izložbe od nacionalnog značaja (M100):

broj vrednost ukupno М108 = М109 = М110 = М111= М112 =

12. Dokumenti pripremljeni u vezi sa kreiranjem i analizom javnih politika (M120):

broj vrednost ukupno М121 = М122 = М123 = М124 =

IV. Kvalitativna ocena naučnog doprinosa (Prilog 1. Pravilnika):

1. Pokazatelji uspeha u naučnom radu: (Nagrade i priznanja za naučni rad dodeljene od strane relevantnih naučnih institucija i društava; uvodna predavanja na naučnim konferencijama i druga predavanja po pozivu; članstva u odborima međunarodnih naučnih konferencija; članstva u odborima naučnih društava; članstva u uređivačkim odborima časopisa, uređivanje monografija, recenzije naučnih radova i projekata).

Recenzije naučnih radova i projekata. Dr Andrijana Andrić radila je recenzije naučnih radova za međunarodne časopise rangirane u Journal Citation Report Science Edition (KoBSON): Journal of Agricultural Science and Technology (2018. godine) i Acta Botanica Croatica (2019. godine). Kandidatkinja je u više navrata (tokom 2020. godine) bila angažovana za recenziju procena za Crvenu listu ugroženih vrsta (za osolike muve – European hoverfly Red List) od strane IUCN (International Union for Conservation of Nature)—Evropske regionalne kancelarije za program Global Species & Key Biodiversity Areas Programme. Uradila je recenzije procena za ukupno 120 vrsta.

2. Angažovanost u razvoju uslova za naučni rad, obrazovanju i formiranju naučnih kadrova: (Doprinos razvoju nauke u zemlji; mentorstvo pri izradi master, magistarskih i doktorskih radova, rukovođenje specijalističkim radovima; pedagoški rad; međunarodna saradnja; organizacija naučnih skupova).

Doprinos razvoju nauke u zemlji. Dr Andrijana Andrić je tokom dosadašnjeg istraživačkog rada učestvovala u realizaciji pet nacionalnih naučnih projekata; četiri projekta Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije: - Konzervaciona strategija za očuvanje zaštićenih i strogo zaštićenih vrsta u Srbiji – osolike muve (Insecta: Diptera: Syrphidae) kao model organizmi (OI173002), u periodu 2011–2019. godine; - Razvoj novih informaciono-komunikacionih tehnologija, korišćenjem naprednih matematičkih metoda, sa primenama u medicini, telekomunikacijama, energetici, zaštiti nacionalne baštine i obrazovanju (III44006), u periodu 2016–2019. godine; - Biosensing tehnologije i globalni sistem za kontinuirana istraživanja i integrisano upravljanje ekosistemima (III43002), u periodu 2011–2016. godine; - Diverzitet flore panonskog dela Srbije, ugroženost širenjem invazivnih korova i njihov uticaj na zdravlje ljudi (OI143037), u periodu 2006–2010. godine i jednog projekta Pokrajinskog sekretarijata za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost APV: - Evaluacija ekoloških mreža u cilju efikasnije zaštite prirode u AP Vojvodini (114-451-2169/2016), u periodu 2016–2019. godine.

Pedagoški rad. Dr Andrijana Andrić je kao stipendista Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije, a na osnovu ugovora o izvođenju nastave, u periodu 2007–2010. godine bila angažovana za izvođenje vežbi iz sedam predmeta na Katedri za ekologiju i zaštitu životne sredine na Departmanu za biologiju i ekologiju Prirodno- matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu.

Međunarodna saradnja. Dr Andrijana Andrić je aktivno učestvovala u međunarodnoj saradnji kroz zajednički rad sa inostranim partnerima na prikupljanju podataka i publikovanju rezultata istraživanja. U periodu 2016–2019. godine učestvovala je u radu ILTER (International Long-Term Ecological Research) globalne mreže istraživačkih sajtova, kao deo tima koji se bavio terenskim i laboratorijskim istraživanjima u okviru “TeaComposition initiative”—inicijative koja je obuhvatila veliki broj međunarodnih projekata i mreža, a čiji se četvorogodišnji eksperiment “Global litter decompositon study” sprovodio u preko 40 zemalja širom sveta. Dr Andrijana Andrić ostvarila je saradnju sa naučnoistraživačkim timom sa Univerziteta Alikante u Španiji, gde je u periodu 10–16.06.2018. bila učesnik kursa o gajenju muva za potrebe održive poljoprivrede, a u periodu 04–17.11.2018. je bila na obuci za primenu savremenih metoda i tehnika izučavanja razvojnih stadijuma osolikih muva. Kao stipendista Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije, kandidatkinja je bila na dvomesečnoj (02.02.–02.04.2009.) obuci za primenu molekularnih metoda u botaničkim istraživanjima na Univerzitetu Alikante u Španiji. Tokom prethodne naučnoistraživačke karijere dr Andrijana Andrić je učestvovala u realizaciji dva međunarodna projekta: - Status and Trends of European Pollinators, FP7-ENV-2009-1-244090 (STEP) (2010–2014.) i - Assessing LArge-scale Risks for biodiversity with tested Methods, FP6-2006-TTC No: 046002 (ALARM) (2007–2009.).

3. Organizacija naučnog rada: (Rukovođenje projektima, potprojektima i zadacima; tehnološki projekti, patenti, inovacije i rezultati primenjeni u praksi; rukovođenje naučnim i stručnim društvima; značajne aktivnosti u komisijama i telima ministarstva nadležnog za poslove nauke i tehnološkog razvoja i drugim telima vezanih za naučnu delatnost; rukovođenje naučnim institucijama).

Rukovođenje projektima, potprojektima i zadacima. U okviru projekta Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije (OI173002) „Konzervaciona strategija za očuvanje zaštićenih i strogo zaštićenih vrsta u Srbiji – osolike muve (Insecta: Diptera: Syrphidae) kao model organizmi” dr Andrijana Andrić je rukovodila projektnim zadatkom: Izučavanje preadultnih stadijuma fitofagnih osolikih muva – biologija vrsta rodova Merodon, Eumerus i Cheilosia, istraživanje biljaka domaćina, analiza morfologije larvi i lutki, determinacija i opis taksonomski značajnih karaktera.

4. Kvalitet naučnih rezultata: (Uticajnost; parametri kvaliteta časopisa i pozitivna citiranost kandidatovih radova; efektivni broj radova i broj radova normiran na osnovu broja koautora; stepen samostalnosti i stepen učešća u realizaciji radova u naučnim centrima u zemlji i inostranstvu; doprinos kandidata realizaciji koautorskih radova; značaj radova).

Uticajnost; parametri kvaliteta časopisa i pozitivna citiranost kandidatovih radova; značaj radova. Na osnovu podataka preuzetih iz Scopus indeksne baze (24.05.2021.), ukupan broj citata publikacija dr Andrijane Andrić iznosi 230, bez autocitata 210, a bez autocitata i bez kocitata 96. Hiršov indeks h=7 bez autocitata, a kada se isključe i kocitati h=4. Od 16 radova kandidatkinje objavljenih u naučnim časopisima međunarodnog značaja, do sada je citirano (bez autocitata i bez kocitata) 13; od 96 citirajućih radova, 85 je objavljeno u časopisima koji su rangirani u JCR Science Edition (KoBSON 24.05.2021.) i to najviše u vrhunskim međunarodnim časopisima (26×M21a, 29×M21, 19×M22 i 11×M23). Ukupan impakt faktor (IF) časopisa u kojima su objavljeni svi radovi kandidatkinje je 29,127, najveći 4,900, a prosečan 1,820. U periodu relevantnom za reizbor ukupan IF iznosi 20,732, najveći 4,900, a prosečan 2,073.

Efektivni broj radova i broj radova normiran na osnovu broja koautora. Od ukupno 29 bibliografskih jedinica koje je dr Andrijana Andrić objavila u okviru celokupne dosadašnje naučnoistraživačke karijere, 16 su radovi u međunarodnim časopisima. U periodu relevantnom za reizbor, taj odnos iznosi 10 (2×M21a, 2×M21, 5×M22 i 1×M23) od ukupno 15 rezultata. Od tih 10 radova, četiri (2×M21a, 1×M21 i 1×M22) su normirana na osnovu broja koautora; svi radovi kandidatkinje pripadaju eksperimentalnim (u prirodno-matematičkim naukama), stoga se oni koji imaju do sedam koautora priznaju sa punom težinom. Prikazan kroz broj poena, indeks kompetentnosti dr Andrijane Andrić u toku celokupne naučnoistraživačke karijere iznosi ukupno 106,5, a nakon izvršenog normiranja na osnovu broja koautora—79,02. Od toga, 96 poena (68,52 nakon normiranja) pripada radovima u naučnim časopisima međunarodnog značaja (kategorija M20). U periodu relevantnom za reizbor, broj poena iznosi ukupno 65,9, a nakon normiranja 46,25, od čega 64 poena iz kategorija M20 (44,35 nakon normiranja).

Stepen samostalnosti i stepen učešća u realizaciji radova u naučnim centrima u zemlji i inostranstvu; doprinos kandidata realizaciji koautorskih radova. Dr Andrijana Andrić je aktivno učestvovala u različitim segmentima pripreme publikacija čiji je koautor, uključujući pregled literature, definisanje radnih hipoteza i ciljeva, terenska i laboratorijska istraživanja, obradu podataka i pisanje manuskripta, pokazavši pri tom značajan stepen samostalnosti i sposobnosti organizacije naučnoistraživačkog rada. Učestvovala je u multidisciplinarnim istraživanjima koja su rezultovala multiautorskim publikacijama, dajući doprinos različitim aspektima njihove realizacije; najsveobuhvatniji stepen učešća je u radovima koji se bave užim temama njenog interesovanja, pre svega izučavanjem fitofagnih osolikih muva i njihovih biljaka domaćina, sa čime u vezi je rukovodila i projektnim zadatkom. Od radova objavljenih u naučnim časopisima međunarodnog značaja, na četiri je bila prvi autor, na tri drugi, a na ukupno šest autor za korespondenciju. Deo naučnoistraživačkih rezultata kandidatkinje realizovan je u saradnji naučnih centara u zemlji—sa Univerziteta u Novom Sadu, pre svega Instituta BioSens i Prirodno-matematičkog fakulteta. Polovina svih radova kandidatkinje objavljenih u časopisima međunarodnog značaja realizovana je kroz međunarodnu saradnju, tj. u koautorstvu sa kolegama iz naučnih centara iz inostranstva.

V. Ocena Komisije o naučnom doprinosu kandidata, sa obrazloženjem:

Komisija konstatuje da kandidatkinja dr Andrijana Andrić ispunjava sve uslove navedene u Zakonu o nauci i istraživanjima („Službeni glasnik RS”, br. 49/2019) i Pravilniku o sticanju istraživačkih i naučnih zvanja („Službeni glasnik RS”, br. 159/2020-82) za reizbor u zvanje naučnog saradnika. Uvidom u istraživački rad dr Andrijane Andrić, Komisija konstatuje da naučna aktivnost kandidatkinje predstavlja vredan doprinos u oblastima biologije i ekologije, sa akcentom na proučavanje diverziteta odabranih grupa insekata oprašivača i biljaka sa kojima su povezani trofičkim lancima. Kandidatkinja poseduje višegodišnje iskustvo u terenskom i laboratorijskom radu, te primeni različitih eksperimentalnih i metoda za obradu dobijenih podataka, a dosadašnjim radom pokazala je visok stepen samostalnosti u realizaciji istraživanja i osposobljenosti za samostalan nučnoistraživački rad. Aktivno učestvuje u realizaciji naučnih projekata i multidisciplinarnim istraživanjima koja neretko uključuju međunarodnu saradnju i zajednički rad sa inostranim partnerima na prikupljanju podataka i publikovanju rezultata istraživanja. Uvidom u objavljene naučne rezultate dr Andrijane Andrić može se zaključiti da istraživanja u koja je

1+M42+M51+M80+M90+M100 Obavezni (2) M21+M22+M23 5 Viši naučni saradnik Ukupno 50 Obavezni (1) M10+M20+M31+M32+M33+M4 40 1+M42+M51+M80+M90+M100 Obavezni (2)* M21+M22+M23+M81-85+M90- 22 96+M101-103+M108 Naučni savetnik Ukupno 70 Obavezni (1) M10+M20+M31+M32+M33+M4 54 1+M42+M51+M80+M90 +M100 Obavezni (2) * M21+M22+M23+M81-85+M90- 30 96+M101-103+M108 *Napomena: Za izbor u naučno zvanje viši naučni saradnik, u grupaciji „Obavezni 2”, kandidat mora da ostvari najmanje 11 poena u kategorijama M21+M22+M23 i najmanje pet poena u kategorijama M81-85+M90-96+M101-103+M108. Za izbor u naučno zvanje naučni savetnik, u grupaciji „Obavezni 2”, kandidat mora da ostvari najmanje 15 poena u kategorijama M21+M22+M23 i najmanje pet poena u kategorijama M81-85+M90-96+M101-103+M108. U oblasti arhitekture prostornog planiranja i urbanizma u grupaciji „Obavezni (2)” se vrednuju kategorije M21+M22+M23+M24.

Za društvene i humanističke nauke

Diferencijalni uslov – od Potrebno je da kandidat ima najmanje XX poena, koji treba da prvog izbora u prethodno pripadaju sledećim kategorijama: zvanje do izbora u zvanje Neophodno XX= Ostvareno Naučni saradnik Ukupno 16 Obavezni (1) M10+M20+M31+M32+M33+M4 10 1+M42+M43+M44+M45+M51+ M52 Obavezni (2) M11+M12+M13+M14+M21+M2 7 2+M23+M24+M31+M41+ M42+M51 Viši naučni saradnik Ukupno 50 Obavezni (1) M10+M20+M31+M32+M33+M4 40 1+M42+M43+M44+M45+ M51+M52 +M53+M54+M61 Obavezni (2)* M11+M12+M13+M14+M21+M2 30 2+M23+M24+M31+M41+ M42 Naučni savetnik Ukupno 70 Obavezni (1) M10+M20+M31+M32+M33+M4 54 1+M42+M43+M44+M45+ M51+M52 +M53+M54+M61 Obavezni (2) * M11+M12+M13+M14+M21+M2 40 2+M23+M24+M31+M41+ M42 *Napomena: Za izbor u naučno zvanje viši naučni saradnik i naučni savetnik, u grupaciji „Obavezni 2” kandidat mora da ostvari zahtevani broj poena iz najmanje tri grupe rezultata. Bodovi iz kategorija M15, M16, M46 i M47, koje su implicitno prisutne tamo gde se navode M10 i M40, mogu činiti maksimalno 50% odgovarajućeg bodovnog uslova i to samo u slučaju istraživača na naučno- leksikografskim i naučno-lingvogeografskim radnim zadacima, programima i projektima u okviru NIO.