Rumunske Verske Zajednice U Banatu
Total Page：16
File Type：pdf, Size：1020Kb
View metadata, citation and similar papers at core.ac.uk brought to you by CORE provided by Serbian Academy of Science and Arts Digital Archive (DAIS) Aleksandra Đurić-Milovanović, Mirča Maran, Biljana Sikimić RUMUNSKE VERSKE ZAJEDNICE U BANATU PRILOG PROUČAVANJU MULTIKONFESIONALNOSTI VOJVODINE Vršac, 2011 VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA OBRAZOVANJE VASPITAČA „MIHAILO PALOV“ – VRŠAC Biblioteka: Istraživačke studije 47 Izdavač: Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača „Mihailo Palov“ – Vršac Za izdavača: akademik Grozdanka Gojkov Redakcija: prof. dr A. Ilika, Arad, Rumunija dr M. Maran prof. dr S. Kurteš, Kembridž, V. Britanija dr A. Gojkov-Rajić prof. dr M. Zuljan, Ljubljana, Slovenija dr J. Prtljaga doc. dr A. Kolak, Zagreb, Hrvatska dr T. Nedimović akademik M. Milin, Arad, Rumunija dr E. Činč prof. dr Lj. Kevereski, Bitolj, Makedonija doc. dr Aleksandar Stojanović, prof. dr V. Nojman, Temišvar, Rumunija glavni i odgovorni urednik dr N. Sturza-Milić Recenzenti: akademik Ljubivoje Stojanović dr Romanca Jovanović dr Anemari Soresku-Marinković Prevod na engleski jezik: dr Jelena Prtljaga Lektor: dr Biljana Sikimić Autori fotografija: Aleksandra Đurić-Milovanović, dr Mirča Maran Dizajn korica: Sofija Lučić Kompjuterski slog: doc. dr Aleksandar Stojanović ISBN 978-86-7372-138-5 Štampa: Tuli, Vršac Tiraž: 150 primeraka ___________________________________________________________________________ Sadržaj Reč unapred .......................................................................................5 Ljubivoje Stojanović: Predgovor .......................................................7 Mirča Maran: Rumunske verske zajednice u Banatu: istorijski ugao .........................................................................9 Aleksandra Đurić-Milovanović: Rumuni nazareni u Banatu: antropološki ugao .................................................................43 Biljana Sikimić: Rumunski jezik i kultura grkokatoličkih i neoprotestantskih zajednica Banata: antropološko- lingvistički uvid ...................................................................83 Izvori i literatura ............................................................................129 Romanian religious communities in Banat ....................................139 Comunităţile confesionale româneşti din Banat ............................141 Registar geografskih pojmova .......................................................143 Registar ličnih imena .....................................................................148 3 4 REČ UNAPRED Koautorska monografija „Rumunske verske zajednice u Banatu, Prilog proučavanju multikonfesionalnosti Vojvodine“ rezultat je dugogodišnje naučne saradnje dva istraživača Balkanološkog instituta SANU, Beograd: Aleksandre Đurić-Milovanović, po osnovnoj akademskoj formaciji rumuniste, a po naučnim interesovanjima politikologa i antropologa religije i Biljane Sikimić, balkanologa sa antropološko- lingvističkom orijentacijom, sa jedne strane i Mirče Marana, istoričara sa Visoke škole strukovnih studija za obrazovanje vaspitača „Mihailo Palov“ iz Vršca. Zajedničko interesovanje za rumunski jezik i kulturu pokrenulo je i zajednička terenska i arhivska istraživanja, koja su i inače uobičajena praksa istraživača Balkanološkog instituta SANU. Timski prikupljena terenska građa o Rumunima u Vojvodini, počevši od 2000. godine do danas – audio snimci, video materijali i kolekcije fotografija, svojim obimom daleko prevazilazi građu na osnovu koje je nastala ova monografija. Ova građa, danas smeštena u Digitalnom arhivu Balkanološkog instituta, rezultat je terenskog rada brojnih saradnika, među kojima su Annemarie Sorescu-Marinković, Marijana Petrović-Rignault, Svetlana Ćirković, Mirjana Ćorković i Teodor Munteanu. Monografija je rezultat rada na dva projekta koje finansira Ministarstvo prosvete i nauke Srbije: „Dunav i Balkan: kulturno-istorijsko nasleđe“ i „Jezik, folklor i migracije na Balkanu“. Autori duguju veliku zahvalnost recenzentima monografije, prof. dr Ljubivoju Stojanoviću, dr Romanci Jovanović i dr Annemarie Sorescu- Marinković na korisnim sugestijama i iskrenoj prijateljskoj podršci. Od velike pomoći bile su studentkinje Milena Krnjić i Sanja Vajda, koje su pomogle u izradi registra, zatim prevodilac dr Jelena Prtljaga i doc. dr Aleksandar Stojanović, koji je uradio tehničku redakciju i prelom knjige. Posebna zahvalnost duguje se akademiku Grozdanki Gojkov, direktoru Visoke škole strukovnih studija za obrazovanje vaspitača „Mihailo Palov“ iz Vršca bez čije bezrezervne podrške ove monografije verovatno ne bi ni bilo. 5 6 PREDGOVOR Primarni zadatak knjige kao pisanog naučnog dela jeste stvaralačko promišljanje prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Koautori knjige pod naslovom Rumunske verske zajednice u Banatu Aleksandra Đurić- Milovanović, Mirča Maran i Biljana Sikimić u potpunosti uspevaju u tome. Sa punom naučnom nepristrasnošću govore jezikom činjenica, kako u teorijskom izlaganju, tako i u empirijskom istraživanju. Znajući svu složenost konfesionalno-etničkih tema u multikonfesionalnim i multietničkim sredinama na našim prostorima i u ovo vreme, sa punim uvažavanjem pristupamo ovom u svakom pogledu vrednom delu. Posebna je važnost ovde napisanog to što pored ponuđenih odgovora na važna pitanja postoje i umesno postavljeni odgovori, koji se uočavaju u samim zaključcima o pojedinim temama. Nisu direktno postavljeni, ali su uočljivi u kontekstu otvorenih zaključaka. To je zbog toga što sastvaraoci ovog važnog naučnog dela žele da podstaknu nove stvaraoce i otvore dublju i življu komunikaciju na temu koju su otvorili. Izlažući svoja teorijska saznanja i empirijska otkrića o rumunskom narodu, koji je većinski pravoslavne vere, govore i o postojanju drugačijeg verskog opredeljenja kod pojedinaca u tom narodu. Kako je tu reč o „manjinskoj“ populaciji u široj društvenoj zajednici ranije Austrougarske monarhije, Jugoslavije, a sada Srbije, Vojvodine, Banata, bave se istorijskim činjenicama sapostojanja sa većinskim srpskim narodom, kao i drugim narodima na konkretnoj teritoriji Banata. Na lep način ističu regionalni identitet Banaćana, i u tom kontekstu banatskih Rumuna koji su različiti kako od Srba, tako i od Rumuna u Rumuniji. Ta različitost je neosporni vrednosni kapacitet međureligijske i međuetničke komunikacije koja se vekovima neguje na ovim prostorima. Upravo na to nas neprestano podsećaju tvorci ovoga dela, što podrazumeva, pored edukativne funkcije naslova, u neku ruku i misionarsko buđenje svih dobronamernih da na temelju takvog pamćenja osmisle versko, nacionalno, kulturno i političko delovanje. Za razliku od nekih, koji i posle dve decenije „verskih sloboda“ posle diktirane ateizacije, ne mogu da se oslobode balasta prošlosti, ovde imamo realno i dobro usmerenje u stvaralačku i neopterećenu budućnost odgovornih ljudi. Važno je reći da opredeljujući se za konkretnu temu ne sužavaju stvaralački prostor, nego sve razmatraju u kontekstu multidisciplinarnosti i mnogih religijskih i etničkih različitosti. Najpre govore o etničkom i konfesionalnom identitetu rumunskog naroda na osnovu istorijskih podataka, gde se ističu fenomeni manjinskog 7 kompleksa, asimilacije i emigracije kao problemi koje treba adekvatno rešavati. Potom ukazuju na fenomene dvostruke manjine ili skrivene manjine malih verskih zajednica unutar rumunskog naroda (grko-katolici, nazareni, baptisti, adventisti, jehovisti i drugi). Dalje se bave jezikom, kulturom i društvenim životom vernika različitih tradicija i opredeljenja u gradovima i selima. Kad je u pitanju jezik, primetan je dobar antropološko- lingvistički uvid i dijalektološki i sociolingvistički komentar, pa tako vide da izvesna nestabilnost u fonetskoj realizaciji može biti i dobar preduslov za fleksibilnost celokupnog sistema jezika. Istraživački postupak pokazuje svu ozbiljnost njihove naučne opredeljenosti da dođu do stvarnog saznanja činjeničnog stanja. Uspešno rešavaju istraživački problem zatvorenog terena, ne samo tako što ne upadaju u terenski neuspeh. Imajući dobro naučno umeće usklađuju svu različitost između idealnih sagovornika, traženih sagovornika i neplaniranih sagovornika. Primeri koje navode najpotpunije pokazuju kako njihovu naučnu nepristrasnost tako i ljudsku dobronamernost. Ističući materijalna pitanja – naplaćivanje verskih obreda u visokim novčanim apoenima kao razlog za preveravanje pojedinaca daju dobar materijal teolozima i verskim vođama za promišljanje novih načina u toj praktičnoj tematici verskog života. Interesantan je primer grko-katoličkog paroha u Markovcu Vasilija Mikleua, za koga kažu da je etnički veoma vrednovana ličnost, koji je u periodu od 1970. do 2003. služio u oba mesna hrama (grko-katolički i pravoslavni), to vreme imenuju kao zlatno doba verskog zajedništva. Sa sigurnošću se može reći da ovaj primer predstavlja potku njihovog traganja i to tako što žele da bude uzor primer, a ne neponovljiv primer. Od mnogo toga zavisi da li će tako i biti, ali ovo delo je otvorilo tu temu. Istina, primarno je svedočenje verskog i nacionalnog identiteta rumunskog naroda u Banatu, ali to nikako ne znači zatvorenost autora u tretiranu temu. Ovde ima mnogo podsticajnih činjenica za jedan sveobuhvatniji dijalog, samo je potrebno čitati sa dobrom željom i razumeti dobronamernost autora, koja je očigledna. A naučna objektivnost i sigurnost svih stavova je neosporna. Dakle, pružen je još jedan veliki korak na putu dobre međureligijske i međuetničke komunikacije, gde po jevanđeljskom nalogu vere „veći“ služe „manjem“ i tako svi uzrastamo u dobrodetelji. Beograd,